Odrzavanje Skolske Racunarske Mreze

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
Partners In Learning M Partners In Learning M
Održavanje školske
računarske mreže
Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji,
Održavanje školske računarske mreže

uz pomoć nastavnika, u okviru nastave informatike ili školske sekcije stiču
znanje koje će im pomoći da sami održavaju računare u svojoj kući ili manje
računarske mreže u okviru posla kojim će se po završetku škole baviti. Ovo je
obrazovni materijal koji učenicima daje uvod u računarske mreže, njene delove,
konfiguraciju i održavanje mreže peer-to-peer i mreže pod Windows XP opera-
tivnim sistemom, a nastavnicima prateće materijale koji će im omogućiti da
učenike podrže u učenju i da organizuju učeničku službu za održavanje škol-
ske računarske mreže koja će biti korisna pomoć u školi i dobra svakodnevna
praksa učenicima.
računarske mreže
)3".
CET
9 788679 91306 7 CET 306 CET
Korice_Odrzavanje skolske racunarske mreze.indd 1 19.7.2007 12:18:52

računarske mreže
CET
Beograd, 2007.
ISBN 978-86-7991-306-7
Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Deploying Student

Technical Support Solutions
PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning.

Original Copyright© 2004. by MOUSE.
Copyright© prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd
Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen,
ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili drugim
vidom, bez pisane dozvole izdavača. Informacije korišćene u ovoj knjizi nisu pod
patentnom zaštitom. U pripremi ove knjige učinjeni su svi napori da se ne pojave
greške. Izdavač i autori ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greške
i omaške, kao ni za njihove posledice.
Prevod Silvana Hadžić

Recenzent Željko Stanković
Lektor Aleksandra Dimić
Organizator projekta Katarina Milanović
Tehnički urednik Dušan Čašić
Prelom CET
Izdavač Microsoft Software d.o.o.
Beograd, Makedonska 30
tel: 011 330 66 29, fax: 011 330 66 01
http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil
CET Computer Equipment and Trade

Beograd, Skadarska 45
tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246
http://www.cet.co.yu
Za izdavača Katarina Milanović i Dragan Stojanović
Obrada korica CET, Beograd
Tiraž 1000
Štampa „Svetlost”, Čačak
Rešenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Mini-

starstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo je korišćenje
ovog obrazovnog materijala kao dodatne literature za nastavnike
i učenike u srednjim školama Republike Srbije.
Poštovani nastavniče,
Tehnologija ima potencijal da ukloni barijere među učenicima i nastavnicima.
Moćni softver i internet menjanju naš pristup učenju i znanju. Inovativni načini
predavanja i učenja kreiraju novo iskustvo na časovima. Očekivanja učenika su
veća: pored osnovnih veština potrebno im je znanje o veštini komunikacije i
saradnji, upravljanju informacijama (veštine za XXI vek) i pristup alatkama za
učenje pomoću kojih te veštine mogu da se nauče.
Cilj inicijative Partneri u učenju (eng. Partners in Learning) je osposobljavanje
škola za proširivanje znanja učenika kroz razvoj veština nastavnika i lidera u
obrazovanju. Kroz inicijativu Partner u učenju, Microsoft stupa u partnerstvo
sa ekspertima iz oblasti obrazovanja i razvija integrisane kurseve za unapređe-
nje obrazovanja. Nastavnici na kursevima stiču korisna iskustva i obezbeđuju
resurse za nastavu, uz priliku za druženje sa kolegama i međusobnu razmenu
iskustava.
Obrazovni tim u Microsoftu i ja, zajedno sa našim partnerima, želimo da
vam zahvalimo na vašoj posvećenosti učenicima i poželimo da se još mnogo
godina bavite obrazovanjem. Nadamo se da će vam ovi materijali biti od
pomoći da se promenite nabolje i da će pomoći svim vašim učenicima da
dostignu svoj pun potencijal.
S poštovanjem,
Maggie Wilderotter
Senior Vice President, World Wide Public Sector
Microsoft Corporation
SADRŽAJ v
Sadržaj
Deo 1: Vodič za nastavnike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Kako se koristi ovaj vodič . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi. . . . . 4

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Priprema za predavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Pojedinačne teme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Šta je služba za pomoć?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Kako radi služba za pomoć?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Kako se meri uspeh službe za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Uloge članova tima službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Dužnosti vođe tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Dužnosti analitičara podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć . . . . . . . . . . 8
Procena vaših resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Tipovi podrške. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Oblasti podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Ostanite otvoreni za promene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . . 13

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Priprema za predavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Potrebni materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Pojedinačne teme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Bezbednost pri radu na internim komponentama . . . . . . . . . . . . 14
Čitanje liste specifikacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Uočavanje internih hardverskih komponenti. . . . . . . . . . . . . . . . 15
vi SADRŽAJ
Poglavlje 3: Instaliranje sistema

Windows XP Professional. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Šta je operativni sistem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Planiranje instalacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional. . . . . . 18
Određivanje kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . 19
Planiranje particija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Planiranje sistema datoteka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Planiranje tipa instalacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Prenos datoteka i postavki pomoću čarobnjaka za prenos
datoteka i postavki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . 22

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Uobičajene kategorije podrške. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Korisnička podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Hardverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Podrška za operativni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Podrška za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Softverska podrška. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Metodologija rešavanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Preventivna podrška. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Korišćenje pomoći sa udaljene tačke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
Kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“ . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Poglavlje 5: Podrška za hardver. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
SADRŽAJ vii
Rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Proveravanje veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Korišćenje upravljača uređajima za proveru ispravnosti. . . . . . . . 28
Dodavanje hardvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . 29
Rešavanje problema sa konfiguracijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne verzije.29
Instaliranje mrežnih štampača. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze sa
upravljačkim programima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diska. . . . . . . . . . . . . . . . 31
Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional. . . . . . . 32

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Najčešći problemi sa operativnim sistemom. . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Pokretanje operativnog sistema pomoću specijalnih alatki. . . . . . 32
Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu. . . . . . . . . 33
Pokretanje operativnog sistema pomoću konfiguracije
LastKnownGood . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Pokretanje operativnog sistema pomoću konzole za spasavanje. . 33
Vraćanje operativnog sistema u prethodno stanje pomoću
alatke „Oporavak sistema“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
alatke „Automatizovano spasavanje sistema“ . . . . . . . . . . . . . . . 35
Uputstva za vraćanje računara na prethodnu tačku . . . . . . . . . . . 35
Povećavanje virtuelne RAM memorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare. . . . . . . . . . . . 37

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Uvod u mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Radne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
viii SADRŽAJ
Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara

povezanog sa internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
Kako se resursi na računaru, u radnoj grupi, pretvaraju
u deljene ili privatne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38
Ograničenja radnih grupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Domeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Uvod u TCP/IP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Korišćenje komande za popravljanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Korišćenje komande ipconfig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Rešavanje mrežnih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju. . . . . . 40
Rešavanje problema pristupom mrežnim resursima. . . . . . . . . . . 40
Podešavanje internet opcija na klijentskom računaru . . . . . . . . . 41
Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potreba. . . . . . . . . . 42

Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Pojedinačne teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Mrežna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Preventivne mere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa. . . . . . . . . . . 43
Korišćenje jakih lozinki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Obezbeđivanje hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja

i realizovanje specijalnih projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Izvršavanje zadataka održavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Realizovanje specijalnih projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
SADRŽAJ ix
Deo 2: Vodič za učenike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi. . . . 49

Kako radi služba za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Kako se meri uspeh službe za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Uloge članova tima službe za pomoć. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Tehničar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Dužnosti vođe tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Dužnosti analitičara podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . 57
Procena vaših resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Tipovi podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Oblasti podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Ostanite otvoreni za promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . . 65

Bezbednost pri radu sa internim komponentama. . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Čitanje liste specifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Lista specifikacija za računar XYZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Računar XYZ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Procesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Memorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Opcije disk jedinica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Video grafika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Portovi na sve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Zvuk. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Uočavanje internih hardverskih komponenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Procesori i memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Procesori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Magistrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Memorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
RAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Virtuelna memorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Disk jedinice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
x SADRŽAJ
Čvrsti diskovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Disketna jedinica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Eksterna naspram interne disketne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . 74
CD/DVD disk jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Multimedijalne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Disk jedinice za skladištenje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Ležišta za proširenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Multimedijalni uređaji i uređaji za komunikaciju . . . . . . . . . . . . . 77
Zvučne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Video kartica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Uređaji za komunikaciju (modemi i mrežne kartice) . . . . . . . . . . 77
Mrežne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Matične ploče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Portovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Poglavlje 3: Instaliranje operativnog sistema

Windows XP Professional. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Šta je operativni sistem?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Operativni sistemi upravljaju zahtevima za resursima . . . . . . . . . 86
Operativni sistemi predstavljaju konsistentan način rada sa
hardverom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Planiranje instaliranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional. . . . . . 87
Utvrđivanje kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . 88
Planiranje particija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Planiranje sistema datoteka (File Systems). . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Planiranje vrsta instaliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Kada treba uraditi čisto instaliranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za prenos
datoteka i postavki (Files and Settings Transfer Wizard) . . . . . . . 95
Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . 103

Uobičajene kategorije podrške. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Korisnička podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Hardverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
SADRŽAJ xi
Podrška za operativni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Podrška za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Softverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Metodologija rešavanja problema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Preventivna podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Uobičajene preventivne mere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Korišćenje pomoći sa udaljene tačke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Kako se koristi pomoć sa udaljene tačke . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Deljena kontrola nad korisnikovim računarom. . . . . . . . . . . . . . 121
Poglavlje 5: Podrška za hardver. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Proveravanje veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Korišćenje upravljača uređajima za proveravanje ispravnosti . . . 127
Dodavanje hardvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . 131
Rešavanje problema sa konfiguracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne
verzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
upravljačkim programima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional. . . . . . 145

Najuobičajeni problemi vezani za operativne sisteme . . . . . . . . . . . . . 145
Pokretanje operativnog sistema korišćenjem posebnih alatki . . . . . . . 146
Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu . . . . . . . . 146
Pokretanje operativnog sistema korišćenjem alatke
LastKnownGood Configuration. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Pokretanje operativnog sistem korišćenjem alatke Konzola za
oporavak sistema (Recovery Console). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema korišćenjem
alatke Oporavak sistema (System Restore). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema
korišćenjem alatke Oporavak sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Oporavljanje operativnog sistema korišćenjem alatke Automatski
oporavak sistema (Automated System Recovery) . . . . . . . . . . . 157
xii SADRŽAJ
Kreiranje ASR diskova za oporavak sistema . . . . . . . . . . . . . . . 157

Spasavanje od prestanka rada sistema korišćenjem ASR-a . . . . . 158
Smernice za vraćanje računara na prethodnu tačku . . . . . . . . . 158
Povećanje virtuelne RAM memorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare. . . . . . . . . . . 163

Uvod u umrežavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Radne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Podešavanje radne grupe sa jednim računarom povezanim sa
internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računaru
u radnoj grupi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupi . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Ograničenja radnih grupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Domeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Uvod u TCP/IP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Šta je IP adresa?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Šta je podmrežna maska?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Šta je DHCP? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Šta je DNS?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Korišćenje komande za oporavak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Korišćenje komande ipconfig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Rešavanje mrežnih problema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju klijentskog
računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Konfigurisanje internet opcija na klijetskom računaru . . . . . . . . 177
Kartica Opšti podaci (General Tab). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Kartica Bezednost (Security Tab). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Kartica Privatnost (Privacy Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Kartica Sadržaj (Content Tab). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Kartica Veze (Connections Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Kartica Programi (Programs Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Kartica Više opcija (Advanced Tab). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz
Windows Servisni paket 2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
SADRŽAJ xiii
Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potrebe. . . . . . . . . 185

Bezbednost mreže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Preventivno delovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa. . . . . . . . . . 186
Korišćenje jakih lozinki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Obezbeđivanje hardvera i softvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Osiguravanje hardvera i softvera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja i

realizovanje specijalnih projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Izvršavanje zadataka održavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Realizovanje specijalnih projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Projekti znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Analitički projekti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Istraživački projekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Projekti za prikupljanje sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Prilog A: Kontrolni popis pre instaliranja sistema

Microsoft Windows XP Professional. . . . . . . . . . . . . . . . 207
Kontrolni popis minimalnih hardverskih zahteva . . . . . . . . . . . 207
Kontrolni popis kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . 208
Stablo odlučivanja pri instaliranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Stablo odlučivanja za deljenje diska na particije. . . . . . . . . . . . . 209
Tabela odlučivanja za sistem datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
Prilog B: Primer ankete za korisnike službe za pomoć . . 215

Anketa za korisnike računara. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Dobijte pomoć koja je VAMA potrebna! . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Prilog C: Resursi na mreži. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Lokacije koje pružaju informacije i uputstva za korišćenje . . . . . . . . . 217
Bezbednosne lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
IT lokacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
DEO 1
Vodič za
nastavnike
Uvod
Deo 1: Vodič za nastavnike

Ovaj vodič je napravljen da vam pomogne prilikom predavanja gra-
diva iz vodiča za učenike Primena rešenja za učeničku tehničku
podršku. Taj udžbenik uvodi učenike u osnove podrške za Windows
XP Professional operativni sistem.
Kako se koristi ovaj vodič

Ovaj vodič nudi savete za predavanje svake lekcije unutar svakog
poglavlja. Predviđeno je da se materijal koristi po redu: počnite sa
poglavljem 1 i postepeno idite ka poglavlju 9. Broj časova, dužina
svakog časa, broj učenika i ostali faktori utiču na to kako ćete preda-
vati ovaj kurs, kao i na brzinu kojom ćete prelaziti gradivo. Pošto su
te promenljive specifične za svaku školu, a utiču na tempo kojim ćete
raditi, kurs je organizovan po tematskim oblastima koje su navedene
u glavnim naslovima. Svaku od ovih tema možete posmatrati kao
„mini-poglavlje“. Većina tema sadrži jednu ili više vežbi.
Kao deo programa „Partners in Learning“, dobićete bazu podataka
koja učenicima omogućava praćenje naloga sa zahtevima, beleženje
sati i pravljenje inventara hardvera i softvera. U ovom vodiču ćete
nailaziti na upućivanje na tu bazu podataka. Čak i ako vaša škola ne
koristi baš tu bazu podataka, možete koristiti te reference da učeni-
cima predstavite slične funkcije unutar drugih baza podataka.
Ovaj vodič vam pruža sledeće sadržaje za svako poglavlje kursa:
 Opis potrebne pripreme za svako poglavlje
 Vodič za predavanje svake teme, uključujući teme za razgo-
vor
 Odgovore za sve vežbe
 Opis načina sprovođenja grupnih vežbi
 Predlozi za dodatne vežbe
 Predlozi kada treba učenike upoznati sa različitim zadacima
koji se vrše u bazi podataka
Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Poglavlje
1
Planiranje službe za
pomoć u vašoj školi
Pregled
Ovo poglavlje upoznaje učenike sa konceptom službe za pomoć.
Ono pruža vama i vašem timu službe za pomoć dovoljno podataka
da, za početak, odredite opseg usluga koje želite da pružate. Uz to,
u ovom poglavlju učenici se ohrabruju da razmotre neke poslovne
odluke o osnivanju službe za pomoć. Na primer, moraće da odluče
koje su lične karakteristike potrebne za svako radno mesto, ko u
grupi poseduje te karakteristike, šta sve služba za pomoć treba da
radi i po kom rasporedu. Vežbe su napravljene tako da učenici osete
da učestvuju u procesu donošenja prvih odluka i da mogu uticati na
strukturu i opseg službe za pomoć. Naravno, vi verovatno već imati
jasnu sliku opsega službe za pomoć, ali važno je ohrabriti učenike da
učestvuju u procesu donošenja odluka. To je jedini način da nauče
koliko je ponekad teško donositi takve odluke, a takođe je i neop-
hodan korak da bi učenici osetili da služba za pomoć u vašoj školi
postoji zaista zbog njih.
Priprema za predavanje
Da biste se pripremili za ovo poglavlje, izvršite sledeće zadatke:
 Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe.
 Saznajte koliko bi računara i korisnika vaša služba za
pomoć trebalo da podržava. Ukoliko možete da utičete na
taj broj, počnite sa manjim brojem i postepeno povećavajte
broj korisnika dok ne dosegnete maksimum efikasnosti.
 Saznajte kakvu još tehnološku podršku imaju računari koje
će vaša služba za pomoć podržavati. Da li postoji školska ili
okružna služba za pomoć kojoj možete prosledite probleme

Planiranje službe za pomoć u vašoj školi
5
koji su izvan opsega vaše učeničke službe za pomoć? Koje
zadatke oni izvršavaju?
 Napravite memorandum o razumevanju sa ostalim agen-
cijama za podršku u kojem će biti reči o parametrima u
okviru kojih će vaša služba za pomoć raditi, kao i o zada-
cima ili dužnostima koje su jasno izvan opsega vaša službe

za pomoć.
 Saznajte koji su fizički resursi dostupni vašem timu službe
za pomoć. Da li su to računari koje će koristiti samo služba
za pomoć? Da li ćete imati telefonske linije? Da li možete da
napravite veb stranicu na lokaciji vaše škole ili nekoj dru-
goj veb lokaciji? Da li ćete imati mesto za sastanke ili ćete
morati posebno da zakazujete svaki sastanak?
 Unesite u bazu podataka imena svih učenika, dodelite im
ulogu tehničara tako da mogu da vežbaju unošenje radnog
vremena.
Pojedinačne teme
Šta je služba za pomoć?
Razgovarajte sa učenicima o konceptu službe za pomoć. Pitajte ih
o njihovim iskustvima sa računarskom podrškom ili drugim vrstama
službe za pomoć (na primer, usluga u prodavnici). Razgovarajte o
tome koja su iskustva bila dobra, a koja loša i zbog čega.
Kako radi služba za pomoć?

Razgovarajte o podršci na nivou 1 i o tome šta ona znači. Recite
učenicima nešto o drugim organizacijama za podršku sa kojima ćete
raditi i načinima saradnje. Da li će te organizacije biti podrška “nivoa
2”? Šta će podrška nivoa 1 značiti vašoj školi? (Vodite računa da
ne donesete sve odluke u ovom odeljku, pošto tome služe vežbe u
ovom poglavlju.)
Pomoću dijagrama toka rada sa nalozima sa zahtevima na slici 1-
1 pokažite učenicima put naloga, a zatim ukratko predstavite bazu
podataka za praćenje naloga. Recite učenicima da će oni raditi u toj
bazi podataka. Kad budete govorili o održavanju i ažuriranju, recite
učenicima da li će oni biti odgovorni za instaliranje sistema Windows
XP Professional i programa Office XP na računare. Važno je da razu-
meju da će tokom ovog kursa postepeno sticati veštine potrebne za
takve zadatke.
6 Poglavlje 1
Kako se meri uspeh službe za pomoć?

Razgovarajte o načinima merenja uspeha i ako je moguće, dajte pri-
mer iz neke organizacije za podršku. Ukoliko radite sa organizacijom
za podršku na nivou 2, možete od njih tražiti primere. Tražite od
učenika da obrazlože zbog čega predlažu određeni kriterijum uspeš-
nosti i zbog čega je taj kriterijum prigodan. Razgovarajte o manama
koje obavezno idu uz svaki kriterijum uspešnosti. Na primer, ukoliko
se kvalitet službe za pomoć prvenstveno procenjuje po brzini kojom
rešava naloge, na koji način bi to moglo da utiče na strategije komu-
nikacije sa krajnjim korisnicima?
Uloge članova tima službe za pomoć

Ovaj odeljak je napravljen da bi učenici napravili opis posla za svako
radno mesto u timu službe za pomoć. Opis dužnosti, zajedno sa
ličnim karakteristikama koje učenici navedu za svaku ulogu u timu,
odrediće ko je kvalifikovan za određeno mesto. Naglasite da su svi
tehničari, a da će nekoliko tehničara nešto manje vremena posvetiti
pružanju podrške kako bi obavljali uloge koje će podržavati samu
službu za pomoć. To su uloge vođe tima i analitičara podataka.
Možete predložiti da se članovi tima službe za pomoć smenjuju u
ovim ulogama.
Kad budete govorili o dužnostima tehničara, pokažite kako se unose
sati u bazu podataka. Neka se svaki učenik prijavi u bazu podataka
i unese vreme prvog sastanka. Takođe, neka učenici obavezno kao
grupa definišu šta njima znači „pružanje usluge visokog kvaliteta“.
Vežba 1-1: Karakteristike uspešnog tehničara

Razgovarajte o tome šta su lične karakteristike. Neka učenici rade u
grupama od po troje ili četvoro i navedu bar 10 karakteristika uspeš-
nog tehničara. Zabeležite sve karakteristike na tabli ili na drugom
uređaju za prikazivanje tako da svi učenici mogu da ih vide. Uočite
koje se karakteristike pojavljuju više puta. Dajte svakom učeniku po
tri papirića (npr. lepljive listiće ili papir sa selotejpom na poleđini)
na kojima su ispisani brojevi 1, 2 i 3. Neka svaki učenik zalepi svoje
papiriće na tri najvažnije karakteristike. Zatim, neka se svi učenici
dogovore oko reda kojim karakteristike treba da stoje po važnosti.
Dole su navedeni primeri karakteristika:
Ume da sluša Jasno govori
Prijatan Ume da koristi Windows XP Professional

7
Predusretljiv Zna za ograničenja
Traži pomoć Dobro organizovan
Prihvata savete Savestan
Dužnosti vođe tima

Vođa tima vaše službe za pomoć treba da bude učenik koji može
da se fokusira na uočavanje problema i da pomogne timu da ih reši.
Odredite da li će vođa tima vršiti sve navedene dužnosti (kao što je
pravljenje rasporeda) i da unapred saopštite učenicima koja će biti
njegova uloga.
Vežba 1-2: Karakteristike uspešnog vođe tima

Sprovedite prvi deo ove vežbe slično kao kada ste određivali karak-
teristike tehničara, tako da na kraju dobijete rangiran spisak karakte-
ristika vođe tima. Dole su navedeni primeri karakteristika:
Pravičan Veoma dobro poznaje računare
Ume dobro da komunicira Vidi širi plan
Veoma dobro organizovan Obraća pažnju na detalje
Pouzdan Želi da pomaže drugima
Učenici će možda biti iskreniji u preporukama za vođu tima ako se
to radi tajno. Ukoliko mislite da bi to pomoglo, tražite učenicima da
samo vama predaju preporuke.
Dužnosti analitičara podataka

Analitičar podataka će pokretati unapred definisane izveštaje koji se
prave u bazi podataka, a može i da vrši detaljnija istraživanja poda-
taka u bazi podataka. Ova osoba treba da bude veoma zaintereso-
vana za statistiku i praćenje i usavršavanje rada službe za pomoć.
Kad budete pričali o dužnostima analitičara podataka, pokažite kako
se pokreću izveštaji u bazi podataka. Ukoliko su učenici uneli sate u
bazu podataka tokom prethodnih časova, možete pokrenuti izveštaj
o broju radnih sati za svakog učenika. Analitičar podataka će imati
pristup podacima u bazi podataka koji se mogu smatrati osetljivim
(na primer, statistika koja predstavlja učinak drugih tehničara). Stoga,
možete istaći da je važna karakteristika osobe koja vrši ovu ulogu
sposobnost da čuva poverljive podatke.

8 Poglavlje 1
Vežba 1-3: Karakteristike uspešnog analitičara podataka

Sprovedite prvi deo ove vežbe kao za prethodne dve, tako da na
kraju dobijete rangiran spisak karakteristika. Dole su navedeni pri-
meri karakteristika:
Pouzdan Voli brojeve i grafikone
Voli statistiku Dobro organizovan
Razume se u baze podataka Odgovara na zahteve
Kao i za ulogu vođe tima, možete dozvoliti učenicima da samo vama
predaju preporuke za analitičara podataka.
Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć

Ovo je možda najvažniji odeljak u ovom poglavlju, zato što tu vi
i učenici određujete svrhu vaše službe za pomoć. Da li je to pri-
marno mogućnost da se članovi tima obrazuju? Da li je to inventa-
risanje i održavanje školske opreme? Da li je to pružanje podrške u
realnom vremenu učenicima i/ili osoblju škole? Kad utvrdite opšte
ciljeve, možete napraviti izjavu o misiji vaše službe za pomoć. Neka
bude kratka, jednostavna i fokusirana. Takođe, recite učenicima da
će redovno morati da se vraćaju na ciljeve i misiju kako bi proverili
da li su i dalje tačni.
Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć

Iskoristite ovaj odeljak i manje celine unutar njega da pomognete
učenicima da odrede odgovarajući opseg usluga njihove službe za
pomoć. Recite učenicima da ćete se često vraćati na ovu definiciju.
Neka im bude jasno da neće početi sa pružanjem usluga pre nego što
steknu neke osnovne veštine. Učenicima treba da bude jasno da će
opseg delovanja službe za pomoć biti određen potrebama korisnika,
a onda ograničen resursima i veštinama dostupnih službi za pomoć.
Procena vaših resursa

U ovom odeljku treba da kažete učenicima koji resursi su im dostu-
pni ili da tražite od njih da sami to istraže. Ukoliko odlučite da oni
sami istražuju, treba unapred da znate odgovore kako biste mogli da
potvrdite ono što oni utvrde.

9
Tipovi podrške
Razgovarajte sa učenicima o tipu podrške koji će njihova služba za
pomoć da pruža – podršku u realnom vremenu, asinhronu ili obe.
Obavezno im recite da će njihova procena resursa (u prethodnom
odeljku) pomoći da se odredi tip podrške koji služba za pomoć može
da pruža. U ovom i narednom odeljku takođe treba da govorite o

tome kako se utiče na korisnikova očekivanja tako da on jasno shvati
nivo i opseg podrške koju pruža služba za pomoć.
Vežba 1-4: Procena resursa

U ovoj vežbi, učenici počinju da određuju dostupnost članova
tima službe za pomoć i dokumentuju resurse koji su im dostupni.
Verovatno će početi da shvataju ograničenja koja nameću resursi.
Dostupnost
1. Za ovo pitanje treba da napravite veliku tabelu na tabli, velikom
papiru ili u programu ako možete da projektujete sliku. U tabeli treba
da budu navedeni svi mogući dani i vremena kad bi učenici mogli da
rade, kao i imena svih učenika. Dole je naveden primer:
Ponedeljak Utorak Sreda

Suzana
Suzana
Suzana
Dragan
Dragan
Dragan
Marija
Marija
Marija
Vesna
Vesna
Vesna
Jovan
Jovan
Jovan
7-8č
9 - 10 č
10 - 11 č
11 - 12 č
12 - 13 č
13 - 14 č
14 - 15 č
15 - 16 č
16 - 17 č
17 - 18 č
Treba da kažete svakom učeniku koliko će minimalno sati morati da

radi u službi za pomoć. Ukoliko će se minimalan broj sati razlikovati,
treba da im obrazložite zbog čega. Neka svaki učenik u tabeli navede
u koje vreme može da radi, a zatim neka označi (drugom bojom ili
nijansom) u koje vreme bi voleo da radi. U ovoj vežbi učenici će se
upoznati sa teškoćama pravljenja rasporeda i tako će lakše razumeti
zašto neki članovi tima neće dobiti željeno radno vreme. Takođe će
shvatiti kako dostupnost članova tima utiče na opseg podrške koja se

10 Poglavlje 1
nudi. Neka učenici kao tim, pomoću podataka iz tabele, odgovore na

pitanje broj 2 u ovoj vežbi.
Fizički resursi
U ovom odeljku učenici će dokumentovati podatke o resursima koje
ste predstavili ranije tokom ovog poglavlja. Dole su kurzivom nave-
dene neke stvari koje treba razmotriti za svako od pitanja.
3. Gde će se nalaziti operativna baza tima službe za pomoć?
Ukoliko nećete imati operativnu bazu – tj. prostoriju koju će kori-
stiti samo tim službe za pomoć – onda morate da obezbedite vaše
materijale na neki drugi način, na primer čuvanjem u zaključanim
ormarićima.
4. Da li postoje računari koji su namenjeni isključivo članovima tima
službe za pomoć? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je dostu-
pno i gde se oni nalaze?
Ukoliko ćete samo vi koristiti računare, možete instalirati veze sa
bazom podataka, podesiti računare sa postavkama koje će biti
potrebne timu službe za pomoć (koje drugi korisnici ne treba da
imaju) i čuvati podatke na relativno bezbednom mestu. Ukoliko to
nije slučaj, moraćete da smislite kako da radite „virtuelno“ sa bilo kog
računara.
5. Da li postoje računarske laboratorije u kojima učenici imaju časove?
Ukoliko je odgovor da, koji tip pomoći treba da pruža tim službe za
pomoć tokom tih časova?
Ovo pitanje se odnosi na opseg – ukoliko se od vas očekuje da podr-
žavate računarsku laboratoriju, onda je deo dostupnosti službe za
pomoć već zauzet.
6. Da li postoji jedna ili više telefonskih linija koje su namenjene
isključivo članovima tima službe za pomoć u vreme kad treba da
pružaju podršku?
Telefonske linije su verovatno neophodne za podršku u realnom
vremenu, iako možda možete da pružate ovaj tip podrške pomoću
programa Windows Messenger ili drugog programa za neposrednu
razmenu poruka.
7. Za koliko računara će tim službe za pomoć biti odgovoran?
Odgovor na ovo pitanje će odrediti koliko vremena ćete morati da
potrošite na održavanje. To vam može pomoći da definišete koje
dužnosti održavanja tim treba da izvršava.

11
8. Koliko će krajnjih korisnika tim službe za pomoć podržavati?
Odgovor na ovo pitanje može da vam pomogne u proceni koliko
naloga možete da očekujete.
9. Da li postoji inventar hardvera i/ili softvera za ove računare?
Ukoliko postoji, kada je poslednji put ažuriran?

Odgovor na ovo pitanje će vam pomoći da odredite koliko je hitno
da napravite inventar hardvera ili softvera.
Oblasti podrške
Za svaku oblast podrške treba da odredite opseg podrške na osnovu
kritičnosti zadataka i druge podrške koja vam je dostupna. Na pri-
mer, ukoliko imate grupu za podršku koja održava inventar har-
dvera, možda ne želite da inventar hardvera bude deo opsega vaše
hardverske podrške. Vi zapravo nećete definisati opseg ovih oblasti
podrške dok ne saznate nešto više o njima. Koristite reference na
druga poglavlja u udžbeniku (pogledajte okvire „Više informacija“)
da pokažete učenicima šta će učiti na časovima. Možete da pomenete
ciljeve svakog poglavlja na koje se upućuje.
Vežba 1-5: Određivanje potreba korisnika

Ova vežba ima nekoliko delova i radi se nekoliko dana.
1. Prvo, pokažite učenicima primer ankete u prilogu na kraju knjige
i neka se neko dobrovoljno prijavi da je prilagodi potrebama vaše
škole. Možete da održite sesiju razmene ideja da biste saznali kakve
podatke treba da sakupite.
2. Nakon što dobrovoljac prilagodi anketu, neka je tim službe za
pomoć odobri.
3. Dalje, iskopirajte i razdelite anketu. Najbolje bi bilo da članovi tima
službe za pomoć podele anketu na početku nekog časa, sačekaju da
je korisnici ispune, a zatim prikupe anketu. Tako ćete osigurati veći
broj ispunjenih anketa.
4. Na kraju, treba sabrati i analizirati rezultate ankete. To bi mogao da
obavi analitičar podataka pod vašim nadzorom.
Kad podaci budu u čitljivoj formi, neka se tim službe za pomoć dogo-
vori o ciljevima u skladu sa ovim podacima.

12 Poglavlje 1
Ostanite otvoreni za promene

Nadamo se da su učenici kroz ovo poglavlje shvatili da veza između
korisničkih potreba, dostupnih resursa i drugih faktora značajno utiče
na usluge koje pružaju. Naglasite da su odluke o službi za pomoć
koje su dosad doneli samo hipoteza koju će redovno morati da upo-
ređuju sa stvarnošću i menjaju po potrebi.

Poglavlje
2
Upoznavanje sa hardverom

Pregled
Ovo poglavlje je napravljeno da pomogne učenicima da shvate funk-
cije glavnih delova računarskog hardvera. Kad pređu ovo poglavlje,
trebalo bi da mogu vizuelno da odrede osnovne hardverske kom-
ponente. Takođe će naučiti kako da izvade i vrate interne kompo-
nente. Ovo poglavlje je takođe napravljeno da pomogne učenicima
da prevaziđu uobičajeni strah od otvaranja kućišta računara i rada sa
delovima računara.
Da bi uspešno završili ovaj kurs, vaši učenici će morati da izvade i
vrate interne komponente računara. Trebalo bi da im date računare
koji su „zamenljivi“. Možete da tražite donaciju računara od škole,
roditelja učenika ili lokalnih kompanija. Najbolje bi bilo da računari
rade, ali ne moraju da zadovoljavaju minimalne zahteve. Kao instruk-
tor, vi bi trebalo da imate dva računara za rad – jedan koji ćete
potpuno rastaviti da biste pokazali učenicima svaku komponentu i
jedan koji je sastavljen tako da možete da pokažete pravilne tehnike
zamene komponenti. Morate biti upoznati sa svakom hardverskom
komponentom u računaru, kao i sa tipovima portova i kablova. Ovo
poglavlje sadrži veliki deo tih informacija, ali bi takođe trebalo da
provedete malo vremena sa računarskim tehničarom pre nego što
počnete da predajete. Važno je da znate pravilne tehnike menjanja
delova i da umete da prepoznate interne komponente koje nisu nave-
dene u ovom poglavlju.
Potrebni materijali
 Računar za svaku grupu učenika, koji će se rastavljati i
sastavljati. Grupe ne treba da broje više od tri učenika; naj-

14 Poglavlje 2
bolje je dva. Za prvu vežbu svakoj grupi će biti potreban i

monitor, tastatura i miš.
 Posude za male delove, kao što su šrafovi.
 Mali šrafcigeri i sav ostali alat koji je potreban za otvaranje
kućišta računara i vađenje komponenti.
 Gumene ili lateks rukavice (bez premaza) koje se mogu
koristiti za rukovanje računarskim komponentama, ukoliko
neko to želi.
 Kablovi za svaku vrstu porta za demonstraciju (kablovi se
ne spominju u ovom poglavlju, ali bi trebalo da ih pokažete
učenicima kako bi se upoznali sa različitim vrstama).
 Kartice za vežbe.
Pojedinačne teme
Bezbednost pri radu na internim komponentama
Detaljno pređite ovaj odeljak sa učenicima. Spisak uputstava pokriva
fizičku bezbednost učenika, kao i zaštitu računarske opreme. Naglasite
učenicima koliko je važno da isključe sve kablove za napajanje pre
nego što dotaknu internu računarsku komponentu. Objasnite stavke
u vezi sa radom sa fizičkim komponentama. Na primer:
 Kada se uzemlje, mogu da budu sigurni da neće preneti šte-
tan električni napon na računarsku komponentu.
 Nikad ne treba da dodiruju izvor napajanja ili monitor da bi
zaštitili i računar i sebe.
 Dodirivanje električnih kola može da ih ošteti. Pokažite im
kako da podignu štampanu ploču ili matičnu ploču plastič-
nom karticom bez dodirivanja kola.
 Spajanje delova na silu može da ošteti i komponentu i leži-
šte u koje pokušavate da je stavite. Pokažite im kako da
ispravno vade i vraćaju komponente.
Čitanje liste specifikacija

Pregledajte sa učenicima listu specifikacija koja je data kao primer.
Pitajte ih koje termine razumeju, a koji su im nepoznati. Takođe ih
pitajte da li razumeju čemu služe različiti elementi koji se spominju.
Možete da im tražite da odrede koji delovi liste specifikacija predstav-
ljaju činjenice, a koji su delovi samo reklama.

15
Uočavanje internih hardverskih komponenti
Za svaku hardversku komponentu pokažite učenicima fizički element,
kao i mesto u računaru na koje se ona stavlja. Razgovarajte o svrsi
i funkciji komponente. Svaku komponentu možete da povežete sa
listom specifikacija tako što ćete pitati učenike da li je ta komponenta
navedena u listi. U ovom odeljku biste takođe mogli da razgovarate o

minimalnim zahtevima za svaku komponentu u računaru koji radi pod
operativnim sistemom Windows XP Professional. Hardverski zahtevi
za Windows XP Professional navedeni su u poglavlju 3 Instaliranje
sistema Windows XP Professional.
Vežba 2-1: Određivanje specifikacija CPU-a i RAM

memorije
U ovoj vežbi učenici uče kako se pristupa dijalogu „Svojstva sistema“
i pronalaze podaci o računaru. Nakon što zabeleže podatke o svojim
računarima, možete ih pitati koji računar ima najnoviji CPU, koji ima
najbrži CPU i koji ima najviše RAM memorije.
Vežba 2-2: Vađenje i menjanje internih komponenti

U ovoj vežbi grupe učenika će uočiti: izvaditi i nekoliko komponenti
iz računara koji im je dodeljen, a zatim ih vratiti u računar.
VAŽNO
Morate pažljivo pratiti ovu vežbu da biste obezbedili učenike i
maksimalno smanjili potencijalno oštećenje računara.
 Pre nego što učenici počnu vežbu, ponovo prođite kroz
bezbednosna uputstva koja su navedena na početku ovog
poglavlja, kao i kroz odgovarajuće tehnike za rukovanje
komponentama, za njihovo uklanjanje i vraćanje.
 Neka učenici izvrše prvi zadatak pod naslovom Procedura
(korak 5). Ukoliko su već izvršili ovaj zadatak na istom
računaru ranije tokom ovog poglavlja, te podatke mogu da
unesu u ovu vežbu.
 Proverite da li je svaki računar potpuno isključen sa izvora
napajanja i svih periferijskih uređaja.
 Podelite kartice učenicima i recite im da na njima ispišu
nazive i funkcije svake komponente o kojoj su učili u
ovom poglavlju. Zajedno pređite sve definicije.

16 Poglavlje 2
 Pokažite kako se otvara kućište računara. Moguće je da se

svaki računar otvara drugačije.
 Možete dozvoliti svakom timu da izabere pet internih
komponenti koje će izvaditi ili vi to možete odredite.
 Naglasite da je dokumentacija o prvobitnom položaju
svake komponente i načina na koji je izvađena važnija od
samog vađenja komponenti. Ti podaci omogućavaju uče-
nicima ispravno vraćanje komponenti u računar. Cilj ove
vežbe je ispravno sastavljen i funkcionalan računar.
Predlozi za dodatne vežbe

1. Neka svaka grupa predstavi razredu komponentu koju je izvadila i
beleške. Da biste iskoristili sve prednosti ove vežbe, vi odredite kom-
ponente tako da svaki tim ima različit zadatak.
2. Neka učenici zabeleže kako se otvaraju različite vrste kućišta raču-
nara tako što će fotografisati otvaranje i zapisivati korake.
3. Neka svaki učenik sprovede detaljnije istraživanje o tome kako
određena komponenta radi i koji sve tipovi te komponente postoje.
Veb lokacija www.howthingswork.com predstavlja odličan resurs,
kao i veb lokacije kojima je primarni cilj prodavanje računara i raču-
narskih delova.
4. Zabeležite svaki novi termin iz ovog poglavlja na jednu karticu,
a definiciju tog termina na drugu karticu. Neka učenici odrede
parove.

Poglavlje
3
Instaliranje sistema

Windows XP Professional
Pregled
U ovom poglavlju učenici uče kako se instalira Windows XP
Professional na računar koji nema operativni sistem ili kao nadograd-
nja nekog drugog operativnog sistema. Naglasite da je pravi zadatak
kod bilo kog instaliranja donošenje ispravnih odluka pre nego što
započnete instaliranje.
 Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe i druge postu-
pne zadatke.
 Obezbedite svakom učeniku pristup „Kontrolnom popisu
pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional“
u prilogu A.
 Nabavite ispravan računar za svakog učenika na kojem on
može da izvrši nadogradnju ili instalaciju sistema Windows
XP Professional.
 Odredite kako će učenici rukovati datotekom „Informacije o
sistemu“ koju će sačuvati. Da li će je odštampati (u tom slu-
čaju će računar koji koriste morati da ima pristup štampaču)
ili će je sačuvati kao datoteku i preneti negde drugde da se
odštampa? Ili će samo pregledati podatke na ekranu?
 Pobrinite se da svaki računar koji koriste ima nalog sa pri-
vilegijama administratora i da vi imate lozinke tih naloga.
Za potrebe ove vežbe možete ili da dozvolite učenicima da
koriste svoje naloge sa nivoom administratora ili da na sva-
kom računaru napravite nalog sa istim imenom i lozinkom.

18 Poglavlje 3
 Ukoliko je to moguće, računari bi trebalo da imaju vezu sa

internetom tako da učenici mogu da koriste veb lokaciju
www.Microsoft.com/hcl za proveravanje kompatibilnosti har-
dvera.
 Obezbedite instalacioni disk za Windows XP Professional
koji ćete dati učenicima.
Računar mora da ispunjava minimalne sistemske zahteve za Windows
XP Professional (videti tabelu 4-1 u ovom poglavlju). U idealnom slu-
čaju, svaki računar ima korisničke podatke koji mogu da se presele
na novi računar ili novu instalaciju pomoću čarobnjaka za prenos
datoteka i postavki.
Pojedinačne teme
Šta je operativni sistem?
Ovo poglavlje uvodi učenike u namenu i funkcije operativnog sistema.
Možete povezati ovu temu sa poglavljem 2 tako što ćete naglasiti
ulogu operativnog sistema u komunikaciji sa hardverom.
Planiranje instalacije
 Ova tema obuhvata preostale podteme ovog poglavlja. U
ovom odeljku učenici uče o značaju planiranja različitih
faza instalacije i izučavaju kriterijume koji će im pomoći u
donošenju odluka. Pre nego što počnete sa ovim odeljkom,
proverite da li svaki učenik ima pristup Kontrolnom popisu
pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional
u prilogu A. Možete da napravite više primeraka kontrolnog
popisa i da ih plastificirate tako da mogu lakše da se kori-
ste kad god bude potrebno. Učenici treba da beleže svoje
odluke o instalaciji na kontrolnom popisu. To će raditi u
vežbi 3-1.
Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional

U ovoj lekciji, učenici treba da nauče šta su minimalni zahtevi za
instaliranje sistema Windows XP Professional na računar. Minimalni
hardverski zahtevi su prikazani u tabeli 4-1. Takođe su navedeni i
minimalni zahtevi za instaliranje programa Office XP Professional. Ti

Instaliranje sistema Windows XP Professional
19
podaci će im biti korisni ako budu instalirali Office XP koji se dobija
uz Windows XP u okviru programa „Partners in Learning“.
Ideja za vežbu
Zadajte učenicima da pregledaju podatke o tipu i brzini CPU-a i RAM

memoriji računaru koje su zabeležili u vežbi 2-1. Neka odrede da li
ti računari ispunjavaju minimalne zahteve ili dajte učenicima liste sa
specifikacijama (kao što je ona prikazana u poglavlju 2) i tražite od
njih da odrede da li računari koji su opisani u specifikacijama ispu-
njavaju minimalne zahteve.
Određivanje kompatibilnosti hardvera i softvera

U ovom odeljku učenici će proveriti kompatibilnost hardvera i sof-
tvera na svojim računarima pomoću liste hardverske kompatibilnosti
(LHK) alatke „Readiness Analyzer“ (analizator spremnosti).
Neka učenici prvo naprave datoteku koja će sadržati podatke o har-
dveru njihovih računara. Pokažite im postupak prema koracima koji
su dati na stranici 4. Neka učenici nazovu tu datoteku „Komponente“,
kao što je navedeno u koracima. Obavezno recite učenicima da u
dijalogu „Informacije o sistemu“ mogu da pronađu puno podataka
(videti sliku 3‑1). Neka provere da li svaka komponenta ispunjava
minimalne sistemske zahteve (trebalo bi da ispunjava) i razgovarajte
o tome šta bi radili ako neka od komponenti ne ispunjava minimalne
zahteve.
Dalje, neka učenici uporede dokument „Komponente“ sa LHK-om
na lokaciji www.Microsoft.com/hcl. Možda ćete morati da im pomo-
gnete u korišćenju ove lokacije. Neka zabeleže sav nekompatibilan
hardver. Objasnite im da neka komponenta može da ispunjava mini-
malni zahtev, a da istovremeno bude nekompatibilna sa operativnim
sistemom, mada je to malo verovatno.
Zatim treba da zadate učenicima da provere kompatibilnost hardvera
i softvera tako što će pokrenuti „Readiness Analyzer“ (Analizator spre-
mnosti) sa CD-a Windows XP Professional, kao što je navedeno u
poglavlju. Obavezno recite učenicima da je podrazumevana lokacija
za čuvanje izveštaja o kompatibilnosti fascikla Windows na lokalnoj
disk jedinici (obično disk jedinica C).

20 Poglavlje 3
Ideja za vežbu
Ukoliko neka komponenta u računaru ne ispunjava minimalne zah-
teve, neka jedan od učenika izvadi staru komponentu i zameni je
novom komponentom koja ispunjava zahteve. Pažljivo nadgledajte
ovu vežbu.
U ovom trenutku bi bilo korisno ponovo pogledati kontrolni popis
pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional.
Planiranje particija
Objasnite različite načine za planiranje particija. Započnite razgovor
o prednostima i manama pravljenja više particija na velikim čvrstim
diskovima. Ponovo uputite učenike na kontrolni popis pre instali-
ranja, koji sadrži Stablo odlučivanja za deljenje diska na particije u
prilogu A.
Planiranje sistema datoteka

NTFS je uobičajeni sistem datoteka i treba ga koristiti uvek, osim
u slučajevima kad postoji opravdan razlog za neko drugo rešenje.
Pokažite učenicima kako se određuje sistem pomoću Tabele odluči-
vanja za sistem datoteka u prilogu A.
Planiranje tipa instalacije

U ovom poglavlju se objašnjava zbog čega je bolje instalirati softver
od početka, ali se takođe objašnjava kada treba izvršiti nadogradnju.
Konkretna situacija u vašoj školi određuje kako ćete izvršiti instalira-
nje na većini računara.
Prenos datoteka i postavki pomoću čarobnjaka za prenos

datoteka i postavki
Ovaj odeljak može da se koristi kao vežba. Ukoliko učenici budu izvr-
šavali ovaj zadatak, pobrinite se da imate sledeće:
 Odredišni računar sa sistemom Windows XP Professional (to
može da bude računar na kojem ćete izvršiti instalaciju od
početka).
 Prostor na serveru kojem oba računara imaju pristup ili
prenosni medij na kojem ćete skladištiti stanje sistema kori-
snika.
Instaliranje sistema Windows XP Professional
21
 Prazan disk za čarobnjak ili CD Windows XP Professional na
kojem se nalazi čarobnjak.
 Ime i lozinku naloga korisnika čije ćete stanje prenositi, koji
se takođe naziva „korisnik koji migrira“. (To može da bude
njihov nalog.)

Vežba 3-1: Planirajte instalaciju sistema Windows XP
Professional
U ovoj vežbi učenici, pre instaliranja, treba da zabeleže sve odluke
o instalaciji na kontrolni popis iz priloga A. Nakon što učenici izvrše
ovaj zadatak, pitajte ih koje su odluke doneli i razgovarajte o svim
odlukama koje se razlikuju od procedure preporučene u ovom
poglavlju (instalacija od početka, NTFS sistem datoteka i tako dalje).
Takođe, pitajte učenike kako su pronašli informacije koje su im bile
potrebne za donošenje odluka.
Vežba 3-2: Izvršite instalaciju sistema Windows XP

Professional
U ovoj vežbi učenici treba da instaliraju sistem Windows XP Professional
od početka. Postepena uputstva sadrže slike koje će im pomagati
tokom procesa. Slike se odnose na instaliranje od početka. Ukoliko
učenik mora da izvrši nadogradnju, vi ćete morati da mu pomognete
u tome. Na kraju, zadajte učenicima da izvrše ažuriranje Windowsa
da bi primenili najnoviji Windows servisni paket i zakrpe.

Poglavlje
4
Uvod u rešavanje problema
Pregled
U ovom poglavlju učenici uče kako se izvršava prvi korak rešavanja
problema – uočavanje kategorije podrške u koju najverovatnije spada
problem koji je korisnik prijavio. Takođe, uče o preventivnoj podršci
i beleže preventivne mere koje postoje ili koje bi trebalo da postoje u
vašoj školi. Na kraju, uče kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“,
alatka od neprocenjive vrednosti za pružanje računarske podrške u
realnom vremenu.
 Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe i druge poste-
pene zadatke.
 Obezbedite dovoljno umreženih računara na kojima će uče-
nici moći da rade u parovima dok vežbaju pružanje pomoći
sa udaljene tačke.
 Iskopirajte dijagram toka rešavanja problema iz priloga A i
podelite ga učenicima pre nego što počnu vežbu 4-1.
Pojedinačne teme
Uobičajene kategorije podrške
U ovom poglavlju se uvodi pet uobičajenih kategorija podrške o
kojima se govori u ovom udžbeniku. Iako se podrška može katego-
rizovati na razne načine, ovaj sistem je osmišljen za tehničare počet-
nike. Podsetite učenike da su sve ove oblasti podrške oblasti u okviru
kojih su ranije tokom kursa pokušali da definišu opseg delovanja.
Takođe, naglasite veze sa drugim poglavljima u udžbeniku, na koje
se upućuje u okvirima „Više informacija“. Recite učenicima da će

23
naučiti nešto više o rešavanju problema u svakoj od ovih oblasti
podrške.
Korisnička podrška
Prilikom predavanja ove teme morate naglasiti da je veština tehničara

da pruži uslugu korisniku, posebno njegov stav u komunikaciji sa
krajnjim korisnikom, glavni kriterijum po kojem će biti procenjivani.
Odličan tehničar sa lošim stavom će škoditi reputaciji tima službe za
pomoć, čak i ako uspešno reši korisnikov problem.
Hardverska podrška
Prilikom predavanja ove teme obavezno istaknite razliku između
mehaničkih problema, koji predstavljaju fizički problemi sa kompo-
nentama ili periferijskim uređajima, i konfiguracijskih problema, koji
su izazvani neodgovarajućim konfigurisanjem komponenti. Ukoliko
dođe do mehaničkog problema, komponenta mora da se zameni ili
popravi. Ukoliko dođe do konfiguracijskog problema, komponenta
obično može da se pokrene ispravnim konfigurisanjem.
Podrška za operativni sistem

Prilikom predavanja ove teme naglasite da će u ovom odeljku naučiti
najviše novih stvari tokom celog kursa.
Podrška za mrežu
Prilikom predavanja ove teme naglasite da se ovaj kurs bavi mrežama
samo sa strane klijenta.
Softverska podrška
Softverska podrška je kategorija koja se primarno bavi pružanjem
pomoći korisniku prilikom izvršavanja zadataka. Ovaj kurs se ne bavi
softverskom podrškom.
Metodologija rešavanja problema

Ovde uvedite dijagram toka rešavanja problema iz priloga A.

24 Poglavlje 4
Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih

računarskih problema
U ovoj vežbi učenici pomoću dijagrama toka određuju kategoriju
podrške prijavljenog problema. Komentari u vezi sa ispitivanjem
tokom rešavanja problema navedeni su kurzivom.
1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa
Računara23. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:
 Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa Računara23
na istom štampaču i ništa se ne događa. (Stoga nije kori-
snička greška.)
 Proveravate sve kablove i veze Računara23 i štampača i sve
je uključeno u struju i čini se da radi pravilno. (Stoga nije
mehanički problem.)
 Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24
i ništa se ne događa. (Štampač NIJE na mreži ili ne radi
ispravno.)
 Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa
ispravno radi. (Nije u pitanju softver.)
Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Hardver – štam-
pač je uključen, ali ne radi ili nije na mreži.
2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na serveru.
Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:
 Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne uspevate u
tome. (Nije korisnička greška.)
 Čini se da hardver i softver klijentskog računara rade nor-
malno. (Nije u pitanju hardver, softver ni operativni sistem.)
 Pokušavate da sačuvate dokument na drugom udaljenom
računaru i ne uspevate u tome. (Serveri nisu dostupni ili
korisniku nije dozvoljen pristup serverima.)
 Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Mreže
3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande.
Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:
 Računarski hardver i softver su normalno radili ranije tokom
dana.
 Korisnik je sa interneta preuzeo novi čuvar ekrana. Kada je
pokušao da ponovo pokrene računar, ponovno pokretanje
nije ispravno radilo.

25
Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Operativni
sistem – čuvar ekrana je verovatno oštetio neku neophodnu dato-
teku.
Preventivna podrška

U ovom odeljku razgovarajte o konceptu preventivne podrške kao
načinu da se minimalizuje reaktivna podrška. Za svaku kategoriju
preventivne podrške, razgovarajte o tome šta bi odgovaralo vašoj
školi (na primer, neke stvari zavise od toga da li ste u domenu ili rad-
noj grupi). Ove mere preventivne podrške će se verovatno oblikovati
ili kao zadaci održavanja ili kao specijalni projekti.
Ukoliko je moguće, neka vam osoba koja je trenutno odgovorna za
računarsku podršku i bezbednost mreže pomogne tokom ovog pre-
davanja. Razgovor može da obuhvati mere koje trenutno postoje i
razlog zašto one postoje, kao i mere koje ne bi mogle da se primene
u vašoj školi i razlog zašto je tako.
Tokom ovog odeljka u vodiču za učenike videćete okvire „Više infor-
macija“. Pokažite kako se pretražuje centar za pomoć i podršku.
Ideja za vežbu
Neka se učenici vrate na vežbu 1-5 u poglavlju 1 gde su definisali
opseg službe za pomoć i neka utvrde šta bi promenili, s obzirom na
podatke koje su dosad dobili.
Neka učenici izvrše neke od ovih zadataka na tri različita računara, a
zatim neka procene koliko bi vremena bilo potrebno da se zadatak
izvrši na svim računarima.
Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu

školu
Rešenje ove vežbe zavisi od mreže i konfiguracije računara koji
postoje u vašoj školi.
Korišćenje pomoći sa udaljene tačke

„Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional
za rešavanje problema koja je napravljena da omogući pomoćnicima,
kao što su tehničari službe za pomoć, da se sa udaljene tačke povežu
sa korisničkim računarom i rešavaju probleme. Objasnite učenicima

26 Poglavlje 4
da, dokle god su računari umreženi, mogu da pomognu prijatelju ili

rođaku u drugoj prostoriji, školi ili državi!
Kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“

Za ovaj odeljak će vam biti potrebna dva umrežena računara da biste
pokazali proces pružanja pomoći sa udaljene tačke. U idealnom slu-
čaju, možete da projektujete ekran svog računara da bi svi videli šta
se dešava na njemu. Ukoliko nemate mogućnosti za to, neka uče-
nici gledaju ekran vašeg računara dok se povezujete sa korisnikom i
pomažete mu. Ukoliko je moguće, neka vas učenici prate na svojim
računarima; za ovo ćete morati da odredite parove učenika, kao i za
sledeću vežbu.
Naglasite koliko je važno da se odrede lozinke i vremenski rokovi
na zahtevima za pomoć sa udaljene tačke, kao i to koliko je važno
dozvoliti samo proverenim ljudima da se povežu sa vašim računa-
rom.
Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za

povezivanje sa udaljenim računarom
U ovoj vežbi parovi učenika se smenjuju u ulogama tehničara i kori-
snika tokom sesije pružanja pomoći sa udaljene tačke. Korisnik mora
da pozove tehničara da se poveže, a zatim da dozvoli tehničaru da deli
kontrolu nad korisnikovim računarom. Tehničar mora da se poveže
sa korisnikovim računarom, ode u dijalog „Informacije o sistemu“ i
pronađe koliko RAM memorije ima korisnikov računar.

Poglavlje
5
Podrška za hardver

Pregled
U ovom poglavlju učenici počinju da uče kako se podržava hardver.
Oni određuju da li hardver radi ispravno, utvrđuju verovatni uzrok
problema, dodaju novi hardver na računarski sistem i uče kako se
ažuriraju i vraćaju prethodne verzije upravljačkih programa kompo-
nenti.
Na početku ovog poglavlja uvedite Pomoć za rešavanje problema sa
hardverom iz priloga A. Objasnite da problemi sa hardverom spadaju
u dve kategorije: mehanički problemi i konfiguracijski problemi.
pene zadatke.
 Upoznajte se sa odeljkom za praćenje naloga u bazi poda-
taka vaše škole.
 Učitajte veb lokacije većih proizvođača računarskih kom-
ponenti (kao što su Toshiba, Sony, AGP i sl.) u fasciklu
„Omiljene lokacije“ programa Internet Explorer.
 Onemogućite neku komponentu vašeg računara koja nije
neophodna za rad, kao što je zvučna kartica, tako da učeni-
cima možete pokazati simbol koji upravljač uređajima prika-
zuje kad neka komponenta ne radi.
 Nabavite neki komad hardvera koji može da se poveže sa
računarom preko USB porta i instalacioni disk za taj hardver
ili pronađite veb lokaciju proizvođača uređaja.
 Obezbedite mrežni štampač koji će biti dostupan učenicima
i koji trenutno nije instaliran na računare učenika.
 Onemogućite jednu ili više hardverskih komponenti na
nekoliko računara tako da učenici mogu da utvrde pro-

28 Poglavlje 5
bleme i reše ih. Obavezno zabeležite tačne korake onemo-

gućavanja komponenti kako biste bili sigurni da ćete moći
da ih popravite.
Pojedinačne teme
Rešavanje mehaničkih problema
U ovom odeljku i sledećim pododeljcima učenici uče kako da utvrde
da li na nekoj komponenti postoji kvar; tačnije, ona ili nema napaja-
nje ili ima napajanje, ali uopšte ne radi. Kad komponenta radi, ali ne
radi ispravno, to se klasifikuje kao konfiguracijski problem.
Proveravanje veza
Iako se to često previđa, odgovarajuće povezani kablovi između
računara i periferijskih uređaja, odn. računara ili periferijskog uređaja
i izvora napajanja, predstavljaju čest problem. Prilikom predavanja
ovog odeljka pokažite različite tipove kablova i pitajte učenike da
odrede koji tip kabla se povezuje sa kojim tipom porta.
Naglasite da periferijski uređaj treba da bude isključen pre poveziva-
nja sa računarom ili sa izvorom napajanja i da operativni sistem treba
da se ugasi pre nego što se računar isključi.
Korišćenje upravljača uređajima za proveru ispravnosti

Ovaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše
korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom vaše demonstracije bilo
nakon nje. Upravljač uređajima će se koristiti do kraja ovog kursa.
U upravljaču uređajima pokažite učenicima različite simbole koji se
prikazuju ukoliko neka komponenta ne radi.
Dodavanje hardvera
korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom ili nakon vaše demon-
stracije zadatka (ili zadataka). Morate im dati uređaj koji će instalirati.
Dobar izbor je eksterni čvrsti disk koji se povezuje preko USB porta
koji mogu da koriste svi učenici jedan za drugim.
Obavezno razgovarajte o funkciji „Plug and Play“ sistema Windows
XP Professional, koja automatski instalira mnoge tipove hardvera.

Podrška za hardver
29
Objasnite da se čarobnjak za dodavanje hardvera obično koristi samo
ako operativni sistem ne prepoznaje hardver.
Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema

Pregledajte date savete za osposobljavanje hardverskih komponenti

za rad.
Rešavanje problema sa konfiguracijom

Objasnite da su problemi sa konfiguracijom hardverski problemi koji
nisu mehaničke prirode.

verzije
U ovom odeljku objasnite da problemi sa konfiguracijom obično
imaju veze sa upravljačkim programima i objasnite zašto upravljački
programi mogu da se pokvare. Razgovarajte sa učenicima o tome koji
bi problemi iz okvira „Pogledajte i ovo“ mogli da se izbegnu pomoću
preventivnih mera održavanja, kao što je ograničavanje korisnikove
mogućnosti da instalira softver ili izbriše važne datoteke.
Razgovarajte o četiri načina za pronalaženje upravljačkih programa.
Pokažite kako se dolazi do lokacije „Windows Update“ i do veb loka-
cije proizvođača da bi se pronašli upravljački programi.
korake navedene u ovom odeljku, za vreme ili nakon vaše demon-
stracije zadatka (ili zadataka). Pokažite kako se ažurira upravljački
program za uređaj koji ste prethodno instalirali na računar.
Objasnite i pokažite kako se vraća na prethodnu verziju upravljačkog
programa.
Instaliranje mrežnih štampača

stracije zadatka (ili zadataka). Ukoliko nije dostupan novi mrežni
štampač koji učenici mogu da dodaju, neka izbrišu štampač koji je
trenutno instaliran, a zatim neka ga dodaju.

30 Poglavlje 5
Instaliranje mrežnih štampača je važan i čest zadatak svakog tehni-

čara koji pruža podršku školi sa umreženim računarima. Neka svaki
tehničar doda mrežni štampač na svoj računar.

upravljačkim programima
Objasnite da uređaji imaju i druga svojstva koja se mogu konfigu-
risati i pokažite kako se pronalaze svojstva. Naglasite učenicima da
nikad ne treba da podešavaju postavke na kartici „Resursi“ u dijalogu
„Svojstva“ uređaja.
Vežba 5-1: Pronalaženje opcija konfiguracije

U ovoj vežbi učenici koriste upravljač uređajima da bi za određene
uređaje odredili opcije konfiguracije koje nemaju veze sa upravljač-
kim programom. Odgovor ispisan kurzivom možda ne odgovara
tačno onome što je dostupno kod uređaja u učeničkim računarima.
1. Disk jedinice: Kliknite na karticu Smernice. Šta možete tu pode-
siti?
Postavke keširanja
2. Disk jedinice: Kliknite na karticu Volumeni, kliknite na Popuni,
kliknite na slovo volumena, a zatim kliknite i na Svojstva. Zapišite
nazive kartica koje mogu da se podešavaju.
Opšte, Alatke, Hardver, Deljenje, Bezbednost, Kvalitet
3. DVD/CD-ROM jedinice. Koje su kartice i opcije konfiguracije
dostupne?
Kartica „Svojstva“ – podešavanje zvuka i postavka „Omogući audio“
Kartica „DVD region“ – DVD region
Kartica „Upravljački program“ – ažuriranje upravljačkog programa,
vraćanje na prethodnu verziju i uklanjanje
4. Mrežna veza (pod „Mrežni adapteri“): Koje se kartice pojavljuju?
Opšte, Napredno, Upravljački program, Resursi i Upravljanje napa-
janjem
5. Na kojoj kartici možete da podesite „Svojstva“?
Na svim osim na kartici „Opšte“

Podrška za hardver
31
Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diska
korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom bilo nakon vaše demon-
stracije zadatka (ili zadataka). U ovom odeljku učenici uče kako se
defragmentuje čvrsti disk i kako se koristi alatka „Pospremanje diska“
za brisanje nepotrebnih datoteka. Možete da objasnite dejstvo fra-

gmentiranja na disku tako što ćete uporediti disk sa okretanjem točka
automobila. Pitajte učenike šta bi bilo lakše – pokupiti nekoliko malih
komada prljavštine sa točka koji se vrti ako su svi grupisani ili ako su
rašireni po celoj gumi. Objasnite da je, kada disk uzima podatke sa
diska ili piše podatke na njega, mnogo lakše vršiti te zadatke na disku
koji nije fragmentiran.
Vežba 5-2: Rešavanje hardverskog problema

U ovoj vežbi treba da date učenicima, ili manjim grupama učenika,
računare na kojima je instaliran sistem Windows XP Professional, a
koji imaju neki hardverski problem. Možda ćete moći da koristite
iste računare koje su učenici koristili za upoznavanje sa hardverom.
Uputite učenika da koriste „Pomoć za rešavanje problema sa har-
dverom“, „Upravljač uređajima“, „Informacije o sistemu“, kao i druge
alatke da bi uočili i dokumentovali problem, a zatim ga rešili i doku-
mentovali korake. U vodiču za učenike naveden je primer dokumen-
tacije.
Aktivirajte odeljak za praćenje naloga baze podataka i neka učenici
započnu nalog, unesu problem i rešenje, a zatim zatvore nalog.

Poglavlje
6
Podrška za Windows XP
Professional
Pregled
U ovom poglavlju učenici uče kako da reše najčešće probleme sa
operativnim sistemom. To uključuje probleme sa upravljačkim pro-
gramom, nestabilnost operativnog sistema, slučajeve kad operativni
sistem ne može da se pokrene ili ne reaguje, kao i slab rad operativ-
nog sistema.
pene zadatke.
 Istražite temu „Windows XP Professional“ na mreži.
Pojedinačne teme
Najčešći problemi sa operativnim sistemom
Pomozite učenicima da ovu problematiku poveđu sa sopstvenim
iskustvom tako što ćete ih pitati koliko često im se dogodilo da raču-
nar sa operativnim sistemom Windows XP Professional prestane da
radi. Ukoliko nisu koristili taj operativni sistem, pitajte ih za druge
operativne sisteme, kao što je Windows 2000 Professional.
Pokretanje operativnog sistema pomoću specijalnih alatki

U ovom odeljku učenici uče o bezbednom režimu, konfiguraciji
LastKnownGood i konzoli za spasavanje. Takođe, uče i kada da kori-
ste koju alatku.

Podrška za Windows XP Professional
33
Uvedite pomoć za rešavanje problema u operativnom sistemu
Windows XP Professional iz priloga A i upućujte na nju po potrebi
tokom ovog poglavlja.
Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu

Bezbedni režim je najbolji način za pokretanje operativnog sistema
koji ne radi normalno zato što je to najjednostavniji način da se
pokrene računar. Bezbedni režim pokreće operativni sistem sa veoma
ograničenim uslugama i upravljačkim programima. U ovom odeljku
objasnite učenicima kako da dođu do bezbednog režima i kada da
ga koriste.
Pokretanje operativnog sistema pomoću konfiguracije

LastKnownGood
Konfiguracija LastKnownGood treba da se koristi samo ako bezbedni
režim ne radi. Objasnite da je konfiguracija LastKnownGood konfigu-
racija koja je postojala poslednji put kad se neko prijavio na računar.
Objasnite kada se koristi ova opcija, a kada ne. Pokažite kako se
pokreće računar pomoću konfiguracije LastKnownGood.
Pokretanje operativnog sistema pomoću konzole za

spasavanje
Konzola za spasavanje treba da se koristi samo kad bezbedni režim
i konfiguracija LastKnownGood ne rade. U ovom odeljku objasnite
upotrebu konzole za spasavanje i zadajte učenicima da je instaliraju
kao opciju pokretanja na svim računarima.
Vežba 6-1: Upoznavanje sa komandama konzole za

spasavanje
U ovoj vežbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da bi istražili
opcije koje postoje u konzoli za spasavanje.
Odgovori na korake 3-7 navedeni su dole kurzivom.
3. Koja je komanda za pronalaženje spiska datoteka i poddirektori-
juma na jedinici C:?
c: dir

34 Poglavlje 6
4. Koja je komanda za brisanje datoteke virus.exe iz fascikle i386 na

jedinici D:?
del d: i386 virus.exe
5. Koja je komanda za omogućavanje automatskog pokretanja usluge
cdrom.sys koja se nalazi u fascikli windows\system32\drivers na disk
jedinici C:?
enable cdrom.sys Service_Auto_Start
6 . Koja je komanda za dodavanje particije od 10 GB na vaš jedini
čvrsti disk?
diskpart /add \device\harddisk0_1000
7. Koja je komanda za dodavanje novog sektora za pokretanje parti-
cije na vašu sistemsku particiju?
fixboot c: (where C is the drive letter)
Vežba 6-2: Pokrenite računar pomoću specijalnih alatki

U ovoj vežbi učenici koriste podatke koje su saznali u ovom poglav-
lju da bi odredili koje specijalne alatke treba da se upotrebe za pokre-
tanje računara. Zatim primenjuju taj metod za ponovno pokretanje
računara. Ne treba ništa da podešavaju nakon pokretanja računara.
Dole su kurzivom navedeni odgovori za svaki scenario.
1. Instalirali ste softver i vaš sistem je postao nestabilan. Želite da
utvrdite da li je operativni sistem nestabilan.
Pokrenite računar u bezbednom režimu. Ukoliko se problem više na
javlja, problem nije u osnovnim uslugama i upravljačkim progra-
mima.
2. Menjali ste konfiguraciju i slučajno ste obrisali kritičnu datoteku.
Računar je prestao da reaguje i kad ste ga ponovo pokrenule nije se
normalno pokrenuo. Kopija datoteke postoji u fascikli na serveru.
Pokrenite računar pomoću konfiguracije LastKnownGood, a zatim
prekopirajte datoteku na odgovarajuće mesto na računaru.
3. Korisnik je preuzeo datoteku iz e‑poruke i u njoj se nalazio virus.
Uspeli ste da uklonite virus i želite da budete sigurni da su se vred-
nosti registra koje je promenio vratile na prethodno stanje.
Koristite konfiguraciju LastKnownGood za vraćanje registra na pret-
hodne postavke.

35
4. Treba da formatirate ceo čvrsti disk računara, ali ne možete da se
prijavite i uradite to.
Pokrenite računar pomoću konzole za spasavanje.

alatke „Oporavak sistema“
„Oporavak sistema“ omogućava tehničaru da vrati operativni sistem
na prethodno stanje bez gubitka podataka ili postavki korisnika. U
ovom odeljku pokažite kako se pravi tačka vraćanja, a zatim neka
svaki učenik kreira tačku vraćanja. Dok radite u alatki „Oporavak
sistema“, pokažite učenicima da postoje i druge tačke vraćanja i obja-
snite im različite vrste. Objasnite kako da vrate računar na bilo koju
navedenu tačku vraćanja.

alatke „Automatizovano spasavanje sistema“
„Automatizovano spasavanje sistema“ (ASS) je poslednja stvar kojoj
se pribegava kad pokušavate da vratite operativni sistem u prethodno
stanje. ASS spasava samo sistemsko stanje operativnog sistema i kon-
figuraciju diska; datoteke i aplikacije se ne spasavaju. Svi podaci će
biti izgubljeni i sve aplikacije će morati ponovo da se instaliraju.
Uputstva za vraćanje računara na prethodnu tačku

Ova uputstva će pomoći učenicima da odrede kada da kreiraju tačke
vraćanja i koje alatke da koriste u slučaju problema sa računarom.
Vežba 6-3: Vraćanje operativnog sistema na prethodnu

tačku
U ovoj vežbi učenici menjaju konfiguraciju računara. Stoga na raču-
narima ne treba da bude kritičnih podataka. Svaki učenik treba da
dobije računar na kojem će izvršavati zadatke. Treba da date učeni-
cima disketu sa lošim upravljačkim programom za CD‑ROM. Da biste
pronašli upravljački program, idite na veb lokaciju proizvođača i iza-
berite upravljački program za Windows NT, Windows 95 ili Windows
98, ukoliko je to moguće.

36 Poglavlje 6
U koraku 7, pomozite učenicima da izaberu neku aplikaciju koja nije

neophodna za uklanjanje, kao što je igrica koju ste dobili uz opera-
tivni sistem.
U koraku 10, neka učenici naprave set diskova za ASS. Ukoliko ne
znaju kako da to urade, pomozite im da pronađu postepena uputstva
u centru za pomoć i podršku. Obeležite svaki disk imenom računara,
datumom i akronimom ASS, a zatim ih sklonite na bezbedno mesto.
Povećavanje virtuelne RAM memorije

stracije zadatka (ili zadataka). Neka učenici neznatno povećaju koli-
činu virtuelne RAM memorije na svakom računaru.

Poglavlje
7
Podrška za umrežene računare

Pregled
U ovom poglavlju učenici uče o TCP/IP-u i nekim njegovim sastav-
nim delovima, kao što su IP adrese. Takođe, uče o deljenju, dele
dozvole i smernice domena.
pene zadatke.
 Ukoliko je vaša škola na domenu, saznajte koje su smernice
domena i na koji način će to uticati na rad članova tima
službe za pomoć.
 Pripremite na vašem računaru fascikle koje će moći da
se koriste za demonstraciju deljenja fascikli i dozvola.
Omogućite deljenje fascikli i dodelite dozvolu za čitanje
svakom članu tima službe za pomoć. Nemojte im dozvoliti
pisanje.
Pojedinačne teme
Uvod u mreže
U ovom odeljku objasnite svrhu mreža.
Radne grupe
U ovom odeljku učenici uče o svrsi radnih grupa i kako se one uspo-
stavljaju kad postoji jedan računar povezan sa internetom.

38 Poglavlje 7
Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara

povezanog sa internetom
stracije zadatka (ili zadataka). Da bi uspostavili radnu grupu, učenici
moraju da se isključe sa domena. Pobrinite se da učenici imaju nalog
za lokalni računar sa privilegijama administratora ili da znaju lozinku
za nalog administratora. Ukoliko se isključe sa domena i ne znaju
podatke naloga za lokalni računar, neće moći ponovo da pokrenu
računar.
Kako se resursi na računaru, u radnoj grupi, pretvaraju u

deljene ili privatne
Ovaj odeljak priprema učenike za vežbu 7-1. Pokažite korake u
ovom odeljku. Pokažite kako se deli fascikla i kako se omogućava
privatnost fascikle. Neka se učenici povežu sa deljenom fasciklom
na vašem čvrstom disku, neka otvore dokument, a zatim pokušaju
da ga sačuvaju pod drugim imenom. Objasnite im zašto ne mogu da
sačuvaju dokument (dozvola samo za čitanje).
Vežba 7-1: Označavanje resursa u radnoj grupi: „za

deljenje“ ili „privatni“
U ovoj vežbi neka učenici rade u parovima na umreženim računarima
u istoj radnoj grupi. Nakon što završe vežbu, neka pokušaju da pri-
stupe fascikli „Resursi službe za pomoć“ na računaru svog partnera.
Ukoliko ne mogu da pristupe ovoj fascikli, dozvole nisu ispravno
dodeljene. Dalje, neka pokušaju da pristupe fascikli „Moji dokumenti“
na računaru svog partnera. Ukoliko mogu da pristupe ovoj fascikli,
onda dozvole nisu ispravno podešene.
Ograničenja radnih grupa

U ovom odeljku objasnite zašto radna grupa nije najbolji izbor za
veliki tim službe za pomoć, kao i zašto bi mogla biti dovoljna za
veoma mali tim. Ukoliko je moguće, neka administrator mreže dođe
da vam pomogne u predavanju ovog odeljka, kao i odeljka o dome-
nima.

39
Domeni
U ovom odeljku naglasite da domeni omogućavaju centralizovano
administriranje.
Vežba 7-2: Određivanje smernica domena

U ovoj vežbi učenici istražuju i beleže smernice domena. Smernice
domena uvek zamenjuju sva lokalna podešavanja, uključujući konfi-
guraciju lokalne bezbednosti.
Uvod u TCP/IP
Ovaj odeljak predstavlja pregled TCP/IP-a na visokom nivou, kao i
neka osnovna podešavanja mrežnih postavki. Za svaki pododeljak
ponudite objašnjenja iz perspektive mreže sa strane klijenta. Na pri-
mer, objasnite uticaj DNS-a na klijenta.
Korišćenje komande za popravljanje

Ukoliko se ikone za mrežnu vezu ili mrežne veze računara ne pojav-
ljuju na sistemskoj tacni, neka učenici pronađu vezu u fascikli „Moje
mrežne veze“.
Korišćenje komande ipconfig

Objasnite komandu ipconfig i šta ona radi. Pokažite kako se ona
koristi sa različitim parametrima na vašem računaru, a zatim pokažite
rezultate na koje su uticali ti parametri. Neka svaki učenik pronađe IP
adresu svog računara pomoću komande ipconfig.
Vežba 7-3: Korišćenje komande ipconfig za izmenu IP

postavki
U ovoj vežbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da bi istražili
ipconfig parametre. Odgovori na pitanja 2-4 su prikazani dole kurzi-
vom.
2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP podešavanja za sve adap-
tere na računaru koji radi na mreži koja koristi DHCP?
ipconfig /renew
3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-a za određeni adap-
ter?

40 Poglavlje 7
ipconfig /release
4. Koja je komanda za prikaz svih TCP/IP informacija o svim adapte-
rima u računaru?
ipconfig /all
Vežba 7-4: Podešavanje TCP/IP svojstava za mrežnu vezu

U ovoj vežbi učenici menjaju TCP/IP svojstva na jednoj mrežnoj vezi
na svojim računarima. Oni prvo beleže svoju automatski konfiguri-
sanu IP adresu. Zatim menjaju TCP/IP postavke tako da koriste sta-
tičnu IP adresu i unose svoju prethodnu IP adresu.
Zatim će vratiti vezu na stanje u kojem se automatski ažurira. Na kraju
vežbe, IP adresa računara treba da se razlikuje od početne IP adrese.
Pomozite učenicima da shvate zašto se podrazumevani mrežni pro-
laz, podmrežna maska i drugi podaci nisu promenili.
Rešavanje mrežnih problema

U ovom trenutku uvedite pomoć za rešavanje problema na umreže-
nim računarima koja se nalazi u prilogu A. Pregledajte pomoć sa uče-
nicima i povežite je sa onim o čemu ste razgovarali u ovom poglavlju.
Učenici će koristiti ovu pomoć do kraja poglavlja.
Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju

U ovom odeljku razgovarajte sa učenicima kako da odrede da li pro-
blem zahteva klijentsku konfiguraciju.
Rešavanje problema pristupom mrežnim resursima

U ovom odeljku učenici uče kako se rešavaju problemi na umreže-
nim računarima. Koristite pomoć zajedno sa testom.
Pokažite uslužni program ping tako što će jedan učenik da uključi
računar, a drugi učenik da isključi računar. Pokažite rezultate pingo-
vanja dva računara.
Proverite postavke Windowsovog zaštitnog zida da biste videli da li
su neke aplikacije ili portovi blokirani.

41
Podešavanje internet opcija na klijentskom računaru
U ovom odeljku neka vas učenici prate dok budete objašnjavali opcije
podešavanja dostupne na svakoj kartici.
Vežba 7-5: Zabeležite postavke internet opcija za vašu

školu
Za ovu vežbu odredite timove učenika. Svakom timu treba da bude
dodeljena po jedna kartica dijaloga „Internet opcije“. Neka timovi
ispravno podese karticu, a zatim je snime. Izaberite jednu od fascikli
„Resursi službe za pomoć“ koju ste delili ranije tokom ovog poglavlja
i neka svaki tim stavi snimak ispravno podešene kartice u tu fasciklu.
Odredite jednog ili više članova tima koji će kreirati dokument koji
prikazuje ispravno podešavanje svake kartice, uz objašnjenja.

Poglavlje
8
Podrška za bezbednosne
potrebe
Pregled
U ovom poglavlju učenici uče o mrežnoj bezbednosti i fizičkoj bez-
bednosti računara i druge opreme. Obavezno naglasite da učenici
nikad ne treba da dovode sebe u opasnost pokušavajući da zaštite
računarsku opremu.
Da biste se pripremili za predavanje ovog poglavlja, izvršite sledeće
zadatke:
pene zadatke.
 Posavetujte se sa administratorom mreže da biste saznali na
koji način ste umreženi i koje smernice već postoje.
 Nabavite diskove za školski softver za zaštitu od virusa.
 Upoznajte se sa opcijom pravljenja inventara hardvera i
softvera u vašoj bazi podataka. Unesite neke izmišljene
podatke da biste pokazali kako se pravi inventar hardvera
i/ili softvera.
Pojedinačne teme
Mrežna bezbednost
U ovom odeljku razgovarajte o hakerima i činjenici da opasnosti za
mrežu dolaze i spolja i iz same mreže. Razgovarajte o slučajevima
hakerisanja ili o virusima za koje ste nedavno čuli na vestima.

Podrška za bezbednosne potrebe
43
Preventivne mere
Ovaj odeljak govori o zadatku službe za pomoć da primeni preven-
tivne bezbednosne smernice. Ukoliko je to moguće, neka vam admi-
nistrator vaše mreže pomogne u predavanju ove teme.

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa
Neka svaki učenik instalira softvera za zaštitu od virusa na računar.
Ukoliko nemate računare bez takvog softvera, neka ga učenici prvo
uklone, a zatim ponovo instaliraju.
Korišćenje jakih lozinki

Razgovarajte o tome zašto je važno da ne koriste slabe lozinke.
Pokažite kako se podešavaju i primenjuju opcije složenosti lozinke
(uputstva su navedena u ovom odeljku).
Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i podesite

lokalnu bezbednost
U ovoj vežbi učenici kreiraju korisnički nalog i, zbog zahteva slože-
nosti lozinke, lozinka koja im je zadata ne radi. Moraju da dodele
Korisniku10 jaku lozinku koja zadovoljava zahteve složenosti.
Prijaviće se kao Korisnik10, promeniti lozinku i odjaviti se. Zatim će
se prijaviti kao administrator i izbrisati korisnika.
Kad učenici naprave bezbednosnu konzolu u koraku 1, postarajte se
da svi podese smernice za lozinku po uputstvima iz ovog poglavlja.
Konfiguracija Minimalna preporučena postavka

Primeni istoriju lozinke Zapamćene 3 lozinke
Maksimalna starost lozinke 42 dana
Minimalna dužina lozinke 8 karaktera
Lozinka mora da zadovoljava Omogućeno
zahteve složenosti
Ukoliko se podešavanje ne izvrši na ovaj način, učenici u ovoj vežbi

neće imati problem koji treba da reše.

44 Poglavlje 8
Obezbeđivanje hardvera i softvera

U ovom odeljku uvodite alatke za pravljenje inventara hardvera i
softvera u bazi podataka. Razgovarajte o važnosti održavanja tač-
nog inventara i na koji način bi poznavanje hardvera i softvera koji
postoji u računaru moglo da pomogne učenicima da reše problem.
Razgovarajte o različitim načinima obeležavanja računarske opreme i
načinima da se ona označi kao vlasništvo škole.
Vežba 8-2: Napravite inventar i obeležite školski hardver

U ovoj vežbi učenici prave inventar računara i druge opreme za koju
su odgovorni. U to može biti uključeno i stavljanje oznaka na kompo-
nente. Dodelite deo opreme svakom učeniku i zadajte im da naprave
inventar. Ukoliko vaša baza podataka podržava inventar opreme,
neka tehničari unesu podatke u bazu podataka. Pošto će morati da
odu do svakog računara da bi izvršili ovaj zadatak, možda je bolje da
istovremeno naprave inventar i hardvera i softvera. Ukoliko vaša baza
podataka podržava ove funkcije, neka učenici unesu i te podatke.
Možda bi bilo dobro da podelite obrasce za svaki tip inventara kako
bi učenici zabeležili odgovarajuće podatke.

Poglavlje
9
Izvršavanje zadataka

održavanja i realizovanje
specijalnih projekata
Pregled
U ovom poglavlju se govori o zadacima održavanja koje će učenici
možda morati da izvršavaju, a u njemu su predstavljene i ideje za
specijalne projekte. Na kraju ovog poglavlja vaš tim bi trebalo da
„ponovo osmisli“ službu za pomoć i da odredi prihvatljiv opseg duž-
nosti.
Da biste se pripremili za predavanje ovog poglavlja, izvršite sledeće
zadatke:
 Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe.
 Istražite podatke koji se traže u odeljku Izvršavanje zada-
taka održavanja.
Pojedinačne teme
Izvršavanje zadataka održavanja
U ovom odeljku prođite kroz zadatke navedene u tabeli 9-1 i sve
ostale kojih se učenici sete. Zabeležite sve zadatke, a zatim tražite od
učenika da im odrede prioritet na osnovu kritičnosti.

46 Poglavlje 9
Vežba 9-1: Napravite raspored održavanja

U ovoj vežbi učenici prave raspored održavanja. Da biste procenili
radno vreme potrebno za zadatke, potražite savet analitičara poda-
taka koji bi trebalo da zna prosečno vreme provedeno na izvršavanju
svake vrste zadatka.
Realizovanje specijalnih projekata

U ovom odeljku je predstavljeno nekoliko ideja za specijalne pro-
jekte. Razmenite ideje sa učenicima da biste zajednički došli do novih
ideja. Zabeležite sve ideje.
Vežba 9-2: Odredite prioritet specijalnih projekata

U ovoj vežbi učenici određuju prioritet svojih ideja za specijalne pro-
jekte.
Vežba 9-3: Ponovo osmislite vašu službu za pomoć

U ovoj vežbi učenici „ponovo osmišljavaju“ službu za pomoć. To
uključuje ponovno određivanje opsega usluga koje se nude. Koristite
raspored održavanja i spisak specijalnih projekata kao pomoć u ovoj
vežbi. Neka svaki učenik odgovori na pitanja data u ovoj vežbi kako
bi se pripremio za grupni razgovor o tome šta treba promeniti i šta
treba da ostane isto.

DEO 2
Vodič za
učenike
Poglavlje
1
Planiranje službe za pomoć
u vašoj školi
Po završetku ovog poglavlja moći ćete da:
 Opišete ulogu i funkciju službe za pomoć
 Opišete podršku nivoa 1
 Objasnite dužnosti članova tima službe za pomoć u
vašoj školi
 Ustanovite ciljeve službe za pomoć u vašoj školi
 Definišete opseg delovanja službe za pomoć u vašoj
školi.
Pre nego što formalno počnete da pomažete drugima u rešavanju raču-

narskih problema u školi, morate da donesete nekoliko odluka. Moraćete
da sarađujete sa ostalim članovima tima službe za pomoć da biste utvr-
dili kakva će biti vaša služba za pomoć. Vi i vaš tim morate da odredite
ključne pozicije unutar službe za pomoć kako bi ona radila na najbolji
Deo 2: Vodič za učenike

mogući način. Takođe ćete morati da definišete tip i količinu usluga
koje ćete pružati korisnicima i računarima u školi. Na primer, možete
odlučiti da ponudite podršku za gotovo svaki računarski problem koji
krajnji korisnik ima ili možete da odlučiti da pružate podršku samo za
probleme u vezi sa operativnim sistemom. Ovo poglavlje vas vodi kroz
početne odluke koje ćete morati da donesete kako biste osnovali službu
za pomoć u školi.
Služba za pomoć je deo grupe za tehničku podršku koju osniva neka
organizacija da bi održavala rad računara. Obično organizacije imaju
veliki broj računara. Službom za pomoć obično rukovodi grupa teh-
ničara, koji se nekad nazivaju analitičari službe za pomoć ili tehničari
podrške, i oni su obučeni da popravljaju onaj tip računara i softverskih
aplikacija koje ta organizacija koristi. Broj računara obično određuje broj
tehničara u službi za pomoć. Nasuprot onome što možda mislite, teh-
49
50 Poglavlje 1
ničari ne sede svi zajedno na jednom mestu; izraz „služba za pomoć“ je

zapravo samo drugi naziv za odeljenje za pomoć.
U većini organizacija služba za pomoć je deo odeljenja za informacione
tehnologije (IT). Uloga službe za pomoć veoma se razlikuje od organizacije
do organizacije, ali ona obično pruža i reaktivnu i proaktivnu podršku za
računare i krajnje korisnike. Kroz reaktivnu podršku, služba za pomoć
rešava probleme koje korisnici prijave, pomaže korisnicima u izvršavanju
zadataka koji su im potrebni za izvođenje projekta i rešava probleme kao
što su računarski virusi. Kroz proaktivnu podršku, služba za pomoć radi
na sprečavanju pojave problema. Na primer, tehničari uče korisnike kako
da izvršavaju zadatke koji će im pomoći da izbegnu najčešće računarske
probleme pre nego što se oni pojave. Što više služba za pomoć pruža pro-
aktivnu podršku, toliko će manje biti potrebe za reaktivnom podrškom.
Kako radi služba za pomoć?

Služba za pomoć se smatra prvim nivoom tehničke podrške i često se
naziva podrška nivoa 1. Tehničari podrške nivoa 1 su obično opšte struke.
Tehničari opšte struke imaju široko, ali ne obavezno detaljno znanje
o tipovima problemima sa kojima će se krajnji korisnici verovatno sre-
sti. Mnoge organizacije takođe imaju i dodatne nivoe podrške. Na primer,
podrška nivoa 2 pruža podršku u specijalizovanim oblastima, kao što su
mreže, operativni sistemi ili određene softverske aplikacije. Tehničari nivoa
2 su deo grupe za tehničku podršku, ali se obično ne smatraju delom
službe za pomoć.
Služba za pomoć upravlja zadacima pomoću sistema naloga za zahteve.
Kad krajnji korisnici imaju problem sa računarom, oni obično telefonom
ili na mreži ispune nalog službe za pomoć. Sistem naloga za zahteve kate-
goriše zahteve za pomoć na nekoliko načina. Jedan od načina bi mogao
da bude po tipu programa za koji je potrebna pomoć. Drugi bi mogao da
bude po odeljenju u kojem krajnji korisnik radi.
Uz odgovaranje na naloge sa zahtevima, tehničari podrške službe za pomoć
sprovode provere inventara i rutinsko održavanje i nadogradnju na raču-
narima i mrežama organizacije. Još jedna važna funkcija službe za pomoć
jeste prikupljanje i korišćenje podataka. Svi nalozi sa zahtevima se eviden-
tiraju u bazi podataka. Ovi nalozi sa zahtevima sadrže vredne podatke koje
organizacija može da iskoristi pri donošenju odluka o poboljšanju tehničke
podrške, kupovini novih računara i softvera, nadogradnji sistema i potrebi
za dodatnom obukom.
Na slici 1-1 je prikazan tipičan tok rada sa nalogom sa zahtevima. Kad
služba za pomoć primi nalog sa zahtevom, tehničar nivoa 1 pokuša da
Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za učenike

51
utvrdi uzrok problema postavljajući niz pitanja. Ponekad tehničar podrške
može da reši problem davanjem uputstava krajnjem korisniku telefonom ili
povezivanjem sa računarom krajnjeg korisnika. Ukoliko tehničar reši pro-
blem, nalog se zatvara. Ukoliko problem ne može da se reši na ovaj način,
tehničar odlazi do radne stanice da reši problem ili se nalog usmerava na
viši nivo podrške.
Slika 1-1 Tok rada sa nalogom sa zahtevima

NAPOMENA
Analitičar podataka je član tima službe za pomoć koji može da upotrebi sistem
za praćenje naloga za pravljenje izveštaja koji će vam pomoći da utvrdite da li
ispunjavate svoje ciljeve. Da biste saznali kako da iskoristite školsku bazu podataka,
pregledajte dokumentaciju baze podataka.
Kako se meri uspeh službe za pomoć?

Organizacija može da meri uspeh svoje službe za pomoć na različite načine.
Obično se razmatra niz pokazatelja, uključujući:
 Procenat uspešno zatvorenih naloga za zahteve.
 Procenat naloga za zahteve prosleđenih na sledeći nivo podrške.

52 Poglavlje 1
 Vreme potrebno za odgovaranje na naloge i zatvaranje naloga za

zahteve.
 Koliko je krajnji korisnik (ili klijent) zadovoljan ljubaznošću, strplje-
njem i pomoći tehničara.
Uloge članova tima službe za pomoć

Tim službe za pomoć sastoji se od nekoliko uloga. Članovi vašeg tima mogu
da vrše jednu ili više uloga. Svaka uloga se fokusira na različite dužnosti i
najbolje je da je obavlja osoba sa specifičnim odlikama ili osobinama.
Tehničar
Svaki član tima službe za pomoć u vašoj školi se smatra tehničarem. Članovi
tima takođe mogu da vrše i druge funkcije, kao što su vođa tima ili analiti-
čar podataka, o kojima ćemo kasnije govoriti; međutim, najvažnije dužnosti
ima tehničar. Bez tehničara koji zapravo rešavaju i sprečavaju probleme, ne
bi bilo tima koji treba voditi ni podataka koje treba analizirati.
Tipične dužnosti tehničara uključuju:
 Pružanje prosečno najmanje pet sati usluga nedeljno u službi za
pomoć te tačno i prikladno evidentiranje tih sati u bazi podataka.
NAPOMENA
Da biste naučili kako da evidentirate sate u školskoj bazi podataka, pogledajte

dokumentaciju baze podataka.
 Odgovaranje na naloge sa zahtevima na najbolji mogući način.

 Rutinsko održavanje po redovnom rasporedu.
 Uloga pomoćnika u laboratoriji gde je to moguće.
 Praćenje naloga za zahteve kroz njihov životni ciklus.
 Učešće u nedeljnim sastancima i svim potrebnim sesijama obuke.
 Stalno ulaganje napora da se korisnicima pruži usluga visokog kva-
liteta.
Ponekad se tehničari službe za pomoć u velikim organizacijama specijali-
zuju za posebnu oblast, kao što je hardverska podrška ili podrška za opera-
tivni sistem. Međutim, što je oblast znanja tehničara specijalizovanjije, to su

53
manje šanse da će on ili ona moći da reše širok spektar problema. U timu
službe za pomoć u vašoj školi, tehničari treba da teže ka tome da izgrade
što širu osnovu znanja.
Vežba 1-1: Odlike uspešnog tehničara
ŠTA SE PODRAZUMEVA POD „ODLIKAMA“
Odlike su vidljive osobine po kojima je neko prepoznatljiv. Na primer, uspešan zubar

se može odlikovati:
 Nežnošću
 Brižnošću
 Iskustvom
 Ljubaznošću
 Dobrim obrazovanjem
 Komunikativnošću
Za naše potrebe, odlike predstavljaju iskazano ponašanje po kojem je neko
prepoznatljiv kao član grupe, kao što je „uspešni tehničari“.
Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite 10 odlika koje bi trebalo

da ima uspešan tehničar. Podelite svoj spisak sa odeljenjem. Zabeležite
odlike koje su ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze na vašem spisku.
______________________ _______________________

______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
Dužnosti vođe tima

Vođa tima radi kao učenik-rukovodilac službe za pomoć. Njegove ili njene
opšte dužnosti su da koristi organizacione, komunikacione i liderske veštine
kako bi se obezbedio optimalan rad službe za pomoć. Uz obavljanje duž-
nosti tehničara, specifične svakodnevne dužnosti vođe tima uključuju:
 Koordinisanje nedeljnog rasporeda da bi se obezbedio maksimalan
učinak službe za pomoć.
 Nadgledanje odgovora na naloge sa zahtevima.

54 Poglavlje 1
 Vođenje računa o izvršavanju zadataka rutinskog održavanja.

 Pomaganje u koordinisanju posebnih projekata.
 Vođenje računa o propisnom evidentiranju podataka službe za
pomoć od strane tehničara.
 Pomaganja u komunikaciji među članovima tima.
 Pružanje periodičnih izveštaja savetniku iz redova nastavnika/oso-
blja.
 Nadgledanje održavanja operativne baze tima ili mesta na kojem
članovi tima službe za pomoć rade i drže svoje alatke.
Vaš tim službe za pomoć mora da odluči koliko će vođâ tima imati i na
koji način će se dužnosti vođe tima podeliti među njima. Takođe možete
odlučiti da neke od ovih dužnosti obavlja savetnik iz osoblja škole.
Vežba 1-2: Odlike uspešnog vođe tima
Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite šest odlika koje bi tre-
balo da ima uspešan vođa tima. Iako su vođe tima istovremeno i tehni-
čari, fokusirajte se na jedinstvene dužnosti vođe tima, a ne na dužnosti
tehničara. Podelite svoj spisak sa odeljenjem. Zabeležite odlike koje su
ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze na vašem spisku.
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
Predložite imena dva člana tima koji imaju neke ili sve gore navedene
odlike. Objasnite zbog čega mislite da bi oni bili dobre vođe tima.
1. __________________ bi bio odličan vođa tima zato što __________
_______________________.
2. __________________ bi bio odličan vođa tima zato što __________
___________________________.
Dužnosti analitičara podataka

Analitičar podataka upravlja podacima i informacijama u vezi sa službom za
pomoć. Zavedeni nalozi sa zahtevima sadrže podatke koji se mogu iskori-
stiti za poboljšanje kvaliteta usluga službe za pomoć. Ovakvo stalno napre-
55
dovanje je neophodan deo uspešne službe za pomoć. Analitičar poda-
taka je odgovoran za efikasno sakupljanje i korišćenje ovih podataka. Uz
obavljanje dužnosti tehničara, specifične svakodnevne dužnosti analitičara
podataka uključuju:
 Sastavljanje stalnih izveštaja za tim službe za pomoć i savetnika iz
redova nastavnika/osoblja.
 Koordinisanje napora da se podaci službe za pomoć koriste za
podršku i menjanje usluga, kao i za utvrđivanje potreba za obuča-
vanjem tima službe za pomoć.
 Saradnja sa savetnikom iz redova nastavnika/osoblja na planiranju i
sprovođenju anketa o uslugama među korisnicima.
Vežba 1-3: Odlike uspešnog analitičara podataka
Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite šest odlika koje bi tre-
balo da ima uspešan analitičar podataka. Iako su analitičari podataka
istovremeno i tehničari, fokusirajte se na jedinstvene dužnosti analiti-
čara podataka, a ne na dužnosti tehničara. Podelite svoj spisak sa ode-
ljenjem. Zabeležite odlike koje su ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze
na vašem spisku.
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________
______________________ _______________________

______________________ _______________________
Predložite imena dva člana tima koji imaju neke ili sve gore navedene
odlike. Objasnite zbog čega mislite da bi oni bili dobri analitičari poda-
taka.
1. __________________ bi bio odličan analitičar podataka zato što
_______________________________.
2. __________________ bi bio odličan analitičar podataka zato što
_______________________________.
Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć

Pre nego što definišete usluge koje će vaš tim službe za pomoć pružati,
treba da utvrdite ciljeve službe za pomoć. Nasuprot službama za pomoć u
industriji, vaši ciljevi mogu biti podjednako obrazovni koliko i zasnovani

56 Poglavlje 1
na podršci. Svaka škola je različita i vaši ciljevi će zavisiti od raspoloživih

resursa, broja računara i korisnika kojima ćete pružati podršku, kao i od
načina na koji su računari umreženi. Dole su navedeni primeri ciljeva koje
možete da razmotrite za svoj tim službe za pomoć.
 Svaki član tima službe za pomoć je sposoban da uspešno izvrši
svaku vežbu u ovom kursu.
 Rešavanje svih računarskih problema koji spadaju u domen vaših
usluga u određenom vremenskom roku (na primer, u roku od dva
dana).
 Pružanje određenog broja sati računarske podrške krajnjim korisni-
cima svake nedelje.
 Pravljenje i održavanje inventara računarskog hardvera i softvera u
školi.
 Operativni sistem na svakom računaru se dopunjava najnovijim
bezbednosnim ispravkama i antivirusnom zaštitom po određenom
rasporedu (na primer, nedelju dana po objavljivanju dopuna od
strane Microsofta).
Preduzeća i njihove službe za pomoć često formalizuju svoje ciljeve u
obliku izjave o misiji. Izjava o misiji je koncizna izjava koja definiše opšte
stavove i prioritete. Ona se obično prosleđuje korisnicima i drugim učesni-
cima da bi bili obavešteni o svrsi organizacije.
Na primer, jedna kompanija koja pruža podršku kroz službu za pomoć ima
sledeći izjavu o misiji:
„Naša misija je pružanje kvalitetne tehničke podrške uz pomoć teh-
ničara podrške iz službe za pomoć (desk-side), usluge na licu mesta
i/ili podrške Call centra koji radi 24 časa dnevno 7 dana u nedelji,
svim zaposlenima, proizvođačima, prodavcima i partnerima.“
Školski tim službe za pomoć koji vode učenici mogao bi da ima sledeću
izjavu o misiji:
„Naša misija je pružanje praktičnih obrazovnih mogućnosti svim
članovima tima službe za pomoć, uz težnju da se održava sva
oprema u računarskoj laboratoriji i da se pomaže korisnicima u
rešavanju njihovih računarskih problema u najkraćem mogućem
roku.“

57
Definisanje opsega delovanja vaše službe za

pomoć
Prilikom definisanja opsega vaše službe za pomoć, vi uočavate obim
problema za koje ćete pružati podršku, kao i način na koji ćete i vreme
kada ćete pružati tu podršku. Veoma je važno da ne pokušavate da radite
iznad svojih mogućnosti. Ali, takođe ne treba da potcenite svoje sposob-
nosti. Možete kontrolisati ono što će krajnji korisnici očekivati od službe
za pomoć pažljivim definisanjem opsega vaše ponude podrške. To znači
da je potrebno pronaći ravnotežu između dostupnih resursa i računarske
podrške koja je potrebna krajnjim korisnicima. Ostatak ovog odeljka govori
o nekim od tema koje treba da razmotrite prilikom pokušaja da odredite
opseg usluga koje ćete nuditi.
VAŽNO
Kao tim, na kraju ove lekcije definisaćete početni opseg usluga. Po završetku čitavog
kursa i sticanja praktičnog iskustva, ponovo ćete definisati opseg svojih usluga.
Procena vaših resursa

Prvi korak u definisanju opsega usluga jeste određivanje dostupnih resursa
za podršku. Dostupni resursi mogu da uključuju sledeće:
Postojeću službu za pomoć i drugu računarsku podršku

Da li vaša škola ima profesionalnu službu za pomoć ili IT odeljenje? Ukoliko
je odgovor da, treba da utvrdite opseg njihovih dužnosti i usluga. Vaš savet-
nik iz školskog osoblja može da vam pomogne u prikupljanju ovih infor-
macija i određivanju načina na koji će tim službe za pomoć sarađivati sa
profesionalcima.
Računare za članove tima službe za pomoć

Da li postoje računari koji su posebno namenjeni članovima tima službe
za pomoć za pružanje podrške? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je
dostupno i gde se oni nalaze? Da li je taj prostor bezbedan? Ukoliko postoje
dostupni računari, možda ćete moći da pružite korisnicima podršku u
realnom vremenu. Razmotrićemo podršku u realnom vremenu u slede-
ćem odeljku.

58 Poglavlje 1
Telefonske linije
Da li postoji jedna ili više telefonskih linija koje se mogu dati službi za
pomoć tokom radnog vremena? Ukoliko je odgovor da, koliko linija?
Dostupnost telefonske linije može da odredi mogućnost pružanja podrške
u realnom vremenu preko telefona.
Članove tima
Koliko članova tima službe za pomoć može da radi? U proseku, koliko sati
nedeljno mogu da rade?
Tipovi podrške
U ovoj oblasti većina službi za pomoć nudi podršku u realnom vre-
menu; drugim rečima, krajnji korisnici mogu da pozovu tehničara podrške
i da razgovaraju sa njim kako bi im pomogao da odmah reše problem
ako je moguće. Neke službe za pomoć nude podršku u realnom vremenu
korišćenjem programa za ćaskanje umesto telefonskih poziva. U školama
i drugim organizacijama nije uvek moguće pružiti podršku u realnom vre-
menu. U tom slučaju nudi se asinhrona podrška. Asinhrona podrška se
vrši nakon dobijanja zahteva. Na primer, krajnji korisnik može u ponedeljak
ujutru da traži da se popravi neki računar i tehničar službe za pomoć će
ga popraviti čim stigne. I kod podrške u realnom vremenu i kod asinhrone
podrške, tim službe za pomoć treba da definiše prihvatljivi vremenski rok
za rešavanje zahteva.
Vežba 1-4: Procena resursa
U ovoj vežbi, radićete u timovima od po dvoje ili troje i ispunjavaćete

podatke o dostupnosti i resursima.
Dostupnost
1. U dole navedenu tabelu upišite vreme kada svaki član vaše grupe
može da radi u službi za pomoć za svaki dan u nedelji. Prebacite te
podatke u tabelu o dostupnosti koju će vam dati savetnik iz redova
osoblja.
Imena članova Pon Ut Sre Čet Pet
tima

59
SAVET
Vreme u odgovoru 2a je pogodno za sastanke tima i pružanje podrške u realnom

vremenu, ukoliko se odlučite za taj tip podrške.
2. Odgovorite na sledeća pitanja u vezi sa tabelom o dostupnosti koju

ste ispunili.
a. Tokom kojih dana i u koje vreme je dostupno najviše članova
tima službe za pomoć? ________________________________
____________
SAVET
Vreme u odgovoru 2b je pogodno za rad na posebnim projektima, a ne za pružanje

podrške krajnjim korisnicima.
b. Tokom kojih dana i u koje vreme je dostupno najmanje članova

tima službe za pomoć (ili nije dostupan niko od njih)? _______
_____________________________________
Fizički resursi
3. Gde će se nalaziti operativna baza tima službe za pomoć? _______
________________________________
4. Da li postoje računari koji su namenjeni isključivo članovima tima

službe za pomoć? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je dostu-
pno i gde se oni nalaze? ___________________________________
_____
5. Da li postoje računarske laboratorije u kojima učenici imaju
časove? Ukoliko je odgovor da, koji tip pomoći treba da pruža tim
službe za pomoć tokom tih časova? __________________________
________________________________________________________
__________
6. Da li postoji jedna ili više telefonskih linija koje su namenjene
isključivo članovima tima službe za pomoć u vreme kada treba da
pružaju podršku? _______________________
7. Za koliko računara će tim službe za pomoć biti odgovoran? ______
___________________________

60 Poglavlje 1
8. Koliko krajnjih korisnika će tim službe za pomoć podržavati? _____

_________________________________________
9. Da li postoji inventar hardvera i/ili softvera za ove računare?
Ukoliko postoji, kada je poslednji put ažuriran?
_____________________________________________
Oblasti podrške
Opseg usluga službe za pomoć možete detaljnije definisati ograničava-
njem podrške koju služba nudi na određenu oblast podrške. Razmotrite
sledeće:
Hardverska podrška
Hardverska podrška uključuje pravljenje i precizno održavanje inventara,
procenu i zamenu delova koji ne rade i sprovođenje rutinskog održavanja.
Ovaj kurs razmatra veštine koje su vam potrebne za obavljanje tih zadataka.
Međutim, dostupni resursi mogu uticati na raspored po kojem ćete obavljati
održavanje ili praviti inventar.
VIŠE INFORMACIJA
Detaljnije razmatranje hardvera možete pronaći u poglavlju 2 Upoznavanje sa

hardverom, i u poglavlju 5 Hardverska podrška.

Podrška za operativni sistem (na ovom kursu, Microsoft Windows XP
Professional) uključuje sprovođenje instalacija i nadogradnji, instaliranje
ispravki softvera i zakrpa te periodično održavanje operativnog sistema, na
primer, defragmentacija diska. Napori koje je potrebno uložiti za instalira-
nje ispravki i zakrpa u velikoj meri zavise od mogućnosti računarske mreže.
Ukoliko su računari na tipu mreže koja se zove domen, ove dopune se
mogu vršiti automatski. Ukoliko računari nisu na domenu, zadaci se moraju
vršiti ručno, što zahteva više resursa.
VIŠE INFORMACIJA
Detaljnije razmatranje podrške za operativne sisteme možete pronaći u

poglavlju 3 Instaliranje sistema Windows XP Professional, i u poglavlju 6
Podrška za Windows XP Professional.

61
Mreže
Podrška službe za pomoć za mreže obično je ograničena na probleme u
vezi sa internetom ili intranetom, na primer pomaganje korisnicima da se
povežu sa internetom ili da pristupe resursima na intranetu. Problemi sa
povezivanjem mogu da se pojave zbog problema sa računarskim nalozima
ili korisničkim nalozima, kao i zbog fizičkih problema na mreži. U ovom
kursu se ne bavimo uspostavljanjem i održavanjem mreže, ali ćete naučiti
kako da utvrdite uzrok problema na mreži. Za sada možete da odlučite da
li su problemi povezivanja sa resursima ili problemi sa fizičkim delovima
mreže izvan opsega usluga vaše službe za pomoć.
VIŠE INFORMACIJA
Detaljnije razmatranje podrške za mreže možete pronaći u poglavlju 7 Podrška

za umrežene računare.
BEZBEDNOST
Bezbednosna podrška obuhvata probleme u rasponu od antivirusne zaštite
na pojedinačnom računaru ili mreži do fizičke bezbednosti školskih raču-
nara. Bezbednosnu podršku vaše službe za pomoć možete ograničiti na
zaštitu pojedinačnih računara stalnim ažuriranjem operativnog sistema i
antivirusne zaštite.
VIŠE INFORMACIJA

Detaljnije razmatranje bezbednosne podrške možete pronaći u poglavlju 8
Potrebe bezbednosne podrške.
Korisnički zadaci
Podrška korisničkim zadacima podrazumeva pomaganje korisnicima pri
izvršavanju zadataka u određenim softverskim aplikacijama. Na primer,
korisniku može biti potrebna pomoć pri slanju pisma primaocu sa liste
kontakata u programu Microsoft Outlook. Kao tim, treba da definišete za
koje ćete softverske aplikacije pružati podršku za korisničke zadatke.

62 Poglavlje 1
Vežba 1-5: Određivanje potreba korisnika
U ovoj vežbi napravićete anketu koja će vam pomoći da odredite oblasti

u kojima je krajnjim korisnicima u vašoj školi potrebno najviše pomoći.
1. U prilogu B se nalazi anketa za korisnika računara. Radeći kao grupa,
zajednički prilagodite ovu anketu potrebama vaše škole.
2. Utvrdite strategiju deljenja ankete krajnjim korisnicima, kao i sprovo-
đenja ankete i prikupljanja odgovora. Odredite članove tima službe za
pomoć koji će kopirati, deliti i prikupljati anketu. Odredite druge čla-
nove tima koji će analizirati podatke i predstaviti timu oblasti u kojima
je potrebno najviše podrške u najkraćem mogućem roku.
SAVET
Izjave o ciljevima treba da budu precizno i lako merljive. Cilj da se „brzo zatvore svi
nalozi“ nije merljiv, ali cilj da se „90 posto naloga zatvori u toku od tri radna dana po
dobijanju zahteva“ jeste merljiv.
3. Iskoristite podatke koje ste sakupili za procenu definisanja opsega

vaše podrške unutar svake oblasti podrške (hardver, operativni sistem,
mreže, bezbednost i korisnički zadaci). Zabeležite odluke u vidu izjave
o ciljevima.
Opseg hardverske podrške
______________________________________________
______________________________________________
______________________________________________
______________________________________________
Podrška za mreže
______________________________________________
______________________________________________
Bezbednosna podrška
______________________________________________
______________________________________________

63
Podrška za korisničke zadatke
______________________________________________
______________________________________________
Ostanite otvoreni za promene

U poslovanju je veoma važno uvek ostati otvoren za promene na osnovu
novih informacija ili iskustava. Na kraju poglavlja 9 „Sprovođenje održa-
vanja i posebnih projekata“, imaćete priliku da ponovo definišete službu
za pomoć na osnovu novih znanja i veština. Vaša prvobitna definicija tipa
usluga koje želite da pružate može se promeniti na osnovu informacija
ili iskustva koje steknete tokom ovog kursa. Možete, na primer, utvrditi
da usluge koje ste mislili da želite da pružate zahtevaju više resursa nego
što imate, ili možete utvrditi da vaše početne ideje o tipu usluga koje su
potrebne krajnjim korisnicima ne odgovaraju njihovim stvarnim potre-
bama.

Poglavlje
2
 Bezbedno pregledate interne računarske komponente.
 Čitate liste specifikacija za hardver.
 Vizuelno uočite interne komponente PC i Macintosh
računara i razgovarate o njihovim funkcijama.
 Vizuelno uočite tipove portova.
 Izvadite i vratite interne komponente.
Hardver je termin koji se koristi za interne fizičke komponente raču-

nara. Termin hardver se takođe ponekad koristi za periferne računarske
uređaje, kao što su tastatura, miš, monitor ili štampač. Ovo poglavlje se
fokusira na interne hardverske komponente.
Bezbednost pri radu sa internim

komponentama
Kada radite sa internim komponentama računara, morate voditi računa
da ne oštetite komponente ili da se ne povredite. U daljem tekstu sledi
spisak važnih uputstava šta sme i šta ne sme da se radi.
VAŽNO
Zbog vaše fizičke bezbednosti, nikad nemojte raditi na računaru koji je povezan sa
izvorom struje. U suprotnom, može vas udariti struja. Pre otvaranja kućišta, uvek
treba da ugasite računar i izvadite utikač iz zida.
65
66 Poglavlje 2
 Proverite da li je računar isključen i razdvojen od izvora struje.

 Uzemljite se pre nego što počnete da radite sa internim računar-
skim komponentama. Ukoliko možete, koristite traku za uzemljenje
ili dodirnite nešto metalno, na primer okvir stolice, pre nego što
dodirnete računar.
 Pošto računarsko napajanje ili monitor mogu da zadrže električni
napon čak i ako su bili ugašeni nekoliko dana, nemojte raditi na
ovim predmetima bez praćenja uputstava za njihovo održavanje.
Nikad nemojte doticati nešto metalno, npr. metalni alat, tokom rada
na napajanju. Uvek koristite alat koji je izolovan nekim materijalom,
recimo plastikom.
 Nikad nemojte rukovati osetljivim električnim kolima golim rukama.
Uvek hvatajte delove računara plastičnom karticom. Izbegavajte
kontakt sa tankim metalnim žicama.
 Nikad nemojte jesti ili piti dok radite na računaru. Čak i najsitniji
deo hrane u računaru može oštetiti komponente.
 Obavezno odložite šrafove (i ostale sitne delove koji se lako mogu
zagubiti) u posudu koja se ne može lako prevrnuti, izgubiti ili zatu-
riti.
 Nikad nemojte na silu spajati kablove. Ukoliko kabl, štampana
ploča ili RAM čip ne odgovaraju ležištu, nemojte ih gurati na silu.
Možda pokušavate da ih ubacite na neodgovarajuće mesto. Važno
je pristupiti odlučno, ali ne snažno. Previše snage može da ošteti
matičnu ploču, što će verovatno dovesti do uništavanja celog
računara.
Čitanje liste specifikacija

Ukoliko ste istraživali ili kupovali računar, verovatno ste upoznati sa raču-
narskim terminima kao što su procesor, RAM i portovi. Mnogi proizvođači
računara nude liste specifikacija za modele računara koje prave. Liste spe-
cifikacija obično predstavljaju kombinaciju tehničkih podataka, a sastoje
se od objektivnih činjenica o računaru i reklamnog materijala, u kome se
nalaze informacije osmišljene tako da vas ubede da kupite računar. Po
završetku ovog poglavlja moći ćete da dešifrujete listu specifikacija i razu-
mete tehničke specifikacije računara.
U daljem tekstu sledi primer tipične liste specifikacija. Proverite da li možete
odrediti koji su delovi informacija tehničke specifikacije, a koji reklamni
materijal.

67
Lista specifikacija za računar XYZ
Računar XYZ
Računar XYZ vam pruža ultimativno superbrzo multimedijalno iskustvo.
Opremljen ultrabrzim procesorom Intel Pentium 4 i SDRAM memorijom,
računar XYZ je računar koji vam je potreban za ozbiljan rad i ozbiljnu
igru!
Procesor
Intel® Pentium® 4 Processor na 2,0 GHz sa magistralom od 600 MHz za
neporecivu brzinu.
Memorija

1 GB Dual-Channel RDRAM za rad brzine munje.
Opcije disk jedinica

Vi birate dve od ovih disk jedinica za ležišta od 5,25 inča: DVD-R, DVD-
RW, DVD-R/CD-RW. Vi birate jednu od ovih jedinica za ležište od 3,5 inča:
disketna jedinica, ZIP 250 jedinica ili multimedijska jedinica.
Video grafika
Napredna super 8X AGP grafička kartica za boju i oštrinu koje iskaču iz
ekrana!

68 Poglavlje 2
Portovi na sve strane

Četiri USB porta i FireWire (IEEE 1394) port sa prednje strane za brzo pove-
zivanje digitalnih perifernih uređaja. Dva dodatna USB porta, dva serijska
porta i jedan paralelni port pozadi za povezivanje sa ostalim perifernim
uređajima.
Zvuk
Dvostruke Premium SoundBlaster® zvučne kartice i Bose® zvučnici sa
pojačalima za intenzivan zvuk visokog kvaliteta.
Uočavanje internih hardverskih komponenti

Sada kada ste bolje upoznati sa sadržajem liste specifikacija, hajde da detalj-
nije pogledamo svaki od njenih elemenata.
Procesori i memorija
Prilikom pregledanja specifikacija nekog računara, verovatno će na prvom
mestu biti navedena brzina centralne procesorske jedinice (central proce-
ssing unit – CPU) i procesora. Sledeća stavka je RAM memorija (random
access memory). To su dve najvažnije komponente računara jer određuju
kakve su performanse računara. Računar može imati sav mogući prostor na
čvrstom disku ili sve postojeće video i audio mogućnosti, ali ako su dode-
ljeni procesor i RAM memorija minimalni, posebne karakteristike se gotovo
uopšte ne mogu koristiti.
Procesori

69
SAVET
Procesore koji se mogu pronaći u većini PC računara proizvode kompanije Intel

ili Advanced Micro Devices Inc. (AMD). Intelovi procesori Pentium poznati su po
vrhunskim performansama (i televizijskim reklamama). Procesore koji se mogu
pronaći u većini Macintosh računara proizvode kompanija Motorola ili IBM. Ovi
procesori dobijaju imena po modelu (na primer, 600 MHz PowerPC G3).
Poznati i kao mikroprocesori, procesori su centralna jedinica za procesira-

nje u računaru. Oni se nalaze u obliku čipa blizu RAM memorije na matič-
noj ploči. Procesori vrše izračunavanja koja omogućavaju vašem računaru
da efektno i efikasno koristi softverske aplikacije, npr. Microsoft Word ili
Netscape Communicator. Što je procesor brži, to računar brže radi. Brzina
procesora se računa u megahercima (MHz), tj. milionima ciklusa u sekundi,
ili gigahercima (GHz), tj. milijardama ciklusa u sekundi. Jedan gigaherc
ima 1000 MHz. Pošto su procesori vezani za matičnu ploču, oni su uvek
interni.
Magistrala
Magistrala određuje brzinu kojom računar može da izvršava operacije.
Brzina magistrale, kao i kod procesora, takođe se meri u megahercima ili
gigahercima. Razmišljajte o procesoru kao o automobilu, a o magistrali kao
putu po kojem automobil ide. Ukoliko je magistrala spora, to je kao da
automobil putuje po zakrčenom putu sa jednom trakom. Ukoliko je magi-
strala brza, to je kao putovanje po autoputu sa osam traka.
Memorija Deo 2: Vodič za učenike

Memorija je svaki oblik elektronskog skladištenja, ali se obično odnosi na
privremene oblike skladištenja koji pružaju brz pristup podacima. Ukoliko
bi CPU vašeg računara stalno morao da pristupa čvrstom disku da bi prona-
šao svaki bit podataka koji mu je potreban, radio bi veoma sporo. Memorija
privremeno skladišti podatke tako da CPU može brže da im pristupi. Većina
memorija je namenjena za privremeno skladištenje podataka.
Pitanje: Koji bi procesor – od 465 MHz ili od 1,7 GHz – omogućio brži rad računara?
Odgovor: Računar sa procesorom od 1,7 GHz bi radio brže.

70 Poglavlje 2
RAM
RAM računara je kao kratkoročno pamćenje. Svakoj aplikaciji, uključujući

i softver operativnog sistema, za rad je potrebna određena količina RAM
memorije. Deo softverske aplikacije se učitava u RAM memoriju prilikom
pokretanja aplikacija. Time se aplikaciji omogućava pristup važnim poda-
cima bez preživanja čvrstog diska. Što više aplikacija računar pokreće isto-
vremeno, to mu je više RAM memorije potrebno. Kada se aplikacija zatvori
i računar ugasi, RAM memorija koju je koristio se briše. RAM memorija se
razlikuje od memorije za skladištenje na čvrstom disku i kapaciteta CD-
ROM-a. Ovi tipovi memorije se ne brišu čak i kada se računar ugasi.
RAM memorija se meri u megabajtima (MB). Većina aplikacija koje se tre-
nutno mogu pronaći na tržištu zahteva najmanje 64 MB RAM memorija za
rad. Svaki deo rada programa zahteva RAM memoriju. Pokretanje velikih
aplikacija sa puno multimedije (kao što su igrice) zahteva više RAM memo-
rije. Noviji računari obično imaju 256 ili više MB RAM memorije. Ukoliko
pokrenete aplikaciju koja zahteva više RAM memorije nego što računar
ima, računar će verovatno raditi veoma polako ili će se blokirati. Kada su u
pitanju performanse, što više RAM memorije računar ima, to bolje.
RAM memorija računara se obično nalazi pored procesora na matičnoj ploči.
RAM čip se sastoji od nekoliko spojenih DRAM (dynamic random-access
memory) čipova. Ceo ovaj čip se zajednički naziva single in-line memorij-
ski modul (SIMM) ili dual in-line memorijski modul (DIMM), u zavisnosti
od tipa matične ploče. Zbog svoje dvostrukosti, DIMM-ovi su efikasniji od
SIMM-ova i vremenom će zameniti SIMM-ove na matičnim pločama svih
računara.
Virtuelna memorija
Virtuelna memorija nije hardverska komponenta, ali je treba spomenuti
ovde prilikom razmatranja tipova memorije. Ukratko, virtuelna memorija
se stvara kada pokrenete program kojem je potrebno više RAM memo-
rije nego što je trenutno dostupno. Na primer, možete pokrenuti program

71
kojem je potreban 1 gigabajt (GB) memorije, ali računar ima samo 64 MB
RAM memorije. Programski podaci koji se ne uklapaju u RAM računara
čuvaju se u datotekama stranične memorije, koje se ponekad nazivaju
„datoteke za razmenu“ jer se potrebni podaci razmenjuju ili prebacuju iz
datoteke stranične memorije u memoriju po potrebi. RAM memorija i dato-
teka stranične memorije zajedno čine virtuelnu memoriju.
Vežba 2-1: Određivanje specifikacija CPU-a i RAM memorije
Dijalog „Svojstva sistema“ sadrži podatke o tipu i brzini CPU-a računara

i količini RAM memorije. Primer ovih podataka je prikazan na slici 2-1.
U ovoj vežbi utvrdićete specifikacije CPU-a i RAM memorije vašeg raču-
nara.
Slika 2-1 Okvir za dijalog Svojstva sistema
1. Pronađite tip i brzinu procesora i količinu RAM memorije raču-

nara na kojem radite. Da biste to uradili, kliknite na Start, desnim
dugmetom kliknite na stavku Moj računar (My Computer), a zatim
kliknite na Svojstva (Properites).

72 Poglavlje 2
Zabeležite sledeće podatke:

Tip CPU-a:______________________________________
Brzina CPU-a: __________________________________
RAM: _________________________________________
Disk jedinice
Disk jedinice su fizički uređaji koji skladište podatke ili vam omogućavaju
pristup podacima na određenoj vrsti medija. Na primer, CD-RW (compact
disc read-write) disk jedinica vam omogućava čitanje podataka sa CD-a i
čuvanje ili pisanje podataka na CD. Disk jedinice mogu biti ili interne (ugra-
đene u računar) ili eksterne (priključene na računar putem neke vrste kabla
ili bežične veze). Na slici 2-2 su prikazane različite disk jedinice i njihove
veze sa memorijom i CPU-om.
Slika 2-2 Razmena podataka između CPU-a, memorije i disk jedinica
Sve interne disk jedinice imaju kabl za podatke (široki, pljosnati, sivi kabl)
i kabl za napajanje (manji, tamni kabl). Kabl za podatke povezuje disk
jedinicu sa matičnom pločom, a kabl za napajanje povezuje disk jedinicu
sa izvorom napajanja. Slično tome, sve eksterne disk jedinice (osim ako
nisu USB ili FireWire) imaju kabl za podatke koji se povezuje preko jednog
73
od portova i kabl za napajanje koji se priključuje na izvor napajanja. Slede
opisi svih tipova disk jedinice koji se obično nalaze u radnoj stanici.
Čvrsti diskovi
Čvrsti disk je primarno mesto za skladištenje u računaru. Većina računara

ima interni čvrsti disk. Kada instalirate aplikacije, pravite datoteke ili čuvate
bilo koji tip podataka na računaru, oni se skladište na čvrstom disku. Kada
kupujete računar, jedna od prvih specifikacija koje se navode na prodaj-
nom materijalu jeste kapacitet za skladištenje čvrstog diska (uz brzinu RAM
memorije i procesora).
VIŠE INFORMACIJA
Preporučujemo vam lokaciju www.howstuffworks.com, na kojoj možete pronaći

dobra objašnjenja načina na koji čvrsti diskovi rade, kako su napravljeni i
na koji način skladište podatke.
ZANIMLJIVOST

Računar koji nema čvrsti disk naziva se „nemi terminal“. Nemi terminal se povezuje
na mrežu i pokreće sve aplikacije sa servera za datoteke, a ne lokalno, sa sopstvenog
čvrstog diska. Neki računari u prodavnicama, koji se nazivaju terminali na prodajnom
mestu su nemi terminali. Svi podaci koji se unesu u njih šalju se i skladište na
centralnom serveru.
Kapacitet za skladištenje čvrstog diska razlikuje se od računara do računara.

Kapacitet čvrstog diska se meri u bajtovima. Jedan bajt ima osam bitova, od
kojih svaki ima vrednost 1 ili 0. Obično se kapacitet za skladištenje izražava
u megabajtima ili gigabajtima. Jedan megabajt sadrži približno milion bajtova
podataka, a 1 gigabajt približno milijardu bajtova podataka. Kapacitet čvrstog
diska može biti u rasponu od samo nekoliko MB do čak nekoliko stotina
gigabajta. Noviji lični računari uglavnom imaju od 80 do 300 GB. Serveri
obično imaju veći kapacitet zato što skladište veoma velike količine datoteka

74 Poglavlje 2
za umrežene laboratorije. Serveri često imaju više čvrstih diskova sa kapacite-

tom za skladištenje koji se meri u terabajtima (TB), tj. trilionima bajtova.
Disketna jedinica
Disketna jedinica (floppy disk) čita diskete od 3,5 inča. Sam termin „flopi“
se odnosi na stare diskete od 5,25 inča koje su bile savitljive. Diskete od
3,5 inča su manje i čvršće. Ove diskete su prenosni medijumi koji skladište
do 1,44 MB podataka. Podaci mogu da sadrže datoteke određene računar-
ske aplikacije (kao što je Microsoft Word) ili relativno male aplikacije koje
se mogu pokrenuti sa same diskete. Kod PC računara, disketna jedinica je
obično disk jedinica „A“.
Eksterna naspram interne disketne jedinice

Disketne jedinice mogu biti ugrađene u računar (kao interna komponenta)
ili mogu biti povezane putem porta kao eksterna komponenta. Mnogi noviji
prenosni računari nemaju ugrađene interne disketne jedinice. Uz porast
popularnosti i funkcionalnosti CD-ova za pisanje (tj. narezivanje) i takvih
disk jedinica, CD-RW disk jedinice sve brže zamenjuju disketne jedinice.
CD/DVD disk jedinice
CD-ROM disk jedinice i digital video disk (DVD) jedinice omogućavaju

korisniku da čita i/ili snima, tj. „narezuje“, podatke na kompakt disk. CD i
DVD diskovi su prenosni medijumi koji mogu da skladište stotine megabajta
podataka. Pošto su ovi medijumi mali, a imaju veliki kapacitet za skladište-

75
nje, danas se mnogi softverski paketi dobijaju na CD ili DVD medijumima.
Disk jedinice koje čitaju ove diskove mogu biti samo za čitanje, za čitanje i
pisanje, te kombinovane. U tabeli 2-1 je dat pregled tipova disk jedinica.
Tabela 2-1 CD i DVD disk jedinice
Tip disk jedinice Definicija Dodatne informacije

CD-ROM CD memorija samo za čitanje CD-ovi skladište stotine
(read-only memory – ROM); megabajta podataka. Disk
može da čita sa CD-a, ali ne i jedinice se klasifikuju po
da piše na CD. brzini kojom čitaju podatke
(8x, 16x, 32x itd.)
CD-RW CD za čitanje/pisanje (read/ Poseduje svu funkcionalnost
write – RW); može da čita CD- CD-ROM disk jedinice.
ove i da piše na njih. Klasifikuje se po brzini kojom
piše podatke na CD.
DVD-ROM Može da čita DVD, ali ne i da Klasifikuje se po brzini kojom
piše na njega. čita DVD-ove
DVD-RW Može da čita DVD-ove i da DVD diskovi skladište do 4,7
piše na njih. GB podataka
Poseduje svu funkcionalnost
DVD-ROM-a.
Klasifikuje se po brzini kojom
piše podatke na DVD.
CD/DVD DVD disk jedinica koja takođe
može da čita audio i druge
CD-ove; svi DVD-ovi imaju

ovu funkciju, pa ova oznaka
zapravo znači da ne može da
piše na CD.
Macintosh i PC računari vam pružaju mogućnost povezivanja eksterne CD

ili DVD disk jedinice. Ovo se često radi da bi se dodala CD-RW ili DVD-RW
disk jedinica zato što je ugrađena disk jedinica samo CD-ROM ili CD-DVD.
Međutim, kako tehnologija CD disk jedinica za pisanje napreduje, njihova
cena neprestano opada i sve više postaju standard u novijim računarima.
Multimedijalne jedinice
Multimedijalne jedinice mogu imati mnogo različitih konfiguracija. One
se koriste za čitanje medijuma na koje drugi uređaji skladište podatke, kao

76 Poglavlje 2
što su fleš diskovi ili memory stick diskovi na kojima digitalni fotoaparati
skladište podatke. Ove disk jedinice su nekada bile isključivo eksterne, ali
se danas sve češće mogu pronaći ugrađene u računare. Na ovaj način je
lakše prebaciti podatke sa fotoaparata, video rekordera i drugih uređaja
direktno na računar.
Disk jedinice za skladištenje podataka

Iako se sve disk jedinice koriste za čitanje ili pisanje podataka, postoje
određene disk jedinice koju su specifično napravljene za skladištenje poda-
taka. Disk jedinice za skladištenje podataka su obično eksterni uređaji. One
uključuju sledeće:
 USB disk jedinice. One se direktno povezuju sa USB portom raču-
nara. To su veoma male disk jedinice i mogu da skladište do neko-
liko stotina megabajta podataka. USB disk jedinice su popularne
među korisnicima prenosnih računara koji bi u protivnom morali
da priključuju eksternu disketnu jedinicu za lako deljenje poda-
taka.
 Zip disk jedinice. One koriste prenosne diskove koji mogu da skla-
dište između 100 MB i 250 MB podataka. Zip jedinice rade veoma
slično kao disketne jedinice, osim što ovi diskovi imaju mnogo veći
kapacitet za skladištenje podataka. Zip jedinice se mogu pronaći
kao interne komponente mnogih računara, ali se sve više zame-
njuju kako popularnost CD-RW disk jedinica raste.
 Jaz disk jedinice. Slične Zip disk jedinicama, Jaz disk jedinice kori-
ste diskove koji mogu da skladište između 1 GB i 2 GB podataka.
Zbog velikog kapaciteta svakog diska, Jaz disketne jedinice su ide-
alne za razmenu velikih datoteka (kao što su video slike) između
računara ili jednostavno za rutinsko pravljenje rezervnih kopija.
 SuperDisk disketne jedinice. One su veoma slične disketnim
jedinicama. Nasuprot Jaz ili Zip disketnim jedinicama, SuperDisk
disketne jedinice mogu da čitaju i pišu na regularne diskete od 3,5
inča. Takođe, one mogu da čitaju i pišu na SuperDiskove koji skla-
dište 120 MB podataka.
Ležišta za proširenje
Ležišta za proširenje su delovi računarskog kućišta u koje možete
ugraditi dodatne interne uređaje, kao što su DVD disk jedinica ili multime-
dijalna jedinica. Mogu se videti kao prazan prostor na prednjoj strani raču-
narskog kućišta. Ležišta za proširenje su obično unapred opremljena

77
kablovima za napajanje i kablovima za podatke koji se priključuju na
novi uređaj prilikom instaliranja. Pošto se tehnologija tako brzo menja,
mnogi smatraju da je postojanje više ležišta za proširenje kritičan deo
specifikacije računara. Više ležišta za proširenje vam daje mogućnost
da dodajete razne tipove disk jedinica na vaš računar, pod uslovom da su
kompatibilni sa vašim sistemom.
Multimedijalni uređaji i uređaji za komunikaciju

Postoji nekoliko tipova uređaja koji pružaju vašem računaru dodatne video,
zvučne ili mrežne mogućnosti. Mnogi od ovih uređaja su već ugrađeni
u računarski sistem ili se mogu dodati u delove za proširenje. Sledi opis
osnovnih tipova multimedijalnih uređaja i uređaja za komunikaciju.
Zvučne kartice
Pomoću zvučne kartice računar može da proizvodi zvukove koji prevazi-
laze jednostavne signale koje možete da čujete kad nešto pogrešite. Zvučni
efekti koji se često javljaju tokom video igrica zahtevaju dodatne mogućno-
sti koje zvučna kartica pruža.
Video kartica
Video kartica je poznata i kao grafička kartica. Grafička kartica je opre-
mljena određenom količinom RAM memorije koja služi za upravljanje grafi-
kom. Pošto ovaj tip RAM memorije „živi“ na grafičkoj kartici, često se naziva
video RAM (ili VRAM). Što više VRAM memorije računar ima, to su veće

njegove mogućnosti za prikaz slika visoke rezolucije, video slika i više boja
na monitoru.
Uređaji za komunikaciju (modemi i mrežne kartice)
Modemi
Modemi su uređaji koji omogućavaju računaru da prenosi podatke (putem
telefonske ili kablovske linije, na primer) drugim računarima. Postoji veliki
broj modema, ali tri tipa koja se najčešće koriste jesu standardni (koji se
naziva i pozivni), DSL i kablovski. Standardni modemi mogu biti interni
i eksterni, ali DSL i kablovski modemi su samo eksterni zato što kori-
snik mora namenski da kupi tu uslugu (i najčešće modem) od telefonske
ili kablovske kompanije. U tabeli 2-2 je dato poređenje tipova modema,
načina na koji rade i brzinâ prenosa podataka.

78 Poglavlje 2
Tabela 2-2 Poređenje modema
Tip modema Brzina veze Kako radi/Pogodnosti i problemi

Standardni 56.000 bita u Koristi telefonsku liniju za povezivanje sa
sekundi internetom.
Pogodnosti: Najjeftiniji modem i usluga.
Problemi: Telefonska linija ne može da se
koristi dok ste povezani sa internetom
DSL 8.000 kilobita u Prenosi podatke preko neupotrebljenih
sekundi (kb/s) frekvencija na telefonskim linijama.
Pogodnosti: Mnogo je brži od pozivnog
modema.
Problemi: Skuplji; usluga mora da bude
dostupna u vašem kraju.
Kablovski 30.000 kb/s Prenosi podatke preko optičkog kabla.
Pogodnosti: Daleko brži od ostalih tipova
modema.
Problemi: Najskuplji; usluga mora da bude
dostupna u vašem kraju.
Broj korisnika na vašem delu mreže utiče
na brzinu prenosa.
Često prenosi podatke brže od računara,
tako da računar ne može da iskoristi
brzinu modema.
SAVET
Standardni modemi se prodaju za određeni operativni sistem, Windows ili Mac OS.
Međutim, DSL i kablovski modemi se prodaju odvojeno i uz njih se dobija softver
kojim se modem konfiguriše za Mac ili PC operativni sistem.
VIŠE InformaCIJA
T1 i T3 linije su namenske digitalne telefonske linije. Velike organizacije kao što su

škole i korporacije imaju T1 i T3 linije. T1 i T3 linije imaju brzinu od 1,5 megabita u
sekundi (Mb/s), odnosno 45 Mb/s. T1 linije su sporije od T3 linija, ali i dalje pružaju
brz, direktan pristup internetu. Ove linije su često zaštićene zaštitnim zidom da bi se
sprečilo hakerisanje.

79
VIŠE InformaCIJA
T1 i T3 linije su namenske digitalne telefonske linije. Velike organizacije kao što su

škole i korporacije imaju T1 i T3 linije. T1 i T3 linije imaju brzinu od 1,5 megabita u
sekundi (Mb/s), odnosno 45 Mb/s. T1 linije su sporije od T3 linija, ali i dalje pružaju
brz, direktan pristup internetu. Ove linije su često zaštićene zaštitnim zidom da bi se
sprečilo hakerisanje.
Mrežne kartice
Računar je povezan sa mrežom odnosno može da komunicira sa mrežom

preko mrežne kartice (network interface card – NIC). Mrežu čini grupa
računara i/ili perifernih uređaja (kao što su štampači), koji mogu da dele
podatke. Postoji nekoliko tipova mrežnih kartica – za Ethernet, za zvezda-
ste, prstenaste i bežične mreže (Apple bežična tehnologija se naziva AirPort
Extreme). Mnogi računari koriste bežične ili Ethernet mrežne kartice. Kod
Etherneta, računari su povezani sa mrežom putem kabla sa upredenim pari-

cama – poznatog i kao Cat-5 kabl. Kod bežične mrežne kartice, računari se
povezuju preko talasa visokih frekvencija.

80 Poglavlje 2
Matične ploče
Svi podaci na računaru se procesiraju kroz matičnu ploču, poznatu i kao

osnovna ploča. Matična ploča je složena, višeslojna štampana ploča sa
kojom su povezane sve ostale interne komponente. Bakarni putevi kola,
koji se nazivaju tragovi, prekrivaju ploču i nose napon i podatke do čipova
i ležišta koji se nalaze na ploči. Ovi čipovi i ležišta su aparatura sa kojom
se povezuju svi ostali uređaji u računaru.
Portovi
Portovi su otvori na zadnjem i prednjem delu računara na koje možete da
priključite uređaj, obično putem kabla. Broj i tip portova na računaru odre-
đuje tip i broj uređaja koje možete da priključite na njega.
Serijski portovi

Serijski portovi šalju osam bitova u bajtu podataka serijski, tj. jedan po
jedan. Ovo je nekada bilo napredno zato što je bila potrebna samo jedna
žica za prenos podataka. Serijski portovi imaju dve konfiguracije, sa 9 ili
25 pinova. Ovo su najsporiji portovi i polako izlaze iz upotrebe kako se
razvijaju USB portovi. Serijski portovi koriste kablove koji su manji i jefti-

81
niji. Međutim, pošto se bitovi prenose serijski preko jedne žice, podaci se
prenose osam puta sporije nego preko paralelnog porta.
Paralelni portovi
Paralelni portovi šalju osam bitova u bajtu istovremeno preko paralelnih

žica. Pošto paralelno šalju podatke, većina paralelnih portova može da
pošalje 50 do 100 kB u sekundi. Većina štampača i dalje koristi paralelne
portove, za šta su ovi portovi u stvari i napravljeni. Međutim, USB portovi
sve brže postaju standard.
USB portovi

USB (Universal Serial Bus) portovi omogućavaju povezivanje gotovo svih
novijih perifernih uređaja. Nekada su se uređaji borili za ograničene serij-
ske ili paralelne portove, koji su u najboljem slučaju bili spori. Sa USB
portovima, sa računarom se lako može povezati do 127 uređaja. Standard
USB 2.0 omogućava prenos podataka brzinom do 480 Mb/s. Host računar
kontroliše korišćenje ovog propusnog opsega i vodi računa da se nijedan

uređaj više ne može prepoznati nakon što se iskoristi 90 posto opsega.
Kod USB uređaja, operativni sistem automatski detektuje uređaj. Ukoliko je
uređaj nov, operativni sistem traži softver (koji se zove upravljački program
uređaja) ili upotrebljava kompatibilni upravljački program koji je instaliran
kao deo operativnog sistema. Ukoliko je uređaj ranije instaliran, USB port
omogućava njegovo prepoznavanje i trenutno započinjanje komunikacije
sa računarom.
FireWire portovi
IEEE 1394 portovi su brži i „pametniji“ od ostalih portova, mada se USB 2.0
portovi sve brže približavaju mogućnostima FireWire porta. FireWire je naj-
bolji port za operacije i prenos podataka za koje je potrebna velika brzina.
Digitalni video, skeniranje u visokoj rezoluciji i neki uređaji za eksterno
skladištenje koriste FireWire konektore. FireWire je standardni deo Mac
računara, ali na PC računare mora se instalirati kartica da bi se koristio

82 Poglavlje 2
FireWire. Danas su mnogi računarski sistemi dostupni sa već instaliranom

karticom.
Ethernet portovi
Ethernet portovi izgledaju kao veliki ulazi za telefonsku liniju. Oni su deo
mrežne kartice. Pomoću ovog porta računari se povezuju sa kablovima
preko CAT-5 kabla, koji ima osam žica. Nemojte mešati Ethernet port sa
portom za telefon ili modem. Portovi za modem su manji, a telefonska linija
koja se priključuje na njih ima samo dve do pet žica. Pored Ethernet veza
možete da pronađete simbol ↔.
Vežba 2-2: Vađenje i menjanje internih komponenti
U ovoj vežbi otvorićete računar da biste videli interne hardverske kom-

ponente. Zatim ćete izvaditi i vratiti nekoliko hardverskih komponenti.
Vaš instruktor će vam pokazati kako da pravilno izvadite i vratite kompo-
nente. Od vas će se tokom vežbe takođe možda tražiti da izvršite nado-
gradnju hardvera. U tom slučaju instruktor će vam dati nove delove.
UPOZORENJE
Morate biti veoma pažljivi prilikom vađenja i zamene internih komponenti računara.
Koristite ujednačen pritisak, a ne snagu prilikom rukovanja delovima. Ukoliko
pokušate da na silu ubacite neku komponentu u neko ležište, možete je oštetiti i
uništiti računar.
Priprema
1. Prikupite sledeće: komplet malih šrafcigera i malu stabilnu posudu
u koju ćete stavljati šrafove kada otvorite kućište.
2. Proverite da li je radni prostor čist i sa što manje prašine.
3. Pregledajte spisak bezbednosnih uputstava navedenih na početku
ovog poglavlja.
4. Ukoliko radite u grupama, odredite ko će izvaditi prvu komponentu,
ko će beležiti korake i tako dalje. Menjajte uloge za svaku kompo-
nentu.
Procedura
5. Pronađite i zabeležite podatke o CPU i RAM memoriji računara na
kojem radite tako što ćete pogledati dijalog „Svojstva sistema“.

83
Tip CPU-a: _____________________________________
Brzina CPU-a: __________________________________
RAM: _________________________________________
6. Ugasite računar i isključite ga sa izvora struje.
7. Na karticama veličine 12X20 centimetara ispišite imena i funkcije
sledećih internih komponenti: procesor (CPU), memorija (RAM),
magistrala, čvrsti disk, disketna jedinica, CD/DVD disk jedinica,
multimedijalna jedinica, jedinica za skladištenje podataka, ležište
za proširivanje, zvučna kartica, grafička kartica, modem, mrežna
kartica, matična ploča, serijski port, paralelni port, USB port,
FireWire port.
8. Otvorite kućište računara. Način na koji ćete to uraditi zavisi od
modela računara.
VAŽNO
Tokom ove vežbe nemojte uklanjati matičnu ploču niti neki od njenih delova (na
primer, serijske portove).
9. Izaberite pet komponenti koje ćete izvaditi i vratiti.

Obavezno izaberite samo one komponente koje postoje u računaru.
a. ____________________________________________

b. ____________________________________________
c. ____________________________________________
d. ____________________________________________
e. ____________________________________________
10. U dole navedenu tabelu ubeležite detaljne podatke o početnoj
poziciji i koracima prilikom vađenja za svaku komponentu. Ukoliko
ne zabeležite detaljne i tačne podatke, možda nećete uspeti da
ispravno vratite komponentu i računar neće moći da radi. U prvom
redu tabele je dat primer.

84 Poglavlje 2
Naziv komponente Izgled i početna pozicija Koraci prilikom vađenja

SIMM Zeleni, SIMM štapić od 1. Podići zaštitu sa obe
4 inča. Mala oznaka na strane SIMM-a.
SIMM-u nalazi se sa desne 2. Obuhvatiti srednji deo
strane, bliže ivici računara. SIMM-a i čvrsto ga izvući iz
ležišta sa obe strane.
11. Stavite svaku komponentu koju ste izvadili na odgovarajuću kar-

ticu. Kada uspešno izvadite komponente i ispunite tabelu, prikažite
rezultate instruktoru ili odeljenju. Kada instruktor potvrdi da ste
dobro obavili posao, sastavite računar pomoću beleški koje ste
napravili u koraku 10.
12. Zatvorite kućište.
13. Uključite računar i proverite da li radi. Ukoliko radi, čestitamo!
Ukoliko ne radi, neka vam neka druga grupa pomogne da utvrdite
šta nije u redu.

Poglavlje
3
Instaliranje operativnog
sistema Windows XP
Professional
 Planirate instalaciju Windowsa XP Professional.
 Koristite CD da biste instalirali operativni sistem
Windows XP Professional.
Uobičajen zadatak službe za pomoć je instaliranje operativnih sistema ili

njihovo ponovno instaliranje.
Možda ćete imati potrebu za instaliranjem ili ponovnim instaliranjem
nakon objavljivanja nove verzije operativnog sistema, ili prilikom dija-

gnostikovanja ili rešavanju problema na računaru. Ovo poglavlje prika-
zuje kako se planira instaliranje Windowsa XP Professional, i kako da
izvršimo čisto instaliranje ili nadogradnju operativnog sistema na raču-
naru.
Iako nikad nećete morati da instalirate Windows XP Professional u
vašoj školi, razumevanje svih zahteva i opcija za instaliranje pomoći će
vam prilikom rešavanja problema kod operativnih sistema. Na primer,
ako znate da Windows XP Professional zahteva minimum 64 MB RAM
memorije za sopstvene potrebe, lako ćete utvrditi da računar koji ima
samo 64 MB RAM memorije neće moći na kvalitetan način da pokreće
aplikacije, zato što kompletnu RAM memoriju koristi operativni sistem.
85
86 Poglavlje 3
Šta je operativni sistem?
Operativni sistem je softver koji kontroliše rad na računaru. To je softver
koji se prvi pokreće na računaru, i poslednji koji se isključuje. Operativni
sistem kontroliše na koji način funkcioniše hardver i omogućava softveru
da radi. Razmišljajte o operativnom sistemu kao o direktoru koji odlučuje
na koji će način sav hardver i softver raditi zajedno.
Operativni sistemi upravljaju zahtevima za resursima

Jedan od načina na koji operativni sistem kontroliše interakciju između har-
dvera i softvera jeste upravljanje zahtevima za resursima. Svaka hardverska
komponenta, svaka aplikacija koja je pokrenuta, i svaki ulazni uređaj (kao
što su tastatura i miš) se takmiče za resurse procesora, RAM memorije i ula-
znog/odlaznog (I/O) propusnog signala. Operativni sistem se ponaša kao
direktor saobraćaja, uveravajući se da svaki od entiteta sa zahtevom dobija
resurse koji su mu potrebni i da iskorišćenost resursa najbolje služi sveop-
štim performansama računara. Operativni sistem kao direktor saobraćaja
brine se da ne postoji “sukob” u zahtevima za resursima.
Operativni sistemi predstavljaju konsistentan način rada

sa hardverom
Operativni sistem kontroliše interakciju između hardvera i softvera; on
predstavlja softver sa konsistentnim načinom rada sa hardverom. S obzirom
na to da operativni sistem obavlja ovaj zadatak, programer može slobodno
da napiše program za jedan računar, koji će raditi i na drugim računarima
sa istim operativnim sistemom.
Planiranje instaliranja
Kada pokrenete program za instaliranje operativnog sistema Windows XP
Professional, morate obezbediti informacije o tome kako da instalirate i
konfigurišete operativni sistem. Podrobno planiranje može učiniti vašu
instalaciju Windowsa XP Professional efikasnijom i može vam pomoći da
izbegnete potencijalne probleme tokom instaliranja. Razumevanje opcija
za podešavanje takođe vam pomažu da na adekvatan način podesite vaš
sistem.

Instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional
87
Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional
savet
Office XP Professional se mora kupiti odvojeno. On nije deo Windows operativnog

sistema XP Professional.
Pre nego što instalirate Windows XP Professional, važno je da budete

sigurni da vaš sistem ispunjava minimum zahteva. Tabela 3-1 navodi mini-
mum sistemskih zahteva i preporučuje sistemske nivoe za Windows XP
Professional. Poslednja kolona nudi informacije koje će vam biti potrebne
ako instalirate i Office XP Professional na svoj računar.
Tabela 3-1 Hardverski zahtevi
Komponenta Minimum Preporučeni Da biste instalirali i

sistemskih sistemski nivoi za Office XP Professional
zahteva Windows XP
procesor (do Pentium 2, 233 Pentium 2, 300 MHz Preporučen je Pentium
dva) MHz ili sličan ili sličan 3, ili sličan.
RAM 64 MB RAM 128 MB RAM 128 MB ram memorije
memorija memorije /4 GB memorije /4 GB RAM plus 8 MB ram memorije
(maksimum i RAM memorije memorije za svaku instancu Office
minimum) aplikacije koje rade
istovremeno.

Veličina 2 GB 2 GB Dodatnih 115 MB RAM
particije memorije na particiji na
kojoj se nalazi operativni
sistem.
Maksimum 2 terabajta 2 terabajta
prostora na
čvrstom disku
na particiji
Slobodnog 1.5 GB 2 GB Dodatnih 245 MB
prostora na za podrazumevanu
čvrstom disku instalaciju, više za
posebne karakteristike u
FrontPageu i Publisheru.

88 Poglavlje 3
Komponenta Minimum Preporučeni Da biste instalirali i

sistemskih sistemski nivoi za Office XP Professional
zahteva Windows XP
Monitor VGA rezolucije ili VGA rezolucije ili veće Super VGA ili bolji
veće
Dodaci Tastatura i Tastatura i miš ili Tastatura i miš ili drugi
miš ili drugi drugi pokazivački pokazivački uređaj.
pokazivački uređaj.
uređaj.
Za instalaciju 12x ili brža CD- 12x ili brža CD-ROM
CD-ROM-a ROM jedinica jedinica
Za instalaciju Mrežni klijent Mrežni klijent ili
mreže ili disk za disk za pokretanje
pokretanje sistema
sistema
Preporučeni dodatni slobodan prostor na čvrstom disku na particiji na kojoj

ste instalirali Windows XP Professional koristi se za opcionalne kompo-
nente, kao što su nalozi za korisnike, dnevnike, buduće servisne pakete
kao i za datoteku stranične memorije (paging file) koju koristi operativni
sistem. Particija je dodeljeni prostor na čvrstom disku. Preporučena parti-
cija od 2 GB omogućava dodatni prostor za datoteke, koje aplikacije insta-
lirane na računaru (kao što je Office XP Professional), mogu da zahtevaju
u Windows direktorijumu.
Utvrđivanje kompatibilnosti hardvera i softvera

Kada utvrdite da vaš sistem ispunjava minimum zahteva, morate utvrditi da
su vaš hardver i softver kompatibilni sa operativnim sistemom Windows
XP Professional. To znači da se oni mogu koristiti zajedno sa operativnim
sistemom Windows XP Professional. Kompatibilnost možete proveriti tako
što ćete uporediti vaš hardver sa Microsoftovom hardverskom listom za
kompatibilnost (Hardware Compatibility List [HCL]), ili napraviti izveštaj o
komatibilnosti hardvera i softvera.
Pregled hardvera na računaru na kome je instaliran Microsoft

Windows 2000 ili Windows XP
Hardverski uređaji na računarima navedeni su u okviru za dijalog „Informacije
o sistemu” (System Information). Možete izvesti ovu informaciju u tekstu-

89
alnu datoteku i zatim je uporediti sa HCL listom, Microsoftovim zvaničnom
listom hardvera koji je kompatibilan sa Windowsom.
Da biste kreirali datoteku koja sadrži informacije o vašem hardveru, učinite
sledeće korake:
1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni, otkucajte msin-
fo32, i zatim kliknite na dugme U redu.
2. Kliknite na znak + pored stavke Komponente da biste raširili spisak
komponenti.
3. Kliknite na stavku Datoteka i zatim kliknite na stavku Izvezi, kao što
je prikazano na Slici 3-1.
4. Otkucajte naziv datoteke Components, i zatim kliknite na stavku
Sačuvaj. Datoteka pod nazivom components.txt sačuvana je na vašoj
radnoj površini.
Slika 3-1 Izvoz informacije u okviru za dialog „Informacje o sistemu”

(System Information)
Imajte u vidu da spisak koji ste sačuvali sadrži informacije o portovima,

količini RAM memorije, veličini čvrstog diska i broju i veličini particija na
računaru. Ova informacija je važna u vašem procesu planiranja.

90 Poglavlje 3
Proveravanje hardverske kompatibilinosti korišćenjem HCL liste

Microsoft obezbeđuje testirane upravljačke programe za uređaje za sve har-
dverske uređaje koji se nalaze na HCL listi. Korišćenjem hardvera koji se ne
nalazi na HCL listi, može rezultovati problemima tokom ili nakon instalira-
nja. Da biste došli do kopije HCL liste za Windows XP Professional, pogle-
dajte datoteku pod nazivom hcl.txt koja se nalazi u fascikli za podršku na
CD-u operativnog sistema Windows XP Professional. Za najažurniju verziju
HCL liste, posetite Microsoftovu Windows XP Professional HCL veb lokaciju
na adresi: www.Microsoft.com/hcl.
Generisanje izveštaja o kompatibilnosti korišćenjem Readiness

Analyzera
Kompatibilnost hardvera i softvera možete proveriti dobijanjem izveštaja
o kompatibilnosti. To možete uraditi korišćenjem Microsoftovog Windows
Readiness Analyzera. Readiness Analyzer proverava postojeći hardver i sof-
tver kako biste utvrdili ima li bilo kakvog neprepoznatljivog i nekompati-
bilnog hardvera ili softvera koji je instaliran na vašem sistemu.
Da biste pokrenuli Readiness Analyzer, ubacite CD proizvoda i potom
pokrenite Winnt32 koristeći/checkupgradeonly svič. Winnt32 se nalazi u
fascikli pod nazivom I386. Na primer, ako se vaš CD-ROM nalazi na E:
jedinici, treba da otkucate E:\I386\Winnt32 /checkupgradeonly. Readiness
Analyzer će prikazati izveštaj kombatibilnosti sistema, koji možete pogle-
dati i sačuvati. Podrazumevano ime za izveštaj je compat.txt, i podrazume-
vana lokacija za čuvanje je Windows fascikla koja se nalazi na lokalnoj disk
jedinici (obično na C jedinici).
Korišćenje informacija o softverskoj kompatibilnosti

Ako ste upravo izvršili novo instaliranje operativnog sistema, možda vam
neće trebati informacije o softverskoj kompatibilnosti; zapravo, možda neće
biti nikakvog postojećeg softvera. Međutim, informacije o softveru bitne su
tokom nadogradnje.
Planiranje particija
Particioniranje diska je način za deljenje fizičkog diska tako da svaka sekcija
funkcioniše kao odvojena jedinica. Kada kreirate particije na disku, vi delite
disk na jednu ili više oblasti koje se mogu formatirati da bi ih koristio sistem
datoteka (file system), kao što je FAT (file allocation table), FAT32, ili NTFS
sistem datoteka. (O sistemu datoteka se razgovara u sledećem odeljku.) U
skladu sa minimumom sistemskih zahteva, particija na kojoj instalirate Windows

91
XP Professional mora da ima ne manje od 650 MB slobodnog prostora. Izrazito
se preporučuje da particija ima najmanje 2 GB prostora.
Kada instalirate sa CD-a, Program za instaliranje (Setup program) istražuje
čvrsti disk kako bi utvrdio njegovu postojeću konfiguraciju. Nakon što je
konfiguracija utvrđena, Program za instaliranje će ponuditi opcije (ako su
dostupne) koje su prikazane na slici 3-2, i objašnjene u tekstu ispod.
Slika 3-2 Opcije particioniranja diska
savet

Ako je čitav disk jedna particija, nećete biti u mogućnosti da ponovo particionišete
disk kasnije bez ponovnog instaliranja operativnog sistema ili korišćenja alata
nezavisnog proizvođača.
 Kreirajte novu particiju na neparticionisanom čvrstom disku.

Ako je čvrsti disk neparticionisan, možete kreirati i veličinu particije
na kojoj ćete instalirati Windows XP Professional.
 Kreirajte novu particiju na particionisanom čvrstom disku.
Ako je čvrsti disk već particionisan, ali ima dovoljno neparticionisa-
nog prostora na disku, možete kreirati dodatnu particiju na nepar-
ticionisanom disku.
 Instalirajte na postojeću particiju. Ako čvrsti disk već ima particiju
koja je dovoljno velika, možete instalirati Windows XP Professional

92 Poglavlje 3
na tu particiju. Ako particija ima postojeći operativni sistem, zame-

nićete postojeći operativni sistem ako prihvatite podrazumevanu
putanju instalacije.
 Obrišite postojeću particiju. Ako čvrsti disk ima postojeću parti-
ciju, možete je izbrisati da biste kreirali više neparticionisanog pro-
stora za novu particiju. Brisanjem postojećih particija, brišu se svi
podaci na toj particiji. Ako izaberete novu particiju tokom instali-
ranja, kreirajte i odredite veličinu samo na particiji na kojoj ćete
instalirati Windows XP Professional. Nakon završenog instaliranja,
koristite alatku Disk Management da biste particionisali preostali
prostor na čvrstom disku.
Planiranje sistema datoteka (File Systems)

Nakon što ste kreirali particiju na koju ste instalirali Windows XP Professional,
možete koristiti program za instaliranje da biste izabrali sistem datoteka sa
kojom ćete formatirati particiju. Windows XP Professional podržava NTFS
sistem datoteka, kao i file allocation table (FAT) i FAT32 sisteme datoteka.
NTFS
NTFS je preporučen sistem datoteka za Windows XP Professional zato
što obezbeđuje viši nivo bezbednosti i omogućava kompresiju datoteka.
Koristite NTFS za particije koje zahtevaju:
 Nivo bezbednosti datoteke i fascikle. Možete kontrolisati pristup
datotekama i fasciklama.
 Kompresiju datoteka. Možete kompresovati datoteke da biste
kreirali više prostora za čuvanje.
 Kvote diska. Možete kontrolisati korišćenje diska po korisniku.
 Šifrovanje datoteka. Možete transparentno šifrovati podatke
datoteka.
Windows XP Professional, Windows 2000 i Windows NT su samo
Microsoftovi operativni sistemi koje možete koristiti da biste dobili pristup
podacima na lokalnom čvrstom disku koji je formatiran sa NTFS sistemom
datoteka. Ako planirate da dobijete pristup datotekama koje se nalaze na
lokalnoj Windows XP Professional particiji kroz druge opeativne sisteme,
treba da formatirate particiju sa FAT ili FAT32 sistemom datoteka.

93
FAT i FAT32
SAVET
Kada nadograđujete operativni sistem na postojećoj FAT ili FAT32 particiji na

operativni sistem Windows XP Professional, imate opciju da koristite NTFS ili FAT32.
Ako izaberete NTFS, možete konvertovati particiju na NTFS ili formatirati particiju
koristeći NTFS sistem datoteka. Ako particija sadrži podatke koje želite da sačuvate
nakon instalacije, nemojte formatirati particiju. Umesto toga, konvertujte particiju
na NTFS sistem datoteka da biste sačuvali podatke.
Naravno, nećete koristiti FAT da bist formatirali particiju na kojoj se nalazi

Windows XP Professional zato što nema nivo bezbednosti datoteke i fas-
cikle koji obezbeđuje NTFS sistem datoteka. Međutim, ako ne zathevate
bezbednost i kompresiju karakteristika koje su dostupne sa NTFS sistemom
datoteka, ili ako zahtevate dual boot konfiguraciju koja pokreće aplikacije
koje nisu kompatibilne sa Windowsom XP Professional, možda ćete morti
da koristite FAT 32.
FAT i FAT32 ne obezbeđuju nivo bezbednosti datoteka i fascikli, i FAT ne
podržava particije veće od 2 GB. Ako pokušate da koristite FAT da biste
formatirali particiju veću od 2 GB, instalacija automatski formatira particiju
sa FAT32 sistemom datoteka.
Planiranje vrsta instaliranja

Kada instalirate Windows XP Professional, postojeći operativni sistem i

podaci na računaru će utvrditi da li se uradili čisto instaliranje ili nadograd-
nju.
Kada treba uraditi čisto instaliranje

Čisto instaliranje uklanja postojeći operativni sistem, ako postoji, briše sve
podatke i ponovo formatira particiju na kojoj je instaliran operativni sistem.
Prednosti čistog instaliranja su:
 Brišu se stare i nepotrebne datoteke.
 Ne prenose se problemi sa prethodne instalacije.
 Prostor na disku na particiji je iskorišćen na nabolji mogući način.
Kada uradite čisto instaliranje, moraćete rezervno da kopirate i vratite u pret-
hodno stanje važne podatke i da ponovo instalirate neophodne programe.

94 Poglavlje 3
Međutim, ovo je najbolja opcija za poboljašanje performansi koje želite da

dobijete. Treba da uradite čisto instaliranje kad god je to moguće.
Kada uraditi nadogradnju

Kada izvršite nadogradnju operativnog sistema, ponekad poznatu pod nazi-
vom upgrade-in-place, vi zamenjujete postojeći operativni sistem operativ-
nim sistemom Windows XP Professional očuvavši sve podatke i postavke na
particiji. Prednost nadogradnje je ta da se možete vratiti poslu mnogo brže
jer većinu programa ne morate ponovo instalirati. Međutim, nadogradnja
takođe može da prenese postojeće probleme. Nadogradnja takođe znači da
ne morate da uspostavite početnu vrednost svih vaših postavki. Međutim,
Microsoft obezbeđuje sjajne alatke za olakšavanje tog problema (pogledajte
sledeći odeljak “Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za
transfer datoteka i postavki” (Files and Settings Transfer Wizard”). Stoga,
trebalo bi da izvršite nadogradnju umesto čistog instaliranja samo kada su
ispunjeni jedan ili dva od sledećih uslova:
 Kada koristite aplikaciju koja nije kompatibilna sa Windowsom XP
Professional, a treba da nastavite da koristite tu aplikaciju.
više informacija
Windows XP Professional ima opciju koja se zove „Režim za kompatibilnost“

(Compatibility Mode) koja omogućava imitiranje rada prethodne verzije operativnog
sistema Windows. Možda ćete biti u mogućnosti da koristite tu opciju. Za više
informacija, posetite lokaciju: www.microsoft.com/WindowsXP/pro/
howtobuy/upgrading/before.asp.
savet
Možda ćete biti u mogućnosti da kontaktirate sa proizvođačem radi zamene diska, ili
zbog ažurirane verzije aplikacije.
 Treba da sačuvate instaliranu aplikaciju, ali nemate originalan disk

aplikacije i nećete moći da je instairate.
 Treba da održavate postavke i podatke i ne možete rezervno da
kopirate i vratiti u prethodno stanje podatke ili prenesete datoteke
i postavke koristeći Čarobnjaka za prenos datoteka i postakvi (Files
and Settings Transfer Wizard).

95
dodatne informacije
Particija na kojoj se nalazi posojeći operativni sistem mora biti dovoljno velika da
može da primi Windows XP Professional, ili će vam trebati proširenje particije pre
nadogradnje. Da biste otkrili kako da proširite particiju na računaru na kojem radi
prethodna verzija Windowsa, potražite Windows pomoć (Windows Help) za proširenje
particije. Takođe može vam koristiti i pretraživanje lokacije www.microsoft.
com. Ponekad se particija zove i volumen, tako da ćete možda tražiti tu reč u vašim
rezultatima pretraživanja.
Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za

prenos datoteka i postavki (Files and Settings Transfer
Wizard)
Čarobnjak za prenos datoteka i postavki koji se nalazi u Windowsu XP vam
olakšava da rezervno kopirate i vratite u prethodno stanje važne datoteke
i postavke. On čuva postavke koje se nalaze u operativnom sistemu i dru-
gom softveru. Postavke se sastoje od stvari kao što su vaša konfiguracija
radne površine, prečice, „Omiljene lokacije“ i druge izmene koje ste načinili
u vašem računarskom okruženju. Mnoge aplikacije takođe imaju postavke
koje možete da definišete i čarobnjak i njih čuva, iako rezervno ne kopira
aplikacije.
Obično koristite čarobnjak kada zamenjujete ili izvodite novo instaliranje
operativnog sistema Windows XP Professional na jednom računaru.
Da biste koristili čarobnjak, morate imati pristup računaru na kome je insta-

liran Windows XP Professional na kome možete kreirati disk čarobnjaka, ili
da imate instalacioni CD Windowsa XP Professional sa kog možete pokre-
nuti čarobnjaka tokom instaliranja. Čarobnjak vam omogućava da sakupite
datoteke i postavke za prenos. Preneseni podaci se mogu sačuvati ili na
server ili na prenosivom medijumu, kao što je DVD ili CD.
Pre nego što počnete sa procesom prenosa, treba da uradite sledeće:
 Odredišni računar na kome je instaliran Windows XP Professional
(to može biti računar na kome ćete izvesti čisto instaliranje).
 Prostor na serveru kome oba računara imaju pristup, ili prenosivi
medijum na kome čuvate status korisnikovog sistema.
 Prazan disk za čarobnjaka, ili Windows XP Professional CD na
kome se nalazi čarobnjak.
 Ime naloga i lozinka korisnika (takođe poznat pod imenom

96 Poglavlje 3
migracioni korisnik) čije datoteke i postavke (takođe poznate kao

stanje korisnika) prenosite.
Korišćenje Čarobnjaka za prenos stanja korisnika na novi računar se dešava
u tri faze:
savet
Ovaj proces prenosi stanje samo onog korisnika koji je prijavljen na računar. Da biste
preneli stanje drugih korisnika sa istog računara, treba da ponovite ovaj proces za
svakog korisnika.
1. Prijavite se kao migracioni korisnik na odredišnom računaru, otvorite

Čarobnjaka za prenos datoteka i postavki i zatim kreirajte disk pod
nazivom Čarobnjak za prenos datoteka i postavki.
2. Prijavite se kao migracioni korisnik na izvornom računaru, zatim uz-
mite disk da biste pokrenuli čarobnjak i zatim sačuvajte korisnikovo
stanje na server ili prenosivi medijum.
3. Na odredišnom računaru dovršte čarobnjak da biste preneli korisni-
kovo stanje na novi računar.
Tokom nadogradnje sa prethodne verzije Windowsa na Windows XP
Professional, korisnikovo stanje se automatski prenosi, tako da nema
potreba da se dovršava ovaj proces.
Vežba 3-1: Planiranje instaliranja operativnog sistema Windows

XP Professional
U ovoj vežbi, planirate instaliranje operativnog sistema Windows XP

Professional na računaru koji vam je namenio vaš instruktor.
1. Da biste ispunili plan, koristite Kontrolni popis pre instaliranja
sistema Microsoft Windows XP Professional u prilogu A. Načinite
kopiju kontrolnog popisa i zabeležite vaše odluke vezano za plan na
njemu.
2. Kada ispunite kontrolni popis, dajte instruktoru da ga pogleda pre
nego što nastavite sa vežbom 3-2.

97
Vežba 3-2: Instalirajte operativni sistem Windows XP
Professional
U ovoj vežbi, načinićete čisto instaliranje operativnog sistema

Windows XP Professional. Ako umesto čistog instaliranja treba da
uradite nadogradnju (nije preporučljivo), načinićete mnoge iste
korake, ali morate na različit način ući u program instalacije. Pitajte
vašeg instruktora za pomoć.
1. Ubacite CD Microsoft Windows XP Professional u CD jedinicu na
vašem računaru.
2. Program Setup.exe bi trebalo da se automatski pokrene. Ako se to
ne desi, u CD jedinici mišem dvaput kliknite na Setup.exe.
3. Na ekranu za instaliranje, kliknte na Enter da biste započeli instali-
ranje.

4. Na stranici End User License Agreement, kliknite na F8 da biste
prihvatili ugovor o licenciranju.

98 Poglavlje 3
5. Sledeća stranica vam omogućava da izaberete vašu opciju za parti-

cionisanje.
Pregledajte opcije za particionisanje koje su objašnjene u tabeli

koja sledi i zatim izaberite željenu opciju.
Da biste uradili ovo Uradite sledeće korake
Instalirajte na istaknutu particiju. Kliknite na dugme Enter.
Kreirajte novu particiju. Otkucajte C, unesite veličinu particije
(najmanje 2 GB), i zatim kliknite na taster
Enter.

99
Obrišite postojeću particiju. Koristite tastere sa strelicama da biste
istakli particiju, otkucajte D, i zatim
potvrdite brisanje. Zatim kreirajte novu
particiju ili izaberete postojeću particiju
na kojoj instalirate operativni sistem.
6. Izaberite sistem datoteka (file system) sa kojim ćete formatiratei

izabranu particiju, i zatim kliknite na taster Enter.
Particija će biti formatirana, i računar će se ponovo pokrenuti u gra-

fičkom korisničkom interfejs (GUI) režimu rada.
7. Na stranici Regionalne i jezičke opcije (Regional and Language
Options), izaberite odgovarajuće opcije, i zatim kliknite na stavku
Prilagodi da biste postavke za lokalne standarde i tastaturu izmenili
u odnosu na podrazumevane. Postavke za lokalne standarde pri-
kazuju na koji način će se brojevi, valute i datumi prikazivati. Kada
završite sa prilagođavanjem, kliknite na dugme Dalje.
8. Na stranici Personalize Your Software, unesite korisničko ime i naziv

organizacije, i zatim kliknite na dugme Dalje. Proverite sa vašim
instruktorom koje vrednosti treba da unesete na ovoj stranici.
9. Unesite ključ proizvoda koji ste dobili sa vašim Windows XP CD-om,
i zatim kliknite na dugme Dalje.

100 Poglavlje 3
važno
Ako vaša škola ima licencu za količinsko licenciranje vaš instruktor će vam reći na koji
način da unesete ovu informaciju.
10. Unesite naziv računara (Computer Name) i lozinku za administra-

tora (Administrator Password). Trebalo bi da imate konsinstentnu
konvenciju za dodeljivanje imena računarima. Vaš instruktor će
vam dati ove informacije.
važno
Administratorski nalog je moćan nalog, i nikako ne bi trebalo da ostavite praznim

mesto za lozinku. Uverite se da ste otkucali lozinku za administratora i sačuvali
je na bezbednom mestu. Vaša škola bi trebala da ima zajedničku lozinku za
administratore za sve računare. Neke organizacije imaju zajedničku šemu za kreiranje
administratorskih lozinki; na primer, onu koja uključuje naziv računara.
11. Na sledećoj stranici, unesite postavke za vreme i datum i zatim kli-

knite na dugme Dalje (Next).
12. Na stranici Postavke mreže (Network Settings), izaberite stavku
Tipična ili prilagođena instalacija (Typical or Custom installation).
Prilagođena instalacija vam omogućava da izaberiete različite
mrežne protokole, i da računarima dodelite statične IP adrese.

101
13. Na stranici Domen radne grupe ili računara (Workgroup or Computer
Domain), utvrdite da li želite da instalirate računar u radnu grupu ili
u domen. Ove opcije su objašnjene u tekstu ispod.
Instaliranje u radnu grupu Ako škola nema domen, ali vi želite da

ovaj računar bude umrežen sa ostalim lokalnim računarima, une-
site ime radne grupe koja sadrži te druge računare.
Instaliranje u domen Ako vaša škola ima domen, a vi želite da pri-

družite računar tom domenu, treba da obezbedite informacije o
domenu (korisničko ime i lozinku) za nalog korisnika domena kome
je omogućeno da pridruži računare domenu. Po podrazumevanoj
vrednosti, svaki od korisnika sa nalogom u domenu može da pri-
druži do 10 računara domenu.
Kada jednom načinite izbor, kliknite na dugme Dalje. Računar će se

ponovo pokrenuti.
14. Pri prvom prijavljivanju na računar, tražiće se od vas da aktivirate
ovu kopiju operativnog sistema Windows XP Professional. Ako ste
povezani sa internetom, izaberite opciju „Aktiviraj sada“ (Activate
Now). Ako računar nije povezan sa internetom, pitajte vašeg instruk-
tora kako da aktivirate ovu kopiju Windowsa XP Professional. Ako ne
uspete da aktivirate Windows XP Professional u roku od 30 dana od
dana instaliranja, nećete biti u mogućnosti da ga pokrenete dok ne
aktivirate Windows XP Professional.
15. Sledeći korak je veoma važan. Treba da instalirate zarkpe i najnoviji

servisni paket za vaš operativni sistem Windows XP Professional. Da
biste to uradili, otvorite program Internet Explorer. Sa menija pro-
grama izaberite stavku Alatke, zatim opciju Ažuriranje Windowsa.
Bićete usmereni na Microsoftovu veb lokaciju Windows update. veb
lokacija će pokušati da instalira dodatnu komponentu ili više njih na
vaš računar samo prvog puta. Dozvolite instaliranje. Kada se proces
završi, izaberite opciju Express Install da biste započeli sa proce-
som ažuiranja. Ovaj proces može potrajati i podrazumeva nekoliko
ponovnih pokretanja računara. Ponovite ovaj korak dok vaš sistem
ne bude u potpunosti zaštićen i nakon instaliranja najnovijeg servi-
snog paketa.

102 Poglavlje 3
više informacija
Da biste pronašli rešenja za većinu uobičajenih problema koji se događaju tokom

instaliranja operativnog sistema Windows XP Professional, posetite veb lokaciju:
www.microsoft.com/windowsxp/pro/using/howto/gettingstarted/guide/
troubleshoot.asp

Poglavlje
4
Uvod u rešavanje
problema
 Odredite kategorije podrške za prijavljene računarske
probleme.
 Odredite preventivne mere podrške koje postoje u
vašoj školi.
 Koristite „Pomoć sa udaljene tačke“ za povezivanje sa
drugim računarom.
Suština računarske podrške je pomaganje korisnicima u rešavanju pro-

blema na koje naiđu. Ovo se često spominje kao „rešavanje problema“.
U ovom poglavlju učićete o kategorijama u koje spadaju uobičajeni raču-
narski problemi. Prvi korak u rešavanju problema jeste uočavanje prave
kategorije podrške. Takođe ćete učiti o preventivnoj podršci i načinima

na koje je možete koristiti za izbegavanje uobičajenih računarskih pro-
blema. Na kraju, učićete kako se pomoću moćne alatke za rešavanje
problema koja se zove „Pomoć sa udaljene tačke“ povezuje sa udaljenim
računarom i rešava problem na njemu.
Uobičajene kategorije podrške

Kada korisnici prijavljuju problem koji imaju sa računarom, oni obično
prijavljuju simptom koji vide; na primer, možda ne mogu da odštampaju
dokument. Kao tehničar podrške, vi imate zadatak da pronađete uzrok
problema. Uzroci problema spadaju u različite kategorije, a jedan od
prvih koraka u rešavanju problema jeste uočavanje kategorije u koju
uzrok najverovatnije spada. Ovaj odeljak govori o sledećim širokim
kategorijama podrške: korisnička podrška, hardverska podrška, podrška
za operativni sistem, podrška za mrežu i softverska podrška.
103
104 Poglavlje 4
U kategoriju korisničke podrške spadaju problemi koje korisnici na neki
način sami naprave ili problemi koje imaju prilikom izvršavanja zadataka
sa kojima nemaju puno iskustva. Ovi tipovi problema javljaju se kada kori-
snik nešto ne radi kako treba. Kada se jave ovakvi problemi, to se naziva
„korisnička greška“.
Česti primeri korisničke greške:
 Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji ta aplikacija ne može da
izvrši. Na primer, korisnik pokušava da stvori tekst u boji u aplika-
ciji koja nema tu mogućnost.
 Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji aplikacija može da izvrši,
ali to pokušava na pogrešan način. Na primer, korisnik pokušava
da odštampa dokument pomoću prečice Ctrl+P, a aplikacija podr-
žava samo štampanje uz pomoć miša.
 Korisnik ne zna kako da izvrši željeni zadatak. Na primer, korisnik
pokušava da objedini imena i adrese iz liste slanja u Microsoft Word
dokument, ali ne zna kako da to uradi.
 Korisnik je uneo izmene u postavke na računaru zbog kojih računar
ne radi ispravno. Na primer, korisnik je izmenio opcije u programu
Internet Explorer i više ne može da se poveže sa internetom.
Kao tehničar podrške imaćete puno prilika za pružanje korisničke podrške.
Važno je da iskoristite tu priliku da naučite korisnike kako da isprave pro-
blem koji su napravili ili kako da izvrše željeni zadatak na pravi način. Vaš
stav prilikom pružanja korisničke podrške je izuzetno važan. Vi ste vodič i
mentor koji velikodušno pruža znanje, a ne tiranin koji prekoreva korisnika
zbog nedostatka znanja. Uvek imajte na umu da vam se korisnik obratio
za pomoć i budite ponosni što možete da mu pomognete uz prijateljski i
ohrabrujući stav.
Hardverska podrška
Hardverska podrška spada u dve potkategorije: mehanički problemi i har-
dverski problemi. Mehanički problemi su oni koji se tiču fizičkog rada raču-
nara ili perifernih uređaja. Hardverski problemi su oni koji se tiču kvarova
ili pogrešne konfiguracije internih komponenti računara.
Primeri za mehaničke probleme:
 Računar ne može da se uključi zato što nije uključen u struju.
 Monitor ne radi zato što je oštećen.

105
 Čvrsti disk ne dobija napajanje iz napajanja računara zbog ošteće-
nog kabla za napajanje.
Primeri za hardverske probleme:
 Nova disk jedinica koja je priključena na računar ne radi zato što
upravljački program nije pravilno instaliran.
 Postojeća komponenta ne radi posle ažuriranja upravljačkog pro-
grama.
 Računar ne može da se pokrene sa CD-a zato što nije podešen tako
da može to da uradi.
VIŠE INFORMACIJA
O podršci za hardver naučićete više u poglavlju 5 Podrška za hardver.

U kategoriju podrške za operativni sistem spadaju problemi vezani za ope-
rativni sistem i njegovu konfiguraciju pod određenim uslovima. Podrška za
operativni sistem takođe uključuje zadatke održavanja, npr. defragmenta-
ciju čvrstog diska ili primenu najnovijih bezbednosnih ispravki.
Primeri podrške za operativni sistem:
 Vraćanje operativnog sistema u neko prethodno stanje (koje se
zove „tačka vraćanja“) zato što više ne može da se pokrene.

 Nadogradnja računarskog osnovnog ulaznog/izlaznog sistema
(basic input/output system – BIOS) do najnovije verzije za određeni
model računara.
 Pravljenje virtuelne memorije da bi se poboljšao rad računara.
 Pravljenje nove particije koja će se koristiti za aplikacije.
 Defragmentiranje diska da bi se napravilo više prostora na čvrstom
disku.
Podrška za operativni sistem poboljšava rad operativnog sistema, što može
da poboljša rad drugih aplikacija koje su korisniku potrebne za efikasno
obavljanje zadataka.

106 Poglavlje 4
VIŠE INFORMACIJA
O podršci za operativne sisteme naučićete više u poglavlju 6 Podrška za Windows

XP Professional.
Podrška za mrežu
Kategorija podrške za mrežu pokriva probleme na koje korisnici nailaze
kada pokušaju da se povežu sa resursima koji se ne nalaze na lokalnom
klijentskom računaru. Resursi mogu biti datoteke, fascikle, aplikacije, umre-
ženi štampači, internet, odnosno drugi računari ili periferijski uređaji.
SAVET
Ovaj kurs se fokusira na mrežu sa klijentske strane, tako da se govori samo o

problemima sa mrežom koji se mogu rešiti popravljanjem klijentskog računara.
Serverski problemi su izvan domena ovog kursa.
Primeri podrške za mrežu:

 Instaliranje štampača na klijentski računar.
 Provera da li klijentski računar ima IP adresu, odnosno da li može
da je dobije.
 Podešavanje internet opcija u programu Internet Explorer kako bi
se omogućilo povezivanje klijentskog računara sa internetom.
VIŠE INFORMACIJA
O podršci za probleme na mreži naučićete više u poglavlju 7 Podrška za umrežene

računare.
Softverska podrška
U kategoriju softverske podrške spadaju problemi sa softverskim aplikaci-
jama koje se nalaze na računaru. Softverska podrška ima tri potkategorije:
instaliranje i uklanjanje, izvršavanje zadataka i aplikacije.
Primeri za softversku podršku:
 Instaliranje softverske aplikacije.
 Rešavanje instalacionih problema sa softverskom aplikacijom.
107
 Pomaganje korisnicima u izvršavanju zadataka u određenoj softver-
skoj aplikaciji.
 Rešavanje problema sa aplikacijom kada ona ne radi onako kako bi
se očekivalo.
 Uklanjanje softvera koji više nije potreban ili koji je oštećen.
Metodologija rešavanja problema

Kada korisnici pozovu službu za pomoć, oni obično prijavljuju problem
na koji su naišli. Rešavanje problema je proces određivanja uzroka pro-
blema, a zatim i rešavanja problema. Rešavanje problema je glavna dužnost
većine tehničara podrške službe za pomoć. Prvi korak u rešavanju pro-
blema jeste određivanje kategorije podrške u koju uzrok problema najve-
rovatnije spada. Jedan od načina da to uradite jeste eliminisanje kategorija
podrške u koje znate da taj problem ne spada. Na slici 4-1 je prikazan
proces rešavanja problema u obliku dijagrama toka.
Kada utvrdite moguću kategoriju uzroka problema, možete da nastavite sa
rešavanjem problema unutar određene oblasti. U poglavljima koja slede
naučićete više o rešavanju problema u određenim oblastima.
Dijagram toka rešavanja problema u prilogu A pomoći će vam da utvrdite
u koju kategoriju podrške najverovatnije spadaju prijavljeni problemi.
Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih

računarskih problema

Za svaki dole navedeni problem, pomoću dijagrama toka rešavanja
problema iz priloga A, odredite kategoriju (korisnička podrška, har-
dverska podrška, podrška za operativni sistem, podrška za mreže ili
softverska podrška) u koju uzrok problema najverovatnije potpada.
1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa
Računara23. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće:
 Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa Računara23 na
istom štampaču i ništa se ne događa.
 Proveravate sve kablove i veze Računara23 sa štampačem; sve
je uključeno u struju i čini se da radi pravilno.
 Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24 i
ništa se ne događa.

108 Poglavlje 4
 Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa ispravno

radi.
Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema?
_________________________________________________
2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na serveru.
Prilikom istrage utvrdite sledeće:
 Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne uspevate u
tome.
 Čini se da hardver i softver klijentskog računara rade
normalno.
 Pokušavate da sačuvate dokument na drugom udaljenom
računaru i ne uspevate u tome.
_________________________________________________
3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande.
Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće:
 Računarski hardver i softver su normalno radili ranije tokom tog
dana.
 Korisnik je sa interneta preuzeo novi čuvar ekrana. Kada je
pokušao da ponovo pokrene računara ponovno pokretanje nije
ispravno radilo.
_________________________________________________
Preventivna podrška
Preventivna podrška je praksa izvršavanja postupaka koji sprečavaju
pojavu određenih problema. U velikim organizacijama vrši se puno pre-
ventivne podrške. U tim organizacijama veliki deo preventivne podrške
vrši se kroz primenu računarskih i korisničkih smernica preko mreža koje
se zovu domeni. Vaša škola možda nema domen, ali se mere preventivne
podrške koje su predstavljene u ovom odeljku mogu sprovesti na pojedi-
načnim klijentskim računarima (izuzev onih mera obrađenih u odeljku koji
se bavi podrškom za mreže).

109
Uobičajene preventivne mere
Preventivna korisnička podrška je napravljena da spreči izvršavanje zlona-
mernih radnji ili slučajno kvarenje školskih računara od strane korisnika.
Evo nekih mera preventivne korisničke podrške:
 Zahtev da svaki korisnik ima korisnički nalog. Kada korisnici
znaju da se njihovi postupci povezuju sa njihovim ličnim korisničkim
nalogom, manje su šanse da će vršiti zlonamerne radnje. Kao
podršku ovoj meri, onemogućite nalog gosta na računaru.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o korisničkim nalozima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć

i podrška. U polje za pretragu ukucajte kreiraj korisnički nalog. Na kartici
Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj i promeni lokalne
korisničke naloge.
 Zahtev da svi korisnici koriste jake lozinke. Kada korisnici

imaju jake lozinke za pristup svojim korisničkim nalozima, manje
je verovatno da hakeri mogu da otkriju ili pogode lozinku. Hakeri
pokušavaju da ostvare neovlašćeni pristup računaru ili mreži. Jake
lozinke imaju najmanje osam znakova i sadrže barem jedan znak
koji nije alfanumerički i koji se ne nalazi na prvom ili poslednjem
mestu. Primeri za jake lozinke: TH*s0ne$, th@t0ne! i Br(bW#irL.

Smernice za lozinke sistema Windows XP kontrolišu zahteve za
lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih bezbednosnih
postavki“ sistema Windows XP i ne treba ih menjati bez odobrenja
i nadzora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.
 Zahtev da svi korisnici često menjaju lozinke. Kada korisnici
često menjaju lozinke (obično svakih 30 do 60 dana), manje su
šanse da neko otkrije lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih
bezbednosnih postavki“ i ne treba ih menjati bez odobrenja i nad-
zora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.
SAVET
Napravite spisak uputstava za kreiranje i korišćenje diska za poništavanje lozinke i

neka primerci tog spiska budu dostupni svim korisnicima.

110 Poglavlje 4
 Zahtev da svi korisnici naprave disk za poništavanje loz-

inke. Jedan od najvećih problema bilo koje službe za pomoć jeste
poništavanje lozinki kada ih korisnici zaborave. Da biste to izbegli,
zahtevajte da svaki korisnik napravi „disk za poništavanje“ lozinke.
Ovaj disk omogućava korisniku da kreira novu lozinku za svoj
nalog bez pomoći tehničara.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o diskovima za poništavanje lozinke, kliknite na Start, a zatim

na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte disk za poništavanje
lozinke. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj disk
za poništavanje lozinke.
 Ograničavanje tipova naloga krajnjeg korisnika na „Korisnik“

ili „Ograničeno“. Korisnički nalozi na računarima u domenu imaju
statuse naloga „Korisnik“ (najveća ograničenja), „Iskusni korisnik“
(više privilegija) i „Administrator“ (puna kontrola nad računarom).
Korisnički nalozi na samostalnom računaru ili u mreži radne
grupe imaju statuse naloga „Ograničeno“ (najveća ograničenja)
ili „Administrator“ (puna kontrola nad računarom). Kad god je
to moguće, nalozi krajnjih korisnika treba da imaju status naloga
„Korisnik“ (u domenu) ili „Ograničeno“ (u radnoj grupi ili na samo-
stalnom računaru) tako da korisnici ne mogu da izvršavaju određene
zadatke kao što je instaliranje neodobrenog softvera.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o tipovima računarskih naloga, kliknite na Start, a zatim

na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte tip naloga. Na kartici
Podudaranja pretraživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na
Pregled korisničkih naloga.
Hardverska podrška
Preventivna hardverska podrška je napravljena da obezbedi pravilan rad
hardvera, kao i redovno i sistematično ažuriranje upravljačkih programa za
hardver.
 Onemogućavanje korisnika da instaliraju nepotpisane
upravljačke programe za hardver. Upravljački program je pro-

111
gram koji omogućava hardveru da radi sa određenim operativnim
sistemom. Nepotpisani upravljački program je upravljački pro-
gram koji ne sadrži digitalni potpis proizvođača.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o upravljačkim programima, kliknite na Start, a zatim na

Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte upravljački programi. Na kartici
Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Podešavanje opcija potvrde
potpisa datoteka.
 Pravljenje rasporeda ažuriranja upravljačkih programa.

Često se mogu nabaviti novi upravljački programi za hardver koji
unapređuju rad hardvera ili interakciju sa računarskim sistemom.
Napravite raspored ažuriranja upravljačkih programa (obično je
dovoljno jednom na svakih tri do šest meseci). Da biste nado-
gradili upravljačke programe, idite na www.microsoft.com/update
i pretražite upravljačke programe. Zatim kliknite na Microsoft
Download Center: Drivers. Takođe možete da posetite veb
lokaciju proizvođača komponente da vidite da li su dostupni novi
upravljački programi.
 Pravljenje rasporeda pregleda hardvera. Hardver treba redovno
čistiti (posebno tastature i monitore), kao i pregledati zbog even-
tualnih oštećenja. Prilikom pregledanja hardvera, posebno obratite
pažnju na veze. Nije retka pojava da se kablovi upletu ili razvuku,
što može dovesti do štetnog pritiska na portove.

 Pravljenje inventara svog hardvera i označavanje hard-
vera školskim obeležjem. Najbolji način da održavate hardver
jeste da znate šta imate. Tu informaciju vam pruža inventar. Uz
to, obeležavanje hardvera identifikacionom oznakom olakšava
pronalaženje ukoliko neko ukrade hardver. Takođe, možete fizički
obezbediti hardver zaključavanjem soba u kojima se on nalazi ili
korišćenjem računarskog zaključavanja koje vezuje hardver za radni
sto ili drugi komad nameštaja.

Preventivna podrška za operativni sistem izuzetno je važna za ispravan rad
i bezbednost računarskog sistema i bilo koje mreže sa kojom je računar
povezan. Ovo su neke mere preventivne podrške za operativni sistem:

112 Poglavlje 4
 Konfigurisanje računara tako da automatski preuzimaju

ispravke za Windows XP. Ovo omogućava računarima koji su
povezani sa internetom da automatski preuzimaju ispravke za
Windows XP, što uključuje bezbednosne zakrpe i druge izvršne
datoteke. Ukoliko računar nije povezan sa internetom, preuzmite
ispravke na računaru koji jeste povezan, a zatim ih prekopirajte na
CD. Tada ih možete instalirati na računar koji nije povezan sa inter-
netom.
 Pravljenje rasporeda instaliranja ispravki za Windows XP.
Ispravke za Windows XP koje preuzmete ne instaliraju se automatski,
pa bi trebalo da napravite raspored instaliranja. Ispravke treba
instalirati barem svake dve nedelje. Međutim, ukoliko Microsoft
uoči važnu bezbednosnu ispravku, treba odmah da je instalirate da
biste sprečili neovlašćeni pristup vašim računarskim sistemima.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o dopunama za Windows XP, kliknite na Start, a zatim

na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte ažuriranje. Na kartici
Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Uključi automatsko
ažuriranje i Promeni postavke automatskog ažuriranja.
 Obavezno omogućavanje Windowsove zaštite datoteka.

Windows zaštita datoteka sprečava zamenu zaštićenih sistem-
skih datoteka, kao što su .sys, .dll, .ocx, .ttf, .fon i .exe datoteke.
Windowsova zaštita datoteka štiti sve datoteke koje je instalirao
program „Instalacija Windowsa“. Podrazumevano, Windowsova
zaštita datoteka je uvek omogućena i moguće je zameniti postojeće
datoteke samo datotekama sa Windowsovim digitalnim potpisom.
Ovu opciju nikad ne treba isključivati.
 Instaliranje i redovno ažuriranje softvera za otkrivanje virusa.
Softver za otkrivanje virusa je izuzetno važan za održavanje pra-
vilnog rada vašeg operativnog sistema. Antivirusni program treba
instalirati na svaki računar, a definicije virusa programa treba ažu-
rirati barem jedno mesečno. Konfigurišete program tako da skenira
sve medijume, na primer i diskete i CD-ove, kako bi proverio da li
na njima ima virusa pre nego što učitate podatke sa tih uređaja.
 Pravljenje diska za automatsko spasavanje sistema. Automatsko
spasavanje sistema (ASS) jeste poslednja opcija u pokušajima da se
spase oštećeni operativni sistem. ASS se odvija u dve faze: prav-

113
ljenje rezervne kopije i spasavanje. ASS pravi rezervnu kopiju i
spasava stanje sistema, usluge sistema i sve diskove koji su povezani
sa komponentama operativnog sistema. Kada spasete operativni
sistem pomoću ASS-a, spasavate samo operativni sistem; moguće je
da ćete ostati bez drugih podataka, kao što su programi, datoteke i
fascikle sa podacima.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o ASS-u, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška.

U polje za pretragu ukucajte Automatsko spasavanje sistema. Na kartici
Podudaranja pretraživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na
Pregled automatskog spasavanja sistema. Zatim, na kartici Predložene
teme kliknite na Kreiraj set za automatsko spasavanje sistema pomoću
rezervnih kopija i Spasavanje otkazivanja sistema pomoću automatskog
spasavanja sistema.
Zahvaljujući programu Microsoft Windows XP Servisni paket 2, pružanje

podrške za operativni sistem nikada nije bilo lakše. Dva velika pobolj-
šanja u Windows XP Servisnom paketu 2 jesu Windows Security Center
(Windowsov bezbednosni centar) – centralizovano mesto na kojem kori-
snici mogu da podese željeni nivo računarske zaštite, i ugrađeni blokator
iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer.
Windowsov bezbednosni centar ima tri funkcije: Zaštitni zid, Automatsko
ažuriranje i Zaštita od virusa. Windowsov bezbednosni centar povremeno
pregleda korisničke računare kako bi proverio da li je korisnik svestan sta-

tusa svake funkcije kada je isključena ili kada nije ažurirana.

114 Poglavlje 4

115
Windowsov zaštitni zid nadgleda sve aplikacije i izvore koji bi potenci-
jalno mogle da naškode korisničkom računaru. Donja slika prikazuje rad
Windowsovog zaštitnog zida:
Windows automatsko ažuriranje

Windowsovo automatsko ažuriranje je jedan od mnogih načina na koje
Microsoft pokazuje svoju brigu za bezbednost i privatnost svojih kori-
snika. Microsoftovi inženjeri vredno su radili na tome da operativni sistem
Windows XP bude bezbedniji, brži i moćniji, a i dalje jednostavan za upo-
trebu.
Zahvaljujući aplikaciji Windows bezbednosni centar, preuzimanje i insta-

liranje ispravki je postalo mnogo jednostavnije. Korisnici samo treba da
provere da li je Windows automatsko ažuriranje uključeno (što je podraz-
mevano) i izmene vreme (ako je potrebno) za automatsku proveru, pre-
uzimanje i instaliranje ispravki sa interneta. Ono na šta korisnici treba da
obrate pažnju jeste da računar mora biti uključen u vreme kada je zakazano
ažuriranje.

116 Poglavlje 4
Blokator iskačućih prozora

Kad korisnik posećuje nepouzdane veb lokacije, često se pojavljuju iskačući
prozori. Neki iskačući prozori sadrže promotivni materijal, a neki mogu da
preuzmu i instaliraju špijunski softver bez znanja korisnika.
Windows XP Servisni paket 2 ima ugrađenu funkciju blokatora iskačućih
prozora koja jača bezbednost programa Internet Explorer. Korisnik može
da izabere da li će blokirati sve iskačuće prozore, dozvoliti pojavu samo
pouzdanih iskačućih prozora ili dozvoliti pojavu svih iskačućih prozora.
Podrška za mreže
Preventivna podrška za mreže napravljena je da zaštiti vašu mrežu od unu-
trašnjih i spoljašnjih pretnji i da obezbedi održavanje mrežnih veza kad god
je to moguće. Evo nekih mera preventivne podrške za mreže:

117
 Omogućavanje zaštitnog zida za sve veze vaše mreže sa inter-
netom. Zaštitni zid je hardver ili softver koji sprečava određenom
tipu internet saobraćaja da uđe u vašu mrežu. Windows XP
Professional ima ugrađenu funkciju zaštitnog zida za mrežne veze;
međutim, zaštitni zid internet veze (Internet Connection Firewall
– ICF) treba omogućiti samo za direktno povezivanje sa internetom.
Ne treba ga omogućiti za vezu pojedinačnog računara sa školskom
mrežom.
VIŠE INFORMACIJA
Da biste saznali više o zaštitnim zidovima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i

podrška. U polje za pretragu ukucajte zaštitni zid. Na kartici Predložene teme
rezultata pretrage, kliknite na Pregled zaštitnog zida internet veze.
 Podešavanje nivoa bezbednosti za zone programa Microsoft

Internet Explorer. Microsoft Internet Explorer definiše različite
mrežne zone. Važno je da nivo bezbednosti za svaku zonu bude
podešen na odgovarajući način. Da biste pristupili podešavanju
nivoa bezbednosti, otvorite Internet Explorer. U meniju „Alatke“,
kliknite na „Internet opcije“, a zatim na karticu „Bezbednost“.
Kliknite na svaku zonu, a zatim podesite bezbednosne postavke za
svaku zonu po dole navedenoj listi.
o Internet zona. Ovo je bezbednosna postavka za sve internet
lokacije koje se ne nalaze ni u jednoj od drugih zona. Podesite
nivo bezbednosti na Srednje ili više.

o Lokalna Intranet zona. Ovo je bezbednosna postavka za mrežu
na kojoj se računar nalazi. Ukoliko je mreža bezbedna, podesite
na Srednje-nisko. Ukoliko niste sigurni da li je mreža bezbedna,
podesite nivo bezbednosti na Srednje ili više.
o Zona poverljivih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko
su u nju unete neke lokacije. U ovu zonu unesite samo one
lokacije kojima apsolutno verujete. Pošto se sadržaj ili vlasnik
lokacije (a samim tim i bezbednost) mogu promeniti, podesite
nivo bezbednosti za ovu zonu na Srednje ili više.
o Zona ograničenih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko
su u nju unete neke lokacije. Na ovu listu treba uneti lokacije za
koje sumnjate da su opasne pošto imaju zlonamerni kôd. Uvek
podesite nivo bezbednosti za ovu zonu na Visoko.

118 Poglavlje 4
Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu školu
U ovoj vežbi, radićete sa instruktorom ili savetnikom iz osoblja i

školskim osobljem za tehnološku podršku na uočavanju mera pre-
ventivne podrške koje već postoje i određivanju onih mera koje se
mogu i koje bi trebalo primeniti.
SAVET
Pregledajte još jednom okvire „Više informacija“ u odeljku Preventivna podrška

ovog poglavlja. Pregledajte pomoćne teme koje ste dobili prilikom pretraga i istražite
još neke ideje za mere preventivne podrške.
1. Navedite mere preventivne podrške koje već postoje u vašoj školi:

Preventivna korisnička podrška
___________________________________________
___________________________________________
Preventivna hardverska podrška
___________________________________________
___________________________________________
Preventivna podrška za operativni sistem
___________________________________________
___________________________________________
Preventivna podrška za mreže
___________________________________________
___________________________________________
2. Navedite mere preventivne podrške za koje mislite da mogu i da
bi trebalo da se primene u vašoj školi. Za svaku ideju navedite
resurse koji bi vam bili potrebni za primenu. Na primer, možda su
vam potrebna dva tehničara za ažuriranje koje se sprovodi svake
dve nedelje ili vam je možda potrebna disketa kako bi svaki korisnik
napravio disketu za poništavanje lozinke.
Preventivna korisnička podrška
___________________________________________

119
___________________________________________
Preventivna hardverska podrška
___________________________________________
___________________________________________
Preventivna podrška za operativni sistem
___________________________________________
___________________________________________
Preventivna podrška za mreže
___________________________________________
___________________________________________
Korišćenje pomoći sa udaljene tačke

SAVET
„Pomoć sa udaljene tačke“ je dostupna samo u sistemu Windows XP.
„Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional

koja omogućava tehničaru službe za pomoć ili drugoj osobi zaduženoj za
podršku da se sa udaljene tačke poveže sa korisničkim računarom i reši
problem. Pomoć sa udaljene tačke može se koristiti za rešavanje velikog
broja problema. Posebno je korisna za tehničare podrške koji sa korisnikom

pričaju telefonom. Umesto da pokušava da naslepo vodi korisnika kroz
komplikovane korake rešavanja problema, tehničar može da se poveže
sa korisnikovim računarom i da reši problem sa udaljene tačke. Pomoć sa
udaljene tačke vam omogućava:
 Ćaskanje sa korisnikom.
 Pregled radne površine korisnika.
 Preuzimanje deljene kontrole nad korisnikovim računarom ako
korisnik to dopusti.
 Slanje datoteka ka korisniku i primanje datoteka od korisnika.
Pomoć sa udaljene tačke može vam uštedeti mnogo vremena. Ukoliko
možete da rešite problem sa udaljene tačke, ne morate da trošite dragoceno
vreme za odlazak do radne stanice korisnika. Na primer, kada treba da
uklonite neispravan upravljački program sa korisnikovog računara, možete
120 Poglavlje 4
da upotrebite „Pomoć sa udaljene tačke“ za uklanjanje tog upravljačkog

programa. Zatim možete da pošaljete ispravni upravljački program i da ga
instalirate na korisnikov računar.
Kako se koristi pomoć sa udaljene tačke

Pre nego što počnete da pomažete korisniku sa udaljene tačke, korisnik
mora da započne sesiju pomoći sa udaljene tačke.
Uspostavite vezu pomoći sa udaljene tačke

Sesija se uspostavlja u tri faze:
2
2
1
1 3
3
Slika 4-2 Proces zahtevanja „Pomoći sa udaljene tačke“
1. Korisnik traži pomoć slanjem poziva.

a. Kliknite na dugme Start, kliknite na Pomoć i podrška (Help
and Support), pod Traženje pomoći (Ask for assistance),
kliknite na Pozovi prijatelja da se poveže sa tvojim računa-
rom preko pomoći sa udaljene tačke (Invite A Friend To
Connect To Your Computer With Remote Assistance), a za-
tim kliknite na Pozovi nekog da ti pomogne (Invite Someone
To Help You).

121
b. Izaberite način slanja poziva, ispunite podatke pomoćnika, a za-
tim kliknite na Pozovi ovu osobu (Invite this person). Možete
poslati poziv pomoću programa Microsoft Windows® Messenger,
e-pošte ili tako što ćete sačuvati poziv kao datoteku i poslati je
pomoćniku.
c. Ukucajte svoje ime i poruku, kliknite na Nastavi (Contiune),
podesite rok trajanja poziva, ukucajte i potvrdite lozinku, a zatim
kliknite na Pošalji poziv (Send invitation).
2. Tehničar odgovara na poziv za pomoć sa udaljene tačke.
a. Za otvaranje poziva, dvaput kliknite na datoteku pod imenom
rcbuddy.MsRcIncident.
b. Ukoliko se pojavi dijalog „Otvaram prilog e-pošte“, kliknite na
Otvori, a zatim kliknite na U redu (OK).
c. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ ukucajte lozinku, a zatim
kliknite na Da (Yes).
3. Korisnik prihvata pomoć tehničara.
a. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Da (Yes) da
biste omogućili tehničaru da vidi vaš ekran i da ćaska sa vama.
Deljena kontrola nad korisnikovim računarom

Tehničarova konzola prekriva celi monitor i ima dva okna. Manje, levo
okno sadrži tehničarovu oblast za ćaskanje, gde pomoćnik šalje poruke
i prima poruke od korisnika. Veće, desno okno sadrži oblast sa ekranom
korisnika, uključujući korisnikovu konzolu za pomoć sa udaljene tačke,
meni Start i traku za zadatke. U tom oknu pomoćnik može da vidi sve što
se pojavi na korisnikovom ekranu. Tehničarove kontrole se nalaze na vrhu

konzole pomoćnika.
Nakon što korisnik prihvati tehničarovu pomoć, tehničaru će se prikazati
korisnikova radna površina unutar prozora za pomoć sa udaljene tačke.
Tehničar tada može da traži deljenu kontrolu nad korisnikovim računarom
da bi rešio problem ili izvršio druge zadatke.

122 Poglavlje 4
Tehničarove
kontrole
Oblast za
ćaskanje
Korisnikova
konzola
Slika 4-3 Tehničarova konzola za pomoć sa udaljene tačke
Konzola „Pomoć sa udaljene tačke“ sadrži:

 Preuzmi kontrolu/Prepusti kontrolu (samo tehničar). Ova
komanda korisniku šalje zahtev za deljenje kontrole nad korisniko-
vim računarom ili prepuštanje kontrole nad korisnikovim računa-
rom tokom održavanja sesije pomoći sa udaljene tačke.
 Pošalji datoteku. Ova komanda šalje datoteku sa pomoćnikovog
računara ili mreže na korisnikov računar.
 Počni razgovor. Ova komanda omogućava glasovnu komunika-
ciju na računarima sa glasovnim mogućnostima.
 Postavke. Ova komanda vam omogućava podešavanje kvaliteta
zvuka i veličine konzole.
 Prekini vezu. Ova komanda prekida vezu pomoći sa udaljene
tačke
Razmena datoteka korišćenjem pomoći sa udaljene tačke

Korisnik može da vam pošalje datoteku ili vi možete da pošaljete datoteku
korisniku preko konzole „Pomoć sa udaljene tačke“. Da bi poslao dato-
teku, tehničar ili korisnik radi sledeće:

123
1. Pošiljalac bira datoteku za slanje.
a. U konzoli „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Pošalji datote-
ku (Send a file), ukucajte putanju i ime datoteke ili kliknite na
Pretraži (Browse) da biste locirali datoteku, a zatim kliknite na
Otvori (Open).
b. Kliknite na Pošalji datoteku (Send a file).
2. Primalac čuva datoteku.
a. Kliknite na Sačuvati kao (Save as) locirajte fasciklu u koju želite
da sačuvate datoteku, a zatim kliknite na Sačuvaj (Save).
b. Ukoliko korisnik želi da otvori datoteku, klikne na dugme Da
(Yes); u suprotnom, klikne na dugme Ne (No).
3. Pošiljalac potvrđuje da je datoteka poslata.
a. Kliknite na dugme U redu (OK).
Ukoliko ste pomoćnik koji šalje datoteku korisniku, možete da delite kon-
trolu nad korisnikovim računarom i da sačuvate datoteku na ispravnoj loka-
ciji na korisnikovom računaru.
Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za povezivanje

sa udaljenim računarom
U ovoj vežbi vi i jedan partner ćete izvesti sesiju pomoći sa udaljene

tačke. Svako od vas mora imati računar i ti računari moraju biti u moguć-
nosti da komuniciraju, bilo preko interneta bilo preko obične mreže. Vi i
vaš partner treba da izvedete ovu vežbu dva puta, tako što ćete naizme-

nično igrati ulogu tehničara.
Korisnik je prijavio da računar radi veoma sporo. Sumnjate da računar

možda nema dovoljno RAM memorije za pokretanje aplikacije koju kori-
snik želi da pokrene. Uradite sledeće:
1. Zatražite od korisnika (vašeg partnera) da pošalje zahtev za pomoć
sa udaljene tačke.
2. Prihvatite zahtev.
3. Tražite deljenu kontrolu nad udaljenim računarom.
4. Na udaljenom računaru idite u dijalog „Informacije o sistemu“ i
pogledajte koliko računar ima RAM memorije (za postepena uput-
stva o pristupanju dijalogu „Informacije o sistemu“ pogledajte ode-
ljak Utvrđivanje usklađenosti hardvera i softvera u poglavlju 3).

124 Poglavlje 4
5. Zabeležite količinu RAM memorije na udaljenom računaru:

______________________________________________.
6. Zamenite uloge korisnika i tehničara i ponovite ovu vežbu.

Poglavlje
5
Podrška za hardver
 Koristite upravljač uređajima da utvrdite da li har-
dver ispravno radi.
 Odredite verovatni uzrok hardverskog problema.
 Dodajete hardver na računarski sistem.
 Ažurirate upravljačke programe i vraćate ih na ranije
verzije po potrebi.
POGLEDAJTE I OVO
Pomoć za rešavanje hardverskih problema

Rešavanje hardverskog problema je proces eliminacije. Treba da metodično
eliminišete moguće uzroke problema. Pomoć za rešavanje hardverskih
problema, koja se nalazi u dodatku A, predstavlja dijagram toka koji vas vodi
kroz proces eliminacije. Iako ovo pomagalo ne pokriva sve moguće probleme
na koje biste mogli da naiđete kod hardvera, ono je okvir koji će vam pomoći da

eliminišete određene česte hardverske probleme.
Uloga službe za pomoć u podršci za hardver se zapravo sastoji od utvr-

đivanja da li određeni hardver radi ili ne. Kod hardvera koji ne radi
ispravno, imate dve mogućnosti. Prva je da zamenite upravljački pro-
gram (softver koji omogućava hardveru da „razgovara“ sa operativnim
sistemom) ili da obavite druga podešavanja. Druga mogućnost je da
zamenite hardver.
Rešavanje mehaničkih problema

Mehanički problemi se javljaju kada postoji problem sa fizičkim radom
računara ili periferijskih uređaja. U tom slučaju obično komponenta ne
125
126 Poglavlje 5
može da se uključi ili može da se uključi, ali ne radi. Na primer, monitor

može da se uključi, ali ekran ostaje crn.
Problemi sa konfiguracijom nastaju kada komponenta ima napajanje, ali
ne radi ispravno. Ova vrsta kvarova obično ima veze sa problemima u
konfiguraciji ili upravljačkom programu, pa samim tim spada u kategoriju
problema sa konfiguracijom, o kojima će se govoriti kasnije tokom ovog
poglavlja.
Kako mehanički problemi imaju veze sa nemogućnošću dobijanja napaja-
nja ili nemogućnošću rada sa napajanjem, rešavanje mehaničkih problema
je usmereno ka izvoru napajanja, kablovima i drugim vezama.
Proveravanje veza
Prvi korak u rešavanju problema sa nekim delom hardvera jeste proverava-
nje napajanja. U mnogim slučajevima korisnici pretpostavljaju da je, pošto
je neki deo opreme nedavno bio uključen, on i dalje povezan sa izvorom
napajanja. Ovo nije uvek tačno. Bilo šta od dole navedenog može da utiče
na vezu sa napajanjem:
 Kabl za napajanje je možda izvučen iz izvora napajanja ili opreme.
 Produžni kabl za struju se možda pokvario ili je isključen.
 Utičnica se možda pokvarila ili je isključena preko prekidača za
dovod struje.
 Možda je isključen prekidač koji kontroliše izvor napajanja.
Neka korisnik proveri da li je hardverska komponenta priključena na napa-
janje. Kada je komponenta uključena, trebalo bi da svetlosni indikator
napajanja svetli. Ukoliko ne svetli, neka korisnik pritisne dugme za uklju-
čivanje komponente.
VAŽNO
Nikad nemojte isključivati ili priključivati računarski kabl za napajanje ili druge kablove
dok je računar uključen. Ugasite računar ako je to moguće. Nikad nemojte isključivati
ili povezivati periferijski uređaj, na primer monitor ili skener, na računar dok je uređaj
uključen. Tako bi moglo da dođe do strujnog udara i oštećenja uređaja.
Ukoliko pritiskanje dugmeta za uključivanje ne dovede napajanje do kom-

ponente, neka korisnik proveri sve veze. Ukoliko su sve veze na mestu, a
i dalje nema napajanja, priključite komponentu na izvor napajanja za koji
znate da radi ispravno i pritisnite dugme za uključivanje. Ukoliko se kom-

Podrška za hardver
127
ponenta i dalje ne uključuje, onda verovatno postoji mehanički problem sa
komponentom i treba da je pregleda profesionalac. U tom slučaju, nabavite
drugu komponentu za računar.
Takođe su mogli da se otkače i drugi kablovi, pa oprema zbog toga ne
radi. Na primer, kada se kabl za monitor isključi ili iz monitora ili iz raču-
nara, monitor će moći da se uključi, ali neće raditi. Kada komponenta ima
napajanje, ali ne radi, proverite sve kablove i veze. Kada je ta komponenta
periferijski uređaj i ima napajanje, ali ne radi, koristite upravljač uređajima
da proverite njeno stanje.
Korišćenje upravljača uređajima za proveravanje

ispravnosti
Upravljač uređajima je alatka sistema Windows XP Professional koja vam
omogućava da utvrdite da li operativni sistem prepoznaje neku internu ili
eksternu hardversku komponentu, kao i status te komponente. Upravljač
uređajima vam omogućava izvršavanje velikog broja zadataka u vezi sa
komponentama. Jedan od najvažnijih zadataka koje vam ova alatka omo-
gućava jeste utvrđivanje da li komponenta radi.
Da biste koristili upravljač uređajima za utvrđivanje da li neka hardverska
komponenta radi, uradite sledeće:
1. Kliknite na Start, desnim dugmetom kliknite na Moj računar (My
Computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).
2. U konzoli „Upravljanje računarom“, kliknite na Upravljač uređajima
(Device Manager). Videćete listu tipova komponenti koje su instali-

rane na računaru, kao što je prikazano na slici 5-1.
3. Kliknite na znak plus (+) pored tipa komponente koju želite da istra-
žite. Ukoliko se uređaj ne pojavi, to znači da ga operativni sistem ne
prepoznaje i da ćete morati da ga instalirate. Za instaliranje, pogledaj-
te odeljak Dodavanje hardvera dalje u ovom poglavlju.

128 Poglavlje 5
Slika 5-1 Upravljač uređajima
4. Kliknite dva puta na komponentu. Videćete karticu sa opštim podaci-

ma. (Kartica „Opšte“ za monitor je prikazana na slici 5-2.)
SAVET
Uvek je najbolje koristiti instalacioni disk koji ste dobili uz hardver ukoliko je to
moguće. Na instalacionom disku za Windows XP Professional, svi upravljački
programi se nalaze u fascikli Z:\\i386\system32 (gde je Z slovo CD-ROM
jedinice). Ukoliko nemate disk, a upravljački program koji vam je potreban ne
postoji na instalacionom disku za Windows XP Professional, pogledajte veb
lokaciju proizvođača. Na matičnoj stranici lokacije potražite veze sa „upravljačkim
programima“ ili „podrškom“.

Podrška za hardver
129
Slika 5-2 Kartica „Opšte“ u dijalogu „Svojstva“
5. Ukoliko okvir „Status uređaja“ na kartici „Opšte“ pokazuje da uređaj

ne radi ispravno, proverite da li je uređaj omogućen. Ukoliko ure-

đaj nije omogućen, kliknite na strelicu u okviru Upotreba uređaja
(Device usage) i izaberite Koristi ovaj uređaj (omogući) (Use this
defice (enable)) da biste ga omogućili.
6. Kliknite na dugme Rešavanje problema (Troubleshoot), izaberite
tip problema koji imate, a zatim pratite korake čarobnjaka za rešavanje
problema.
Dodavanje hardvera
Ukoliko ne možete da pronađete uređaj u upravljaču uređajima, to znači
da uređaj nije instaliran. Izraz „instaliran“ znači više od samog priključivanja
uređaja; uređaj je instaliran onda kada operativni sistem ima upravljački
program za taj uređaj. Kada se uređaj poveže sa računarom i ima napaja-

130 Poglavlje 5
nje (ukoliko je potrebno), za instaliranje koristite čarobnjak za dodavanje

hardvera.
Da biste dodali hardver, uradite sledeće:
1. Ubacite instalacioni CD za Windows XP Professional ili CD koji ste
dobili uz hardver u računarsku CD-ROM jedinicu (ili se pripremite da
uputite čarobnjak za dodavanje hardvera na mrežu ili lokalnu fasci-
klu koja sadrži upravljačke programe koji se dobijaju na CD-u).
2. Kliknite na Start, a zatim kliknite na Kontrolna tabla (Control pa-
nel).
3. Kliknite na Štampači i drugi hardver (Printers And Other
Hardware), a zatim pod Pogledaj takođe, kliknite na Dodaj hardver
(Add Hardware).
4. U čarobnjaku za dodavanje hardvera, izaberite Da, već sam pove-
zao hardver (Yes, I Have Already Connected The Hardware), a
zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
5. Pod „Instalirani hardver“ izaberite Dodaj novi hardverski uređaj
(Add A New Hardware Device), a zatim dva puta kliknite na du-
gme Dalje (Next). Ukoliko se hardver ne instalira, pređite na korak
6.
POGLEDAJTE I OVO
Zašto se upravljački programi kvare

Upravljački programi, softver koji omogućava pokretanje hardvera, mogu da prestanu
da rade iz više razloga:
 Operativni sistem je ažuriran.
 Ispravke za operativni sistem ili druge komponente su onemogućile rad ili oštetile
upravljački program.
 Upravljački program je oštećen zbog virusa ili neodgovarajuće računarske konfigu-
racije.
 Upravljački program je izbrisan.
 Upravljački program je ažuriran, a novi upravljački program ne radi sa operativnim
sistemom.
6. Kliknite na dugme Dalje (Next), izaberite tip hardvera koji želite da

instalirate, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

Podrška za hardver
131
7. Kliknite na Imam disk (Have disk), kliknite na Pregledaj (Browse)
da biste pronašli lokaciju diska ili fascikle, a zatim kliknite na U redu
(OK). Možda ćete morati da odredite tačnu lokaciju upravljačkog
programa na disku.
Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema

Evo još nekih saveta za rešavanje mehaničkih problema:
 Isključite komponentu, a zatim je ponovo uključite dok je pove-
zana sa računarom.
 Onemogućite, a zatim omogućite uređaj u upravljaču uređajima.
 Ponovo pokrenite računar dok je uređaj povezan.
Rešavanje problema sa konfiguracijom

Ukoliko problem koji imate sa internom ili eksternom komponentom nije
mehaničke prirode, onda je obično u pitanju problem sa konfiguracijom.
Komponente koje imaju problem sa konfiguracijom obično rade, ali ne
onako kako biste očekivali. Na primer, CD/DVD jedinica koja je konfigu-
risana za pogrešnu geografsku oblast će raditi – čućete kako se okreće
– ali neće čitati CD ili DVD diskove namenjene za tu oblast. Iako interne
komponente kao što su optički uređaji i zvučne kartice svakako mogu da
imaju mehaničkih problema, rešavanju problema sa internim komponen-
tama treba da pristupite kao da problem spada u kategoriju problema sa
konfiguracijom.

verzije
Jedan od glavnih razloga za probleme u radu sa hardverom jeste zastareo ili
oštećen upravljački program. Pošto se upravljački programi prave za odre-
đeni operativni sistem, ažuriranje operativnog sistema ili primena ispravki
za sistem može da izazove slabiji rad komponente ili potpuni prestanak
rada. Na primer, ukoliko nadogradite sistem Windows 98 na Windows XP,
štampač možda neće raditi zato što je upravljački program za štampač
posebno napravljen za Windows 98. Ako naučite kako se pronalaze, ažuri-
raju i vraćaju ranije instalirane verzije upravljačkih programa, moći ćete da
rešite mnoge hardverske probleme sa konfiguracijom.

132 Poglavlje 5
Pronalaženje upravljačkih programa

Postoje četiri glavna izvora upravljačkih programa. Za najbolje rezultate
pregledajte izvore na dole prikazanoj listi po navedenom redu.
 Prateći CD. Uz većinu hardverskih komponenti se dobija CD na
kojem se nalazi upravljački program. To je najbolje mesto za prona-
laženje upravljačkog programa za novu hardversku komponentu.
 Ažuriranje Windowsa. Microsoft vam pruža skladište najnovijih
upravljačkih programa i ispravki za operativni sistem, softver i har-
dver vašeg računara. Ažuriranje Windowsa pregleda računar i nudi
vam izbor ispravki za hardver i softver koji imate na računaru. Tada
možete da izaberete ispravku koju želite da instalirate.
 Veb lokacija proizvođača. Većina proizvođača računarskih kom-
ponenti preko svoje Web lokacije pruža najnovije upravljačke pro-
grame za sve komponente koje trenutno proizvode ili koje su ikada
pravili.
 Microsoft Windows XP Professional CD. Instalacioni CD sadrži
upravljačke programe za mnoge hardverske komponente sa
Microsoftove liste hardverske kompatibilnosti (LHK). LHK možete
pronaći na adresi http://microsoft.com/hcl.
Ažuriranje upravljačkih programa

Kad instalirate novi upravljački program za postojeću komponentu, vi
zapravo ažurirate upravljački program. Windows XP Professional olakšava
ažuriranje upravljačkih programa.
SAVET
Ukoliko ne radi CD-ROM jedinica, koristite USB jedinicu da biste iskopirali

odgovarajući upravljački program na računar.
Da biste ažurirali upravljački program, uradite sledeće:

1. Pronađite upravljački program koji vam je potreban proveravajući
gore navedene izvore.
2. Kliknite na Start, kliknite desnim dugmetom na Moj računar (My
(Device Manager).

Podrška za hardver
133
4. Kliknite na znak plus (+) pored tipa komponente čiji upravljački pro-
gram želite da ažurirate.
5. Kliknite dva puta na komponentu, a zatim kliknite na karticu
Upravljački program u dijalogu „Svojstva“ komponente. Na slici 5-3
je prikazana kartica „Upravljački program“ za čvrsti disk „toshiba“.

Slika 5-3 Kartica „Upravljački program“ u dijalogu „Svojstva“
6. Kliknite na Ažuriraj upravljački program (Update Driver).

Pokrenuće se čarobnjak za ažuriranje hardvera.
7. Ukoliko je upravljački program koji vam je potreban na CD-u, klikni-
te na „Dalje“. Ukoliko nije, izaberite opciju Instaliraj iz spiska ili sa
određene lokacije (napredno) (Install From A List Or Specific
Location [Advanced]), a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
8. Izaberite Uključi ovu lokaciju u pretragu (Include This Location
In The Search), kliknite na Pregledaj (Browse), izaberite lokaciju
upravljačkog programa, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

134 Poglavlje 5
Upravljački program bi trebalo da se instalira i da omogući uređaj. Možda

ćete morati da odete u dijalog „Svojstva“ uređaja u upravljaču uređajima i
da sami omogućite uređaj.
Vraćanje upravljačkih programa na prethodne verzije

Nekad se može dogoditi da uređaj radi ispravno, ali da upravljački program
ažurirate zato što je dostupna nova verzija. U retkim slučajevima ažurira-
nje upravljačkog programa može da izazove nepravilan rad ili prestanak
rada tog uređaja (odn. drugih uređaja). Kada se to dogodi, treba da vratite
prethodnu verziju upravljačkog programa. Na taj način se vraćate na ranije
instalirani upravljački program. U sistemu Windows XP Professional ovo
je jednostavan postupak zato što se ranije instalirani upravljački programi
čuvaju.
Da biste vratili prethodnu verziju upravljačkog programa, uradite sledeće:
1. Idite na karticu Upravljački program (Driver) u dijalogu „Svojstva“
uređaja (pogledajte prethodni odeljak za detaljna uputstva).
2. Kliknite na Vrati prethodnu verziju upravljačkog programa (Roll
Back Driver).
Instaliranje mrežnih štampača

Kada povežete računar sa štampačem koji se nalazi na istoj mreži, vi instali-
rate upravljački program za taj udaljeni štampač na lokalni računar. U ovom
postupku možete koristiti čarobnjak za dodavanje štampača.
Da biste dodali upravljački program za štampanje za mrežni štampač, ura-
dite sledeće:
1. Kliknite na Start, kliknite na Štampači i faksovi (Printers And
Faxes), a zatim pod „Zadaci štampača“ kliknite na Dodaj štampač
(Add A Printer).
2. Izaberite mrežni štampač ili štampač koji je povezan sa nekim drugim
računarom (vidi sliku 5-4), a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
3. Sledeći korak zavisi od lokacije štampača i od tipa mreže na kojoj se
nalaze računar i štampač.
 Ukoliko je mreža domen, a mrežni štampači se objavljuju u
aktivnom direktorijumu, izaberite Pronađi štampač u direk-
torijumu (Find A Printer In The Directory), a zatim kliknite
na Dalje (Next). Potom kliknite na Pronađi sada (Find now),
izaberite štampač koji želite da dodate, a zatim kliknite na du-
gme Dalje (Next).

Podrška za hardver
135
Slika 5-4 Izaberite lokalni ili mrežni štampač
 Ukoliko je štampač na mreži koja nije domen ili je domen ali

štampači nisu objavljeni u aktivnom direktorijumu, izaberite
Poveži se sa ovim štampačem (Connect To This Printer),
unesite ime servera i deljeno ime štampača u obliku \\server\
share, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
 Ukoliko se štampač nalazi na različitoj mreži od računara, a
dostupan je preko Interneta, izaberite Poveži se sa štampa-

čem na Internetu ili na kućnoj ili kancelarijskoj mreži
(Connect To A Printer On The Internet Or On A Home Or
Office Network), unesite URL adresu štampača po uputstvima,
a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
4. Izaberite da li će štampač biti podrazumevani štampač ili ne za vaš
računar, kliknite na dugme Dalje (Next), a zatim kliknite na Završi
(Finish).
VIŠe Informacija
Rešavanje problema sa vezom sa mrežnim štampačem je obrađeno u poglavlju 7

Podrška za umrežene računare.

136 Poglavlje 5
Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze

sa upravljačkim programima
Konfiguracija većine uređaja se ne sastoji samo od upravljačkog programa.
I ostale opcije konfiguracije možete pregledati u upravljaču uređajima.
Trebalo bi da se upoznate sa konfiguracijskim opcijama najvažnijih uređaja
u svom računaru. Da biste pregledali te opcije, idite u dijalog „Svojstva“
odgovarajućeg uređaja, a zatim kliknite na svaku karticu da biste pregledali
mogućnosti.
VAŽNO
Nemojte podešavati postavke u kartici „Resursi“ u dijalogu „Svojstva“ bilo kog

uređaja. Ručno podešavanje resursa je napredna veština i nije u opisu posla
tehničara službe za pomoć.
Vežba 5-1: Pronalaženje opcija konfiguracije
Preko upravljača uređajima otvorite dijalog „Svojstva“ sledećih uređaja.

Upišite opcije konfiguracije u dati prostor.
1. Disk jedinice: Kliknite na karticu Smernice (Policies). Šta tu možete
da podesite?
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
2. Disk jedinice: Kliknite na karticu Volumeni (Volumes), kliknite Popuni

(Populate), kliknite na slovo volumena, a zatim kliknite na Svojstva
(Properties). Zapišite nazive kartica koje mogu da se podešavaju.
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
3. DVD/CD-ROM jedinice: Koje su kartice i opcije konfiguracije dostu-

pne?
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________

Podrška za hardver
137
4. Mrežna veza (pod „Mrežni adapteri“): Koje kartice se pojavljuju? Na
kojoj kartici možete da podesite „Svojstva“?
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diska

Sledeći scenariji opisuju zadatke koji se obično obavljaju prilikom rešavanja
specifičnih problema sa čvrstim diskovima.
Problem: Disk radi sporo ili će uskoro ostati bez praznog prostora.
SAVET
Morate imati barem 15 posto slobodnog prostora na čvrstom disku da biste

defragmentovali disk. Ukoliko nemate toliko slobodnog prostora, pokušajte da
uklonite programe koji se ne koriste. Opcija „Pospremanje diska“ može da vam
pomogne da oslobodite prostor na čvrstom disku.
Rešenje: Defragmentujte disk da biste objedinili podatke, poboljšali spo-

sobnost operativnog sistema da piše podatke na disk i pronalazi podatke
na njemu i da biste napravili više praznog prostora na disku.
Da biste defragmentovali disk, uradite sledeće:

computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).
(Device Manager).
3. Kliknite na znak plus (+) pored stavke Disk jedinice (Disk
Drives), a zatim dva puta kliknite na čvrsti disk koji želite da defra-
gmentujete.
4. Na kartici Volumeni (Volumes) kliknite na Popuni (Populate), kli-
knite na disk jedinicu, a zatim kliknite na Svojstva (Properties).
5. Na kartici Alatke (Tools) kliknite na Defragmentiraj
(Defragment).

138 Poglavlje 5
Slika 5-5 Kartica Alatke u okviru za dijalog Svojstva
6. U dijalogu „Defragmentator diska“ (videti sliku 5-6) izaberite čvrsti

disk, a zatim kliknite na Analiziraj (Analyze).
Slika 5-6 Defragmentator diska

Podrška za hardver
139
Videćete prikaz iskorišćenosti diska u boji. Fragmentirane datoteke – one
koje se ne nalaze na jednom mestu na disku – prikazane su crvenom bojom.
Nefragmentirane datoteke – one koje zauzimaju povezan prostor na disku
– prikazane su plavom bojom. Slobodan prostor je prikazan belom bojom.
Datoteke koje se ne premeštaju prikazane su zelenom bojom. Ovakav pri-
kaz vam pomaže da lakše vidite koliko slobodnog prostora imate i kako bi
objedinjavanje fragmentiranih datoteka pomoglo. Takođe ćete videti i okvir
za poruke u kojem je navedena preporuka da li treba da defragmentirate
disk ili ne.
7. Ukoliko u okviru za poruke piše da treba da defragmentujete
disk, zatvorite sve ostale programe i kliknite na Defragmentuj
(Defragment).
Problem: Treba da oslobodite prostor na čvrstom disku.
Rešenje: Koristite „Pospremanje diska“ da biste uklonili nepotrebne dato-
teke i komprimovali stare datoteke.
2. U konzoli „Upravljanje računarom“ kliknite na Upravljač uređajima
(Device Manager).
2. Kliknite na znak plus (+) pored stavke Disk jedinice (Disk drives),
a zatim dva puta kliknite na čvrsti disk koji želite da defragmentujete.
3. Na kartici Volumeni (Volumes) kliknite na Popuni (Populate), kli-
knite na disk jedinicu, a zatim kliknite na Svojstva (Properties).
4. Na kartici „Opšte“ u dijalogu „Svojstva“ lokalnog diska, kliknite na

„Pospremanje diska“. Alatka „Pospremanje diska“ će izračunati koliko
prostora možete da oslobodite. To može potrajati nekoliko minuta.
UPOZORENJE
Nemojte uklanjati instalacione datoteke aplikacija osim ako niste

sigurni da vam je potrebno toliko prostora. Instalacione datoteke mogu
biti veoma korisne za rešavanje problema sa datotekama aplikacije ili
operativnog sistema.

140 Poglavlje 5
Slika 5-7 Pospremanje diska
6. Izaberite stavke koje želite da izbrišete ili komprimujete, a zatim kli-

knite na dugme U redu (OK).
Ukupna količina prostora na disku koji će se osloboditi menjaće se svaki
put kada izaberete ili poništite izbor neke opcije.
Vežba 5-2: Rešavanje hardverskog problema
Instruktor će vam dati računar koji ima hardverski problem. Dokumentujte

problem ispunjavanjem podataka po dole navedenim stavkama od 1 do
6. Možete da koristite Pomoć za rešavanje problema sa hardverom iz
priloga A, upravljač uređajima, kao i sve druge alatke koje imate na ras-
polaganju za dokumentovanje problema. Kada dokumentujete problem,
neka vaš instruktor odobri metodologiju rešavanja problema. Zatim rešite
problem.
Na slici 5-8 je prikazan primer dokumentovanog problema.

Podrška za hardver
141
1. Koraci u procesu otkrivanja problema:
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
2. Problem:
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
3. Nameravani koraci za rešavanje problema:
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
4. Preduzeti koraci u rešavanju problema:
________________________________________________
________________________________________________

________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
5. Da li je problem rešen?
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________

142 Poglavlje 5
6. Šta biste preduzeli u budućnosti da bi se sprečila pojava ovakvih

problema?
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________

Podrška za hardver
143
1. Koraci u otkrivanju problema:
Uključio računar. Monitor je imao napajanje, ali nije mogao ništa

da prikaže. Proverio kablove i činilo se da je s njima sve u redu.
Priključio drugi monitor, koji je ispravno radio. Otišao u upravljač
uređajima i otkrio da je upravljački program za prvi monitor star
3 godine. Računar je nedavno nadograđen na sistem Windows XP
Professional.
2. Problem:
Sumnjam na loš upravljački program za monitor.
3. Nameravani koraci za rešavanje problema:
Pronaći instalacioni disk za monitor ili otići na Ažuriranje

Windowsa i videti da li je dostupan novi upravljački program.
Ukoliko nije, otići na veb lokaciju proizvođača i preuzeti najnoviji
upravljački program za ovaj model. Zatim u upravljaču uređajima
ažurirati upravljački program. Na kraju, ponovo pokrenuti računar
sa priključenim monitorom.
4. Preduzeti koraci u rešavanju problema:
a. Nabavio instalacioni disk za monitor.

b. Pokrenuo instalacioni disk. Problem nije rešen.
c. Otišao na Ažuriranje Windowsa i izabrao ispravku za monitor.

d. Ponovo pokrenuo računar.
5. Da li je problem rešen?
Da.
6. Šta biste preduzeli u budućnosti da bi se sprečila pojava ovakvih

problema?
Kad god se neki računar nadogradi na sistem Windows XP

Professional, odmah treba otići u Ažuriranje Windowsa da bi se
instalirali najnoviji upravljački programi za opremu. Takođe, treba
pokrenuti veb lokaciju sa svim najnovijim upravljačkim progra-
mima tako da ubuduće tehničari mogu prvo da odu tamo.
Slika 5-8 Primer dokumentovanog problema

Poglavlje
6
Podrška za Windows XP
Professional
 Identifikujete najčešće probleme vezane za operativne
sisteme.
 Istražite opcije za adresiranje problema vezanih za
operativne sisteme.
 Utvrdite kada i kako koristite bezbedni režim,
LastKnownGood konfiguraciju i opcije pokretanja
konzole za oporavak sistema (Recovery Console).
 Utvrdite kada i kako da vratite računar u prethodno
stanje korišćenjem opcije System Restore i Automatski
oporavak sistema (Automated System Recovery).
 Kreirate virtulenu RAM memoriju da biste poboljšali
performanse operativnog sistema i aplikacija.

Kada operativni sistem ne radi ispravno, korisnici često ne mogu da
pokrenu nijedan drugi program, i zbog toga ne mogu da rade svoj
posao. Rizik od gubitka važnih podataka takođe postoji ako se problemi
ne reše. U ovom poglavlju, istražićete najčešće probleme vezane za
operativne sisteme na koje nailaze korisnici i istražićete opcije za utvr-
đivanje tih problema.
Najuobičajeni problemi vezani za

operativne sisteme
Neki od najčešćih problema sa kojima se korisnici sreću u operativnim
sistemima su:
145
146 Poglavlje 6
 Uređaj ne odgovara nakon promene upravljačkog programa (dri-

vera).
 Operativni sistem postaje nestabilan nakon instaliranja upravljačkog
programa ili neke druge aplikacije.
 Operativni sistem ne odgovara ili se ne pokreće ispravno.
 Operativni sistem se uopšte ne pokreće.
Operativni sistem radi veoma sporo kada je istovremeno pokrenuto više
aplikacija.
Sledeći odeljci opisuju metode utvrđivanja svakog od ovih problema. Te
metode se takođe mogu koristiti za utvrđivanje raznih drugih problema sa
operativnim sistememima.
savet
Treba da probate ove alatke po redu po kojem su navedene. Drugim rečima,

pokušajte prvo da pokrenete sistem u bezbednom režimu (safe mode), zatim
probajte Last Known Good konfiguraciju, i tako dalje.
Pokretanje operativnog sistema korišćenjem

posebnih alatki
Windows XP Professional dobijate sa nekoliko alatki koje vam omoguća-
vaju da ga pokrenete kada se ne pokrene normalno. Korišćenjem jedne od
tih alatki, možete ili rešiti problem (troubleshoot) ili računar vratiti u pret-
hodno stanje (restore) u konfiguraciju za koju se zna da je radila ispravno.
Kada naiđete na problem pokretanja operativnog sistema, prvo što treba da
uradite jeste da ga pokrenete s jednom od sledećih posebnih alatki:
1. Bezbedni režim (Safe mode)
2. Poslednja dobra konfiguracija (LastKnownGood configuration)
3. Konzola za oporavak sistema (Recovery Console)
Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu

Kada Windows XP Professional ne radi normalno, vaš prvi korak ka utvr-
đivanju problema je ponovno pokretanje računara u bezbednom režimu.
Bezbedni režim je opcija naprednog pokretanja sistema (Advanced boot
option). Opcije naprednog pokretanja sistema u operativnom sistemu

147
Windows XP Professional omogućavaju vam da pokrenete računar kada
ne možete normalno da ga pokrenete. Bezbedni režim je opcija naprednog
pokretanja sistema koja se najčešće koristi.
Bezbedni režim je kreiran da bi vam pomogao da ograničite fokus pri napo-
rima u rešavanju problema. Kada pokrenete računar u bezbednom režimu,
pokrećete ga sa ograničenim brojem podrazumevanih postavki i upravljač-
kih programa. U to spadaju VGA video upravljački program, upravljački
program za Microsoft miša i minimalan broj upravljačkih programa uređaja
koji su neophodni za pokretanje računara. Kada se računar ne pokrene
nakon instalacije novog softvera, možda ćete moći da ga pokrenete u bez-
bednom režimu sa minimalnim brojem usluga koje su pokrenute, i zatim da
promenite postavke vašeg računara ili da uklonite novije instaliran softver
koji možda uzrokuje problem.
Da biste pristupili bezbednom režimu, treba da kliknete na taster F8 kada
se to bude zatražilo od vas tokom procesa pokretanja računara. Potom ćete
videti tri opcije bezbednog režima na stranici Opcije naprednog pokretanja
(Advanced Boot Options) kao što je prikazano na slici 6-1. One su opisane
u tabeli 6-1. Izaberite odgovarajuću opciju korišćenjem tastera sa streli-
cama.
Slika 6-1 Stranica napredne opcije pokretanja sistema

148 Poglavlje 6
Tabela 6-1 Opcije Bezbednog režima
Opcija bezbednog režima Opis

Bezbedni režim (Safe Mode) Pokreće računar korišćenjem samo
minimum usluga i upravljačkih
programa.
Bezbedni režim sa umrežavanjem (Safe Pokreće računar koristeći samo
Mode with Networking) minimum usluga i upravljačkih
programa plus mrežne veze.
Bezbedni režim sa komandom linijom Pokreće računar koristeći samo
(Safe Mode with Command Prompt) minimum usluga i upravljačkih
programa; nakon prijavljivanja,
komandna linija se prikazuje
umesto radne površine Windowsa
XP Professional, menija Start i trake
zadataka.
Ako se tokom rada u bezbednom režimu simptomi ne pojavljuju ponovo,

onda miminum usluga i upravljački program nisu deo problema.
Ako računar pokrenete u bezbednom režimu i simptomi se ponovo pojav-
ljuju, onda se oni odnose na minimum usluga i upravljačke programe. Ako
je to slučaj, pokušajte da vratite računar u prethodno stanje koristeći ili
alatku Poslednja dobra konfiguracija ili koristeći alatku Oporavak sistema
(System Restore) o kojima ćemo kasnije govoriti u ovom poglavlju.
Ako se računar ne pokrene uspešno koristeći bezbedni režim, onda će
vam možda trebati akatka Konzola za oporavak (Recovery Console) da
biste popravili sistem ili pokrenuli računar koristeći alatku Poslednja dobra
konfiguracija o kojoj se piše u sledećem odeljku.
Pokretanje operativnog sistema korišćenjem alatke

LastKnownGood Configuration
Ako se vaš računar ne pokrene u bezbednom režimu, onda je možda pro-
blem nastao zbog promene koja je načinjenja računaru. Možda ćete moći
da iskoristite alatku LastKnownGood configuration da biste opozvali
promenu koja je izazvala problem. LastKnownGood configuration je konfi-
guracija koja se pokrenula poslednji put kada se Windows uspešno pokre-
nuo.

149
Razumevanje alatke LastKnownGood Configuration
Registrator (Registry) je baza podataka koja sadrži sve informacije o
konfiguraciji računara. Registrator je načinjen od hijerarhijskog grupisanja
ključeva i potključeva, sličnim onima prikazanim na slici 6-2. Ključevi i
potključevi su poput fascikli i potfascikli. Control set je potključ koji sadrži
sistemske informacije, kao što su koje usluge treba pokrenuti i koje uprav-
ljačke programe uređaja učitati kada se računar pokrene. Konfiguracija
(configuration) je pokazivač koji se nalazi u KEY_LOCAL_MACHINE\
SYSTEM\SELECT potključu registratora. Pokazivači u ovom potključu
pokazuju na kontrolne postavke (control sets). Jedna od tih konfigura-
cija je LastKnownGood Configuration. LastKnownGood Configuration je
poslednja kontrolna postavka koja je korišćena da bi se uspešno pokrenuo
računar.

Slika 6-2 Postavke konfiguracije
Kada koristiti alatku LastKnownGood Configuration

Koristite alatku LastKnownGood Configuration da biste rešili razne pro-
bleme koji su opisani u tekstu ispod.
 Nakon što je instaliran novi upravljački program uređaja, opera-
tivni sistem se ne odaziva. Ova konfiguracija neće sadržati bilo
kakve informacije o novom, verovatno oštećenom, upravljačkom
programu.
Kritični upravljački program uređaja je onemogućen. Ako su izvesni kritični

upravljački programi oštećeni, operativni sistem automatski vraća konfigu-

150 Poglavlje 6
raciju na LastKnownGood Configuration sledeći put kada se računar bude

pokrenuo.
Kada NE koristiti alatku LastKnownGood Configuration

LastKnownGood Configuration ne deluje ako ste se prijavili na računar
nakon što je načinjena promena koju ste želeli da spasete. To je zato što
se sistemske informacije kopiraju u LastKnownGood Configuration kada
se prijavljujete. Takođe ne deluje prilikom rešavanja problema pokretanja
sistema koje su uzrokovali hardver, oštećene datoteke ili problemi koji nisu
vezani za promene sistemske konfiguracije.
Da biste pokrenuli računar koristeći alatku LastKnownGood Configuration,
uradite sledeće:
1. Nemojte se prijavljivati.
2. Ponovo pokrenite računar i kada vidite upit Please Select The
Operating System To Start (Molimo izaberite da se pokrene operativni
sistem), kliknite na taster F8.
3. Koristite taster sa strelicom da biste označili LastKnownGood
Configuration, i zatim kliknite na taster Enter.
4. Ako imate konfiguraciju sa dva operativna sistema (dual-boot konfi-
guraciju), izaberite koji operativni sistem želite da pokrenete i zatim
kliknite na taster Enter.
Pokretanje operativnog sistem korišćenjem alatke

Konzola za oporavak sistema (Recovery Console)
Ako vam bezbedni režim i LastKnownGood Configuration konfiguracija
ne omogućavaju da pokrenete računar i rešite problem, onda korisite
alatku Konzola za oporavak sistema (Recovery Console). Možete instalirati
Konzolu za oporavak sistema kao opciju za pokretanje nakon instaliranja
operativnog sistema ili ga možete pokrenuti sa Windows XP Professional
CD-a. Instaliranje Konzole za oporavak sistema vam omogućava da je iza-
berete kao opciju na meniju za izbor operativnog sistema.
Kada koristite Konzolu za oporavak sistema da biste pokrenuli operativni
sistem, možete izvesti veliki broj zadataka, uključujući:
 Čitanje i pisanje podataka na lokalnu jedinicu koja je formatirana u
FAT ili NTFS sistemu datoteka.
 Kopiranje važnih podataka na prenosivi medij, kao što je disketa ili
CD.

151
 Formatiranje jedinica na čvrstom disku.
 Obnavljanje sistema kopiranjem datoteka sa diskete ili CD-a.
Pokretanje usluga koje treba da se pokrenu ili zaustavljanje usluga koje
uzrokuju probleme.
Instaliranje Konzole za oporavak sistema kao opcije za

pokretanje
Konzola za oporavak sistema (Recovery Console) se može instalirati kao
opcija za pokretanje samo kada Windows XP Professional radi ispravno.
Instaliranje ove konzole kao opcije za pokretanje sistema vam osigurava
da će vam uvek biti dostupna ako vam bude potrebna. Ako je ne instali-
rate kao opciju za pokretanje, onda je morate pokrenuti sa Windows XP
Professional CD-a.
Da biste instalirali Konozolu za oporavak sistema kao opciju za pokretanje
sistema, uradite sledeće:
1. Kada je pokrenut samo Windows XP Professional, stavite Windows
XP Professional CD u CD-ROM jedinicu.
2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte
cmd, i zatim kliknite na dugme U redu (OK).
3. Promenite direktorijume na vašoj CD-ROM jedinici otkucavši x: (gde
x označava slovo vaše CD-ROM jedinice).
4. Ako koristite 32-bitni računar, otkucajte \i386\winnt32.exe/cmd-
cons; ako koristite 64-bitni računar, otkucajte \ia64\winnt32.exe/

cmdcons. Potom pritisnite taster Enter.
5. Kliknite na dugme Da (Yes) da biste instalirali Konzolu za oporavak
sistema i zatim pratite uputstva na ekranu.
savet
Da biste koristili Konzolu za oporavak sistema, morate znati administratorsku lozinku

za računar. Takođe, pošto GUI režim nije dostupan, morate biti u mogućnosti da
locirate i utvrdite koje su to problematične datoteke korišćenjem osnovnih komandi.

152 Poglavlje 6
Pokretanje Konzole za oporavak sistema sa CD-a

Da biste pokrenuli Konzolu za oporavak sistema sa Windows XP Professional
CD-a, uradite sledeće:
1. Stavite Windows XP Professional CD u vašu CD-ROM jedinicu, i za-
tom ponovo pokrenite računar.
2. Kada se pojavi upit, Press Any Key To Boot From CD (Pritisnite bilo
koji taster da biste pokrenuli računar sa CD-a), pritisnite taster
Enter.
3. Na ekranu Setup Notification, pritisnite taster Enter.
4. Na ekranu Welcome To Setup, otkucajte r za oporavak sistema.
5. Izaberite koji operativni sistem želite da popravite, i zatim otkucajte
administratorsku lozinku.
6. Koristite odgovarajuće komande da biste dovršili željene zadatke.
Vežba 6-1: Razumevanje komandi Konzole za oporavak sistema
Datoteke pomoći Windowsa XP Professional sadrže svaku komandu

Konzole za oporavak sistema, komandne parametre koji se zovu svičevi
(switches) i sintaksu za njihovo korišćenje. U ovoj vežbi, napisaćete sin-
taksu komande da biste izvršili željeni zadataka u Konzoli za oporavak
sistema.
1. Da biste pronašli informacije koje su vam potrebne da uradite ovu
vežbu, kliknite na dugme Start, zatim kliknite na stavku Pomoć i
podrška (Help And Support), otkucajte Recovery Console u polju za
Pretragu (Search) i zatim kliknite na taster Enter.
2. U polju za rezultate pretrage (Search Results) kliknite na Recovery
Console Commands. Kliknite na svaku od komandi da biste pro-
našli zahtevanu informaciju za svako od dole navedenih pitanja.
3. Koja je komanda za pronalaženje spiska datoteka i potfascikli na C:
jedinici?
________________________________________________
4. Koja je komanda za brisanje datoteke virus.exe iz fascikle i386 na
jedinici D:?
________________________________________________

153
5. Koja je komanda za omogućavanje upravljačkog programa nave-
dene usluge cdrom.sys koja se nalazi u fascikli windows\system32\
drivers na jedinici C: i koja se automatski pokreće?
________________________________________________
6. Koja je komanda za dodavanje particije od 10 GB vašem jedinom
čvrstom disku?
________________________________________________
7. Koja je komanda za dodavanje novog sektora za pokretanje parti-
cije vašoj sistemskoj particiji?
________________________________________________
Vežba 6-2: Pokretanje računara korišćenjem posebnih alatki

(Special Tools)
Za svaki od sledećih scenarija, odlučite koju biste od posebnih alatki

koristili za pokretanje računara. Potom, pokrenite vaš računar koristeći
tu opciju.
1. Instalirali ste softver i vaš sistem je postao nestabilan. Želite da

utvrdite da li nestabilnost uzrokuje operativni sistem ili ne.
________________________________________________
2. Načinili ste promene u konfiguraciji i slučajno ste izbrisali kritičnu
datoteku. Računar prestaje da odgovara i kada ga ponovo pokre-
nete, ne pokreće se normalno. Kopija datoteke se nalazi na fascikli
na serveru.

________________________________________________
3. Korisnik preuzima datoteku sa poruke e-pošte, koja sadrži virus. U
mogućnosti ste da uklonite virus i želite da se uverite da su se bilo
koje vrednosti registratora koje su promenjene vratile u prethodno
stanje.
________________________________________________
4. Treba da formatirate čitav čvrst disk na računaru, ali se ne možete
prijaviti na računar da to uradite.
________________________________________________

154 Poglavlje 6
Vraćanje u prethodno stanje operativnog
sistema korišćenjem alatke Oporavak
sistema (System Restore)
Uz LastKnownGood Configuration (i vraćanje upravljačkih programa una-
zad, o kojima se razgovara u poglavlju 5), Windows XP Professional nudi
alatke Oporavak sistema (System Restore) i Automatski oporavak sistema
(Automated System Recovery) za vraćanje računara u prethodno stanje
kada želite da se uverite da nećete izgubiti bilo kakve dokumente koje
su korisnici uradili do tog momenta. Koristićete alatku Automated System
Recovery samo ako sve druge opcije za oporavak ne uspeju.
Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema

korišćenjem alatke Oporavak sistema
Oporavak sistema je komponenta Windowsa XP Professional koja vam
omogućava da računar vratite u prethodno stanje a da ne izgubite bilo koje
promene u podacima, kao što su podaci koji se nalaze u dokumentima,
Omiljenim lokacijama, slikama ili e-pošti. Oporavak sistema radi tako što
vraća operativni sistem u stanje identifikovane tačke vraćanja. Tačke vra-
ćanja se automatski kreiraju jednom dnevo u određeno podešeno vreme.
Takođe se mogu načiniti ručno. Tačke vraćanja su kao slike na vašem
računaru u određenom trenutku u vremenu. One hvataju postojeće stanje
sistema u tom trenutku. Zato što se automatske tačke vraćanja kreiraju
svaki dan, obično možete da izaberete skorašnju tačku vraćanja na koju
se možete vratiti. Možda ćete želeti da ručno kreirate tačku vraćanja pre
glavne promene načinjene na vašem sistemu, kao što je instaliranje uprav-
ljačkog programa ili aplikacije.
Kreiranje tačke vraćanja

Trebalo bi da ručno kreirate tačku vraćanja pre nego što načinite promene
na sistemskim datotekama vašeg računara ili instalirate aplikaciju, osim ako
ste sigurni da je aplikacija kompatibilna sa operativnim sistemom i svim
drugim aplikacijama koje su pokrenute na računaru.
Da biste kreirali tačku vraćanja, uradite sledeće:
1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pomoć i podrška (Help
And Support), i zatim kliknite na Pick A Task, kliknite na Undo
Changes To Your System With System Restore.

155
2. Kliknite na Create A Restore Point, kliknite na dugme Dalje
(Next), otkucajte ime tačke vraćanja (kao što je , „Pre instalacije apli-
kacije X”), i zatim kliknite na stavku Kreiraj (Create).
Vraćanje na tačke vraćanja

Alatka Oporavak sitstema čuva postojeće podatke tako što ne vraća odre-
đene datoteke u prethodnu tačku. U to spadaju sve datoteke koje su krei-
rane u Microsoft Office aplikacijama, i one datoteke kreirane u većini dru-
gih aplikacija: datoteke e-pošte, pregledane datoteke istorije i Omiljene
lokacije (Favorites). Uz to, Oporavak sistema ne vraća u prethodno stanje
ništa iz fascikle Moji dokumenti (My Documents). Da biste bili sigurni da
određene vrste datoteka neće biti vraćene u prethodno stanje, stavite ih u
faskciklu Moji dokumenti.
Windows XP kreira nekoliko vrsta tački vraćnja uključujući:
 Inicijalna sistemska tačka provere (Initial System Check Point).
Ova tačka vraćanja se kreira kada se računar prvi put pokrene nakon
nadogradnje ili instalacije Windowsa XP Professional. Vratićete se
na ovu tačku samo kada želite da izgubite sve sistemske promene
koje se dese nakon instaliranja.
 Tačka vraćanja instalacije naziva programa (Program Name
Installation Restore Point). Kada instalirate program korišće-
njem programa InstallShield ili programa za instaliranje Windows
XP Professional Installer, alatka Oporavak sistema kreira tačke vra-
ćanja. Vratićete se na ovu tačku kada želite da uklonite instalirane
datoteke i postavke registratora. Da biste se vratili na promene koje

je načinio program koji je instaliran na drugi način, izaberite prvu
tačku vraćanja pre nego što je program instaliran.
 Tačke vraćanja automatskog ažuiranja operativnog sistema Windows
XP Professional) Windows XP Professional Automatic Update
Restore Points. Kada instalirate ispravke, kreira se tačka vraćanja.
Ako preuzmete ispravke ali ih niste instalirali, tada se tačka vraća-
nja ne kreira. Vratite se na ovu tačku da biste opozvali promene
koje su nastale usled instaliranja ispravki.
 Ručno kreirane tačke vraćanja (Manually Created Restore
Points). Kada ručno kreirate tačku vraćanja, ona vam omogućava
da vratite bilo koje promene koje ste načinili nakon te tačke.
 Tačka vraćanja vraćanje operacije (Restore Operation Restore
Points). Kad god vraćate računar na prethodnu tačku, kreira se

156 Poglavlje 6
nova tačka. Vratite se na tu tačku kada želite da opozovete vraćanja

u prethodno stanje koje ste nedavno načinili.
 Tačke vraćanja nedodeljenog upravljačkog programa uređaja
(Unsigned Device Driver Restore Points). Kadgod vaš operativni
sistem detektuje da ste instalirali nedodeljeni upravljački program
uređaja, on kreira tačku vaćanja. Vratite se na ovu tačku ako uvi-
dite probleme nakon instaliranja upravljačkih programa. Međutim,
možda ćete prvo želeti da vratite upravljački program (pogledajte
odeljak Vraćanje upravljačkih programa u prethodno stanje u
Poglavlju 5).
Tačka vraćanja oporavak Microsoftovog Uslužnog programa za rezer-
vne kopije (Microsoft Backup Utility Recovery Restore Point). Odmah
pre bilo koje operacije Uslužnog programa za rezervne kopije (Backup uti-
lity), alatka Oporavak sistema kreira tačku vraćanja. Vratite se na ovu tačku
kada vi ili neko drugi izvede bilo koju akciju sa Uslužnim programom za
rezervne kopije, i ta akcija rezultuje neželjenim stanjem.
Alatka Oporavak sistema oporavlja sledeće:

Postavke registratora

Profile (samo lokalne -- profili šetajućih [roaming] korisnika se ne
opravljaju)
 COM + objekti baze podataka
 WFP.dll keš
 WMI bazu podataka
 IIS metabaza
Alatka Oporavak sistema ne oporavlja sledeće (i na njih ne utiče korišćenje
alatke Oporavaka sistema):
 Lozinke
 Korisnički kreirane podatke koji se čuvaju u korisničkom profilu
 Sadržaje u fascikli Moji dokumenti
 Sadržaje redirektovanih fascikli
 WPA postavke (Windows autentnične informacija se ne vraćaju u
prethodno stanje)
Stavke navedene u spisku FILESNOTTOBACKUP ili
KEYSNOTTORESTORE potključevima
HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\CONTROLSET001\BACKUPRESTORE
ključa u registratoru.

157
Da biste se vratili u tačku vraćanja korišćenjem alatke Oporavak sistema,
uradite sledeće:
1. Pristupite alatki Oporavak sistema kroz Pomoć i podršku.
2. Pratite instrukcije koje su prikazane u Čarobnjaku za oporavak siste-
ma (System Restore Wizard).
Oporavljanje operativnog sistema korišćenjem alatke

Automatski oporavak sistema (Automated System
Recovery)
Automated System Recovery (ASR) je poslednji izvor za vraćanje opera-
tivnog sistema u prethodno stanje. ASR oporavlja samo sistemsko stanje
operativnog sistema i konfiguracije diska; ne oporavlja bilo koje datoteke
ili aplikacije.
važno
Kada koristite ASR, svi podaci će biti izgubljeni i sve aplikacije se moraju ponovo
instalirati. Nikad nemojte izvoditi automatski oporavak sistema dok ne konsultujete
prvo svog instuktora ili savetnika i dobijete dozvolu za to.
Kreiranje ASR diskova za oporavak sistema

1. Kliknite na dugme Start, pokažite na Sve programe (All Programs), po-
kažite na stavku Pribor (Accessories), pokažite na stavku Sistemske alatke

(System Tools), i zatim kliknite na stavku Rezervno kopiranje (Backup).
2. U Čarobnjaku Uslužnog programa za rezervno kopiranje (Backup
Utility Wizard), kliknite na dugme Napredni režim (Advanced Mode).
3. Na meniju Alatke, kliknite na ASR Wizard.
4. Pratite uputstva na vašem ekranu.
važno
Trebaće vam prazna disketa od 1.44 MB da biste sačuvali postavke vašeg sistema,
i prenosivi medij kao što je CD da biste sačuvali rezervne kopije datoteka. Samo
sistemske datoteke koje su neophodne za pokretanje vašeg računara sačuvane su po
ovoj proceduri. Da biste rezervno kopirali vaše podatke, pogledajte u pomoći naslov
Rezervno kopiranje datoteka i fascikli (Backing Up Files and Folders).

158 Poglavlje 6
Spasavanje od prestanka rada sistema

korišćenjem ASR-a
1. Uverite se da imate sledeće stavke pre nego što počnete sa procedu-
rom oporavka sistema:
Vašu prethodno kreiranu ASR disketu.
Vaš prethodno kreiran medij za rezervno kopiranje.
Originalan instalacioni Windows XP Professional CD.
2. Stavite instalacioni Windows XP Professional CD u vašu CD jedinicu.
3. Ponovo pokrenite vaš računar. Ako se od vas traži da pritisnete taster
da biste pokrenuli računar sa CD-a, pritisnite odgovarajući taster.
4. Pritisnite taster F2 kada se od vas zatraži tokom instaliranja koji je u
tekstualnom režimu. Tražiće se od vas da stavite ASR disketu koju ste
prethodno kreirali.
5. Pratite uputstva na ekranu.
Smernice za vraćanje računara na prethodnu tačku

Kada vraćate računar na prethodnu tačku, uvek treba da koristite alatku
koja će biti najmanje razorna za sistem koja će vam omogućiti da načinite
željenu promenu. Koristite sledeće smernice:
 Kreirajte tačke opravka pre nego što izvedete bilo koju glavnu pro-
menu u konfiguraciji.
 Za kritične sisteme, kreirajte ASR rezervne kopije i ASR diksove u
redovnim planiranjima.
Redovno rezervno kopirajte važne podatke, kao što je nalog za praćenje
sistema službe za pomoć.
Tabela 6-2 navodi predloge za najbolje alatke za određene probleme.

159
Tabela 6-2 Preporučene alatke za određene probleme
Problem Rešenje
Nakon instaliranja ili ažuriranja Vratite upravljački program na prethodni
upravljačkog programa, uređaj upravljački program koji je radio.
prestaje da radi.
Nakon instalacije ili ažuiriranja Vratite upravljački program na prethodni
upravljačkog programa, možete da upravljački program koji je radio; ako se
se prijavite na računar ali je sistem stabilnost sistema ne popravi, koristite
nestabilan. alatku. Oporavak sistema da biste vratili
u prethodno stanje postavke operativnog
sistema u tačku oporavka pre nego što je
upravljački program bio instaliran.
Nakon instalacije ili ažuriranja Koristite alatku LastKnownGood
upravljačkog programa, operativni Configuration da biste pokrenuli računar;
sistem se ne odaziva. onemogućite upravljački program, a
zatim ponovo pokrenite računar i vratite
Nakon napravljenih izmena u Koristite alatku Oporavak sistema
konfiguraciji, operativni sistem ima (System Restore) da biste vratili računar
značajnih problema. u stanje tačke oporavka koju ste kreirali
pre napravljenih promena u konfiguraciji;
ako to ne funkcioniše, koristite alatku
LastKnownGood Configuration.
Treba da vratite operativni sistem u Koristite alatku Oporavak sistema.
prethodno stanje a da ne izgubite
podatke.

Nakon načinjenih izmena u Koristite alatku LastKnownGood
konfiguraciji, operativni sistem se ne Configuration da biste vratili operativni
odaziva. sistemu u operativno stanje.
Instalirali ste aplikaciju koja vaš Koristite alatku LastKnownGood
sistem čini nestabilnim i želite da Configuration da biste vratili bilo koje
uklonite sve komponente aplikacije. postavke registratora koje je aplikacija
možda izmenila.
Operativni sistem, uključujući alatku Koristite ASR.
LastKnownGood Configuration se ne
pokreću.

160 Poglavlje 6
Vežba 6-3: Vraćanje operativnog sistema u prethodnu tačku
Važno
U ovoj vežbi, načinićete glavne izmene u sistemu računara. Uverite se da računarski

sistem na kome radite ne sadrži važne podatke i da se može ponovo konfigurisati ako
je to potrebno.
Vaš instruktor će vam obezbediti računar na kome ćete uraditi sle-

deće zadatke. Ako bilo koji proces zatraži od vas da ponovo pokre-
nete računar, uradite to:
1. Prijavite se na računar koristeći nalog sa administratorskim privile-
gijama.
2. Kreirajte tačku vraćanja, i nazovite je Pre promene konfiguracije.
3. U programu Upravljač uređajima (Device Manager), dođite do
CD-ROM uređaja, i nadogradite upravljački uređaj na upravljački
uređaj na disketi koju vam je dao vaš instruktor. Zanemarite bilo
koje poruke upozorenja koje se pojavljuju i pokušajte da instalirate
4. Pokušajte da pristupite CD-ROM jedinici i uverite se da ne radi.
5. Koristite opciju Roll Back Driver da biste vratili na prethodni uprav-
ljački program koji je radio.
6. Proverite da li je CD-ROM jedinica opet u funkciji.
7. Kreirajte tačku vraćanja pod nazivom Aplikacija (gde je Aplikacija
ime nekritične aplikacije koja je instalirana na računar). Deinstalirajte
aplikaciju. Proverite da aplikacija nije instalirana.
8. Koristite program Oporavak sistema da biste vratili sistem u tačku
vraćanja Aplikacija. (Vaš sistem će se ponovo pokrenuti).
9. Proverite da je aplikacija koju ste izbrisali vraćena u prethodno sta-
nje.
10. Kreirajte skup ASR diskova. Sačuvajte ove diskove za kasniju upo-
trebu u slučaju da treba da oporavite operativni sistem. Upamtite
da oporavak operativnog sistema u ovom smislu znači da ćete izgu-
biti sve programe i podatke na računaru ukoliko na neki način na
kopirate te podatke na drugi sistem pre toga.

161
Povećanje virtuelne RAM memorije
Jedan od glavnih problema na koji se korisnici žale jeste da im računari
rade suviše sporo, pogotovo kad je više aplikacija, ili instanci aplikacija
otvoreno. Ovaj problem je često uzrokovan nedovoljno dostupnom RAM
memorijom. Windows XP Professional vam omogućava da povećate „vir-
tuelnu RAM memoriju” dodeljivanjem dela črvstog diska koji će raditi kao
RAM memorija. Povećavanje virtuelne RAM memorije vam pomaže da rešite
probleme vezane za nedostatak RAM memorije. Kada povećate virtuelnu
RAM memoriju, vi zapravo uvećavate datoteku stranične memorije (paging
file).
Više informacija
Za više informacija o tome kao RAM memorija, virtuelna RAM memorija, datoteka
stranične memorije (paging files) i čvrsti disk rade zajedno, pogledajte poglavlje 2
Razumevanje hardvera.
savet
Za najbolje performanse, podesite inicijalnu veličinu da ne bude manja od

preporučene veličine ispod stavke Total Paging File Size For All Drives. Preporučena
veličina je jednaka jednoj i po od veličine RAM memorije na vašem sistemu.
Da biste povećali RAM memoriju, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, desnim tasterom miša kliknite na stavku
Moj računar (My Computer), i zatim kliknite na stavku Upravljaj
(Manage) da biste pokrenuli konzolu Upravljanje računarom
(Computer Management).
2. U konzoli Computer Management, desnim tasterom miša klikni-
te na stavku Computer Management (Local) i zatim kliknite na
stavku Svojstva (Properties).
3. Na kartici Dodatni izbor, u odeljku Performanse (Performance) kli-
knite za stavku Postavke (Settings).
4. Na stranici Opcije performansi (Performance Options), u odeljku
Virtuelna Memorija (Virtual Memory), kliknite na stavku Promeni
(Change).

162 Poglavlje 6
5. Na stranici Virtuelna memorija, kliknite na stavku Custom Size, po-

desite minimalnu i maksimalnu veličinu za datoteku stranične memo-
rije i zatim kliknite na dugme U redu (OK) tri puta.

Poglavlje
7
Podrška za umrežene
računare
 Definišete glavne koncepte umrežavanja, uključujući
uloge TCP/IP, IP adresa i podmrežnih maski (subnet
mask).
 Podesite radnu grupu.
 Delite resurse u radnoj grupi ili da ih držite na sigur-
nom.
 Utvrdite polise domena.
 Pronađete i obnovite IP adrese.
 Podesite podmrežne maske.
 Obnovite mrežne veze.
 Utvridte da li problem vezan za mrežne veze dolazi od
klijenta.
 Podesite opcije interneta u programu Internet
Explorer.

Osnovni zadatak službe za pomoć u podržavanju mrežnih računara jeste
omogućavanje njihovog povezivanja u mrežu i povezivanje resursa na
mreži. U širem kontekstu, podrška za umrežene računare može zapravo
da znači upravljanje mrežom, ali ta veština je van obima posla koji
obavlja tehničar službe za pomoć. U ovom poglavlju, naučićete o zada-
cima podrške za mreže koji se mogu izvršiti na klijentskom računaru sa
Windowsom XP Professional.
Uvod u umrežavanje
Računari na mreži mogu da dele informacije i druge resurse. Resursi su
alatke ili podaci koji su potrebni korisniku, uključujući hardver, kao što
163
164 Poglavlje 7
su štampači i skeneri, aplikacije, datoteke sa podacima i još mnogo toga.

Vi umrežavate računare da bi korisnici mogli da dobiju pristup resursima
na različitim računarima sa jedne lokacije. Većinom vremena, svi računari
u školskoj računarskoj učionici, zajedno sa svim štampačima, skenerima i
drugim sličnim resursima su zajedno umreženi. Internet je veoma velika
mreža računara, koja je kreirana da omogući korisnicima pristup resursima
širom sveta.
Radne grupe
Postoje dve grupe Microsoft Windows mreža: radne grupe i domeni. Radna
grupa je grupisanje računara koji dele resurse, kao što su datoteke i štam-
pači, povezani u mrežu. Možete podesiti radnu grupu za sve računare u
računarskoj učionici tako da mogu da komuniciraju i koriste isti štampač i
skener. Radna grupa se odnosi na peer-to-peer mrežu zato što svi računari
u grupi dele resurse kao jednaki računari, ili kao „peers”. Nema potrebe
za dodeljenim serverom koji će upravljati mrežnim resursima ili komuni-
kacijom. Iz ovog razloga, mala preduzeća često koriste radne grupe, i tako
sebi štede dodatne troškove za server i serverski softver. Međutim, serveri
se mogu dodati mrežama. Serveri u mreži se zovu samostalni serveri.
Serveri u radnim grupama često čuvaju datoteke ili aplikacije koje su kori-
snicima u mreži potrebne.
Druga prednost radnih grupa jeste ta da vam treba samo jedan računar koji
je povezan sa internetom kako bi svi računari u grupi imali pristup inter-
netu. Ovaj računar je jedini vidljiv sa Interneta.
Podešavanje radne grupe sa jednim računarom

povezanim sa internetom
Da biste podesili radnu grupu, morate da dovršite Čarobnjaka za podeša-
vanje mreže (Network Setup Wizard) na svakom od računara koji želite da
pridružite radnoj grupi. Dovršavanje ovog čarobnjaka omogućava računa-
rima da komuniciraju. Takođe omogućavaju Zaštitni zid za internet vezu
(Internet Connection Firewall [ICF]) alatku za zaštitu na računaru koja se
povezuje sa internetom. ICF je softver koji obezbeđuje granicu između
mreže i spoljašnjeg sveta.
Da biste podesili radnu grupu, uradite sledeće:
1. Uverite se da računar koji želite da povežete sa Internetom ima pri-
stup interenetu.

165
2. Utvrdite ime za vašu radnu grupu. Naziv radne grupe bi trebalo da
bude opisan, na primer, Računarska učionica. Naziv ne sme da sadr-
ži bilo koji od sledećih karaktera:; : „ < > * + = \ | ? ,.
3. Uverite se da su svi računari koje želite da pridružite radnoj grupi
fizički povezani sa mrežom putem mrežnih kablova ili telefonske li-
nije.
4. Pokrenite čarobnjak za podešavanje mreže na svakom računaru koji
želite da povežete sa radnom gurpom. Da biste otvorili čarobnjak kli-
knite na dugme Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control
Panel), kliknite na Mrežne i Internet veze (Network and Internet
Connections), dvaput kliknite mišem na stavku Mrežne veze
(Network Connections), i zatim u okviru Mrežni zadaci (Network
Tasks), kliknite na opciju Podesite kućnu ili malu poslovnu mre-
žu (Setup a home or small office network). Otkucajte naziv radne
grupe kada se to bude tražilo od vas.
Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računaru

u radnoj grupi
U radnoj grupi korisnici mogu da odrede koji su resursi deljeni, a koji pri-
vatni. To znači da korisnici mogu da rade na računaru koji je deo radne
grupe, ali da i dalje čuvaju svoj posao privatnim. Na primer, korisnik možda
želi da deli sve dokumente u fascikli pod nazivom Prodajni izveštaji, ali
čuvaju sve dokumente u privatnoj fascikli Moji dokumenti. To je lako ura-
diti u radnoj grupi.
Da biste delili resurse u radnoj grupi, uradite sledeće:

1. Kliknite desnim tasterom miša na Start, a zatim kliknite na stavku
Istraži (Explore).
2. Dođite do fascikle koju želite da delite, kliknite desnim tasterom
miša na fasciklu i zatim kliknite na stavku Deljenje i bezbednost
(Sharing And Security).
savet
Dobro je ukloniti stavku Everyone Group, i individualno dodeliti dozvole. To osigurava

da samo oni specifični korisnici kojima obezbeđujete pristup mogu pristupiti fascikli
koju delite.

166 Poglavlje 7
3. Na kartici Deljenje (Sharing), kliknite na stavku Deli ovu fasciklu na

mreži (Share This Folder on the network), i otkucajte ime u polju
Deljeno ime (Share Name).
Slika 7-1 Određivanje fascikle koja se deli
Da biste označili resurse kao privatne u radnoj grupi, uradite sledeće:

1. Otvorite stavku Moj računar (My Computer).
2. Dvaput kliknite mišem na jedinicu na kojoj je instaliran Windows (na
primer, C:)
3. Dvaput kliknite mišem na stavku Dokumenti i postavke
(Documents And Settings).
4. Dvaput kliknite mišem na fasciklu vašeg korisnika.
5. Desnim tasterom miša kliknite na bilo koju fasciklu unutar vašeg ko-
risničkog profila, i zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties).
6. Na kartici Deljenje (Sharing) izaberite polje za potvrdu Make This
Folder Private.
167
Vežba 7-1: Dodelite resurse na računaru radne grupe kao
deljene ili privatne
U ovoj vežbi delićete fasciklu na računaru u radnoj grupi i zatim ćete drugu
fasciklu napraviti da bude privatna.
1. Kreirajte fasciklu na vašem računaru pod nazivom Resursi službe za
pomoć.
2. Na računaru na kojem obično radite, idite do fascikle pod nazivom
Resursi službe za pomoć i delite je. Uverite se da svaki član vaše
službe za pomoć ima pristup fascikli Full Control.
3. Na računaru na kojem obično radite, kreirajte da vaša fascikla Moji
dokumenti (My Documents) bude privatna.
više informacija
Za više informacija o koracima za deljenje resursa i čuvanjem kao privatnih, potražite

u centru za pomoć i podršku „Deljenje i bezbednost” („Sharing and Security”).
Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupi

Bezbednosne postavke bi trebalo konfigurisati na svim računarima u radnoj
grupi. To možete uraditi tako što ćete ih postaviti na svakom računaru poje-
dinačno, ili radeći sa udaljenog mesta. Da biste konfigurisali bezbedno-
sne postavke na računaru, morate biti član lokalne administratorske grupe.
Sobzirom na to da je bezbednost kritična za bilo koju mrežu, obično je
konfiguriše mrežni administrator. Nikad nemojte konfigurisati bezbednosne

postavke zbog nadgledanja kvalifikovanog profesionalca.
Ograničenja radnih grupa

Radne grupe su efikasne za mreže sa 10 ili manje računara. U radnim
grupama, svi korisnički nalozi su lokalni, što znači da svaki korisnik mora
imati lokalni korisnički nalog na svakom računaru kom on ili ona treba
da pristupi. Kada se načini izmena na korisničkom nalogu u radnoj grupi,
promena mora da se načini na svakom od računara u radnoj grupi tako da
korisnik nastavlja da ima pristup svim neophodnim resursima. Ako vaša
škola ima računarsku učionicu u kojoj svi članovi škole imaju pristup, i
računari zahtevaju od korisnika da se prijave na računar sa korisničkim
imenom i lozinkom (to je uvek dobra ideja), svaki od računara mora da
ima korisnički nalog koji je napravljen za svakog od korisnika koji će ga
možda koristiti. Ako je svakom od korisnika u školi dozvoljeno da koristi

168 Poglavlje 7
sve računare, to znači da ćete imati mnogo korisničkih naloga koje ćete
morati da održavate!
Domeni
Domeni su vrste mreža u kojima se administracija korisničkih i grupnih
naloga, računarskih naloga i polisa naloga može centralizovati. U domenu,
svaki od računara ima računarski nalog i svaki korisnik ima korisnički
nalog. Svaki nalog podleže Grupnoj polisi (Group Policy), Polisi naloga
(Account Policy) i Polisi računara (Computer Policy) koja je konfigurisana
za domen. Domenu se može pristupiti samo sa računara koji je pridružen
domenu kroz ustanovljen računarski nalog. Korisnik ne može pristupiti
domenu sa računara koji nije deo domena čak i ako korisnik ima važeći
korisnički nalog.
Zato što se korisničkim nalozima, računarskim nalozima i bezbednosnim
polisama administrira na nivou domena, korisnik može otkriti da ne može
da promeni određenje postavke na lokalnom računaru. Na primer, neke
škole ograničavaju mogućnost promene radne površine (desktop) ili čuva-
nje datoteka na bilo kojoj lokaciji sem prenosivog medija, kao što je dis-
keta ili USB jedinica. Te postavke se nazivaju polisama domena. Tehničar
službe za pomoć ne administrira polisama domena, ali ako su školski raču-
nari u domenu, trebalo bi da ste svesni polise domena tako da ne pokuša-
vate da promenite nešto što kontrolišu te polise.
Vežba 7-2: Utvrdite polise domena

Ako je vaša škola u domenu, obratite se vašem administratoru domena i
utvrdite polise koje su iznuđene za radnje koje su navedene.
1. Promena čuvara ekrana (screen saver). Ko može da promeni čuvara
ekrana? Da li su dostupne sve opcije?
________________________________________________
________________________________________________
2. Čuvanje datoteka. U kojim jedinicama i fasciklama korisnici mogu
da sačuvaju dokumente?
________________________________________________
________________________________________________
3. Polisa zaključavanja naloga. Iz koliko pokušaja korisnik može da
da ispravnu lozinku pre nego što se nalog zaključa?
________________________________________________
________________________________________________
169
4. Polisa lozinke. Koji su kompleksni zahtevi za lozinke? Koliko se
lozinki pamti u istoriji lozinki?
________________________________________________
________________________________________________
5. Dodavanje računarskih naloga domenu. Ko može dodati računar-
ski nalog domenu, i koliko naloga se može dodati?
________________________________________________
________________________________________________
Uvod u TCP/IP
Mreže ili grupe računara koje mogu da komuniciraju sa svakim od njih su u
mogućnosti da rade jer dele protokol. Protokol je skup pravila za razmenu
informacija između računara. Razmišljajte o protokolima kao o jeziku – ako
ljudi ne razgovaraju istim jezikom, ne mogu da komuniciraju. Ista stvar
je i sa računarima. Transmission Control Protocol/Internet Protocol
(TCP/IP) je protokol koji podržava internet, i on je najkorišćeniji protokol
za privatne mreže. U Windowsu XP, TCP/IP se automatski instalira.
Šta je IP adresa?
Na TCP/IP mreži, morate obezbediti IP adresu klijentima. IP adresa je
poput mejling adrese. Bez nje, klijentski računar ne može da šalje ili prima
informacije, i stoga ne može da šalje e-poštu, pristupi internetu, ili razmeni
informacije sa drugim računarima. IP adrese se sastoje iz kvarteta, ili četiri

dela, od kojih svaki ima do tri broja; na primer 172.28.141.32. Neki od kvar-
teta identifikuju mrežu na kojoj se nalazi računar, i neke od njih identifikuju
određen računar na mreži. Računari nisu jedini resursi kojima je potrebna
IP adresa. Na mreži, sav hardver ima IP adresu, uključujući mrežne štam-
pače. Mrežni štampač je povezan direktno sa mrežom, pre nego sa pojedi-
načnim računarom, i deli se. U okviru jednog računara može postojati više
adaptera. Adapteri predstavljaju fizički intefejs, poput NIC kartice ili logički
interfejs, kao što je veza pozivnog umrežavanja (dial-up connection). Svaki
od adaptera može imati svoju IP adresu.
Šta je podmrežna maska?

Podmrežna maska utvrđuje koji delovi IP adrese identifikuju mrežu, i koji
identifikuju računar. Podmrežna maska je takođe u kvartetima, i obično
u formi 255.x.x.x, gde svaki od x takođe može biti 255; na primer,

170 Poglavlje 7
255.255.255.0. Svaka škola će imati podmrežnu masku. Razumevanje IP

adresiranja i podmrežnog maskiranja je jasan proces, ali proces koji zahteva
vreme i vežbu. Za većinu delova, potrebno je samo da znate koja pod-
mrežna maska treba vašoj školi.
Šta je DHCP?
U većini škola, i za većinu radnih stanica, klijentski računari bi trebalo da
budu konfigurisani da koriste Dynamic Host Configuration Protocol
(DHCP). To omogućava klijentskim računarima da dinamički dodele IP
adrese, što znači da se klijentu dodeljuje IP adresa kada korisnik želi da kori-
sti mrežu. Korišćenje DHCP dozvovaljava velikoj mreži da deli IP adrese. Ako
ne koristite DHCP, onda morate ručno uneti statičku IP adresu na svakom od
klijentskih računara. Ovo može da potraje, i trebalo bi samo da se izvodi uz
nadgledanje vašeg mrežnog administratora. DHCP takođe automatski konfi-
guriše odgovarajuću podmrežnu masku za klijentski računar.
Šta je DNS?
Domain Name System (DNS) je baza podataka koja pridružuje IP adrese
nazivima računara i drugim informacijama. DNS vam omogućava da kon-
taktirate sa računarom korišćenjem prijateljskog naziva računara (kao što
je Marijin računar) umesto da znate IP adresu računara. DNS usluga se
nalazi na DNS serveru u domenu. DNS ne možete naći kod radnih grupa.
Korišćenje komande za oporavak

Prvi korak u rešavanju mrežnih problema jeste utvrđivanje da mrežna veza
funkcioniše i da je povezana. Windows XP Professional nudi lak način za
proveru i oporavak veze. Da biste proverili status mrežne veze, i popravili
je ako je to potrebno, uradite sledeće:
1. Locirajte ikonu za mrežnu vezu na sistemskoj traci. Sistemska polica
se normalno pojavljuje na krajnjem desnom delu Windows trake sa
zadacima (traka na dnu vašeg ekrana). Ikona za mrežnu vezu obično
izgleda kao mali ekran računara. Pređite pokazivačem preko mrežne
ikone da biste videli mrežnu vezu koju predstavlja.
2. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu za željenu mrežnu vezu a
potom kliknite na stavku Status.
3. Ako status kaže da je veza uspostavljena, onda je računar povezan sa
određenom mrežom. Ako piše da nije povezan, treba da se popravi.
U svakom slučaju, zatvorite okvir Status.

171
4. Ako veza treba da se popravi, onda kliknite desnim tasterom miša na
ikonu za vezu i kliknite na stavku Obnovi (Repair). Windows XP
Professional će pokušati da se uveri da je veza u funkciji. Ako nije u
funkciji, pokušaće da ponovo uspostavi vezu sa mrežom.
Korišćenje komande ipconfig

Komanda ipconfig je uslužni program komandne linije. Uslužni pro-
gram komandne linije je onaj koji pokrećete dok ste na komandnoj liniji,
a ne u GUI režimu. To se ponekad zove “DOS režim” zato što kada bi raču-
nari imali samo DOS operativni sistem, tako bi se sve komande izvodile.
Da biste pokrenuli osnovne ipcofig komande, uradite sledeće:
1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte
cmd (za režim komandne linije) i zatim kliknite na dugme U redu
(OK.).
2. Na komandnom prozoru, otkucajte ipconfig, i zatim pritisnite taster
Enter. Ekran izgleda kao što je prikazano na slici 7-2.
Slika 7-2 Rad uslužnog programa ipconfig
U prozoru, pogledajte informaciju za svaku od postojećih veza na računaru;

na primer, LAN i bežična veza su prikazane na slici 7-2. U te informacije
spadaju i IP adrese, podmrežna maska i podrazumevani mrežni prolaz
(gateway).

172 Poglavlje 7
Postoji mnogo parametara dostupnih za korišćenje sa ipconfig komandama.

Parametar je nešto što vi dodajete komandi da biste bili što određeniji.
Komanda ipconfig vraća postojeću informaciju za adaptere na raču-
naru. Takođe možete izvesti sledeće zadatke korišćenjem ipcofiga sa
parametrima:
 Objaviti IP adresu adaptera da bi bila dostupna drugom računaru ili
adapteru.
 Obnoviti IP adresu adaptera.
 Promeniti DNS servere koje koristi klijentski računar.
Vežba 7-3: Koristite komandu ipconfig da biste promenili IP

postavke
U ovoj vežbi, istražićete parametre koji su dosupni za korišćenje sa ipcon-
fig komandama. Potom ćete pronaći TCP/IP postavke za računar, zapi-
sati ih i zatim promeniti te postavke.
1. Pristupite Centru za pomoć i podršku (Help And Support Center),
potražite ipconfig, i potom kliknite na stavku ipconfig. Koristite
informacije koje pronađete da biste odgovorili na sledeća pitanja.
2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP konfiguracija za sve adap-
tere na računaru koji radi sa mrežom koja koristi DHCP?
________________________________________________
3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-ja za određene adap-
tere?
________________________________________________
4. Koja je komanda da vidite sve TCP/IP informacije za sve adaptere
na računaru?
________________________________________________
5. Pronađite sledeće informacije na vašem računaru, i zapišite ih
ispod.
IP adresa:
___________________________________________
Podmrežna maska
___________________________________________
Podrazumevani mrežni prolaz:
___________________________________________

173
6. Ako ste na mreži koja koristi DHCP, promenite IP adresu korišće-
njem ipconfig komande koja će trenutno pribaviti novu IP adresu.
Potom zapišite sledeće informacije.
Nova IP adresa:
___________________________________________
Nova podmrežna maska:
___________________________________________
Novi podrazumevani mrežni prolaz:
___________________________________________
7. Koje su se informacije promenile? Koje informacije se nisu prome-

nile? Zašto jesu ili zašto nisu?
________________________________________________
________________________________________________
Možete konfigurisati TCP/IP svojstva za svaku mrežnu vezu. Pre nego što
konfigurišete ova svojstva, morate imate sledeće informacije:
 Da li mreža uključuje DHCP, ili statičko IP dodeljivanje adresa? Ako
ima statičko, koja je IP adresa za vezu koju ćete izmeniti?
 Koja je podrazumevana mrežna maska za vašu školu?
 Koja je adresa podrazumevanog mrežnog prolaza za vašu školu?

Vežba 7-4: Konfigurišite TCP/IP svojstva za mrežnu vezu
Važno
Ova vežba predpostavlja da vaša školska mreža koristi DHCP. Ako ne koristi, vaš
instruktor će modifikovati ovu vežbu za vas.
U ovoj vežbi konfigurisaćete TCP/IP svojstva za mrežnu vezu.

1. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i podrazumevani
mrežni prolaz za vezu koju ćete izmeniti (pogledajte vežbu 7-3 za
detaljnije korake).
IP adresa:
__________________________________________

174 Poglavlje 7
Podmrežna maska:
__________________________________________
__________________________________________
2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Poveži se sa (Connect To),

i zatim kliknite na stavku Prikaži sve veze (Show All Connections).
3. Kliknite desnim tasterom miša na mrežnu vezu koju želite da izme-
nite, a zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties).
4. Na kartici Opšti podaci u okviru dijaloga Svojstva veze, kliknite na
stavku Internet Protocol (TCP/IP), kao što je prikazano na slici 7-3,
a zatim kliknite na stavu Svojstva (Properties).
Slika 7-3 TCP/IP svojstva
5. Izaberite dugme Koristite sledeću IP adresu (Use The Following IP

Address), unesite informacije koje ste zapisali u koraku 1 gore, i

175
zatim kliknite na dugme U redu (OK). Upravo ste izmenili IP adresu
od dinamički dodeljene adrese u statičku IP adresu.
6. Idite nazad na TCP/IP svojstva za ovu mrežnu vezu, i promenite
stvojstva izborom na stavku Dodeli automatski IP adresu (Obtain
An IP Address Automatically). Sada ste ponovo omogućili dina-
mičko ažuriranje IP adrese.
7. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i podrazumevani
mrežni prolaz za vezu (pogledajte vežbu 7-3 za detaljan opis koraka
koje treba preduzeti).
IP adresa:
_________________________________________
Podmrežna maska:
_________________________________________
_________________________________________
8. Koje su se informacije promenile? Koje se informacije nisu prome-
nile? Zašto jesu ili zašto nisu?
________________________________________________
________________________________________________
Rešavanje mrežnih problema

Nemogućnost da pristupite internetu ili resursima na mreži je čest problem
na mreži. Često se može rešiti tako što će se konfigurisati klijentski raču-
nar.
Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju

klijentskog računara
Prvi korak u rešavanju mrežnih problema jeste utvrđivanje da li je problem
nastao kod klijentskog računara, u mreži ili na resursu do kog korisnik
pokušava da dođe. Sistematski pristup će vam pomoći da utvrdite da li
se problem odnosi na klijentski računar i zbog toga zahteva konfiguraciju
klijentskog računara. Prvo treba da utvrdite sledeće:
 Da li je klijentski računar fizički priključen na mrežu? (Naravno, to
se ne odnosi na bežične prenosive računare. Za bežične prenosive
računare proverite IP adresu.)
176 Poglavlje 7
 Da li je klijentski računar član zahtevane radne grupe ili domena?

 Da li mrežni adapter ima IP adresu? Ako je nema, dodelite jednu
korišćenjem komande Popravi (Repair), pomoćnog programa
ipconfig komandne linije, ili ručno unesite jednu u TCP/IP svojstva
za mrežnu vezu.
 Da li je podmrežna maska i informacija podrazumevanog mrežnog
prolaza ispravna za klijenta? Ako nije, ispravno konfigurišite TCP/IP
svojstva.
Ako su sva TCP/IP svojstva za klijentski mrežni adapter ispravno konfiguri-
sana, onda možete biti poprilično sigurni da problem nije u vezi klijentskog
računara sa mrežom. Drugi razlozi za problem kod umrežavanja može biti
da klijentski računar nije ispravno povezan sa mrežom, ili korisnik nema
dovoljno privilegija da pristupi resursima.
Nakon što ste utvrdili da je klijentski računar ispravno povezan sa mrežom
i da je ispravno konfigurisan, morate se uveriti se resursi nalaze na raču-
naru, ili da su resursi sami za sebe dostupni na mreži. Možete se uveriti
da je računar na kome se nalaze resursi povezan sa mrežom koristeći ping
uslužni program za pingovanje.
Da biste koristili ping uslužni program, uradite sledeće:
1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucaj-
te cmd, i zatim kliknite na dugme U redu (OK).
2. U prozoru Command, otkucajte ping naziv računara, gde je naziv
računara naziv DNS računara na kojem se nalaze resursi. Ako vaša
mreža ne koristi DNS, otkucajte ping ipadresa, gde je ipadresa IP
adresa računara na kojem se nalaze resursi.
Ako vidite odgovor Request timed out, onda znači da računar na kome se
nalaze resursi nije dostupan u mreži. Taj računar mora biti odgovarajuće
povezan za korisnika da bi došao do željenih resursa.
Ako su i korisnikov računar i računar na kome se nalaze resursi ispravno
povezani sa računarom, problem može biti vezan za dozvole za deljenje ili
fascikle. Proverite dozovole za deljenje u kojima se nalaze resursi da biste
se uverili da korisnik koji pokušava da pristupi resursima ima odgovarajuće
dozvole. Ako korisnik nema odobrene dozvole, onda treba da utvrdite te
dozvole ako je to odgovarajuće. Proverite sa svojim mrežnim administrato-
rom da li korisnik treba da ima pristup resursima. Takođe, treba da konsul-
tujete mrežnog administratora da li možete da rešite problem sa korisniko-
vim pristupom resursima.

177
Konfigurisanje internet opcija na klijetskom računaru
Jedan od najčešćih problema koji ćete čuti od korisnika jeste nemogućnost
pristupa internetu, ili pristup određenim lokacijama. Ovo je obično uzro-
kovano nepravilnom konfiguracijom Internet opcija (Internet Options). Da
biste na ispravan način konfigurisali internet opcije, morate znati da li vaša
škola koristi proxy server. Ako ne koristi, morate znati ime proxy servera i
koji port koristi.
Konfigurisaćete internet opcije na klijentskom računaru koji ima instaliran
Windows XP Professional u aplikaciji Internet Explorer. Da biste pristupili
internet opcijama, otvorite program Internet Explorer, kliknite na stavku
Alatke (Tools), a zatim kliknite na stavku Internet opcije. Kao što je prika-
zano na slici 7-4, okvir za dijalog Internet opcija sadrži nekoliko kartica, od
kojih svaka ima opcije za konfiguraciju.
Slika 7-4 Okvir za dijalog Internet opcije
Neke od postavki koje možete promeniti u okviru za dijalog Internet opcije

su:

178 Poglavlje 7
 Stranica (nazvana matična stranica [home page]) koja prikazuje

prvu stranicu koju korisnik otvori u programu Internet Explorer.
 Dužina vremena koje je potrebno da bi se veb stranice keširale.
 Konfiguracija bezbednosti, privatnosti, sadržaja i pridruženih pro-
grama, kao što je program za e-poštu za korišćenje ako kliknete na
vezu za e-poštu na veb lokaciji.
Polise Internet opcija za vašu školu je najverovatnije utvrdio vaš mrežni
administrator i uprava škole. Oni bi trebalo da vam obezbede informaciju
koja vam je potrebna da biste konfigurisali postavke u okviru za dijalog
Internet opcije. Sledi opis opcija za konfigurisanje.
Kartica Opšti podaci (General Tab)

Na kartici Opšti podaci, možete konfigurisati sledeće postavke:
 Početnu stranicu koja se prikazuje kada korisnik pokrene program
Internet Explorer.
 Mesto na kome se smeštaju i osvežavaju privremene internet
datoteke (temporary Internet files). Kliknite na dugme Postavke
(Settings) da biste konfigurisali koliko često ćete čuvati i ažurirati
stranicu, iznos prostora koji je dodeljen privremenim internet dato-
tekama.
 Broj dana koliko bi program Internet Explorer trebalo da prati veb
stranice koje je posećivao korisnik. Program Internet Explorer kreira
prečice ka tim stranicama da bi povećao performanse.
Kartica Bezednost (Security Tab)

Na kartici Bezbednost, možete utvrditi postavke za svaku interenet zonu.
Postoje četiri zone, koje su opisane dole i vi treba da postavite nivo bez-
bednosti za svaku od zona.
važno
Nivo bezbednosti nikako ne treba da bude postavljen niže od

podrazumevanog.

179
 Internet. Ova zona se primenjuje na sve lokacije, a ne samo
na lokalnu mrežu. Podrazumevani bezbednosni nivo je Srednji
(Medium).
 Lokalni Intranet (Local Intranet). Ova zona predstavlja vašu
lokalnu mrežu. Podrazumevana postavka je Srednje-nisko (Medium-
low).
 Poverljive lokacije (Trusted Sites). Ova lokacija sadrži lokacije
koje su za vas poverljive i za koje znate da neće načiniti štetu na
vašem računaru ili mreži. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako
što ćete kliknuti na zonu i potom ćete kliknuti na stavku Lokacije
(Sites). Ova zona vam omogućava da stavite određene internet
lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom
bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Nisko (Low).
 Ograničene lokacije (Restricted Sites). Ova zona sadrži lokacije
koje bi potencijalno mogle da oštete vaš računar ili podatke. Morate
dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom na
Lokacije. Ova zona vam omogućava da stavite određene internet
lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom
bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Visoko (High).
Kartica Privatnost (Privacy Tab)

Kartica Privatnost vam omogućava da utvrdite kako se rukuje internet kola-
čićima za internet zone. Kolačić (cookie) je program koji kreira veb loka-
cija i koje se pohranjuju na vašem računaru kako bi se sačuvale informacije
kao što su postavke za posetu te lokacije. Neki kolačići takođe mogu da

prate informaciju o vašim navikama kretanja na Webu i koji šalju nazad
informacije organizacijama koje hostuju veb lokacije. Kroz opcije na kartici
Privatnost, možete individualno konfigurisati (ili urediti) rukovanje kolači-
ćima za specifične veb lokacije dodavanjem lokacija specijalnoj listi.
Kartica Sadržaj (Content Tab)

Kartica Sadržaj vam omogućava da kontrolišete vrste sadržaja kojima su
korisnici računara u mogućnosti da pristupe, kao i da izaberu kako se kori-
snik identifikuje.
 Alatka Savetnik za sadržaj (Content Advisor) vam omogućava da
utvrdite nivo sadržaja kojem korisnici mogu da pristupe. Nivoi se
utvrđuju ocenjivanjem jezika, golotinje, seksa i nasilja. Te postavke
će utvrditi uprava vaše škole i na njih mogu uticati država ili državni
zakoni.

180 Poglavlje 7
 Ceritifikati vam omogućavaju da odredite kako se identifikuju kori-

snici, certifikovani autoriteti i izdavači.
 Opcija Personal Information AutoComplete omogućava korisnic-
ima da utvrde da li žele ili ne da se informacije koje su isporučene
u prošlosti nekoj veb lokaciji automatski učitavaju svaki put kada
posete tu veb lokaciju. Na primer, možda ćete želeti da veb lokacija
vaše banke automatski učita vaš broj naloga svaki puta kada posetite
lokaciju. Uopšteno, karakteristika AutoComplete ne bi trebalo da
bude omogućena na deljenim računarima da bi se zaštitili privatni
podaci korisnika. Opcija Personal Information takođe uključuje
postavke za čuvanje informacija o profilu. U većini slučajeva, ove
postavke ne bi trebalo da se koriste u školskom okruženju.
Kartica Veze (Connections Tab)

Kartica Veze sadrži opcije za konfigurisanje za bilo koju vezu pozivanja
(dial-up) ili vezu virtuelne privatne mreže (VPN) na računaru, kao i za
postavke lokalne mreže (local area network) (LAN). Možete dodati, uklo-
niti ili konfigurisati postavke za pozivanje i VPN. Međutim, u postavkama
u školi najverovatnije ćete konfigurisati samo LAN postavke. Da biste to
uradili, kliknite na dugme LAN postavke (LAN Settings).
U okviru za dijalog Postavke lokalne mreže (Local Area Network (LAN)
Settings) (pogledajte sliku 7-5), utvrdili ste da li bi trebalo ili ne LAN
postavke biti automatski konfigurisane. Vaš administrator mreže bi trebalo
da utvrdi odgovarajuće vrednosti za ove postavke. Administrator mreže
bi takođe trebalo da utvrdi da li da koristi proxy server ili ne. Pristupićete
okviru za dijalog Proxy postavke (Proxy Settings) (pogledaj sliku 7-5) tako
što ćete kliknuti na dugme Više opcija (Advanced).
Slika 7-5 Local Area Network (LAN) postavke

181
Kada korisnik ne može da pristupi internet lokacijama, to je često zato što
su LAN postavke u programu Internet Explorer nepravilno konfigurisane.
Tehničar službe za pomoć mora da zna koje su odgovarajuće postavke i da
se uveri da je korisnikov računar konfigurisan da bi ga mogao koristiti.
Kartica Programi (Programs Tab)

Na kartici Programi, možete navesti koje programe operativni sistem
Windows XP Professional koristi za svaku internet uslugu, uključujući:
 HTML uređivač
 E-pošta
 Diskusione grupe (Newsgroups)
 Internet pozivi (Internet calls)
 Kalendar (Calendar)
 Spisak kontakata (Contact list)
Takođe možete utvrditi da li ili ne program Internet Explorer proverava da
li je to podrazumevani veb pregledač. Ako je vaša škola utvrdila da podr-
žava samo program Internet Explorer kao program za pregledanje, onda bi
trebalo da omogućite ovu stavku tako što ćete kliknuti na polje za potvrdu
na dnu kartice Programi.
Kartica Više opcija (Advanced Tab)

Kartica Više opcija vam omogućava da konfigurišete individualne postavke

koje utiču na pristupačnost, pregledanje, HTTP postavke, multimediju,
štampanje i bezbednost. Ne bi trebalo da menjate ove postakve osim ako
nije posebno navedeno da to uradite.
Vežba 7-5: Dokumentujte postavke Internet opcija u vašoj školi
Da biste na efikasan način rešili problem povezanosti sa internetom,

svaki tehničar službe za pomoć mora da zna odgovarajući postavke
internet opcija.U ovoj vežbi, utvrdili ste odgovarajući postavke za svaku
karticu u okviru za dijalog Internet opcije.
1. Oformite timove, i svakom timu dodelite jednu karticu u okviru
za dijalog Internet opcije. Tim je odgovoran za razumevanje svih
postavki na dodeljenoj kartici i njegovim udruženim okvirima za
dijalog ili okvire svojstava.

182 Poglavlje 7
2. Nađite se sa vašim administratorom mreže da biste utvrdili odgova-

rajuće postavke za svaku karticu i bilo koje okvire za dijalog ili okvire
svojstava kojima s može pristupiti sa kartice.
3. Ispravno konfigurišite karticu i slične okvire za dijalog ili okvire svoj-
stava i zatim napravite slike svih kartica i okvira za dijalog tako što
ćete uraditi sledeće korake.
a. Otvorite program Microsoft Bojanka (Paint). Kliknite na dugme
Start, kliknite na stavku Svi programi (All Programs), kliknite na
stavku Pribor (Accessories), a zatim kliknite na stavku Bojanka
(Paint).
b. Kliknite ispravno na konfigurisanu karticu ili na drugi okvir za
dijalog, a zatim pritistnite tastere Alt+Tab.
c. U programu Bojanka (Paint), kliknite na meni Uređivanje (Edit),
kliknite na stavku Nalepi (Paste), kliknite na stavu Uredi (Edit),
a zatim kliknite na stavku Kopiraj na (Copy To).
d. U okviru za dijalog Kopiraj na (Copy To), unesite ime slike (kao
što je naziv kartice, iza koje ide ime polja za dijalog ili okvira
svojstva koji ste otvorili na kartici). Datoteka će biti sačuvana
kao Windows datoteka rasterske slike (bitmap file).
e. Sačuvajte sve datoteke na centralnom mestu za deljenje.
4. Izaberite jednog člana tima koji će uneti sve datoteke slika u jedan
Microsoft Word dokument. Nazovite dokument IE Konfiguracija
i sačuvajte ga na deljenoj fascikli pod nazivom Resursi službe za
pomoć koju ste kreirali u Vežbi 7-1.
Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz

Windows Servisni paket 2)
Jedna od značajnih poboljšanja u okviru Windows Servisnog paketa 2 jeste
ugrađeni bloker iskačućih prozora za program Internet Explorer. Bloker
je dovoljno pametan da identifikuje koji iskačući prozor treba ili ne treba
da bude blokiran. Vi takođe imate slobodu da dodate vaše omiljene veb
lokacije Spisku izuzetaka. Takođe je dovoljno pametan da ne blokira bilo
koje iskačuće prozore sa bezbedne veb lokacije, kao što su Web lokacije
za bankarstvo na mreži, kupovinu na mreži i tako dalje.

183

Poglavlje
8
Podrška za bezbednosne
potrebe
Nakon dovršavanja ovog poglavlja moći ćete da:
 Pomognete da se poboljša bezbednost mreže sa klijens-
tke strane.
 Preduzmete određene mere da biste povećali fizičku
bezbednost hardverskog inventara.
Kao tehničar službe za pomoć, imaćete ograničenu ulogu u bezbedno-

sti vaše mreže i hardvera. Odgovornost za opsežan bezbednosni plan
leži prvenstveno kod profesionalaca kao što je vaš školski administrator
mreže, inžinjer ili arhitekta. Ali tehničar službe za pomoć može pomoći
u implementiranju preventinvih postupaka, kao što su oni koje ćete
naučiti u ovom poglavlju. Oni takođe mogu da pomognu da se napravi
inventar i označi hardver radi identifikacije.

Bezbednost mreže
Bez odgovarajućih bezbednosnih mera, računari u vašoj mreži mogu
biti izloženi mnogim različitim vrstama bezbednosnih napada. Najveća
pretnja od svih za bilo koji računar u mreži jeste zlonamerno ometa-
nje (malicious tampering), takođe poznato pod nazivom hakerisanje,
spolja ili u okviru mreže. Prepoznavanje te pretnje može biti eksterno i
interno i od presudne je važnosti za održavanje bezbednosti vaše mreže
i računara u mreži.
Eksterni hakeri mogu da dobiju pristup da bi krali ili brisali podatke i
informacije sa korisničkog naloga. Takođe, mogu da koriste mrežu kao
bazu sa koje mogu da napadnu druge mreže. Interni hakeri mogu da
dobiju pristup podacima o učenicima i njihovim ocenama ili drugim
poverljivim informacijama. Računarski virusi predstavljaju drugu pretnju.
185
186 Poglavlje 8
Virusi mogu da uzrokuju značajna oštećenja na mreži; neki su u stanju da

obrišu sve datoteke na mreži.
Važno je zaštititi mrežu od virusa i obrazovati korisnike tako da izbegnu
njihovo širenje. Kao tehničar službe za pomoć, pobrinućete se da se prate
bezbednosne mere i polise.
Preventivno delovanje
Bezbednost celokupne mreže je odgovornost administatora mreže, inže-
njera i arhitekte. Oni su odogovorni za kreiranje i implementaciju strategije
koja će zaštititi mrežu od napada. Kao tehničar službe za pomoć, možda
ćete biti odgovorni za implementiranje preventivnog delovanja kao deo
ove strategije. Preventivno delovanje je mera koju preduzimate da biste
sprečili hakere, viruse ili druge bezbednosne pretnje da napadnu mrežu.
Više Informacija
Za više informacija o preventivnim merama, pogledajte odeljak pod nazivom

Preventivna podrška u poglavlju 4.
Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa

Jedna od najvažnijih preventivnih bebzednosnih delovanja koje bi trebalo
postavite da funkcioniše za bilo koju mrežu jeste utvrđivanje i eliminisanje
virusa. Računarski virus je program kreiran da ošteti operativni sistem,
aplikacije, odnosno podatke ili da instalira neželjene aplikacije na raču-
naru. Na primer, neki virusi podešavaju matičnu stranicu programa Internet
Explorer na određenu lokaciju i dodaju neodgovarajući sadržaj na jedinicu
na čvrstom disku. Drugi virusi mogu da reformatiraju čvrsti disk, što rezul-
tuje gubitkom podataka i datoteka instaliranih na računaru. I ostali virusi
su kreirani da sami sebe repliciraju, pri tom koristeći većinu sistemskih
resursa dovodeći u pitanje performanse računara. Neki od tih virusa mogu
se replicirati kroz e-poštu, omogućavajući im da se brzo šire kroz mrežu i
da je onemoguće na efikasan način.
Jedna od vaših dužnosti kao tehničara službe za pomoć može biti instalira-
nje softvera za zaštitu od virusa. Drugi jednako važan zadatak jeste redovno
ažuriranje definicija virusa u softveru. Definicija virusa omogućava sof-
tveru za zaštitu od virusa da pronađe određeni virus i da ga očisti ili da vas
upozori na njegovo postojanje. Sa većinom softvera za zaštitu od virusa,
možete ažuririati definicije virusa i dodati nove, tako što ćete otići na veb
lokaciju za programe. Mnogi programi za zaštitu od virusa sadrže stavku
187
na meniju ili opciju koju mođete izabrati da biste otišli na veb lokaciju za
zaštitu i automatski preuzmete ispravke definicija virusa. Vaš tim službe za
pomoć bi trebalo da kreira plan za ažuriranje softver za viruse za svaki od
računara koji podržavate. Ako morate ručno da ažuirate ovaj softver, tre-
balo bi planirate da preuzimate ispravke jednom mesečno.
Dva najpopularnija softverska paketa za zaštitu od virusa su McAfee Virus
Scan i Norton AntiVirus. Uradite pretragu na vebu za „zaštitu od virusa” da
biste istražili opcije za zaštitu od virusa. Trebalo bi da obeležite veb loka-
cije koje se odnose na viruse koje ste pronašli da biste mogli periodično da
proveravate da li imaju informacije o novim virusima. Većina lokacija ne
zahteva da posedujete softver da biste mogli da pregledate listu virusa.
Korišćenje jakih lozinki

U mreži gde korisnici moraju da se prijave sa korisničkim nalogom, svakom
od korisinika treba lozinka. Ponekad, korisnici biraju lozinke koje se lako
nagađaju ili „hakuju”. Stoga, trebalo bi da se zahteva od korisnika da koriste
lozinke koje su u skladu sa kompleksnim zahtevima vaše škole.
Savet
Dodavanje umetaka (snap-ins) i kreiranje promena u konfiguraciji se automatski

čuva, bez obzira na to da li ste sačuvali konzolu. Kada sačuvate konzolu, sačuvali ste
školjku sa dodatim umetcima tako da ih možete kasnije lako otvoriti. Podrazumevana
lokacija za sačuvane konzole je fascikla administratitivnih alatki.

više informacija
Za više informacija o tome zašto koristiti jake lozinke, pogledajte odeljak pod nazivom
Uobičajene preventivne mere u poglavlju 4.
Kompleksni zahtevi za lozniku obično se konfigurišu za čitavu mrežu. Da

biste konfigurisali opcije kompleksne lozinke na svakom od računara, kori-
stite konzolu sa umetkom (snap-in) za Postavke za lokalnu bezbednost
(Local Security Settings).
Microsoftova Upravljačka konzola (Microsoft Management Console
(MMC)) se koristi za kreiranje, otvaranje i čuvanje administrativnih alatki
koje se zovu konzole. Konzole (Consoles) vam omogućavaju da načinite
administrativne promene korišćenjem GUI interfejsa. Konzola sama po sebi
nije alatka, već više školja za alatku. U konzoli možete da dodate alatke

188 Poglavlje 8
pod nazivom umetci (Snap-ins). Umetci (Snap-ins) se fokusiraju na jedno

administrativno polje, na primer kao što je lokalna bezbednost, i sadrže
postavke za konfiguraciju. Kada umetak dodate konzoli, možete da saču-
vate tu konzolu sa dodatim umetcima koje možete kasnije lako da otvorite
za korišćenje.
Da biste konfigurisali opcije za kompleksnu lozinku i poboljšali korišćenje
jakih lozinki, uradite sledeće:
1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otku-
cajte mmc i zatim kliknite na dugme U redu (OK.). Otvoriće se
Micorosoftova upravljačka konzola (Microsoft Management Console).
Pogledajte sliku 8-1, koja prikazuje okvire za dijalog koje će te videti
kako budete dovršili sledeća tri koraka.
Slika 8-1 Dodavanje umetka
2. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), a zatim kliknite na

stavku Dodaj/Ukloni umetak (Add/Remove Snap-in).

189
3. U okviru za dijalog Add/Remove Snap-in, kliknite na dugme Dodaj
(Add).
4. Označite umetak pod nazivom Grupne polise (Group Policy),
kliknite na dugme Dodaj (Add), a zatim kliknite na dugme Dovrši
(Finish).
5. Kliknite na dugme Zatvori (Close), a zatim kliknite na dugme U
redu (OK) da biste zatvorili otvorene okvire za dijalog.
6. U Konzoli1, raširite stavku Lokalne polise računara (Local
Computer Policy), raširite Konfiguracija računara (Computer
Configuration), raširite stavku Windows postavke (Windows
Settings), raširite stavku Bezbednosne postavke (Security
Settings), i zatim kliknite na stavu Smernica za lozinke (Password
Policy).
7. Postavke Smernice za lozinke su prikazane u desnom okviru konzo-
le. Postavke koje ćete izmeniti navedene su u sledećoj tabeli. Dvaput
kliknite mišem na navedene postavke i u okviru za dijalog Svojstva
(Properties) konfigurišite ih u skladu sa predloženim mininumom po-
dešavanja koji su navedeni u tabeli.
Konfiguracija Minimum predloženih postavki
Ojačati istoriju lozinki 3 zapamćene lozinke
Najduže trajanje lozinke 42 dana
Najmanja dužina lozinke 8 karaktera
Lozinka mora da bude u skladu sa Omogućeno
zahtevima za kompleksnost

Slika 8-2 ilustruje promene u konfiguraciji koje ste trebali da načinite.
Promene odmah stupaju na snagu.

190 Poglavlje 8
Slika 8-2 Postavke konfigurisanja Smernica za lozinku
8. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite na stavku

Sačuvaj (Save), otkucajte Security Console, i zatim kliknite na stav-
ku Sačuvaj (Save). To će sačuvati konzolu sa ugrađenim umetkom.
Izmene u konfiguraciji su sačuvane bez obzira na to da li ste izabrali
da sačuvate konzolu.
Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i konfigurišite

lokalnu bezbednost
Radite sa vašim administratorom mreže da biste utvrdili odgovarajuće

postavke za lokalnu bezbednost na računarima u računarnskoj laborao-
toriji ili drugim lokacijama u školi. Nakon toga uradite sledeće zadatke.
1. Kreirajte bezbednosnu konzolu koja sadrži umetak Local Computer
Security, sačuvajte ga kao Security Console, i potom ga zatvo-
rite. Pozovite se na proceduru iz prethodnog odeljka pod nazivom
Korišćenje jakih lozinki za više informacija.
2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Svi programi
(All Programs), kliknite na stavku Administrativne alatke
(Administrative Tools), a zatim dvaput kliknite mišem na Security
Console. Konfigurišite postavke Smernice za lozinku koje je utvrdi
vaš mrežni administrator.

191
3. Kreirajte novi korisnički nalog pod nazivom Korisnik10:
a. Prijavite se na računar koristeći korisnički nalog koji ima
administratorske privilegije.
b. Kliknite na dugme Start, desnim tasterom miša kliknite na
stavku Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na stavku
Upravljaj (Manage).
c. U okviru stavke Computer Management, uvećajte prozor Lokalni
korisnici i grupe (Local Users And Groups), desnim tasterom
miša kliknite na stavku Korisnici (Users), a zatim kliknite na
stavku Novi korisnik (New User).
d. Unesite sledeće informacije u okviru za dijalog Novi korisnik
(New User):
Korisničko ime Korisnik10
Opis Svojstva lozinke za testiranje
Lozinka Škola
Šta se dešava? Zašto?

___________________________________________
e. Ispravite problem koji ste otkrili, napišite vaše rešenje, uverite
se da je izabrano polje za potvrdu User Must Change Password
At Next Logon (Korisnim kora promeniti loziknu pri sledećem
prijavljivanju), i zatim kliknite na dugme Kreiraj (Create).
4. Prijavite se na računar kao Korisnik10, i promenite lozinku na onu

koja je u skladu sa zahtevima za kompleksnost.
5. Odjavite se sa računara i zatim se prijavite koristeći nalog sa admi-
nistratorskim privilegijama, u okviru stavke Computer Management,
izbrišite stavku Korisnik10.
Obezbeđivanje hardvera i softvera

savet
Ako vaša škola ima bazu podataka za praćenje inventara, trebalo bi da koristite
dokumentaciju baze podataka da biste utvrdili kako da unesete svaku stavku
imovine u bazu podataka. Pored toga što vam omogućava da pratite oznake
inventara, takođe vam dozvoljava da pratite opremu po lokaciji. Na primer, možete da
pretražujete listu sve opreme koja bi trebala da je u određenoj prostoriji.

192 Poglavlje 8
Fizička bezbednost vašeg hardvera je važna isto kao i bezbednost vaše

mreže. Na kraju krajeva, ako se računari ukradu, neće biti mreže da ih
zaštiti! Kao tehničar službe za pomoć, možete pomoći pri obezbeđivanju
fizičke bezbednosti računarske opreme tako što ćete napraviti temeljan
inventar hardvera.
Osiguravanje hardvera i softvera

Kao tehničar službe za pomoć, možete da procenite fizičku bezbednost
hardverske i softverske imovine i da napravite preporuke za njihovu
zaštitu. Jedan od prvih koraka u ovom procesu jeste istraživanje imovine
kao što su računari, štampači, ostali periferijski uređaji i softver u vašoj
školi. Prošetajte po školi sa vašim partnerom i odgovorite na sledeća pita-
nja o fizičkoj imovini:
 Kako se kontroliše pristup imovini?
 Da li se svi računari i periferijski uređaji nalaze u prostorijama koje
se mogu zaključati?
 Ako ne, da li su obezbeđene na svojim radnim stanicama bravama
za računare ili nekim drugim uređajem?
 Da li bi bilo teško ili nemoguće da neko uzme računar i da ga
ponese sa sobom?
 Da li se od korisnika traži identifikacija pre nego što im se da pri-
stup opremi?
 Kako se imovina štiti tokom tokom vannastavnog vremena u
školi?
 Da li je softver osiguran na bezbednom mestu?
 Da li je sva imovina obeležena školskim identifikacionim brojem na
dobro vidljivom mestu?
Ako fizički pristup imovini nije adekvatno kontrolisan, možete napraviti
preporuke, kao što je smeštanje računara u računarske laboratorije koji se
mogu zaključati kada nema nikoga da ih nadgleda, i obezbeđivanje imo-
vine za nameštaj korišćenjem brava za računar ili štampač (posebni metalni
kablovi koji zaključavaju imovinu i osiguravaju nameštaj) ili neki druga
sprava za zaključavanje, kao što su nepomične stege. Što je teže dobiti nea-
utorizovan pristup opremi, to je manja šansa da oprema bude ukradena.
Ako fizička imovina nije obeležena sa identifikacionim brojem škole na
dobro vidljivom mestu, preporučite ove mere bezbednosti vašem školskom
odboru za tehnologiju i vašem nastavniku službe za pomoć ili sponzoru.

193
Obeležavanje inventara sa trajnim, veoma vidljivim brojem koji može da se
prati a koji identifikuje pravog vlasnika, otežava da se ukradena oprema
proda, što znači da postoji manje šanse da bude ukradena. Takođe, olak-
šava praćenje čitave opreme i pomaže vam u evidenciji.
Sledeće alatke možete koristiti za jasno identifikovanje školske imovine kao
dela inventara:
 Trajni označivači. To su lake za korišćenje i jeftine alatke, ali
budite svesni da informacija može da se izbriše.
 Graviranje. Graviranje je komplikovanije i skuplje od trajnih ozna-
čivača. Oni takođe mogu oštetiti opremu ako se ne koristi na pravi
način.
 Aluminijumske oznake za inventar. Ove oznake su obično
napravljeno od aluminijuma sa veoma jakom nalepnicom na
poleđini. Svaka oznaka ima inventarni broj, ime vaše škole ili
školske oblasti i verovanto bar kôd kao što je prikazano na slici
dole. Možete naručiti oznake od različitih kompanija na mreži. One
su jeftine, obično možete kupiti 2000 komada za 50 dolara. Ove
oznake su idealne za zapisivanje detalja inventara u bazi podataka
za praćenje inventara.
Vežba 8-2: Inventar i nalepnica hardverskog inventara škole Deo 2: Vodič za učenike
U ovoj vežbi, radićete u parovima da biste kreirali inventar imovine škol-
skog hardvera i softvera. S obzirom na to da način čuvanja inventara
može biti specifičan za vašu školu, ova vežba opisuje zadatke koje treba
završiti, ali ne u detaljnim koracima. Ako vaša škola ima bazu podataka
za praćenje inventara, pogledajte dokumentaciju baze podataka da biste
utvrdili kako su zapisane te informacije. U suprotnom će vam vaš instruk-
tor objasniti kako da nastavite.
1. Utvrdite da li vaša škola već ima kreiran sistem za identifikovanje
imovine. Ako nema, utvrdite koju ćete metodu koristiti da identifiku-
jete imovinu.

194 Poglavlje 8
2. Pogledajte koliko vam je imovine dodeljeno.

3. Za svaku imovinu zabeležite sledeće informacije (ili informacije koje
se zahtevaju u vašoj bazi podataka ili postojećem sistemu za iden-
tifikaciju imovine).
a. Broj inventara (na primer: 0001, B2346)
b. Vrsta inventara (na primer: stoni računar, prenosivi računar,
štampač)
c. Proizvođač (primeri: Dell, Compaq, Sony, Clone)
d. Naziv modela i broj (na primer: Armada 1234, Vaio 2345, Tecra
3456)
e. Fizički opis (na primer : bež minikućište, crni prenosivi računar,
srebrni skener)
f. Fizička lokacija (na primer: računarska laboratorija A, biblioteka,
instruktorov sto u učionici 118)
Ako vaša školska baza podataka podržava praćenje imovine i

detaljni hardverski inventar, možda ćete želeti da je popunite u isto
vreme. Za hardverski inventar, uradite sledeće korake:
4. Kliknite na dugme Start, kliknite na dugme Pokreni (Run), otkucajte
msinfo32, ai zatim kliknite na dugme U redu (OK.).
5. Kliknine na znak + koji se nalazi pored Komponente (Components)
da biste proširili listu Komponenti.
6. Kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite na stavku Izvezi (Export),
otkucajte naziv datoteke Components, i zatim kliknite na dugme
Sačuvaj (Save). Datoteka pod nazivom components.txt je saču-
vana na vašoj radnoj površini. Ovo je inventar internih komponenti.
Unećete neke od ovih informacija u vašu bazu podataka hardvera.
7. Otvorite okvir za dijalog Svojstva sistema (System Properties) da
biste dobili naziv računara, i zapisali ga na inventaru hardvera.
8. Zapišite brojeve imovine i kratak opis svih periferijskih uređaja koji
su priključeni na računar, uključujući monitore, tastature, štampače
i tako dalje. Na primer, HP Monitor # 123456. (Imajte u vidu da se
mišu obično ne dodelje broj.)
9. Obavestite svoj tim kada ste dovršili vaš deo na projektu praćenja
imovine ili hardverskog inventara.

Poglavlje
9
Izvršavanje zadataka
održavanja i realizovanje
specijalnih projekata
 Izvršavate osnovne zadatke održavanja.
 Napravite raspored rutinskog održavanja za raču-
nare za koje ste odgovorni.
 Napravite listu specijalnih projekata koje članovi tima
službe za pomoć mogu da realizuju.
Služba za pomoć se organizuje da bi se rešavali računarski problemi

korisnika, ali su podjednako važne i uloge prevencije problema i rutin-
skog održavanja sistema i opreme. Članovi tima takođe mogu da rea-

lizuju niz specijalnih projekata koji omogućavaju poboljšavanje učinka
službe za pomoć, proširivanje znanja tehničara i sticanje dodatnih sred-
stava ili tehničke podrške.
Izvršavanje zadataka održavanja

Održavanje računara je osnova uspešnog rada službe za pomoć. Kada
se računari adekvatno i rutinski održavaju, služba za pomoć ima manje
problema koje treba da reši i ti problemi su manje ozbiljni.
Održavanje računara obuhvata mnoge mere preventivne podrške o
kojima ste učili u prethodnim poglavljima. Nekoliko faktora utiče na
zadatke održavanja i raspored održavanja koji ćete napraviti za vaš tim
službe za pomoć. Oni uključuju:
195
196 Poglavlje 9
 Broj računara za koje je vaša služba za pomoć odgovorna.

 Resursi koji su vam dostupni (posebno broj ljudi u timu službe za
pomoć).
 Fokus vaše službe za pomoć. Da li ste više fokusirani na korisničku
podršku u realnom vremenu i van mreže ili na održavanje raču-
nara?
POGLEDAJTE I OVO
Čarobnjak za planirani zadatak

Pomoću čarobnjaka za planirani zadatak možete podesiti da se mnogi zadaci
održavanja izvršavaju automatski. Čarobnjak pokrećete tako što kliknete na meni
„Start“, postavite pokazivač na „Svi programi“, postavite pokazivač na „Pribor“,
postavite pokazivač na sistemske alatke, a zatim kliknete na „Planirani zadaci“. Zatim
pratite uputstva čarobnjaka da biste izabrali programe ili uslužne programe koji treba
da se pokreću, kao i kada i koliko često treba da se pokreću.
 Dostupnost drugih resursa, kao što je školski ili okružni tehnološki

tim koji može da vrši održavanje.
 Starost i konfiguracija vaših računara. Na primer, računari sa manjim
čvrstim diskovima moraju češće da se defragmentuju i pospremaju
od onih sa većim čvrstim diskovima.
 Vaše smernice za upotrebu računara. Ukoliko je korisnicima zabra-
njeno da čuvaju datoteke na čvrstim diskovima računara, manja je
verovatnoća da ćete ostati bez slobodnog prostora.
U tabeli 9-1 navedeni su razni zadaci održavanja sa opisima, značajem
i preporukama za učestalost izvršavanja. Nijedan od ovih zadataka ne
treba odlagati do zakazanog vremena ukoliko postoji potreba da se izvrše
ranije.

Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekata
197
Tabela 9-1 Zadaci održavanja
Zadaci fizičkog održavanja

Zadatak Opis i koraci Značaj Učestalost
Čišćenje Koristite vlažnu krpu Čišćenje opreme Jednom na
tastatura i ili komprimovani može da spreči svaka tri meseca
miševa vazduh; možda će oštećenja.
biti neophodno da
vadite kuglice iz
miševa da biste ih
očistili.
Čišćenje ekrana Koristite proverene Ukupna čistoća Jednom nedeljno
monitora rastvore ili maramice sprečava
mogućnost da
korisnici koriste
neproverene
rastvore.
Proveravanje da Proverite da li Prevencija Jednom
li su se kablovi za su svi kablovi oštećenja mesečno
uređaje i struju dobro priključeni i kablova i
oštetili neoštećeni; proverite priključaka
sve priključke da može da smanji
biste bili sigurni da pozive korisnika
su u dobrom stanju, za pomoć i
da nisu oštećeni spreči oštećenje
ili preopterećeni opreme.
utičnicama.
Zadaci održavanja hardvera i čvrstog diska Deo 2: Vodič za učenike

Provera i Koristite čarobnjak Obezbeđuje Jednom na svaka
ažuriranje za ažuriranje korišćenje tri meseca
upravljačkih hardvera, ažuriranje optimalnih
programa Windowsa i veb upravljačkih
lokaciju proizvođača programa za
da biste pronašli i opremu.
instalirali najnovije
upravljačke
programe za hardver
(videti poglavlje 5 za
više informacija).

198 Poglavlje 9

Defragmentacija Koristite Obezbeđuje Jednom
čvrstog diska defragmentator najefikasniju mesečno do
diska da biste upotrebu čvrstog jednom na svaka
defragmentovali diska. tri meseca
čvrsti disk i
obezbedili brži i
efikasniji pristup
podacima (videti
poglavlje 5 za više
informacija);
možete da zakažete
automatsko
izvršavanje ovog
zadatka pomoću
čarobnjaka za
planirani zadatak.
Korišćenje alatke Koristite alatku Eliminiše Jednom
„Pospremanje „Pospremanje datoteke koje se mesečno do
diska“ diska“ da biste retko koriste ili se jednom na svaka
izbrisali datoteke uopšte ne koriste. tri meseca
koje se ne koriste ili
nepotrebne datoteke
na čvrstom disku.
Zadaci održavanja bezbednosti

Instaliranje Ukoliko računari Obezbeđuje Jednom nedeljno
preuzetih ispravki nisu podešeni se instaliranje
za Windows da automatski kritičnih zakrpa
instaliraju kritične da bi se računar
i preporučene zaštitio i
ispravke sa optimizovao.
lokacije „Ažuriranja
Windowsa“,
instalirajte ih ručno.

199
Pokretanje Ukoliko računari nisu Obezbeđuje Jednom nedeljno
kompletnog podešeni da češće pronalaženje
skeniranja virusa automatski pokreću virusa na
na računaru skeniranja, vi morate računaru, ukoliko
da vršite skeniranje imate virusne
jednom nedeljno; u definicije za njih.
većini antivirusnih
programa možete da
podesite automatsko
izvršavanje ovog
zadatka.
Ažuriranje Idite na veb lokaciju Obezbeđuje Jednom na
definicija za proizvođača definicije za svake dve
viruse vašeg softvera za najnovije viruse. nedelje
zaštitu od virusa i
preuzmite najnovije
definicije za viruse;
u većini antivirusnih
programa možete da
podesite automatsko
izvršavanje ovog
zadatka.
Traženje Proverite veb Sprečava da novi Svaki dan
podataka o novim lokacije većih virus utiče na
virusima na mreži proizvođača softvera vašu mrežu pre
za zaštitu od virusa nego što saznate
da biste videli da da on postoji.

li su otkriveni novi
virusi i koliko su
kritični; ukoliko je
otkriven novi kritični
virus, obavezno
odmah preuzmite
definiciju.
Vežba 9-1: Napravite raspored održavanja
U ovoj vežbi određujete koje će zadatke održavanja izvršavati vaš tim

službe za pomoć, kao i kada će ih izvršavati. Trebaće vam kalendar
školske godine, tačan broj računara koje morate da održavate i okvirno
vreme potrebno za izvršavanja svakog zadatka.

200 Poglavlje 9
1. Napravite spisak svih zadataka za koje će vaš tim službe za pomoć

biti odgovoran u koloni „Zadaci“ u dole navedenoj tabeli.
2. Odredite koliko će radnih sati biti potrebno za izvršavanje zadatka
na svim računarima. Da biste odredili radno vreme, pomnožite
vreme potrebno da se zadatak izvrši na jednom računaru sa brojem
računara (ukoliko se zadatak izvršava na svakom računaru).
3. Ispunite kolonu „Učestalost“ za svaki zadatak.
4. Ispunite datum početka za svaki zadatak (kada će prvi put vaš tim da
izvrši zadatak).
5. Zakažite svaki zadatak tako što ćete ga ubeležiti u kalendar školske
godine. Vodite računa da ne preopteretite tim. Zadaci koji se izvr-
šavaju jednom nedeljno ili svake dve ili tri nedelje će se u nekom
trenutku poklopiti, pa ćete možda morati da malo promenite raspo-
red. Ukoliko budete imali toliko zadataka da niko nema vremena da
pomaže krajnjim korisnicima, možda nećete moći da ispunite ciljeve
vaše službe za pomoć.
Zadatak Radno vreme Učestalost Početak

201
Realizovanje specijalnih projekata
Tim službe za pomoć može da pokrene niz specijalnih projekata kako bi
poboljšao nivo usluge koju služba za pomoć nudi. Na primer, možete da
razvijete projekat za pružanje dodatne obuke tehničarima ili projekat za
skupljanje dodatnih sredstava za službu za pomoć. U narednim odeljcima
su prikazani tipovi projekata koje biste mogli da razmotrite. Kao tehničar
službe za pomoć, treba da težite realizaciji barem jednog značajanog spe-
cijalnog projekta svake školske godine. Kao tim službe za pomoć, treba da
pogledate sve predloge specijalnih projekata i da odredite njihov prioritet
na način koji obezbeđuje najbolje rezultate u odnosu na uložene resurse.
Na primer, ukoliko će za neki specijalni projekat biti potrebno 10 sati rada
tehničara, ali će se dobiti podaci koji će svakom tehničaru u timu uštedeti
30 minuta svakog dana, onda taj projekat ima visok povraćaj investicije
(PI). Pošto svaka služba za pomoć ima različite prioritete i potrebe, treba da
utvrdite PI svakog projekta koji predlože tehničari vaše službe za pomoć.
Projekti znanja
Projekti znanja su oni koji za rezultat imaju povećanje znanja celog tima.
Ovu vrstu projekata obično realizuju pojedinci ili veoma male grupe. Oni
istraže neku temu ili problem, a zatim predstave svoje istraživanje člano-
vima tima službe za pomoć. Prezentacija članovima tima treba da se obavi
u jednoj od dve forme – ili u obliku problem/rešenje ili kao pomoć koja
omogućava službi za pomoć da nešto obavlja bolje ili brže. Jedna od pred-
nosti ovih projekata jeste to što omogućavaju istraživaču da istraži problem
ili tehničku oblast koja ga najviše zanima.

Možete da razmotrite sledeće vrste projekata znanja:
 Napravite spisak korisnih veb lokacija. Istražite neku temu na
internetu, kao što su lokacije koje imaju odlične podatke o har-
dveru, rešavanju problema ili komunikaciji sa korisnicima. Sastavite
spisak po nekom redosledu, sa internet adresama, nazivima loka-
cija i kratkim opisima. Takođe, možete da dodate te lokacije u
„Omiljene lokacije“ programa Internet Explorer, a zatim da poša-
ljete veze sa veb lokacijama ostalim članovima tima e-poštom tako
da i oni mogu da ih dodaju u svoje „Omiljene lokacije“ ako žele.
 Saznajte kako se izvršava neki komplikovan zadatak ili tema
i osmislite pomoć. Ovaj odeljak pokriva osnovne zadatke i teme
koje treba da razumete kako biste osnovali službu za pomoć i
upravljali njom. Postoje i drugi zadaci i teme koje su izvan domena
ovog kursa, ali koji bi mogli biti korisni vašoj službi za pomoć; na

202 Poglavlje 9
primer, detaljno poznavanje komponenti na matičnoj ploči ili kako

se koristi komanda DiskPart.exe za pravljenje particija na disko-
vima. Istražite neku temu ili zadatak i predstavite rezultate svojim
kolegama. Za teme koje istražite dajte kratak pregled. Ubacite slike
ili grafikone gde god možete. Za zadatke koje istražite predstavite
postupnu pomoć. Sve to treba da ubacite u bazu znanja škole.
Baza znanja je mesto na kojem čuvate sve podatke, uputstva i
istraživanja službe za pomoć. To može da bude elektronska baza
podataka, neki drugi tip računarske datoteke ili papirne kopije u
fascikli.
SAVET
Dokumentacija vaše baze podataka treba da sadrži uputstva za pravljenje izveštaja

za pronalaženje ovih podataka. Ukoliko vaš tim službe za pomoć ima određenog
analitičara podataka, onda treba da tražite podatke od njega.
Analitički projekti
Analitički projekti su oni u kojima analizirate podatke da biste odredili
koje ćete naredne korake preduzeti. Na primer, neko je verovatno ana-
lizirao potrebe vaše škole za računarskom podrškom i preporučio da se
osnuje učenička služba za pomoć. Analitički projekti zahtevaju da prikupite
podatke i donesete zaključke na osnovu njih. Stoga oni često uključuju
dokumentovanje analize ili bukvalno nastavljanje na naredne korake, kao
što je pravljenje vodiča za korisnike.
Možete da razmotrite sledeće vrste analitičkih projekata:
 Analizirajte najčešće vrste problema koje vaša služba za
pomoć rešava. Pomoću baze podataka za praćenje naloga odre-
dite tri vrste problema krajnjih korisnika za koje dobijate najviše
poziva. Zatim utvrdite da postoji li način da se korisnici nauče da
izbegnu, odn. reše te probleme ili način da ih tehničari službe za
pomoć brže rešavaju.
 Analizirajte da li ispunjavate ciljeve vaše službe za pomoć.
Na početku ovog odeljka postavili ste ciljeve službe za pomoć; na
primer, možda ste postavili cilj da se na nalog odgovara u roku
od jednog sata. Sprovedite analitički projekat da biste utvrdili da li
ispunjavate određeni cilj, a zatim napravite preporuke kako da se
ta oblast dalje poboljša.

203
Istraživački projekti
Istraživački projekti su oni u kojima pronalazite odgovore na pitanja, a
zatim koristite te odgovore kao osnovu za dalje analize ili davanje prepo-
ruka. Na primer, želite da utvrdite u kojim oblastima podrške je članovima
tima službe za pomoć najpotrebnija obuka. Dakle, ispitaćete članove tima,
a zatim upotrebiti njihove odgovore da biste utvrdili potrebni tip obuke i
dali preporuke za odgovarajuće programe obuke.
Možete da razmotrite sledeće istraživačke projekte:
 Saznajte šta krajnji korisnici misle o službi za pomoć. Napravite
anketu u kojoj će krajnji korisnici reći šta misle o uslugama koje
dobijaju od službe za pomoć. Razdelite, sakupite i analizirajte
podatke i predstavite ih timu tako da tim može da odredi u kojim
oblastima je efikasan, a u kojim oblastima treba da se poboljša. U
prilogu B možete da pogledate primer ankete.
 Saznajte nešto o organizacijama službi za pomoć. Sprovedite
istraživanje na mreži i drugim mestima da biste utvrdili koje orga-
nizacije usmerene ka službama za pomoć postoje i šta one rade.
Možete da istražite profesionalne organizacije i udruženja tehničara
službi za pomoć, organizacija za obuku, organizacija za davanje
certifikata i tako dalje. Kreirajte dokument sa pregledom ovih poda-
taka i predstavite ga timu kako bi članovi tima mogli bolje da se
upoznaju sa mogućnostima rada u ovoj IT oblasti.
Projekti za prikupljanje sredstava

Projekti za prikupljanje sredstava obično kombinuju istraživanje, analizira-

nje i dokumentovanje. Postoje različite vrste projekata za prikupljanje sred-
stava. Možete da istražujete sredstva koja su dostupna učeničkim organiza-
cijama ili organizacijama službi za pomoć. Možete da istražujete sredstva
koja su dostupna preko vaše škole ili školskog okruga za aktivnosti učenika
(kao što je služba za pomoć) ili za opremu. A možete i da napišete zahtev,
koji se zove predlog za dodelu sredstava, za dobijanje novca od određene
fondacije ili kompanije. Pisanje predloga za dodelu sredstava je složen
poduhvat, tako da je možda najbolje da tokom tog zadatka blisko sarađu-
jete sa svojim instruktorom, savetnikom iz redova osoblja ili tehnološkim
timom. Vi možete da pomognete u predstavljanju predloga organizaciji koja
ima te resurse. Evo nekoliko saveta za pronalaženje dodatnih sredstava za
vašu službu za pomoć, odnosno dodatnih ili novijih računara za školu.
 Napravite spisak onog što čini vašu školu jedinstvenom.
Uključite stavke kao što je država i grad u kojem se nalazite, fokus

204 Poglavlje 9
školskih programa i, ako je to prikladno, demografske podatke.

Demografski podaci uključuju prosečan nivo porodičnih primanja,
procenat određenih etničkih grupa i uzrast učenika. Mnoga sred-
stva su dostupna samo školama ili programima koji se uklapaju u
određenu demografsku definiciju.
 Saznajte tehnološke ciljeve države, okruga i školskog okruga.
Ukoliko znate te ciljeve, možete da napišete predloge koji se uklapaju
u njih. Poznavanje ciljeva vam pomaže da opravdate zašto bi vaša
škola trebalo da dobije deo budžeta namenjenog za tehnologiju.
 Saznajte koje korporacije u vašoj oblasti imaju najveći profit.
Korporacije ponekad sponzorišu računarske laboratorije i pružaju
obuku ili druge resurse. Na primer, korporacija Microsoft nudi ško-
lama Windows XP Professional i Office XP Professional po mini-
malnoj ceni. Počnite sa profitabilnim korporacijama koje su fokusi-
rane na tehnološka polja. Zatim istražite i druge kompanije koje bi
mogle da podrže vaše napore.
 Nabavite knjigu o dostupnim sredstvima. Posetite lokalnu bib-
lioteku ili sprovedite istraživanje na mreži da biste pronašli knjige
u kojima su navedena sredstva koja su dostupna za dodeljivanje i
zahtevi za dodelu. Zatim odredite za koja sredstva će se vaša škola
ili program kvalifikovati.
Vežba 9-2: Odredite prioritet specijalnih projekata

1. Neka svaki član službe za pomoć napiše predlog za specijalni proje-
kat na pola strane. Ovi predlozi treba da sadrže sledeće podatke:
a. Potrebu za projektom (zašto da se realizuje)
b. Rezultat projekta (dokument, informacije i sl.)
c. Okvirno vreme potrebno za realizaciju projekta
2. Na sledećem sastanku tima službe za pomoć postavite svaki pred-
log na zid. Odredite tri najbolja projekta tako što će svaki član tima
službe za pomoć napisati „1“ na projektu koji misle da treba da se
uradi prvi, „2“ na projektu za koji misle da bi trebalo da se uradi
drugi i „3“ na projektu za koji misle da bi trebalo da se uradi treći po
redu.
3. Neka tim razgovara o svom izboru i pokuša da se dogovori o tome
koji projekat treba da se uradi prvi i zbog čega. Vaš instruktor ili
savetnik iz redova osoblja će voditi razgovor i pomoći vam da odre-
dite prioritet projekata.

205
Vežba 9-3: Ponovo osmislite vašu službu za pomoć
U poglavlju 1 ste uradili vežbu u kojoj ste odredili prioritete vaše službe
za pomoć. Sada kad ste naučili više o računarskoj podršci, treba da pre-
ispitate te odluke kao tim. Da biste se pripremili za timski razgovor, odgo-
vorite na sledeća pitanja.
1. Da li su resursi vaše službe za pomoć, uključujući tehničare, raču-
nare, obuku itd., raspoređeni na najefikasniji mogući način? Šta
biste promenili i zbog čega?
2. Da li su ciljevi koje ste postavili pred vašu službu za pomoć ciljevi
na koje treba da ostanete fokusirani ili ih treba promeniti? Koje pro-
mene predlažete?
3. Da li je opseg podrške koju pružate prevelik, premali ili baš kako
treba? Zašto tako mislite?
4. Kada biste morali da smanjite opseg vaše podrške, koje biste obla-
sti podrške ukinuli?
5. Da možete da proširite opseg podrške, koje biste oblasti podrške
dodali?
6. Da li ste obavljali uloge koje ste želeli da obavljate u službi za pomoć
(vođa tima, analitičar podataka, tehničar, laboratorijska podrška)?
Ukoliko niste, koju ulogu biste želeli da obavljate i zašto mislite da
biste je dobro obavljali?
7. Ko je činio najbolji deo članova u timu službe za pomoć i zbog
čega?

8. Ko je činio najgori deo članova u timu službe za pomoć i zbog
čega?
9. Da li stičete veštine i iskustvo koje ste se nadali da ćete dobiti radeći
u timu službe za pomoć? Šta biste promenili da bi rad u službi za
pomoć bolje ispunjavao vaše ciljeve i potrebe?

Prilog
A
Kontrolni popis pre
instaliranja sistema
Microsoft Windows XP
Professional
Kontrolni popis minimalnih hardverskih zahteva
Koristite ovaj kontrolni popis za lakše donošenje odluka pri planiranju.
Označite odgovarajuću kolonu.
Sistemski zahtevi Zadovoljava Potrebna je
zahteve nadogradnja
CPU je najmanje Pentium 2, na
233 megaherca (MHz)
64 megabajta (MB) do 4

gigabajta (GB) RAM-a
Čvrsti disk ima najmanje 2 GB
Čvrsti disk ima najmanje 650
MB slobodnog mesta za particiju
(preporučuje se 1,5 GB)
Monitor ima VGA grafičku
karticu ili karticu bolje rezolucije
(najmanje 800 x 600)
Dostupni su tastatura i miš
Dostupan je CD-ROM za
instalacione CD-ove
Dostupno je povezivanje sa
mrežom za instaliranje preko
mreže
207
208 Prilog A
Kontrolni popis kompatibilnosti hardvera i softvera

Alatka za kompatibilnost Sve je Hardver koji je potrebno
kompatibilno? nadograditi/softver koji nije
kompatibilan
Sav hardver je kompatibilan
prema winnt32/
checkupgradeonly
Sav hardver se nalazi
na listi hardverske
kompatibilnosti (HCL)
sistema
Microsoft® Windows® XP
Stablo odlučivanja pri instaliranju

Koristite ovo stablo odlučivanja da biste lakše odredili treba li da izvršite
nadogradnju ili da instalirate softver od početka. Zabeležite odluku u tabeli
navedenoj ispod stabla tako što ćete navesti ime i veličinu particije koju
izaberete za instaliranje.
POČETAK:
Da li na računaru već postoji NE Izvršite instaliranje od
operativni sistem? početka.
DA
Da li postoji neka prednost u

izvršavanju nadogradnje u NE
Izvršite instaliranje od
odnosu na instaliranje od
početka.
početka (videti poglavlje 3)?
DA
DA – Da li je operativni sistem
Windows 98, Windows NT SP NE Izvršite instaliranje od
6a, Windows ME, Windows XP
početka.
Home ili Windows 2000?
DA
Ukoliko particija nema 2

GB, da li se može proširiti
NE Izvršite instaliranje od
do te veličine?
početka.
DA
Izvršite nadogradnju.

Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional
209
Instalacija Ime i veličina particije
Nadogradnja postojećeg
operativnog sistema
Instaliranje od početka
Stablo odlučivanja za deljenje diska na particije

Koristite ovo stablo odlučivanja da biste lakše odredili mogućnosti deljenja
diska na particije. Zabeležite veličinu particije u tabeli navedenoj posle
stabla odlučivanja.
DA NE Napravite novu particiju i

Da li korisnik pravilno POČETAK: Da li računar
instalirajte sistem Windows
pokušava da izvrši zadatak? ima postojeću particiju?
XP Professional na nju.
DA NE DA
Instalirajte na postojeću Da li postoji particija

particiju. PAŽNJA: Ovim koja je dovoljno velika
postupkom brišete postojeći da se na nju instalira
operativni sistem. Windows Professional?
NE
Da li ima dovoljno slobodnog

prostora na disku za prav- DA
ljenje nove particije od 2 GB
za Windows XP Professional?
NE
Napravite rezervne kopije
važnih podataka, zatim
izbrišite postojeću particiju
i napravite novu particiju
na koju ćete instalirati

Windows XP
Mogućnost deljenja diska na particije Veličina particije

Nova particija na nepodeljenom disku
Nova particija na podeljenom disku
Instaliranje na postojeću particiju
Brisanje postojeće particije da bi se
oslobodio prostor na disku, a zatim
pravljenje nove particije

210 Prilog A
Tabela odlučivanja za sistem datoteka

Odlike sistema datoteka Neophodan je Neophodan je FAT ili
NTFS FAT 32
Neophodna je bezbednost na X
nivou datoteka i fascikli
Neophodno je komprimovanje X
datoteka
Neophodna je kontrola količine X
prostora na disku dostupne po
korisniku
Neophodno je transparentno X
šifrovanje datoteka
Mora imati pristup podacima X
na particiji sa operativnim FAT ili FAT32
sistemima koji nisu Windows XP,
Windows 2000 ili Windows NT
SP 6a
Mora da pokreće aplikacije X
koje rade samo u prethodnim FAT ili FAT32 (dual boot
verzijama sistema Windows konfiguracija)
Mora da pokreće Microsoft MS- X
DOS® aplikacije samo FAT

Pomoć za određivanje kategorije podrške
PRIJAVLJENI
PROBLEMI
POČNITE OVDE ZA VEĆINU PROBLEMA
UKOLIKO RAČUNAR NEĆE DA SE
POKRENE ILI NE RADI KAKO TREBA
POČNITE OVDE
KORISNIČKA HARDVERSKA PODRŠKA ZA PODRŠKA ZA SOFTVERSKA

GREŠKA: DA PODRŠKA: DA OPERATIVNI DA MREŽU: DA LI DA PODRŠKA:
DA LI KORISNIK DA LI HARDVER SISTEM: DA LI SE RAČUNAR MOŽE DA LI SOFTVER
PRAVILNO NORMALNO RAČUNAR DA SE POVEŽE SA NORMALNO
POKUŠAVA DA FUNKCIONIŠE? POKREĆE I RADI POTREBNIM FUNKCIONIŠE?
IZVRŠI ZADATAK? NORMALNO? RESURSIMA?
NE NE NE NE NE
OVO JE VEROVATNO OVO JE VEROVATNO

DA LI JE NEDAVNO
PROBLEM ZA KORISNIČKU MEHANIČKI DA LI SE PROBLEM ZA
MENJANA
PODRŠKU. PROBLEM: DA LI RESURSIMA SOFTVERSKU PODRŠKU.
MOŽDA POSTOJI KONFIGURACIJA? MOŽE PRISTUPITI
MEHANIČKI SA DRUGIH
PROBLEM? UMREŽENIH
NE RAČUNARA? DA
OVO JE VEROVATNO
PROBLEM SA DA LI JE NEDAVNO
OPERATIVNIM SISTEMOM MENJANA
PROBLEM SA DA NE
KONFIGURACIJO KONFIGURACIJA?
M DA LI SVE
KOMPONENTE NEKA KORISNIK PROVERI
SVE VEZE I UTVRDI DA LI DA
NORMALNO RAČUNAR NA KOJEM SE
FUNKCIONIŠU? SVE KOMPONENTE RADE. DA
ZAMENITE NALAZE RESURSI MOŽDA DA LI MOŽETE DA
PROBLEMATIČNE NIJE NA MREŽI. DOBIJETE IP
NE KOMPONENTE. ADRESU KLIJENTA?
OVO JE VEROVATNO
OVO JE VEROVATNO PROBLEM ZA MREŽNU
PROBLEM SA OVO JE VEROVATNO PODRŠKU.
KONFIGURACIJOM. MEHANIČKI PROBLEM.

211

Pomoć za određivanje kategorije podrške
MEHANIČKI PROBLEMI SA
PROBLEMI KONFIGURACIJOM
212
AKO INTERNA AKO OPERATIVNI

Prilog A
AKO EKSTERNI AKO EKSTERNI KOMPONENTA (DISK SISTEM NE

UREĐAJ (MONITOR, UREĐAJ MOŽE DA JEDINICA, MODEM, PREPOZNAJE INTERNU
ŠTAMPAČ) NE SE UKLJUČI, ALI ZVUČNA KARTICA...) KOMPONENTU
MOŽE DA SE UOPŠTE NE RADI
UKLJUČI NE RADI KAKO TREBA
PROVERITE KADA JE
NEKA KORISNIK PROVERI PROVERITE U WINDOWS NE
SVE VEZE SA STRUJOM I RADI UPRAVLJAČKI PROGRAM
DEVICE MANAGERU DA LI POSLEDNJI PUT AŽURIRAN
KABLOVE
UREĐAJ RADI KAKO TREBA PROVERITE SLEDEĆE:
REŠENO NIJE REŠENO
PRE VIŠE OD 3 MESECA NOVI DRIVER
RADI KAKO TREBA
PROVERITE POMOĆU NE DA LI JE OMOGUĆEN
POMOĆNOG IZVORA RADI
RAD UREĐAJA? AKO AKO POSTOJI NOVI VRATITE PRETHODNU
NAPAJANJA I
KABLA/KONEKTORA KOJI UGASITE UREĐAJ, A NIJE, OMOGUĆITE UPRAVLJAČKI VERZIJU
ZATIM GA PONOVO RAD. AKO JESTE, PROGRAM UPRAVLJAČKOG
SIGURNO DOBRO RADI.
UPALITE. INSTALIRAJTE GA PROGRAMA
ONEMOGUĆITE A
REŠENO NIJE REŠENO ZATIM PONOVO
OMOGUĆITE RAD.

OBEZBEDITE NOVU DA LI JE PROBLEM REŠEN?
KOMPONENTU I RADI KAKO
OBAVESTITE ŠKOLU DA AKO POSTOJI DUGME DEVICE NE
TREBA.
TREBA POPRAVITI ILI TROUBLESHOOTER, DA
ZAMENITI HARDVER. UPOTREBITE GA. RAZMISLITE O PROMENI INTERNE KOMPONENTE I
PROVERITE OSTALE KONFIGURACIJE KOJE SU MOGUĆEU
UPRAVLJAČU UREĐAJIMA, ZABELEŽITE TRENUTNE
EVIDENTIRAJTE PROBLEM
POSTAVKE PRE NEGO ŠTO NEŠTO PROMENITE.
I REŠENJE, A ZATIM
ZATVORITE NALOG
Rešavanje problema na umreženim računarima
PRIJAVLJENI
PROBLEMI
KORISNIK NE MOŽE
PROBLEM: PROVERITE DA LI JE DA SE POVEŽE SA PROBLEM:
RAČUNAR NEMA RAČUNAR POVEZAN LOKALNOM
KORISNIK NE MOŽE DA IP ADRESU KORISNIK NE MOŽE DA
SA MREŽOM I MREŽOM
PRISTUPI RESURSU NA MREŽI PRIKLJUČEN NA PRISTUPI INTERNETU
DOMEN ILI RADNU
GRUPU KORISNIK JE PROPISNO
RAČUNAR IMA IP ADRESU POVEZAN SA LOKALNOM
MREŽOM
PROVERITE DA LI
DA LI KORISNIK PROBLEM SU LAN I PROXY
MOŽE DA NE NIJE REŠEN POSTAVKE TAČNE
POPRAVITE
PRISTUPI MREŽNE VEZE.
INTERNIM PROBLEM
RESURSIMA? PROBLEM NIJE REŠEN
NIJE REŠEN
DA
NE DA LI DRUGI RAČUNARI
NE NA ISTOJ MREŽI MOGU
DA LI KORISNIK DA LI VI MOŽETE NABAVITE NOVU IP DA SE POVEŽU SA
MOŽE DA PINGUJE DA PINGUJETE ADRESU (SVOJSTVA INTERNETOM?
SERVER? SERVER? IP KONFIGURACIJE
IP ADRESA ILI VEZE).
VERIFIKOVANA DA
DA DA
DA PROVERITE DA LI SU
PROVERITE DOZVOLE DA LI VI MOŽETE POSTAVKE SADRŽAJA,
ZA RESURSE I DA PRISTUPITE NE MOŽETE DA PRIVATNOSTI I
DELJENJE. RESURSIMA? DOBIJETE IP ADRESU BEZBEDNOSTI TAČNE.
PRIJAVITE PROBLEM NA PROBLEM

PROBLEM NIJE REŠEN NE SERVERU NIJE REŠEN
PROSLEDITE PROBLEM ADMINISTRATORU MREŽE

213

Rešavanje problema sa operativnim sistemom pomoću posebnih alatki
PRIJAVLJENI
MOŽETE DA SE PRIJAVITE ILI PROBLEMI OPERATIVNI SISTEM NE MOŽE ISPRAVNO DA
OPERATIVNI SISTEM I DALJE RADI SE POKRENE ILI NE REAGUJE
214
POKRENUT JE BEZBEDNI REŽIM

Prilog A
POČNITE U BEZBEDNOM
REŽIMU (SAFE MODE)
UPRAVLJAČKI PROGRAM JE
AŽURIRAN ILI PROMENJEN KORISTITE DRIVER
KAKVE SU PROMENE ROLLBACK ZA
NEDAVNO UNOŠENE? VRAĆANJE NA
PRETHODNU VERZIJU.
VRATITE SE NA
IZMENJENA JE KONFIGURACIJA ILI SU INSTALIRANENOVE APLIKACIJE AKO JE POSLEDNJU ISPRAVNU
UPRAVLJAČKI KONFIGURACIJU.
PROGRAM
NEDAVNO
KORISTITE OPORAVAK PROBLEM NIJE REŠEN
SISTEMA ZA VRAĆANJE PROMENJEN
NA STANJE PRE AKO SE
IZMENA. KONFIGURACIJA
ONEMOGUĆITE UPRAVLJAČKI IZMENI
PROGRAM, A ZATIM PONOVO
PROBLEM NIJE REŠEN POKRENITE RAČUNAR
KORISTEĆI DRIVER ROLLBACK
PROBLEM
ODJAVITE SE I KORISTITE NIJE REŠEN ALI PROBLEM NIJE REŠEN
POSLEDNJU ISPRAVNU MOŽETE
KONFIGURACIJU. PRISTUPITI

KOPIRAJTE SVE PODACIMA KORISTITE SYSTEM
VAŽNE PODATKE I
RESTORE ZA VRAĆANJE
APLIKACIJE NA
PROBLEM PROBLEM NA STANJE PRE IZMENA.
NIJE REŠEN I NE NIJE REŠEN ALI BEZBEDNO MESTO POSLEDNJA ISPRAVNA
MOŽETE DA SE MOŽETE PRISTUPITI KONFIGURACIJA NE
PRIJAVITE PODACIMA RADI
POSLE ČUVANJA
KORISTITE AUTOMATSKI OPORAVAK SISTEMA

PAŽNJA: SVE DATOTEKE SA PODACIMA I APLIKACIJE ĆE BITI
IZBRISANE!
Prilog
B
Primer ankete za korisnike
službe za pomoć
U ovom prilogu se nalazi primer ankete za korisnike službe za pomoć.
Ovaj tip ankete je napravljen da vam pomogne da saznate šta korisnici
žele od službe za pomoć. Veoma je teško navesti ljude da ispune i pre-
daju anketu. Da biste bili sigurni da ćete dobiti informacije koje su vam
potrebne, razmotrite sledeće:
 Nabavite dozvolu za deljenje ankete, dajte učenicima i osoblju
da je ispune i pokupite je na školskom sastanku ili tokom prvog
časa tog dana.
 Recite da je anketa anonimna; tako ohrabrujete ljude da budu
iskreni.
 Organizujte izvlačenje nagrada u kojem će učestvovati samo oni
koji predaju anketu. Kod anonimne ankete, podelite dva papira
– jedan za anketu i jedan za izvlačenje nagrade. Samo oni koji
predaju anketu mogu da predaju i drugi papir za nagradu.

 Promovišite anketu i korist koju krajnji korisnici imaju ako uče-
stvuju u njoj. Koristite postere u hodnicima, školska obaveštenja
i letke ili druge načine oglašavanja na svakom mestu gde ima
računara.
 Ponudite mogućnost anketiranja na mreži. Korisnici će moći da
ispune anketu u školi ili od kuće, a biće i mnogo jednostavnije
analizirati rezultate.
Anketa za korisnike računara

Dobijte pomoć koja je VAMA potrebna!
Molimo vas da ispunite ovu anketu kako bi tim službe za pomoć mogao
na najbolji način da odgovori vašim potrebama. Ukoliko ne ispunite
215
216 Prilog B
i ne predate ovu anketu, nećemo znati šta vam je najpotrebnije i možda

nećemo moći to da vam pružimo.
1. Koji biste tip računarske pomoći želeli da dobijete od službe za po-
moć? Izaberite najviše tri.
___ Pomoć u izvršavanju zadatka u programu kao što je Microsoft
Word tokom rada.
___ Pomoć u izvršavanju zadatka u programu kao što je Microsoft
Word nakon završetka rada.
___ Održavanje efikasnog rada računara koje koristim.
___ Pomoć u izvršavanju zadataka tokom časa.
___ Podešavanje računara za čas.
___ Pomoć da saznam više o tome kako računari funkcionišu.
___ Ostalo ___________________________________
2. Šta je najveći problem na koji nailazite tokom rada na računarima u
školi? Izaberite tri najveća problema.
___ Računari su suviše spori.
___ Računari se kvare i gubim podatke.
___ Ne znam kako da uradim neke stvari koje treba da uradim u
Windowsu (na primer, pronalaženje programa ili čuvanje i kopi-
ranje dokumenata).
___ Ne znam kako da uradim neke stvari koje treba da uradim u pro-
gramima (na primer, pravljenje formule u Excelovoj radnoj sves-
ci).
___ Dobijam viruse kada koristim disketu u školskom računaru.
___ Nema dovoljno računara za sve.
___ Školski računari nisu dostupni onda kad su mi potrebni.
___ Ostalo_____________________________________________
3. Opišite nam kako bi podrška službe za pomoć izgledala da je na-
pravljena po vašoj meri?
4. Opišite nam koja je najbolja korisnička usluga koju ste ikada dobili
od službe za pomoć ili bilo koje druge organizacije.

Prilog
C
Resursi na mreži
Lokacije koje pružaju informacije i
uputstva za korišćenje
www.microsoft.com/windowsxp/expertzone
Posetite ovu lokaciju da biste videli zvanične podatke o opera-
tivnom sistemu Windows XP, kao i da biste se priključili zajedni-
cama i čitali kolumne.
www.howstuffworks.com
Posetite ovu lokaciju da biste dobili podatke praktično o svemu u
vezi sa radom računara.
www.braincore.net
Na ovoj lokaciji ćete pronaći odlične dodatne video obuke.
Kliknite na video vezu na matičnoj stranici.
Bezbednosne lokacije

www.windowsupdate.com
Posetite ovu lokaciju da biste videli da li vaš računar ima sve naj-
novije dopune.
www.symantec.com
Posetite ovu lokaciju da biste dobili antivirusni softver Symantec
(Norton Antivirus), i saznali sve o najnovijim virusima i saznali
koji su virusi samo glasine.
www.mcafee.com
Posetite ovu lokaciju da biste dobili antivirusni softver MacAfee,
saznali sve o najnovijim virusima i saznali koji su virusi samo gla-
sine.
217
218 Prilog C
IT lokacije
www.microsoft.com/learning
Posetite ovu lokaciju da biste saznali sve o ponudama kurseva, IT
certifikatima i drugim obrazovnim resursima koji vam mogu pomoći
da unapredite svoju karijeru u IT oblasti.
www.comptia.com
Posetite ovu lokaciju da biste saznali sve o CompTIA hardver-
skim i mrežnim certifikatima. CompTIA je skraćenica za Udruženje
industrije računarske tehnologije (Computing Technology Industry
Association).
www.sans.org
Posetite ovu lokaciju da biste pronašli podatke o bezbednosnoj
praksi, obuci i certifikatima.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
Partners In Learning M Partners In Learning M
računarske mreže
Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji,

uz pomoć nastavnika, u okviru nastave informatike ili školske sekcije stiču
znanje koje će im pomoći da sami održavaju računare u svojoj kući ili manje
računarske mreže u okviru posla kojim će se po završetku škole baviti. Ovo je
obrazovni materijal koji učenicima daje uvod u računarske mreže, njene delove,
konfiguraciju i održavanje mreže peer-to-peer i mreže pod Windows XP opera-
tivnim sistemom, a nastavnicima prateće materijale koji će im omogućiti da
učenike podrže u učenju i da organizuju učeničku službu za održavanje škol-
ske računarske mreže koja će biti korisna pomoć u školi i dobra svakodnevna
praksa učenicima.
računarske mreže
)3".
CET
9 788679 91306 7 CET 306 CET
Korice_Odrzavanje skolske racunarske mreze.indd 1 19.7.2007 12:18:52

Odrzavanje Skolske Racunarske Mreze

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odrzavanje Skolske Racunarske Mreze

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Partners In Learning M Partners In Learning M

Održavanje školske računarske mreže

Korice_Odrzavanje skolske racunarske mreze.indd 1 19.7.2007 12:18:52

Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Deploying Student

PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning.

Prevod Silvana Hadžić

CET Computer Equipment and Trade

Rešenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Mini-

Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi. . . . . 4

Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poglavlje 3: Instaliranje sistema

Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . 22

Poglavlje 5: Podrška za hardver. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional. . . . . . . 32

Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare. . . . . . . . . . . . 37

Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara

Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potreba. . . . . . . . . . 42

Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja

Deo 2: Vodič za učenike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi. . . . 49

Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . . 65

Poglavlje 3: Instaliranje operativnog sistema

Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . 103

Podrška za operativni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Poglavlje 5: Podrška za hardver. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional. . . . . . 145

Kreiranje ASR diskova za oporavak sistema . . . . . . . . . . . . . . . 157

Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare. . . . . . . . . . . 163

Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potrebe. . . . . . . . . 185

Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja i

Prilog A: Kontrolni popis pre instaliranja sistema

Prilog B: Primer ankete za korisnike službe za pomoć . . 215

Prilog C: Resursi na mreži. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Deo 1: Vodič za nastavnike

Kako se koristi ovaj vodič

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Deo 1: Vodič za nastavnike

Kako radi služba za pomoć?

Kako se meri uspeh službe za pomoć?

Uloge članova tima službe za pomoć

Vežba 1-1: Karakteristike uspešnog tehničara

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Dužnosti vođe tima

Deo 1: Vodič za nastavnike

Vežba 1-2: Karakteristike uspešnog vođe tima

Dužnosti analitičara podataka

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Vežba 1-3: Karakteristike uspešnog analitičara podataka

Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć

Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć

Procena vaših resursa

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Deo 1: Vodič za nastavnike

Vežba 1-4: Procena resursa

Ponedeljak Utorak Sreda

Treba da kažete svakom učeniku koliko će minimalno sati morati da

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

nudi. Neka učenici kao tim, pomoću podataka iz tabele, odgovore na

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

Deo 1: Vodič za nastavnike