Za Lizu .

.

Sadržaj Spisak dijagrama Spisak tabela Predgovor 1 uvod 2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 3 Civilno društvo i demokratizacija 4 Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi: empirijsko polazište 5 Objašnjenje članstva u organizacijama: evaluacija alternativnih hipoteza 6 Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama: interpretativna analiza 7 Zaključak dodatak a kodiranje varijabli dodatak B Skorovi zemalja za osnovne varijable dodatak C anketno istraživanje Studija o članstvu u organizacijama građana postkomunističkih zemalja (PCOMS) dodatak d dubinski intervjui Bibliografija Indeks 6 7 9 13 30 47 75 114 139 167 187 190 193 198 .

Spisak dijagrama

3.1. arene demokratizacije 3.2. Grupe političkog, ekonomskog i civilnog društva 4.1.Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi, prosečno po tipu prethodnog režima 4.2. Članstvo u devet tipova organizacija, prosečno po tipu prethodnog režima 4.3. Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi, po zemljama. 5.1. Prihod i članstvo u organizacijama 5.2. Obrazovanje i članstvo u organizacijama. 5.3. Godine starosti i članstvo u organizacijama. 5.4. rod i članstvo u organizacijama. 5.5. Veličina grada i članstvo u organizacijama. 5.6. razlozi za nepristupanje nijednoj dobrovoljnoj organizaciji. 5.7. Nivo nepoverenja u komunističke organizacije u periodu komunizma. 5.8. Opstajanje prijateljskih mreža i članstvo u organizacijama. 5.9. Razočaranje postkomunizmom i članstvo u organizacijama.

49 52 81 83 88 116 117 119 120 121 126 129 131 134

Spisak tabela

4.1. uticaj tipa prethodnog nedemokratskog režima na zadatke demokratske konsolidacije 4.2. Članstvo u organizacijama, po zemljama (u procentima) 4.3. Promene u nivou članstva, od 1990-91. do 1995-97: redosled zemalja 4.4. Promene u nivou članstva, 1995-97. do 1999: rusija, Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka 4.5. Ekonomsko blagostanje i članstvo u organizacijama 4.6. Politička prava i građanske slobode i članstvo u organizacijama 4.7. “Civilizacija” i članstvo u organizacijama 4.8. Tip prethodnog režima i članstvo u organizacijama 4.9. dugovečnost demokratije i članstvo u organizacijama (Samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) 4.10. regresiona analiza ukupnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (sve zemlje) 4.11. regresiona analiza ukupnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) 4.12. regresiona analiza zbirnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (sve zemlje)

80 84 90 93 95 97 99 100 102 104 105 110

4.13. regresiona analiza zbirnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) 5.1. regresiona analiza individualnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka, kombinovano) 5.2. regresiona analiza članstva u dobrovoljnim organizacijama na individualnom nivou metodom ONk (posebno za rusiju, Istočnu Nemačku i Zapadnu Nemačku) 5.3. regresiona analiza individualnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka, posebno) 6.1. Značaj nezaposlenosti u Istočnoj Nemačkoj B.1. Skorovi zemalja za glavne varijable C.1. distribucija ispitanika u anketi PCOMS d.1. Poređenje odgovora intervjuisanih ispitanika i rezultata ankete PCOMS d.2. Poređenje odgovora intervjuisanih ispitanika sa rezultatima Barometra novih demokratija (NdB) i Barometra nove rusije (NrB) d.3. karakteristike ispitanika u dubinskom intervjuu

111 122 124 135 163 190 194 200 201 204

Predgovor

aprila 1998. godine, pet meseci pre parlamentarnih izbora, činilo se da se u Nemačkoj pojavljuje nova politička snaga. Pošto su se u to vreme političke stranke nadmetale za pažnju javnosti prekrivajući posterima velike gradove u zemlji, među njima se našao i niz transparenata postavljenih na istaknutim mestima u ime “političke stranke” poznate samo po svom akronimu Bkd. Na transparentima su bili ispisani sledeći “slogani”: “Bez di(j)eta!”, “Sloboda, jednakost, jelo!” i “Vreme je za promene – Bkd: prava alternativa! koji su ljude upućivali na veb sajt izbornog štaba stranke. Oni koji su bili dovoljno znatiželjni da ga pogledaju videli su da je puno ime stranke “Burger king za Nemačku” (Burger king fur deutschland) i da su izborni transparenti, u stvari, deo vešto smišljene reklamne kampanje koju je gigantski međunarodni lanac brze hrane Burger king preduzeo u celoj zemlji u nastojanju da stekne prednost nad svojim večnim rivalom Mekdonaldsom. Medijski izveštaji koji su usledili obezbedili su Burger kingu mnogo besplatne reklame, a cela kampanja je, po opštem mišljenju, bila veliki uspeh. Narednih nedelja i meseci pojavio se “dupli hamburger” (Whopper) kao vodeći kandidat stranke, a Burger king je nastavio da eksploatiše motiv Bkd-a sve do kraja septembra, kada su izbori održani. Među brojnim duhovitim posterima i transparentima Burger kinga posebno se isticao jedan, ne samo po mestu na koje je postavljen nego i po svom (možda nenamernom) prodornom uvidu u današnje istočnonemačko društvo. radilo se o ogromnom transparentu postavljenom iznad linije berlinskog S-bana preko glavne ulice koja vodi do aleksander placa u Istočnom Berlinu, mesta na kojem je podignut impozantni televizijski

Program obrazovanja nacionalne bezbednosti i Berklijev program sovjetskih i postsovjetskih studija podržali su moj terenski rad u rusiji. kolega. i mesta na kojem se 4. dok je Nacionalna fondacija za nauku obezbedila finansiranje mog naručenog reprezentativnog anketnog istraživanja u Nemačkoj i rusiji. Iako se nisam na vreme setio da slikam ovaj izuzetan transparent – što sam kasnije zažalio pokušavajući da pronađem ideju za korice ove knjige – njegova slika i poruka su me pratile kroz ceo ovaj projekat. godine okupilo više od milion njenih građana da bi učestvovalo u demonstracijama koje su nekoliko dana kasnije dovele do rušenja Berlinskog zida. prijatelja i porodice.10 Predgovor toranj koji je izgradila istočnonemačka država kao simbol svoje navodne superiornosti nad Zapadom. Ova je knjiga dugo pisana. godine bio postdoktorant saradnik istraživač. Počela je od prilično neodređene ideje za disertaciju. dobronamerni i nakratko snažni. novembra 1989. transparent s aleksander placa uspeo je da neverovatno dobro odslika stanje civilnog društva u Istočnoj Nemačkoj i postkomunističkoj Evropi uopšte. a Savet za istraživanja u oblasti društvenih nauka omogućio mi je da terenski rad u Nemačkoj obavim kroz njegov Berlinski program za napredne nemačke i evropske studije. velikodušno mi je pružio intelektualni dom u kojem sam našao toplinu i podrš- . što je očigledna igra sa drugom nemačkom reči “Burgerbewegung”. oni su ipak bili prolazni i nestalni. u stvari. godine u celom sovjetskom bloku bili plemeniti. ono što izlažem u ovoj knjizi pokazuje da su postkomunistička društva bila daleko uspešnija u razvoju privatnih “hamburgerskih društava” nego u stvaranju aktivno angažovanog “civilnog društva” u javnoj sferi. na kojem sam u periodu 1999-2000. Transparent Burger kinga promovisao je “eine neue Burgerbewegung”. koja označava građanski pokret. Istraživački rad na ovoj knjizi i njeno pisanje ne bi bili mogući bez pomoći mnogih institucija. Fondacije Makartur i Melon obezbedile su finansiranje ovog projekta i u fazi rada na disertaciji i onoj koja joj je prethodila. Pored toga što je predstavljao element efikasne marketinške kampanje. Izostavljanjem samo jednog umlauta celokupno značenje reči je promenjeno od građanskog u hamburgerski pokret. koliko god da su građanski pokreti iz 1989-91. da bi posle godinu dana intenzivnog terenskog rada i nekoliko uzastopnih poseta rusiji i Nemačkoj dobila sadržaj i konačno poprimila ovu formu nakon izrade i revizije brojnih nacrta i u Severnoj kaliforniji i u Vašingtonu. Centar za nemačke i evropske studije univerziteta džordžtaun.

ali bih želeo . Iako se ova četiri naučnika u mišljenjima ne slažu uvek jedan sa drugim. Veliku zahvalnost dugujem i onima koji su mi pomogli dok sam radio na terenu u rusiji i Nemačkoj. Veoma sam zahvalan ovim institucijama što su smatrale da moj projekat zaslužuje njihovu finansijsku i institucionalnu pomoć. u rusiji bih želeo da posebno zahvalim Olegu karhordinu i njegovim kolegama sa Evropskog univerziteta u Sankt Peterbrugu. u Nemačkoj. Njegove ideje. Ispričali su mi uzbudljive i nadahnute priče ispunjene borbom. nadom i velikim emocijama. Pošto je ovaj projekat započet kao doktorska disertacija želeo bih da zahvalim mojim prethodnim mentorima na korisnim sugestijama i informacijama. Eleni Nikiforovoj. Središnji deo mog terenskog istraživanja ne bi bio moguć bez otvorenosti i ljubaznosti ispitanika u mojim dubinskim intervjuima. njihovi različiti pristupi i gledišta ogromno su obogatili ovaj projekat. i Oksani Boharovoj. džerald Feldman (Gerald Feldman) i M. Leonidu Joninu. dok sam pisao ovu knjigu mnogi prijatelji i kolege ljubazno su prihvatili da pročitaju pojedina poglavlja i dali mi korisne sugestije i reakcije. Stiven Fiš (M. Oksani karpenko i drugim istraživačima u Centru za samostalna društvena istraživanja u Sankt Peterburgu. savesnost i nepogrešiva radna etika imali su veliki uticaj na mene u protekloj deceniji. ken džauit (ken Jowitt). ohrabrenja i prijateljstva tokom pet godina koje sam proveo na Berkliju. Hans-ditrihu klingemanu (Hans-dieter klingemann). džek Sitrin (Jack Citrin). ali Černuh i Nataliji Zorkoj u Moskvi. Nadam se da se bar malo od njihovih snažnih osećanja našlo na stranicama ove knjige i da će ona čitaocima biti razumljiva i poučna koliko i meni. posebno zahvaljujem karoli Hamerl (Carola Hammerl). Torstenu Šnajder-Haseu (Torsten Schneider-Haase) i Janu Vilgosu (Jan Wielgohs) na pomoći koju su mi pružili u raznim aspektima ovog projekta. Bez obzira na to što sam im bio potpuno nepoznat – i govorio nemački i ruski s neobičnim francusko-američkim akcentom – oni su mi dozvolili da uđem u njihove domove i njihov život. džordž Breslauer (George Breslauer). ljubazno je prihvatio da se iz daleka pridruži mojoj doktorskoj komisiji. Sigrid Mojšel (Sigrid Meuschel). moj prethodni mentor na redovnim studijama na Jejlu. Viktoru Voronkovu. Steven Fish) bili su mi stalan izvor inspiracije.Predgovor 11 ku i gde sam disertaciju počeo da priređujem za objavljivanje. Ekhardu Prileru (Eckhard Priller). Izvinjavam se onima koje sam možda nenamerno izostavio. Huan Linc (Juan Linz).

. dženifer Stin (Jennifer Steen). mom uredniku u kembridž univerziti presu. džimu Mekadamsu (Jim Mcadams). Marku Ličbahu (Mark Lichbach).12 Predgovor da posebno zahvalim Harliju Balceru (Harley Balzer). kitu dardenu (keith darden). Lariju dajmondu (Larry diamond). na čvrstoj podršci i dobrodušnosti tokom celog procesa objavljivanja. Zajednička ljubav za putovanja i avanture i naša stalna razmena ideja obogatili su i ovu knjigu i moj život. džonu Sajdsu (John Sides). Nedu Vokeru (Ned Walker). Majklu Bernhardu (Michael Bernhard). bila mi je drug na celom putu kroz ovaj projekat. Hauard (Lise Morje Howard). Moja supruga Liza M. Lorensu Mekfolsu (Laurence McFalls). ali mi već pruža više radosti i inspiracije nego što sam ikada mogao zamisliti. kenu Grinu (ken Greene). Tomeku Grabovskom (Tomek Grabowski). Želeo bih da zahvalim i Luisu Bejtmanu (Lewis Bateman). Majku urbanu (Mike urban). a pošto su me podigli u bilingvalnom francusko-američkom domaćinstvu inspirisali su me da tražim. shvatam i cenim nove jezike i kulture. i Lukanu Veju (Lucan Way). Na kraju bih zahvalio i našoj ćerki Zoi koja je tek nedavno došla na ovaj svet i još uvek ne govori nijednim razumljivim jezikom. kao i uredniku produkcije kamili Nap (Camilla knapp) na pravovremenim i korisnim odgovorima na moja česta raspitivanja. Stivu Hansonu (Steve Hanson). Vladimiru Tismaneanu (Vladimir Tismaneanu). dejvidu Isao Hofmanu (david Isao Hoffman). džeremiju Stronu (Jeremy Straughn). džefu kopstejnu (Jeff kopstein). konačno bih želeo da zahvalim mojoj porodici na pomoći i podršci. Brajanu Polinsu (Brian Pollins). Nijedan jezik ne može izraziti osećanje zahvalnosti i vrednost koju pridajem našem zajedništvu. Valeri Bans (Valerie Bunce). Semu Barnsu (Sam Barnes). Vejdu džekobiju (Wade Jacoby). i redaktoru Suzan Grinberg (Susan Greenberg) na promišljenim uređivačkim sugestijama. Moji roditelji Brižit (Brigitte) i dik Hauard (dick Howard) pokazali su mi kako da ljubav prema knjigama spojim sa ljudskim kontaktom i interakcijom. Evan Liberman (Evan Lieberman) je pročitao sva poglavlja ove knjige – često u više varijanti – i davao mi podrobne i pronicljive komentare od najranijih faza rada do poslednjih izmena i završne redakcije.

1 Uvod Ova knjiga se bavi prilagođavanjem ljudi novom demokratskom sistemu kao opštom temom i usredsređuje se na građane postkomunističke Evrope koji su u poslednje dve decenije prošli kroz ogromne političke i ekonomske promene. od življenja u komunističkom političkom i ekonomskom sistemu do prilagođavanja brzim i sveobuhvatnim promenama postkomunističke demokratije i tržišnog kapitalizma. knjiga je usredsređena na civilno društvo – koje se shvata kao ključni deo javnog prostora između države i porodice. Ova knjiga pokazuje u kojoj meri su. Iako je utvrđivanje široke komparativne osnove članstva u organizacijama bitno za ovu knjigu. postavlja empirijsku osnovu za rasprave koje su do sada često bile manjkave zbog neuporedivih podataka i čiji se zaključci neretko svode na nagađanja i puste želje. njen . oličen u dobrovoljnim organizacijama – i nastoji da objasni zašto je postkomunističko civilno društvo tipično slabo i zašto ga karakteriše nizak nivo članstva u organizacijama i participacije običnih građana. Ona prati njihova životna iskustva i putanje. i na koji način. Stoga je najznačajniji zadatak ove knjige da izloži jasan i detaljan uporedan prikaz nivoa učešća u dobrovoljnim organizacijama u širem krugu zemalja. obični ljudi su izgradili strategije preživljavanja u privredi velikih nestašica i političkom sistemu u kojem su zakoni i institucije retko kada funkcionisali onako kako je bilo zamišljeno ili očekivano. ove strategije prilagođavanja opstale i u novoj postkomunističkoj eri. Preciznije rečeno. u državama u kojima je komunistička partija decenijama dominirala svojom sveprisutnom ideologijom i mehanizmima društvene kontrole. Tvrdnja da je civilno društvo širom postkomunističke Evrope slabo zahteva i dokaz i objašnjenje. Ovo “empirijsko polazište” koje uvodi nove izvore informacija skorijeg datuma.

zastupam stav da civilno društvo zahteva barem minimum zakonske zaštite koju mu daju demokratske institucije – ja ne govorim o zemljama koje su bile izrazito nedemokratske u vreme kada sam sprovodio ova istraživanja. za razliku od studija koje se bave celinom koju čini najviše 28 postkomunističkih zemalja u Istočnoj Evropi i u bivšem Sovjetskom Savezu. što znači da ne uključuje neevropske postkomunističke zemlje na kavkazu i u Centralnoj aziji. 1999). ima i geografsku i suštinsku komponentu. Lester M. Grzegorz Ekiert and Jan kubik.. The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries ( Washington. i nesovjetske zemlje kao što su kina. stopa participacije u dobrovoljnim organizacijama civilnog društva. podaci. “The Political Economy of Postsocialism.” Slavic Review. Valerie Bunce. POSTkOMuNISTIČka EVrOPa Iako su tema. Ovi konzistentno niski nivoi članstva posebno iznenađuju ako se ima u vidu da je od pada komunizma broj postojećih organizacija u regionu očigledno povećan. u geografskom smislu.2 područje proučavanih slučajeva smanjuje za približno polovinu. onako kako ga ja koristim. sv. Global Civil Society: Dimensions of the Nonprofit Sector (Baltimore: Johns Hopkins Center for Civil Society Studies. 2 . Ovakvo razdvajanje je značajno jer se na taj način. na primer. u suštini. Iako verujem da su sličnosti između evropskih i neevropskih postkomunističkih zemalja verovatno veće nego što to najveći broj naučnika priznaje. on se odnosi samo na zemlje koje se nalaze na evropskom kontinentu. 1 Vidi.14 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi najznačajniji i najizazovniji zadatak jeste da pruži objašnjenje uzroka izuzetno niskog nivoa postkomunističke građanske participacije. upotreba ove fraze zahteva da odredimo koji je tip zemalja njome obuhvaćen i da razmotrimo kako ovaj region sagledavaju i obrađuju drugi naučnici. uključivanje neevropskih nacija u moju analizu izašlo bi daleko izvan okvira ove knjige i zamaglilo bi njen konceptualni i tematski fokus. Izraz “postkomunistička Evropa”. Civicus. ovaj konkretni projekat usredsređen je na region postkomunističke Evrope kako bi objasnio uočeni obrazac niskih. Rebellious Civil Society: Popular Protest and Democratic Consolidation in Poland. Vidi. pošto mene prvenstveno interesuje uloga civilnog društva u zemljama koje se nalaze u procesu demokratizacije – u stvari. 1997). na primer. 1989-1993 (ann arbor: university of Michigan Press. Severna koreja i kuba. Salamon et al. 1999). dC: Civicus. pa čak i opadajućih. teorija i metod ove knjige od šireg značaja za uporednu politiku.1 Od početka pa do kraja ove knjige o “postkomunističkoj Evropi” govorim kao o posebnom i koherentnom regionu.

“Modes of Transition in Latin america. Waisman. br. pretpostavlja.” International Social Science Journal. “The determinants of Economic reform in the Post-Communist World. kriterijume koje sam koristio za izbor zemalja objasnio sam znatno detaljnije u Poglavlju 4. arend Lijphart i Carlos H. Giuseppe di Palma. Steven Fish. Stephan Haggard i robert r. sv. The Political Economy of Democratic Transitions (Princeton: Princeton university Press. br. Institutional Design in New Democracies: Eastern Europe and Latin America (Boulder: Westview Press.7 usmeravanje na ovakve generičke činioce omogućilo je analitičarima da postkomunističke zemlje postave u širi uporedni okvir i da ih onda posmatraju kao još jedan skup “slučajeva” na koji mogu da prošire primenu svojih teorija i argumenata razvijenih u proučavanju zemalja Latinske amerike i Južne Evrope. Terry Lynn karl and Philippe C. str. To Craft Democracies: An Essay on Democratic Transitions (Berkeley: university of California Press.” Slavic Review. (1991). M. 1995). ur. Prvi pristup. sv. 212-247. generalno. str. br. M. br. drugi pristup postojeći razvoj događaja u postkomunističkim zemljama objašnjava tako što naglasak stavlja na varijable koje predstavljaju specifično nasleđe komunističkog iskustva. 4 (1599). 58. Steven Fish. adam Przeworski. naglašavajući ili nove mogućnosti postkomunističke sadašnjosti.3 uopšteno govoreći.. 4 (1999). kaufman. Steven Fish.” Post-Soviet Affairs. Naučnici su stavljali naglasak na niz varijabli. 794-823. Schmitter. 12. da su savremena politička i ekonomska obeležja i politike najznačajniji činioci za objašnjavanje ili predviđanje nacionalnih varijacija. uključujući i “model tranzicije”4. 14. 3 (1998). političko “oblikovanje”. onako kako je ja koristim. M. 269-284. Nasuprot tome. “democratization’s requisites: The Postcommunist Experience. “Postcommunist Subversion: Social Science and democratization in East Europe and Eurasia. str.6 i ekonomske i političke uslove. obuhvata one postkomunističke zemlje na evropskom kontinentu koje su dostigle barem minimalan nivo proceduralne demokratije. Mnogi zagovornici ovog pristupa kritikovali su element “tabula raza” koji koristi prva 58. 1991). Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America (Cambridge: Cambridge university Press.5 strukturu institucija. najuspešnije i u političkom i u ekonomskom smislu. 1996). 756-793. 1 (1998). br. str. 31-78. ukratko. 2. ili izričito tvrdi. koji je bio naročito izražen početkom i sredinom devedesetih godina prošlog veka. Southern and Eastern Europe. naučnici su se postkomunističkim zemljama u Evropi bavili na dva različita načina. kategorija “region postkomunističke Evrope”. sv. str.” East European Politics and Societies. sv.Uvod 15 ostavljajući u njemu one zemlje koje su. 3 4 5 6 7 . 43. 1990). ili trajan uticaj komunističke prošlosti.

sv. ali iako bi se moglo očekivati da snaga tog nasleđa vremenom opada. ekonomske pa (u nekim slučajevima) čak i nacionalne tranzicije. 11 12 13 . 1998). Valerie Bunce. i ulrich k.” Social Research. br. Od novijih knjiga u kojima su kombinovani aspekti oba pristupa vidi. 4 (1991). pažnja koju mu naučnici poklanjaju u stvari se povećala od urušavanja sistema državnog socijalizma.16 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi grupa naučnika.10 i individualne orijentacije i bihevioralnu praksu razvijene u komunizmu. br. 85-95. sv.8 istovremeno odvijanje postkomunističke političke. Institutional Design in Post-Communist Societies: Rebuilding the Ship at Sea (Cambridge: Cambridge university Press. sv. str. 2 (1993). str. “From Iron Curtain to a Paper Curtain: Grounding Transitologists or Students of Postcommunism?” Slavic Review. na primer. br. “Civilizational Incompetence: The Trap of Post-Communist Societies.12 sve je više naučnika koji nastoje da kombinuju elemente i jednog i drugog. Iako su o ova dva suprotna pristupa vođene žustre rasprave. Glaus Offe. 3 (1991). Piotr Sztompka. sv. pristalice drugog pristupa. 1 (proleće 1994). “Capitalism by democratic design? democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe. 1996). prilično su različiti i uključuju prirodu i posledice političke opozicije i kriza.13 Štaviše. Subversive Institutions: The Design and the Destruction of Socialism and the State (Cambridge: Cambridge university Press. Schmitter. Jon Elster. sv.” Zeitschrift fur Soziologie. Steven L. and Post-Communist Europe (Baltimore: Johns Hopkins university Press.” Studies in Comparative Communism. The State against Society: Political Crises and Their Aftermath in East Central Europe (Princeton: Princeton university Press. str. ken Jowitt. 1999). 965-978. br. str. 54. Piotr Sztompka. 1 (1995). br. str. pa im je zajednički argument to da se bez razumevanja komunističke prošlosti teško može shvatiti postkomunistička sadašnjost i budućnost. istorijski naglasak i kauzalna logika su slični. sa jedne strane. sa druge: Philippe C. Schmitter i Terry Lynn karl. “The Intangibles and Imponderables of the Transition to democracy. 173-185.11 ali. 295-311. Možda jeste paradoksalno. david Stark i Laszlo Bruszt. Vidi pre svega oštru raspravu između Valeri Bans. 1992). Ma: Harvard university Press. 58. New World Disorder: The Leninist Extinction (Berkeley: university of California Press. Postsocialist Pathways: Transforming Politics and Property in East Central Europe (Cambridge: Cambridge university Press. br. Solnick. Valerie Bunce. South America. 1998). 1996). 24. Specifični činioci koje naglašavaju naučnici. i Filipa Šmitera i Teri karl. 53. Stealing the State: Control and Collapse in Soviet Institutions (Cambridge. što omogućava neophodnu korekciju aistorijskog pristupa o kojem je prethodno bilo reči. 54. Preuss. 111-127. Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe. str. sv. Linz i alfred Stepan. Terry Lynn karl i Philippe C. smatrajući da on zanemaruje ključni istorijski i kulturni kontekst komunizma. 865-892. “Should Transitologists Be Grounded?” Slavic Review. 4 (1995). “The Conceptual Travels of Transitologists and Consolodologists: How Far to the East Should They attempt to Go?” Slavic Review. naučnici koji zastupaju ova dva pristupa – bez obzira na to da li na8 9 10 Grzegorz Ekiert. 22. Claus Offe. 1998). Juan J.9 specifičnu institucionalnu strukturu komunističkih sistema.

sličnosti na socijetalnom nivou. “The Postcommunist divide. 14. Bunce. Bunce. The State against Society. ili zaključuju. nalazi ove knjige ukazuju na značajne. na primer. Fish. nastoje da pokažu kako su ta različita iskustva doprinela trajnim razlikama u sadašnjosti. Subversive Institutions. iako je naglašavanje razlika između postkomunističkih zemalja možda pogodno za studije koje se bave elitama ili institucijama.” Journal of Democracy. često predstavlja neposrednu reakciju na nekadašnju sovjetologiju. Valerie Bunce.14 Ova novina. upućuje na teorijsko preispitivanje problema relativnih sličnosti ili razlika među zemljama postkomunističke Evrope. 16 Vidi. 1 (1999). studijama koje ističu razlike između postkomunističkih zemalja često nedostaju komparativne referentne tačke pomoću kojih bi se te razlike mogle oceniti i uporediti sa onima između postkomunističkih i nepostkomunističkih zemalja. sv.Uvod 17 glašavaju savremene ekonomske i političke varijable ili istorijske činioce komunističke ere – često pretpostavljaju. Ekiert. “The Political Economy of Postsocialism”. sv. čak i naučnici koji govore o snazi komunističkog nasleđa uglavnom ističu kako pojedine komunističke zemlje imaju veoma različita istorijska iskustva i. 57-62. ali ga dopunjuje sa dva ključna aspekta i. za koju se smatra da je preterano naglašavala sličnosti komunističkih zemalja. 14 . 15 Vidi Ekiert. na primer. imajući u vidu teškoće u prikupljanju uporedivih podataka u različitim zemljama i regionima. The Political Economy of Protest and Patience: East European and Latin American Transformations Compared (New York: Central European university Press. Na prvom mestu. 187-211. 17 Nekoliko značajnih izuzetaka čine i Linz i Stepan.” Post-Soviet Affairs.15 drugim rečima. 1998). nivo članstva u organizacijama sigurno nije identičan u celom regionu – ove razlike su relativno male kada se posmatraju iz šire uporedne perspektive. br. postoje razlike između pojedinih postkomunističkih zemalja – odnosno. Iako je nagli nestanak komuVidi. Iako. br. “democratization’s requisites”. “regional differences in democratization”. Problems of Democratic Transition and Consolidation.17 Pa ipak. Nasuprot tome. ova knjiga koristi nove i sveobuhvatne izvore podataka za poređenje obrazaca članstva postkomunističkih građana i ljudi iz drugih delova sveta. uopšte. drugo. da unutar regiona postkomunističke Evrope postoje velike razlike. Jacques rupnik. iako često zanemarene. za eksplicitnu formulaciju razlike u odnosu na sovjetologiju. u celini. odnosno isticanje postkomunističkih razlika. The State against Society. i Bela Greskovits. naravno. Bunce. odnosno nivou “masa”. 10. bez širih poređenja teško je utvrditi koliko je razlika različita. “regional differences in democratization: The East versus the South. 3 (1998). str. str.16 Ova studija polazi od gledišta i nalaza pristupa koji se oslanja na nasleđe.

William Mishler i richard rose. razvoj sistema političkih partija ili proširenje NaTO ili Evropske unije. 1998). 454-471. 145 (1995). Pitanja kao što su obim. 2. usredsređivanje na obične građane. uvodi novi pogled na koherentnost postkomunističke Evrope kao regiona. 59. br. nego su i razlike između tih zemalja manje od onih koje postoje između njih i nepostkomunističkih društava. Što se tiče pitanja članstva u dobrovoljnim organizacijama koje je na socijetalnom nivou – naročito kada se posmatra iz šire regionalne perspektive – nalazi i analiza izloženi u ovoj knjizi ukazuju na upadljivu sličnost u celom regionu postkomunističke Evrope. pokazalo se da su socijetalne sličnosti mnogo otpornije na promene. ova studija polazi od nekih nedavno izvršenih komparativnih anketnih istraživanja u kojima se zaključuje da postoje ogromne sličnosti između postkomunističkih zemalja. 18 Vidi naročito brojne studije ričarda rouza i njegovih kolega. William Mishler. predstavljaju legitimne i važne primere “razlike u vrsti” gde je empirijska stvarnost takva da ima smisla isticati značajne razlike unutar regiona. pa čak ni na najveći broj aspekata postkomunističke transformacije. uključujući i richard rose. Democracy and Its Alternatives: Understanding Post-Communist Societies (Baltimore: Johns Hopkins university Press. str. distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist Societies”. bez obzira na to da li se radi o “starijim demokratijama” ili “postautoritarnim zemljama” koje pripadaju drugim regionima ili kontinentima. Journal of Politics.18 ukratko. . Time se ne poriče postojanje mnogih drugih razlika između zemalja i društava ovog regiona. (1997). Ne želim da kažem da se razlika u “stepenu”. 418-451. uz pomoć u velikoj meri uporedivih podataka. “Trust. br. i richard rose. i Christian Haerpfer. u tom smislu. ne samo da građani postkomunističkih društava znatno manje pristupaju organizacijama od građana drugih zemalja i regiona sveta.18 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nističkih institucija dozvolio domaćim elitama i stranim savetnicima da brzo stvore nove političke i ekonomske institucije koje se u velikoj meri razlikuju od zemlje do zemlje. sv. ali je u smislu nivoa članstva u dobrovoljnim organizacijama tačnije da se ova variranja posmatraju kao “razlike u stepenu” nego kao “razlike u vrsti”. International Social Science Journal. drugim rečima. i tako dopunjuje i pojačava trenutno dominantan naglasak koji se stavlja na postkomunističke razlike. naročito u pogledu pitanja kao što su značaj slobode od državne kontrole i svima zajedničko nepoverenje u organizacije civilnog društva. str. a ne “vrsti” odnosi na sve. vrsta i tempo političkih i ekonomskih reformi. “Freedom as a Fundamental Value”.

“research designs”. O metodu saglasnosti vidi u John Stuart Mill. Ostavljajući po strani nacionalne stereotipe. ragin and Howard S. sagledavaju kao potpuno različita jedno od drugog. knjiga III. Ovaj izraz se ovde odnosi na savremeni postkomunistički period u kojem se rusija i Istočna Nemačka nesporno u velikoj meri razlikuju u pogledu najuobičajenijih formulisanih alternativnih varijabli. Ova dva slučaja se u velikoj meri razlikuju u odnosu na najveći broj savremenih činilaca koji bi omogućili alternativno objašnjenje varijacije u nivou učešća u dobrovoljnim organizacijama: ekonomski pokazatelji su u Istočnoj Nemačkoj vrlo visoki. zbog relativne sličnosti njihovih krutih režima. vidi adam Przeworski i Henry Teune. nivoa članstva u dobrovoljnim organizacijama u postkomunističkoj Evropi jeste da se usredsredim na dve studije slučaja. a u rusiji izuzetno niski. . 1970). u Charles C. o najrazličitijim sistemima. koja je nasledila razvijeni sistem Zapadne Nemačke. političke institucije i civilizacija – koji se mogu ispitivati sistematično korišćenjem nacionalnih podataka – društva rusije i Istočne Nemačke se. ur. glava 2. Mogli bismo tvrditi da sovjetska rusija i Istočna Nemačka nisu bile “najrazličitiji” slučajevi tokom komunističkog perioda. relativno niskog. rusi očigledno žive u neizvesnijem okruženju u kojem moraju neprekidno da se bore da bi se ekonomski održali. političke. s političkim sistemom koji karakterišu samovoljni propisi i teatralna politika i u kojem još uvek vlada veliki strah od države i polici19 drugim rečima. Značajna varijacija između ova dva slučaja u pomenutim oblastima daje analitičarima najpovoljniju mogućnost za objašnjenje uzroka sličnih niskih nivoa građanske participacije u postkomunističkoj Evropi. “Small N’s and Big Conclusions: an Examination of the reasoning in Comparative Studies Based on a Small Number of Cases”. odnosno na rusiju i Istočnu Nemačku. A System of Logic: Ratiocinative and Inductive (New York: Harper. i ova dva društva pripadaju različitim kulturnim i verskim “civilizacijama”. glava 8. 1846). koji su bili mnogo otporniji na reforme od režima na primer Mađarske i Poljske. Taj pristup je najprikladniji za objašnjenje zagonetke koja predstavlja središte ovog projekta – gde se u celini postkomunističkih zemalja sličan ishod (slabo civilno društvo) može objasniti sličnim činiocima (nekim zajedničkim komunističkim i postkomunističkim iskustvima) bez obzira na širok niz savremenih varijabli (ekonomske. “Of the four methods of experimental inquiry”. The Logic of Comparative Social Inquiry (New York: John Wiley 6c Sons. civilizacijske) u kojima ova dva slučaja pokazuju velike razlike. Odmerenu raspravu o jakim i slabim stranama Milovih metoda vidi u Stanley Lieberson. iz dominantne perspektive. političke i pravne institucije su veoma dobro razvijene u Istočnoj Nemačkoj. 1992). What Is a Case? Exploring the Foundations of Social Inquiry (Cambridge: Cambridge university Press. dok je ruski politički i pravni sistem još uvek veoma slab i nerazvijen..19 Pored ova tri faktora – postojeće ekonomsko blagostanje.Uvod STudIJE SLuČaJa 19 Jedan od načina da pokažem postojanje obrasca sličnog. ja primenjujem Milov “metod slaganja” ili ono što Pševorski i Ten nazivaju pristup “najrazličitijih sistema”. Becker.

br.21 Pritom. sv. da sve veći broj studija u kojima se porede 20 Izvanredan prikaz ekonomskih problema u savremenoj rusiji vidi u david M. 13. NY: Cornell university Press. 23 Vidi Jeffrey S. a rusi zbog zajedničkog osećanja istorijske predodređenosti. 231-256. Ona pruža mogućnost da se ispitaju poreklo i suština sistema državnog socijalizma. sudbine i kulture. istovremeno. O problemima razvoja efikasnog pravnog sistema u rusiji vidi kathryn Hendley. Nasuprot tome. 1997). NY: Cornell university Press.20 Nasuprot tome. oba društva misle da su ona sama i njihovi problemi jedinstveni: Istočni Nemci zbog Zapada. ocenjuje. ovo je neobično zanimljivo poređenje jer nam dopušta da se fokusiramo na dva društva od velikog teorijskog i empirijskog značaja. “Legal development in Post-Soviet russia”. str. kopstein i david a. Studija slučaja rusije ima ključni značaj za svaku višenacionalnu studiju postkomunističke Evrope. i u kojoj su. međutim. 49-70. br. 13. “Geographic diffusion and the Transformation of the Postcommunist World”. 22 Vidi Nancy ries. a to je činilac koji neki naučnici smatraju bitnim za razumevanje političkih i ekonomskih događanja u regionu. 3 (1997). 1 (2000). 53. Russian Talk: Culture and Conversation during Perestroika (Ithaca. Woodruff. imajući u vidu korist koju je zbog ujedinjenja imala od zapadnonemačkog bogatstva i institucija. postojeći postkomunistički problemi naročito akutni. smatralo se da bi ona danas trebalo da ima snažno i živo civilno društvo. naročito imajući u vidu znatno viši životni standard u Istočnoj Nemačkoj. Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism (Ithaca. World Politics. German Politics and Society. jer nijedno drugo postkomunističko društvo nema ni prednosti ni nepogodnosti koje je njima donelo ujedinjenje Nemačke. Istočni Nemci imaju manje neposrednih strahova. Činjenica je.22 Iako su tokom komunističkog perioda i demokratska republika Nemačka (ddr) i Sovjetski Savez navođeni kao primeri tvrdih komunističkih režima. rilly. str. 1999). pa čak i ismeva. sv. Post-Soviet Affairs. sv. Zato u poređenju ova dva udaljena društva možemo istovremeno da proveravamo i uticaj geografskog položaja. “an East German Ethnicity? understanding the New division of unified Germany”. 4 (1995). zemlje u kojoj je njegov uticaj najizraženiji. 1-37. Istočna Nemačka je “bitan slučaj” koji treba objasniti zato što je toliko kontraintuitivna. str. 21 Moje tumačenje nemačke podele na istok i zapad vidi u Marc Howard.20 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi je. ali moraju da se izbore sa veoma vidljivim prisustvom Zapada koji ih. br. po njihovom mišljenju.23 konkretnije rečeno. . Poslednja razlika između njih je geografska: Istočna Nemačka i rusija nalaze se na dva kraja regiona postkomunističke Evrope. najveći broj naučnika smatrao je da su ova dva društva veoma različita. potcenjuje.

procenat mešovitih brakova je u Berlinu 1998.4%. Zum Strukturwandel “altemativer” Gruppen in beiden Teilen Deutschlands (Frankfurt/M: Campus. Sportvereine im Ubergang. Eckhard Priller. 1997). NY: Cornell university Press. dieter rucht. Imitation and Politics: Redesigning Modern Germany (Ithaca.” Berliner Zeitung. “Burger und Organisationen in Ost-und Westdeutschland: Vereint und doch verschieden?” u Volker Eichener et al. godine praktično pao ispod 2. ur. potpuno drugačija – pokazuju tolike sličnosti. ur. i99z). Najuočljiviji indikator opstanka društvene podele jeste stopa mešovitih brakova.. razlike između postkomunističkih zemalja mogu najbolje okarakterisati 24 Vidi allgemeine deutsche Nachrichtenagentur. u kojem se mnogi građani već osećaju iznevereni. Wohlfahrtsentwicklung im vereinten Deutschland. nalazi ove studije ukazuju i na upadljive socijalne sličnosti. 1996). 2000). 1995). uwe koch. “Zehn Jahre nach der Grenzoffnung entsteht eine neue Berlin-Identitat.Uvod 21 Istočna i Zapadna Nemačka zaključuje da je razlika između Istoka i Zapada mnogo veća od početnih očekivanja (i nada). and Stephan Telschow. bar što se tiče članstva u dobrovoljnim organizacijama.. Sozialstruktur. Probleme der Einheit: Organisierte Interessen in Ostdeutschland (Marburg: Metropolis-Verlag.. anheier et al. sozialer Wandel und Lebensqualitdt (Berlin: Edition Sigma. . Bernhard Wessels. Organizing Democracy in Eastern Germany: Interest Groups in PostCommunist Society (Cambridge: Cambridge university Press.4%. dok istovremeno teško prihvataju stvarnost novog političkog i ekonomskog poretka. Berliner Zeitung.24 umesto da se vremenom povećava. 25 Vidi Peter Neumann i ulrich Paul. Stanovnici obe zemlje prolaze kroz sličan socijetalni proces u nastojanju da se izbore sa nasleđem dugotrajnog iskustva življenja u rigidnom komunističkom sistemu. Wade Jacoby. najveći broj studija pokazuje da jaz između Zapada i Istoka i u tom pogledu ostaje vrlo velik. prirodno. što je beznačajno u poređenju sa stopom od 20% koliko obe ove grupe beleže u odnosu na strance. snažno potvrđuje gledište da se. Barbara Blattert. Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung. Die Vereinslandschaft in Ostdeutschland (aachen: Meyer und Meyer. Helmut k. u Berlinu – gradu u kojem je.26 Bez obzira na velike strukturne razlike između Istočne Nemačke i rusije danas. November 9. Der Dritte Sektor in Deutschland: Organisationen zwischen Staat und Markt ingesellschattlzhen Wandel (Berlin: Edition Sigma. 26 Vidi Stephen Padgett. posle skoro decenije od pada komunizma. 1996. ur. i dieter rink. “Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ostdeutschland”. što u značajnoj meri podržava argumente o trajnom uticaju komunističkog iskustva. “die Ost-West Ehe bleibt auch weiter die ausnahme”. august 9.. u Wolfgang Zafp and roland Habich. 1998). a činjenica da ova dva društva – za koja bi najveći broj ljudi pretpostavio da su danas.. 1999. Jürgen Baur. godine samo 3. 2000). interakcija između Zapada i Istoka najveća i gde ljudi sa obe strane žive i rade u neposrednoj blizini – stopa mešovitih brakova Istočnih i Zapadnih Nemaca bila je 1995.25 a što se tiče učešća u dobrovoljnim organizacijama.

razrađujem “iskustveni” pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama. nove institucije moraju biti autoritativne i obavezujuće. usmerene na privatne mreže. Iako je potrebno da se detaljnija istraživanja i analize prošire i na druge zemlje postkomunističke Evrope. drugo. da bi do socijetalnih promena uopšte došlo i da bi one bile trajne. one moraju biti izgrađene na postojećoj tradiciji i kulturi. koje su pojačale oštru razliku izme- . Posle razmatranja dva alternativna gledišta koja ističu značaj države i privrede. uspele su da preoblikuju i homogenizuju različite populacije. odvijaju i u ostalim delovima regiona. dajem kauzalno objašnjenje koje tu zagonetku rešava. dokazujem kako je. pojmova i pitanja koji su bitni za ovaj projekat. metodološka pristupa. STrukTura kNJIGE Ova knjiga se bavi temom učešća u dobrovoljnim organizacijama iz nekoliko različitih uglova. iako sigurno ne onako kako je prvobitno zamišljeno. kao aktere koji prave određene izbore. ili najveću zagonetku koju je potrebno odgonetnuti. Pre svega. izlažem teorijski okvir za preostali deo knjige. zatim. godine u Sovjetskom Savezu i posle drugog svetskog rata u Istočnoj Evropi. Ovaj teorijski pristup usmeren je na pojedince. ključne empirijske rezultate koji čine zavisnu varijablu. Izlažem. I. u drugom poglavlju. naročito one koje se nalaze između rusije i Istočne Nemačke – i to i u geografskom smislu i u pogledu drugačijih političkih. konačno. i treće. komunističke institucije osnovane posle 1917.22 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi kao razlike u stepenu. Ja polazim od razvijanja teorijskih problema. potreban sticaj tri činioca. ali komplementarna. ekonomskih i “civilizacijskih” varijabli – ja zastupam stav da se isti uzročni procesi. redosled poglavlja ima specifičnu organizacionu logiku. Naredna dva poglavlja su prvenstveno teorijska i koncepcijska. koristeći dva sasvim različita. Ekonomija nestašica i nemilosrdna kontrola koju je komunistička partija vršila nad privatnom sferom dovele su do toga da građani širom komunističke Evrope razviju adaptivne mehanizme ponašanja. za promenu navika ljudi i akulturaciju potrebno je da prođe nekoliko decenija i generacija. kako bi socijetalna promena bila odlučna i trajna. a ne vrsti. i naglašava iskustva u realnom životu a ne opšte stavove i orijentacije. na različite načine i u različitom stepenu.

ulogu koju ima u procesu demokratizacije i način na koji se može empirijski proučavati. (2) mnoge privatne i neformalne mreže formirane za vreme komunizma – zbog politizacije i državne kontrole javne sfere. političko društvo. one nisu ni blizu onoliko velike i odlučne kao što su to mnogi analitičari očekivali. 86-87. došlo do određenih socijetalnih promena. Ja dokazujem da ova tri činioca. imajući u vidu dramatičnu i brzu promenu političkih i ekonomskih institucija koja je usledila posle pada komunizma. uključivanjem pet “arena” demokratizacije koje. . Vladimir Shiapentokh. New World Disorder. Jowitt. prema Huanu Lincu i alfredu Stepfanu. naročito str. ilustrujem i objašnjavam razlike koje između njih postoje. Iako je. (3) mnogi građani postkomunističkih zemalja izuzetno su nezadovoljni novim političkim i ekonomskim sistemom koji nije opravdao njihove nade i ideale. koje često koriste nejasne i nedosledne konceptualizacije.27 Nasuprot tome. ekonomsko društvo. u drugom poglavlju uvodim i tri najvažnija uzročna činioca na individualnom nivou prema kojima se upravlja analiza u narednim poglavljima: (1) najveći broj građana postkomunističkih država još uvek pokazuje snažno nepoverenje u organizacije i izbegava ih. Pravim razliku između vladavine prava i državne birokratije. destimulišu veliki broj ljudi da pristupi zvaničnim organizacijama. zasnovane su na neoliberalnim idejama i institucijama koje su u mnogo čemu suprotne prethodnim iskustvima i praksi ljudi i uključuju bitne koncepte individualne inicijative i samomotivacije. Subversive Institutions. pa ih to razočaranje navodi da se još više povuku iz javnog delovanja. koje je. Treće poglavlje se. Posle napomene o odnedavno pravoj poplavi studija o civilnom društvu. 87. teško nametnuti silom. po definiciji. glave 2 i 3. naravno. postkomunističke institucije.Uvod 23 đu javne i privatne sfere. 1989). kao i ekonomije nestašice – održale su se do danas u potpuno novom institucionalnom okruženju i. čak i sada kada je učešće u njima dobrovoljno. koja uključuju “iskustvenu” reinterpretaciju prošlih iskustava ljudi u svetlu novih institucija i događaja. bavi koncepcijskom analizom civilnog društva koja obuhvata njegovo značenje. Public and Private Life of the Soviet People: Changing Values in Post-Stalin Russia (Oxford: Oxford university Press. vladavina prava i državna birokratija. praktično. čine civilno društvo. koje se zasnivaju na pravnim racional27 Vidi opštu raspravu u Bunce. polazim od toga što civilno društvo postavljam u kontekst širih socijetalnih odnosa u demokratskom sistemu. uglavnom. pored toga što su još uvek prilično nove i nepoznate. imaju i uzajamno pojačavaju snažno negativno dejstvo na njihovo učešće u dobrovoljnim organizacijama.

Međutim. . (8) dobrotvorne organizacije i (9) neke druge dobrovoljne organizacije. Tvrdim da dok grupe političkog društva uglavnom formiraju političke elite zainteresovane za položaj i ličnu vlast. koje čine organizacije i grupe ljudi. bez obzira na velika preklapanja. potrebama ili željama. Te zemlje su podeljene u tri grupe. ekonomskog i civilnog društva pokazujem da se ona. komparativnu meru učešća u dobrovoljnim organizacijama u širem krugu zemalja. pri čemu i jedno i drugo stvaraju aktivniju i u većoj meri participativnu i dinamičnu demokratiju. koje se prilično precizno može izmeriti reprezentativnim anketnim istraživanjem. tvrdim da najefikasniji način za empirijsko proučavanje civilnog društva. kao “starije demokratije”. upravo nam ukazivanje na opšte razlike između civilnog. i tri preostale arene. “postautoritarne” ili “postkomunističke” zemlje. pri čemu se od ispitanika traži da odgovore jesu li ili nisu članovi svake od navedenih devet dobrovoljnih organizacija. klasifikovane na osnovu tipa prethodnog režima. civilno društvo predstavlja sferu običnih građana koji pristupaju organizacijama i učestvuju u njihovom radu u skladu sa sopstvenim interesima. usmeravajući se na njegovu sposobnost da utiče na državu i podstakne ljude da prošire krugove svog udruživanja. političkog i ekonomskog društva pomaže da bolje shvatimo šta civilno društvo jeste. (6) ekološke organizacije. (7) profesionalnog udruženja. nije brojanje postojećih ili nominalno registrovanih organizacija. ne tražeći direktno ni vlast ni dobit. Formulacije pitanja su identične. a organizacije ekonomskog društva ekonomske elite. (2) sportskog ili rekreativnog kluba. (3) obrazovne. dok sindikate čine i ekonomske elite i radnici. u četvrtom poglavlju izlažem empirijske nalaze koji predstavljaju ključnu “polaznu liniju”. odnosno: (1) crkve ili verske organizacije. a šta nije. već fokusiranje na obim članstva u organizacijama i učešće običnih građana. (5) političke stranke ili pokreta. a često imaju i potrebu za finansijskom pomoći. (4) sindikata. političke stranke uključuju i političke elite i masovno članstvo. Podaci uglavnom potiču iz Svetskog pregleda vrednosti (WVS) 1995-97. u stvarnosti. konačno. Treće poglavlje nastavljam raspravom o “vrlinama” civilnog društva. često preklapaju.24 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nim institucijama i organizacionim principima. naročito poređenjem više zemalja. prvenstveno zainteresovane za materijalnu dobit. Na primer. Posle objašnjenja osnovnih teorijskih i analitičkih razlika između političkog. iako ponekad žele da ostvare politički uticaj. godine. kulturne ili umetničke organizacije.

već i da je moguće da će se još više smanjiti. naročito u poređenju sa postautoritarnim zemljama. Ovaj nalaz ukazuje na potrebu za daljim dubljim razmatranjem specifičnih elemenata tog prethodnog komunističkog iskustva kako bi se objasnilo zašto postkomunističke zemlje imaju relativno nizak nivo članstva u organizacijama u poređenju sa starijim demokratijama i postautoritarnim zemljama. okarakteriše i objasni nivo participacije u dobrovoljnim organizacijama u široj regionalnoj perspektivi. rezultati vrlo jasno pokazuju da je tip prethodnog režima – a naročito prethodno komunističko iskustvo – najznačajnija i najsnažnija varijabla za objašnjenje članstva u organizacijama. na dva različita načina. učešće u dobrovoljnim organizacijama u postkomunističkim zemljama mnogo manje nego u starijim demokratijama ili postautoritarnim zemljama. Štaviše. ispitujem nekoliko značajnih hipoteza koje naglašavaju ekonomske. od 1995-97 do 1999. godine pokazuje da se nivo članstva u postkomunističkim zemljama značajno smanjio. godine u Zapadnoj Nemačkoj. uz varijablu za tip prethodnog režima i nekoliko promenljivih individualnog tipa koje imaju ključni značaj u literaturi o političkoj participaciji i civilnom društvu. dok je namera četvrtog poglavlja da prikaže. s delimičnim izuzetkom radničkih sindikata. peto i šesto poglavlje imaju za cilj da daju uzročno objašnjenje izuzetno niskih rezultata u postkomunističkom regionu. u poređenju sa druge dve grupe. postkomunističke zemlje su skoro isključivo grupisane na najnižem nivou članstva u organizacijama. konačno. Peto poglavlje uključuje i originalno reprezentativno istraživanje sprovedeno 1999. što je omogućilo neka osnovna poređenja između Istočnih i Zapadnih Nemaca. političko-institucionalne i civilizacijske činioce. godine nivo učešća je opao i u Istočnoj Nemačkoj i u rusiji što pokazuje ne samo da je nivo članstva u organizacijama u postkomunističkim zemljama veoma nizak. do 1995-97. analiza promena u rangiranju zemalja od 1990-91. Prvi koristi podatke iz istraživanja na individualnom nivou iz sva tri druš28 Više pitanja u anketi PCOMS bilo je usmereno na reprezentativni uzorak zapadnonemačkih ispitanika. Istočnoj Nemačkoj i rusiji pod nazivom Studija o članstvu u organizacijama građana postkomunističkih zemalja (PCOMS). koristeći meru iz podataka Svetskog pregleda vrednosti o članstvu u organizacijama kao zavisnu varijablu.28 u tom poglavlju se statistička analiza koristi za ispitivanje niza različitih hipoteza na individualnom nivou.Uvod 25 rezultati pokazuju da je. .

faktori koji nisu obuhvaćeni standardnim modelom društveno-ekonomskih varijabli mogu biti uzročno relevantni. opstajanja prijateljskih mreža i razočaranja postkomunizmom i ispitujem njihov uzročni uticaj na članstvo u organizacijama. ukazujući na osnovne sličnosti ali i na nekoliko značajnih razlika.26 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi tva. obrazovanje. Šesto poglavlje nastoji da dopuni statističku analizu iz petog poglavlja uvodeći zaključke iz 60 dubinskih intervjua sa običnim Istočnim Nemcima i rusima. Tu operacionalizujem koncepte nepoverenja u komunističke organizacije. druga statistička analiza u petom poglavlju podrobnije obrađuje elemente prethodnog komunističkog iskustva. konkretno postkomunistički. kao i veličina grada. ova analiza daje snažnu empirijsku podršku iskustvenom pristupu. da bi procenio značaj varijabli društveno-ekonomskog statusa (SES) kao što su prihod. prethodno komunističko iskustvo predstavlja najsnažniju promenljivu. u ovoj interpretativnoj analizi razvijam i primenjujem tri osnovna postkomunistička činioca mnogo detaljnije nego što se to može učiniti zatvorenim pitanjima iz ankete korišćene u petom poglavlju. rezultati pokazuju da sva tri faktora imaju eksplanatornu moć. što govori o tome da drugi. poredim odgovore i priče istočnonemačkih ispitanika sa ruskim. Sve u svemu. Bez obzira na to da li se radi o spojenom uzorku ispitanika iz rusije i Istočne Nemačke ili o svakom uzorku posebno. ukupno gledano. i pritom ubacujem mnogo citata i primera kako bih ilustrovao prethodno pokazanu kauzalnu vezu između eksplanatornih činilaca i članstva i učešća mojih ispitanika u dobrovoljnim organizacijama. rezultati pokazuju da. I ovoga puta je zajednički teorijski element kauzalnih činilaca način na koji ljudi tumače svoje prethodno iskustvo kada prave izbore u vezi sa svojim sadašnjim ponašanjem. šesto poglavlje obezbeđuje kompletnije i bogatije razumevanje građana postko- . pokazujući kako prošla iskustva ljudi i njihove tekuće reinterpretacije tih iskustava mogu najbolje da objasne njihovo sadašnje ponašanje. bez obzira na to što su društveno-ekonomske varijable ponekad statistički značajne. Pre svega. opisanoj njihovim rečima. uključivanje ovih specifično postkomunističkih varijabli uveliko poboljšava procenat varijabilnosti objašnjen samo društveno-ekonomskim faktorima. uključujući tri uzročna činioca uvedena u drugom poglavlju da bi ispitala njihov uticaj na članstvo u organizacijama u istočnonemačkom i ruskom uzorku. Pokazujem kako se svaki od ova tri činioca odnosi prema životnoj priči mojih ispitanika. uz individualnu varijablu prethodnog komunističkog iskustva. životna dob i rod.

potpomognuto nalazom o sličnim kauzalnim činiocima u dva inače veoma različita društva. kvalitet postkomunističke demokratije je zbog slabosti civilnog društva smanjen. dok istovremeno nedostaje institucionalni uticaj koji bi te organizacije mogle da obezbede. Pokazujem da su naučnici požurili kada su naglasili razlike u elitama i institucijama. Tvrdim da je slabost civilnog društva izrazita i potencijalno opasna karakteristika postkomunističke demokratije. u sedmom poglavlju zaključujem knjigu raspravom o nekim njenim širim implikacijama. završna razmatranja posvećujem nečemu što predstavlja smeo izazov. Nastavljam sa razmatranjem spekulativnijeg pitanja o tome kako bi se nalazi ove knjige mogli vremenom promeniti. . suštinskih promena uglavnom biti malo. Zatim raspravljam o pozitivnim i negativnim tumačenjima uticaja koji će nizak nivo učešća građana postkomunističkih društava u dobrovoljnim organizacijama imati na postkomunističku demokratiju.Uvod 27 munističkih društava i niza iskustava kroz koja su prošli. konačno. Počinjem ocenom uticaja nalaza knjige na sagledavanje postkomunističke Evrope kao raspoznatljivog i koherentnog regiona. usredsređujem se na potencijalne efekte koje bi promena generacija ili institucionalne strukture mogla imati na postojeći obrazac neparticipacije u postkomunističkim društvima i predviđam da će. ali sugerišem da – paradoksalno – to neangažovanje može istovremeno sprečiti stvaranje antidemokratskih snaga sa širokom i organizovanom podrškom građana zbog nasleđenog nepoverenja u sve vrste javnih organizacija. odbacujući sličnosti komunističkog iskustva u zemljama regiona i njegovo trajno nasleđe – naročito na socijetalnom nivou. Iako ustanovljeni obrasci nisu nimalo ohrabrujući. jer se građani sve više udaljavaju od političkog procesa. Navodim da bi utvrđivanje sličnog niskog nivoa participacije u celom regionu. i pomaže da se bolje i temeljnije objasni izrazito nizak nivo članstva u organizacijama stanovnika današnje postkomunističke Evrope. trebalo da dovede do preispitivanja relativnih sličnosti i razlika između zemalja postkomunističke Evrope. konačno. ističem ključnu ulogu države kao kooperativnog partnera civilnog društva i naglašavam potrebu da se krene dalje od neoliberalnog dogmatizma o institucionalnom “oblikovanju” ka fleksibilnom i otvorenom pristupu koji je osetljiviji na istoriju i lična iskustva građana u postkomunističkim društvima. odnosno onome što se može učiniti da bi se popravila postojeća situacija. u bliskoj budućnosti. Iako možda ne postoji mogućnost sloma ili pretnja opstanku demokratije.

što pomaže da se potvrde i prošire nalazi ove knjige. sv. ova knjiga nastoji da opiše i objasni komplikovani život građana komunističkih i sada postkomunističkih društava. Marc Howard ross. . daje veću uverljivost argumentu i nalazima nego što bismo je mogli dobiti primenom samo jednog od njih. 89. na primer. Comparative Politics: Rationality. ova metodološka komplementarnost predstavlja odgovor na pozive koje su komparativni istraživači svih teorijskih i metodoloških pravaca nedavno uputili naučnicima da u svojim empirijskim istraživanjima koriste višestruke metode. i Ira katznelson u Lichbach i Zuckerman.29 I što je najznačajnije. 454-456. ur. Statistička analiza uključuje ispitivanje i isključivanje niza alternativnih hipoteza. robert O. Zuckerman. i poglavlja koja su napisali Mark I. u celini gledano. “disciplining Political Science”. Gary king. primenjujući induktivan teorijski pristup zajedno sa kvantitativnom i kvalitativnom metodom. upotreba i kombinovanje ova dva različita metodološka pristupa omogućavaju mnogo rigorozniju primenu i ispitivanje osnovnog teorijskog argumenta ove knjige o uzročnom efektu prethodnog iskustva ljudi na njihovo sadašnje ponašanje. činjenica da ova dva različita pristupa ukazuju na iste rezultate. Samo ako budu razumeli kako su ljudi živeli u komunizmu – na koji način su se prilagodili velikim ograničenjima zbog uplitanja države i disfunkcio29 Vidi. kao i mnogo detaljniji.28 ISTraŽIVaNJE Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Ova knjiga se zasniva na nekoliko tipova i izvora podataka i koristi višestruke metode u nastojanju da pruži kauzalno objašnjenje koje je teorijski i empirijski uverljivo. Margaret Levi. i Sidney Verba. pokazujući istu čvrstu podršku istorijskim i iskustvenim činiocima. Štaviše. 1997). Pored analize postojećih podataka i sekundarne literature. br. Designing Social Inquiry: Scientific Inference in Qualitative Research (Princeton: Princeton university Press. david d. Lichbach i alan S. i pritom istovremeno pokazuje eksplanatornu moć tri osnovna teorijska činioca za koja pretpostavljam da će se odraziti na članstvo u organizacijama. and Structure (Cambridge: Cambridge university Press. ali komplementarna metoda prikupljanja podataka. American ‘Political Science Review’. Laitin. keohane. 1994). kombinacija zatvorene ankete i otvorenih intervjua dozvoljava ispitivanje centralne zagonetke ove studije koristeći dva različita. a interpretativni pristup daje dubinu i čvrstinu statističkim nalazima.. kontekstualizovaniji i sugestivniji opis kauzalne logike argumenta. 2 (1995). Culture. str. obuhvatam i nalaze sopstvenih empirijskih istraživanja.

Nadam se da će ova knjiga doprineti kompletnijem i jasnijem razumevanju prošlih iskustava i sadašnjeg ponašanja građana postkomunističke Evrope.Uvod 29 nalne privrede i zašto su njihovi odnosi s prijateljima i poznanicima imali ključnu društvenu ulogu – i kako su shvatili i prihvatili nove izazove postkomunizma. naučnici i političari će biti u mogućnosti da razumeju kretanja na socijetalnom nivou u ovom regionu. ali nisu ni atomizovani pojedinci lišeni društvenih odnosa. Oni su. obazrivi akteri koji se bore sa izazovima izuzetno dezorijentišućeg sveta. u stvari. . u knjizi je pokazano da građani u postkomunističkim društvima sigurno nisu oduševljene pristalice pristupanja organizacijama.

Štaviše. . Polaznu tačku i srž knjige predstavlja jedan empirijski nalaz o civilnom društvu u postkomunističkoj Evropi. ja ga induktivno razvijam u preostalom delu knjige. da bismo razumeli slabost civilnog društva. zajedničku svim postkomunističkim zemljama. ekonomske i kulturne razlike koje danas postoje između tih zemalja. u njemu ne navodim mnogo citata i referenci. u specifičnom kontekstu ovog projekta i njegovih zaključaka. Štaviše. kako ovo poglavlje nema za cilj da izloži pregled literature.2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama uVOd Ovo poglavlje bavi se razradom osnovnog teorijskog argumenta knjige. On se usredsređuje na stvaranje i učvršćivanje društvenih obrazaca u komunističkom i postkomunističkom periodu. u poređenju sa drugim regionima sveta. induktivno izvedenim i istorijski zasnovanim “iskustvenim” pristupom socijetalnom kontinuitetu i promenama. Činjenica da unutar regiona postkomunističke Evrope postoji sličnost u pogledu nivoa članstva u organizacijama posebno pada u oči imajući u vidu velike političke. Ovaj dinamični pristup posmatra pojedince kao aktere koji prave izbore na osnovu svojih prethodnih iskustava i tekućih reinterpretacija tih iskustava. kao što ću to potpunije izložiti i dokazati u narednim poglavljima. varijacije između postkomunističkih zemalja relativno su male. suština ovog nalaza ogleda se u danas izuzetno niskom nivou učešća građana postkomunističkih zemalja u dobrovoljnim organizacijama. iako objašnjavam osnovnu uzročnu logiku iskustvenog pristupa. potrebno je da razmotrimo i zajedničke elemente komunističkog iskustva i njegovog trajnog nasleđa.

Jonah d. i Michael E.. Padgett. 1995). str. Weigle. M. Tocqueville’s Revenge: State. malo ko bi bio spreman da tvrdi kako rusija danas ima dinamično civilno društvo. koja je spremna da pruža pomoć. ili u odnosu “nulte sume”. 29. Formulisan kao društveno-naučna hipoteza. Society. 3 (1999). u Theda Skocpol i Moris P. 2000). bilo bi dobro da pomenemo dva značajna alternativna gledišta. umesto da se civilno društvo i država posmatraju kao da su suprotstavljeni jedno drugom. Levy.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama ZNaČaJ drŽaVE I PrIVrEdE 31 Pre nego što se posvetimo samom iskustvenom pristupu. iako su neki naučnici utvrdili da se broj organizacija povećao. ur. trebalo bi ispitati na koji način – istorijski. zbog političke borbe između elita i raširene korupcije u skoro svim granama vlasti. The Rebirth of Politics in Russia (Cambridge: Cambridge university Press. kao što to izlažem u trećem poglavlju. Organizing Democracy in Eastern Germany. Civic Engagement in American Democracy (Washington. 31 Vidi. Ma: Harvard university Press. naročito u rusiji. Democracy from Scratch: Opposition and Regime in the New Russian Revolution (Princeton: Princeton university Press. “How americans Became Civic”. 333-379. Russia’s Liberal Project: State-Society Relations in the Transition from Communism (university Park: Pennsylvania State university Press. Forina. Theda Skocpol. u raznim zemljama i često nenamerno – država može da deluje kao glavni akter stvaranja i podržavanja civilnog društva. 1997).31 u stvari. na primer. Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton: Princeton university Press. iza mnogih drugih tekućih problema elite i tema institucionalnog i ideološkog karaktera koje dominiraju i u medijima i u naučnim analizama u rusiji. and Economy in Contemporary France (Cambridge. urban. 1999). naročito str. British Journal of Political Science. na primer.32 Vidi. 417-461. 1997). pitanje civilnog društva potisnuto je u drugi plan. kao što su to već pokazali drugi naučnici. na primer. Maier. 30 . Sličnu raspravu o Istočnoj Nemačkoj vidi u Charles S. država i previše često nije obezbedila neophodna sredstva i podršku organizacijama civilnog društva. Peter a. dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation. 1999). 32 Vidi. odmeren i instruktivan prikaz izazova sa kojima se suočava rusko civilno društvo i njegovog odnosa sa ruskom državom u Marcia a. Hall. Jasno je da u postkomunističkom kontekstu. Steven Fish. civilno društvo je u rusiji brzo nestalo sa političke i naučne scene u godinama koje su usledile posle perioda mobilizacije za rušenje komunističkog režima. ovaj argument pretpostavlja da će snažna i aktivna država. Što je još gore. podstaći razvoj civilnog društva. sv. noviji doprinosi proučavanju civilnog društva naglašavaju ulogu državne podrške u jačanju civilnog društva. br.30 drugim rečima. “Social Capital in Britain”.

to su sigurno ključni činioci razvoja i jačanja civilnog društva. Rebellious Civil Society. Češka republika ili Poljska. Levy. Međutim.33 Slučaj rusije još jednom snažno potvrđuje ovaj argument. ukazuju na to da ovi strukturni činioci. str. čak i u većoj meri. Organizing Democracy in Eastern Germany. zabeleženi u svim ostalim zemljama postkomunističke Evrope. 34 To isto kaže i Padžet koji piše da “čak i u ‘vodećim’ postkomunističkim zemljama. znajući da se mnogo ljudi muči da sastavi kraj s krajem kako bi preživelo predstojeću zimu ili pomoglo članovima svoje porodice i bliskim prijateljima.34 Činjenica da Istočni Nemci. na primer. nove društveno-ekonomske strukture ne vode asocijacionom kolektivizmu”. niski nivoi članstva u organizacijama. kao što su Češka republika. i Padgett. str. nivo participacije ukazuje da tu moraju biti na delu i drugi faktori. u tako nesigurnoj ekonomskoj klimi. međusobno veoma različite po tipu države i privrede. može da dovede do organizovane akcije i revolta. str. drugim rečima. Vidi Padgett. 2. Ova hipoteza pretpostavlja da je stabilan i funkcionalan privredni sistem. Organizing Democracy in Eastern Germany. kako se od njih može očekivati da finansiraju dobrovoljne organizacije i da im pristupaju? Sudeći po primeru rusije i drugih zemalja sa slabim institucijama i privredom koja se bori sa problemima. ili čak “preduslovima”. . jer u toj zemlji od pada komunizma ekonomska neizvesnost i haos i dalje traju. iako su verovatno nužni za razvoj dinamičnijeg civilnog društva. ali. možda nisu dovoljni za njegov nastanak u postkomunističkom kontekstu. neophodan za trajniji razvoj civilnog društva u zemlji. Ovim ne želim da kažem da su argumenti o značaju države i privrede netačni ili irelevantni. ali je važno da se spontani protest razlikuje od organizovanog i trajnog učešća u demokratskom okruženju. Naprotiv.95-301. realnost da postkomunističke zemlje. nizak. beleže slične niske nivoe članstva u dobrovoljnim organizacijama. naravno. koji povećava materijalno blagostanje građana. za razvoj civilnog društva odnosi se na ekonomiju. po kojima se razlikuju od 33 Ekonomska oskudica.32 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi drugi značajan argument o uslovima. Tocqueville’s Revenge. 25-26. 166 35 Vidi. uključujući i one “naprednije” ili “uspešnije” kao što su Mađarska. Mađarska i Poljska. u kojima su prelaz na tržišnu privredu i demokratska konsolidacija najviše uznapredovali. iako više od jedne decenije žive u državi koja se često navodi kao uzor podrške civilnom društvu35 i imaju najviši životni standard u postkomunističkoj Evropi. moglo bi nam se učiniti da ekonomska nestabilnost i odsustvo pomoći države u potpunosti objašnjavaju slabost civilnog društva. Izvanredan prikaz protestnih akcija u postkomunističkoj Poljskoj vidi u Ekiert and kubik. beleže sličan.

ISkuSTVENI PrISTuP SOCIJETaLNOM kONTINuITETu I PrOMENaMa S obzirom na to da je osnovni rezultat koji se objašnjava ovim projektom kolektivni obrazac neučestvovanja u dobrovoljnim organizacijama širom regiona postkomunističke Evrope. Iako varijable na nivou zemalja – na primer privreda i uloga države i političkih institucija – jesu značajne. usredsređujući se na članstvo i učešće u dobrovoljnim organizacijama. Samo ako budemo razmotrili motivacije pojedinaca moći ćemo da shvatimo i objasnimo njihovo ponašanje. a ne na stavovima. Logika ovog iskustvenog pristupa odgovara onome što ričard rouz naziva “model doživotnog učenja”. ja razmatram uzročnu vezu između prethodnih običaja. najpogodnija jedinica analize jeste upravo pojedinac. postojećem i budućem režimu. iskustava i društvenih obrazaca ljudi i njihovih sadašnjih aktivnosti. str. on tvrdi da ljudi tokom svog života u zrelom dobu mogu prome36 rose. iskustveni pristup iskustvima iz realnog života daje prednost nad stavovima i vrednostima.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 33 svih ostalih delova sveta.36 Osnovni uzročni mehanizam je isti. a samo ako budemo razmotrili ponašanje pojedinaca moći ćemo da razumemo kolektivne obrasce unutar jednog društva i u svim društvima u celini. Centralni argument ovog teorijskog pristupa jeste tvrdnja da je sadašnje ponašanje ljudi oblikovano njihovim prethodnim iskustvima i načinom na koji oni ta iskustva tumače. Štaviše. Democracy and Its Alternatives. fokusiranje na činioce na nivou pojedinaca obezbeđuje najneposredniju vezu za razumevanje i objašnjenje članstva u organizacijama u komparativnoj perspektivi. ali rouz ispituje relativan uticaj niza činilaca iz različitih perioda života ljudi na njihove stavove prema prethodnom. 118. dok je naglasak mog argumenta na ponašanju. i pošto je ukupan obim participacije u svakoj zemlji određen izborima i delovanjem svakog pojedinca u njenom društvu. pokazuje da je neophodno da se razmotre i činioci koji su specifični za građane i društva postkomunističkih zemalja. gde se “podrška režimu prvobitno oblikuje socijalizacijom u ranoj mladosti i zatim kontinuirano razvija tokom zrelog doba pri čemu se početna verovanja učvršćuju ili menjaju u skladu sa naknadnim iskustvima”. kako pojedinačni akteri prave izbore koji određuju njihovo ponašanje? u nastojanju da pruži odgovor na ovo pitanje. . povezujući teorije socijalizacije i učinka institucija. Mishler i Haerpfer.

kako i pod kojim uslovima socijetalna promena postaje trajna? Moj odgovor na ova pitanja uključuje i institucionalnu i kulturnu komponentu i smatram da je taj proces mnogo postupniji i istorijski uslovljeniji nego što to nove ekonomske institucionalne teorije navode. Narrative Identity. koji delimično citira Margaret Somers. najuobičajeniji ishod je. proces tumačenja i ponovne procene je dinamičan i neprekidan. kako dolazi do trajne socijetalne promene? kada. str. and Social action: rethin- . prilagođavaju promenama u životnom ciklusu. “Narrativity. “Structure and Configuration in Comparative Politics”. obično nije bezuslovna ili apsolutna. kako ljudi stare. javne i kulturne narative koji informišu njihove živote. 38 katznelson. kacnelson. institucije mogu da stvore ograničavajuće uslove koji definišu raspon i vrste mogućnosti u kojima ljudi razložno veruju da mogu da deluju. koji institucije definiše “i kao donosioce pravila i kao formalne organizacije koje su mesta za ljudsku interakciju pod uslovima diferencijalne moći i autoriteta”. Institucije. piše da “konfigurativna mikroanaliza teži analitičkoj narativnosti koja koristi prostorne i vremenske pojmove da bi rekonstruisala i u vremenu i prostoru obeležila ontološke narative i odnose istorijskih aktera.38 37 Ira katznelson. Comparative Politics. prekinuti ili potpuno odstraniti. neposredno ne određuju akcije i reagovanje ljudi. prilagođavanje ili reakcija na prethodne događaje. međutim. iako nužno ne dovodi do trajnih promena. Štaviše.34 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi niti ponašanje. Moj pristup institucijama prati tradiciju istorijskog institucionalizma. 102. Promenu ne mora da pokrene neki “spoljni šok”. promena u njihovom ponašanju možda neće biti dugotrajna i oni će se ponovo vratiti svojim prethodnim obrascima. delimičnu promenu često izazivaju nove okolnosti koje navode ljude da ponovo procene svoja prethodna iskustva i u skladu sa tim promene ponašanje. u Lichbach i Zuckerman. iskustva i obrasce ljudskog života. ipak.37 Štaviše. međutim. kontinuitet. navike i lične odnose teško zaboraviti. Ta promena. Somers. uglavnom. Promena je. promena može biti samo delimična ili privremena. Obrasci ponašanja ljudi – uključujući i njihove radne i rekreativne navike i društvenu i političku participaciju – često ostaju relativno stabilni tokom celog njihovog života i. i tu se vidi uloga kontingencije i onoga što ajra kacnelson naziva “konfiguracija”. Iako je objašnjenje promene veći izazov. ona može da proistekne i iz novog tumačenja ili reinterpretacije starih iskustava. ali ako nove okolnosti ne odgovaraju očekivanjima ljudi. uglavnom se. ljudi ne mogu u pravom smislu da krenu od početka jer je sećanja. konačno. i ključno ukrštanje ovih narativa sa drugim relevantnim društvenim snagama’”. “Structure and Configuration in Comparative Politics”. drugim rečima. Vidi Margaret r.

Iako ne želim da sugerišem da ova tri činioca imaju svojstvo zakona kao preduslovi za socijetalnu promenu. komunističko iskustvo Istočne Evrope i Sovjetskog Saveza predstavlja izvanredan primer transformativnog potencijala institucija. mogu da utiču i izmene društvene obrasce na način koji proizvodi i učvršćuje dugotrajnu socijalnu promenu. potrebno je da se steknu tri činioca: prvo. najverovatnije. bez kojih će svaka promena. zanemarene ili odbačene. Sada ću se posvetiti konkretnijem razmatranju komunističkog i postkomunističkog iskustva. . i treće. ovaj region je činila grupa krajnje različitih zemalja. usredsređujući se na izbore i ponašanja na individualnom nivou. TraNSFOrMaTIVNI uTICaJ kOMuNISTIČkIH INSTITuCIJa Ova rasprava je do sada imala vrlo apstraktan nivo. biti samo delimična i podložna vraćanju na staro. nove institucije bi trebalo graditi na postojećim tradicijama ili kulturi društva. str. Pre uspostavljanja komunističkog sistema. Zatim. kako bih potvrdio opšte tvrdnje koje ovde iznosim.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 35 da bi se trajna socijetalna promena dogodila. 604-605. oni doista predstavljaju ključne faktore u tom procesu. tvrdim. potrebno je vreme da se nove institucije učvrste. a ne slabe i labave. pa čak i tuđe. u narednom odeljku. i prvih godina posle drugog svetskog rata u Istočnoj Evropi. posle Prvog svetskog rata u rusiji. u ovom odeljku opisujem transformativni uticaj komunističkog institucionalnog sistema koji je. konačno. i to vreme koje se meri decenijama i generacijama. Preciznije rečeno. Pored drugačijih religija i činjenice da su kroz istoriju pripadale različitim imperijama i borile se na različitim straking English Working Class Formation”. a ne mesecima ili godinama. odlučujući i u mnogo čemu homogenizujući uticaj na preoblikovanje komunističkih društava. 16 (1992). ako nisu izgrađene na prethodnim tendencijama. sv. imao značajan. ako su prva dva uslova zadovoljena. okrećem postkomunističkom periodu. nove institucije bi trebalo da budu autoritativne i obavezujuće. Zatim se. Social Science History. veća je verovatnoća da će nove institucije biti pogrešno shvaćene. sve dok ne prođe dovoljno vremena da one. i pokazujem kako je nasleđeno iskustvo komunizma imalo značajan i trajan uticaj na razvoj događaja u postkomunizmu. ako nove institucije nisu autoritativne i obavezujuće manja je verovatnoća da će ljudi promeniti obrasce svog ponašanja da bi im se prilagodili. nove institucije će ostati nepoznate. jer lako mogu da nastave da se ponašaju kao i pre. drugo.

Novina lenjinizma kao organizacije leži u tome što on harizmatskom bezličnošću zamenjuje proceduralnu bezličnost koja je dominantna na Zapadu. br. Stephen E. on kaže: “I u liberalnim i u lenjinističkim režimima (za razliku od društava koja su imala status seljačkih). već pedesetih godina dvadesetog veka komunističko rukovodstvo – koje je uspostavila nemilosrdna politika “moskovskog centra” – uspelo je da nametne i silom uvede “replike” sovjetskog režima koje su u celom sovjetskom bloku karakterisali isti institucionalni i ideološki mehanizmi.39 Iako su komunisti sigurno ugradili i prethodno ojačali postojeće istorijske tendencije. New World Disorder. neosporan i harizmatski. 1 (1994).42 Iako se snaga tog autoriteta u nekim delovima komunističkog bloka u određenoj meri razlikovala. 40 Zanimljivu raspravu o slučajevima istorijskog kontinuiteta u Istočnoj Evropi. ali je njihova centralna i određujuća karakteristika bilo postojanje komunističke partije koja je istovremeno bila i mesto i jezgro svih društvenih organizacija i čiji je autoritet bio transcendentan. u jednom ogledu koji je napisao 1978. 43 Mnogo detaljniju razliku između komunističkih i autoritarnih režima izlažem u Poglavlju 4. društvena akcija bila je prvenstveno usmerena na bezlične norme. “Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of Post-Communist Politics”. kao i liberalna društva na Zapadu. Hanson. Janos. sv. bila zasnovana na bezličnim institucijama i normama. uverljivo je dokazivao da je specifična karakteristika režima koje naziva “lenjinistički” bio koncept “harizmatične bezličnosti”. takođe. godine. “Moscow Centre”. Specifičnost lenjinističkih režima ogleda se u tome što bezličnost nije izražena u proceduralnim vrednostima i pravilima (odnosno redovnom zakonskom postupku). 159-219. str. koji datiraju još iz pretkomunističkog perioda. ken džauit. New World Disorder. a posle više decenija komunističke vladavine i smanjivala. oštrouman i originalan naučnik koji se bavio komparativnim proučavanjem komunizma.43 39 Jowitt. 42 Vidi. 1-31. Međutim. 1997).40 “partija novog tipa” je tokom narednih trideset godina uspela da stvori i “društvo novog tipa”. 1. u Jowitt.36 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nama u oba svetska rata. East European Politics and Societies. Time and Revolution: Marxism and the Design of Soviet Institutions (Chapel Hill: university of North Carolina Press. institucionalna harizma komunističke partije ostala je određujuća karakteristika koja je režime sovjetskog tipa razlikovala od drugih oblika nedemokratske vlasti. 8. . vidi u andrew C. str. već u harizmatskoj bezličnosti partijske organizacije.”41 drugim rečima. str. komunistička društva su. 41 Preštampano pod naslovom “The Leninist Phenomenon”. one su pokazivale i ogromne razlike u stepenu industrijalizacije i ekonomskog razvoja i raznorodne političke tradicije.

45 Bunce. barem u teoriji.44 Ona se usmerava na četiri centralna činioca: (1) “ideološka misija vladajuće elite”. The Changing Soviet System: Mono-Organizational Socialism from Its Origins to Gorbachev’s Restructuring (aldershot: Edward Elgar. 47 T. 22. H. kako se pokazalo. 46 Bunce. 1990). područjima i sektorima. str. za koje kaže da su bili “homogenizujući”. Subversive Institutions.46 u praksi su komunističke zemlje – koje su u većini kasnile u ekonomskom razvoju oslanjajući se na modele proizvodnje i rasta iz devetnaestog veka – započele velike planove modernizacije koji su obuhvatali i veću industrijalizaciju i urbanizaciju na račun poljoprivrede. pluralističke Jugoslavije i. odnosno zamene pluralizma i konkurencije partijom. i (4) “izuzetan institucionalni prodor države”. nešto manjoj meri. str. Subversive Institutions. u svim oblastima. bili “orijentisani ka budućnosti. 21-25. (3) “stapanje ne samo politike i privrede nego i partije i države”. (2) “izgradnja… ekonomskog i političkog monopola u rukama komunističke partije”. H. Nesrećna ostavština ove gromoglasne i prkosne. karakteristična osobina si44 Bunce. rigby. i politike”. Za razliku od sistema koji dopuštaju privatno vlasništvo i konkurenciju na tržištu. moderne tehnologije i društveno-ekonomskog razvoja. To je dovelo do onoga što T. i u krajnjem ishodu defektne. Subversive Institutions. Bans odnosi se na činjenicu da su komunistički režimi. bilo teško i reformisati i ukinuti. drugi činilac koji komunističke režime razlikuje od ostalih jeste potpuni politički i ekonomski monopol komunističke partije. rigbi naziva “monoorganizacioni” poredak. Prvi činilac koji pominje V.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 37 u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Valeri Bans izlaže korisnu sintezu raznih elemenata komunističkog iskustva. ekonomsko i ideološko planiranje komunističkoj eliti koja je radila u ime partije. u nešto većoj meri. otvoreno antikapitalistički i zasnovani na pretpostavljenoj posvećenosti brzoj transformaciji privrede i društva a nakon toga. Poljske i Mađarske. .47 kao posledica toga. a njena formulacija karakterističnih osobina komunizma može da posluži i za strukturiranje ove rasprave.45 Sve ove karakteristike postojale su u komunističkim sistemima širom Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope. s delimičnim izuzetkom. komunistički sistem poverio je svu odgovornost za političko. za razliku od autoritarnih koji nastoje da ostvare stabilnost i obično deluju u kapitalističkom ekonomskom okruženju. ideologije ogleda se u činjenici da je veliki deo postkomunističkog regiona zakrčen neefikasnim i zastarelim fabrikama koje je.

50 Bunce. Party States and Their Legacies in Post-Communist Transformation (Cheltenham.48 Ovaj spoj objašnjava. Svi položaji u državi. Treće. na primer. partija je u stvari pokušala da zameni i samu potrebu za nezavisnom društvenom aktivnošću gustom institucionalnom mrežom grupa i organizacija u kojima su članstvo i učešće obično bili obavezni ili prisilni. naročito u onim sferama koje su makar i u najmanjoj meri bile političke. potrošačkih dobara. društvene i geografske mobilnosti. str. ili čak “fuzija” ekonomije i politike – pri čemu su obe imale ugrađenu potrebu za većim rastom i moći – pod dominantnim uticajem partije. uz vrlo malo izuzetaka. u suštini. . str. 49 Bunce. Zbog toga je masovna javnost postala zavisna od partijske države u pogledu zaposlenja. Malo je ljudi moglo da izbegne kontrolu partijske države u javnoj sferi jer je skoro svako dete moralo da pristupi omladinskoj organizaciji. i stoga često neefikasnu radnu snagu. Bans razmatra u svojoj istorijskoj sintezi a to je pokušaj partijske države da izvrši potpuni prodor i ostvari nadzor i kontrolu nad svim aspektima društva. koja je predstavljala politički prioritet. u kojima su institucionalna i administrativna ovlašćenja države nezavisna i postavljena iznad predstavnika vladajuće političke stranke koji zauzimaju položaje u njoj. Subversive Institutions.”50 I više od toga. obrazovanja. po definiciji. zdravstvene zaštite. stanovanja. 23. suvišnu. Vodeći državni funkcioneri bili su. za razliku od demokratskih ili drugih nedemokratskih sistema. takođe. u komunističkim sistemima partija je. koji V. 24. u stvari. 1997). Napredovanje u karijeri i razne privilegije deljeni su na osnovu partijskog pokroviteljstva i lojalnosti. zavisio od njene strategije i odluka. Vidi. prihoda. str. vodeći članovi partije a državni aparat je. Subversive Institutions. partija je sprečila “postojanje bilo kakvog asocijacionog života. političkih organizacija ili društvenih pokreta odvojenih od institucionalne mreže partijske države. 22. bili su popunjeni članovima partije. uk: Edward Elgar. iako je takva politika oduzimala elastičnost tržištu rada i stvarala preveliku. bila država. od najviših rukovodećih do onih u školama i lokalnim udruženjima. Subversive Institutions.49 kao rezultat ogromnog delokruga i uloge komunističke partije javlja se četvrti – i najznačajniji za ovu knjigu – činilac. Iako autoritarni režimi uglavnom dozvoljavaju samostalne društvene aktivnosti koje ne predstavljaju neposrednu opasnost za državu. zašto su komunistički režimi insistirali na obezbeđivanju pune zaposlenosti.38 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi stema državnog socijalizma postala je međuzavisnost. 48 Bunce. Maria Csanadi.

zdravstvene zaštite. glasanje. pošto je javna sfera bila u tolikoj meri politizovana. partija je (ponekad preko preduzeća) bila jedini distributer stanova. 53 Vidi klasična dela o privredi državnog socijalizma: Janos kornai.51 V. Bans nam daje vrlo sugestivan opis “neverovatno jednoličnih iskustava” komunističkih građana: Bez obzira na to da li su se građani bavili političkim. jedini zaštitnik radničkih prava (kroz sindikate pod kontrolom partije). koja je obeležavala državnu privredu.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 39 dok je svaki odrasli radnik. 28. i pošto je vrednu robu i usluge bilo teško pribaviti bez veza ili pomoći. naročito poglavlje 4. The Socialist System: The Political Economy of Communism (Princeton: Princeton university Press. 1979). prisustvo na mitinzima i sadržaj masovnih medija.53 mali broj ljudi – obično pripadnika elite komunističke partije koji su kupovali u specijalnim prodavnicama i mogli da se snabdevaju svom zapadnom robom – mogao je da izbegne duge redove. saobraćaja i mogućnosti za bavljenje raznim aktivnostima u slobodno vreme.52 ukratko. partija je raspodeljivala sva dobra i utvrđivala sve cene. raspon mogućnosti za mišljenje i delovanje. ljudi su razvili uobičajene obrasce adaptivnog ponašanja. Tako partija nije samo orkestrirala regrutaciju elite. Još jedan ključni element komunističkog iskustva odnosi se na specifične socijalne posledice centralizovanog planiranja privrede. pripadao sindikatima ili drugim masovnim organizacijama. praktično. političkog. u isto vreme. jedini autoritet koji je utvrđivao proizvodne norme i dodeljivao vreme za odmor (pri čemu je bila i jedini graditelj i upravitelj odmarališta). a ponekad i preoblikovale. Political Participation in the USSR (Princeton: Princeton university Press. 52 Bunce. kontrolisana i nadzirana. ekonomskim. od soli do toalet papira. društvenim ili kulturnim aktivnostima njih je u onome što rade kontrolisala partija. Subversive Institutions. komunistička partija je nastojala da nadzire i kontroliše svaki aspekt ekonomskog. Friedgut. konačno. pa čak i društvenog života. Economics of Shortage (amsterdam: North-Holland Publishing Company. loš izbor i čestu oskudicu životnih potrepština. Ona je delovala i u privredi kao jedini poslodavac. 1992). drugim rečima. u privrednom sistemu u kojem su nestašice bile hronične. 51 Jedan od najboljih prikaza prisilne mobilizacije masa u komunističkim režimima vidi u Theodore H. Ekonomska situacija i kontrola komunističke partije nad javnom sferom zajedno su ograničavale. . str. a to je karakteristika koja komunizam razlikuje od drugih nedemokratskih autoritarnih režima. 1980).

Janine r. postali još življi i značajniji. godine džauit piše: “kroz svoju organizaciju i etos. i na vrednosti egalitarizma izraženoj u ulozi delotvornog učesnika”. The Power of the Powerless. nasuprot tome. Vidi “Political Culture in Leninist regimes”. Subversive Institutions. 1986). Ti elementi se. Wedel. suprotstavljaju pojavi režima i društva čiji se etos i struktura zasnivaju na komplementarnom odnosu između javne i privatne sfere. 30. 1985). Međutim. institucije ne određuju adaptivni socijetalni odgovor na neki neposredan. drugim rečima.54 džauit. naročito str. piše: “Lenjinističko iskustvo u Istočnoj Evropi … pojačalo je isključivu razliku i dihotomni antagonizam između zvanične i privatne sfere. str. Sharpe. sa svoje strane. na primer.”56 Pošto je njihovu javnu sferu u potpunosti kontrolisala komunistička partija sa svojim pratećim organizacionim aparatom – uključujući tajnu policiju. Setite se čuvenog primera Vaclava Havela o piljaru koji je u svojoj radnji istakao natpis “radnici svih zemalja.40 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Centralna karakteristika ovih socijalnih i bihevioralnih obrazaca bila je razlika između javne i privatne sfere. str. ljudi su se. 86-87. 56 57 58 . takođe. 287. Public and Private Life of the Soviet People. “The Leninist Legacy”. Jowitt. koji ponavlja svoj argument od pre skoro dvadeset godina. jer su ljudi mogli otvoreno da govore samo pred onima koje su poznavali i kojima su verovali i zato što su lične veze imale značajnu ulogu u ekonomiji nestašica. New World Disorder. tadašnji [lenjinistički] režimi podstakli su niz nezvaničnih adaptivnih reakcija – i u ponašanju i u stavovima – koji su u mnogo čemu u skladu sa nekim osnovnim elementima tradicionalne kulture ovih društava i podržavaju ih. u svom radu iz 1974. Vidi Havel. The Private Poland (New York: Facts on File. 54 55 Vidi. umesto da idu kroz zvanične kanale. John keane (armonk.”55 V. New World Disorder. 1999). u Jowitt. sindikate i mnoge organizacije sa masovnim članstvom – najveći broj građana komunističkih država formirao je oprezan odnos prema javnim i formalnim aktivnostima. The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: university of California Press. Vidi.57 Privatni odnosi su.58 Transformacija komunističkih društava daje snažnu podršku argumentima o uzročnom uticaju institucija na društvene aktere i načinu na koji je opseg bihevioralnih reakcija ograničen strukturnim uslovima u kojima ti akteri žive i deluju. oslanjali na porodicu. sa druge – na način o kojem se u istočnonemačkom okruženju govori kao o Nischengesellschaft. str. sa jedne strane. ujedinite se!” kako bi pokazao da je “poslušan i da ga prema tome treba ostaviti na miru”. prijatelje i poznanike da bi obavili ono što je bilo potrebno. i privatno i nešto buntovnije biće. ur. Shlapentokh.E. Oleg kharkhordin. 27-29. na održivosti objektivnih pravila i normi. automatski ili smišljen način. Bans dodaje: “Homogenizacija je takođe podstakla pojedince u socijalističkim sistemima da svoje ličnosti podele na javno i konformističko biće. NY: M. Bunce. ili ’društvu niša’.

”59 Što se tiče poslednjeg od tri elementa neophodnog za socijetalnu promenu. 60 Vidi Isaiah Berlin. godine kada su nove institucije uspostavljene. 91. ričard rouz i njegove kolege pišu: “Institucionalne teorije demokratije greše kada pretpostavljaju da struktura institucija određuje odgovor ljudi. Mishler. 59 rose. kao što ću kasnije objasniti. nedemokratskim tradicijama koje su već postojale u mnogim društvima. and Haerpfer. socijetalni odgovor nije se pojavio odmah i brzo. tokom više decenija komunističke vladavine. naprotiv. od kojih je najznačajnija stroga podela između javne i privatne sfere. “Freedom as a Fundamental Value”. nove postkomunističke institucije uglavnom se zasnivaju na neoliberalnim idejama i na idealima samomotivacije i samopomoći koji. želja da se učestvuje u radu dobrovoljnih organizacija i da se tako premosti širok jaz između privatne i javne sfere. nije u skladu sa prethodnim iskustvima koja su ljudi imali sa komunističkim organizacijama. Što je još značajnije. očigledno je da nije prošlo dovoljno vremena od 1989-91. 118-172. i u postkomunističkom kontekstu. ne mogu biti nametnuti silom i koji su po mnogo čemu suprotni komunističkoj praksi i iskustvu. jer su na najveći broj organizacija gledali. to se naročito odnosi na postkomunistička društva u kojima su ljudi bili socijalizovani institucijama koje nisu funkcionisale onako kako je trebalo (ili kako se tvrdilo) da rade. komunistički institucionalni sistem transformisao je društva širom Istočne Evrope i Sovjetskog Saveza (1) jer su institucije bile projektovane i nametnute silom. str. str. . ili oslonac. “Two Concepts of Liberty”.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 41 Nasuprot tome. ono što je specifično za komunističko iskustvo jeste upravo činjenica da institucije nisu radile onako kako je zamišljeno. ukratko. u pretkomunističkim. i pritom imaju i slobodu izbora da u njima ne učestvuju. Four Essays on Liberty (Oxford: Oxford university Press. i (3) jer je komunistički sistem trajao nekoliko generacija. Nasuprot tome. (2) jer su te institucije imale osnovu. To je dovelo do raznih nenamernih posledica. od četrdeset godina u Istočnoj Evropi do preko 70 u Sovjetskom Savezu. 454-471. 1969). Štaviše. onda se ljudi ne mogu prisiljavali da im pristupe. ili kako su vlasti tvrdile da rade. rose. ako se želi da članstvo u njima – za razliku od komunističkih organizacija – bude zaista dobrovoljno. sa sumnjom i nepoverenjem. Democracy and Its Alternatives. on se razvijao postepeno. po definiciji. str. i još uvek gledaju. Što se tiče dobrovoljnih organizacija danas. dejstvo postkomunističkih institucija bilo je potpuno drugačije.60 konačno.

ili zato što su učlanjivanjem povećavali šanse za napredovanje u karijeri. a partija u narodu gubila legitimnost i entuzijazam koji su stvoreni u njihovim ranijim fazama.42 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi PrIMENa ISkuSTVENOG PrISTuPa Na POSTkOMuNIZaM u ovom odeljku uvodim i razvijam tri glavna uzročna činioca koja usmeravaju ovu empirijsku analizu u narednim poglavljima knjige. prisilno ili instrumentalizovano. seljačke i radničke grupe. . Svaka komunistička zemlja imala je komplikovanu mrežu zvaničnih organizacija koje su imale skoro identičnu institucionalnu formu. Njihovo članstvo zasnivalo se uglavnom na obavezi. kao što su klubovi ljubitelja knjige ili sportski klubovi. utoliko što povezuje iskustva koja su ljudi prethodno stekli i njihovo tumačenje tih iskustava sa njihovim sadašnjim ponašanjem. Samo su manje politizovanim udruženjima. a ne unutrašnjem. kao i razne manje politizovane (ali još uvek pod kontrolom države) grupe i organizacije u rasponu od sportskih klubova do klubova ljubitelja knjige. zato što su im pretili negativnim posledicama ako to ne učine. kada bi se učlanio u kvaziobavezne organizacije. Nepoverenje u komunističke organizacije Jedna od najupadljivijih osobina društava državnog socijalizma bila je jasna razlika između njihovih zvaničnih institucija i nezvaničnog ponašanja ljudi u svakodnevnom životu. Objašnjavam zašto nepoverenje u komunističke organizacije. prisustvovao malom broju obaveznih sastanaka i. sindikati. ljudi su sve češće pristupali organizacijama zato što su to morali. povremeno. Zajednički teorijski element ova tri činioca je iskustvene prirode. poslušnosti i spoljašnjem. ali je njihovo članstvo često bilo obavezno. u te organizacije su spadale omladinske grupe. ženske grupe i mnoge druge. kulturni savezi. na primer paket-aranžmane za godišnji odmor preko svojih sindikata. opstanak prijateljskih mreža i razočaranje postkomunizmom danas imaju i uzajamno pojačavaju negativan efekat na učešće građana u dobrovoljnim organizacijama. komunistička partija. Što su komunistički režimi duže postojali. najveći broj ljudi nije radio ništa drugo osim što je plaćao male godišnje članarine (koje su obično automatski odbijane od njihovih plata). ljudi pristupali iz manje prisilnih ili instrumentalnih razloga. prihvatanju i dobrovoljnoj inicijativi. Većina ljudi bila je učlanjena u više organizacija. koristio neke specifične beneficije.

izdanje (Baltimore: Johns Hopkins university Press. uopšteno govoreći. Prvo. kao što ću to pokazati u četvrtom poglavlju. str. ur. 2. .61 ali. Plattner. br. dok danas imaju slobodu izbora da im ne pristupe i da ne učestvuju. 49-80. drugo. 44. Piotr Sztompka. 251-263. Giuseppe di Palma. “Postcommunism and the Problem of Trust”. 418-451.. br. ur. na primer.Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 43 Čovek bi mogao pomisliti da će nestanak komunističkog sistema i njegovih masovnih organizacija dovesti do porasta javnog učešća u novim organizacijama koje su zaista dobrovoljne i nezavisne. čak i u novom slobodnom i demokratskom okruženju. najveći broj ljudi u postkomunističkim društvima i danas pokazuje snažno izraženo nepoverenje prema svakoj vrsti zvaničnih institucija i izbegava da im pristupi. pre bi se moglo reći da se ona poslednjih godina smanjila. World Politics. 62 Za dalju empirijsku potvrdu ovakvog nedostatka poverenja vidi Mishler i rose. nego dubokog osećanja – čini to što su odnosi u privatnoj sferi bili izuzetno značajni i iskreni. 1991). stvar obaveze i celishodnosti. Zbog neposrednog uticaja iskustva iz vremena komunizma. 1 (1996). u Larry diamond i Marc F. International Sociology. naročito posle neverovatne spontane mobilizacije koja je dovela do pada komunizma 1989-91.62 umesto da povuku jasnu razliku između dobrovoljnih udruženja današnjice i masovnih organizacija iz komunističke prošlosti mnogi moji ispitanici posmatraju i ocenjuju organizacije sa određenim kontinuitetom. 61 Vidi. bez obzira na to da li su nekome bili potrebni rezervni delovi da popravi automobil ili proizvodi koji su se retko nalazili u prodavnicama. u suštini. str. distrust and Skepticism”. The Global Resurgence of Democracy. razlika koju prave ogleda se u tome što su prethodno. godine. 3 (1991). pošto je zvanična i javna sfera bila visokopolitizovana i. i Zbigniew rau. strogo kontrolisana. To su mnogi analitičari i očekivali. Opstajanje prijateljskih mreža drugu stranu javnog iskustva sa komunizmom – u kojem je članstvo u organizacijama pod kontrolom države bilo više formalnost. 11. ove nove mogućnosti nisu dovele do porasta participacije građana. to se dešavalo iz dva razloga. takođe. sv. str. Vidi. str. ljudi su mogli otvoreno da govore samo u uskim krugovima pouzdanih prijatelja i porodice. i richard rose. 37-62. bili primorani da se u njih učlane. sv. 1996). takođe. The Reemergence of Civil Society in Eastern Europe and the Soviet Union (Boulder: Westview Press. “Trust. “Legitimation from the Top to Civil Society: PoliticoCultural Change in Eastern Europe”.. “Trust and Emerging democracy: Lessons from Poland”. zbog nestašice robe na tržištu u komunističkim društvima veze su imale ključnu ulogu.

O Istočnoj Nemačkoj vidi Beate Volker i Henk Flap. Acta Sociologica. 1 (1999).44 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Ovim razlozima zbog kojih su privatne mreže bile toliko značajne odgovaraju dva različita. 87-110. u postkomunističkim društvima. “Changes in Personal Networks in the Former Gdr”. br. Networking.64 u mnogim zapadnim društvima dobrovoljne organizacije postale su bitne za društvenu i političku kulturu i ljudi im pristupaju da bi kroz javno delovanje upoznali nove ljude i proširili svoje vidike. 2 (1996). br. jer tržišna privreda može da ukloni potrebu za obezbeđivanjem roba i usluga kroz nezvanične kanale. više od decenije posle pada sistema koji je stvorio i održavao ovu živu privatnu sferu. str. međutim. drugi tip mreže obuhvatao je veliki broj daljih poznanika sa kojima su ljudi bili u kontaktu uglavnom zato da bi nešto dobili. Razočaranje postkomunizmom Treći razlog koji pomaže da se objasni izrazito nizak nivo javne participacije u postkomunističkoj Evropi jeste široko rasprostranjeno razočaranje. međutim. Russia’s Economy of Favours: Blat. mreže bliskih prijatelja i porodice i dalje su izuzetno vidne i značajne u celom postkomunističkom regionu. dok je drugi pokrivao mnogo instrumentalniju upotrebu veza za pribavljanje roba i usluga i napredovanje uopšte. danas. Prvi se odnosio na to kako su se ljudi socijalizovali i sa kim su provodili slobodno vreme. ali su korisni poznanici retko uključivani u mali krug pouzdanih bliskih prijatelja.63 Mrežu prvog tipa činio je mali broj najbliskijih prijatelja od najvećeg poverenja i članova porodice. zbog političkih i ekonomskih kretanja od urušavanja sistema državnog socijalizma. Beate Volker and Henk Flap. 42. “Getting ahead in the Gdr: Social Capital and Status attainment under Communism”. Netherlands Journal of Social Sciences. a kamoli želju. na primer. mnogi ljudi su još uvek čvrsto vezani za svoje privatne krugove i jednostavno nemaju nikakvu potrebu. iako ponekad preklapajuća. sv. 17-34. and Informal Exchange (Cambridge: Cambridge university Press. a za neke čak i gubljenje svih iluzija. da pristupe tim organizacijama i da u njima učestvuju jer osećaju da u društvenom smislu već imaju sve što im je potrebno ili što žele. Mreže instrumentalnih veza su se. str. 65 Bronislav Geremek govori o ovom fenomenu kao o “postkomunističkom razočaranju”. Ove mreže su se preklapale utoliko što su bliski prijatelji i članovi porodice takođe pomagali jedni drugima u tom smislu. u raznim postkomunističkim zemljama promenile u različitoj meri. 1998). tipa privatnih mreža koja su postojala u komunističkim društvima. . 64 Vidi.65 Mada je najuočljiviji među 63 Odličnu analizu korišćenja veza u sovjetskoj i današnjoj rusiji vidi u alena V. Ledeneva.

nego usredsređivanjem na savremenu strukturu institucija. Mishler. pa ipak većina tvrdi da ne bi želela da se “vrati” u to vreme. nadu i idealizam. naročito u rusiji. da se otvoreno druže sa drugima i da putuju iza “gvozdene zavese” njihovom životu doneti promenu nabolje. pišu da “nostalgija prema prošlosti obično ne podrazumeva želju za povratak u nju. The Global Resurgence of Democracy. The Global Resurgence of Democracy. ovaj treći faktor se odnosi i na širu populaciju. u diamond i Plattner. 109-110. Democracy and Its Alternatives. većina njih je u tim vremenima brze transformacije barem na trenutak osetila pravo uzbuđenje. koji je brzo zamenio stari. Iako ogromna većina ljudi u svim postkomunističkim zemljama ne želi da vreme vrati unazad. i konačno osvojena sloboda i pravo da slobodno govore. mnogi građani postkomunističkih zemalja osećaju da ih je novi sistem. 66 Vidi rose. najveći broj ispitanika saglasio se sa tim da je život u 1970-im godinama bio bolji.66 u godinama koje su usledile posle tog dramatičnog vremena. i Haerpfer. str. str. “Civil Society Then and Now”. “Freedom as a Fundamental Value”. pojava novih demokratskih i tržišnih institucija. .Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 45 ljudima neposredno uključenim u pokrete koji su doveli do stvaranja novog institucionalnog poretka. “The Post-Totalitarian Blues”. 365-377. rouz i dr. u stvari bi manje od polovine onih koji pozitivno ocenjuju komunistički režim želelo njegov povratak”. 241250. 67 u nekim istraživanjima. kao rezultat toga. do 1991. Što se tiče socijetalne promene.67 politički i ekonomski sistemi koji su se od tada ustalili izgleda da su razočarali najveći broj ljudi koji su se nadali i verovali da će novi politički i ekonomski sistem ostvariti njihove ideale. izneverio. Za većinu ljudi širom bivšeg sovjetskog bloka period od 1989. značajan i uzbudljiv deo života kada se njihov svet brzo i dramatično promenio. pa čak i prevario. i rupnik. a ne bliske. odnosno kao strane. slično onome što Žak rupnik naziva “posttotalitarna melanholija”. u diamond i Plattner. To razočaranje je samo pojačalo demobilizaciju i povlačenje iz javnih aktivnosti od pada komunizma. Štaviše. svi su verovali da će kraj vladavine komunističke partije. godine predstavlja jedinstven. Iako su imali mnogo strahova i neizvesnosti u razmišljanjima o tome kuda će ih te promene odvesti. str. rose. postkomunističke institucije i dalje se sagledavaju kao beznačajne a ne autoritativne. bihevioralni obrasci u postkomunističkim zemljama mogu se bolje shvatati kroz razmatranje komunističkih institucija i njihove trajne ostavštine. Vidi Geremek. i još uvek u velikoj meri nove.

koje je mnoge navelo da izbegavaju javnu sferu. iako institucije zaista sužavaju i ograničavaju raspoložive opcije za društvene aktivnosti. kao što ću to pokazati u narednim poglavljima. drugim rečima. što se tiče niskog nivoa članstva u organizacijama širom današnje postkomunističke Evrope. Samo pristup koji je i dinamičan i interaktivan i fokusiran na realna iskustva ljudi. konkretnije rečeno. Pre nego što se posvetim empirijskoj analizi. (2) istrajavanje nezvaničnih privatnih mreža koje funkcionišu kao zamena ili alternativa zvaničnim i javnim organizacijama i (3) razočaranje novim demokratskim i kapitalističkim sistemima današnjice.46 ZakLJuČak Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama koji sam uveo i razradio u ovom poglavlju zasniva se na shvatanju ljudskih bića kao aktera koji prave izbore u kontekstu svojih prethodnih iskustava i tumačenja tih iskustava. a naročito nasleđeno nepoverenje u sve zvanične organizacije izazvano prisilnim učešćem u komunističkim organizacijama. oni time nisu “programirani” ili predodređeni da ostanu isti tokom celog života. Ova tri činioca su (1) prethodno iskustvo koje su ljudi stekli. iako je period socijalizacije pred kraj detinjstva i početkom zrelog doba možda najformativnije vreme u životu mnogih ljudi. ova tri činioca zajedno predstavljaju najubedljiviji prikaz uzročne veze između tumačenja prethodnog iskustva ljudi i njihovog tekućeg socijalnog ponašanja i aktivnosti. . Štaviše. koja podrazumevaju postojeću reinterpretaciju prethodnih i sadašnjih iskustava. u narednom poglavlju ću izložiti prikaz civilnog društva i objasniti kako bi ono trebalo da bude konceptualizovano i ocenjivano i kakva je njegova uloga u kontekstu demokratije i demokratizacije. može da nas dovede do utemeljenijeg i realističnijeg razumevanja ljudskog ponašanja i socijetalnih promena. glavni argument ove knjige – koji dokazujem i ispitujem u petom i šestom poglavlju koristeći i kvantitativne i kvalitativne metode – naglašavaju tri osnovna uzročna činioca. one ljude ne oblikuju i ne menjaju neposredno ili automatski.

. i Shang Xiaoyuan. “Civil Society and democratization in South korea”. br. 1976-1980 (New York: Columbia university Press. kirk-Greene.68 Od tada je civilno društvo. 1996). Political Capital. Korea Journal. Jude Howell. novinarski pa čak i svakodnevni diskurs. The Origins of Democratization in Poland: Workers. sv. ur. Yossi Shain i Gary Sussman. Civil Society In Yemen: The Political Economy of Activism in Modern Arabia (Cambridge: Cambridge university Press. skoro svaka velika međunarodna fondacija ili institut osnovali su neku vrstu “inicijative” radi praćenja i jačanja civilnog društva u raznim zemljama sveta i. na primer. Larry diamond. M.70 68 Vidi. Štaviše. naročito. kao predmet proučavanja. Gordon White. “Civil Society. 1998). Journal of Politics. Booth i Patricia Bayer richard. In Search of Civil Society: Market Reform and Social Change in Contemporary China (Oxford: Oxford university Press. odličan prikaz u Michael H. Jeffrey Haynes. Intellectuals. a danas je njime preplavljen akademski. koji je pratio talas demokratizacije u celom svetu. 33. koncept civilnog društva oživeo je osamdesetih godina dvadesetog veka sa delovanjem poljskog opozicionog pokreta. doživelo pravu eksploziju i taj pojam se danas uveliko koristi za različite kontekste širom sveta.69 u novoj eri posle hladnog rata. 70 uravnotežen opšti pregled ovih programa daje Thomas Carothers u Aiding Democracy .3 Civilno društvo i demokratizacija uVOd Pre samo dvadeset godina “civilno društvo” je u političkoj teoriji bilo zagonetan pojam. 1997). 1997). Bernhard. u kojoj su mnoge zemlje započele razne oblike demokratizacije. 69 Samo nekoliko primera nedavno objavljenih dela i više o širokom kontekstu primene koncepta civilnog društva vidi u Sheila Carapico. “From Occupation to State-Building: Palestinian Political Society Meets Palestinian Civil Society” Government and Opposition. John a. 3 (1998). Transition Without End: Nigerian Politics and Civil Society under Babangida (Boulder: Lynne rienner Publishers. br. Sunhyuk kirn. sv. br. 2. u postkomunističkoj Evropi. i Oyeleye Oyediran. H. a. 60. 3 (1998). sv. 1993). Democracy and Civil Society in the Third World: Politics and New Political Movements (Cambridge: Polity Press. and democratization in Central america”. and Oppositional Politics. (1998). 38. civilno društvo je postalo jedan od najznačajnijih pokazatelja tog procesa.

. 1999). 71 Vidi. (3) ekonomsko društvo. dijagram 3. u stvari. (4) vladavina prava i (5) državna birokratija. Cohen and andrew arato. što su mnogi naučnici već učinili. and the Problem of Controlling Social and Political Power (London: Verso. Cohen. Democracy and Civil Society: On the Predicaments of European Socialism. Abroad: The Learning Curve (Washington. civilno društvo je. navodim definiciju civilnog društva koja obuhvata i njegovo teorijsko poreklo i postojeće empirijske manifestacije. To činim u tri osnovna dela: prvo.1.72 To su: (1) civilno društvo. Ma: MIT Press. i adam Seligman. u ovom poglavlju izlažem svoju koncepciju i tumačenje civilnog društva u oblasti uporedne politike. 1982. ŠTa JE CIVILNO druŠTVO da bismo razumeli mesto i ulogu civilnog društva korisno je početi od šireg pogleda na društvene odnose u određenom demokratskom društvu ili društvu koje se nalazi u procesu demokratizacije. opisujem način koji je. Problems of Democratic Transition and Consolidation.). predstavlja moj ilustrativni kratki prikaz ovih različitih arena i njihove interakcije. the Prospects for Democracy. pored ostalog.71 Moj cilj je. 1992). Civil Society and Political Theory (Cambridge. Jean L. 72 Linz i Stepan. drugo. John keane. Jean L. Class and Civil Society (Cambridge. politička participacija i demokratizacija već decenijama standardne teme uporedne politike.). koji ima primenu širom zapadnog i nezapadnog sveta. postalo ”novi“ način za strukturiranje takvih istraživanja. da koncept civilnog društva i teorijski i empirijski još više ugradim u uporednu politiku kako bih došao do opšteg standarda za sadržajno i sveobuhvatno uporedno istraživanje više zemalja i regiona. Bez obzira na to što su poverenje. i treće. (2) političko društvo. Ma: MIT Press. Osnovna namera ovog poglavlja nije da dâ doprinos primeni civilnog društva u političkoj teoriji.48 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Živo civilno društvo često se smatra ključnim elementom uspeha naprednih demokratija na Zapadu i panacejom zemalja u razvoju u drugim delovima sveta. 1988). u političkoj nauci. objašnjavam zašto je civilno društvo značajno i zašto ga je potrebno proučavati. 1992. po mom mišljenju. The Idea of Civil Society (New York: Free Press. dC: Carnegie Endowment for International Peace. Huan Linc i alfred Stepan postavili su polaznu osnovu za ovu širu perspektivu u svojoj nedavno objavljenoj knjizi u kojoj razlikuju pet interaktivnih “arena” demokratizacije koje jačaju jedna drugu. najuspešniji za uporedno proučavanje civilnog društva.

JAVNA SFERA (zasnovana na pravnimracionalnim institucijama i organizacionim principima) državna birokratija Vladavina prava Političko društvo (konkretne organizacije i grupe ljudi) Civilno društvo Ekonomsko društvo Porodične i prijateljske mreže PRIVATNA SFERA dIJaGraM 3.1. arene demokratizacije .

prikazano punom linijom koja odvaja porodične i prijateljske mreže. 74 Negativna strana ove uzajamne interakcije ogleda se u tome što bez pravne-racionalne državne birokratije i vladavine prava. mala verovatnoća da će se pravni-racionalni principi i institucije širiti. . postoji velika razlika između javne i privatne sfere. Ma: MIT Press. The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry into a Category of Bourgeois Society. sa druge. drugim rečima. što su ove grupe i organizacije jače i uticajnije. Slično tome. političko društvo obuhvata politiku elite. Prvo. povremenim ili redovnim skupovima – i aktivnosti u zvanično uspostavljenim grupama. interesa. odnosno političko rukovodstvo i konkurenciju za političku vlast i položaje. ur. i Craig Calhoun. prev. koji predstavljaju osnovno jezgro svakog modernog demokratskog sistema. Zaista. talenta ili određenog cilja. Thomas Burger i Frederick Lawrence (Cambridge. ekonomskih i građanskih udruženja i pritisaka. kada se ljudi sastaju na osnovu zajedničkih ideja. što su državna birokratija i pravni sistem više institucionalizovani u skladu sa pravnim-racionalnim principima. Puna strelica koja povezuje ove dve kategorije arena pokazuje da su one u interakciji i da se međusobno pojačavaju. ekonomsko i civilno društvo sačinjavaju konkretne organizacije i grupe ljudi koji oblikuju i određuju specifičan karakter tog demokratskog sistema.. Ovakva distinkcija odražava značajnu razliku između društvenih aktivnosti koje se odvijaju u krugovima bliskih i pouzdanih prijatelja i onih aktivnosti koje izlaze iz tog okvira i podrazumevaju interakciju sa drugim oblicima organizacije u društvu uopšte. dok je bez razvoja političkih. 1989).50 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi da bi se razumela ova šema potrebno je da se jasno ukaže na nekoliko ključnih stvari. Ekonomsko druš73 O poreklu pojma javne sfere vidi Jürgen Habermas. Ma: MIT Press. to su veće šanse da državna birokratija i vladavina prava budu zasnovane na pravnim-racionalnim principima. političkog i civilnog društva. imaju složeniji odnos. političko. nema mnogo mogućnosti da se zaštite prava organizacija i građana. od civilnog društva i četiri preostale arene.1.1. Nasuprot tome. to je više slobode i prilika za udruživanje aktera i organizacija ekonomskog. 1992. Habermas and the Public Sphere (Cambridge.74 Tri arene postavljene ispod isprekidane linije na dijagramu 3. sa jedne strane. Jednostavno rečeno. sastavljene od konkretnih organizacija i grupa ljudi. Zatim bi trebalo da napravimo razliku između dve arene iznad i tri arene ispod isprekidane linije na dijagramu 3.). postoji kvalitativna razlika između okupljanja članova porodice i prijatelja – bez obzira na to da li se radi o malim ili velikim.1. državna birokratija i vladavina prava zasnivaju se prvenstveno na pravnim-racionalnim institucijama i organizacionim principima.73 što je na dijagramu 3.

u civilnom društvu. civilno društvo je carstvo običnih građana koji pristupaju grupama i udruženjima i učestvuju u njihovom radu zbog svojih svakodnevnih interesa. Ekonomsko društvo – koje. civilno društvo obuhvata širok krug grupa. kao što se vidi na dijagramu 3.” Cohen i arato. već za stvaranje uticaja kroz život demokratskih asocijacija i neograničenu raspravu u kulturnoj javnoj sferi. između njih postoji malo ali značajno preklapanje. političkih organizacija i političke javnosti … kao i ekonomskog društva koje čine organizacije za proizvodnju i distribuciju. sa svoje strane. zadržava tesnu vezu s privatnom sferom jer su njegovi koreni u samom konceptu privatne svojine i ličnog i porodičnog preduzetništva – obuhvata. dok su političko i ekonomsko društvo prvenstveno sačinjeni od elitnih aktera i institucija koji teže sticanju moći ili dobiti. preduzeća. to ne znači da su oni u stvarnom životu odvojeni jasnim koncepcijskim ili praktičnim linijama. zadruge.2. 75 koen i arato pišu “Neophodno je i značajno da se napravi razlika između civilnog društva.75 Iako sam upravo objasnio ključne razlike između ovih pojmova. koji rade nezavisno i kojima obični građani pristupaju dobrovoljno. konačno. uključujući tu i mesne i lokalne organizacije. grupa i udruženja koji su formalno osnovani i zaštićeni zakonom. individualne elite još uvek imaju moć da kontrolišu politiku. dok se civilno društvo odnosi na područje organizacija. Naprotiv. međupartijski savezi i profesionalni političari i elite. . političkog društva stranaka. Centralne elemente političkog društva čine rukovodeće grupe političkih partija. za razliku od organizacija političkog i ekonomskog društva. ono pojmovno i iskustveno svojstvo koje civilno društvo odvaja od političkog i ekonomskog društva jeste razlika u nivou između elite i mase. Jasnije rečeno. čak i onda kada same ne deluju unutar ili u ime neke organizacije. Takva politička uloga je neizbežno difuzna i neefikasna. finansijske institucije. partnerstva itd… akteri političkog i ekonomskog društva neposredno su uključeni u državnu vlast i ekonomsku proizvodnju nad kojima nastoje da uspostave kontrolu i upravu… Politička uloga civilnog društva. preduzimače i ekonomske elite. drugim rečima. udruženja i organizacija. IX-X.Civilno društvo i demokratizacija 51 tvo podrazumeva bezbroj poslovnih organizacija koje nastoje da ostvare ekonomsku dobit u kapitalističkom sistemu. kao i civilno društvo. nije neposredno vezana za kontrolu ili osvajanje vlasti. i u ekonomskom i u političkom društvu. mi ove tri arene možemo da zamislimo kao tri kruga koja se preklapaju. str. Prema tome. Civil Society and Political Theory. individualni članovi mogu da ostvare ili spreče promenu delujući kroz svoju organizaciju. pre svega. obično firme. organizacije civilnog društva – iako često nastoje da ostvare politički uticaj i imaju stalnu potrebu za finansijskom pomoći – nemaju ni moć ni dobit kao svoj cilj ili osnovu svog postojanja. potreba i želja. Međutim.

• Politički lideri i elite • Rukovodeće grupe političkih stranaka • Međupartijska udruženja • Mediji • Političke stranke (članstvo) • Političke interesne grupe i NVO Političko društvo • Političke/ekonomske interesne grupe zasnovane na elitama i NVO Civilno društvo Ekonomsko društvo .

ekonomskog i civilnog društva .• Radnički sindikati • Finansijske institucije • Preduzetnici i ekonomske elite • Profesionalna udruženja.2. udruženja poslodavaca i proizvođača • Ekonomske interesne grupe i NVO • Mesne i lokalne organizacije • Grupe za ljudska prava • Mirovne inicijative • Ekološki i pokreti za zaštitu okoline • Crkvene i verske organizacije • Sportski i rekreativni klubovi • Ženske grupe • Organizacije veterana • Omladinske grupe • Penzionerske grupe • Grupe invalida • Grupe za zaštitu prava životinja • Zdravstvene organizacije • Grupe za samopomoć • Preduzeća dIJaGraM 3. Grupe političkog.

starijih i invalida. Conditions of Liberty: Civil Society and Its Rivals (New York: allen Lane/Penguin Press.76 76 Ernest Gelner. mir i zaštitu okoline. takođe. političke interesne grupe i velike nevladine organizacije (NVO) obično imaju očigledan cilj da ostvare uticaj na političke strukture vlasti i da ih menjaju. mogli bismo postaviti medije koji igraju uticajnu ulogu u određivanju onoga što će doći na dnevni red političkog i ekonomskog društva. veterana. a ipak je njihovo članstvo dobrovoljno i oni uključuju veliki ili mali broj ljudi koji se okupljaju da bi razmatrali ili ostvarivali zajedničke interese. ali se ipak oslanjaju na učešće i podršku običnih građana da bi dobili legitimaciju za stvar za koju se bore. karakteriše civilno društvo kao “ostatak društva kada se od njega oduzme država”. ekonomske interesne grupe i NVO. Pošto sam objasnio opšte razlike i područja preklapanja civilnog. u kojőm oni stoje u odnosu nulte sume. političkog i ekonomskog društva. crkve ili verske organizacije. Na primer. u deo u kojem se preklapaju političko i ekonomsko društvo mogli bismo uključiti niz političko-ekonomskih interesnih grupa zasnovanih na elitama i NVO. kao i pravima životinja. i grupe koje se bave problemima žena. bili uključeni i korporativni ili kvazikorporativni aranžmani između preduzeća i sindikata. dok istovremeno služe i kao osnovno sredstvo za komunikaciju sa običnim građanima i između njih. u skladu sa prethodnim definicijama svake od ovih arena. omladine.54 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi grupe za ljudska prava. Jedno se tiče odnosa između države i civilnog društva. grupe za obrazovne i kulturne aktivnosti. Zato bismo u deo u kojem se preklapaju civilno i ekonomsko društvo mogli uključiti radničke sindikate. to nije kraj priče. profesionalna udruženja i udruženja poslodavaca i proizvođača. 1994). neizbežno je da postoje grupe ili organizacije koje pripadaju više nego jednoj oblasti u isto vreme. koji u nekim sektorima funkcionišu nezavisno od inputa svojih članova. u velikom delu literature vide se nastojanja da se napravi oštra analitička dihotomija između države i civilnog društva. str. Tu bi. koja je potrebno dodatno razjasniti i odrediti. ali. kao element koji preseca sve tri arene. želeo bih da se nakratko posvetim jednom broju suptilnijih pitanja. Vidi Gellner. sportske ili rekreativne klubove. . zdravstvom i samopomoći. konačno. koje ne zavise od participacije ili podrške građana. Svi oni pripadaju ekonomskom društvu jer su zainteresovani za uticaj na ekonomske rezultate. na primer. 212.

. 293-304).”79 Neki naučnici su u svojim novijim radovima. 79 Michael Walzer. Organizing Democracy in Eastern Germany. 140 (prvi put objavljeno u časopisu Dissent [proleće 1991]. odnosno Hall. Civil Society and Political Theory. str. u kojem je civilno društvo protiv države. 70. “Social Capital in Britain”. str. “Civil Society vs. 78 Na to ukazuju i koen i arato kada kažu kako žele da istaknu “da bi. str. str.”82 Čvrstina ovog argumenta snažno podržava prikaz interakcije između dve 77 Vidi.”81 Slično tome. 82 Levy. na primer. zaista izneli uverljive dokaze u prilog argumentima koji se protive strogo suprotstavljenoj dihotomiji države i civilnog društva u demokratskom kontekstu. andrew arato. država može – a u mnogo slučajeva zaista i mora – da igra aktivnu ulogu u stvaranju i održavanju dinamičnih i delotvornih socijetalnih i lokalnih institucija. 1998). The American Prospect. zasnovanim na empirijskim istraživanjima. u stvari.77 Ovakvo usmerenje bilo je prikladno u kontekstu suprotstavljanja komunističkom režimu – pogotovo jer je korišćeno više za političko izjašnjavanje nego za teorijsku analizu – ali je manje primenljivo kada se radi o ustanovljenim demokratijama ili zemljama u procesu demokratizacije gde je odnos država – civilno društvo mnogo interaktivniji i recipročniji. J. 7. “unravelling from above”. 2. ili umesto države. dC: Brookings Institution Press. 80 Theda Skocpol. br. Vidi takođe njenu opširniju studiju “How americans Became Civic”. što je značajno. Slične argumente za Nemačku i Britaniju vidi u Padgett. “How americans Became Civic”. Telos. a ne o društvu odvojenom od države. Tocqueville’s Revenge. u svojoj knjizi koja se bavi savremenom Francuskom džona Levi tvrdi da je “odnos između države i civilnog društva recipročan i potencijalno simbiotski”. .Civilno društvo i demokratizacija 55 u slučaju Istočne Evrope – odakle je. x. potekao veliki deo “obnovljenog” interesa za civilno društvo – ovaj odnos se posmatra kao odnos dve suprotstavljene društvene snage. dionne. Community Works: The Revival of Civil Society in America (Washington. u liberalnim demokratijama bilo pogrešno sagledavati civilno društvo u opoziciji privredi i državi”. ur. samo demokratsko društvo može da održi demokratsku državu. Jr.5 (1996). 47 (1981). “The Idea of Civil Society: a Path to Social reconstruction”. br. u E. Levi dodaje: “država nije nužno neprijatelj civilnog društva.78 Majkl Volzer piše: “Samo demokratska država može da stvori demokratsko civilno društvo. the State: Poland 1980-81”. Obimna istorijska istraživanja Tede Skokpol pokazuju da je kroz celu američku istoriju vlada Sjedinjenih država bila neposredno odgovorna za uspostavljanje i podržavanje svih vrsta dobrovoljnih organizacija.80 Ona zaključuje: “Priča o američkom voluntarizmu očigledno govori o simbiozi države i društva. niti je odsustvo države dovoljno da se razvije dobro civilno društvo. str.. po definiciji. Vidi Cohen i arato. 81 Skocpol.

međutim. demonstracije dovedu do formiranja organizacije sa određenim imenom. možda. onda takav pokret dobija atribute organizacije civilnog društva. ne ulaze u civilno društvo. nego na članstvo i učešće u formalno organizovanoj grupi. izdanje (Cambridge: Cambridge university Press.56 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi arene iznad isprekidane linije na slici 3. Sidney Tarrow i Charles Tilly. drugim rečima. 2. civilno društvo se jednostavno ne odnosi na bilo kakav oblik mobilizacije. Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics. ako. “Toward an Integrated Perspective on Social Movements and revolution”. da li bi radničke sindikate. 1998).83 društveni pokreti su obično kombinacija spontane mobilizacije i labave organizacije. predstavljaju neki oblik društvenog pokreta. drugo pitanje odnosi se na karakterizaciju manje strukturiranih tipova masovne mobilizacije.1. trebalo klasifikovati kao deo civilnog 83 Noviji pregled literature o društvenim pokretima. u stvari. Comparative Politics. u državi koja je izrazito korporativistička i u kojoj svi radnici automatski postaju članovi sindikalne organizacije koju finansira država. . u stvari. uspinju se i padaju češće nego “normalnije” ili uobičajene vrste dobrovoljnih organizacija. bez obzira na to što su sigurno značajne i efektivne.2. vidi u Lichbach i Zuckerman. ako su formalno organizovani oni pripadaju civilnom društvu i. volonterima ili osobljem. mnogi od primera civilnog društva prikazani na dijagramu 3. Po mom mišljenju. nisu u potpunosti nezavisne. ali ono što je specifično za društvene pokrete jeste činjenica da se njihove vođe često odupiru institucionalizaciji pokreta. kancelarijom. (državna birokratija i vladavina prava) i tri arene ispod nje (političko društvo. naročito poglavlje 9. ekonomsko društvo i civilno društvo). To nas dovodi do neophodne diferencijacije između civilnog društva i društvenih pokreta. Po mom mišljenju. koja često nije dovoljno određena jer naučnici uglavnom proučavaju ili jedno ili drugo. Civilno društvo zahteva određeni stepen rutiniranosti i institucionalizacije koje takvi oblici mobilizacije obično nemaju. čiji su koautori tri pomenuta stručnjaka za ovaj predmet doug Mcadam. dovodeći do onoga što Sidni Tarou naziva “ciklusi negodovanja”. klubu ili udruženju. 141-160. spontane demonstracije. 84 Sidney Tarrow. jer u takvoj formalizaciji vide popuštanje ili izdaju koja dovodi do brze demobilizacije članova i pristalica.84 Još jedno složeno pitanje odnosi se na organizacije u kojima članstvo nije u potpunosti dobrovoljno ili koje. str. Na primer. u širem kontekstu civilnog društva organizacije društvenih pokreta dolaze i odlaze.

kPrF je 1996. ali u kojima su ti interesi antiliberalni ili antidemokratski. pa se tu mora ostaviti izvesna sloboda istraživaču koji najbolje poznaje konkretan slučaj. samo one grupe ili organizacije koje prihvataju legitimnost drugih grupa. Sledeći problem tiče se onih organizacija koje se uklapaju u opštu definiciju civilnog društva.Civilno društvo i demokratizacija 57 društva? Ili. ali je. jer je sačinjavaju uglavnom profitne kriminalne organizacije koje se postavljaju izvan domašaja zakona. ali je činjenica da će uvek ostati prostora za različita tumačenja obima u kojem iskustvena stvarnost odgovara društveno-naučnoj kategoriji. jer se one zasnivaju na ocrnjivanju i rušenju drugih grupa. međutim. međutim. ne želim da kažem da sve organizacije moraju da budu “dobre”. Iz tog razloga isključujem ekstremističke grupe kao što je kkk. Time. da li bi kju kluks klan (kkk) ili mafiju ili komunističku partiju ruske Federacije (kPrF) trebalo smatrati organizacijama civilnog društva? Odgovor na to pitanje zahteva da se bliže odredi razgraničenje grupa koje mu pripadaju ili ne pripadaju. situacija promenila i kPrF krenula u pravcu od kojeg strahuju neki analitičari. Odgovor će zavisiti od činilaca kao što su. pa čak ni dobroćudne. čiju legitimnost ne prihvataju. str. unutar opštepriznate javne sfere. da ta tumačenja budu dosledna i uporediva. kPrF. kao što pokazujem u poslednjem odeljku. 330-331. godine proglašava nezakonitim. način na koji je grupa interno strukturirana. prihvatila svoj neuspeh i nije pokušala da ode izvan parlamentarnog sistema. mogu se smatrati delom civilnog društva. da bismo ih smatrali delom civilnog društva. koliko je sposobna da sama donosi odluke i koliko samostalnosti imaju njeni članovi za interakciju i organizaciju. morali bismo preispitati da li bi ona trebalo da bude uključena u sferu civilnog društva. kako stoji stvar sa sindikatima u komunističkim režimima sovjetskog tipa koje partijska država u celosti organizuje. ako bi se. gde se obični građani okupljaju i udružuju na osnovu zajedničkih interesa i poslova. a ne proizvoljna i izolovana. na primer. Iako unutrašnja struktura i dinamika nekih od neliberalnih grupa mogu podsećati na tipične organizacije civilnog društva. dok je prvi nešto neodređeniji. prožima i kontroliše? drugi primer mora se odmah odbaciti. na primer. ima mnogo neprijatnih karakteristika koje bi mogle da ugroze demokratsku stabilnost u rusiji. Vidi Weigle. rešenje je. Russia’s Liberal Project. . Na primer. Takođe isključujem i mafiju.85 Iako bi neko mogao prigovoriti da zbog ovog ograničenja definicija pokazuje određenu nor85 Na primer. godine u parlamentu podnela predlog kojim se raspad Sovjetskog Saveza iz 1991. kada predlog nije prihvaćen. ali ipak prihvata vladavinu prava i pravo na postojanje drugih stranaka i grupa.

mafije i drugih zlonamernih i antidemokratskih organizacija koje su isključene iz civilnog društva.. a ne samo javne aktivnosti u demokratskom i zakonskom okruženju. 94. 87 robert d. Vidi takođe robert d. Coleman. 6. ur. odnosi se na razliku između “civilnog društva” i “društvenog kapitala” – dva pojma koja se poslednjih godina sve više koriste i koja neki naučnici upotrebljavaju bez razlike ili jedan umesto drugog. Journal of Democracy. 88 Posle objavljivanja Making Democracy Work. jer obuhvata sve tipove odnosa između ljudi.” Vidi. Steven Fish. društveni kapital. Putnam. dodatak (1988).30. str. izdanje (Baltimore: Johns Hopkins university Press. 2. The American Prospect. drugim rečima. The Global Resurgence of Democracy. Coleman. i kao teorijski konstrukt i kao praktična stvarnost. proisteklo iz specifičnog istorijskog iskustva Zapada. u skladu sa najčešće primenjivanom definicijom roberta Patnama. Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community (New York: Simon & Schuster. str. “russia’s Fourth Transition”. Patnamu se . diamond. 2. 41. str.000). Stoga uopšte nije kontradiktorno tražiti da grupe koje pripadaju civilnom društvu moraju da se pridržavaju opštih liberalnih demokratskih principa koji su već duže vreme vezani za njegov razvoj. Putnam. 1990). Ma: Harvard university Press. revolucionarna. 1996). u Larry diamond i Marc F. važno je imati na umu da je civilno društvo. i James S. American Journal of Sociology. “The Strange disappearance of Civic america”. 2. 3 (1994). Putnam. robert d. ipak se računaju kao društveni kapital. Prvobitna formulacija izraza “socijalni kapital” u onom smislu u kojem ga koristi Patnam potiče od džejmsa kolmana. str. vidi u M.58 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi mativnu pristrasnost prema Zapadu. tvrdeći da ona predstavlja jedini legitimni put. mreže i aktivnosti kkk. str. sv. Putnam. str. “Toward democratic Consolidation”.29-2. “Bowling alone: america’s declining Social Capital”. ili milenaristički pokret – nastoji da monopolizuje funkcionalan ili politički prostor u društvu.87 Osnovna razlika između ova dva koncepta ogleda se u tome što je društveni kapital šira i opštija kategorija od civilnog društva. Lari dajmond dodaje i sledeću kvalifikaciju “u meri u kojoj neka organizacija – na primer verska fundamentalistička. sv. iako su članstvo i učešće u dobrovoljnim organizacijama obuhvaćeni definicijama i civilnog društva i društvenog kapitala. 1993). 34-48. i robert d. Plattner. 65-78. Journal of Democracy. ona se suprotstavlja pluralističkoj i tržišno orijentisanoj prirodi civilnog društva. 595-8120. Foundations of Social Theory (Cambridge. br.86 Poslednje pitanje. privatne mreže i od86 Sličan argument i opravdanje za isključivanje “fanatičnih organizacija”. 1 (1995). etnička šovinistička. Patnama su kritikovali da nije na odgovarajući način obradio pitanje koje neki naučnici nazivaju “problem kju kluks klana”. br.4 (1996). “Social Capital in the Creation of Human Capital”. 19. Vidi James S. 5. koje se vezuje za prethodno. sv. Making Democracy Work: Civic Traditions in Modem Italy (Princeton: Princeton university Press. 2. označava “veze između pojedinaca – društvenih mreža i norme reciprociteta i poverenja koje iz njih proističu”. br.88 Osim toga.

dok društveni kapital naglašava amorfnije “norme” ili “vrednosti” međuljudskog poverenja.001). 2. okrećem se razmatranju njegovog značaja u oblasti uporedne politike. koje su. ZaŠTO BI TrEBaLO da PrOuČaVaMO CIVILNO druŠTVO uobičajeno shvatanje većine naučnika koji pišu o civilnom društvu – kako god da ga definišu ili operacionalizuju – jeste pretpostavka da ono ima pozitivan i koristan uticaj.002). konačno. 837-865. Moj rad pokazuje kako se različiti tipovi grupa ili organizacija iz stvarnog sveta zaista uklapaju u uglavnom teorijsku konceptualizaciju civilnog društva.Civilno društvo i demokratizacija 59 nosi između bliskih prijatelja i članova porodice. str. 6 (2. Political Theory. ovaj izraz odmah stvara idealističku predstavu o mirnom i moralnom društvu koje je implicitno u kontrastu sa svojom suprotnošću. rasturanja droga i terorizma”. generalni sekretar uN kofi anan govori o velikoj globalnoj potrebi za “borbu protiv zala ‘necivilnog društva’ – kriminala. str. “necivilnim društvom”. . br. kako bismo obrazložili zašto bi ga trebalo smatrati značajnim predmetom proučavanja u uporednoj politici. godine (“Obnova ujedinjenih nacija: Program za reformu”). sv.89 ali. Pošto sam odredio šta je civilno društvo i kako se ono uklapa u širu socijetalnu perspektivu. Uncivil Society? Contentious Politics in Post-Communist Europe (London: routledge. koncepcija i opis civilnog društva izloženi u ovom odeljku ostaju verni teorijskom i istorijskom poreklu tog pojma i savremenim raspravama o demokratiji i demokratizaciji. civilno društvo se generalno posmatra kao bihevioralna i institucionalna pojava. 2. jula 1997. 350-363. koristi od civilnog društva? u ovom odeljku su ukratko sažeti osnovni argumenti u prilog “vrlinama” civilnog društva. u značajnom govoru koji je održao 16. Cilj je da se osvetle razlike između civilnog društva i društvenog kapitala na način koji bi mogao pomoći da se smanji pojmovna konfuzija koja se često primećuje u današnjim raspravama. ur.. Vidi takođe Simone Chambers i Jeffrey kopstein. u celini gledano. zadržavaju prilično veliku važnost u najvećem broju tumačenja društvenog kapitala. 89 Ponekad se jasno ukazuje na ovaj kontrast. ukazivanje na ove razlike nema za cilj da sugeriše postojanje antagonizma ili zategnutosti između ova dva srodna koncepta. pa čak ni između onih koji pišu o jednom ili drugom. gde mu posvećuje i posebno poglavlje “The dark Side of Social Capital”. na primer. kod većine ljudi. koji su izuzeti iz javnog domena civilnog društva. mora priznati da taj problem obrađuje u Bowling Alone. a naročito u užem području demokratije i demokratizacije. “Bad Civil Society”. konkretno. Lepa knjiga koja razvija novi pogled na ‘necivilno društvo’ u postkomunističkoj Evropi je Petr kopecky i Cas Mudde.9.

4-140. American Behavioral Scientist. “Social Capital and the Political Economy of Our discontent”. sv. 5 (1997). br. sv. 4 (1999). British Journal of Political Science. “The Shaping of Popular Satisfaction with Government and regime Performance in Germany”. 29. regrutuje i obučava nove političke lidere. American Behavioral Scientist. 40. br. 669-678. 5 (1997). koje su nužne za demokratski sistem. American Behavioral Scientist. 641-672. on zaključuje da kada se te osnovne institucije uspostave. ali je i dalje potrebno da ispitamo kako civilno društvo zaista deluje na njihovo stvaranje ili na njih utiče. 401-42. Sheri Berman. Prema dajmondu. 49. ili bolje reći mora. Developing Democracy: Toward Consolidation (Baltimore: Johns Hopkins university Press. 5 (1997). str. sv. širi i obogaćuje protok informacija ka građanima i proizvodi koalicije koje podržavaju ekonomsku reformu”. XXIII). World Politics. na primer. br. kao što su ekonomsko blagostanje. pored toga što “kontroliše i ograničava moć države”. str. kenneth Newton. drugim rečima. “Coleman revisited: religious Structures as a Source of Social Capital”. br. 1 (1998). “Civil Society and Social Capital Beyond Putnam”. str. efikasnost demokratskih političkih institucija ili dugotrajni kulturni faktori mogli biti značajni za objašnjenje posledica koje dajmond pripisuje civilnom društvu? Na ovo pitanje se ne može dati sistematičan i definitivan odgovor. “Civil Society and the Collapse of the Weimar republic”. 91 Vidi. Bob Edwards i Michael W. str. da se razvije kako bi se uspostavila dublje ukorenjena. 227-240 (citat iz “uvoda”. stvara dodatne kanale za formulisanje i predstavljanje interesa. str. naročito poglavlje 6. Foley. da li bi drugi činioci. legitimna i delotvorna demokratija. Skeptike možda neće uveriti opsežne generalizacije o korisnim efektima civilnog društva – pa čak ni one koje deluju logično ili su očigledne – bez konkretnih podataka o tome kako uzročni mehanizmi funkcionišu empirijski.90 Iako dajmond dodaje da snažno civilno društvo samo po sebi nije zamena za čvrste političke i pravne institucije. civilno društvo može.9. 40. 587-594. sv. “Civil Society and Political Institutionalization”. str. Thomas r. br. str. “Toward democratic Consolidation”. 12. sv. American Behavioral Scientist. 575-586. Bob Edwards i Michael W. Sheri Berman. “Social and unsocial Capital: a review Essay of robert . 5 (1997). sv.91 90 Vidi diamond. 562-574. br. razvija demokratsku kulturu tolerancije i pregovaranja. American Behavioral Scientist. formira poprečne veze. civilno društvo “podstiče političku participaciju. 3 (1997). dajmond daje koristan rezime potencijalnih vrlina civilnog društva u demokratskom sistemu. sv. str. Margaret Levi. Vidi takođe Larry diamond. 1999). 40. što sve pomaže jačanje i legitimaciju demokratske države. Cusack. andrew Greeley. ali mu zato sigurno ne nedostaje skepticizma. 40. 42. Foley. str. br. poboljšava funkcionisanje demokratskih institucija. “Social Capital and democracy”.60 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Lari dajmond daje opšti prikaz uloge civilnog društva i nabraja mnogo načina na koje ono može da vrši pozitivan uticaj na proces demokratske konsolidacije.

a još je manji broj onih – ako takvih uopšte ima – koji bi rekli da bi slabije civilno društvo u stvari bilo korisnije za demokratiju. malo njih će zaista osporiti njegov značaj za uspostavljanje i održavanje dinamičnog i zdravog demokratskog sistema. 5 (1997). 45-55. on možda potpuno ne opravdava njenu osudu upotrebe koncepta civilnog društva. 645-656. Prvi. 93 u jednoj od najoštrijih kritika novije literature o civilnom društvu Šeri Berman koristi primer vajmarske Nemačke da bi pokazala kako snažno civilno društvo ne sprečava kolaps demokratskog sistema. Njena kritika studija civilnog društva koje zanemaruju širu sliku i veći politički i ekonomski kontekst jeste izuzetno vredna. dobar. Social Capital. više nego društvenog kapitala izloženo je u Lane kenworthy. neposredno vezan za Patnamov rad. br. koji tvrde da organizacije civilnog društva predstavljaju neposredan izvor narodnog uticaja na političke i ekonomske događaje i na taj način koriste i pojedincima i društvu.93 u krajnjoj liniji. kao jedan od mnogih značajnih faktora. a ne. što sa svoje strane doprinosi većem miru. Bez obzira na to da li uključuje udruženja poslodavaca. najveći deo novijih empirijskih istraživanja (kvalitativnih ili kvantitativnih. iako bi mogli da ospore relativan naglasak koji se stavlja na civilno društvo u poređenju sa drugim činiocima. “Civic Engagement. u celini gledano. ako ne i značajnije. sindikate ili lokalnu upravu. Politics & Society. moramo reći da skeptici imaju pravo da prigovore preterivanju nekih naučnika kada civilno društvo tretiraju kao jedini ili najznačajniji činilac.Civilno društvo i demokratizacija 61 Iako manje određeno od dajmondovog opisa koristi od civilnog društva. . opšte je prihvaćeno mišljenje da će dobro razvijeno civilno društvo doprineti boljem funkcionisanju i društveno reprezentativnijem ekonomskom sistemu. and Economic Cooperation”. kao što je Teda Skokpol. alternativno objašnjenje koje naglašava uticaj institucionalnih podsticaja. drugi pristup se obično vezuje za rad istorijskih institucionalista. Š. naučno proučavanje efekata civilnog društva može se podeliti na dva osnovna pristupa. American Behavioral Scientist. br. Vidi Berman. u to vreme nesporno dinamično. sv. Ova dva tipa argumenata se. jednostavno.92 Posle ove napomene. 40. sv. koji ubedljivo ilustruje slučaj vajmarske Nemačke. Pre bi se moglo reći da je nacistički pokret u stvari mobilisao i instrumentalizovao civilno društvo. 24. str. “Civil Society and the Collapse of the Weimar republic” i “Civil Society and Political Institutionalization”. Iako je ovaj argument. nemačko civilno društvo nije sprečilo taj ishod. Ona ukazuje na značajnu činjenicu da samo civilno društvo nije dovoljno i da su političke institucije koje se uspostavljaju u demokratiji podjednako značajne. savremenih ili istorijskih) o ovom pitanju ukazuje na snažan pozitivan odnos između civilnog društva i demokratije. Berman tvrdi da je propast vajmarske demokratije rezultat njenih slabih političkih institucija i da. str. harmoniji i demokratičnosti u društvu. 92 Ovaj argument se proteže i na ekonomsku sferu. međusobno ne isključuju i pobornici Putnam’s Making Democracy Work”. ali ona ne bi trebalo da ide u krajnost i tvrdi kako učešće u dobrovoljnim organizacijama nije značajan element delotvorne demokratske reakcije i legitimacije. naravno. naglašava pozitivne efekte koje učestvovanje u civilnom društvu ima na pojedince. 1 (1996).

On piše: “Ima li društveni kapital koristan uticaj na pojedince.”94 u knjizi koju čine poglavlja “Obrazovanje i blagostanje dece”. str. društvenom statusu i ekonomskoj dobiti – možda i značajnije od ljudskog kapitala (obrazovanje i iskustvo). Patnam takođe izlaže originalne empirijske podatke iz nedavno otkrivene arhive istraživanja obavljenih tokom poslednjih 25 godina.62 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi jednog često priznaju značaj drugog. srčani udar. sv. 1360-1380. “Ekonomski prosperitet”. 96 See Mark Granovetter. 95 On. ona vrsta daljih poznanika koje svaka osoba može da stekne kroz članstvo u organizacijama. “The Strength of Weak Ties”. u širem ekonomskom i političkom smislu. “Bezbedno i produktivno susedstvo”. ili na još opštijem nivou šira kategorija “društvenog kapitala” mogu imati korisne rezultate. kada se radi o zapošljavanju ili širenju pogleda na životne mogućnosti. . moždani udar. Bowling Alone. Bowling Alone. bogati i pametni. može biti dragocenija od porodice i bliskih prijatelja. Bowling Alone. ali je razlika u onome što naglašavaju – vrednost učešća ili snagu institucionalnog uticaja – analitički i suštinski značajna. str. 78 (1973). str. “Zdravlje i sreća”. Putnam.. utvrdile su da je na svim nivoima društvene hijerarhije i u svim delovima privrede. Patnam objašnjava kako je Granoveterov nalaz proveren i potvrđen u različitim kontekstima: “desetine studija urađenih od Olbanija do Singapura. rak. zajednice. 321. American Journal of Sociology. i “demokratija”. smatra da je “što smo više integrisani u našu zajednicu. on sintetizuje veliki deo naučnog rada koji se tokom protekle decenije bavio društvenim kapitalom i ističe njegove pozitivne efekte. manje verovatno da ćemo dobiti kijavicu. pa čak i na cele nacije? Ima. na primer. pa ipak. jer značajan i sve veći deo istraživanja ukazuje na to da građanske veze pomažu da budemo zdravi. 97 Putnam. str. i od drezdena do detroita. 287. koje koristi da bi ukazao na neverovatan odnos između njegovog indeksa društvenog kapitala i neobično širokog niza pitanja i podataka o 50 američkih država.”97 94 Putnam. za razliku od bliskih ili “jakih” veza. 326. društveni kapital snažno sredstvo za ostvarivanje napredovanja u profesiji. u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Patnam navodi niz različitih načina na koje civilno društvo. depresiju ili umreti pre vremena iz bilo kog drugog razloga”.95 Što se tiče članstva u dobrovoljnim organizacijama – koje je ključni element njegovog koncepta društvenog kapitala – Patnam uključuje klasični argument Marka Granovetera o paradoksalnom značaju daljih ili “slabih” veza.96 Bliske veze sa porodicom i prijateljima očigledno su još uvek značajne za čovekovu dobrobit uopšte.

15. 1969 [1835. koji naglašava društveno-psihološke koristi od konsenzusa i saradnje koje učešće u grupama pruža njihovim članovima i društvu uopšte. i John d. 99 Jasnu formulaciju ovog pristupa vidi u Skocpol. 355-359. Capitalist Development and Democracy (Chicago: university of Chicago Press. 1966). Za razliku od Patnama. Bowling Alone. kay Lehman Schlozman.99 Skokpol i Fjorina kažu: “Iz institucionalne perspektive.98 drugim rečima. Ma: Harvard university Press. Democracy in America. Mayer (Garden City. 338. str. str. drugim rečima. Voice and Equality: Civic Voluntarism in American Politics (Cambridge.Civilno društvo i demokratizacija 63 konkretnije rečeno. Stephens. što doprinosi stvaranju sposobnijeg i angažovanijeg građanstva. J. činjenica da nezavisne organizacije postoje i prosperiraju. Brady. Štaviše. Sidney Verba. 1995). i Henry E. osnovna logika argumenata koje iznose Patnam i drugi zastupnici društvenog kapitala jeste da organizacije civilnog društva služe kao “škole demokratije”. 1991). str. 100 Theda Skocpol i Morris P. institucionalni pristup naglašava sposobnost organizacija civilnog društva da deluju kao štit ili odbrambeni mehanizam koji građane čuva od potencijalno nametljive države. Civic Engagement in American Democracy. O tome kako dobrovoljne asocijacije uče građanskim vrlinama i veštinama vidi takođe alexis de Tocqueville. kako to kaže Patnam parafrazirajući Tokvila. Fiorina. P. anchor Books. prev. u Skocpol i Fiorina. Što ljudi više učestvuju u dobrovoljnim organizacijama civilnog društva – čak i onima koje nisu izričito političke – to više internalizuju norme ponašanja građana participativne demokratije. Thomas Ertman. 1997). George Lawrence. Birth of the Leviathan: Building States and Regimes in Medieval and Early Modern Europe (Cambridge: Cambridge university Press. “How americans Became Civic”. ur. . toleranciju i veštine pregovaranja. dobrovoljna udruženja imaju značaj kao izvori uticaja naroda. a to može samo da ojača institucije i učinak demokratske vlade njihove zemlje. “Making Sense of the Civic Engagement debate”. i klasičnu studiju Harry Eckstein. što je sve zajedno korisno za demokratiju. 1966). 1840]). a ne samo kao nešto što olakšava individualnu participaciju i generalizovano društveno poverenje. dopušta običnim građanima da ostvaruju interakciju izvan mreža članova porodice i bliskih prijatelja i da na taj način razvijaju veće poverenje. NY: doubleday. iskustvo koje stiču u organizacijama civilnog društva omogućava ljudima da steknu bolji osećaj sopstvene uloge i sposobnosti u sistemu participativne demokratije. u istoj tradiciji vidi takođe Barrington Moore. dietrich rueschemeyer. Evelyne Huber Stephens. Social Origins of Dictatorship and Democracy (Boston: Beacon Press. 17-80.”100 u savremenom kontekstu. istorijski institucionalisti naglašavaju ulogu grupnog sukoba i borbe u oblikovanju razvoja moderne demokratije. Division and Cohesion in Democracy: A Study of Norway (Princeton: Princeton university Press. naročito str. u demokratskom sistemu grupe i organizacije civilnog društva 98 Putnam.

članstvo u organizacijama ima neposredne i osetne koristi i za pojedince i za društvo. Skeptici će možda i dalje tvrditi kako veza između članstva u dobrovoljnim organizacijama i svesnog demokratskog učinka još uvek nije dovoljno uverljivo ili sistematično pokazana. Pitanje kojim se bavim drugačije je od pomenutog i prethodi mu. dobrovoljne organizacije daju zakonodavcima širi opseg informacija i gledišta. imamo vrlo ograničenu mogućnost da nas drugi ljudi čuju ili da utičemo na politički proces. a neki ne? 101 Naglašavanje neposrednog uticaja dobrovoljnih organizacija na kreiranje politike dovelo je do značajnih nalaza o odnosu između države i civilnog društva.101 Naglasak koji institucionalisti stavljaju na neposredan politički uticaj civilnog društva može se odnositi i na pojedince. a i pritisaka. Pored ove u osnovi odbrambene uloge. u stvari.64 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi imaju mogućnost da spreče državu da donosi zakone koji se suprotstavljaju organizovanim interesima grupa građana. Democracy in America. što sve zajedno doprinosi efikasnijem i pravednijem kreiranju politike. NJ: Princeton university Press. osim ako slučajno nismo bogati ili slavni.”103 ukratko. ja prihvatam opšti stav da su članstvo i učešće u dobrovoljnim organizacijama u relativno značajnom stepenu bitna karakteristika i činilac demokratskog učinka i kvaliteta demokratije. kako to kaže aleksis de Tokvil: “udruženje spaja snagu različitih umova i energično je usmerava u pravcu jasno naznačenog cilja. ali moj cilj ovde nije da rešim taj spor ispitujući značaj odnosa između civilnog društva i demokratije. dozvoljavajući ljudima da utiču na procese koji se odražavaju na njihov život i da ostvaruju kolektivne ciljeve koji inače ne bi bili dostignuti. ali je podjednako značajno za one koji proučavaju uporednu politiku: koji činioci objašnjavaju zašto neke zemlje imaju jača. .”102 Štaviše. 102 amy Gutmann. njihovi zastupnici imaju isto mišljenje o korisnom uticaju civilnog društva na demokratiju. 1998). Freedom of Association (Princeton. kao što je već rečeno u ovom poglavlju. 190.. organizacije civilnog društva mogu da deluju pozitivno i kroz uticaj na zakone i propise koji su već doneti. Ejmi Gatman objašnjava: “ako nemamo pristup udruženju koje je spremno i sposobno da zastupa naša gledišta i vrednosti. umesto da se jedno definiše samo kao odsustvo drugog. u amy Gutmann. 103 Tocqueville. ur. “Freedom of association: an Introductory Essay”. Bez obzira na razlike u onome što naglašavaju ova dva pristupa. str. pristup istorijskih institucionalista dao je dragocen doprinos razumevanju načina na koji država i civilno društvo ostvaruju interakciju u simbiotskom odnosu. a neke slabija civilna društva i zašto neki ljudi pristupaju organizacijama.

kvantitativnih. civilno društvo predstavlja centralni element njihovih napora. Zato je ne samo na mestu nego i neophodno da se naučnici usmere na razvoj civilnog društva u velikoj grupi zemalja koje danas – s različitim stepenom uspeha – nastoje da izvrše demokratizaciju. egalitarna i demokratska – ili je to koncept koji naučnici iz oblasti društvenih nauka mogu da operacionalizuju i empirijski izmere. nisam spreman da odbacim empirijski pristup civilnom društvu kao takav.105 Mada imam razumevanja za ovu želju da se izbegnu pseudonaučni redukcionizam i naivnost. 105 Benjamin r. “american Civil Society Talk”. Još jedna značajna primedba današnjoj upotrebi civilnog društva dovodi u pitanje načine za merenje civilnog društva u različitim zemljama 104 See Samuel P. Report from the Institute for Philosophy and Public Policy. neće biti moguće da se istraživanja o civilnom društvu obavljaju uporedno i kumulativno. Barber. kakO MOŽEMO da PrOuČaVaMO CIVILNO druŠTVO Jedna od većih spornih tačaka u savremenoj raspravi odnosi se na to da li je civilno društvo prvenstveno normativni i moralni koncept koji služi kao ideal – i predstavlja izazov svim društvima da postanu komunikativnija i u većoj meri participativna. Predstavnik prvog gledišta Bendžamin Barber odbacuje. opisujemo i. sv. ili da postoje ‘naučni’ odgovori na naša politička pitanja”. shvatimo atribute civilnog društva u različitim kontekstima. I2-I3. konačno. br. A Place for Us: How to Make Society Civil and Democracy Strong (New York: Hill and Wang. 18. kako kaže. u periodu koji je Samjuel Hantington (Samuel Huntington) nazvao “treći talas” demokratizacije. The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century (Norman: university of Oklahoma Press. Huntington. 1998). Cohen. . ali ipak ne dopušta pojednostavljenu predstavu da lako možemo doći do ‘objektivne’ definicije. verujem da komparativno istraživanje predstavlja drugi veliki izazov u proučavanju civilnog društva. Sličan argument protiv Patnama vidi u Jean L. str. a bez nekih zajedničkih standarda – kvalitativnih. ili i jednih i drugih – uz pomoć kojih možemo da procenjujemo. poredimo.104 i činjenicu da se mnoge od tih zemalja još uvek bore da održe svoje tek stvorene demokratske institucije. 1991).Civilno društvo i demokratizacija 65 S obzirom na do sada neviđeni zamah tranzicija ka demokratiji od sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka. Naprotiv. 3 (1998). “naivno stanovište da se činjenice i vrednosti lako mogu izdvojiti i držati u sjajnoj izolaciji” i dodaje da “međuzavisnost idealnog i stvarnog ne znači da je ‘sve dopušteno’.

66

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

i kulturama. kris Han u uvodu knjige, čiji je jedan od urednika, tvrdi da civilno društvo ima temeljnu i istorijsku zapadnu etnocentričnu tendenciju koja se loše prenosi u nezapadne delove sveta. Han suštinu svog argumenta sažima u dve tačke. Prvo, “rasprave koje su do sada vođene o civilnom društvu bile su previše usko ograničene modernim zapadnim modelima liberalnog individualizma”, i drugo, “istraživanje civilnog društva zahteva da se velika pažnja posveti nizu raznih nezvaničnih međuljudskih postupaka koje druge discipline previđaju”.106 u ovom pozivu antropolozima da u proučavanje civilnog društva uključe i etnografska istraživanja nezapadnih društava, Han tvrdi da su savremena shvatanja o civilnom društvu zasnovana na “idealu društvene organizacije” razvijenom “u istorijskim uslovima koji se danas ne mogu ponoviti ni u jednom drugom delu sveta”.107 Oba Hanova zapažanja predstavljaju veliki izazov naučnicima koji se bave empirijskim istraživanjima civilnog društva u komparativnom kontekstu. Moj pristup se zasniva na prihvatanju drugog zapažanja (o potrebi da se u nezapadne kontekste uključe i etnografska istraživanja) i kontraargumentu prvom (o potrebi da se koncept civilnog društva proširi kako bi obuhvatio nezapadne kulture). Slažem se sa Hanovim ubedljivim apelom da se “rasprava o civilnom društvu od formalnih struktura i organizacija okrene ka istraživanju verovanja, vrednosti i svakodnevne prakse”.108 drugim rečima, u proučavanju civilnog društva u nezapadnim zemljama značajno je da se ispita koje vrste društvenih praksi postoje umesto učešća u zvaničnim organizacijama zapadnog tipa. Pošto u četvrtom poglavlju budem pokazao da građani postkomunističkih zemalja beleže veoma nizak nivo učešća u zvaničnim dobrovoljnim organizacijama, i u petom poglavlju statistički ispitam niz konkurentnih hipoteza, u šestom poglavlju ću, kroz interpretativno istraživanje i analizu, razmotriti i razloge za neparticipaciju građana postkomunističkih zemalja i pokazati šta oni umesto toga rade. ali, iako se slažem sa Hanovom karakterizacijom jedinstvenih istorijskih okolnosti koje vode pojavi civilnog društva kao novom obliku društvene organizacije na Zapadu, ne slažem se sa njim da bi pojam, ili izraz, “civilno društvo” trebalo proširiti, odnosno po mom mišljenju razvodniti,
106 Chris Hann, “Introduction: Political Society and Civil anthropology”, u Chris Hann i Elizabeth dunn, ur., Civil Society: Challenging Western Models (London and New York: routledge, 1996), str. 3. 107 Hann, “Political Society and Civil anthropology”, str. 1. 108 Hann, “Political Society and Civil anthropology”, str. 14.

Civilno društvo i demokratizacija

67

tako da obuhvati sve oblike društvene organizacije i prakse kao različite manifestacije istog opšteg fenomena civilnog društva.109 dragoceno je njegovo razmišljanje kojim je u prvi plan rasprave postavio zapažanje da je civilno društvo inherentno zapadni koncept koji je nastao iz specifičnog istorijskog iskustva, bez obzira na to da li se na mogućnost da ono bude preneto negde drugo gleda pozitivno ili negativno. ali – iako razumem frustraciju zbog toga što se taj izraz, često pogrešno ili nezgrapno, upotrebljava za regione i zemlje koje imaju potpuno drugačiju istorijsku i kulturnu podlogu – nisam uveren da bi širenje shvatanja civilnog društva na kvalitativno različite društvene obrasce pomoglo da se smanji značajna konfuzija u vezi sa ovim pojmom i plašim se da bi to, u stvari, imalo sasvim suprotan efekat.110 Štaviše, kao što sam pomenuo, postoji stvarna osnova za proučavanje civilnog društva kao specifičnog zapadnog koncepta u nezapadnim zemljama, s obzirom na to da su mnoge od njih nedavno krenule u različite oblike vesternizacije koja obuhvata i razvoj demokratskog i kapitalističkog sistema zasnovan na ideal-tipskom zapadnom modelu. Barem u zemljama koje se u određenoj meri demokratizuju, civilno društvo – mereno dobrovoljnim organizacijama i učešćem u njima – predstavlja legitiman i odgovarajući predmet za istraživanja i analizu. Ovde Hanov argument postaje vrlo poučan. kada rezultati analize ove vrste pokažu da su društveni obrasci različiti od onih u zapadnim zemljama, onda je bitno da naučnici učine sledeći korak i objasne zašto je to slučaj. Posle obrade ova dva značajna izazova i upozorenja koja se odnose na empirijsko proučavanje civilnog društva, okrećem se raspravi dva alternativna empirijska pristupa. usredsređujem se na to kako oni jesu i mogu biti primenjeni na postkomunističku Evropu, naročito u široj komparativnoj perspektivi.
109 Han piše: “Moguće je da za neku ograničenu svrhu poželimo da upotrebimo suštinsku definiciju civilnog društva i iskoristimo je za komparativnu analizu. ali umesto da tražimo da se širom sveta kopira određeni zapadni model, trebalo bi da budemo spremni da napustimo taj univerzalni standard i prihvatimo da se civilno društvo u slobodnijem viđenju odnosi na moralnu zajednicu, probleme odgovornosti, poverenja i saradnje sa kojima se suočavaju sve grupe. u tom smislu, sve ljudske zajednice nastoje da uspostave svoju verziju civilnog društva ili civilizacije.” Hann, “Political Society and Civil anthropology”, str. 20. 110 O opasnostima “konceptualne rastegljivosti”, vidi u Giovanni Sartori, “Concept Misinformation in Comparative Politics”, American Political Science Review, sv. 87, br. 4 (1970), str. 1033-1053, i david Collier i James Mahon, Jr., “Conceptual ‘Stretching’ revisited: adapting Categories in Comparative analysis”, American Political Science Review, sv. 87, br. 4 (1993) str. 845-855.

68

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

Najuobičajeniji pristup koji se koristi u empirijskim proučavanjima civilnog društva fokusiran je na same organizacije i udruženja. Mnoge studije izlažu podrobne podatke o raspoređenosti različitih tipova organizacija unutar civilnog društva određene zemlje i nabrajaju brojeve i procente dobrovoljnih organizacija koje pripadaju različitim kategorijama.111 dva osnovna problema sa ovim tipom izveštaja su, prvo, što je kategorizacija organizacija po vrstama retko standardizovana i značajno se razlikuje od jedne studije do druge, pa to isključuje mogućnost sadržajnog poređenja više zemalja; i drugo, što su podaci često sakupljeni nasumice, na osnovu nejasnih i nesistematičnih metoda uzorkovanja, pa to dovodi u sumnju njihovu reprezentativnost. Najzanimljivija i najproduktivnija uporedna istraživanja dobrovoljnih organizacija obavljena su u Nemačkoj gde je nekoliko grupa naučnika poredilo razne aspekte civilnog društva u istočnom i zapadnom delu zemlje. Bez obzira na to što su koristili drugačije empirijske metode, usredsređivali se na druge tipove i grupe i dolazili do različitih tumačenja i zaključaka, ovi istraživači ističu zajednički empirijski rezultat da je civilno društvo slabije, ponekad čak znatno slabije, na Istoku nego na Zapadu.112 Ovaj nalaz, koji je veoma značajan za razumevanje razlika između Istočne i Zapadne Nemačke, predstavlja samo polaznu osnovu za razumevanje uticaja komunističkog iskustva u njegovom širem komparativnom kontekstu postkomunističkih zemalja Evrope. Pored toga što se usredsređuju na distribuciju dobrovoljnih organizacija u datoj zemlji, neki analitičari iznose podatke o organizacijama civilnog društva tako što pokazuju promene u broju registrovanih grupa tokom vremena. To omogućava analizu trendova, a to je bitna tema u najvećem broju rasprava o civilnom društvu koje nastoje da izmere ili predvide pro111 Na primer, o rusiji vidi F. M. Borodkin, “Tretii Sektor v Gosudarstve Blagodenstviya”, Mir rossii, br.2 (1997), str. 67-116. Vidi takođe studije o austriji, Bugarskoj, kanadi, Češkoj republici, danskoj, Egiptu, Francuskoj, Gvajani, Haitiju, Mađarskoj, Letoniji, Meksiku, Novom Zelandu, rusiji, Slovačkoj, Španiji, Švajcarskoj, ukrajini i Jemenu u Civicus, The New Civic Atlas. Podaci u ovoj publikaciji prikupljeni su na tako drastično različite načine da je svako poređenje zemalja besmisleno. 112 Vidi, na primer, Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; Jacoby, Imitation and Politics; Wessels, “Burger und Organisationen in Ost-und Westdeutschland: vere int und doch verschieden?” Probleme der Einheit; rucht, Blattert, i rink, Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung; Priller, “Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ostdeutschland”; anheier et al., Der Dritte Sektor in Deutschland; Baur, koch, i Telschow, Sportvereine im Ubergang. Vidi takođe poglavlje o Nemačkoj, Helmut k. anheier, u Civicus, The New Civic Atlas.

Civilno društvo i demokratizacija

69

mene u nivou civilnog društva tokom vremena. u postkomunističkim zemljama ovi trendovi često pokazuju veliko povećanje broja organizacija. Na primer, navodeći izveštaj Odeljenja za društvenu statistiku Centralnog statističkog biroa Mađarske, Ferenc Mislivec i džodi Jensen pišu: “Podaci… pokazuju neverovatan rast broja civilnih neprofitnih organizacija u proteklih pet godina” i navode da je broj takvih grupa u periodu od 1989. do 1992. godine više nego utrostručen.113 Slično tome, Gžegož Ekjert i Jan kubik pišu o ogromnom povećanju broja organizacija u Poljskoj u periodu 1989-1996. godine.114 Lev Jakobson, Boris rudnik i Sergej Šipkin pokazuju da se broj organizacija u rusiji skoro udvostručio od 1995. do 1997. godine, a podaci za 1995. godinu sigurno su mnogo obimniji nego što su bili početkom devedesetih godina dvadesetog veka.115 Iako je razmatranje trendova broja registrovanih organizacija sigurno korisnije od obične tipologije različitih vrsta organizacija, ono je, svejedno, vezano za nekoliko problema. Prvo, i u ovom slučaju bi podatke trebalo posmatrati sa određenom skepsom, imajući u vidu nedosledne metode računanja broja organizacija u različitim zemljama, naročito kada se baziraju na poduzorku organizacija. Zbog ovih nedoslednosti komparativne analize su i teže i nesigurnije, dok njihovi nalazi imaju samo ograničenu korist za istraživače koji nastoje da utvrde komparativnu polaznu liniju civilnog društva u raznim zemljama i regionima. Štaviše, Patnam ispravno ukazuje na činjenicu da najveći broj studija koje uzimaju u obzir broj organizacija jednostavno unosi u tabele broj onih koje su stvorene u datoj godini. razmatrajući samo “stopu rađanja” organizacija naučnici previđaju stopu njihove “smrtnosti”, odnosno sasvim realnu mogućnost da su mnoge od njih već nestale.116
113 Ferenc Miszlivetz i Jody Jensen, “an Emerging Paradox: Civil Society from above?” u dietrich rueschemeyer, Marilyn rueschemeyer, i Bjorn Wittrock, ur., Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1998), str. 84. 114 Ekiert i kubik, Rebellious Civil Society. 115 Lev Jakobson, Boris rudnik, and Sergei Shishkin, “russia”, u Civicus, The New Civic Atlas. 116 Patnam piše: “Na osnovu stope rađanja novih organizacija ne može se zaključiti baš ništa ako istovremeno ne razmatramo i stopu smrtnosti starih organizacija. Otkriće da je recimo polovina svih ekoloških organizacija koje sada postoje osnovana u prošloj deceniji ne govori apsolutno ništa o organizacionim trendovima, ako nam istovremeno nije poznato koliko je sličnih grupa nestalo u tom istom periodu. Ovo pitanje je posebno problematično ako se… lista organizacija redovno ne čisti od onih koje su prestale da postoje.” Putnam, Bowling Alone, str. 416.

70

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

Pored metodoloških teškoća u izgradnji projekta koji bi koristio zajedničke metode brojanja, razvrstavanja i praćenja dobrovoljnih organizacija u različitim zemljama, postoje i teorijski i suštinski razlozi zbog kojih je ovaj pristup neodgovarajući. kao što je rečeno, razlog zbog kojeg teoretičari i naučnici smatraju civilno društvo značajnom karakteristikom demokratije, nije toliko u kvantitetu i “formi” samih grupa koliko u značenju i “sadržaju” koje im daje učešće običnih građana.117 Štaviše, naročito u postkomunističkom kontekstu gde je odnedavno osnovano mnogo organizacija – uglavnom uz finansijsku pomoć Zapada – one imaju snažan podsticaj da preteruju kada govore o svojoj veličini, aktivnostima i značaju. Mislivec i Jensen ukazuju na “paradoksalnu pojavu” “statistički jakog civilnog društva” koje je, ipak, u najvećoj meri organizovano “odozgo” sa vrlo ograničenim učešćem običnih građana. Oni vrlo oštroumno ukazuju na pogrešan pravac i zablude analiza civilnog društva koje se fokusiraju na broj organizacija:
Ti statistički podaci pokazuju formalan rast institucija civilnog sektora u periodu tranzicije. Povećan broj organizacija u civilnom sektoru, međutim, ne govori nužno o stvarnoj participaciji u civilnom društvu, o srazmernom ili podjednako brzom rastu njegovog uticaja na donošenje političkih odluka. Tu skepticizam nije potreban samo zato što 49 posto udruženja deluje u oblasti sporta i slobodnih aktivnosti. Veći problem predstavlja pseudoegzistencija velikog broja registrovanih NVO.118

drugim rečima, iako na papiru (pa čak i na internetu) postoji veliki broj organizacija, “pseudoegzistencija” velikog broja njih ne govori neophodno o odgovarajućem nivou ili povećanju učešća običnih građana.119
117 Čak i institucionalisti priznaju ovu značajnu činjenicu. T. Skokpol, na primer, piše: “Pošto su brojnost i neposredni sastanci bili značajni u svim klasičnim američkim dobrovoljnim udruženjima, njihove vođe, ili oni koji su želeli da funkcije u tim grupama iskoriste da bi simbolizovali ili potvrdili svoj širi socijetalni liderski položaj, morali su da vode računa o tome da mobilišu i nadahnu veliki broj svojih članova. Članstvo je bilo značajno. Lideri su morali da mobilišu druge i ostvaruju interakciju sa drugima, ili nisu bili uspešni.” Skocpol, “How americans Became Civic”, str. 67-68. 118 Miszlivetz i Jensen, “an Emerging Paradox”, str. 84-85 (naglasak je moj). Vidi takođe Ferenc Miszlivetz, Illusions and Realities: The Metamorphosis of Civil Society in a New European Space (Szombathely: Savaria university Press, 1999). 119 Ovo unekoliko uznemirujuće zapažanje – koje se sigurno ne odnosi samo na postkomunistički region, iako je očigledno tu najizraženije – potvrdili su brojni nezvanični intervjui i sa aktivistima organizacija i sa lokalnim istraživačima koji su ih proučavali i/ili pomagali. u prilog tome govori opis učešća građana ruskog grada Jaroslavlja koji daje džefri Han: “Podaci pokazuju da je stopa individualne političke participacije u Jaroslavlju i dalje prilično niska, bez obzira na mehanizme za unapređenje te participacije. Politička participacija kroz grupe takođe ne deluje naročito efikasno. Najveći broj njih je po svemu sudeći slabo organizovan,

Civilno društvo i demokratizacija

71

ukratko, ključni element ovog pristupa merenju civilnog društva – bez obzira na to da li se radi o tabuliranju proporcionalnog udela raznih vrsta organizacija ili praćenju promena u broju organizacija tokom vremena – predstavlja naglasak na broju organizacija, a ne na članstvu i participaciji običnih građana. Ovakvi istraživački poduhvati su legitimni i mogu biti korisni u osvetljavanju karakteristika ili trendova u određenoj zemlji, ali pošto se podaci u svakom projektu drugačije sakupljaju i pošto se može posumnjati u stvarno “postojanje” mnogih od ovih organizacija, ovakve studije daju nepotpunu osnovu za sistematsko poređenje različitih zemalja i regiona. Bez obzira na to što se civilno društvo u različitim zemljama ne može savršeno izmeriti, verujem da reprezentativna anketna istraživanja obezbeđuju valjaniju i pouzdaniju polaznu tačku. Merenjem procenta ispitanika koji su članovi dobrovoljnih organizacija u određenoj zemlji, ankete ne samo da daju približniju ocenu razvoja civilnog društva u toj zemlji od one koja se oslanja na šturu listu ukupnog broja ili vrsta registrovanih organizacija, nego i olakšavaju opsežna poređenja između društvenih slojeva u zemlji koja se proučava i između različitih zemalja. Eksplozija anketnih istraživanja u postkomunističkoj Evropi donela je, od pada komunizma do sada, unekoliko mešovite rezultate. Prve studije koje su objavljene u prvoj polovini devedesetih godina dvadesetog veka bile su zasnovane na anketama sprovedenim u burnom periodu 1990-1992. godine i nastojale su da ocene da li je postkomunistička, pre svega ruska, politička kultura demokratska.120 koristeći pitanja o stavovima i vrednostima koja se standardno primenjuju u američkim i zapadnoevropskim
sa ograničenom listom članova, ako ne i potpuno fiktivan”. Vidi Jeffrey Hahn, “The development of Local Legislatures in russia: The Case of Yaroslavl”, u Jeffrey Hahn, ur., Democratization in Russia: The Development of Legislative Institutions (armonk, NY: M. E. Sharpe, 1996), str. 188. Za kritiku strategija zapadnih donatora koje autorka smatra naivnim i podložnim zloupotrebi i manipulaciji, vidi Janine r. Wedel, Collision and Collusion: The Strange Case of Western Aid to Eastern Europe 1989-1998 (New York: St. Martin’s Press, 1998). 120 Vidi, na primer, Jeffrey Hahn, “Continuity and Change in russian Political Culture”, British Journal of Political Science, sv. 21, br. 4 (1991), str. 393-422.; James L. Gibson i raymond M. duch, “Emerging democratic Values in Soviet Political Culture”, u arthur H. Miller, William M. reisinger, i Vicki L. Hesli, ur., Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies (Boulder: Westview Press, 1993); andrei Yu Melville, “an Emerging Civic Culture? Ideology, Public attitudes, and Political Culture in the Early 19905”, u Miller, reisinger, i Hesli, Public Opinion and Regime Change; William M. reisinger, arthur H. Miller, Vicki L. Hesli, i kristen Hill Maher, “Political Values in russia, ukraine and Lithuania: Sources and Implications for democracy,” British Journal of Political Science, sv. 24, br. 2. (1994), str. 183-224.

72

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

anketama, naučnici su pokušali da komunističke zemlje postave u širi komparativni kontekst. Tu dobru nameru je, međutim, kvarila činjenica da su mnoga pitanja bila ili nerazumljiva ili besmislena velikom broju građana postkomunističkih zemalja – naročito u periodu neposredno pre i posle urušavanja komunizma u Sovjetskom Savezu – zbog čega su dobijeni rezultati često bili nedosledni, a ponekad i zbunjujući.121 Tehniku anketnog istraživanja su na postkomunističku Evropu najbolje primenili ričard rouz i njegove kolege, koji su sproveli pravilne, opsežne i pronicljive ankete u najvećem broju zemalja postkomunističke Evrope. umesto da upotrebe standardnu bateriju pitanja iz zapadnog konteksta, rouz i njegovi saradnici izradili su Barometar novih demokratija (NdB), veliki upitnik koji, između ostalog, meri i koncepte kao što su podrška komunističkim i postojećim režimima, optimizam u pogledu budućnosti, veći broj ekonomskih elemenata i društveni kapital. Štaviše, njihova publikacija posvećuje veliku pažnju istorijskom kontekstu komunističkog iskustva, revolucionarnim preokretima 1989-1991. godine i, naročito, procesu postkomunističke transformacije.122 u stvari, mnoge druge ankete počele su da ugrađuju pitanja iz ovog barometra kao “modele” koje treba imitirati. Iako NdB obezbeđuje široku komparativnu osnovu za veliki deo postkomunističke Evrope, njegovi nalazi imaju unekoliko ograničenu primenu na ovaj projekat. Prvo, Istočna Nemačka i rusija – dve zemlje čije je proučavanje u središtu ove knjige – izuzete su iz ove velike baze podataka, iako iz različitih razloga. rouz i Herpfer smatraju da je Istočna Nemačka, pošto je dobila “gotovu državu”, “privilegovana” na jedinstven način, zbog čega je treba posmatrati odvojeno od ostalih postkomunističkih zemalja.123 Sa druge strane, rusija je, kao izuzetno značajna, dobila svoj barometar – Barometar nove rusije (NrB) – u kojem su delimično ponovljena pitanja iz NdB-a, ali se ona ipak retko uključuje u komparativne analize.124
121 Na primer, džefri Han je došao do iznenađujućeg zaključka o tome da “u celini gledano, slika ruske političke kulture koju nam daje ova studija nije upadljivo različita od onoga što nalazimo u zapadnim industrijskim demokratijama”. Hahn, “Continuity and Change in russian Political Culture”, str. 420. 122 Vidi impresivnu sintezu izloženu u rose, Mishler, i Haerpfer, Democracy and Its Alternatives. 123 Vidi richard rose i Christian Haerpfer, “The Impact of a ready-Made State: East Germans in Comparative Perspective”, German Politics, sv. 6, br. 1 (1997), str. 100—121. 124 Democracy and Its Alternatives, značajna publikacija koja se zasniva na Barometru novih demokratija, u potpunosti isključuje rusiju iz analize. Opravdavajući ovaj ogromni propust, autori pišu: “rusija je izuzeta zbog svoje jedinstvene uloge tvorca komunističkog sistema; situacija u njoj zaslužuje posebnu knjigu” (str. 21). Po mom mišljenju, značaj rusije predstavlja

još jedan razlog više da se ona obuhvati uporednim pregledom. (2) sportski i rekreativni klubovi. on uglavnom sadrži pitanja o stavovima i vrednostima koji često nemaju smisla za nezapadno stanovništvo – on sadrži i bateriju osnovnih bihevioralnih pitanja o tome da li je ispitanik član neke od pet vrsta organizacija. iako na manje izričit i neposredan način. poslednja kategorija “druge organizacije” trebalo bi da. a ne da se podrazumeva kako ona ima sopstveni tok i logiku. (8) dobrotvorne organizacije i (9) druge dobrovoljne organizacije. Štaviše. pošto se NdB odnosi samo na postkomunističke zemlje. (3) obrazovne. To su: (1) crkve i verske organizacije. Međutim. dobijeni rezultati predstavljaju veoma vredan. Pitanje o članstvu u dobrovoljnim organizacijama u upitniku Svetskog pregleda vrednosti odnosi se na devet različitih vrsta grupa. . (7) profesionalna udruženja. 125 Vidi Mishler i rose. obuhvati i preostale vrste organizacija koje nisu obuhvaćene listom iz pitanja. kao i grupe za prava životinja). (4) sindikati. (6) ekološke organizacije. i tradicionalnih i savremenih. kao što su na primer one posvećene pitanjima od interesa za žene. izvor za poređenje stepena učešća u raznim zemljama i regionima. on ne dopušta nikakva poređenja sa zemljama izvan regiona. Iako se ovaj pregled često kritikuje iz istih razloga koje sam prethodno pomenuo u vezi sa radovima o ruskoj političkoj kulturi – odnosno. koje čine srž civilnog društva i dopuštaju nam da ispitamo komparativne nivoe članstva u raznim zemljama. S obzirom na to da je ovo pitanje postavljeno u više od 50 zemalja u periodu 1995-1997. To je zaista šteta jer ispitanici odgovaraju na pitanja o poverenju u razne institucije civilnog društva. i ako jeste. kulturne ili umetničke organizacije. (5) političke stranke ili pokreti. distrust and Skepticism”. godina. str. i još uvek neiskorišćen. “Trust. studente i veterane. 418-451.125 Na sreću.Civilno društvo i demokratizacija 73 Osim toga. još značajnija od izbora posmatranih slučajeva za ovu studiju jeste činjenica da ni NdB ni NrB ne sadrže pitanja o članstvu u organizacijama civilnog društva. potpuno drugačije od onih u susednim zemljama koje su imale slično komunističko iskustvo. a rezultati koji su tako dobijeni vrlo su dramatični i govore o velikom nepoverenju i skepticizmu. ona obuhvata veliki niz organizacija. da li je u njoj aktivan ili nije. postoji i veliki istraživački projekat – Svetski pregled vrednosti (WVS) koji sadrži pitanja o članstvu u dobrovoljnim organizacijama. Iako ova lista sigurno nije do kraja iscrpena (moglo bi se s pravom reći da bi u nju trebalo uključiti i druge vrste organizacija.

tako dobijena “komparativna osnovna linija” predstavlja samo polaznu tačku za složeniju i specifičniju analizu kojom se objašnjavaju drugačiji. ako se zaista ne dođe do te “osnovne linije” mala je mogućnost da istraživanja o civilnom društvu imaju veću vrednost za naučnike koji nastoje da razumeju kako se zajedničke kategorije drugačije aktuelizuju u različitim zemljama i kontekstima. . godine. ispitaju i protumače osnovni empirijski nalazi. Zadatak narednog poglavlja jeste da obezbedi tu bitnu osnovnu liniju. i postavljaju osnovu za dublju – statističku i interpretativnu – analizu koju ću izložiti u narednim poglavljima. imajući u vidu značajna ograničenja za valjana i pouzdana komparativna istraživanja na nivou organizacija. oslanjajući se na rezultate Svetskog pregleda vrednosti iz 1995-1997. usredsređivanje na civilno društvo u smislu participacije – mereno reprezentativnim anketama koje ponavljaju ista pitanja u većem broju različitih zemalja – predstavlja najbolju opštu mogućnost za komparativno istraživanje ove značajne karakteristike demokratije i demokratizacije. Nalazi su veoma upečatljivi i pokazuju konzistentno nizak nivo članstva u organizacijama građana postkomunističkih zemalja. Bez obzira na to da li će se primeniti poređenja odgovora ispitanika na individualnom nivou u anketi zatvorenog tipa – čime se različite grupe ili podgrupe ljudi unutar društava posmatraju jedna nasuprot drugoj – ili kvalitativne studije koje istraživaču omogućavaju da dublje ispita misaone procese i bihevioralne obrasce koji se mogu uočiti uz pomoć anketnih pitanja. nepravilni ili iznenađujući rezultati. Međutim.74 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi ukratko. ZakLJuČak Iako anketno istraživanje predstavlja najbolji način za poređenje civilnog društva više zemalja. značajno je da se analiziraju.

Sve u svemu. naglasiti da živo civilno društvo. angažovanja i participacije građana. naredna dva poglavlja posvetiću analizi na individualnom nivou koristeći pritom i reprezentativnu anketu i dubinske intervjue. kao i u prethodnom poglavlju. I ovde ću. Osnovni cilj ovog poglavlja jeste da predstavi ovu empirijsku osnovu – odnosno doslednu i uporedivu meru članstva u dobrovoljnim organizacijama u širokom rasponu zemalja i regiona – i da analizira moguće uzroke različitog nivoa članstva u organizacijama građana ovih zemalja. Iako je civilno društvo samo jedan od brojnih značajnih izazova sa kojima se suočavaju postkomunistička društva – zbog čega je neophodan oprez u široj primeni ovih rezultata i nalaza na druga pitanja – ono nam daje polaznu osnovu za merenje i poređenje vrsta demokratije koje postoje u raznim društvima. . u kojem ću okarakterisati i analizirati specifične slabosti postkomunističkog civilnog društva. ipak predstavlja bitan element kvaliteta demokratije. nalazi izloženi u ovom poglavlju konzistentno i sistematično ukazuju na nizak nivo članstva u svim zemljama postkomunističke Evrope u poređenju sa mnogim drugim zemljama izvan ovog regiona.4 Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi: empirijsko polazište uVOd Pošto sam definisao i opisao koncept civilnog društva i obrazložio potrebu da ga komparativno merimo. sada ću izložiti analizu novijih empirijskih podataka koji se odnose na niz zemalja iz celog sveta. iako samo po sebi nije garancija održanja demokratije. da bih objasnio ovako izuzetan zaključak nakon ovog poglavlja.

podaci o mnogim zemljama ili ne sadrže ili u potpunosti ne navode vrednosti koje se odnose na učešće u organizacijama. “annual Survey of Freedom House Country Scores 1972-73. Hrvatska. u Samuel H. Gruzija. . nezavisno ili dobrovoljno. a to su godine koje pokriva i WVS. Prvo.126 Ovu je razliku neophodno napraviti jer je u nedemokratskim društvima članstvo u organizacijama retko zakonom dozvoljeno. Po osnovu tog kriterijuma iz analize su izostavljene sledeće zemlje obuhvaćene Svetskim pregledom vrednosti: azerbejdžan. Činjenica da je iz analize izostavljena Poljska je značajna i za žaljenje jer se na Poljsku. kolumbija. str. Meksiko. Indija. i 1966-7. Ekiert and kubik. 127 Vidi.127 Međutim.. utvrdila da Poljska u stvari beleži znatno niži nivo članstva u organizacijama (čak i verskim) od bilo koje druge postkomunističke zemlje obuhvaćene studijom. Bosna i Hercegovina. 1998). do 199899. Freedom House. Gana. Poljska i Tajvan. koju su sproveli Samjuel Barns i njegove kolege. 127. a sam Barns koristi izraz “poljski ekscepcionalizam“ kada govori o neobično slabom civilnom društvu u Poljskoj. 128 Vidi Samuel H. gledalo kao na “izuzetak“ u postkomunističkoj Evropi. Rebellious Civil Society.freedomhouse.5 ili više na rang-listi Fridom Hausa i 1995-6. masovne mobilizacije pokreta Solidarnost. Barnes.76 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi kaTEGOrIJa TIPa PrETHOdNOG rEŽIMa Populaciju predstavljenu u Svetskom pregledu vrednosti (WVS) za period 1995-1997. Turska i Jugoslavija.” na internet adresi: <http://www. ur. The Postcommunist Citizen (Budapest: Erasmus Foundation. Moldavija. Pakistan. godine o učešću u dobrovoljnim organizacijama u Poljskoj u dve kategorije – političke stranke i sindikati – potvrđuju Barnsove nalaze koji govore o izuzetno niskom nivou članstva 126 Vidi.128 Osim toga. Neke od njih sam izostavio u analizi koju izlažem u ovoj knjizi. Nigerija. uticaja katoličke crkve i. i zemlju sa aktivnijim civilnim društvom. dominikanska republika. drugo. sačinjavaju reprezentativni uzorci iz preko 50 zemalja. uključivanje takvih nedemokratskih zemalja u analizu deformisalo bi samu srž koncepta civilnog društva.org/ratings/ratings. Velika Britanija. godine. obuhvatio sam samo one zemlje koje prelaze minimalan prag proceduralne demokratije. Peru. zbog nekolektivizovane poljoprivrede. na primer. naravno. “The Mobilization of Political Identity in New democracies“. Barnes i János Simon. Belorusija. pošto se usredsređujem na civilno društvo u kontekstu demokratije i demokratizacije. iz dva osnovna razloga. odgovori na pitanja WVS 1995-97. koji označava rezultat od 3. Zbog toga su iz analize isključene Jermenija. valja istaći da je uporedna studija nekoliko postkomunističkih zemalja.pdf>. kina.

str. Ma: addison-Wesley. Sjedinjene države i Zapadna Nemačka. Švajcarska. s obzirom na to da ne postoje podaci o preostalih sedam vrsta organizacija. i (3) Bugarska.129 I dok je specifičnost starijih demokratija prilično očigledna. Litvanija. Španija. koje klasifikujem kao “starije demokratije“. 130 Vidi Juan J. rumunija. Sve u svemu. 175-411. podelu na ove kategorije zasnovanu na tipu prethodnog režima u velikoj meri podržava literatura o demokratiji i demokratizaciji. koje nazivam “postautoritarnim zemljama“. važno je da objasnim i opravdam navedeno grupisanje zemalja u tri kategorije po tipu prethodnog režima. Polsby. Nažalost. Totalitarian and Authoritarian Regimes (Boulder: Lynne rienner. koje čine kategoriju “postkomunističkih“ zemalja. Pomenute zemlje sam razdvojio u ove tri grupe i iz teorijskih i iz empirijskih razloga. izuzetno značajna za uporednu statističku analizu na kraju ovog poglavlja. Slovačka. 2000). Češka republika. rezime glavnog argumenta vidi u Linz i Stepan. Ja se uglavnom držim pionirskog dela Huana Linca. Japan. jer su obe zemlje pre drugog svetskog rata imale demokratsku tradiciju i institucije koje su brzo ponovo uspostavljene u posleratnom periodu. Problems of Democratic Transition and Consolidation. Greenstein i Nelson W. Bangladeš. Linz. iako preliminarni podaci pokazuju da bi se ona verovatno uklopila sa drugim postkomunističkim zemljama u većoj meri nego što se to inače misli. Finska.. str. takođe. Letonija. Handbook of Political Science (reading. 1975). i od tada su i stabilne i uspešne (mada u Zapadnoj Nemačkoj više nego u Japanu). . razlika između kategorija postautoritarnih i postkomunističkih zemalja zahteva dodatno objašnjenje. rusija. Čile. Norveška. Slovenija i ukrajina. Švedska. delo koje je prvobitno objavljeno pod nazivom “Totalitarian and authoritarian regimes“ u Fred I. Mađarska. uopšteno govoreći. u kojoj se starije demokratije – one koje su u potpunosti konsolidovane odmah posle drugog svetskog rata – sagledavaju kao zemlje koje su dostigle onaj stepen demokratske stabilnosti po kojem se izdvajaju od svih drugih. Estonija. Brazil.130 kategorija postautoritarnih zemalja najvećim delom obuhvata zemlje koje su započele demokratizaciju tokom ili u drugoj polovini sedamdesetih godi129 Obratite pažnju na činjenicu da su u ovu kategoriju uključeni i Zapadna Nemačka i Japan. Istočna Nemačka. ova knjiga neće moći da ponudi nikakav određeni odgovor o Poljskoj. Južna koreja. podeljene u tri posebne grupe: (1) australija. iako uz nekoliko modifikacija za potrebe ovog projekta.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 77 u organizacijama. urugvaj i Venecuela. ur. (2) argentina. 38-54. Južna afrika. Makedonija. a ova podela je. Filipini. Pre nego što se posvetim stvarnim podacima. jezgro ove uporedne polazne osnove čine sledeće zemlje.

argentini i Čileu. ali sa posebnim mentalitetima. zemlje koje sasvim sigurno spadaju u kategoriju postautoritarnih iako u geografskom smislu ne pripadaju području koje pokriva studija Linca i Stepana. pa su ove nasleđene demokratske institucije olakšale uključivanje crnačke većine posle sloma sistema aparthejda. lišeno osnovnih političkih prava i građanskih sloboda. . aktivno i puno života. 134 Linc takođe govori o kategoriji “sultanizam“. ili povremeno mala grupa ljudi. nisu obuhvaćene najnovijim Svetskim pregledom vrednosti. jasno 131 Juan J. 132 Portugalija i Grčka. Problems of Democratic Transition and Consolidation. vrši vlast u loše definisanim.132 u ovu grupu sam uključio i Bangladeš. izuzev u nekim tačkama njihovog razvoja u kojima vođa. s malo trpeljivosti prema društvenom pluralizmu. tako da Španija ostaje jedini predstavnik postautoritarnih zemalja Jugoistočne Evrope. urugvaju. da će postkomunističko civilno društvo biti jako. “an authoritarian regime: The Case of Spain”. 38). kao i sa studijama slučaja nekoliko zemalja izloženih u knjizi koju je napisao sa alfredom Stepanom i u kojoj je po jedno poglavlje posvećeno Španiji. jer samo rumunija – u kojoj je takođe postojao komunistički režim i koja je stoga uključena u kategoriju komunističkih zemalja – odgovara definiciji sultanizma. nažalost. bez razrađene vodeće ideologije. dominikanska republika. Portugaliji. iako u stvari potpuno predvidljivim granicama“. Ovu kategoriju sam izostavio iz moje rasprave. 1970). ali ne bez borbe i povremenih zastoja. ipak ima smisla da se Južna afrika uključi u kategoriju režima ovog tipa. i u velikoj meri slično onome koje zaista postoji u Južnoj africi.133 Pored demokratije i autoritarizma.131 Način na koji ja govorim o autoritarnom tipu režima – ili. Linz.134 Totalitaran režim je režim koji je “eliminisao skoro svaki prethodni politički. str. Južnu koreju i Južnu afriku. i ima jedinstvenu. 255 (navedeno u Linz i Stepan. ur. nesumnjivo živo civilno društvo u Južnoj africi danas predstavlja oštar kontrast niskom nivou učešća u organizacijama građana postkomunističke Evrope. u Erik allardt i Stein rokkan. o post-autoritarnim zemljama kao “tipu prethodnog režima“ – saglasan je sa Lincovom definicijom. bez ekstenzivne i [sic] intenzivne političke mobilizacije. vredi podsetiti da su mnogi analitičari očekivali.. Brazilu.78 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi na prošlog veka i u kojima se demokratija uglavnom učvrstila. a nijedan drugi primer sultanističkih režima (Haiti. str. 133 Neko će možda primetiti da je “demokratska tranzicija“ Južne afrike bila drugačija od onih u drugim postautoritarnim zemljama. Linc definiše i koristi još dva tipa režima koja su relevantna za ovu studiju: totalitarizam i posttotalitarizam. bez elementa odgovornosti. kada se radi o današnjem vremenu. koja se odnosi na izuzetno represivnu i samovoljnu vladavinu jednog vođe i njegove porodice. Linc režime autoritarnog tipa definiše kao “političke sisteme sa ograničenim političkim pluralizmom. Severna koreja) ne ulazi u opseg ove studije. Mass Politics: Studies in Political Sociologz (New York: Free Press. Štaviše. ali s obzirom na to da je 80% stanovništva živelo pod autoritarnim režimom. Centralnoafrička republika. Filipine. kako zbog krajnje politizovane prirode otpora aparthejdu tako i zbog toga što je autoritarna vladavina u stvari uključivala i demokratski režim za belo stanovništvo. i nadali se. Iran. ekonomski i društveni pluralizam.

136 Osim toga. kategorija posttotalitarnih režima trebalo bi da obuhvati sve one zemlje koje se nalaze između njih. sve ostale primere totalitarnih i posttotalitarnih režima nalazimo u komunističkom bloku. intenzivnu i ekstenzivnu mobilizaciju i. dok su za totalitarne i posttotalitarne režime “niski“. sa izuzetkom Poljske. 41. režime sovjetskog tipa. Lincova tipologija je korisna kada se pravi razlika između nedemokratskih tipova režima i njihovog nasleđa u periodu demokratizacije. str. i koji se kreću u rasponu od “ranih“ do “zamrznutih“ i “zrelih“ posttotalitarizama. Problems of Democratic Transition and Consolidation. Problems of Democratic Transition and Consolidation. izuzev ekstremnog totalitarizma nacističke Nemačke.135 I dok bi kontrast između autoritarnih i totalitarnih režima trebalo da bude jasan. ne bi bilo moguće shvatiti u svim njihovim specifičnostima. nazivam “komunistička“.1. većina sistema sovjetskog tipa osamdesetih godina prošlog veka nije bila totalitarna. “niski do srednji“. od kojih je najznačajnije to što još uvek dopuštaju manje pluralizma u društvu. 40. u stvari. Smatram da je ovo spajanje opravdano.1.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 79 formulisanu vodeću utopijsku ideologiju. Što se tiče civilnog društva. Međutim. Tabela 4. u preostalom delu ovog poglavlja nastojim da pružim konkretniju empirijsku potvrdu razlika u nivoima razvije135 Linz i Stepan. u ovom poglavlju u analizu uključujem ključne pretpostavke i definicije iz Lincove tipologije. harizmatično vođstvo koje vlada u neodređenim granicama i podrazumeva veliku nepredvidljivost i ranjivost kako elita tako i onih koji im ne pripadaju“. pri čemu autoritarni režimi u svih pet arena obično imaju više skorove od druga dva tipa režima. i Linc i Stepan pišu: “Empirijski. naročito onda kada se pravi razlika između komunističkih i autoritarnih režima. Linc takođe tvrdi da se čak i posttotalitarni režimi značajno razlikuju od autoritarnih režima u nekoliko pogleda. Totalitarne i posttotalitarne ideal-tipove stavljam u istu kategoriju koju. radi jednostavnosti i jasnoće teksta. dovodeći u vezu moju modifikovanu kategorizaciju i unekoliko impresionističke rezultate iz tabele 4. često. skorovi za autoritarne zemlje kreću se od “srednjih do visokih“. koji nastaju unutar totalitarnih režima posle određenog vremena otopljavanja ili slabljenja kontrole. . ako bismo ih klasifikovali kao autoritarne“. prikazuje osnovne razlike između tipova režima. odnosno. Posttotalitarni režimi. str. tolerišu više oblika pluralizma nego što je to dopuštao prethodni totalitarni režim. 136 Linz i Stepan. ali ih organizujem na nešto drugačiji način. naravno.

80 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Tabela 4. str. Uticaj tipa prethodnog nedemokratskog režima na zadatke demokratske konsolidacije Karakteristike arene autonomija političkog društva konstitucionalizam i vladavina prava Profesionalne norme i autonomija državne birokratije Ekonomsko društvo i stepen autonomije tržišta i pluralnosti oblika vlasništva Autoritarni režimi nizak-srednji nizak-visok nizak-visok Totalitarni režimi nizak nizak nizak nizak Posttotalitarni režimi nizak-srednji nizak srednji nizak-srednji autonomija civilnog društva srednji-visok srednji-nizak nizak nizak (komunističko) nizak-srednji ili srednji (fašističko) Napomena: karakter arena u prethodnom nedemokratskom režimu tokom perioda koji je približno prethodio početku tranzicije ima ogroman značaj za zadatke sa kojima se suočavaju demokratske vođe. 1996. . Što je arena manje razvijena. Izvor: Linc i Stepan. pokazujući da je tip prethodnog režima i dalje ključna kategorija za razumevanje sadašnjeg stepena razvoja civilnog društva. nosti civilnog društva u postkomunističkim i postautoritarnim režimima. rEZuLTaTI SVETSkOG PrEGLEda VrEdNOSTI: EMPIrIJSkO POLaZIŠTE u ovom odeljku izlažem empirijske nalaze iz upitnika Svetskog pregleda vrednosti. rezultati koje navodim zaista daju snažnu podršku Lincovim konceptualnim razlikama. osim što je. 56 (tabela i napomena su doslovno reprodukovane. Sve u svemu.1. izostavljena dodatna kategorija „sultanizam“). Cilj mi je da moju zavisnu varijablu – članstvo u devet vrsta dobrovoljnih organizacija navedenih u prethodnom poglavlju – opišem što je moguće preciznije i potpunije i da pokažem obrasce i varijacije u raznim zemljama i regionima. Tabela 4.1. iz razloga koji su prethodno objašnjeni. rezultati daju čvrste i jasne dokaze da je članstvo u dobrovoljnim organizacijama značajno niže u postkomunističkim zemljama nego u starijim demokratijama ili postautoritarnim državama. to će demokratski lideri morati da obave složenije zadatke da bi se novi režim učvrstio kao demokratski.

00 2.82 1. Izvor : Svetski pregled vrednosti 1995-1997.50 0. prosečno po tipu prethodnog režima.3.00 postautoritarni prosek postkomunistički prosek starije demokratije prosek 81 dIJaGraM 4.00 1.50 2.91 1.50 0. .00 Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 0.39 2.1. Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.

ukazuje na isti opšti nalaz za osam vrsta organizacija: starije demokratije obično imaju najviše skorove. u svim slučajevima. Pažljiviji pregled skorova na tabeli 4. . Mali broj postkomunističkih zemalja ima rezultat koji je veći od proseka za postautoritarne zemlje za bilo koju od devet vrsta organizacija. imajući u vidu njihove prethodno nedemokratske režime. dok dijagram 4. sadrži ukupne podatke za sve zemlje.2. prikazao sam u velikoj meri zbirni i širok pogled na prosečno članstvo u organizacijama uopšte.137 Iako bi se moglo očekivati da će rezultati za postautoritarne i postkomunističke zemlje biti relativno slični. ispitanici su mogli da se odluče za jedan od tri sledeća odgovora: “aktivan član“. i da je razlika između starijih demokratija i postautoritarnih zemalja relativno mala u poređenju sa velikim jazom koji postautoritarne zemlje razdvaja od postkomunističkih. trebalo bi da vodimo računa da ne prenaglasimo značaj ovog relativno velikog nivoa članstva u sindikatima. nešto veće od postautoritarnih zemalja.2. nižu od starijih demokratija. daje samo prosečne vrednosti po tipu prethodnog režima za devet specifičnih vrsta organizacija. pa sam stoga spojio prve dve opcije. što predstavlja opštu referentnu tačku za poređenje i unutar i između grupa. tabela 4.2. vidimo da je srednja vrednost za postautoritarne zemlje na obe skale bliža prosečnoj vrednosti starijih demokratija nego postkomunističkih zemalja. Međutim. Ovi nalazi prikazani su nešto detaljnije na dijagramu 4. ipak. Jedini veliki izuzetak od ovog obrasca su. broj aktivnih članova bio je previše mali da bi zaluživao posebnu pažnju. Međutim. praveći osnovnu razliku između onih koji jesu članovi (aktivni ili pasivni) i onih koji to nisu. postkomunističke zemlje pokazuju mnogo višu stopu članstva u sindikatima od postautoritarnih zemalja. dok su postkomunističke zemlje grupisane na samom dnu. naravno. znatno niži od proseka za druge dve grupe. uz srednju vrednost grupe u zagradi.1. Oni nisu bili nezavisan glas koji predstav137 Svaki put kada sam postavljao pitanja o članstvu u određenoj grupi.82 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Pre nego što se pozabavim svakom od devet navedenih kategorija organizacija. rezultati jasno pokazuju da je prosek za postkomunističke zemlje. sa srednjim vrednostima prema tipu prethodnog režima za svih devet kategorija organizacija. i “nisam član“. radnički sindikati su u komunističkom sistemu bili bitno drugačiji od onih na Zapadu. sindikati. uz poređenje tri kategorije po tipu prethodnih režima. na dijagramu 4. što je iznenađujuće s obzirom na raznolikost pobrojanih organizacija.2. osima kada se radilo o verskim organizacijama. kada se radi o svim vrstama organizacija izuzev sindikata. “pasivan član“. umesto da se nađu na najnižem nivou. mada.

2. Radnički sindikati Političke stranke Ekološke grupe Profesionalna udruženja Dobrotvorne organizacije „Druge“ Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi Postkomunističke zemlje Sportski i rekreativni klubovi Obrazovne. prosečno po tipu prethodnog režima. Izvor : Svetski pregled vrednosti 1995-1997. Članstvo u devet tipova organizacija.50 47 47 45 41 40 32 35 30 20 17 16 21 23 23 28 25 17 13 14 25 22 13 8 6 4 6 8 7 13 13 20 18 15 14 10 Starije demokratije Postautoritarne zemlje 5 0 Crkve ili verske org. 83 dIJaGraM 4. . kulturne ili umetničke org.

2.TaBELa 4.5) 41 52 45 32 39 49 48 20 (40.4) . Članstvo u organizacijama.1) 38 37 23 21 22 30 19 12 (25.7) 21 31 19 10 22 24 14 9 6 14 5 7 4 (14.9) 4 8 7 15 9 5 9 4 2 2 2 4 1 (5. verskim org. sindikati Starije demokratije Sad 78 australija 47 Švedska 29 Finska 82 Norveška 32 Švajcarska 45 Z.1) 60 16 29 31 21 24 17 14 15 13 (23.2) Postautoritarne zemlje Južna afrika 87 Južna koreja 47 Čile 59 Brazil 62 Venecuela 45 Bangladeš 34 Španija 43 urugvaj 35 argentina 34 Filipini 23 (prosek grupe) (46.6) 41 50 35 26 29 25 20 18 16 16 (27.8) Postkomunističke zemlje Makedonija 18 Istočna Nemačka 22 Slovenija 30 rumunija 38 Slovačka 29 Češka republika 17 Mađarska 20 Letonija 13 rusija 6 Estonija 12 ukrajina 9 Litvanija 14 Bugarska 3 (prosek grupe) (17.2) 24 11 18 18 14 7 12 11 6 8 (12.3) 23 23 63 51 47 17 20 13 (32.0) 33 37 29 18 22 22 14 19 15 10 (21. klubovi umetničke org.9) 14 14 9 9 6 9 5 10 6 11 5 7 (8. Nemačka 52 Japan 12 (prosek grupe) (47. po zemljama (u procentima) Aktivnih u Sportski i Obrazovne. Crkve ili crkvenim ili rekreativni kulturne ili Radnički verske org.8) 20 23 29 21 19 16 12 18 40 13 33 8 13 (20.7) 51 21 8 9 8 17 16 5 (17.

2) 14 13 12 9 7 9 10 9 2 5 3 4 2 (7.2) 21 25 18 14 15 10 9 13 6 13 (14.6) 41 31 23 15 28 23 22 4 (23.0) 31 22 35 21 31 12 20 9 (22.9) 25 17 13 8 7 20 12 3 (13. Nemačka 9 Japan 7 (prosek grupe) (16.6) Postautoritarne zemlje Južna afrika 44 Južna koreja 12 Čile 16 Brazil 14 Venecuela 14 Bangladeš 19 Španija 8 urugvaj 16 argentina 10 Filipini 8 (prosek grupe) (16.1) 19 14 18 17 16 13 11 9 8 7 (13.1) Izvor: 1995-97 World Values Survey . Starije demokratije Sad 50 australija 10 Švedska 15 Finska 10 Norveška 16 Švajcarska 17 Z.1) 15 20 11 6 5 4 6 2 2 2 2 2 2 (6.3) 22 32 21 31 17 7 12 10 10 10 (17.Političke stranke Ekološke grupe Profesionalna Dobrotvorne „Druge“ udruženja organizacije org.3) 13 14 13 3 13 18 9 4 1 2 1 1 1 (7.3) 14 5 4 6 5 5 3 2 2 2 2 2 1 (4.1) 35 30 16 9 26 23 13 15 (21.7) 18 20 19 13 15 17 10 8 6 9 (13.1) Postkomunističke zemlje Makedonija 21 Istočna Nemačka 4 Slovenija 5 rumunija 12 Slovačka 7 Češka republika 7 Mađarska 3 Letonija 3 rusija 2 Estonija 2 ukrajina 2 Litvanija 3 Bugarska 6 (prosek grupe) (5.

Međutim. bile organizacije kojima je upravljala država i u kojima je članstvo bilo obavezno za sve radne ljude. po svemu sudeći. Nekoliko postkomunističkih zemalja ima vrlo visok nivo članstva u takvim organizacijama u poređenju sa mnogim postautoritarnim zemljama. godine. 2001) . Md: rowman & Littlefield. ur. 139 O slabostima radne snage u postkomunističkoj Evropi. činjenicu da nivo članstva u postkomunističkom periodu. vidi david Ost i Stephen Crowley. na primer. u stvari. pa su tako predstavljali značajan element složenog partijskog aparata za kontrolu brojnih različitih segmenata stanovništva. i neke ekonomske aktivnosti. Sve u svemu. vidi Padgettt. 138 O kontinuitetu i promenama u sindikatima u postkomunističkoj Evropi. kao što su. postkomunističke zemlje pokazuju i konzistentno niske nivoe članstva u crkvenim. Ti nivoi su u velikom kontrastu sa mnogo višim nivoima i širim varijacijama članstva u verskim i kulturnim organizacijama postautoritarnih zemalja i starijih demokratija.139 Što se tiče ostalih osam vrsta organizacija. postkomunističke zemlje pokazuju veće varijacije kada se radi o članstvu u organizacijama koje podrazumevaju slobodno vreme. stopa učlanjenosti u sindikate uporno opada od sloma komunizma. Workers After Workers’ States. postkomunističke zemlje beleže izuzetno niske nivoe članstva u onima koje su po prirodi više političke.138 ukratko. kao i u obrazovnim. naročito. sindikati su imali i ključnu društvenu ulogu jer su svojim članovima obezbeđivali brojna socijalna davanja. Iako je komunistički državni aparat nestao u periodu 1989-91.86 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi lja kolektivne interese i pregovaračka prava radnika. naročito u poređenju sa starim danima skoro stopostotnog članstva. utoliko što u postkomunističkim zemljama nije na apsolutnom dnu. Slično tome. bez obzira na svoj neizvestan status i ulogu u postkomunističkom periodu. kulturnim i umetničkim organizacijama. Organizing Democracy in Eastern Germanu. Međutim. Štaviše. nivo članstva u sindikatima u tri grupe zemalja predstavlja određenu nepravilnost u celini od devet grupa organizacija pokrivenih upitnikom WVS. postepeno opada. pa čak i paket aranžmane za godišnje odmore. “Weak Labor and Fragile democracy“ u Stephen Crowley i david Ost. naročito strane 34-36 i 77-79.. To su. Labor and Politics in Postcommunist Eastern Europe (Lantham. odnosno u sportskim i rekreativnim klubovima i dobrotvornim organizacijama. sindikati su opstali labavo organizovani i u nekim zemljama čak zadržali veliki deo članstva. ovaj nalaz ne bi trebalo da nas iznenađuje s obzirom na centralnu ulogu koju su sindikati igrali u komunističkim društvima i. političke stranke i ekološke grupe.

Mera koja predstavlja osnovu za statističku analizu – na nivou pojedinih zemalja u ovom poglavlju i na individualnom nivou u narednom poglavlju – odgovara prosečnom broju članstava u organizacijama po osobi u određenoj zemlji. “america’s Civic Condition: a Glance at the Evidence. značajni institucionalni faktori su i nepostojanje pravog višepartijskog sistema.” u dionne. pri čemu sam grupisao ispitanike u manje kategorije (npr. na primer. . jer je to mera koja je najjasnija i najlakša za tumačenje. str. Frank Baumgartner i Jack L. računa samo jedno članstvo. 141 Jedan od prigovora koji su neki naučnici izneli u odnosu na brojanje članstava u organizacijama na ovaj način jeste to što se ispitaniku. Ove varijacije su samo potvrdile nalaze koje ću opisati. takođe starija demokratija koja je postala demokratska posle drugog svetskog rata.140 S obzirom na to da je tema ove knjige civilno društvo uopšte (a ne određeni tip organizacije civilnog društva) i da je svih devet kategorija organizacija bitno za najveći broj koncepcija civilnog društva. najupadljivija anomalija primećuje se kod Japana koji ima mnogo niže nivoe članstva u organizacijama od bilo koje druge zemlje u toj grupi. Odlučio sam da koristim indeks ukupnog broja članstva u organizacijama po osobi. Iako je ova kritika u potpunosti ispravna.35 koliko iznosi skor Bugarske. sv. čak i onda kada pripada dvema ili većem broju organizacija određenog tipa.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 87 u analizi koja sledi. i posebno ocenio ispitanike koji su “aktivni“ članovi neke organizacije. vredelo je žrtvovati malo preciznosti da bi se došlo do širih i dalekosežnijih zaključaka o članstvu u organizacijama kada se radi o različitim društvima i pojedincima. nego da će se to desiti u narodu u kojem je broj članstava u organizacijama mali. Od maksimalno devet organizacija najviši skor beleže Sad gde je jedna osoba. koristim zbirnu meru članstva u organizacijama. 6-9 članstava po osobi).12 mnogo bliže proseku grupe od 2. Galston i Peter Levine. prosečno.59 u Sad do 0. 3-5. Vidi.39 nego rezultat Japana od 0. prikazani su skorovi po zemljama za prosečan broj članstava po osobi. 32. ponovio sam analizu uz primenu različitih mera članstva u organizacijama. Zapadna Nemačka. rezultati se kreću u rasponu od 3. br. “Survey research and Membership in Voluntary Organizations”.3. 908-928. i William a.141 Na dijagramu 4. ili ga uopšte i nema. 1-2. American Journal of Political Science. pri čemu su zemlje grupisane po tipu prethodnog režima. 4 (1988). ima drugi najniži skor. Među starijim demokratijama. 142 Pored mogućeg kulturnog ili “civilizacijskog“ objašnjenja relativno slabog civilnog društva u Japanu. njen uticaj služi samo za to da se potcene stvarne razlike između zemalja i grupa zemalja.59 organizacija.142 Postautoritarne zemlje pokazuju velike varijacije 140 da bih obezbedio da ovakvo kodiranje ne uvedi nikakvu pristrasnost. ali je njenih 2. Walker. Community Works. 0. član 3.92. jer je mnogo verovatnije da će se ljudi u narodu koji već beleži visok nivo članstva u organizacijama učlaniti u nekoliko organizacija u okviru jedne kategorije. Ovaj dijagram pokazuje da je nivo članstva neposredno povezan sa klasifikacijom zemlje po tipu prethodnog režima.

65 0.59 3.3. Mađarska .03 1.5 3.3 1.14 1.39 1.5 1 0.82 0.48 2.82 dIJaGraM 4.88 4 3.12 2 1.53 1.6 1.47 2. po zemljama.62 2.68 2.1 1.13 1.91 Litvanija Australija Norveška Švajcarska Venecuela Argentina Rumunija Z.35 0 SAD Čile Finska Japan Brazil Španija Švedska Urugvaj Filipini Rusija Letonija Estonija Slovenija Ukrajina Slovačka Postkomunistički 0.32 2.92 0. Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.5 1.5 2.12 1.7 0.07 0.64 0. Nemačka Bangladeš Južna Afrika Makedonija Južna Koreja Ist.46 0.39 Postautoritarne zemlje 1.44 2.84 1.07 3 2.22 2.39 1. Izvor: Svetski pregled vrednosti 1995-97.5 0.44 2. Nemačka Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Bugarska Češka Republika Starije demokratije 2.

str. Istočna Nemačka i Slovenija. kako to navode neki naučnici?143 Iako je bez podataka vremenskih serija za svaku zemlju pojedinačno nemoguće dati definitivan odgovor. “The Strange death of Civil Society in Post-Communist Hungary”. Čile i Brazil imaju rezultate koji su viši od onih u grupi starijih demokratija. kako aktivnog tako i neaktivnog“. str. predstavljaju “razlike u stepenu”.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 89 u pogledu ukupnog članstva u organizacijama. dok nekoliko zemalja u ovoj grupi ima neznatno niže rezultate od nekih postkomunističkih zemalja. činjenica da ne postoji postkomunistički ekvivalent Južnoj africi. 143 Vidi. no. ili uopšte niste član neke organizacije te vrste“. odnosno ni jedna jedina zemlja koja značajno premašuje prosek iz prethodne grupe po tipu režima. Iako između postkomunističkih zemalja sigurno ima razlika. i u apsolutnim iznosima i u odnosu na druge zemlje i regione sveta. govori nam o tome da iz ove šire uporedne perspektive razlike unutar grupe postkomunističkih zemalja. ipak mogu da ponudim nekoliko preliminarnih napomena. Južna koreja. godine postavljeno je pitanje. 1 (196). i skoro potpuno odsustvo demokratskog prenosa vlasti u posleratnoj demokratskoj istoriji Japana. opadalo učešće građana. no.. Organizing Democracy in Eastern Germany. Vidi kodeks Svetskog pregleda vrednosti. godine. ipak možemo da uporedimo kako su pojedine zemlje rangirane i kakve relativna tajnost odlučivanja elite. godina ali je tada. 7. i za koju? 1995-1997. a ne razlike u “vrsti”. možete li da mi za svaku od njih kažete da li ste njen aktivan ili neaktivan član. očigledno. 144 Tada je. str. Journal of Communist Studies and Transition Politics. 24-38. aleksander Smolar. autori objašnjavaju da nova verzija pitanja “pokazuje više nivoe potvrđenog ’članstva’. pitanje o članstvu u dobrovoljnim organizacijama bilo neznatno drugačije formulisano u upitniku. Južna afrika. (a) da li uopšte pripadate nekoj od njih. Svetski pregled vrednosti sačinjen je i za period 1990-1991. na primer. Padgett. sv. 1 (1997). 41-63. 4. posle sloma komunizma. SLaBOST ILI OPadaNJE Pre nego što se posvetim analizi koja sistematičnije opravdava razlike po tipu prethodnog režima. Pošto smo pokazali da je nivo članstva u organizacijama u postkomunističkim zemljama nizak. “Sada ću vam pročitati spisak dobrovoljnih organizacija. Journal of Democracy. . konačno. i kojoj? (b) da li uopšte obavljate neplaćeni dobrovoljni rad za neku organizaciju. u okviru postkomunističke grupe. Bill Lomax. pitanje glasilo: “Molimo vas da pažljivo pogledate listu dobrovoljnih organizacija i aktivnosti i da nam kažete. 13. nažalost.144 Međutim. dok su na dnu uglavnom bivše sovjetske republike i Bugarska. potrebno je obraditi još jedno osnovno pitanje.. možemo li da procenimo i u kom obimu je. na samom vrhu se izdvajaju Makedonija. “From Opposition to atomization”. odnosno 1990-91. sv. što nam onemogućava neposredno poređenje rezultata.

Sad Švedska Finska Norveška Južna koreja Čile Zapadna Nemačka Brazil Istočna Nemačka Španija Slovenija rumunija argentina Japan Mađarska Letonija rusija Estonija Litvanija Bugarska starije demokratije postautoritarne postkomunističke Napomena: Prosečan broj članstava 1990-91. i 1995-97. godine. sa izuzetkom dobrotvornih organizacija koje nisu obuhvaćene upitnikom iz 1990-91. Slovačka. Iz tabele je takođe isključena i Južna afrika. u kojima su postavljena sva pitanja o članstvu u organizacijama. godine odavno obavljena. Zbog toga su izostavljene australija. pokazuje rejting svih zemalja u oba pregleda.3. Češka republika. Izvor: 1990-91 i 1995-97 WVS. Filipini. od 1990-91.90 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 4. Tabela 4. Činjenica da je neka zemlja zauzela viši ili niži položaj . jer je njen autoritarni režim aparthejda srušen tek pošto je anketa 1990-91. istih onih koje se navode i 1995-97. ukrajina. godine. do 1995-97: Redosled zemalja redosled zemalja 1990-91. Promene u nivou članstva. pre svega zbog toga što je redosled zemalja relativan. su promene u odnosu na 1990-91. urugvaj i Venecuela. godinu zabeležene 1995-97. Švedska Norveška Sad Finska Istočna Nemačka Estonija Zapadna Nemačka Letonija Južna koreja rusija Litvanija Mađarska Čile Brazil Bugarska Slovenija Japan rumunija Španija argentina redosled zemalja 1995-97. godine proračunat je na osnovu osam vrsta organizacija. Makedonija. Bangladeš. Na tabeli su rangirane samo one zemlje koje su pokrivene Svetskim pregledom vrednosti i 1990-91.3. godine i u kojima su oba puta postavljeni svi delovi pitanja o članstvu u organizacijama. Švajcarska. analiza rezultata zahteva oprez.

u Gabriel Badescu i Eric M. “Social Trust and democratization in Post-Communist Societies“. ili pri vrhu. ali samo 145 Zanimljivu raspravu o onome što smatra visokim rezultatom rumunije u Svetskom pregledu vrednosti 1995-97. nema mnogo načina da tačno saznamo kako se nivo članstva u organizacijama u svakoj od zemalja promenio od 1990-91. godine. godine vidi u Gabriel Badescu. Iako nije moguće odrediti obim u kojem je. jer je položaj svih pet postautoritarnih zemalja znatno viši. promene u redosledu koje pokazuje tabela 4. Social Capital and the Transition to Democracy (New York: routledge. drugi razlog što je članstvo u organizacijama građana postkomunističkih zemalja 1995-97. relativne skale i 1990-91. što je uticalo na promenu ukupnog redosleda. do 1995-97. članstvo u postautoritarnim zemljama povećano.3. Mađarskoj i Bugarskoj još uvek navodili da su članovi organizacija koje su neposredno pre toga prestale da postoje. što zaista i čine jer tabela nedvosmisleno pokazuje da postoje velike razlike između grupa zemalja. godine. ni samostalne. u pripremi). verovatno je da je značajan deo izjava o pripadnosti organizacijama u pregledu iz 1990-91. pretpostavljam da su promene do kojih je došlo u postkomunističkim društvima posledica dva osnovna razloga. ako pitanja u anketi nisu identično postavljena. rusije i Litvanije. To je skoro sigurno slučaj Estonije. i gde su masovne organizacije još uvek postojale. Letonije. Međutim. a u postkomunističkim zemljama smanjeno. Starije demokratije praktično i nisu promenile svoj položaj i ostaju na vrhu. godine opalo u odnosu na pregled iz 199091. uz mnogo manje varijacije unutar grupa. .. sa izuzetkom Slovenije i rumunije. godine sve postkomunističke zemlje. godine. godine zaostatak iz vremena komunističkih organizacija i da one. mogu nam dati okvirne smernice u vezi sa promenama unutar grupe zemalja. kada su mnogi ljudi učestvovali u raznim društvenim i političkim pokretima. ur.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 91 na rang-listi ne odražava nužno porast ili pad članstva u organizacijama – iako je i to moguće – jer se može dogoditi da su neke druge zemlje ostvarile veći rast ili pad. verovatno je i da su mnogi ispitanici u Istočnoj Nemačkoj. Prvo. Postautoritarne zemlje pokazuju veliko poboljšanje u celini. i 1995-97. ukratko. a da pritom u nekoj od zemalja nije došlo ni do kakve promene. prema tome. koje su u vreme sprovođenja ankete bile republike Sovjetskog Saveza. Nasuprot njima. godine verovatno je činjenica da je prva anketa uglavnom obavljena u periodu velike mobilizacije i snažne političke aktivnosti. nisu stvarno bile ni dobrovoljne. 1995-97.145 rangirane su znatno niže nego 1990-91. uslaner. u apsolutnom smislu.

146 Neobično zanimljivu raspravu o kontinuiranom padu članstva u organizacijama u Istočnoj Nemačkoj vidi u Padgett. Tabela 4. kako bi se videlo da li je pad članstva u organizacijama konzistentan u celom regionu. godine pripadnost organizacijama prosečnog građanina Istočne Nemačke iznosila 1. Iako je koristan podatak za poređenje. do 1995-97.3. ili Istočna Nemačka i rusija predstavljaju izuzetke u tom smislu. dramatičnog skoka postautoritarnih zemalja.3. mogu preliminarno da kažem da je u postkomunističkom periodu članstvo u dobrovoljnim organizacijama u opadanju.65 članstava u organizacijama po osobi 1995-97. u narednom odeljku data je opisna i statistička analiza potencijalnih uzroka variranja članstva u organizacijama u raznim zemljama. uzeti zajedno. jer je 1995-97. posebno kada se dopune upadljivim promenama položaja iz tabele 4. u anketi sprovedenoj u okviru Studije o članstvu u organizacijama građana postkomunističkih zemalja (PCOMS) u rusiji.00. sada se okrećem analizi činilaca koji je objašnjavaju. koristeći prosečan broj članstava u organizacijama po osobi kao zavisnu varijablu. godine. . Organizing Democracy in Eastern Germany. što je omogućilo da se bar malo razmotri relativan pad članstva u organizacijama u ova tri slučaja.44 organizacije.12 na 2. Pošto sam opisao raspon varijacije u nivou članstva. godine ne dopušta nam da dođemo do čvrstog zaključka o tome da li se učešće u dobrovoljnim organizacijama zaista smanjivalo u godinama od uspostavljanja novih demokratskih režima. u rusiji je on mali i govori o smanjenju ionako niskog nivoa od 0. ovaj pad u položaju zemalja od 1990-91.78. 87-95. i. Bilo bi dobro da se ovo pitanje ponovi i u drugim postkomunističkim zemljama.4. a 1999. u Istočnoj Nemačkoj. Istočnoj Nemačkoj i Zapadnoj Nemačkoj ponovljeno je pitanje iz Svetskog pregleda vrednosti 1995-97. S obzirom na podatke iz tabele 4.92 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi u relativno kratkom periodu. Međutim. rezultati pokazuju da je u sva tri slučaja došlo do pada. godine na 0. naročito str. prosečan broj članstava naglo je opao u relativno kratkom vremenu. daju verovatno objašnjenje naglog pada komunističkih zemalja na rang-listi iz tabele 4.146 konačno. indirektno. daje ukupne rezultate ovih promena u smislu prosečnog broja članstava u organizacijama po osobi. u Zapadnoj Nemačkoj je uočen mali pad sa 2. godine samo 0. Iako se ova dva činioca ne mogu ispitati ili dokazati ni na individualnom ni na kolektivnom nivou oni.45 1999.4.

Promene u nivou članstva. po osobi rusija Istočna Nemačka Zapadna Nemačka 19951995199597 1999 Promena 97 1999 Promena 97 1999 Promena 0. “Economic development and democracy reconsidered“. Stephens. Reexamining Democracy (Newbury Park: Sage. American Political Science Review. str. 1992).4. 53.12 2.0.0 -0. u Gary Marks and Larry diamond. 93-139. . a broj njenih građana koji učestvuju u organizacijama civilnog društva veći. 69-105. dietrich rueschemeyer. Evelyne Huber. koja nam dozvoljava da ispitamo kauzalni uticaj svakog činioca. potreban je određeni nivo ekonomskog blagostanja da bi ljudi mogli da svoje vreme i energiju posvete aktivnostima u organizacijama. Ekonomsko blagostanje Logika u osnovi prve hipoteze je jasna. 71-86. br. Nakon što svaku od njih pojedinačno obrazložim. u skladu sa jednim od centralnih načela teorije modernizacije što je životni standard neke zemlje viši njena demokratija biće življa. 1995-97. str. 7. ”Some Social requisites of democracy: Economic development and Political Legitimacy“. ur. i John d. rezultat potvrđuje značaj razlikovanja po tipu režima o kojem smo već govorili i ukazuje na potrebu opširnijeg istraživanja razloga na individualnom nivou zbog kojih komunističko iskustvo ima tako negativan uticaj na članstvo u organizacijama građana postkomunističkih društava.20 1.. “The Impact of Economic development on democracy“.66 2. br. dok istovremeno kontrolišemo i druge.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi TaBELa 4. sv. do 1999: Rusija. pa bi zemlje sa većim ekonomskim sredstvima trebalo da imaju i više nivoe članstva u organizacijama.45 . u stvari. okrećem se višestrukoj regresionoj analizi.65 0. str. in Journal of Economic Perspectives. 147 Vidi. razmatram niz konkurentnih hipoteza. pošto se obično smatra da je snaga civilnog društva proizvod rastućeg nivoa ekonomskog blagostanja u društvu. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka 93 Prosečan broj članstava u org. Seymor Martin Lipset. sv.12 uPOrEdNa aNaLIZa Na NIVOu ZEMaLJa Ispitujući članstvo u organizacijama u više zemalja. na primer. i Larry diamond.78 -0. koje uključuju eksplanatorne varijable od ključnog značaja za rasprave o civilnom društvu i demokratizaciji. 2 (1959). 3 (1993).147 drugim rečima.44 0.

rezultati pokazuju da zaista postoji jasan i čvrst odnos između BdP i članstva u organizacijama. Letonija. str. a Bangladeš i Makedonija – dve najsiromašnije zemlje u celom sklopu podataka – beleže mnogo više nivoe članstva u organizacijama od drugih zemalja koje imaju približne vrednosti BdP. 148 da bi stope BdP po glavi stanovnika Istočne i Zapadne Nemačke odrazile trajne (iako sve manje) ekonomske razlike između dve grupe. u grupi zemalja sa niskim dohotkom. dok je u desnoj koloni za svaku zemlju naveden skor za članstvo u organizacijama. a ja sam za svrhu ove statistike analize upotrebio iznos od 22.800 dolara. 720 za Istočnu Nemačku. br.148 Tabela 31 zemlju deli u tri grupe država sa visokim. sv. Među zemljama sa srednjim dohotkom. Južna afrika i Brazil značajno nadmašuju prosek grupe. Vidi. 52-66. ukratko. godine zajednički nemački BdP iznosi 20. na primer. sigurno je da postoji čvrst. Od 1997.880 dolara za Zapadnu Nemačku i 18. godine – godine u kojoj je najvećim delom sproveden WVS. a Istočnoj Nemačkoj oduzeo 10%. prikazuje opisne rezultate merenja ekonomskog blagostanja uz pomoć stope BdP po glavi stanovnika iz 1997. Michael Grömling i klaus Schnabel. Ipak. u okviru svake grupe. Litvanija. rusija. Istočna Nemačka i Španija takođe imaju niže nivoe članstva nego što bi se to moglo pretpostaviti prema njihovom statusu zemalja sa visokim dohotkom. argentina i Slovačka daleko ispod njega. koji ima treći po veličini BdP po glavi stanovnika. navedene prema opadajućim vrednostima BdP po glavi stanovnika. ja sam neznatno prilagodio ukupan rezultat za nemački BdP tako što sam Zapadnoj Nemačkoj dodao 10%. u grupi zemalja sa visokim dohotkom izdvaja se Japan. “angleichung ostdeutscher Einkommen an westdeutsche Niveaus: Eine Bestandsaufnahme“. Čile i Venecuela daleko nadmašuju prosek grupe. One su. srednjim i niskim dohotkom. Bugarska i ukrajina imaju veoma niske nivoe članstva u poređenju sa drugim zemljama u ovoj grupi. pozitivan odnos između ekonomskog blagostanja i članstva u organizacijama. iw-trends. i da ta korelacija ostaje značajna čak i kada se izuzmu zemlje iz grupe sa najvećim dohotkom. postoji nekoliko značajnih izuzetaka. dok su Mađarska. Češka republika. ali veoma mali skor za članstvo u organizacijama. iako postoje brojni izuzeci od opšteg obrasca u kojem povećanje BdP po glavi stanovnika odgovara višim nivoima članstva u organizacijama civilnog društva. konačno. dok Estonija. 25. Južna koreja. 3 (1998). razlika odgovara najvećem broju procena razlika u prihodima Istočnih i Zapadnih Nemaca. Na dnu svake grupe naznačene su i prosečne vrednosti BdP po glavi i članstva u organizacijama. .5.94 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Tabela 4.

800 22.50 (1.07 1.330 960 (4.64 2.62 1.230 4.60 1.35 1.22 2.000 9.92 2.53 1.68 2.700 18.TaBELa 4.44 1.720 16.260 4.300 6.44 2.400 24.46 0.19) 2.32 1.200 2.400 20.48 2. BdP po glavi stanovnika i članstvo u organizacijama su u korelaciji od r = 0.500 1.200 27.300 7.880 21.62 (p < 0.400 (9.100 3.10 1.84 0.59 2.13 3. Ekonomsko blagostanje i članstvo u organizacijama Nivo dohotka Najviša grupa Zemlja Sad Norveška Japan Švajcarska Z.39 1.47 0.200 5.70 0. u USD) u org.800 10.001). Nemačka australija Finska Švedska I.700 11.900 8.30 1.600 8.39 (2.889) 6. 1995-1997 WVS.12 2. .82 (1.700 4.14 0. Izvor: CIa World Factbook (1998).15) Srednja grupa Najniža grupa Napomena: Vrednost BdP per capita izražena je u američkim dolarima po paritetu kupovne moći.000 19.450 6.49) 0.03 0. Slovenija argentina urugvaj Slovačka Venecuela Mađarska (prosek grupe) Estonija Brazil Južna afrika rumunija rusija Letonija Litvanija Bugarska Filipini ukrajina Bangladeš Makedonija (prosek grupe) BDP per capita Prosečan broj članstva (1997.500) 13.128) 3.500 23.5. Nemačka Španija (prosek grupe) Južna koreja Čile Češka rep.600 10.700 8.07 1.12 1.300 4.400 (22.65 0. po osobi 30.

prema opštoj saglasnosti.6. alexander J.36) od najniže grupe (1. pravi podelu zemalja na tri grupe.96 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Politička prava i građanske slobode druga hipoteza odnosi se na snagu političkih institucija zemlje i njihovu sposobnost da osiguraju politička prava i građanske slobode svojim građanima. drugim rečima. argument političkih institucija takođe se često koristi da bi se objasnila snaga ili slabost civilnog društva. ur. ali. Democracy.26) ta razlika je ipak mala. što je neki režim represivniji (čak i ako se u celini sagledava kao demokratski) to je njegovim građanima teže da učestvuju u nezavisnim dobrovoljnim organizacijama. a njihovi skorovi za članstvo u organizacijama spadaju među najviše u celom uzorku.5. NJ: Transaction Publishers. Šest zemalja koje se uklapaju u najvišu grupu pripadaju starijim demokratijama. iako generalno predstavlja relativno dobar prediktor. trebalo bi da više ljudi pristupa dobrovoljnim organizacijama. što su politička prava i građanske slobode u nekoj zemlji veće. adrian karatnycky. u ovom trenutku nam se čini da su skorovi Fridom Hausa odlični prediktori članstva u organizacijama. Motyl. Tabela 4. razlika u skorovima Fridom Hausa za srednju i najnižu grupu zemalja ne pomaže nam da objasnimo članstvo u organizacijama onoliko koliko BdP po glavi stanovnika.. “Civilizacija” Naredna varijabla meri ono što Samjuel Hantington naziva civilizacijom. dC: Freedom House. ili stepenu eko149 Vidi Godišnji izveštaj Fridom Hausa: Freedom in the World: The Annual Survey of Political Rights and Civil Liberties (Washington. 1999). ako bolje pogledamo srednju i najnižu grupu videćemo da se one vrlo malo razlikuju: iako srednja grupa ima viši prosek (1. “srednju” i “najnižu”. ona je mnogo slabija kada se isključe zemlje koje pripadaju najvišoj grupi. and Markets in East Central Europe and the Newly Independent States (New Brunswick.149 ako su. tabela 4. političke institucije neke zemlje otvorene i podstiču participaciju. razne godine). prikazuje razlike između zemalja i uključuje često citirane skorove Fridom Hausa za politička prava i građanske slobode na skali od 1 do 7. i članstva u organizacijama još uvek snažna. ali su zato varijacije unutar svake od grupa velike. 1998: Civil Society. kao i tabela 4. i Charles Graybow. Hantington piše da “sada ima mnogo više smisla da se zemlje ne grupišu prema svojim političkim ili ekonomskim sistemima. prema obimu političkih prava i građanskih sloboda u svakoj od njih. prema ovoj hipotezi očekuje se da će civilno društvo biti jače. Nations in Transit. Jer.6. Samo jedna zemlja (Južna afrika) iz druge dve grupe premašuje prosek najviše grupe. “najvišu”. . međutim. drugim rečima. Iako je opšta korelacija između političkih prava i građanskih sloboda.

Skorovi navedeni u tabeli predstavljaju prosek za 1995-96.30 1.65 0. Nemačka Španija Slovenija Češka republika Japan Mađarska Litvanija urugvaj Estonija Južna koreja Čile Letonija Bugarska (prosek grupe) argentina Venecuela Slovačka Filipini Brazil rumunija Bangladeš Makedonija rusija ukrajina (prosek grupe) Srednja grupa Najniža grupa Napomena: Skorovi Fridom Hausa kreću se u rasponu od 1 (najviši) do 7 (najniži).36) 1.5 (3. Politička prava i građanske slobode (po obrnutoj skali) stoje u korelaciji sa članstvom u organizacijama od r =0.5 1. .44 1.5 3.92 0.1) Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi 3.59 2.75 2.48 2.13 1.07 0.64 2.75 2.5 3.5 1.7) 2.5 1.68) 3.75 2 2 2 2.39 0.22 (2.35 (1. 1995-1997 WVS.75 3 3 3. Nemačka I. godinu.26) Zemlja Sad australija Švedska Finska Norveška Švajcarska (prosek grupe) Južna afrika Z.62 2.25 (1. Politička prava i građanske slobode i članstvo u organizacijama Nivo političkih prava i građanskih sloboda Najviša grupa Skorovi Fridom Hausa 1 1 1 1 1 1 (1) 1.1).5 1.32 0.5 1.5 2.12 1.46 (p < 0.12 1.70 0.10 1.TaBELa 4.07 2.68 2.60 (1.5 1.03 2.14 1.84 1. i 1996-97.6.5 1.53 1.5 1.5 1.25 3.47 2.46 1. Izvor: CIa World Factbook (1998).82 0.75 1.50 0.39 1.44 2.

ja sam ih klasifikovao prateći njegovu logiku. ukratko. Osim toga. i osam od najnižih devet. njegovu klasifikaciju i mapiranje zemalja na str. Ponovio bih da se u sadašnjem periodu na osnovu hipoteze o prethodnom tipu režima očekuje da 150 Samuel P.151 Specifične karakteristike zapadne civilizacije proističu iz jedinstvene kombinacije faktora. . Letoniju. prikazana je 31 zemlja. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order (New York: Simon & Schuster. rumunija i ukrajina su podeljene. ali pretežno “nezapadne“. izuzev Japana su “Zapad“. Slično tome. Slovačku i Sloveniju. 151 Vidi. “zapadne“ i “nezapadne“. 22-49. 153 Iako Hantington izričito ne navodi koje zemlje spadaju u koju kategoriju.98 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nomskog razvoja. Južna koreja i Filipini. Na tabeli 4.152 u kontekstu ove knjige. uključujući tu i katoličku i protestantsku tradiciju. sv. Estoniju. 152 Huntington. Pritom je napravljena podela u dve grupe.7.70 a u “nezapadnim“ 1. Južna afrika. pri čemu se grupa “zapadnih“ kreće od visokog rezultata Sad od 3. 72. odvojenost crkve i države.46 u Litvaniji. postoje značajne varijacije unutar obe grupe zemalja. Litvaniju. Makedonija i rusija su “nezapadne“. koje Hantington takođe uključuje u Zapad. a to su i Španija. Tip prethodnog režima u ovu analizu sam uključio i kategoriju tipa prethodnog režima.47. The Clash of Civilizations. 69-72. Mađarsku.7 u Južnoj africi do 0. pripada postkomunističkim zemljama. str.59 do najnižeg od 0. Samuel P. u skladu sa Hantingtonovom logikom očekuje se da će zapadne zemlje imati snažnija civilna društva od “ostatka”. i osam postkomunističkih zemalja uključujući Češku republiku. Huntington. već prema svojoj kulturi i civilizaciji. str. “The Clash of Civilizations?” Foreign Affairs. Huntington. 1996). malo je verovatno da civilizacija ima ikakav sistematičan odnos sa članstvom u organizacijama civilnog društva. vladavinu prava.150 Iako razlikuje osam različitih civilizacija Hantington tvrdi da se razlika može svesti na jednu osnovnu podelu koju naziva “Zapad naspram ostalih”.35 u Bugarskoj. slovenske pravoslavne zemlje Bugarska. društveni pluralizam i individualizam. 22-27 The Clash of Civilizations. iako je generalno veoma slab. kao i zemlje Latinske amerike.153 Opšti nalaz pokazuje da je odnos između civilizacije i članstva u organizacijama pozitivan. među “nezapadnim“ zemljama tri najniža rezultata imaju postkomunističke zemlje. dok se rezultati “nezapadnih“ zemalja kreću u rasponu od 3. Prosečan broj članstava u “zapadnim“ zemljama je 1. pre svega. Sve starije demokratije. 3 (1993). Istočnu Nemačku. br. onako kako je razrađena u prvom delu ovog poglavlja. i Bangladeš. Ono što najviše pada u oči kada se radi o “zapadnim“ zemljama jeste činjenica da sedam najnižih skorova. konačno.

4 (nije značajna).70 0.07 2.64 0.44 2.32 2.62 2.50 1.30 1.47 2.35 (1.22 2.03 0. Nemačka Španija Slovenija Slovačka Češka republika Mađarska Letonija Estonija Litvanija (prosek grupe) Južna afrika Južna koreja Čile Brazil Venecuela Bangladeš Makedonija urugvaj rumunija argentina Filipini Japan rusija ukrajina Bugarska (prosek grupe) Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi 3.48 2.7.65 0.39 1.07 0.59 2.14 1.12 1. “Civilizacija” i članstvo u organizacijama “Civilizacija” “Zapadna” Zemlja Sad australija Švedska Finska Norveška Švajcarska Z.46 (1.13 1.39 1.68 2.44 1.53 1.84 1. . Nemačka I.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi TaBELa 4.82 0.10 1. 27-28. Svetski pregled vrednosti 1995-1997. str.70) 3.60 0.12 1.92 0.47) 99 “Nezapadna” Napomena: “Civilizacija” i članstvo u organizacijama su u korelaciji od r = 1. Izvor: Hantington (1996).

30 1.62 2.44 2.07 2.64 0.53 1. Tip prethodnog režima i članstvo u organizacijama Tip prethodnog režima Starije demokratije Zemlja Sad australija Švedska Finska Norveška Švajcarska Z. Izvor: 1995-1997 WVS.39) 3.70 0.14 1.82 0.39 1. po osobi 3.46 0.13 1.47 2.100 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Prosečan broj članstava u org. Nemačka Slovenija rumunija Slovačka Češka republika Mađarska Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska (prosek grupe) Postautoritarne zemlje Postkomunistički Napomena: Tip prethodnog režima je u korelaciji sa članstvom u organizacijama od r =0.59 2.84 1.8. Nemačka Japan (prosek grupe) Južna afrika Južna koreja Čile Brazil Venecuela Bangladeš Španija urugvaj argentina Filipini (prosek grupe) Makedonija Ist.74 (p<0.48 2.39 1.001).03 (1.60 0.68 2. .82) 1.32 2.10 1.65 0.22 2.92 (2.12 0.35 (0.44 1.12 1.07 0.50 1.91) TaBELa 4.

i dodao nekoliko zemalja koje Inglhart nije obuhvatio (Bangladeš. Stoga je. Na osnovu ove hipoteze očekuje se da će više godina proživljenih u demokratiji imati za rezultat življe civilno društvo. čini se. a ne 1992). daje pregled postautoritarnih i postkomunističkih zemalja po “godinama kontinuiteta demokratije”. kao i postautoritarne zemlje koje su im relativno blizu. standardizovao sam postkomunističke demokratije. logično da će pri poređenju postautoritarnih i postkomunističkih zemalja.3. za argentinu (koja je demokratska država od 1983. Osim toga. samo je nekoliko starijih građana u Zapadnoj Nemačkoj i Japanu u zrelom dobu imalo stvarno iskustvo sa bilo kojim sistemom koji nije bio demokratski. Tabela 4. Podaci dati u tabeli 4.8.9. na primer. naročito str. godine“ ronalda Inglharta. korelacija između tipa prethodnog režima i članstva u organizacijama je vrlo visoka. Od osam zemalja. Dugovečnost demokratije Jedna od specifičnih karakteristika starijih demokratija ogleda se u tome što su njihovi građani imali više vremena da iskuse život u slobodnom i demokratskom društvu i tako se srode sa dobrovoljnim organizacijama. vizuelno su predstavljeni na dijagramu 4.155 Iz tabele se vidi da iako post154 Moguće je da ovo nešto udaljenije nedemokratsko nasleđe još i danas ima neki uticaj u ove dve zemlje (iako mnogo manje u Zapadnoj Nemačkoj).154 u tom smislu dugovečnost demokratije ima ključni značaj za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih režima. dužina vremena u kojem je određena zemlja bila demokratska imati snažan i pozitivan uticaj na učešće u civilnom društvu. Economic. tako da je polazni datum za nesovjetske istočnoevropske . starijih demokratija. Brazil (od 1985. što znači da su starije demokratije. Filipini. prethodno iskustvo sa autoritarizmom i prethodno iskustvo sa komunizmom.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 101 će starije demokratije imati najviše nivoe aktivnosti u organizacijama. isključene. bez obzira na tip prethodnog režima. kao kategorija. dok će postkomunističke zemlje značajno zaostajati za ove dve grupe. Makedonija. Vidi ronald Inglehart. jer su one zabeležile najniže rezultate u pogledu članstva u organizacijama od svih starijih demokratija. u multiploj regresionoj analizi koja sledi. godine). Modernization and Postmodernization: Cultural. a odnos ostaje izuzetno jak čak i onda kada se isključe starije demokratije. and Political Change in 43 Societies (Princeton: Princeton university Press. Ja sam skorove proširio tako da odražavaju broj godina u kojima je određena zemlja imala kontinuitet demokratije do 1997. 155 Ova varijabla je sačinjena prema meri “godina kontinuiteta demokratije od 1920. a ne 1986) i Čile (od 1990. 357-358. koje je Inglhart kodirao pomalo nasumice. a ne 1985. Takođe sam izmenio neke skorove koji su bili neznatno neprecizni. 1997). urugvaj i Venecuela). ukrajina. tip prethodnog režima operazionalizovan je uz pomoć dve dummy varijable.

44 1.13 1.82 0.07 0. Dugovečnost demokratije i članstvo u organizacijama (Samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) Tip prethodnog režima Postautoritarni Godine kontinuiteta Prosečan broj članstva demokratije u org.44 1. Pošto su starije demokratije izuzete. 11 7 6 4 (12.39 1. Izvor: WVS 1995-1997.39 1.10 2. godine.43 (nije značajna).07 (1.21 (nije značajna). i Inglehart (1997).82) 1. .8) 8 8 8 8 8 8 6 6 6 6 6 6 6 (6.9.30 0.102 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 4.03 2.84 1.50 1.53 1. po osobi 30 20 14 13 12 11.64 0.65 0.46 (0. Nemačka rumunija Slovačka Češka republika Mađarska Bugarska Makedonija Slovenija Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija (prosek grupe) Napomena: dugovečnost demokratije označava broj godina kontinuirane i neprekinute demokratije koji je neka zemlja imala 1997.35 1.32 2. U grupi postautoritarnih zemalja korelacija je -0.60 0.14 (nije značajna).12 1.44 3.91) Zemlja Venecuela Španija argentina Brazil urugvaj Bangladeš Filipini Čile Južna koreja Južna afrika (prosek grupe) Postkomunistički Ist. a u grupi postkomunističkih zemalja 0. korelacija dugovečnosti demokratije i članstva u organizacijama ima koeficijent r =0.70 0.9) 1.

Štaviše. a koeficijenti za prethodno autoritarno i komunističko iskustvo ostaće skoro nepromenjeni. korelacija je u stvari negativna.157 Ceteris paribus. i civilizacija. uopšte. Južna koreja i Južna afrika. zapaža određena višestruka kolinearnost (npr. ako se posmatraju samo postautoritarni slučajevi.75. 156 Obratite pažnju na činjenicu da varijabla za dugovečnost demokratije nije obuhvaćena regresijom kod svih zemalja. pokazuje vrlo slabu korelaciju sa članstvom u organizacijama. BdP po glavi i skorovi Fridom Hausa pokazuju korelaciju od r =0.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 103 autoritarne zemlje. iako je dugovečnost demokratije ključni element za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih tipova prethodnih režima. ili neka njihova kombinacija. kada je obuhvaćena 31 zemlja. imajući u vidu da Čile. prethodno iskustvo sa komunizmom povezuje se sa smanjenjem predviđenog članstva u organizacijama od 0.156 rezultati pokazuju da BdP po glavi stanovnika. daje rezultate regresione analize za 31 zemlju. da bismo izmerili relativan uticaj tipa prethodnog režima u odnosu na druge činioce. beleže najviše nivoe članstva u organizacijama. Rezultati multiple regresije Iako svaka od ovih varijabli generalno ima predviđeni efekat na članstvo u organizacijama u svim analiziranim zemljama. primenjujem Inglhartov postupak i godine kontinuiteta demokratije počinjem da brojim od prve godine posle završene tranzicije. Varijabla za BdP po glavi stanovnika kodirana je u hiljadama uSd. pad od 0. tri postautoritarne zemlje sa najkraćim iskustvom u demokratiji. pokazalo se da je ona u poređenju postautoritarnih i postkomunističkih zemalja mnogo manje značajan činilac. dugovečnost demokratije. one i dalje neće biti statistički značajne. zemlje 1989.70). imaju pozitivne koeficijente koji nisu statistički značajni. Imajući u vidu da raspon zavisne varijable doseže samo do maksimuma od 3. a skorovi Fridom Hausa i civilizacije od r =0. to znatno ne utiče na ove rezultate. kada se bilo koja od ove tri varijable. imaju duže iskustvo sa demokratijom i više stope participacije. jer sama predstavlja osnovu za razlikovanje demokratskih od nedemokratskih tipova režima.59 članstava u organizacijama po osobi. politička prava i građanske slobode. Tabela 4. isključi iz analize. Štaviše.97. 157 Iako se. Potpuniji opis kodiranja varijabli dat je u dodatku a.97 je u suštini vrlo veliki. . a za bivše republike Sovjetskog Saveza 1991. tako da najviši skorovi odgovaraju najvećim političkim pravima i građanskim slobodama. Prema tome. u svim ovim slučajevima. generalno. godina. taj odnos nije nimalo monoton. možemo da upotrebimo multiplu regresionu analizu. najupadljivija i najzanimljivija odstupanja kada se radi o pojedinim zemljama obično se javljaju kod postkomunističkih država koje pokazuju tendenciju da beleže niže nivoe članstva u organizacijama nego što bismo inače predvideli na osnovu opšteg odnosa između varijabli. dok je skala Fridom Hausa obrnuta.10.

sa standardnom greškom u zagradi.01 (0.63. uticaj BdP po glavi stanovnika.03 (0. što nam omogućava da se usredsredimo na značajne razlike u nasleđu autoritarnih i komunističkih režima. sledećeg koeficijenta po snazi.159 158 Varijabla prethodnog iskustva s autoritarizmom je izostavljena.48) -0. ne iskrivljuje rezultate. Izvor: 1995-1997 WVS.50 0. jer se rast BdP po glavi stanovnika od hiljadu dolara vezuje za povećanje predviđenog članstva u organizacijama od samo 0. Model 1 sadrži sve relevantne nezavisne varijable. Regresiona analiza ukupnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (sve zemlje) Varijabla BdP per capita Politička prava i građanske slobode Civilizacija (zapadna) Prethodno autoritarno iskustvo Prethodno komunističko iskustvo konstanta Ponderisani r2 SEE N Koeficijent 0.13 (0.53) 1. jer je to sada izuzeta kategorija po tipu prethodnog režima. a prethodno komunističko iskustvo još jednom je jedina promenljiva koja je statistički značajna.25) 0.104 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 4.05 (jednostrano).03) 0. iako jeste prisutna. prikazuje istu analizu. Freedom House (1999). ali ovaj put bez osam starijih demokratija.97* (0.50 31 Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti. CIa World Factbook (1998). * p < 0.03.38) 0. znatno je manji. višestruka kolinearnost. Mada je korelacija između BdP per capita i skorova Fridom Hausa r= 0.55 (1. 159 I ovoga puta. izostavljanje jedne ili više varijabli znatno ne menja preostale koeficijente.10.11.42) 0. .158 uključujući i varijablu trajanja demokratije u nekoj zemlji. Tabela 4. Huntington (1996). Zavisna varijabla je prosečan broj članstva u organizacijama po osobi u svakoj od zemalja.03 (0.

57*** (0.26 (0. Regresiona analiza ukupnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) Varijabla BdP po glavi stanovnika Model 1 Model 2 0. Freedom House (1999).36) dugovečnost demokratije -0.40) Prethodno komunističko iskustvo -0. Izvor: WVS 1995-1997.02) konstanta 1.11.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi TaBELa 4. Bez obzira na to što postkomunističke zemlje imaju manje godina iskustva s demokratijom od mnogih postautoritarnih zemalja. a ipak imaju nizak nivo članstva u organizacijama.05.47 Ponderisani r2 SEE 0.005 Civilizacija (zapadna) -0. u stvari.02) -0.01 (sve jednostrano). neke od postautoritarnih zemalja koje beleže najviše skorove upravo su one koje imaju najkraće . civilizacije i dugovečnosti demokratije. *** p < 0. Mnoge zemlje koje su imale komunističko iskustvo beleže dobre skorove na listi Fridom Hausa i klasifikovane su kao “zapadne“.01. * p < 0. Sve to bi. Ovi kontraintuitivni nalazi ne podrazumevaju da će veća politička prava i građanske slobode zaista proizvesti niže nivoe članstva u organizacijama i da su “zapadne“ civilizacije manje kompatibilne s civilnim društvom. Zavisna varijabla je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi u svakoj zemlji.87*** (0. kod rezultata Modela 1 padaju u oči iznenađujuće negativni efekti političkih prava i građanskih sloboda.45 0. ** p < 0.50 N 23 Napomena: Navedeni podaci su nestandardizovani regresioni koeficijenti sa standardnim greškama u zagradama.04 (0.43) 0. Huntington (1996) i Inglehart (1997).22) 1. ili da će više godina iskustva života u demokratiji smanjiti nivo članstva. trebalo protumačiti u kontekstu razlika između tipova prethodnih režima.92** (0. CIa World Factbook (1998).03 (0.03) Politička prava i građanske slobode -0.05 (0.51 23 105 0.94 (1.26) 0.

11. što nam pomaže da objasnimo iznenađujući negativni koeficijent ove varijable. značajniju ulogu u procesu razvoja civilnog društva od ovih drugih . civilizaciju i dugovečnost demokratije. naročito kada se radi o zemljama koje imaju prethodno iskustvo sa komunizmom. konzistentno značajna. u ovom modelu. prethodno komunističko iskustvo vezuje se sa smanjenjem predviđenog članstva u organizacijama po osobi od 0. trajno nasleđe koje je nekoj zemlji ostavio njen bivši režim. izložen u tabeli 4. ona nam.87. dok BdP po glavi stanovnika i dalje nije statistički značajan. i 4. po svemu sudeći. i statistički i suštinski. ali nam ne pomaže da objasnimo razlike u grupi postautoritarnih i postkomunističkih zemalja. što je veoma veliki uticaj imajući u vidu mali raspon broja članstava u ovim zemljama. . Iako i BdP po glavi i skorovi Fridom Hausa imaju pozitivnu korelaciju sa nivoom članstva u organizacijama kontrola drugih faktora u multivarijatnoj analizi pokazuje da su oni statistički beznačajni. oni imaju ograničeniju eksplanatornu moć kada kontrolišemo varijablu prethodnog tipa režima. malo koristi da objasnimo nivoe članstva u organizacijama civilnog društva.106 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi demokratsko iskustvo. Osim toga. iz kojeg su starije demokratije izostavljene. u stvari. Model 2.11. bez obzira na to što ekonomski rast i stabilne političke institucije mogu biti vezani sa višim nivoima članstva u dobrovoljnim organizacijama. izgleda da trajno nasleđe različitih tipova nedemokratskih režima i njihov način vladanja i kontrolisanja stanovništva ima veći značaj od dužine perioda koji je protekao od prelaska u demokratiju. Implikacije ovih komparativnih nalaza ukazuju da. pokazuju da je prethodno iskustvo života u komunizmu jedina varijabla koja je. Tabele 4. i da objašnjava najveći deo varijacije u oba modela.ekonomskih.činilaca. dugovečnost demokratije predstavlja bitan element karakterizacije po tipu prethodnog režima jer ukazuje na razliku između starijih demokratija i drugih zemalja koje su donedavno imale nedemokratsku vlast. ukratko. institucionalnih i vremenskih . ima. čini se.10. iako “civilizacija“ može biti korisna za predviđanje – ili čak stvaranje – strateških vojnih saveza između određenih tipova zemalja. i pokazuje da prethodno komunističko iskustvo i ovoga puta ima vrlo značajan negativan uticaj na članstvo u organizacijama. izdvaja varijable za politička prava i građanske slobode.

str. na primer. sv.161 To nam omogućava ne samo da kontrolišemo demografske varijable nego i da neke od varijabli na individualnom nivou koje su najznačajnije u raspravama o participaciji i civilnom društvu testiramo na vrlo velikom uzorku i u širokom krugu demokratskih zemalja. 163 Obrazovanje se generalno posmatra kao najznačajniji element modela SES. Milbraith i M. Eric Oliver. u stvari nastoje da dođu do “bogatijeg razumevanja o tome kako socioekonomski položaj dovodi do političke aktivnosti“ (str. 162 Vidi. Verba. rezultati su pokazali da su njihovi koeficijenti negativni i da imaju malu eksplanatornu moć. raspravu u Verba. raymond E. takođe. 94.” American Political Science Review. Voice and Equality. i Joe-on kim. br.160 korišćenjem konstruisanog niza podataka koji predstavljaju kombinaciju rezultata Svetskog pregleda vrednosti o pojedincima sa dve najveće zbirne varijable razrađene u prethodnom odeljku. Political Participation: How and Why Do People Get Involved in Politics (Chicago: rand McNally. Who Votes? . Nie. Lester W. 1977). Wolfinger i Steven J. Schlozman i Brady su uz pomoć neobično detaljnog upitnika i opsežnih naknadnih intervjua uspeli da odu “dalje od SES“ i svojim Modelom građanske dobrovoljnosti obuhvate i druge činioce kao što su na primer “građanske veštine“. Norman H. “City Size and Civic Involvement in Metropolitan america. and Brady. Phillips Shively. na primer. Vidi. Participation and Political EqualityParticipation: A Seven-Nation Comparison (Cambridge: Cambridge university Press. iako su bile obuhvaćene analizom. Wolfinger i rosenstone. rosenstone. Vidi. oni. Cross-Level Inference (Chicago: university of Chicago Press. trebalo bi napomenuti da oni. L. Međutim. 361373. 2. 161 radi jasnoće teksta. Sidney Verba. Who Votes? (New Haven: Yale university Press. klasični prediktori individualne participacije izvode se iz koncepta društveno-ekonomskog statusa (SES). ne dovode u pitanje njegovu relevantnost i značaj. iako kritikuju model SES kao “teorijski slabiji“. raspravu u J. takođe. Vidi. civilizacije i dugovečnosti demokratije. 19). Literatura o individualnim atributima i participaciji u civilnom društvu već je uveliko afirmisana. jer su naučnici uspeli da razviju i ispitaju niz hipoteza o tipovima ljudi čije je učešće manje ili više verovatno.162 Mnogo studija je pokazalo da je verovatnije da će u dobrovoljnim organizacijama učestvovati ljudi koji raspolažu većim ekonomskim resursima i oni koji imaju viši nivo obrazovanja. 1995).163 Treći ele160 Christopher H. 1980). achen and W. Schlozman.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi aNaLIZa Na INdIVIduaLNOM NIVOu 107 analiza se do sada zadržala na nivou zemalja. u ovom poglavlju sam izostavio varijable političkih prava i građanskih sloboda. 1978). usredsređujući se isključivo na savremene institucionalne varijable i klasifikaciju po tipu prethodnog režima. Goel. kao i u analizi na nivou zemalja o kojoj smo prethodno govorili. u ovom odeljku nastojim da analizom obuhvatim podatke iz Svetskog pregleda vrednosti na individualnom nivou i da na taj način prevaziđem problem zaključivanja na osnovu poređenja. (2000).

167 Putnam. političkoj ili nepolitičkoj. 2002). Verba. gledanje televizije. Mark Warren. vidi takođe ronald Inglehart. Making Democracy Work. sv.166 Sledeći faktor. str. .108 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi ment SES su godine starosti. 4. 1997). Eric Oliver. Patnam u knjizi Bowling Alone stavlja znatno manji naglasak na gledanje televizije. 43. 1979). str. str. Francis Fukuyama. Modernization and Post-modernization.. shodno tome. Putnam. a pošto je učešće u organizacijama navika i sposobnost koja se razvija kroz život pojedinca. uslaner. adam B. Samuel H. “The Effects of Metropolitan Economic Segregation on Local Civic Involvement. 168 Inglehart. pa će. The Moral Foundations of Trust (Cambridge: Cambridge university Press.164 Pored ovih značajnih društveno-ekonomskih činilaca postoji još nekoliko varijabli koje su dobile centralno mesto u literaturi o političkoj participaciji i građanskom društvu. Changing Values and Political Styles among Western Publics (Princeton: Princeton university Press. ur. Iako u do sada izrađenim studijama ne postoji dosledna saglasnost o tome da li je participacija veća među muškarcima ili ženama. J. nešto manja verovatnoća da će bilo kojoj. “City Size and Civic Involvement in Metropolitan america”. Ca: Sage Publications. nego o onima koji žive u manjim mestima. Seligman. Šlozman i Brejdi su utvrdili da je “nasuprot stereotipu. generalno se očekuje da će stariji ljudi učestvovati u njima više nego mlađi. “Bowling alone”. 1995). Eric M. organizaciji pristupiti žene”. Voice and Equality. iako ono i dalje čini značajan deo njegovog objašnjenja. 165 Oliver. str. 1 (1999). 166 Od mnogih primera.168 Inglhart tvrdi da je verovatnije da će organizacijama pristupiti ljudi koji gaje postmaterijalističke vrednosti od onih koji imaju materijalističke vrednosti. Trust: The Social Virtues and the Creation of Prosperity (New York: Free Press. Četvrta hipoteza tiče se roda i razlika između muškaraca i žena. vidi. Erik Oliver je pokazao da veličina grada ima snažan uticaj na nekoliko različitih vrsta participacije i da je verovatnoća političkog angažovanja manja kada se radi o ljudima iz velikih gradova. 256.. The Problem of Trust (Princeton: Princeton university Press.” American Journal of Political Science. The Silent Revolution. uveo je robert Patnam koji smatra da je televizija velikim delom odgovorna za opadanje “društvenog kapitala“ u Sad. 1999). Barnes i Max kaase et al. 164 Verba. Political Action: Mass Participation in Five Western Democracies (Beverly Hills. ljudi koji imaju više poverenja u druge verovatno pre pristupiti organizacijama.167 Poslednja varijabla koju ovde razmatram jeste koncept postmodernizma roberta Inglharta. Schlozman. 186-212. koji govori o razvijanju vrednosti kao što su “izražavanje sopstvene ličnosti i kvalitet života“ za razliku od materijalističkih vrednosti “ekonomske i fizičke sigurnosti“. Democracy and Trust (Cambridge: Cambridge university Press. 65-78. 1977).165 Mnogi naučnici takođe govore o međuljudskom poverenju kao snažnom prediktoru članstva i aktivnosti u organizacijama. br. and Brady.

dok je uticaj veličine grada i gledanja televizije bio negativan. ima čak i veći koeficijent u ograničenom uzorku. Bugarska. kao što je i očekivano. rod. u tabeli 4. vidimo da prethodno komunističko iskustvo ima najjači koeficijent (-0. Prihod. vredi ponoviti istu analizu ali isključujući ispitanike iz starijih demokratija.13. jedan broj zemalja je izostavljen iz ovog dela analize zbog nedostatka podataka o svim ispitanicima za jednu ili više varijabli na individualnom nivou. a varijable oba tipa prethodnog režima pokazuju očekivani negativni efekat. ali vrlo mali negativan efekat).03.11. nekoliko koeficijenata na individualnom nivou znatno je slabije i manje značajno nego kada su u analizu bili uključeni građani svih zemalja. jer se tu radi o izostavljenoj kategoriji tipa prethodnog režima.02 do 0.04. a Južnoj koreji o veličini gradova i gledanju televizije. dati su rezultati koji pokazuju nekoliko velikih promena.12. prikazana je potpuna regresija sa varijablama i na nivou zemalja i na individualnom nivou. Sve u svemu. kako je i predviđeno.170 Među građanima prethodno nedemokratskih zemalja. iako znatno jači kada se radi o bivšim komunističkim zemljama nego o zemljama koje su bile autoritarne. Makedonija i Slovenija nisu imale odgovarajuće vrednosti za dohodak. Svih osam varijabli je statistički veoma značajno. Nažalost. a zatim obrazovanje (0. kada se poredi relativan uticaj svake od varijabli ispitivanjem beta koeficijenta. Obrazovanje međutim. Na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika ima vrlo snažan pozitivan uticaj. poverenje i postmaterijalizam predstavljaju činioce s predviđenim pozitivnim uticajem na članstvo u organizacijama. Iako su njihovi koeficijenti relativno slabiji. Japanu su nedostajali podaci o obrazovanju i veličini gradova. Što se tiče ostalih varijabli na individualnom nivou. kako bi se usredsredili na značajnu razliku između građana postautoritarnih i postkomunističkih zemalja. kao i u prethodnom odeljku. što pokazuje da se njegov snažan uticaj na članstvo u organizacijama ne odnosi samo na starije demokratije. ovi nalazi podržavaju sve hipoteze iz literature o individualnoj participaciji. ali uglavnom imaju isti znak koji je i predviđen (sa izuzetkom poverenja koje sada pokazuje neočekivani.18) i BdP po glavi stanovnika (0. i ovde je isključena varijabla prethodnog autoritarnog iskustva.29).169 kod varijabli na individualnom nivou nije bilo mnogo iznenađenja. beta koeficijenti prihoda i veličine grada su 0. argentina.06 i 0. 170 kao i uTabeli 4. Prethodno komunističko iskustvo ostaje najsnažnija eksplanatorna 169 Vidi dodatak a za pojedinosti o kodrianju varijabli. dok se preostalih pet kreće u rasponu od -0. Češka republika i Filipini nisu imali podatke o veličini gradova. Južnoj africi podaci o obrazovanju i godinama starosti. . godine starosti.17). Mađarska. obrazovanje.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 109 Na tabeli 4.

i CIa World Factbook (1998).1.16*** (0. *** p<=.05) .29*** 0.02** -0.0.04*** 0.01) 0.001) 0.05.02) .10) 0.0.09*** (0.03* .06*** 0.05** (0.49*** (0.15*** (0.001 (sve jednostrano).11*** (0.0.01) 0.17*** .04** (0. * p< 0.04*** (0.01) 0.02) . Izvor: WVS 1995-1997.003) .22 1.07*** (0.03*** -0.003*** (0.01.09*** (0.03*** 0.02) 0.12.0. ** p< 0.110 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 4. . Regresiona analiza zbirnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK.11* (0.03** Napomena: Standardne greške za nestandardizovane koeficijente navedene su u zagradama.70 21.02** 0.06) 0. Zavisna varijabla je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.0.006) 0.18*** 0. uz kontrolu individualnih karakteristika (sve zemlje) Varijabla Varijable na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika Prethodno autoritarno iskustvo Prethodno komunističko iskustvo Varijable na individualnom nivou Prihod Obrazovanje Godine starosti rod (muški) Veličina grada Poverenje u druge Gledanje televizije Postmaterijalizam konstanta Ponderisani r2 SEE N Nestandardizovani Standardizovani koeficijenti (Beta) koeficijenti 0.768 0.

14*** (0.03*** -0. Regresiona analiza zbirnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK. * p< 0.09*** (0.05*** (0.02) konstanta 0.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi TaBELa 4.01 0.05*** -0.01 (0.08) 0.01* 0.001 (0.03) Varijable na individualnom nivou dohodak 0.01*** -0.13. uz kontrolu individualnih karakteristika (samo postautoritarne i postkomunističke zemlje) Varijabla Varijable na nivou zemalja BdP po glavi stanovnika Nestandardizovani koeficijenti 111 Standardizovani (Beta) koeficijenti 0.19*** 0.04*** 0. i CIa World Factbook (1998).03) Gledanje televizije -0.03 (0.59 N 15.007 0.12 Ponderisani r2 SEE 1.036 Napomena: Standardne greške za nestandardizovane koeficijente navedene su u zagradama.001) rod (muški) 0.007) Godine starosti 0.04*** (0. ** p< 0.01) Poverenje u druge -0.01) Obrazovanje 0. Izvor: WVS 1995-1997.98*** (0.001 (sve jednostrano).18*** (0.64*** (0. *** p<=. .01 -0.28*** 0.03* (0.01.03) Veličina grada -0.003) Prethodno komunističko iskustvo -0.05.02) Postmaterijalizam 0. Zavisna varijabla je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.

Sve u svemu. Iako je veoma značajno u kontekstu uporedne perspektive ovog poglavlja. podaci pokazuju da je nivo članstva u organizacijama širom postkomunističke Evrope izuzetno nizak i da je. kao i podatke na individualnom nivou kako bih opisao i uporedio osnovne razlike u nivoima članstva u organizacijama između raznih društava i pojedinaca. koje su naročito uočljive kada se zemlje grupišu po tipu prethodnog režima.98. utvrđivanje snažnog statističkog efekta prethodnog komunističkog iskustva. kao i mnoštvo varijabli na individualnom nivou – prethodno komunističko iskustvo neke zemlje danas ima veoma jak negativan uticaj na članstvo njenih građana u dobrovoljnim organizacijama. Osim toga. varijacije među postkomunističkim zemljama ispoljavaju se pre kao razlike u “stepenu“ nego kao razlike u “vrsti“. Šta je to specifično za komunističko iskustvo pa su građani postkomunističkih zemalja manje skloni da pristupaju organizacijama od stanovnika zemalja sa sličnom ekonomskom osnovom.12. ZakLJuČak u ovom poglavlju sam uveo novije i sveobuhvatne zbirne podatke o članstvu u organizacijama. nešto slabiji nego na tabeli 4. još uvek nam ne govori mnogo o tome zašto je to slučaj. dok starije demokratije i postautoritarne zemlje uglavnom imaju visoke stope članstva u organizacijama. i obrađeno je u narednim poglavljima. možda. dok je značaj BdP po glavi stanovnika. čak i u opadanju. politički “civilizacijski“ i vremenski činioci na nivou zemalja. što je izuzetno veliki broj imajući u vidu raspon skale članstva u organizacijama i naročito činjenicu da je uračunat i efekat drugih varijabli za koje se uglavnom smatra da imaju snažan uticaj na participaciju. pa čak i u periodu uporedive dužine? To je ključno pitanje za teorijsku perspektivu ove knjige kada se radi o individualnom nivou. prethodno komunističko iskustvo neke osobe vezuje se sa smanjenjem njenog ili njegovog predviđenog članstva u organizacijama od 0.112 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi varijabla u regresiji. koji žive u demokratskim sistemima i uživaju uporediva politička prava i građanske slobode. iako i dalje velik. Ovaj zaključak potvrđuje multivarijatna regresiona analiza koja pokazuje da – kada se kontrolišu drugi ekonomski. . Opisni rezultati pokazuju upadljive razlike između zemalja. iako postoje velike varijacije unutar starijih demokratija i postautoritarnih zemalja kao kategorija po tipu prethodnog režima.

tvrde da se tokom protekle decenije broj dobrovoljnih organizacija značajno povećao. Naredna dva poglavlja nastoje da daju uzročni argument koji objašnjava naročito nizak nivo članstva u organizacijama u postkomunističkoj Evropi. dok šesto poglavlje objedinjuje kvalitativne i interpretativne metodološke tehnike. kao što je to pokazano i prilično detaljno opisano u ovom poglavlju. kao što je već rečeno u trećem poglavlju. Taj podatak nas još više iznenađuje s obzirom na to da mnogi analitičari. pa ipak komplementarna. koji pokazuju kako građani postkomunističkih zemalja povezuju svoje sadašnje ponašanje sa svojim prethodnim iskustvima. . koristeći dva različita. metodološka pristupa. predstavlja zagonetku koju je potrebno objasniti. zasnovane na dubinskim intervjuima sa običnim rusima i Istočnim Nemcima. nalaz da je nivo članstva u organizacijama u postkomunističkim zemljama nizak.Postkomunističko civilno društvo u uporednoj perspektivi 113 ukratko. u petom poglavlju primenjena je kvantitativna analiza posebno izrađene reprezentativne ankete sprovedene u Nemačkoj i rusiji. Oba poglavlja razvijaju i primenjuju “iskustvene” teorijske činioce uvedene u drugom poglavlju.

To. u ovom poglavlju prikazujem analizu anketnog istraživanja PCOMS (Studija o članstvu u organizacijama građana postkomunističkih zemalja) sprovedenog 1999. Istočnoj Nemačkoj i Zapadnoj Nemačkoj.5. očigledno. Iako je – isto kao i u četvrtom poglavlju – varijabla “prethodno komunističko iskustvo“ izuzetno jak prediktor. kao i u prethodnom poglavlju. ostaje nedovoljno određen. godine na reprezentativnim uzorcima u rusiji. bez obzira na to što je nekoliko društveno-ekonomskih varijabli statistički značajno. Zapadnonemački uzorak postavlja uzorke Istočne Nemačke i rusije u uporednu perspektivu i istovremeno mi omogućava da u analizu uvedem varijablu “prethodnog komunističkog iskustva“. prethodno iskustvo života u komunizmu ostaje najsnažniji eksplanatorni faktor. opstanak . otvara pitanje koji elementi komunističkog iskustva mogu da objasne zašto je učešće u civilnom društvu širom današnje postkomunističke Evrope tako malo? Ovo pitanje je vrlo detaljno razmotreno u poslednjem odeljku ovog poglavlja. rezultati ankete pokazuju da. kao mera korišćen prosečan broj članstava u organizacijama po osobi. u suštini. Ovde polazim od kratkog pregleda osnovnih društveno-ekonomskih činilaca razrađenih u četvrtom poglavlju. s tim što se ovog puta usredsređujem na tri populacije iz ankete PCOMS. Objašnjenje članstva u organizacijama: evaluacija alternativnih hipoteza uVOd Pošto sam u četvrtom poglavlju opisao i analizirao raspon varijacija u nivoima članstva u organizacijama u 31 zemlji sada ću se posvetiti analizi faktora koji objašnjavaju upadljivo male nivoe članstva u postkomunističkim zemljama. pri čemu je. pri čemu se naročito ispituje nepoverenje ljudi u komunističke organizacije. odnos.

Istočnoj Nemačkoj i rusiji i ispitan niz odgovarajućih hipoteza na individualnom nivou. pri čemu je za svaku petinu naznačen prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.172 dijagrami 5.5. starost i rod.Objašnjenje članstva u organizacijama 115 njihovih prijateljskih mreža i njihovo razočaranje postkomunizmom. . ova analiza značajno pojašnjava razumevanje razloga ovako niskog stepena članstva u organizacijama civilnog društva.2. pokazuje različite nivoe obrazovanja u tri uzorka.5. ili radi u nezvaničnom sektoru. podeljena na pet delova u zavisnosti od ukupnog prihoda domaćinstva. dijagram 5. obrazovanje.1 . rezultati pokazuju da građani koji ispoljavaju veći stepen nepoverenja u komunističke organizacije danas pokazuju manje sklonosti da se angažuju u dobrovoljnim organizacijama. pri čemu su varijable obrazovanja specifičnog za određenu zemlju podešene tako da odgovaraju kontinuumu na kojem su naznačene vrednosti za 171 kompletan opis ankete PCOMS vidi u dodatku C. Imajući u vidu ogromne promene na tržištu rada u postkomunističkim zemljama. gde je mnogo ljudi promenilo posao. godine u Zapadnoj Nemačkoj. Osim toga. ili ne prima platu.171 Cilj mi je bio da ocenim relativan značaj nekoliko nezavisnih varijabli.1. pošto mnogo ljudi koji su decenijama gradili određenu karijeru. druŠTVENO-EkONOMSkI ČINIOCI u ZaPadNOJ NEMaČkOJ. uzimajući u obzir ova tri specifično postkomunistička činioca. pretpostavljam da bi i to predstavljalo problem u smislu validnosti i pouzdanosti merenja. Ova tri uzorka su na dijagramu 5. 172 Vidi raspravu i reference u četvrtom poglavlju. još uvek sebe smatra delom te profesije. ISTOČNOJ NEMaČkOJ I ruSIJI u ovom odeljku izloženi su rezultati iz ankete PCOMS sprovedene 1999. i unutar svakog društva i na nivou zajedničke baze podataka. koji je u brojnim studijama označen kao snažan prediktor građanske participacije. prikazuju nivo članstva u organizacijama u tri pomenuta uzorka u odnosu na sva četiri osnovna činioca SES – prihod. ova kategorija u postkomunističkom kontekstu gubi svoje tradicionalno značenje i relevantnost. iako više u njoj ne radi. da je manje verovatno da će oni čije su prijateljske mreže opstale i u postkomunističkom periodu pristupiti današnjim organizacijama i da je spremnost ljudi da učestvuju u njihovom radu manja što je njihovo razočaranje razvojem događaja u postkomunizmu veće. kao i veličinu grada. Iz rezultata se vidi da u sva tri društva ljudi sa višim nivoima prihoda obično beleže i viši nivo članstva u organizacijama. Potrebno je napomenuti da je jedini element modela SES koji nisam ugradio u analizu poslovni status. u ovom odeljku obrađujem društveno-ekonomski status (SES).

Izvor: PCOMS (1999).116 2.5 Zapadna Nemačka Istočna Nemačka Rusija drugi 1/5 najviši 1/5 0 najniži 1/5 treći 1/5 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi četvrti 1/5 dIJaGraM 5.5 2 1.5 1 0. Prihod i članstvo u organizacijama.1. .

.5 2 1.2.5 0 Niže 117 dIJaGraM 5. Obrazovanje i članstvo u organizacijama.5 Objašnjenje članstva u organizacijama 1 Zapadna Nemačka Istočna Nemačka Srednje Više Visoko Rusija 0.3 2. Izvor: PCOMS (1999).

45-54. u kojoj je participacija mladih veća od participacije njihovih roditelja. br. 28-56. a visoko “visoko obrazovanje”. pokazuje da muškarci u sva tri uzorka imaju veću stopu članstva u organizacijama od žena. skorovi odgovaraju sledećim kategorijama: niže je “osnovno”.4. . viši nivo obrazovanja u sva tri uzorka vezuje za viši nivo članstva u organizacijama. više obrazovanje je “nepotpuno visoko”. Prvo. ova grupa je. isključena iz analize. “srednje bez [diplome zrelosti]”. 35-44. dok se u svim narednim grupama beleži kontinuirani pad.3. nažalost. srednje “Haupt/Volksschulabschluss.” “realschulabschluss (mittlere reife).173 dijagram pokazuje da se zaista.118 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi niže. str. barem kada se radi o članstvu u organizacijama civilnog društva. da bi se neznatno smanjilo u grupi od 55-64 godine i zatim naglo opalo među ispitanicima od 65 i više godina. opadanje članstva koje prati životni ciklus u rusiji počinje mnogo ranije. Što se tiče rodne komponente. dijagram 5. pri čemu su ispitanici podeljeni u šest starosnih grupa: do 25. “tehnička škola”.174 dijagram 5. niže je “ohne Haupt/Volksschulabschluss”. ako malo pažljivije pogledamo ovaj dijagram videćemo da je razlika u stopama pripadnosti organizacijama nešto manja u rusiji – gde učešće žena 173 u ruskom uzorku. “Generational Effects on attitudes to Communist regimes: a Comparative analysis”. Post-Soviet Affairs. na primer. pa je najaktivnija grupa ona od 35-44 godine starosti. a visoko “Fach/Hochschulabschluss”. daje rezultate za svaki od tri uzorka. ali su razlike između starosnih grupa mnogo manje. 55-64 i 65 i više godina. konačno. Iako je još uvek prerano da se to sa sigurnošću tvrdi. richard rose i Ellen Carnaghan. u kojem je promena generacija ključno pitanje za veliki broj studija na socijetalnom nivou. Istočnonemački uzorak prati u osnovi isti trend. na primer./10. razred)”. 25-34. čini se da se. sa samo jednim neznatnim izuzetkom. grupa ispitanika do 25 godina starosti – poduzorak koji nažalost nedostaje i zapadnonemačkoj i istočnonemačkoj anketi – koji su imali malo neposrednog kontakta s komunističkim organizacijama beleži vrlo visok nivo članstva u organizacijama. drugo. Životno doba predstavlja varijablu koju je naročito uputno ispitati u postkomunističkom kontekstu. 174 Vidi.175 Zapadnonemački uzorak pokazuje da članstvo u organizacijama dostiže vrhunac u grupi od 45-54 godine. više “Fachhochschulreife” i “allgemeine oder fachgebundene Hochschulreife/abitur”. u nemačkom uzorku. sv. 1 (1995). u rusiji zaista odvija smena generacija. srednje. više i visoko obrazovanje. “srednjotehnička škola”. “dvostruko visoko obrazovanje” i “poslediplomske studije”. 175 S obzirom na to da u uzorcima za Istočnu i Zapadnu Nemačku nije bilo ispitanika ispod 25 godina. i “posebno” obrazovanje. 11. ali.” i “abschluss der Polytechnischen Oberschule (8. “srednje sa [diplomom zrelosti]”. srednje je “nepotpuno srednje”. ruski uzorak je posebno zanimljiv po dva osnova.

5 Objašnjenje članstva u organizacijama 1 0.5 2 1. . Izvor: PCOMS (1999).5 Zapadna Nemačka Istočna Nemačka 35-44 45-54 Rusija 55-64 65 i više 0 do 25 25-34 119 dIJaGraM 5. Godine starosti i članstvo u organizacijama.2.3.

rod i članstvo u organizacijama.4 0.4. Izvor: PCOMS (1999).2 Rusija muškarci 0 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi žene dIJaGraM 5.6 1.8 0.8 1.6 Istočna Nemačka 0.2 1 Zapadna Nemačka 0.120 2 1.4 1. .

000-499. Izvor: PCOMS (1999).8 1.4 1.5.6 1.2 1 0.4 0.6 Zapadna Nemačka Istočna Nemačka Rusija 50.000 0.999 preko 500. . Veličina grada i članstvo u organizacijama.2 0 manje od 10.999 121 dIJaGraM 5.000-49.8 Objašnjenje članstva u organizacijama 0.000 10.1.

04) 1.44*** (0. # p < 0.25*** (0.001) 0.02) 0.1.02) .001) 0.03) .122 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 5.07*** (0. ** p < 0.34 0.04) . Varijabla veličine grada ima četiri osnovne kategorije: 176 Želeo bih da zahvalim Majklu Bernhardu koji mi je ukazao na potrebu da u poređenju tri uzorka napravim razliku između stopa i nivoa učešća.10 (sve jednostrano) Izvor: Podaci PCOMS (1999).002) 0.12*** (0.rusija konstanta Ponderisani r2 SEE N Model A 0.006*** (0.05** (0.1.Ist.13*** (0.18 2644 Model B 0.0. sa standardnom greškom u zagradi.22*** (0.04) .61*** (0. Nemačka dummy varijabla .0. i preko tri puta veći nego u rusiji. ove rezultate je teško protumačiti jer je prosečan nivo učešća žena u Zapadnoj Nemačkoj dva puta veći nego u Istočnoj Nemačkoj. kombinovano) Varijabla Prihod Obrazovanje Godine starosti rod (muški) Veličina grada Prethodno komunističko iskustvo dummy varijabla .02) .98 2644 Model C 0. gde je odgovarajući procenat učešća žena u organizacijama 75%.5.1.26*** (0. *** p <=. Regresiona analiza individualnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (Rusija. dijagram 5.11) 0. Međutim.08*** (0.05) 1.21*** (0.11) 0.0.001. odnosno 78%.97 2644 Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti.01.002# (0.02) 0.35 0.05) . prikazuje rezultate za sva tri uzorka zavisno od veličine grada.12*** (0.03) 0. *p <0.1. Zavisna varijabla je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi.27* (0. .05.176 konačno.0006 (0.0.44*** (0.14*** (0.49*** (0.03) 0. iznosi 88% stope koju beleže muškarci – nego u Istočnoj ili Zapadnoj Nemačkoj.02) 0.05) .02) 0.06* (0. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka.04 1.13) 0.10*** (0.

uvodim dummy varijable za Istočne Nemce i ruse kako bih uporedio pravac i jačinu koeficijenata i obezbedio delovanje istog kauzalnog mehanizma u obe zemlje. Međutim. u ovom modelu su. gradove sa preko 500 hiljada stanovnika.1. ne mogu da uključim ove varijable jer su one konstanta za sve ispitanike u svakoj od ovih zemalja. Sada se možemo posvetiti regresionoj analizi da bismo izmerili efekat ovih pet osnovnih varijabli na članstvo u organizacijama. . trend je u stvari suprotan: članstvo u organizacijama je uglavnom veće u većim gradovima. Model B dodatno uključuje varijablu prethodnog komunističkog iskustva na individualnom nivou. pokazuje da prihod. ako bolje pogledamo koeficijente. postaje jasno da najveću eksplanatornu moć ima varijabla prethodnog komunističkog iskustva. obrazovanje i godine starosti imaju pozitivno dejstvo na članstvo u organizacijama. društva može pripisati iskustvu života u komunizmu i njegovim velikim projektima urbanizacije. gradove sa 10 do 50 hiljada. u Istočnoj Nemačkoj i. zamenjujem ga dummy varijablom. dok obrazovanje ima nešto manji značaj. i 5. inače po mnogome različita. drugo. Međutim. kodiranom sa 1 za ruse i Istočne Nemce i 0 za Zapadne Nemce. Obrazac za Zapadnu Nemačku pokazuje kontinuirani rast članstva u organizacijama sa rastom veličine grada. konačno. I ovoga puta nam se čini da se ovakvo slično preoblikovanje dva. Tabele 5. godine starosti177. sve varijable statistički značajne i to čak veoma mnogo. koja se ve177 Životno doba se u regresionoj analizi meri godinama. To prethodno komunističko iskustvo u zbirnom uzorku operacionalizujem na dva načina. 50 do 500 hiljada i.Objašnjenje članstva u organizacijama 123 gradove sa manje od 10 hiljada stanovnika. Međutim. naročito u rusiji.1. Prvo. u tabeli 5. sadrže podatke o rezultatima multivarijatne regresione analize. kada ove zemlje analiziram pojedinačno. koja obuhvata sve ispitanike iz uzoraka tri zemlje. rod i veličina grada. Bez obzira na značaj ovih koeficijenta – što ne bi trebalo da nas iznenađuje s obzirom na veličinu uzorka – Model a objašnjava samo 4% varijabilnosti u ovom zbirnom uzorku. sa izuzetkom starosti ispitanika. industrijalizacije i kolektivizacije poljoprivrede. i pritom kontrolišemo uticaj prethodnog komunističkog iskustva na individualnom nivou.2. Od ovih pet varijabli statistički su značajni prihod. da muškarci učestvuju više od žena i da je uticaj veličine grada negativan. Model a ispituje varijable društveno-ekonomskog statusa i veličine grada što. kao što je i predviđeno.

05.0.07) 0.004 (0.09) . Činjenica da je neko Istočni Nemac vezuje se sa smanjenjem od 1.06* (0.72 1009 Istočna Nemačka 0.0007 (0.002) 0.12) 0. nešto veće i iznosi 1.2. sa standardnom greškom u zagradama. **.44*** (0.05) 0.96 842 Zapadna Nemačka 0. Izvor: Podaci PCOMS (1999).24* (0.20) 0.02) 0.21 793 Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti. a rezultati pokazuju da ove dve varijable imaju sličan snažan negativan efekat i da su obe statistički značajne sa sličnom malom standardnom greškom. Model B objašnjava 34% varijabilnosti u uzorku.003) 0.07) 0.15*** (0.05) 0. * p <0.01. .26) 0.04) 0.003* (0. kada se radi o rusima. *** p < 0.124 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi TaBELa 5. Zavisna varijabla je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi u svakoj zemlji.26 u predviđenom broju članstava u organizacijama.02) 0.02 (0.05** (0.10 1. u modelu C prethodno komunističko iskustvo zamenjeno je dummy varijablama za Istočnu Nemačku i rusiju.09*** (0.001 (sve jednostrano).03) 0.21** (0. što je veliko poboljšanje u poređenju sa pomenuta 4% Modela a.24*** (0.007 (0.05 0.002 (0.03 0.18** (0. dok je smanjenje. Regresiona analiza članstva u dobrovoljnim organizacijama na individualnom nivou metodom ONK (posebno za Rusiju. Približne vrednosti ovih koeficijenata ukazuju na veliku sličnost Istočnih Nemaca i rusa.15*** (0.44.04) 1.003) 0.03) 0.0. barem kada se radi o njihovom članstvu u organizacijama.04 (0.61. zuje za veliko smanjenje predviđenog članstva u organizacijama od 1. p < 0.15** (0. Osim toga.03) . Istočnu Nemačku i Zapadnu Nemačku) Varijabla Prihod Obrazovanje uzrast rod (muški) Veličina grada konstanta Ponderisanr2 SEE N Rusija 0.

ali ne i u rusiji. rezultati pokazuju da prihod i obrazovanje imaju statistički značajan uticaj u sve tri zemlje. što iznenađuje s obzirom na to da je uticaj godina starosti i u Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj pozitivan. To nam omogućava da ispitamo neka alternativna objašnjenja zasnovana na savremenim činiocima.2. prikazuje multivarijatnu analizu uzoraka tri zemlje. 5% u istočnonemačkom i 10% u zapadnonemačkom uzorku. pre nego što se posvetimo više istorijskim varijablama koje se vezuju za prethodno iskustvo života u komunizmu kako bismo objasnili razlike između rusa. pokazuje zbirne rezultate odgovora na potpuno različito pitanje iz ankete PCOMS postavljeno ljudima koji nisu članovi nijedne organizacije. . s molbom da navedu razloge za svoje neučestvovanje. kako nam se čini. a rezultati otkrivaju da muškarci učestvuju više nego žene. s posebnim. napomenuću da dijagram 5. utvrđivanje snažnog negativnog uticaja prethodnog komunističkog iskustva na učestvovanje u organizacijama civilnog društva ne govori nam mnogo o tome zašto je to tako. ima tako obeshrabrujući uticaj na učešće u organizacijama civilnog društva. potpuno izraženim modelom za svaku zemlju zasebno. Potrebno je da saznamo još mnogo toga o prirodi komunističkog iskustva i razlozima zbog kojih njegovo nasleđe. za razliku od pozitivnog ali statistički neznačajnog efekta veličine grada u ruskom i istočnonemačkom uzorku. Iako je samo po sebi značajno. konačno. Životno doba je značajno samo u rusiji i negativno deluje na građansku participaciju. moguće je da postoje i drugi specifično postkomunistički činioci koji nisu obuhvaćeni modelom društveno-ekonomskog statusa.6. Istočnih Nemaca i Zapadnih Nemaca. S obzirom na to da je u ukupnom uzorku iz tabele 5. veličina grada je statistički značajna samo u zapadnonemačkom uzorku. Alternativna objašnjenja Pre nego što se posvetim analizi specifično postkomunističkih činilaca u anketi.Objašnjenje članstva u organizacijama 125 Tabela 5. Pošto je ovo pitanje postavljeno i ispitanicima iz Zapadne Nemačke možemo da utvrdimo neke zajedničke elemente u odgovorima građana postkomunističkih zemalja. prethodno komunističko iskustvo daleko jače od bilo koje druge nezavisne varijable. Sve u svemu. model koji je u potpunosti izražen pomoću varijabli društveno-ekonomskog statusa i veličine grada objašnjava 3% varijabilnosti u ruskom uzorku. gde ima snažan negativan uticaj. uticaj roda je pozitivan u sve tri zemlje.1. i da je taj element statistički značajan u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj.

. Izvor: PCOMS (1999) Napomena: Pitanje je glasilo: „koji od sledećih razloga najbolje objašnjava to što niste član nijedne od ovih organizacija?“ Ponuđene su sledeće opcije: „Niko me nije pozvao da pristupim nekoj organizaciji“. „Jednostavno nisam zainteresovan.100% 90% 50 Nepostojanje želje za pristupanje bilo kojoj organizaciji Mišljenje da su organizacije beskorisne Nedostatak vremena Izostanak poziva Nedovoljna informisanost Drugi razlozi 36 56 80% 70% 60% 6 50% 4 19 6 13 9 3 8 6 Rusija Istočna Nemačka 8 18 30 40% 30% 20% 9 2 10% 17 0% Zapadna Nemačka dIJaGraM 5. „Smatram da su te organizacije potpuno beskorisne“ i „drugi razlozi“. kada bih više znao možda bih razmislio/la o svom učešću“. prosto ne želim da pripadam nijednoj organizaciji“. Zainteresovan sam za takve aktivnosti. razlozi za nepristupanje nijednoj dobrovoljnoj organizaciji. „Zaista nisam upoznat sa aktivnostima bilo koje od ovih organizacija. ali nemam vremena da u njima učestvujem“.6.

u poređenju sa 52% Istočnih Nemaca i 35% rusa. Sledeća opcija prikazana na dijagramu 5. vrlo je veliki u rusiji i Istočnoj Nemačkoj. ali nemam vremena da u njima učestvujem” – daju zanimljiv uvid u razlike između ova tri društva. Još jedno moguće objašnjenje izbegavanja članstva u organizacijama podrazumeva nepristupačnost i neefikasnost postojećih organizacija. prosto ne želim da pripadam nijednoj organizaciji”. ove prve dve opcije uzete zajedno pokazuju da ukupno 68% rusa i 60% Istočnih Nemaca ima vrlo negativan stav prema dobrovoljnim organizacijama. ne samo dela neučlanjenih) relativan procentualni udeo ljudi koji jednostavno ne žele da pristupe organizacijama ili ih smatraju beskorisnim. u okviru cele populacije (odnosno. manje od 6% ispitanika navodi nedostatak vremena kao razlog za neučestvovanje. S obzirom na to da Zapadni Nemci žive u visokorazvijenoj tržišnoj privredi. 56% Istočnih Nemaca u ovom uzorku opredelilo se za ovu opciju – što znači nešto više od rusa (50%) i znatno više od Zapadnih Nemaca (36%). Naredne dve opcije odgovora obuhvataju ispitanike koji su se saglasili sa jednom od sledećih izjava: “Niko me nije pozvao (ili mi ponudio) da pristupim nekoj organizaciji”. kontrast između pomenuta tri društva postaje još izraženiji u kontekstu ukupnog pregleda. što sigurno više odgovara stvarnosti rusije nego Istočne ili Zapadne Nemačke. a mnogo niži u Zapadnoj Nemačkoj. nego i snažniju odbojnost i antipatiju prema organizacijama koje ispoljavaju izborom opcije “Smatram da su te organizacije potpuno beskorisne”.6.Objašnjenje članstva u organizacijama 127 Najznačajniji i najindikativniji nalaz na dijagramu 5. gde 81% Zapadnih Nemaca pripada barem jednoj organizaciji. Međutim. Pošto je ovo pitanje postavljeno samo ispitanicima koji nisu članovi nijedne organizacije. rezultati pokazuju da se sa ovim stavom slaže relativno mali broj Istočnih i Zapadnih Nemaca. Bez obzira na mnoštvo alternativa. Nasuprot tome.6. drugim rečima. možda i ne bi trebalo da nas iznenađuje što preko 30% Zapadnih Nemaca u nedostatku slobodnog vremena vidi prepreku za svoje učešće u organizacijama. Odgovori koji podrazumevaju izbor treće opcije – “Zainteresovan sam za te aktivnosti. za razliku od skoro 18% rusa koji ga prihvataju. u rusiji u čijoj novoj privredi ima i previše neefikasnosti i neproduktivnosti. obuhvata one ispitanike koji ne osećaju samo lični otpor. u tom smislu se 19% Istočnih Nemaca koji se slažu sa tom opcijom nalazi negde na sredini između rusa i Zapadnih Nemaca. odnosi se na opciju odgovora “Jednostavno nisam zainteresovan. ili “Zaista nisam upoznat sa aktivnostima . u poređenju sa samo 42% ispitanika u zapadnonemačkom uzorku.

iz raznih razloga. Očigledno je da bi trebalo da se zapitamo zašto? POSTkOMuNISTIČkI ČINIOCI u ruSIJI I ISTOČNOJ NEMaČkOJ u ovom odeljku pažnja je usmerena na rusiju i Istočnu Nemačku. rezultati prikazani na dijagramu 5. Počeću od izlaganja hipoteza koje se odnose na tri glavna argumenta izložena u drugom poglavlju. konačno. “drugi razlozi” su poslednja opcija odgovora na pitanje iz upitnika. one nisu bile ni dobrovoljne ni nezavisne. iznuđeno ili prihvatano iz instrumentalnih ili karijerističkih razloga. Bez obzira na . kako bismo bolje shvatili prethodno komunističko iskustvo i utvrdili zašto je njegov negativan uticaj na članstvo u organizacijama toliko snažan.128 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi bilo koje od ovih organizacija. Naprotiv. ukupno 11% Zapadnih Nemaca. kada bih više znao možda bih razmislio/ la o svom učešću”. jer mnogo više Zapadnih Nemaca tvrdi da ima vlastite razloge za nepristupanje organizacijama. u celini gledano. Sve u svemu. i da su malo vidljivije u Istočnoj nego u Zapadnoj Nemačkoj. odnosno da on nije izbrisao prethodna iskustva ljudi. To pokazuje da su dobrovoljne organizacije manje vidljive u ruskoj nego u nemačkoj javnosti. ne žele da pristupe dobrovoljnim organizacijama. analiza pokazuje da nepoverenje u komunističke organizacije.6. Nepoverenje u komunističke organizacije Prvi činilac vezuje nepoverenje ljudi u organizacije iz vremena komunizma sa njihovim učešćem u organizacijama danas. jasno govore da mnogi Istočni Nemci i rusi. a učestvovanje u njihovom radu često je bilo prisilno. kao i uzoraka za obe zemlje posebno. s tim što su sada bliže rusima. a rezultati pokazuju da su Istočni Nemci i ovoga puta između Zapadnih Nemaca i rusa. već da upravo ta iskustva utiču na njihovo današnje ponašanje. 12% Istočnih Nemaca i 21% rusa u ovom uzorku izabralo je jednu od pomenutih opcija. argument se zasniva na pretpostavci da posledica sloma komunizma nije bila tabula raza. Ovim ne želim da kažem da su komunističke organizacije u analitičkom smislu predstavljale ekvivalent organizacijama civilnog društva. i onda se posvetiti regresiji rezultata u zbirnom uzorku ruskih i istočnonemačkih ispitanika. opstajanje prijateljskih mreža i razočaranje postkomunizmom imaju suštinski i statistički značaj za objašnjenje današnjeg ponašanja građana postkomunističkih društava i njihovog članstva u organizacijama.

3 0.4 Objašnjenje članstva u organizacijama 0.0. Nivo nepoverenja u komunističke organizacije u periodu komunizma.7 0.5 0.1 0 Rusija srednji visok nizak 129 dIJaGraM 5.8 0. Izvor: PCOMS (1999) .6 0.9 0.2 Istočna Nemačka 0.7.

s tim što se ovaj put radilo o članstvu u komunističkim organizacijama pod kontrolom države. imati manje sklonosti da danas učestvuju u radu dobrovoljnih organizacija. da će građani koji su izbegavali komunističke organizacije ili im se protivili biti spremniji da učestvuju sada kada komunistički sistem više ne postoji. Ova hipoteza sugeriše da će ljudi. da bismo operacionalizovali prijateljske mreže i izmerili promene do kojih je u njima tokom vremena došlo anketom PCOMS predviđena su pitanja (postavljena na različitim mestima u upitniku) koja se odnose i na komunistički i na sadašnji period. Ova hipoteza predviđa da će građani koji su održali dinamičan krug prijatelja imati manje potrebe ili želje da učestvuju u dobrovoljnim organizacijama. Logika ovog argumenta suprotna je uobičajenom mišljenju. . prikazuje stepen nepoverenja u komunističke organizacije i rusa i Istočnih Nemaca – meren prema obimu u kojem su izbegavali da pristupe tim organizacijama u komunističkom periodu – i njihovo prosečno članstvo u organizacijama danas. dijagram 5. Ovakve mreže su se pojavile jer su nestašice u privredi stvorile klimu u kojoj su ljudima bile potrebne veze i pomoć da bi obezbedili mnoge vrste roba i usluga. kategorija “srednjeg” nivoa one koji su bili članovi 3 komunističke organizacije. što je njihovo nepoverenje u komunističke organizacije bilo veće i što su ih više izbegavali. a “visokog” nepoverenja one koji nisu bili članovi nijedne ili su bili članovi najviše dve komunističke organizacije. a od ljudi je zatraženo da odgovore koliko su se često oslanjali na pomoć prijatelja da bi popravili kuću ili kola.7.178 Opstajanje prijateljskih mreža drugi argument koji ugrađujem u ovu analizu odnosi se na privatne mreže razvijene u komunističkom sistemu. a da će oni koji su bili aktivni u komunističkom periodu danas biti mnogo povučeniji i pasivniji. u anketu PCOMS uključena su i pitanja o istih devet kategorija organizacija koje su obuhvaćene Svetskim pregledom vrednosti. koje su početkom postkomunističkog perioda optimistički iznosili mnogi. da bismo izmerili ovu hipotezu. a pošto je javni domen bio toliko kontrolisan i politizovan ljudi su izgradili odnose poverenja sa bliskim prijateljima i članovima porodice.130 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi to da li su ljudi u organizacijama učestvovali dobrovoljno ili ne – što je naravno zavisilo od njihove vrste – one su bile sveprisutne u komunističkim društvima pa su građani u vezi sa njima stekli veliko iskustvo. ili pomogli nekome 178 kategorija “niskog” nivoa nepoverenja obuhvata one koji su bili članovi 4-9 komunističkih organizacija.

4 0.8.5 Objašnjenje članstva u organizacijama 0.2 0. Izvor: PCOMS (1999) .1 Rusija visok 0 nizak Nivo opstajanja prijateljskih mreža u postkomunističkom periodu 131 dIJaGraM 5. Opstajanje prijateljskih mreža i članstvo u organizacijama.9 0.6 0.8 0.7 0.3 Istočna Nemačka 0.0.

koji je postao uobičajena tema u mnogim postkomunističkim zemljama. i koliko to sada čine? Zatim sam konstruisao dva indeksa oslanjanja na prijatelje. kada se velika očekivanja njihovih građana nisu ostvari- . konačno. bez obzira na to da li su njihove prijateljske mreže opstale (odnosno. Razočaranje postkomunizmom Treći i poslednji element mog objašnjenja odnosi se na osnovni koncept razočaranja. zaista nam se čini da u meri u kojoj dinamične privatne mreže razvijene u komunizmu opstaju nepromenjene. drugim rečima. To nije nikakvo iznenađenje jer. one danas predstavljaju prepreku ili alternativu članstvu u dobrovoljnim organizacijama. Iako se ovaj činilac očigledno ne primenjuje na ruse u ovoj anketi. ili se uopšte izborili sa nekom teškom situacijom. dijagram 5. međutim. generalno. rezultati ukazuju na zanimljive razlike između rusa i Istočnih Nemaca. prikazuje razliku između ispitanika sa “niskim” ili “visokim” nivoom opstanka prijateljskih mreža. S obzirom na to da je značajna razlika ona između ispitanika kod kojih se oslonac na lične mreže smanjio i onih kod kojih on opstaje. trebalo bi istaći da su rusi. njihove cene su za većinu ljudi nedostižne pa oni i dalje moraju da se oslanjaju na pomoć prijatelja. većeg i nepromenjenog oslanjanja. prednost života u stabilnoj tržišnoj privredi i slobodnijem i bezbednijem društvu dovela je do toga da većina ljudi sada ima dovoljne prihode i mirne duše može da rešava stvari zvaničnim kanalima pa nije prinuđena da se oslanja na prijatelje u meri u kojoj je to nekada bilo potrebno. da li se i sada oslanjaju na prijatelje onoliko koliko su to nekada činili).8. kod rusa je nivo učešća u dobrovoljnim organizacijama praktično identičan. Međutim.132 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi u porodici. jedan za komunistički i jedan za sadašnji period. što se Istočnih Nemaca tiče. od indeksa za sadašnji period oduzeo sam indeks za komunistički period i dobio tri osnovne kategorije: manjeg. da bih izmerio opstanak ili promenu ovih mreža. bez obzira na to što se sada u rusiji može kupiti najveći broj roba i usluga. objedinio sam u istu grupu ispitanike koji su odgovorili da se na prijatelje oslanjaju “u istoj meri ili više” nego pre. doživeli manje promena u smislu učestalosti oslanjanja na prijatelje kada se radi o različitim vrstama pomoći. oni čije lične mreže nisu opstale po svemu sudeći učestvuju u dobrovoljnim organizacijama u većem stepenu od svojih sugrađana čije su prijateljske mreže ostale iste ili postale još tešnje. u Istočnoj Nemačkoj.

u anketi PCOMS ovaj koncept je izmeren uz pomoć pitanja kojim se od ljudi tražilo da ocene promene do kojih je došlo u protekloj deceniji u poređenju sa svojim početnim očekivanjima. s obzirom na to da njegov rast prati pad prosečnog broj članstava u organizacijama. sada ih možemo testirati uz pomoć multivarijatne regresione analize kako bismo videli na koji način oni poboljšavaju relativno malu eksplanatornu moć modela društveno-ekonomskog statusa izloženog u prethodnom odeljku. rezultati jasno govore da dodavanje postkomunističkih varijabli značajno poboljšava razumevanje članstva u organizacijama.Objašnjenje članstva u organizacijama 133 la. učešće muškaraca veće je nego učešće žena. prikazuje rezultate koji otkrivaju da je i u rusiji i u Istočnoj Nemačkoj uticaj razočaranja na učešće u dobrovoljnim organizacijama negativan. Iako bi bilo sasvim razumljivo tvrditi da će razočarani ljudi postati aktivniji protestujući protiv postojećeg sistema. a treći svih osam varijabli zajedno. Od svih društveno-ekonomskih faktora prihod i dalje ostaje statistički najznačajniji. dati su rezultati regresije za zbirni uzorak ruskih i istočnonemačkih ispitanika. na osnovu ove hipoteze očekuje se da će oni koji su razočarani biti manje skloni da učestvuju u dobrovoljnim organizacijama i da će njihovo razočaranje i osujećenost pratiti veća pasivnost i povlačenje. pored rezultata za ta dva uzorka posmatrana zasebno. kao što je napomenuto. naročito u Istočnoj Nemačkoj. prvi model pokazuje četiri varijable modela društveno-ekonomskog statusa i veličine grada. Godine života imaju značajan negativan efekat na takav model u rusiji ali manji u Istočnoj Nemačkoj. gde je rod statistički .9.3. dijagram 5. u tabeli 5. Obrazovanje je takođe statistički značajno u modelima SES. opstanak prijateljskih mreža i osećanje razočaranja – koja se naročito primenjuju na postkomunističke zemlje. Za svaki od tri niza regresija. drugi model pokazuje moje tri postkomunističke varijable. u sva tri uzorka su ponderisani skorovi r2 za postkomunističke varijable mnogo viši nego samo za činioce društvenog ekonomskog statusa i tek neznatno se povećavaju kada se zajedno posmatra svih osam varijabli. ali gubi značaj kad se uključi u potpuno izražene modele. Multivarijatna regresiona analiza Pošto smo utvrdili ova tri osnovna eksplanatorna činioca – nepoverenje u komunističke organizacije.

6 0.9.8 0. Izvor: PCOMS (1999) .4 Istočna Nemačka 0. razočaranje postkomunizmom i članstvo u organizacijama.4 1.134 1.2 1 0.2 0 Rusija srednji visok nizak Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Stepen razočaranja postkomunizmom dIJaGraM 5.

002# (0.03) 0. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka. Regresiona analiza individualnog članstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONK (Rusija.001) 0.05*** (0.04) .51*** 1.13 0.001) 0.13 0. 135 .10* (0.02) (0.12** (0.04) 1.03) 0.10 (sve jednostrano) Izvor: Podaci PCOMS (1999).007 (0.02) - 0.03 (0.0.05) .18*** (0.11) 0.03) 0.2) 1.10** (0.03) (0.70 1005 0.12 0.07** (0.02) 0.05 0.86 1851 0.40*** (0.04) -0.32*** (0.17) 0.0.81 1934 1806 0.3. ***p < 0.36*** (0.07) .11 0.32*** (0.003 (0.05** (0.04* (0.002) 0. *p <0. posebno) R+IN1 R+IN2 R+IN3 R1 R2 R3 IN1 IN2 IN3 Varijabla Prihod Obrazovanje Životno doba rod (muški) Objašnjenje članstva u organizacijama Veličina grada Nepoverenje u komunist.96 842 -0.01** (0.0.25) 0.003) 0.02) 0.13* (0.02 (0.05 -0.09*** (0.05 (0.0.04) -0.01.92 929 0. # p < 0.03) -0.54*** (0.02) -0.004 (0.03 (0.13*** (0.001) 0.02 (0.05) 0.07) 0.07 (0.02) 0.04) 1.03) 0.06) .06* (0.03 0.TaBELa 5.09*** (0.004*** (0. Zavisna varijabla je broj članstava u organizacijama po osobi u svakoj od zemalja.05.07) 0.12) 0.24* (0.03) -0.09) 0.03) -0. sa standardnom greškom u zagradi.01** (0.03) -0.02) 0.92 801 Napomena: Podaci u tabeli su nestandardizovani regresioni koeficijenti.04) - razočaranje konstanta Ponderisani r2 SEE N 0.37*** (0.36*** (0.01 (0.03 0.01 (0.002 (0.09*** (0.0.14*** -0.02) -0.15 0. organizacije Opstajanje prijateljskih mreža - 0.15*** (0.03) 1.11) 0.16** (0.11 0.06) (0.04) -0.09** (0.81 0.02 (0.001.04) (0.003) 0.05) -0.70 1009 -0.03) -0.0.05) .37*** -0.07* (0.03* (0.04) 1.69 1005 0.20) 0.31*** (0.04) .003* (0.07* (0.02) - 0.14) 0.05 (0.05) 0.18*** (0.02 (0.04) 0.002* (0.003 (0.03 (0. **p <0.03) 0.

nisu se. još nekim drugim organizacijama. uopšteno govoreći. ako bliže pogledamo efekte postkomunističkih varijabli vidimo da je nepoverenje u komunističke organizacije daleko najsnažniji eksplanatorni faktor. kako izgleda.45. Istočni Nemci čije su prijateljske mreže opstale ili se čak pojačale. Osim toga. što se odrazilo i u višem nivou participacije u dobrovoljnim organizacijama danas. jer su ljudi sada slobodni da formiraju organizacije koje nisu pod kontrolom države i da im pristupaju po svojoj volji. . Njihovo neinteresovanje. a možda i antipatija prema svim vrstama organizacija koju su razvili kroz iskustvo sa komunističkim organizacijama preneti su i u današnje vreme. verovatno je da su oni koji su bili angažovani u četiri ili više organizacija.78.136 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi značajan u kompletnom modelu. to činili po sopstvenom izboru – bez obzira na to da li su se rukovodili instrumentalnim razlozima ili su prosto uživali u tome da učestvuju u raznim aktivnostima. drugim rečima. veličina grada ima mali ili čak nikakav statistički značaj u najvećem broju modela. Iako su okolnosti u vezi sa učešćem u organizacijama danas potpuno promenjene. mnogo promenili. konačno. ili su možda bili članovi jedne ili dve. ljudi koji nisu pristupali nikakvim komunističkim organizacijama. postoje dva načina da se protumači snažan uticaj nepoverenja ljudi u komunističke organizacije. najverovatnije su imali neprijatna iskustva i stvorili negativno mišljenje o organizacijama. Nasuprot njima. pri čemu su mnogi to činili po svojoj želji. Iako su skoro svi građani komunističkih zemalja imali malo izbora u pogledu članstva u sindikatima i. što je veoma velika cifra ako se ima u vidu da je prosek članstva u organizacijama u rusiji samo 0. uvodeći priče mnogih od ispitanika koji su učestvovali u mojim dubinskim intervjuima. pokazuju manju sklonost da pri179 u narednom poglavlju ću ovo pitanje ispitati mnogo detaljnije. u potpuno izraženom modelu zbirnog uzorka. ali ne više njih. aktivni učesnici u komunističkim organizacijama verovatno su razvili pozitivne asocijacije sa organizacijama i imali pozitivna iskustva dok su u njima učestvovali. a u Istočnoj Nemačkoj 0. Prvi je usredsređivanje na one koji su u velikom stepenu učestvovali u komunističkim organizacijama. prijateljske mreže su u Istočnoj Nemačkoj izgubile više na značaju nego u rusiji.36. povećanje za jednu jedinicu na trostepenoj skali nepoverenja vezuje se sa predviđenim smanjenjem članstva u organizacijama od 0. možda. 179 kao što sam objasnio. obrasci ponašanja mnogih prethodno neaktivnih učesnika ili neučesnika.

Takvi rezultati pokazuju da se. što je njihovo razočaranje veće. dok će im se oni čije su mreže u većoj meri poremećene. dinamične društvene mreže razvijene tokom komunističkog perioda i sklonosti za učešće u dobrovoljnim organizacijama današnjice često kompenzuju. ukratko. Iako nisu tako snažni kao u slučaju drugih varijabli. gde se povećanje od jedne jedinice na trostepenoj skali razočaranja vezuje sa predviđenim smanjenjem članstva u organizacijama od 0. očekuje se da će učešće građana biti manje. konačno. u potpuno izraženom modelu za istočnonemački uzorak.Objašnjenje članstva u organizacijama 137 stupe dobrovoljnim organizacijama. i na nivou pojedinih zemalja u uporednoj studiji 31 zemlje. koriste svoja prethodna iskustva kao referentne tačke za današnje izbore i akcije.08. ali ne i u potpuno izraženom modelu za ruski uzorak – a to je nalaz koji se delimično može pripisati negativnoj korelaciji sa varijablom prihoda. . razočaranje je takođe značajno u istočnonemačkom uzorku. čime se prikriva deo njenog statističkog efekta. ZakLJuČak Sve u svemu. Određivanje ova tri glavna elementa komunističkog iskustva. varijabla razočaranja je statistički veoma značajna u zbirnom uzorku. barem u slučaju Istočne Nemačke. Zajednički teorijski element ova tri kauzalna činioca jeste to što ljudi. ako ne razmotrimo ta iskustva – uključujući i način na koji su ona oblikovala ljude i način na koji oni danas o njima razmišljaju ili ih tumače – naše razumevanje ranih postkomunističkih društava i njihovih građana biće ograničeno. ovi nalazi pokazuju da tri postkomunistička činioca koja sam izložio značajno pomažu da se objasne razlozi izuzetno niskih nivoa učešća u organizacijama u postkomunističkim zemljama. pre pridružiti. opstanak prijateljskih mreža ima statistički značajan negativan efekat na sadašnje članstvo u organizacijama. i na individualnom nivou – sa uzorkom Zapadnih Nemaca koji je pridodat istočnonemačkom i ruskom uzorku – objašnjava nalaz da je dummy varijabla “prethodnog komunističkog iskustva” testirana u odnosu na mnoštvo alternativnih objašnjenja daleko najznačajnija. ovi rezultati pokazuju da je razočaranje postkomunizmom činilac koji sprečava učešće u dobrovoljnim organizacijama. u nastojanju da prežive u složenom svetu koji se brzo menja. verovatno.

138 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Pošto sam u četvrtom poglavlju pokazao relativnu sličnost između zemalja postkomunističke Evrope. pa zatim u ovom poglavlju utvrdio nekoliko značajnih uzročnih činilaca koji mogu da objasne niske nivoe građanske participacije u postkomunizmu. uvodim u analizu interpretativni metodološki pristup koji dopunjuje i učvršćuje nalaze izložene u ovom poglavlju. u narednom ću nastojati da doprinesem sveobuhvatnijem i prodornijem objašnjenju načina na koji građani postkomunističkih društava shvataju svoja prethodna iskustva i objašnjavaju svoje tekuće izbore i aktivnosti. . analizom 60 dubinskih intervjua sa stratifikovanim slučajnim uzorkom 30 Istočnih Nemaca i kvotnim uzorkom 30 običnih rusa.

ilustrovane i demonstrirane specifične slabosti civilnog društva u postkomunističkoj Evropi. motivacije i ponašanja građana u postkomunističkim zemljama nego što bismo to mogli uz pomoć odgovora na pitanja iz zatvorenih anketa. iskustava. . dok je u petom poglavlju upotrebljena statistička analiza da bi se utvrdila i testirala eksplanatorna moć niza uzročnih činilaca na individualnom nivou. u ovom poglavlju je primenjen u velikoj meri različit metodološki pristup koji se zasniva na kvalitativnim i interpretativnim tehnikama i uključuje rezultate dubinskih intervjua sa 30 Istočnih Nemaca i 30 rusa.6. koji bi mogli da objasne stepen učešća građana i unutar pojedinih zemalja i između njih. i navedene konkretne smernice koje sam koristio za strukturiranje i organizaciju svakog pojedinačnog intervjua. Pošto je izrazita karakteristika postkomunističkog civilnog društva nizak nivo učešća običnih građana. Svrha ovog poglavlja je detaljno razmatranje kognitivnih i iskustvenih razloga zbog kojih ljudi učestvuju ili ne učestvuju u dobrovoljnim organizacijama. pri čemu je objašnjeno kako sam izabrao svoje ispitanike. Ovaj interpretativni pristup omogućava dublje razmatranje složenih i uzbudljivih životnih priča mojih ispitanika. to najveći deo ovog poglavlja posvećujem ispitanicima koji ne učestvuju ni u jednoj dobrovoljnoj orga180 u dodatku d detaljno su objašnjeni metodi istraživanja koje sam koristio u dubinskim intervjuima. godine. koji su obavljeni u proleće i leto 1998. i tako dopunjuje statistički pristup primenjen u prethodnom poglavlju.180 Cilj je bio da dođemo do mnogo dubljeg i potpunijeg razumevanja života. Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama: interpretativna analiza uVOd u četvrtom poglavlju su okarakterisane. na koji način se moji uzorci mogu uporediti sa velikim N uzorcima iz ankete PCOMS i kako sam sprovodio intervjue.

Neki od tih činilaca. ne znači da oni postoje izolovano jedan od drugog. Moja namera nije da odredim tač181 Verba. a ponekad čak i sva tri. tipični su i za ispitanike u zapadnim društvima. oni su uzajamno povezani i jasno je da na mnoge ljude utiče više od jednog faktora. i (3) razočaranje postkomunizmom.181 Ova tri činioca. obrađujem ih pojedinačno. iako su u analitičkom smislu zasebna. pa nam u ovom smislu ispitanik iz Istočne Nemačke ili rusije lako može ličiti na nekoga iz Zapadne Nemačke ili Sjedinjenih država. Međutim. nedostatak vremena ili nedovoljno poznavanje organizacija. (2) opstanak prijateljskih mreža. uzajamno pojačavaju svoj uticaj na učešće javnosti i pritom se sva tri u drugačijem stepenu primenjuju na sve. dok se treći odnosi na novija postkomunistička kretanja i njihov neuspeh da ispune određena očekivanja koja su 1989-91 gajili mnogi ljudi. razrađena u drugom i primenjena u petom poglavlju. Zbog toga se u ovom poglavlju koriste kvalitativni i interpretativni metodi da bi se utvrdili i objasnili specifično postkomunistički činioci. Pritom. međutim. . To zasnivam na tri glavna uzročna faktora koji su teorijski predstavljeni u drugom poglavlju i statistički analizirani u petom. radi boljeg razumevanja ovih činilaca. a koje ovde detaljnije objašnjavam i razrađujem. kombinujući priče i reči ispitanika. Schlozman i Brady. inače. kao što su starost ili slabo zdravlje. Naprotiv. tradicionalnim društveno-ekonomskim činiocima može se objasniti malo razlike u učešću unutar postkomunističkih društava. Prva dva predstavljaju neposredno nasleđe komunističke prošlosti. kako je statistički pokazano u prethodnom poglavlju. tumače i ocenjuju to iskustvo. Štaviše. Ova tri opšta faktora. Šolcman i Brejdi upotrebili bazu podataka jedne opsežne ankete. međusobno različite i specifične zemlje postkomunističke Evrope. oni se mogu razumeti samo u kontekstu komunističkog iskustva i načina na koji ljudi danas posmatraju. uključuju: (1) nepoverenje u komunističke organizacije. sa preciznijim i u većoj meri kontekstualizovanijim činiocima koji prevazilaze osnovni model društveno-ekonomskog statusa.140 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nizaciji. ukazujem na značaj i važnost ova tri činioca. Voice and Equality. isto kao što su Verba. To. ZaŠTO SE GrađaNI POSTkOMuNISTIČkIH druŠTaVa NE uČLaNJuJu u dOBrOVOLJNE OrGaNIZaCIJE Pažljiva analiza mojih intervjua otkriva mnoštvo faktora koji objašnjavaju zašto se toliko mnogo građana postkomunističkih društava ne učlanjuje u dobrovoljne organizacije.

ako kažem da nemam vremena. Počinjem prikazivanjem odgovora Istočnih Nemaca. stvarno mi je teško da to objasnim. Tako. kaže: “Pa. da bih ih zatim uporedio sa odgovorima mojih ruskih ispitanika. Jedna Istočna Nemica. da bismo shvatili zbog čega je nivo učešća u organizacijama u celoj postkomunističkoj Evropi tako nizak. drugim rečima. a i iznenađujuće. onda to zvuči kao neki banalan izgovor.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 141 nu veličinu tog uticaja. mnogo godina na grupnom radu i mislio sam da će to promeniti stvari. i da pokažem zašto je potrebno razmotriti specifičnu prirodu komunističkog iskustva i najnoviji postkomunistički razvoj događaja. koja pokazuje na koji način prethodno iskustvo ljudi sa organizacijama pomaže da se objasni njihov nivo učešća danas. da preciziram različite vrste motiva koje su navodili moji ispitanici da bi objasnili svoje neučestvovanje. 64-godišnji penzionisani električar. 46-godišnja sekretarica. pošto su tokom velikog dela života bili angažovani i aktivni u organizacijama. rekao bih da za to više nisam zainteresovan. da građani postkomunističkih društava retko prave razliku između obaveznih organizacija komunističkog sistema i dobrovoljnih organizacija slobodnog društva. Objašnjenje koje mi je dao jedan 46-godišnji istočnonemački novinar poznatog nemačkog nedeljnika predstavlja polaznu tačku za ovu diskusiju: “Mislim da se kod svih građana ddr radi o istom: oni su jednom verovali u nešto i više neće”. u stvari. jer su njegove varijacije toliko idiosinkratične da se ne mogu izmeriti ili u potpunosti razumeti. drugim rečima. iako sada žive u slobodnim uslovima i bez prinude. mnogi građani postkomunističkih društava nisu voljni da to još jednom pokušaju. njegova frustracija zbog neefikasnosti bivših organizacija predstavlja bitan element koji objašnjava njegovu današnju neaktivnost. Pošto sam u petom poglavlju uočio ovaj opšti zaključak u većoj populaciji. ali se u suštini nije promenilo ništa”. sada se okrećem detaljnijoj slici koju sam dobio iz dubinskih intervjua. Moram reći da smo u vreme ddr-a bili primo- . Zanimljivo je. na primer. Osnovni cilj je. objašnjava svoje razloge za neučešće na sledeći način: Pa. Nepoverenje u komunističke organizacije Prvi faktor koji objašnjava nizak nivo članstva u organizacijama u postkomunizmu koji ću ovde razmotriti odnosi se na nepoverenje ljudi u komunističke organizacije. Proveo sam mnogo. Istočni Nemac.

Zbog toga ja to sada ne radim. da ne budem na neki način zavisan. gde se njena sadašnja situacija ne može shvatiti bez pozivanja na njeno prošlo iskustvo.. pa. ili da se protive njihovom postojanju. Ne želim da opet budem zavisan i da moram da idem redovno ili tako nešto.. Međutim. 182 rekla sam sebi da se više nikada neću učlaniti ni u šta. to se potvrdilo. . To je bar slučaj sa mnom. Posle Wende.. a i sa mojom porodicom. to nužno ne znači da oni odbacuju ciljeve organizacija. kada vam kažu “morate da idete na taj sastanak” ili nešto drugo. Ovaj ispitanik. ne opet.142 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi rani da se učlanimo u mnoge ovakve organizacije.. Za mnoge. Više volim da mislim svojom glavom. Vrlo jednostavno. Nespremnost ljudi da se danas uključe u dobrovoljne organizacije ne znači nužno da ih ne interesuju ciljevi tih organizacija. i sada su stvari otišle u suprotnom pravcu i oni kažu ne. ljudi na neki način. slobodan. posmatra u određenom kontinuitetu. uprkos značajnim promenama i preokretu Wende. Ja to ne želim. smatra da će se u današnjim organizacijama osećati isto 182 Nemački termin Wende doslovno znači »preokret« ili »promena« ali se u ovom kontekstu odnosi na događaje iz 1989. godine i brz proces ujedinjenja. neučestvovanje jednostavno odražava njihov lični izbor da ne budu članovi. e to je ono što ja ne želim. i to je bila obaveza.” I 29godišnji mehaničar iz Istočne Nemačke na sličan način objašnjava svoju averziju prema grupnom članstvu: Ne želim da se obavezujem ni na šta i nikakvoj grupi. ali samo jednom.” ja onda odem i dam doprinos ili pitam da li mogu nešto da uradim. moram da kažem. izgleda. Najupadljivije u ovom citatu je njeno insistiranje da se nikada i nigde neće ponovo učlaniti što pokazuje da ona svoj život. Ovo je dobro objasnio 56-godišnji istočnonemački advokat koji je danas zaposlen u nemačkoj državnoj upravi i živi vrlo udobno: “Mnogi ljudi iz bivšeg ddr-a se tako osećaju i kažu ‘dovoljno dugo smo bili članovi i sada ne moramo da se učlanimo da bismo se na nečemu angažovali ili da bismo nešto podržavali’. valjda zato što je tada postojao određeni pritisak i morali su da rade mnoge stvari koje nisu želeli. Ovaj citat jasno govori koliko je jaka averzija prema članstvu. koje za mnoge građane u postkomunističkim zemljama podrazumeva obavezu. ili su vam govorili da morate da uradite ovo ili ono. radi se baš o toj zavisnosti. Nekako se plašim učlanjenja ili prosto nemam više želje za to. a i mnogi drugi se isto tako osećaju.(u vreme ddr-a) to je bilo manje-više obaveza i oni su vas primoravali da se učlanite. Više volim da budem nezavisan. ako kažem “Sada ću da uradim nešto za zaštitu životinja.

Osim toga. Odgovor 29-godišnje istočnonemačke učiteljice u osnovnoj školi predstavlja jasan primer ovog neprijateljstva i pokazuje kako ono utiče na njen stav prema dobrovoljnim organizacijama danas: Mislim da sam ja jednostavno onesposobljena za učešće u organizacijama. i sve mi to ide na živce. to nije za mene. za to nije potrebno da dozvolim da me “uniformišu”. (rečenica se prekida). moje je mišljenje da. Ista je stvar i sa grupama za prava životinja. dobro je to što vi radite. Ja samo želim da to radim kada ja to hoću. ovaj citat sažima ključne tačke svih koji su do sada navedeni u ovom odeljku.183 a i zbog Pionira. Ja to prosto ne želim.. mesečne članarine. dok za mnoge ljude tumačenje sopstvene prošlosti podrazumeva bilans pozitivnih i negativnih momenata iz života u komunističkom periodu.. to je sasvim jasno.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 143 kao i u pređašnjim... verske organizacije. Govoreći o tome zašto ne učestvuje u današnjim dobrovoljnim organizacijama. zbog FdJ. Pomoći ću vam onde gde mogu. a što se tiče ovih grupa koje su na ovom spisku. Sada više volim da imam ulogu nekoga ko pruža podršku. To članstvo je bilo dovoljno! dosta mi je! To bi opet značilo previše obaveza. ali mi nikada ne bi palo na pamet. uopšte ne želim da pristupim organizaciji Zelenih ili nečem takvom. ona današnje “slobodne” organizacije ne vidi kao nešto što je suštinski drugačije i. ako mogu da uradim nešto. Grupe koje se bave trećim svetom i organizacije za ljudska prava. to je previše. Za mene je to vreme. Ja se isto tako bavim sportovima. naravno da sam zainteresovana i činim što je u mojoj moći.. Naravno da ću to učiniti.” ali ja više ne želim da budem jedna od onih “ljudi iz organizacije”. Za mene je to kristalno jasno. redovno idem dva puta nedeljno u sportski centar i tamo se nečim bavim. godina revolucionarnog preokreta i njihove sadašnje situacije. članska karta. komunističke omladinske grupe. kao da je primoran da i dalje bude njihov član ili da na neki način “zavisi” od organizacije. konačno. kod nekih ljudi njihovo komunističko iskustvo izaziva ekstremne pa čak i neprijateljske reakcije. . zbog toga ne moram da idem u neku organizaciju. da prikupim odeću. pošaljem pakete. nekoga ko kaže: “Pa. sada kažem. ali. prošlo.. Međutim. pa čak za sebe kaže da je “onesposobljena za učešće u organizacijama”. ne želim da budem aktivan član. na primer. tvrdi da njena nespremnost da se učlani u organizacije ne znači da nije zainteresovana za njihove ciljeve. 183 FdJ ili Slobodna nemačka omladina bila je u Istočnoj Nemačkoj ekvivalent ruskog komsomola. Isto tako ne želim da ovde sedim i razmišljam o tome koju bi akciju trebalo da preduzmem kao sledeću. ja ne moram da pripadam crkvi da bih bila vernik. ili tako nešto. ispitanica jasno ukazuje na svoje prošlo iskustvo sa članstvom u komunističkim organizacijama. u izvesnom smislu. grupama za mir.

stare 52 godine. Od tada je. automatski član jedne kulturne organizacije. drugim rečima. ali ne tako snažno kao istočnonemački ispitanici koje sam upravo opisao i. drugačije. mišljenje ove ruskinje o savremenim organizacijama pomućeno je prethodnim iskustvom sa komunističkim organizacijama. koja radi kao prodavačica u maloj prodavnici odeće. iako sada nezaposlene. Ona objašnjava: “Možda je to ostalo od komunista. dao je sledeći odgovor: Pa. Mišljenje ovog rusa o komunističkim organizacijama u potpunosti je negativno. ali ja sam jako oprezna kada se radi o ovim grupama”. nemam vremena i nisam zainteresovan. on nikada ne ide na sastanke i ne plaća članarinu. Seća se da su mnoge komunističke organizacije obećavale podršku i pomoć. ali ja to prosto ne želim. jer je svako iskustvo sa organizacijama bilo neprijatno. 24-godišnje ruskinje poklapa se sa onim što je istaklo nekoliko Istočnih Nemaca. Možda su one (organizacije) sasvim drugačije. godine. Iako ona u ovom odgovoru izričito ne pominje svoje komunističko iskustvo. a obaveze su u socijalizmu bile tako stroge. on je to članstvo i učešće shvatao kao obavezu. po osnovu svog posla. kao i kod mnogih istočnonemačkih ispitanika. dodaje. a ne slobodan izbor i zbog tog iskustva je sada nezadovoljan i nevoljan da uzme učešće u bilo kojoj savremenoj organizaciji. eto. Ona nastavlja s dugom pričom o svom iskustvu dok je živela u Jerevanu. njeno objašnjenje za neučestvovanje pokazuje da nespremnost da se učlani u neku organizaciju ne mora da odražava nedostatak interesovanja: . sovjetski sistem stvorio neku antipatiju ili averziju. zbog kojeg je uzdržana i nezadovoljna. Međutim. ali da je malo od toga stvarno došlo do ljudi kojima je bilo potrebno. za mnoge ljude je organizacija ta koja nameće obaveze.144 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi da se sad okrenem mojim ruskim ispitanicima. najvažnije je da je. Ovaj odgovor je vrlo sličan odgovorima koje je dalo nekoliko Istočnih Nemaca. stvarno. Vidimo da su i rusi skloni da se pozivaju na svoju komunističku prošlost kada objašnjavaju sadašnju neparticipaciju. da ja sada jednostavno ne želim da učestvujem. u izvesnoj meri. Objašnjavajući zašto ne učestvuje u ovoj ili bilo kojoj drugoj organizaciji. veoma nepoverljiva prema bilo kakvim zvaničnim organizacijama. za vreme katastrofalnog zemljotresa u Jermeniji 1988. Jedan 45-godišnjak zaposlen u kompaniji koja objavljuje kulturne materijale o Sankt Peterburgu pokazuje slično neprijateljstvo prema dobrovoljnim organizacijama. Primer jedne aktivne i pokretne. To jest. drugi primer je odgovor ruskinje. Iako je.

Volim umetnost. Ja sam aktivan u sportu ali to radim sam za sebe. Ne znam. često se sa njima srećem i održavam veze ali nisam član neke partije. direktor instituta za strane jezike. ali nemam nameru da postanem član neke verske grupe i da se za nešto borim. bilo da su verske. Sada živim u sadašnjosti i ne želim da išta menjam u ovom životu. ako je potrebno. jedino što bi moglo da se dogodi jeste da postanem član nekog kluba gde bih provodio vreme sa svojim poznanicima i prijateljima. Međutim. izaći ću na demonstracije i možda ću čak i da štrajkujem glađu. Idem u crkvu. nije mi potrebno da budem član “dinama” ili “Spartaka”. sportske ili političke. Ovaj odgovor otkriva da ljudi mogu da budu uključeni u aktivnosti koje se obično vezuju za neku vrstu dobrovoljnih organizacija. ako je potrebno da se izađe na demonstracije. objašnjava zašto nije član ni jedne organizacije i kaže da je inače vrlo aktivan kada je reč o njegovom društvenom angažmanu i uverenjima ali jednostavno ne želi da se učlani ni u jednu grupu: Ne vidim nikakvu aktivnost za koju mi je potrebna grupa. To je moje ubeđenje i neću se ni u šta učlanjivati. ako je potrebno. a i ja sam spokojna. dobro. pozorište i društvenu interakciju na (večernjim) zabavama. uradiću to ali. ali nisam spremna da u njima učestvujem. u smislu nepoverenja prema organizacijama koje se prvenstveno bazira na prošlom iskustvu sa komunističkim organizacijama. uspešan 37-godišnji rus. možda će se nešto promeniti u mom životu kada nastavim sa studijama ali za sada ne učestvujem ni u kakvim organizacijama i to ne želim. Jedino što znam jeste da ako nešto treba uraditi. Iako ne ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema dobrovoljnim organizacijama kao drugi. Važno je zapaziti da njenu trenutnu pasivnost prati veliko interesovanje i potencijalno opredeljenje za akciju. ja ću to uraditi.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 145 Ja se i dalje bavi svojim stvarima. Istočnonemački ispitanici generalno pokazuju više ljutnje i ozlojeđenosti prema starim socijalističkim organizacijama. Mogu da ih posmatram. bez želje ili potrebe da se učlane u organizaciju koja te aktivnosti koordiniše. To je sve. njeni komentari pokazuju da ona svoje sadašnje neraspoloženje da učestvuje u radu organizacija pripisuje činiocima van njene kontrole. promene u zemlji ili slično. Pošto sam izložio sličnosti između Istočnih Nemaca i rusa. dok rusi iznose opštiji . uopšte ne vidim nikakvu. a i ja sam mirna. Slično tome. To me ne zanima. televiziju.. za sada je sve mirno. jer sada je situacija mirna. onda da. jer kaže da bi se njen stav mogao promeniti ako bi se situacija u zemlji promenila i zahtevala akciju. za sada. Interesuju me socijetalne/grupne aktivnosti. Političke stranke. konstatovaću i nekoliko razlika.. Prema tome. Ne propuštam mnogo. Gledam vesti.

Po logici ovog argumenta. on učestvuje i u dobrotvornim. i malo nepoverenje prema njima. koji su sada članovi dve ili više organizacija. Od 11 rusa i 12 Istočnih Nemaca ispitanika koji su sada članovi jedne ili više dobrovoljnih organizacija. drugi element ovog argumenta uključuje one ljude koji su imali pozitivno iskustvo sa komunističkim organizacijama pa. kada je kao mladi student teologije postao vođa studentskog komiteta u Lajpcigu. dvoje rusa i troje Istočnih Nemaca. koji pokazuju da je mali broj ispitanika iz Istočne ili Zapadne Nemačke smatrao da su organizacije “potpuno beskorisne”. Organizovao je i vodio diskusione grupe i rasprave i bio jedan od prvih aktivnih učesnika u dobro poznatim “demonstracijama ponedeljkom” koje su konačno izvršile najneposredniji . ključno iskustvo u radu sa organizacijama stekao je krajem osamdesetih godina 20. do sada sam se usredsređivao na veliku većinu ljudi koji imaju negativne reakcije na komunističke organizacije i njihovo iskustvo sa tim organizacijama i koji svoju sadašnju averziju prema dobrovoljnim organizacijama objašnjavaju time što su u prošlosti bili primorani da u njima učestvuju. ti ljudi bi danas trebalo da budu aktivniji učesnici. u revolucionarnom periodu. upotrebe isti način razmišljanja ocenjujući sadašnje organizacije na bazi prošlog iskustva i donesu isti zaključak da ne učestvuju. kao što je statistički pokazano u prethodnom poglavlju. prema tome. ako se usmerimo na one ispitanike koji su danas najaktivniji. mogli da daju tako slična obrazloženja predstavlja snažan dokaz eksplanatorne moći nepoverenja ljudi u komunističke organizacije kao uzročnog činioca niskog stepena članstva u dobrovoljnim organizacijama danas. ono što naročito pada u oči jeste činjenica da su u prethodnim citatima ruski i istočnonemački ispitanici pokazali sklonost da pokreću ista pitanja. To što su građani u dva potpuno različita društva. za vreme komunističkog perioda steklo je veliko iskustvo i razvilo veštine i duh rada u organizacijama. logika argumenta postaje još jasnija. veka. dok je 18% rusa koji nisu članovi imalo takvo mišljenje. Štaviše.146 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi stav o organizacijama kao nepotrebnim. Najaktivniji od tih ispitanika je 35-godišnji pastor iz Istočne Nemačke. omladinskim i muzičkim društvima. većina je bila u članstvu nekoliko komunističkih organizacija. sa potpuno različitim institucijama i kulturama. Pa ipak. Očigledno vrlo aktivan u verskim organizacijama.6. rezultati mojih dubinskih intervjua isto tako potkrepljuju ovaj aspekt argumenta. Ova primedba važi i za odgovore na pitanje iz ankete prikazane na dijagramu 5. beskorisnim a ponekad i odbojnim.

i kao glumac i kao režiser. Iako za vreme studija nije bio siguran koje će zanimanje izabrati. bio je aktivan u literarnim i umetničkim krugovima u kojima su se ljudi redovno sastajali da bi čitali i raspravljali o knjigama i temama koje je režim ili zabranjivao ili suzbijao. kroz nezvanične aktivnosti osamdesetih godina 20. naročito. kao što se vidi iz njenog odgovora. kao što je Crveni krst ili klub ljubitelja knjiga i. njihovi prijatelji su uglavnom bili ljudi iz književnih i kulturnih krugova. svoja interesovanja. aktivan je u umetničkim i dobrotvornim udruženjima i član dve organizacije. ona vrlo pozitivno govori o svom iskustvu sa komunističkim organizacijama: . veka. koja je radila kao optičar. drugi ruski ispitanik . On je. snimanje Arhipelaga Gulag aleksandra Solženjicina na audiokasete lošeg kvaliteta i njihovu distribuciju i pružala podršku antikomunističkim opozicionim pokretima početkom devedesetih godina. a sada i u dobrovoljnim organizacijama. Opisuje kako je pomagala ilegalno objavljivanje samizdata. sposobnosti i navike razvio u komunističkom periodu. Što je najvažnije. dok se u prva tri primera radi o ljudima koji su bili naročito aktivni u nedržavnim grupama i aktivnostima. Za nju je to revolucionarno vreme bilo najpodsticajniji i najispunjeniji period života i ona tvrdi da nikada neće prestati da bude aktivna. on je u to vreme razvio sopstveni umetnički talenat.glumac i pozorišni režiser star 59 godina. sledeća dva ispitanika. on tvrdi da su ga uzbuđenje tokom tih aktivnosti i iskustva koja je stekao opredelili da postane pastor i smatra kako ima odgovornost da pomaže i podržava svoje sunarodnike. šta god se desilo u rusiji. i nastavio da bude aktivan u organizacijama i u postkomunističkom periodu. Iako je njegovo članstvo u komunističkim organizacijama bilo čisto formalno. Sledeći primer daje vrlo siromašna ruskinja. oboje iz Istočne Nemačke. član je organizacije za zaštitu životinja i jednog sportskog kluba. koja vodi za sada neafirmisanu firmu za obrazovni turizam dece ometene u razvoju. kada je po ceo dan demonstrirala na dvorskom trgu u Lenjingradu. građane ddr-a. Tridesetsedmogodišnja domaćica. Ona je danas član kulturnih i ženskih organizacija i podržava ih. Pošto je njen (sada bivši) muž bio pesnik. I ona je iskustvo sa organizacijama iz komunističkog perioda stekla kroz rad u nekoliko državnih organizacija. takođe. učestvovala su u zvaničnim komunističkim organizacijama. od kojih su mnogi bili disidenti i sumnjivi režimu. stara 47 godina.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 147 pritisak na režim. u nastojanjima da izađu na kraj sa teškoćama sa kojima se suočavaju posle ujedinjenja.

bez obzira na to da li se usredsređujemo na onaj mali broj građana koji su sada aktivni učesnici u dobrovoljnim organizacijama ili na veliku većinu koja se potpuno povukla iz javnih aktivnosti. stranke čiji je uticaj počeo da prodire u istočnonemačko izborno telo. fokusiranje na prethodno iskustvo sa organizacijama na individualnom nivou pruža bogatiju. aktivno sam se bavila kuglanjem i to je bilo sjajno. Ona je bila voljan i aktivan član komunističke partije. postala je i član Slobodne demokratske partije (FdP) i redovno odlazi na sastanke. Prednost članstva u takvim klubovima. u većoj meri kontekstualizovanu i tačniju perspektivu. I to nije bilo loše.. gde je organizovala mnogo komisija i radnih grupa i rukovodila njihovim radom. Išli smo u Prag. Pored toga što je učlanjena u profesionalno udruženje. generalno... u poređenju sa onim ispitanicima koji imaju negativne asocijacije na komunističke organizacije i koji danas izbegavaju dobrovoljne organizacije jer smatraju da su nekada bili primorani da se učlane i učestvuju u njima. godine. pokazuje da je zbog pozitivnih iskustava sa organizacijama za vreme komunizma raspoložena da i danas učestvuje u njihovom radu. . očigledno je razvila svoje organizacione sposobnosti u komunističkom periodu. pedesetšestogodišnja pravnica. u poređenju sa tipičnim društveno-ekonomskim pokazateljima. Bilo je mnogo toga što je čovek mogao da radi. bila je ta što ste mogli da putujete u “socijalističko inostranstvo”. koji imaju ograničenu korist za objašnjenje učešća građana u postkomunističkom periodu. zajednički zaključak. Jasno je da njeno oduševljenje za organizacije traje još iz komunističkog perioda kada je imala velike mogućnosti za razvoj organizacionih sposobnosti i duha. ona više nije angažovana u radu sindikata ali je. podržavajući reformu ddr-a bez ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom.148 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Bila sam i u manjim klubovima. ona je već postala javna ličnost i govorila je u ime sindikata na mnogim velikim demonstracijama... drži govore i daje izjave u nastojanju da izgradi istočnonemački aspekt FdP. ostala aktivna. i u Istočnoj Nemačkoj i u rusiji. jeste da ranija iskustva koja su ljudi stekli sa članstvom u organizacijama i način na koji oni tumače i ocenjuju ta iskustva pomažu da objasnimo zašto oni danas u njima učestvuju ili ne učestvuju. Još jedna Istočna Nemica. ova žena. u vremenu od ujedinjenja. u svom odgovoru. a naročito sindikata. ukratko. Onda sam bila u plesnoj grupi i to je bilo lepo.. kao što su sportske organizacije. krajem 1989.

1995). vidi Beate Völker “Should auld acquaintance be forgot. Ovaj odeljak bavi se još jednom od tema u mojim intervjuima.. da bih pokazao kako mnogi građani u postkomunizmu ne osećaju potrebu da učestvuju u dobrovoljnim organizacijama jer su vrlo angažovani u svojim privatnim prijateljskim i porodičnim mrežama i da se time zadovoljavaju. u Istočnoj Nemačkoj je promena bilo više. ovi faktori su ipak veoma značajni za razumevanje obrazaca neučestvovanja u dobrovoljnim organizacijama građana postkomunističkih zemalja. 184 Za više podataka o promenama društvenih mreža u Istočnoj Nemačkoj. razlika između ova dva slučaja mnogo je manja od razlike između postkomunističkog i nepostkomunističkog društva.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 149 Opstajanje prijateljskih mreža dok je nepoverenje u komunističke organizacije činilac koji se lako uočava i koji su mnogi ispitanici izričito naveli objašnjavajući zašto ne učestvuju u današnjim dobrovoljnim organizacijama.. oba slede istu teorijsku logiku. Iako je veliki broj i Istočnih Nemaca i rusa tvrdio da se njihove lične mreže nisu mnogo promenile posle pada komunizma.184 Ovo ne bi trebalo da nas iznenađuje. ali da su razlike među njima razlike “u stepenu” a ne u “vrsti”. sledeća dva specifično postkomunistička faktora moraju se izvesti iz drugih odgovora koji su dati tokom intervjua. Činjenica da su mnogi Istočni Nemci ispričali svoje životne priče koje su vrlo slične ruskim jača moju tvrdnju da ova dva slučaja možda jesu skoro na suprotnim krajevima kontinuuma postkomunističkih društvenih mreža. Međutim. Podaci iz mojih intervjua daju dubinu.?” The Institutions of Communism. Štaviše. drugim rečima. kontekst i perspektivu ovakvim zaključcima. ali da nije imalo nikakav uticaj u rusiji. moje istraživanje pokazuje da ipak postoje velike sličnosti između Istočnih Nemaca i rusa. str. . da način na koji ljudi tumače prošla iskustva pomaže da se objasni njihovo sadašnje ponašanje. Štaviše. 87-110. »Changes in Personal Networks in the Former Gdr«. regresionom analizom je utvrđeno da je opstajanje ličnih mreža imalo statistički značajan negativan efekat na učešće građana u organizacijama u Istočnoj Nemačkoj. Podaci iz ankete su u prethodnom poglavlju pokazali da su Istočni Nemci više promenili svoje lične mreže od rusa. imajući u vidu radikalniji raskid prouzrokovan ujedinjenjem Nemačke i kompletno prestrukturiranje radne snage i radne sredine. kao što je to statistički pokazano u petom poglavlju. u mnogo suptilnijem i značajnijem smislu. i Völker i Flap. the Transition to Capitalism and Personal Networks: the Case of East Germany) (amsterdam: Thesis Publishers.

. odlazi!” Tako su odnosi postali agresivniji i hladniji. tridesetdvogodišnji baštovan objašnjava: Postali su hladniji. Mnogi moji ispitanici su napravili oštru razliku u proceni društva uopšte i sopstvenih života. Imao je vremena da se svaki dan viđa sa prijateljima. sada je svako za sebe. (3) da su se pojavile nove socijalne nejednakosti. on mi uopšte ne treba. a sada. i (4) da je. taj magarac! Ne. ili možda pokušava da ubedi sebe. Možda to ne važi za sve i ima onih koji se još sastaju sa prijateljima i sve je i dalje dobro. karakterišući međuljudske odnose u svom društvu. knjigovođa. glavni uzrok ovih novih momenata bila promena radnog mesta.. Zašto? Ne znam. ali se meni nekako desilo da smo se razišli”. Tridesetdvogodišnja ruskinja. Ponavljajući mišljenje da su se odnosi značajno pokvarili. mogu sve da kupim. Odnosno. većina ljudi je tvrdila da su se odnosi promenili. da. konkretnije. Svako za sebe. uglavnom nagore. sa jasnom granicom između bogatih i siromašnih. Više ih ne interesuje šta drugi rade”. mnogi istočnonemački i ruski ispitanici su objasnili da su se. život je postao takav da se svi bore za svoju koru hleba. jedan tridesetdvogodišnji vodoinstalater iz Istočne Nemačke tvrdi “da su se stari prijatelji sada više usredsredili na sebe. danas se nekako izgubilo. u ddr-u je postojala ta toplina među ljudima. izjavljuje “da su se ljudi više povukli u sebe. ljudi više povukli u sebe Na primer. Ovaj odgovor iznosi na videlo ključnu razliku između ove dve studije slučaja. da ide ovamo ili onamo. naročito za Istočne Nemce. Možda se neki nisu podnosili ali su nekako bili potrebni jedni drugima zbog tih veza. koja se ogleda u tome da danas potreba da se za nabavku roba i usluga koriste veze u Istočnoj Nemačkoj u suštini ne postoji. pa. (2) da novac sada igra centralnu ulogu u odnosima među ljudima. kada se radi o društvu uopšte. ranije je prijateljstvo bilo iskrenije. Svako radi svoje i svako misli.150 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Najosnovnija razlika u tipu odgovora koje su dali moji ispitanici odnosi se na to u kojoj su se meri odnosi među ljudima promenili od pada komunizma i da li su to bile promene nabolje ili nagore. Pre im je vlast to davala i čovek nije mislio o tome. oni su pokrenuli nekoliko ključnih tema. još malodušnije govori o svom razočaranju međuljudskim odnosima: ranije su prijateljski odnosi bili nekako prisniji i bolji. Sada je to potpuno nestalo. ali ovaj put iz istočnonemačke perspektive. kako mu “on nije potreban. uključujući i sledeće: (1) da se ljudi sada usredsređuju na sebe i svoj život mnogo više nego u vreme komunizma. po njihovom mišljenju. Četrdesetčetvorogodišnji audiotehničar. rus. ali je i dalje .

oni se (prijateljski odnosi). pohlepe i zavisti. sanitarni tehničar. Povukli su se u sebe jer moraju da zarade novac i ishrane porodicu. pa ipak. koja je ranije bila kuvarica a sada je nezaposlena. rekao “Svi su se prosto povukli u sebe zbog nedostatka sredstava. To je zato što odjednom zavist ima važnu ulogu tamo gde je ranije nije bilo. na primer. oni više uopšte ne govore među sobom jer (nezaposleni) kažu “Oni su mi to uzeli. danas se mnoge porodice svađaju zbog finansija. naime. započeli biznis tamo i sada su milioneri. Nasledili su zemlju od majke. zbog nasleđa. mnogo su toga uništili. uglavnom zbog stvari koje su nekad smatrane banalnim. Što se tiče uticaja novca na odnose među ljudima. To je postojalo i ranije. Ovaj opis efekata najnovijeg bogatstva i siromaštva u jednoj porodici ukazuje na opšti stav koji mnogi ljudi imaju o društvu. oni su iz iste porodice. Wende.. rekao bih. Sledeća dva citata pokazuju slična tumačenja novih društvenih nejednakosti u obe zemlje. jer sada jako mnogo toga zavisi od novca.” Mnogi ispitanici u obe zemlje govorili su o novom značaju novca u svom društvu. ključna stvar je ta što ona uočava da su se sada odnosi među ljudima pokvarili zbog novih uticaja novca. danas je samo novac važan. drugi žive gore pored Baltičkog mora. dvadesetsedmogodišnja Istočna Nemica.” I zbog toga. prikazujući istovremeno i neke jasne razlike između života u . da. da. Štaviše. da su se socijalne nejednakosti dramatično povećale od pada komunizma. dodaje da je nova uloga novca usadila ljudima osećanje zavisti koje po njenom uverenju nije postojalo u vreme ddr-a i koje smatra pogubnim po ljudske odnose. Porodice su išle (na odmor) zajedno i ljudi su mnoge stvari radili zajedno. Možda je njeno prikazivanje odnosa u vreme ddr-a preterano ružičasto. Nije bilo zavisti. Ova stvar o kojoj sam govorila. Naravno.. a mnoga prijateljstva zavise od materijalnog statusa. To je uglavnom zbog toga što mnogi nisu baš uspeli posle Wende – nezaposleni su (dvoje). ali ne u meri u kojoj to vidimo danas. više zasnivaju na novcu. To je ono što se promenilo. toliko mnogo. već citirani direktor ruskog instituta za jezike daje prototipski odgovor: Pa. kao što ću to kasnije detaljnije objasniti. kako je to tridesetčetvorogodišnji rus. Odnosi zavise od materijalnih i finansijskih faktora. Pre je postojala zajednica. rusi moraju da se bore sa stvarnošću ekonomske nemaštine na način koji Istočni Nemci ne mogu ni da zamisle. Sada je to mnogo više i mnogo jače izraženo. to je jako. i naročito ta finansijska pitanja. jako komplikovano. Nije drugačije ni u mojoj porodici i mogu vam navesti još mnogo primera.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 151 uveliko prisutna u rusiji.

iako na različite načine i u različitom stepenu... ima i onih koji pate zbog tih uslova i koji kažu “Neću više da idem da ih vidim. Naravno. Isto tako obe izražavaju žaljenje zbog rastućih nejednakosti u postkomunističkom periodu koje stvaraju velike razlike između bogatih i siromašnih i kvare prijateljstva i odnose. one vrede ogromnu količinu novca. između bogate elite i potpuno siromašnih ljudi. Jako veliko raslojavanje. Povezujući sadašnju situaciju sa komunističkom prošlošću. mase običnih ljudi su svuda i oni su siromašni. kao na primer “žiguli”. danas je to stvarno finansijski problem i sada se sve više razmišlja o prestižu. sada se svuda po Moskvi vide ta neverovatno skupa kola.. Takve stvari dovode do razdora. Ima naravno i dobrih prijateljstava koja se drže i u dobru i u zlu i koja sve prežive ali se neka i raspadnu. Prvi je izgovorila 53-godišnja ruska domaćica: Pa. raslojavanje društva je veoma duboko.152 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi rusiji i života u Istočnoj Nemačkoj. uz male varijacije. Sledeći odgovor je dala četrdesetšestogodišnja sekretarica iz Istočne Nemačke: Finansijska situacija je uveliko drugačija. u tom pogledu mislim da drugarstvo koje je nekada postojalo više ne postoji. Mislim. Posebno među ljudima dolazi do tuča i koškanja. a neko drugi živi u iznajmljenom stanu. razlike nisu bile jako velike. Mi nismo stvarno znali šta je gore na vrhu. dele sa svim postkomunističkim društvima – a to je da mnogi građani u postkomunističkom periodu uočavaju da je novi značaj novca stvorio nove nejednakosti i nove hijerarhije u društvu i uništio nehijerarhijska .. u sovjetskim danima smo svi mi bili manje-više na istom nivou. Obe takođe navode automobil. što je uradilo još nekoliko ispitanika. postali su suviše uobraženi za mene.. Međutim. u ddr-u su.. pa.. obe žene ističu da su skoro svi ljudi bili na “istom nivou” ili govore o “jednom nivou”. Ova dva citata imaju nekoliko sličnosti. Jer kada (danas) pokažu te trospratne vile zidane od cigala. ovi citati otkrivaju osnovnu sličnost između društava Istočne Nemačke i rusije – sličnost koju verovatno. ali. tako ja mislim. ili ako neko izgradi kuću. Zbog toga su se odnosi među ljudima promenili. tako mi izgleda. da bi ilustrovale prelazak sa jednostavne i striktno funkcionalne upotrebe automobila u komunističko doba na današnje aspekte posedovanja kola u smislu prestiža i razmetanja bogatstvom. u suštini. šef je zarađivao više od sekretarice. Međutim.” ili nešto tako. kako da to kažem. Međutim.. Mislim... ukratko. Postoji velika razlika.. ako neko kupi veća kola onda ga neko drugi čudno gleda. sigurno ima ljudi koje nije briga za to. nekako su se odnosi među ljudima promenili.. Čini mi se da je čak i komunistička partija bila nekako skromnija. Mi smo pre bili manje-više jednaki i imali smo kola. svi bili na istom nivou.

i žao im je zbog toga. ali u Istočnoj Nemačkoj – gde pravo siromaštvo skoro da i ne postoji i gde. na primer. Što je najznačajnije. sa našim kolegama na Međunarodni dan žena imali zabavu. pak. razlog za razlike između istočnonemačkih i ruskih društvenih mreža u postkomunističkom periodu obuhvata promene na radnom mestu do kojih je došlo u Istočnoj Nemačkoj i. na primer. Pošto je većina rusa još uvek vrlo siromašna. ekonomske nejednakosti nisu ni blizu tako izražene kao u rusiji – mnogi ljudi su imali neposredno iskustvo sa novim nejednakostima. dok istočnonemački ispitanik ukazuje na relativno poboljšanje u posedovanju materijalnih dobara. Stoga ne treba da iznenađuje što su lične mreže među Istočnim Nemcima bile pokidane više nego u rusiji. Sada.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 153 prijateljstva i šire društvene veze iz komunističkog perioda. sledeći komentar tridesetpetogodišnje prodavačice iz Istočne Nemačke: ranije je na poslu bilo drugačije “zajedništvo”. održavanje života i opstanak su centralni elementi života u rusiji. druga razlika koja se vidi iz ovih citata odnosi se na činjenicu da mnogi rusi doživljavaju nove nejednakosti između bogatih i siromašnih iz daljine. dok se u Istočnoj Nemačkoj materijalne brige više odnose na luksuz nego na potrebe. Iako ova dva citata imaju tu osnovnu sličnost. mnogo manje. uzmite. Iako mnogi rusi sada moraju da rade mnogo više i napornije da bi preživeli – sigurno je i da su mnogi izgubili posao. Još jedan izuzetan. Pre smo. pozivanjem na “egalitarnu” prošlost komunizma – sasvim su drugačije veličine.. jedan prestane da radi. oni isto tako otkrivaju i neke razlike između ove dve zemlje. sada ga nema. u rusiji.. bilo u krugu prijatelja. nejednakosti koje su se pojavile u oba društva – iako se tumače na relativno sličan način. većina siromašnih rusa retko sreće mali broj vrlo bogatih. ili su prinuđeni da rade na drugom ili trećem poslu jer ih na “zvaničnom” ne plaćaju redovno – većina Istočnih Nemaca doživela je potpunu transformaciju svoje radne sredine. ruski ispitanik sasvim direktno kaže da su “mase običnih ljudi svuda i da su siromašne”. drugim rečima. oni imaju kontakt sa ekstremnim bogatstvom samo kada se prikazuje na televiziji. i ovom i onom . iako delimičan. neko novi dođe i više nemate taj kontakt. bilo u sopstvenim porodicama. ili na ulici kada vide strance u bogatoj odeći kako voze luksuzna kola ili. i za Božić. Inače. “veća kola” ili kupovinu kuće umesto iznajmljivanja stana. objektivno gledano. Ljudi su bili u “kolektivu”. Bili su u zajednici i radili su zajedno mnogo godina. dok stoje ispred izloga radnji i gledaju u skupe inostrane proizvode.

bili pokidani zbog promena u zapošljavanju u postkomunističkom periodu. bivših građana ddr staro radno mesto nestalo. to nam stvarno više ne treba”. ostavljajući mnoge ljude nespremne da ponovo stiču nove prijatelje: kada ljudi kažu da je prijateljstva manje. što nikada nismo radili u ddr-u. dok je du (ti) neformalnije i kolegijalnije. i to je to.. Ovakvo mišljenje podržava i četrdesetsedmogodišnja knjigovezačka radnica koja se žali da je kontrola Zapadne Nemačke nad novim kompanijama doprinela opadanju kolegijalnosti među Istočnim Nemcima na radnom mestu: Niko više ne želi interakciju.. Osim toga... objašnjava da su prijateljski krugovi. rad i možda deset minuta pauze za razgovor. Skoro je nemoguće naći novi krug prijatelja posle 20 godina. Oni ne žele da se kolege radnici sastaju privatno. Trebalo bi da shvatite da je većina poznanstava i prijateljstava stvorena na radnom mestu i da je za 80%. Ja ne mislim da je to baš ispravno. više nam nisu potrebne te veze. To znači da oni treba da izgrade nešto sasvim novo. u suštini. i hoće da mi jedni drugima govorimo “Vi”. Mi smo imali krug kolega u kojem smo govorili samo “ti” jedni drugima i to je nekako bilo prijateljskije. dok se “Ossi” odnosi na Istočnog Nemca. ili skoro 80%.. prijateljima i kolegama. ličnog dodira sa društvenim nejednakostima i od promena u radnim mestima ljudi – i da bi mnogi građani drugih zemalja ponudili isti raspon odgovora koje su dali istočnonemački i ruski ispitanici. konačno četrdesetdevetogodišnji slobodni konsultant za invalide. 30. Verujem da se ovo opažanje može primeniti na sva postkomunistička društva – iako na različite načine. . 186 Vi (nemački Sie) je formalnije obraćanje. i da se to uglavnom opravdava time što se kaže “pa.186 Nažalost. to uključuje i lične veze sa saradnicima. Sada imamo samo rad. delimično i zato što je. koji su negovani kroz dugu karijeru u istoj firmi i sa istim kolegama. u mnogim kompanijama takozvani “Wessi”185 gazda i oni (zapadnonemačke gazde) to ne žele. vi morate da shvatite da je većina građana ddr-a retko menjala radno mesto – oni su često ostajali u istoj firmi 20.. tako se danas više ne radi. Zajednički element u mnogim odgovorima jeste to što je za većinu ljudi njihovo iskustvo u komunizmu referentna vrednost za sadašnje ocene. prema našem iskustvu. u svom promišljenom i uravnoteženom odgovoru. zavisno od obima siromaštva. da ruka ruku mije. a te firme su bankrotirale.154 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi prilikom. 185 “Wessi” je (obično) podsmešljiv naziv za Zapadnog Nemca. 40 godina.

i u rusiji i u Istočnoj Nemačkoj. za druge su bliske društvene mreže ostale u suštini iste. nije kontradiktorno kad ljudi tvrde kako su se odnosi generalno pogoršali. Moglo bi se zaključiti da se stare privatne mreže koje su bile tako dobro razvijene u komunizmu – bilo da se radilo o prijateljstvu sa dubokim poverenjem. što možda ljudima otvara mogućnost da se učlane u dobrovoljne organizacije radi društvene interakcije. ako se uzme da ljudi svoju ocenu društva baziraju na opštim interakcijama sa strancima na ulici ili sa površnim poznanicima. Štaviše. pošto neki ljudi u ovu drugu kategoriju mogu da uračunaju samo bliske članove porodice. rezultati mojih intervjua jasno pokazuju da mnogi ljudi prave tu razliku u svojim glavama. iako u nekim slučajevima sigurno jesu. sledećim frazama: “u stvari su ostali isti kakvi su uvek bili. Ovim se ne želi reći da je netačno ili da je zabluda primetiti da su se odnosi u društvu promenili. iako još uvek postoji snažno osećanje da su se širi društveni odnosi pokvarili. bilo o odnosima iz nužde – danas raspadaju. glavni uzroci promena u međuljudskim odnosima vide se iz četiri teme pokrenute u mnogim intervjuima. kao što to otkrivaju mnogi citirani odgovori. Naravno. na primer. Međutim. Naprotiv. To su izričito naveli ispitanici svih uzrasta i zanimanja u obe zemlje. nova upadljiva i destruktivna uloga novca. iako uz određene razlike karakteristične za stanovništvo te dve zemlje. Oni su stabilnost svojih društvenih mreža potvrdili. većina mojih ispitanika. kada se skoncentrišu na svoj lični život. Slika koju daju ovi odgovori je slika dramatično promenjenih međuljudskih odnosa u društvu i Istočne Nemačke i rusije. Ništa se . koje su bile tako bitna i izrazita karakteristika komunističkih društava. generalno smatra da je njihova situacija bolja ili da je sigurno “manje loša” od drugih u njihovom društvu. Međutim. a to su povećan akcenat na lični život. dok drugi tu uključuju svakoga koga znaju čak i površno.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 155 da rezimiram. teško je tačno odrediti granicu između “celokupnog društva” i “sopstvenog ličnog kruga”. Ovo je indikacija da ljudi dominantni diskurs – da su “novac” i “pohlepa” uništili dragoceno društveno tkivo koje je bilo najbolji deo socijalizma – nužno ne primenjuju na sopstveni život. Ovde je važno da su se za neke ljude društvene mreže. Isto tako. ne treba nužno da sledi da su ljudske interakcije sa bliskim prijateljima i porodicom isto tako zahladnele i postale neprijatne. daleko veće socijalne nejednakosti i transformacija radne sredine. ali su u njihovim krugovima ostali isti. mnogi ispitanici daju sasvim drugačiju sliku i prijavljuju manje promena u njihovim međuljudskim odnosima. delimično promenile.

računovođa. verovatno. da bih detaljnije razradio argument i pokazao kako moji ispitanici doživljavaju ovo razočaranje i kako se ono odražava na njihovo članstvo u dobrovoljnim organizacijama. objašnjava: 187 188 189 190 191 192 193 Istočni Nemac. Istočna Nemica (63). zadovoljstvo tim mrežama pomaže da se objasni njihovo neučestvovanje u organizacijama. što se tiče moje porodice i ljudi i prijatelja koji su mi uvek bili bliski.. ruskinja. Obrađujući ga u ovom poglavlju uključujem i rezultate koje sam dobio u dubinskim intervjuima. Istočni Nemac. pored nepoverenja u komunističke organizacije i opstajanja prijateljskih mreža. nerealne nade. šef službe (33).188 “Ništa se nije promenilo.191 “Prijatelji ne zavise ni od čega. ali. na različite načine i u različitim stepenima. penzionerka (61).187 “Pa. Nije mi poznato da se nešto uopšte promenilo”. Za vreme opojnog i uzbudljivog perioda kada se komunizam urušavao i kada se pojavljivalo novo doba. prisutan i u mnogim postkomunističkim zemljama koje se nalaze između ove dve studije slučaja. mehaničar (29) ruskinja. koje je pokazalo statistički negativan uticaj na članstvo u organizacijama. obradio i fenomen razočaranja postkomunizmom. Oni se ne mogu promeniti. kada se radi o mnogim ljudima čije su se društvene mreže malo promenile i koji i dalje održavaju bliske veze stvorene za vreme komunizma.156 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi nije promenilo”. mnogi od mojih ispitanika imali su vrlo velike i. ništa se uopšte nije promenilo. Ostalo je isto. ruskinja.”193 ukratko. Na primer. mogli bismo sugerisati da je ovaj činilac. daktilograf/sekretarica (47).. razočaranje je relativan pojam i pojavljuje se delimično u zavisnosti od tipa i intenziteta očekivanja ljudi. penzionisani električar (64 godine).190 “u mojim krugovima se stvari nisu uopšte promenile”. Istočni Nemac službenik agencije za privremeno zapošljavanje (29). Oni su prijatelji. danas se više vodi računa o novcu i bogatstvu i novac igra važniju ulogu nego u vreme ddr-a. Štaviše. Razočaranje postkomunizmom u petom poglavlju sam. ako uzmemo da zajedničko komunističko iskustvo služi kao eksplicitna referentna tačka za ispitanike u Istočnoj Nemačkoj i rusiji. Prijateljstvo se ne menja”. šef biroa. To su oni bili i to je ostalo isto. ono što sam imala još je tu”. u mojim krugovima nije bilo promena”.192 “Pa. .189 “Ja nisam doživela nikakve promene. dvadesetšestogodišnji rus.

Ne mislim da je bilo većih.. da zarađuješ mnogo novca.. putovanja i potrošnje. to formuliše na sledeći način: Imali smo velike nade. u principu. Velike nade mnogih ispitanika brzo su srušene. kada je nova velika poli- . Međutim. Sve je postajalo moguće! To je bilo kao opijenost.. da budeš velika zverka. neki ispitanici su rekli kako su bili naivni u svojim očekivanjima i kako su ih lako zavela obećanja političara. mogli reći istinu jedan drugome. a već citirani četrdesetsedmogodišnji Istočni Nemac dodaje: “Oni koje ja poznajem. Međutim. i to veoma. opisuje očekivanja ljudi na sličan. ljudi su vrlo malo bili svesni teškoća koje dolaze. Međutim. i (3) da imaju mogućnost da kupuju razna materijalna dobra. (2) da otvoreno kažu šta misle. sociolog obrazovanja. Oni su želeli nešto sasvim drugačije. Niko. Nikako. izuzetno. Pre niste mogli da putujete u inostranstvo. koji rukovodi transportnim preduzećem. pokazalo se da to nije baš tako. jako razočarani jer mnogi nisu želeli ovo. stvarno izvanredan. u mojim krugovima. ljudi su stvarno želeli više slobode mišljenja. da je divno. reći šta želite. opijenost slobodom. mogli biste raditi svašta. Mogli biste reći da je to bilo opijajuće.. Izgledalo je da biste u ovoj radosti mogli sve reći. Četrdesetsedmogodišnji Istočni Nemac. Odnosno. kao što to objašnjava jedan četrdesetpetogodišnji rus. Postojalo je ushićenje zbog slobode govora i mi smo mislili da će se sve odmah promeniti. Mogli biste kupiti sve. ali za samo pola godine ili godinu dana. ništa! rafovi su bili prazni. oni su jako.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 157 Imao sam mnogo nada: da će nam se.. nekako primitivni. u stvarnom životu se vrlo malo toga promenilo... more mogućnosti. ako gvozdena zavesa padne.. otvoriti ceo svet. putovati gde god želite. Tridesetdevetogodišnji rus. nego otvoreno i da će u novinama pisati ono isto što vi mislite. Osećaj slobode je bio. a ne samo negde u kuhinji. da. stanovništvo Sovjetskog Saveza bilo je puno poverenja. pa. u početku je bilo euforično ali je ubrzo posle toga došlo razočaranje. službenik firme za izradu mapa iz oblasti kulture: Osećao sam da je to jako dobro. da će naša sreća biti u našim rukama.” Gledajući unatrag.. iako manje evokativan. Mislim da najveći deo stanovništva nije želeo ono što sada imamo. da radiš šta god hoćeš. i to je zaslepilo ljude. uticaj reči na stvarnost nije trenutan i sve se u stvarnosti odvija mnogo sporije. moglo bi se reći. Mi smo verovali u štampanu reč. Najvećim delom radilo se o putovanjima.. Takvi ciljevi su. način: Ova dva citata pokazuju da su nade i očekivanja ljudi višestruko podsticani neverovatnom osujećenošću zbog onoga što nisu mogli da rade u komunističkom sistemu: (1) da putuju van komunističkog bloka.

Mnogo njih je previše očekivalo od ovih promena ili previše spontano. Iako je želja “da se bitange izbace napolje” bitna za demokratski sistem koji dobro funkcioniše. nisu bili spremni za to. kao što to pokazuju ankete javnog mnjenja i veliki broj obrta na izborima do kojih je poslednjih godina došlo u celom regionu. nesvesni teškoća sa kojima će se uskoro suočiti i nespremni za prilagođavanja koja će morati da izvrše. ključna stvar u ova dva opisa jeste to što su u vreme optimizma koji je pratio pad komunizma mnogi ljudi preterano verovali onome što su čuli. učešće u svim ovim igrama bilo je kao učešće dece u igrama za odrasle. nego zapadnonemačkih političara. zavisno od određene konstelacije političkih snaga i ličnosti.” 195 Vidi Wilhelm Bürklin. . Najveći prekori i prezir naroda upućivani su političarima.. antipatija prema skoro svim političarima i političkim partijama naročito je snažno ispoljena u nejakim postkomunističkim demokratijama.. ljudi nisu bili politizirani.. zapadnonemačka) grupa – iako se “strane” i “zapadne” vlade i lideri smatraju delimično odgovornim za domaće probleme. Zbog toga su se mnogi ljudi koji su sa uzbuđenjem i velikom voljom išli na demonstracije danas razočarali jer su nezaposleni ili imaju neke druge probleme. 194 Vidi rose i Haerpfer. Nasuprot tome. I onda su se jako razočarali. tvrdi: Veliki deo (ljudi) je bio frustriran. u tom pogledu su ruski i istočnonemački slučajevi najrazličitiji koji se mogu zamisliti u spektru postkomunističkih zemalja Evrope. al. šezdesettrogodišnja Nemica.”194 Međutim. Hilke rebenstorf.. zbog čega su oni “jedinstveno privilegovani. kako smo bili smešni! da verujemo tim ljudima koji su se igrali! Mi smo bili samo učesnici u njihovim igrama “na visokom nivou”. ujedinjenje Nemačke bio je zaista jedinstven događaj koji je Istočnim Nemcima dao “gotovu državu”.158 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi tika stigla. u sličnoj izjavi.. Mnogi ljudi su imali iluzije koje su bile isuviše velike. personifikovanih u bivšem kancelaru Helmutu kolu. “The Impact of a ready-Made State. mržnja prema političarima koja postoji u rusiji tipičnija je za druge istočnoevropske zemlje – gde se ne može okrivljavati “druga unutrašnja” (tj. Ovo razočaranje savremenom politikom očigledno se javlja u različitom obliku u svakoj zemlji. 1997). Eliten in Deutschland: Rekrutierung und Integration (Leverkusen: Leske & Budrich. I kada se sada osvrnem na to. činjenica da skoro sve elitne položaje kontrolišu Zapadni Nemci195 dala je Istočnim Nemcima vrlo vidljivu metu za kritiku: ne samo političara. Nije sve bilo dobro. iako bez pominjanja “dečjih igara”. knjigovođa. et.

mislim.. opisuje svoje razočaranje na sledeći način: uglavnom sam se nadao boljem životu. radio sam uveče. raspodela imovine je jednostavno bila prevara. oni su prevarili ljude. ja nisam krao. prvo ruskih. Velika je napetost u ovom društvu. noću i računao u glavi i na kompjuteru koliko sam zaradio. Međutim.. naravno da neću. Tridesetsedmogodišnji rus. zarađivao sam određenu sumu novca. Zašto? kada sam ja radio. navodi određenije razloge za razočaranje političkim rukovodstvom svoje zemlje: Ja sam jako.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 159 u okviru ove zajedničke teme o razočaranju. Lično mislim da je situacija napetija i svi sada očekuju neku vrstu socijalne eksplozije. jako razočaran. godine. razlike između stanovništva jedne i druge zemlje jasno se vide u sledećim odgovorima. kako vreme prolazi. Verovala sam da smo na putu koji će nas približiti dobrom životu. averzija prema politici i političarima. opljačkala ga je. ali sada. koji je i sam nekoliko puta učestvovao u demonstracijama 1991. izvršena vrlo nepravedno. upravo sada je naša najviša vlast 99% korumpirana. To je objasnila veoma uspešna dvadesetosmogodišnja ruskinja. ima veze sa stvarnim ekonomskim teškoćama i borbom za preživljavanje sa kojima su mnogi ljudi danas suočeni. a onda se ispostavilo da je nestao! Sav! Ništa nije ostalo. što je skoro nečuven procenat.” konačno. Ovi navodi pokazuju krajnju i potpunu zgađenost savremenom politikom u rusiji koja je verovatno ekstremnija nego bilo gde u svetu. raspodela imovine je. i svi to znaju. u rusiji. Mislim da 80% stanovništva ima isto mišljenje. samo je deo razloga zbog kojih su ljudi toliko razočarani. vidim da se u stvari malo šta promenilo. radnik obezbeđenja. šef biroa. Nije postalo bolje. naročito kada se ima u vidu njegova konzistentnost tokom dužeg vremena. I sada treba da verujem ovoj vladi? Ne. pa onda istočnonemačkih ispitanika. došlo je do promena. ona je obmanula narod i drugo. četrdesetsedmogodišnji rus. Prema tome. to je bilo apsolutno grandiozno. u to nema . pravnica: kada je Jeljcin izabran prvi put.. koji je ranije citiran kada je govorio o svojim velikim nadama i “opijenosti slobodom”. druga značajna komponenta. dugi niz godina dok je predsednik bio dva puta izabrani Boris Jeljcin njegov rejting je varirao od 1% do 2%. dvadesetšestogodišnji rus. računao sam s tim novcem. po mom mišljenju.. to možete osetiti. kako mogu da verujem mojoj vladi kada me obmanjuje? Prvo. tvrdi: “razočaran sam u sve. kompjuterski tehničar. sve u našoj politici. To je glavno pitanje koje me zabrinjava a i mnoge druge ljude. o kojoj je već bilo reči u prethodnom odeljku.

da rezimiramo. a ti to sebi ne možeš da priuštiš. nikada to do sada nisam doživela. Eto. a to je preživeti. ali mislim da oni imaju drugačije probleme. generalno.160 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi sumnje. ključne karakteristike istočnonemačkog razočaranja mogu se odrediti uz pomoć dva uzajamno povezana elementa po kojima se ono razlikuje od ruskog. oni su kod velikog broja Istočnih Nemaca stvorili osećanja opšte nelagodnosti i nezadovolj- . u ovom izvodu. za to mi nije potrebna nikakva zvanična organizacija. opet da kažem. kao što to pokazuju sledeći primeri.. Ne znam. Život se promenio 100%. naravno. postoji samo jedan problem. ispitanica jasno izjavljuje da njena borba da preživi isključuje bilo kakvo učešće u dobrovoljnim organizacijama. To je to. Obeshrabrujući uticaj koji ove ekonomske teškoće imaju na učešće u dobrovoljnim organizacijama dobro je okarakterisan u izjavi koju je dala jedna 45-godišnjakinja koja se sada bavi nekretninama. razočarana. razočaranje koje osećaju mnogi obični rusi ima u korenu rašireno ekonomsko razaranje do kog je došlo u njihovoj zemlji posle sloma komunizma. pa čak i njeno dostojanstvo. kada odeš u neku radnju i vidiš skupe proizvode i hranu. ali dodaje da ima mnogo prijatelja i da je vrlo aktivna u društvenom smislu i tvrdi da ne oseća nikakvu potrebu za “zvaničnom” organizacijom. Za to se obično okrivljuju političari oko Borisa Jeljcina. Ovaj odgovor je takođe dobar primer koji pokazuje kako se činioci koje sam skicirao preklapaju i pojačavaju jedni druge. druga je stvar što je to otkrilo mnoge nedostatke koji su. Idem u pozorište. mnogo je ljudi žrtvovano za to. Međutim. preživeti tako da se ne osećaš poniženim. Iako ovi faktori sigurno nisu tako ozbiljni kao borba za život i preživljavanje sa kojom su suočeni mnogi rusi. Slučaj Istočne Nemačke se u više aspekata razlikuje. To su: (1) osećanja da su ih zavarala obećanja Zapadne Nemačke i (2) psihološki poguban efekat nezaposlenosti. Za to mi nije potrebna nikakva organizacija. mislim u smislu mogućnosti da se nešto uradi ili da se konačno postigne samoostvarenje. Čak i u užem smislu. Znam da se. Imam mnogo prijatelja od kojih neki rade u pozorištu i sa njima provodim vreme. Odnosno. značajno pogoršali rezultat.. Sada ovde. Znam da je potrebno da živim i da je potrebno da radim. ni sa čim nisam zadovoljna. za koje se smatra da su “ukrali” veliki deo imovine i bogatstva rusije. Šezdeset procenata našeg stanovništva danas živi na ivici siromaštva. a ranije je dugo radila kao profesor ruskog jezika i književnosti: Ja sam razočarana. uopšteno gledano. u inostranstvu ljudi učlanjuju u ovakve organizacije. u izlozima ili na policama u radnjama. slušam muziku.

a za prenos vlasti na novu koalicionu vladu predvođenu Socijaldemokratskom partijom (SPd) prvenstveno je odgovorno istočnonemačko biračko telo.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 161 stva novim političkim i ekonomskim poretkom. Otkako je ova nova vlada došla na vlast 1998. Istočni Nemci više liče na građane drugih zemalja u kojima je srušen komunizam nego na Zapadne Nemce. naročito kada se radi o nacionalnom nivou Cdu i Helmutu kolu lično. Garantovano. zbog čega su još manje raspoloženi da učestvuju u dobrovoljnim organizacijama. Iako je ovo gledište verovatno u izvesnoj meri standardno za mnoge Istočne Nemce. Mi smo se držali za njih. dvadesetsedmogodišnja nezaposlena Nemica.. ti ljudi nisu razmišljali. Moja reakcija je bila. I onda te političke stvari. samo su slušali Helmuta kola i glasali za Cdu. Mislila sam. To nije moja zemlja! To nema nikakve veze s tim što sam ja građanin ddr-a. čiji su obrasci glasanja stabilniji i predvidiviji. u ovom smislu. da.. oni su samo bili emotivni! Posle toga mi je bilo dosta. on je uvek mogao dobro da govori. I odista. sigurno je da neću ostariti u ovoj državi. Tako se sve to desilo prilično brzo. izborno telo Istočne Nemačke neprekidno je pokazivalo dramatične fluktuacije u svom izboru i obično je bučno glasalo protiv svake prethodno izabrane vlasti na lokalnim i državnim izborima. Najveću ozlojeđenost prema Zapadnim Nemcima obično pokazuju istočnonemački aktivisti koji su imali ključnu ulogu u ostvarivanju revo- . to je suviše euforično. nego se više zasniva na politici ove države. osamnaestogodišnju vladavinu. objašnjava svoje gađenje zbog načina na koji je kol započeo proces ujedinjenja i kako je nju to otuđilo od novog sistema: u glavama mnogih ddr građana ovo je bilo ujedinjenje jer smo mi Nemci. manje od pola godine posle mojih intervjua.. do tada neviđeno dugu. a kol. ono što se stvarno dogodilo. stvarno smo verovali u njih. ti ljudi koji su sedeli zajedno. “pozdravni novac”. Većina odgovora istočnonemačkih ispitanika verovatno se uklapa negde između ova dva gledišta. Indikativan odgovor za prvu temu – da su elite Zapadne Nemačke zavarale građane – dala je tridesetsedmogodišnja istočnonemačka domaćica koja se razočarala u Helmuta kola i njegovu Hrišćansko-demokratsku partiju (Cdu) tokom osam godina dok je on bio kancelar: Mi smo svi glasali za Cdu. koja je i ranije citirana o pitanju novca i pohlepe. to što se dešava. Što se mene tiče. Brzo sam primetila da ono dolazi kada smo dobili 100 maraka kao “pozdravni novac” (Begrüßungsgeld). kol je doživeo veliki poraz i završio svoju.. Međutim. godine. dao je mnoga obećanja. sada niko više ne bi glasao za kola.

obezbeđuju dragocenu polaznu tačku da shvatimo kako većina Istočnih Nemaca.1. pokazuje u kojoj meri pitanje nezaposlenosti dominira u Istočnoj Nemačkoj. uz znatan rizik. razlika je jasna i porazna. godine – koji su održani neposredno posle mojih intervjua – i još uvek je jedna od najvažnijih tema razgovora. obično odmah pomene 196 Iako je moguće da bi ovi rezultati bili drugačiji da sam sprovodio intervjue posle ruske finansijske krize u avgustu 1998. drugi bitan aspekt istočnonemačkog nezadovoljstva je mnogo određeniji. opisujući svoj sadašnji posao u jednoj velikoj zapadnonemačkoj dobrotvornoj organizaciji.1. prosto zato što nismo iskoristili šansu da stvorimo nešto novo. a da su i oni koji su članovi obično mnogo manje aktivni. naročito pošto je ruska domaća produktivnost porasla posle ove krize. jedan tridesettrogodišnji socijalni radnik. dok pitanje nezadovoljstva zapadnonemačkom politikom i političarima ostaje na prilično opštem nivou. nije uopšte pomenulo nezaposlenost. dok 26 od 30 mojih ispitanika. nezaposlenost se pojavila kao centralna i dominantna pritužba u današnjem istočnonemačkom društvu. on kaže da u njoj ima vrlo malo Istočnih Nemaca. da smo u stvari izgubili revoluciju. ali tabela pokazuje koliko su puta ispitanici pokrenuli pitanje nezaposlenosti. naročito kada se uporedi sa rusijom. Jednostavno rečeno. godine. razlog tome je. postao sam vrlo frustriran i za mene je sve bilo gotovo. sumnjam da je nezaposlenost u rusiji postala tako istaknut problem kao u Istočnoj Nemačkoj.196 Većina Istočnih Nemaca je to pitanje pomenula nekoliko puta za vreme intervjua. za razliku od rusa. uporedno za dva slučaja. objašnjava zašto se povukao iz svih organizovanih aktivnosti: kada sam shvatio da će se dogoditi preuzimanje od strane Zapadne Nemačke. Tabela 6. samo šest Istočnih Nemaca je izostavilo to pitanje. borili. koji je bio vrlo aktivan krajem osamdesetih godina 20. a jedna žena – četrdesetjednogodišnja kuvarica koja je nekoliko godina bila nezaposlena i čiji je muž sada nezaposlen – pomenula ga je 14 puta. i koji smatraju da su proces i uslovi nemačkog ujedinjenja predstavljali izdaju ciljeva za koje su se oni. na prvom mestu. kasnije tokom intervjua. Na primer. . u mojim dubinskim intervjuima nisam postavljao otvorena pitanja koja su se direktno odnosila na nezaposlenost. to što su se mnogi povukli ili se povlače iz organizacija jer se u velikoj meri osećaju bespomoćnim. Ona je bila i glavno pitanje na izborima 1998. briga i ogorčenja celog stanovništva. po njegovom mišljenju.162 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi lucionarnih promena. veka. rusa. rezultati tabele 6.

Ona sada radi kao kuvarica u jednom zdravstvenom centru.0%) 5 (16. Sada se možemo posvetiti dubljim razmatranjima o tome kako i zašto je to tako.0%) 30 Napomena: Merenja za ovu tabelu su obavljena tako što je u svim transkriptima intervjua brojano koliko je puta bila pomenuta neka reč (kao imenica. budući da je nezaposlenost došla tako neočekivano i da je većini ljudi veoma stalo da imaju radno mesto. glagol ili pridev). razmotrimo primer četrdesetjednogodišnje Nemice koja je tokom intervjua pomenula nezaposlenost 14 puta. realnost nezaposlenosti u Istočnoj Nemačkoj naročito je bolna iz dva osnovna razloga. temu nezaposlenosti dajući ocenu postojećeg sistema. ona se ipak računala kao jedna). imala je veoma štetan uticaj na mnoge ljude. Značaj nezaposlenosti u Istočnoj Nemačkoj Rusija Koliko je puta nezaposlenost pomenuta 0 1 2 3 4+ Važećih N Broj ispitanika (% od ukupnog broja) 26 (86. Opisujući svoje najveće vrednosti i ideale. prvo. nezaposlenost je naročito bolna za građane zemlje u kojoj je komunizam propao. a da je većina bila nezaposlena bar u nekom periodu posle ujedinjenja. a koji su najveći deo života proveli u sistemu u kojem je svako imao posao (čak i ako su fabrika ili preduzeće bili u gubitku) i gde je radno mesto bilo kamen temeljac društvene aktivnosti. Izvor: Intervjui autora (1998).1. drugo.0%) 6 (20.3%) 6 (20.7%) 2 (6. činjenica da je sada preko 20% istočnonemačkog stanovništva nezaposleno. u vreme revolucionarnih promena je malo njih uopšte imalo pojma da će toliko veliki broj ljudi izgubiti posao.Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 163 TaBELa 6. da imamo posao . bez obzira na to što nam se danas može činiti da je to “neizbežan” deo prestrukturiranja neefikasnog i propalog komunističkog ekonomskog sistema. bez mnogo nade da će naći novo trajno zaposlenje.7%) 7 (23. tako da je računata svaka rečenica u kojoj je određena reč pomenuta bar jednom (tj. drugim rečima. ona izjavljuje: “Za nas je jako važno.7%) 2 (6.7%) 0 0 30 Istočna Nemačka Broj ispitanika (% od ukupnog broja) 6 (20. ako je u jednoj rečenici pomenuta nekoliko puta. da bismo videli kakvu vrednost predstavlja rad i koliki bol izaziva nezaposlenost. Prvo.

da smo zdravi”.. Treće. ali dovode svoje ljude. što je najvažnije za svrhu ove rasprave. ona uz mnogo emocija govori o tome koliko je nezaposlenost bila mučna za njenu porodicu. mislim da je u vreme ddr-a svako imao ne samo obavezu nego i pravo na rad. Iako ovo poslednje izlazi iz okvira tema obrađivanih u ovom poglavlju. Ili gomilu stranaca. Zatim nastavlja da priča o sopstvenom iskustvu i pogledima: I kada pogledam kako stvari stoje danas.. a nisu svi bili loši!. pošto je nekoliko godina bila nezaposlena. Ova nezaposlenost. kao što sam objasnio. ali ti stranci oduzimaju poslove našim ljudima. I konačno. Znam to iz sopstvenog iskustva jer sam i ja bila nezaposlena godinu i po dana 1991-92. iako nismo demonstrirali. ona krivi kancelara kola i njegovu vladu za ono što sagledava kao lažna obećanja i antiistočnu politiku. Sledeći odgovor tridesettrogodišnje Istočne Nemice koja je. kao i ozbiljnost privrednog kolapsa u rusiji – efekat na javno učešće je sasvim sličan. čak ni naše proizvode koje smo izrađivali u vreme ddr-a. sumira ono što smatram osnovnim elementom postkomunističkog razočaranja: . situacija nešto drugačija nego u rusiji – s obzirom na jedinstvenu ulogu Zapadne Nemačke i raširenu nezaposlenost u Istočnoj Nemačkoj. upravo krenula u posao snabdevanja građevinskim materijalom. Iako je.. drugo. Ja ne znam koliko oni zarađuju. a koje je od svih tih obećanja održao?! da li je iko zaista rekao građanima ddr-a šta će nam se.164 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi i drugo. čuli smo na televiziji i u medijima šta je kancelar kol obećavao. I dodala bih da. Ova ispitanica u svojim zapažanjima iznosi nekoliko značajnih stvari. Jasno je da ovakvo razočaranje koje je rašireno među Istočnim Nemcima ne podstiče ljude na učešće u dobrovoljnim organizacijama. Portugalaca ili nekih drugih. u stvari. na kraju desiti? Nacionalna vlast koja se ovde proširila uništila je sve što smo imali i nije čak ni pokušala da nešto odgovorno ponovo izgradi... Sada je moj muž nezaposlen. što danas više nije slučaj. godine. a taj njegov efekat je statistički prikazan u petom poglavlju. njena očigledna spremnost da svoju osujećenost iskali na stranim radnicima ukazuje na potencijalno opasne posledice koje bi istočnonemačka frustracija i razočaranje mogli imati u bliskoj budućnosti. ona pokreće vrlo osetljivo pitanje odgovornosti stranaca za nezaposlenost u Istočnoj Nemačkoj.. Te zapadne kompanije dođu ovde i grade. Prvo. ona jasno ocenjuje sadašnju situaciju pomoću svog ranijeg iskustva i očekivanja – uključujući uglavnom period komunizma ali i period Wende.

a zbog idealističkih očekivanja od novog postkomunističkog vremena koja se do sada umnogome nisu ispunila. zaista. I one vas preokupiraju. za druge manje. Mislim. One su sve različite. uz navođenje originalnih citata mojih ispitanika. na primer. i očekivanja iz prošlosti. ili u mnogim zemljama između njih – koji su preokupirani sopstvenim brigama. u analizi sam utvrdio tri osnovna činioca koji se. Jer. bračni par. i oboje su nezaposleni. Ostavljajući po strani konkretan primer njenih nezaposlenih prijatelja. na različite načine i u različitom stepenu. veliki broj građana i rusije i Istočne Nemačke oseća snažno i uvek prisutno nepoverenje prema svim vrstama javnih organizacija. Prednost ovog interpretativnog prilaza ogleda se u tome što on omogućava bogato i slikovito prikazivanje iskustava i razmišljanja ljudi njihovim sopstvenim rečima. istakao sam i sličnosti i razlike da bih izvukao šire zaključke koji bi se mogli primeniti i na druge postkomunističke zemlje. najvažnije je što ima mnogo ljudi – u Istočnoj Nemačkoj. suštinska i osnovna sličnost u odgovorima o kojima je upravo bilo reči jeste to da ljudi ocenjuju sadašnjost na bazi iskustava. koje variraju zavisno od političkih snaga i privredne situacije svake zemlje. problemima i borbom da se prilagode novom sistemu za koji smatraju da je daleko od savršenog. mnogi građani u postkomunističkom periodu osećaju razočaranje i utučenost koji ih još više obeshrabruju da učestvuju u javnom društvenom životu i organizacijama civilnog društva. uprkos očiglednijim razlikama. zabeleženih u intervjuima. Ne ostaje im ništa što bi im dopustilo da se ponovo politički angažuju. i istovremenu kontekstualizaciju i analizu njihovih odgovora u uporednoj perspektivi. Jednostavno rečeno. ZakLJuČak u ovom poglavlju je data dubinska interpretativna analiza koja objašnjava nizak nivo učešća u dobrovoljnim organizacijama u dva vrlo različita postkomunistička društva. mi imamo prijatelje. sada svako ima neku brigu. metodologija ovog poglavlja dopunjava statistički prilaz prethodnog. rusiji. primenjuju na obe moje studije slučaja. Čineći to. da nađu posao. za neke veće. Mi i dalje diskutujemo o politici ali niko više ne bi izašao na ulice. Isto kao što sam to nastojao da uradim u dva prethodna odeljka – o nepoverenju u komunističke organizacije i opstanku prijateljskih mreža – i u ovom delu sam pokušao da pokažem na koji se način treći faktor razočaranja uklapa u ove dve studije slučaja. opšte .Zašto građani postkomunističkih društava ne pristupaju organizacijama 165 Stvari su se definitivno promenile. Oni su zauzeti nastojanjem da prežive.

radikalno drugačijeg tipa. Oni su pre perceptivni društveni akteri koji su u poslednjih nekoliko decenija preživeli burne događaje. Sve u svemu. Iako je to potrebno utvrditi daljim empirijskim istraživanjem – kvalitativnim ili kvantitativnim. pored toga što omogućava da se potpunije shvati određeno iskustvo kroz koje su građani u postkomunizmu prošli.166 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi zadovoljstvo zbog svojih ličnih mreža (uz osećanje da se odnosi u društvu u celini pogoršavaju) i razočaranje razvojem događaja u postkomunizmu. ili i jednim i drugim – verujem da ova tri činioca važe i za mnoge postkomunističke zemlje koje se nalaze između rusije i Istočne Nemačke. uključujući i dramatičan i neočekivan revolucionarni preokret. niti su automatski odgovorili na podsticajne strukture savremenih institucija. Postavljeno u ovaj kontekst i potpomognuto mnogim uzbudljivim pričama koje su već ispričane. ova perspektiva pomaže da se objasni i zašto su nivoi učešća u dobrovoljnim organizacijama postkomunističkih zemalja Evrope toliko niži nego u drugim regionima sveta. koji ih je iz jednog političkog i privrednog sistema prebacio u drugi. i u geografskom smislu i u smislu njihovog nivoa učešća u organizacijama danas. . ovo poglavlje pokazuje kako ovi ljudi tumače svoje prethodno i sadašnje iskustvo i na koji način ih ono navodi na odgovarajuće ponašanje. tumače. kao što je to objašnjeno u drugom poglavlju. Zajednički teorijski element ova tri činioca je način na koji ljudi pominju. a ponekad i reaguju na svoje prethodno iskustvo. građani postkomunističkih zemalja nisu bili formirani nepromenljivim nizom kulturnih vrednosti i predispozicija.

ima širu i više spekulativnu svrhu. Ovo zaključno poglavlje. razmatram i tumačim značaj mojih empirijskih rezultata za perspektivu demokratije i demokratske stabilnosti u regionu. u njemu razmatram tri važne teme koje su ključne za sveobuhvatnije rasprave o budućnosti regiona. objašnjavam kako bi argumenti i rezultati ove knjige trebalo da promene opšte poimanje regiona postkomunističke Evrope. razmišljam u kojoj bi meri empirijski rezultati i trendovi koje sam ovde prikazao mogli da se promene u budućnosti. zaista sprečava razvoj “građanskih veština” koje su toliko važne za održavanje i konsolidaciju demokratskog sistema. malo verovatno da će biti izvršena brza i odlučna transformacija. konačno. u kojima je izložen odgovarajući teorijski i empirijski kontekst. drugo. dokazujem da slabost civilnog društva. slabost civilnog društva dovodi i do toga da mnogi građani u postkomunizmu ostaju bez institucionalnog predstavljanja i uticaja koje bi mogle da im obezbede aktivne dobrovoljne organizacije. iako nužno ne mora da govori o opasnosti od sloma ili raspada postkomunističke demokratije. Isto tako. Zaključak u prethodnim poglavljima. Prvo. imajući u vidu snažno i trajno nasleđe komunističkog iskustva i relativan neuspeh neoliberalnog “oblikovanja” institucija. Zastupam stav da su se analitičari do sada isuviše usredsređivali na elite i institucije umesto na društvo i obične građane i da su zbog toga prebrzo zanemarili ili odbacili relativne socijetalne sličnosti postkomunističkih zemalja ovog regiona. rasprava je bila usredsređena na temu koja je središna za ovu knjigu: učešće u organizacijama civilnog društva u postkomunističkim zemljama Evrope. međutim. Iako tvrdim da je. pri čemu uzimam u obzir i pozitivna i negativna tumačenja. ukazujem na dva mogu- . naročito u pogledu trajnog uticaja društvenog nasleđa komunističkog iskustva.7.

delovanje drugog mehanizma promene olakšala bi aktivnija uloga države koja bi dobrovoljne organizacije. suočenih sa mnoštvom različitih izazova. Bez obzira na velike institucionalne i “civilizacijske” razlike između zemalja ovog regiona. slagali da građani komunističkih zemalja žive u relativno sličnim političkim i ekonomskim uslovima i da je stoga logično da se istaknu njihove zajedničke karakteristike. godine bilo je uobičajeno da se o građanima komunističkih zemalja govori kao o stanovnicima komunističkog bloka. rEGION POSTkOMuNISTIČkE EVrOPE do 1989-91. dok je pre sloma komunizma akcenat bio na sličnosti. ovaj proces smene generacija nije ni siguran ni automatski. uključujući i učinak njihovih ekonomskih i političkih institucija. danas. u celini gledano. povezivala sa ličnim životima ljudi kako bi oni počeli da ih sagledavaju kao manje otuđene i nametljive. većina naučnika postkomunističku Evropu posmatra kao niz nezavisnih zemalja.168 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi ća mehanizma za promene i govorim o tome kako se do njih može doći. u najmanju ruku kada se radi o nivoima učešća u dobrovoljnim organizacijama – predmet proučavanja koji zauzima centralno mesto u raspravama o demokratiji i demokratizaciji – ovaj projekat pokazuje da građani postkomunističkih . danas se naglašava različitost. Smena generacija je vrlo postupno sredstvo za zamenu starijih članova društva njihovim potomcima koji su bili manje izloženi izvornim komunističkim institucijama čijim je radom oblikovan najveći deo današnjeg odraslog stanovništva tog društva. I ako ostavimo po strani retoriku komunističke partije o “drugovima” i pripadnicima “bratstva socijalističkih naroda”. između društava postkomunističke Evrope i dalje postoje upadljive sličnosti. društveni naučnici su se. programe za proširenje NaTO i Eu i ciljeve MMF-a i Svetske banke. dodaju još jedan sloj ovoj perspektivi. Međutim. malo je verovatno da će doći do dramatične promene u obrascu građanske neparticipacije u celom regionu postkomunističke Evrope. bez za sada neočekivanih poboljšanja u načinu ostvarivanja novih institucija i politika. podaci i analiza izloženi u ovoj knjizi govore o tome da. podržavajući ih i radeći sa njima. generalno. zasnovani na konkretnim i sistematičnim uporednim podacima. međutim. ali. ako posmatramo obične građane i njihovo socijalno ponašanje. s obzirom na brojne druge činioce koji zajedno utiču na socijalizaciju pojedinca i razvoj javnih i privatnih odnosa i navika te ličnosti. Nalazi ove knjige. ili podstaći njihov razvoj.

Zasnovana na primeni višestrukih metodoloških pristupa i oslanjajući se na novije komparativne podatke i materijal – kako na opštem nivou velike grupe zemalja. Osim toga. mogao sam da uočim i prikažem uzročno delovanje tri iskustvena faktora koja važe za obe zemlje. a ne kao razlike u “vrsti”. s obzirom na to da je suština argumenta razumevanje zajedničkih elemenata komunističkog iskustva i njegovih posledica za pojedince i društva sovjetskog bloka. Iako sam ponegde došao do čvrstih zaključaka. što će ih još više obeshrabriti da učestvuju u javnim aktivnostima. moji opšti nalazi i argumenti predstavljaju samo početak proučavanja pitanja relativne različitosti zemalja postkomunističke Evrope u široj uporednoj perspektivi.Zaključak 169 zemalja beleže značajno i konzistentno niže nivoe članstva i participacije od građana najvećeg broja drugih demokratskih zemalja. drugim rečima. naročito u poređenju sa postautoritarnim zemljama koje imaju sličan stepen ekonomskog razvoja. tako i na individualnom nivou nekoliko studija slučaja – socijetalna perspektiva izložena u ovoj knjizi i dopunjuje i osporava nalaze studija usredsređenih prvenstveno na elite ili institucioni okvir. usredsređujući se na Istočnu Nemačku i rusiju. građani postkomunističkih zemalja Evrope će. iako sa određenim varijacijama. ne samo kada su u pitanju elite ili institucije. (2) i dalje koristiti privatne prijateljske mreže koje opstaju i u današnjem periodu i destimulišu učlanjivanje u dobrovoljne organizacije. isti osnovni faktori primenjivati i u drugim zemljama. Oni podržavaju veliki deo novijeg naučnog rada koji ističe značaj komunističkog nasleđa u oblikovanju savremenih kretanja. političkih prava i građanskih sloboda. na različit način i u različitom stepenu: (1) zadržati snažno nepoverenje prema dobrovoljnim organizacijama. nego naročito kada se radi o društvima i običnim građanima. Bez obzira na to da li će se koristiti uporedne ankete. i (3) osećati veliko razočaranje novim političkim i ekonomskim sistemom. koje proističe iz njihovog ranijeg iskustva sa komunističkim organizacijama. Podaci koje sam izložio u ovoj knjizi ukazuju na to da se varijacije koje postoje među postkomunističkim društvima najbolje mogu okarakterisati kao “razlike u stepenu”. mišljenja sam da će se. Ovi nalazi daju novu perspektivu izučavanju politike i društva u postkomunističkim zemljama Evrope. fokusirana poređenja ili . dva slučaja koja se uveliko razlikuju jedan od drugog u pogledu najuobičajenijih alternativnih objašnjenja zasnovanih na savremenim ekonomskim uslovima i političkim institucijama. Mada je potrebno još istraživanja o drugim postkomunističkim zemljama u regionu.

negativna i pesimistična verzija ističe da nizak nivo angažovanja i učešća običnih građana ukazuje na prazan. jer će građanskim organizacijama nedostajati aktivna podrška stanovništva. izneo Padžet u Organizing Democracy in Eastern Germany. zbog čega će demokratija biti u opasnosti da je sruše neprijateljske snage. politička participacija i poverenje u vlast su. Stephen E. dEMOkraTIJa u POSTkOMuNISTIČkOJ EVrOPI ustanovljavanje niskog nivoa učešća u organizacijama civilnog društva u svim postkomunističkim zemljama Evrope može da dovede do mnoštva različitih – često emocijama obojenih – tumačenja o izgledima za demokratiju u tom regionu. Post-Soviet Affairs.197 Sa druge strane. navodno. kopstein. u opadanju u najvećem delu sveta. pozitivnije i optimističnije tumačenje ne bi u nepostojanju dinamičnog civilnog društva videlo prepreku za demokratiju i demokratsku stabilnost. “Civil Society and the Collapse of the Weimar republic. na primer. 13. br. kada se radi o stabilnosti demokratije. iako samo orijentaciono. Ima još mnogo toga što bi trebalo da saznamo o jedinstvenosti komunističkog iskustva. New World Disorder. 3 (1997). raspravu kena džauita o “pokretima besa”. str. Možda postkomunistička sadašnjost koja je preskočila ili zaobišla “fazu” aktivne participatorne demokratije. Sa jedne strane. naročito str. odslikava demokratsku budućnost ostalog delu sveta. na primer. 252-283. sv. 199 Vidi.199 197 Vidi.198 Štaviše. 198 Ovaj argument je. ili čak spasi demokratiju u postkomunističkoj Evropi. “The Weimar/russia Comparison”. . Berman. potrebno je sistematičnije istraživanje koje bi postkomunističke zemlje Evrope uporedilo sa zemljama iz drugih regiona sveta koje nisu postkomunističke. neki tvrde da snažno i živo civilno društvo može da doprinese slomu demokratije pa u tom smislu – paradoksalno – neučestvovanje građana u dobrovoljnim organizacijama može da ojača. Pristalice ovog gledišta se pitaju da li će demokratija i dalje označavati “vladavinu naroda” ako narod izabere da u njoj ne učestvuje? Što je još gore. str.170 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi dubinske studije slučajeva. zasnovane na nedemokratskoj istorijskoj tradiciji ili na nekoj novoj antidemokratskoj ideologiji. 401429. jer se ljudi u sve većem broju povlače iz javnih aktivnosti. potencijalnoj promeni njegovog nasleđa i njegovom uticaju na civilno društvo i demokratiju. u stvari. u stvari. Hanson i Jeffrey S. moglo bi se tvrditi da će tako prazna demokratija biti nestabilna. proceduralni i formalistički karakter postkomunističke demokratije. 275-277.

i manje sporno. i kao što bi se moglo dogoditi u rusiji ili negde drugo u sledećoj deceniji.200 to ne znači da se nivo članstva u organizacijama širom sveta izjednačava. g. Vidi Putnam Bowling Alone. Zaključak da je postkomunističko civilno društvo izrazito slabo nužno ne govori da je postkomunistička demokratija manje stabilna. amerikanci pokazuju veću sklonost ka članstvu u dobrovoljnim organizacijama nego građani većine drugih nacija”. 1998. kao što se to već dogodilo u Belorusiji. Nasuprot tome.Zaključak 171 Moje mišljenje o postkomunističkoj demokratiji razlikuje se i od pozitivnog i od negativnog scenarija. Hall. čak i demokratskim sredstvima. antidemokratski lideri i snage mogu uspeti da iskoriste osujećenost glasača – naročito u zemljama koje su preživele 70 godina sovjetske vladavine i u kojima su ekonomske teškoće danas najveće – i da ih uvedu u novi autoritarni režim. Na primer. Vidi. kao i još uvek relativno veliki broj članstava u organizacijama u Sjedinjenim državama. moje osnovno. ali postkomunističke zemlje imaju mnogo manje učešće. kao i pre 170 godina. . da li to znači da demokratija ne može propasti. potencijalnu tendenciju približavanja ne bi trebalo previše naglašavati. ja ne smatram da je postkomunistička demokratija osuđena na propast ili neuspeh. koju je lansirao robert Patnam u svom istraživanju o Sjedinjenim državama. kao što je prikazano u četvrtom poglavlju. starije demokratije i postautoritarne zemlje obično su blizu jedne drugima. 48. str. kada se govori o propasti ili preživljavanju demokratije. Iako učešće u dobrovoljnim organizacijama u starijim demokratijama opada. 201 I sam Patnam priznaje da postoje velike razlike među zemljama. njihovih ličnosti 200 Moguće je da se ova tvrdnja. a prema raspoloživim podacima za protekli period moguće je da u postkomunističkim zemljama dođe do daljeg opadanja ionako malog broja članstva u organizacijama. isto kao što ne verujem da je slabost civilnog društva dobra za zdravlje demokratije. “Social Capital in Britain”. na primer. Naprotiv. ili nesigurnija. Boston. on piše: “danas. i Bo rothstein.201 Što je još važnije. u stvari ne može primeniti na druge razvijene industrijalizovane zemlje. Takav razvoj događaja bi u velikoj meri zavisio od pojedinačnih lidera. septembar 3-6. odnos koji se zasniva na vrlo malom angažovanju običnih ljudi u dobrovoljnim organizacijama u javnoj sferi. “Social Capital in the Social democratic State” . da je taj region siguran od autoritarne vladavine? Svakako ne. tumačenje ističe karakterizaciju slabosti civilnog društva kao specifičan element postkomunističke demokratije. ali ukazuje na kvalitativno drugačiji odnos između građana i države.referate pripremljene za godišnji sastanak američkog udruženja za političke nauke. a to je obrazac koji bi lako mogao da se održi u celom regionu bar nekoliko decenija. ukratko.

172

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

i ideologija, kao i njihove političke strategije.202 I dok ponašanje lidera nije moguće predvideti, rezultati ove knjige sugerišu da će njihove potencijalne sledbenike biti teško aktivirati i angažovati. u stvari, nespremnost tolikog broja građana postkomunističkih zemalja da danas učestvuju u radu dobrovoljnih organizacija znači da će i anti-demokratske organizacije i pokreti, isto kao i njihovi demokratski pandani, imati problema sa organizacijom i mobilizacijom i da će i njihova nastojanja ometati isto nasleđeno nepoverenje u organizacije.203 drugim rečima, iako je moguće da demokratija ostane relativno prazna ili stagnantna, sa prekinutom vezom između vladalaca i onih kojima se vlada, ne čini nam se da bi moglo doći do toga da postojeće demokratske režime sruše pokreti sa širokom i aktivnom podrškom naroda. Iako slabost civilnog društva ne mora da bude predznak nestanka demokratije u postkomunističkim zemljama Evrope, sigurno je da je ne treba shvatati kao nešto što je pozitivno. Bez obzira na istorijski presedan vajmarske Nemačke – u kojoj je visok nivo članstva u organizacijama možda pomogao i olakšao pojavu antidemokratskog nacističkog režima – bilo bi nerazumno tvrditi kako nizak nivo javnog učešća građana koristi demokratiji u postkomunističkim zemljama Evrope. Postoje dva značajna razloga zašto slabost civilnog društva narušava kvalitet postkomunističke demokratije, koja proističu iz same suštine debate o značaju civilnog društva i njegovom uticaju na demokratiju. Prvi razlog izveden je iz argumenata roberta Patnama i drugih “društvenih kapitalista” koji tumače na koji način dobrovoljne organizacije “usađuju svojim članovima naviku saradnje i aktivnosti u javnoj sferi, kao i praktične veštine potrebne za učešće u javnom životu”.204 Izborom da se ne učlane u dobrovoljne organizacije ili neučestvuju u njihovom radu, građani postkomunističkih država se odriču mogućnosti da razvijaju te de202 O ulozi političkih elita u slomu demokratije, vidi, na primer, Juan J. Linz, Breakdown of Democratic Regimes: Crisis, Breakdown i Reequilibration (Baltimor: John Hopkins university Press, 1978); Nancy Bermeo, “democracy in Europe“, Daedalus, sv. 123, br. 2 (1994), str. 159178; Thomas Ertman, “democracy and dictatorship in Interwar Western Europe revisited“, World Politics, sv. 50, br. 3 (1998), str. 475-505. 203 u tom smislu se slažem sa Hansonom i kopstajnom da “iako nasleđe totalitarizma zaista predstavlja značajnu prepreku za formiranje postkomunističkog ’civilnog društva’, atomizacija društva može istovremeno predstavljati i prepreku za praktični autoritarizam”. Vidi Hanson i kopstein “The Weimar/russia Comparison”, str. 277. Sve u svemu, ja na slabost postkomunističkog civilnog društva ipak gledam kao na faktor koji više zabrinjava nego što ohrabruje. 204 Putnam, Bowling Alone, str. 338.

Zaključak

173

mokratske navike i veštine. Iako je, kako pokazuju podaci izneti u ovoj knjizi, ova odluka potpuno razumljiva u kontekstu komunističkog i postkomunističkog iskustva, njene šire posledice ogledaju se u tome što nove demokratske institucije nisu ukorenjene u masi stanovništva, niti ih ono aktivno podržava.205 Većina naučnika bi se složila da je građanska participacija temeljni aspekt svakog demokratskog sistema. u tom smislu je situacija u postkomunističkim zemljama potpuno drugačija od one u postautoritarnim zemljama gde su grupe i organizacije, često uspostavljene još u vreme autoritarne vladavine, mogle da odigraju vodeću ulogu u demokratizaciji. Međutim, u postkomunističkim zemljama – gde su iskustva ljudi sa organizacijama pretežno poticala iz prinudne mobilizacije komunističkog režima – negativno sećanje na obavezno učešće navodi većinu građana da i danas izbegava aktivnosti u organizacijama. Iako su političke institucije i angažovanost elita možda najbitniji za kontinuirano održanje demokratije, pasivnost građana u postkomunističkim zemljama i njihovo otuđivanje i udaljavanje od demokratskog procesa, može da bude samo zabrinjavajuće za postkomunističku demokratiju. drugi razlog zašto je civilno društvo važno za demokratiju vezan je za neposrednu sposobnost dobrovoljnih organizacija da služe, kako to Teda Skokpol kaže, kao “izvor značajne moći naroda” da utiče na politički proces.206 u skladu sa ovim istorijskim institucionalnim argumentom, organizacije civilnog društva koje predstavljaju ukupna mišljenja, interese i preferencije svojih članova, mogu da zaštite građane od potencijalno nepravičnih zakona i politika, kao i da vrše pozitivan uticaj na zakonodavstvo koje ih se dotiče. u postkomunističkom kontekstu, niski nivoi članstva u organizacijama znatno umanjuju političku moć i uticaj dobrovoljnih organizacija. Zbog toga su građani postkomunističkih država ne samo lišeni mogućnosti da razvijaju “građanske veštine” kroz učešće u organizacijama nego su i njihovi glasovi i gledišta, praktično, nezastupljeni u političkom procesu odlučivanja. kao što je već rečeno u trećem poglavlju, neki drugi naučnici su ustanovili da broj organizacija civilnog društva u celom regionu postkomunističke Evrope od pada komunizma neprekidno raste. Nije li, onda, mogu205 upečatljiv opis ovog problema vidi u richard rose “russia as an Hour-Glass Society: a Constitution without Citizens”, East European Constitutional Review, sv. 4, br. 3 (1995), str. 34-42. 206 Skocpol, “How americans Became Civic”, str. 70.

174

Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi

će da su ove organizacije mogle da utiču na proces političkog odlučivanja, premda je njihovo članstvo ostalo malo ili je čak u opadanju? Iako je naoko uverljiv, takav scenario je malo verovatan i to iz tri osnovna razloga. Prvo, statistički podaci o broju organizacija dovode nas u zabludu jer su mnoge organizacije koje su uračunate, ili nestale istom brzinom kojom su i nastale ili imaju samo prividnu egzistenciju koja malo odgovara njihovim proklamovanim ciljevima i aktivnostima.207 drugo, pošto toliko mnogo organizacija potpuno zavisi od finansijske pomoći i podrške Zapada, one su često više okrenute zahtevima agencija zapadnih donatora nego široj javnosti čijim bi interesima trebalo da služe.208 To još više doprinosi prevlasti elitističkog oblika demokratije u najvećem delu postkomunističke Evrope. Treći, i možda najznačajniji, razlog jeste to što bez energije, osećaja smislenosti angažovanja i legitimnosti koje obezbeđuje aktivno članstvo, mnoge organizacije mogu da imaju samo ograničen uticaj u procesu kreiranja politike. Teda Skokpol, govoreći o američkom kontekstu, kaže: “Pošto su broj članova i sastanci licem u lice bili značajni u svim klasičnim američkim dobrovoljnim udruženjima, lideri ili oni koji su želeli da funkcije u tim grupama iskoriste kao simbol ili potvrdu rukovodećeg položaja u širem društvu, morali su da vode računa o mobilizaciji i animiranju velikog broja članova. Članstvo je bilo važno. rukovodioci su bili prinuđeni na mobilizaciju i interakciju sa drugima, jer u protivnom ne bi imali uspeha.”209 u organizacijama zemalja postkomunističke Evrope članova ima malo, zbog čega su one retko kada uspešne. “Civilni privatizam” kao funkcionalni ekvivalent civilnog društva Iako sam postkomunističko civilno društvo okarakterisao kao izrazito slabo, a građane postkomunističkih zemalja kao pasivne i ravnodušne prema angažovanju u organizacijama, bilo bi pogrešno zaključiti da su oni atomizovane jedinke, bez sadržajnih veza i odnosa sa drugim ljudima. Situacija je sasvim suprotna jer, kao što nalazi u ovoj knjizi pokazuju,
207 Vidi Ferenc Miszlivetz i Jody Jensen, “an Emerging Paradox: Civil Society from above?” u dietrich reuschemeyer, Marilyn reuschmeyer i Björn Wittrock, ur. Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk, NY: M.E. Sharpe, 1998), str. 84; Putnam, Bowling Alone, str. 416. 208 Vidi Carothers, Aiding Democracy Abroad; Marina Ottoway i Theresa Chung »debating democracy assistance; Toward a New Paradigm,« Journal of Democracy, sv. 10, br. 4 (1999) str. 99-113; Wedel, Collision and Collusion; Valerie Sperling, Organizing Women in Contemporary Russia: Engendering Transition (Cambridge: Cambridge university Press, 1999). 209 Skocpol, “How americans Became Civic”, str. 67-68.

Zaključak

175

mnogi građani postkomunističkih zemalja još uvek cene i koriste žive privatne mreže koje su razvili za vreme komunizma. Štaviše, u petom i šestom poglavlju sam napomenuo da ove aktivne privatne mreže u izvesnoj meri predstavljaju alternativu ili zamenu za društvene veze koje mnogi ljudi u zemljama koje nisu bile komunističke obično ostvaruju kroz dobrovoljne organizacije. To nas dovodi do ključnog pitanja: da li ove privatne mreže takođe služe kao funkcionalni ekvivalent članstva u dobrovoljnim organizacijama? drugim rečima, da li bismo mogli tvrditi da visok nivo privatnog angažovanja kompenzuje nizak nivo javnog angažovanja, i da je postkomunistička demokratija ipak zdrava i snažna? u tom smislu bi se ove privatne mreže mogle okarakterisati kao “civilni privatizam”, kako to kaže Jirgen Habermas kada govori o jednom obliku pasivnog građanstva i orjentisanosti na sebe, koji je bitan za legitimaciju demokratskog režima.210 Ovo deluje prihvatljivo s obzirom na to da privatne prijateljske mreže imaju značajnu ulogu i u Patnamovom konceptu “društvenog kapitala”, jer on, pored raznih javnih aktivnosti i opšte mere društvenog poverenja u druge ljude uključuje i vreme provedeno u poseti prijateljima, priređivanju večera i neformalnom druženju. Iako bismo mogli doći u iskušenje da u tome nađemo razlog za optimizam, u inače sumornoj situaciji širom postkomunističke Evrope, mislim da bi iz nekoliko razloga bilo pogrešno zaključiti da privatne mreže imaju istu svrhu kao i javne organizacije. Prvo, kako to sam Habermas jasno kaže, civilni privatizam ne samo da ne zamenjuje javnu aktivnost, nego je i sam “obezbeđen neformalno kroz strukture javnog domena”.211 Osim toga, ako bismo civilni privatizam posmatrali kao prihvatljivu alternativu javnoj sferi civilnog društva to bi značilo da usvajamo ono što džin koen i Endru arato nazivaju “realistični, elitistički modeli demokratije”, koji politiku prepuštaju profesionalcima u političkom društvu i zastupaju “civilni privatizam za njegove članove”.212 ukratko, privatne mreže imaju značajnu ulogu u demokratskim društvima, uz učešće u javnim organizacijama i povrh njega, ali ga ne zamenjuju.
210 Jürgen Habermas, Legitimation Crisis, prev. Thomas McCarthy (Boston: Beacon Press, 1975), naročito str. 68-75. 211 Jürgen Habermas, Legitimation Crisis, str.72. 212 Cohen i arato, Civil Society and Political Theory, str. 565. Vidi takođe klasičnu kritiku elitističke koncepcije demokratije, Peter Bachrach i Morton Baratz, »The Two Faces of Power«, American Political Science Review, sv. 56 (1962), str. 947-952.

214 u tim društvima ima još mnogo manje preklapanja i interakcije između privatnih i javnih aktivnosti nego u društvima drugog tipa. u postkomunističkim društvima razlika između javnog i privatnog – jasna karakteristika komunističkih režima. Na primer. Piotr Sztompka “Trust and Emerging democracy”. “russia as an Hour-Glass Society”. otvorile vrata širem krugu poznanika. ili o poverenju u javne institucije. Mishler i rose “Trust. Power in Movement. pošto bi postojeće mreže mogle da služe kao izvor za regrutovanje i mobilizaciju. Jezikom teorije mreža.” rose.213 u skladu sa ovom logikom. str. Padgett. drugim rečima. pošto se porodica i bliski prijatelji shvataju kao sfera koja je po definiciji odvojena i suprotstavljena većoj sferi javnih aktivnosti pod kontrolom države. str. privatne mreže u postkomunističkom društvu danas ne sadrže implicitnu podršku javnoj sferi koju pojam “civilnog privatizma” zahteva radi legitimacije demokratskog sistema.. već opisana u drugom poglavlju – i danas je vrlo velika.35. koji se sastoji od jakih neformalnih mreža zasnovanih na poverenju među prijateljima. . Tarrow. distrust and Skepticism”. razvoj javne sfere koju karakteriše veća participacija. Organizing Democracy in Eastern Germany. naučnici koji proučavaju društvene pokrete ustanovili su da privatne prijateljske mreže pružaju izvanrednu mogućnost za “regrutovanje” ljudi u pokrete. “The Strength of Weak Ties”. bogatstvo i prestiž. rezultat nije građanska zajednica nego društvo koje ima oblik peščanog sata. na primer. 214 ričard rouz se ovim pitanjem bavi u opisu postkomunističkog društva koje vidi u obliku peščanog sata: “u društvu koje ima oblik peščanog sata u osnovi postoji bogat društveni život. Međutim. ove privatne mreže ostaju “jake veze” koje se ne razvijaju u onu vrstu unakrsnih “slabih veza” koje bi. rođacima i drugim grupama u neposrednom kontaktu. kontakta i mogućnosti. što se često i događa.176 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi Jedan od razloga što Patnam smatra da su i privatne mreže i učešće u javnim organizacijama značajni elementi društvenog kapitala jeste to što oni podržavaju jedno drugo.. 100-107. naročito str. str. a ne da spreči. 47-50. jer se elite bore za vlast. 216 Vidi. 37-62. bilo da se radi o poverenju u strance. Ove mreže se mogu protegnuti i na prijatelje prijatelja. opšte je prihvaćeno da aktivne privatne mreže mogu da se pretoče u javne aktivnosti.216 213 Vidi. Na vrhu peščanika odvija se bogat politički i društveni život. str. Takvo društvo liči na civilno društvo ako se jedan broj neformalnih pa čak i formalnih institucija toleriše i ako ih država sada zakonski priznaje. 1360-1380.215 Osim toga. Veliki deo istraživanja je pokazao da je u postkomunističkim zemljama Evrope nivo poverenja veoma nizak. paradoksalno. 418-451. postojanje živih privatnih mreža trebalo bi da pomogne. jer su veze između njegovog vrha i dna vrlo ograničene. 215 Vidi Granovetter. Pa ipak. na primer. str.

u ovom odeljku se bavim pitanjem kako bi se slabost postkomunističkog civilnog društva mogla vremenom promeniti. ove privatne mreže nisu zamena za javnu sferu civilnog društva. kao rezultat toga. za razliku od privatnih mreža u starim demokratijama ili postautoritarnim društvima. u stvari. Ne samo da je prošlo malo vremena od osnivanja . najverovatnije će nastaviti da “gura dalje” sa elitama i institucijama koje se uveliko razlikuju po stilu i učinku svog rada i građanstvom odvojenim od javne sfere. karakteristična slabost njenog civilnog društva. IZGLEdI Za PrOMENu TOkOM VrEMENa Pošto sam precizirao implikacije za demokratiju i demokratsku stabilnost prema empirijskim rezultatima ove knjige. Postkomunistička demokratija ne cveta. postkomunističke privatne mreže ostaju otporne na javnu mobilizaciju jer je sam njihov identitet istorijski formiran uslovima koji su nametali striktnu podelu između javne i privatne sfere. preterana su i negativna i pozitivna tumačenja empirijskih rezultata ove knjige i njihovog uticaja na demokratiju u postkomunističkoj Evropi. nova institucionalna struktura u postkomunističkim zemljama još uvek nije dovela do trajnih socijetalnih promena. ali na spekulativniji način i u kontekstu postkomunističkih institucionalnih promena. ali nije ni na ivici propasti. a to su smena generacija i aktivnija i podsticajnija saradnja države i organizacija civilnog društva. Iako tvrdim da nije verovatno da će se sadašnja situacija promeniti u bliskoj budućnosti. u tom nastojanju ponavljam deo teorijskih argumenata iz drugog poglavlja. Njihovu dinamičnost je teško preneti na javne grupe ili organizacije jer su privatne mreže zasnovane na dugotrajnom otporu grupnoj aktivnosti. Iako same za sebe i po sebi nisu loše za demokratiju. izlažem dva načina za eventualno postepeno povećanje broja članova u organizacijama. predstavljenost običnih građana organizacijama u javnoj sferi još uvek je vrlo mala i građani postkomunističkih zemalja u najvećem broju i dalje imaju (i žele da imaju) vrlo malo veze sa organizacijama preko kojih bi mogli da steknu onu vrstu javnih “građanskih veština” koje bi koristile njihovom društvu i demokratiji. Specifičan element postkomunističke demokratije sada je – a verovatno će to biti još nekoliko decenija i generacija – zabrinjavajuća.Zaključak 177 ukratko. ali ne i fatalna. kao što sam pokazao u drugom poglavlju. u celini gledano.

Zbog toga. kakva situacija bi se mogla očekivati kroz deset godina? Hoće li se nivo članstva i participacije građana postepeno povećavati. nalazi ove knjige dopuštaju određene oprezne spekulacije o uslovima i verovatnoći promene obrasca neučestvovanja u organizacijama civilnog društva. ako ne dođe do nekih neočekivanih preokreta.. 164-180. vidi u George Breslauer. 8. u tom smislu. Litvanija. 217 Oštroumnu analizu problema predviđanja u domenu sovjetologije i “postsovjetologije”.178 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi novih institucija. Što se tiče zemalja sa najnižim nivoima građanske participacije – kao što su Bugarska. Po definiciji. sv. strukturne prepreke u državi i privredi održavaće članstvo u organizacijama na niskom nivou.217 Pa ipak. 197-238. Post-Soviet Affairs. Osim toga. Međutim. rizičan poduhvat za društvene naučnike. opsežne i velike institucionalne promene u postkomunizmu nisu pratile istovremene promene u socijetalnom ponašanju pristupanja dobrovoljnim organizacijama. 1999). ur. koji se nimalo ne slažu sa prethodnim iskustvom života u komunizmu. Odmeren pregled rasprava o sovjetologiji. naročito one koji se bave “postsovjetologijom”. “does Post-Sovietology Have a Future?” u Michael Cox. Steven Fish. a neće se promeniti ni specifično postkomunistički činioci o kojima sam prethodno govorio. . i sama priroda ovih neoliberalnih ideala otežava njihovo šire prihvatanje. malo je verovatno da će se učešće građana u dobrovoljnim organizacijama značajno povećati. nego se i njihova teorijska i logička podloga oslanja na neoliberalne pojmove samopouzdanja i samomotivacije. br. str.3 (1992). the Death of Communism and the New Russia (London: Pinter. rusija i ukrajina – u kojima je ekonomija nestabilna a državni aparat slab i ne pruža podršku organizacijama. kada se radi o postkomunističkim zemljama u višem delu spektra učešća u dobrovoljnim organizacijama – kao što su Mađarska. bar u nekim zemljama? Svaki pokušaj da se odgovori na ova pitanja može da bude samo spekulativan. str. urban i M. Rethinking Soviet Collapse: Sovietology. Pre bi se moglo reći da su ove promene ojačale prethodne društvene obrasce. vidi u Michael E. Podaci o regionu postkomunističke Evrope ukazuju na ograničenja institucionalnog “oblikovanja” i na delimičan neuspeh graditelja postkomunističkih neoliberalnih institucija da stvore podsticaje na koje bi odgovorio širi krug stanovništva. bar kada se radi o razlici između javnog i privatnog domena. imajući u vidu opsežne rasprave o problemima i neuspesima predviđanja u oblasti sovjetologije. želja i motivacija moraju doći iznutra. »In defense of Sovietology«. jer se ljudi ne mogu “naterati” da pristupe dobrovoljnim organizacijama i učestvuju u njihovom radu.

iako se obrazac neparticipacije vremenom sigurno može promeniti i dovesti do oživljavanja učešća u organizacijama i trajne promene u socijetalnim društvenim obrascima. Iako nema ni čudotvornih formula ni brzih rešenja. do takvog razvoja događaja teško da može doći bez velikih poboljšanja u načinu na koji domaća država i strani finansijeri pristupaju postkomunističkim građanima i njihovom prethodnom iskustvu života pod komunističkim režimima. pokazuje da su nivoi učešća u stvari opali i da je moguće da i dalje padaju. ipak vredi razmotriti kako bi.Zaključak 179 Češka republika. Slovenija i rumunija – sasvim je moguće. umesto da i dalje budu slične drugim postkomunističkim zemljama? Po mom mišljenju. naročito. nije ni slučajan ni privremen. logika generacijskog argumenta je u tome što se jedna koherentna grupa ljudi. moglo doći do povećanja članstva i učešća u organizacijama i. otprilike između 17 i 25 godina. dinamična analiza promena tokom vremena. Prvi i najočigledniji potencijalni mehanizam promene jeste smena generacija stasavanjem novih generacija građana postkomunističkih zemalja. Ironično je da je sada u postkomunističkom periodu ovaj obrazac. teško da će ta promena biti brza i da će do nje doći u bliskoj budućnosti. Bez obzira na ovu sumornu ocenu uporne slabosti postkomunističkog civilnog društva. koji je nastao u postkomunističkom periodu. u skladu sa izvornom formulacijom karla Manhajma. Osim toga. Slovačka. kako države i međunarodne organizacije mogu tome da doprinesu. Pre bi se reklo da on predstavlja kontinuitet obrasca društvenih odnosa i ponašanja koji su se tokom nekoliko decenija razvijali u vrlo specifičnim uslovima komunističkog sistema. ukratko. Istočna Nemačka. u mnogo čemu ojačan. u potpuno drugačijem institucionom okruženju. u budućnosti. Fenomen neparticipacije. uopšteno govoreći. može formirati ne samo na osnovu starosnih ili geografskih sličnosti nego i “značajnih društvenih događaja” . da li će se učešće povećati u tolikoj meri da ove zemlje konačno počnu da liče na one u grupi postautoritarnih zemalja i starijih demokratija. koje su pod manjim uticajem životnih iskustava stečenih u komunističkom sistemu. a u nekim slučajevima čak i vrlo verovatno. izložena u četvrtom poglavlju. da će njihove države i privrede tokom sledeće decenije ojačati. dva načina za razvoj takvog trenda. iako se to može dogoditi u jednoj ili dve zemlje. Ostaje otvoreno pitanje da li će to dovesti do rasta članstva i većeg učešća u organizacijama? a ako hoće. postoje.

2 (1996). kent Jennings i richard G. Takođe vidi. str. pretpostavlja se da “dokle god većinu stanovništva čine ljudi čija rana mladost. richard G. za nju biti potrebno više decenija – i uklapa se u argument ove knjige o značaju komunističkog iskustva za objašnjenje niskog nivoa članstva u postkomunističkim organizacijama. takav razvoj događaja je tegoban i nije automatski. kada se radi o članstvu u organizacijama. Citizenship Education and Democracy (New York:Teachers College Press. 205-231). Orit Ichilov. M. Population and Development Review. odnosno formativne godine. značajan element socijalizacije ne potiče samo od postojećih institucionih struktura nego i od roditelja. 1977).” Communisti and Post-Communist Studies. sv.218 Što se tiče generacijske smene u postkomunističkom kontekstu. . Sa jedne strane. a ne godine. pa je teško predvideti da li će smena generacija. Essays in the Sociology of Knowledge (New York: Oxford university Press. On. “Life-Course and Generational Politics”. 1952 (1928). br. 12 (1986). br. str. na primer.180 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi kao što su rat ili ekonomska depresija. čak i dugoročno gledano.220 ako su za proces socijetalne promene potrebne generacije. »demographic disaster: the Soviet Legacy«. 220 Vidi. 219 Piotr Sztompka. dodaje da će se to vremenom promeniti kako “nove demografske kohorte budu zamenjivale starije generacije na centralnim položajima u društvu”. sv. 1990). str.1 (1994). pa prema tome i ključna iskustva socijalizacije. pripadaju periodu vladavine komunističkog režima – moguće je očekivati kontinuitet vitalnosti blokovske kulture”. “Looking Back: The Year 1989 as a Cultural and Civilization Break. Sa druge strane. Stanley a. logičan predmet proučavanja bila bi današnja omladina ili najmlađa 218 karl Mannheim “The Problem of Generations”. Nicholas Eberstadt. Braungart i Margaret M. koji mogu da doprinesu daljoj reprodukciji istih obrazaca orijentacije i ponašanja. 36 (1994). »demographic Shocks after Communism: Eastern Germany. Political Socialization. 1981). međutim.. 29.sv. uostalom. Niemi. ur. kako to Pjotr Štomka tvrdi. Vidi Nicholas Eberstadt. br. renshon. Generations and Politics: A Panel Study of Young Adults and Their Parents (Princeton: Princeton university Press. 126-127. Braungart. Annual Review of Sociology. 20. uopšte doprineti većem učešću u civilnom društvu. The Silent Revolution. 137-152. Handbook of Political Socialization: Theory and Research (New York: Free Press. Inglehart. očekuje se da će ljudi koji ne vole i izbegavaju dobrovoljne organizacije poumirati i da će ih zameniti mlađa generacija koja bi mogla biti naklonjenija takvim aktivnostima. nastavnika i vršnjaka. 53-57. bez obzira na to što je prvobitno instituciono okruženje odavno nestalo. Mnogi demografi su upotrebili analogiju rata ili depresije da bi okarakterisali poražavajuće demografske posledice pada komunizma i teškoće postkomunističke tranzicije. 19 89-93«. čak i u najboljim uslovima. National Interest. očekivanje da će smena generacija dovesti do konstantnog povećanja članstva u organizacijama sigurno je prihvatljivo – iako nije naročito ohrabrujuće jer će. str.219 Prema tome. između ostalog.

pošto su mladi u svim društvima nemirni i promenljivi. dugoročnije gledano. iako pripadnici najmlađe generacije odraslih nemaju iskustva sa komunizmom kao odrasli ljudi. oni su mu u velikoj meri bili izloženi kroz komunističke omladinske organizacije. drugo. nastaviti postojeći postkomunistički obrasci i u smislu malobrojnog članstva u organizacijama. potrebno je da se narednih decenija uradi još mnogo studija u raznim zemljama. Prvo. Pošto su ta deca ipak bila aktivno socijalizovana u komunističkom sistemu. dobro je poznato da mladi ljudi nisu zainteresovani za politiku i da se politički interesi. utvrđivanje određenih obrazaca ne znači nužno da će se razlika između njih i starijih generacija zadržati kako oni budu starili. mogli da postanu aktivniji članovi civilnog društva teži je. Još uvek je isuviše rano za čvrsta predviđanja o promenama u ukupnom nivou učešća na bazi ove mlade generacije. ali i pozitivniji jer dopušta mogućnost da se novim politikama utiče na postojeći i budući razvoj događaja u pravom smeru. naravno. jer je nivo članstva u organizacijama rusa mlađih od 25 godina u proseku nešto viši od ostatka uzorka. viši nivo članstva ruske omladine u dobrovoljnim organizacijama ističe kao značajan izuzetak od ovog obrasca. . Najznačajniji uslov da 221 Ovde se. preferencije i šeme ponašanja obično potpunije razvijaju tek u periodu “kasne mladosti”.221 Treće. trebalo da bude obeležena njegovim iskustvom manje od starijih generacija. do tada će se. drugi mehanizam uz pomoć kojeg bi građani postkomunističkih zemalja. naročito kada prva zaista postkomunistička generacija dostigne zrelo doba. u stvari. gde je regrutovanje počinjalo sa polaskom dece u osnovnu školu. Međutim. smena generacija ostaje jedna od osnovnih mogućnosti za postepeno ostvarivanje socijetalne promene u regionu. verovatno. Međutim. potrebno je voditi računa da se ovoj mladoj generaciji ne pripiše prevelika važnost. da bi se izmerila i testirala smena generacija. i možda najvažnije u kontekstu ove knjige.Zaključak 181 generacija odraslih koja je bila najmanje izložena komunizmu i koja bi. stoga. i to iz tri osnovna razloga. ne bi bilo tačno reći da ona predstavljaju istinski postkomunističku generaciju – a to je oznaka koja će važiti samo za one koji su bili suviše mladi da se učlane u omladinske organizacije u vreme pada komunizma. i opštih razloga i uzroka koji to najbolje objašnjavaju. eventualno. kao što je rečeno u petom poglavlju. rezultati ankete PCOMS u rusiji pokazuju značajnu razliku između generacija. ali je ipak previše rano za čvrste zaključke ili predviđanja na osnovu ovih rezultata.

Mnoge od postojećih organizacija. Organizing Women in Contemporary Russia. eksplicitna ili implicitna osuda njihovog načina života i njihove lične istorije ima suprotan efekat i dovodi do još većeg nerazumevanja. do toga ne može doći ni lako ni automatski. u najboljem slučaju. deluju prazno ili strano ili. Aiding Democracy Abroad. Collision and Collusion. Nažalost.222 Što je možda još važnije. pa se podrazumeva da je način života ljudi u komunizmu bio pogrešan. . mnoge nove organizacije koje podržavaju zapadni izvori imaju u osnovi antikomunističku crtu. možda jednostavno treba zbrisati. glupo i neumesno. 222 Vidi Carothers. Zbog toga inicijativa velikim delom dolazi “odozgo”. Međutim. Sperling.182 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi građani postkomunističkih zemalja promene navike u pogledu svog učešća podrazumeva i to da se dobro upoznaju sa dobrovoljnim organizacijama. osnovale su zapadne organizacije i one u različitoj meri zavise od zapadnih sredstava i uslova. pošto predstavljaju smetnju. rezignacije i neangažovanja. lokalni lideri i aktivisti u organizacijama često su više okrenuti svojim finansijerima nego ljudima koje nastoje da angažuju i inspirišu. Međutim. pokušaji da se ljudi mobilišu za učešće u dobrovoljnim organizacijama i dalje će propadati ili biti primani s nerazumevanjem i skepsom. iako osuda komunističkog sistema može biti potrebna da bi se ljudi ubedili da krenu iznova i da promene svoje poglede i društvene obrasce. čiji broj od pada komunizma neprekidno raste. u situaciji kada finansijska sredstva prikupljaju u uslovima ekonomske neizvesnosti. bez obzira na protok vremena. dok ta razlika ne postane jasna i dok rukovodioci organizacija ne nauče da vrednuju i cene ono što veoma veliki broj građana postkomunističkih društava smatra pozitivnim aspektima života u komunističkom sistemu. da im one postanu prihvatljive i da stvore novu pozitivnu asocijaciju u odnosu na njih. Wedel. poruka koju šalju mnoge organizacije ne pravi razliku između ocene komunističkog sistema i kritike ličnog života ljudi. u najgorem. odnosno spolja ili od stranih izvora koji malo znaju o komunizmu i postkomunizmu. mnogi njihovi pozivi. kao i njihovu ličnu snalažljivost i inventivnost. Osim toga. neetički ili nepodoban za demokratsko i kapitalističko društvo. Stoga ne bi trebalo da nas iznenađuje što u nastojanju da ubede ljude da pristupe organizacijama. Može nam se činiti da je takva poruka opravdana s obzirom na zaključak da opstanak privatnih mreža iz komunističkog doba destimulativno deluje na učlanjivanje u javne organizacije. drugim rečima da ih. uzimajući u obzir obeshrabrujuće prepreke za učešće opisane u petom i šestom poglavlju.

Tocqueville’s Revenge. naročito u onim zemljama u kojima su mnogi građani suočeni sa skoro katastrofalnim ekonomskim problemima. daju neku donaciju ili članarinu koja bi im se u dužem roku isplatila. pokazuje da je država igrala ključnu ulogu u omogućavanju. može da donese zakonske propise koji štite prava organizacija i da obezbedi poreske ili neke druge institucionalne podsticaje koji će ih stimulisati da regrutuju više članova. vidi u William a. olakšavanju i podsticanju postojanja i procvata dobrovoljnih organizacija. . Padgett. i dan Coats i rick Santorum. Skocpol. Naprotiv. 224 Vidi. druga mera za jačanje postkomunističkog civilnog društva uključuje preispitivanje uloge države i njenog odnosa sa organizacijama civilnog društva. očigledno. nego pre svega na poboljšanje stvarnog životnog standarda većine običnih ljudi. ne može da prisili svoje građane da se učlane u organizacije.Zaključak ZakLJuČak 183 Ova rasprava – u stvari i cela knjiga – ne daje direktan odgovor na ključno. kako bi imali dovoljno ekonomskih sredstava da svoje vreme i energiju posvete dobrovoljnim organizacijama i da. Prema tome. država. ali je pritom neophodno da svoju energiju preusmere na način koji će te grupe ohrabriti i nagraditi zbog proširenja aktivnosti. pitanje šta se može učiniti da bi se veći broj građana postkomunističkih zemalja podstakao da učestvuje u javnim organizacijama. ipak postoje neke mere koje se mogu preduzeti. “Civil Society and the Humble role of Government”. i domaće vlade i međunarodni donatori trebalo bi da pojačaju napore da bi osnažili lokalne grupe i organizacije. iako mnogi pokušaji da se civilno društvo ojača nisu uspeli. možda. Iako je to ogroman zadatak koji verovatno neće doneti brze promene. na primer. ni u kom slučaju ne bih sugerisao da takve napore treba obustaviti. između ostalog. Community Works. Jedan od očiglednih preduslova koji sam u ovoj knjizi više puta ponovio jeste poboljšanje ekonomskih uslova. Levy. članstva i klijenata. Organizing Democracy in Eastern Germany. » Social Capital in Britain«. kao što je rečeno u prethodnim poglavljima. “How american Became Civic”.224 Iako.223 značajan korpus istraživanja koja uključuju širu istorijsku i uporednu perspektivu. a finansiranje smanjiti. oba u dionne. i Hall. 223 Primere konzervativnog pristupa u američkoj debati. nasuprot pojednostavljenom gledištu mnogih konzervativnih komentatora i političara. a ipak frustrirajuće. “all Community is Local: the key to america’s Civic renewal”. Schambra. Pored opštih poboljšanja u celokupnoj privredi. To se ne odnosi samo na stvaranje bogate poslovne elite ili na ukupnu meru nacionalne produktivnosti ili rasta.

“Modell Bundesrepublik: National History. jedan od najoštrijih kritičara nemačke kulture i njene nesposobnosti da se promeni. hvalio “karakter i demokratsku perspektivu savremene Nemačke”.225 uspešno usvojili liberalno-demokratske norme i navike demokratskog društva. Iako post-Staljinove komunističke sisteme Istočne Evrope ne treba u moralnom smislu izjednačavati sa krvoločnim nacističkim režimom. u postkomunističkom delu Evrope? kako su nove institucije i politike presađene u posleratnu Zapadnu Nemačku. u tom smislu je poučan primer Zapadne Nemačke posle drugog svetskog rata. uopšte. glavni faktor koji je doprineo zapanjujućoj transformaciji društva Zapadne Nemačke bilo je uspešno presađivanje zapadnih političkih i ekonomskih institucija koje su izvršile savezničke snage u ranom posleratnom periodu. i to i kroz poboljšanje odnosa ljudi sa organizacijama i kroz društveno ili političko predstavljanje njihovih interesa. koji su nakon rata generalno smatrani prototipom “autoritarne ličnosti”... . vidi i Michaela richter. 1996). Imitation and Politics. adorno et al. 227 Jacoby. u robert r. ur. i šta nam to može reći o savremenoj Istočnoj Nemačkoj i postkomunističkoj Evropi? u nedavno objavljenoj studiji. str. Malo ko od onih koji su pratili situaciju neće priznati da su posleratni Zapadni Nemci. Takva strategija će sigurno zahtevati složenije (i skuplje) tehnike za ocenu organizacija i njihovog korišćenja sredstava. 1997). postoje značajne paralele – najočiglednije kada se radi o Istočnoj Nemačkoj.226 Osim oživljavanja prethodnih demokratskih tradicija iz vajmarskog perioda. »From State Culture to Citizen Culture: Political Parties and the Postwar Transformation of Political Culture in Germany«. može li se isti proces odigrati i u Istočnoj Nemačkoj posle ujedinjenja ili. Unwilling Germans? The Goldhagen Debate (Minneapolis: university of Minnesota Press. (ann arbor: university of Michigan Press.daniel Jonah Goldhagen.184 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi umesto da podnose dobro sročena objašnjenja svojih zadataka i postavljaju lepo dizajnirane sajtove na internetu. zasnovanoj na sistematskom pore225 Theodor W. 1950). 285. ali i drugim zemljama postkomunističke Evrope – u pogledu institucionalnih i društvenih promena u situaciji u kojoj su se te zemlje našle prošavši kroz period nedemokratske vladavine. Čak je i danijel Goldhagen. Shandley. Hitler’s Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust (New York: knopf. 1999). ali će se ulaganje te vrste isplatiti u vidu jačih veza sa lokalnim stanovništvom.227 To nas dovodi do dva centralna pitanja: ako je društvo Zapadne Nemačke moglo da se tako brzo i dramatično promeni posle drugog svetskog rata. The Authoritarian Personality (New York: Harper. democracy and Internationalization in Germany«. 226 daniel Jonah Goldhagen.

.229 Poređenje sa posleratnom Zapadnom Nemačkom je poučno iz dva razloga: prvo. pa čak i stranih savetnika. strategija primenjena u Istočnoj Nemačkoj posle ujedinjenja. nove institucije i politike su u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj ustanovljene zajedno sa lokalnim grupama i organizacijama koje su bile u stanju da ih povežu sa društvom u celini. trebalo bi da bude da predlažu i nastoje da sprovode nove politike u saradnji sa organizacijama civilnog društva koje imaju pravu bazu klijenata i članstva. u Istočnoj Nemačkoj posle ujedinjenja i u drugim postkomunističkim zemljama Evrope. str. 16-17. ključni cilj država. ali prvenstveno zbog toga što političari Zapadne Nemačke nisu bili voljni da dozvole fleksibilnije tumačenje i prilagođavanje njihovih institucija. i još važnije. jer bi postale prepoznatljive. 20. drugo. Takva praksa – i suviše retka u prvoj postkomunističkoj deceniji u kojoj su menjane institucije i izdavane političke direktive. Nasuprot tome. što bi povećalo mogućnost za razvoj trajnih socijetalnih promena. ključno je da analitičari i kreatori politike shvate da do toga ne može doći bez aktivne podrške države. ono pomaže da se objasni zašto transfer institucija nije imao ni približno isti transformacioni efekat u postkomunističkim društvima. Nasuprot tome. u sadašnjoj političkoj klimi u postkomunističkim zemljama Evrope. koja je predstavljala relativni neuspeh. 229 džekobi o uspešnoj posleratnoj strategiji saveznika u Zapadnoj Nemačkoj govori kao o pristupu “funkcionalnog ekvivalenta” u kojem se kreatori politike usredsređuju na opšte “funkcije” ili “zadatke” jedne institucije. da bi se takve promene odigrale. bila je strategija “preciznog transfera” koja zahteva “vernu kopiju institucionih struktura”. uz određenu fleksibilnost da se prilagode društvu. država nije ni protivnik ni antiteza civilnog društva nego partner koji sa njim sarađuje. i dalje preovlađuje neoliberalni dogmatizam.Zaključak 185 đenju ove dve studije slučaja. Jacoby. str. poznate i prihvatljive običnim građanima. glavni činilac koji objašnjava ovaj relativni neuspeh isto tako ukazuje na moguća sredstva da se on u budućnosti popravi. 228 Jacoby. nove institucije su bile nametnute uz malo konsultacije.228 Prema džekobiju. ako se uzme u obzir primer Zapadne Nemačke. ne vodeći mnogo računa o stavovima ili interesima običnih građana i dobrovoljnih organizacija – pomogla bi legitimaciju institucionalnih promena. drugim rečima. saglasnosti ili povezivanja sa dobrovoljnim organizacijama – delimično i zato što je tih organizacija bilo manje. Međutim. Vejd džekobi je rekao “da efikasan transfer zavisi od toga da li će kreatori politika u civilnom društvu pronaći organizovane grupe koje su voljne da zastupaju ili uvedu strani dizajn”. Imitation and Politics. vodećih političara. Imitation and Politics.

dokle god se ne bude vodilo više računa o specifičnim ličnim i društvenim iskustvima građana postkomunističkih zemalja. zapadnonemačkih) “eksperata” istočnonemačkom društvu. i o načinu na koji su ta iskustva uobličila pristup tih građana današnjem društvu i politici. iz tih razloga. institucionalne i političke promene imaće marginalni efekat na društvene obrasce ljudi i čak bi mogle da ojačaju njihove stavove i navike formirane u vreme komunizma. bez posredovanja lokalnih organizacija koje su mogle da pomognu i utiču na te promene kako bi ih većina građana prihvatila kao manje strane i odbojne. u postkomunističkim zemljama još dugo održati model slabog civilnog društva. u kojoj su Istočni Nemci građani jedne od država koja pruža najveću podršku i ima jednu od najaktivnijih privreda u Evropi i svetu. . moguće je da će se. pristup institucionim promenama podrazumevao je nametanje rešenja spoljnih (tj. Iako je verovatno da će do promene doći.186 Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi s dominantnom pretpostavkom da će “oblikovanje” novih institucija prema stranim modelima biti dovoljno za promenu davnašnjih socijetalnih obrazaca. Čak i u Istočnoj Nemačkoj.

mogli reći da li ste njen aktivan ili neaktivan član. u analizi na nivou zemlje.“ koji objav- . 1971-73. Podaci su preuzeti iz publikacije CIa s osnovnim podacima o svim zemljama sveta (1998 CIA World Factbook) i kodirani su u hiljadama uS dolara. god. Politička prava i građanske slobode. zavisna varijabla odnosi se na prosečan broj članstava u organizacijama po osobi za celu zemlju. s tim da je minimalni broj 0. (2) sportski ili rekreativni klubovi. “Sada ću vam pročitati spisak dobrovoljnih organizacija. (8) dobrotvorne organizacije i (9) druge dobrovoljne organizacije. ili uopšte niste član organizacije tog tipa?“ Pitanje se odnosilo na sledećih devet tipova organizacija: (1) crkve i verske organizacije. (6) organizacije za zaštitu okoline. do 1998-99. kulturne ili umetničke organizacije. rezultati potiču iz “Godišnjeg pregleda rezultata na nacionalnom nivou. (3) obrazovne. (5) političke stranke ili pokreti. Zavisna varijabla je indeks ukupnog broja potvrđenih članstava (aktivnih ili neaktivnih). za svaku od njih. (7) profesionalna udruženja. da li biste mi. (4) radnički sindikati. a maksimalni 9. NEZaVISNE VarIJaBLE Na NIVOu ZEMLJE BNP per capita. ZaVISNa VarIJaBLa Članstvo u organizacijama.dOdaTak a Kodiranje varijabli Sledi opis kodiranja svake od varijabli korišćenih u statističkoj analizi iz četvrtog poglavlja.

Poverenje u druge. kodirana je sa 1 = zapadna. .188 Dodatak A ljuje organizacija Fridom Haus. i 1996-97. Tip prethodnog režima. tako da viši rezultat odgovara većim političkim pravima i građanskim slobodama. kodirana u skladu sa sledećih osam kategorija sa: 1 = manje od 2. kodirano skalom od 1 do 9. Gledanje televizije.“ Obrazovanje. kodiran po godinama starosti. plate. 2 = 1-2 sata dnevno. 4 = više od 3 sata dnevno. 3 = 2-3 sata dnevno. računajući sve nadnice. Želeli bismo da znamo u kojoj je grupi vaše domaćinstvo.000 ili više stanovnika. Ova promenljiva koja je preuzeta iz knjige Sukob civilizacija Samjuela Hantingtona. 0 = ženski. sa specifičnim kodom za svaku zemlju. s tim što je skala od 1 do 7 obrnuta. Ovaj pojam. Rod 1 = muški. 2 = 2. kao odgovor na sledeće pitanje: “Ovo je skala dohodaka.000-500. kodiran skalom od 1 do 10 u svakoj zemlji.000. kodiran sa 1 = ne gledam TV ili nemam pristup TV. god. godinu. 8 = 500. NEZaVISNE VarIJaBLE Na INdIVIduaLNOM NIVOu Dohodak. kao odgovor na sledeće pitanje: “koji je najviši nivo obrazovanja koji ste dostigli?“ Uzrast. 0=ne). Civilizacija. kodiran je sa dve dummy varijable: prethodno autoritarno iskustvo (1=da. 6 = 50. penzije i druge prihode koji u njega ulaze.000. 0 = nezapadna. kao odgovor na pitanje: “uopšteno govoreći. 5 = 20. Cifre koje su korišćene u analizi predstavljaju prosek skorova za politička prava i građanske slobode i za 1995-96. 4 = 10.000-10. Veličina grada.000. Samo upišite slovo grupe kojoj pripada vaše domaćinstvo pre poreza i drugih odbitaka.000-5. 3 = 5.000-50.000. 7 = 100.000.000. uzet iz dela Totalitarni i autoritarni režimi Huana Linca. 0=ne) i prethodno komunističko iskustvo (1=da.000-20. da li biste rekli da se većini ljudi može verovati ili da morate da budete vrlo oprezni u odnosima sa ljudima?“ kodirano je sa 1 = ljudima se može verovati i 0 = treba biti vrlo oprezan.000. Odgovor na pitanje: “da li uopšte gledate televiziju? koliko vremena obično utrošite na gledanje televizije u proseku jednog dana u nedelji?“.000-100.

Vidi. rezultat je “3“. . 389. ako su obe postmaterijalističke stavke dobile visok prioritet. I. str. Modernizacija i postmodernizacija. ako su obe materijalističke stavke dobile visok prioritet. ako je visok prioritet dat jednoj materijalističkoj i jednoj postmaterijalističkoj stavki skor je “2“. a druga i četvrta postmaterijalističke. a ako ispitanik napravi samo jedan izbor ili ne napravi nikakav izbor. “Obezbeđivanje ljudima većeg uticaja prilikom donošenja važnih vladinih odluka“.Kodiranje varijabli 189 Postmaterijalizam. Ova promenljiva preuzeta je neposredno iz rada ronalda Inglharta. gde on kaže: Ovaj indeks se bazira na prvom i drugom izboru ispitanika u originalnoj bateriji od četiri materijalističke/postmaterijalističke vrednosti. “Zaštita slobode govora“. rezultat je – nema podataka. rezultat je “1“. za šta biste od ovoga što je navedeno na kartici rekli da je najvažnije? a šta bi bilo sledeće po važnosti?“ Ispitaniku se onda nudi sledeći izbor: “Održavanje reda u državi“. konkretno pitanje glasi: “ako biste morali da izaberete. Smatra se da su prva i treća opcija materijalističke. r. “Borba protiv povećanja cena“. na primer.

85 1.59 3.5 1.5 2.7 20.0 27.04 0.22 2.12 1.82 Politička prava BNP per capitab i građanske (u 1.48 2.6 23.4 13.5 2.14 1.07 1.0 1.5 1.39 1.39 1.8 6.5 1.7 11.2 6.5 2. Nemačka Španija urugvaj rumunija Slovačka argentina Češka republika Filipini Mađarska .5 Zemlja Sjedinjene države Južna afrika australija Švedska Finska Norveška Južna koreja Čile Švajcarska Brazil Z.9 8.0 1. po osobia 3.6 9.0 3.62 2.68 2.8 3.3 8.47 2.44 1.4 1.000 USD) slobodec 30.5 1.dOdaTak B Skorovi zemalja za glavne varijable Tabela B.0 2.0 3.12 2.3 22.0 2.4 8.4 19.0 1.7 10.5 1.10 1.2 21. Skorovi zemalja za glavne varijable Prosečan broj članstva u org.1.7 16.0 1.5 1. Nemačka Venecuela I.2 7.9 5.45 2.07 2.5 1.0 1.0 2.3 18.12 1.32 2.

59 0.10 1.5 4.5 2.3 2.1 23.04 4.32 2.12 2.12 1.22 2.44 1. Postkomunističke srednja vr.6 9. Nemačka Venecuela I.68 2.4 7. Nemačka Španija urugvaj rumunija Slovačka argentina Češka republika Filipini Civilizacijad zapadna nezapadna zapadna zapadna zapadna zapadna nezapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna zapadna nezapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna Tip prethodnog režima demokratski autoritarni demokratski demokratski demokratski demokratski autoritarni autoritarni demokratski autoritarni demokratski autoritarni komunistički autoritarni autoritarni komunistički komunistički autoritarni komunistički autoritarni .60 1.39 1.5 3.5 1. Prosečan broj Politička prava članstva u org.Skorovi zemalja za glavne varijable 191 Zemlja rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska Starije demokratije srednja vrednost Postautoritarne srednja vr.4 Zemlja Sjedinjene države Južna afrika australija Švedska Finska Norveška Južna koreja Čile Švajcarska Brazil Z.0 3.14 1.59 3.5 1. po BNP per capitab i građanske osobia (u 1.07 2.45 2.66 0.64 0.45 0.36 2.85 1.39 1.47 2.000 USD) slobodec 0.82 Prosečan broj članstva u organizacijama 3.62 2.5 1.1 2.07 1.5 2.7 6.48 2.12 1.86 0.2 4.

59 0. Civilizacijad zapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna nezapadna zapadna u glavnom nezapadna zapadne i nezapadne .64 0.192 Prosečan broj članstva u organizacijama 0.82 Dodatak B Tip prethodnog režima komunistički komunistički komunistički komunistički komunistički komunistički komunistički demokratski autoritarni komunistički Zemlja Mađarska Letonija rusija Estonija ukrajina Litvanija Bugarska Starije demokratije srednja vr.86 0.66 0.60 1.36 2. Postkomunističke srednje vr.70 0. Postautoritarne srednja vr.82 0.45 0.

januara do 8. prikazuje opštu raspodelu ova tri uzorka prema polu. godine. i prebivalištu u gradskim i seoskim sredinama. godine. u okviru dvomesečnog “omnibusa“. obrazovnom nivou. a uzorak je bio reprezentativan po polu.1. Istraživanjem je obuhvaćeno stanovništvo evropskog dela ruske Federacije (uključujući i region urala) od 16 godina naviše. februara 1999. februara 1999. regionu i prebivalištu u gradskim i seoskim sredinama. S obzirom na slabu telefonsku mrežu u rusiji. godine. Tabela C. Istraživanje je obuhvatilo stanovništvo i Zapadne i Istočne Nemačke od 28 godina ili starije.008 u Zapadnoj Nemačkoj.dOdaTak C Anketno istraživanje Studija o članstvu u organizacijama u postkomunističkim zemljama (PCOMS) anketno istraživanje Studija o članstvu u organizacijama u postkomunističkim zemljama (PCOMS) sprovedeno je u rusiji i Nemačkoj početkom 1999. .230 u Nemačkoj je anketu sproveo Institut za socijalna istraživanja i analizu (FOrCa). godinama starosti. Svi intervjui su obavljeni telefonskim putem. na primer. od 25. 230 Vidi. regionu. str. nivou obrazovanja. pri čemu su oba uzorka bila reprezentativna po polu. How Russia Votes (Chatham. u rusiji je anketu sproveo Sveruski centar za izučavanje javnog mnjenja (VTsIOM). kao što je uobičajeno za ruska anketna istraživanja. uz korišćenje kompjuterskih tehnika. raspravu u Stephen White. a finansirano je sredstvima Nacionalne fondacije za nauku (grant #SBr-9810584). svi intervjui su obavljeni u neposrednom razgovoru. richard rose i Ian Mcallister. uzorak se sastojao od 1.009 intervjua obavljenih u približno 80 gradskih naselja i seoskih oblasti evropskog dela rusije. uzorak je činilo 1. godinama starosti i obrazovanju. 271-279. godinama starosti.: Chatham House. 1997).003 intervjua u Istočnoj Nemačkoj i 1. od 10. Sve u svemu. januara do 11.

1.3 43.0 13. radnički sindikat e. dobrotvorna organizacija i.009 Dodatak C Istočna Nemačka (%) Zapadna Nemačka (%) 57.5 10. Distribucija ispitanika u anketi PCOMS Rusija (%) Rod ženski muški Godine starosti ispod 30 30-39 40-49 50-59 60-69 preko 70 Obrazovanje niže srednje više visoko Važeći 58. god) Anketni upitnik Pored niza demografskih informacija u anketi PCOMS postavljena su sledeća dolenavedena pitanja. muzička ili obrazovna organizacija d.9 1.2 11.8 16.7 12. Pročitaću vam spisak različitih tipova organizacija.6 1.9 6.003 56.5 23. Politička stranka f. Organizacija za zaštitu okoline g.5 21.4 1. Stručno udruženje h.0 16. a zapadnonemačkim samo pitanja 6-8: P1. Sportska ili rekreativna organizacija c.0 21.1 19. Neka druga dobrovoljna organizacija . možete li mi za svaku od njih reći da li ste bili njen aktivan ili neaktivan član ili niste bili član takve organizacije? a. umetnička.2 22.5 41.008 Izvor:PCOMS (1999.8 9.4 52.2 17. u Sovjetskom Savezu/ddr postojale su razne vrste organizacija u kojima je učestvovalo mnogo ljudi.4 21.9 42.8 3.5 13. ruskim i istočnonemačkim ispitanicima postavljeno je svih 12 pitanja.9 1.1 2.1 1.3 22.7 28.7 72.0 20.1 16.4 20.9 74. Crkvena ili verska organizacija b.5 6.2 20.194 TaBELa C.

instaliranje. Nisam ni čuo/čula za te organizacije i njihove aktivnosti 2. ponekad 3. ostati isti 4. Gledajući unatrag. u teškim situacijama (jednostavno zbog podrške). organizovane izvan partije. b. retko 4. nešto gori 5. starijoj osobi. Počevši od sredine 1980-ih godina. itd. nešto bolji 3. ali samo s vremena na vreme 4. učestvovao/učestvovala sam. nešto bolji . za rad (montiranje. nikada a. P4. u to vreme. itd) c. odnosili prema takvim aktivnostima? 1. mnogo bolji 2. Molim vas da pokušate da se setite kako ste se osećali krajem 1980-ih godina kada su se u ddr/SSSr-u događale sve te promene. u periodu postojanja Sovjetskog Saveza/ddr. mnogo bolji 2. P3. za brigu o članu vaše porodice (bebi. Čuo/čula sam za njih ali u njima nisam učestvovao/ učestvovala 3. Bio/bila sam prilično aktivan učesnik 5. u ddr/SSSr-u počele su da se pojavljuju mnoge male i neformalne grupe i organizacije.Anketno istraživanje PCOMS 195 P2. na kolima. Šta ste vi očekivali u pogledu vašeg života? Očekivao/očekivala sam da će mi život biti: 1. često 2. Bio/bila sam vrlo aktivan/aktivna i čak sam pomagao/ pomagala u organizaciji i vođenju sastanaka. kako biste opisali promene u vašem životu u protekloj deceniji u poređenju sa onim što ste očekivali? Moj život je u protekloj deceniji postao: 1. mnogo gori P5. kako ste se vi. koliko često ste se oslanjali na pomoć prijatelja: 1. popravljanje) u kući.

Zainteresovan/zainteresovana sam za te aktivnosti ali nemam vremena da u njima učestvujem 4. nikada a. uopšteno govoreći. često 2. Sportska ili rekreativna organizacija c. Organizacija za zaštitu okoline g. za rad (montiranje. da li biste mi za svaku od njih mogli reći da li ste sada njen aktivni ili neaktivni član. Neka druga dobrovoljna organizacija akO ISPITaNIk NIJE ČLaN NI JEDNE OrGaNIZaCIJE: P8. instaliranje. itd) c. nešto gori 5. Niko me nije pozvao/ponudio mi da se učlanim 2. ostao isti 4. Pročitaću vam spisak dobrovoljnih organizacija. Politička stranka f. radnički sindikat e. za brigu o članu vaše porodice (bebi. u teškim situacijama (jednostavno zbog podrške). ne želim da pripadam ni jednoj organizaciji . na kolima.196 3. itd. dobrotvorna organizacija i. ponekad 3. b. P7. da sam više znao/znala možda bih se rešio/rešila da učestvujem 3. Nisam zainteresovan/zainteresovana. muzička ili obrazovna organizacija d. umetnička. ili niste član nijedne takve organizacije: a. mnogo gori Dodatak C P6. koliko često se ovih dana oslanjate na pomoć prijatelja: 1. retko 4. koji od sledećih razloga najbolje objašnjava zašto niste član ni jedne od ovih organizacija? 1. popravljanje) u kući. Nisam stvarno upoznat/upoznata sa aktivnostima ovih organizacija. Crkvena ili verska organizacija b. starijoj osobi. Stručno udruženje h.

po vašem mišljenju. uvek 2. mnogo gori P10. mnogo gori P11. postali odnosi među ljudima u celokupnom ruskom/istočnonemačkom društvu u poslednjih 10 godina? Odnosi među ljudima u ruskom/istočnonemačkom društvu postali su: 1. drugi razlozi 197 P9. teško je reći . mnogo bolji 2. skoro nikad 5. koliko ste zadovoljni razvojem demokratije u Istočnoj Nemačkoj/ rusiji? 1. prilično sam zadovoljan/na 3. kako stoji stvar sa vama lično. mnogo bolji 2. ostali su isti 4. koliko često verujete da će vlada vaše države uraditi ono što treba? 1. Smatram da su ove organizacije potpuno beskorisne 6. uglavnom 3. kakvi su. vrlo sam zadovoljan/na 2. nešto bolji 3. nešto gori 5. nešto gori 5.Anketno istraživanje PCOMS 5. nisam uopšte zadovoljan/na P12. ponekad 4. ostali su isti 4. nisam naročito zadovoljan/na 4. nešto bolji 3. kakvi su postali međuljudski odnosi u vašem životu? Odnosi među ljudima u mom bliskom okruženju postali su: 1.

što je još značajnije. samo je jedno lice koje sam kontaktirao odbilo da bude intervjuisano. postupak pronalaženja ispitanika bio komplikovaniji. S obzirom na to da je pokrivenost rusije telefonskom mrežom relativno mala i pošto je. teško naći ruse . u Istočnoj Nemačkoj. u rusiji je. dao mi je spisak ljudi u Lajpcigu i Istočnom Berlinu koji su se saglasili da razgovaraju sa američkim istraživačem koji bi želeo da im postavi neka pitanja u vezi sa njihovim “životnim iskustvima“. zvanični institut za anketna istraživanja FOrSa. da bih olakšao postupak selekcije izabrao sam po dva grada u svakoj zemlji za izradu uzorka – Moskvu i Sankt Peterburg u rusiji i Berlin i Lajpcig u Istočnoj Nemačkoj – i u svakom od njih obavio po 15 intervjua.dOdaTak d Dubinski intervjui METOdI uZOrkOVaNJa Pri izboru ispitanika iz rusije i Istočne Nemačke. i kroz istoriju i kao središta disidentske aktivnosti tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. Izbor baš ovih gradova određen je njihovom komplementarnošću jer su Moskva i (Istočni) Berlin uporedivi po jedinstvenom značaju. Iako je najbolje da se metodi uzorkovanja ne mešaju. obrazovanja i ekonomskog stanja. kako u prošlosti tako i u sadašnjosti. praktična stvarnost mog projekta bila je takva da sam morao da primenim dva sasvim različita postupka. zanimanja. dok su Sankt Peterburg i Lajpcig uporedivi po svom kulturnom i političkom značaju. Iako taj institut nije evidentirao kakav je bio odziv kada je beležio imena i kontaktne informacije potencijalnih ispitanika. koji je i sam sproveo veliku anketu. međutim. kao glavni i najznačajniji gradovi u svojim zemljama. kao i zbog svog današnjeg relativnog ekonomskog uspeha. kako bih obuhvatio ljude različitog uzrasta. nastojao sam da obezbedim veliku raznolikost pripadnika oba društva.

preporučljivo je da izabere ispitanike koji su u najvećoj mogućoj meri slični tom stanovništvu. bilo je razložnije da se upotrebe samo tri osnovne kategorije odnosno “nisko. . i da koriste široku mrežu istraživača na terenu da bi našli ispitanike preko svojih poznanika.1. Štaviše. kada se radi o obrazovanju. “srednje“ i “visoko“. On procenjuje da bi istraživač koji ide od vrata do vrata. teško je odrediti koliko su “tipična“ ili “neuobičajena“ gledišta i iskustvo bilo kog ispitanika u poređenju sa gledištima i iskustvima ljudi sa sličnim osnovnim demografskim karakteristikama. To je zahtevalo da od mojih ruskih prijatelja i poznanika zatražim da mi pomognu da nađem ispitanike i da sa njima stupim u kontakt. Bez obzira na tu konstataciju. Pošto je broj ispitanika u dubinskim intervjuima bio mali. Međutim. naročito kada se istraživač oslanja na metod kvotnog uzorka. 232 Obratite pažnju na činjenicu da sam u tabeli d. jer to može samo da poveća verodostojnost i eksplanatornu snagu argumenata izvedenih iz malog uzorka. Iako je manje sistematičan od metoda izrade slučajnog stratifikovanog uzorka. odnosno da pronađem ljude koje pre intervjua nisam upoznao a koji se uklapaju u određene kategorije po polu.232 u mom uzorku su prezastupljeni visokoobrazovani rusi. koji sam mogao da koristim u Istočnoj Nemačkoj. Pa ipak. prikazuje osnovnu distribuciju mojih 60 ispitanika koje poredim sa sličnom grupacijom iz velike reprezentativne ankete o kojoj je reč u dodatku C. Tabela pokazuje da moji ispitanici po rodu i starosti približno odgovaraju onima iz ankete. prevelika zastupljenost je uobičajeni problem u malim istraživanjima. trebalo da zakuca na preko 300 vrata da bi našao 20 ljudi koji su saglasni da učestvuju u anketi. smatram da ova prezastupljenost ne iskrivljuje analizu pošto su ispitanici u dubinskom intervjuu slični velikom uzorku u većini 231 Jedan od službenika velikog ruskog anketnog instituta nezvanično mi je rekao da se tako sprovode sve ankete u rusiji. duBINSkI uZOrak u ŠIrOJ kOMParaTIVNOJ PErSPEkTIVI kada se sprovodi dubinsko proučavanje. ovaj kvotni uzorak mi je ipak omogućio da u rusiji pronađem i intervjuišem ljude koji su po svojoj raznolikosti bili uporedivi sa mojim istočnonemačkim ispitanicima.Dubinski inervjui 199 koji su voljni da učestvuju u anketama231 morao sam da primenim model kvotnog uzorka.1. Tabela d. nemoguće je postići reprezentativnost velikih anketa jer mnogi različiti tipovi ljudi ne mogu biti obuhvaćeni malim brojem ispitanika. godinama starosti i nivou obrazovanja. kategorije “više“ i “visoko“ obrazovanje iz velike ankete sažeo u kategoriju “visoko“. koji nisu obuhvaćeni uzorkom. ako istraživač nastoji da dođe do zaključaka koji se primenjuju na celokupno stanovništvo.

0% 20. PCOMS (1999) 0.9% 2.43 0. Poređenje odgovora intervjuisanih ispitanika i rezultata ankete PCOMS Ispitanici u dubinskom intervjuu Rusija Istočna Nemačka Ispitanici u velikoj anketi Rusija 58.1. iako su dva od svakih osam članova napustila partiju do sredine osamdesetih godina.5% 41.1.1% 17.5% 23.60 Prosečan broj članstava u organizacijama po osobi (danas) Važeći 30 30 Izvor: Intervjui autora (1998).2% 22.4% 52. . Tabela d.4% 21.4% 6.3% 82.9% 74.8% 1.4% 41.3% 22.7% _ Istočna Nemačka 42.78 1009 1003 drugih stvari i pošto je efekat obrazovanja ionako unekoliko ograničen.5% 23. kao što se vidi u petom poglavlju.200 Dodatak D TaBELa d.2% 31.45 0.1% 19.5% 21.3% _ rod ženski 50% (15) 50% (15) muški 50% (15) 50% (15) uzrast ispod 30 17% (5) 10% (3) 30-39 27% (8) 30% (9) 40-49 27% (8) 30% (9) 50-59 20% (6) 10% (3) preko 60 10% (3) 20% (6) Obrazovanje niže 0 7% (2) srednje 27% (8) 60% (18) visoko 73% (22) 33% (10) bivši članovi komunističke partije članovi 13% (4) 27% (8) nečlanovi 87% (26) 73% (22) Broj članstava u organizacijama (danas) 0 19 18 1 9 9 2 2 1 3 0 1 4 0 1 0.2% 83.1% 57.6% 16. isto tako navodi procenat bivših članova komunističke partije u obe zemlje što pokazuje neznatnu prezastupljenost bivših članova partije u mom istočnonemačkom uzorku.0% 16.

u obe zemlje. Što se tiče učešća u dobrovoljnim organizacijama danas. Prvo pitanje odnosi se na poverenje u institucije. stope učešća su nešto veće u Istočnoj Nemačkoj. predsednik/kancelar.45 u velikoj anketi). Poređenje odgovora intervjuisanih ispitanika sa rezultatima Barometra novih demokratija (NDB) i Barometra nove Rusije (NRB) Rusija NRB srednja Istočna vrednost Nemačka 32% 60% 8% 37% 70% 79% 30% 73% 86% 30 201 NDB srednja vrednost 31% 53% 16% 45% 53% 73% 63% 32% 65% 9087 Prosečno poverenje u institucije Nepoverenje 50% 46% Skepsa 45% 42% Poverenje 6% 10% Pozitivna ocena političkih režima komunistički 63% 51% Postojeći 50% 36% kroz pet godina 80% 49% Pozitivna ocena ekonomskih režima komunistički 74% 61% Postojeći 33% 14% kroz pet godina 44% 63% Važeći 30 3535 Izvor: Podaci za rusiju i Istočnu Nemačku uzeti su iz autorovih intervjua (1998). prikazuje raspodelu ispitanika iz druge komparativne perspektive. rezultati Barometra nove rusije preuzeti su od Vajta. gde je prosečan broj članstava u organizacijama po osobi 0. 1. a podaci Barometra novih demokratija od rouza Mišlera i Herpfera (1998). crkva.1.Dubinski inervjui TaBELa d.2.78 u velikoj anketi). mediji. koje sam ponovio na kraju dubinskih intervjua. pokazuje broj mojih ispitanika koji su članovi 0. političke partije. parlament. vojska. sindikati i privatno preduzetništvo).43 (0.60 (0. na skali od jedan do sedam. 2. ovoga puta je težište na nekoliko zatvorenih pitanja o stavovima iz Barometra nove rusije (NrB) i Barometra novih demokratija (NdB). i od ispitanika se traži da. rouza i Makalistera (1997). 3 ili 4 takve organizacije. intervjuisani ispitanici imaju nešto niži nivo članstva nego ispitanici u većem uzorku. državni službenici. rangiraju poverenje koje imaju u 12 različitih institucija (vlada. kao što se i moglo očekivati. nego u rusiji gde je rezultat 0. policija. sudovi. . Tabela d. tabela d. ali su dobijeni rezultati još uvek u istom opštem rasponu.2.

Democracy and Its Alternatives.233 rezultati pokazuju da su ruski ispitanici vrlo blizu srednjoj vrednosti NrB. odnosno traže ocenu ispitanika o bivšem. Slovenija. pokazuju procenat ispitanika iz moja dva uzorka koji su naveli da nemaju poverenja.202 Dodatak D ričard rouz i njegove kolege dele odgovore u tri kategorije: nepoverenje (1 ili 2).2. pri čemu se odgovori iznad nule kodiraju kao “pozitivni“. Što se tiče političkih režima. ruski ispitanici pokazuju mnogo veće nepoverenje nego Istočni Nemci. Slovačka. odgovori istočnonemačkih ispitanika manje su pozitivni od srednje vrednosti NrB kada se radi o prethodnom komunističkom režimu. Mađarska. a naročito oni iz Istočne Nemačke. Od ispitanika je zatraženo da svaki režim ocene zasebno na skali od apsolutnog zadovoljstva do apsolutnog nezadovoljstva od +100 do -100. Međutim. pokazuje da su odgovori mojih ruskih ispitanika pozitivniji od srednje vrednosti NrB u ocenjivanju komunističkog. . u poređenju sa prosečnim rezultatima NrB i devet centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja iz NdB. tabela d. 233 Vidi richard rose. Nasuprot tome. jer više ljudi ima pozitivan stav prema starom komunističkom režimu nego prema ovom sadašnjem. a rezultati su približni srednjoj vrednosti NrB.2. Sledeća dva pitanja iz tabele d. 4 ili 5) i poverenje (6 ili 7). sadašnjeg i. veoma visok procenat sva četiri uzorka ima pozitivan stav. ruski obrazac ostaje isti – mnogi moji ispitanici ocenjuju prethodni privredni sistem pozitivnije od sadašnjeg. ali su zato pozitivniji u odnosu na postojeći režim. William Mishler i Christian Haerpfer. što ne iznenađuje s obzirom na mnoge probleme i visok stepen razočaranja u rusiji danas. rumunija. Zemlje obuhvaćene Barometrom novih demokratija su Bugarska. Pri ocenjivanju budućnosti. I u ovom slučaju ispitanici u sva četiri uzorka sa optimizmom gledaju na budućnost. Poljska. ipak. da su skeptični ili da imaju poverenja u institucije.2. skeptičnost (3. budućeg režima. a istočnonemački ispitanici srednjoj vrednosti NdB. ako se uporede jedni s drugima. obrazac Istočnih Nemaca odstupa od srednje vrednosti NdB jer mnogo više mojih ispitanika ima pozitivan stav o postojećem režimu nego o bivšem komunističkom. Češka republika. Prvi redovi u tabeli d. naročito. ponavljaju glavnu zavisnu varijablu iz rouzovih studija. Međutim. iako ove rezultate treba tumačiti oprezno jer odgovore mnogih mojih ispitanika prati fraza “nadam se“ ili “uz božju pomoć“! Što se tiče ekonomskih režima. sadašnjem i budućem političkom i ekonomskom režimu. Belorusija i ukrajina. na moje ispitanike se. Naravno. primenjuje osnovni obrazac NrB.

2. u Istočnoj Nemačkoj je najduži intervju bio dva sata i 20 minuta. usredsređujući se na teme kao što su društveni obrasci. odnosno njenom životu. Ispitanici iz mog intervjua razlikuju se po polu.1. obično u kući ispitanika ili. Tabele d. a najkraći samo 40 minuta. i d. privatne mreže i nivoi poverenja. kao i opšte vrednosti i ideali. Iako sam ja pokretao teme u svakom razgovoru. ponekad. Štaviše. što omogućava interpretativnu analizu uzroka neparticipacije građana u postkomunističkim društvima. godine. usmeravao sam ispitanika kroz razgovor o njegovom. jer je to izgleda doprinosilo da se ispitanik ugodnije oseća. i to obično onim redom kojim su navedene u smernicama. uključujući i veliku anketu koja je u središtu petog poglavlja i ankete NrB i NdB sprovedene u više zemalja. ako im je to više odgovaralo. marta-aprila i jula u rusiji i majajuna u Istočnoj Nemačkoj. Tokom svakog intervjua. Ovim razgovorima obično nije prisustvovalo nijedno drugo lice. članstvo u organizacijama. zanimanju i prethodnom članstvu u komunističkoj partiji i imaju prosečne skorove u pogledu članstva u organizacijama i pitanja koja se odnose na stavove o nacionalnim i regionalnim očekivanjima. što sam ja dopuštao. a ponekad su uz njih bili služeni hrana i piće. Intervjue sam sprovodio sam. . OPIS INTErVJua Svi intervjui su obavljeni 1998. a najkraći 55 minuta. Prosečno trajanje intervjua je bilo skoro identično u obe zemlje: sat i 24 minuta u rusiji i sat i 25 minuta u Istočnoj Nemačkoj. razgovori su bili vrlo neformalni.Dubinski inervjui 203 Moj cilj je da intervjuisane ispitanike postavim u širu komparativnu perspektivu. Transkripti intervjua obezbedili su mi obilje uporedivih podataka. vreme i pažnja koju sam posvećivao određenom pitanju razlikovali su se u zavisnosti od toga šta je za određenog ispitanika bilo najznačajnije i najrealnije. konvergencija sa rezultatima velike analize – bar orijentaciono – ukazuje na to da se rezultati ove male dubinske analize mogu generalizovati i primeniti na šire stanovništvo. ali je u nekoliko slučajeva ispitanik želeo da bude prisutan njegov/njen bračni drug ili prijatelj. pokazuju da su ispitanici iz mog dubinskog intervjua zaista uporedivi sa onima iz velikih uzoraka. na nemačkom ili ruskom jeziku. godinama starosti. Sve intervjue sam snimao na kaseti i zatim transkribovao u tekstualne dokumente. Najduži intervju u rusiji trajao je sat i 50 minuta. na njihovom radnom mestu ili u stanu u kojem sam odsedao. da bi se mogla obaviti analiza uz pomoć kompjutera. obrazovanju.

204 TaBELa d. sindikat nema nema nema IN01 Berlin IN02 Berlin IN03 Berlin IN04 Berlin IN05 Berlin IN06 Berlin IN07 Berlin IN08 Berlin IN09 Berlin IN10 Berlin IN11 Berlin IN12 Berlin IN13 Berlin IN14 Berlin IN15 Berlin IN16 Lajpcig IN17 Lajpcig IN18 Lajpcig IN19 Lajpcig . Karakteristike ispitanika u dubinskom intervjuu ID Grad Pol Uzrast Obrazov. profesionalna org. Zanimanje M Ž Ž Ž M Ž M M Ž M Ž M Ž M Ž Ž Ž M Ž 47 33 42 37 46 29 49 62 39 42 27 29 69 32 56 41 40 32 47 visoko srednje srednje srednje visoko visoko visoko visoko visoko srednje srednje srednje niže srednje visoko srednje srednje srednje srednje vodi transportno preduzeće građevinski preduzimač kuvarica u bolnici domaćica novinar nastavnik u osnovnoj školi savetnik za invalide naučnik – tehničke nauke sekretarica vozač kamiona i mehaničar nezaposlena (bila kuvarica) mehaničar penzioner (bila prodavačica) agencija za privremeno zapošljavanje advokat kuvarica u zdravstvenom centru poreski savetnik vodoinstalater knjigovezac u biblioteci Dodatak D Sadašnje članstvo u organizacijama nema sport nema org. nema nema nema nema nema nema politička stranka i profesionalna org.3. obrazovanje nema nema profesionalna org. sport. za prava životinja.

nema nema baštovanstvo dobrotvorna org. bivša nigde medicinska sestra lekar sindikat nezaposlena nema pravnik profesionalna org. Peterburg St. nema nema IN20 Lajpcig IN21 Lajpcig IN22 Lajpcig IN23 Lajpcig IN24 Lajpcig IN25 Lajpcig IN26 Lajpcig IN Lajpcig 27 IN28 Lajpcig IN29 Lajpcig IN30 Lajpcig r01 St.Dubinski inervjui ID Grad Pol Uzrast Obrazov. Peterburg M r11 St. dobrotvorna inženjer sindikat penzioner (bio kulturna org. Peterburg St. kulturna. omladinska. Peterburg Ž r06 r07 r08 r09 St. Peterburg Ž r13 St. Peterburg Ž r05 St. dobrotvorne org. Peterburg M r02 St. Peterburg M r04 St. muzička. inženjer) fizički radnik nema nezaposlena verska org. Peterburg Ž sindikat verska. Peterburg St. Peterburg M r12 St. Peterburg M r03 St. za obrazovni omladinska turizam penzioner nema (i čistačica) . Zanimanje Ž Ž Ž M Ž M M M M M M 63 63 46 56 35 64 33 58 68 32 35 60 59 27 48 55 38 24 28 45 25 31 47 61 srednje niže srednje visoko srednje srednje srednje visoko srednje srednje visoko visoko visoko srednje srednje srednje visoko srednje visoko visoko visoko visoko visoko visoko knjigovođa penzioner (bila prodavačica) sekretarica pravnik u državnoj upravi prodavačica penzioner (bio električar) socijalni radnik profesor u gimnaziji penzioner (bio metalski radnik) baštovan pastor 205 Sadašnje članstvo u organizacijama nema muzička org. bavi se nema nekretninama pravnik nema fizičar sindikat kompanija ženske. Peterburg M Ž Ž Ž r10 St.

dobrotvorna nema r14 St. . nema samopomoć nema nema nema nema nema nema nema nema muzička nema nema umetnička. Zanimanje 32 45 71 47 39 37 53 37 47 52 52 44 26 33 34 59 48 visoko visoko visoko srednje visoko srednje visoko visoko visoko visoko visoko srednje visoko visoko srednje visoko visoko knjigovođa u investicionoj firmi radi u kulturi . Peterburg Ž r15 St. Peterburg M r16 Moskva r17 Moskva r18 Moskva r19 Moskva r20 Moskva r21 Moskva r22 Moskva r23 Moskva r24 r25 r26 r27 r28 Moskva Moskva Moskva Moskva Moskva Ž Ž Ž M Ž M M Ž Ž M M Ž M M M r29 Moskva r30 Moskva u tabeli d.izdavačka kompanija paleontolog daktilograf/ sekretarica sociolog obrazovanja službenik obezbeđenja domaćica direktor instituta za strane jezike kompjuterski tehničar nezaposleni doktor prodavačica niži tehničar šef biroa šef biroa sanitarni tehničar glumac i pozorišni reditelj ekonomista Dodatak D Sadašnje članstvo u organizacijama nema kulturna org.206 ID Grad Pol Uzrast Obrazov. što pokazuje veliku raznolikost uzorka.3. sažete su mnoge karakteristike svakog od ispitanika.

nastojao sam da se usmerim na one teme koje su delovale značajno za život određenog ispitanika. Iako su ovo možda suprotstavljeni zahtevi. organizovao ostala pitanja). koliko dugo stanujete u ovom stanu. u nastavku navodim glavne teme koje sam obrađivao u intervjuima i primere vrsta pitanja koje sam postavljao. radi lakšeg praćenja ovih smernica. želeo bih da pokušate da se što je .Dubinski inervjui SMErNICE Za INTErVJu 207 Intervjui su se sastojali iz dva vrlo različita dela: (1) otvorena pitanja o nizu tema. Gde ste rođeni. nastojao sam da ih u najvećoj mogućoj meri uravnotežim. Za mene je u svakom razgovoru bilo najvažnije da se postaram da se ispitanik oseća prijatno i da bude spreman da slobodno i otvoreno govori o temama i pitanjima koja bih ja pokrenuo. akTIVNOSTI I druŠTVENI OdNOSI Za VrEME kOMuNIZMa Sada bih želeo da vam postavim nekoliko pitanja o vašem životu u Sovjetskom Savezu/ddr. konačno. i (2) odabrana zatvorena pitanja (uglavnom iz Barometra novih demokratija. uVOd 2. nisam svako pitanje postavljao svakom ispitaniku. da bi se utvrdili osnovni i standardni demografski podaci koji bi se mogli upotrebiti za upoređenje odgovora i karakteristika mojih ispitanika sa rezultatima iz većih studija kao što je pokazano u tabelama d. odakle su vam roditelji. mnoga od ovih pitanja sam postavljao kroz razgovor.. ZaGrEVaNJE/BIOGraFIJa Želeo bih da počnem postavljajući vam neka opšta pitanja. gde ste odrasli. 1. ovde sam numerisao pitanja ali se za vreme intervjua nisam kruto držao ovog redosleda (odnosno. drugim rečima. i d. Za neke teme sam od jednog broja ispitanika dobio opširniji odgovor nego od drugih..1.2. Barometra nove rusije i Svetskog pregleda vrednosti). ako bi ispitanik sam počeo da govori o nekom pitanju koje bi u upitniku kasnije došlo na red – što se vrlo često dešavalo – ja sam mu dozvoljavao da nastavi a onda sam. druga važna stvar bila je da intervjui budu što je moguće više standardizovani da bi se njihovi rezultati mogli sistematski porediti. Isto tako. a ne kao kruti upitnik. koliko dugo živite u ovom gradu. umesto da mi odgovorite šta biste radili danas da Sovjetski Savez/ddr još uvek postoje. Sve u svemu.? 3. umesto da ih u celini pročitam onako kako su ovde navedena. Obratite pažnju na činjenicu da sam ovo koristio kao smernice za intervju. shodno tome.

šta ste radili.. Često se kaže da je država pokušavala da kontroliše privatni život ljudi...) – da li su postojale neke alternativne ili neformalne organizacije ili klubovi za koje ste znali? Šta ste o njima mislili? da li ste ikada učestvovali u njihovim aktivnostima? 3.? 3.2. da li ste bili član komunističke partije? a sindikata? Molim vas da mi ispričate nešto o tom iskustvu. stoga. 3. sa svojim hobijima.1. provodeći vreme u krugu porodice i prijatelja. Šta vam je to značilo? koliku je to imalo važnost u vašem životu u to vreme? da li ste bili oduševljeni time ili je to bilo više formalnost i samo formalno članstvo? 3.. stavljali veći naglasak na svoj privatni život. kao što su (nekoliko primera) i mnogi ljudi su učestvovali u njihovim aktivnostima.3.6. – da li ste vi učestvovali u nekim organizacijama te vrste? kojim? kada? koliko dugo? – Šta vam je vaše članstvo u to doba značilo? – da li ste bili zvanični član (plaćali članarinu.. da li ste bili u Pionirskoj organizaciji? da li ste bili član komsomola/ FdJ? Ispričajte mi o tome. u svojim nišama. da li ste vi ikada osećali da država na bilo koji način kontroliše.. kada ste se učlanili. ili se meša u vaše odnose sa porodicom i prijateljima? da li ste se plašili nekoga ili nečega? Vlasti? Organa državne bezbednosti? .. kako ste se osećali.5. kolege. prijatelji. Postojale su razne vrste organizacija i grupa. itd) 3. koliko ste dugo bili član. Šta mislite o tom opisu? da li on odgovara načinu na koji ste vi živeli? Šta je činilo vašu nišu? 3.208 Dodatak D moguće više vratite u ono vreme i ispričate mi o čemu ste tada razmišljali i šta ste tada radili. Ponekad su ddr/Sovjetski Savez opisivani kao društva u kojima su ljudi bili isključeni iz političkog života pa su. itd)? – da li ste ikada imali neke dopunske obaveze/zadatke (obšestvenaja nagruska na ruskom ili gesellschaftliche arbeit na nemačkom) koje vam je davao kolektiv/grupa na vašem radnom mestu? (ako jeste) da li je od vas traženo da to radite? (Molim vas da objasnite. društveni život u ddr/Sovjetskom Savezu očigledno je bio veoma organizovan.4 kako ste obično provodili slobodno vreme? (porodica..

da li mislite da je ovaj opis sovjetskog. ali sa dobrim prijateljima i vezama mogli ste da nabavite skoro sve što ste hteli. uopšte. koliko se sećate tog doba? kakva je bila vaša reakcija na te događaje? da li ste i sami učestvovali u nekim od tih događaja? – ako je ispitanik stvarno učestvovao: da li se vaša (politička) aktivnost nastavila do danas ili je to bila prolazna faza u vašem životu? Zašto? – ako ispitanik nije učestvovao: da li ste imali prijatelja ili bliskih poznanika koji su bili politički aktivni u to vreme? (ako jeste) da .2. Često se kaže da su u vreme SSSr/ddr ljudi morali da prave razliku između onoga što govore glasno u javnosti. GrađaNSka ParTICIPaCIJa 5. javnih demonstracija i skupova raznih vrsta.1. dISIMuLaCIJa 4.7. odnosno istočnonemačkog društva tačan? kako ste vi to doživljavali u sopstvenom životu? Možete li mi dati neki primer? 4.8.Dubinski inervjui 209 3.3. drugim rečima. da su se ljudi plašili da ih neko može prijaviti ili da mogu da imaju problema ili neprijatnosti zbog toga što govore ono što stvarno misle. Poslednjih godina i meseci postojanja ddr/Sovjetskog Saveza pojavilo se mnogo društvenih pokreta. raZLIka IZMEđu JaVNOG I PrIVaTNOG. – da li je to stvarno bilo tako? kako to? Možete li mi dati neki primer? 4. Ljudi kažu da su u Sovjetskom Savezu/ddr veze bile značajnije od novca jer vašim novcem niste mogli da kupite mnogo toga. na poslu ili pred strancima i onoga što pričaju u uskom krugu porodice i prijatelja. da li ste vi (ili neki vaš blizak prijatelj ili rođak) zapali u nevolju ili imali neprijatnosti zato što niste pazili šta govorite glasno i u javnosti? 4. koliko je u tom pogledu situacija drugačija danas? da li se osećate slobodnijim da iznesete svoje mišljenje? da li. postoji nešto o čemu pazite kako govorite u javnosti? da li još uvek ima tema za koje smatrate da ih morate izbegavati u određenim javnim situacijama? 5.1. da li ste vi ili neko od vaših bliskih prijatelja ili porodice imali neke lične probleme/susrete sa organima državne bezbednosti? 3.

da li ste član neke od ovih organizacija? Ili možda neke druge vrste grupa ili organizacija? – ako je odgovor potvrdan.. sportske ili rekreativne organizacije. ili čak bliži? Ili vam porodica ipak ostaje jednu lestvicu više? 6. i mnoge druge).4. političke partije ili pokreti. kako stoji stvar sa prvim slobodnim izborima? da li ste u to doba učestvovali? da li se sećate kako ste se tada sećali i šta ste o njima mislili? da li se to vremenom promenilo?(ako jeste) kako? 5. umetničke.210 li se njihova aktivnost od tada promenila? kako? – (Spontana pitanja u nastavku razgovora. organizacije za zaštitu okoline. koliko je široko vaše shvatanje “porodice“? koga smatrate porodicom? Gde žive vaši rođaci? koliko ste bliski sa onima koji daleko žive? koliko vam je važna porodica? 6. koliko vam je važno prijateljstvo? da li vam je neko od vaših prijatelja blizak kao član porodice.. Sa kim obično provodite slobodno vreme? 6. na primer: (Pokažite karticu: crkvene odnosno verske organizacije. koje. da li se družite sa susedima? ako se družite. da li biste mu ih pozajmili? . raznim iskustvima na sastancima i eventualno prijateljstvima sklopljenim na grupnim sastancima.) Dodatak D 5. rukovodećoj ulozi. PrIVaTNI ŽIVOT 6... dobrotvorne organizacije.1.2.] 6.)] – ako je odgovor odrečan: Zašto ne? [Slede spontana pitanja.6. radnički sindikati.3. odnosno kojih? da li biste rekli da ste aktivan ili neaktivan član? Na koliko sastanaka idete nedeljno? – ako je odgovor potvrdan: [(slede spontana pitanja o doprinosima (finansijskom ili dobrovoljnim radom).. Molim vas da mi ispričate nešto o ljudima u vašem životu koji su vam najbliskiji. kako ste upoznali svoje najbolje prijatelje (ili bračnog druga)? 6. koliko je blizak vaš odnos? da li ikada posećujete susede samo radi razgovora ako bi vam sused tražio pare na zajam. ko su oni? 6. danas u vašem gradu ima svih vrsta organizacija u koje se ljudi mogu učlaniti.3.5.. profesionalna udruženja. muzičke ili obrazovne organizacije.2.

nacionalna vlada. Možete li mi za svaku od njih reći koliko joj verujete? (POkaZaTI karTICu) koja vrednost na skali od 1 do 7. državna služba. velike kompanije. vaši susedi. školski sistem.2. šira porodica] 7. smatrate da spada u vašu generaciju? 8. spontana. prijatelji. najbolje odgovara svakoj od njih? [pravosuđe. gde 1 označava apsolutno nepoverenje. ženski pokret. da li možete da se setite nekog značajnog događaja (jednog ili više) u svetu za koji smatrate da je oblikovao vaša politička uverenja? Molim vas da objasnite šta je to bilo i kako je na vas uticalo. itd] 8.8. Navešću vam jedan broj organizacija i institucija. [Slede neobavezna.3. sindikati. uža porodica. da li biste rekli da se većini ljudi može verovati ili da morate da budete vrlo oprezni u odnosima sa ljudima? 7. a 7 veliko poverenje. zeleni/ekološki pokret. uopšteno govoreći. štampa. ljudi sa kojima radite.Dubinski inervjui 6. kancelar (predsednik). po vašem mišljenju. otvorena pitanja: u zavisnosti od odgovora ispitanika na prethodno pitanje. POVErENJE 7.4.3.1. vaša lokalna vlast. . Po čemu se vaša generacija razlikuje od drugih? da li smatrate da stariji ili mlađi ljudi gledaju na svet drugačije od vas? Zašto? 8. otprilike. Za koju starosnu grupu. policija.2. kako stoji stvar sa kolegama na poslu? 211 6. parlament. kako i koliko su se međuljudski odnosi promenili u godinama posle pada SSSr/ddr? a kako stoje stvari u uskom krugu vaše porodice i prijatelja? 7. uzeo sam neke od institucija koje su postavili na jedan ili drugi kraj skale i (a) pitao ih zašto i (b) zamolio da mi nešto kažu o svojim iskustvima sa tom institucijom ili grupom. vaša regionalna vlada.1. političke stranke. privatna preduzeća. GENEraCIJE 8.7. da li smatrate da bolje razumete ljude koji su vam bliži po godinama nego druge ljude? Zašto? koliko je jak vaš osećaj solidarnosti sa ljudima vaših godina u poređenju sa ljudima druge starosne dobi? 8.

4. Mnogi ljudi.3. OPŠTE VrEdNOSTI I IdEaLI Dodatak D 9.1. EkONOMSka SITuaCIJa (LIČNa I OPŠTa) 11. što je najbolja ocena. POLITIka (LIČNa I OPŠTa) 10.212 9. da li ste vi ili neko iz vaše porodice bili nezaposleni u bilo kom peri- . šta je ljudima bilo važno onda. kada govore o vremenu SSSr/ddr. da li bilo koja politička stranka zastupa vaše gledište? – ako je odgovor potvrdan: koja je to stranka? – ako je odgovor potvrdan: koliko ste bliski sa tom strankom? – ako je odgovor potvrdan: da li ste član te stranke? 10. da li smatrate da ste optimista. Po vašem mišljenju. što je najgora ocena [POkaZaTI karTICu] – Gde biste na ovoj skali postavili bivši komunistički režim? – Gde biste na ovoj skali postavili vaš postojeći sistem vladavine sa slobodnim izborima i više stranaka? – Gde biste na ovoj skali postavili vaš sistem vladavine kroz pet godina? 10. a na dnu minus 100. bilo dobro u vreme SSSr/ddr? 10.1. izražavaju neku vrstu nostalgije za tim vremenima. od kojih se vrednosti sastoji današnje društvo? kako su se one promenile u poređenju sa vremenom SSSr/ddr? drugim rečima. Šta je..1.2. uopšteno govoreći. Na vrhu je plus 100. a šta im je važno danas? 9. uglavnom zato što su tada postojale drugačije vrednosti i ideali. da li glasate? da li mislite da je važno da izbori budu slobodni? 10. kakva je vaša sadašnja situacija u pogledu zaposlenja? 11.4. Ovo je skala za ocenjivanje funkcionisanja sistema vaše vlade. pesimista ili nešto između? Zašto? 9.2.. Od kojih biste vrednosti najviše voleli da se sastoji društvo u nekom idealnom svetu? Zašto baš od tih? 9.3.] 11.2. po vašem mišljenju. [Specifična pitanja o glasanju na prethodnim izborima.

(POkaZaTI karTICu) – Gde biste na ovoj skali postavili socijalističku privredu pre 1989/1991? – Gde biste na ovoj skali postavili sadašnji privredni sistem? – Gde biste na ovoj skali postavili vaš privredni sistem kroz pet godina? 11. Ovde je skala za ocenjivanje funkcionisanja privrede: vrh je plus 100.3.5.. da li ste vi ili neki drugi član vaše porodice u nekom periodu protekle godine radili skraćeno ili niste od poslodavca dobili punu platu za punu radnu nedelju? (ako je odgovor ’da’ za vas ili člana porodice) koliko je nedelja to trajalo? 11. Želeo bih da znam u kojoj je grupi vaše domaćinstvo. računajući sve nadnice.6.] .) 12. nižoj klasi]? 11. da li biste rekli da pripadate [višoj klasi. pre poreza i drugih odbitaka. Ljudi ponekad opisuju sebe kao pripadnike radničke klase. samo preživljavala. radničkoj klasi. a dno minus 100. potrošila uštede i pozajmila novac]? 11. Ovo je skala dohodaka.. (. što je najbolje.7. srednje klase ili više ili niže klase. što je najgore. 4. plate. OSTaLI dEMOGraFSkI POdaCI [.Dubinski inervjui 213 odu tokom prošle godine? (ako je odgovor ’da’ za vas ili člana porodice) koliko nedelja ste vi (ili član porodice) bili nezaposleni? 11. nižoj srednjoj klasi. penzije i druge prihode koji ulaze u domaćinstvo.. Samo upišite slovo grupe u koju spada vaše domaćinstvo. potrošila nešto od ušteda. višoj srednjoj klasi. da li je vaša porodica tokom prošle godine [uštedela novac..

and Morton Baratz. Levinson. allgemeine deutsche Nachrichtenagentur.. . 1995). Vol. 1979). Helmut k. 947-952. Cross-Level Inference (Chicago: university of Chicago Press. uwe koch.. r. Samuel H. Sportvereine im Übergang. Phillips Shively. arato. No. and W. Helmut k... “The Two Faces of Power. Baumgartner. Jürgen. Else Frenkel-Brunswik. the State: Poland. Der Dritte Sektor in Deutschland: Organisationen Zwischen Staat und Markt im gesellschaftlizhen Wandel (Berlin: Edition Sigma. “Germany. and Stephan Telschow. adorno. The Authoritarian Personality (New York: Harper. 1980-81.” in Social Capital and the Transition to Democracy. “Civil Society vs. pp. Theodor W.” Berliner Zeitung. uslaner (New York: routledge. 1997). and Jack L. “The Mobilization of Political Identity in New democracies. Betty aron. “Survey research and Membership in Voluntary associations. 32. Barnes and Janos Simon (Budapest: Erasmus Foundation. Max kaase et al. 1995). Badescu. Peter.. 23-47.. Baur. 47 (1981). 908-928. 1950). daniel J. anheier.” in Telos. Nevitt Sanford.. pp. Barnes. “die Ost-West Ehe bleibt auch weiter die ausnahme. pp. Barnes. Samuel H. “Social Trust and democratization in Post-Communist Societies. andrew. edited by Samuel H. 56 (1962). Political Action: Mass Participation in Five Western Democracies (Beverly Hills. Ca: Sage Publications. Gabriel. Bachrach.” in The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington. Maria Hertz Levinson.. eds. 4 (1988). dC: Civicus. No.Bibliografija achen. Christopher H. 1998). anheier. 1998). august 9. Walker. 1996. edited by Gabriel Badescu and Eric M..” in American Political Science Review. forthcoming).” The Postcommunist Citizen.” in American Journal of Political Science. Die Vere-inslandschaft in Ostdeutschland (aachen: Meyer und Meyer. and William Morrow. Vol. Frank. et al.

and democratization in Central america.. Sheri. No. “regional differences in democratization: The East versus the South. “Civil Society. and Patricia Bayer richard. The Origins of Democratization in Poland: Workers. “The Political Economy of Postsocialism. pp. No. Vol. Vol. Valerie. pp. Michael H. pp. No. Vol. Bürklin. 1998). 3 (1997).” in Mir Rossii. “Life-Course and Generational Politics. Nancy. Sheri. ed. “Two Concepts of Liberty. et al. Vol. 205-231. “Tretii Sektor v Gosudarstve Blagodenstviya. No. 123. Ma: MIT Press. No. pp. Carapico. “Should Transitologists Be Grounded?” in Slavic Review. Civil Society in Yemen: The Political Economy of Activism in Modern Arabia (Cambridge: Cambridge university Press. 40. 87-100.” in Post-Soviet Affairs. No. Bernhard. E M. and Oppositional Politics. 118-172. 4 (1999). 3 (1998).” in Four Essays on Liberty (London: Oxford university Press. No.” in Slavic Review. 14.. Bermeo.” in Journal of Politics. 1 (1995). Vol. “Civil Society and the Collapse of the Weimar republic. pp. Booth. pp.. pp. Vol. Subversive Institutions: The Design and the Destruction of Socialism and the State (Cambridge: Cambridge university Press. Habermas and the Public Sphere (Cambridge. Valerie. 3 (1992). 159-178. pp. 2 (1997). Wilhelm. 5 (1997). 67-116. Vol. Braungart. Vol. Berman. Intellectuals. 1993). 1976-1980 (New York: Columbia university Press. 2 (1994). Bunce. 1992). pp. Vol. “Civil Society and Political Institutionalization. Craig. 187-211. Valerie. Eliten in Deutschland: Rekrutierung und Integration (Opladen: Leske & Budrich. pp. 1969). “democracy in Europe. 58.” in Post-Soviet Affairs.” in Daedalus. Political Capital. No. Bunce. 60. Calhoun. No.” in World Politics. 111-127. Vol. John a. 49. 6. pp. 215 Berman.” in Annual Review of Sociology. Isaiah. 12 (1986). . 3 (1995).” in American Behavioral Scientist. 562-574. 54. No. Sheila. 3 (1998). “In defense of Sovietology. and Margaret M. Bunce.. 1997). George. “Comparing East and South. 1999). Bunce. Braungart. 197-238.Bibliografija Berlin. richard G.” in Journal of Democracy. Bunce. 8. Hilke rebenstorf. Valerie. 780—800. Breslauer. pp. 756-793. Valerie.. 401-429. Borodkin..

1992).. On ne change pas la societe par decret (Paris: B. pp. Coats. S95-S120. J. 1997). Vol. Vol.. Jean L.. (Washington. Ma: Harvard university Press. 1997). Cohen. “american Civil Society Talk. Collier. 641-672. “Bad Civil Society. Giuseppe. 837-865. 3 (1991). and James E. dC: Carnegie Endowment for International Peace. Civil Society and Political Theory (Cambridge. Thomas r. dionne. 49-80. Party States and Their Legacies in Post-Communist Transformation (Cheltenham. Ma: MIT Press. Jean L. No. No. diamond. pp. Vol. Larry. No. To Craft Democracies: An Essay on Democratic Transitions (Berkeley: university of California Press. Giuseppe. Simone. Thomas. Foundations of Social Theory (Cambridge.216 Bibliografija Carothers.. 18. and rick Santorum. Coleman. 94. The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington.). Jean L.” in World Politics.”The Shaping of Popular Satisfaction with Government and regime Performance in Germany. pp. david. 87. pp. Jr.” in Political Theory. 1990). Vol. dan. 1990). 3 (1998).. pp. “Social Capital in the Creation of Human Capital. Larry..” in Report from the Institute for Philosophy and Public Policy. Cohen. Grasset. Supplement (1988). Marion. 2. and andrew arato. Ma: MIT Press. Coleman. uk: Edward Elgar. Jr. 1998). Michel. di Palma. No. pp.” in American Political Science Review. Chambers. and Jeffrey kopstein. 1979). dC: Civicus. 1992. Developing Democracy: Toward Consolidation (Baltimore: Johns Hopkins university Press. No. Civicus.9. Crozier. 29. James S.” in Reexamining Democracy. 845-855. “Civil Society and the Humble role of Government. edited by E. .. Vol.” in American Journal of Sociology. di Palma. 1999). diamond. 4 (1999). dC: Brookings Institution Press. 1999). 6 (2001). Vol. “Conceptual ‘Stretching’ revisited: adapting Categories in Comparative analysis. Maria. Class and Civil Society (Cambridge. Cohen. pp.” in Community Works: The Revival of Civil Society in America.” in British Journal of Political Science. 4 (1993). Cusack. “Legitimation from the Top to Civil Society: Politico-Cultural Change in Eastern Europe. 101—106. 93-139. James S. “Economic development and democracy reconsidered. Csanádi. Aiding Democracy Abroad: The Learning Curve (Washington. 44. 1982). edited by Gary Marks and Larry diamond (Newbury Park: Sage.

Claus Offe. 50. 137-151. Larry. Plattner. and ulrich k. and Michael W. Nicholas. Vol. Eckstein. (Baltimore: Johns Hopkins university Press. Vol. 53-57.” in National Interest. Grzegorz. pp. Vol.Bibliografija 217 diamond. Ekiert. dionne. Ertman. 669-678. 1998). 124-140.. Foley. H. 1997)... 1996). and Jan kubik. pp. “Toward democratic Consolidation. 1996). 5 (1997). Eberstadt. Thomas. Harry. The Global Resurgence of Democracy. and Marc F. Larry. Ekiert. Vol. and Oyeleye Oyediran. Division and Cohesion in Democracy: A Study of Norway (Princeton: Princeton university Press. “democratization Processes in East Central Europe: a Theoretical reconsideration. pp. 1989-1993 (ann arbor: university of Michigan Press. No. 36 (1994).” in British Journal of Political Science. Foley. 20. 1999).” in The Global Resurgence of Democracy. 3 (1998). No. kirk-Greene. edited by Larry diamond and Marc F. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press. Edwards. diamond. 1 (1998). Transition Without End: Nigerian Politics and Civil Society under Babangida (Boulder: Lynne rienner Publishers. Grzegorz. 227-240. No. Eberstadt. Jr. 475-505. Institutional Design in PostCommunist Societies: Rebuilding the Ship at Sea (Cambridge: Cambridge university Press. Ekiert. Thomas. pp. Bob. pp. Jon. ed. 42. Preuss. Elster.” in Population and Development Review. Grzegorz. Vol. and Michael W. “demographic disaster: The Soviet Legacy. . a. eds. Nicholas.” in American Behavioral Scientist.” in American Behavioral Scientist. diamond. E.. Ertman. “Social Capital and the Political Economy of Our discontent. 3 (1991).. The State against Society: Political Crises and Their Aftermath in East Central Europe (Princeton: Princeton university Press. Edwards. Birth of the Leviathan: Building States and Regimes in Medieval and Early Modern Europe (Cambridge: Cambridge university Press. 1966). M. 2nd ed. No. 1996). 40.” in World Politics. Larry. pp. 1997). “demographic Shocks after Communism: Eastern Germany. J. 2nd ed. pp. Bob. “Civil Society and Social Capital Beyond Putnam. dC: Brookings Institution Press. 1998). 1 (1994). 1989-93. 21. No. 285-313. “democracy and dictatorship in Interwar Western Europe revisited. Rebellious Civil Society: Popular Protest and Democratic Consolidation in Poland. No. Community Works: The Revival of Civil Society in America (Washington.

1993). William a. James L. Vol.. James L.” in Journal of Democracy. “annual Survey of Freedom House Country Scores. 12.freedomhouse. 3 (1998). “russia’s Fourth Transition. Michael W. Foley. 1972-73 to 1998-1999. Hesli (Boulder: Westview Press. “Social Networks. “Postcommunist Subversion: Social Science and democratization in East Europe and Eurasia. “Escape from Politics? Social Theory and the Social Capital debate. edited by E. No. and raymond M. M. duch.org/ratings/ratings. Miller. edited by Larry diamond and Marc F. 2nd ed. Vol. No.” available at (http://www. 212-247. 5 (1997). Foley. Freedom in the World: The Annual Survey of Political Rights and Civil Liberties (Washington.” in Journal of Democracy. M. pp.” in American Journal of Political Science. 58. No. Fish. “Emerging democratic Values in Soviet Political Culture. . J. “democratization’s requisites: The Postcommunist Experience.” in Post-Soviet Affairs. Jr.. Steven. 1995). pp. Freedom House. (New York: allen Lane/Penguin Press. 14. M.. 30-36. dionne. 4 (1999). and Vicky L. and Bob Edwards.. 3 (1996). Ernest. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press.” in The Global Resurgence of Democracy. pp. Bronislaw. 69-94. Geremek.” in Community Works: The Revival of Civil Society in America. 1 (2001). Vol. 1999). Fish. Gibson. No. 3 (1994). pp.. Democracy from Scratch: Opposition and Regime in the New Russian Revolution (Princeton: Princeton university Press. pp. and Bob Edwards. and the Prospects for Consolidating russia’s democratic Transition. Steven. Steven. 40. Vol. Vol. Fukuyama.. Fish. Francis. dC: Freedom House.. Steven. “america’s Civic Condition: a Glance at the Evidence. Gibson. 38-52.” in East European Politics and Societies.” in Slavic Review. dC: Brookings Institution Press. 51-68. 45. No. “Civil Society Then and Now. William M. edited by arthur H. pp. 1 (1998). Freedom House.218 Bibliografija Fish. Civil Society.” in Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies. Trust: The Social Virtues and the Creation of Prosperity (New York: Free Press. “The determinants of Economic reform in the Post-Communist World. Vol. pp.. Theodore H. 31-78. Friedgut. pp. 1994). 1998). Fish. 7. M. M. Michael W. Galston.. Gellner. No. Steven. “The Paradox of Civil Society. 794-823. 1996). and Peter Levine. 241-250.pdf ). 31-42.” American Behavioral Scientist. 1995). Vol. reisinger. Political Participation in the USSR (Princeton: Princeton university Press. No. pp. (Washington. pp. 5. 550-561. Conditions of Liberty: Civil Society and Its Rivals. 1979).

“The development of Local Legislatures in russia: The Case of Yaroslavl. 159-196. Chris. “angleichung ostdeutscher Einkommen an westdeutsche Niveaus: Eine Bestandsaufnahme. Gromling. Goldhagen. edited by robert r. 1998). Jürgen. Mark. and Internationalization in Germany. pp. Habermas. “Freedom of association: an Introductory Essay. E. 29. “Introduction: Political Society and Civil anthropology. The Political Economy of Democratic Transitions (Princeton: Princeton university Press. edited by amy Gutmann (Princeton: Princeton university Press. Peter a.” in British Journal of Political Science. 393-422. Vol. Jürgen. Haggard. amy. 21. 1998). No. 1995). 40..” in Democratization in Russia: The Development of Legislative Institutions. 52-66. Hitler’s Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust (New York: knopf. Hann. pp. daniel Jonah. Vol. Habermas.” in Civil Society: Challenging Western Models. and robert r. 1997). and Claus Schnabel. 1996). “Continuity and Change in russian Political Culture. 1989). Hahn. 78 (1973). edited by Chris Hann and Elizabeth dunn (London and New York: routledge. No. Hahn. Greskovits. Jeffrey. pp. Sharpe. 3 (1998). 1360-1380. Granovetter. edited by Jeffrey Hahn (armonk. daniel Jonah.” in British Journal of Political Science. 25. The Structural Transformation of the Public Sphere: An Inquiry into a Category of Bourgeois Society. Michael. 1975). Vol. Jeffrey. andrew. pp. Stephan. Shandley (Minneapolis: university of Minnesota Press. 417-461. Béla. “The Strength of Weak Ties. . kaufman. “Modell Bundesrepublik: National History. NY: M. No. 587-594. The Political Economy of Protest and Patience: East European and Latin American Transformations Compared (New York: Central European university Press. pp.” in American Behavioral Scientist? Vol. Legitimation Crisis. 1996). Greeley. pp.” in Unwilling Germans? The Goldhagen Debate. “Social Capital in Britain. Ma: MIT Press.Bibliografija 219 Goldhagen. “Coleman revisited: religious Structures as a Source of Social Capital. 275-285. Hall. 4 (1991). democracy.” in American Journal of Sociology’.” in Freedom of Association. translated by Thomas Burger with the assistance of Frederick Lawrence (Cambridge. 3-32. Vol. pp.” in iw-trends. 5 (1997). No. translated by Thomas McCarthy (Boston: Beacon Press. pp. 3 (1999). Gutmann. 1996).

3 (1997). Marc. Chris. NY: M. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order (New York: Simon & Schuster. and John d. pp.” in German Politics and Society.. 13. 49-70.. Hanson. Samuel P. edited by John keane (arrnonk. pp. Modernization and Postmodernization: Cultural. Vol. Huber. 1990). 71-86. Politics and New Political Movements (Cambridge: Polity Press. 252-283. Vol. andrew C.. Evelyne.2.” in The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries (Washington. Sharpe.” in East European Politics and Societies. 2000). 3 (i997)3 PP. Wade. Vaclav. No. Imitation and Politics: Redesigning Modern Germany (Ithaca. Vol.. “an East German Ethnicity? understanding the New division of unified Germany.220 Bibliografija Hann.. Stephen E. No. 1991). 3 (1993). pp. ronald. and Political Change in 43 Societies (Princeton: Princeton university Press. Janos. Vol. Time and Revolution: Marxism and the Design of Soviet Institutions (Chapel Hill: university of North Carolina Press. 1997). No. Hanson. and Elizabeth dunn. Civil Society: Challenging Western Models (London and New York: routledge. 13. Economic. and Jeffrey S. Boris rudnik. Stephen E. kopstein. 7.” in Journal of Economic Perspectives. Huntington. Jakobson. Huntington. in Foreign Affairs. Jeffrey. Citizenship Education. Jacoby. . 1-31. 1996). “Legal development in Post-Soviet russia. Inglehart. dC: Civicus. No. and Sergei Shishkin. The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century (Norman: university of Oklahoma Press. 115-117. pp.” in Post-Soviet Affairs. 3 (1993). Hendley. 8. Samuel P. 1997). Democracy and Civil Society in the Third World. 1996). pp. 1 (1994). 1997). kathryn.” in Post-Soviet Affairs. No. “The Impact of Economic development on democracy. Havel. dietrich rueschemeyer. 1977). Ichilov. 4 (1995). Howard. No. Haynes. The Power of the Powerless. Political Socialization. Vol. “Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of PostCommunist Politics. 13. ronald. “The Clash of Civilizations?”. Huntington. Vol. Samuel P. pp. The Silent Revolution: Changing Values and Political Styles among Western Publics (Princeton: Princeton university Press. “russia. NY: Cornell university Press. Orit.31-256. Lev.. Inglehart. and Democracy (New York: Teachers College Press. 22-49. 1985). 72. Stephens. eds. E. “The Weimar/russia Comparison.. 1997).

2. 43. Terry Lynn. pp. No. pp. Janos. 1992). katznelson. Economics of Shortage (amsterdam: North-Holland Publishing Company. eds. and Cas Mudde.” in American Behavioral Scientist^ Vol.” in International Social Science Journal. kenworthy. keohane. keane. 1992). Terry Lynn. and Philippe C.” in Comparative Politics: Rationality. 2002). edited by Mark I. Motyl. and Structure. Gary. “Civic Engagement. Uncivil Society? Contentious Politics in PostCommunist Europe (London: routledge. NJ: Transaction Publishers. Schmitter. Nations in Transit. 81-112.. John. 2 (1991). karatnycky. The Socialist System: The Political Economy of Communism (Princeton: Princeton university Press.Bibliografija 221 Jennings. Democracy and Civil Society: On the Predicaments of European Socialism. Vol. 1981). Petr. 214-236. Ira. and Markets in East Central Europe and the Newly Independent States (New Brunswick. “disciplining Political Science. 4 (1995). kornai. . the Prospects for Democracy. robert O. Social Capital. pp. and Charles Graybow. 54. pp. No. 645-656. New World Disorder: The Leninist Extinction (Berkeley: university of California Press. 269-284. kent.. Schmitter. Vol. karl. Democracy. karl. and Philippe C. Generations and Politics: A Panel Study of Young Adults and Their Parents (Princeton: Princeton university Press. The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: university of California Press. 454-456. 38. Culture. Jowitt. Vol. Oleg. and Economic Cooperation. 89. Niemi. adrian. 1997).” in Korea Journal. M. 1998: Civil Society. and the Problem of Controlling Social and Political Power (London: Verso. Lichbach and alan S. Laitin. 1999). 1994).” in American Political Science Review. pp. pp. Designing Social Inquiry: Scientific Inference in Qualitative Research (Princeton: Princeton university Press. and Sidney Verba. Sunhyuk. Janos. 1988). “From Iron Curtain to a Paper Curtain: Grounding Transitologists or Students of Postcommunism?” in Slavic Review. “Structure and Configuration in Comparative Politics. king. Southern and Eastern Europe. Zuckerman (Cambridge: Cambridge university Press. kharkhordin. alexander J. 1980). 1999). Lane. david d. 40. kornai. 5 (1997). No. and richard G. No. “Civil Society and democratization in South korea. ken. eds. 965-978.. No. (1998). 2 (1995). Vol. kopecky. kim. “Modes of Transition in Latin america.

(1959).” in What Is a Case? Exploring the Foundations of Social Inquiry. 53. 1996).” in American Political Science Review. Mark I. 21-46. Comparative Politics: Rationality. allen.. Ma: addison-Wesley. 69-105. 1996). 13. eds. 1975). Society. Vol. and Post-Communist Europe (Baltimore: Johns Hopkins university Press.” in Youth and Society.. Margaret. Juan J. Vol. and Structure (Cambridge: Cambridge university Press. Linz. 1998). Ma: Harvard university Press. Culture. Breakdown.. Waisman. 41-63. South America. Zuckerrnan. and Carlos H. Juan J. 1997). Russia’s Economy of Favours: Blat. Juan J..” in Journal of Communist Studies and Transition Politics. Seymour Martin.. Lichbach. No. 1999). Jonah d. Maier. Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe. 1970). Linz. Greenstein and Nelson Polsby (reading. 4 (1972). Networking. No. “Small N’s and Big Conclusions: an Examination of the reasoning in Comparative Studies Based on a Small Number of Cases. Ledeneva. pp. No. 1978). and Reequilibration (Baltimore: Johns Hopkins university Press. Juan J. and Informal Exchange (Cambridge: Cambridge university Press. “The Strange death of Civil Society in Post-Communist Hungary. pp.. 24. alena V. ” Levy. “Some Social requisites of democracy: Economic development and Political Legitimacy. Linz. in Politics & Society’. Tocqueville’s Revenge: State. “Totalitarian and authoritarian regimes. arend. edited by Fred I. eds. edited by Erik allardt and Stein rokkan (New York: Free Press. Stanley.. Juan J. Lipset. Institutional Design in New Democracies: Eastern Europe and Latin America (Boulder: Westview Press. pp. Lijphart. 2.” in The Handbook of Political Science. Vol.. and alan S.. 45-55. “an authoritarian regime: The Case of Spain. 1 (1997).. pp. Charles C. 1997). Totalitarian and Authoritarian Regimes (Boulder: Lynne rienner. Vol. and Economy in Contemporary France (Cambridge. and alfred Stepan.222 Bibliografija Lambert. ragin and Howard S. edited by. . T.” in Mass Politics: Studies in Political Sociology. 1992). “Generations and Change: Toward a Theory of Generations as a Force in Historical Processes. 2000). Linz. “Social and unsocial Capital: a review Essay of robert Putnam’s Making Democracy Work. Linz. Bill. Charles S. 1 (1996). Becker (Cambridge: Cambridge university Press.. Lomax. Vol. Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton: Princeton university Press.. Lieberson. Levi. The Breakdown of Democratic Regimes: Crisis. 3.

No. “Trust. and Structure? edited by Mark I. 418-451.” in Social Research. Lichbach and alan S.” in Comparative Politics: Rationality. Offe. No. pp. Claus. reisinger. 5 (1997). Minkoff. pp. Social Origins of Dictatorship and Democracy (Boston: Beacon Press. Miller. “Capitalism by democratic design? democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe. E.Bibliografija Mannheim. John Stuart. NY: M. a System of Logic: Ratiocinative and Inductive (New York: Harper. Zuckerman (Cambridge: Cambridge university Press. pp. 1999). Newton.” in Essays in the Sociology of Knowledge (New York: Oxford university Press.” in American Behavioral Scientist. Ferenc. “Producing Social Capital: National Social Movements and Civil Society. Political Participation: How and Why Do People Get Involved in Politics (Chicago: rand McNally. 59. Barrington. Public attitudes. 1999. Vol. Hesli (Boulder: Westview Press. 223 Mcadam. Miszlivetz. karl. and Jody Jensen. Vol. 606619. [1928]). kenneth. Milbraith. Peter. William M. No. 56—68. Neumann. “Toward an Integrated Perspective on Social Movements and revolution. and Bjorn Wittrock (armonk. November 9. 4 (1991). 58. pp.” in Journal of Politics. and M. 865-892 Oliver. (1997). 40. 1966). 2. debra C. edited by. 43. “an Emerging Paradox: Civil Society from above?” in Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations. 1993). 1997). 40. 1846).. edited by arthur H. Goel. . pp. Melville. “Zehn Jahre nach der Grenzoffnung entsteht eine neue Berlin-Identitat.” in Berliner Zeitung. 276-332.” in American Journal of Political Science. J. Marilyn rueschemeyer. Vol. Eric. doug.” in Public Opinion and Regime Change: The New Politics of Post-Soviet Societies. 1 (1999). 1977). and Vicky L. Mishler. 1998). 1952. “an Emerging Civic Culture? Ideology. Ferenc. distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist Societies. Culture. No. Mill. and richard rose. and Charles Tilly. 5 (1997). Miszlivetz. andrei Yu.. Illusions and Realities: The Metamorphosis of Civil Society in a New European Space (Szombathely. “The Effects of Metropolitan Economic Segregation on Local Civic Involvement. L. No.. and Political Culture in the Early 19905. Hungary: Savaria university Press. Sidney Tarrow. und ulrich Paul. Sharpe.” in American Behavioral Scientist. dietrich ruescherneyer. Lester W. “Social Capital and democracy. pp. “The Problem of Generations. 186—212. Moore. pp. Vol. Vol. William. 575-586.

richter. Putnam. “Weak Labor and Fragile democracy. 1991).. Vicki L. No. Stanley a.. “debating democracy assistance: Toward a New Paradigm.” Wohlfahrtsentwicklung im vereinten Deutschland. The Logic of Comparative Social Inquiry (New York: John Wiley & Sons. 1991). adam.” in American Political Science Review. 1996). ed. Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community (New York: Simon & Schuster. Eckhard.4 (1996). Putnam. No. robert d. (1994). edited by John S. edited by Stephen Crowley and david Ost (Lanham. Vol. Hesli. William M. Stephen. 2000). “From State Culture to Citizen Culture: Political Parties and the Postwar Transformation of Political Culture in Germany. 10. edited by Wolfgang Zapf and roland Habich (Berlin: Edition Sigma. Md: rowman & Littlefield. 2 (2. and kristen Hill Maher.4renshon. Sozialstruktur. 2. 94. 1970). pp. No.. 34-48. adam. Priller. Vol. ed.” in The Postwar Transformation of Germany. 1997).224 Bibliografija Oliver. Putnam. 2. Miller. J. Putnam. Przeworski. Ost.” in British Journal of Political Science.” in Journal of Democracy. Vol. 183-2. pp..” in Journal of Democracy. robert d. 2000). “Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ost-deutschland. Przeworski.. 2001). Zbigniew. . 99-113. pp. and Sarah Elise Wiliarty (ann arbor: university of Michigan Press. 4 (1999). 361-373. Handbook of Political Socialization: Theory and Research (New York: Free Press. No.2. “Political Values in russia. david. “The Strange disappearance of Civic america. 2. 1977). 65-78. robert d. and Theresa Chung. Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy (Princeton: Princeton university Press. Padgett. “der dritte Sektor in deutschland” (unpublished manuscript. 1993). sozialer Wandel und Lebensqualitat. Michaela. “Bowling alone: america’s declining Social Capital. robert d. and Henry Teune. pp. Ottoway. arthur H.000). Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America (Cambridge: Cambridge university Press. reisinger. 1999). ukraine and Lithuania: Sources and Implications for democracy. Beverly Crawford. 6. Brady. Vol. “City Size and Civic Involvement in Metropolitan america. Priller... Organizing Democracy in Eastern Germany: Interest Groups in Post-Communist Society (Cambridge: Cambridge university Press. The Reemergence of Civil Society in Eastern Europe and the Soviet Union (Boulder: Westview Press. and Stephen Crowley..83-308. Marina. 24. pp.. Eckhard. pp. No.” in Workers After Workers’ States: Labor and Politics in Postcommunist Eastern Europe. Eric. rau.” in The American Prospect. 1 (1995)..

NY: M. pp. 3 (1995). “russia as an Hour-Glass Society: a Constitution without Citizens. 1 (1995). and Christian Haerpfer. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press. 28-56. Jacques. 1997). 454-471.. Democracy and Its Alternatives: Understanding Post-Communist Societies (Baltimore: Johns Hopkins university Press. rose. “The Post-Totalitarian Blues.” in The Global Resurgence of Democracy. 1990). and Bjorn Wittrock.” in German Politics. richard. Vol. richard. No. 4. 1999). The Changing Soviet System: Mono-Organizational Socialism from Its Origins to Gorbachev’s Restructuring (aldershot: Edward Elgar. Russian Talk: Culture and Conversation during Perestroika (Ithaca. richard. rose.Bibliografija 225 ries.. “Postcommunism and the Problem of Trust. “Social Capital in the Social democratic State. Lester M. dieter. Participation and Democracy East and West: Comparisons and Interpretations (armonk. rupnik. No. rupnik. rueschemeyer. 1992). pp. “The Postcommunist divide. and dieter rink. pp. No. Vol. Stephens.” in East European Constitutional Review.. 57-62. 145 (1995). Evelyne Huber Stephens. 365-377. 1997). richard. edited by Larry diamond and Marc F. pp. 1998.” paper presented at the 1998 annual Meeting of the american Political Science association. Global Civil Society: Dimensions of the Nonprofit Sector (Baltimore: Johns Hopkins Center for Civil Society Studies. dietrich. Zum Strukturwandel “alternativer” Gruppen in beiden Teilen Deutschlands (Frankfurt/M: Campus. edited by Larry diamond and Marc F. Capitalist Development and Democracy (Chicago: university of Chicago Press. Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung. Plattner (Baltimore: Johns Hopkins university Press. 100-121. dietrich.. “Generational Effects on attitudes to Communist regimes: a Comparative analysis. anheier. pp. . Stefan Toepler. and Ellen Carnaghan. 6. S. Boston. Marilyn rueschemeyer. rose. rueschemeyer. T. Wojciech Sokolowski.. richard. 34-42..” The Global Resurgence of Democracy. rothstein. 1996). rucht.” in International Social Science Journal. “The Impact of a ready-Made State: East Germans in Comparative Perspective. rose. 1998). pp. E. Vol. 251-263. “Freedom as a Fundamental Value. 2nd ed. 1996). Salamon. 1 (1997). No. regina List. H. Sharpe. 2nd ed. Barbara Blattert. and Christian Haerpfer. Nancy. Bo.” in Journal of Democracy. rose. richard. No. and (1999). eds. Helmut k. Jacques. 11. rigby. 1998). rose.” in Post-Soviet Affairs. September 3-6. and John d.. Vol. pp. NY: Cornell university Press. William Mishler. 10.

25 (1996). Public and Private Life of the Soviet People: Changing Values in Post-Stalin Russia (Oxford: Oxford university Press. Skocpol. adam B.. dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation. “From Opposition to atomization. “The Conceptual Travels of Transitologists and Consolodologists: How Far to the East Should They attempt to Go?” in Slavic Review. and Social action: rethinking English Working Class Formation. Vol. Sperling. Valerie. Stealing the State: Control and Collapse in Soviet Institutions (Cambridge. 173-185. Schmitter. eds. edited by E. Sven.” in Community Works: The Revival of Civil Society in America. Jr. 1998). Vol. 1998). and Laszlo Bruszt. Narrative Identity. 53. “Narrativity. William a. and Gary Sussman. Steven L. Ma: Harvard university Press. Vol. Smolar. 1997). Yossi. . Vladimir. Postsocialist Pathways: Transforming Politics and Property in East Central Europe (Cambridge: Cambridge university Press.. pp.” in Social Science History. pp. dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation.. Philippe C. 1998).. No. and Frank Longstreth. Civic Engagement in American Democracy (Washington.. kathleen ann Thelen. 33. “unravelling from above. The Problem of Trust (Princeton: Princeton university Press. Solnick. Seligman. J.226 Bibliografija Sartori.. 16 (1992). The Idea of Civil Society (New York: Free Press. edited by Theda Skocpol and Morris P.” in The American Prospect. 27-80. pp. 1992). “How americans Became Civic. pp. No. Stark. No.. adam B. 1 (1996). Seligman. Vol. No. Steinmo. Structuring Politics: Historical Institutionalism in Comparative Analysis (Cambridge: Cambridge university Press. Schambra. Fiorina (Washington. “From Occupation to State-Building: Palestinian Political Society Meets Palestinian Civil Society. dC: Brookings Institution Press. “Concept Misinformation in Comparative Politics. 1 (1994). 1989). 1999). 4 (1970).” in American Political Science Review. Fiorina. aleksander. Theda. Organizing Women in Contemporary Russia: Engendering Transition (Cambridge: Cambridge university Press. 591-630. 20-25.. and Morris P. 1999). david. (Washington. 7. “all Community Is Local: The key to america’s Civic renewal. and Terry Lynn karl. pp. dionne. eds. 3 (1998). Theda. Shlapentokh. Margaret r. pp.” in Journal of Democracy.” in Civic Engagement in American Democracy. Skocpol. 1999). Skocpol. 44-49. Somers. 87.” in Government and Opposition. No. Giovanni. Shain. pp. Vol. 24-38. 1033-1053. 1992). Theda.

Verba. Vol. Eric. edited by J. 22. and Joe-on kim. 1978). uslaner.. translated by George Lawrence. Democracy in America.?’ The Institutions of Communism. 85-95.. “The Intangibles and Imponderables of the Transition to democracy. 295-311. 2 (1993). No. NY: doubleday. Sidney. Piotr. Michael Cox (London: Pinter. 37-62. Nie. “Trust and Emerging democracy: Lessons from Poland. Sztompka. Poznan Studies in the Philosophy of the Sciences and the Humanities (Poznan. pp. Volker. 1840]). Verba. Norman H. Piotr.. “Civilizational Incompetence: The Trap of Post-Communist Societies. Vol. The Moral Foundations of Trust (Cambridge: Cambridge university Press.” in Zeitschrift fur Soziologie. Brady.. 1998). Michael E. No. Van rooy. kay Lehman Schlozman. Participation and Political Equality: A Seven-Nation Comparison (Cambridge: Cambridge university Press.” in Studies in Comparative Communism. alexis de. Mark r. Vol. No. Vol. 1997). and Henry E. 1998). Sidney. 11. 2 (1996). ‘Should auld Acquaintance be forgot. pp. Thompson.” in Totalitarianism: A Theoretical Reassessment. pp. 2002). edited by achim Siegel. Michael E. Steven Fish. urban. Sztompka. 1999). “Looking Back: The Year 1989 as a Cultural and Civilizational Break. the Death of Communism and the New Russia.. 1 (1996).Bibliografija 227 Sztompka. allison. “does Post-Sovietology Have a Future?” in Rethinking Soviet Collapse: Sovietology. 1995). anchor Books. The Rebirth of Politics in Russia (Cambridge: Cambridge university Press.” in Communist and Post-Communist Studies. Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics. 3 (1991). Tocqueville. 2nd ed. Piotr. and M. Mayer (Garden City. 164-180. pp. No. (Cambridge: Cambridge university Press. . Poland. pp. ur. 115-129.” in International Sociology. 1969 [1835.. 24. the Transition to Capitalism and Personal Networks: The Case of East Germany (amsterdam: Thesis Publishers. P. Sidney. Civil Society and the Aid Industry (London: Earthscan. “Neither Totalitarian nor authoritarian: Post-Totalitarianism in Eastern Europe.. 29. Sztompka. Ma: Harvard university Press. 1995). Piotr. ed. urban. Voice and Equality: Civic Voluntarism in American Politics (Cambridge. Tarrow. Beate. 1999).

” in Netherlands Journal of Social Sciences. Janine r. Marcia a. Beate. “Burger und Organisationen in Ost. “Changes in Personal Networks in the Former Gdr. “Getting ahead in the Gdr: Social Capital and Status attainment under Communism. pp. Collision and Collusion: The Strange Case of Western Aid to Eastern Europe 1989-1998 (New York: St.. 2000). (Washington. (Marburg: Metropolis-Verlag. Jr. “The Idea of Civil Society: a Path to Social reconstruction. J. dC: Brookings Institution Press. Wolfmger. Michael. . Russia’s Liberal Project: State-Society Relations in the Transition from Communism (university Park: Pennsylvania State university Press. Mark. 1986). Democracy and Trust (Cambridge: Cambridge university Press. NY: Cornell university Press. 1997). raymond E. 42. Vol. Gordon. 1999). No.” in Acta Sociologica. 1992). Janine r. Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism (Ithaca.. The Private Poland (New York: Facts on File. pp. Beate. 1996).” Community Works: The Revival of Civil Society in America. Weigle. and Henk Flap. Wessels. pp. 87-110. Bernhard.228 Bibliografija Volker. 1980). Wedel. NJ: Chatham House. How Russia Votes (Chatham.. Walzer. 1 (1999). rosenstone.. 509-543.. edited by E. david M. 1998). Warren. Martin’s Press. White. richard rose. and Shang Xiaoyuan. Who Votes? (New Haven: Yale university Press. and Henk Flap. Woodruff. ed. pp. White. edited by Volker Eichener et al. 17-34. No. Wedel. In Search of Civil Society: Market Reform and Social Change in Contemporary China (Oxford: Oxford university Press. dionne. 123-143. Stephen.und Westdeutschland: Vere-int und doch verschieden?” in Probleme der Einheit: Organisierte Interessen in Ost-deutschland. Volker. 2 (1996). 1999). 1998). Jude Ho well. and Steven J. and Ian Mcallister.

216 argentina 77. 157-9. Sheri (Šeri Berman) 60 Bernhard. slabost (u postkomunističkoj Evropi) 80-113 Cohen. 190-1 Bugarska 68. 55. 174. Benjamin (Bendžamin Barber) 65 Barnes. 65. 167-8. Michael (Majkl Bernhard) 122 bivše sovjetske republike 89. 136. 182. 214 Barometar nove rusije (NrB) 72. 97. 37-40. 201. 78. 90. 87-91. 202. merenje 65-74. 230 Bunce. 55. i demokratizacija 13. 170-1 antikomunizam 147. 216 . 51. 10 Carothers. 175. 77. James (džejms kolman) 58. 88. 168. u postkomunističkoj Evropi 3033. 97102. Vidi takođe Sovjetski Savez Brady. 90 “autoritarna ličnost” 184 Bangladeš 77. 78. 177-185 . 88. 202 Berlin 21. 175. 103 bivši Sovjetski Savez 14. kofi (kofi anan) 59 antidemokratske snage 27. 60. 171. 47-59. 109 Arhipelag Gulag 147 atomizovani pojedinci 29. 16. 191-2. 88-90. 97-102 Barber. 95. 76. 216 Coleman. 174 australija. 215 Burger king 9. uloga države kao podrška 30-33. Henry (Henri Brejdi) 63. 77. 94. značaj 59-65. 17. 183. 202. 101. 140 “bratstvo socijalističkih naroda” 168 Brazil 77-8.94. 202. 170. 178. odnos prema privredi 30-33. 73. 182 arato. 99102. 75-113. 108. 42-46. 203 Belorusija 76. 178. definicija i konceptualizacija. 14. Thomas (Tomas karaders) 47. kao “škola demokratije” 63. 67-74. 85. 109. Valerie (Valeri Bans) 12.Indeks annan. 198 Berman. 23. 84. 215 Centralna azija 14 “civilni privatizam” 174-6 civilno društvo: alternativna objašnjenja 18. 203 Barometar novih demokratija (NdB) 72. Samuel (Samjuel Barns) 12. Jean (džin koen) 48. 94-5. 73. 84-5. 84-5. 51. 128. 201. andrew (Endru arato) 48. 94-5. opadanje (u postkomunističkoj Evropi) 89-93. 88.

53. 50 Estonija 77. Chris (kris Han) 66. 36. 45. 190-1. 162. Ernest (Ernest Gelner) 54. 176 Francuska 55. 97. 88-90. 175. 174. 76 ekološke organizacije 24. 41. 219 Grčka 78 Gutmann. Vidi demokratska republika Nemačka Istočna Nemačka: alternativna objašnjenja 125-128. 96. 179. 33. 32. 88. 78. 219 “gotova država” 72. 220 Institut za društvena istraživanja i analize (FOrSa) 198 Istočna Evropa. 95-5. 154. 84-5. smrtnost 70. 95. Mark (Mark Granoveter) 62. 68-9. 73. Jeffrey (džefri Han) 70. 73. 103-6. 156. 202. 88. 218 Indeks Gellner. 218 geografija 14. 83. 190-1 Finska 77. 167. 94-5. daniel (danijel Goldhagen) 184. 196 dobrovoljne organizacije 70. 97. Grzegorz (Gžegož Ekjert) 14. 84-5. Larry (Lari dajmond) 12. 97-102. Jürgen (Jirgen Habermas) 50. 90. natalitet. 220 Huntington. 68 Freedom House 76. 218 Goldhagen. 225 Hahn.230 Češka republika 32. 99-100. 83. 115. 190-1 Fiorina. 69. 189. 211 ekonomija nestašice 23 ekonomsko blagostanje 19. 98. 180. 58. 201. 166 Geremek. 16. 108. 48. 45. 219 Haerpfer. 95. 88. 102. 107. 177 Granovetter. 68. amy (Ejmi Gatman) 64. 90. civilno društvo 32. 146. 141-2. 88. 109. 164 demonstracije ponedeljkom 146 diamond. 202 Čile 77-8. 188. . 194. 45. Vidi takođe civilno društvo društveno-ekonomski status (SES) 24. 56. Stephen (Stiven Hanson) 12. 133 “društvo novog tipa” 36 Ekiert. 190-1 demokratska republika Nemačka (ddr) 20. 60. 158. 61. 109. 38. 188. 94-5 Evropska unija 18. 219 Hann. 66. 32. 150-2. 17. 99103. 77. 220 harizmatična bezličnost 36 Havel. Bronislaw 44. 219 “gvozdena zavesa” 45. 168 Filipini 77. 72. 187. 220 Inglehart. 157 Habermas. 93. 107. 161. Christian (kristijan Herpfer) 18. 20. 108. 90. 22. 104. Vidi postkomunistička Evropa Istočna Nemačka. 99. “pseudo egzistencija” 70. 60. 216 dobrotvorne organizacije 24. 170. 93-4 ekonomsko društvo 23-4. 158 “građanske veštine” 63. 69. Samuel (Samjuel Hantington) 65. 84-5. 105. 96. Morris 63. 176. 97-100.43. 173. 215. 97. 227 formalne organizacije 34. 47. 67 Hanson. studija slučaja 19-22. 85-6. Václav (Vaclav Havel) 40. 105. 84-5. 172. 72. 85-6. 90. ronald (ronald Inglhart) 101-3.

45. društveno-ekonomski faktori 115-125. 84-5. 198.Indeks stope BdP po glavi stanovnika 94. karl (karl Manhajm) 179. postkomunističke varijable 128134. 88-90. 90-1. 190-1 karl. 76 Južna afrika 77. 94-5. 178. 70. 160 Jensen. 56 kuba 14 kubik. Ferenc (Ferenc Mislivec) 69. 89. 94-5. 84-5. 88. 11. 223 Jermenija 76 Jowitt. institucionalna promena 184-6. 17. 147 kohl. 36. 70. Jody (džodi Jensen) 69. Lev 69 Japan 77. Jan 14. 202 mafija 57. 184. 97-100. 191-2 Mađarska 19. 94. 77-80. 76. 32. 109. 84. 221 katolicizam 76. 94-5. 90-1. 40. 40 Lenjingrad 147 Letonija 68. 204-5 Latinska amerika 15. 76 kju kluks klan (kkk) 57. 96. 85. stopa mešovitih brakova 21. 223 Međunarodni monetarni fond (MMF) 168 Mill. 48. 216 korporativizam 54. 109 Mannheim. 84-5. 88. Wade (Vejd džekobi) 12. 16. 102. 188. 98. 172. Jefrrey 12. 94-5. 88. 90-1. 22. 102. 161 komunistička partija ruske Federacije (kPrF) 158. 16. 68. 97-100. dubinski intervjui 139-168. 77. 101. 183. 98 lenjinizam 36. 58 Makedonija 71. anketa PCOMS 193-7. 98 katznelson. 20. 23. 152. 180. 217 “ciklusi negodovanja” 56 Lajpcig 146. 97-100. 222 Linz. 78. 32. 93 “Moskovski centar” 36 . 16. ken (ken džauit). 37. 97102. Petr 59 kopstein. 84-5. 34 kavkaz 14 kina 14. 192. 88-90. 109. 87. 35-42. 23. Helmut (Helmut kol) 158. 198-198-213. 98 Južna Evropa 15 Južna koreja 77. 109 jedinica analize 33 Jeljcin. 88. Terry (Teri karl) 15. 178. Juan (Huan Linc) 11. 170. 59. 168 231 konceptualna rastegljivost 67 kopecky. 170 Jugoslavija 37. 97100. 172. 69. Jonah (džona Levi) 31-2. 102. 58 klubovi ljubitelja knjige 42. 88-90. 222 Litvanija 77. John Stuart (džon Stjuart Mil) 19 Miszlivetz. 94-5. 21. 55. 174. 77. 185 Jakobson. Boris 159. 190. 68-9. Ira (ajra kacnelson) 28. 223 “model doživotnog učenja” 33 “model tranzicije” 15 modernizacija 37. 102-3. 174. 161 komunistička partija (Sovjetskog Saveza) 13. statistička analiza 133-138 istorijski institucionalizam 34 Jacoby. 192 Levy.

69. 107. 191. društvenoekonomski činioci 115-125. 168 Schlozman. 196. 84-5. 187. T. civilno društvo 31-2. 16. generacijske razlike 118. 103-7. 102. 171. 201. 86. kay Lehman 63. 88. 187. 169 Indeks “razlika u stepenu” 18. 221. 76-7. 33. 185 nevladine organizacije (NVO) 54. 45. 56. postkomunističke varijable 128-138. 221 Nacionalna fondacija za nauku 10. dubinski intervjui 139-166. 223. 89. 69. 172. 112. 140. 84-5. 55. 190-1 političke partije 9. 179-181. 169. 194 Oliver. rigbi) 37 rose. 77. 178. 149. 112. 190-1 Skocpol. 174. 22. 145. 179. 228 Siromaštvo 151-4. 202 Portugalija 78 postmaterijalizam 108-111. 152. 108.H. 78 Severnoatlantski savez (NaTO) 18. politička kultura 65-6. 176. Jacques (Žak rupnik) 17. 169 režimi “replike” 36 rigby. 144. 97. 50-4. 202 rupnik. 160 Sjedinjene države 55. Boris 69. 226-7 Slobodna demokratska partija (FdP) 148 Slovačka 68. 36. 70 Nischengesellschaft 40 Norveška 77. Gas 59. 193 nacistička Nemačka 61. 24. 61. 88. 118. 226 Severna koreja 14. potencijal za slom demokratije 171. 84. 173-4. 202 . 27. 80. 98. Theda (Teda Skokpol) 31. 108. 69. 72. 190-1 obrazovne. 63. 187-8. 83. 193. 41. 201 političko društvo 23-4. 85. 190-1. 77. 38.H. 73. 100. kulturne i umetničke organizacije 24. 149. 45 rusija: alternativna objašnjenja 125-7. Eric 107. 224-5 “razlika u vrsti” 18. uloga države u privredi 30-33. 140. 89. 97100. 60-3. 173. 73. richard (ričard rouz) 18. 198 Schmitter. Vidi civilno društvo politička prava i građanske slobode 78. adam (adam Pševorski) 15. robert (robert Patnam) 58. 79. 206 Mudde. 51-2. 65. 171-2. 90. 224 “Ossi” 154 “partija novog tipa” 36 “pokreti besa” 170 politička participacija. 94-5. 179. 198. 41. 83. 91. 76. 18. 91-4. 19. 96-7.232 Moskva 11. 99. 224 Putnam. studija slučaja 19-22. 86. (T. 167. 37. 108. 90. statistička analiza 133-138 samizdat 147 Sankt Peterburg 11. 79. 184 “necivilno društvo” 59 neoliberalizam 23. 149. 229 rudnik. kPrF 57. 88. 48-9. Philippe (Filip Šmiter) 15. anketa PCOMS 193-197. 32. 95. 112. 220 rumunija 77-8. 158. 189 protestantizam 98 Przeworski. 22. 175 Poljska 19. 70.

83-4. 147-9. Josif 184 Stepan. 140. civilno društvo 88. 158. 77. studija slučaja 25. 83. 172 Velika Britanija 55. 224 Tocqueville. Sidney (Sidni Tarou) 56. 77-80. 84-5. 109. alfred 16-7. 162. 48. Vidi takođe bivši Sovjetski Savez sportski ili rekreativni klubovi 24. 97. 73. 184-6. 57. 190-1 Tarrow. 190-1 Švajcarska 68. 202 Socijaldemokratska partija (SPd) 161 Solidarnost 58 Solženjicin. 76. 92. 57. 88. Janine 40. 76 Venecuela 777. 228 Wende 142. 53-4. stope BdP per capita 94. 77. 22. 63. 114-138. 81.. 101 Vajmarska Nemačka 61. 158. 207 Sztompka. Michael (Majkl Volzer) 55. mešoviti brakovi 21. 179. Sergej 115. 161-3. 145-6. 88-91. 95. 84-5. 223. 97-100. 228 verske organizacije 24. 76. 227 Šiškin. 99. 184-5 ukrajina 68. 90. 130. društveno-ekonomski činioci 115-125 zapadni donatori 71. 194. 37. 99-102. 174 ženske grupe 42 . 228 Wedel. 97100. 142. 84-5. 97. 92. 101. 63 totalitarizam 78-9 233 ujedinjenje Nemačke 20. 94-5. 102. alexis de (aleksis de Tokvil) 31. 77-8. 140. 86. 98. 90. 45. 164 “Wessi” 154 Zapadna Nemačka 148. 88. 35. 227 Teune. 88. 48. Sidney (Sidni Verba) 28. alternativna objašnjenja 125-8. 187 Walzer. 94-5. 169 Sovjetski Savez 20. 64 urugvaj 77-8. 43. 63-4. 202 uporedna politika 14. 176. 84-5. Marcia a. aleksandar 147 sovjetologija 17. 95. 151. 72. 58.Indeks Slovenija 77. 178. 73. 88-90. 228 tolerancija 60. 222 Studija o članstvu u organizacijama građana postkomunističkih zemalja (PCOMS) 25. 143. 220 Španija 68. kao “gotova država” 54. 99-100. 94. dugovečnost demokratije 101. 59. Piotr (Pjotr Štomka) 16. 88. 174 Weigle. 102. 176. Henry 19. 41. 190-1 Verba. 82-4. 157. 36. 71. 180. 90. 53-4. 221. 78. 86. 187 Staljin. 193-7 Sveruski centar za izučavanje javnog mnjenja (VTsIOM) 193 Svetska banka 168 Svetski pregled vrednosti (WVS) 73. 90. 31. 178 Sovjetski blok 10. 77. 107-8. 90. 88.

(prevod Ljiljana Nikolić). Tiraž 1200.SR-ID 230991623 . . Марк Морје Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi / Mark M.. . .Beograd : Građanske inicijative.Европа COBISS.Bibliografija.Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске. 20 cm Prevod dela: The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe / Mark Morjé Howard. 2008 (Novi Sad : Yu top agencija).240 str.Registar. Novi Sad CIP .Посткомунизам . Hauard . ISBN 978-86-7408-028-3 а) Цивилно друштво . .Autor: Mark Morjé Howard Naslov originala: The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe Izdavač: Građanske inicijative. Нови Сад 316.323.42:316. : ilustr. Beograd Za izdavača: Miljenko Dereta Prevod: Ljiljana Nikolić Korice: Ivan Valenčak Priprema i štampa: Yu TOP agencija.7(4) ХАУАРД.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful