Spisak literature za ispit iz Opšte književnosti II Grupa 06, školska 2010/2011, IV i V semestar, 2 časa nedeljno Predavač: docent dr Zorica

Bečanović-Nikolić Na poslednjem času u decembru 2010. i na poslednjem času u maju 2011. biće upriličeni testovi koji će se sastojati iz pitanja o književnim pojavama, terminima, piscima i delima iz programa. Na pitanja treba dati odgovore dužine od jedne do pet rečenica. Biće i citata koje treba prepoznati, locirati njihov kontekst i komentaristi pripadnost autoru i smisao. Svaki od dva testa nosi po 10 poena. Pohadjanje nastave takođe donosi 10 poena. Učešće u diskusijama, postavljanje pitanja ili davanje odgovora na času donosi 10 poena. Pismeni deo ispita koji podrazumeva pisanje eseja na jednu od tri ponuđene teme donosi 30 poena, a usmeni ispit koji podrazumeva odgovor na dva pitanja iz programa takođe donosi 30 poena. Gradivo koje pripada oblastima romana XVIII veka i romantizma predavaće koleginica Brana Miladinov. Na kraju spiska literature nalazi se i spisak obavezne lektire iz tih oblasti, kao i literatura za spremanje ispita. Poezija trubadura i truvera Neophodni minimum: pet pesama po izboru Kolja Mićević, Predgovor “Mala istorija francuske srednjovekovne poezije” u: Antologija trubadurske poezije, BIGZ, Beograd, 1973, str. 7-41. Slobodan Prošić, Pogovor “U traganju za skrivenom porukom jednog rukopisa iz XIII veka: Traktat o ljubavi Andreasa Kapelanusa”, u Andreas Kapelanus, Umeće prave ljubavi, Beograd, 2001, str. 66-115. Denis de Rougement, Ljubav i Zapad, Matica hrvatska, 1974, knjiga II, poglavlja 6-11, str. 72-121. Od trubadura ka Danteu Anica Savić Rebac, “Platonska i hrišćanska ljubav”, u Helenski vidici, SKZ, Beograd, 1966, str. 28-45, ili u Studije i ogledi, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1988, str. 23-37. Dante: Komedija Neophodni minimum: „Pakao“ Đulio Feroni, Istorija italijanske književnosti, Tom 1, CID, Podgorica, 2005, str. 91-123 Frano Čale, „Uvod u Dantea“, u: Dante Alighieri, Djela, Knjiga prva, SNL, Matica hrvatska, 1976, str. 11- 66. Frančesko de Sanktis, „Dante Aligijeri“, Kritički eseji, prevela Vera Bakotić-Mijušković, Kultura, Beograd, 1960, str.33 -118. E. R. Kurtius, “Dante”, Evropska književnost i latinsko srednjovekovlje. E. Auerbah, “Farinata i Kavalkante”, Mimesis, Bg, 1978. T.S. Eliot, “Dante”, u: Izabrani eseji, Prosveta, Beograd, 1963, str. 82-122. T.S. Eliot, Horhe L. Borhes, Kolja Mićević, Dante, njegova etika, estetika i tehnika, Littera, Banja Luka, 2004.

1

Istorijska poetika novele. „Frančesko Petrarka“. II. . 138159. 2005. Novi Sad. Uvod u IV dan. CXXIX Đulio Feroni. str. Frančesko de Sanktis.IV. Jeleazar Meletinski. Kanterberijske priče.2. Matica hrvatska. Istorija italijanske književnosti. 1983. SKZ. CID. 1978. 160181. 2005. str. Heptameron. II. 121-212. Petrarka kao pesnik Frano Čale. 5. LXI.9. Frano Čale. »Margerita Navarska i francuska renesansa«.4. Tom 1. str. Istorija italijanske književnosti. 3. str. 179-183. 75-85. 2. I. str. „Fra Alberto“. str. SKZ. Kritički eseji.9. „Mlinareva priča“. »Francesco Petrarca«. 1997. Moderna filozofija čoveka. Matica Srpska. 1997. Erih Auerbah. u: Giovanni Boccaccio. str. prevela s ruskog Radmila Mečanin. 3. Bogdan Suhodolski. 9-38. preveo B. 165-182. 8. 1972. 10 Đulio Feroni. SNL. 2 . 1960. Književna smotra br 3. „Nadzornikova priča“. III. „Nastanak klasične forme novele (Dekameron)“. Sarajevo. Hlebec. Petrarka kao humanista Euđenio Garen. . Nolit. 17) Izabela Konstantinović. Matica Srpska. 56-59. CCXXXIV . Beograd. Mimesis.199-225. 2. Podgorica. str. Istorijska poetika novele. 5. Djela. Matica hrvatska. str. 1974. str.Petrarka: Kanconijer Neophodni minimum: Soneti I. Novi Sad. CXXXIV.1. Nolit. Kultura. 1981. 2. „Oprostiočeva priča“. Beograd. 9-94. CID. 4. Tom 1. 10. Beograd 1991. Jeleazar Meletinski. Istorijska poetika novele. Pripovedna književnost srednjeg veka i renesanse i relevantna dela Čoser: Kanterberijske priče („Opšti prolog“. Beograd. Italijanski humanizam.VIII. Margerita Navarska: Heptameron (»Prolog«. 103-135. Beograd. Frano Čale i Mate Zorić. Bokačo: Dekameron Neophodni minimum: Uvod. 1997. str. I. Beograd. prevela s ruskog Radmila Mečanin. prevela s ruskog Radmila Mečanin. Novi Sad. str. 1988. Engleska književnost I . Svjetlost. Podgorica.„Priča žene iz Bata“) Boris Hlebec. XXXV. Zagreb. Petrarka i petrarkizam. Jeleazar Meletinski. „Uvod u Boccaccia“. Matica Srpska. Denis de Rougement. III. „Predgovor“. Kancone: CXXVI. 1979. 114-125. Književna zajednica Novog Sada. Ljubav i Zapad. Nolit. VII. 95-102. prevela Vera BakotićMijušković. V. str. 1980.1.

Prosveta. 1978. februar. Matica Srpska. Ivanka Udovički. Montenj u kretanju. Bahtin. Beograd. Beograd. 18. 63-70. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Nolit. 1964. Erazmo. 1978. Sremski Karlovci. 1972. u: Erazmo Roterdamski. Alken. Temat o Makijaveliju. Sarajevo. . Nolit. Kultura. Erazmo Roterdamski Montenj: Eseji Neophodni minimum: I. „Univerzum hiljadu i jedne noći: priča kao vrhovni princip univerzuma”. Čovek. Beograd. 1997. Zagreb. 1999. Podgorica. urednik Svetozar Petrović. Neophodni minimum: Uvod. Machiavelli. Beograd. 2002. Novi Sad. Izabrano djelo. Teodor Adorno. Makijaveli: Vladalac Đulio Feroni. Globus. mart. 2005. 215-231. Novi Sad. Beograd. xx. Mimesis. Geopoetika. „Montenj“. Mladost. xxvi. Tekst: » L’humaine condition « . Beograd 2003. CID . Mrlješ.Priče 1001 noći Jeleazar Meletinski. 1974. Zagreb. Žorž Pule. izbor. Esad Duraković. priredio Damir Grubiša. 1985. 1996. xxxi Erih Auerbah. preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković. str. tom 1. Nolit. Povijest svjetske književnosti. Beograd. poglavlje o Makijaveliju. Cvetan Todorov. u 1001 noć. Moderna filozofija čoveka. vreme. Moderna filozofija čoveka. “Ironija i zbilja Erazma Roterdamskog”. “Esej o eseju”. knjiga 1. (uvodna studija) Frančesko de Sanktis. Nolit. knjiga 1. 1994.Predgovor u Hiljadu i jedna noć. Beograd. str. Istorijska poetika novele. 41-49. 1953. Beograd Leon-E. 1972. Bogdan Suhodolski. 3 . Predgovor u: Hiljadu i jedna noć 1. časopis Delo. Nolit. 1982. Žan Starobinski. Reč br. Štefan Cvajg. A. Johan Huizinga. Kritički eseji. april 1983. Isaija Berlin. Istorija italijanske književnosti. xix. 261-279. Erazmo: Pohvala ludosti D. Noći : 1 -38. passim. Salje. 1990. Beograd. Bogdan Suhodolski. Pohvala ludosti. “Makijavelijeva originalnost”. Nesavršeni vrt. xxviii. str. 1960. književnost. Nolit. M. Stojanović. Erazmo. Rad. Beograd. prevela s ruskog Radmila Mečanin. Rable: Gargantua i Pantagruel Neophodni minimum: Prve tri knjige M. Beograd.

Novi Sad. Sreten Marić. Vladeta Popović. Kultura. 1998. 233283. VIII poglavlje: »Tragedija o Hamletu. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Jan Kot. Beograd. br. br 32. Sarajevo. Beograd. Studije o drami. 1994. tekst: »Kraljevi«. Nolit. Beograd. 21983. Frensis Fergason. I dalje Šekspir. Život i dela V. Veselin Kostić. Prometej. Tekst: »Slepi Kupidon i zlatni magarac« Šekspirova tragedija Hamlet Veselin Kostić. 1 i 1213. Jan Kot. str. priredio Zoran Stojanović. Ogledi I. Francuska Književnost I. 1976. priredili Mladen Šukalo i Jasna Stojanović. 15. 1959. 1. 1953. „Don Kihot Migela de Servantesa“. Beograd. 1994. Krajina. Beograd. Nolit. Svjetlost. SKZ. godina IV. “ Tragična luda”. 1982. Dž. Matica srpska. Novi Sad. Nolit. 1994. Beograd. Bredli. Temat: “Don Kihot 1605-2005”. Nolit. str. Jan Kot. 2005. Beograd. 1963. 1979. „Preko mora s Don Kihotom“. 1964. Banja Luka. časopis za književnost i kulturu. 4 . Mimesis. Eseji I. Novi Sad. Stvaralaštvo Viljema Šekspira I i II. Šekspir naš savremenik. 1986. 1994. SKZ. Šekspirova komedija Snoviđenje u noć ivanjsku Veselin Kostić. 1982. u raznim izdanjima. Beograd. A. 119-141. Erih Auerbah. Stvaralaštvo Viljema Šekspira I .Erih Auerbah. Suština o Šekspiru. Šekspirova istorijska drama Ričard III Veselin Kostić. “Suštastvo Šekspirove tragedije”. Ljiljana Pavlović-Samurović. danskom kraljeviću«. str. Beograd. Hugo Klajn. Beograd. 1978. Servantes: Don Kihot Novica Milić. Beograd. Hamlet. Pojam pozorišta. 1970. Sremski Karlovci. Midhat Šamić. Beograd. Stvaralaštvo Viljema Šekspira I. Naučna knjiga Beograd. “Don Kihot i nihilizam”. Miodrag Pavlović. Hamlet Veselin Kostić. Jovan Hristić. SKZ. 1984. Beograd. „Don Kihot i književnost“. Lav Vigotski. april 2005. 1963. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Novi Sad. Veselin Kostić. Džerald Brenan. Šekspir i čoveštvo. SKZ. Stvaralaštvo Viljema Šekspira II. Nolit. „Fransoa Rable i njegovo djelo Gargantua i Pantagruel“. Dover Vilson. Beograd. Beograd. 327-351. u: Teorija tragedije. Književni list. beograd. Tomas Man. I dalje Šekspir. San letnje noći. Nolit. SKZ. »Svet u Pantagruelovim ustima«. Šekspir naš savremenik. 1990. Novi Sad. Nolit Beograd 1975. „Začarana Dulsineja“. 514-540. 1994. Narodna knjiga. Beograd. Psihologija umetnosti. Svetovi. Šekspir: Ričard III. Portret književnog dela. Španska književnost. Portret književnog dela. 1994. 1978. SKZ. Prometej. str. 253274. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. S. Mimesis. Šekspirov život i svet. str. (i u drugim izdanjima) Nikola Milošević. Beograd. Šekspira. Čitanje zamišljenog. Jan Kot. i druga izdanja.

1970. 1978. „ Corneille: dijalektika heroja“. str. Francuska književnost I. Svjetlost. Mladost. književnost. Molijer: Don Žuan Žan Ruse. Novi Sad. Barok i klasicizam u Francuskoj Slobodan Vitanović. Beograd. Beograd. Filip Višnjić. 1976. Sarajevo. Nolit. Beograd. 1979. str. Stylos. Ogledi I. Poetika Nikole Boaloa Slobodan Vitanović. tom 3. Savremenik. Sarajevo. Žorž Pule. „Predgovor“ za Izgubljeni raj. Beograd. Beograd. 1968. Španska književnost. „Kornej“. u Pjer Kornej. Sarajevo. 1977. Zagreb. „Kazalište 17. Svjetlost. vreme. SKZ. Sarajevo. pikarske i pastoralne tradicije za Servantesov roman Džerald Brenan. str. „Zganarel kao sluga dvaju gospodara i Don Žuan kao razobličitelj licemerja“. Milton: Izgubljeni raj Darko Bolfan i Dušan Kosanović. 223-233. tom 3. Sremski Karlovci. str. Poetika Nikole Boaloa i francuski klasicizam. Svjetlost.Sreten Marić. “Francuska književnost baroka i klasicizma” u: Francuska književnost I. Zagreb. Mit o Don Žuanu. Nolit. Povijest svjetske književnosti. Nolit. Beograd. Helena Mandić-Pachl. Nolit. Sremski Karlovci. 1976. 139-155. Povijest svjetske književnosti. u: Francuska književnost I. 1989. 5-61. preveli D. 1977. od srednjeg veka do 1683. Slobodan Vitanović. Značaj viteške. Kornej: Sid Jovan Popov . knjiga 28. 2005. Čovek. “Don Kihot juče i danas”. Svjetlost. glava III. Nolit. Od početaka do 1683. Beograd. str. 211253. 1971. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Kosanović. Engleska književnost I . “Francuska književnost baroka i klasicizma”. Nolit. Bolfan i D.“Kornejev Sid – komad višestruke tranzicije”. 5 .1. stoljeća: od barokne neujednačenosti do klasicističke ravnoteže“. Novi Sad. Sid. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 1998. 1974. Hugo Klajn. Novi Sad. 1998. 450-481. od srednjeg veka do 1683.

Studija tragične vizije u Paskalovim Mislima i Rasinovom pozorištu. Povijest svjetske književnosti. Roman XVIII veka i romantizam: IZVORNA DELA: Defo: Robinzon Kruso ili Mol Flanders Stern: Tristram Šendi (I. vreme. str. str. IV. književnost. Beograd. „Rasinov čovek“. 233-243. Skriveni Bog. BIGZ. 1977. „Beleške o Rasinovom vremenu“. II. mitologija. 1980. Helena Mandić-Pachl. 55-109. „Racine: dijalektika strasti i tragedija odbijanja“. str. Književnost. semiologija. 1974. Mladost. VII i IX knjiga) Laklo: Opasne veze Gete: Faust (I deo) Helderlin: „Hleb i vino“ Novalis: Himne noći Hofman: Peskar (Peščani čovek) Blejk: „Tigar“ Vordsvort: „Tinternska opatija“ Kolridž: „Pesma o starom mornaru“ Kits: „Oda grčkoj urni“ Šeli: „Oda zapadnom vetru“ Bajron: „Čajld Harold“ 6 . 520-545. Beograd. Zagreb. 1979. Beograd. Rolan Bart. Nolit.Rasin: Fedra Lisjen Goldman. str. 156-174. 449-455 (IV deo XVII poglavlje „Tragična vizija u Rasinovom pozorištu i odeljak c) „Tragedija sa peripetijom i prepoznavanjem: Fedra. Žorž Pule. VII knjiga) Svift: Guliverova putovanja Volter: Kandid Ruso: Ispovesti (I. Čovek. str. tom 3. Nolit.

u: Čovek. M. Žorž. str. Žan. Koljević. Defo Koljević. 175-205. Stern Šklovski. str. Sarajevo . Predgovor Guliverovim putovanjima (Državni izdavački zavod Jugoslavije: Beograd) 1946. Viktor. „Epoha psihologije i moralizma“. grupa autora.Puškin: „Evgenije Onjegin“ Ljermontov: „Junak našeg doba“ Literatura koja sledi sastoji se od istorija književnosti (koje se preporučuju za opšti uvod i književnoistorijski kontekst perioda. u: Hirovi romana (Sarajevo: Svjetlost) 1988. Student je obavezan da se obavesti o književnoistorijskom pogledu na autora/delo. vreme. Svetozar. Erih. "Defo i realistička opsena". 396-408. str. u: Uskrsnuće riječi (Zagreb: Stvarnost) 1969. VEKA Engleska književnost II. "Ruso". Beograd. Dušan Puhalo. "O posthumnoj aktuelnosti Sternovog smeha". 32-50. grupa autora. Retorika proze (Beograd: Nolit) 1976. Žan Žak Ruso: prozirnost i prepreka (Sremski Karlovci.više izdanja. str. Ruso Starobinski. 40-82. Svetozar. Predgovor Kandidu (razna izdanja) Auerbah. Svjetlost. But. Francuska književnost. u: Povijesna poetika romana. Prikazivnje stvarnosti u zapadnoevropskoj književnosti (Beograd: Nolit) 1978. Pule. (Zagreb: GZH) 1987. književnost (Beograd: Nolit) 1974. Nolit. Novi Sad: IKZS) 1991. Stilistički komentar". Beograd. u: Hirovi romana (Sarajevo: Svjetlost) 1988. "Sterneov Tristram Shandy i teorija romana. Viktor. D. Veljko. Istorija engleske književnosti (1700-1832). u: Mimezis. žanra ili autora) i tekstova kritičke ili interpretativne prirode. "Prekinuta večera". 244266. Volter Korać. 75-93. "Razvijanje sižea". Zabludovski. Nolit. Vejn. str 103-133. Svift Marić. te da pročita dva teksta po izboru o svakom piscu. Sreten. str. 7 . Svjetlost. str. Sarajevo – više izdanja Žmegač. ROMAN 18. 1987. Predgovor Guliverovim putovanjima (Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića) 2002. Beograd.

Stilske formacije (SNL: Zagreb) 1976. 64-71. Džerom. Derrida. Novi Sad) 1993. Jacques. Pesništvo evropskog romantizma 8 . "Romantizam i anti-samosvest". Moris. "Jedan književni oblik: roman u pismima". u: Oblik i značenje (Sremski Karlovci. 103-143. Žorž. Novi Sad: IKZS) 1993. Rene. Romantizam za početnike (Hinaki: Beograd) 2003. Palja. 101-122. Ruso protiv Sada”. 103-143. str. Novi Sad: IKZS) 1993. Dušan. str. Žorž. str. Ruse. Flaker. Koreni romantizma (Službeni glasnik: Beograd) 2006. u: Metemorfoze kruga (Sremski Karlovci. u: Seksualne persone. Boreham. Velek. u: Kritički pojmovi. Laklo Marić. "Preispitivanje romantizma". str. "Jedan nov pogled na romantizam". Blanšo. Aleksandar. str. (2007). Metamorfoze kruga (IKZS: Sremski Karlovci. "Ponovno promišljanje romantizma". Miodrag. "Jedinstvo evropskog romantizma". Sreten. 1986. ROMANTIZAM pojam Hit. u: Mit i struktura (Svjetlost: Sarajevo) 1991. 1966. Mekgan. u: Oblik i značenje (Sremski Karlovci. Nortrop.Pule. Pule. str 52-64. Žan. Predgovor Opasnim vezama (Beograd: Prosveta) 1963. Francuska književnost (Beograd: Nolit) 1978. TXT 13-14. Hartman. 202-218. Novi Sad: IKZS) 1993. Milačić. Fraj. O gramatologiji (Sarajevo: Veselin Masleša) 1976. Kamil.Umetnost i dekadencija od Nefertiti do Emili Dikinson (Beograd: Zepter)2002. Žan. Džudi. “Povratak Velike majke. Beograd. Isaija Berlin. Eseji (Beograd: Nolit) 1960. Ruse. Džefri. "Pijani brod: revolucionarni element u romantizmu". "Ruso". "Jedan književni oblik: roman u pismima". antologije Pavlović. Dankan. TXT 13-14 (2007).

Beograd. stoleće. Francuski pesnici od Vijona do Apolinera. 1979.više izdanja. u: J. “Predgovor”. Beograd. „O Geteovom Faustu“. Gete i njegovo doba. Istorija engleske književnosti (1700-1832). Vilhelm Diltaj. Faust. str. Ruska književnost.Istorije književnosti (Beograd: Prosveta) 1978. Četiri godišnja doba francuske poezije: 18. Lukač.više izdanja. Faust. Poglavlje o Faustu. Ranka. u: J. Zdenko Škreb. Zagreb. Antologija engleske romantičarske poezije (Beograd: Naučna knjiga) 1974. 139-210. grupa autora. Beograd. V. 1974. Sarajevo. Man. 1952. Novi Sad. urednik V. Gete. Đ. uvod u život i deo J. Fridrih Zengle. 1980. V. Nolit. romantizam. 1956. Svjetlost.više izdanja. Nolit. Podgorica. Nemačka književnost. Fric Martini. Tomas Man. predgovor i pogovor(i) u: J. grupa autora. Gete. 1968.1 Košutić. Parnas. 1986. 1997. Goethe. Z.1 Kuić. Vladeta. Zagreb. Sarajevo . Orfeus.V. Žmegač. Stvaraoci i dela. Dušan Puhalo. Konstantinović. Orfeus. Sarajevo . Beograd. Mirko Krivokapić. Sarajevo . 1970. Novi Sad 2004. grupa autora. Engleska književnost II. (Banja Luka: Novi glas. Zmijac) 1991. „Gete i pesnička fantazija“. Njemačka književnost. Beograd. Beograd. 1987. Novi Sad 2005. V. Faust. I. Gete 9 . Njemačka književnost. „Pogovor“. Beograd. I. Svjetlost. „Geteovo književno delo“. u: T. Getea. Doživljaj i pesništvo. Kontinuitet i preobražaj.II.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful