2.

RAZVOJ
SISTEMA JEDINICA
Metar je stvoren tokom Francuske revolucije. Francuska je 1795. godine zakonom ustanovila
METARSKI DECIMALNI SISTEM, propisavši kao merne jedinice za dužinu metar i njegove delove (centimetar,
milimetar ...) i umnoške (hektometar, kilometar ...) Tvorci toga sisterma su smatrali da je dovoljno ako se utvrde
jedinice za dužinu i masu (kubni decimetar vode), te da daljih potreba za mernim jedinicama neće biti. Međutim,
nove potrebe su rađale nove merne jedinice za različite veličine, potpuno proizvoljno defmisane, nezavisno jedna
od druge, kao na primer, jedinica temperature, Celzijusov stepen.
Fizičari su, međutim, osećali potrebu za jednim koherentnim sistemom
jedinica sa tri osnovne i neophodnim brojem izvedenih jedinica.
Britansko udruženje za unapređenje nauke je tako 1873. godine
ustanovilo sistem CGS, koji su fizičari Sirom sveta prihvatili. [6]
METARSKA KONVENCIJA je potpisana 1875. godine čime su metar i kilogram međunarodno
ozakonjeni. O univerzalnom sistemu mernih jedinica još nije bilo govora.
Prodiranje nauke u sferu elektromagnetnih pojava postavilo je zahtev za proširenjem sistema
jedinica i na elektromagnetne veličine. Najlogičnije je izgledalo da se sistem CGS dogradi jedinicama
elektromagnetnih veličina.
Stavljanjem 10=∈ (dielektrična konstanta vakuuma) dobijen je elektrostatički sistem CSG, a
usvajanjem m0=1 (magnetni permeabilitet vakuuma) obrazovao se elektromagnetni sistem CSG.
Stvaranje ovih sistema ukazuje da većina fizičara i elektrotehničara krajem prošlog veka nije
prihvatala činjenicu da su magnetna indukcija (gustina magnetnog fluksa i magnetno polje veličine
različitih dimenzija, te da i magnetni permabilitet ima svoju fizičku dimenziju.
Da bi se ova dilema okončala, obrazovala je Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) potkomitet
čiji je zadatak bio da preporuči rešenje. Potkomitet, koji su sačinjavali Ikls (W.H. Eccles), Velika
Britanija; Žane (P. Janet), Francuska

ULOGA MEĐUNARODNOG KOMITETA ZA TEGOVE I MERE

Za razliku od IEC-a koji je međunarodna asocijacija stručnih udruženja, Međunarodni komitet za
tegove i mere (CIPM) je zvanični međunarodni organ ustanovljen Metarskom konvencijom 1875.
godine. Međunarodna konvencija je međudržavni ugovor čije su odredbe obavezne za sve države
potpisnice. Metarskom konvencijom osnovan je Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM),
organizacija laboratorijskog tipa, čiji je zadatak da proučava, unapređuje, čuva i neguje međunarodne
etalone jedinica i da sa njima upoređuje etalone pojedinih država. Biro ima svoje stalno osoblje kojim
rukovode direktor i njegov zamenik. Rad biroa se finansira iz godišnjih uplata svih zemalja potpisnica
Konvencije. Biroom upravlja međunarodni komitet metrologa-eksperata od 18 članova. Komitet
zaseda jednom godišnje. Vrhovnu vlast u okvirima Konvencije ima GENERALNA KONFERENCIJA
ZA TEGOVE I MERE (CGPM), koju čine delegacije Vlada država potpisnica. Ona se sastaje svake
četvrte godine. Njene su odluke konačne i obavezne za sve zemlje potpisnice Konvencije.
Konferencija imenuje članove CIPM-a, a zamenjuje svake četvrte godine polovinu sastava komiteta.
Komitet podnosi Konferenciji predloge odluka u vezi sistema jedinica i etalona kao i predloge planova
Biroa.
Kneževina Srbija je pristupila Metarskoj konvenciji 1879. godine. Posle prvog svetskog rata, 1918.
godine, sva prava i obaveze u okviru Konvencije preuzela je Jugoslavija i održava ih do danas. Merni
pretvarači su uređaji koji pretvaraju dejstvo sile, usled dejstva zemljine teže na masu koja se meri
uzimajući u obzir potisak vazduha na mestu na kome se vrši merenje, u drugu merljivu veličinu -
izlazni signal (električni napon, električnu struju, frekvenciju i druge veličine).
Merni pretvarači koriste se kao deo merila mase koji pod uticajem sile gravitacije na masu
obezbeđuju određeni odnos prema izlaznoj veličini.
Merni pretvarači mogu da se koriste i za određivanje drugih veličina, količina, činilaca i svojstava
povezanih preko merenja mase.
Merna jedinica koja se koristi za izražavanje veličine nazivnog opsega i drugih metroloških svojstava
mernog pretvarača je merna jedinica za masu.

Merenje je nastalo kao rezultat potrebe za kvantitativnim karakterisanjem prirodnih pojava, a

direktno je rezultat opažanja i potrebe za poredjenjema.U anglosaksonskoj literaturi preovladjuje
mišljenje da je dokvalitativne promene na relaciji POSMATRANJE –MERENJE došlo u 17. veku kada je
Frensis Bekon (francuski filozof) rekao da se “bez mogućnosti ostvarenja kvantitativnih merenja,
nauka neće razvijati”. MERENJE je skup eksperimentalnih postupaka koji imaju za cilj odredjivanje
jedne veličine, ili MERENJE je proces poredjenja
vrednosti nepoznate veličine sa veličinom za koja je uzeta jedinicu mere
 Šta je Metrologija ?
 Nauka koja se bavi:
 ‫ ە‬realizacijom i održavanjem etalona
 fi ičkih liči
 ‫ ە‬metodama merenja pre svega fizičkih
 veličina,
 ‫ ە‬obradom i analizom izmerenih rezultata.
 ‫ ە‬razvojem i izradom mernih sredstava, i
 fizičkih veličina,
 Metrologiju možemo podeliti na:
 1. zakonsku metrologiju (regulativu),
 2. industrijsku metrologiju, i
 3. naučnu metrologiju.

Zakonska metrologija
Oblast koju reguliše država zakonima I propisima. Zakonska metrologija obezbedjuje:
merno jedinstvo u zemlji, razvoj metrologije u skladu sa tehnološkim razvojem zemlje,
povećanje kvaliteta roba i usluga, zaštitu potrošača u kupoprodajnim odnosima, I
kontrolisanu zaštitu čovekove životne i radne sredine.
Industrijska metrologija
Oblast koja omogućuje da se industrijski i drugi proizvodi izradjuju u skladu sa
medjunarodnim I regionalnim standardima. Industrijska metrologija → standardizacija
 (CE,TÜV, ..), garantovanje kvaliteta (ISO).Kvalitet proizvoda predstavlja skup osobina
kojim se ostvaruje kvalitet rada i življenja → ocenjivanje
kvaliteta je merenje karakteristika veličina.
Naučna metrologija
Oblast koja objedinuje razvojni i naučno istraživački rad u oblasti metrologije, i koja
uključuje merenje najveće tačnosti I preciznosti u metrološkim laboratorijama

МЕРЕЊЕ СИЛЕ МЕРНИМ ТРАКАМА

 
   Мерење силе мерним тракама
 
         Код мерних трака сила се мери посредно.Уређај за посредно мерење силе има
еластични елемент који се под дејством силе деформише.
Мерне траке функционише по принципу промене електричне отпорности проводника или
полупроводника приликом његовог истезања.
Отпорност :

               
  где је        -специфична електрична отпорност материјал
                 l - дужина проводнока или полупроводника
                 S- површина попречног пресека

Полупроводничка трака од силицијума се излаже истезању чиме јој се мења

специфична отпорност , односно отпорнст R.Код проводника отпорност се мења
услед промене дужине.Ове траке се праве  од жичаног проводника .Истезањем
траке се повећава дужина l и отпорност R.Отпорност се мери електричним мерним
мостом (Винстонов мост).
   Мерење силе и момента
 
Траке се постављају у паровима.У случају дејства силе траке 1”и 2’’ ће се
издужити а траке 1’ и 2’ ће се скратити.Пар 1’-1” одређује деформацију левог дела
греде а пар 2’-2”деформацију десног дела греде.
    Резултат мерења отпорности мостом за један
пар : 
        
    R-основна отпорност траке пре деформације.
Овај резултат представља једно очитавање :  .
На овај начин пар 1’-1” даје очитавање   а пар 2’-2” даје очитавање  .
  
          Индуктивни   и капацитивни    претварачи
      Принцип мерања се заснива на мерењу померања индуктивним
претварачем.Као еластични елемент се користи еластична мембрана.Она се под
дејством силе угиба и тиме помера језгро калема.Померањем језгра се мења
индуктивност калема.Мерењем индуктивности одређујемо вредност силе.
      Код капацитативних претварача долази до промене капацитивности
кондензатора при померању унутрашње облоге.
 
Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnostičkih postupaka.
Stvaranje zvuka pri radu jednog tehničkog sistema je neprijatna pojava. Samim tim
zvuk predstavlja
dobar i kvalitetan pokazatelj stanja jednog tehničkog sistema.
Često akustičke oscilacije i vibracije nastupaju istovremeno. Kako nastaju? Kao oblik
mehaničkih
pokretnih delova mašine (tehničkog sistema). Zvučne oscilacije se mogu konstatovati
uhom, a
vibracije dodirom mašine.
Ovakvi oblici oscilacija nose veliki sadržaj informacija o stanju jednog tehničkog
sistema (mašine) i
mogu poslužiti za donošenje subjektivne ocene o stanju. Oscilacije se uzimaju kao
ocena stanja
kliznih uležištenja, zglobnih osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvrđivanja
koaksijalnosti, povećanog zazora, nezaptivenosti i sl.
Uređaji: tehnički elektronski stetoskopi (šumovi su često nečujni za ljudsko uho).
Stetoskop je veoma osetljiv tehnički uređaj za osluškivanje tehničkih sistema i njegovih
delova.
Nečujni i veoma tihi zvuci, koji definišu određenu anomaliju u sistemu, se stetoskopom
pojačavaju
– tako ih je moguće registrovati ljudskim sluhom. Pomoću njega je moguće locirati
izvor šuma ili
buke – otkazali ležaj ili zupčanik, pri isticanju gasa iz suda pod pritiskom

Na tok proizvodnog procesa utiču i razni poremećaji. Da bi se proces proizvodnje

odvijao na
unapred određen način, potrebno je upravljati njime. Kao što je poznato, pod
upravljanjem se
podrazumeva skup akcija kojima se deluje na objekat upravljanja da bi se ostvario neki
cilj. U suštini,
upravljanje je proces donošenja odluke o izboru između raznih mogućnosti
ostvarivanja zadatog cilja pri
unapred definisanim ograničenjima. Uređaj koji obavlja taj zadatak naziva se regulator

U stručnoj literaturi se sreću sledeći termini: senzori, transmiteri, konvertori, davači.

Senzori su elementi na koje direktno deluje merena veličina. U nekim oblastima se za
ovaj pojam
koristi i termin detektor.
Transmiter je pretvarač na čiji ulaz se šalje signal sa senzora, kakav god da je, a na
izlazu se dobija
standardizovan oblik signala pogodan za dalju obradu i/ili prenos. Za transmiter se
koristi i termin
prenosnik.
Konvertori pretvaraju signal iz jednog oblika u drugi, dok je Davač termin koji se koristi
i za
pretvarače i za senzore.
Na osnovu ovoga možemo reći da su nam merni pretvarači potrebni da bi uopšte bilo
moguće
upravljati bilo kojim procesom. Merni pretvarači su detaljnije opisivani u okviru gradiva
prethodnog
razreda, pa će se u daljem gradivu opisivati svi ostali elementi sistema automatskog
upravljanja i
regulacije.