21.10.2009. Bazicni ekonomski predmet.

U ekonomiji se bavimo donošenjem odluka, pokusavanjem iznalaženja optimalne ekonomske odluke kod mikroekonomije se gleda iz ugla pojedinca. Mikro je bio fokus, kako pojedinac donosi odluku pri kupovini, potrošnji, u fazi potrošnje na tržištu finalnih dobara. Kod makroekonomije fokus je makro- bavimo se nacionalnom privredom ili ekonomijom, nekim makro agregatima, ekonomskom politikom kako vlada i centralna banka jedne zemlje jer oni su nosioci ili kreatori jedne ekonomske politike. Vlada vodi nesto sto se zove fiskalna politika ona je vezana za poreze, poreska politika i za pitanje državnog budžeta, znaci izbeci tu neravnotežu budžetski deficit ili budžetski suficit. Pronalaženje pravog načina za finansiranje budžetskog deficita, da to bude neinflatorna ili realno finansiranje, da ne dovede privredu u stanje hiperinflacije. Budžetski deficit je kada država troši preko svojih mogućnosti. Za tu godinu ste isplanirali mnogo vece državne rashode nego sto planirate da prihodujete najviše po osnovu poreza. To je fiskalna politika. Centralan banka jedne zemlje vodi monetarnu politiku.U republici srpskoj je jedan rigidan model fiksnog deviznog kursa, rezim valutnog odbora sa dvostrukim pokrićem. U srbiji je rezim plivajućeg ili fluktuirajućeg deviznog kursa. To je druga opcija za centralnu banku da vodi rezim plivajućeg deviznog kursa. To znači da se devizni kurs odredjuje na tržištu i menja se iz dana u dan. Imamo tvde i meke valute. Grafikon koji povezuje mikro i makro ekonomiju, koja tržišta sve imamo u jednoj nacionalnoj privredi. Grafikon – kružni tok u privredi. Ako gledamo sve učesnike u jednoj privredi možemo da ih podelimo na firme ili preduzeća to je privreda – realni sektor(oni koji se bave proizvodnjom ili pružanjem nekih usluga pri čemu to nisu finansijske usluge). S druge strane imamo domaćinstva ili pojedinci. Prvo veliko tržište na kojem se svi nalazimo je tržište finalnih proizvoda. Osobina ovog tržišta je da se tu kupuje da bi se zadovoljili svoju korisnost, zadovoljenje svojih potreba. Na strani ponude (S – splay) ovog tržišta se nalaze firme i tu imamo tok robe jer oni nude robu na ovom tržištu. Na drugoj strani imamo tok novca, tj. tražnju (D – diment). Tražnju karakteriše da je ona platežno sposobna. Na ovom tržištu se formira takozvana ranotežna cena (P – price) i ona je rezultat delovanja ponude i tražnje i menja se na tržištu. Drugo veliko tržište je tržište faktora proizvodnje – tržište rada. Dva glavna faktora proizvodnje su kapital (K) i rad(M). Ovo su inputi, jer da bi firme ušle u proces i proizvele finalni proizvod one moraju da angažuju faktore proizvodnje, znači moraju da zaposle radnike da bi uspele nesto da proizvedu ili da priže određene usluge. Na ovom faktorskom tržištu na strani ponude se sad nalaze domaćinstva (S- splay). Ponudu na tržištu rada predstavljamo mi sa našom radnom snagom, radnim satima. S druge strane na strani tražne na ovom faktorskom tržištu se nalaze firme. Firmama trebaju ti faktori proizvodnje da ih angažuju da bi ušli u proizvodni ciklus – tu je strana tražnje ( D – diment). I onda se ovde formira cena rada (W nadnica). Godišnji dohodak (Y) tu ulaze plate, prihodi od dividende, autorski honorari- sve sto je zarađeno u toku godine. Na godišnji dohodak se plaća porez (T). Kada odbijemo porez ostaje nešto što se zove raspoloživi dohodak (Yr). Raspoloživi dohodak raspodeljujemo na dva fonda: fond za potrošnju (C) i fond za štednju (S). Ono što smo zaradili na faktorskom tržištu trošimo kad kupujemo robu i usluge da zadovoljimo svoje potrebe. Jedan deo ide na uvoz – strane proizvode. Tu ide potrošnja. Štednja ide na treće tržište a to je finansijsko tržište. Kao posrednici ovde se nalaze finansijske institucije ( npr. banke). U jednoj privredi se ostvaruje ukupna vrednost. BDP – bruto domaći proizvod je prva i najbitnija makroekonomska veličina jer pokazuje kapacitet i veličinu jedne privrede. Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svega što je proizvedeno u jednoj privredi (i proizvodi i usluge) u određenom vremenskom periodu a to je godina dana. Bruto nacionalni proizvod (BNP). Segment razlikovanja je u tome sto kad gledamo BDP gledamo teritoriju, unutar granica jedne zemlje, mogu da budu i domace i strane kompanije ali 1

jer postoji nešto što se zove prirodna stopa nezaposlenosti u svim zemljama. Druga dva bilanasa su obračunski i devizni bilans. Zemlja može da bude u suficitu ili deficitu. Indeks pariteta kupovne moći 2 . Lorencova kriva koja sugeriše da 10 posto stanovništva učestvuje sa 90 posto u dohotku.. To je nesto sto pokazuje kvalitet odnosa zemlje sa inostranstvom. Ciljevi ekonomske politike Ciljevi ekonomske politike: 1. ceni se stabilan i dugoročno održiv privredni rast. 50 posto stanovnistva ostvaruje 50 posto u dohotku. To znaci da 10 posto stanovnistva ostvaruje 10 posto u dohotku. Nominalni BDP predstavlja ukupnu vrednost izraženu u tekućim cenama. Devizni bilan je kakvo je stanje na deviznim rezervama da li imate neto priliv ili neto odliv u toj godini. Ne može nikada da bude 0. To je posledica što je određeni broj ljudi nezadovoljan poslom i treba mu bar neko vreme da nađe bolji posao. Razlika između nominalnog BDP i realnog BDP. Jedan od parametara bi mogo biti povećanje realnih plata. Stopa inflacije se obeležaqva sa π. Uvećati životni standard. znaci nalazi se malo na tržištu rada. to danas nema nigde. platni bilans (PB) Pokazuje odnose zemlje sa inostranstvom. Obračunski bilans pokazuje koliko je zemlja zadužena. privredni rast Privredni rast je procenat povećanja realnog BDP. sve zemlje teže da imaju stabilan ali dinamičan privredni rast. a kod BNP gledamo rezidentnost. ravnomernost raspodele dohotka Kriva koja pokazuje ravnomernost raspodele dohotka – Lorencova kriva Idealno ravnomerno raspodela u jednoj privredi je linija od 45 stepeni.da je proizvedeno u granicama ove zemlje. ako je malo zakrivljena. Za stopu inflacije je obično zadužena centralna banka. 5. Stopa nezaposlenosti treba da bude što niža i stabilnija. 3. 6. stopa nezaposlenosti Pozeljno je imati nisku stopu nezaposlenosti. Kad se podeli nominalni BDP i realni BDP dobije se BDP deflator. Negativne stope privrednog rasta su ostvarile mnoge zemlje i to je posledica ekonomske krize. to je ukupan rast cena u jednoj privredi. To znači da nisu neke oscilacije. Ova prva tri cilja su vezana za zatvorenu ekonomiju. I uz idealnu ekonomsku politiku mora da postoji određena stopa nezaposlenosti. 4. To je poželjni cilj. Realnost je lorencova kriva koja je donekle zakrivljena to znači da je blago neravnomerna raspodela. Socijaln politika u većini zemalja vodi o ovome računa. stopa inflacije Sve zemlje se bore da stopu inflacije imaju pod kontrolom. Stopa privrednog rasta se obeležava ili x ili g. što je veći ovaj koeficijent neravnomernija je raspodela. ali platni bilans je najbitniji zbog svoje sveobuhvatnosti zato sto on registruje sve ekonomske transakcije koje su se desile između domaćih rezidenata i stranih rezidenata. znaci uvećati kupovnu moć. Uz ovaj bilans postoje još dva bilansa koja pokazuju odnose sa inostranstvom. a da preostalih 90 posto stanovništva učestvuje sa samo 10 posto u dohotku. životni standard građana Ovo je bitan cilj ali se on tesko meri. odnosno rast zaposlenosti. 2. to je nesto što je poželjno. Oko ova prva četiri cilja je nesto oko cega se slaže većina ekonomista. to bi bila izrazito neravnomerna raspodela. GINI koeficijent je pokazatelj neravnomernosti raspodele.. Stopa nezaposlenosti se obeležava u. Sa povećanjem zapošljavanja smanjuje se stopa nezaposlenosti. a realni BDP ukupna vrednost svega što je proizvedeno ali u stalnim cenama. BDP deflator je jedan od pokazatelja inflacije. znaci domacih kompanija i stanovništva i stranih.

Bila je 1929 . Suprotno od skoka cena. sve veći deficit. Stopa inflacije u ekspanziji raste. bum ili procvat) to je bila krj 2006 i pocetak 2007 3. to je bilans koji pokazuje izvoz i uvoz roba i usluga. desava se jednom u 100 godina sa ovakvim intezitetom i ovakvim posledicama i neizvesnim trajanjem. cene se hlade i inflacija pada. Kako izmeriti stopu inflacije? Stopa inflacije se statistički meri preko takozvanog indeksa rasta cena i jedan od njih je BDP deflator.(PPP). Najbitniji deo je i moguće stanje suficita i deficita. pa se mnogo manje troši. stopa nezaposlenosti se smanjuje. dobra je klima za investiranje. ekspanzija Karakteristike ekspanzije preko makroekonomskih veličina: privredni rast raste ima pozitivne stope i dinamičan je. onda kompanije imaju zalihe neprodate robe i gase pogone. Oscilacije koje prikazuje sinosuida predstavljaju faze privrednog ciklusa. Kada govorimo o zaduženosti. Kako izmerizi stopu nezaposlenosti? OECD definicija – to je učešće znači procenat nezaposlenih radno sposobnih ljudi. vlada optimizam svih učesnika u privredi. Ukoliko je indeks 100 nista se nije desilo. U krize desava to da se mnogo manje zarađuje. jedan od najbitnijih parametara zaduženosti jedne zemlje najbolje pokazuje odnos duga prema DBP u procentima. Poželjni cilj ekonomske politike nisu na mesečne inflacije jer su to fluktuacije. poboljšava se platni bilans. Na udaru je automobilska industrija. ukoliko je ispod 100 znači da je doslo do smanjenja. To se desava sad u svetskoj privredi. 04. Jedan od pokazatelja je takođe BDP per capita (po glavi stanovnika). na osnovu kojih se meri da li jedošlo do skoka ili do pada cena. Ako je preko 100 doslo je do povećanja . tj. otpustaju radnike. stopa nezaposlenosti raste. znači koja dobra i usluge su ušle u dati indeks. Ukupno radno sposobno stanovništvo je zaposleni plus nezaposleni. Najbitniji deo platnog bilansa je trgovinski bilans. Kretala se kao sinosuida. Teorija privrednih ciklusa – grafikon Ako gledamo zadnjih sto godina pokazalo se kako se kretala ekonomska aktivnost u svetskoj privredi. stanovništva koje aktivno traži posao u ukupno radno sposobnom stanovništvu. a ovo je prva tog inteziteta posle 1929.1933. dno Najbolje rešenje je u vrhu ekspanzije sve prodati. Platni bilans koji kao i većina drugih makro računa pokazuje kao dvostrani tabelarni pregled registruje sve transakcije koje imaju domaći rezidenti sa inostranstvom. deflacija u svetskoj privredi. Kad se manje troši. Indeksi su pokazatelji dinamike. nema ni inflacije ni deflacije. ali je postojao dugoročni uzlazni trend. recesija (depresija) Tada pada privredna aktivnost. Jedan od pokazatelja pariteta kupovne moći je kolika je razlika u kupovnoj moći. 4. RPI – indeks cena na malo. 1. Razlika između ovih indeksa je samo u korpi dobara koja je uključena u konstruisanju tog indeksa. Većina centralnih banaka stavlja na to prioritet i vodi takozvanu politiku ciljane inflacije. inflacije je deflacija. jer očekujemo dalji rast. CPI indeks potrošačkih cena. 2.11.2009. vrh ekspanzije ( pik. Drugi pokazatelj je nivo devizne 3 . Prvredni rast opada.manji je deficit. Masivno investirati u dnu. pogorsava se platni bilans. znači ono što je rezultat spoljne trgovine. firme prodaju na tržištu. Stopa inflacije se posmatra na godišnjem nivou to je poželjan cilj.

I devizno tržište kao i svako tržište ima snagu. prodao deo da bi odbranila devizni kurs. Jedna vrlo bitna njihova karakteristika danas je da oni deluju putem čvrstih pravila. crno ili sivo devizno tržište. To je problem kenzijanaca i zato je kao kontra revolucija kenzijancima je došla sledeća ekonomska škola ona se zove monetaristi. to je kada odlukom monetarnog odbora centralne banke se ojača devizna valuta. ne korišćenje uvoznih kvota kao ograničenja. deficit i onda imamo dilere. Biti likvidan znači servisirati dugove u roku dospeća. Devizna likvidnost znači sposobnost da otplaćujete dug. Izvoz je nešto na šta može redovno da se računa. Profesionalci koji učestvuju samo na deviznom tržištu se zovu trejderi. Imaju škole koje ih specijalno obučavaju. Devizno tržište se popularno zove forex. uz određene predpostavke da izvedemo određene zaključke. Koja su to bila čvrsta pravila? MMF je evoluirao. ali centralna banka to kaže ne tržište . preterana diskrecija kada je javna potrošnja u pitanju koja proizvodi nedisciplinu koja jača budžetski deficit.. neodgovornost na polju javnih finansija i zato monetaristi uvode čvrsta pravila koja treba da daju slobodu tržištu. a onda taj budžetski deficit na dugi rok preti da pređe u hiperinflaciju. Apresijacija je suprotno od ovog to je jačanje nacionalne valute u uslovima tržišta plivajućeg režima. Ovi pojmovi su vezani za režim fiksnog režima. tržište ponude i tržište tražnje. Kad se u režimu fiksnog deviznog kursa prihvati realnost pa poveća devizni kurs. Umesto q. Nedostaci su ta nedisciplina. U režimu plivajućeg režima slabljenje domaće valutese zove depresijacija. to je bilo jedno pravilo pa su zemlje imale pravo da devalviraju ili revalviraju. Ako država vodi fiksni devizni kurs u datoj situaciji onda postoje dve mogućnosti. ne iznese ponudu nego samo kaže ostajemo pri ovome ovo je zvanični devizni kurs. Imamo još jedan parametar koji govori o deviznoj likvidnosti zemlje. Primer tržišta – deviznog tržišta. Kada nemate dobru deviznu likvidnost pojavljuje se sivo tržište. znači da promene devizni kurs najviše u 4 .to se zove devalvacija. stavicemo fe ili qfe – količina deviza. Monetaristi se danas ponovo zalažu za slobodu tržišta. tj. To upravo kao odgovor na kenzijance jer su kenzijanci imali previše diskrecije. U MMF – sede monetaristi.rezerve prema pokrivenosti novčane mase. Jedna mogućnost je da država poveća ponudu. Kenzijanci i nedostaci kenzijanaca. liberalizaciju tržišta.. znači liberalizam. Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćem novcu. Desi se poremećaj da se poveća tržnja za devizama. cena deviza. Država u jednom trenutku prizna realnost. oni se zalažu za čvrsta pravila. u ovom slučaju se zove ravnoteženi devizni kurs . Čuveni monetaristi su Milton Fridman. Ovdje imamo manjak za devizama. to se zove odbrana od špekulativnog napada. Monetaristi imaju i svoju instituciju preko koje provode tu svoju monetarističku politiku to se zove međunarodni monetarni fond.e*. Cena je e. Špekulanti vole devizno tržište zato što je niska tzv margina pokrića. Predmet špekulisanja na deviznom tržištu što stalno možete da trgujete. Kontra od ovog je revalavcija. Druga mogućnost je da država kaže „ovo“ je devizni kurs. Monetaristi su nastali negde kao odgovor na krizu kenzijanaca i predstavlja kontrarevoluciju jer vraćaju stvari na polazište klasičara. oni su imali preveliku slobodu u vođenju ekonomske politike što je proizvelo nedisciplinu. Zato njih drugačije i zovemo neoklasici ili neoliberali. U preseku krive ponude i krive trežnje nalazi se ravnotežna cena. prvo se zalagao za fiksni devizni kurs. onda devizni kurs reaguje na povećanu tražnju i skače. Dejvid Hjum. Taj sledeći pokazatelj je izvozna pokrivenost vašeg duga. Modeli Model predstavlja pokušaj da uprošćeno prikažemo neku situaciju iz stvarnosti. Devizna likvidnost znači da uvek imate dovoljno evra. kazemo da je devizni kurs depresirao. što niže carine.količine. Razlike između ekonomskih škola.

Poenta kenzijanaca je kako da povećaju agregatnu tražnju. intervencijonizam – forma levice. To je zaljučak kenzijanaca preko AS – AD modela. aktivnom državnom politikom. javlja se inflacija. Kako to rade kenzijanci? Njihova poenta je da npovećaju agregatnu tražnju. Sve ekonomiste danas grubo rečeno možemo podeliti u dve velike grupe: Jedna kategorija su liberali ona kategorija koja se zalaže za liberalnu ekonomsku politiku. jer sve do tog nivoa moguće je ovako voditi politiku i doći će do privrednog rasta a neće biti inflacije. Bilo je raznih pravila. ali na dugi rok smo svi mrtvi. znači nivo cena u privredi. Ako se dugo sprovodi ova kenzijanska politika monetaristi zaključuju da će doći do vertikalnog nagiba AS krive. Sa ovamo su liberali kao čvrsta pravila – forma desnice. Po njima je zaključak kada pođu od AS krive da će takva ekspanzivna politika povećati kapacitete i povećati privredni rast. vertikalni domen. znači kada su sav rad i sav kapital pri punoj meri angažovani. to jest aktivna državna politika.dozvoljenim oscilacijama. što manje mešanja države. Sloboda tržišta. Šta je zaključak kad dalje vodite ovu politiku ovog pomeranja agregatne tražnje u desno. Oni su takozvana kratkoročna ekonomska škola. uzlazni domen. zato sve države subvencionišu kupovinu kola. Druga grupa ekonomista su pristalice državne intervencije to jest aktivne ekonomske politike koja deluje kontraciklično. Ekonomske škole se razlikuju prema domenu od koga polaze.25 npa su ih onda digli plus. preko raznih komponenti što je suština ekspanzivne politike. prema polaznim pretpostavkama. suština je da se poveća potrošnja da bi se povećao privredni rast i izvukla privreda iz recesije. povećavate agregatnu tražnju onda dolazi do privrednog rasta ali počinju da skaču cene. možemo da kažemo nacionalni dohodak(Y) kao pokazatelj nivoa privredne aktivnosti. Guraju privredu u fazu ekspanzije. To monetaristi zaključuju. Znači liberali kao pristalice čvrstih pravila – MMF je njohov globalni produkt. Onda vide da se dešavaju neki problemi na dugi rok. a onada su sredinom 70-tih godina prešli polako na dozvoljeno plivanje.minus 2. Kejnzova uzrečica je „ Da uredu je to. I oni polaze od ovog horizontalnog domena na kratak rok i tvrde da povećanje tražnje iz AD u AD’. to je njihova osnovna kritika kenzijanaca oličena u onome privredni rast je iluzija 5 . a kratki rok je horizontalan domen AS krive. Suština je da se kupuje što više. 1. AS – AD model Kod AS – AD modela na „ X“ osi imamo privrednu aktivnost. tržište je to koje treba svojom nevidljivom rukom da izvuče privredu iz krize. znači za koliko sme da vam raste monetarna masa. to je budžetski deficit. pa su onda jedno vreme ta pravila bila preko rasta monetarne mase novca (količina novca u opticaju –M). Ekonomske škole se razlikuju po svom položaju AS krive. Oni kažu prepustite sve tržištu. AS kriva ima tri domena. Na dugi rok se dešava da se čak dolazi i do vertikalnog nagiba. do tačke koja predstavlja granicu kod kenzijanaca to se zove takozvani nacionalni dohodak pri punoj zaposlenosti faktora proizvodnje. Vodila se takozvana politika programiranih stopa rasta monetarne mase. E on po njima igra prirodnu barijeru. znači kad je recesija oni deluju ekspanzivno. m – stopa rasta novčane mase. a danas je najčešće pravilo budžetski deficit u procentu od BDP. povećati potrošnju. jedan je horizontalni domen ili kratkoročni. A na „Y“ osi se nalaze cene. za koliko procenata sme da vam se poveca novčana masa. nekretnina. Kenzijanci odgovaraju monetaristima na dugoročne probleme. Diskrecija su kenzijanci. pa su prvo te oscilacije bila plus – minus 1. nemate nezaposlenih faktora proizvodnje. AS – AD je ponuda i tražnja. dinamiziranje agregatne tražnje. to je suština kenzijanaca. oni stvari posmatraju i crpe logiku iz kratkog roka. Vrlo bitan njihov zaključak na kratak rok cene ostaju iste. samo je u pitanju agregatna ponuda i agregatna tražnja.. Tek preko tog nivoa oni kažu da ako i dalje vodite ekspanzivnu politiku.“ Monetaristi posmatraju stvari na dugi rok. poenta je pokrenuti privredu. a to su ove pristlice čvrstih pravila.25. poenta je ekspanzivna politika. zaključak je da više uopšte nećete imati privredni rast već ćete samo imati rast cena. količina novca u opticaju..

Kad od bruto nacionalni proizvod(BNP) koji pokazuje vrednost. ali i monetaristi su našli neki odgovor i na filipsovu krivu. Njihov zaključak je da ne možete oboriti nezaposlenost ispod prirodne stope nezaposlenosti to je zaključak monetarista. I inflacija je neprijatelj broj jedan kenzijanaca. To je ta negativna inverzna relacija. U ekonomiji postoji razlika između takozvanih realnih i nominalanih varijabli. al ukupnu vrednost. a ne da imate oscilacije. Kenzijanci obično vole da kažu da postoji dugoročan stabilan trade off. zato se kenzijanci zalažu za realnu. Kenzijanci stavljaju prioritet na realnim varijablama. čim je vrednost to je nominalna varijabla. Prirodna stopa nezaposlenosti (NRU).nagodba između nezaposlenosti i inflacije. ali dugoročna filipsova kriva je vertikalna i na dugi rok ne može da se postigne realni privredni rast. Ili ćete jedno oli ćete drugo. Ovo je filipsova kriva u smislu njenog izvornog oblika i sa stanovišta kenzijanaca. Svaki pokušaj da se obori nezaposlenost ispod prirodne stope nezaposlenosti vodi sve većoj i većoj inflaciji. Cena vođenja ovakve kenzijanske politike po monetaristima na dugi rok je uvek inflacija.inflacija. Ekonomiste možemo da podelimo prema odnosu prema inflaciji. Na „ X“ osi je u – stopa nezaposlenosti. da bi ste ostvarili privredni rast. Stopa nezaposlenosti je realna varijabla. Ako hoćete da smanjite nezaposlenost. samo dobijamo inflaciju. oni se slažu sa kenzijancima da ovo jeste tako ali samo na kratak rok. To da država pokušava nešto stalno sa monetarnom politikom samo će dovesti na dugi rok do rasta cena. dobićete kao posledicu skok inflacije. Filipsova kriva Autor je Bil Filips sa Novog Zelanda – kenzijanac. da je neka kontrolisana inflacija dobra za privredu. A poenta MMF-a je da ostvarite dugoročno održiv ekonomski rast. To je poenta monetarizma oličena preko AS – AD modela. 2. 2009. To jest kako oni kažu on neće biti realno dugoročno održiv. 6 . 50-tih godina. a to oni hoće to je njihova poenta. BDP je osnovna veličina u makroekonomiji. zato što svoja očekivanja baziraju na vertikalnoj AS krivi i vertikalnoj filipsovoj krivi. nije isti odnos svih ekonomista. Kad od neto nacionalnog prizvoda (NNP) oduzmem materijalne troškove (MT) onda dobijam nacionalni dohodak (ND). Da bi se smanjila stopa nezposlenosti javlja se oportunitetni trošak – ona cena druge alternative. a monetaristi ne. Izvorna filipsova kriva je kenzijanska. Ukoliko hocete da oborite ispod prirodne stope nezaposlenosti kao cenu će te morati da platite rast inflacije. IS – LM model 18. Neki ekonomisti kažu da je jako bitno ostvariti samo jako nisku i stabilnu inflaciju.11. Dugoročno održiv znači stabilan. 3. pa posto je naglasak kod kenzijanaca na smanjenju nezaposlenosti onda oni ovo vide kao cenu vođenja takve politike. to kaže MMF. Amortizacija i materijalni troškovi predstavljaju prenetu vrednost. da bi ste pokrenuli privredu. stopa rasta cena u procentima. znači smanjenje nezaposlenosti. I smatraju da je inflacija na dugi rok nužno zlo. A inflacija je nominalna zato što su cene. Postoji serija kratkoročnih filipsovih kriva. Monetariste zovu vertikalisti. a na „ Y“ osi je π. 2-3 posto.u uslovima inflacije kao je rekao Fridman. A mnogi će reći šta se plašimo te inflacije nije ništa ozbiljno ni 7-8 posto. cena propuštene koristi. a neće se ostvariti onaj realni privredni rast. Monetaristi prave razliku između kratkog i dugog roka. Postoji taj stabilan odnos. oduzmem nesto što se zove amortizacija (D) onda se dobija neto nacionalni proizvod (NNP).

Kriva proizvodnih mogućnosti nam pokazuje sve moguće kombinacije u proizvodnji dobra A i dobra B pod uslovom da su angažovani svi faktori proizvodnje. njen dohodak je renta. Y= C+S /Y 1= C/Y + S/Y C/Y – prosečna sklonost potrošnji S/Y – prosečna sklonost štednji 7 . Ima dva načina. znači rada i kapitala i takav privredni rast zovemo ekstenzivan privredni rast. U ukupnom konceptu vrednosti razdvajamo ono što se zove preneta vrednost to je amortizacija i to preneta vrednost koju prenose osnovna sredstva. Cena rada je nadnica (W). Zemlja (l) kao faktor proizvodnje. Manje razvijene zemlje kupuju ove tehnologije od razvijenih zemalja kad ona postane zastarela tehnologija. Zatim imamo π – profit ili profitna stopa. znači dobro A i dobro B. Jedna zemlja teži da postigne da pomeri krivu proizvodnih mogućnosti u desno. znači da nemate neiskorišćene faktore proizvodnje. Kod krive proizvodnih mogućnosti posmatramo grafikon kod koga se nalaze dva dobra u nekoj zemlji u kojoj se proizvode. A materijalni troškovi se utroše u jednom procesu. Prvi dohodak je dohodak od rada(L). kome teže razvijene privrede. Intezivan privredni rast je dejstvo tehničkog progresa. Raspodela nacionalnog dohotka. Tehnički progres znači ulaganje u onaj sektor koji se zove istraživanje i razvoj. znači to je privredni rast koji je zasnovan na povećanom angažovanju faktora proizvodnje. Nacionalni dohodak je pravi pokazatelj novostvorene vrednosti. ulažete u ono što se zove tehnički progres. Zatima ima renta (r) kao dohodak od zemlje kao faktora proizvodnje. recimo od finansijskog kapitala. Ukupan dohodak (Y) u jednoj privredi se raspodeljuje na ta dva fonda. Razvijene zemlje izdvajaju značajna sredstva iz budžeta da bi ulagale u nove tehnologije. Druga raspodela nacionalnog dohotka je raspodela na pojedince. Prvi nivo raspodele nacionalnog dohotka je raspodela na dohotke pojedinih faktora proizvodnje koji učestvuju u njegovom stvaranju. to je od kapitala. To je onaj princip ravnomernosti raspodele. Onaj koji je kvalitetniji privredni rast. Zajeničko za jedno i drugo je da predstavljaju prenetu vrednost. Kriva proizvodnih mogućnosti. Ovo su dva finalana dobra. to je dohodak od kapitala (C) kao faktora proizvodnje. Dohodak od rada kao faktora proizvodnje su nadnice. Koji su načini da zemlja ostvari privredni rast. Tom privrednom rastu su više sklone manje razvijene zemlje. To zovemo faktorska raspodela nacionalnog dohotka. Raspodela na dohodak od pojedinih faktora proizvodnje. To je ta faktorska raspodela nacionalnog dohotka. Jedan način je da povećamo angažovanje faktora proizvodnje. Dva nivoa raspodele. Pomeriti krivu proizvodnih mogućnosti u desno znači postići privredni rast. I jos imamo kamatu (i) ili interes. Kenzijanska funkcija potrošnje i štednje i utvrđivanje ravnotežnog dohotka. Intezivan privredni rast je dejstvo tehničkog progresa. Kad zkupite zemlju ili nekretnine dobijate kao dohotak od angažovanja zemlje kao faktora proizvodnje rentu. a ta to su fond za potrošnju(C) i fond za štednju (S). to se zove intezivan privredni rast. Osnovna sredstva se troše tako što se amortizuju to jest postepeno prenose vrednost na finalne proizvode u čijem stvaranju učestvuju. To je lorencova kriva.a nacionalni dohodak je pokazatelj novostvorene vrednosti. Ugradjeno je kao pretpostavka da su iskorišćeni svi fktori proizvodnje i da ih efikasno koristite.

to je prirast dohotka. raste i potrošnja. to je minimalan egzistencionalan nivo potrošnje. slobodni član – kolika je potrošnja kad je dohodaki jednak 0. Centralan banka je vrhovna monetarna vlast ili vrhovni monetarni autoritet u jednoj zemlji. ΔY = ΔC + ΔS / ΔY 1=c+s c – granična sklonost potrošnji = 0.6Y Y = 45stepeni – linija ravnotežnog dohotka 200 – vertikalni odsečak.4Y = 300 500 = 0. 0. rastuća funkcija dohotka. Centralna banka je nezavisna od vlade.6 – nagib funkcije potrošnje – c S = -200 + 0.4 c – govori kako nam reaguje potrošnja na povećanje dohotka. Dva metoda za određivanje ravnotežnog dohotka. koliko nam se povećao dohodak sledeće godine u odnosu na prethodnu godinu. jednim delom se povećava potrošnja a jednim delom štednja. to znači ako se poveća dohodak ja jednu jedinicu koji deo tog dohotka ide u potrošnju funkcija potrošnje: C = 200 + 0.Ako se poveća dohodak taj prirast dohotka. znači nono što nam se povećao dohodak zovemo ΔY. Tj raste nam i potrošnja i štednja zato što nam je porastao dohodak. nego je štednja čak i negativna.4Y – funkcija štedenje Dok je potrošnja veća od dohotka. ne da nema štednje. Bitna premisa za vođenje monetarne politike je nezavisnost centralne banke.6 s – granična sklonost štednji = 0. Trebalo bi da se guverner 8 .4Y Y = 1250 Centralna banka Centralna banka kao nosioc monetarne politike. državnu potrošnju ( izvoz – uvoz = neto uvoz) C+I=Y 200 + 0. Investicije – I = 300 Investicije su autonomne. Kako dogodak raste. nezavisne od funkcije dohotka.4Y Y = 1250 Drugi metod: S=I -200+0. investiciona potrošnja. Prvi metod se zove metod potrošnja + investicija C+I=Y AD = C + I +G (x-n) Agregatna tražnja = tekuća potrošnja. Štednja se javlja tek kad dohodak prevazilazi potrošnju. Taj prirast opet ide ili u potrošnju ili u štednju.6Y + 300 = Y 500 =0. ΔY znači povećanje.

ona vodi monetarnu politiku – reguliše količinu novca u opticaju. može da vuče kreditne linije iz inostranstva. da pojeftinjuje novac ili može da deluje destimulativno. penzione fondove i osiguravajuća duštva. kontroliše poslovanje banaka. direktan i rigidan Stopa obavezne rezerve znači da vi namećete bankama kao obavezu na određenoj kategoriji pozajmice. Iz onog preostalog dela ona može da odobrava kredite i da ide u kreditne plasmane. prvi cilj danas je stabilnost cena. 3. banka naplaćuje po osnovu kreditnih plasmana. recimo od svoje centrale. Razlika između aktivne kamatne stope i pasivne se zove kamatna marža ili margina banke. Zato sto CB na povučenih 100000 evra koje je povukla iz inostranstva. kreditna politika. operacije na otvorenom tržištu 9 . Restriktivna monetarna politika se vodi kada preti inflacija.bira od parlamenta kao vrhovne zakonodavne vlasti direktno. Danas se vodi ekspanzivna monetarna politika. To znači stopa obavezne rezerve. Pasivna kamatna stopa je stopa koju banka plaća na izvore finansiranja. utiče na monetarni volumen i za to koristi određene instrumente monetarne politike Monetarna politika može da se vodi ekspanzivno ili restriktivno. Posledica ovako visoke stope obaveznih rezervi je veće kamatne stope. znači da vlada nema uticaj na guvernera i na vođenje monetarne politike. S druge strane postoji jos par učesnika u finansijskom sistemu: investicioni fondovi (za njih nije nadležna CB jer su oni učesnici na tržištu kapitala). Cena se plaća u vidu skoka cena kamatnih stopa. ona predstavlja banku banaka – vrši superviziju kompletnog bankarskog sektora. ako neka banka nije likvidna uvodi prinudnu upravu. stopa obavezne rezerve (r) – nije tržišno orjentisan. Cilj vođenja monetarne politike može da bude stabilnost domaće valute. može da koristi one dugoročne kredite koje isto vuku za stambene kredite i razne druge izvore finansiranja ima. Politika ciljane inflacije znači da guverner i monetarni odbor postavi cilj i objavi ga. Kako to funkcioniše. Sec je regulatorno telo za investicione fondove i brokersko dilerska društva. A aktivna kamatna stopa je cena po kojoj banka odobrava kredite. 40000 joj je blokirano. da li su dovoljno likvidne. Nadležnosti centralne banke u pogledu vođenja monetarne politike: 1. Πe – očekivana inflacija Instrumenti koje koristi CB pri vođenju monetarne politike: 1. 3. Danas najveci broj CB vodi politiku ciljane inflacije ili projektovane inflacije. da olakša odobravanje kredita. a ona mora da plati cenu na svih 100000 koje je povukla. Banka koristi različite izvore finansiranja. berzanske posrednike ili brokersko dilerska društva. Na kratkoročnoj pozajmici kažemo da je stopa obavezne rezerve 40% (to je u Srbiji). A može da koristi i odobri kredite samo za ovih 60000 i ona mora na ovih 60000 da zaradi da bi pokrila cenu od 100000. odnosno za tržište kapitala. Za njih je nadležna komisija za hartije od vrednosti – SEC. 2. Namećete bankama kao obavezu na tom izvoru finansiranja da mora da blokira određeni deo sredstava. Time vi blokirate i smanjujete nivo kreditne aktivnosti banke ali u vidu direktne mere koja je naredbodavna. rigidna. Centralna banka reguliše banke. recimo depozit. 40% se blokira na namenskom računu kod CB. ona reguliše kreditne plasmane banaka i određenim merama može da utiče stimulativno na odobravanje kredita. ne radi joj. znači izvora finansiranja. tj stabilana inflacija. 40% mora da blokira. Centralan abanka koristi neke instrumente koje postavlja prema cilju.centralna banka je zadužena i za kreditnu ekspanziju. eskontna stopa 2. one kratkoročne pozajmice do 12 ili 24 meseca. To znači da na 100000 evra koje banka povuče iz inostranstva. što znači da većina CB svugde u svetu guraju privredu u fazu ekspanzije. kontroliše neke njohove parametre.

tj da sklopite taj neki aranžman u određenoj vrednosti. a onda se otplati po određenoj kamatnoj stopi i skine se kolateral. Evropska CB – njena referentna kamatna stopa je 0. a ti problemi mogu da se manifestuju na više načina. Suština MMF – a je da on predstavlja vrh piramide finansiranja. Ako imate problem sklapate takozvani aranžman sa MMF. Kolateral su hartije od vrednosti koje stoje kao zalog za pozajmicu i to onda doprinosi da je kamatna stopa niža po kojoj se pozajmi. Za MMF je karakteristična politika uslovljavanja gde se vi obraćate prvo MMF – u sa pismom o namerama. obaveze prema tom aranžmanu kako ćete da vodite ekonomsku politiku u sledećem periodu. obaraju referentnu kamatnu stopu. Kada banka prodaje hartije od vrednosti. 02. kako ćete voditi ekonomsku politiku. Tu se formira takozvana referentna kamatna stopa.om. to se zove takozvana politika uslovljavanja. na dvonedeljnom aranžmanu i dvonedeljno se i menja.To znači da je CB aktivan učesnik na tržištu novca. ona je obično na dvonedeljnim operacijama. Podloga za ovu pozajmicu su hartije od vrednosti. sigurnost. kroz nestabilnost nacionalne valute i sa deviznom likvidnošću zemlje – takve zemlje kucaju na vrata MMF-a.5 – 0. Referentnu kamatnu stopu formira CB. ona odlučuje kolika će biti referentna kamatna stopa. znači kad ih emituje. Što znači da zemlje koje imaju problema u međunarodnim ekonomskim odnosima. one su na neki način podelile ulog u međunarodnim finansijama na načim da MMF vodi stabilizacionu politiku.2009 Glavne međunarodne finansijske institucije su Međunarodni monetarni fond (IMF ili MMF) i Svecka banka. Kad kupuje hartije odvrednosti onda oa vodi ekspanzivnu politiku (upumpava novac i vrši monetarnu ekspanziju). Svecka banka razvojnom funkcijom. tj da vi onda pod povoljn ijim uslovima možete da dođete do kreditnih linija tj do pozajmica u inostranstvu. Tada MMF daje signal da vi vodite dugoročno održivu politiku. To znači da ona može da kupuje i prodaje hartije od vrednosti i to kratkoročne hartije od vrednosti jer su one intrument na tržištu novca čiji je rok dospeća do godinu dana. Kada gledamo piramidu finansiranja svi oni 10 . znači da li poslovne banke pozajmljuju od CB pa stoji kolateral ili CB ulaže u poslovne banke. bavi se stabilizacionom funkcijom. kroz visoku zaduženost. garantuje pozajmicu. znači zavisi da li poslovne banke pozajmljuju ili investiraju kod CB. Kolateral znači nešto što podiže rejting i doprinosi stabilnosti određene pozajmice. Nije poenta da vi samo dobijete pomoć od MMF – a. taj signal između ostalog doprinosi da vam se poboljšava vaš kreditni rejting. da bi vas MMF stavio na listu pozitivno ocenjenih zemalja koje vode dugoročno održivu politiku. kroz deficit u odnosima sa inostranstvom. kao CB Amerike i ona je zadužena za monetarnu politiku u SAD. Referentna kamatna stopa predstavlja bazičnu vrednost domaće valute.7 Kada spušta referentnu kamatnu stopu CB vodi ekspanzivnu politiku. kada je kriza i kada se gura privreda u ekspanziju. to se radi u kontekstu ekspanzije. Suština MMF – a je prvo da on nije dobrotvorna institucija. Suština je u tome iz čijeg ugla gledate.25. već postoji efekat ugledanja. morate da ispunite određene uslove. Sporazum o ponovnom otkupu – repo. FED – federalne rezerve. To je osnovni signal na tržištu novca.stope refinansiranja. Danas skoro sve CB vode ekspanzivnu politiku. zato što je veća sigurnost. koja je bazična vrednost domaće valute. ona vodi restriktivnu monetarnu politiku (smanjuje se količina novca u opticaju). postoji kolateral. zato se to zove stopa refinansiranja. Znači hartije od vrednosti moraju da stoje položene dok se ne otplati.12. jedan način je kroz neravnotežu u platnom bilansu. Postoji repo aranžman i nešto što se takođe nudi od CB što se zove obrnuti repo. Referentna kamatna stopa FED-a je od 0 – 0. 4. To znači da je reč o obliku tzv aranžmana koji su zasnovani na kolateralu. A MMF popularno zovu pozajmljivač u poslednjoj instanci. stopa refinansiranja (repo aranžmani) Odatle CB formira nešto što se zove cena repo aranžmana. potpisujete određeni aranžman i preuzimate određene obaveze.

pa je tek posle presao na plivajući devizni kurs. 1. oni opet gledaju MMF. Ograničenje na strani tražnje danas se manifestuje na javnu potrošnju tj na budžetski deficit. da vidi sta MMF misli kakvu vi politiku vodite. Najveću kvotu imaju SAD. gde MMF na neki način hoće da podigne konkurentnost privrede. ako ste ušli u taj tzv stand by aranžman. MMF dosta insistira na reformi penzionog sistema. da možete iz deviznih rezervi da odbranite devizni kurs. 3. Svetska banka Osnovna funkcija Svetske banke je razvojna funkcija. u javnim preduzećima. IFC – međunarodna finansijska korporacija – pruža pomoć u privatizaciji u razvoju privatnog sektora 2. kreditni potencijal bankarskog sektora. strukturne reforme na strani ponude (stupa na snagu 90-tih) Radi se o nužnom restrukturiranju javnog sektora. Postoje i drugi aranžmani. Da biste bili kandidat za IDA morate da ispunite uslove da vas ND po glavi stanovnika bude ispod nekog limita. Mnogo teze ćete dobiti bilo kakav drugi aranžman od recimo Evropske banke za obnovu i razvoj (IBRD) ili Evropske investicione banke. ali dobrovoljno privatno penziono osiguranje. znači prvenstveno taj preglomazni državni aparat. međunarodna finansijska podrška Ovo treba da uveća devizne rezerve i da podigne nivo devizne likvidnosti. Imate pravo da povučete taj aranžman 300% od svoje kvote je tradicionlan uslov stand by aranžmana. Na osnovu te kvote vi vučete određene tranše. Pruža pomoć. dosta povoljniji. Kako MMF funkcioniše – politika uslovljavanja. 2. tj podršku u razvoju vaše privrede. Danas u penzionom sistemu imamo dva kraka. Ta dva kraka su: državni fond – obavezna državna penzija. Svaka zemlja ima svoju kvotu kod MMF –a. ali niste odmah usli u obavezu. U prvo vreme MMF je uglavnom vodio politiku tako što je ciljao. Pa je onda ciljao na devizni kurs. Onda to gledaju i komercijalne banke kod kojih možete po komercijalnim uslovima da dobijete kredit. kvota je određena potencijalom vaše privrede. jer će vam onda kreditni rejting biti slab. snagom. Strani investitori takođe gledaju i razmatraju da li da ulože u vašu zemlju. IDA – za nerazvijene. Imamo i aranžman iz predostrožnosti – ako zatreba uzeće se. 11 . Koliki sme da bude maksimalno dozvoljeni budžetski deficit. ograničenja na strani agregatne tražnje MMF vas ograničava u smislu potrošnje.ispod gledaju šta ste vi uradili prvo u pregovorima sa MMF – om. MMF se zalagao za fiksni devizni kurs sa minimalnim oscilacijama. znači vezani ste ili će vam dati sredstva po mnogo nepovoljnijim uslovima. I ona se sastoji od nekoliko filijala koji čine zajedno grupu koja se zove Svetska banka. znači da bude stabilnija nacionalana valuta i da imate garant za deviznu likvidnost zemlje – to znači da će biti dovoljno deviza. Samim tim da pruži veću podršku stabilnosti nacionalne valute. Zbog ekonomske krize MMF je popustio i većina zemalja je povukla mnogo više od 300%. kakav vam je kreditni rejting i koje rizike oni preuzimaju po tom osnovu. da se smanje gubici u javnom sektoru. Ali ni jedna od njih vam neće dati sredstva ako se prvo ne dogovorit sa MMF –om. Postoje tri elementa MMF-ove politike: 1. Srbija je prvo potpisala aranžman za produženo finansiranje. 17-18% od ukupne veličine sredstava u svetskoj privredi. znači da se restruktuira javni sektor. oni prvo pogledaju sajt MMF – a. pa na monetarnu masu. namenski beneficirani krediti za zemlje u razvoju. a to je najklasičniji oblik politike uslovljavanja. da se smanji broj zaposlenih. a drugi krak je privatni penzini fondovi. Danas se svodi politika MMF – a na budžetski deficit. A treći krak o kome se dosta priča da ga treba uvesti je obavezno privatno penziono osiguranje. u većini tranzicionih privreda. targetirao kreditnu aktivnost. IBRD – međunarodna banka za obnovu i razvoj 3.

prva je da izvršimo rebalans budžeta. 2. MIGA – međunarodno udruženje za garantovanje investicija Tipovi inflacije Ako uslovno kažemo da zemlja ima problema sa stabilnošću. sistemska inflacija To znači da imate loše vođenu ekonomsku politiku. Ova inflacija se zaustavlja takozvano restriktivnom politikom. sve države se bore da regulišu monopol. 12 . Jedan od potencijalnih razloga sto troškovi vuku cene na gore su plate radnika. 1.4. Budžetski deficit mnogo češći slučaj a to je u većini zemalja da država troši preko svojih mogućnosti tj. Troškovi su uzrok za skok cena. mjera koje moramo preduzeti jedna od njih tj. 6. znači skok kamatnih stopa. inflacija troškova Kod inflacije troškova se desava da neki poremećaji na tržištu koji vuku troškove na gore. nekog šoka. 5. Ako skoči devizni kurs vama skaču troškovi uvoza. Većina država ima antimonopolsku regulativu. vi možete da imate neravnotežu na određenim parcijalnim segmentima robnim tržištima i da to stvara pritisak na cene. a problemi sa inflacijom se zovu interna nestabilnost. 3. zato sto nemate jako konkurentsko tržište. Šta to znači. ako skacu plate preko realnih mogućnosti. što podrazumeva i restriktivnu fiskalnu politiku. I onda više vode računa o tome da zaštite svoj relativni položaj. psihološka inflacija Obično se pojavljuje pri tzv višim nivoima inflacije. jeste tražnja. Skok cene nafte može biti uzrok inflacije. Uglavnom se inflacija tražnje pokreće preko prevelike javne potrošnje – budžetski deficit. Stabilizaciona politika mora da bude restriktivna. znači počinju trku sa inflacijom. Znači troškovi su privrednicima skočili i kad privredi skoče troškovi privreda onda treba da ukalkuliše te troškove u cene. Skuplje nabavljate stranu robu. strukturna inflacija To znači čak i ako imate ravnotežu na agregatnom tržištu. Budžetski suficit je situacija kada je država više prihodovala u svoju kasu nego što ima javnu potrošnju. ima veću javnu potrošnju nego što puni državnu kasu. inflacija tražnje Prvi i osnovni uzrok inflacije. Za ovu inflaciju nije odgovorna ni vlada ni CB. Drugi razlog može da bude skuplje zaduživanje na tržištu. i to se zove rebalans ne pokrivamo ga nego vršimo restruktuiranje budžeta rebalans. da građani previše troše tj da su krediti dostupni i privredi i stanovništvu i da je prevelika potrošnja. uvozna inflacija To je posledica nečeg što se dešava u inostranstvu. kada već učesnici na tržištu anticipiraju stopu inflacije. 4. Kao rezultat odnosa između prihoda i javne potrošnje pojavljuje se budžetski suficit ili budžetski deficit. jeste kada je tražnja prevelika u odnosu na ponudu i to se zove inflacija tražnje. Kada imamo budžetski deficit predstoje nam nekoliko rešenja tj. Treći potencijalni razlog je skok deviznog kursa. Može i da bude prevelika tekuća potrošnja. To je onaj momenat kad su izgubili veru i onda kažemo da inflacija živi sama od sebe. nego sto veruju u uspeh stabilizacione politike. Psihološka inflacija nastaje onog momenta kada učesnici na tržištu gube nadu da će se inflacija zaustaviti. Pa se zato vodi stabilizaciona politika kako bi se simultano postigla i interna i eksterna. to je preko platnog bilanasa. nije kriva strana tražnja nego strana ponuda. Monopolska struktura privrede. odnosno da smanjimo budžetski deficit tako što ćemo smanjiti javnu potrošnju ili povećati poreze (poreske prihode). da imate stabilnu nisku stopu inflacije i da nemate problema u odnosima sa inostranstvom. možemo da kažemo da problemi sa platnim bilansom se manifestuju na eksternom polju to zovemo eksterna nestabilnost. Troškovi vuku cene na gore.

monetizacija budžetskog deficita ∆M (tzv: inflatorno finansiranje) i ta monetizacija proizvodi trenutnu hiperinflaciju jer taj višak novčane mase vrši pritisak na tržište (inflacija tražnje). za budžetski deficit se po pravilu koriste T-bils i to se onda zovu trezorski zapisi. ________________________________________________________________________Bilansi koji pokazuju kvalitet odnosa zemlja sa inostranstvom ima ih tri i to su: Platni bilans. 13 .Značajan deo neproduktivne javne potrošnje ide na finansiranje (problem mekog budžetskog subvekcionisanja) javnih preduzeća. to organizuje trezor unutar ministarstva finansija (specijalna aukcija gde se izvrši emisija hartija od vrednosti na emisionom tržištu) problem sa ovim tzv: realnim finansiranjem je kada se naviknemo na njega mi stalno kupujemo vreme jer pri sledećem štampanjem mi moramo da organizujemo veći obim emisija jer smo morali da platimo kamatu (npr: posle tri mjeseca ako su tromjesečne) da pokrijemo prethodni deficit plus kamatu. i onda stalno idemo na sve veći obim emisije i onda ulazimo u problem velikog internog duga. Treći način je zaduživanje potpisivanje određenih aranžmana i problem sa ovim načinom je da produkujemo veći dug i ulazimo u polje visoko zaduženih zemalja. Obračunski bilans je tipični račun stanja. Drugi način su obveznice (državne hartije od vrednosti ∆B)i one mogu da budu T-bils i T-bonds gdje je T-bils (kratkoročni) Tbonds (dugoročni). To su metode finansiranja budžetskog deficita. ta preduzeća koja su inače u većini gubitaši kada naprave gubitak država ga pokriva iz budžeta i to se naziva meko budžetsko subvekcionisanje kada se iz budžeta pokriva gubitak javnog sektora. Ako ne izvršimo rebalans budžeta možemo da ga finansiramo veoma nepopularnim načinom štampanjem para (iz primarne misije) tj. obračunski i devizni bilans.