Seminarski rad 1

1. Uvod

Globalizacija svetske ekonomije je proces koji se ne može zaustaviti i samo

predstavlja fenomen kome svi treba da težimo i da se uključujemo u tokove koji vode u tom
smeru.

Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su subjekti globalne ekonomije koji se

nepobitno moraju uključivati u svetske ekonomske tokove. U tom procesu, kako sami sebi ne
mogu pomoći dovoljno, iz mnogobrojnih razloga (političkih, obrazovnih, strukture privrede),
treba im ukazati pomoć. Upravo zato i postoje brojne meñunarodne finansijske institucije.

U svetu se sve manje zastupa pravilo neracionalne podele rada, pravilo po kome su
odreñene nacije predodreñene da se bave samo odreñenim meñunarodnim poslovima. U XXI
veku se zastupa teorija da privrede nerazvijenih zemalja, zemalja u razvoju i zemalja u
tranziciji treba podržavati na dva nivoa: na nivou države – makro nivou i na nivou preduzeća
– mikro nivou.

Na nivou države treba poboljšati uslove koji utiču na ukupnu ekonomsku situaciju, na
infrastrukturu, na zakonodavstvo, na smanjenje učešća sive ekonomije...

Na mikro nivou meñunarodne finansijske institucije pospešuju razvoj uspešnih

preduzeća i preduzeća koja u perspektivi uz uspešno voñenje i povolljno finansiranje mogu
biti profitabilna i zaposliti veliki broj ljudi.

Na delovanje finansijskih institucija u našoj zemlji se uglavnom gleda pozitivno. Jer

one pružaju povoljne uslove pri kreditiranju i zato što prate sveukupan razvoj ekonomsko –
društveno – političke situacije.

Smatram da je ova tema veoma zanimljiva za obradu, o ovoj problematici postoji

veliki broj radova i veliki broj autora je obrañivao sa raznih aspekata, tako da pri izradi ovog
rada nisam imao tehničkih problema.
Seminarski rad 21

9. Zaključak

Savremene ekonomske procese karakteriše sve veća meñuzavisnost nacionalnih

ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu
ekonomskih, socijalnih, i političkih veza. U meri u kojoj te veze postaju značajnije i
kompleksnije pojedine nacionalne ekonomije osećaju sve više pozitivne i negativne efekte
opštih kretanja u svetskoj privredi.

Sve države su u poziciji da traže neki balans ekonomske samostalnosti i stepena

uključenosti u meñunarodnu ekonomiju. Teško je naći u svakoj situaciji neki reciprocitet,
posebno kada se radi o zemljama u razvoju. Sve je veći broj ekonomskih problema koje ne
može nacionalna ekonomija uspešno izolovano da rešava. Uloga nacionalne države u eri
moderne ekonomije mora bitno da se razlikuje od njene uloge u eri merkantilizma.

Ocenjuje se da izloženost medjunarodnoj konkurenciji ima za posledicu povećanje

produktivnosti rada u nacionalnoj ekonomiji. Kada se to desi u jednoj ili par grana koje su u
većoj meri izložene procesima globalizacije to nosi sa sobom i odreñene opasnosti. Ta opasnost
je stvaranje opštih standarda produktivnosti kojih se u odreñenom vremenskom periodu moraju
pridržavati i ostale grane u nacionalnoj ekonomiji.

Upravo u svim ovim aspektima veliko učešće imaju meñunarodne finansijske institucije.
O svim tim uticajima i problemima njihovog delovanja upravo govori ovaj rad.

Smatram da je probletatika obrañena u ovom radu veoma važna za privredu SCG, i da

ovaj diplomski rad predstavlja makar mali doprinos na polju meñunarodne konkurentnosti
privrede naše zemlje i planu boljeg pozicioniranja naše zemlje i naših preduzeća na
meñunarodnom tržištu.
Seminarski rad 22

Literatura

1. Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god.

2. ðurić D. M., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Meñunarodna Ekonomija, Beograd,
2000.
3. ðurić J.: Meñunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002.
4. ðurić J.: Meñunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002.
5. ðurić M. D.: Meñunarodna Ekonomija, Beograd. 2002.
6. Grupa autora: Ekonomist – časopis za poslovne ljude, Beograd, 10/03
7. Ilić G.: Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Beograd, 2002.
8. Kovačević R.: Meñunarodne finansijske institucije; Institut za spoljnu trgovinu,
Beograd, 1999.
9. Lopandić Duško: Meñunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002.
10. Perišin I:: Svjetski finansijski vrtlog, Naprijed, Zagreb, 1988.
11. Pušara Kostadin: Meñunarodne finansije, Beograd, 2000.
12. Savin D.: Monetarna politika i devizni kurs, Berza, Beograd, 1995.
13. Stakić B.: Meñunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988.
14. Stakić B.: Meñunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988.
15. The Economist, 10/03, str. 26, prevela Isidora Bačić
Seminarski rad 23

SADRŽAJ

1. Uvod ...................................................................................................................... 1

2. Meñunarodni monetarni fond (IMF) (International Monetary Fund - IMF) ..... 2

2.1. Organizacija i aktivnosti IMF-a...................................................................... 4

3. Meñunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction

and Development - IBRD) ...................................................................................... 6
3.1. Osnivanje i razlozi za osnivanje ...................................................................... 6
3.2. Ciljevi IBRD.................................................................................................... 7
3.3. Organizacija i aktivnosti IBRD ....................................................................... 8

4. Meñunarodno udruženje za razvoj (International Development Association -

IDA) ...................................................................................................................... 10
4.1. Organizacija i funkcionisanje IDA ............................................................... 11

5. Meñunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation -

IFC) ...................................................................................................................... 13

6. Meñunarodna agencija za rešavanje investicionih sporova (International

Centre for Settlement of Investment Disputes - ICSID)........................................ 14

7. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (Multilateral Investment

Guarantee Agency - MIGA) ................................................................................. 16

8. Finansijske institucije Evropske Unije .............................................................. 18

9. Zaključak ............................................................................................................ 21

Literatura ............................................................................................................... 22