NEKOLIKE

-

USPOMENE

OD

D~~ A. STARCEVICA.

" .:

.,PatJ/I»'e8 atJeUgZes que fIOUS sommes ! aa, demasque les imposteurs,

Et force leurs barbars coeurs

.A s' ouwir aux rei/arils des hommes." ... .I. B •• "e •••

--~--

'1'lSAK NAROl>N~ TISKARN.I!l.

18~O

X12A 33 'i¥"

51 a v 2,.Z :; (). (~~:l.fa

. Svelcilisna kniiinica

u ,A G I ... OU

IAMJENA

I

Za Ilirstva neblase druga nego da bodes IIir iii MagJaron. Re~i da si Hervat, ZDamenova da si Magjaron. Rodjen Magjar, rodjeo 0 Ungarii, ter samo za vreme pribivajuc u Hervatskoj, ako sf rekao da si Magjar, to je nosilo da si Magjaron. Samo u tu [ednu s&raDko, 0 Illre iii u Magjarone, morao je kod nas svatko spa dati. 0 re'dkih koji se branise proU tomo razredjivaoju ljodib, iii nehtedose 0 nijedan taj razred brojeni hiti, 0 tih htase sod da su hahi-kruhl, prosvetljeni zvaho ih fruges consumere natl, a javno mnenje govorde skladoo, da so

aostrianski spioni. ' \

Doloje Posavje imadide 0 llirstvn svoje sjajne zostupnike. Imena Stefana Marjanovica, Mate Tepelcvlca, Jure Tordioea, ugodna su Dji-

bovim veraojakom i danas. 0 00 '

Koji poznavahn daoaSojega biskupa djakovackoga, bez-da njeg8!, bes-da se na njega hvaJise, zvahn ga Josem Strosmajerom. Toga Joz Strosmajera, ni djakom, nl ueiteJjem djakovackim, neblase medjn Iliri-DI medjn Magjaroni. 0 Koja redkost, koje ~udo r U onoj sJobodi, uz ona' bojoi iivot, da se nl mJadic, dJak; ni lito!; neodvisan, nesansme la' Dijedon stranku, za nijednu radoju l' 'Skupstioe, sastanci , pravdrtDja, taenje, kortesovonja, pevaDja, piskaranja: eto svega; ali u toma ni kod toga neima Joze Strosmajera.

Negdi god. 184.6-7. izprazni se mesto ociteJja iz drugoga deJa dogmatike na pestanskom sveocilisto. Joza Strosmajer biase \_ medje nadtecatel]i za oVO' mesto, i on naeinl bpit tako dobro kako se je od'

o mlada coveka samo moglo ocekivatl, Jer sto mole mJadic? Ni«la drogo nego nan~ili se, zapamUIi 000, sto su drugi napisali, pak 11 8voje yreme i na ,svojem 0 mestn, kazati ono i onako. Ali koja [erazlika medja ovim i onim znanjem, koje se dohiva vlostitim ittrdiY8Djem i razmisljavaojem r Oro, da tako recem vlastito, prayo zn8nje~

lit

rpije mogace, falloino od mladica iskati, Dego je d08ta ako OD pokaie volja i Jjubnv za znanost.

Time nebiaSe ladovoljao pervostolnik Ungarie, nego htede imaU aciteljem coveko, koj temeJjitie zno i dogmatiku, i magj8l'ski jezik, i drugih siva rib, eoveka koj imadide ne samo 0 skoli reoUirati, nego i voo skole recjo, ponn5aojem i perom bfooiti katolioilom proU oapredojo6emu protestaotizmu, Iiberalizmu. U tu sverho posta de oa onomo 8toloo uciteJjem Bovanyi.

Ucitelj fakulteta bogoslovnogo DO onom sveoeiliitu imadide place sa svimi prlhodel kakovib 1500 for. 00 godinu. Ta svola, ako rasmnIris drazinjo zivJjeoja i moozinu polrebah, koje nije mogu6e ukJoniti, vredide u Pdti manje nego u Djakovo 3-400 for. K tomu todji net, aikogo svoga. To nebiaSe kako 0 vreme Vucetica i jos Jorje.i6" ked-no lalinski jezik vezo i sjedinjiva svu inteligencio, ter 8i il Zftgrebo u Pestu, iii povratno, isao kao po BerVfttskoj ili Ungarii, iz me- 8ta u mesto. Sada Ungaria bide samo magjorska, i 0 njoj vrediase sam Magjar. Joza Strosmajer nezl10dide magjarski.

Svetjenici, ucitelji 0 sveofilijto, imadiaho za se, dobivaho nekoUka kanonikata varndioska. Nego la dobili to mesto, morao si pokazali moogo i velikih zasJugah, i te ne sa narod oi zn slobodu. S toga B8jverslnii ueitelji, najplemenitii mOii, ostarille, onemogose na uei·

teJjskih stolicah. . .

Dakle, je-Ii bila vertoglavica svladala g. Jozo Strosmajero, da je 08 bez korisli, bez potrebe, bez Dade, ibo, t. j. bteo iei 0 PeStu, 8tradal, terpif, propldat i propasli, iii se je vec onda hleo pomaliariti, ler kao Magjar sakupijati zasluge po Ungarii za Magjare iii 18 otcinsku Austriu?

Malo prie onogn mesta u PosU, bide prazno mesto akademickogo ,ropovednika u Zagrebo. To, godi§njn plnca bez drugih dohodakah Walle 800 for., tu se mognSo spojiti podravnateljstvo u konviklu S8 atanom, hranem, dvorbom i t, d., i plaeom od 2-300 fur. A i bez ovoga, 800 for. u Zagrebu, vredide vise, nego 2400 for. u Pest], To si u domovini, tu mozes i prijateJja sleci, tu si i vidjenii nego 0

~~ .

Nisi lime zndovoljnn, nego se dizeS nn visje? Dobro, K:tko je .. agda Bra_' il propovedoika akodemickora, liZ bi§kupaAJngoviCa do-

r

gono do bl'kupie, tako, pft~e Jo' sigurn;e, mole verstan mol ~z jOdDOg. KauUku oapredovati. Na ovomo nadte~aJu nebide Jose Sirosmajera.

U ono doba, onim svojim pondanjem pokaza Jozo Sirosmajer, da on neima totenja 0 domovini, 0 zavicajo, 0 narodu, 0 prijateljs\vo, da te on iz gotova dobra, negledajut na nisto drugo, sva~i cas udarili onamo, gde se bude boljemu Dldao: on pokasa, da je bez onoga presvetoga totenja, koje zive 0 plemenilib serdcih, ter iz kojega se radja i brani otacbeni~tvo.

U to namesti hiskup Kukovit Jozo Strosmajera dvorskim kapelanom 0 Beco.

Ni lama nebiaie ojega kod Ilirab, ni kod Magjaronab, nl kod Magjorab. Naravski, razumeva se sarno od sebe, da njega nebiase nigde javno. Kaiivahu, da on bide glasonosem ·medjo stanovitom heekom druzbom i medjn Jelacicem banom. Dakle, dohi-Ii on djakoyacko biskupio za oadarje svojib proslih zaslugah, iii za zalog, Zft jemstvo, da ee, kad ustreba, o8staviti delo Jelacita baoa?

Tada stopervo, god. 1851. kako i Jela~it han, poslade i g. hiskup Strosmojer claoom "matice ilirske". To OD ocioi u,~no vreme, kad-oo se no llirizmo osovi sozanjstvo naroda hervatskoga, kad-no narod ber·votski hacl prokletstvo na I1irstvo i na Jelacica booo; klld-no Austria htede Ilirizam u iivot povratiti; kad-oo Demaray to ucinitl ni ooa, nl Jelacit baD, ni g. hiskup Strosmajer, ovo trojstvo naomi Ilirizam nadomestiti Jugoslavizmom i Hervato- Serbizmom; kad-no tim tedom, koja imadiabo Hervotom posledoji udarae dati, i g. biskup Strosmajer bide i otcem i kumom.

Za despotizma n8stojabo olacbeoici, da se mladiti, koliko je mogate, dobro odgoje i izuee, i da se oeposte Q slusbe despocie. Samo tako biase mogoee zabraniti da nepropadne celo pokoleoje, rodjeoo i odgojeno 0 sazsojsvo, SRmo tako dalo se je omanjiti prokletsLvo, koje se leze iz soianjstva, ter narode oa desetke, na stoUne godinah razlaee.

U tu sverbu, olobito biskupi Ungarie, koje stipendie rasdelise, "oje ustaooviSe, olemeljise'l kakovimi radnjami ozderzase kojizevnike neodvisoe, ud"ljene od doba Boianjstva!

Ni 0 tih stvarib oije se snalo sa g. bUkupa Strosmajera.

Dakle, kad-no g. 1860. "idi'e toga g. biSkllpa Strosm8jera po.Yloa u rajsratu; u baoskila koofereDciah; "itoviti~kim iopaDO~, pet la*

4

Zagrebo pripravljati gostjeDjo i svel~nosti, to. p.QIDODU meku Austrie; davati 08 desetke tisocah forintih zo [ugoslavenske osaove I teinje; dakle to sve gledajuc i ,etjajoc se proslosti: sio moradiaho mislltl mali razumDi?

n

God. 1839-40. bide g. Ivan Maioraoi6 namestnim uciteljem u VI., a ja djakom u III. razredo gimnazie sagrebacke. Oba biasmo valreni Illri , nego gde bide locnje iii poglheli, nesetjam se da-Ii i on bide. Starii od mene deselak godinah, g. I. Mazurani6 pis a oa say mah, a ja citab, ucib se 00 pamet sve ilirske spise svom zestiDom

~~meseDa mladlea. .

Pesme g. I. Mazuraoica hvallase ilirsko obelnstvo, nego mene se 0I;l~ oeprimase. To je sve, sto mogu reel za 000 doha, kad-no mladost i znanje nedavaju snagu za suditi, nego samo serdce sa culili. Kasnie ucioise mi se njegove pesme u "Danici" supIje, okorne; dva pevanja n Gondulicu dopadose mi se zo neizkazati. Nemogoh se izcuditi, kako je pesnik, vezan tndjom, Gundulieevom osnovom, tudjim, njegovim dubom, itako svIadao sve tezkoce, taka "do je pretesko razabrati nje/ova pevanja od Gundulieevih. I Gundulle bo ima vise culenjah i slikah nego mislih, i on pesnicko] meri, pesnickomu hroju zer~vuje mnogo, 00 stetu kratkoce, bistrine, snage. - ·"Ceogickioja" biase i ostademi sablazan. Herdja, koja sama mogde si dati zadovoljstinn, da bude imala islo covecnosti, ta se berdja krade i mami Oernogorce, neka' ida iz potaje ubiti jednoga coveko. No to gnjuso'o delo dize se pod izbor stotina Oernogoracah, i ojacuju se svetotajslvi vere, pricestjo, snljaju se ter iz zasede sreeno ubiju toga coveka. Mognee da hi i Cigani sto takova ucinili, nn nije moguee, da se oni nebi stidill to ikomu kazati. 0 tomu je "Cengickinja". - "Hervati Magjarom" po svojoj naravi moradiaso hili pamflet, spis oajtezi, jer mora hili n svib toekeh podpun. A u onomn spisu oeima oi traga duho Lamenoaisa oi Cormenina, oego" [e k svoj berdji, i jezik tako razte-:: zan i hlezgav, da se nemose hvatati oslm molda pohervatjenih Ciganah i drogib barbarah po Hervatslioj.

. Skoro nemogaee biase do god. 1848., da g. I. Maioranr6 razVije i pokaie svoj poliUiU IlDa68j, politicko znanj.. Magjari hiabo nq

1 i

i

J

ioteHgenciu, u javno pravo, izjednacili plemstvo, no u Hervatskoj se je za to 'malo iIi nimalo u Zivotu zoalo. Neplemie, g. I. Maiuranie neimadiaie pravo mesto ni u skupstinab, ni u saborlh , a pisati bide malo lakSe nego za gospodovanja Austrie. Velim uz cenzuru da malo lakie, jer napisao si slo si hteo, cenzor [e propustio, jto je on hteo, ~me bioie slvaf golova: Disi imao troska ni druge neprilike.

No g. I. Mdoranicukod mnoglh malo sluzi za preporuko do je, mlad i Da glaso kao otvoreoe glave odvetnik, primio sluibicu kod grade, gde-no ja, osobito 0 000 doba, traiiabu, dobivabu i primabu samo onakovi Ijodi, koji nebiabo za drogo nists, nego samo za ziveti. Poslie g. 1848. JOB je oernje po javni znacsj g. I. MaZuranica, sto je isao iz Bervatske, kao pouzdanik Aostrie, s ljudmi, 0 koje oi jedan Bervat nije imao oi isbo vere; sto [e, bivsi odvetnikom s nesto glavoice, isbo sluibica od neprijatelja svoje domovine, s]uzbico upravo proti svojoj domovioi; ito je Aostria izmedjo svih Hervatah , samu njemo poverila viejo slozbicu kod derzavna cdvetnletva , slusbu , koja je 0 despoeit najomrazenia i najodurnia; eto [e 00 tu sluzbo primio, i oje se pokazao dostojoa progonec gg. Bogovlea i Filipovica.

Nekada mogao si na g. I. Maioraoicu opaziti dye bilege, prirodjene svakomocoveko, 00 redko da so obe ostro izraiene. Te su bilege: g. I. Maioranic oholio bi se, kad bi imao na 5to, i: njemo se POSBO neljobi. Ako se ostan 'ponosa dostojoo razvije, a bolest lenosli radnjom nadvlada: eto ti la sigorno velika, plemenita muza. Zanemari-Ii se onaj ostao, ozderzi-li se ova bolest, eto ti oajberdjaviega coveka. Zive-li ostao oz zivu leoost, eto ti golova coveka, berza oa svako zlo, neverstoa za nikakovo, stradanje, za nikakovu velicinu. Ako je lenost svladaoa, 01 svladan ostan ponosa, eto neeesa, BtO neloam kersti'i, nego posve i.gleda popot suinja, eto coveka, koj radi, samo da radl, eto zive makine. Kako je poslie god. 1848. s ponosom, kako Ii s lenostjo g. I. Maioranica? to ja nezoadob.

Tako, dakle, 0 znacajo g. I. Maiuranica knjizevnika Ilenadjob Dis'a Dzvisena, ni5ta velicanstvena; u zoaeaju njega derzavnika neloadob nisla neobicno dobra ni sla,

DOBav na Reku, opazib, da iZQlev gg. Von~iDu i Zmajiea, i rodjake, medjo svimi stonovnici zuponie, ja JOB najviBe deriim do g. I. Mazor&nica. Bes dvojbe OYO pDcanstvo nesudirie po "Cengickinji" ni '-I po slolbab, nego po koma iii 6emu tre'jemu~ ter ~. I. Maioranic to bide

Dekriv i Dedol8D. T8 ralUka, drogde prevelike eene, orie ne"'" diaje niste. Jer Z8 g. Maiurani6a nebide u zupanii IjublYi .i 8tovanja, ni priklonosti, 8 upravo toga se [e btelo.

Za budu6e Ito poklisare il obsega zupanie re6ke. boda oel 8tanovite strane predlozeni: Busan, g. I. Maiurani6, i jos jedao koj jive, atlri domorodac, oovi rodoljob. Na- ta imeno blaSe mermljaoja, Dad 0'" Mazurooi6a biase i podsmeb8vonja dervena.

Iz onoga predloga ja zakljucih, da g. I. MajaraniC leli biti izabraD za pokUsara, i to u zupanii reckoj. Gde l kako da ga prokriomcarimo? Sva su mesla zauzeta, i jos ostaje sarn Vinodol. Ali u Vinodolo je Djegovo ime najve~ma omraieno; kOlarski sodao Mudrovoi6 derii do g. I. Maiorani6a koliko i jo.

Ali zaSto kriomcariti ga, zdto nepristati javao uz ".Vo.cioa i Zmajica? Zato, jer stvar, Z8 kojo se ova gg. z.1Izimahu., biaie 8IIUltrana neclstom, a ja nemogob jamciti, da ce g. I. Maiurooic svaj. poklisarstvo upotrebiti onako kako to narod zeli, kako je pravo i po domovinu korislno. Po gg. Voncini i Zmajico bio bi i 00 proplo.

Dakle slvor razlozim mojemu prijaleljo Mudrovcitu: ovde se oeradi 0 aaml ni 0 g. I. Maiuranico, oego 0 Hervatskoj; Austria pozna g. I. Maiuranic8 JOB bolje nego mi, oDa ga prezire bo proata beamtera, koj skaee za koru kruba; ona ga je ueinila. naceloikolD nde vlade, jer su joj ga pravi Svabe kao pravoga SV8bo prepQrueili i jer su ga bervatski Svabe proglasili demokratom, liberaloem, '08- njakom, recju, eovekom puka, koj covek da ee moci BeCo. premnogo pokoristiti. Ako zopanin, u kojoj je rodjeo, nepokate, 4a do. ajega derzi, naravsh je stvar, da ee ga Austria jos veema prezirati, i time da on neee moci ocinili ni 000 malo dobra sto go mozda zeU. K tomo mogoce [e, da oas sud 0 lomu coveku, nekada lemelji&, vee dloas telIIeljit nije, jer moida je 00 morao pooiziti se, slulili, pretvarati se do sada ; mozda [e suzojevaoje desetak godioab iz ojega iztesalo stogod coveka; molda ga je dirnulo nastojanje Beea , koj ga prie Solferina htede, kako glas ooside, pod izlikom, da je seDUO s pameti, baeiti u ludnieu iii barem u peaziu. Na nikakav aaein nevalja be~ tetJdh r8&logab ooveka obsuditi nl. zabaciti, i ako je obsodjeo, &reba IDU dlti priliku, da se popravi i pokde.

Mo.drovcic mi odgovori, da on s nekim 0. zavadnji, jnoo nemote Qista radiU za 'aj i~bor, _proti kojelQu da ce oemalo svatko bili.

Ja mu odvralib, da javno niU nesmi raditi, jer da Desmi obroiiti sebe ni mene, Desmi pokazati, keo do mi derzimo do coveka, do koJega politicke vrednosti nitko nedersi ; ospuUh ga, neka stvsr poveri pametRim Jjldem, neke Jjude opuli, do ja, do kojega se je premnogo derlalo, proti lomu ilBoro nelmam Dista, pace da ee mi i drag biU ; neb la dokas, do jn privoljojem, pusti mene izabreli sa namestnika ,. I. Malorenice. Zakljucih S opazkom, da ce akeiu zopoceti gg. Voacioa i Zmajic, i de slvar bude vee time napredovati, sto joj se mi Deoemo protiviti. Tako cemo, rekoh , osebaosti podloiili nacelu, iz.vedili cemo sveto dersanstvo ctaebenikah ; g. I. Mazuraoi6 moZda bade imali toliko razoma, da oeeni to nase poniienje, ter ce, ako bode jos gde isabraD, z'ahvaliti se oa izboru viDodolskom.

Plemenm Mudrovcic izversi stvar kako valja.

J8 obrekoh i dadoh rnka kot. suden Mdevieu, 11. co ojegov, grobnicko-hreJjinski kotar zastupati. Taj je kotar avela zopanijska skopS&inl, U oapolku la preoredjenje monicipiah njega oeima. A zup.nijski pokU8ari odmereni 8U po kotarih napotka. U neizvestnosti da-Ii oe sahor potverditi toj kolar i, dosledno, ojegova pokllsara, jn oeodoh na sabor, oego Cekah, da se ono pitanje resi. Zopanijs~i poklisari imadiohu prositi za ono potverdjenje. U saborskom dnevniku stoji, da no 26. travDja povede 0 lorna ree g. Jakovcic, poklisor iz Bakarstine. Tom prigodolD reCe g. V oneina , da je on 0 tomu predmeto predao proenju, koju U ostalom nilko nije vidio. IsU dan odrece se g. I. Mazoranie poklisarstva, sto ma go je poveriJa obcina Cvelkovicah, a priDrza poklisars'vo vinodolsko.

Za toga mnogi runniaha, nekoji i verovahu,. da gg. I. Meiaranic i' bi8kop Strosmajer gledaja mene izlisnoli iz sahora, bolje rekue, nedati mi u sahor. Ali kako ces s timi glasovi sljobiti ovo obslojDosl: DO jed nom dobijem od gg. M. Hervata i Zmajica berzojavnlh pozivah, koji me koo 0 gino, odmah, iz slopah vuka u Zagreb?

III

U Zagrebu naletl me g. Zovic i poluzi se na g. Vebera porad nekakove prepirke, 0 kojoj Disla nisam znao. Tu mi se ucini, kao dq ima u sa bora stranakah i medju njimi razjarenosti •..

,

Sumnjd 0 strsnkah u Hervstskoj, u sahorn? Somnjsm, i to tako, dft nagibljem verovati, da ih neims.

Odibv na Reku, ja ostsvih u Zagrebu, u inteligencii oso&ito, sarno [ednn, svezi s "braljom Magjari" posve prijaznu stranku. Odmala poslie Solferina nemalo sve zavapi za "bratjom Magjan". Magjarska nosnja, magjarski pozdravi, IDagjarski plesi, toljage magjarskih johaszah, neotesanost, divljacina magjarskih kanftszah, to se sve udomi u Zagrebo. Magjarsko druztvo bude dovuceno, za da magjarski predstavlja 0 sagrebaekom kazaIistu, ter sa toga nisi drogo coo, van kako je magjarski jezik [unaekl i umiljat, i kako 8U "bratja Magjari" daleko doperli u kozaIistnoj umetnosti. G. I. Kukuljevi6 biase dan i 006 hez place Cicerone g. Podmauickiu i njegovim drogovom Magjaro., donesavSim 0 Zagreb oovacah "za obraniti Hervate od smerli g)ada". Na vapaj domorodacah starih, sada rodoljobah,. izdade g. Levin Ranch magjarske zakoDe od god 1848., zakone, poradi kojih kerv prolivaslDG i unesrecismo nas i Magjare. Ti zakoDi budu proglaseoi "jedioim spasom". To izdonje bode 0 casu razgrabljeno. G. Levin. Rauch oebiaSe dosta vatreno sauset sa svezo s "bratjom Magjari". S toga "postenjaci, narodnjaci, rodoljubi", gg. I. Kukoljevic, I. Mdnraoic, VukotiDovic, Prica, Bogovi6, zabacoju g. L. Raocha, i dogovaraju se s g. J. JaD-' kovieem, kako da se Rervatska sveze s "bratjom Magjari". Kod obnove 0 zopanii zagrebackoj "bratja Magjaroni" moradiahu oprostiti, BtO je vecina demokroticka za pervoga podznpaDa ilabrala neplemil:a, a plemiea la drogoga. Nekoliko ml"dicah i mOievah, medjn ovimi ·bih. i ja, dakle nekoliko nas, koji nebesnismo nego motrismo ljode i Mvari, mi biasmo "prokleti Svabe, koje treba DB pervi slop povesati". Slika koja predstavlja oogarsku bunu, i pod njom Rervala i Magjara, ta sllka s podpisom: "pod uDgarskom krunom kao s bratom, rukuje se Magjar sa Rervatom", biase od "Darodnjakah" u tlsueah komadah deljena.

Mogn ll verovati, da se to stanje, ta sloga,. to jedinstvo, od jucer~ to jest od svedetka veljace do sversetka travDja, promenilo 0 prolivDo? I to, bez-da se je 0 izvanjs~om sveto islo promenilo, hezda je 0 toj promeni is to doperlo u [avnost ?

I sbilja, kakovabi bila ta nova, ta razkolnicke, ta vezu s "braIjom Magjari" neprijazna stranka?

Austrianska? Je-Ii moguee, da je tko, makar neznao nisla 0 proslosU, koju imamo od Austrie, je-li, velim, mogoce, da je tko za-

9

..... vio ja~er.Dje barbarsko t18~eDje, denoje, progontnje, koja terpismo od Austrie 1 Ono jaeeranje neme, bd-Do seJjaoiu herva&ski moradide Da ore hoda traiiti toma~a, za dozoati, ~to 180 ferman au slrians.i •• poveda 1 Ono vreme joteraoje, bd-DO se barbari po Zagreba sgled.vaho nad hena&skom reeja, ter ju smatroho za .Dak, .. dokaz baBe, velei.daje? Ono joeeranje vre .. e, kad-no aoslrianski iaDdari • Zagreba H .ekoUka koraka ustreliie neddna 6oveka; kad.0 •• taken •• el1 n.ki He"a' lDoradia.e pripravan bili; kad-no se lJal tUi'e, da aaJtrianski slraiari Dad sigorno.tjo osobe i imetka, po NIih •• lae"lukih selJa.ih i.lraiiv.ja kako iID daleko pdke nose, i tt.-Ii .obre pogl4ljljo 1 Ono jaceranje vreme, kad-Do i najmoidenii mla.~i, De.Blvii .emacki bolje Dego hervabki, lDoradiaho iii a trelji red patti, in sa· TrelDeaa 'kole ostaviti? Je-li mogu6e, da je lko zabon.to te javae s'nri, .alenkosli Daprelll potajniID slr.hota..-, koje se a .... dolDoviaaUoI vreme sninjevanja aaslrian8koga zasadi~e i u ajej odrojiia? Jar II spolDeaaU sa.o jedno pojavljeDje: koliko se Ijudih po gradovih i vebjih mestib, kollko slolbeDikah, leni, koliko ih Ie moje lenili, koliko ih treba ieniti se, i to sve od-kato [e auttrianitina .a~. clomoviaa zadauala? Dalile soiaojslvo je zaterlo i a.jlveUi i aajJatji ostln narave, sOiaojstvo pripravlja zator naroda henatskop. I kad smo na &0 dosli za desetak godinah, gde bodemo 18 kakOT nov desetall ,odiDah? Ako je ooih i onakovib emab binlo i proll pripilU, ako ih je ogortenost Daroda i poveeavala: itako, oni biaha veronDi, oai tlaeiahu dosevaost Daroda time vecma, ito biaSe nemogoe. govori' i !UP" istiDa tralit i nalasit.

Bi-Ii ta Dova straoka bila straDka pran? Ova je, iatina, svoj progralD l'MVila, taj program jive a syeIDu naroda bervalskomu. Ali ova strHka ide za amnom i plemenitom sverhom, ODa je odvii azvi'eu nego-n da hi a Dju g. Vebe,r iii drogi Siavoserb mogao spadati; ova stranka, btl Dovacab i vlastl, verno ogledelo svojega naroda, DiU .oie Dapl.Uti g. Zuvi6a, Di .aneti Ijode koji niso .a radnju, za borba, .ego samo za aiivaDje.

Stnm talianska, roska, 'arsb? All Di Talian, al Ros, Di Tortin, j.T.O Deku.'e, d. iele ovaj perajlk Hervatske dobili. Kakova bl d.llIe mogla bili ta nova straDka, koma-Ii bi Herva&sku isd.vala? .• Sotra, Deuam, kako, sallalo Da. se a koci nekad. Deme&rovoj.

Ta biaie r •• ,ovon 0 kraljevih predlogih, to 0 Odgovorih,~ koji hi Ie

'10

ima1i dati na te predloge, to V. Pace] otijstV~DO pro~ita Dekokav odgovor te struke. Ja Diti sto znadob 0 lib s\varib, DiU 0 njib mogoh isto rasumetl,

Soda nebiaSe sednicah, jer orgonootika ode 0 Bee, prosjaciti cia graniearom bode dopustene u sobor doci. Slo je to? Da Be narod, makar kroz sabor, tako ponizi da prosjaci·svojega vladara bilo za sto; do mu odpravlja prosjocke, sozanjs1le predstavke; 'da radf itlto drogo osim do- gradi zakone i osigurava izversivaDje sakonab;, renjo, ODa je

"argonautlka sablazan koje nelma nigde drugde, sablazan koju Cine ",0 Hervatom urotnici domael, -; Grsnicari, dok su 0' stanjo, protizakenitu, mogu-Ii graditl zakone Zft' se iii Z8 provinoJaloe? Sto 8patl.ju na nje, dok so 0 onom stanju, makar kakovi zakoni- i odnollaji? Najvise po sto hi moglldee! 0 saber', bilo bi to, da islo neka -se granica ukine. Ali De samo da 1o. njihovo' zahtevanje nije' od potrebe, nego je to Bec npravo zabranio f granioaroDl i provinciaJoem dok bodo granicari u saboru. I da sahlasan bode 'podpoDa, to'bezzakoDo, to sramotno zabraoo prlmlse i obderzd6 Slavoserbi.

Na 15. svibDja govori se u sednict , da sabor proslavi Jelaoroa

'bana. Moj jzbor za poklisara jos nije procltan. Dakle nemogoh oslati proti toj beckoj petljani], proti sramoti; kojo je time Austria nSDleniia Bervotom. Sto rni se iu DR cudo dade, o tomu slavJjenjo govore oni jstl Slavoserhi, koji se do jocer oemogaho Jelacitabana, i njegove uspomene Dapsovati i nacernitl, ,Ali sada boee Austria da se 'Jelaci6 slavi.

Samotretji pobodim g. biskupa Strosmajera. Serdee oeimadoh .s-oj ni na-nj, ter time rnogob prostodosno iz bUza motriti bjegovo 'bblieje. Do oblUja bo Jjudih neoblcnlh i koji hoee do so neobiGoi, maogo deriim.

On nas primi svakako i za-Ie nikako:' i prijateljski, omiljato, i osorno, i dostojanstveno, i mllostivno, i g08pods~i i demokraticki.Nego ni [edno 'to derzanje Debiase odrezano, ni zarubljeno ~ ni zoostreno, nego pomesano. Onse dersa kao ·da je nkraden, tudj, vertljikov, izgobljen. Na njemu s,ve staja kao na koleu. Ret oslabaI k tomu kao navlas kroz nos, preneugodna. U celu obJicjo neopaeih ni§ta u slo bi se ja zaljublo, nisla Sto bi me no prijateljstvo, ili- 'na 'stovanje 'ganolo. Nlljnepovoljnie mi blase : mertvilo U oeinh , mertvilo 0 l{ret8Djl1, mertvilo na ustnicah , mertvilo II svemo coveku, koj je u. najlepsoj

muievnojdobi. «: :' -

==

Aliisiognomika nije nepomicn8 zaanost oego je samo gatoja; ni Jepo ni rof.80 ohlicje nije svaki. put, ogledalo dose; oko vara preoeito;· kratka holest, koju noc oespavati, o6obic08 radDja, briga, mi_0,' ·to ave mose coveko u caS nager.diU do je 00 za oepripoznaU, i Ij uto bi sevarao lko bi ga po ooomu staoj!l sudio; a oapokoo, to se je ob1icje meDi' uc~o~o t.kovo, drugim.~. 000 ~i8i drogacie. I'ko ima u tomu pravo? Svi jednako .: :

·IV

_adjuUm se priUcno osvestlh II saboru i njegov~ vertIogu. Gledab ko tneSIcloje,: all gil .nemogoh razumeti. Jer, po. mojemu sudu , celo

slanj~ bjase; j~sl)o~ .Odkuda; dakle,.i cemu saranje? . .

Kakov~ je' SWlje Austrie?· Ovak~vo: izgubitak Lombardle najmasUe je z10 ,0,:Austria. A. pravo zio po Austria stoji u tomu, da se z.a .nju, 0 perk.os pogibeli ocitoj, nezauze ni jedoa stara drugarice, ~Qsijll ni Praizk~, . ni 'Iltarioska prijateIjica, Engleska ; da je time Austria, osamljena; ~a je aa ~8j n8cin dOkaz800 da za Austriu oemari Eur.opa; 4a [e Aus~Ija .potueena na zemljiSto, koje si je sa~8 odabrala, u zaklonici [esere, rekah , tverdjavab; da kod Solferina bide samo sto i sedam'Usue,ab Francesab, ,a Austrianacab na razhoju i u okolisu ¥kove celiri stotioe. Usucah; dosledeo , da oceniv kako treha broj i stanje vojskah, ooaj hoj takovim se. pokazuje, kao da je u njemu svaki Francez udarao na deset~~ Austrianacab; da. ce ta slaboce Austria, tako .sjajno pokazana, userdeiti ojeziD6 domaee i Isvanjske neprijatelje; da ~tanje peoezja Austrie nedaje nadu oi izgled za ojacenje, njeziDo; da ni istim narodom Austrie nestoji do njezina ojaceDja. Austria bo svojim ponaSaDje~ uputi narede , da se onl od nje, dok [e ikoliko jab, n,emare nicemu nadati, nego protlvno, da se imaju svasta

hojati. .

Pa .slo; iSle !~Aostria cd Hervatske i od U ngarie ?

To, .da se p~oglt'lse i uclne botice pjezioimi obolnami , drugimi reclIli: da Berv~ti i narodl Ungarie pr.olivaju svoju kerv i trose svoje novce u. ratih koja- ce Aus~ria Hi drugi proti Austrii snovatl i voditi ; da placaju dog Au.str~e koj DB nj~ sam~ u toliko spsda , u. koIiko je ~einjeo i p~roseD .sarno na njihovu. Desrequ; da svej . prirad i prerad prod.avajo, da tudji prirad i prerad kupuju kako i posto Austria hoce ;

it,

1,2

tla svoJe stvari prodavajll za tretjtla vredlOsti, d. laclje R1'Iri kapaj. po Iroltrukoj vrednoeti; da oal to sve rade i terpe keo pravoi ddDiei, keo zakoDiU robovl Aastrie; re~ja , AUllria l'le, da Be"8ti i oarodi Ungarie aaoe dobre volje lebi i 1T0joj domoviDi ono, .to ilD Aastria krol vekove nije mogla oraljem Di pelljaDiami uani&i.

Tko 6e, a takovih stvarih, takovoj Au.trli popastiti, tko isdati Ivoja domovioll, &ko obruiiti &Voj Darod?

Moga6e je, kaies, da 6e A.astria prideriati oDaj is'i koj-oo jo kod Solferioa Dija hteo nl dao sra'''i. Bto oDd a ?

ODd a ito i sado. Zertva, hjll AUltria a Dal pita, solaoja'vo je, smert je naroda, 'a se iertva ni~im i Dikako Deda Di il daleka oadohaditi. Austria 6e, ako ju drag! buda deriali, lIako i dOlada, p.ili Daia prava, terti Dai Darod. Tako bude'mo i' odsada, i proti Da.i. pravom, i bez o81ega privoleDja, od Aus'rie imali .ve' ono, ~ma ona soda i§te Dase posvetjenje. Dekle , kad netrebamo Di.ta radili, kael ovaj ~8S, oemoiemo Diita ve6jega U~iDi&i, bel 081D je salvim do8la lamo Deprivoljiti De bezzakoDje: dajmo, Izaslimo &lj veli6eD.lveoi 0 e, koj u ovlh obstojnostib vredi vile nego Da ItoliDe tisu6eb bajooetah i lambaradab. I doista, pet godiDah kasole, [esn-ll Praizom lombarde j bajooete pomogle viie oego-Ji je Napoleon III. dopustio?

U ostalom, oije razloga oj prilike, da 6e drag! Austria proti ,.oljl njezinih oorodoh braoiti iii derlati. Nu zaito bilmo protresivali atvari koje stoje od drugib, De od oaa?

I nas svaki mole poatati miliooae, ako mu tko dade milioD forintah; ali u taj racuo nice Dam Ditko dati ve~eru oa vera. Za.to hi DRS dakle malila tudja volja koja da ce braoiti Austriu?

Mi imamo doinost I priliku oepomagati Daiera zaklet. ,ovel'ni~koga oeprijatelja, dakle nepomagajmo ga t Zalto, .akle, da Deo6ioimo ito stoji od nas , ter je Da sleva i sreCo Daroda T Iii je mala .lvar obraniti cast oaroda, obcavali pravo kraljevine?

Derie6 se loga i pamelna i z.konlte alajallita, sabor imadiale fta kraljeve predloge i u kratko i dostojanatveno odgovoriti: kraljevioa Hervatska Dikada nije pravno stajala a drugaC5iem odooiaja s Aostriom nego budi s kojom drugom deri8vom. Nu Austria, gale6 Dai. prav8, pretvorila je oda samostalnu i neodvisou kraljevinu a 8\'oju obcinu. Narod ~e he"8tski ,.eselo prfgerlin Bredstva koja mu se prale, la sru.iti ovo bezllkooje, 18 uvesti u Ilvol ono 18koollo staoje Ivoje

i8

.018O.e. OIt8laj.vl "Doltjl .edja balje" ••• Ben ...... iVa .. gariom prest.1i sa ratom god. 1848-9., ratom pre .. esreeli. po obe ove kr.rjevine, Da ",om medjuauodnim. Ove knljevine, keda i •• 11:0 1m se Ividi korilblo iii potrebito, arediti ~ Ivoje odllOoje i IIldj.IebDe i D.prama lvim denavam i D.rodom, De6ebju6 poziv od Djegov. veli&iDltva.

A .to oared I labor hen.t8ki od DJeg. veli6aDslva 6eka I sablev., ovo je: _.. Djegovo veli&iDstvo apodpoDi i ljedlDi naiu kraIjevina bja je modjeDa olobito .a gOlpodovaDja Djegove oltitelji; Deka Djeg. veJi61Dltvo OpodpoDjeooj kraljeviDi po"rati DjeliD podpoa oltav; Deka Djegovo veJi6an,Ivo dokine obstoje6e belzakoDje a kraljevini; Deka njegovo veli6eDltvo dade dovoljno jemstvo i ligonott Darod. hen.tskoma, proti bodo6im vredjaojem Djegovih pravah i proti apropa.tjivaDjo ajegove domoviDe.

ni je moida Darod doiaD pretresivati DaJprle, I obilato, i Ive .to .0 Be6 kaH? Pa ito ooda ako, po starinsk om obi6aju, labor bade n.postjen dok reii kraljeve predloge T Da bode Be6 kasao ra.pravIjeU odoo •• je Dapnm. Ciganom, ja bi bio rado viditi, kako IN ,g. L II1ionDi6 i bilkap Slrosmajer bili a toj ra.pravi predDJa6ili.

Dakle, po mojemu mDeDja, odpnviv OD.j odgo'for, Ilbor bi se bio imao dati oa gradjeoje zakooah, Da prearedJeoje domovine. 01'0 imadiaie slbor time ve6ma radili, la-da pokele da 18 00 Desmatn vezaoa Iiltoplldskim i veljatkimi okazi, kojimi se Da'oj dOlDoviDi a .akonotvono, a denavDu pogledo dopastja lamo oooliko, koliko a pravoj deriavi IVakl ob6ioa ima i mora imati. Ako bi taj P0880 aebon bio potverdjen, dobro, ako Debi, bilo bi bko i jesL Nelmati sakon potverdjel, iii Dikakov, DiJe ve6je 110 oego imali ga , • da ga lamo'Volja, ked joj 88 nidi, bez straha gBli. Tko loa Ilto je 0 bodutDOsti? U stBnovitih okolnostih koje moga od daoBs do satta Dastati, koUka bl Ire~a bila imali lakone, astaDove, .to ih je odinio Darod po l'Vojema doha, po svojemo staoja. Be~ja, hilo I njego'fom radDjom Mo mo drago, sahor imadiaie a6initi ne, .to je od njege stajalo, la dobro domovine: on imadiaie noja dUiDolt Daprama DBrodo i Dapram • • raljo ispaDiti. Sve ove OBlore braDih jot Da Be.i i 0 predstavkah.

Ali DUt, g. I. Malaranie, glavB vlade, Depredloli Di tade, III kalDie Dikakov lakoD. S'fagde dragde spada Da ,Iada da Da~iDi predlog, koji. 8e .. bonld lakIJo&ik, laken, vladara la potterdJeoje prikailJe.

I ~,~ preclloge, predM"ke, rradiah~. saborski . 6lano.i , .. a D. g •. I ..• - braDie Ifa STojOID vrednoin vladom.

. 'JGS ada ja ·nemogob misHti ~da g. 1. MaiuraniC nsmerav. uz promenieno nekollko beamlerah, u Hervatskoj podpoil despbtizaIB' uz8er~a"~

'! . .,

v

Odoor za jogoslavensku abldemil1 biaSe· imeDoJ8nprien~g ... ]j ja u e , zagreb dodjoh. . l&ako Iovahu· i mene 11 .sednlee toga ~d.bQra.. U. lih seClnicah wzah ·se iii ·kiselo iii oa BIDeb, oq .vakako . pokazivah . do 80. proti tomo zavoda koj, bio uredjen ·kako mo drago, Q daDaSDjib obslojDostill Demoze oego D8 porugu naroda alajati. Za. ~~ov bo, ikoliko prili~an saved , DiU ima Ijudib, oi sredstrah , nl drugih okol-. n_" A. da hi oaih uvelah i bilo, narod i.ma silniih pol.r~bah " koje bi se morale zacepiti prie nego-Ii bi mobilo do zQaDslve.uU1 r~zpmnh. D" ni neg()vorim 0 imenu "jug081avenskom". ·U. mojemo: pribiy,.dju. JiiU je naciojeao koje· pravilo, oi isLo zazbiljoa. Qs.ve(loeiv! se, 00; DeQlogu.·tu· namero u pogle~ 08 akademiu razbUi, js nastoj~, stoiilp .aciDolb, i oka V. Pseela, da u ta pravila dojde itogod dobra i pamelna, zft-da. ib Bee nepotverdl, Tako i bide «.

. U 'n~kojoj akademi6l\pj sednici imadide g. bUkup Strosmaje~ vrat 18.\(.zal), rece de boluje, i lej mi so je put u oajomiijatioj sliki. uk.a.ao. I· sam terven bolestmi i drugimi nepegodaml, jp eam preko mere eu'ijiv .ka4. vidim da &ko terpi.. KaQ da je tu ~ojo . slab,ocu op~z4Q, g.biskup Strosmajer naseea izdaleka 0 Austrii, 0 M'gjpri.h,. Q aebi,.: ktr lIakljuci do narod Djega nebude dugo imati.

Is .tib.njego-vih recib opazib da 00 do sebe odvis derli. K9j Napoleoooh, Cezar, Cavour, na uri oeDadane smerti, nebi bio, oebi, sto takoV8 kaseo. Bez dvojbe, [edan md moze narodo premnogu u~initi. Ali: jedfto muz uvek oftaje samo jedan muz, i bio veUk kako mo drago, aarod hoj ga je rodio i vellklm ocinio, JOB je vecji od pjega. A naro4 koj je pao samo na [ednoga mula, vredoo je i mora da PJ'D(tadoe. Pa kako bi ~ovek .sam sebe bvalio, kak.,o bi ~ ime naroda, 18 sobom, Dad svojom smertju jadikovao, kako bi to .radto covek koj O'rodo. ".ili je kakovo dobro utioio ni svetov8o?

. G. Vicko Vraoicani po,va me k Ambrozu Vrani!caDiu n,v6CerDji sast8.llak •. Obrekoh doei. Neg~ paeke navalise tako Isnenada , 40. niii mogoh doci, Di zagovoriti set K~sDie, DiU me nahu,' oili a~ nameceh.

r

Sulra dan posastanku kuaee mi moji prijatelji koji na ,njeJnQ ,biabg, 'da 'je' tamo g.' I. ,Maznraoie na dugo i siroko razlagao, .sreeD koj~ ,nItS

od',Aqstrie Qka. , ,

.. ·Kako suditi 0 tomn kornku i 0 svemu . clanasnjemu i ·hodoee~Jl -peoas8nju g. I. Mazoraniea i 8vih .njegovlh drDgovahslllZbenika~, to. j.

·,.~ih Ijudih vlade-? .

. Ja sudih. ovako: neima dokaza oi rwoga verovat~,. da- hi )jedan 18j .oovek· oddesetili. jistvinah .na dan, krozgodiD!U hudi samo .jednolJ . samo . .jedDQ jistyioll iertvov8D za .srecu , 18. 810VD. DIU'080;hervl\tskog$.

Od tih Ijudih neimaju se Hervatl. nikakov.u dobru :nad,ti. S. ore s~ ·8lraae· na. cista.

. .

. ; Hodimo: Oft skrajoosl,. ~oJa [e moUn temeljita, :Re'~im() do sa· ~

Ij ode neima uma, .oi prDslosti, 8i iJyota,. da z.a oje. neima .. ni~ta iZV.fUl lljih ~~h~ 4a .ih "odi n8jblatnia sebicnost, niljDi~ji ostan zi¥.otinje. Ako dakle hldo. slediti Dapot.li. same svoje seblenost], sam 'onaj oSt80, kako ceo se ti Ijudi 0 pogleda Austrie ponasati? Sebicnost, .0.Iao 4e . im, kad vee moram tako feci, dati sledeel naputak:

Aostria, ni .derzava zakona, ni despecla, i ujedno deriava, sakona 'i despooia, t. Austri~nemoze' dugo slajati, nego mora .iIi raz:. pesti se, iii' povratiti se u iskren despotizam, Ill. stupiti 0 4u~li~am, iii ~'opiti u. bilo kak,ovu f~~er-aciu.- Nesta takova mo~a hiti ,pa bilo u OVOo1 iii 0 onom SlOPDjo.

. Ako se razpadne, od Dje istina, neimale se nleesa bojati, ali neimate m nadati se nicemu; . aka se . pO~'rati U c6n\rll}jZl:\m.,. to. j. elM despo&iialD, ona Ott, dok bode mogla, ~aslavjllf sv:oju br~du, '~r ~e -.as,. kako vas je. do goel. ~86Q. prezirala i sabacivala; opet ~ab~cj~, a sveje ee Jjude, harbare na vaia westa u slusbe metpuU. Da Solfe-

. riDo ·~de za .Austriu izpao, koliko bl danas, govorim.. 0. god, 1.861~, ~lo domaeii; makar same kotarskih prist.vab Il lIervatskoj? Ako ;~e uvede duallzam, Magjari ce svoje nedvojbene Ijude, MagjaroDe, s vremenom Magjare namestiti u bolje ,Iozbe. Ako se ovede federacia, i ta bodi prividna, budi istinita, u [edinstvu vladara, narodi ce u svakom slucajo dobnl. stogod vlos\;; ~ vi znite da narod: do vas njlf,8 neders], i'tim znate da sle 'propall, barem u slozbab. i . plaeah,. osobiLo ako :tfe

kros. austrianstinu narodu jos veema zamerlte, . :

., Na' taj oacin. po naputku makar same sebicnosti. Jj udi vladini· hili hi ate mogli' god.: 1861: lVojski Z'lIZ0'~' za Aa~triu samo .0 •• 4.; ~ft4 ·bi

16

hili .Iertali da i iall oni hada Hmo dese&ak ,odinab iivelL Samo ova 'Verojetno81 bila bi mo,la a prava borba H AUltria voditi ODe Ijade koji neimaja Ijuba'V Df sa Darod, Di sa domoviDa, Di sa Ivoje obl&elji, Di sa Ivoja detea: la nijla izvaD Ivojib wrbabab. Draga6le, ako ODt Ijadi nemi.1e olako, ill ako imaja koja plemeDitia )jabav: k.ko be' pomilJiti do bi oni mo,li apropastjivati Darod, i dOlDOviDa, i 1Y0je obitelji, i IVoja deteo, i .. me sebe Y Jer tko im mole je.6iti da Djihove oWtelji, da njibova detea, d. oDi i.ll Deboda ollali a aaroda, i d. Debada • vr.menom morali davan neaDe 0 't.jill delill, raeaDe, krol koje bi al .. ho .0,10 I sirovo is,oreli?

Ali telko da je ikoj oDaj eovek svoj livot sleu. Da ...... k ,odiDab. To 6e re6i, po mojema .ada: Ija.i vladiDI, Jjadi A_rie, De.mida, Demoga leltoke, i.kreDo raditi .i sa Aastria.

Dakle, kada sa Henate De6f, sa Aosaria De.op, • tre&j... aiko,a ovaj eas Dije: .te im ollaje? Ni'ta drop De,o .a AHhia ,0- vorit i radit tako i toliko, da iID barbar tadjinae koj ih· 18 nat d.rIi, . nemoi. 0611a D •• am08t prigovoriti. T&ko po .0jeDla .. do, STe bi_ a red a, Ive DB 6ista: one Ijld. Autria ne6e mobl ahvaliti, oDim Ija ••• , da i D.bi bili kakovl jesu, il Daroda Ditko amaD Debe m06i sameriti, ito De,ovor.6 proU A08lrii, krol re6i be. 8Vake kori.ti po narod, Deb. da Iertvaja ades i obstan8k Ivoj i ,vejib obiteljib, .... - nooi i olveli barbara tadjiDoa.

Na da 6. oni Ijldl navld, da 6e einiti Herntskoj i 'fi'. sla ntgo moraja, d8 be oDi 8vom silo. bteti H.rvatska izdatl, to, g ono doba, poverovati ja bi bio mogao 8amo Ila. bi Ie laio Hrebo .ft.oga ama i svakoga morala, iii lad bi veb oDda bio snlo straia .. i.UnD, da It lol.njske, llavo-s.rb.ke pllmiDe povla6i po Be"atskoj ; d8 je ta pasmina zakleti arotnik proti Henltom, i da Bee ta PI_iaa dile, D.gaje, azderlava .amo za n.srebu i srl.ota Daroda b."ltskop.

VI

U IV. labors.oDl od.eka, barem g sedaieah a kojih ja pribivlh, bia.e 'Vebiaa MagjlroDah. Povede It ree 0 doluka graDiesrah a .abor. Magjaroni se ozprotiviie toma dolazka. Najiestji bia.e Bri,levib, pervi Zl Djim g. BluagliariDi. Ako dojde Da glasovaDje, jl sam .. o~itoj III.Jini. Dlkle ,ledRm DI Iep DI~ia akloaiU la .. bloaa.

Opazih da 8riglevie do mene nesto dorii poradi moje opazke a sedniei 15. sviboja, i da me g. Battagliarini pozna s Reke. Oba 8tOvahu mojn osebu, ali moje reci kojimi braoih da grani~ari budn pnstj.eni o sabor, ostadoie bez uspeba. Sceniie bo da oepoloam granieare, nego da 0 ojih govorim bez dovoljoa zoanja i razloga. Kad se osvedoelh o tomu njibovo aascru, kazem im da sam i ja granicar. Starae Briglevie malo da se sa stolca nesrusl od velikoga cuda. Dakle kaiem mu da ee se graoiear i s vragom 'pobratiti prie oego sdruiiU s Nemcem, u ostalom da graoicar' Magjara prezire, a Austrio merzi. Na to se Magjaroni odobrovoljise i "veselo primise bratju graoicare u sahor."

Zoamenito pojavJjenje: Magjaroni, prem eojn da 'granicari nisu Zft Magjare, primaju granieare dok se upDtise da su ovi proti Austrii. Sto je ladaJo MagjaroDom' ooaj strah od Austrie, strab kojemu za volju eto zaboravljaju Magjaronstinn?

Ako si pomnjivo motrio komeSaoje po gotovu u saboro, morao si opa.ili ovo: gg. I. Mazoraoie i njegovi drogovi, juuraoji besoi Magjarooi, evo so danas besni AustriaDei. Biase-Ii prie Dada da 6e ib Magjari kupltl, je-Ii sada austriaoska gotova plaee , uzrokom ojibova pondanja, iii mozda njihova Magjaronstina bide samo Aostrianstioa okrinkaoa, kako ju je Bec zapovedio? Ja biJezim samo obstojnosti.

Upravnim pntem raditi u Hervatskoj za Austriu nije mognee, to nesml nitko: narod je say proti Austrii. Kako dakle da rade hervatski Austrianei? Stranputice. - Slavoserbi 8tvorise i progJasise dogmu koja Dei da Henali oemogo 0 sebi hitl , nego da moraja iii pod Mo· gjare, iii pod Austrin.

Ta dogma, [asne govore6, kde: Hervati Demogu ulivati ito prirade, Dego je sa nje samo ono itoim pripusti Austria iii Magjar; pet - sest milionah forintih ito ,ih dosada svake godine Anstria vuce il samih sedmih zupaniah hervatskih, te miJione nemogu Hervati poIr08m sa 8voje, nego treba da i odsada Austria iii Magjari sa svoje potrebe potroie; ako tko udari na Austriu iii na Magjare, iii povratno, 'reba da se Hervati tukn i do brane; kada bude slabia Austria iii lIagjar, treba, kako od oekada, da si mir kupe za komad Hervotske; hko Aastria iIi Magjari DO svoju korist arede eelo deda vno i na .. rodno gospodarstvo, onako neka bude na itelu Hervatah.

Svatko vidi da ta dogma Depodnosi svetIost ni razpravljanje: ona ,010 Demoie se naroda bvatati. Kako, dakle da ju razprostrane Slavo,-

~

89l!Vt. IC'-TJINJC,~ JAQ4\.t..)

18

serbi? Sa strane, posredno: udri na ooe koji su proti DjOj, udri na nje psovkami, Idmi, sofisleriami, obsenami, udri jnoo i potajno, udri svimi sredstvi, koja pita zla slvar i pruza lopeztina.

Ali ~to ooda ako Ijudi, na tomo razkrizjo od dva puta, udare s Magjarom Hi makar pod Magjera? I to bi Slavoserbi volili, nego-li da Hervati buda svoji. Ali toga se Siavoserbi neboje: samG raz~iri dogmu, za drugo je lahko. Jer tada ee oni uem da je Magjar herdja; da je divjak; da go je samo rokovet; da hoee da gospodoje; da 6e nas pomegjerit; da ee sruiit otciosku Austriu pa onda Hervale posve unisliti; da so i oni, Slovoserbi, sa posteoo sdrozenje s M'gjari., nego da se s Megjari nije inoguee nikako pogoditi. Kada SQ taj Dauk ras'sirili,posao im je golov, bez-da javDO, ocito rade za Austria: sami o sebi nemoiemo biti, s Magjarom nije ni§ta, dakle nije druga nego pod Aostrio.

Je-Ii mognee, pitaS, da to bezumje, da ta protislovja ikoga mogu obmamiU proti Magjara? Jer, propostiv sve ostolo, kada ee oas Magjar 'pomagjariti onko kako Das je Austria vee posvabila? Ta, veUs, oprava dogme nije ni malo lepsa od dogme go Ie.

U vreme 0 .ojemo govorim, raznasaha i ciCkahu Slnoserbi to dogmu. Njezin jedao trak - pod Magjare iii pod Austriu - izuzev claDove stranke p,aYa, obuze i derzi sve ljnde, koji se kod nas broje o inteligenciu. Prostota nepazi na naeela , oa uzroke, na priprsve, nego coli samo gotov odarac i vapije proti zlu koje jo vee lare. 810- peno kada se pobzs posledak dogme: da ostaoemo i za budace u sozanjstva, a nesreei koja nas ubija; tada stopervoasmeaa se i prostote.

Poslie god. 1848. nestade , barem a javnosti, MagjaroDah i Magjarstioe, u sazaojstvu sav narod biase slosan , say jedos dosa proU barbarstva Austrie. Poslie .801ferina "postenjaci, narodnjaci, rodoljabi" ozivise Magjarone i Mogjarstinu. 8ada, sa sabora, oni isti Ijudi, radec za Austria, ojaCise Magjarstiou, Magjaronom broj poveease, i dadose im snage, skoro Ijubavi u narodu. Moogi bo se oadaha da se nekadanja vremena az Magjare budn povratiti, a say ee narod , Z8 uteei Austrii, makar i u .pakao.. ,

Nad ovim pojavljenjem rSlloino i temeljilo poboja§e se 8lavoserbi. Tko ce imati 0 saboru veeinu , Bee iii Budim? U lomu slrahu bpro~jftci8e 81avoserbi granleare , a nodi da ce im oni biti pomocnici za SVtlbStina proti MagjarsLini. MlIgjaroni opazise to splelko i htedo.e

19

joj na put statio Briglevic, nepoiDavaj06 granicare, pamelno radid6 kad ib nebtede u sahor postiti, ter se mogase zadovoljiti osvedociv se da oni harem Zft Austrio nece stajati.

Moje derzanje napram Austrii nehiaie ·Slavoserhom po cDdi. S toga, naravski, oni ieli§e do me nehude 0 sahoro. 0 nikakovo ogovaranjo s Magjari jo nehtedoh ni§to zRati dok oebode podpun ostav povratjon i Hervatom i Ungarii. - To je stajaliste, ocito je stvar, oapereoo proti samoj Aostrii. Ali ovim stajalistem barem se otei~ava ogovarooje s Magjari. Kad se dakle Magjarooi ojaciIi i pove6ali ter Slavoserbom poslali pogihelni, ito je jasnio nego da je Slovoserbom I ono moje slajali§te godilo? Eto zasto me Slavoserbi talise, pozvaie 0 sabor.

Nikada se zdrali no zlo vremeno oeme§de, kako-oo Slavoserbi vertoglavahu. Nije-li, i po ojihovu, pitaoje sasvim jasno? Ako hoeete s Magjorom, zasto se aeokanete Austrie? Hoeete-ll s Austriom, zasto se neokaoete Magjara? Ako eete sami 0 sebi, zdto se neokanete Magjaro i Austrie? Hoeete-li s Austriom kroz Magjara, zdto,o tomB pogledu, nemirujete i neeekate da yam pealanski sabor udes odl.uei? Zdto binite i reeml i cini, zasto ste i za Magjare i proU Magjarom, i za Austrio i proti Aostrii?

No ova pitanja, 0 000 doba, ja nebi bio mogao odgovorili. KasDie, na njeodgovoriae predlogi Slavoserhab 0 odoosajih Hervatske napram Ungarii i Aostrii, claoak 42: 1861., "adrese" i celo postupaoje Slavoserbab od ooda do dODOS.

Kakov je taj odgovor? U bitnib tockab on je oV8kov: Slavoserb om, t. j. njibovim gospodarom 0 Beco, opazivsim da ooaj put izdaj8 proli Hervatskoj Z8 Austriu nemogaie podpooo, oeilo Z8 rokom poci, ovo hiabo najglavoie stvari, najvisje sverbe: kraljeve predloge protresivati sto je m~guce duglje; kod toga razpravlj80ja gerdili samo Magjare; Hervatsku, koliko bude mogoce, podloiiti Austrii; Hervatsku svezati s Uogarlom tako, do Austria, kad ozbteje, moze plasiti Hervate magjarskim gospodstvom i, ako uetreba , baciti Bervaie pod Magjare; u tu sverbo samerfjiti odnosaj Hervatske nepram Uogarii; dok se iii ildajnick8 berpa Slavoserbab neojaci, da bode mogla ucioiti eta joj se lapovedi, iii dok Her!ati nebodu rasjareai i gotovj nB orolje pr.oli lIagjarom, nedati do dojde do ngovafanja medjo Hervati i Magjari.

SUIDnjd-li jos da Slavoserbi i isto neprljateljstvo moje proti Au-

20

slrii one] cas zoboravise napram onomu mojemu nazoro kojim se ugovaranje s Magjari po nekoj nacin odbija? Evo i sodi.

, Medjo mane mojega govora od 26. lipnja 1861. doiata ne.pada Ijobav Dapram Auatrii. G. I. Jankovic rece mi da Da ojegov tro§ak dadem odtisnutl nekolike ti.ooe onoga govora. Razstadosmo se, bez- da ponndu, 0 pogledo trosko, primih iii neprimih. G. M. Hervat opazi mi~ da se nebi. pristojalo da MagjaroD piaU taj trojak, nego da oe ga namiriti g. biskop Strosmajer. Vec sada nebidc mogoce nl jedno ponoda primiti, nego dati odtisnoti knjizieah, i pl8titi iz svojega. Dakle kalem g. M. Hervato da hvalo ojegovoj preozvi~eoosti g. biskopo Slrosmajero, jer do za tu malenhst netrebam nicije pomooi. - Jo~ nedobih sve kojiiice govora , kad mi g. E. Kvateroik pokaza Damiru., po kojoj [e g. biskop Strosmajer izplatio trosek za njegov i za moj govor.

VII

Koko Slavoserbi dizase i hva1ise samoslalnost i neodvisnost HervlIlske napram Uogarii! Slusajoc 8 Depoznavajuc nje ni soago njihovih reeih , nesan covek mogde plakati Dad sirotami Fraocezkom i Englezkom, koje oebiabu i nlse velicanstveoe kako "trojedoa kraljevina" pored Ungarie. Kako zapovedabo Magjarom, kakove ovate, kakova jamstva iskabu Siavoserbi 0 Magjarab I Kako iivo slikabu, kako morljivo poveeavahu i pomooZavaho Siavoserbi ovrede, krivice, progooslva Magjarah!

Kad su Slavoserbi takovi naproma narodo, koj veoinom, kako i ml, moradiaSe kosati sto mo je Aostria odrobila; oaprama naroda koj je radio barem za svojo slobodo, la svoju korist; Daprama naroda kojemu narod hervalski nlje nikakovu milost izkazao, pace protivno, Irojemu su Hervati 300 godioah napredak uzbijali; kad so, velim, Slavoserbi lakovi naprama Magjarom: kakovi ce biti, kakovi· da bud a napram Aostrii, napram tJaciteljo Hervatah I' Magjarab?

Bez sale, iii pogaziti um, iii neposnati Slavoserbe, . iii ocekivati do se medju Slavoserbi bude naci Ijudib, koji ee , maker a druitva s Magjari rat Austrii navestiti. Jer sbiJja, kad smo 300 go dinah Magjara derzaJi na ozdi Austrie ; kad Dam uvek placa bia~e gorja nego njemu: tko neee z8kljo~iti da treba dosadanje postopanje ostaviti, iii ako je prilike, iii se mora nesto radltl, d" .reba raditi opravo proUvno

2t

nego-Ii se dosada radiIo, tko ne6e zaklj06iti, da treba barem jedooga neprijatelja, Makar pomoeju drugoga neprijateJja saterti? 1 jer smo dosoda samo na noSo nesreeu terIi Magjara, netreba-Il sada barem slahili onoga koj' tare i nas i Magjara, i koj Magjara protl Dam dize i ojatoje? To ho6e zakljo~iti i neomno zivince, ali nece Slavoserb.

Siavoserbi, prizDav sve ito [e Austria od Hervatah zahtevaJo, izjavise Hervatsku napram Austrii nedvojbeoim, bezuvelnim duznikomsuznjem.

Samo razprava ob odooiajo napram Ungarii bide, nepazec na s8derlaj govorah i teznje govornikah, dostojaostveno vodjen8 tako da se nemari nikakova parJameola stiditi. Uzrok bide da Siavoserbi samo rezaho, '0 neosodise se lajati ni revati. Kad Magjaroni odose iz sabora, SJavoserbi pomislise da so na konju, da so do koj dan 0 rajsrato; oni Dimaio aesomnjde 0 svojemo sJavodobitjo. Jer onl , skoro

.

sami, ostadose na razbojo, pa koga da se boje? Ooi nemogose ni

sanjati da 6e proti Austrii bili Jjodi koji niso sa. Magjare, iii kojib je M8gjarstvo razverzeoo. Poslie 13. serpnja biahu Siavoserbi drogacii nego-Ii do tada: oni sada biabu babati, derzoviti. Nada Austrie i njihova poskoci.

I doista, tko neima posve dobro oko duhovno, a gJeda novae, groinje, obeeivanja koja SJavoserbi razprostraojivabo po sabora i vao 8abora, tko veIim, slabim okom dobovnim to sve molri, laj moradide Slavoserbom 0 onoj nadl, slgurnostl, radosti, zadovoJjnosti pravo dati. 1sti' g. Smerling reee javoo, da so Hervati naberzo 0' rajsratu,

Siavoserbi opaziie svojo pogibel 00 3. kolovoza, kod zakljucivanja, glasovanja ob odnobju Hervatske naprom Aostrii. Dakle oni opazije 8voju pogibeJ onda kad joj vee nemogabo oteci. Salerveni taj dan, ODi okJooise desetak greniearah kojih se najvecma bojaie, i no 5. koJovoza ponovise nedostojoim naeinom ono isto pitanje koje vee D8 3. kolovozn biaSe posve reseno. I to so svladani. Ovaj sjajni boj bi.lie vodjen i dobino 0 dobo stranke provo, prem preveJik broj boriocah biabo Siavoserbi: jos onda mnogi SJavoserb nebtede, mnogi neu80di se javno biti sa solanjstvo austriansko.

Vecnja slela sto ODe dye sedoiee also fotografirane. Vee nikada oDakove slike. To se vidjaho, na jednoj slrani muii ponosni i sigurni o ospebo svete slvari; Da drogoj herpa Slavoserbab, porasena s propaeti lopeztine, 8dvojen8 0 svojih sloibab, platab, tastib, .abriojena

Zft svoje terbuhe. Izdajioab upropastjenje bide 'time straiDie ~ime nenadaoie. Galeria pooa i razjarens, toliko ~to neskaee u sabornicu sa-da zubi kolje izdajiee.

Koji poznado ruku g. biSkopa Strosmajera, kailvahn da je on 0 odbor za "adreso" zapisao same proste granicare. Ako je to i8tioa, koja herdjavost leli 0 onomo ciou g. biskupa Strosmajera I Po sve pute, ja bi rado znatl kako je g. biskupo Strosmajero danas, gde i on vldl, i vee davno say svet S08, da ooi prosti granlcar], ooi pravi sinovi i z8stupoiei naroda, god. 1861. pokazase vise pameti, vise uma, vise deriavnicke modrosti, vi~e postenja, vise otacbenictva, nego gg. biskop Strosmajer i I. Maluranie, i eela drusba njihova.

Po poldana Imadesmo sednieo za jugoslaveosk~ akademio" Njezin8 pravila vee biahu prosla kroz sabor. U ovoj sedniei radilo se 0 njesinu nekakovo osebju. Dok se sastadosmo , ja se na.djoh 0 codu: g. biskup Strosmajer izgleda kao da si ga iz zemlje izkopao, mene gled. keo da sam mo oboje roditeljah zaklao, on boluje, nemose govoriti ni predsedati, nego ostaje medju nami , a u predsednlctvu nadomestjoje ga g. I. Kukuljevie.

Kad smotrih to derlaoje g. biSkupa S~rosmajera naprama meni, nesto mi u .serdcu reee , da mu na to dostojno odgovorim, da ga uvredim. Cemu zvati me u sednice , a neraditi nista sa mno. ni pred-a mnom? Kad sam mo tako nemio gledatl , zasto me traii i zove ? Sio me vele gledati tekovo njegovo derzanje? Gde sam [a, bilo recjo, bilo einom, pruslo i najmanju somnjo 0 praveo !Jojap S8 derlim? Tko je mogao pomisliti da co Hervatsko izdati Aostrii koja jo je anesreeila ? Kad se bojim, dok se Austria mole i mlcati, droitv8 i istoga ugovaranja s Magjari, S narodom susednim: tko mogde pomisJiti da co drugovat iii ugovarat s Aostriom koja ne~tuje oi jedno pravo Hervatske, iii da eu toj Austrii po ODD Slavoserbah bezovetoo, bez ugovnranja, mojo domovino podloiiti? Zasto, dakle, to dersanje, kao da sam kakovu neveru u6iDio, kao da sam drogo obecivao a drugo dao?

U hipu sloslm i izreku kojom da uvredim. Ta izreka bide: Ako se sabere berpa ludjakah i bezobraznikab podimenom jogoslavenskib akademikab, ta berpa neee znati oi moel nis'a pametniega u6initi, nego za svojn glavu , za svojega zaSlitnika izabrati biskupa djakovackogo, njegovu preuzvi~enost g. Josipa Jurja Strosmajera.

Ta izreka, izostjen8 u pravo vreme sa razprave, pred Jjudi koji

samo ato Delilo praslnu stopah Djegovih, ta izreka hila hi priIieno tezka nvreda covekn koj neljuhi van da od svakoga sloSa samo hvaJo.

Ali pervi pal mino ter mogoh razmisljavati. Da ja hotice ovredim holestna coveka? Kad vidi da sam ja proti jugoslavenskoj akademii, a 00 je 0 DjU zoljubljen, nemora-Ii on 0 njoj hez mene radiU? KQd me zove, mosda time dokaioje da se nada da co i ja pristati. To [e, mozda, s ojegove strane ludorla, no proti meni nije greh ni nvreda. Kad ja imam vero samo 0 onega u koga mi jo moj am i moje serdce preporuce . kako hi se ja mogao 10 ziti ako g. biskop Slrosmajer iIi tko drogi u me vero neima? Odkuda znam da se on na me tako dedi lato jer sam hio i ostao proti Aostrii? Neskace-li k njemo i oko njega kerdo Slavoserhah, nelasu-ll , neklevetajo-li ti ·Jjodi sarno za olagoti se g. biskupu Strosmejeru , i time sa olaksati kesonjegovo? Nisam-li se csvedocio da on veroje sve 5&0 mo godi, sve sto je proli njegovim supornikom? Ta biJega na coveku koj zaozimlje visje mesto u bogastvu iii u vlasti , Dije-Ii najsjajnii dokaz da je ono slabie ? A tko oman da mari za hiri slebieah ?

o sednici ja imadoh zapisnik vodiLi. Nekoja imena, koja mi kazase, zapisah. Kod svakoga toga imena gleda g. hiskup Strosmnjer nekako no me. Ja se dersah kao do to nevidim. Sada poce i drugih na me gledati. Motree te pogJede ucini mi se kao da me pitajo, da lele koje ime i od mene coli. Ako je tako, odlucim, ja necn ni jedno ime kazati; ako-ll me ocito upitajo, ja eo odgovoriLi: da izmedju svih nas cerckarah sam g. Ante Kuzmanie zna hervatski jezik. Ta lmena presllsise. U to g. I. Kukuljevie zacudjen uze papir izpred mene, i Dad Bva ona lmena opisa ime Strosmajera, kao zastitnika droitva.

Meni niece smeh preziranja: coveku n oci hili tako potisten, po mojemu sudu snamenuje omDa coveka vredjati. Ja sudih da ne mi koji nismo oego odbor sabora, nego clanovi sskenotvoma tela, oego stvaratelji stanovita zokona, dakle da De mi , vee da clanovi druz\va, da ti zoheoi akademici imadiabo izabrati svojega zaSUtnika. Po makar da bode hog i nas prokleo lako da bode nas ucinio jugoslavenssiml akademici, ni tada se nebi biIo prisLojalo, da onaj izbor ociDimo odemu zaStilniku na oci.

Sudee po ojegovu derzanju, ueinl mi se da g. biskup Strosmajer ViH pristaje, a eaomu pogledo, 08 moj nego na nasor g. I. KokuJjeviea. U to se razverze sednlca, po me zadoja, bez do isla z8hljuti.

23

vm

24

Grani~ari budo odmah proteraoi iz sabora i Zagreba, i to naglio i ostrie nego-Ii drugda Cigane teraju. Glas biaSe da so nekojim graniiSarom, kod kuee, oteli sve spise slo so ih iz Zagreba dooeli, i d. im je pod preostru pedepso zabranjeno islo kalint 0 sabora i saborenjo. Razboli se i g. Sokcevic. G. I. Maioraniea oestade iz Zagreba. Odose i estall slopovi Austrie zoamenitii.· kao lopani, biskopi, itd. tor ostade sam g. Kralj koj primi prisegu od g. Jure Jelacica kao podkapetaoa kraljevine. Jednom recjo: poslie glasovanja 5. kolovoza razsterkljase se vecji AustriaDci tako, da biaSe liva istina, sto-no netko o njih u sali kaza: psi edose, stenci ostadose. Niiji bo Aostrianci~i i oni koji se pripravljaho za beamtere, ostadose za srasiti "adreso" saborske veelae , Nekavacah. - "Pozor" i "Ost Dod West" tadaoji "Zatocnik" i "Cokunft" neimadiahu dosta loci oi recih za gerdiU Nekavce.

Ova pojavljenja, ovi javni cini biahu takove narave, da moradiahu uzdermali veru koju je mozda tko imao u Slavoserbe. Meni biase jednako tetko odreel se oazorah sto-no ih malo prie odkrih, i neodreci se tih nazorah. Ja poeeh sumnjali, da-li so ti Jjudi doista ucinili za Aostrio samo 000 i onoliko, sto i koliko uciniti moradiaho.

Saborsku ,,8dresu" sloii sam g. Stojanovic bez dogovora 8 ostalimi clanovi odbora. Njezin saderiaj, po mojemo sudu, biase pod pun, nego oblik i slog imadiahu savedenii bili. Gg. Kuslan, Suhaj i Zlatorovie nacinise i predlozise slanovit uvod k &oj "adresi". Ali g. Slojanovic oedopusti da se islo izposti, doda iii promene, osim nekolika izpravka, i ta u pojedinih recih, na mojo zelju. Odboro biase pretesko : 00 je say, i svaki ojegov clan, pred saborom, i u javoosti Z8 to delo odgovoran i duhn braniti spis, koj nije slolen po Djegovu osvedoeenju, iii po njegovoj lelji.

Da bi odbor naeinlo vise "adresah" iii izpravakah, lime bi ssblazan samo to-vecja bila. Knko biaSe u ovom odboru t tako ce bili svagde gde udes, iIi sto drugo, sterpa 0 jedDo druztvo ljude koji iii nesnadn BtO je. nacelo, iii neimajo nikakovo nacelo, Jjode koje vodi samo strast iii seblcnost.

Preplrka bude potuljeoa: say odbor primi "adresu" g. Stojanovita. T\J bude ~os zakljuteno: za dokinuti razdor medJu Nekavci i

25

Dekavcl, t. j. medjo lIervati i Slavoserbi, mi cemo primiti i ovo, i ono "adresu" Siavoserbab sto-no noside ime g. Rackoga; za opodponiti slog i oblik Base "odrese", mi ~emo izabrati nekolika mola U odbor; toj ce odbor lmetl , prldersav sav sader~8j Dase adrese", i ogladiv ovo "adreso", takodjer i iz "adrese" Slavoserbab primiti sve sto bi se mozda naslo pametna, iii barem nepegibelaa , ndkodljiv8. I postanak naSe "adrese", i ove odloke odbora zoadiabu Siavoserbi.

U sopor neSoj priklonosti, provo govorec lodoj milostl , Slavoserbi nebiabo zodovoljDi. Kad "adresa" nda dosla pred sabor, Siavoserbi odarise da bude zabaceno. To vec nebiase govora 0 pogadjanju ni mogucnosti za pomirenje. Tom prigodom mogde se oman covek osvedociti, da so 0 Siavoserbib codoe dye oarave sdrazene.

Netko rece da je g. Stojanovic kazao, kao da je narodoa polltika pogtbelna narodu, iii Desto toga saderZaja. Na to zarokcase Sino ... serbi kako i ona zivotinja na kojoj slanina raste, A nakon nekolika udarea, iz onib islib Slavoserbab gledaj prove pse, koji svi beze dok je [edaa odaren. Nekolikimi recmi umuckasmo Siavoserbe.

I ovi stenei aostrianski, ilgobiv jos i laj hoj, odose iz sabora.

Meseea listopada nebiaSe moguce derzati sednice, jer nebiaSe poklisarab dosta sa graditi zakljotke. Valjda so Siavoserbi 0 tomo i radili. Nu odbori radiaho i pripravljabo zakone za sednice huduee,

Magjaroni raznasaho da ce Hervati u rajsrat. Ni oni , kako ni Slavoserbi, nemogose verovati, da je u Hervatskoj cista, napredna hervatska stranka, stranka prave, No vidiv da so se d tom sodo prevarili, Magjaroni se veselo vraeabu 0 sabor. Kad se tako sabralo dosta poklisarab; ked se neozterpljivo ocekivaho sedniee, za-da se Z8- koni grade i nastoji osigurati buduenost domovioe; ked se od dana do dana nadasmo da bodemo kako i .pestanski sabor, pozvaoi po drogi put 0 rajsrat, iii na obrano pravah lIervatske: 0 svoj slasti tib otatbeni~1db coteDjah, na 12. studenoga, sm,or bode iznenada razpusljen.

Kako da spojim iii da nespojim to zasedo Aostrianacah s nazori koje 0 njih imadoh, hko da se izvo~em iz sumnje amo iii tamo? Somnja je dobra, ali to samo na pocetku, i ako je kratka. Dogacka somoja obija doh. Ako ~oveka nepodtakne da iSlinu trali i najde, somnja je najiestji doboVDi otrov.

Da Slavoserbi nebi bili soslovni, zakleti izdajiee, bi-Ii oni bili to I to O~iDiIi 1 bi-ll se bili t8"0 razbelali dok nemogose Damelouti Heroo:

i

26

vatom "zajednieke interese"; bi-ll ovako i ovoliko logali i cerc~ali proti saborshj vecini? Je-li ova veeiea ucini1a kakovo slo po domovinu? Nije, logo je u toliko ucini10 veliko dobro, u koliko oije dopuslila da Hervatska bode izdana i ohrusena. Je-ll se ona veeina slozila kakovim nspostenim sredslvom proU ,Aos\riancem Hervatske? Nije oikakovim, oego je ad pocetka do svedslka vojevalo iskreno, na zakonUn razbojo, uz jasno pitanje i otvcreno razpravJjanje.

Ni jedna OVO vJastilost nepada no ODe Aostriaoce, pace ani pobzase sasvim protivne bilege i vJaslilosli: ooj se bojahu svetlostl, ter joj se ugibahu tako, da se nensudise postaviti saboru [ssno , bi- 8tro, razgoveloo pitanje, nego se na 3. i 5. koJovoza 2 - 3 ure borise, za podmetnoti pitanje zamerseno, nerazgovetoo.

To svojo krepost priderleSe Siavoserbi do daoas: oni nikada nekaiu ito boce ito-Ii neee , kod njib covek nikada nesna oa cemo je. No to [e, kasnie opazih, u redo, jer samo Judjali moze pitati Jjnde verlogJave i prodaoe, da kdu slo hoee sto-Ii nece; samo ludjak maze se zaneti oa njihov odgovor: oni hoee i neee ono sto i njihov gospodar. Ali dosta Uh razmatraDjab, ana posvema ruse moje nazore perveSDje, aDa me osJobadjaju sumnje, ona mi davajn lstlnu : da su Slavoserbi zakletl izdajice Hervatske.

No nije-Ii straioo takov sud imati 0 moogib Ijudib? Sto ako je lej sud i nepravedan? Nije-li Bee na SIavoserbe zajabao, i ndiba-Ji ih po svoju? Nemorajo-Ii oni , pod timi udarci i groznjami cviliti i branUi se po svojn ,. t. j. gerdec i ocernjivajuc druge? Za razpravljaoja u~iniJi za Austria valjda koliko su morali, neee-li sada, pred njom, za se raditi koliko mogu? A. Ijudem glopim, k tomu zaslepljenim najnecistiimi strastmi, nije-li nnjlakse i najnaravnie psovati i huloti druge? I sbilja, oije-li greb, nije-li sahlazan misJiti da medjo svimi narodi sami mi Hervati imamo toliko izdajicab? Jer drugo je pravdaU se 0 domaclh pitanji~ i resavati ih ovako iii onako, a drugo je svoj narod ociniU tudjim suznjem. I nemoramo-li ned-a sve slosnl hili mi Hervati, Daprama todjincem kojih gospodstvo kroz vekove poznamo?

Dekle opel bacen' medju valove protivnib razlogQb, opel u sumnji, [a smatrnh i potajnu "adresu" Slsvoserbeh , gde-no gerde sabor berval.ki, i obrieo do ce sledeelm saborom uterati Hervate u rajsrat, i tu "adresu" i ,ve saborske i izv8osaborske govcre, i eve cine Slovo-

2'7

serbab ~oje Dapomenub, i sva pojavJjenja koja oacertah: to sve ja smatrah i za dokaze 0 izdaji, i za dokaze 0 tesaaeu, 0 naMi Siavoserbab. Jos nederiab Slavoserbe za zaklete izdajice; ali ne ni za Ijnda koji rade zla samo koliko morajn.

Kad-no inteligeocia i gradjaoi, sve ~to bide boljega u Zagrebu, . poi!aslise Nekavee, Ijude bez vlasli i aovaeeh , sjajoom dobrovoJjoom, dakle takovom bakljadom, kakove oi prie oi postie ovde nije bilo, JOB u to doba ja radib oko g. Lenea , da se ta bakljada protegue i 08 g. bishpa Strosmajera. N. 12. slodena ja vee oebi bio za 000 radio nl govorio.

Tako dakle, dosav u sabor u tverdoj veri da u Djemu Deima Ijudih koji bi hotioe izdali Hervatsku , ja se iz sahora povratib sumnjajuc 0 temeljitosti toga mncoja. No svaki Dacin odsada eu Slavoserbom gledati Da perste marJjivie nego-Ii sam dosada gledao.

IX

Hervatskoga sa bora zakljucak koj ocituje da narod hervatski s Austriom Deima oihkovo skopou korist, laj zakJjocak [a smatrab i po He"ate i po Austriu· zDamenitiim dogodjajem i od istoga Solferioa.

00 biase preznamenit po Hervate. Jer ooi se ojime izvukose iz onoga sramotooga i pogibelnoga staoja u kojemu do tada biahu ~ iz staDja u kojemu ib svi oarodi smatrahu za sJepo orudje despotizma Austrie. U loma staDjo Hervati bioho pravedoo prezironi, merzeni, i zertvovani svakomu. U lstinu , eto bi drogo od naroda, koj trista i loliko godioab herv proliva sa svojega zokleta oeprijaleljo, kerv proliva svoju i nih oarodah koji radiahu 0 slobodi i napredku, i za sve

• svoje zertve dobi i veseJi se da je posteo borbarom, divjokom, prosjakom, oajberdjaviim sozojem oojherdjaviega gospodara,

Ovaj zakljucak biase prezoameoit i po Austrio. Jer ooa ojime izgubi posJedoji avoj podbocaoj. Vee god. 1848. bila bi se Austria razpala, da se nebudu Hervali za nju zauzeli. Sami bo Bervati, u oajleslje vreme, uzderiase 8VO telioo pogibeli; samo oz Hervate i oko Hervalah skupise se i ostaIi oarodi koji prie iii nemarise za Austriu, iii motrec svoju i Djezinu slaboco pred pogibelju, koja nastade, sdvoji~e 0 obstaoku Austrie, iIi ocekivajue sgodo, pripravljabu se da odare Da Aostriu. Ali 0 toma oemarim razlagati: evo na ocigled, kako propada Austria, dok su [n Hervali ostovili •

. '

Poslie zakljocka 5. kolovoza 1861. tko osta.de u Hervatskoj za Aostrio? Sami Slavoserbi.

A tko. so Slavoserbi?

Tko pozoa Austriu, taj bi morae poznati i Slavoserbe, stvoreoja koja se mogo za njo zaozeti. Tko pozna Slavoserbe, taj bi morao posnati i Austriu, vlado za koju oni mogu stajati. Slavoserbi so smelje oaroda, versta Ijudih koji se prodavaju svakomo tko i po sto ib hoee, i svakomo kupeu davaju Ilervatsku u nametak; versta ljudih, koje ee 8votko, ako se neda vise, kupiti i za zdelo krumpirah; Jjudih koje imati svatko bi se stidio osim Aostrie i drugih herdjavih vladah; Ijudih kojih osjverstnii mozda bi dobili od prave vlade da ciste lule; Ijadih koji so po S\"ojoj sllZanjskoj oaravi proti svema sto je dobro, slavno, velicanstveno; koji su se kao zakleli narod hervatski sbrisati s Ilca zemlje, ter 0 loma i rade. To so Siavoserbi, to snaga Austrie u Hervatskoj. Dok nebade iz naroda iztrebJjena, oeka Austrii bode ta pomoe, Bilka joj ju nenavidi.

To stanje Austrie 0 Hervatskoj pozna i izvaojski sveL Pa da se neprijatelji Austrie oepokoriste tom herdjom njelinom?

Ali nami Hervatom, nije dosta da Deprijatelji Austriu JOB veoma oslabe iii posve eruse, nego mi trehamo da se onom slabocom iii razvalinom Austrie pokoristi Hervatska. To je sto je. Jli marimo sa sreeu i nesreeu Austrie same ne koliko ona sluzi Hervatskoj. S toga mi bi volili da sloji Austria az slobodno i srecoa Hervatska, nego da Aostria propadne, bez da se Hervatska pomogne.

Onaj smertoi udarac, sio-no ga hervatski sabor zodade Aostrii, bude nam, koko valja, . samo onda pokoristiti, ako ga dobro opotrebimo. Koko, da se dobro apotrebi? Tako, da se njegova Daran, DjegOY doseg, njegove posledice, rozloze kraljo i kraljevicem, ooim koji su oko kralja.

Tko, i kako da to acini? Morala bi vlada, svojim n8cinom. Donas je bel dvojbe, fraDeezki dvor nnjdemokraticnii 0 svoj Eoropi. Pak itako, i taj ce dvor radje primit, lepse gledat plemica, bogatea, nego neplemlea, siromaha. To zDomenaje, da dub aristokraticki [os, . i duh materializma vet vlada 0 dvorih. Bec je mesto najaristokraticnie, i kako je oblcDO, time je herdja vecja time je i bahatia.

Dvori i njihova aristokraeia imajo i slede svoje posebno droztveno odgojenje i pODaSonje. To ooi dohivaju, razvijajo, ucversljojo od po-

28

-- ____

29

voja do groba. Ni mi pu~ani, ni ostala aristokracia Demoie steci te vlastitosti, nego, .bez ojib neugodoi dvorskim druztvom i osebam, mi se i sami dajemo na smeb, ako pokusavamo oasledovati one krugove, iii meriti se S ojimi u tib vlastitostib. Radili mi, u lib stvarib ito Dam drago, oni odvorice, U oci muee iii mosda i bvale nas , nu dok su sami, medju se , ooi Dam se smeju, oni do OBS derze maDje nego-Ii bi deriali da se nebudemo na 000 majmunslvo dali,

Osim ooib vlastitostih, lme, rodbinstvo, bogastvo, sveza kroz zene, to so oveti koji se kod dvorovab mogo uspebu nadatl, Poverb svega toga, od Beca moze sto dobltl ooaj kojega se Bee hojl, iii se od Diego necemu Dada.

G. I. Maioranic neima oi jedao laj uvet,

Ta nepriIika, velika doista, polag okolnostib raste i pada. Nu ona oije nepriIika u naeelu , nego samo u izoimki. Jer Ijudi i izvan dvorovab mogo imati i drugda imaju svoje posebno drnztveno odgojenje i pondanje. Pace tako i mora blti, dok, kako D. Franceske], obeenltost dobra odgoje~ja neizjedoaei u tomB pogledu sve deriavljaoe tako, da pueanln iIi plemie , jucer kojizevnik ili vojnik, danas moze kako i vojvoda iii prince, peslanlkom biti. Mozi i bez dvorskoga odgojenja mego svojim dobom, svojim znanjem, svojimi naceli, nadmditi uflvorice, ter preziroc nje i njihovo' glisteoje i licnmerstvo, na svojoj stazi PODOSOO napredevatl, Ovo presiranje, 0 Been , moze i prekoraeiti oou graDico, preko koje pocimlje uvreda.

Ali te, da tako recem, demokraticke vlastitosti treba pribavitisi, Ireba, sto je isto tako bitno , moci sluzili se ojimi. Onomu hoee se Ijudska narava, volja, ocenje; ovomu, ako si za se, treba uz rubor takojer i mere, ako-Il si zastnpnik, osim razbora i mere treba jos, sto aarod kale, pleea, t, j. pemocnlke, straoku na kojo se zaoaseS.

Sodec g. Mazoranica po njegovib javnib cioib, morati je reei da on nikada oije oi saojao 0 cemu drugomo, nego 0 beamterii austriaoskoj, 0 kojoj ce samo izversivati zapovedi, ter davec podloinike, traliti milost poglavarab. No da se i bude stogod dobra i uzvisena oancio, da i bode jnao z08caj razvio, da se i bude veJikim mislim, plemeoitim sverbam podao: on oemogase onajposao 0 Beeo izversiti, 00 bo si je sam krila podrezao. Jer dok neodstopi radje, nego-li da ustupi Medjomorje, i to nepazec da-Ii ovaj iIi ooaj oa to njegoyo odstupljeuje pristaje, dok neodstupi: on so sam izdade, 00 pokaza da

80

sloll, kaio f na tiso6e drugib, same za svojo pla6icu, Gn p08tade lu& .. hm Be~a. A napokoa , sva ojegova sooga bide i jest 0 somcalih Slavoserbib, a uz ove nestoji ni macko bervatska. - G. I. Maiuranic Demogde BeeD strah nl Dado zadati, 0 lime OD bide Beco nist!ca.

Dakle, po mojemu sndu, samo dete, iii odrestao zamulen ~ovek mogase pomisliti da 6e takova vlada uciniti ikakov pametaD, ikakov koristaD, Ikakov ospesao korak, a kamo-Ii da ce kraljo raztomaciti zakljucak sabora hervatskoga.

x

Ni toj 0 istioo velikoj nesreci oemoradide g. Mazorsoi6 podleci.

Nilko nesna sve, nitko nemote sse. U coveko koj je u vladi, D8jmanje je slo da avo iii ana nesna iii nemoie ueinili, a Dajve6e je 0 njemo dobra ODa "lnsUlost, kojom zDaoje i soPgu dr.gde najde i za dobra stvar opotrebi.

Tim putem pokoristiti svojemu Dorodg teiko da je ikadn aovek

imao prilika kakovu g. Mazuronic. .

Evo: Baulik biase oajpoDzdonii i nojprosukaoii uelvorie.. On biaSe naj~rie Austrianae, onda stopervo kerstjanio. 00 i ostali clanovi druitva koje deria polugu sto-no ju Tacit zove "initia" vladonja, on i njegoyi drugoYi dobiie poslie Bolferina 0 dvoru Yecjn vlast i snagu negoH jo imadiabu do god. 1848. On imadiase bislar um i podpuno znanje stvarib politike i diplomaeie. On opazi da se Austria despoti~"a oemoze uzderlati, i da so Djezini narodi 0 nju izgubili svu vern. Zato, po priHei od god. i851. do svoje smerti Haolik bide 0 svemu nebajtaY: gde moradiase, aD kasa· svoje mnenje i drugo nists. On niti obCinja svoje svetjeniclvo, oiU muti po narodu kao g. biskup Btrosmljer. 00 znadide da obsenjivauje Ustopadskimi i slediviiimi ukazi i cioi, aarodl raaume i preziro. S toga oi te slvari ojega DelDogaho iz njegove oemarnosli na iivljo radDjo krenuti, On ~nadiase i ''0 je Bolferino, i kakov je dub zavladao D Hervatskoj, i sto znamenuje zakljucak hervalskogfl sa bora. On znadiase da je vladar dotle vladarom dok ima ijednn kruno. On znadide ito biabu Hervati po obitelj Habsborgah. On znadide posledice koje se imadiabu izleci iz nezadovoljstva Hervatab.

G. Sok6eyjc imadiaJ. posteDo serdee, dobra voljn, i ielju sljubUi

81

dobro oaroda s dobrom kralja. U ostalom 00 bide drugi g. I. Mafuranit, tovek oa takovu mestu ZI koje se nije ni pripravJjao. I njegova ree imadiase svoje mesto kod stanoviLih osebah.

Napokon, i g. biskup Strosmajer mogase , kroz izprecane pute, u staaovlte kroge moogu korislnu istlnu dodatl,

o gg. Hauliku i Sokcevico nemogase se nf malo sumnjati : oni hi bili veselo prigerlili priIiko, oni bi se bili sveserdno zaozeU za narod i kralja. Ali sdvojeno Haoliko blase treba Dado dati, da mu P08S0 nebude ostat! u Hervatskoj bez uspeha ; neuka SoMeviCa trebova podueitl, Nezna se blase Ii laksi laj napotak, iii izvedenje posla, G. I. Mduranie Imadlase Haullku sarno naseci, a Haulik bi bio g. Sokceviea podueto. Tada ova dva, moZda i gg. biskup Strosmajer j I. Mazuranie, kako hi Haulik za dobro nasao , imadiahu na svojerno mestn razviti:

Da su Hervali narod koj oemari udarati oa Aostriu, nego jo rusi i samim rnirovanjem svojim: samo ako ju nebrani , on jo vee time rosi; da Hervalom, za poslati svojirn narodom, za upropastiti Austriu, ni za rata poradi basliDstva Spanjolske, ni za Karla VII., ni za praizkih ratah, ni za ralab Napoleonovlh, ni god. 1848. nelrebova nista drugo, nego volja; da se [e, eto, u poldrug vek, Hervalom pet putah pokalal. pri1ika za-da se oslobode; da se, poslie Solferlne , aa I.kovo priliko nebode dugo cekati; da je narod hervatski jedini nerod Europe koj, trists i petdeset gndlnah oeverno terven i obijan, ne samo nije napredovao, . nego je propadao i Dazadovao tako, da OD danas raslosno i prno radi , kada navidi sreeu , kojo njegova bratja pod Torcinom oiivajo; da dub hoj se je pokazao 0 saboro, vlada jos 0 vecoj meri u svemu narodo hervatskomo; da se tsj duh bode, ako se naredu pravica Deocini, pervom sgodom i a cioo pokazali; da u Hervatskoj za Aostrio neima nikoga osim Slavoserbab; da je natod hervatski svakoga domacega coveka koj je za Austrio, osudio hao neprija'elja svojega; da duh koj narodom vlada, nije slep, nego da ee eared veselo prigerliti korist kojo mu makar tke pruzi, i da ce dobrociniteljo, makar taj opravo Austria bila, zabvalan bili; da netreba Hervate DagoQiti neka drugde traZe prijatelje koje, i svojom soagom, i leifljem svoje dornovine inogo ne samo nacl nego i probirali; da je zadnji cas Hervatsko opodpunU i povratiti joj ojezin pOdpOD ostav; da protizakonilo deraoje 0 Hervalskoj, za oleti nekoliko milionab fOfl

S2

Da godinu, nl izdaleka DeDaknadjuje tis06e miliooah for. jor izgubljeaih, ni stotine drugih koji se budo izgobiti, ni ostale nesreee koje su ve6 pritisnule i stopervo budu pritisnuti Austria; da zamu~ati ore obIflojnosti i nazore nebi snamenovalo drugo nego botiee izdati kralja, i da .raIj, ako odmah nezadovoIji narod hervatski, u o~itu pogibeJ, moZda u propasl haca sebe i huduenost svoje obitelji.

Da budu ove istine kraIju i kraljevieem razvili Ijudi stanovita ngleda, Ijudi 0 vernostl kojib naprama vladaro neima sumnje ; da se bude kako valja opotrebilo slanje Mletacke, sIezvicko pltanje , gIas userdeenlh muoieipiah; da S8 to bude uelnilo : tko 6e reCi da stvari po iIervatsku nebi bile drug8~ie okrenoIe; da se Bee nebi bio drugacie pobojao Hervatah nego Magjarah; da vlada hervatska, bio u njoj tko mu drago, nebi mogla Beeu zapredati droga~ie nego vlada

ma~a~ka? .

Ove nazore protresivasmo, moji prijaleIji i ja, javno, i 0 reckoj citaoDici, ter g. Antun MaZuranic, brat g. I. ~laZuraniea, oz pravedno razsudjivaDje cinah svojega brata, mogde cestje ~uti i ove nasore.

XI

Da bi SIavoserbi imali iskro oma i po~teDja, oni nebi bili SIavoserbi, a da bi imali iskro otacbenietva, oni nebi bili izdajiee naroda hervatskoga.

Na mesto ~uti iii videti eiD, gIas, pripravo· 0 duho otaebeniekom, Hervati imadiahu slosati i gledati druga~i8 dela i pojavljenja.

Siavoserbi ociaho da so oni evet naroda, sIava covecanstva; da je saborski zakljucak nacinilo samo nekoliko Ijodih; da so granieari hili prevareni, kad-no glasovaSe proti Aostrii; da sav narod jedva eeka cas kada ee, kako i dosada, Z8 Austria ginoti i poginutl ; da ce sabor koj· pervi dojde, spraviti Hervate 0 rajsrat. U tomo bezverDoma postopanjo i oz ova obecivanja Siavoserbah, tko se mogase nadati da ee Bee islo popostiti Hervatom? Je-Ii cudo da je Bee, na laj nauk domaeih Ijudih prezirao onaj kako veJicaD'stven, tako i neobleen cin baroda hervatskoga? Je-Ii zameriti Aostrii, §to se [e , kako 0 svoj proslostl, tako i sada zonela na Jodost Hervatah ~ na izdAjO njihovib domaeih sinovah? Gde je vlada koja' ce Darodo eto dati, neeu reci bes-da on rita, uego proli njegovoj voJji?

.as

Medjo • ratjevskimi slaibenioi, bivi_i 11 88bora, na 5. kolovoza njib ~est nije glasovalo la ildaju koju Siavoserbi nameniie naioj domovini. Tri biabl o •• ab progonjNl8, dv., koUlo Slavoserbi I.adose i morole, i onesreceaa, tretii ne"nam kako se je oteo. Oslala tri dado'e se sa vremenl 0 Slavoserhe.

Ercole Rezza hade progonjen i zatvoren dok neizgubi i knjigarDie.. i tiskarnico, i novine i zdravlje: dok onemogao nepade nB pro- 8ja~ki 'tap, Njegov greb bia.e da je 0 "gazzetti di Fiome" stampao bervat.koga sabora "adresu· koja je po nom taliaDskom pre'(odo preto~eD8 i nB fr.ncelli jelik; da [e 00 U ooomo li9tl1 ilampae i vise bervatskib slvarib, ter time, i nepazee Da Hervate nero 08 svojo korls&, da je po neto ralnio d. Bervati vee also pseta Austrie. U istinn, lo je teiak greb 0 ocib oeprija\eljab Hervatske.

G. E. Kvaternik bide bez prigovora, bez sumnje clanom berva\skoga sabora. On izvediva oajveJicaDstveoie pravo, pravo lakonohorslva, pravo, koje mnogi derlavljanin nemole, nesmi izvedivalL Ovoga moia derzabo gg. I. Maiuraoi6 i bilkup Slrosmajer, ~to se kale, ho jaje Da diana, dok on kod pitanja 0 rajsrato nepohza, da nije Z8 ildajo proti Hervatskoj. Ovaj muz bude kao Rus izteran iz Hervalske, i to jer da je u~inio nekakov greh prot~ Austrii. BIdena, napram ovim, vremena starinskih Nemacab, koji delco hervalsku il otrobah vadiabo i daviabo, no ne\eraho Hervate iz njihove domovine! Ovo bicovanje doiivise Hervati la gospodovanja gg. I. MdoraDiea i bilkopa Strosmajera.

Dok se tako s [edne strane tare tkogod se pokaie da Dije proli Hervatskoj, s druge strane zavadja se, "asokoje se, troje se, da tako recem, dob, du'evDos&, futeoje Daroda.

Z. .abora god. 1861. stanova g. bishp StrosmaJer kod Haolika.

Ve6 tada biase coti kako g. biikop Strosmajer ralsodjuje nemarnost, D8ZD8Dje, ciDe Baolike; kako klerikom i svetjenikom sagrebaokim obeCiV8 lepe promene i polaUice kada postane DadbiUopom zagrebackim; kako rugledava i meri sa svojimi drogovi Maksimir, ter sDuje OIDove la popraviti i prenrediti ga. Poslie sabora ndlri Detko "sa Yoke" pis.ti proti B.nlikn. Ob~eDit glas bide da je to glavom g. bYkap Sarosmajer. ,Jer to pisaltje biase i lado i bezobrazDo, labko se .eroval01 da je od ,. biAbP. 8 Strosmljera, ter svet govorase, da je

r j . 0

34

HaoJikn sa g. biskupom Strosmajerom kako-oo po bajki bide Jupitru 8a govnovaljem.

Udarati oa coveka od tefte stariega i u cisti, i u godinah, i 08 ugledu, na tvojega poglavara, iz zdele kojega si kao gost kUIIO, ko~ jega si prijateljstvo lIao prihodnik domaoiaa, po.om merom uii·vao,; udarati oa takova coveks, takov cerv , i to bez svakoga rasloge , DB sabJazao IVeta! I dok Haulik od nikoga neisk, koiuljo ni kruha ,: [e-h komu, nod-a sve Depozvano pojedincu, moraio stajati do H~unkoVB

gospodarsha tako da starca gerdi i vredja? .

Haolik odgovori na 000 terckaoje, i rece da ~e se 00 pqbrinoti za 'm'!za koj ga bode oaslediti u Dadbiskupii. 6:. bi~kop Stro~ajer razumi ito, i da je tej moz dr. Luka Petrovic. 011 tada 0 listih sJavoserhskih citati, slosati psovke i holeDje protl dru. Lukl Petrovleu!

I najpomajiviemo vlastniku, makar i oredniku lista, moze se 8togod i protl voJji u list prokrasti. Ali cerckari g. hiskupa Strosmajera nesmidu ni dihatl van kako im se sapovedt, Dakle, da bi im se stogod proti njegovoj volji prokraJo, to se za stalno nebi proti nj'egovoj voJji opetovalo. Od onda do danes , sav po sao , sve zoganje po kutib, sve cerckanje njegovo i njegovih drogovah, biaSe i ostade u samib psovkah, u samih lasih, u samib oseboostih. IIi neka pokazu da so kroz desetak godiDah razvili bodi [edno polltieko naeelo iii pitaaje, :_ Tim postupanjem dohi i uzderza g. blskup Strosmajer i nJegova drusba ime koje narod daje njihove stroke babam, ime dostojno onih , koji ga nose, a nedostojno zapisati.

G. biSkop Strosmajer razmersnu svoju hsn za koje-kakova drnztva, za koje-ka~.ovu celjad, i sva ova radiabo proli Hervatskoj, i on opet razmerno smersnu svoju kesu, kako postignu svoju sverbu.

G. hiskop Strosmajer dade se i na putovanja prakticDa. On kaie da ~e svojim stanovanjem dignoti, pretvoriti Jamnioo. Kao da [e proracunlno, isti dan pod moroA kreno g. E. Kvaternik u todjico; i g. biikup Strosmlljer siaviaSe svoja siavu u Jamnici. Dakle na laj Dacia nebi hilo dosta da ucinise krivico, lopeitino, nego im se JOB boce zaciniti jo uvredom, porogom.

Narod je obilato nadario' svetjenike, osobito visje, za-d. oni i sami ozmogou sigurno liveti, i hez hrige svojski radfti 0 nanko i obrani naroda, i siromahe pomagati, i stvari po oarod dohre dizati i ueverstjivaU. Do god. 1861. primi g. biskup Strosmajer iz Ivoje bi§kupie, to

, .

~e reci od naroda hery.tskoga daleko preko mUiona foriotah. Ako je, dakle, odtuda naroda povratio desetiau r kakoyo je to cudo, kakova iz~aDredna .a8loga 'I Sio davaiei davaja naroda, ito radise i rade za D8rod biskupi Ungarie, pa, za to sve ito isla, jto svojakaja od nareda ?

Be. dvojlte, na Goaj povrabk, iii budi reeeno na dar, nitko Dije mogao pravDim pldem oagoao g. hisklipa Strosmajera; on mogde i ODU de8etino, kairo i ostalib devet, proarciU. Dakle , kako se pristoji,

bvala daro~oikD. <

Ali ito znameDuje 0 tom a daro po nih listih toliko kokodakali?

Nepostaje-li cemerom i Dajvecji dar,ako se on daroyaoiko svaki cas

pod ,nos beoa? ,

Pa je -li bogatatvo, je-Ii darezljivost i najzo8meoitia, je-Ii podetoost i Dajvecja, jemstvo, dokaz, sigarnost za derZavnicko vestino, za derZavljansko krepost? IID8-1i narod tako potisten biti, da se sam za kakovih 100.000 for. izdade, zasuzoji? Ima-Ii oarod, ZB to oovaoah, bin lalka, biti oroelje proti samu sebi, 0 sakah darovoika? Mora-Ii oarod, 218 te novee, hyaliti izdajo i izdajioe 8voje domovioe? Sto je novae oaprama .slobodi, ito je 100.000 for. oaprama slotioam miliooah for. sto-oe ih je g. biskop Strosmajer sderane s naroda hervatskoga, Z8 proslo8\ darovao i posvetio, 218 daodojost i bodocnost Dameoio i blagoslovio tudjiooem, Magjaru, Aostrii? Nebi-Ii novae hervatshi, kojim g. biskup Strosmajer a ime ,;zajed.;ekih ioteresah~ acioi Bervatska todjim duznikom, nehi-Il taj novae 0 iZDOSU jednoga tjedoa nadmasio sav dar g. biskopa Strosmajera?

Pa sta ako je taj dar i daD i upotrebljen samo za sramoto, samo na zator' Baroda hervatskoga? Jer i zbilja, sto drugo zoamenoje zaterti Darodo ime 8lavoo, ime njegovo narodno, ime pod kojim samim on lma pro~lo8t, pravo, domoviou, i jemstvo za bodu(most, time ucioitl narod kopiletom, ter mo nametouti ime sramotno, za kC)je se zoa samo o bolestnib Bloldjaoih, u raztrovaoih serdcib ()nib Ijudib, koji su se urotili proti Baroda hervatskomo 'I ato je drogo, ako to ne, po Bervate jogoslavstvo, jogoslavska akadeinia, jogoslavsko sveu~i1iste? Pa , da bi sve drogo dobro kojega nije, to bilo, a da nebi hilo zla, koje jest: mogo-Ii takovi zavodi bez porage znanosti XIX. veka, bez sramote naroda, kakovimi desetei tisucah for. godi~njih stojali?

Je-U mJadi6, koj dobije pripomoe, stipendill od g. biskupa Strosmajera,

85

36'

time p08tao njegov soiaDj, mDogo Devoljoii i a8.recDii od ODoga nekada 0 juzDOj Ameriki '/ Ima-Ii ODaj mladi6 iii .gobiti ta pOll106 iii lertvoTati S\'oje Muonje, svoj iivot, H hnliti" sa braaiti g. biik.pa Slrosmajera, zo psonti, za ocerojivati DjegoTe pretlvDike', za postati tovekom kakovo u ikoliko posteDu druitvll neima mesta '/

Svagde drugde muz, so dobiti povenDje B deriaYniitvD, mora pokazati svoj stalan, od dogodjajah iJi barem od ..... i, 8ar04la posvetjen program., mora pokazoli Ivojo radRju krOtl vite godineh, iii mora bili preporueen od muzevah koji g. pozoadn, i koji ulinjn poverenje nereda. I DOt, g. biskup Slrosm8jer, bez iCe .. 08018-, p.~e proti STemo onomu, onako poniien i satenen, oDako 88 smebo krn svoje govore i govoroi~tvo, ooako bes programa, 'prana i stalnosti, u saboru, lej g. biskup Strosmajer, poradi 000 100.000 for. Ilto ih je preduo eerekarom koji imajo sromotit i otllpljivat Benate, isdaje se na jodoom na:jpervim derzavnikom, oajpervi. go¥Oraikom, Dajpervi. otdbonikom r

Odkako bide, razpus.jen sabor 186t. pa do u mesec stadoa 1865. kadno so sastado "sabor", svaki dan, svaki eas, bi. cioah od strane Slavoserbah, biaSo pojavljonjah proti Hervatom i Herv~tskoj. To, Ijndem, nebiase moguee noopaziti one zivlje i petljaoie Austrie, ito ill poznamo iz povesti i iivola. To burkaoje razsvetti razumnim Ijadem proslost, l posveUi Z8 budocnost Slavoserbah. Tko' nebtede SVOlD silom bili ludjak i izdajioa dOlDovine, taj vee nemog." slImnjBti ni 0 smero, oi 0 sredsLvih; Di 0 pomagacD 8lavoserbab.

XII

Kako,zd~o-li biaSe to, da mnozioa onih islih 81.vo .... h . Mo-no god. 186t. plaziabu pred g. I. Maf.oranlcem, Hskoro' odari proli ojema kao svojemu Dojzestjemn protivaiku'/ Je-ll se promeaio OD, iii oni, iii okolnosli'/ Jesu same okolnosti.

God. 1861. bide g. I. Maiof8oi6 na6elnikom, barem po' imeDa, vIa de. Tada bide, za orediti diusterij iii dvorska kaDcelaria, i itatalteriA, i septemvirat, i ni, nizJi kr. sudovi, i biahu tri zapaoska meets prazoa. Dakle, koje sluibice, II.oje pla~tl, koje baiovaoje, Ir,oje· lenjarenje, koje Dade r Tada , koj Sluo.erb da. se, o.dlergoe- 0", g. I. 118- zoraoica, koj da ge Dediie Old nej~ijje muie proilosti, i sed.iojofii '/

DaMe, ked se sve ooe sluibe por.az.4elil •. : ,ko' 6e .... i.bf,i d.

os ,. I. .alohnI6. joi oslana oni SJaToserbi koji nedobile slalbe nl pla6e?

G. I. Mdorani6, heamterske 6odi, najvijji beamter,. men vrednost Ijo4lih po potiifenosti, po brojo beamterskib zvezdioah, po obsego svetla ovratnjaka i po "dietenklasab", ter prelire i g. bjjkapa Strosmajera. A g. biskop Stros.ajer merl vrednost Ijodib po novea ito ga imaJa lei' prelire i g. I. Maloranioa. Ovaj je ladovoljan i sreoan da dobro ii~e, onaj, uz to, jo. hooe da bode zoamenUa glava.

Kod drogib, slohodnih narodah, koliko prilike Ijodj imajo Daoelli se deriavnicl.o iii pojedine graoe ojegove, Dao~Ui se lakone govorni~tV8, ter 0 Ivojlh jezioib sloiali, eitati, gledati govorDike, govore, po drutlvih, po 'sastlnoib, po saborib, po Dovin8b, po knjigab! Dakle kako je labko drugde zoati 8t800VUO pitanje, i kazati, rasviti ga bi- 8tro i skladDo: kako je lahko tamo post.ati govornikom! A kako kod nit, gde Delma Dj jednog. onoga sredstva? Doista, malo je reeeno kad. se kaie: Za pripraviti se OB stanovU govor, Bervat treba barem pet potah toliko danah, koliko Englez iii FraDce. urih. A koliko je Henateh koji to ovidjajo, koUko kojim se Ijobi oeiti se, razmiiljavali, raditi? Pak jtako, vreme blaSe dft govore i gg. I. Maloraoi6 i hiskup Slre_ajer. Kakovj to budD govornjci?

G. L MaiuraDi6 ima vlastitostih hez kojth govorDik nemole bili:

OD im. moieTaD stas, praviloo oblieje, i gerlo [esae , prem DeagladjeDo. Njema, motdeoD i dobra n.kad. djako, az Djegov areden DaeiD iivljeaja, feiko da je sve izvetrilo. On, po svoj prilioi, aDa joj i. ikolah d. pravi govor mora imati glavo, i rep, i medjo njimi telo ralmerao; on ZDe, da govorDik mora zDati i stvar 0 kojoj h06e da govori, i mislitl, i misJi a recih slagali: on zna' jto jest, ito-Ii Dije gOTor; OD hi, da se nR to dade, mogao naciDiti govor, prem teUo hd-da " a Djemo grozi, iii da se aebranl , iii da Deodars Da protivtlike. Ali on n to nemari, i uajradje moci.

A g. hiikap Strosmajer neima 0 eno]: meri ono ni jedDo, i nepoke.a ni droga koja vtasUt08t gOTornlka'; sudeo is ojegovih govorab, OD Dezua e: govornictvo Iii jto je oebda djak a V. razredo 0 tomo IDao. OD govori kao da oije pri sebl, kao da mu hujjea nosi i slate reci, kako ma ito Da jezik dojde , on trali sDngo a revaDjo, on hi Ivojim govorom ralterao Ibor filjarkah: on [e rovornik enmo 1ft Sllvoeerbe.

8$"

Evo, po mojemo Budu, 0 svojemo najglavniemo go,ora, 15. edDje 1866. tofi se g. bisknp Strosmajer oa Fesslera, za-jer 00 oenajde i neD8pomenu u povesti Ungarle, da so BervaU Babsburga Ferdinanda I. isabrali za svogJl kralja. Fessler- spiea onn _povest 0 Rnsi!, ter [e ODa dotiskaoa 0 Leipzigo 1825. A za onaj spis 0 bervatskom izboru doznalo se je aekoliko godinab kasoie, kad-ne je 00 izvut'!o iz tajnt carske pismarnice betke. Ali recimo, da je Feseler doista Z080 sa 00') spis, i da je iinao, 0 povesti Ungarie, napomenoU- laj hen.tski Cin, dakle reoimo da je Fessler malovredan, i da so svi Magjari kakov je 00. Sledl-ll odtoda, 8to-oo g. biSkup Slrosmajer i c1inom ilVede, d. HenaLi morajo bili sninji Austrie i Magjarab? G. biskup Strosmajer oapomioje, kako se moii sami dadose iive zakopati na medji svoje domovine. Je-ll -to primer, razlog, da Bervati, kako-no to acini g. biskop Strosmajer, celu svoju domovioo, bez svake medje, atope u Auslriu i Magjarsko? G. bi~kup Strosmajer pripoveda oe&oono cia Marka Curtla, koj za zajaziti bezdao na foro Rima, s -konjem skoci II ODO bezdan, da_kle cio mnza koj se dobre volj e iertvova za korist svoje domovine. Je-ll to kdi-put Hervatom, da se onl , S8V oarod, nB koris' Beca i Budima, slermoglave 0 jaz sotanjstv., kako-oo ib g .. hiskup Slrosmajer sa svojimi drogovi stermoglavi? Dosta primerab i la oue koji oepozoadu govore g. biskopa Strosmajera.

. Nego g. hiskup Strosmajer ima dye vlasUtosti, koje da bude na pravo stasu opravio, on bi bio prezaslniao, veUk moi: 00 je cverste volje i radi neomorno. Nu iIi sam nije opalio, iIi dru,acie nije smio, iii .oije imao, iii nije slusao umoa i iskrena prijatelja, 00 upotrebi te prelepe vlnstitosti oe na ucenje ni 0 otacbeoicke sverhe , nego oa prolinarodlle, na ·proste babje spletke, na obsenjivooje prostacine.

Gg. I. Mainranic i biskup Strosmajer, ta dva C!oveka tako protivne cudi, itako slasu se u merZoji i radnji proti Hervatom. Ooi biahll god. 1861. i javno sioini. Ali ooda oni biabo i poluOeoi, i to bi i .. se bilo dogodilo i god. ·1865.-7., da se nebudu prividno; javno rasslavili, i pokazali kao da su medjo se protivnici.

Jer ne samo da je sulja Slavoserbab odbegnula g. I. Maiuraoica, aego i 00 sam postupa tako, da s njime nemogde dedati osim lko bide slusbom svezan. Velike iopanijske sknpstine badu os'avljene. Municipalni i drugi sluibenici budu svimi oacini demor.Ii.Irani: radi iii neradl kako Ii [e volja, budi kakov hoces, samo budi i redi proU

!89

Bervatom, i ni§ta se nebo], Kad fa otrov 'koje raztaka a kojen~ize Demaio sve sloibenike, kad njih redki biabu koje vlaA hes krivice nemogase proterali: tad a bude izdan dlscipllnarnl ferman. Po tomo fermano z~p8n mogde, kako mo se svidl , svakoga slozbenika od:" poSliti i drogoga namestiti.

Da i nebi Bec 0 tomo posla imao svoje perste; da i -nebi bilo treba i probitacpo prostatino' obmamiti recmi opozicie i Ilberelaceh ; do ,j nebude g. biskup Strosmajer leiio biU iii postati vodjom stranke ,: lko, "sirq njega, moga~e biU ,g.oncinom razkolnikab Slavoserbah? Eto ti zametka rasdelenju Slavoserbah u Janleare g., I, ~ffiuraniea i 11 Mom.luke g. biSkopa Strosmojel'8. Onamo spadajo ,k9ji' so slozbami i plaeaml podmireai i koji saod g. Mdllrsniea cemm nadaju, ostaIi pri~ sladoie nz g. biskopa Stl'osmajera.

, Kako uzderi&ti ove dye herpe ? Neima oiita 18k~eg8. Sverba j.e Mamelokab: srositi JRnicare i zaozeti njihove, slusbe i place. Sigarna, to je sloga i jediDstvO. Ali malo ib je,' nemalo 'svi sloibenici vojoju proli njima. Nisla zalo: ni jedoa prostacina nezna ,da so' obo goneina sloin8~ tel' imao vise komadab ovaj iii onaj , u stvari je 8¥ejedno: prOO Denatom, za todjinca svi imajusloiiti. No dobiti ce i Mamelooi slediteJjah. Bude rasglaseno do ~e g.. biskup Strosmajer, do 'koj dan u Zagreb za oadbiskupa, g. Racki 0 Djakovo sa biskopa. Dakle eto im svetjenikah, onj bo se boji lndnlce poredl ~vojeg8 iivljeQja;. oAomu se hoee bolje zope, taj zeli cerven pojas iIi kanonika], itd. A Janicore derii disciplinami okaz i strah od Mamelukah. Janiceri i Mamelcci dobivajo -novca koliko ga samo ;oble.

A Magjaroni?

Na 3. i 5~ kolovozo 1861. saterveni so Slavoserbi· bez pamoci MagjaroDah. Istina , skoro svo ve~ina onoga sabora ode u Siavoserbe i, nedamo, ZI dobiti slusbe i place, 0 Magjarone. Nu itako, ove dYe istine stoje: na Magjarone nespada ona slava, i ODO dobitje nad Siavoserbi biaSe ujedno pokop po Magjarone. Onde bo je dokasano , i da se Magjaroni nisu borili sa naprednu stvar, proti Aostrii, i da njib netreba za obraDiU ~ast i pravo domovine, i da 811 oni sa svojoDl zastavom JOB prie boja pobegnoIi. Cemn, dakle, kamo-Ii ce ta herpica? I doista, Magjoroni priznavabo svoju nlstetnost , aakrlvahu se , 0 njih, kBO ka1tovoj straoki, neblase ni govora,

, Ali Mameloci se pOlDagjaronise. Dok nebiaSe "Pozor'" ,zabranjen'i

doro wremenaMagjaroni pJa~lie i azderlav.se ojega i mnoge .... meJuke; a marjarskom listu ,,-orBzli, tUkre" dojdoie DaslikaDi st.pi Ifagjadline 0 Herva'akoj, i ti bia.ho gg. Kolmer, J. Jankovie, Bogovie, Sohaj, i Mrazovie; Mameloci izabra.e g. L. Raucha Z8 predsedaika gospodarskoga droitva zagrebaC5koga. Kako pod kojilDi-li se oveti &0 lepo droltvo sastade, i zaUo se razstade, to ja nez.m. No ito znam i ja i 8va&ko ako je motrio,ovo je: MameJoci se stope"o ,ode 1866. pqkuaSe pravimi cielimi Aoelri.nci kako i JaniC8ri, I, kako i ovi, na mig flee., oni po.sta4~e ,otovi .gjlli, hd-llo B.rv.",ku pro,la.jje proslom kranovinom magjarskom.

To je, u kratko vreme, 'relji put, ito 80 Slavoserbi Mlgi.rone, M'gjaronstino, Magi.ritino is groba dignuli, olinli, oj.cili.

U besnoci svoje ·Magjaronstioe B ..... loci idjaha takD daleke, ...

C. 1. Malor.oiOo prigovaraho .to se je izneverio .vojoj Magjaronitini od ,ode 1860. kad-no je bio prevntren Magjaron k8ko je .. da prevalrea AusLrianac. Kamo ees vise, Ma.elDei nzeie "bratja lI.gi8re" a ,oaJedo smatnjah Da Reki, pod svojo obrambo, 'er oeiie, da sve ove smutoje grade Janieari 8 Austriom. U tu &verba dadoie )fa.eluei i cloks.: oni iznesose D. vide)o i razglasaSe, da je Galimberti, policiant retki, "za syoje uspdno poslovanje Da Reki 0 ob6e, i poimenice na Grobniekom poljo" dobio od aU8trianskoga ministn policie )Jecs.rya pobvalo, i to pohvalu na preporoku gg. Voilotinovia, SokclVica i I. Malur8oiea.

Dakle, • jedne strane poreni Mameloci uz g. biskupa SlNsmajera, 8 druge strane derli JaDicari oz g. I. Maiuraniea. Obe herpe bore 18 za plaee, obe sa svojimi goncini livo i pogibajo.

U tih ohelojnostih, pod 8vemogueom vlaslju beam&erab, po falsificirlllo izbornu redu, obavljeni so izbori za "sabor" 1865. Iz granice, bodue Bec neimao veru u graniC5are, 0 muze naroda, keo sastupnici dojdo.e slozeci vojoicki ca8lnici, i pristop\ie k JanicarolD.

Tko je ikoIiko motrio knko Siavoserbi laj "sabor" sakupljaho i ko\o ga doterase , mogoSe-1i sumnjati da-Ii 6e Slavoserbi sada OOini&i i40 god. 1861. nemogoie: da-Ii ee Hervalsku izdaU?

XIII

Kad se laj .sabor" sastade, meni zdravje nesluiiaie najbolje.

K tomu 0r1zih da ne6u moei nieta ocini&i proti oSDovannj i zlkletol

41

izdllji. Dakle ift nemoratl gledati sramotn i lupestlnu koje nkloniU nemogn, jo naumih odreel se poklisarstva. Ali aao to o~inim, reci C8 se da sam se uklonio borbl, i time da sam krivae iztloji kojo da Siavoserbi nebi bili ocinili kad bi im tho bio- kazso stogod boljega nego-li je njihov izdojoi'cki po sao. Za razumne Ijnde taj razlog nevredi ni malo. Jer, sto biaSe treba, n tomo pogledu, snatl i raditi, to [e slranka prava kazala j Dapisala vee god. 1861. ter ono sve sloji i , 0 stvari bode do veka slajati. Neznanje neizgovara onoga tko zabacivajoe ocito dobro, samo zlo radi; tko je osvedoeen da mn snanje nedostie sa moci dostojno sahoritl, neka neprimo taj· pretelki posao, neka nebere nadnevaice iz ploda zoljah narcda , i za Dje neka aarod nesramoli i neizdaje.

Nakon razmatronja sa svih straaah , oboze me osvedocenje da moram u~initi sve sto mogo. Bez dvojbe, netreba nista deriatido soda, do recih prosteelne , nego itako treba koliko je mogoce, radili tako da ni prosta~ina neima priliko sudltl ni govorUi zlo, ni nepravedno, ni Iudo, A kad se prostocina prostacini na neznanje izgoVira i jedna drogoj veruje i sada gde se imojn javni dokazi da sam ollilo bio proti svakomo isdajnickomo kornku Slovoserbah: sto bi 0 'omo pogledn bllo, da me nebude n "saborn" ter da nebi bilo 'od mene onih javnih dokazah?

Za naciniti Mamelokom i Magjaronom skominje, zaznbice na slolbe i place, za prikovati ih na g. biskupa Strosmajera, g. Maiuranit bode odpravljen iz kancelarie 0 prakso na "sabor", ter se po doverseno.;, rodnji imadiaSe povratit u kancelario. To bi i bilo da nebnde Sadove. Ali prostaein! bude kazano do je on srusen s kancelarstva, i da se u saboro mora trasltl i naei nov kancelar i sva vlada nova. Prostatina to verova, ter odri.

S Janlcari nedrogovah. Oni imadiahu' "dvoranu", Mameluci od g. Sokcevica dobi~e boloicku sgradu ia sa stanke. Od sadaojih Mamelukah, god. t861. mojih drogovah, Nekavacah, o kojih neznadoh da so se sto prodall, sto zaman doli, cujem, do su svi Mamelnci, i bratja i drugovi im Magjaroni svi slosnl proti Ijodem .koji kazu da su zastopnici granice. To verovati 0 Mamelocih .hila bi ocita IndOlia: oni su te Ijode npravo naruclll , sa-da se njimi posloze proti Hervatskoj. No do znanja i postenja !Iagjaronah dersah toliko da mogoh verovati do onl neee friznati one Ijude Zft zastopnike granicarah, pa. da i budu

~.

42

po pnpisu izabrani. Dakle, pomislih, mora da so Magjaroni to locko la ovet svojega droitva s Mamcluci ogovoriIi. Tako moradoh misliti o MagjaroDih. Jer, sodih, oni iii so JOB pravi Magjaroni, za Magjare, iii so se poaostriancili. Ako so JOB Magjaroni, i ako Bee nije zo Magjare: oni ee im soldati mDogo ndkodili. Ako-Ii je Bec za Magjare, oDib soldatah nelreba: Janicari i Mameluci biti ee za Magjare. Tako im je ako so se i poaostrianeili. Zdto bi dakle soldate terpiJi? Po tomB umovanjo eto jedne D8ceiDe tocke 0 kojoj se slaiemo, i dok "bode ta reSeDa, nemoze se drugo nista radm. U lomu mnenju odem 11 klob Mameloko-MagjaroDab.

Na sastanku, 11 klubn, netko napomenu kao sloeajno, graoicarske zastopDike. To bide vike: sluBaju6 i gledaj06 osobito gg. Jakica i Stojanovica, covek je bio morao pomisliti da ee ova dva sarna sve ODe granicare granomi proterati. A kad ja kazah, i g. Perkovac zabileii ukas kojim se sva 8101e6a aostriaDska soldatele izkljoeoje iz svakoga zastupsLva, g. Perkovac derza se da drugaele nebi Arkimed, had bi mo tko bio dao locku, s koje ee zemljo do na tri milje k Saturno primaknuU.

Pojedincem, s kojimi se 0 tomu rasgovarab, iznesoh to stvar na cislac. Medjo timi mUii, rekoh, koji dojdose iz granice, ima nase bralje koja ee 0 svoje vreme i na pravom mesto pokazati, da 0 otacbeniclvu henslskolll nepopostjajo nikomu. Ali tl mozi, ovaj cas, nespadaju 0 aije4no obtiDu, nje nije narod slobodno izabrao, Da nje, dok so soldati, Despadaja zakoni ni odnosaji koji se bodo prelresivati i groditi; OBi, metijutim, nisa Dika"kove narodnosti ni domovine, kako nje danas, "koO Dam Aostria moze sotra ovdesnju posadu, iii drugu 8voju 801- daltiu. 0 sabor poslati. Dakle dosta Dam je izjaviti, da mi te Ijode neprlsnejemo za zastupnike granice, a oni , ako hoee i mogu, neka I nomi slobodnp sede.

Na 24. studena dojde dB se sabor slozi, t. j. izabrav svojo c8slDike, da 8.e proglasi verstnim saboriti. Janieari hoee da taj posao obavi tkogod im8 kU8 papira 0 kojemo stojl, da je izabraD za sastupnike. MIlmelnei nisll na tislu, pravo se nezna ito bi hteIi, oego dade se rasebroti kao da zele da laj posao obave sarno oni proti izborom kojih neima prigovora. Ohe herpe dodo se poslovoika, i po njemo obe imajo ,ravo,

Ja op.lib iz naraw-e s'vari, da sabor nemolo sloziti tiaDovi sum-

48

njlva izbora, jer da oni sulra moga hili ilpustjeni, sahorskomverifiboiom, izmedjo ~Ianovah sabora, ter je Despodoba da stvor razlvsra &Vojega stvoritelja, da nekoji ~Ianovi b040 proterani od oooga tela koje so oni sloiili s onimi istimi udi, kojo ih danas terajo. Zakljoceoo nebode niita.

Na ve~er, u klnbu, predloii g. Mirko Bervat pitanje: ims-Ii se sutra iti u sednicn ? Ja brsnih da idemo. - Sto, ako i snlra bode smotnja koja danas? Borimo se kako i danas. - Ako-li Janicari stvore Z8- kljucak na noju? Onda izstupimo i. sa bora , i dajmo razjasnenje 0 tomu Dasemo koraku, i 0 postupanju vlade, oa o8rod kojema sino sarno odgovorni.

Aostria je sazvala sabor Z8 12. stodena. To ODa nije oeiDi1a samo u sigurnosti, da ce gg. I. Maiuranio i binop Slrosmajer dognati herpu koja ce Hervatsko izdati, nego i jer ju je Praizka, poznavajuca njezinu berdjo, to-noma stiskala. Aostria znadiase svoju oistetnost, i htede se osigorali za huduee dogodjaje. S toga, da 000 bode Babor, da onde budu ljndl , Austria se nebi bila usadtla ono smulnju kovati. Ari Austria zna kakovi su ono Jjudi ter je valjda la obseniti prostaelnu, za pokazati kao da su Janicari i Mameloei dye razlirne stranke, u dogovoro s goocini osnovala i izvela ona petljaoio.

Nemalo sav klub zakljuci da se sutra oeide u sednleu, Sto sada?

Taj zakljucak javiti banu s dodatkom, da mi ostajemo kod toga zakljucka dok ,j 00 kod svojega nazora 0 claoovih koji imaju sahor sloiiti.

Ja opazih da bi hilo vise nego oblcne lodost misJiti, da bao radi iz svoje glove iii od svoje volje, iii da ga neee braoiti onaj tko mo zapoveda neka tako radio S toga, rekob, bi!i oe DajboJje, kazati mu da 6emo izstopiti, i dati ocitovanje oa narod. Jer, na'stavih, na ODO vde ocitovaDje on oe se mo61 samo smejati, 'j odgovoriti vam: do [e, kao predsedoik, sa svojim Dazorom uzvisen oad slraDke; da ojegOY nazor DeodJocoje, nero da odlocoje ve6iDa elanovsb, a da 00 po toj vecioi proglduje zakljocak; do se to radi 0 tomacenju poslovnika, Ilto spada De na njega, nego samo Da clanove sabora. Nili valla, sakJjocib, niti koristi, niti se pristoji ostaviti stvar a derzati se osebe, conka koj samo izvereuje tudje zapovedi.

Nemalo say kluh zabaei ove opazke i odpravi odbot k banu.

G. Benjamio Kraljevi6, vraliv se, kaza da [e ban k odgovoru slo-nQ

go nagadjab, joi dodao, da po Djegovu osvedoCeDju JaTli~ori pravo imaju. Razoman eovek, kao predsednik, bio bi to zamu~.o, Makar ODO osvedoeenje bilo i temeljito, kao sto takovo nije bllo.

Sledeeih daeah dojde g. Zivkovic nekoliko putab, kao poslanik Janiearah, u klub, za naelnitl se i pomiriti. Mameluci odgovarabo, da Be oni s njime u te stvarl neee hi upustjati, jer da onl Janicare nepriznavaju za stranku , da proti njim neimaju· nisla, nego da se bore proli banu, J8 govorih da pomireoja nemose biti dok Janicari oslajg kod onoga bezumja i kod one nepravlee. Uzaludu: skoro Ditko oebide toga mnenja.

XIV

Naskoro eto predloga do treba g. Sokcevica tuzm kraJju. Uz razloge koje napomenuh u pogledu bana, ja se ozprolivih i toj nokani i zato jer ooa bide nepravedna, i sramotue , i jer takovih berdjavih izluzivanjah neima kod nijednoga naroda , osim sto okriokani domaei neprijateJji njimi sramote Hervate. KraJj ee yam, rekob, odgovoriti 0 stvari sto i g. Sokt'evic, i najvlse sto bi onaj leguuo dodati, bilo bi to, da se kralj nemesa u saboreoje ni 0 stranke , oego da ce primati i pretresivati zakljucke, i da ce g. Sokcevicu zapovediti neka se derzi duzoostih predsednika.

Neizmerna veelna provali za tu tuzbu. Tu tuibu oacerckde i proelise. Tko imadiase barem iskru uma, Makar i malo obrasa, mOfadide se stiditi. Sarno nekolika opazib koji se stidiahu,

Koliko clanovab da nasi kralju tu tozbu? Ja braoib da je dosta [edan iii najvise dva. Ali nemalo svi zakljucise da u tomu odboru moraju hili sastupani svi stales], Dakle herpa se dize u Argonautiku, ter medju onimi, koji idjahu ponuditi se na prodaju, bide i dobrib dusah .koje nesnadose 0 kakovo su drustvu, oi da su samo slepo orudje proti svojoj domovini. Opaziv da bi ta sulja naterpale prilicnu sajmiste, i s toga tetko da ce sva moel biti pustjena pred kralja, ja predJozib da oi jedan clan neide pred kralja, ako sav odbor nebi bio primljen. Tim naeinom , pomlslih , dobiv po glavl , mosda ce ko] taj trubilo iii slabic k sebi doel, Ali tu me pobi i izsmeba g. Bogovlc, napomenuv da je kralj nedavno primio mnozinu Bnmunjah. Kroz viku [a odvratih, da su oni Rumunji bili u Bee Darnceni, doterant,

Za Argonautike klub kao takov, nedohlva nikokov glas.iz )Jota.

I

l

,

45

,

I Mogao si bel-ito docoketi, da u. Beeu stveri oYoga i oDoge Mame .. : luka dobro, ovoga i onoga Jonicara do stoje. Nopokon pocelle Argo"naote jz ·Beea kapati. Tada se doznade, na coda i isfoga mene, da ib kralj., kao odbornika, nije 01 jedooga primio. G. Helenbacb deft8 se premodro i preotajstveoo. OstaIi kao okisle take.

Pravog izves'ja 0 Argonaotiki nebiase. Pod imenom izvestja kaza g. Belenbacb da se vet ovaj cas nije ravoo moglo dobiU sve, nego da se je dobilo mnogo, da g. Sokcevi6 jos nije kasiron, nero da [e lijenpredsedoictva. To biaSe oeita lodoria: ban, kao takov., biase predsedoik sabora. Dakle a ooih reoib g. Helenbaeha Demogase drago leiali nego iii da drogi posH nebodo dopostiti bano da predseda, ,iii. da se svojim Dacioom Z8 predsedoika bode namesliti verstoii Aus'ri8n8c~ - G. Heleobaeh zakljoci, kao da je volja kralja, oeka svaka stranks izabere deset cl.novah, koji se imaju sastetl ter uz posredov8oje i predsedniCtvo Haullka, smotojo dokinot i stranke pomiriti.

Ja opomenuh da je Haolik s Jani~ari, dakle slroDka i sudac, i spomenuh da Mameloei Jaoicare nlsn priznali za slranko. Sve ozaludo: pros'acina nedobivSa Dadoevoice, bez Dade da ih bude dobiti drugilB Dacinom, mozda Daganjana od gooeioo, moZda razjarena nadom i sfra .. hom a pogledo slozbah i pla6ah: prostacina bez uma i obraza uzmesa se i oaseroo kao slepa tako, do si jo sa jedao obrok mogao primamiti, kupiti. Mozda [e to g. biskop Strosmajer i ueinio. Prezoatnom vecinom bode lih deset Amfiktiooab izabrano.

U sledecem sastanko, neoapomenuv nista 0 HauJiko, izveslise Amfiktiooi, da se oni s drugovi Jooicari oisu mogJi sloiiU, i s toga da je svaki sbor izahrao po Iri Arkoota koji im8ju posoo doversiti. Ako, se pravo set jam , Arkooli Mameluko-Magjarooah biaho gg. Helenbaeh, Mr.zovi~, i Josip Vranieani, asvakako g. Helenbacb bide izvestiteJj.

U 000 doba gina i srednjib moidjaoah moradide uvideti, da je kleb ne samo pod samarom, nego i na Ijotoj ozdi, i pod telkim jabacem, i pod bicem i pod ostrom ostrogom. Ta 000 deset .Amfiktiooob nije primilo nikakov oapotak od klnba, i, na mesto od kluba pitaU nov naputak, oni Amfiktiooi izablru izmedju sebe Arkonte; ovi Arkonti nltl primajo, niti pitaju kakov Daputak od kluba. To sve biva medjo Ijudi koji kaio da so z8stupnici oaroda, iii kakova tela, iii kakova staleil, medju timi Ijudi koji eto tako zastupaju i istu svoju cast •

. V ,lode~em sas~nko pripoveda, neinestjoJe S. lIelonbo()b 0 pri ..

46

prnah za pomireoje s Jaoicarl. On se ogleda ve~1D8 oe,o ohi~DO on govori na pol nsteh , kao da mu se hote i neee , kao da mu j medjo nazo6nimi netko neprili~ao. Kao da mu se izmalinu re~i da· lestopaike graoiee treba s mirom pustltl, Tu izreko klub primi s8syim mirno, no [a na njo izjavib: da se dosada of graoi~ar8ko, oi drugo. nikakovo zakoootvorno iii 0 oboe sahorsko pit8Dje nije o' klobu n8vldl prelreslo ni pretresivalo; da DebiaSe govora oi 0 Doeinu posfopanja kojego cia se klob deni razpravljajoc saborshe posle; da do ve~eras sal' klilb biaSe proti soldatom kilo zastupnikom graalce , iii doista da se 18 nje Ditko Dije izjavio; da taj oallor i Ie javno pondanje clanovab bide dosada jediDi razlog koj me je u klub doveo i 0 njemu dertao; de je toga r8110ge s8d8 nestalo , i s toga da Jo od ovoga casa prestaJem biti clanom toga kluha. Ovo kdem i izl8zim, i 18 mnom ' se .reooie Demaio svi Mameloei, 00 nl da bi jedan Msgjaron. Prak'i~nos' zabreva eednlcu razpostiti. To bude i u~iDjeno. Tako ilidosmo svl, bez-da se zna koji s rasloga s kojega i ja.

Ovo poj8vljenje, odlazak Mamelukob sa mnom, ja nemogo ralameti nl raztomaciti ni danas, Bide-Ii ono zuk, da je bllo mnogo Ijodib pregledalo i nakanilo izvoci se izpod samara gg. I. Maior8oica I i biskopo Sirosmajera? Ako Debiase, cemo onaj odlaznk? Ako-Ii biase, kako sa se oni Ijudi ope' udobrovoljili pod samarom?

Sutradan dok sam jo~ na postelji, evo k meni g. Ilelenbaeha , i kaie mi, da mi SiDOC zato j zoto nije mogao kazati pravu Damero u pitanJu 0 grani6arskib zastopnicib, nego do mi ju soda kaloje. Ta namera de je: nepaziti na mane izbornih z8pisnikah, propostiti to da niso izbori deriani u stopskib mestih , to sve zaboraviti, pa odariti proU onim izborom en bloc, iz dotieDa obza.

Meni bide sve jed no: samo da je temeljit i po§ten rallog, pa bio ovaj iii onaj, i sarno da stvar bade 0 redo. Dakle opet idem u klob.

Vee davno osvedocen 0 proslaeini i gluposti Siavoserbab, Ja JOB sudib, da sa to samo oesrecniei 8 ne lopezi, sodih da im nije serdee otrevano , do nisn zu svaho dobro izgubljeni; da nisn hotice naverll izdati naio domovinu: sodib da so samo ladl, 8 De i hodobni. U tomu sodo nastojah da im stvar joll vecma raljasDim. Kazem dakle, 0 r81- govoru, da mi jc g. Adler pokovoik kod bana na cbedu kazso do je I on rodjen Pemae; da to ruglo, tudjinro a evoj sabor pnstiti, nebi ni D8jkqkpvnii D"rod u~iJJio .. i 'erpio; da ve6 i iz pacela moramo bili

47

.,

FOU austrianskim soldatom u saboro; s toga da bi ja bio proti njim,

~ makar bio osigoran da ee oni 0 svemo sa mnom hitl, danas bo 80 :88 mnom, sutra ce. bili proti meni, kako im se zapovedi; da Be~u voda vee 0 gerlo ide, i da mo mozemo, ako smo Ijodi, to peUjanio razbiti.

xv

Medjutim, kao da Mameloci neizidose iz sabora, Jaoicari se sa- . slajabu u soboroici i radise kao da su saber, Tu biahu prisednici banskoga stela, to koje-tko u ime graniearah, ovi i oni Ijodi koji 0 sabor mespadaju. Tu biase oko 40 Ijodih koje narod mogoSe izabrali za svoje zastupnike. Dakle, oeilo, to blase prekomerna manjina,

G. Helenbach izvestjuje u klubu ito je i kako je Areopag uglovio o pomirenju. Znamenito, on izvesljuje De iz pisma, po Arkontih obih stranakah podpisana, ne iz nikakova pismo, nego na pamet, kao prelu o prelu. U snstanku je nemir, kao da ga netko DavId cioi i derzi. Izvestilelj kde: da poslie 24. studena 0 saboro oi 0 saboru neima nisla, i ako je mozda stogod ocinjeDo, smatra se kao da nije oeinjeoo, da ga nlje,

To je u redu, jer je naravska stvar: sami Janicari nisu saber, dakJe oemogu ni saboriti.

Nastavlja izvestitelj: da Mamelokom uljudnost nedopostjo zahtevati, oeka JaDi~ari javno izpovede svojo krivoju, nego da Janicari odposfjajo sve, i samo zele da bi ojihov clan, g. Suhotic, bio izabrao za drogoga podpredsednika.

Ja opazih da naeele, dakle ni stranke koje ih zaslopojo, nesmidu, nernogo nagodbu graditl ni nikako ogovarati, nego da ima na svoju i po svojn rodUi ona stranka koja je i dok je 0 veelni, U ostalom nepoznam g. Sobotiea, nego ako je verstan, izaberimo go bel ugovaranja, bez- da se vezemo.

Dalje haze izvesUteJj: da se veriflkacla ima nostaviti.

To biase codDo. Dakle opazih: da se veri6kacia nemose nostaviti, bodoe ju sabor nije ni po ceo. Proti izborom nekojib Janiearah, i isto tako Mamelukah, bide prigovorah. Dakle, rekoh, mosemo priznnli le izbore za vaJjane; no nemojmo se na to vezati, i svakako sabor ima veri6kaciu obaviti.

Opet kaze izvestitelj: da se zapisnik 0 zadnjoj sednici nebude sutra cUaU. I 10 je cudno, nego sudim do nije bitno. NekfiZe se 0 cijnj je

48

zadojoj sedoici toj zapisnik. Ako 0 skupnoj, pravoj, od 24. studeo8 nista zalo ako jo~ oije gotov oego bude koj dan kasnije pro~it8 Alo-Ii je laj zapisnik 0 sedoiei Jaoicarab, laj Da Das nespada, taj bo nije nd, nl saborski zapisnik.

IzvesUtelj zakljucuje: da obe stranke dojdo 0 sednicu , gde ce proNtan bili samo ukaz kojim se g. Sokcevi6 lisava predsednietva, i time da sedniea bude zakljucena.

U !amoru skoro obeenltu, one opazke 0 g. Suboticu i 0 verifikaeii,: kao da nebiabu ni primljene, oi zaba~eDe, oi razumljeoe. I bez toga, I oi jedoa se tocka nepredlase , oerazpravlja, nego se kao sveta zapoved ! deje i prima na znanje i za obderzavaoje. Niti hide moguee , kako biaSe lreba i pristojoo, slusati oi govoriti. Mameluci kao gladna marva I kada se slogod u Jaslah iii u korilu [avl, Magjaroni pokuojeni, kao sdvojeoi.

Tu bude odluceno do se predsednici izvikaojem, a cetiri bileznika, sva cetiri Mameluka, koji budo zabilezeoi, imaju glasovaojem, oa kartice

I

izabrati. .

o glavooj slvari: tko, kako-li ima sabor slozili, oeizvesti g. He- ! lenbacb nl simo oi tamo. U oboe, da se budo ojegove toeke pomireoja uzele nevelim na slto oego same na reSeto, iz njih hi se hilo dalo nasla izvaditi. No ja sodih, sve da i bode mir ired na sastanku, I Ja sudib da bi bila lricaria iii neverje na lib slvarih [ahatl, Jer, u istioo, , ako zabacis somoju, a na to te ovaj cas veze obi~na uljudoost, ako, veIim, sumoju sabacis, ti moras prizoati da se po onih nvetih i ja, i Magjarooi, i Mameluci, s casljn mosemo D sednleu povratili.

U skupnoj sednici 13. prosinca, bode procitan Dkaz i to ne kojim se g.' Sokcevi6 lisa va predsednictva, oego ukaz kojim se Haulik imeouje banskim oamesloikom. To se daje razumeli, da bi g. Sokcevic mogao zaprecen biti ter saboru nepredsedati. To nebiaSe oista nova: tako biaSe posIie 5. kolovoza 1861. Time se sedoica doversl,

U sednicl 14. prosinca rece g. SoMevic, u podpuno saderZsjo ovo: huduc su se saborski coslnici on svoje slusbe zahvalili, treba do se izaberu no vi saborski eastnicl. Na to g. Helenbacb mene pogleda, sastadosmo se s ocinia, ler 00 opazi do mi one reci nlsu po eudl, Kakovi saborski caslDici? Bto je to? Gde, tko bide toj sabor, 0 kojemu, kao takovo, moze se govoriti meal, MagjaroDom, Mamelukom? G. Heleobach umiri me time, slo ml kazo da je ban u oeznanjo iIi u fometDji. Opib baDOyib recih neima u "saborskom" dnevniku.

Tada budn izv.ikanjem izabrana ne samo obapodpredsednika, nego, proti zakJjucku kluba, i sva celiri bllesnika, Tu idja§e na pol: jedan Mameluk, jedan Janiear, dva Mameluka, dva Janleara. Nebide govora o zapisniko od 24. studena.

Kad castnici "saborski" zaseli na noja mesta, i 8vi mueahu kao da je sve 0 redo, ja opomenem han a neka proglasi da je saber slosen, On se nagnu naprama g. Suhaju l, kao da je od njego COO, odgovori : to je vee ncinjeno. Gde? Kada? Opet opomenem, i opet dobijem za odgovor, da je to vee ocinjeno, i da se opet proglduje da [e sabor slosen, To bide maglovita govora i 0 verifikacii.

Dosada clan kloba, ja se moradoh veeini pokoravati.' A' s8dlt~ vidiv herdjn toga druztva, za obraniti harem mojn oselJOlJ' ~asl; z" nebiti slepim orudjem kukavacah, ja izstnpih il kluba. '

Bilo da g., Sokcevie 'nepozDa tocke pomirenja, hila sta drlJgo,' jo odloeih doel na cistac, i na njemo ostati. U to sverhn is!em zapisnik od 24. studena , verifikaclu , i da soldatl nebndu smatrani za zastopnike' granice. tJz eve moje korake neprislade nl jedan Matneluk ni Magjaroo, nego biaho posve sloznis Jaoicari.

1Jcini mi se da se Janicari sablaznjujn nad ovlm tDojlm postttpa"; njem. I doista, g. ZmajM opita me, kako je to da sam' protl uvetom nz koje smo pristaIi i n sednico dosU? Ja mo tacodjeir old ilfe~inl pitanjem, kasah uvete koje sam mIO od g. Helenbaehs. Sarla se g. Zmajie nemogase nad mojim odgovorem izcoditi i kaza iii;, da' sn Ja-' nicari odpostili samopodpredsedoihsvojega CapnIie .. , a drugOgia §Ie ni da hi za dlaku , nego da oni k'Q sahor, i njihovo sahorenje kao takovo, hez svakoga prigovora i i~van svak~ somnje o,staju .•

I doisla, ovo bide istina. . .

"Saborski" dnevnik pod 25. studena ima, da mnogo saborsfdlt clanovah nije u sabornici; pod 29. studene , da je sailor albien;· pod 13. prosinca, da so opet u sahornici svi zastupnici. Taj dnevnik uprav-' Jjabo osobito Mameloci, i to je u njeml1 sve 0 njihovu izstupljenjo iZ' "sahara", to je sve 0 konstitoiranjo "sabora" god. 1865-7., okon .. ; stitoiranjn na koje-no, kao obavljeno, .pozva se g. Sok~evie proU meni na 14. prosinca 1865. .;

," S,to bi odgovorili Mameloci da ih tko upUa: Kad ste se povratili; u "sabor"bez svake zadovoljstine, pace s onakovom sramotom: za~to ,Ie izlazili iz1lsabora"? Ako nisle opaziIi'kroz toliko vreme l toliko' 7

60

~iDah, da vas vaii gOD~iDi i zvoDari smatraju za prosta marva :kako se molete medja ljnde brojiti '/ Ako ste kasnie opazUi da ste prevareal, zaito niste, za vremena gledali da se operete od sramote i izdaje?

A sto bi odgovorili Janicari na pitaoje: U vami, Janiearib, nebide oi tretjina izabraoih poklisarab. Kako ste se dakle vi osodili proglasiti se saborom, kako saboriti; kako smatrati clanovi sabora ljade koji nisn, i DemaIO postati njegovi clanovi '/

Ako se kukavna stranka, proU svojoj . sopornici, posluli malo-: vrednim sredstvom iii einom, ter ova supornica postane lertvom nevere , to se 0 herdji dade razometi. Nu gde je to do ~ovek svoje drugove, clanove svoje stranke, Ijode koji so u njega 8Voja celu vera posta viii, gde je, velim, to, da covek svoja stranku smatra za kerdo kentene mane, i gde je nekedteno marva, koja bi se od ovakovih herdjeljah bila dala onako, kako Siavoserbi, smotati '/ I naprama takovim vodjam, clanovom stranke , drogovom, nisu-ll prepostenl oni Jjodi, koji pod satori brunde kojo, ter robe, varajo, abijajo gde koga moga '/

Od pervogs do zadnjega dana, za svega "saborenJa", reiaho Janieari i Mameluci jedni na droge, keo Da protivnike. To valja sarno a pogledu na slolbe i place. A drogaeie, a sopor dokazom koje Daeertah, a sopor obstojnosti da so [edni i drogi sioino, kao jedan, glaIOvali sa sramoto i za smert Hervatske, 0 sopor svemo torno, oni itako neopazise da so svi samo jedaa orota, jedna slepa i neumna herpa, 0 todjih iakah, proU svojoj domovini. U is.lino, to nevideti, Inaaenuje vise Dego sIep, InameDoje Siavoserb biti.

XVI

Za oMenita razpravljaDja 0 "adreli" bolovah otelko. S loga odJocih samo nekoliko recib progovoriti, za dokalati da kod nas nemole biti ni govora 0 "adresi". Ali zato naumih kod razpravJjaoja 0 pojedinkostib 8vako stavko proresetati. LakSe bo mi bide na oddoske, nego neprekidDo govoriti. Siavoserbi, doznav za onu odlu. u, razglasde da ~u eelu nru govoriti kod generalne debate, i da co pobijati govor g. biekopa Strosmajera, govor kojim je say Zagreb odjekivao. Mora da je ta noviea Slavoserbah dovokla mooge Jjode sloSati me, Ijode koji 18 me nepokeloju ni pravico, 8 kamo kakovo\cotenje covecnosti, uljudnosti, Deinosti.

Biaie mi na 27. seenja govoriti. Svatko mogaee na meni opaliti da .8 teikom mukom diiem, da se jedva derzim DB Doguh, da mi re6i,

I _

61

glasa nedosiie. Dok se izpravih~ g. bilkop Strosmajer oslavi svoje mello medju bi4knpi, i dojde a pe"o klopo mene zijaH. Gg. Mrazovic i Perkovao pograbile papir i olovke, pa da Ce bileiiti. Oni to ocini~e tako bab8to da moradole 0 06i pasti. To oni neocinile nikomo drogomo. Ta eva m coveka mene poznado, sva tri so me sloiala vile putah govoriti, do sada njih ni jedan nije oi pobijao, a kamo-Ii da je pobio moje nazore, iii barem koj i.medjo mojib nszorab. Pa cemo la ocila priprava, cemo 10 bezobrslno kostrosenje? To je golova demoDstraoia, oeUa groioja. Jer kad niso bitropisoi, nije mogoce da hudu sav govor

" ubvatiti. Ako-Ii im do toga upravo stoji, oni budD i taj govor, kako "i drogi svaki, citati, dobiti od bitropisaoab. Napokon, pojedine izreke i Basore koje smerajo oprovergnoU, moci je zabi1eiiti bez onih silnih i vatrenib pripravah. Dakle sto zoamennje 000 ponalanje?

Kako su Siavoserbi razglasaIi da cu govoriti eels oro, i da co oprovergavati g. biskupa Strosmajera, prem lIoado da ono nemogo, a da je ovo proU mojoj 6udi, tako ee, pomislim, sada, ako kalem salllO nekoliko recib, raztrobiti, da so me ona tri kokavca svojim bezobrsznim, naprama bolestou coveko nedostojoim derianjem, zastrasila, smo- 111a, opropastila. Ovo bide, ooaj cas samo moeoje moje; no naskoro 000 postade livom istinom: Slavoserbi, opaliv da so se 0 toj nadi prevarili, cerckahu da sam se bio proglasio bolestoim, a da sam bio posve zdrav. Njima bide zao sto nekazab samo nekoliko recih.

Dakle misao Dad herdjom onib triuh ljudih razpali mi gnev, ter govorih kakovib pet cetvertab ore. Nakon nekoliko casah poklopi se ter me vec nezvirla, ni negleda g. biSkop Strosmajer. Gg. Mrazovic i Perkovao zaboravi~e bileziU. G. biskup Strosmajer, proti svojemu obi~sjo, nedade svoj govor lisk8ti u posebnoj knjizici, ni moj govor u svojih listovib. Oprovergnutje na moj govor nedojde ni od gg. Mra· lIovica, Perkovca, Strosmajers, oi od koga drugoga.

Ali na meslo svega toga, jo~ onaj dan, onaj cas, 0 sabornioi biale coti znamenito nonoo. Poslie mene kaza g. Racki svoj zaglavan govor 0 "adresi". To on rece da sam ja"" 0 mojemo govoru, sto g8 netom izoslih pred stoUnami sloSateljah, bez-da je to ijedan opazio, priznao lajedni~ke interese. Na to nonco pojaTi se ne~to mermlj80j8, i stogod podsmeba. Ono noTico g. Rackoga DemaiO na6i 0 "dnevniku".

Kada ddlo da se "adresa" na svoje dele razpravija, j8 odmah pokaiem u pravoj sve,losU njeliD naslov i njegova sablalan. Ali joj

se pone nespaslih n8 stola'o, predsednik zakljuloje: koja so gospoda sa redakciu neka se nstanu, Herpa se neupustja U' razpravlj8njs, nego kao . da js na iici, skoel, redakoia bode primljsna.

To hteti jos dalje govorili iii slogod pretresivati, znamenovalo bi bezobrazno greSiti. Jer zaslo govoriU, cemo ponwvati se, po ito persa del'8Li 18 voljo Ijudih koji netrebaju barem od mene nikakovo ra.jasnenje, koji zabacoju, Dace da siosajo moje reci? J8 sam po mojemo govora na cistacu, I, za budoc5nost nemarim drugo nego u nih .godah 6ddruiiti se od izdajicah. To i ucinib.

U odboro za "8dresu" od 12. veljace 1866. biabu Janicari i Halllflooi. Za vecinu nanlsa g. Racki, po svojoj navad], po sduhl Aaalrie, herpu sabIaznih i bezumjah. . Manjina odbora imadiaie nezuatan izpravak. Bes dvojbe, kada ti spisi biaho gotovi, g ojih se slagaho i Bee i ako ne Syi Siavoserbi, barem njib veeina, i dolicni clanovi odbera. I gledaj, oakon specialne razprave, na 9. veljace, za onu "aMeso", i.uzev samcota g •. R3~koga, nebiase ni da bi jedao, bodi clan odbora, bodi drugi komad Slavoserbab. I sto je najlspse, sami 80 Siavoserbi ODU "adresu" saterll kako i zabacili. DakIe, tako je stalan Bee, tako su stalnl i glavoi Siavoserbi, tako su eversta njihova osvedocenja, tako se i njih koj moie sanetl na rec, na postenje svojega druga.

Sankcia progmaticka Ungarie (god. 1723. ci. 1) primljeoa je De samo "za kraljevsku kruoo Ungarie", nego "i ZB dele, kraljevine, pokrajine, nB tu svetu kruno Derazdeljivo spadajuee". Tom sankciom progmatickam ustooovijuje se nerazdruzivost posedovaDjah babsborikih 0 Nemackoj i VISa Nemacke, i odredjoje se da se DB prestolje dolazi baslinenjem, po starosti.

Protivno, h~rvalsh sankcla progmaticka (god. t 712. cl. 7.) Deima nl [ednu til ustanovu, oego upravo daje razometi, da se Habsburz6a4 moie delitl, i za slocaj razdeIeuja, da ce Hervlli 000 Habsborice prisnavatl ,za svojega baljo, koje bude stolovati u Auslrii,. ter imaU bervatske. pokrajine, B.jersku, Krajinsku, i Korllsku.

Ocit~ ove S6 sankcie pragllUlticke tako tara medju se , 4a obo Dikako Demogo spadali DB jedan Dorad.

Na laj oaciD kada Henot, u pogledo DB Hervatsku, zabacDje sank ... cia pragmatickD Ungarie, iii- ka4a Magjar iii Magjaroll, u oaomu pog~, zabacoje sankciu pragraatieku Hervatake, u obile, kada maker tk~ ~acl jedJJ,u, makar .kojo, a pridedJ .drugu , mak81,koju saDkoiq

_.""" ....... -----_. ------

6S

I ,

pragmati6ku, to se moie razometi, tu se mogo straoke s castju F81- govarat, mogo ,to pitanje protresivat, razpravljati. Ali sto i:€'S sa iarlataoi koji sad prilnavaju ~vu, sad ODO, sad obe, sad ni jednu saakeiu pragmatitko ?

Kad su dakle, po sankeii pragmatickoj Uogarie "deli, k r a Ij evi 0 e i pokrajine krune uogarske nerazdeljive", ako Siavoserbi derie da sank cia pragmaticka Ungarie neveze Henate: kako su se Siavoserbi Dsudili izdaU Hervatsko, proglasiv da je ooa svezana s Tirolom, s Cehiom i&d.? Kako SD se oni podstupili poguiti ndu narodDD, ndu kraljevioe hervatske sankciu pragmaticku? Kako SU oni smeli proglasiti HervatskD "kraljevinom krone ongarske" t. j. razgontflo govorei: krunovinom, ohi:inom Uogarie iii danas Magjarah? Ako-Ii Slavoserbi derie da Hervatska pada pod sankciu pragmatiCku.Uogarie: kako so se Siavoserbi usodili Hervate Dciniti veleizdajicami, kako su se Siavoserbi podstupili razdeljivo, bez 8vojo krone oogarske, priznavati kakove inlerese s Tlrolel, itd.? Kako se podSlupJjoju Siavoserbi iskati, i to kao ne .. kakovim pravom, da krona Ungarie nesto drogo dade Berv.tskoj nego-Ii daje Erdelju iIi Komanii?

o skopnosti, nerazdeljivosti, nerazdruzivosti zemaljah kojim gospoduje obilelj Habsborgah, osobito zogahu gg. Racki i biSkup Sirosmajer, i "adresa" 12. veJjace 1866.

Jos za cerckanja i c8verljanja, jos prie nego-Ii nas Slavoserbi proglasise krunovinami austrianskom i magjarskom, jos prie nego-Ii izdaja proti ndoj domovini bide i cinom doversena , prie nego-Il "adresa" bide primljena i odpravJjeoa i prihvatjena: na 27. secnja 1866. upita lepim nacinom g. Akurti SJavoserbe: na kakevu temelju, po kojoj sankcii prngmatickoj govore oni ob odnosajih Hervatske?

Da iovek ilogod nezna, da se i sam prevari, da mn se jezik i pero salete, da go pal, gnev, seroba sanesu, to je sve zlo revno, nero naravno, vise manje obi:enito, i s toga za oprostiti, osobito ako se covek popravi koliko moze. Nn u sabor. koj razpravlja pitanjatIP Darod prevelika, no conk koj se ikoliko jtoje, an conk koj noi:ei radi da droge sa sobom krene i vodl, takov bi covek doista imao dati razlog svojih nazorah i recih, osobito ako ga na to itko, po gotovu ako ga n. to njegov sapornik pozove. I DUt, Slavoserhi vertoglsvase o sankoii praglll8tickoj do kraji iz4aje, oui ueod,ovoriief" AhrU" ,

hi do danas, pall itako, OBi 18 nesUde izlaziti oa sanee, oni se neboje i6i po oarodu koj so oni izdali.

Na 6. veljai!e 1866. g. M. Hervat brani izbor g. Bra~evca. Drogih je proti tomo izboro. Protivnici izbora opiro se na §. 8. izborna red a, po kojemo bi zaslopoik morao bili "bezprikoran", 8 da g. Braeevao nije takov. Ja poru6im g. Hervato oek" napomene, d8 je rec "bezprikoran" oelnamo kako, 00 na Ivaki na6in nepravim putem, nesakoniUm nai!inom dosla u onaj §. 8. U to motrim kako 6e se oa te reel derlati g. I. Malllrani6. G. Bervat napomeoo ono, a g. I. Maioraoi6, covek koj" biase nacelnikom oblasti, vlade, koja bi morala dali racon iii barem razjasnenje 0 tomo, sa re6i jto omiljatie, najs'rasoiemo zloeino, g. I. Maioranit1 derla se na one reei kao da je taj fal8i6kal oajslavnii ~in njegova iivota. Ni one opaske g. Bervata Delma o· "dnevniko". -

Ove zadnje tri certe neprotesu se na prostacino, nakerdo Slavoserbab, nego se ta kukavStioa, kako-Ii bi rekso, stele samo na njihove vodje, goncine, zvonare, kojim je, eto, koUko i prostacioi stalo do osebne casti, kada se radi proti Hervatskoj.

To je podpuno jednakost medjo visjimi i oiijimi Slavoserbi. Ali

)

mozda je kakova razUka medju timi , bivsimi 0 vlasti i a "saboro",

i medja ostalimi Slavoserbi, koji blahu van vlasti i "sabora"? Pokaii mi tu razUko, 0 pegledn na Hervatsku, a ja tebi napomiDjem sto sod barem kako i ja: ako su se ooi ostaIi Slavoserbi kod izborah god. 1861. prevarili a Ijodih, oni su za oooga sabora videli 'ko radi za Hervatsko tko-Ii proti Hervatskoj. I nut, Slavoserbi, gde mogose, isabrde i god. 1865. za pokUsare upravo one Jjude, koji so radili 0 izdaji proti Hervatskoj. Ni to oije dosta, Slavoserbi vidise i izdaju i pozoadose ljude koji [n god. 1866. ueioise na nsSoj domovini, pak veodar, i god. 1867. oni izabrde, gde god mogoie, za poklisare one iste izdajice.

Dakle, smatraju6 berpo Slavoserbah 0 dye solje: tko moze pomislititFostojnie glave Da lepsih telih, nego-Il gg. I. Maiurani6B i biskopa Strosmajera na celu Jaoiearah i Mamelukab?

xvn

Ako Darod 'tupi DB nekoje st8jalisle, otacbeniku, bilo mu to po 6adi, Debilo, 0 dDevDoj polUiki Deostaje droga aego iii mirovati, iii

f

Iditi Da temelju koj je to. Jer proti odloki Baroda Beima priziva, proti Dlji naroda, biia ona kakova hoee , 0 Djegovoj domovini neima IBonite obrambe, nigde nelma blagoslovljeoa ospebB.

Dakle kako se polrebe, korisli, isle hiri, i volja naroda mogo, sko se, po njih i polilika mora menjaU. Tim prOmenam neima granice .i ovela osim: zivot, sreea naroda. Nemoze se reci samo sreca, prem Ie 0 DjOj i zivot saderi8va. Dogadja bo se da narod svojemo livoto, rbstanko, drogda mora zertvovati svoja sreeo. To je 0 redo: dok rarod zive, dotIe 00 moze sreeu steei, povraliti, divali.

Neljobis, Devodis politiko dandoja, na daoasnjem temeljo, negn narod pripravljOlJ sa kakov DOV pravac? Dobro, pripravljaj oarod, o~i ga, razvijaj mo potrebo, korist, velicanstvo, sreeu, slava toga pravea. Tako radee, mozevi XVIII. veka pripravise, kao stvori§e narode la sloboda i Dapredak XIX. veka.

Daoas ti je stanovito pitanje razjasnjeDo s ove, s one slraoe, 0 ovom iii onom stupnju bistrio_e, ter 0 njemo imd slaDovit nekoj nazor. f Satra bode ono pitanje s v~se stranah, 0 vise pogledah, jos bistrie razjasDjeDo. Dakle, Daravska je stvar, ako si ~ovek oman, ako te razlog vodi, i ti moras tvoj nazor ob onomu pHanja promeniU. U tomB

I stoji napredak, u toma vlastitost umnlh bitjah. To ee reei : ne sarno nije srBmota, nero je i derZanstvo i slava, iz valjanih razlogah nazore menjati. Nego i sramota je i oedostojoo, neimati, negledati da dobije~, bilo kakov nasor , iIi nazor bez razloga im8t~, i bez razloga meDjati.

Je-Ii Darod hervatski prigerlio sazaojstvo pod Nemci iii pod Magjari? Je-Ii OD oa to soianjslvo barem pristao, god. 1865-7. drugacie nego prie i poslie ooib godinab? Moze-Ii ziveti, moze-Ii sre~aD bili DBrod 'koj je zasoinjeD pod todjim Darodom? Jeso-Ii Slavoserbi po noviDah, po kojigah, po skopstioah, po sestanelh , po "saborih" narodu pokazali iii pokalivali SreeD koja ee mo izvirati iz soZanjstva nema~kog i magjarskog? - Na sva ova pitanja Deima nego sarno jedao odgovor, i taj je vecnji 0 e.

Niti se je narod promeoio, niU so pitanja razjasnjena: god. 1865 -7. sve blase , 0 tomo pogledo, barem kako i god. 1861. Dakle, osim onoga tko je 0 svoje vreme gledao i slusao, i onoga tko ~ita Djihova dela: tko ee, kako-Ii ce poverovati, da so god. 1866. Hervatsku proglasill aostrianskom kroDovinom i oni koji so, deriee se naeelab "adrese" 1861. dobili slavo, ime, opliv? Da Hervatsko proglasise magjarsko~

kronovinom i oni koji 611 skova1i claDak 42: 1861.1 Kad nas izdado4e Tirolcem, da Das jos i Magjarom izdadose? Kad so snovall onu izdajo, da so isH i ova izdajo OCiDiti? Tko 6e, hko-Ii 6e poverovati, da Ijodi 0 sopor iivim opomenam izdadose narod na dve, na sve strane, koje se jnvise? To verovati 'moie samo ona] Iko pozna Slavoserbe.

G. blskup Strosmajer i Djegovi drugovi ArgoDaute 0 Pesti, imadiabu iz bervatskogo iepa 10 for. Da dan. Trosak za simo i tamo D8 putu, posebice im je plaeen. Tim Ijudem dade magjarski odbor sjajnu gosthu. ProU Dajrazpostenioj pristojnosti, proti Dajzapuiteniema odgojenju, oni ArgoDaote DeuzvratiSe tu gostbo magjarskoma odboro.

Jzdavati se za zastopnika neroda , od toga narcda 0 to ime lep novac brati, pak itako neplatiti svoj obed, to znamenoje cinom dokazoti bteti, da narod nemoie ni ono platiti ito pojede, nego da je i tn vezan na milost tudjinca. Takova sto ucinili iIi podneU moie samo obraz, zDacaj g. biskopa Strosmajera i Djegovih drugovah Slavoserbab, koji tu sramotu na ocigled sveta uciDise narodu hervatskomo, Daprama norodu magjarskomo.

Kad-no se 0 "saboru" <Sitao okaz od 27. veljace 1866. kojim kralj odgovara na potverdjeno "adreso" 12. veljace 1866:-ter se raznesose reel ukase : ,,- - - da smo (kralj) sa zadovoljslvom razabraIi iz preponlsne predstavke vaSe od 12. veljace - - da so vernestl vaSe (Slavoserbi) ostavivsi negatlvno stanoviste od god. 1861. o naeelu priznale skopno razpravljanje zajednickih posaleh cesare vine, koje skupno razpravJjanje iziskuje velevlastni polose] menarkie i kQje je kao glavna misao isreceno 0 previsnjoj diplomi DaSOj od 20. listopada 1860." - - kad se, velim, te reci rasnesose po "saboru'~, sastadosmo ses ocima g. biskop Strosmajer i ja. OD se menl, kao slavodobitnik svladanlku , podrogJjivo podsmehno, a js Djema odgcvorlh. sladkim iskrenim podsmehom. Na to OD kao da je proboden.

Sto on misH nad tim svojim, zaslo-Ii se smuti Dad mojim podsmebom? Moida, on to sna, A ja? Ja , smejo6 se Djemo, mislih DB rat koj biaSe na prago medju Praizkom i Austriom, rat koj moradiase, bez dvojbe, po' Aostrio zlo izpasti, ter DjOj nedopostiti da se na svoja korist posluii izdajom kojo Slavoserbi ocinise proti Hervatskoj.

Pak, taj rat? Knko i sve ostalo : dojde i projde bez-da se prlml Slavoserhah. I poslie tpga rata, kad-no svatko avidja da hi on blo ,Austria 'r~z~ocio7 kod Ja nebi hio Napoleon III. pfiderzao; kad-no :!vatko'

iznadiase do Austria iivotari samo po milosti Nap.o-Ieona III., joi ie_a, u svojoj "adresi~' 19. prosinca 1866. ponovlse i polverdije gg. I. 14aioronic i biskup Strosmajer i ojihovi drugovi Slavoeerbi, da je Hervalska kruoovioom auslriaoJkom i magjarskom.

Za ubiti Hervatom i nado, Siavoserbi nacinise takov izborRi red, da po njelRu narod, da dobra stvar nijedoa, nemoze imali ve4inu u saboro. To bo je, uz 08tala bezsakooja, pod tisteojem samovoJje, ovedeno javno glasovanje kod izborah za saber,

Pa sto dobise Slavoserbi za sve ove stvari, sa sve isdaje proti Hervatskoj? G. I. Mduranic dobi 4000 for. godisoje peozie; ojegovi drugovi oi toliko; g. biskup Strosmajer dobi ono sto [e i prije imao.

Je-ll time stvar doversena, iii 0 tome jos bode govora i posta '( Na to moze i hoee sama buduenost odgovoriU. No odgoVQl,"ila ona sto i kako joj drago, dosada se prakticoost Siavoserbab, ta njihova DajviS;a dogma koja ludoriom kersli sve sto je dobro i koristno, sve slo je pemetno i velicanstveno po narod., ta njibova doglD8, prakticoost., dosada se oepokazo prakticnom, nego protivno, sa "faa\8ziami Stekli- 8all" dogodjaji prilicno sporedise.

ProCitov ove n s po men e sve po redo, opazih da odgovaroju naslovu, oa koIiko su n e k 0 I ike; no da ih je premalo, i da bi nekoje morale obilatie, a sve sa vise va Ire i duha naeertane bUi. Dosta budi do je naslovu zadovoljeno.

Jer, druga mi namera nebiaSe, nego da sabilezim nesto stvarib koje sam ja umnio, govorio, sluseo , gledao , a mosda ih drugi nisu mogli, bteli opazUi, zapamtili, i da zapisem stvarih koje drugi ocinise, govorise, a ja opazih i smatrah za znamenitie.

Nekoji, ovde manje jasni, oepodponi cioi, dogodjoji, nasori, imajo svojef razjasnenje 0 "Hervato'~ i "Hervat8koj~'. Ostelo delovanJe SJavoserbab biaSe iIi javno, ter se mole znati i bez mene, iIi ono biaSe skrovno, i time je nepoznano i meni, iii mi se neeinl preznotoim, iii, po mojemo sodo, ovde nebi bilo na pravome mestu.

Za me, oeposredna svedoka, koj motrib osoove, razvijonje i Isvedeoje izdaje proti Hervatskoj, koj se bervab proli svemo enema, sa me, takova, tezko da hi se moglo U opis lib stvarib dati prevee vatre, premnogo iivota. Nego drogi, udaljeni od ooib pri.orab, iii moida i

8

.,. ..

HZla.. za Ije, dosta iDaaja ako iIa so tamDi Ijadi, IalDDa • tamDo .. certaja.

U illiDa, 181 Henan dotivislDo slo Dedotivi DijedaD drogi 08 Kod Das Dije se radilo da Darod od svojib pravab poposti svojem vladaro, Dego da se Darod podloii lodjemo narodo.

Kod Dal Dije se radilo da BIlrod za ovo iii 000 iel1vo, dobf ova iii 000 DakDado, nego da se narod presto u&opi, pace sto je gorj da .e ocioi .olnjem.

Kod Da. De.toja dobilDik golom sabljom Daroda Jia vratom, nego pored Daroda plemeoita, brabr., velika, jaka, staja "nistetoa kukavica.

Kod Das todje bimb~ Deprevarise, 'odje spletke nesapletose, ko' Da. Diknkova izvaojska vlast oi sredstvo DeskloDi narod Da pooii8nje i .ramotu; Dego to sve aciDiie proti prava i volji oaroda njegovi d ma6i Izrodi.

T.ko, dakle, ito todjinac jedva pozelitiusudio se, to ocini izmel Be"at.ke proti Hervatskoj, ito- bel- da ga ilko, bez-da ga iSlo 04 izdaje odbUi mogase.

Koje zgode, a koko upolrebljene r Kako bi danas stajao narod bervatski i kod kuce i 0 mnenju narodah, da ga nebudn domae] sinovi obroiili, izdali, i raztrovali r

U svoj ovoj nevolji, eto u ~emu oalazi utehe stranb prava:

Narod je bervatski poznao necistu kerv koja mu je ono sramotu i nesreeu zadala; narod hervatski smatra tu kerv za tudjn, slavoserbsko j norod hervatski neee terpiti, da ta suzaojska pasmina oskveroJuje sveta zemlju Hervatah; nerod bervatski dade oovo pokolenje koje ee obnovit I I u~verstit njegovu sreeu, slavn i veliclnu ; narod hervalski kroz i 01. Ivoje sinon i prijatelje okrepit ce se oa suncu , koje· se radja ZI unesreeene narode.

Z • g reb, 23. serpnja 1870 .

......

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful