P. 1
marketing

marketing

|Views: 109|Likes:
Published by Kristina Petrova

More info:

Published by: Kristina Petrova on Feb 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/06/2011

pdf

text

original

VOVED

Vo teorijata na marketingot, segmentot odnesuvawe na potro{uva~ite odnosno negoviot del, procesot na donesuvawe na odluki za kupuvawe se objasnuva i tolkuva na razli~ni na~ini koi proizleguvaat od slo`enosta i pove}edimenzionalnosta na ovoj process i vklu~enosta na individuata vo istiot. Neracionalnosta vo odnesuvaweto na individuata, vo oddelni situacii, e rezultat na vlijanieto na niza objektivni i subjektivni faktori. Otkrivaweto i zna~eweto na elementite koi vlijaat na procesot na donesuvawe na odluka za kupuvawe za marketing teorija ta se od strate{ko zna~ewe bidejki ovozmo`uvaat sozdavawe na soodveten marketing miks (proizvod, cena, distribucija i promocija). Paralelno so razvojot namarketing teorijata se razvivaat i razli~ni mislewa vo odnos na toa kolkav e brojot i koi fazi se sostaven del na prosesot na kupuvawe. Pozna~ajni avtori koi go analiziraat ovoj proces se Kotler i Fedor Roko, no denes najprifatliva i najzastapena e podelbata na procesot na donesuvawe na odluka za kupuvawe na slednive pet fazi: 1. Nastanuvawe na potreba 2. Pribirawe na informacii 3. Ocenka na razli~ni alternativi 4. Izbor i kupuvawe 5. Postkupoven proces Procesot na donesuvawe na odluka za kupuvawe sekoga{ se odviva po gorenavedeniot redosled na fazite {to voop{to ne zna~i deka nekoja faza e so pogolemo zna~ewe vo odnos na drugite. Ponatamu vo fokusot na na{eto vnimanie }e bide razrabotkata na ~etvrtata faza od ovoj proces, odnosno fazata na izbor i kupuvawe so posebno akcentirawe na faktorite koi vlijaat na impulsivnite nabavki koi se opfateni so istata.

1

Modeli karakteristi~ni za ovoj vid na odluka se: modeli na kompenzacija fazni modeli ograni~eni odluki . Faktori koi vlijaat na impulsivnite nabavki 1. Na~inot na koj {to potro{uva~ot vr{i izbor zavisi od vidot na odlukite pred koi e postaven.Prirodata na izborot 2.pri izbor na proizvod sekoga{ treba da se mine niz sekoja faza od procesot na kupuvawe bez podolgo zadr`uvawe vo niv. Izbot i karakteristiki na potro{uva~ot 4. Prirodata na izborot Po zavr{uvaweto na tretata faza od procesot na kupuvawe ocenka na razli~nite alternativi .potro{uva~ot pred sebe gi ima site alternativi od koi mo`e da go napravi vistinskiot izbor za da gi zadovoli svoite potrebi. Ovie odluki proizleguvaat od potro{uva~kata na oddelni proizvodi a se baziraat na 2 . Izbor na prodavnica i faktori koi vlijaat na nejziniot izbor 3. Odlukote mo`at da bidat: • Ekstezivni odluki .pri izbor na proizvod sekoga{ treba da se mine niz site pet fazi od procesot na kupuvawe koi so • sebe nosat visok rizik i neizvesnost.IZBOR I KUPUVAWE Pri razrabotka na ovaa faza od procesot na kupuvawe posebno vnimanie ke bide posveteno na slednive podra~ja: 1.

Izbor na prodavnica i faktori koi vlijaat na nejziniot izbor 3 .pri izbor na proizvod sekoga{ postoi otsustvo na vtorata i tretata faza (pribirawe na informacii i ocenka na razli~ni alternativi) od procesot na kupuvawe. Pravila i modeli koi se koristat pri rutinskite odluki se: kupuvawe po navika kupuvawe kako rezultat na lojalnista na markata kupuvawe pod vlijanie na treti lica impulsivno kupuvawe Drug vid na izbor e izborot pome|u nekomparativni alternativi. Na~inot na koj {to potro{uva~ite vr{at izbor vlijae vrz kreiraweto na marketing miksot. Primer: Pari~nite sredstva so koi raspolaga potro{uva~ot mo`e da izbere dali }e gi iskoristi za izgradba na semejna ku}a ili na luksuzen odmor.eliminirawe na oddelni aspekti .pravilo na razdvojuvawe .e.leksikografsko pravilo -fazni modeli • Rutinski odluki . Izbor pome|u nekomparativni alternativi postoi koga potro{uva~ot izbira me|u proizvodi koi imaat razli~ni karakteristiki t. segmentacija na pazarot. 2. a najgolema va`nost ima fazata na nastanuvawe na potrebata.iskustvoto na potro{uva~ot. analizata na opkru`uvaweto na pretprijatieto i marketing istra`uvaweto. Pravila i modeli koi se koristat pri ograni~enite odluki se: .pravilo na zdru`uvawe . me|u proizvodi koi zadovoluvaat razli~ni potrebi.

karakteristikite na potro{uva~ot i karakteristikite na samata prodavnica. Percipiran rizik 1 R. Trgovcite na malo pokraj imixot na prodavnicata treba da vodat smetka i za imixot na okolinata za da na toj na~in steknat prednost vo odnos na konkurencijata. 1960. Faktori koi vlijaat vrz izborot na prodavnica se slednive: -Imix imix na prodavnica ekonomska propaganda lokacijata i goleminata na prodavnicata . -Ekonomskata propaganda . 98-389 4 . Chicago: American Marketing Association. potro{uva~ite preferiraat da kupuvaat vo pogolemite i pobliskite prodavnici.Bauer: “Consumer behavior as risk taking” in Dynamic Marketing for a Changing World ed.kako faktor koj vlijae na izborot na prodavnicata slu`i za zapoznavawe na potro{uva~ite so karakteristikite na proizvodite.Drug vid na izbor so koj se soo~uvaat potro{uva~ite i izborot na prodavnica.se podrazbira percepcijata na na prodavnicata potro{uva~ite za nejzinite karakteristiki. IZBOR NA PRODAVNICA I KARAKTERISTIKI NA POTRO[UVA^OT Koga potro{uva~ot vr{i izbor na prodavnica od kade }e gi vr{i svoite nabavki. p. i goleminata na na prodavnicata toga{ najgolem koga del od karakteristikite na prodavnicite se pribli`no ednakvi vo odnos na kvalitetot proizvodite.Hancock.S. a pred se so nivnite proda`ni ceni. Ovoj vid na izbor zavisi od kriteriumite po koj se vr{i izborot. R. do izraz doa|aat dve negovi karakteristiki1 1. -Lokacijata cenite.

Drug vid na percepiran rizik e sociolo{kiot rizik. K. Vakvite nabavki se nare~eni impulsivni nabavki. 562-571 5 .Hawkins. Toj rizik nastanuva koga so nabavka na odreden proizvod potro{uva~ot mo`e da go izgubi svojot imix vo okolinata vo koja `ivee i raboti. Faktori koi vlijaat vrz ovoj vid na nabavki se slednive2: Displeite za kupuvawe Namaluvawe na cenite i promotivnite aktivnosti Rasporedot na proizvodite vo prodavnicata Nedostigot na proizvodi Proda`niot personal So cel da se utvrdi zavisnosta na faktorite na impulsivnite nabavki od nivoto na obrazovanie. goleminata na mese~nite prihodi vo semejstvoto i vozrasta na potro{uva~ot e prilo`en sledniov list: 2 D.Kupuvaweto na odredeni proizvodi e povrzano so rizik koj vklu~uva ekonomski i socijalni posledici.Best. R.koga potro{uva~ot kupuva odreden proizvod koj e skap i kompleksen potro{uva~ot se sudruva so ekonomski rizik. p. Poto~no koga potro{uva~ot izbira pome|u razli~ni alternativi toj ne e vistinski siguren vo karakteristikite na proizvodot koj se izneseni od strana na prodava~ot odnosno od promotivnite aktivnosti od kade proizleguvz ekonomskiot rizik.Coney: “Cosumer behavior” implication for Marketing strategy. Bisiness publication. Faktori koi vlijaat vrz impulsivnite nabavki Pri procesot na kupuvawe potro{uva~ite nabavuvaat proizvodi koi prethodno ne bile planirani da se nabavat. So cel da se namali ovoj rizik od proizvoditelite se dav garanten list za da vse stimulira kupuvaweto na proizvodot. inc.

1.12.000 denari b) 6.000 . katalozite i flaerite: a) Da b) Ne 5) Naj~esto preferirate va{ete impulsivni nabavki da gi izvr{ite od: 6 .Mese~ni prihodi na semejstvoto: a) 3.000 denari 3. prihodot na negovoto semejstvo i nivoto na obrazovanie.ANKETEN LIST Ovaa anketa se pravi so cel da se potvrdat faktorite koi vlijaat na impulsivnite nabavki (nabavka na proizvodi koi prethodno ne bile planirani da se nabavat) i nivnata zavisnost od vozrasta na kupuva~ot.Nivo na obrazovanie: a) osnovno obrazovanie b) sredno obrazovanie v) vi{o obrazovanie g) visoko obrazovanie 4) Dali ste bile vo situacija vo koja vrz va{ata odluka da posetite odreden proda`en object presudno vlijanie imale displeite.000 .6.000 denari v) nad 12.Vozrast ___________ godini 2.

v)Karakteristikite i odnesuvaweto na drugite potro{uva~i. pote{ko se voo~livi i ne privlekuvaat nikakvo vnimanie g) drugo: __________________________________.a) Specijalizirani prodavnici kade persona lot ima sposobnost da vi gi iznese karakteristikite na proizvodite.e. b) Sobiraweto na kuponite }e go pravite postepeno. e 7 . Vleguvate vo novootvoren proda`en object i presudno vlijanie za povtorno posetuvawe na istiot object od va{a strana imaat: a) Qubeznosta i u~tivosta na personalot. proda`en object vo koj proizvodot e dostapen. g) Drugo _________________ 7. b) Enterierot na objektot. 8. Vo istiot proda`en objekt vi stojat na raspolagawe isti proizvodi no od razli~na marka. da g) nitu edna od navedenite alternativi ne vlijae na va{iot izbor za opredelena marka na proizvod 9. vo najgolem broj na slu~ai vie se odlu~uvate za: a)Markata na proizvodi koja ima isklu~itelen kvalitet. 6. v) Markata na proizvodi so koja imate mo`nost u~estvuvate vo nagradna igra. b) Markata na proizvodi kaja ima odreden popust. v) Sobiraweto na kuponite go vr{ite na na~in koj ne ponuden so prethodnite alternativi. Najgolemiot broj na proizvodi koi impulsivno se nabaveni od va{a strana vo proda`niot objekt: a) lesno se voo~livi i imaat dobar raspored b)relativno. b) Bilo koe drugo mesto t. Dokolku se odlu~ivte za odgovorot pod “v” dali: a) Site kuponi za nagradna igra }e gi obezbedite oddena{ sozdavaj}i zalihi od taa marka na proizvod.

000 den . Podelba na ispitanicite e napravena vrz osnova na vozrasta.000 den .sredno .od 6.visoko . v) go odlo`uvate kupuvaweto. a ostanatite 25% smetaat deka ovie faktori ne vlijaat .75% od ispitanicite smetaat deka displeite .29 godini .vi{o .30 ispitanici • Vozrast: -18 .10. b) Ja menuvate markata na proizvodot {to dotoga{ ste go koristele.11 ispitanici • Mese~no prihodi na semejstvoto: . katalozite i flaerite imaat vlijanie vrz nivnata odluka da posetat odreden objekt . a 20% za alternativata pod “b”.7 ispitanici . sredno obrazovanie . g) celosno se otka`ete od toj proizvod.000 6.60 godini -15 ispitanici Od analizata na odgovorenite koi se dobieni od ispitanicite se dobieni slednive rezultati: Pra{awe br. mese~nite prihodi na semejstvoto i nivoto na obrazovanie i spored ova se dobieni slednive kategorii.13 ispitanici -45 .nad 12.4 • Vlijanie na obrazovanie: osnovno obrazovanie .4 ispitanici .40 ispitanici -30 .44godini .25 ispitanici .13 ispitanici .46 ispitanici .000 den .osnovno . Povremeniot nedostig na opredelena marka na proizvod vo proda`niot objekt od kade naj~esto kupuvata }e vlijae na va{eto odnesuvawe na toj na~in {to: a) Ja kupuvate istata marka na proizvodi od druga prodavnica. • Nivo na obrazovanie: . 8 - .000 12. Obrabotka na anketata: Soanketata se opfateni 68 ispitanici koi so~inuvaat nameren primerok.od 3.80% se odlu~ile za alternativata pod “a”.

30-44 godini .45-60 godini . katalozite i flaerite nemaat vlijanie vrz nivnata odluka da posetat odreden proda`en objekt. . no vo globala povtorno pogolemiot broj se odlu~uvaat za alternativata pod “a”. Mo`e da se zabele`i deka samo vtorata grupa pravi mali otstapki. od 6. 5 • Vlijanie vo obrazovanieto osnovno obrazovanie .73% smetaat deka ovie faktori imaat vlijanie. a ostanatite za “b”.87% se odlu~ile za potvrden odgovor.85% se odlu~ile za odgovor pod “a”.18-29 godini . .52% od ispitanicite za “a”.71%dale potvrden odgovor . 0d ova mo`e da se zaklu~i deka nivoto na obrazovanie nema nekoe posebno vlijanie zatoa {to najgolem del od ispitanicite se odlu~ile za odgovorot pod “a”. . drugite za odgovorot pod“b”. a 29% negativen odgovor . a ostanatite za odgovorot pod“b”.82% dale potvrden odgovor.visoko obrazovanie . • Vlijanie na vozrasta .000 den. Zaklu~ok: Od iznesenite podatoci mo`e da se zaklu~i deka displeite.vi{o obrazovanie . • Mo`e da se zabele`i deka vozrasta ima vlijanie so ogled na toa deka postarata generacija smeta deka displeite.od 3.000 . a ostanatite za odgovorot pod “b”.nad 12. 48% . a 27% deka ne vlijaat. Vlijanie na mes~nite prihodi na semejstvoto: .25% od ispitanicite se izjasnuvaat deka svoite impulsivni nabavki 9 . .6. I so ova se potvrduva deka navistina postoi takov faktor koj vlijae na impulsivnite nabavki.000 den.12. .80% se odlu~ile za odgovorot pod “a”.000 den.000 .33% za odgovor pod“a”. a drugite za odgovor pod “b”. katalozite i flaerite kako faktor vlijaat vrz impulsivnite nabavki. Pra{awe br.

43% se izjasnile alternativata “a”. Sredno obrazovanie . za - Vi{o obrazovanie . a 54% se izjasnile za “b”.73% se odlu~ile za “a”. Od podatocite mo`e da se zabele`i deka so zgolemuvaweto na nivoto na obrazovanie se zgolemuva i brojot na ispitanicite koi preferiraat svoite impulsivni nabavki da gi vr{at vo specijalizirani prodavnici. Od ova mo`e da se zabele`i deka vozrasta nema vlijanie na odlukata na poedincite za da svoite impulsivni nabavki gi izvr{at od specijalizirani prodavnici ili drug proda`en objekt. a 57% se izjasnile za za“b”. od 30 do 44 godini .53% se odlu~ile za “a”. od 6.a samo 23% se odlu~ile za“b”.38% se izjasnile za alternativata pod“a”.46% za alternativata pod “a” i 54% za “b”.48% dale odgovor pod “a”.38% se odli~ile za odgovorot pod“a”a 62% za odgovorot pod “b”.000 do 6.46% dale odgovor pod “a”. Nad 12. a 52% dale odgovor pod “b”. procentualno e pribli`no isto. • Vlijanie na vozrasta od 18 do 29 godini . Visoko obrazovanie .000 do 12.000 . So zgolemuvaweto na prihodite se zgolemuva i brojot na ispitanicite koi svoite impulsivni nabavki gi vr{ele vo specijalizirani prodavnici. .000 denari . 10 . od 45 do 60 godini .preferiraat da gi izvr{at vo specijalizirani prodavnici. a 47% se odlu~ile za “b”. a ostanatite 75% impulsivnite nabavki gi vr{at od bilo koj proda`en objekt vo koj proizvodot e dostapen.000 den.58% se izjasnile za “a” a 42% se izjasnile pod“b”. a 62% se izjasnile za “b”. • Vlijanie na prihodot od 3.

Pra{awe br. od6.70% se odlu~ile za“a”.000 .000 denari . a 25%se odlu~ile deka za povtorna poseta na proda`niot objekt od strana na ispitanikot vlijaat cenite i kvalitetot na proizvodite so koi raspolaga toj proda`en objekt.88%se odlu~ile za “a”. nad 12. Visokoo obrazovanie 9% za “b”. 8% se odlu~ile za“b” i 23% se odlu~ile za alternativata pod“g”. 4% se odlu~ile za “b” i 8% za “g”.000-12.75% od ispitanicite smetaat za povtorno posetuvawe na odreden proda`en objekt od nivna strana presudno vlijanie ima qubeznosta i u~tivosta na personalot.86% se odlu~ile za “a” i 14% za alternativata “g”. Vi{o obrazovanie . • Vlijanie na vozrasta 11 .000 denari 69% se odlu~ile za alternativata pod “a”.000-6. • Vlijanie na prihodot - od 3. 15% za alternativata pod “b” i 11% za alternativata pod“g”. 6 • Vlijanie na obrazovanieto Osnovno obrazovanie . - - Prihodite ne vlijaat vrz ona {to gi stimulira ispitanicite za poseta na odreden proda`en objekt.74% se odlu~ile za alternativata pod “a”.91% se odlu~ile za “a” i {to gi privlekuva - - Obrazovanieto nema vlijanie vrz toa poedincite vo odreden proda`en objekt. 23% za“b” i 7% za“g”. Sredno obrazovanie . .

I vozrasta nema nikakvo vlijanie.60 godini. 8% se odlu~ile za“b”i 30 se odlu~ile za“g”. 7 • Vlijanie na obrazovanieto osnovno obrazovanie. 30-44 godini.87% se odlu~ile za “a”. Sredno obrazovanie .29 godini . nitu vozrasta ne vlijaat vrz ona {to gi privlekuva ispitanicite za povtorna poseta na proda`niot objekt tuku nivnoto odnesuvawe proizleguva od nivnite individualni karakteristiki.87% se izjasnile za “a”.25% smetaat deka svoite impulsivni nabavki gi vr{at od proizvodi koi imaat dobar raspored i se lesno voo~livi.80% se izjasnile za“a”. 45. 15% za“b” i 5% za “g”. a 50% se odlu~uvaat za proizvodi koi se pote{ko voo~livi i imaat relativno lo{ raspored a 25% od ispitanicite se odlu~ile deka rasporedot na proizvodite nema nekoe presudno zna~ewe za nivnata odluka za nabavka na odreden proizvod. Zaklu~ok: Od rezultatite se zabele`uva deka nitu obrazovanieto nitu prihodot.100% se odlu~ile za“a” - - Se zabele`uva deka obrazovanieto ima vlijanie vrz toa dali potro{uva~ot preferira proizvodi so dobar ili lo{ raspored. 7% za“b” i 7% za “g”.- 18 .62% se odlu~ile za“a”. Najgolem broj od ispitanicite smetaat deka qubeznosta i u~tivosta na personalot ima prvostepeno zna~ewe za povtorna poseta na odreden proda`en objekt.100% se odlu~ile za “a” Visoko obrazovanie. 12 . Pra{awe br. 11% se odlu~ile za “b”. Vi{o obrazovanie. i 2% za “v”.

60 godini. 50% za markata na proizvod so odreden popust i 25% se 13 .69% se odlu~ile za alternativata pod “a”.85% se ijasnile za “a”.29 godini. 45.25 % se odlu~uvaat za markata so isklu~itelen kvalitet. • Vlijanie na vozrasta 18 . 15% za “b”.000 denari. Nad 12. 30-44 godini-62% se odlu~ile za “a”. 10% za “b”. 15% se odlu~ile za “b”. Od 6. i 15% za “v”. 8 • Vlijanie na obrazovanieto osnovno obrazovanie. a 15% za “b”. Pra{awe br. - Vozrasta ne vlijae za toa dali potro{uva~ot preferira proizvodi so dobar ili pak so lo{ raspored.000 denari.87% se odlu~ile za “a”. Zaklu~ok: Vo najgolem broj slu~ai ispitanicite smetaat deka svoite impulsivni nabavki gi vr{at od proizvodi so dobar raspored odnosno lesno voo~livi proizvodi.88% se odlu~ile za “a”.000-6.• Vlijanie na prihodot Od 3. i 10% za “v”.000-12. - - Prihodot ne vlijae vrz toa dali potr{uva~ot svoite impulsivni nabavki }e gi vr{i od proizvodi so dobar raspored i se lesno voo~livi.000 denari. 13% za“b”.80% se odlu~ile za “a”. ili pak od proizvodi so lo{ raspored i relativno pote{ko se voo~livi. a 12% za “b”. i 23% se izjasnile za “v”.

5% za “v” i 15% se odlu~ile za “g”. 8% za “v” i 23% za “g” 45.46% se izjasnile za alternativata pod “a”. 29% se odlu~ile za “b” i 14% za“g”. 77% se odlu~ile za “b”. Nad 12. i 36% se odlu~ile za “g”.000 denari.000-6. - Mo`e da se zaklu~i deka ispitanicite so osnovno obrazovanie se odlu~ile za markata na proizvodot koja nudi odreden popust. - Od iznesenoto se zabele`uva deka vozrasta nema vlijanie vo odnos na toa kakva marka na proizvod potro{uva~ite preferiraat. 6% za “b” i 6% za “v”. i za “g” se odlu~ile 11%. 14 . Najgolen del od ispitanicite koi se vbrojuvaat vo prvata grupa se odlu~ile za markata na proizvod koja ima odreden popust. 4% za “v”i 8% za “g”. 15% za “b”.29 godini. 27% za “b”.64% se izjasnile za “a”.000-12.88% se odlu~ile za “a”. Visoko obrazovanie .23% se odlu~ile za “a”. Od 6.000 denari. 26% za “b” i za “g” se odlu~ile 7%.57% se izjasnile za“a”. • Vlijanie na prohodot Od 3.65% se odlu~ile za “a”. 24% za“b”.odlu~uvaat za markata so koja imaat mo`nost da u~estvuvaat vo nagradna igra sredno obrazovanie -70% se odlu~uvaat za “a”. a ostanatite tri kategorii najpove}e se odlu~uvaat za proizvodite so isklu~itelen kvalitet.42% se odlu~ile za “a”. - Vi{o obrazovanie . a ponatamu so zgolemuvaweto na mese~nite prihodi se zgolemuva i procentot na ispitanici koi se odlu~uvaat za isklu~itelen kvalitet. 27% se izjasnile pod“b”.60 godini-68% se izjasnile za “a”. 30-44 godini. 4% za “v”.000 denari. • Vlijanie na vozrasta 18. 15% za “b”.

- Od iznesenite podatoci mo`e da se zaklu~i deka nivoto na obrazovanie i nema nekoe posebno zna~ewe vo odnos na toa kako potro{uva~ite }e reagiraat na nedostatok od nekoj proizvod vo odreden proda`en objekt. ostanatite50% se odlu~uvaat da go odlo`at kupuvaweto sredno obrazovanie -67% se odlu~ile za alternativata pod “a”. 9% za “b”.Zaklu~ok: Najpove}e od ispitanicite se odlu~uvaat za markata na proizvod so isklu~itelen kvalitet a najmal e brojot na ispitanici koi se odlu~ile za alternativata pod “v”. 10 • Vlijanie na obrazovanieto osnovno obrazovanie. 17% za “b”. {to zna~i sekoga{ ja kupuvaat istata marka na proizvod. Visoko obrazovanie . 9 Site ispitanici koi se odlu~ile za alternativata pod “v”. ili pod “v”. a ostanatite15% za “v”. no od druga prodavnica.57% se izjasnile za“a”. - - Vi{o obrazovanie . od pra{aweto broj 8 se odlu~uvaat za alternativata pod “b” od pra{aweto broj 9 koja glasi deka sobiraweto na kuponi }e se vr{i posebno. a ostanatite za “v”. Pra{awe br. Samo karakteristi~no e toa {to ispitanicite so osnovno obrazovanie ili se odlu~uvaat za alternativata pod “a”. Pra{awe br. 15 .50 % od ispitanicite se izjasnile deka }e ka kupat istata marka na proizvod.55% se odlu~ile za “a”. a drugite za odgovorot pod “b”. odnosno markata na proizvod so koja ispitanicite imaat mo`nost da u~estvuvaat vo nagradna igra.

000-6.000 denari. 23% za “b” i 38% za “v”. nezavisno od toa brz koja osnova e pravena podelbata. So site obrabotki i razrabotki {to se napraveni na podatocite {to se dobieni od anketniot list mo`e da se zaklu~i deka navistina site faktori {to se opfateni so anketniot list imaat vlijanie vrz impulsivnite nabavki. 27% za “b” i ostanatite za “v”.38% od ispitanicite se odlu~uvaat za “a”.a ostanatite za “v”. Nad 12.75% od ispitanicite se odlu~ile za alternativata pod “a”.60% se odlu~iuvaat za alternativata pod “a”. so {to se potvrduva i neophodnosta od dobro poznavawe na ovie faktori od strana na preprijatijata koi proizveduvaat proizvodi koi impulsivno se nabavuvaat od strana na potro{uva~ite. - - Spored iznesenite rezultati mo`e da se sogleda deka i vozrasta nema nekoe posebno vlijanie. Zaklu~ok: Najgolem broj od ispitanici vo odnos na ova pra{awe se odlu~ile za alternativata pod “a”.000-12.62% se odlu~uvaat za “a”.000 denari. 16 .29 godini. razlikata e vo toa dali } e se kupi ista ili druga marka na proizvod ili }e se odlo`i kupuvaweto.73% za “a”. toa zna~i deka vo sekoj slu~aj proizvodot }e bide nabaven. i ostanatite 13% za “v” 30-44 godini. - Mo`e da se zaklu~i deka mese~niot prohod na semejstvoto nema nekoe golemo zna~ewe vo odnos na toa za {to }e se odlu~i potro{uva~ot vo slu~aj koga }e ja nema markata na proizvod {to toj ja preferira. 17% za “b” i 10% za “v”.• Vlijanie na prohodot Od 3. odgovorite prete`no se zasnovani na individualnosta na ispitanicite. koja glasi deka celosno se otka`uva od kupuvawe na toj proizvod. Karakteristi~no e toa deka nitu eden od ispitanicite ne se odlu~il za alternativata pod “g”.60 godini-53% za “a”. • Vlijanie na vozrasta 18. 12% za alternativata pod “b”.000 denari. Od 6. a po 20% se odlu~uvaat za alternativata pod“b” i “v”. 45.

Trebalo da se sorabotuva so prodava~ite. Pred da bide pu{ten proizvodot vo proda`ba bile izvr{eni brojni marketing{ki izvr{uvawa i test marketing studii so {to proizvodot bol pozicioniran taka {to da gi zadovoli site potro{uva~i. so {to bi se nadomestil nedostatokot od pomo{ pri kupuvaweto. Proizvodot bil lo{o namesten i izlo`en. kako pri~ina za zamirawe na proizvodot se smeta neuspe{niot marketing vo prodavnicata. bidej}i bila potrebna odredena pomo{ pri negovoto kupuvawe. pri nivnoto prodavawe. Pakuvaweto bilo dobro izraboteno za da bide lesno voo~livo. ne zazemal nekoe vidlivo mesto. odnosno da pomagaat proizvodot da bide pove}e prodavan na toj na~in {to }e davaat informacii za nego }e bide postaven an vidlivo mesto vo prodavnicata. Proizvodot bil distribuiran vo samoposlugi taka ialo bil so odreden popust sepak bil te{ko zabele`uvan. Proizvodot od magacinite na proizvoditelot bil distribuiran uspe{no do proda`nite objekti. No toa ne se slu~ilo iako duri i cenata na proizvodot bila smalena taka po osum meseci proizvodot celosno umira. odnosno bile potrebni dopolnitelni informacii. mora golemo vnimanie da se obrne na faktorite koi vlijaat na impulsivnite nabavki. Dokolku proizvodot se prodava vo samoposluga kako {to e vo ovoj slu~aj bi trebalo da se dadat pove}e informacii za proizvodot na negovata primarna ambala`a. Mnogu lo{o bil promoviran od prodava~ite na malo. 17 . Preprijatieto proizveduva nov proizvod koj nudi unikatni benificii i gi zadovoluva potrebite na potro{uva~ite. Takov primer eprimerot na edno proizvodno preprijatie vo koe marketing memaxer bil Artur Fle~er. Od sevo ova mo`e da se zaklu~i deka proizvodite koi impulsivno se nabavuvaat. Bidejki marketing miksot bil dobro postaven se o~ekuvalo dobri rezultati odnosno pobaruva~kata za toj proizvod da bide ogromna. So ispituvawata koi bile napraveni. Specijalni izlo`uvawa vnatre vo prodavnicata bile veophodni vo vakvi slu~aevi.Ima mnogu golem broj na primeri vo praktikata koi poka`uvaat deka dokolku ne se poznavaat faktorite za impulsivnite nabavki mo`e proizvodot da do`ivee neuspeh iako spored marketing konceptot proizvodot na pazarot treba da bide prifaten i dobro da pomine. Promotivnite aktivnosti bile uspe{ni re~isi sovr{eni.

Kako zaokru`uvawe na procesot na donesuvawe na odluka za kupuvawe sledi petata i posledna faza od ovoj proces. Aktot na kupuvawe pretstavuva posleden ~ekor vo realizacijata na donesenata odluka za kupuvawe i zna~i ve}e izbrana marka na proizvod. Vsu{nost so samiot akt na kupuvawe. 18 .ZAKLU^OK ^etvrtata faza od procesot na donesuvawe na odluka za kupuvawe t. kupuva~ot vr{i proba na opredeleniot proizvod {to e od osbeno zna~ewe.Izbor i kupuvawe.ima ogromno zna~ewe koe proizleguva od pravilniot izbor od strana na potro{uva~ot. bidej}i dokolku toj po~uvstvuva zadovolstvo so koristeweto na istiot }e nastojuva i vo idnina da vr{i kontinuirana nabavka na proizvodot koj bil nabaven vo minatoto. a toa e – Postkupovniot proces.e. utvrden proda`en objekt od kade {to }e se izvr{i nabavkata i vremeto koga }e se izvr{i kupuvaweto. fazata.

Business publications 19 . Coney : “Consumer behavior” implications for Marketing strategy.Jovanovska: “Odnesuvawe na potro{uva~ite” Ekonomski Fakultet . K.KORISTENA LITERATURA • D-r Bo{ko Jakovski i D-r Sne`ana Ristevska . R.Skopje 2001 godina • D.Best. Hawkins.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->