Sadržaj: -Uvod -Javni dug kao instrument javnih finansija -Javni dug,zajam i javni kredit -Nova filozofija

javnog duga vezana za deficitno finansiranje budžeta -Uzroci stvaranja javnog duga -Klasična teorija javnog duga -Savremena teorija javnog duga -Teorija javnog duga u nerazvijenoj privredi -Vrste i klasifikacija javnih dugova -Unutrašnji i spoljni javni dugovi -Dobrovoljni i prinudni zajmovi -Kratkoročni(leteći) i dugoročni(konsolidovani) javni dugovi -Sistemi emisije javnog duga -Direktni sistem emisije javnog duga -Indirektni sistem emisije javnog duga

1

javni dug je najkraće rečeno.dok javni dug predstavlja. 2 . jer ga bolje poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti.Postoje brojni pokušaji klasifikacije dugova.Poslednji dio mog seminarskog rada obradio sam kroz sisteme emisija javnog duga i podjele sistema na direktne i indirektne. oblik javnog prihoda koji ostvaruje država radi pokrića rashoda.U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma. dugovi s naplatom i bez naplate kamata i prema tome da li država istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaćanje kamata i otplata. prema načinu otplate i garanciji.u odnosu na klasičnu.anuitetski.javni dugovi se dijele na.zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga.dobrovoljni i prinudni. rentni. savremena te socijalistička (državno-pravna) teorija javnog duga.kratkoročni i dugoročni.Također ćemo obraditi i nekoliko osnovnih teorijskih pravaca kao što su: klasična teorija javnog duga. izvanredne rashode. skup različitih oblika zajmova koje pravi država u svrhu ostvarivanja određenih budžetskih ciljeva.Klasična teorija u duhu svojih osnovnih stavova u potpunosti odbacuje javni dug. prema vremenu za koji su formirani.Dakle.Uvod U ovom seminarskom radu razradio sam temu javni dug u finansijskoj teoriji i politici. prema metodama kojim se država služi da bi došla do sredstava. ali je najčešća podjela na slijedeće grupe koje ćemo takođe objasniti u ovom seminarskom radu a to su: prema teritorijalnom principu-unutrašnji i spoljnji.Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug. dakle.Javni zajam obično nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah potrebna sredstva za određene.

ali ne više radi uravnotežavanja državnih finansija. javni zajam je metod kojim se to postiže. dok se javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata.Javni dug je destinirani (određen unaprijed) oblik prihoda države. tokom dužeg ili kraćeg vremena. potrebna sredstva za određene.U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma.Ovde se prije svega. već kao vrlo pogodan instrument ekonomske politike kapitalističkih i drugih država.JAVNI DUG U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI Javni dug je oblik javnog prihoda koji ostvaruje država. a služio je povremeno potrebama vladara. Javni zajam najčešće nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah.. regala. koje nemože da osigura redovnim prihodima.naoružanje istraživanja. dragocjenosti i dr.Javni dug se obično formira kod centralne banke ili u inostranstvu. koji se stvaraju za potrebe državne blagajne-gdje ova destiniranost ne dolazi do izražaja.Ovo je posebno slučaj kad naglo porastu javni rashodi(npr. Javni dug je danas jedan od osnovnih oblika izvanrednih prihoda države. što se javnim dugom podmiruje određeni oblik javnog rashoda. stanovništva.Danas bi se mogla praviti razlika između javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na subjekte koji ga opisuju.Državni zajmovi su metod ili sredstvo kojim se. teret vanrednih rashoda raspoređuje na više generacija. poslovnih banaka i dr. Javni zajam se počeo stvarati u srednjem vijeku na bazi zaloga državnih dobara. zbog postizanja određenih ciljeva. imaju u vidu sredstva preduzeća. ili u kratkom roku. najčešće izvanredne rashode.Javni zajam država vraća postepeno. kao u klasičnoj teoriji.Javni dug je oblik anticipiranih javnih prihoda. što kod ostalih redovnih prihoda (poreza) nije slučaj. ratno stanje). odnosno zbog pokrića rashoda. carine. kada je nemoguće daljom poreskom presijom osigurati potrebne redovne prihode. 3 .Izuzetak je samo kod letećih dugova. kao što su porezi. bilo kod emisione ustanove.U poslednje vrijeme javni dug se redovno javlja kao izvor u državnim finansijama. s druge strane. Javni zajam se nesmatra pravim prihodom. bilo kod nosilaca dohotka(ili u inostranstvu).Razlika između javnog duga i poreza jeste u tome. ili drugi javnopravni organ. obično kroz anuitete(otplate i kamate)-koristeći pri tome svoje redovne prihode(poreze i dr). u dužem periodu vremena. ukupni iznos poreza u modernoj privredi koristi za pokriće ukupnih javnih rashoda. nosilaca dohotka u privredi. bez osjetnijeg poreskog opterećenja generacije koja je trenutno poreski obveznik.To je istovremeno destiniran javni prihod. dok se. takse i prihodi državnih preduzeća.

„prazne blagajne“.U početku javni kredit se u potpunosti vezuje za visinu štednje. uglavnom personalni karakter. paralelno sa širenjem ekonomskih funkcija države. intervencije u poljoprivrednoj proizvodnji.Dug je imao. sve veći rashodi za vojne potrebe. i to zbog toga što su postojale nesređene finansije. Zajmovi na duži rok zahtijevali su i posebne zaloge i stimulanse.Osnovna karakteristika savremenih privreda mogla bi se izraziti kao stalni rast deficita budžeta i rast javnog duga. pomoć za nezaposlenost.Država zaključuje zajmove.Takav zahtjev u praksi obično nije ostvarivan. suprotno tome. te je. što se nisu plaćale kamate.Javni dug postaje u savremenim finansijama stalni i širok korišćeni instrument državne ekonomske intervencije (politike). ali suprotnog stava).godine država se sistematski zadužuje. s tim da se. niska stopa rasta.dovode do širenja javnih rashoda i sve većih potreba u formiranju javnih prihoda. jer iza njih sada stoji cijela država.Sve do početka 19. saglasno važečoj finansijskoj teoriji-kada se konjunktura popravi i prihodi povećaju iznad rashoda-pristupi vraćanju javnog duga. kasnije se odvaja od nje.I ranije istaknutog stalnog apsolutnog i 4 . visoka potrošnja vladara. istraživanja i razvoj. odnosno neutrošenog dohotka.Načelo ravnoteže budžeta je odavno napušteno a u stalnom nastojanju da se prevladaju problemi u razvoju privrede (krizna stanja. nezaposlenost. javni dug nije bio razvijen.Javni dug pokazuje visok apsolutni nivo i učešće u nacionalnom dohotku u većini modernih privreda.Stvorena je nova filozofija javnog duga. finansijske teškoće.Teorija i praksa javnog duga uvidjela je velike štete koje se javljaju od tako nesređenog sistema javnog duga.). što dovodi do stvaranja dugoročnih javnih zajmova. Radi se očito o sve bržem rastu javnog duga i apsolutno i relativno u dugoročnom vremenskom periodu. regionalni razmještaj radne snage i kapaciteta.Sredinom 19. kamata na javni dug i sl. vezana za stalno i sistematsko deficitno finansiranje koje treba da dopunjava ponudu kapitala i ukupne tražnje (za razliku od do tada prisutnog. dolazilo do stalnog rasta javnog duga u svim privredama. posebno kada se pribeglo čistom kreiranju novca u obliku javnog duga države kod centralne banke radi osiguranja potrebnih finansijskih sredstava za određene zahvate u privredi. vijeka. koristio se za potrošnju i neproduktivne rashode vladara. niske investicije i dr. odnosno državne rashode.U takvim je slučajevima javni dug dobijao privatno-pravni karakter. a da nedaje neke zaloge.U razdoblju opšte krize kapitalizma on dobija ogromne razmjere. a ne pojedinac.Već od ekonomske krize 1929.vijeka vraća se povjerenje u javne finansije. što se nisu vršile otplate duga.Sve razvijeniji državni intervencionizam u kapitalističkim privredama i preuzimanja od strane države djelovanja na osnovne makroagregate. Razvojem kapitalizma izvanredno se razvija i sistem javnog kredita.

Izvanredni.Klasična teritorija javnog duga. To traži vanredna sredstva.Moderna država. veliki javni rashodi.Savremena teritorija duga. 3. 5 . neutralne države i pokrića javnih rashoda. mora koristiti javni dug kao stalan elemenat u vršenju tih funkcija i zadataka. jasno se može vidjeti da su mogućnosti vođenja određene politike reguulisanja ekonomike. Izvanredni javni rashodi su osnovni faktori formiranja javnog duga.Socijalistička(državno-pravna). zbog vrlo razvijenih razvojnih. pokriti samo porezima.U pogledu prirode i uzrok nastanka. koja mogu biti ili javni dugovi (u zemlji ili u inostranstvu) ili vanredni porezi. posebno. 2. odnosno odgovarajućih prihoda. uglavnom porezima) u potpunosti odbacuje javni dug. teorija.Porastom javnog duga isplate kamata po dugu rastu znatno brže od rasta duga.relativnog rasta javnog duga.Vremensko nepoklapanje formiranja javnih rashoda.Savremeni državni intervencionizam u privredi. izvan redovnih (poreza).Sve veće javne rashode nije moguće u modernoj državi. 3. jer dug postaje generator vlastitog rasta. UZROCI STVARANJA JAVNOG DUGA Finansijska teorija danas izdvaja nekoliko osnovnih razloga za stvaranje javnog duga: 1. izgradnju. pa se češće i lakše pristupa formiranju javnog duga (zajma). u duhu svojih osnovnih stavova u vezi ekonomskog razvoja i uloge finansija (neutralnog novca i kredita. rashode na naoružanje. istraživanja i razvoj. ekologiju.Zbog više razloga teško se mogu uvesti vanredni porezi. socijalno-političkih funkcija koje je preuzela na sebe. energiju.Stalni budžetski deficit koji nije moguće više pokriti redovnim javnim prihodima. mogu se izdvojiti nekoliko osnovnih teorijskih pravaca: 1. preko globalnih djelovanja duga vrlo značajne. KLASIČNA TEORIJA JAVNOG DUGA Klasična teorija. 2. socijalnu politiku u sl. a zatim uloge javnog duga u privredi. uglavnom. stabilizacionih. infrastrukturu. za što su potrebna ogromna „dodatna“ sredstva. Tako se danas smatra da su rashodi po kamatama jedan od značajnijih faktora stalnog rasta javnog duga. 4. Time se javni dug tretira kao anticipacija poreza.

malim dijelom to je teret budućih generacija (jer se radi kratkoročnim oblicima dugova).Najveći dio javnog duga pokriva generacija koja ga stvara. a ne od makro pristupa. jer se nastali vanredni rashodi treba da pokrivaju vanrednim prihodima(dugovima). fiskalne. pri čemu je osnovno kako i u koje svrhe se ova sredstva troše. dugovi se tretiraju kao elemenat uspostavljanja ravnoteže u budžetu. jer je javni dug sastavni elemenat privrednog sistema i razvojne politike (monetarne. -Lako zaduživanje koje često dovodi do bankrotstva „državne blagajne“. a ovi jačaju ukupni privredni potencijal zemlje. odnosno čisto neproizvodnog karaktera javnog duga. a ne porezima.Ova teorija polazi od stava da javni dug odvlači u državnu blagajnu kapitala.Dugom se mogu u kratkom roku bezbolno prikupiti mnogo veća novčana sredstva nego sa porezima. dovodeći do jačanja materijalne snage zemlje.Savremena teorija javnog duga je u stvari izrasla na kritici klasične teorije. formiranja akumulacije). -Rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava. Klasična teorija u argumente protiv javnog kredita navodi sledeće: -Odsustvo štednje u državnom gazdovanju imovinom. jer ga poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti.Zajmovi upotrebljeni za proizvodne investicije i sami stvaraju sredstva za otplatu zajma. sprečavanje privrednog razvoja. jer se polazi od mikro aspekta. 3.Moderna država bez sredstava javnog duga ne bi mogla vršiti uspješno svoje funkcije.Savremena finansijska teorija potrebe nastojanja i razvoja javnog duga izvodi se zbog sledećih razloga: 1.Istina u koliko ga i prihvata. koji bi u privatnom sektoru bili najracionalnije upotrebljeni. 2.Novi pristup se ogleda u tome – kada će se kredit javiti i kako će se trošiti. ili čak. zbog čega je trebalo biti što manji. 5. 6. on dobija javnopravni karakter. u odnosu na klasičnu. -Ograničavanje.Postajući kredit države.Već razvojem kapitalizma javni dug gubi privatno-pravni karakter.Sredstva javnog duga sve više se koriste za proizvodne svrhe.Dugovi stvoreni u inostranstvu povećavaju nacionalnu akumulaciju. 4. SAVREMENA TEORIJA JAVNOG DUGA Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug. 6 . uglavnom iz svog nacionalnog dohotka. Stvaranje javnog duga prema ovoj teoriji znači smanjenje akumulacije privatnog sektora. posebno u uslovima kada je zemlja dostigla gornju granicu oporezivanja (iskoristila svoj porezni kapacitet).

Socijalno političkih odnosa u određenoj zemlji.odnosno društvenom proizvodu svake pjedinačno uzete zemlje. razlikuje od nekih drugih oblika.Strukture javnog duga prema upisnicima (sredstvima iz kojih se formira).i -inostrani dugovi. javni dug dovodi. konačno. 2.Rješavajući privremeno problem budžetskog deficita. 5. i 8. Buduća visina i ponašanje javnog duga zavisit će od nekoliko faktora. c)Prema vremenu za koji su formirani – leteći ili kratkoročni (privremeni) konsolidovani ili dugoročni. ovo posebno u privredama centralno-planskog tipa.Visina duga prema ukupnim javnim rashodima. na kraju. različitim specifičnim svojstvima. VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH DUGOVA Javni dugovi su vrlo nehomogeni.Visina duga prema nacionalnom dohotku.“ TEORIJA JAVNOG DUGA U NERAZVIJENOJ PRIVREDI Javni dug u teoriji i praksi nerazvijenih privreda nije dobio takvu ulogu kao u razvojnom kapitalizmu. po čemu se.Visine dijela javnih prihoda koji se direktno ili koriste za otplatu javnog duga. 7 . do još većeg raskoraka između budžetskih prihoda i rashoda. bez razvijenog tržišnog mehanizma.Opšteg stanja privrede i očekivanja budućeg kretanja. 7. b)Prema metodama kojim se država služi da bi došla do sredstava – dobrovoljni i prinudni. -emisije centralne banke. 6.Opterećenja rashoda budžeta kamatnom službom. 3. „On odnosi sa tržišta slobodne kapitale koji bi se mogli proizvodno koristiti u pravcu ubrzanja tempa ekonomskog rasta. 4. i to: 1. Javni dugovi se formiraju na tri osnova: -na bazi akumulacije ili dohotka.Postoje brojni pokušaji klasifikacije dugova. s obzirom da se radi o različitim vrstama. ali je najčešća podjela na sledeće grupe: a)Prema teritorijalnom principu – unutrašnji i spoljni. Javni dug u našoj ekonomiji i finansijskom sistemu nedovoljno je razvijen.Razvijenost „politike otvorenog tržišta“ i njegove uloge u sistemu kreiranja novca centralne banke (veća razvijenost ovog tržišta predstavlja veću mogućnost smanjenja i ograničenja javnog duga).

i -prikriveni c)Patriotski javni dug i zajam postoji kada se upisnici ili vlasnici dohotka ne rukovode pri upisu zajma motivom kamate ili drugim pogodnostima. koji su nastali kao posljedica štednje. bankama i drugim finansijskim institucijama. dok se kod prinudnih država redovno koristi prinudnom i pritiskom na nosioce dohotka. kreditnom tržištu uopšte.Unutrašnji zajmovi se obično stvaraju u odnosu prema stanovništvu. a)Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na međusobnom sporazumu države i nosioca dohotka u kojem postoji zajednički interes b)Prinudni javni dugovi se javljaju u slučajevima kada država treba da dodje do značajnih izvanrednih sredstava. a vlasnici sredstava nisu spremni da joj privremeno ustupe svoje dohotke.d)Prema načinu otplate i garancije – anuitetski. nastale devalvacijom valute. UNUTRAŠNJI I SPOLJNI JAVNI DUGOVI Podjela na unutrašnje i spoljne zajmove zasniva se na tome da se u ulozi povjerilaca prema državi javljaju domaći ili strani subjekti. 2.Zbog smanjenja deficita u platnom bilansu. dugovi s naplatom i bez naplate kamata e) Prema tome da li država istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaćanje kamata i otplata – javni dugovi se dijele na – zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga. prinudni javni dugovi mogu biti: -javni.Zbog investicionih dugova. 3. 4. DOBROVOLJNI PRINUDNI ZAJMOVI Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na osnovnim interesima upisnika zajma.Zbog finansiranja deficita budžeta vezanog za visoke vojne i druge ne privredne rashode. 8 . U inostranstvu država može stvarati javni dug: 1. prema preduzećima i dr. rentni. Prema oblicima u kojima se javljaju.Zbog monetarne situacije u zemlji. već patriotskim osjećajem.

dok su dugoročni dugovi oni koji su formirani na duži rok.Dugoročni ili konsolidovani zajmovi imaju najčešće određenu namjenu za koju su formirani (rat. ili po njenoj naredbi. -Javni dug u obliku blagajničkih zajmova i bonova. Amortizacioni dugovi su češći oblik. izgradnja saobraćajnica i dr.Amortizacioni dugovi. uz odgovarajuću kamatu u ugovorenom roku (ali ne dužem od jedne godine). od nekoliko godina do nekoliko decenija. javljaju se u dva osnovna oblika (s obzirom na vrijeme): 1.Dugoročni dugovi bez roka (rentni dugovi). Blagajnički zapis ili bonovi su najčešće oblik stvaranja javnog duga kod poslovnih banaka. -Kratkoročni ili leteći dugovi U pogledu pravilnih normi.KRATKOROČNI (LETEĆI) I DUGOROČNI (KONSOLIDOVANI)JAVNI DUGOVI Svi unutrašnji dugovi dijele se na kratkoročne ili leteće i dugoročne ili konsolidovane (fundirane) dugove. bez jasno određenog cilja. isplatiti avans na koji zapis glasi. da ga prema utvrđenom planu amortizacije otplati – uz plaćanje odgovarajuće kamate. mogu biti različiti: . -Dugoročni iki konsolidovani javni dugovi Dugoročni dugovi kao oblik koji sve više dolazi do izražaja u razvijenim privredama.srednjoročni (5 – 20 godina) i .Amortizovani dugovi 2.) Leteći dugovi se koriste za brzo prikupljanje sredstava državi.Amortizacioni dugovi imaju prednost u tome što se unaprijed znaju godišnje obaveze države i što se u određenom periodu gase.kratkoročni (2 – 5 godina) .Otplata duga izvršit će se kada država formira budžetski suficit i kada to ona odluči. ali unaprijed neprihvatajući obaveze.dugoročni (preko 20 godina) Rentni dugovi sadrže samo obavezu plaćanja odgovarajuće kamate. leteći dug se može pojaviti u tri osnovna oblika: -Javni dug (avans) kod centralne banke. a sadrže preuzetu obavezu države već kod formiranja duga. često za popunjavanje nedostatka budžetskih sredstava. s obzirom na rokove. -Javni dug kod poslovnih banki. do godinu dana.Kratkoročni dugovi su formirani obično na nekoliko mjeseci. 9 .Blagajnički zapis kao vrijednosni papir je pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje da će naznačenoj osobi.

može se vršiti na tri načina: . DIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGA Direktna emisija se sprovodi obično u razvijenim privredama.SISTEMI EMISIJE JAVNOG DUGA Stvaranje javnog duga se provodi kroz emisiju obveznica koje država uručuje nosiocima dohotka. koje u krajnjem slučaju plaćaju poreski obveznici. to mogu biti državne ustanove ili banke. odnosno svojim povjeriocima koji su spremni da joj stave na raspolaganje svoj dohodak.Što se tiče mjesta upisa. ispod pariteta i iznad pariteta 10 .po paritetu. bez obzira na izabrani sistem emisije. čime se često izbjegava da se bankama plaćaju pri upisu velike provizije za usluge.Interes nalaze u zaradi koja se formira na razlici između plaćenog kursa i onog po kojem prodaju obveznice.U pogledu zajma. a kasnije formiraju sredstva preprodajom obveznica. 2) Osigurava se potrebna suma sredstava zajma Slaba strana ovog sistema je u tome što omogućava bankama da na razlici kurseva obligacija zarađuju velike sume. pri čemu se upisnicima ostavlja da unaprijed u određenom roku i određenim ratama.Ovo je najracionalniji i najbolji način upisa javnog zajma.Banke isplaćuju zajam odmah.Sistemu indirektne emisije država pribjegava najčešće u onim slučajevima kada nije sigurna da će upisati predviđenu sumu sredstava. Emisija javnog duga. otplatna služba i druge eventualne pogodnosti za upisnike. INDIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGA Indirektna emisija ili negacija je drugi oblik emisije duga.Obveznice se neposredno uručuju upisnicima zajma. unaprijed se utvrđuje kamata. i -sigurnost kontrole i izbjegavanje eventualne inflacije. Upisivanje zajma se vrši javno.Postoje dva osnovna sistema emisije zajma (duga) : direktni i indirektni. moraju upisivati zajam.Prednost ovog sistema emisije su. s razvijenom štednjom i finansijskim tržištem.Formiranje duga je vrlo efikasno kod publike.U pozivu za upis se objavljuju mjesto i uslov zajma. Sistem indirektne emisije ima dvije prednosti: 1) Omogućava da se potrebna sredstva odmah formiraju. pa se time izbjegava preprodaja i špekulacija ovim papirima. a svodi se na to da se dug (zajam) ustupi po utvrđenoj cijeni bankama ili bankarskom konzorcijumu. dakle : -manji troškovi i izbjegavanje posredovanja banaka.

) ne bi se mogli ostvariti bez javnog duga.Sve veći zadaci države preko javnih rashoda (socijalno stvaranje.U poslednje vrijeme javni dug je postao vrlo pogodan i efikasan instrument ekonomske politike kapitalističkih i drugih država. ali ne više radi uravnotežavanja državnih finansija. 11 . koji se u toku vremena moraju gasiti.Prema Marksu to su porezi uzeti unaprijed ili anticipirani porezi.Ogroman i sve brži rast javnih rashoda u fazi državno monopolitičkog kapitalizma mogao se ostvariti samo preko sve bržeg rasta javnog duga. nauka. kultura. naoružanje i dr.Zaključak Radeći ovaj seminarski mogao sam zaključiti da je javni dug oblik javnog prihoda koji odgovara državi da bi finansirala svoje velike rashode.

dr Žarko Ristić.prof.dr Jovan Sejmenović.Jovana Gligić „Javni prihodi“ .Jovan Sejmenović.prof. Banj Luka 2007 12 .Literatura: -prof.dr Slobodan Komazec.“Monetarne i javne finansije“ Banja Luka.2008 -dr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful