http://www.poslodavci-apps.org/?

p=23 Pravi novac je nekreditni novac Postavljeno 15 april 2009 autor: admin Svi danas osećamo na svojoj koži veliku besparicu i nedostatak novca u opticaju. To potvrđuju i zvanični statistički podaci koji govore da oko 60% firmi u Srbiji ima blokiran račun, a prosečan rok plaćanja za robu i usluge iznosi preko 120 dana. To su u najmanju ruku frapantni podaci. Kako je to moguće, pitaće se mnogi, kada su nas u proteklom periodu prosto zasipali kreditima, kako građane tako i privredu, a novca ipak nedostaje. Odgovor je vrlo jednostavan. Krediti i novac su dve sasvim različite stvari, samo narodu to niko nije objasnio. Kredit je dug, obaveza, teret… nešto što nam direktno smanjuje kupovnu moć, jer podrazumeva da vratimo ne samo glavnicu nego i kamatu. Kako se popunjava tako nastala praznina i nedostatak novca? U postojećem sistemu to se postiže emitovanjem novih kredita (dugova). Banke daju kredite, ali ne daju novac potreban za servisiranje kamate, što dovodi do toga da se ljudi i firme danas „kolju“ oko novca kojeg jednostavno nema dovoljno u opticaju. To se u pravnoj nauci zove „nemoguć ugovor“ i kao takvi su ništavni jer ne postoji pretpostavka za njihovo izvršenje, a to je u ovom slučaju potrebna količina novca. Ovakvom praksom čitavo društvo vremenom ulazi u jedan začarani krug nelikvidnosti, kupovna moć pada, preduzeća se gase jer nemaju kome prodati svoju robu i usluge sa svim ostalim negativnim posledicama. Da bi se postojeći krediti vratili neko u sistemu mora da propadne (pojede svoju supstancu) ili se dodatno zaduži čime samo odlaže neizbežno. Posle se država čudi zašto joj je privreda ruinirana?!Sa druge strane, pravi novac je samo nekreditni novac. Čist, svež, neopterećen dugovima i kamatama to je jedini lek za posrnulu privredu koja pati od nestašice novca. To je i logično, ako znamo da je novac za privredu isto što i krv za organizam. Ako ga nema dovoljno, sve drugo staje i propada. Banke se danas ponašaju kao pijavice koje čitavom društvu sišu krv putem kamata, a posle toga je „zgrušnjavaju“ ucenjivačkom i restriktivnom politikom oko dodele sredstava. Postoji varijanta da jedan deo novca država zajmi preduzećima uz kamatu kao vid obezbeđenja da će pare biti utrošene u produktivne svrhe, ali onda je dužna da tu nedostajuću razliku (u visini ukupnih kamata) emituje i pusti u opticaj svome društvu kao poklon - za dečije dodatke, penzije, za zdravstvo, prosvetu, itd, čime donosi dvostruku korist. Umanjuje potrebu za porezima i doprinosima (ili ih čak u potpunosti ukida), a sa druge strane obezbeđuje dovoljno novca za nesmetanu razmenu uz celokupno pokriće dinara novostvorenom vrednošću što se ogleda u rastu BDP-a. Iz ovoga vidimo da održavanje optimalne količine novca u opticaju mora biti prioritet za svaku vlast koja želi blagostanje svom društvu! Kreditima kao jedinom izvoru finansiranja se to ne može postići. Oni guše i slabe privredu neumitno je vodeći ka propasti, dok se bogatstvo i realna dobra sve više koncentrišu u rukama bankara. Istorija ovo nedvosmisleno potvrđuje i za to postoji bezbroj primera, uključujući i Veliku ekonomsku depresiju početkom `30-tih godina prošlog veka. Ono na čemu

pa i naša Narodna banka. Sve se to obavlja uz blagoslov Centralnih banaka koje povremeno samo priskaču u pomoć zajmeći im malo gotovine. štednja čini jedan mali deo sredstava iz koga banke daju kredite. a čitav proces kreditna multiplikacija (fractional reserve banking) ili prevedeno na srpski . a ne u ponudi. tj. već duže vreme na delu imamo ovo drugo. Zašto Centralne banke sve to tolerišu. Zašto bi država samoj sebi zajmila dinare i vraćala ih uz kamatu privatnim bankama?! Gde je tu logika ili korist za društvo? Čak i ono malo keša što se odštampa . pitaćete se? Banka kreira novac onog momenta kada vi to zatražite od nje. Inflacije nema jer se novac dodaje kontrolisano po tačno određenim kriterijumima. To znači da najveći deo “novca” u opticaju čine dugovi odnosno privremeni novac koje banke stvaraju jednostavnim upisivanjem nekog fiktivnog iznosa na vaš račun čime je ona stekla “imovinu”. ako se sistematski zloupotrebljavaju. Sve druge Centralne banke koje su formalno državne. samo uz veću kamatu. One zapravo poseduju vrlo malo pravog novca (papirnog i kovanog). Međutim. nekreditni novac i to najpre budžetskim korisnicima. ali isto tako i veliko zlo i nesreću. a to je nesmetana razmena dobara i usluga uz rast standarda što je do sada bilo nemoguće. da ne bi bilo suviše očigledno da je u pitanju velika prevara koja počiva na zelenašenju čitavog društva. često ispod 5%. Nažalost.ljudi treba da insistiraju i da po tom pitanju „pritisnu“ odgovorne na vlasti jeste da emitovanje novca pređe iz ruku privatnih banaka u okrilje države. kada vam odobri kreditni zahtev! Takve nepostojeće pare se zovu kredit. Sada znate zbog čega se u medijima često može čuti kako se bankarski sistem bazira na „poverenju“. Šta to onda pozajmljuju i na koji način. Ljudi obično misle da poslovne banke daju kredite po osnovu prethodno prikupljenje štednje. a vi kao klijent obavezu da to odradite. problem je u tražnji i slaboj kupovnoj moći. Papira i kovanica koji bi to pokrili nema nigde u sistemu. Zato banke na sve načine forsiraju bezgotovinske (potrošačke) kredite i načine plaćanja ili međusobno zajme gotovinu kako bi stvorile iluziju o likvidnosti. pitaćete se? Iz prostog razloga što su i one često u privatnim rukama. pa je čitava kriza zato globalna. Građani treba da budu svesni da je čak i mali višak novca neuporedivo bolji nego hronična nestašica koja prosto uništava našu i svetsku ekonomiju. Ostaje samo kamata bankama. a u sistem da se pušta zdrav. Takav nekreditni (trajan) novac bi brzo prešao u ruke proizvođača i trgovaca i neopterećen kamatama i dugovanjima konačno počeo da vrši svoju pravu ulogu u društvu. a to su rast bruto domaćeg proizvoda i smanjenje brzine opticaja novca. samo kopiraju takvu štetočinsku praksu emitovanja dugova umesto pravog (nekreditnog) novca. Njena imovina se zapravo svodi samo na vaše obećanje i potpis da ćete joj vratiti sredstva koje je ona tog momenta kreirala „ni iz čega“. NOVAC KAO JAVNO DOBRO Monetarna vlast i njena politika mogu po prirodi stvari jednom društvu doneti veliko dobro.stvaranje para „iz vazduha“ koje postoje samo kao zabeleška u njihovim „knjigama“ i koje nakon što se dug izmiri bukvalno isparavaju iz sistema. jer ne zaboravite. Tamo danas besne najveći „finansijski požari“. kao što je i dan danas to slučaj sa američkom centralnom bankom (FED) ili nekada engleskom „Bank of England“. jer keša jednostavno nemaju.

čime bi ne samo oslobodila svoje društvo i privredu nepotrebnog tereta kamate (zelenašenja). kao i za odbranu deviznog kursa (naročito kada to ide u prilog uvoznicima-tajkunima i armiji zaduženih građana). sa nacionalnim dugom od oko 160% bruto domaćeg proizvoda.i to se plasira kao dug. tj. nego po osnovu zakona. on je samo medijator koji služi da se istinske vrednosti (roba. odmah pomisli na devizne rezerve ili zlato. jer se uglavnom pravi od papira ili je u elektronskoj formi) što znači da njegova vrednost ne proističe iz supstance. I to je samo po sebi idealno rešenje za jedno društvo sa aspekta troškova izrade i mogućnosti da se u svakom trenutku pribavi. Tako je uostalom i bilo nekada dok privatni bankari nisu uzurpirali isključivo pravo države da emituje sopstveni novac raznoraznim spletkama i manipulacijama javnosti. dekreta. Mi bi mogli potpuno ostati bez deviznih rezervi. autoriteta svake države ili nekada u prošlosti vladara. da ne kažem katastrofalno po privredu to što se on isključivo emituje kao dug. ljudski rad i kreativnost) razmenjuju na tržištu na dobrobit svih uz postojan rast standarda. već bi preuzela direktnu kontrolu nad novčanom masom i time jednostavno i trajno rešila problem nelikvidnosti. što je veliki apsurd i nepravda. proizvedena roba i usluge oličeni u rastu bruto domaćeg proizvoda. za otplatu dugova prema inostranstvu. materijala od kojeg je napravljen. makar putem javnih radova. tj. ali to su stvari koje nemaju nikakve veze sa pokrićem dinara na domaćem tržištu. Danas imamo jednu paradoksalnu (na prvi pogled) situaciju u kojoj vlada velika nestašica dinara u opticaju. Devize se koriste u međunarodnim plaćanjima za potrebe uvoza. odnosno u okviru sopstvenog privrednog sistema. usluge. Ovo je naravno jedna krajnost i odrazila bi se na naš standard jer bi bili lišeni uvozne robe koju naša zemlja ne proizvodi ili nema u dovoljnoj meri. KREIRANjE NOVCA I NjEGOVO POKRIĆE U razgovoru sa ljudima primećujem da većina njih kada se pomene novčano pokriće. čak i one stručne. Država bi mogla bez ikakvih problema da zaobiđe banke u procesu kreiranja dodatnog novca. Dokle god postoje neiskorišćeni resursi i armija ljudi koji žele da rade. tj. Novac nije vrednost sam po sebi. ali predstavlja dobru ilustraciju šta zapravo predstavlja pokriće za jednu nacionalnu valutu. Razlog je što su kamate te koje guraju cene na više. novac može srazmerno da se dodaje u sistem bez bojazni od inflacije. jer se proizvođači i trgovci grčevito bore da namaknu pare za servisiranje kamate kojih u sistemu jednostavno nema dovoljno. Pokriće za novac su privredne aktivnosti. što je skroz pogrešno i samo vodi u nove zablude. a cene i pored toga rastu. monetarni sistem odgovara samo interesima privatnih banaka i njihovim vlasnicima. Koliko je ovo ozbiljan problem govori i primer Japana koji je svetski rekorder u štednji. To znači bi oni kako narod godinu i po dana morali da se odreknu svega i samo rade da otplate dug države. On je dakle svojevrstan katalizator ili lubrikant svih . Ovakav kakav je sada. Od izuzetnog je značaja razumeti da je današnji novac apstraktan (logično. ali i pored toga njihova zemlja je među najzaduženijima u svetu. Loše je. a da ekonomija ipak funkcioniše i sav dinar ima pokriće. resursi.

Dokle god se to poštuje cene su stabilne. a to je naša tražnja za stranim valutama. Posledica topljenja deviznih rezervi je manji uvoz. Upravo zato treba i mora biti besplatan. što je van pameti. takođe za potrebe uvoza. Ekonomija zasnovana na eksponencijalnom rastu dugova kao jedinom izvoru finansiranja je siguran put u propast. onda imamo raspad sistema i recesiju svuda gde se primenjuje takav nakaradni koncept. a naročito premalo kao sada jer to ubija privredu i celokupnu društvenu razmenu. to bi prosto preporodilo i oživelo domaću privredu i platežnu moć. sve ovo se odnosi samo na poziciju i vrednost dinara prema inostranstvu. treba ga samo pustiti u opticaj. Njen obim i struktura direktno određuju mogućnosti domaće potrošnje. manja potrošnja inostrane robe i pad standarda. jer ona proističe iz zakona i za dinarom uvek postoji tražnja. jer naša zemlja ne proizvodi sve što joj treba. Postoji naravno i druga strana medalje. Održavanje vrednosti novca je dvojaki proces u kome dodatna količina novca u opticaju mora biti praćena rastom proivodnje dobara i usluga. Kurs dinara prema evru ili bilo kojoj drugoj valuti nije ništa drugo nego odraz njegove tražnju u inostranstvu za potrebe uvoza naše robe i usluga i drugih plaćanja prema Srbiji.privrednih aktivnosti. ali dozirano da ga ne bude previše. Danas je tome najbliža Kina. a ni premalo kao sada. Treba istaći da pored tražnje i ponude. privreda radi punim kapacitetom kako je i bilo nekada u SAD za vreme Bendžamina Frenklina ili 30-tih godina prošlog veka kada se Nemačka izgradila u supersilu bez trunke strane „pomoći“. Gotovina danas u Srbiji čini oko 30% novčane mase. a nisu adekvatno zakonski i institucionalno zaštićene od napada na sopstvenu valutu. Kada na sve to dodate kredite poslovnih banaka koji se štancuju “iz vazduha” i zajme uz kamatu. na devizni kurs danas u velikoj meri utiču špekulativne aktivnosti i to u onim slučajevima kada države primenjuju fluktuirajući kurs. nego i naša deca i unuci grcajući u siromaštvu. nema nezaposlenih. Ako bi dinar počeo da se emituje kao pravi novac (interest-free money). zajmovima iz inostranstva ili od domaćih rezidenata ako imaju štednju. To ni na koji način ne utiče na njegovu vrednost na domaćem tržištu kao sredstva razmene i plaćanja. Da ne bi došli u situaciju da inostrane dugove vraćamo ne samo mi. sa južnoazijskim . sa britanskom funtom. sve ostalo su krediti (privremeni ili fiktivni novac). za otplatu dugova. čime se postiže nulta inflacija jer smo platežno sposobnu tražnju izjednačili sa ponudom. uslov svih uslova je domaća proizvodnja. dividendi i sl. desilo 1992. odnosno može se fiksirati. To svaki matematičar može da potvrdi. kurs se može braniti samo rasprodajom državne imovine. uključujući i uvozne robe. Ako su ta dva procesa u ravnoteži ili Srbija ostvaruje suficit u međunarodnoj razmeni. ali i druge zemlje koje odbijaju da im MMF i špekulanti sa Volstrita kroje sudbinu. jer da bi došli do deviza potrebno je nešto i izvesti. Problem je što Narodna banka čak i takav keš novac emituje kao dug. a ne kao do sada dug ili kredit na koji se plaća kamata privatnim bankarima. To se npr. Priče o “zlom i naopakom” štampanju dinara su stoga komične i posledica neznanja i sistematskog ispiranja mozga. 1997. Samo ne sme da ga ima previše u opticaju. kurs će biti stabilan. Ako privreda ostvaruje deficit u platnom bilansu. Međutim.

tražnja)/tražnja . pa potrošači plaćaju manje. Svetska banka i slične organizacije još davno primenile u Južnoj Americi. Sa druge strane Kina ima fiksiran kurs prema dolaru. i dodajem matematičku interpretciju onoga što on kaže o nekreditnom novcu. 2009 at 06:02 Podržavam članak Mladena Banjca. Za početak Srbija bi mogla da da 400 miliona evra u dinarima za penzije. i da gleda šta će biti. Svaki kupac i prodavac osetiće malo poboljšanje. dobre zakone protiv manipulacija novcem i velike dolarske rezerve. a državu ništa ne košta da to pokuša. tako da je sa lakoćom odbila takve napade. Sve više ličimo na prezaduženu južnoameričku banana republiku koja živi od stranih kredita sa tankim slojem ultra bogatih koji drže ekonomiju u svojim rukama. a ne Srbije. Kina koja do nedavno nije mogla da prehrani svoje stanovništvo sada je najmoćnia sila na svetu. ekonomista iz Sombora. Jedno od mogućih rešenja koje bi donelo sigurnost i predvidivost u pogledu deviznih kurseva jeste da se nacionalne valute vežu za neku novu međunarodnu obračunsku jedinicu koja bi se bazirala na „korpi“ odabranih proizvoda i služila kao „sidro“ odnosno merilo vrednosti u spoljnoj trgovini. smatra da je novac nekakav dug. Negde sam pročitao podatak da je manje od 10% novca u papirnom obliku. Komentari admin kaže: april 26th. sa ruskom rubljom koje su pretrpele težak udar od strane internacionalnih špekulanata i profitera sa njujorškog Volstrita koji su koristili instrument „short-sellinga“ što je po razornim efektima bilo ravno vojnoj okupaciji. kada krediti sa kamatom ulaze u cene. k = (ponuda . jer ekonomska nauka. Što je najgore. a ni taj novac nema realnu podlogu u zlatu ili nekoj drugoj vrednosti. čega nema kod nekreditnog novca. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi. Neće biti promene u cenama. po defininiciji. Doći će do poboljšanja situacije. Autor teksta je Mladen Banjac.ekonomijama i 1998. koji se daje kao poklon. A ekonomski naučnici izmišljaju kakva je to vrsta kredita koju daje Kina. Ako se novac dodaje u opticaj po navedenoj formuli. stojan nenadović kaže: april 30th. Ne mora ni reći nikome šta je uradila. I sam sam baš ovih dana razmišljao o tome kako svetska ekonomija raspolaže virtuelnim novcem koji nema realnu podlogu. iflacija nije moguća. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM . a proizvođači dobijaju više nego što je to danas. trudim se da što je moguće više čitam o toj temi koja me veoma zanima. . To je model ekonomije koji su MMF. Ne znam da li bi se složili sa mnom ali mislim da je Srbija na našu nesreću u čvrstom stisku MMF-a i da se sprovodi ekonomska politika koja je u interesu SAD-a i drugih ekonomskih sila. ne vidim da bilo ko od aktuelnih političara na vlasti i u opoziciji ima želju i mogućnost da to stanje promeni. 2009 at 09:22 Iako po obrazovanju nemam nikakve veze sa ekonomijom (već sa prirodnim naukama).

Voja kaže: septembar 28th.nikada ne bi mogao da odbrani svoju teoriju u slucaju valutnog ili ti monetarnog udara. Ja sam dao definiciju nekreditnog novca na matematčki način.vise mu je konverirala prerada Rumunske i Iranske nafte…lici na *proizvodnju i preradu*…pravi se novac !! A. stojan nenadović kaže: maj 21st. k = (ponuda .. kaže: maj 19th. Pre nekom novom poretku. dM = kM . u privatnim rukama? Gde vi radite g. 2010 at 05:47 Poštovani gospodine Vojo. On negira i fakticki ukida bankarski sistem bez da objasni sta ce ga zameniti. u sistemu kreditnog novca. 2009 at 15:18 Mladen Banjac lupeta gluposti i razvija nemogucu teoriju. Kada bi znao tokove novca . Ako se novac daje kao poklon po navedenoj formuli. To je sistem sa maksimalnom entropijom (haosom). On ne zna sta je to konvertibilna valuta i sta je odredjuje. inflacija nije moguća. Uslov takvog nekreditnog sistema je da ponuda bude veća od tražnje. sistem sa ekonomskom ravnotežom je najgori od svih mogućih. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). Vojo? U artiklu nigde nije receno da banke treba da se ukinu.. Tražnja se smanjuje zato što se . 2010 at 09:25 Nikolae Causesku. nije voleo *kreditni novac*. Vojo. probajte da se isklkucite iz wallstreet matrixa. Ponuda je veća zato što se povećala proizvodnja i zato što se smanjila tražnja.Teoriju koja nema ekonomsku ravnotezu.isplatio je MMF. za iznos nekreditnog novca koji ih zamenjuje. i postao *diktator*. Ukidaju se porezi i dugovi. Kreiranje kredita iz nicega. Sustinski on zagovara religiju koja nije priblizna ni kapitalizmu ni socijalizmu a ni komunizmu. Lune kaže: mart 15th.P. Potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas. Skoro nisam procitao vecu budalastinu.tražnja)/tražnja . 2010 at 18:16 @Voja G.

koji se prodaje po nominalnoj ceni i u kome je sadržan nominalni trošak. Zato kreditnog novca nikad nema dovoljno. U sistemu nekreditnog novca nema ni inflacije. osim toga da je podupiralo naš novac. I povećanje proizvodnje i smanjenje tražnje posledica su porasta ekonomske racionalnosti. 1 Trackbacks For This Post Pismo od Kuće « Zavera BOGatih Says: jun 2nd. Nekreditni novac ulazi u opticaj bez troškova i meri realne troškove i realne cene. Nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug. ali opet kao dug koji diže cene. Ili ekonomska kriza kao ova sada. Mada sam [. cene su manje a profiti veći. Danas banke stvaraju novac emitovanjem kredita preko iznosa prikupljene štednje. Nekreditni novac kao poklon je monetizacija progresa.. To je zaista sistem bolji i od kapitalizma i od socijalizma. stojan nenadović kaže: maj 28th.usporava brzina opticaja novca. ni ekonomsle krize.] . Šta je to značilo. Dodaje se stalno novi. kao i sama važnost tog događaja prešli su preko moje mlade glave. Brzina opticaja novca se smanjuje zato što se povećava proizvodnja i dohodak a to smanjuje tražnju. 2010 at 13:14 Nekreditni novac kao poklon je jedini pravi novac. Novac se stvara kao nekreditni novac odnosno poklon. Kreditni novac ulazi u opticaj kao dug i podiže realne troškove i realne cene na nivo nominalnih troškova i cena. Novca ima koliko ima duga a treba da kupi nominalni proizvod. Postoji samo inflacija. bogati otac bi retko spominjao zlato. Sistem koji nastaje iz ove krze i važiće u budućnosti. Pa ga opet nema dovoljno. da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja”.. Samitu G-20 podnet je predlog: “Mi predlažemo sistem nekreditnog novca... a posle se pozajmljuje od banaka koje prikupljaju štednju i daju kredite iz prikupljene štednje. i tako u beskraj. 2009 at 13:43 [.] U vreme kad sam bio klinac.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful