P. 1
zbirka za prijemni ispit iz matematike

zbirka za prijemni ispit iz matematike

|Views: 26,819|Likes:
Published by streptomicin

More info:

Published by: streptomicin on Mar 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/24/2013

pdf

text

original

Sections

  • PREDGOVOR
  • GR^KI ALFABET
  • 1. LOGIKA I SKUPOVI. RELACIJE I FUNKCIJE
  • 1.1. Iskazi i logi~ke operacije
  • 1.2. Skupovi
  • 1.3. Relacije
  • 1.4. Funkcije
  • 2. SKUPOVI BROJEVA. PROPORCIONALNOST
  • 2.1. Realni brojevi
  • 2.2. Kompleksni brojevi
  • 2.3. Proporcionalnost
  • 3. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
  • 3.1. Polinomi
  • 3.2 Racionalni algebarski izrazi
  • 4.1. Linearna jedna~ina
  • 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina
  • 4.3 Linearne nejedna~ine
  • 5. KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE
  • 5.1. Kvadratne jedna~ine
  • 5.2. Kvadratne nejedna~ine
  • 6. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA
  • 6.1. Linearna funkcija
  • 6.2. Kvadratna funkcija
  • 7. EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA
  • 7.1. Eksponencijalna funkcija
  • 7.2. Eksponencijalne jedna~ine
  • 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine
  • 8.1. Logaritam
  • 8.2. Logaritamska funkcija
  • 8.3. Logaritamske jedna~ine
  • 8.4. Logaritamske nejedna~ine
  • 9.1. Ugao
  • 9.2. Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla
  • 9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
  • na funkcije o{trog ugla
  • 9.6. Osnovni trigonometrijski identiteti
  • 9.7. Adicione formule
  • 9.10. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija
  • 9.11. Inverzne trigonometrijske funkcije
  • 10.1. Osnovne trigonometrijske jedna~ine
  • 10.2. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine
  • 11. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I
  • 11.1. Povr{ina trougla
  • 11.2. Sinusna i kosinusna teorema
  • 11.3. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
  • 11.4. Primena trigonometrije u stereometriji
  • 12.1. Vektori
  • 12.2. Podudarnost
  • 12.3. Homotetija i sli~nost
  • 13.1. Trougao
  • 13.2. ^etvorougao
  • 13.3. Mnogougao
  • 13.4. Krug
  • 14. POLIEDRI
  • 14.1. Prizma
  • 14.2. Piramida
  • 15. OBRTNA TELA
  • 15.1. Vaqak
  • 15.2. Kupa
  • 15.3. Zarubqena kupa
  • 5.4. Sfera i lopta
  • 16. ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI
  • 16.1. Rastojawe izme|u ta~aka. Podela du`i u datom odnosu
  • Povr{ina trougla
  • 16.2. Prava u ravni
  • 16.3. Kru`nica (kru`na linija, krug)
  • 16.4. Elipsa
  • 16.5. Hiperbola
  • 16.6. Parabola
  • 17.1. Binomni koeficijenti i binomni obrazac
  • 17.2. Elementi kombinatorike
  • 18.1. Realni nizovi
  • 18.2. Aritmeti~ka progresija
  • 18.3. Geometrijska progresija
  • 20. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA
  • 20.1. Izvod i pravila diferencirawa
  • 20.2. Tabli~ni izvodi
  • 20.3. Primena izvoda
  • 1. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 2. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 3. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 4. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 5. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 10. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 1. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 2. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 3. grupa 2001. god. ( re{ewa)
  • 4. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 5. grupa 2001. god.(re{ewa)
  • 1. grupa 1997. god
  • 2. grupa 1997. god
  • 3. grupa 1997. god
  • 4. grupa 1997. god
  • 6. grupa 1997. god
  • 7. grupa 1997. god
  • 1. grupa 1998. god
  • 3. grupa 1998. god
  • 4. grupa 1998. god
  • 1. grupa 1999. god
  • 2. grupa 1999. god
  • 3. grupa 1999. god
  • 4. grupa 1999. god
  • 1. grupa 2002. god
  • 2. grupa 2002. god
  • 3. grupa 2002. god
  • 4. grupa 2002. god
  • 5. grupa 2002. god
  • 6. grupa 2002. god
  • 7. grupa 2002. god
  • 8. grupa 2002. god
  • 9. grupa 2002. god
  • 10. grupa 2002. god
  • 1. grupa 2003. god
  • 2. grupa 2003. god
  • 3. grupa 2003. god
  • 5. grupa 2003. god
  • 6. grupa 2003. god
  • 7. grupa 2003. god
  • 8. grupa 2003. god
  • 9. grupa 2003. god
  • 10. grupa 2003. god
  • LITERATURA

\URI[I] DU[AN

BRKI] NADA

ZBIRKA
ZADATAKA IZ MATEMATIKE
za prijemni ispit na Vojnoj akademiji

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA [KOLSTVO VOJNA AKADEMIJA

AUTORI

Du{an \uri{i}, profesor Nada Brki}, profesor

UREDNIK

mr Slavi{a Savi}, pukovnik, dipl.in`.

RECENZENTI

van. prof. dr Nikola Toma{evi} mr Ne|eqko Jankovi}

JEZI^KI REDAKTOR

Gordana Bawac, profesor

TEHNI^KI UREDNIK

@eqko Hr~ek, potpukovnik

DU[AN \URI[I] % NADA BRKI]

ZBIRKA ZADATAKA
IZ MATEMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT NA VOJNOJ AKADEMIJI

Beograd, 2005.

SADR@AJ

Predgovor .......................................................................................................11 Gr~ki alfabet...............................................................................................12

Prvi deo Teorijski podsetnik iz elementarne matematike
1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15 1.1. Iskazi i logi~ke operacije ............................................................15 1.2. Skupovi................................................................................................16 1.3. Relacije ...............................................................................................17 1.4. Funkcije .............................................................................................18 2. Skupovi brojeva. Proporcionalnost ................................................. 21 2.1. Realni brojevi ....................................................................................21 2.2. Kompleksni brojevi ..........................................................................25 2.3. Proporcionalnost ............................................................................27 3. Polinomi. Racionalni algebarski izrazi ........................................ 29 3.1. Polinomi.............................................................................................29 3.2. Racionalni algebarski izrazi....................................................... 32 4. Linearne jedna~ine i sistemi linearnih jedna~ina. Linearne nejedna~ine ................................................................................................33 4.1. Linearna jedna~ina ......................................................................... 33 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina .........................................................33 4.3. Linearne nejedna~ine .......................................................................35 5. Kvadratne jedna~ine i nejedna~ine ......................................................36 5.1. Kvadratne jedna~ine..........................................................................36 5.2. Kvadratne nejedna~ine .....................................................................38 6. Linearna i kvadratna funkcija.............................................................40 6.1. Linearna funkcija ............................................................................40 6.2. Kvadratna funkcija...........................................................................41 7. Eksponencijalna funkcija. Eksponencijalne jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................45 7.1. Eksponencijalna funkcija ..............................................................45 7.2. Eksponencijalne jedna~ine..............................................................45 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine .........................................................46 8. Logaritam. Logaritamska funkcija. Logaritamske jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................46 5

....................................... Trigonometrijske funkcije o{trog ugla..48 8................57 9......................................... Osnovni pojmovi u trigonometriji i osnovni trigonometrijski identiteti .......91 14............ Trougao........79 12........................ Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija................55 9..................4...85 13......3......................4......... ~etvorougla i mnogougla.........................10.................... Trigonometrijski oblik kompleksnog broja ...81 12....84 13....3...68 10.....................2.....................4...................................................................... Homotetija i sli~nost........ Logaritam ....................... Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla .......................................77 11............................77 11......2.....49 9.................... Logaritamske nejedna~ine ...........88 13...............59 9.............8.............................................11.............................. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla .61 9.... Adicione formule .........................................1...................................61 9............1.............................2.................7... Trigonometrijske jedna~ine i nejedna~ine ............................2................95 14.......................................................94 14..................................3. Piramida .................................... Mnogougao........ Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod .................. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir ..................................................................2......................... Sinusna i kosinusna teorema . Krug.. ^etvorougao .............1..................3..............................................9..................................................... Inverzne trigonometrijske funkcije .. Zarubqena piramida ..................................................... Prizma.............61 9.............................52 9.............................................................69 11.......................................................................................97 6 ................80 12..4...........................94 14..................5.50 9.. Vektori..50 9....... Osnovne trigonometrijske nejedna~ine ............................................................68 10........................................................1........80 12...........2... Geometrija trougla..............3.......................................................48 8...................8.............. Ugao..................................................................................77 11... Osnovne trigonometrijske jedna~ine..............1.......................54 9..........90 13.......................46 8......................... Osnovni trigonometrijski identiteti ...........3....................................59 9................... Poliedri.......... Podudarnost .... Homotetija i sli~nost .....................................77 11....................... Logaritamske jedna~ine ............. Krug ..... Logaritamska funkcija ..........................................6.......................85 13.............................................. Primena trigonometrije u planimetriji i stereometriji......1......Vektori ............................ Primena trigonometrije u stereometriji .. Povr{ina trougla ................................................................2......................64 10....................... Podudarnost..........1............................. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla ......................................

.............................................119 19............118 18..............3............................................................................................117 18.........1.....132 2........ (tekst zadataka) .....1......................104 16.........146 4........ god. (re{ewa) ...................................... god..................................................107 16. grupa 2000. (tekst zadataka) ................... grupa 2000.............................................................102 16... Prava u ravni.15............................ Obrtna tela...... (tekst zadataka) .... Elipsa........... god...... Realni nizovi .......................104 16................................... god...... Rastojawe izme|u ta~aka.............. grupa 2000......................121 20........................................ grupa 2000....125 20... (re{ewa) ....................................... Aritmeti~ka i geometrijska progresija..............131 1.106 16.....................2.........................................104 Povr{ina trougla ........ (re{ewa) .138 3...126 Drugi deo Re{eni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike 1........... Elementi kombinatorike ......... grupa 2000.........1............................................................1...... Sfera i lopta .............................. Izvod i pravila diferencirawa ................................ god...................................................... god...... god............................................................ grupa 2000........... (tekst zadataka) ............ god.........................................................................123 20................................................... Grani~na vrednost i neprekidnost funkcije .....................................1.... grupa 2000....... grupa 2000.................................................109 16..........................................................3................ grupa 2000............ krug) ..............117 18.......... god....... grupa 2000..........98 15.....5............................................................161 5.4............2....... Izvod funkcije i wegova primena ...........145 3............... Aritmeti~ka progresija ...... Binomni obrazac....................................................................... Binomni koeficijenti i binomni obrazac ....98 15.............. (re{ewa) ...3..............................................6......... Realni nizovi..............................153 4.113 17......................... Primena izvoda .......................................123 20................... (re{ewa) ...................................................................... Tabli~ni izvodi.... (tekst zadataka) ................. Elementi kombinatorike ..........2.. god...104 16.....................111 17........................................2...... Kupa............... Zarubqena kupa ....................................................... Parabola....168 7 ........... Hiperbola............137 2..................3................. grupa 2000...................154 5..............................................................113 17............................................................ god.......................... Analiti~ka geometrija u ravni......99 15................................162 6..................................................2........... Podela du`i u datom odnosu ......114 18...... Kru`nica (kru`na linija.............101 15.............. Vaqak............. (tekst zadataka) ......4...... Geometrijska progresija....

........................... god................... (tekst zadataka) ........ ................................ god.................................... (tekst zadataka) ...................................... god. (re{ewa) ............ (tekst zadataka) ...............................................................................192 9............................................................... grupa 1998...................................218 2.................................... grupa 2001.......................... grupa 1997.................................243 5...257 4... god........ (re{ewa) .......................................... grupa 2001.....269 3....... ............. god................... god........ god..... grupa 2000....... god.......... grupa 2000............... grupa 1997...........................................281 1................................... (tekst zadataka) ........... god.. grupa 2001.............. (re{ewa) ........................................ god...... god.......................................................................233 4.... (tekst zadataka) .................................................................... god.............................................267 2....................... grupa 1999..................... (tekst zadataka) .................... grupa 2000............253 2.. grupa 1997.......225 3.............. grupa 2000..... grupa 1998.......... god.... grupa 2002....................................................................................185 8........ god.......................261 6.............................279 4............... grupa 2000.................219 3.....178 7............................ .......226 4.....................186 9......................273 1................................. ......... god............................................. grupa 2001.... grupa 1999................... (re{ewa) ... (re{ewa) ....................... (tekst zadataka) ...255 3.................... grupa 1997............... (re{ewa) ................. grupa 2001......169 7......... grupa 1997............................................... grupa 2001..........204 1.............................................210 1............ god................. god............ grupa 1999........ god..........277 3............. grupa1997. (re{ewa) .....................................234 5............................... god... god............. god....244 Tre}i deo Zadaci sa prijemnih ispita iz matematike (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) 1. .................. grupa 2000...... grupa 2000..........................................271 4................ god. (tekst zadataka) ............. god..................................... grupa 2000. god.............. god.................................................259 5.......................... grupa 1999............. god......................................................275 2.211 2........................ (re{ewa) ... god..... god.....203 10.......... god................................. (re{ewa) ........ grupa 1997......................................................................... god...............................................283 8 ................................ (re{ewa) ............. god....... god.... grupa 2001.....179 8..................... grupa 1998...............................................................263 7.............................. god................ grupa 2000...... grupa 2001.......................................265 1...... (tekst zadataka) ..................................................... ............................. grupa 1988................ god.193 10............................................... god............ grupa 2001.......... grupa 2001...................................6......................

.............................................. grupa 2002............................ grupa 2003........ god ..................................................................315 8........313 7.................................... god................ grupa 2003.........301 1........... god... god ..................................................................... grupa 2002... god... god.......... grupa 2002......................................................................................................................................................... grupa 2002.............305 3... grupa 2003..................................................................................................................................321 Literatura... god......... god.................. grupa 2003....319 10........... grupa 2002... god ...287 4............................ god.. grupa 2002.................... god....................... grupa 2003.............................................................. god.... grupa 2003.................................................................2.........................................317 9.........297 9.................................. grupa 2003............................ ........................323 9 .............. god.................. god......................................... god....291 6................................................................................................... god...........................307 4........................ god ..............295 8.........289 5..................... grupa 2002..................................285 3............... grupa 2002........................................................................................311 6.......................................................................................... grupa 2003........................................... grupa 2003......................................309 5.................................. god..299 10..........293 7.................................................................................... god ............................................................ grupa 2002..................... grupa 2003.....................................303 2......

.

Zadaci u drugom i tre}em delu su sa prijemnih ispita za Vojnu akademiju koji su odr`ani u periodu od 1997. Zbirka obiluje velikim brojem slika. Zbirka se sastoji iz tri dela. U drugom delu nalazi se 150 kompletno re{enih zadataka. koji su raspore|eni u 15 grupa. koji su detaqno pregledali tekst zbirke. sadr`aj ovog podsetnika ukazuje i na to kojim matemati~kim oblastima je pridat ve}i zna~aj. postupke u re{avawu zadataka ili kona~na re{ewa. Ovom prilikom se posebno zahvaqujemo recenzentima dr Nikoli Toma{evi}u i mr Ne|eqku Jankovi}u. Istovremeno. Tre}i deo ~ine zadaci za koje su data kona~na re{ewa ili uputstva za wihovo re{avawe. stavova i formula. ukazali na izvesne propuste i dali niz korisnih saveta. ~ije je poznavawe neophodno pri izradi zadataka na prijemnom ispitu. Autori 11 . do 2003. Tu se mo`e na}i pregled osnovnih pojmova.PREDGOVOR Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju {to uspe{nije pripreme za prijemni ispit iz matematike. U prvom delu dat je teorijski podsetnik iz elementarne matematike. godine. koje ilustruju odre|ene pojmove.

GR^KI ALFABET α β γ δ ε ζ η θ ι κ λ μ Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ alfa beta gama delta epsilon zeta eta teta jota kapa lambda mi ν ξ ο π ρ σ τ υ ϕ χ ψ ω Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ ϒ Φ Χ Ψ Ω ni ksi omikron pi ro sigma tau ipsilon fi hi psi omega 12 .

Prvi deo TEORIJSKI PODSETNIK IZ ELEMENTARNE MATEMATIKE .

.

..r. RELACIJE I FUNKCIJE 1. Tautologija je iskazna formula koja je ta~na za sve vrednosti iskaznih slova koja u woj u~estvuju.. Ozna~avamo ih iskaznim slovima p. Iskazi i logi~ke operacije Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne.q. ako. Ako je iskaz p ta~an. konjunkcija ( ∧ − i).. Zapis ( ∀x ) α ( x ) 15 . onda je wegova istinitosna vrednost ("te") i pi{emo τ ( p ) = . ⊥ ⊥ ⊥ Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta logi~ke operacije.. Simboli ∀ i ∃ zovu se univerzalni i egzistencijalni kvantifikator (kvantor). dobijaju se iskazne formule. disjunkcija( ∨ − ili). LOGIKA I SKUPOVI. Definicije logi~kih operacija date su slede}im istinitosnim tablicama: p ⊥ ⎤p ⊥ p q ⊥ p∧q ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ p∨q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p⇔q ⊥ ⊥ p q ⊥ p⇒q ⊥ .1. ako i samo ako). implicira.1. Osnovne logi~ke operacije su: negacija ( ⎤ – ne). istinitosna vrednost neta~nog iskaza q je ⊥ (''не те'') i pi{emo τ ( q ) =⊥ . implikacija( ⇒ − povla~i..onda) i ekvivalencija ( ⇔ − ekvivalentno.

A \ B = { x x ∈ A ∧ x ∉ B} . Skup A je podskup skupa B . onda se X ~esto zove univerzalni skup. presek A ∩ B i razlika A \ B na slede}i na~in: A ∪ B = { x x ∈ A ∨ x ∈ B} ..~itamo "za svaki x va`i α ( x ) ". 16 . skup koji nema elemenata. Za skupove A i B defini{u se unija A ∪ B. x ∉ X − element x ne pripada skupu X . Ako je A ∩ B = ∅.. . } ∅ − prazan skup. naj~e{}e ozna~avamo velikim slovima 1. Ako se razmatraju samo podskupovi odre|enog skupa X . Skupovi A. ako je svaki element skupa A istovremeno i element skupa B . Va`i A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A. u oznaci A ⊂ B.. A ∩ B = { x x ∈ A ∧ x ∈ B} . C . B. U tom slu~aju se za skup A ∈ P ( X ) defini{e wegov komplement sa Ac = A = X \ A. Ozna~ava se sa P ( X ) . Y . Z . tj. Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente.. X . a kao "postoji x ( ∃x ) α ( x ) za koji va`i α ( x ) ".. Partitivni skup skupa X je skup svih wegovih podskupova. Uobi~ajeni su slede}i zapisi u vezi sa skupovima: Skupove x ∈ X − element x pripada skupu X . onda za skupove A i B ka`emo da su disjunktni.2.. X = x α ( x ) − X je skup svih elemenata x za koje va`i { α ( x)..

An dat je sa A1 × A2 × × An = {( a1 .. Uop{te. Sli~no se formiraju ure|ene trojke. Dekartov proizvod skupova A i B. b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa pore|amo u niz i pri tome preciziramo da je a prvi. skupove obi~no predstavqamo takozvanim Venovim dijagramima (sl.. ∧ an ∈ An } . Umesto ( a.3.U op{tem slu~aju. b.. n -torke.. b ) a ∈ A ∧ b ∈ B} . b ∈ A)( a ρ b ∧ bρ a ⇒ a = b ) . an ) a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ . (T ) tranzitivna ako ( ∀a. 1 A\ B Ac Ure|eni par {a. ( S ) simetri~na ako ( ∀a. c ∈ A)( a ρ b ∧ bρ c ⇒ a ρ c ) . b ) ∈ ρ pi{emo a ρ b i ka`emo da je element a u relaciji ρ sa elementom b. b ∈ A)( a ρ b ⇒ bρ a ) . a b drugi element tog niza. ρ je relacija sa skupa A u skup B ako je ρ ⊂ A × B. onda ka`emo da je ρ (binarna) relacija na A. u oznaci A × B. Ako je ρ ⊂ A × A = A2 ... A2 .. 1).. ( A) antisimetri~na ako ( ∀a. Relacije Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup Dekartovog proizvoda tih skupova. Dakle. b} ( a.. A B A B A B A X A∪ B A∩ B Sl. Dekartov proizvod skupova A1 . Neka je ρ ⊂ A2 .. 17 . 1. ~etvorke ili. Tada za ρ ka`emo da je: ( R ) refleksivna ako ( ∀a ∈ A)( a ρ a ) . uop{te. defini{e se sa: A × B = {( a. a2 .

Funkcije Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B . ( ∀x ∈ A)( ∀y. y ) ∈ f ) . y ) ∈ f . a y wegovom slikom pri preslikavawu f .4. Ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A . Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto ga ozna~avamo sa D f . funkcija f : A → B je okarakterisana slede}im svojstvima: ( ∀x ∈ A)( ∃y ∈ B ) ( ( x. Skup svih klasa ekvivalencije odre|enih nekom relacijom ρ na skupu A zove se koli~ni~ki skup i ozna~ava sa A / ρ . f = g ⇔ A = C ∧ B = D ∧ ( ∀x ) f ( x ) = g ( x ) . z ∈ B ) ( ( x. je takva relacija f ⊂ A × B kod koje je svaki element skupa A u relaciji sa ta~no jednim elementom skupa B . z ) ∈ f ⇒ y = z ). iste kodomene i isto pravilo preslikavawa. B ) onda pi{emo y = f ( x ) i x nazivamo originalom. u oznaci f : A → B. Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako imaju iste domene.Za relaciju ka`emo da je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. y ) ∈ f ∧ ( x. Ako ( x. ( f . Dakle. Skup B je kodomen funkcije f . 1. antisimetri~na i tranzitivna zove se relacija poretka (skra}eno: RAST ). simetri~na i tranzitivna (skra}eno: RST ). Svake dve klase ekvivalencije su ili disjunktne ili se poklapaju. Preslikavawe f : A → B mo`emo smatrati ure|enom trojkom pri ~emu je f pravilo tog preslikavawa koje se obi~no zadaje analиti~ki (formulom). 18 . tj. onda se skup Ca = { x ∈ A a ρ x} zove klasa ekvivalencije elementa a. A. tabli~no ili grafi~ki. Relacija koja je refleksivna.

Identi~no preslikavawe skupa A je funkcija iA : A → A za koju je ( ∀x ∈ A) iA ( x ) = x. Skup vrednosti funkcije f : A → B je skup R f = { f ( x ) x ∈ A} = f ( A ) . . f је на ⇔ ( ∀y ∈ B )( ∃x ∈ A ) ( y = f ( x ) ) . Ako su A i B podskupovi skupa realnih brojeva R . Graf (grafik ) funkcije f : A → B je skup Gf = {( x. Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element kodomena ima svoj original . ) Inverzna funkcija funkcije f :A → B je funkcija f −1 : B → A (ako postoji) za koju je f −1 f = iA i f f −1 = iB . f је 1 − 1 ⇔ ( ∀x1 . x2 ∈ A ) ( f ( x1 ) = f ( x2 ) ⇒ x1 = x2 ) .Preslikavawe f : A → B je 1 − 1 (injekcija) ako razli~itim originalima odgovaraju razli~ite slike. Funkcija ima inverznu ako i samo ako je bijekcija. tj. onda za funkciju f : A → B ka`emo da je realna funkcija realne promenqive. takva da je ( ∀x ∈ A) ( ( g f )( x ) = g ( f ( x ) ) . x2 ∈ A ) ( x1 ≠ x2 ⇒ f ( x1 ) ≠ f ( x2 ) ) ⇔ ( ∀x1 . f ( x )) x ∈ A}. tj. f :A → B i Kompozicija (slo`ena funkcija) funkcija g : B → C je funkcija h . u oznaci h = g f . Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na. 2): 19 . Za wu se defini{u pojmovi nadgrafa ( G f ) i podgrafa ( G f ) (sl.

b ) obi~no pi{emo c = afb . Naj~e{}e oznake za 20 . y Gf Gf Rf 0 Df Gf x Sl. ⋅ . .. y ) ∈ R 2 2 } y < f ( x )} . operacije su +. ∗.Gf = Gf {( x. . y ) ∈ R = {( x. y > f ( x) .. −.:. Umesto c = f ( a.. 2 Preslikavawe f : A2 → A zove se binarna operacija na skupu A.

( −∞ . Wegovi va`niji podskupovi su: Z = N 0 ∪ {. [ a . a broj r ostatak pri deqewu broja m sa n.r ∈ Z za koje va`i m = kn + r. ( a..1. N = {1.a ) = { x ∈ R x < a} ..b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali: [ a. tj. [ a. Za a.b] = { x ∈ R a < x ≤ b} − полуотворени (полузатворени) интервал. 0 ≤ r ≤ n − 1.a ] = { x ∈ R x ≤ a} . −1} − skup celih brojeva. Broj k zove se koli~nik.. Ako je r = 0 .. ( −∞ . ⎧m ⎫ Q = ⎨ m ∈ Z ∧ n ∈ N ⎬ − skup racionalnih brojeva.. tj.b ] = { x ∈ R a ≤ x ≤ b} − затворени интервал (сегмент). −3. +∞ ) = { x ∈ R x ≥ a} . ( a. N 0 = N ∪ {0} − skup nenegativnih celih brojeva. ⎩n ⎭ Ir = R\ Q − skup iracionalnih brojeva.} − skup prirodnih brojeva.. +∞ ) = { x ∈ R x > a} . ( a. onda je m deqiv sa n .3. Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jednozna~no odre|eni brojevi k . Realni brojevi Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R . −2. brojeva koji se ne mogu predstaviti u obliku razlomka. +∞ ) = R. SKUPOVI BROJEVA.2.b ) = { x ∈ R a < x < b} − отворени интервал. PROPORCIONALNOST 2. 21 . n se sadr`i u m (u oznaci n m ).b ) = { x ∈ R a ≤ x < b} − полуотворени (полузатворени) интервал. ( −∞ . 2 .

.c. Broj je racionalan ako i samo ako se mo`e predstaviti u obliku beskona~nog periodi~nog decimalnog broja.am . x ≥ a ⇔ x ≥ a ∨ x ≤ −a ( a ≥ 0 ) . b d b⋅d a⋅c a = ( b..d ≠ 0 ) .am .. x ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a x − y ≤ x+ y ≤ x + y ..b1b2 .c p . ( a . x < 0..Broj oblika a1a2 .9} ) ( ) zove se beskona~ni periodi~ni decimalni broj sa periodom c1c2 . 22 ...1. ( b....bn c1c2 ..c i j k ∈ {0. b⋅c b a c ad ± bc ± = ( b.d ≠ 0 ) .c ≠ 0 ) .d ≠ 0 ) .c p . b d bd a c a d a⋅d : = ⋅ = ( b.bn c1c2 ...d ≠ 0 ) . Beskona~ni neperiodi~ni decimalni brojevi su iracionalni brojevi. b d Za operacije sa razlomcima va`i: a b a±b ± = ( c ≠ 0) ...b .… . −x = x .b1b2 . x ≤ x .. c c c a c a ⋅c ⋅ = ( b. = a1a2 ... b b −b Apsolutna vrednost broja x ∈ R je ⎧ x. b d b c b⋅c a −a a − = = (b ≠ 0) . Za apsolutnu vrednost va`e slede}e osobine: ( a ≥ 0) . x ≥ 0 x =⎨ ⎩− x. Jednakost razlomaka je data sa: a = c ⇔ a ⋅ d = b ⋅ c.c p .c p c1c2 .

an Za a ∈ R. n ∈ N svako re{ewe jedna~ine po x a 0 = 1 ( a ≠ 0 ) . za parno n i a = 0 jedino re{ewe je 0 . Drugo re{ewe je − n a . Ako je n paran broj i a > 0 . n 0 = 0. Prema tome. ⎩ Va`i da je x = x sgn x. onda za svaki a ∈ R postoji ta~no jedno re{ewe i ozna~ava se sa a . 4) y x>0 x=0 . Za parno n i a < 0 jedna~ina nema re{ewa u R . tada jedna~ina ima dva re{ewa. n − пута 1 ( a ≠ 0) . 4 Stepenovawe celobrojnim izlo`iocem je definisano sa: a n = a ⋅ a ⋅⋅⋅ a ( а ∈ R. a − n = xn = a (ako postoji) je n -ti koren broja a . ⎪ sgn x = ⎨ 0 . i pozitivno re{ewe ozna~avamo sa n a . 3 y y= x 0 1 y = sgn x x –1 0 x Sl. 3 Sl. i sl. n ∈ N ) .Signum broja x ∈ R je ⎧ 1. u ovom slu~aju va`i n 23 . ⎪−1. a1 = a. x<0 Grafici funkcija y = x i y = sgn x dati su na slikama (sl. Ako je n neparan broj. tj.

Ako je x* pribli`na vrednost broja * x . (a ⋅ b) x = a ⋅b . p ∈ N ) . x ax ⎛a⎞ = x⋅ ⎜ ⎟ b ⎝b⎠ ( a. Broj Δ x* = x − x* naziva se apsolutna gre{ka broja x* . a = nm a . n m n a : n b = n a :b .b > 0. (a ) x x y x = a xy . Za korenovawe va`e slede}e osobine: n a ⋅ n b = n a ⋅b . zanemarqivo) razlikuje. x. ( x ∈ R) . a > 0) . x2 = x n ( a) = n am . Bilo koji nenegativan broj Ax* koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* .xn = a ⇔ x = ± n a .n. tj. 2n n m am = np a mp . x 2n = x . onda ka`emo da je x aproksimiran brojem x . a x ⋅ a y = a x+ y . m ∈ Z .b > 0. za koji je ( ) 24 . y ∈ R ) Pribli`an broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je broj koji se od wega "neznatno" (malo. m m. Stepenovawe racionalnim izlo`iocem uvodi se sa: a n = n am Osnovne osobine stepenovawa su: (n ∈ N . ( a.

(4) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i sve cifre posle we su jednake nuli. * zove se granica relativne gre{ke broja x* . Algebarski oblik kompleksnog broja z je z = ( a.2.b ∈ R.Δ x* = x − x* ≤ Ax* . Zaokrugqivawe decimalnih brojeva na n decimala vr{i se po slede}im pravilima: (1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5. (3) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i bar jedna cifra posle we nije jednaka nuli. a prvih n − 1 ili ostaje nepromeweno (ako je n -ta decimala bila mawa od 9) ili se mewaju na odgovaraju}i na~in (ako je n -ta decimala jednaka 9). tj. i 2 = −1 . Relativna gre{ka δ x* ( ) pribli- δ (x ) = * Δ x* x ( ) ( x ≠ 0) . onda se n -ta decimala ne mewa ako je parna. `nog broja x* defini{e se sa ( ) zove se granica apsolutne gre{ke.b ) = a + bi . za koji je δ ( x* ) ≤ Rx . 2. onda prvih n decimala ostaje nepromeweno. (2) Ako je n + 1 -va decimala ve}a od 5. onda se n -ta decimala uve}ava za 1. Kompleksni brojevi Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. ( ) pri ~emu je: 25 . U svim ovim slu~ajevima izostavqa se n + 1 -va decimala i sve cifre desno od we. onda se n -ta decimala uve}ava za 1. a. Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj obavqa se operacija zaokrugqivawa. Svaki nenegativan broj Rx* koji nije mawi od relativne gre{ke. a uve}ava se za 1 ako je neparna (pravilo parne cifre).

0 ) ⋅ = ⋅ = + c + di c + di c − di c 2 + d 2 c 2 + d 2 Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa: i 4 k = 1. Konjugovano kompleksni broj broja z = a + bi je broj z = a − bi. a = Re z − realni deo kompleksnog broja z . z1 − z2 = ( a − c ) + ( b − d ) i. Za operacije nad kompleksnim brojevima z1 = a + bi i z2 = c + di va`i: z1 + z2 = ( a + c ) + ( b + d ) i. Moduo kompleksnog broja b z = a + bi z a z x 0 z = a + bi je ρ = z = a 2 + b 2 . i 4 k + 2 = −1. b = Im z − imaginarni deo kompleksnog broja z . z1 z2 z1 ⋅ z2 = ( a + bi ) ⋅ ( c + di ) = ( ac − bd ) + ( ad + bc ) i.( c. bi − ~isto imaginaran broj (za b ≠ 0 ). 5 z = a − bi Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni parovi. 5). = a + bi a + bi c − di ac + bd bc − ad i . i 4 k +3 = −i (k ∈ Z ) .i = ( 0. −b Sl. to je jednakost kompleksnih brojeva data sa: z1 = z2 ⇔ Re z1 = Re z2 ∧ Im z1 = Im z2 .1) − imaginarna jedinica.d ) ≠ ( 0 . Za konjugovawe i moduo kompleksnih brojeva z1 i z2 va`i: 26 . i 4 k +1 = i. y Kompleksne brojeve predstavqamo u kompleksnoj (Gausovoj) ravni (sl.

( 2) a :c = b:d ..c... ( 5) ak :b = ck :d . z⋅z = z . tj. ( z2 ≠ 0 ) . z1 − z2 ≤ z1 + z2 ≤ z1 + z2 . ⎜z ⎟ z 2 ⎝ 2⎠ z = z .b1 . ( z2 ≠ 0 ) . z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 .b. Jednakost dveju razmera. ⎛ z1 ⎞ z1 ⎜ ⎟ = . Proporcija a : b = c : d lentna svakoj od slede}ih jednakosti: ( a.b2 . broj a :b = a . jednakost oblika a :b = c : d . Za brojeve a1 .a2 .bn ≠ 0 defini{e se pro{irena proporcija: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn .3.. zove se proporcija. Zapisujemo je i u obliku 27 .. ( 4 ) ak :bk = c : d ( k ≠ 0 ) . 2 z1 z2 = z1 z2 . ( 3) b : a = d : c. b zove se razmera brojeva a i b . 2.d ≠ 0 ) je ekviva- (1) a ⋅ d = b ⋅ c... tj.an . z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 (z ) = (z ) n n .. Proporcionalnost Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) .z1 ± z2 = z1 ± z2 .

a x i y nepoznati brojevi. Jedan posto broja a ∈ R je broj U procentnom ra~unu osnovne veli~ine su: glavnica G. Va`i proporcija a = 0 . 100 p p = 100 P ⋅ G Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m. :an = b1: b2 : . procentna stopa p i procentni iznos P.a1: a2 : .. proporcionalne veli~ine x i y odre|uju funkciju Direktno y = kx ( k ≠ 0 ) . Za x i y ka`emo da su direktno proporcionalni ako je x:m = y:n . :bn . Za pro{irenu proporciju va`i: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn ⇒ ( a1 + + an ) : ( b1 + + bn ) = a1 : b1 . pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama: G⋅ p G = 100 P .n ≠ 0 ) . x a obrnuto proporcionalne funkciju Grafici funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti dati su na slici (sl. P = ... u slu~aju da je x:m = n: y ka`e se da su x i y obrnuto proporcionalni. y = a ( a ≠ 0) .. 6). 28 .01a 100 i ozna~avamo ga sa 1% od a. G : P = 100: p.

. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI 3.a1 .. an ≠ 0 ) .an −1 .. 6 (g) 3. Pri tome su: Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + + a1 x + a0 .. an − najstariji (vode}i) koeficijent.. an .y y = kx k >0 y = kx k<0 x y 0 0 x (a) (b) y y=a x ( a > 0) x y=a x 0 y ( a < 0) x 0 (v) Sl.1..a1 . 29 .. Polinomi Pn : R → R takva da je Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija ( n ∈ N 0 .a0 ∈ R.a0 − koeficijenti polinoma.an−1 . an ..

30 . n = stPn − stepen polinoma Pn . Drugim re~ima... tako {to se svaki ~lan jednog polinoma pomno`i svakim ~lanom drugog polinoma. tj. ako je Qm ( x ) = bm x m + bm −1 x m −1 + + b1 x + b0 . Polinomi se sabiraju tako {to im se odgovaraju}i koeficijenti saberu i pri tome je Mno`ewe dva polinoma obavqa se primenom distributivnosti realnih brojeva. Va`i da je Broj x = a ∈ C je nula (koren) polinoma P ako je P ( a ) = 0. za neki polinom Q . + ks = n ) ... st ( Pn + Qm ) ≤ max {n. k (Q ( a ) ≠ 0) . za neki polinom Q za koji je stQ = stP − k. tada va`i: Pn ( x ) = Qm ( x ) ⇔ n = m ∧ ( ∀i ) ai = bi . Faktorisani oblik polinoma Pn je Pn ( x ) = an ( x − α1 ) 1 ( x − α 2 ) k k2 ( x − αs ) ks .. ( k1 + k2 + . pri ~emu su α1 . P ( x) = ( x − a)Q ( x) .an x n − najstariji (vode}i) ~lan... α 2 . Broj x = a ∈ C je nula (koren) k -tog reda ( k ∈ N ) polinoma P ako je P ( x) = ( x − a) Q ( x) . koeficijenti uz iste stepene od x ) jednaki. Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im odgovaraju}i koeficijenti (tj.k s .m} . za koji je stQ = stP − 1 .α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estrukosti k1 .... Za nulti polinom P ≡ 0 ne defini{e se stepen.k2 . a0 − slobodan ~lan. Pri tome je st ( Pn ⋅ Qm ) = m + n.

Q ) =1. z . Pn ( z ) = 0 ⇔ Pn ( z ) = 0. ( stR < stQ или R ≡ 0 ) . tada je polinom P deqiv polinomom Q . Najmawi zajedni~ki sadr`alac polinoma P i Q tj.. (Bezuov stav) Ostatak pri deqewu polinoma P = P ( x ) sa x − a je P ( a ) . ako je P ( a ) = 0 . Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi S (wihov koli~nik) i R (ostatak) takvi da je P = Q ⋅ S + R.Q ) . Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki stepen od x oblika x ⋅ x ⋅… ⋅ x promenqivu x zamenimo na k pozicija (1 ≤ k ≤ r ) r − пута nekom drugom promenqivom y. NZD ( P.Q ) .. Prema tome. 31 . NZS ( P. tj. tada je P deqiv sa x − a. i sam postupak je sli~an deqewu vi{ecifrenih brojeva. Deqewe polinoma obi~no se obavqa tako {to se postupno dele wihovi najstariji ~lanovi. dobijamo polinome vi{e promenqivih. Ako je R ( x ) ≡ 0 . Prethodnu relaciju mo`emo zapisati u obliku P R =S+ .. je polinom koji ima najni`i stepen me|u svim polinomima koji su deqivi i sa P i sa Q . Polinomi P i Q su uzajamno prosti ako je NZD ( P. Q je sadr`an u P. tj. Specijalno.Kompleksan broj z = α + β i je nula polinoma Pn (sa realnim koeficijentima) ako i samo ako je nula tog polinoma i wegov konjugovano kompleksan broj z = α − β i. Q Q i ona va`i za sve x za koje je Q ( x ) ≠ 0. je polinom koji ima najvi{i stepen me|u svim polinomima koji su sadr`ani i P i u Q . . Najve}i zajedni~ki delilac polinoma P i Q .

.D ≠ 0 ) ... b.2 Racionalni algebarski izrazi Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju konstante (realni brojevi). B D B⋅D A C A D A⋅ D : = ⋅ = ( B.C. a. y . B D B C B ⋅C 32 . oduzimawa. A A⋅C = B B ⋅C ( B.C i D va`i: A ⋅ ( B ± C ) = A ⋅ B ± A ⋅ C..) i operacije sabirawa. ( A + B ) ⋅ ( C + D ) = A ⋅ C + B ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ D. Srediti racionalni algebarski izraz zna~i svesti ga na oblik P . A3 ± B3 = ( A ± B ) ⋅ ( A2 ∓ A ⋅ B + B 2 ) . ( A − B ) ⋅ ( A + B ) = A2 − B 2 .D ≠ 0 ) . ( A ± B )3 = A3 ± 3 A2 B + 3 AB 2 ± B3 .B.. z .. Q Za izraze A. c. pri ~emu su P i Q uzajamno prosti.D ≠ 0 ) .. B D B⋅D A C A⋅C ⋅ = ( B.3. deqewa i stepenovawa promenqivih celobrojnim izlo`iocem. A C A⋅ D ± B ⋅C ± = ( B. mno`ewa. 2 ( A ± B ) = A2 ± 2 AB + B 2 .C ≠ 0 ) . promenqive ( x.

ci .a2 .β ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α i y sa β svaka jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.c1 .b ∈ R ). ⎧a x + b y + c z = d 1 1 1 ⎪ 1 ⎪ a2 x + b2 y + c2 z = d 2 ⎨ ⎪ ⎪a3 x + b3 y + c3 z = d3 . ( ai . Linearna jedna~ina Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je ax = b Pri tome va`i: ( a. x. Sistemi linearnih jedna~ina Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( ∗) ⎪ ⎨ ⎧a1 x + b1 y = c1 ⎪a2 x + b2 y = c2 . 1 jedna~ina nema re{ewa ako je a = 0 i b ≠ 0 . ⎩ Ure|eni par realnih brojeva ( α . y − непознате ) .z − непознате ) .bi .b1 . a 4. y. ⎩ 33 . 2 . LINEARNE NEJEDNA^INE 4. ( i = 1. x. LINEARNE JEDNA^INE I SISTEMI LINEARNIH JEDNA^INA. b 3 jedna~ina ima jedinstveno re{ewe x = ako je a ≠ 0. 2 jedna~ina ima beskona~no mnogo re{ewa (svako x ∈ R je re{ewe) ako je a = b = 0 .di ∈ R.4.2. Sistem od tri linearne jedna~ine sa tri nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( a1 .b2 .c2 ∈ R.1.3) .

xn − непознате. n ∈ N ) je konjunkcija jedna~ina oblika ⎧a11 x1 + a12 x2 + . y sa β i z sa γ svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.. Sistem od m linearnih jedna~ina sa n nepoznatih ( m. po jednu vrednost za svaku nepoznatu.. mn n m ⎩ m1 1 m 2 2 pri ~emu su: аij ∈ R ( i = 1. Re{iti sistem linearnih jedna~ina zna~i na}i skup svih wegovih re{ewa... j = 1...... 2 .. − neodre|en ako ima beskona~no mnogo re{ewa. x1 . + a x = b . − odre|en ako ima samo jedno (jedinstveno) re{ewe tj... Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina su: (1) zamena mesta bilo kojim dvema jedna~inama sistema.. b j ∈ R ( j = 1.. 34 . xn sa α n ( α1 . γ ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α .. x2 sa α 2 . protivre~an) ako nema re{ewa. 2 . . ..α 2 . − nesaglasan (nemogu}. (2) mno`ewe bilo koje jedna~ine sistema realnim brojem razli~itim od nule.m.. + a2 n xn = b2 ⎨ .x2 . Razmatraju}i skup re{ewa..n ) − коефицијенти уз непознате.β .... Re{ewe sistema je svaka ure|ena n -torka realnih brojeva takva da zamenom x1 sa α1 . + a1n xn = b1 ⎪ ⎪a21 x1 + a22 x2 + ...α n ) svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.... ⎪ ⎪a x + a x + .. 2.n ) − слободни чланови. sistem linearnih jedna~ina mo`e biti: − saglasan (mogu}) ako ima bar jedno re{ewe...Ure|ena trojka realnih brojeva ( α .

a 35 . b . 4. ax < b. Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih jedna~ina ne mewa skup re{ewa. y= Dy (Kramerove formule). sistem ima jedinstveno re{ewe koje se dobija formulama D D (2) ako je D = 0 i bar jedna od determinanti Dx . ax ≤ b. tj. Tada va`i: (1) ako je D ≠ 0 . Neka je za sistem ( ∗ ) od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate D= Dx = a1 a2 c1 c2 b1 b2 b1 b2 = a1b2 − a2b1 (determinanta sistema). tada je sistem ili neodre|en. ima beskona~no mnogo re{ewa. ax ≥ b. = c1b2 − c2b1 i Dy = a1 a2 c1 c2 = a1c2 − a2 c1 .3 Linearne nejedna~ine Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su: x= Dx . 3 za a = 0 i b < 0 nejedna~ina nema re{ewa. b ∈ R ) .(3) dodavawe proizvoqnoj jedna~ini sistema bilo koje druge jedna~ine prethodno pomno`ene nekim realnim brojem. sistem je nemogu}. ax > b ( a.Dy razli~ita od nule. Za nejedna~inu ax ≤ b va`i: 1 za a > 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≤ 2 za a = 0 i b ≥ 0 re{ewe je svaki realni broj. ili je nemogu}. (3) ako je D = Dx = Dy = 0 .

Tako.c ∈ R ) . b ( a. b ⋅ a Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima relacija ≤.c ∈ R. Kvadratne jedna~ine Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je ax 2 + bx + c = 0 . a ≤ b ∧ b ≤ a ⇒ a = b. <. a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c. a ≤ b ∧ c > 0 ⇒ ac ≤ bc. a ≤ b ∧ c < 0 ⇒ ac ≥ bc.2 = −b ± b 2 − 4ac ⋅ 2a 36 . 5. a ≠ 0 ) . b a ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b < 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b > 0) .1. a ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b > 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b < 0) . ( a. ab ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≤ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 ) . za relacije ≤ i ≥ va`i: a ≤ a.b. KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 5. ab ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≥ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 ) . ax ≥ b i ax > b. a ≤ b ∧ b ≤ c ⇒ a ≤ c. na primer. Re{ewa jedna~ine dobijamo po formuli x1.4 za a < 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≥ Sli~no se re{avaju i nejedna~ine ax < b. ≥ i > .b.

tj. a c c ax 2 + c = 0 ⇔ x = ± − за ≤ 0 .2 = α ± β i. (3) ako je D < 0 .U specijalnim slu~ajevima imamo: b ax 2 + bx = 0 ⇔ x ( ax + b ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − . a a ax 2 + c = 0 ⇔ x = ±i c c за > 0. a a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 < 0 ⇔ D > 0 ∧ < 0 . (2) ako je D = 0 . re{ewa su konjugovano kompleksni brojevi x1. re{ewa su realna i razli~ita. U zavisnosti od znaka diskriminante razlikujemo slede}e slu~ajeve: (1) ako je D > 0 . Za re{ewa kvadratne jedna~ine va`e Vietove formule: b x1 + x2 = − . re{ewa su realna i jednaka. a x1 > 0 ∧ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − 37 . imamo jedno dvostruko realno re{ewe. a a b c x1 < 0 ∧ x2 < 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − < 0 ∧ > 0. a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ > 0. a c x1 ⋅ x2 = ⋅ a Znak re{ewa kvadratne jedna~ine odre|en je sa: b c > 0 ∧ > 0. a a 2 Izraz D = b − 4ac zove se diskriminanta kvadratne jedna~i- ne.

Ako jedna~ine ( a ≠ 0) ax 2 + bx + c < 0. 5. i ona se smenom t = x n svodi na kvadratnu jedna~inu Za n = 2 trinomna jedna~ina postaje bikvadratna jedna~ina ax 4 + bx 2 + c = 0. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≥ 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D ≤ 0.2. Kvadratne nejedna~ine Osnovni oblici kvadratnih nejedna~ina su: ax 2 + bx + c ≥ 0 . ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c < 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D < 0. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≤ 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D ≤ 0. at 2 + bt + c = 0.Trinomna jedna~ina je jedna~ina oblika ax 2 n + bx n + c = 0 . n ∈ N ) . U ostalim slu~ajevima va`i: ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c > 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D < 0.b. ( a. ax 2 + bx + c ≤ 0 . ax 2 + bx + c > 0 . su x1 i x2 realna i razli~ita re{ewa kvadratne ax 2 + bx + c = 0 . 38 . oblika ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x2 ) i analizom znaka dobijenog proizvoda. onda odgovaraju}u kvadratnu nejedna~inu re{avamo kori{}ewem faktorisanog oblika kvadratnog trinoma. tj.c ∈ R. a ≠ 0.

+∞ ) . Ipak. ⎦ ⎣ ⇔ x ≥ x2 ∨ x ≤ x1 ⇔ (x − x1 ≥ 0 ∧ x − x2 ≥ 0) ∨ ( x − x1 ≤ 0 ∧ x − x2 ≤ 0 ) Sli~no se re{avaju i ostali slu~ajevi kvadratnih nejedna~ina. Slu~aj a < 0 svodimo na slu~aj a > 0 mno`ewem kvadratne nejedna~ine sa −1 i vode}i ra~una da se pri tome mewa smer nejednakosti. kvadratnu jedna~inu je najjednostavnije re{avati skicirawem odgovaraju}eg grafika kvadratne funkcije. 39 .Ako je a > 0 i D > 0 i ako su x1 i x2 ( x1 < x2 ) realni i razli~iti koreni kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . tada va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ a ( x − x1 )( x − x2 ) ≥ 0 ⇔ ( x ≥ x1 ∧ x ≥ x2 ) ∨ ( x ≤ x1 ∧ x ≤ x2 ) ⇔ x ∈ ( −∞ .

Domen funkcije je D f ( k .n ∈ R ) . tangens ugla α koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x -ose.6. Nula linearne funkcije je x = − Nije svaka prava grafik neke linearne funkcije. ordinata prese~ne ta~ke prave sa y -osom. Veli~ina n je odse~ak na y -osi. Funkcija je striktno rastu}a za k > 0 . Broj k = tg α je koeficijent pravca prave tj. Prave paralelne sa y -osom. Za k = 0 i n ≠ 0 k funkcija nema nula. 7 40 .1. tj. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA 6. 7). Linearna funkcija Op{ti oblik linearne funkcije je y = f ( x ) = kx + n. +∞ ) . R f = R za k ≠ 0 i R f = {n} za k = 0. striktno opadaju}a za k < 0 i konstantna za k = 0. = R = ( −∞ . prave sa jedna~inom x = a ( a ∈ R ) ne predstavqaju grafik nijedne linearne funkcije y n 0 y y = kx + n k >0 x y = kx + n k <0 n 0 −n k α (a) y n (b) y −n k α x x=a y=n k =0 0 a x 0 (v) (g) x Sl. a skup wenih vrednosti n za k ≠ 0. Ako je k = n = 0 . funkcija se svodi na y = 0 i wen grafik je x -osa. Grafik svake linearne funkcije je prava (sl. tj.

8). Domen funkcije je D f ( a. 4a ⎠ ⎝ 2a y c T 0 a>0 y c T a<0 − b 2a x 0 − b 2a x Sl. Ordinata prese~ne ta~ke parabole sa y -osom je y = f ( 0 ) = c. funkcija je konkavna. 41 . opada za x ∈ ⎜ −∞ . +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ Teme parabole je wena najvi{a ta~ka.2. funkcija je konveksna. +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. 8 Ako je a > 0 . − raste za x ∈ ⎜ − ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. a skup wenih vrednosti ⎡ 4ac − b 2 ⎞ ⎛ 4ac − b 2 ⎤ Rf = ⎢ . raste za x ∈ ⎜ −∞ . + ∞ ⎟ za a > 0 i R f = ⎜ −∞ .c ∈ R. 4a 4a ⎦ ⎣ ⎠ ⎝ Grafik svake kvadratne funkcije je parabola (sl. a ≠ 0 ) .6. Kvadratna funkcija Op{ti oblik kvadratne funkcije je y = f ( x ) = ax 2 + bx + c. 2a ⎠ b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ ima minimum ymin = ⋅ . +∞ ) . 2a ⎠ Teme parabole je wena najni`a ta~ka. Teme ⎛ b 4ac − b 2 ⎞ parabole je wena ta~ka T ⎜ − . ⎟. − b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ opada za x ∈ ⎜ − ima maksimum ymax = ⋅ . ⎥ za a < 0.b. Ako je a < 0 . = ( −∞ .

Broj realnih nula kvadratne funkcije. 9). ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( x1 .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 .x2 ⎤ .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . +∞ ) . broj realnih re{ewa jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 . +∞ ) . ⎪ ⎭ 42 . tj. zavisi od znaka diskriminante Ako je D > 0 . ⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .x2 ) . y D = b 2 − 4ac. 9 U ovom slu~aju (pod pretpostavkom da je x1 < x2 ) va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .Skicirawe grafika kvadratne funkcije omogu}uje jednostavno re{avawe odgovaraju}e kvadratnie nejedna~ine. ⎪ ⎪ ⎬ (za a > 0 ) 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 . +∞ ) .x1 ) ∪ ( x2 . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( x1 .x1 ) ∪ ( x2 .⎫ ⎦ ⎣ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . Pri tome su od zna~aja samo broj realnih nula funkcije i znak koeficijenta а .x2 ) . funkcija ima dve razli~ite realne nule i parabola u dvema ta~kama se~e x -osu (sl.x2 ⎤ . ⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 . a>0 y T a<0 x2 x 0 x1 T x2 x 0 x1 Sl.⎫ ⎦ ⎣ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . +∞ ) .

kvadratna funkcija nema realnih nula i parabola se nalazi ili iznad (za a > 0 ) ili ispod (za a < 0 ) x -ose i va`i: 43 . +∞ ⎟ . − ⎟ ∪ ⎜ − . 2 a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .Za D = 0 (sl. ⎪ 2a ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎪ ⎪ 2a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎬ (za a > 0 ) b ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x = − . 10 Ako je D < 0 (sl. ⎪ ⎭ ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x = − y a>0 y x 0 a<0 − b 2a T x T 0 − b 2a Sl. ⎫ ⎪ b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . 10) kvadratna funkcija ima jednu dvostruku realnu nulu.⎪ ⎭ i b ⎫ . +∞ ) . +∞ ) . ⎪ 2a ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . − ⎟ ∪ ⎜ − .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . +∞ ⎟ . parabola svojim temenom dodiruje x -osu i va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . 11).

+∞ ) .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎫ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . 2 ( ) pri ~emu je α = − b 4ac − b 2 ⋅ a β= 2a 4a 2 44 . ⎪ ⎬ (za a > 0 ) ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎪ ⎭ y a>0 y T a<0 x T 0 x 0 Sl. 11 Kanonski oblik kvadratne funkcije je y = a ( x − α) + β .⎫ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . +∞ ) . ⎪ ⎪ 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . +∞ ) .⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .

Eksponencijalne jedna~ine Eksponencijalne jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena. EKSPONENCIJALNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 7. Pri re{avawu eksponencijalnih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti eksponencijalne funkcije: a 1 = a 2 ⇔ x1 = x2 . x x 45 . = R = ( −∞ . y y a x a >1 a x 0 < a <1 a 1 0 1 x a 0 1 1 x Sl. +∞ ) . Grafici eksponencijalnih funkcija dati su na slici (sl. 12). Domen funkcije je D f ( а > 0. 12 7. funkcije R f = ( 0 . a skup vrednosti Za a > 1 funkcija je strogo rastu}a. Eksponencijalna funkcija Eksponencijalna funkcija je funkcija oblika y = f ( x) = ax . EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA. +∞ ) .1. a za 0 < a < 1 strogo opadaju}a.2. a ≠ 1) .7.

3.1. { } za a = 1 i {x ∈ R x ∈ D g ∩ Dh ∧ g ( x ) = h ( x ) za } 7.⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . Broj b se zove numerus logaritma. odnosno ≥ . Logaritam Logaritam broja b > 0 za datu osnovu (bazu) a dobio broj b . LOGARITAMSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 8. je broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se 46 .⎫ ⎪ ⎬ ( ако је 0 < a < 1) g( x) h( x ) a >a ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) . a ≠ 1) . u oznaci log a b . Eksponencijalne nejedna~ine Eksponencijalne nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena. re{ewe eksponencijalne jedna~ine g x h x a ( ) =a ( ) je x ∈ R x ∈ Dg ∩ Dh 0 < a ≠ 1. ( a > 0.Za date funkcije g i h . 8 .⎪ ⎬ ( ако је a > 1) g x h x a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . Pri re{avawu eksponencijalnih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti eksponencijalne funkcije y = a x : ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 . Za date funkcije g i h va`i: g( x) h( x ) ⎫ ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) .⎪ ⎭ a <a i g x h x a ( ) < a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . LOGARITAM I LOGARITAMSKA FUNKCIJA.

log a a = 1. a log a b =b .1) ∪ (1.. Osnovne osobine logaritma su: log a 1 = 0. c log a b x = x log a b. 7182818. k log a k b = (U svim navedenim relacijama pretpostavqamo da su osnove logaritama iz ( 0 . logb a 1 log a b. 1 .a ≠ 1. logaritmi su logaritmi e ( e = 2. Uobi~ajeno je pisati Prirodni sa osnovom log e x = ln x.Prema tome. log a ( b ⋅ c ) = log a b + log a c.) . log a log a b = log a b = logc b logc a . odnosno ( a > 0. 47 . Po dogovoru pi{emo log10 x = log x.. imamo da je c = log a b ⇔ a c = b . b = log a b − log a c. da su svi numerusi pozitivni i da su imenioci razlomaka razli~iti od nule). +∞ ) . Dekadni logaritmi su logaritmi sa osnovom 10. b > 0 ) .

8. Domen logaritamske funkcije je D f = ( 0 . Pri re{avawu logaritamskih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti logaritamske funkcije. Logaritamska funkcija y = log a x je inverzna eksponencijalnoj funkciji y = a x . a ≠ 1) . a skup Funkcija je strogo rastu}a za a > 1. +∞ ) . a strogo opadaju}a za Grafici tipi~nih logaritamskih funkcija dati su na slici (sl. odnosno pod znakom logaritma. grafik logaritamske funkcije se~e x -osu u ta~ki sa apscisom x = 1.3. 13).8. tj. 0 < a < 1. i zato su wihovi grafici simetri~ni u odnosu na pravu y = x. y y y = log a x 1 1a x 0 a 0 < a <1 1 0 1 x a >1 y = log a x Sl. Logaritamska funkcija je funkcija oblika y = f ( x ) = log a x. 13 Nula svake logaritamske funkcije je x = 1 . +∞ ) . kao i ~iwenicom da nu- 48 . Logaritamske jedna~ine Logaritamske jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu.2. vrednosti funkcije R f = ( −∞ . Logaritamska funkcija ( a > 0.

Prema tome. odnosno ≥ . Logaritamske nejedna~ine Logaritamske nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu. Pri re{avawu logaritamskih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti logaritamske funkcije (ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 ). ⎪ ⎭ i log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 .⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . onda va`i: log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 .4.merus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. 49 . Ako su g i h date funkcije. 8. ⎫ ⎪ ⎬ (za 0 < a < 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0.⎫ ⎪ ⎬ (za a > 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . odnosno pod znakom logaritma. kao i ~iwenicom da numerus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. a ≠ 1 i za date funkcije g i h . za a > 0 . va`i log a g ( x ) = log a h ( x ) ⇔ g ( x ) = h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ∧ h ( x ) > 0.

Ako se poluprave Op i Oq poklapaju i ako je oblast ugla ravan bez poluprave Op. Oznaka za teme ugla pi{e se izme|u p i q . a poluprave Op i Oq su kraci ugla. q r O r p Sl. odnosno A i B nije bitan. dok redosled oznaka p i q . ∠pOr i ∠rOq . 16 Sl. a ako je oblast ugla prazan skup. mo`emo to u~initi navo|ewem bilo koje ta~ke iz unutra{wosti te oblasti. Ugao Ugao je unija dve poluprave sa zajedni~kim po~etkom i jedne od dve oblasti na koje te dve poluprave dele ravan (sl.1. onda se dobijeni ugao naziva pun ugao. 15 q O p Sl. onda se dobijeni ugao naziva opru`en ugao. 14). ako je to potrebno. Oznaka ugla je α . q B q α O p α O A p Sl. Ako je unija polupravih Op i Oq prava. sa zajedni~kim krakom Or nazivaju se susednim uglovima (sl. Da bi smo naglasili koja od dve oblsti ravni je oblast ugla. ∠pOq ili ∠AOB . 14 Zajedni~ki po~etak O je teme ugla. OSNOVNI POJMOVI U TRIGONOMETRIJI I OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI 9. odnosno .9. izme|u A i B . a B ∈ q . pri ~emu je A ∈ p . Dva ugla u ravni. 17 50 . ako osim ta~aka zajedni~kog kraka nemaju drugih zajedni~kih ta~aka. a oblast ugla poluravan. onda se dobijeni ugao naziva nula-ugao.15).

za uglove ka`emo da su naporedni (sl. 17). koji nisu zajedni~ki. prava. Uglovi sa paralelnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa.19.18. a oblast ugla pOr je podskup oblasti ugla pOq . Ugao ∠pOq je konveksan (ispup~en) ako je AB ⊂ ∠pOq (sl. ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. a o{tar ili tup ako je mawi ili ve}i od svog naporednog ugla. 22 51 . 20 q B Sl. a nekonveksan (udubqen) ako je AB ∩ ∠pOq = {A. ako se krak Or ugla pOr nalazi u oblasti ugla pOq. Ugao je prav ako je podudaran svom naporednom uglu (sl. sl. sl. 18 Sl.20). Sl.21).Ugao pOr je mawi od ugla pOq. takva da je A ∈ Op i B ∈ Oq . 22). Ako je unija krakova. 21 Dva ugla su jednaka ako se izometrijskim transformacijama mogu dovesti do poklapawa. q B α A B q p A α O p O Sl. 16). 19 q B α α O A O p A p Sl. B} (sl. Neka je AB du` u ravni ugla ∠pOq .

Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla da je ugao pOq orijentisan i ozna~ava se sa ∠ ( Op. dobija se ugao ve}i od punog ugla. Ako se prvo izvr{i k ( k ∈ N ) rotacija za pun ugao i nastavi rotacija do poklapawa sa drugim krakom. Ako se rotacije vr{e u negativnom smeru. ugao je pozitivan . Sl. odakle sledi da je ′ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 1′′ = ⎜ ⎟ = ⎜ ⋅ ⎟ . ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. pri ~emu je: Ugao koji je 90 -ti deo pravog ugla ima meru jedan stepen 1 . ( ) 1 = 60′ i 1′ = 60′′ . Mawe merne jedinice su jedan minut (1′) i jedan sekund (1′′) . dobija se proizvoqno veliki pozitivni ugao. Oq ) . dobijaju se negativni uglovi. onda se ka`e krak rotira oko temena O do poklapawa sa drugim krakom u smeru suprotnom od kretawa kazaqki na ~asovniku (pozitivni smer). Ako se prvi Ako kraci ugla pOq ~ine ure|en par (Op. ina~e je negativan . Ako se posle rotacije od punog ugla nastavi rotacija u pozitivnom smeru do poklapawa sa drugim krakom.Oq ) .2. ⎝ 60 ⎠ ⎝ 60 60 ⎠ ⎛ 1 ⎞ 1′ = ⎜ ⎟ ⎝ 60 ⎠ i 52 . 23).Uglovi sa normalnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa. 23 9.

Prema tome, pun ugao ima 360 stepeni ( 360 ), a opru`en ugao ima

180 stepeni ( 180 ).
q

r2
O

l1

l2
p

r1

Neka je ∠pOq centralni ugao kruga k1 (O, r1 ) i neka je k 2 (O, r2 ) bilo koji, wemu koncentri~an krug (sl. 24). Odnos kru`nog luka u oblasti ugla i odgovaraju}eg polupre~nika kruga je stalan

Sl. 24

⎞ ⎟ , pa se mo`e uzeti za meru ugla. Ova mera se naziva ⎟ ⎠ l radijanska mera ugla. Ako je = 1 , odgovaraju}i ugao ima meru jedan r
radijan (1 rad ili samo 1). Za kru`ni luk koji odgovara punom uglu va`i l = 2rπ , pa pun ugao ima 2π radijana, a opru`en ugao ima π radijana. Ako je polupre~nik kruga r = 1 , onda se radijanska mera ugla svodi na merni broj du`ine odgovaraju}eg kru`nog luka u oblasti ugla. U narednoj tablici navedene su radijanske i odgovaraju}e stepene mere nekih uglova:

⎛ l1 l 2 ⎜ = ⎜r ⎝ 1 r2

radijanska mera ugla stepena mera ugla
.

0 0 30

π
6 45

π
4 60

π
3 90

π
2 180

π
270

3π 2

2π 360

53

9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
Neka je α o{tar ugao pravouglog trougla ABC sa pravim uglom kod temena C , katetom a naspram ugla α , katetom b koja je krak ugla α i hipotenuzom c (sl. 25). Tada je:

sin α =

a c

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎜ ⎟ hipotenuza ⎝ ⎠ ⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ hipotenuza ⎟ , ⎟ ⎝ ⎠

B c a

b cos α = c a tgα = b ctgα = b a

α
А b
Sl. 25

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎝ nalegla kateta ⎠
⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ naspramna kateta ⎟ . ⎟ ⎝ ⎠

C

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih o{trih uglova date su u narednoj tablici, a s tim u vezi treba obratiti pa`wu na slike 26 i 27.

30 sin α cos α tgα ctgα 1 2 3 2 3 3 3

45 2 2 2 2 1 1

60 3 2 1 2 3 3 3
30
3 2

45

1

2

1

60
1 2

45

1
Sl. 27

Sl. 26

54

9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla Neka je k jedini~ni krug sa centrom u koordinatnom po~etku i ∠(O p , Oq ) orijentisani ugao, gde je prvi krak O p pozitivni deo x -ose, a drugi krak Oq se dobija rotacijom kraka O p za ugao α
oko temena O . Neka je Oq ∩ k = {M } i neka su x M и y M koordinate ta~ke M ( sl. 28). Ako je α radijanska mera ugla svako α ∈ R po definiciji:

(O p , Oq ) , tada je za
ctgα = xM , yM ≠ 0 . yM

sin α = yM ;

cos α = xM ;

tgα =

yM , xM ≠ 0 ; xM

Polo`aj drugog kraka Oq ne}e se promeniti posle rotacije od punog ugla , a odnos

xM y , kao ni odnos M , kada su definisani, yM xM

ne}e se promeniti posle rotacije od polovine punog ugla, pa na osnovu prethodne definicije sledi da su trigonometrijske funkcije proizvoqnog ugla periodi~ne. Za funkcije y = sin x, x ∈ R i y = cos x, x ∈ R osnovni period je 2π , a za funkcije

y = tgx, x ≠
je π .

π

2

+ kπ , k ∈ Z i y = ctgx , x ≠ kπ , k ∈ Z osnovni period

y
1

q M

yM

α
–1

0

xM

p 1 x

–1

t

Sl. 28

55

Za funkcije y = sin (ω x + ϕ ) i y = cos(ωx + ϕ ), x ∈ R i ω ≠ 0 osnovni period je

T=

ωx +ϕ ≠
je T =

π
2

ω

, a

za

funkcije

y = tg (ω x + ϕ ) ,

+ kπ i y = ctg (ωx + ϕ ) , ω x + ϕ ≠

π
2

+ kπ osnovni period

π . ω

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova date su u narednoj tablici (oznaka − zna~i da funkcija nije definisana za odre|eni ugao).

π
sin α cos α
tgα ctgα

π
4 2 2 2 2 1 1

π
3 3 2 1 2 3 3 3

6 1 2 3 2 3 3 3

0 0 1 0 −

π
2 1 0 − 0

π
0 −1 0 −

3π 2 −1 0 − 0

2π 0 1 0 −

56

9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla
Kako su trigonometrijske funkcije periodi~ne, to se vrednosti ovih funkcija za proizvoqan ugao mogu izraziti pomo}u vrednosti trigonometrijskih funkcija za o{tar ugao :

q
β

q

α
p

α
0

0

β

p

Sl. 29

Sl. 30

sinβ = sin (2kπ + α ) = sinα , k ∈ Z ; cosβ = cos (2kπ + α ) = cos α , k ∈ Z ;
q

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = sinα ; ⎝2 ⎠
q

α
β
0
p

α β
0

p

Sl. 31

Sl. 32

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ + α ⎟ = − sinα ; ⎝2 ⎠

sinβ = sin (π − α ) = sinα ; cosβ = cos (π − α ) = −cosα ;

57

α
q

β
0

β
p q

α

0

p

Sl. 33

Sl. 34

sinβ = sin (π + α ) = − sinα ; cosβ = cos (π + α ) = −cosα ;

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = −cosα ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = − sinα ; ⎝ 2 ⎠

β 0

p

β 0 α
q
Sl. 36

p

α
Sl. 35

q

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = −cosα ; ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos ⎜ + α ⎟ = sinα ; ⎝ 2 ⎠
Za ugao −α va`i :

sinβ = sin (2π − α ) = − sinα ; cosβ = cos (2π − α ) = cosα .

sinβ = sin (0 − α ) = − sinα ; cosβ = cos(0 − α ) = cosα .

0 β

α
q

p

Sl. 37

58

tg (α + β ) = .а) 4. 3. α . 3. = = 2 2 2 1 sin α + cos α tg α + 1 α≠ 6. k ∈ Z cos α 2 cos α ctgα = .7. = = 2 1 sin 2 α + cos 2 α tg α + 1 sin 2 α = + kπ . 3. k ∈ Z sin 2 α sin 2 α tg 2α . 4.а) 2.а) tg 2α = 1 − tg 2α 59 . α ≠ 2 2 cos α cos 2 α 1 2 cos α = . 1. π 2 + kπ . k ∈ Z 2 9. 9. Adicione formule α≠ π 1. k ∈ Z sin α kπ tgα ⋅ ctgα = 1 . sin (α + β ) = sin α cos β + cos α sin β sin 2α = 2 sin α cos α sin (α − β ) = sin α cos β − cos α sin β cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β cos 2α = cos 2 α − sin 2 α cos(α − β ) = cos α cos β + sin α sin β tgα + tgβ π 5. Osnovni trigonometrijski identiteti 1.Za ostale trigonometrijske funkcije svo|ewe se vr{i na osnovu prethodno navedenih formula i trigonometrijskih identiteta. 5. α ≠ kπ . α ≠ + kπ . 2. α + β ≠ + kπ . k ∈ Z 1 − tgα tgβ 2 2tgα 5. sin 2 α + cos 2 α = 1 π sin α tgα = . β .6.

ctg (α − β ) = .α + β ctgα + ctgβ ctg 2α − 1 7. 2 1 − tg 2 1 + tg α 2 . ctg (α + β ) = .а) ctg 2α = 2ctgα ctgα ctgβ + 1 8. sin α = cos α 2 α α 2 +1 sin cos α = 2 α 2 2 + cos = cos 2 sin α 2 − sin 2 + cos α 2 = 2 2 tg 2 α .tgα − tgβ . 2 2 α 2 α 2 α 2 Из претходне две формуле следи да је tgα = 2tg 1 − tg α 2 α 2 и ctgα = 1 − tg 2 2tg α 2 . α . Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 2 cos 2 α − 1 1 + cos 2α cos 2 α = .α − β 1 + tgα tgβ ctgα ctgβ − 1 7. α .α − β ctgβ − ctgα 9. β . k ∈ Z ≠ kπ . k ∈ Z следи да је следи да је tg 2α = 1 − cos 2α 1 + cos 2α 2 sin и ctg 2α = 2tg 1 + cos 2α . β . 2 Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 1 − 2 sin 2 α 1 − cos 2α sin 2 α = . 2 Из претходне две формуле следи да је 6. 1 − cos 2α α 2 10. β . α 2 2 60 . α . tg (α − β ) = ≠ π 2 + kπ . k ∈ Z ≠ kπ .

Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod α+β α −β cos 1.8. k ∈ Z sin α sin β 9. k ∈ Z cos α cos β 2 sin (β ± α ) 6. β ≠ + kπ . sin α sin β = − [cos(α + β ) − cos(α − β )] 2 9.9. sin α − sin β = 2 cos sin 2 2 α+β α −β 3. y = sinx y 1 0 -1 π 2π x Основни период функције y = sinx је 2π . cos α + cos β = 2 cos cos 2 2 α +β α −β 4. ctgα ± ctgβ = . β ≠ kπ . 61 Sl. sin α + sin β = 2 sin 2 2 α +β α −β 2. tgα ± tgβ = . 38 . cos α cos β = [cos(α + β ) + cos(α − β )] 2 1 3. α .10. cos α − cos β = −2 sin sin 2 2 π sin (α ± β ) 5. α . sin α cos β = [sin (α + β ) + sin (α − β )] 2 1 2. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija 1.9. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir 1 1.

62 . y = cosx y 1 0 -1 π 2π x Sl. ⎛π ⎞ sin⎜ − x ⎟ = cosx ⎝2 ⎠ y 1 0 -1 π 2π x Sl. 39 Основни период функције y = cosx је 2π . y=tgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. 41 Основни период функције y=tgx је π .2. 40 3.

63 .4. y=ctgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 π 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl.42 Основни период функције y=ctgx је π .

43 Инверзна функција функције f је функција -1 0 1 x f −1 : [− 1.1] f (x ) = sinx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). −π 2 Sl. y = arcsinx y 1 −π 2 0 -1 y π 2 π 2 x Функција f : [− π 2. 45 64 .9. −1 су Sl.11. π 2] → [− 1. Inverzne trigonometrijske funkcije 1. π 2] f −1 ( x ) = arcsinx . 44 y π 2 1 −π 2 -1 0 -1 −π 2 1 π 2 x Графици функција f и f симетрични у односу на праву y = x .1] → [− π 2. Sl.

Sl.1] f ( x ) = cosx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). y = arccosx y 1 π 0 –1 π 2 x Функција f : [0.1] → [0. π ] → [− 1. Sl. π ] (x ) = arccosx . 47 π π 2 1 π 2 –1 0 –1 1 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x .2. –1 y 0 x 1 Sl. 48 65 . 46 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f f −1 −1 : [− 1.

∞ ) → (− π 2 . 49 y π 2 x Инверзна функција функције f је функција f −1 : (− ∞. y = arctgx y Функција −π 2 0 π 2 x f : (− π 2 . Sl. 0 −π 2 Sl. ∞ ) f ( x ) = tgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање).3. π 2 ) f −1 ( x ) = arctgx . Sl. 50 y π 2 −π 2 π 2 0 −π 2 x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . 51 66 . π 2 ) → (− ∞.

Sl. y = arcctgx y Функција 0 π 2 π x f : (− π 2 . 54 67 . ∞ ) → ( 0. π ) x 0 f −1 (x ) = arcctgx . Sl. 53 y π π 2 0 π 2 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . ∞ ) f (x ) = ctgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). Sl. π 2) → (− ∞. 52 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f −1 : ( −∞.4.

k ∈ Z Pn (t ) = 0 t ∈ {sinx. a ≠ 0. b ≠ 0.4.tgx. 2 ( ) 68 . asinx + bcosx = c .ctgx} sinax ± sinbx = 0 cosax ± cosbx = 0 tgax ± tgbx = 0 ctgax ± ctgbx = 0 Одговарајућом сменом своде се на алгебарске једначине. a ∈ R ctgx = a .1. За a ≠ 0 deqewem sa 2 9 10 asin x + bsinxcosx + ccos x = 0 cos 2 x ≠ 0 своди се на једначину atg 2 x + btgx + c = 0 (тип 5) Ако десну страну једначине напишемо у облику asin 2 x + bsinxcosx + ccos 2 x = d d sin 2 x + cos 2 x . a ∈ R x = arcsina + 2kπ . Трансформацијом збира и разлике тригонометријских функција у производ своде се на једначине типа 1. ili x = π − arcsina + 2kπ .3.cosx. k ∈ Z x = ± arccosa + 2kπ . k ∈ Z x = arctga + kπ . За x ≠ 7 + kπ . TRIGONOMETRIJSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 10. k ∈ Z x = arcctga + kπ . b ≠ 0 са cosx .2. сређивањем добијамо једначину типа 9. a ≠ 0 . k ∈ Z дељењем 2 asinx + bcosx = 0. једначина се своди на једначину типа 3. Osnovne trigonometrijske jedna~ine 1 2 3 4 5 6 sinx = a . a ≤ 1 cosx = a .10. a ≤ 1 tgx = a . c ≠ 0 π 8 c < a2 + b2 Дељењем са a 2 + b 2 једначина се своди на једначину типа 1.

2. a zatim odrediti skup svih re{ewa. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . π ⎤ . Nejedna~ine sin x ≥ a i cos x ≥ a za a > 1 nemaju re{ewa. 55). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . k ∈ Z . mo`emo re{avati prvo u bilo kom intervalu du`ine 2π . cos x ≤ a . Nejedna~ine sin x ≤ a . k ∈ Z . osim grafika trigonometrijskih funkcija pogodno je koristiti i trigonometrijski krug. Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. β + 2kπ ). a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu ⎡ 3π π ⎤ ⎢− 2 . β ] ⊂ ⎡− 3π .10. sin x ≥ a i cos x ≥ a za a ≤ 1 . pri ~emu je β = arcsina i α = −π − arcsina . zbog periodi~nosti trigonometrijskih funkcija. β + 2kπ ]. dok su za a > 1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. 2 ⎥ . 55 Pri re{avawu trigonometrijskih nejedna~ina. onda ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . y a 1 0 β -1 je skup svih −3π 2 α π2 x Sl. (sl. dok su za a < −1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. tako da skup re{ewa iz tog intervala opet bude jedan interval. Osnovni interval treba pogodno izabrati. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine Nejedna~ine sin x ≤ a i cos x ≤ a za a < −1 nemaju re{ewa. 1. 69 .Nejedna~inu sin x ≤ a .

57 70 .y − 3π 2 a π 2 α β x 1 Sl. 2.− 3π su radijanske mere uglova. k ∈ Z . 3π ⎤ .(sl. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . 2 ⎥ . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . k ∈ Z . 2 prvo re{avamo u intervalu sin x ≥ a . a ≤ 1 ⎡ π 3π ⎤ ⎢− 2 . β + 2kπ ). svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. β . 56 Na slici 56 oznake α . onda je ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ skup [α + 2kπ . y a 0 1 −π 2 α -1 β 3π 2 x Sl. β ] ⊂ ⎡− π . pri ~emu je α = arcsina i β = π − arcsina . β + 2kπ ]. Nejedna~inu π 2 . 57).

58 Na slici 58 oznake α . k ∈ Z . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. β + 2kπ ). 59 71 . su radijanske mere uglova. β ] ⊂ [− π . β . 59). π ] . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ .(sl. 2 2 3. π ]. Nejedna~ina cos x ≥ a . svih re{ewa . a ≤ 1 prvo se re{ava u intervalu π 3π y 1 −π α a 0 -1 β π x Sl.− [− π . k ∈ Z . onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . pri ~emu je α = −arccosa i β = arccosa .y β a 0 α 1 x π 3π − 2 2 Sl. β + 2kπ ].

Ako [α . β + 2kπ ). 60 Na slici 60 oznake α . k ∈ Z .−π su radijanske mere uglova. onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . Nejedna~inu cos x ≤ a . 61). π . gde je svih re{ewa α = arccosa i β = 2π − arccosa . β + 2kπ ].y β π −π 0 a 1 x α Sl.2π ] .(sl. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . β . 61 72 .2π ]. a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [0. y 1 a 0 -1 α β 2π x Sl. β ] ⊂ [0. 4. k ∈ Z . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.

k ∈ Z .y 1 α a 0 0 2π x β Sl. 62 Na slici 62 oznake α . α + kπ ⎟ . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu ⎜ − ⎛ π π⎞ . ⎟ . k ∈ Z . ⎝ 2 ⎠ Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. ctgx ≤ a . (sl. 63). a zatim se nalaze i sva ostala re{ewa. α + kπ ⎥ . α ⎥ ⊂ ⎜ − . Nejedna~ina tgx ≤ a . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine ⎝ 2 2⎠ ⎛ π ⎤ ⎛ π π⎞ interval ⎜ − . Nejedna~ine tgx ≤ a . tgx ≥ a i ctgx ≥ a imaju re{ewa za svako realno a . 2 ⎦ ⎛ π ⎞ + kπ . 5. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ − 73 . onda je skup ⎝ 2 ⎦ ⎝ 2 2⎠ svih intervala ⎜ − ⎛ π ⎝ re{ewa date nejedna~ine unija ⎤ + kπ . β . Ove nejedna~ine prvo se re{avaju u nekom (pogodnom) intervalu du`ine π . 0 и 2π su radijanske mere uglova. ⎟ . pri ~emu je α = arctga .

63 y a π 2 α 0 1 − x π 2 Sl.y a −3π 2 −π 2 0 y=a −2π −π α π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. 64 74 .

prvo se re{ava u interva- ⎛ π π⎞ . onda je skup Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. π 2 2 6. y y=a −2π −π −3π 2 0 −π 2 α π π2 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl. 2 ⎣ ⎠ lu ⎜ − re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ α + kπ . pri ~emu je α = arcctga . π ) . ⎟ . k ∈ Z . 2 ⎝ ⎠ 7. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎝ 2 2⎠ ⎡ π⎞ ⎛ π π⎞ ⎢α . 63).Na slici 64 oznake α . onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + kπ . π + kπ ). k ∈ Z . Nejedna~ina ctgx ≤ a . Nejedna~ina tgx ≥ a . a ∈ R . π + kπ ) . (sl. k ∈ Z .onda je skup svih re{ewa ⎣ ⎠ ⎝ ⎠ π ⎡ ⎞ date nejedna~ine unija intervala ⎢α + kπ . 2 ⎟ ⊂ ⎜ − 2 . (sl. + kπ ⎟ . π ) . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu (0. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + kπ . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti.− π su radijanske mere uglova. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . π ⎛ ⎞ + kπ ⎟ . 65 75 . k ∈ Z . pri ~emu je α = arctga . 2 ⎟ . 65).

pri ~emu je α = arcctga . onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala (kπ . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (kπ . α + kπ ] . α ]. Nejedna~ina ctgx ≥ a . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. 66 Na slici 66 oznake α . α + kπ ). Sl. (0.y 1 α π -1 0 a 0 1 x . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval (0. a ∈ R prvo se re{ava u intervalu 76 . 8. 0 и π su radijanske mere uglova. π ) . k ∈ Z . k ∈ Z .

67 11. b ) ≠ (0. Sli~no se dobija da je PABC = PABC chc cb sin α = i 2 2 bh ba sin γ = b = .1. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I STEREOMETRIJI 11. 68) . kao ta~ka u Gausovoj ravni (sl. Povr{ina trougla Kako je (sl. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja Kompleksni broj z = a + bi . b i c naspramne stranice uglova α .3. Sinusna i kosinusna teorema Ako su a. 68 11. odre|en je realnim brojevima a i b .0 ) mo`emo ga odrediti i pomo}u rastojawa ρ ta~ke z od koordinatnog po~etka i ugla ϕ koji radijus-vektor ta~ke z gradi sa pozitivnim delom x -ose : 77 . a R polupre~nik opisanog kruga oko tog trougla (sl. a za (a. to je ha = c sin β .2. Sl. onda va`i : a b c a) = = = 2R sin α sin β sin γ (sinusna teorema) b) a 2 = b 2 + c 2 − 2bc cos α 2 2 2 C γ b A R c O a α β b = a + c − 2ac cos β c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ B (kosinusna teorema).69). 67). β i γ proizvoqnog trougla ABC .11. pa je PABC = a = 2 2 c A b c ha a C B β Sl. 2 2 ha ah ac sin β = sin β .

n − 1} .ρ = z = a 2 + b2 tgϕ = b . tj. ρ 2 ≠ 0 . n n ⎝ ⎠ 78 . 69 = cos ϕ sledi da je ρ ρ a = ρ cos ϕ . Za a = 0 i b > 0 je ϕ = b = sin ϕ sledi da je b = ρ sin ϕ . a iz a π 2 (sl.. z1 ⋅ z 2 = ρ1 ρ 2 (cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin (ϕ 2 + ϕ 2 )) .. 2 z = bi z = bi Sl.2π ) a y b ( ρ − moduo kompleksnog broja). n ∈ N . 71 Ako je z1 = ρ 1 (cos ϕ1 + i sin ϕ 2 ) i z 2 = ρ 2 (cos ϕ 2 + sin ϕ 2 ) .2. = z2 ρ 2 z n = ρ n (cos nϕ + i sin nϕ ).. (Muavrova formula) ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ ⎞ ⎛ n z = n ρ ⎜ cos + sin ⎟ . ϕ ∈ [0. a ≠ 0 . tada je: 1. 71). k ∈ {0. z = ρ ( cos ϕ + i sin ϕ ) {to Kako iz predstavqa trigonometrijski oblik kompleksnog broja z. z1 ρ1 (cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + sin (ϕ1 − ϕ 2 )).. a za a = 0 i b < 0 je ϕ = 3π (sl.1. 4. to je z = ρ cos ϕ + i ρ sin ϕ . 2. 70). 70 Sl. ( ϕ − argument kompleksnog broja). 3. z = a + bi ρ ϕ 0 a x Sl.

s s H R Ako je r polupre~nik osnove kupe (sl. ctgϕ = . onda je : H R H R sin ϕ = . 73 Ako je s bo~na ivica piramide (sl. Primena trigonometrije u stereometriji Ako je H visina. 72). tgϕ = . h apotema.74). H visina kupe. 72 a Sl. cos ϕ = . onda va`i: H r H r sinψ = . ctgϕ = .4. i ψ nagibni ugao bo~ne strane piramide (sl.11. a R polupre~nik opisanog kruga osnove pravilne piramide. onda je: s ϕ H sin ϕ = H r H r . 73). a ϕ nagibni ugao bo~ne ivice prema ravni osnove. a ϕ nagibni ugao izvodnice prave kupe prema ravni osnove. s izvodnica. tgψ = . s s H r r O Sl. cosψ = . ctgψ = . tgϕ = . 74 79 . r polupre~nik upisanog. cos ϕ = . h h H r s H a 2 h r ψ d 2 H R O ϕ O a Sl.

ka`e se da imaju isti pravac ili da su kolinearni. tada se ta usmerena du` ozna~ava sa AB i zove se vektor. tj. Smer vektora je odre|en izborom po~etne. Vektori Za du` AB ka`emo da je usmerena (orijentisana) ako je precizirano {ta je wena po~etna. u oznaci − AB = BA . je vektor ~ija se po~etna ta~ka poklapa sa krajwom. Jedini~ni vektor (ort) je vektor intenziteta jedan. Pravac vektora je odre|en pravom (nosa~em) kojoj vektor pripada. Ako je A wena po~etna a B krajwa ta~ka. ali suprotan smer. Intenzitet (du`ina) vektora je rastojawe izme|u wegovih krajwih ta~aka. odnosno krajwa ta~ka. Svaki vektor karakteri{u pravac. u oznaci a + b . vektor AB mo`emo poistovetiti sa wegovom klasom ekvivalencije. Nula vektor nema odre|en ni pravac ni smer i wegov intenzitet je nula. u oznaci 0 .1. je vektor koji ima isti pravac i intenzitet kao vektor AB . Zbog toga. Za vektore koji le`e na istoj pravoj ili na paralelnim pravima. VEKTORI. Tri ili vi{e vektora su komplanarni ako le`e u istoj ravni. HOMOTETIJA I SLI^NOST 12. Zbir vektora a i b . smer i intenzitet.12. PODUDARNOST. Nula vektor. Suprotan vektor vektoru AB . smer i intenzitet. odnosno o vektorima koji se ne mewaju ako se paralelno pomeraju kroz prostor. Iz definicije jednakosti proizlazi da se radi o slobodnim vektorima. je vektor koji se od vektora a i b dobija po pravilu nadovezivawa ili po pravilu paralelograma (sl. Jednakost vektora je relacija ekvivalencije u skupu svih vektora u prostoru. Dva vektora su jednaka ako imaju isti pravac. 75). 80 . Intenzitet vektora a = AB ozna~ava se sa a = AB . odnosno krajwe ta~ke vektora. sa skupom svih vektora koji su sa wim jednaki. Za dati pravac postoje dva me|usobno razli~ita (suprotna) smera.

Ako postoji izometrija koja figuru F prevodi u figuru F . a za k < 0 suprotnih smerova. Proizvod skalara (broja) k ∈ R i vektora a je vektor. (2) ka = k ⋅ a . 12.2. (4) 0 a = 0. u oznaci ka . ka`e se da je figura F podudarna figuri F i pi{e se 1 1 F ≅ F1 . Izometrijsko preslikavawe (izometrija) je svako bijektivno preslikavawe figure F u figuru F koje du`i preslikava u wima 1 podudarne du`i. 75 b a +b a Po pravilu nadovezivawa na kraj vektora a stavqa se po~etak vektora b . odre|en sa: (1) ka i a su kolinearni. u oznaci AB = CD . (3) za k > 0 vektori a i ka su istosmerni. pa vektor a + b ima po~etak u po~etku vektora a a kraj u kraju vektora b .a +b b a Sl. 81 . Podudarnost Du`i AB i CD su podudarne (jednake). Po pravilu paralelograma vektor a + b je odre|en dijagonalom paralelograma koji obrazuju vektori a i b . ako su wihove du`ine (rastojawa izme|u krajwih ta~aka) jednake.

Dva kruga su podudarna ako imaju jednake polupre~nike. 82 . ako su im jednake wihove mere (npr. tj. tj.Dva ugla α i β su podudarna (jednaka). Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ c = c′. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ b = b′ ∧ c = c′ ∧ α = α ′. u stepenima). Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. a uglovi naspram druge stranice u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. (2) (Pravilo SUS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao zahva}en wima. (4) (Pravilo SSU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram jedne od wih. C C′ γ b a γ′ b′ a′ α A c β B A′ α′ c′ β′ B′ Sl. 76) va`e slede}a pravila: (1) (Pravilo SSS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju odgovaraju}e stranice jednake. u oznaci α = β . (3) (Pravilo USU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju}a ugla nalegla na tu stranicu. Prema tome. tj. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ c = c′ ∧ α = α ′ ∧ β = β ′. Za podudarnost trouglova (sl. 76 Dva mnogougla su podudarna ako su im sve odgovaraju}e stranice jednake i svi odgovaraju}i uglovi jednaki.

77v) sa centrom u ta~ki S za orijentisani ugao α je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni preslikava u ta~ku A′ iste ravni. 83 . Translacija (sl. centralna simetrija. 77g) ravni za vektor v je preslikavawe te ravni kojim se svaka ta~ka A te ravni preslikava u ta~ku A′ tako da je AA′ = v. 77 (g) Osna simetrija. tako da je SA′ = SA i ASA′ = α . Rotacija (sl. 77b) ravni π sa centrom S je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni π preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na ta~ku S. Centralna simetrija (sl. rotacija i translacija su izometrije.Osna simetrija (sl. 77a) u odnosu na pravu (osu) s je preslikavawe ravni koje svaku ta~ku A te ravni preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na pravu s. A A′ s A S A′ (a) (b) v A′ v A A A′ α S (v) Sl.

1 Za sli~nost trouglova (sl. ako postoji tran1 1 sformacija sli~nosti koja figuru F prevodi u figuru F . Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b = a′: b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ α = α ′ ∧ β = β ′. (2) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im odgovaraju}e stranice proporcionalne. tj.12. u oznaci F ∼ F . tako da je A′B′ = kAB. tj. (4) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. Sli~nost (transformacija sli~nosti) sa koeficijentom k > 0 je preslikavawe ravni koje svake dve wene ta~ke A i B prevodi u ta~ke A′ i B′ iste ravni. Figure F i F su sli~ne. (3) Dva trougla su sli~na ako i samo ako imaju jednaka po dva odgovaraju}a ugla. tj. tako da je SA′ = k SA. a uglovi zahva}eni tim stranicama jednaki. uglovi naspram dveju od tih odgovaraju}ih stranica jednaki. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b : c = a′: b′: c′. Homotetija i sli~nost Homotetija sa centrom S i koeficijentom k ≠ 0 je preslikavawe ravni koje svaku wenu ta~ku A prevodi u ta~ku A′ iste ravni. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ b : c = b′: c′ ∧ α = α ′. C′ γ′ C γ b b′ a a′ α A c β B α′ A′ Sl. 78) va`e slede}a pravila: (1) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. 78 c′ β′ B′ 84 . a uglovi naspram drugih dveju stranica u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. Prema tome.3.

85 . Trougao Navodimo neke osnovne elemente trougla. naspram ve}eg ugla le`i ve}a stranica trougla. Jednake stranice zovu se kraci. ^esto se termin visina koristi i za du`inu visine. centar upisanog kruga. Visina trougla je du` koja spaja teme trougla sa podno`jem normale iz tog temena na naspramnu stranicu. Sredwa linija trougla je du` koja spaja sredi{ta dveju stranica trougla. ^ETVOROUGLA I MNOGOUGLA. Najdu`a stranica pravouglog trougla. Sve visine se seku u ta~ki koja se zove ortocentar trougla. Svaki spoqa{wi ugao trougla jednak je zbiru dva unutra{wa wemu nesusedna ugla. te`i{te i ortocentar. Kod jednakostrani~nog trougla se poklapaju centar opisanog kruga. koja se nalazi naspram pravog ugla.1. Te`i{na du` je du` koja spaja teme trougla sa sredi{tem naspramne stranice. Ona je paralelna tre}oj stranici i upola je kra}a od we. Svaka stranica trougla mawa je od zbira a ve}a od razlike druge dve stranice trougla. Pravougli trougao je trougao koji ima jedan unutra{wi ugao prav. Jednakokraki trougao je trougao koji ima dve stranice jednake. KRUG 13. Centar upisanog kruga trougla nalazi se u preseku simetrala (bisektrisa. raspolovnica) unutra{wih uglova trougla. zove se hipotenuza.13. Presek simetrala stranica trougla je centar opisanog kruga trougla. Zbir unutr{wih uglova trougla je 180 . Te`i{te deli svaku te`i{nu du` u odnosu 2:1 (ra~unaju}i od temena). Sve te`i{ne du`i se seku u ta~ki koja se zove te`i{te trougla. a tre}a stranica je osnovica trougla. dok su preostale dve katete. Jednakostrani~ni trougao ima sve stranice i sve unutra{we i spoqa{we uglove jednake. Naspram ve}e stranice trougla le`i ve}i ugao i obrnuto. Obim trougla je zbir du`ina wegovih stranica. Svaki unutra{wi ugao jednakostrani~nog trougla ima 60 . GEOMETRIJA TROUGLA. a zbir spoqa{wih 360 .

= = 2 2 2 P = s ( s − a )( s − b )( s − c ) P= ( Херонов образац ) . 2 2 2 86 .β .β1 . 79 Za obim i povr{inu trougla va`e slede}e formule: О = a + b + c = 2s. s − полуобим. ha . 4R 1 1 1 P = a ⋅ b sin γ = a ⋅ c sin β = b ⋅ c sin α . a ⋅b ⋅c = r ⋅ s. 79): a.b. A α1 α ha b c β1 β B a γ γ1 C Sl.Uobi~ajene su slede}e oznake za elemente trougla (sl.hc − visine (du`ine visina). α .c − du`ine stranica. a ⋅ ha b ⋅ hb c ⋅ hc P= . γ1 − spoqa{wi uglovi. r − полупречник уписаног круга. α1 . R − полупречник описаног круга.hb . γ − unutra{wi uglovi.

b 2 = c ⋅ q. odnosno a1 . 80) sa katetama а i b i hipotenuzom c va`i da je: a +b = c . Prema tome. ako su a. h = r= a 3 . 80 U slu~aju jednakostrani~nog trougla stranice a imamo: O = 3a.c1 i h1 odgovaraju}i elementi sli~nih trouglova. R = 2r = . 2 2 2 A p (Pitagorina teorema) a 2 = c ⋅ p. 2 a 3 a 3 . tada je: O a b c = = = и O1 a1 b1 c1 P a 2 b2 c 2 h2 = 2 = = 2 = ⋅ P a1 b12 c1 h12 1 87 .b1 .c i h .b. 4 Za sli~ne trouglove va`i da se obimi odnose kao du`ine wihovih odgovaraju}ih stranica.Za pravougli trougao (sl. hc2 = p ⋅ q R= c ⋅ 2 b c q hc C a B Sl. 6 3 a2 3 P= . a povr{ine kao kvadrati tih du`ina (i kao kvadrati visina).

2. − dve naspramne stranice ~etvorougla su jednake i dva naspramna ugla su jednaka. Kvadrat je pravougaonik sa jednakim stranicama. Sredwa linija 88 . − dijagonale ~etvorougla se me|usobno polove. Paralelne stranice su osnovice. 81) je ~etvorougao ~ije su naspramne stranice paralelne. Pravougaonik je paralelogram ~iji su svi unutra{wi uglovi pravi. − naspramni uglovi ~etvorougla su jednaki. a ostale dve su kraci trapeza. Zbir unutra{wih uglova svakog ~etvorougla je 360 . A D D C ha B a hb C b A ha d1 a d2 a B b a a a Sl. 81 Trapez (sl. I svaki od slede}ih uslova mo`e se uzeti za definiciju paralelograma: − naspramne stranice ~etvorougla su jednake. 82a) je ~etvorougao sa jednim parom paralelnih stranica. Trapez je jednakokrak ako ima jednake krake. Dijagonale romba se me|usobno polove pod pravim uglom. ^etvorougao Navodimo neke osnovne pojmove i ~iwenice u vezi ~etvorouglova.13. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog ~etvorougla je 360 . Paralelogram (sl. Romb je paralelogram ~ije su sve stranice jednake.

83b) je ~etvorougao oko koga se mo`e opisati krug. c D r d O a B b D C C γ δ R O β B A α A (a) Sl. Dijagonale deltoida su me|usobno normalne. ^etvorougao je tangentan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih stranica jednaki. 82 Tangentni ~etvorougao (sl.trapeza je du` koja spaja sredi{ta krakova. Tada za obim i povr{inu paralelograma va`e slede}e formule: Neka su a i b du`ine stranica paralelograma. 83 (b) varaju}e visine i α jedan wegov unutra{wi ugao. ha i hb odgo- 89 . Ona je paralelna osnovicama i jednaka wihovom poluzbiru. 82b) je ~etvorougao koji ima dva para jednakih susednih stranica. 83a) je ~etvorougao u koji se mo`e upisati krug. Tetivni ~etvorougao (sl. Deltoid (sl. D a D c h A a B b b m C d A d2 C d1 (b) B (a) Sl. ^etvorougao je tetivan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih uglova jednaki.

O = 2a + 2b. ~ije su du`ine dijagonala d1 i d 2 .d2 − дужине дијагонала ) . − za kvadrat Ako su a i b du`ine osnovica trapeza. ra~una se po formuli P= d1 ⋅ d 2 2 ⋅ 13. P = a ⋅ ha = − za pravougaonik d1 ⋅ d 2 2 ( d1 . 2 2 Povr{ina deltoida. P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = a ⋅ b sin α. U specijalnim slu~ajevima va`i: − za romb O = 4a. Broj dijagonala konveksnog n -tougla je n ( n − 3) 2 ⋅ Mnogougao je pravilan ako su mu sve stranice i svi unutra{wi uglovi jednaki.3. tada je m= a+b a+b . P = a ⋅ b. 90 . P = m⋅h = ⋅ h. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog n -tougla je 360 . P = a2 . Mnogougao Zbir unutra{wih uglova n -tougla je ( n − 2 ) ⋅180 . O = 4a. m du`ina sredwe linije i h visina (rastojawe izme|u osnovica). Tangentni mnogougao je mnogougao u koji se mo`e upisati krug. O = 2a + 2b. Tetivni mnogougao je mnogougao oko kojeg se mo`e opisati krug.

tj. tetiva koja sadr`i centar je pre~nik kruga . Najdu`a tetiva. Du` koja spaja dve razli~ite ta~ke na krugu je tetiva. Simetrala svake tetive sadr`i centar kruga. a du` koja spaja centar sa nekom ta~kom na krugu je polupre~nik kruga. Prava koja se~e krug u dvema razli~itim ta~kama je se~ica kruga. 84 Kru`ni luk je deo kru`ne linije izme|u dve wene razli~ite ta~ke. Fiksirana ta~ka je centar kruga. Termin polupre~nik ~esto koristimo i za du`inu polupre~nika. kru`na linija) (sl. s C1 O r B A C M t MA=MB Sl. Tangentne du`i konstruisane iz iste ta~ke van datog kruga su jednake.Svaki pravilni mnogougao je i tangentan i tetivan. Kod wega se poklapaju centri upisanog i opisanog kruga. Polupre~nik koji odgovara dodirnoj ta~ki tangente je normalan na tu tangentu. tada se wegov obim i povr{ina ra~unaju po formulama: O = na. Kroz svaku ta~ku van kruga mo`emo povu}i dve tangente. Ako je a du`ina stranice pravilnog n -tougla i r polupre~nik upisanog kruga. P=n 13. Tangentna du` je odse~ak tangente od ta~ke iz koje je ona konstruisana na dati krug do ta~ke dodira.4. Deo kru`ne povr{i ograni~en tetivom i odgovaraju}im 91 . Krug a⋅r ⋅ 2 Krug (kru`nica. Tangenta kruga je prava koja sa krugom ima samo jednu zajedni~ku ta~ku. Kru`na povr{ (ili jednostavno krug) je deo ravni ograni~en kru`nom linijom. 84) je skup svih ta~aka u ravni koje se nalaze na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke.

86 (b) 92 .kru`nim lukom je kru`ni odse~ak (sl. 86a). 85b). Periferijski ugao nad pre~nikom je prav. zove se periferijski ugao nad tim lukom. Dva razli~ita polupre~nika i odgovaraju}i kru`ni luk odre|uju kru`ni ise~ak (sl. α O 2α 180 − α O (a) Sl. O{tar (tup) ugao koji je odre|en tetivom i tangentom u krajwoj ta~ki tetive kruga jednak je o{trom (tupom) periferijskom uglu nad tom tetivom (sl. 86b). Svakoj tetivi odgovaraju dva periferijska ugla koji su suplementni (u zbiru daju opru`en ugao) (sl. r O r O r (a) (b) Sl. 85a). 85 Ugao pod kojim se iz centra kruga vidi neki luk (tetiva) je centralni ugao koji odgovara tom luku (tetivi). Ugao pod kojim se iz neke ta~ke na krugu vidi luk. kojem ne pripada ta ta~ka. Centralni ugao je dva puta ve}i od odgovaraju}eg (nad istim lukom) periferijskog ugla. Svi periferijski uglovi nad istim lukom su jednaki.

87 Obim i povr{ina kruga polupre~nika r ra~unaju se po formulama O = 2r π . ( ) prstena odre|enog krugovima ) 93 . r2 O r1 Sl. 360 2 a povr{ina odgovaraju}eg kru`nog ise~ka je P= Povr{ina kru`nog polupre~nika r1 i r2 r1 > r2 jednaka je ( P = r12 − r22 π . P = r 2 ϕ. l = r ϕ.Krugovi neke ravni su koncentri~ni ili ekscentri~ni u zavisnosti od toga da li im se centri poklapaju ili ne. Neka kru`nom luku odgovara centralni ugao ~ija mera u stepenima iznosi α . 180 r 2 πα 1 . 87) . a u radijanima ϕ . P = r 2 π . Deo ravni izme|u dva nejednaka koncentri~na kruga (kru`ne linije) zove se kru`ni prsten (sl. Tada je du`ina luka data sa l= r πα .

89) je pravi paralelepiped ~ije su osnove pravougaonici. 89 Sl. onda se ta prizma zove paralelepiped. 90 94 . Kocka (pravilni heksaedar) (sl. a c a a b a Sl. Prizma je prava ako su bo~ne ivice normalne na ravni osnova. POLIEDRI 14. Ako su osnove prizme paralelogrami. 88) ima dve osnove (baze) i omota~. Sl. Kvadar (sl. Prizma Svaka prizma (sl.14. Dijagonala prizme je du` koja spaja teme jedne osnove prizme sa nesusednim temenom druge osnove. dok su ostale ivice bo~ne ivice prizme. 90) je kvadar ~ije su sve ivice jednake. Stranice osnova su osnovne ivice. Osnove ~ine dva podudarna mnogougla koji se nalaze u paralelnim ravnima. pri ~emu je svaka bo~na strana paralelogram. 88 Pravilna prizma je prava prizma ~ije su osnove pravilni mnogouglovi. a omota~ je skup bo~nih strana prizme. u protivnom je prizma kosa.1. Ako su osnove neke prizme n -touglovi. onda je re~ o n -tostranoj prizmi.

H Sl. Ako je osnova piramide n -tougao. Za kocku. dok su ostale ivice bo~ne ivice piramide. 14. Stranice osnove su osnovne ivice. va`i: P = 6a2 i V = a3 .Koristimo se standardnim oznakama: B − povr{ina baze prizme. Piramida Svaka piramida (sl. Zajedni~ka ta~ka svih bo~nih strana je vrh piramide. V = a ⋅ b ⋅ c. H − visina prizme (rastojawe izme|u osnova). Svaka bo~na strana je neki trougao. onda su povr{ina i zapremina kvadra date sa: P = 2(a ⋅b + a ⋅ c + b ⋅ c) . M − povr{ina omota~a prizme. onda je re~ o n -tostranoj piramidi. ~ija je du`ina ivice a . Ako su a. a omota~ je skup bo~nih strana piramide. V = B⋅H. 91 95 . b i c du`ine ivica kvadra.2. Osnova piramide je mnogougao. 91) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. Povr{ina i zapremina prizme ra~unaju se po formulama: P = 2B + M .

M = n a ⋅ h . s − du`ina bo~ne ivice pravilne piramide. Pravilni tetraedar je tetraedar ograni~en sa ~etiri jednakostrani~na trougla. Povr{ina i zapremina piramide ra~unaju se po formulama: P = B+M. Sve bo~ne ivice pravilne piramide su jednake. M − povr{ina omota~a piramide. h − apotema pravilne piramide. 92 Sl. s2 = H 2 + R2 . 93 96 . 92) va`i: P = a2 3 i V = a 3 12 2⋅ s H R a a a h a Sl. V = B⋅H ⋅ 3 B = n a ⋅ r . H − visina piramide (odstojawe vrha piramide od ravni osnove). odnosno opisane kru`nice osnove piramide. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: B − povr{ina baze piramide. Za pravilni tetraedar (sl. 2 2 pri ~emu su r i R polupre~nici upisane.Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i ako se podno`je normale kroz wen vrh na ravan osnove poklapa sa sredi{tem osnove. Visine bo~nih strana pravilne piramide zovu se apoteme. 93) ivice a imamo da je: Za pravilnu n -tostranu piramidu (sl. Trostrana piramida zove se i tetraedar.

Svaka zarubqena piramida ima dve osnove (baze) i omota~.3. Omota~ je skup bo~nih strana. H − visina (rastojawe izme|u osnova). Zarubqena piramida (sl. Sl. Povr{ina i zapremina zarubqene piramide ra~unaju se po slede}im formulama: P = B1 + B2 + M . V = H B1 + B1B2 + B2 . 3 ( ) 97 . pri ~emu je svaka od wih neki trapez. 94 Zarubqena piramida je pravilna ako je takva piramida od koje je ona nastala. Osnove (dowa i gorwa) su sli~ni mnogouglovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. M − povr{ina omota~a. Stranice osnova su osnovne ivice.14. onda se deo piramide sa one strane ravni sa koje nije vrh zove zarubqena piramida. Zarubqena piramida je n -tostrana ako su joj osnove n -touglovi. Za zarubqenu piramidu obi~no se koriste slede}e oznake: B1 − povr{ina dowe baze. B2 − povr{ina gorwe baze. 94) Ako piramidu prese~emo nekom ravni paralelnom sa ravni osnove i koja ne sadr`i vrh piramide. a ostale su bo~ne ivice zarubqene piramide.

95) ima dve osnove (baze) i omota~. Uobi~ajene su slede}e oznake: R – polupre~nik osnove (baze) vaqka.15. a za pravi vaqak M = 2 Rπ ⋅ H . R H H R Sl. H – visina vaqka. B – povr{ina baze vaqka. V = B ⋅ H = R2π ⋅ H . onda je P = 2 R 2 π + 2 R π ⋅ H = 2 Rπ ( R + H ) . Osnove vaqka su podudarni krugovi koji le`e u paralelnim ravnima. Povr{ina i zapremina vaqka ra~unaju se po formulama: P = 2B + M . 98 . OBRTNA TELA 15. Omota~ pravog vaqka (u razvijenom obliku) je pravougaonik ~ije su dimenzije odre|ene obimom osnove i du`inom izvodnice (visine). Vaqak Svaki (kru`ni) vaqak (sl. a izvodnice su mu ili normalne na ravan osnove (pravi vaqak) ili nisu (kosi vaqak). M – povr{ina omota~a vaqka.1. 95 Za svaki vaqak je B = R2π . Ako je vaqak prav.

a du`ina luka jednaka obimu osnove. Osnova kupe je krug.2. tj. a wene izvodnice zaklapaju sa ravni osnove ili konstantan ugao (prava kupa) ili ne (kosa kupa). 2R H=2R Sl. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: R − polupre~nik osnove (baze) kupe. s − du`ina izvodnice prave kupe. 96 15. M − povr{ina omota~a kupe. Omota~ prave kupe (u razvijenom obliku) je kru`ni ise~ak ~iji je polupre~nik odgovaraju}eg kruga jednak du`ini izvodnice. Kod prave kupe se podno`je normale kroz vrh kupe na ravan osnove poklapa sa centrom osnove.Pravi vaqak je pravilan (sl. 96) ako je 2 R = H . ako je wegov osni presek kvadrat. Kupa Svaka (kru`na) kupa (sl. H − visina kupe. 99 . 97) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. B − povr{ina baze kupe.

tj. a za pravu kupu M = Rπ ⋅ s . V= Ako je kupa prava. s=2R s Prava kupa je pravilna (sl. onda je B ⋅ H R2π ⋅ H ⋅ = 3 3 P = R 2 π + Rπ ⋅ s = R π ( R + s ) .H s H R R Sl. H 2R Sl. 98) ako je 2R = s . ako je wen osni presek jednakostrani~ni trougao. 98 100 . Povr{ina i zapremina kupe ra~unaju se po formulama: P = B+M. 97 Za svaku kupu je B = R2π .

Zarubqena kupa mo`e biti prava ili kosa. Osnove su krugovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. Obi~no se koristimo slede}im oznakama za zarubqenu kupu: B1 – povr{ina dowe baze. u zavisnosti od toga da li je nastala presecawem prave ili kose kupe.15. – visina zarubqene kupe (rastojawe izme|u osnova). – povr{ina omota~a. r H R R r s H Sl. 99 Za svaku zarubqenu kupu je B1 = R 2 π . a za pravu zarubqenu kupu M = πs ( R + r ) . Ima dve osnove (baze) i omota~. B2 M R r H s – povr{ina gorwe baze. Zarubqena kupa Zarubqena (kru`na) kupa (sl.3. 99) nastaje presecawem (kru`ne) kupe nekom ravni koja je paralelna sa osnovom kupe. – polupre~nik gorwe osnove. – polupre~nik dowe osnove. B2 = r 2 π . Povr{ina i zapremina zarubqene kupe ra~unaju se po formulama: 101 . – du`ina izvodnica prave zarubqene kupe.

4. 3 R Sl. Fiksirana ta~ka je centar sfere. onda je P = R 2 π + r 2 π + πs ( R + r ) . ( ) Сл. Neka je R polupre~nik lopte. Neka je h visina kalote. 101). 100). V= 4 3 R π.P = B1 + B2 + M . Tada su wena povr{ina i zapremina date formulama: P = 4 R 2π. V= Hπ 2 1 B1 + B1B2 + B2 = R + Rr + r 2 ⋅ 3 3 ( ) ( ) Ako je zarubqena kupa prava. Sfera i lopta Sfera (sferna povr{) je skup svih ta~aka u prostoru koje su na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. 3 6 pri ~emu je r polupre~nik osnove (prese~nog kruga) loptinog odse~ka. a pomenuto odstojawe je polupre~nik sfere. 5. a zapremina loptinog odse~ka 2 V = π h ( 3R − h ) = π h 3r 2 + h2 . a odgovaraju}i deo sferne povr{i je kapica ili kalota (sl. onda se deo lopte sa jedne strane ravni zove loptin odse~ak. Deo prostora ograni~en sferom zove se lopta (kugla) (sl. 101 102 . Tada je povr{ina kalote h r O R P = 2 Rπ ⋅ h. 100 Ako loptu preseca neka ravan.

O a zapremina loptinog sloja V = π h 3r + 3r2 + h2 .Ako se lopta prese~e sa dve paralelne ravni. 102). onda se deo lopte izme|u tih ravni naziva loptin sloj. 102 103 . 1 6 2 2 ( ) Sl. Neka je h visina sloja i neka su r i r2 polupre~nici 1 prese~nih krugova. Tada je povr{ina sfernog pojasa h r 2 r R 1 P = 2 Rπ ⋅ h. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je loptin (sferni) pojas (sl.

2. y2 dato je sa ( ) ( ) d ( A. Ako ta~ka C ( x. za λ =1. y= y1 + y2 Povr{ina trougla sa temenima A x1 . y3 ra~una se po formuli ( 2 ⋅ ) ( ) ( ) P= 1 x ( y − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) . Prava u ravni Op{ti (implicitni) oblik jedna~ine prave je Ax + By + C = 0. y = kx + n. y2 . Rastojawe izme|u ta~aka. ako je je AC = λ . 104 .16. y= y1 + λy2 x= x1 + x2 2 . tada BC ⋅ 1+ λ 1+ λ U specijalnom slu~aju. B x2 . C x3 . y ) deli du` AB u odnosu λ . y1 i B x2 .B ) = AB = ( x2 − x1 ) + ( y2 − y1 ) 2 2 . Podela du`i u datom odnosu. (A 2 + B2 > 0 . Povr{ina trougla Rastojawe izme|u ta~aka A x1 . y1 . 2 1 2 16. ako je C sredi{te du`i AB. Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ku M 1 x1 . y1 i ~iji je koeficijent pravca k data je sa ( ) y − y1 = k ( x − x1 ) . a n odse~ak na y -osi. ) Eksplicitni (glavni) oblik jedna~ine prave je pri ~emu je k koficijent pravca prave.1. ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI 16. va`i x= x1 + λx2 . tj. tj.

( x2 − x1 ≠ 0 ) . Odstojawe ta~ke M ( x0 . Za prave l1 : y = k1 x + n1 i l 2 : y = k 2 x + n 2 va`i: 1 tg 1 ( l1 . y1 ( ) i y − y1 = y2 − y1 x2 − x1 ( x − x1 ) . Sve prave koje prolaze kroz S date su jedna~inom oblika α ( A1 x + B1 y + C1 ) + β ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 .M 2 ( x2 . To je jedna~ina pramena pravih sa centrom u ta~ki S. ( α . 105 . ( услов нормалности ) . 1 2 2 l1 l2 ⇔ k1 = k2 . λ ∈ R. Jedna~inu pramena mo`emo zapisati i u obliku A1 x + B1 y + C + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 ∨ A2 x + B2 y + C2 = 0 . m n pri ~emu su m i n odse~ci koje prava ~ini na koordinatnim osama.β ) ≠ ( 0.l2 ) = tg ϕ = 1 + k k2 k −k . x y + = 1.0 ) . y0 ) od prave Ax + By + C = 0 ra~unamo po formuli Segmentni oblik jedna~ine prave je d= Ax0 + By0 + C A2 + B 2 ⋅ Neka su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jedna~ine dve prave koje se seku u ta~ki S. ( услов паралелности ) 3 l1 ⊥ l2 ⇔ k1k2 = −1. ( m.n ≠ 0 ) . y2 ) je Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ke M 1 x1 .

tada je 2 jedna~ina tangente kru`nice u toj ta~ki ( x − a ) ( x0 − a ) + ( y − b ) ( y0 − b ) = r 2 . y0 ( ) ( ) ta~ka kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 .b ) i polupre~nikom r data je sa ( x − a) 2 + ( y − b) = r2 . ako je re~ o kru`nici x 2 + y 2 = r 2 . Sve ta~ke unutar kru`nice x 2 + y 2 = r 2 zadovoqavaju relaciju x2 + y2 < r 2 . dok za ta~ke van te kru`nice va`i da je x2 + y2 > r 2 . krug) Jedna~ina kru`nice sa centrom 2 u ta~ki C ( a. Specijalno. taj uslov glasi r 2 1 + k 2 = n2 . koja u slu~aju kru`nice x 2 + y 2 = r 2 postaje xx0 + yy0 = r 2 . Jedna~ina oblika x 2 + y 2 + mx + ny + p = 0 predstavqa jedna~inu kru`nice u ravni ako je m 2 + n 2 − 4 p > 0. 2 ( ) Specijalno. Kru`nica (kru`na linija. kru`nica sa centrom u koordinatnom po~etku i polupre~nikom r ima jedna~inu x2 + y2 = r 2 .3.16. Ako je M x0 . Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 je 2 r 2 1 + k 2 = ( ka − b + n ) . 106 .

103 107 . ( 0 < c < a ) . a 2 b2 pri ~emu je b 2 = a 2 − c 2 . Sve ta~ke unutar elipse x2 y2 + =1 a 2 b2 zadovoqavaju relaciju x2 y2 x2 y2 + 2 < 1. To je tzv. Ako je taj zbir odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. Elipsa Elipsa (sl. 0 ) i F2 ( c. 0 ) . kanonski oblik jedna~ine elipse. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi elipse. a2 b a b y b M d r r<d r 2 r 0 1 F 1 F a x 2 x=− a ε x= a ε Sl.4. tada je jedna~ina elipse b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ili x2 y2 + =1. 103) je skup svih ta~aka u ravni ~iji je zbir odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantan. dok za ta~ke van te elipse va`i da je 2 + 2 > 1.16.

pri ~emu je r d fokalni radijus proizvoqne ta~ke elipse. r2 = a − x. a a ( r1 + r2 = 2a ) . a d odstojawe te ta~ke Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. y0 i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. tj. odnosno male poluose elipse. Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra elipse) je parametar c = a 2 − b 2 . x = i x=− ε ε c c r Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε < 1. y0 je ( ) xx0 a 2 + yy0 b2 = 1. x2 y2 + = 1 je a 2 b2 Povr{ina dela ravni ograni~enog elipsom P = abπ . Jedna~ina tangente elipse u wenoj ta~ki M x0 .Parametri a i b su du`ine velike. Ako je centar elipse u ta~ki S x0 . y ) na elipsi su: r1 = a + c c x. Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x. onda je wena jedna~ina ( ) ( x − x0 ) + ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. c a 2 − b2 = < 1. 108 . a a a a a2 a2 ⋅ Direktrise elipse su prave x = i x = − . x2 y2 Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je a b a 2 k 2 + b2 = n2 .

odnosno imaginarne poluose hiperbole. y ) na hiperboli su: 109 . kanonski oblik jedna~ine hiperbole. Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x. Ako je apsolutna vrednost razlike odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. 0 ) i F2 ( c. Hiperbola Hiperbola (sl. a b 2 2 2 pri ~emu je b = c − a . ( 0 < a < c ) . tada je jedna~ina hiperbole 2 2 2 2 2 2 x2 y2 b x − a y = a b ili 2 − 2 = 1 .16. To je tzv. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi hiperbole. y M d r r r>d 2 b r 1 F 1 0 a F 2 x Sl.0 ) . 104 Parametri a i b su du`ine realne. 104) je skup svih ta~aka u ravni ~ija je apsolutna vrednost razlike odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantna.5.

pri ~emu d c je r fokalni radijus proizvoqne ta~ke hiperbole. r2 = − x + a. Ako je centar hiperbole u ta~ki S x0 . r2 = x − a. c a2 + b2 = > 1. b b x i y = − x. a a r1 = ( ) Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra hiperbole) je parametar c = a 2 + b 2 . a a a a a2 Direktrise hiperbole su prave x = i x = − .c c x + a. onda je wena jedna~ina ( x − x0 ) − ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. Jedna~ina tangente hiperbole u wenoj ta~ki M x0 . 110 . ( r1 − r2 = 2a ) (za desnu granu). tj. y0 ( ) i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. a a c c r1 = − x − a. a a 2 2 x y Uslov dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je a b Jedna~ine asimptota hiperbole su: y = a 2 k 2 − b2 = n2 . r1 − r2 = 2a (za levu granu). x = i ε ε c r a2 x = − ⋅ Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε > 1. a d odstojawe Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = te ta~ke od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. y0 je ( ) xx0 a 2 − yy0 b2 = 1.

Ako je `i`a parabole u ta~ki F ⎜ x=− p . a fiksirana prava direktrisa parabole. Fiksirana ta~ka je `i`a (fokus). Parabola Parabola (sl. 105 111 . Ekscentricitet parabole je ε = r = 1. a direktrisa prava ⎝2 ⎠ To je tzv. 105) je skup svih ta~aka u ravni koje su podjednako udaqene od jedne fiksirane ta~ke i fiksirane prave koja ne sadr`i tu ta~ku. kanonski oblik jedna~ine parabole sa parametrom p ∈ R\ {0} .6.16.0 ⎟ . tada je jedna~ina parabole 2 y2 = 2 px. ⎛p ⎞ . d y y r=d p>0 d M r F p 2 F x 0 p<0 0 x x=− p 2 x=− p 2 Sl.

2 y p⎞ ⎠ y p<0 p>0 0 x 0 x Sl. ⎟ i direktrisa prava 2 y=− p . Jedna~ina tangente parabole y 2 = 2 px u wenoj ta~ki M x0 . ~ija je `i`a u ta~ki F ⎜ 0. 106). ima jedna~inu x2 = 2 py (sl. ⎛ ⎝ ( ) Parabola. 106 y D 0 R x 112 . y0 je yy0 = p ( x − x0 ) .Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je p = 2kn .

⎝k ⎠ ⎝n−k ⎠ ⎛ n ⎞ ⎛ n ⎞ ⎛ n + 1⎞ ⎜ ⎟+⎜ ⎟=⎜ ⎟. binomni obrazac (Wutnova binomna formula): ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = 1. ⎜ ⎟ = 1. ⎜ ⎟ = k! ⎝0⎠ ⎝k⎠ Za binomne koeficijente va`e slede}e osobine: Za stepenovawe izraza a + b ( a.17. Binomni koeficijenti se defini{u sa: n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) ⎛n⎞ n! = ( n. ELEMENTI KOMBINATORIKE 17. k ∈ N ) . ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = n.k ∈ N0 . Binomni koeficijenti i binomni obrazac Faktorijel prirodnog broja n . BINOMNI OBRAZAC. n ≥ k ) . + ⎜ ⎟a b +⎜ ⎟a b ⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎝n⎠ ⎛ n ⎞ n−k k = ⎜ ⎟a b .b ∈ C ) prirodnim brojem n va`i tzv. k k =0 ⎝ ⎠ ∑ n . u oznaci n! . ⎜ ⎟= k! ⎝ k ⎠ k!( n − k ) ! ⎛α⎞ ⎛ α ⎞ α ⋅ ( α − 1) ⋅⋅⋅ ( α − k + 1) ( α ∈ R. Po definiciji je 0!=1. Dakle. je proizvod svih uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n . 113 .. ⎝ k ⎠ ⎝ k + 1⎠ ⎝ k + 1⎠ (a + b) n ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ 1 n−1 ⎛ n ⎞ 0 n = ⎜ ⎟ a nb0 + ⎜ ⎟ a n −1b1 + . ⎝0⎠ ⎝n⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟=⎜ ⎟.1. n! = 1 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅⋅⋅n ..

. ako je Ai ∩ A j ( i ≠ j ) . + ( −1) A1 ∩ A2 ∩ . 3 ( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3 . .. ∩ An .... tada je A1 ∪ A2 ∪ ..n} → A...... 2 ( a + b ) = a 2 + 2ab + b2 .. (Pravilo zbira) Ako su A1 . 17.. An va`i da je A1 ∪ A2 ∪ . ∪ An = ∑ A −∑ A ∩ A + ∑ A ∩ A ∩ A i i j i j i =1 i< j i< j <k n −1 n k − . 114 . + An . Ka`emo i da je A jedan n -skup. wegov kardinalni broj je n . tj.. U specijalnim slu~ajevima (za n = 2 i n = 3 ) imamo: A∪ B = A + B − A∩ B A∪ B ∪C = A + B + C − A∩ B − A∩C − B ∩C + A∩ B ∩C .U specijalnim slu~ajevima dobijamo: 1 ( a + b ) = a + b. Prazan skup je kona~an i va`i ∅ = 0..2. An me|usobno disjunktni skupovi .. ∪ An = A1 + A2 + ... A2 . tj.. A2 .. 4 ( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4 . (Formula ukqu~ivawa-iskqu~ivawa) Za kona~ne skupove A1 ..2. U tom slu~aju skup A ima n elemenata. Kardinalni broj skupa A ozna~ava se sa A .. Elementi kombinatorike Neprazan skup A je kona~an ako za neko n ∈ N postoji bijektivno preslikavawe f :{1...

....... Ukupan broj kombinacija bez ponavqawa k -te klase n -skupa je k Cn = ⎛ ⎜ ⎝ n + k − 1⎞ .(Pravilo proizvoda) Za kona~ne skupove A1 ... An va`i da je A1 × A2 ×⋅⋅⋅× An = A1 ⋅ A2 ⋅⋅⋅ An . Kombinacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaki wegov podskup od k elemenata... ki ∈ N 0 .a1.а2 .... 115 .an } . k1 + + kn = m ). а2 .an n ⎤ . ~iji je nosa~ u skupu A = {a1 .an . ( i = 1.. ⎝k ⎠ Kombinacija sa ponavqawem k -te klase nekog n -skupa je svaki k -multiskup ~iji je nosa~ u tom n -skupu...аn . Multiskup veli~ine m ( m -multiskup ).. A2 ..n. ⎦ k k k Za multiskup ka`emo da ima specifikaciju ⎡ a1 1 a2 2 . Wihov ukupan broj je Vnk = ( n − k )! n! = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) .. Va`i A = n ⇒ P ( A) = 2n .. ⎣ Dva multiskupa su jednaka ako imaju istu specifikaciju.. Wihov ukupan broj je ⎛n⎞ k Cn = ⎜ ⎟ . pri ~emu se ai javqa ki puta.... k ⎟ ⎠ Varijacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaka ure|ena k -torka (ure|eni niz du`ine k ) razli~itih elemenata iz tog skupa.. Partitivni skup skupa A je skup svih wegovih podskupova i ozna~avamo ga sa P ( A ) . je kolekcija a1 .....a2 .

Wihov ukupan broj je Vnk = nk .Varijacija sa ponavqawem k -te klase nekog n .kn! ( k1 + k2 + . Permutacija n -skupa je svaka wegova varijacija bez ponavqawa n -te klase.skupa je svaka ure|ena k -torka (ne obavezno razli~itih) elemenata iz tog skupa. Permutacija sa ponavqawem je permutacija m -multiskupa sa k k k specifikacijom ⎡ a1 1 a2 2 . Isak Wutn 1643–1727 116 ..kn ) = m m! k1!k2! .. + kn = m ) ...k2 . Zato je wihov ukupan broj Pn = Vnn = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ 2 ⋅1 = n! . Wihov ukupan broj je ⎣ ⎦ P ( k1 ......an n ⎤ ..

18. REALNI NIZOVI. ARITMETI^KA I GEOMETRIJSKA PROGRESIJA 18.1. Realni nizovi
Realni (beskona~ni) niz je svako preslikavawe a : N → R. Slika broja n ∈ N ozna~ava se sa an i zove se op{ti ili n -ti ~lan niza. Prirodan broj n je indeks ~lana an . Niz se ozna~ava sa

( an )n∈N

ili an , smatraju}i da su wegovi ~lanovi a1 ,a2 ,...,an ,... .

( )

Niz an je:

( )

strogo rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 > an , opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≤ an , strogo opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 < an . Niz je monoton ako je rastu}i ili opadaju}i, a strogo monoton ako je strogo rastu}i ili strogo opadaju}i. Niz an da je

rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≥ an ,

( ) je konstantan ( an )

ako postoji takav realan broj c ∈ R

( ∀n ∈ N ) an = c.
je ograni~en ako postoje takvi realni brojevi

Niz

m,M ∈ R da je

( ∀n ∈ N ) m ≤ an ≤ M .

Realan broj a je grani~na vrednost niza
n →∞ n

lim a = a ili an → a ( n → ∞ ) , ako se skoro svi ~lanovi niza ( an )

( an ) ,

u oznaci

nalaze u proizvoqno zadatoj okolini broja a . Preciznije:
n →∞ n

lim a = a ⇔ ( ∀ε > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) n ≥ n0 ⇒ an − a < ε .

(

)

117

Ako je

konvergira ka broju a. Ako niz ne konvergira nijednom realnom broju, onda se ka`e da je divergentan. Pojam beskona~ne grani~ne vrednosti niza an defini{e se na slede}i na~in:
n →∞ n →∞

n →∞ n

lim a = a , tada se ka`e da je niz ( an ) konvergentan i da

( )

lim an = +∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≥ K ) ,

lim an = −∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≤ − K ) .
n →∞ n →∞

U slu~aju da je lim an = +∞ ili lim an = −∞ , za niz an da odre|eno divergira.

( ) ka`e se i

Neka su an i bn konvergentni nizovi. Tada va`i:

( ) ( )

n →∞ n →∞ n →∞

lim ( an ± bn ) = lim an ± lim bn ,
n→∞

lim can = c lim an
n→∞ n→∞

(c ∈ R ) ,
n→∞

n→∞

lim ( an ⋅ bn ) = lim an ⋅ lim bn , lim an bn =
n →∞

lim an lim bn

n →∞

( bn , b ≠ 0 ) .

n →∞

18.2. Aritmeti~ka progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( )

je aritmeti~ka progresija

(ili aritmeti~ki niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodnom ~lanu doda uvek isti broj. Taj broj se zove razlika aritmeti~ke progresije. Razlika aritmeti~ke progresije obi~no se ozna~ava sa d . Aritmeti~ka progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i razlikom d .

118

Za aritmeti~ki niz an va`i:

( )

an = a1 + ( n − 1) d ,

( an − општи члан низа )
an − an −1 = d ( n ≥ 2 ) , an = an −1 + an+1 2

( n ≥ 2) .

(Svaki ~lan aritmeti~kog niza (osim prvog) je aritmeti~ka sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova aritmeti~kog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

( )

n ( a1 + an ) = n ( 2a1 + ( n − 1) d ) . 2 2 Aritmeti~ki niz je rastu}i za d > 0 , opadaju}i za d < 0 i konstantan za d = 0. Sn =

18.3. Geometrijska progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( ) je geometrijska progresija

(ili geometrijski niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodni ~lan pomno`i uvek istim brojem. Taj broj se zove koli~nik geometrijske progresije. Koli~nik geometrijske progresije obi~no ozna~avamo sa q . Dakle, geometrijska progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i koli~nikom q. Za geometrijski niz an va`i:

( )

an = a1 ⋅ q n −1 ,

( an − општи члан низа )
an = q ⋅ an −1 ( n ≥ 2 ) ,

119

an = an −1 ⋅ an+1 ( n ≥ 2 ) ,
2

an = an −1 ⋅ an+1

( an ≥ 0 ) . ( )

(Svaki ~lan geometrijskog niza (osim prvog) je geometrijska sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova geometrijskog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

Sn = a1 ⋅

1 − qn 1− q

( q ≠ 1) , ( q = 1) .
n →∞

Sn = n ⋅ a1

Ako je −1 < q < 1, onda postoji lim S n , tj. zbir svih ~lanova geometrijskog niza je (kona~an) realan broj. Ozna~avaju}i ga sa S∞ , imamo da je

S∞ = lim Sn = a1 + a1 ⋅ q + a1 ⋅ q 2 +
n→∞

+ a1 ⋅ q n −1 +

=

1− q

a1

( за − 1 < q < 1) .

120

19. GRANI^NA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE
terval oblika ( a − ε , a + ε ) . Ta~ka a ∈ R je ta~ka nagomilavawa skupa Pod ε -okolinom ( ε > 0 ) ta~ke a ∈ R podrazumeva se svaki in-

D ⊂ R ako postoji ( a − ε , a + ε ) {a} ∩ D ≠ ∅.

ε -okolina

te

ta~ke

za

koju

je

Neka f : D → R i neka je a ta~ka nagomilavawa skupa D. Broj A ∈ R je grani~na vrednost (limes) funkcije f kad x te`i a ako va`i

( ∀ε > 0 )( ∃δ > 0 )( ∀x ∈ D ) 0 <
x→a

x − a < δ ⇒ f ( x) − A < ε

i pi{emo

lim f ( x ) = A ili f ( x ) → A (kad x → a ).

Neka je lim f ( x ) = A i lim g ( x ) = B. Tada va`i:
x →a x →a

lim ( c ⋅ f ( x ) ) = c ⋅ A,
x →a x →a x →a

(c ∈ R)

lim ( f ( x ) ± g ( x ) ) = A ± B, lim ( f ( x ) ⋅ g ( x ) ) = A ⋅ B, lim
x →a

g ( x)

f ( x)

=

A ( g ( x ) ≠ 0,B ≠ 0 ) . B

Funkcija f : D → R je neprekidna u ta~ki a ∈ D ako je

lim f ( x ) = f ( a ) .
x →a

Funkcija f : D → R je neprekidna na D ako je neprekidna u svim ta~kama iz D. Sve elementarne funkcije su neprekidne u svim ta~kama svojih domena.

121

Navodimo osnovne (tabli~ne) grani~ne vrednosti:

1 = 0, x →∞ x lim

1 = ±∞ , x →±0 x lim

lim

sin x 1 − cos x 1 = 1, lim = , x →0 x x →0 2 x2

x →∞

lim an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 = lim an x n ,
x →∞

(

)

( an ≠ 0 ) ( an ,bm ≠ 0 )

x →∞

lim

bm x m + bm−1 x m−1 + ... + b1 x + b0
x

an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0

= lim

an x n bm x m

x →∞

,

1 ⎛ 1⎞ lim ⎜1 + ⎟ = lim (1 + x ) x = e, x →±∞ ⎝ x →0 x⎠

lim

log a (1 + x ) x

x →0

= log a e, lim

ln (1 + x ) x

x →0

= 1,

lim

a x −1 ex −1 = ln a , lim = 1. x →0 x →0 x x

122

Izvod i pravila diferencirawa Neka je data funkcija f : ( a.20.b ) ako je diferencijabilna u svakoj ta~ki tog intervala. 107). Izvod (sl.b ) → R i neka x0 ∈ ( a. 107 Postupak nala`ewa izvoda naziva se diferencirawe. Za funkciju f ka`emo da je diferencijabilna u ta~ki x0 . 123 . Grani~na vrednost (ako postoji) Δx →0 lim f ( x0 + Δx ) − f ( x0 ) Δx = lim Δy Δx →0 Δx je prvi izvod ili izvod funkcije f u ta~ki x0 i ozna~ava se sa Funkcija f je diferencijabilna u intervalu ( a.1. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA 20. funkcije f u ta~ki x0 geometrijski predstavqa f ′ ( x0 ) . koeficijent pravca tangente grafika funkcije f u ta~ki za x = x0 y f ( x0 + Δx ) M Δy t f ( x0 ) M0 Δx x0 x0 + Δx 0 x Sl.b ) .

) . a funkcija f : ( c. ( c ⋅ f ( x ) )′ = c ⋅ f ′ ( x ) ( c = const.b ) → ( c. ( f ( x ) ⋅ g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) + f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) . Ako f ima izvod y0 = f ( x0 ) i va`i f ′ ( x0 ) ≠ 0 .d ) ~ki y = u ( x ) ...Ako su funkcije f i g diferencijabilne u ta~ki x . ( ) (Izvod inverzne funkcije) Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u nekoj okolini ta~ke x0 . tada va`e slede}a pravila diferencirawa: ( f ( x ) ± g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ± g ′ ( x ) . f ( ) ( x ) = f ( ) ( x ) . Tada je slo`ena funkcija f u : ( a..d ) → R u tajabilna u ta~ki x i va`i (Izvod slo`ene funkcije) Neka je funkcija u : ( a. ( ) 124 . f ′′ ( x ) = ( f ′ ( x ) )′ .b ) .b ) → R diferenci- (f ′ u )′ ( x ) = f ( u ( x ) ) = f ′ ( u ( x ) ) ⋅ u′ ( x ) . tada wena inverzna funkcija f −1 ima izvod u ta~ki ( f ( y ))′ = f ′ (1x ) ⋅ −1 0 0 Izvodi proizvoqnog reda defini{u se sa: ′ 0 n n −1 f ( ) ( x ) = f ( x ) . diferencijabilna u ta~ki x ∈ ( a.. ⎛ f ( x ) ⎞′ f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) − f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) = ⎜ ⎜ g ( x) ⎟ ⎟ g 2 ( x) ⎝ ⎠ ( g ( x ) ≠ 0) .

2. Tabli~ni izvodi изводи основних ф ункција dy y = f ( x ) . u′ = u′(x ) = dx ( x )′ = α x α α −1 (α ∈ R ) ( u )′ = α u α α −1 ⋅ u ′ (α ∈ R ) ( x )′ ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e x x 1 ⎛ 1 ⎞′ = 1.20. ⎜ ⎟ = − 2 x ⎝x⎠ 1 ′ x = 2 x x ⎛1 ⎜ ⎝u ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e u u u u 1 ⎞′ ⎟ = − 2 ⋅u′ u ⎠ 1 ′ u = ⋅u′ 2 u ⋅ u ′ ln a ⋅u′ 1 ⋅u′ u ln a ln a ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) x ( log a x )′ ( ln x )′ = 1 x 1 x ln a ( log a u )′ ( ln u )′ = = = 1 ⋅u′ u = u ′ ⋅ cos u ( sin x )′ ( cos x )′ ( tgx )′ = = cos x = − sin x ( sin u )′ ( tgu )′ = ( cos u )′ = − u ′ ⋅ sin u 1 ⋅u′ cos 2 u 1 ( ctgu )′ = − 2 ⋅ u ′ sin u 1 ⋅u′ ( arcsin u )′ = 1− u2 1 ⋅u′ ( arccos u )′ = − 1− u2 1 ⋅u′ ( arctgu )′ = 1+ u2 1 ⋅u′ ( arcctgu )′ = − 1+ u2 1 cos 2 x 1 ( ctgx )′ = − 2 sin x 1 ( arcsin x )′ = 1 − x2 1 ( arccos x )′ = − 1 − x2 1 ( arctgx )′ = 1 + x2 1 ( arcctgx )′ = − 1 + x2 125 . y′ = f ′( x ) = dx ′ = 0 ( c = const ) (c ) изводи слож ених ф ункција du u = u (x ) .

b ) posti`e lokalni maksimum (lokalni minimum) ako postoji okolina oko x0 u kojoj je f ( x0 ) najve}a (najmawa) vrednost funkcije f .3.b ) ima lokalni ekstremum i ako je diferencijabilna u toj ta~ki.ε 0 x0 . 108 (Fermaova teorema) Ako f : ( a. 126 .20. tada f u x0 ima lokalni maksimum. tada je f ′ ( x0 ) = 0. . tada funkcija f u x0 posti`e lokalni mini- mum. U slu~aju da je ( ) f ′′ ( x0 ) = 0 . Ako je f ′′ ( x0 ) > 0. y f ( x0 ) f ( x0 ) y max min x0 .ε x0 x0 + ε x 0 x0 x0 + ε x Sl. Lokalni maksimum i lokalni minimum zovu se lokalni ekstremumi funkcije (sl. onda je Ako funkcija f ima pozitivan (negativan) izvod u intervalu f strogo rastu}a (strogo opadaju}a) u ( a. Ta~ke u kojima je izvod funkcije jednak nuli nazivaju se stacionarne ta~ke te funkcije. Primena izvoda ( a.b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a.b ) . Funkcija f : ( a. Neka je x0 stacionarna ta~ka funkcije f . ispitivawe prirode ta~ke x0 vr{i se pomo}u izvoda vi{eg reda ili ispitivawem monotonosti funkcije f .b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. 108). ako je f ′′ x0 < 0 .b ) .

b ) → R lim f ( x ) = lim g ( x ) = 0 (ili lim f ( x ) = lim g ( x ) = ∞ ) i ako postoji f ′( x) lim . Ako je Za odre|ivawe grani~nih vrednosti funkcija ~esto se koristi slede}a teorema. (Lopitalova teorema) Neka su funkcije f .b ) . ⎟ = x→a ′ g ( x) ⎝ 0 ∞ ⎠ g ( x) (Lopitalova pravila) 127 .diferencijabilne i neka je g ′ ( x ) ≠ 0 za sve x ∈ ( a. tada je x →a g ′ ( x ) lim x→a x→a x→a x→a x →a f ( x) ⎛ 0 ∞ ⎞ f ′( x) lim ⋅ ⎜ .g: ( a.

.

Drugi deo RE[ENI ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE .

.

1. Od 5 oficira. 4 podoficira i 10 vojnika treba formirati grupu od 4 osobe u kojoj }e biti bar po jedan oficir i podoficir. 6. x ≥ 2. 9. 5 4 3 b) ( f (x )) + f (x ) = 0. Na}i peti ~lan i koli~nik te progresije. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 x + 2 5x + 2 a) − = − 2 x. a du`ina izvodnice je 10cm. 3. Izra~unati zapreminu kupe. cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 . Povr{ina prave kupe je 96π cm 2 . 8. Na}i jedna~ine zajedni~kih tangenti parabole y 2 = 8 x i kru`nice x2 + y2 = 2 .6. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 2 4. Izra~unati cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° . x < 2 ⎩ x − 1. 10. Zbir svih ~lanove beskona~ne geometrijske progresije je 16. god. ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧ x + 1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 131 . 5. a jedan wegov unutra{i ugao je 60° . 7. grupa 2000. Re{iti nejedna~inu xlog2 x −3log2 x +1 < 8 . ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ x y(x − y ) − 4 .0625. 2 2 x +y x − y4 2 −2 1. ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ ⎜ ⎜ + : ⎟ :1 ⎟ + log 2 0 . Izra~unati obim i povr{inu jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je du`ina ve}e osnovice 3cm. a zbir kvadrata ~lanova te iste progresije je 153.

grupa 2000.a) ⎜ ⎜ + : ⎟ : 1 ⎟ + log 2 0 . (re{ewa) ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ 1. 25 ) = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ log 2 0.1. tj. 0625 = ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ ⎛ ⎛ 1 3 5 ⎞ 30 ⎞ 2 ⎛ 12 + 25 30 ⎞ = ⎜ ⎜ + ⋅ ⎟ ⋅ ⎟ + log 2 ( 0. Tada je ⇔ x ∈ ∅ . 4. sa 60 . ⎝2⎠ −2 y ( x − y )2 y ( x − y )2 x x = − 4 = 2 − 2 x2 + y2 x − y4 x + y2 x − y2 x2 + y2 y ( x − y) x = 2 − = x + y2 ( x + y ) x2 + y2 ( )( ) 2. dobija se: uz uslov x ≠ − y ∧ x ≠ y . b) Ako je x < 2 . god. Tada je 2 (x + 1)2 + (x + 1) = 0 ∧ x < 2 ⇔ x 2 + 3x + 1 = 0 ∧ x < 2 ⇔ ( x = −1 ∨ x = −2) ∧ x < 2 ⇔ x = −1 ∨ x = −2 .52 = 37 ⎠ ⎝ 60 ⎝ ⎝ 5 4 9 ⎠ 37 ⎠ −2 −2 −2 ⎛ 37 30 ⎞ = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ 2 ⋅ log 2 2−1 = ⎝ 60 37 ⎠ b) −2 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ + 4 ( −1) = 4 − 4 = 0 . x ( x + y ) − y ( x − y ) x + xy − xy + y 2 1 .(jedna~ina nema re{ewa) . jedna~ina glasi (x − 1) + x − 1 = 0 . jedna~ina glasi (x + 1) + (x + 1) = 0 . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ x 2 − x = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ ( x = 0 ∨ x = 1) ∧ x ≥ 2 132 Ako je x ≥ 2 . = = 2 = 2 2 2 (x + y ) ( x + y ) ( x + y ) ( x + y ) x + y 2 ( ) 2x + 1 x + 2 5x + 2 − = − 2 x ⇔ 12 ( 2 x + 1) − 15 ( x + 2 ) = 20 ( 5 x + 2 ) − 120 x 5 4 3 ⇔ 9 x − 18 = −20 x + 40 ⇔ x = 2.a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS ( 3.5 ) .

Daqe. k ∈ Z jedna~ina je nemogu}a. k ∈ Z ∨ x = 2 π 4 + lπ .8) . ( ) 133 . log 2 x < log 2 23 . pa dobijamo: (2 ) t t 2 −3t +1 <8 ⇔ 2t 3 − 3t 2 + t < 23 ⇔ t 3 − 3t 2 + t < 3 ⇔ t 3 − 3t 2 + t − 3 < 0 ⇔ t 2 ( t − 3) + ( t − 3) < 0 ⇔ ( t − 3) ⋅ t 2 + 1 < 0 ⇔ t < 3. log 2 x < 3 . 4. 3. Ako uvedemo smenu log 2 x = t . skup re{ewa nejedna~ine je interval (0. l ∈ Z .Re{ewa jedna~ine su x = −1 ili x = −2 . onda je x = 2 t . Prema tome. odakle sledi da je x < 8 i. tj. Za cos x = 0 ili sin x = 0 . tj. Nejedna~ina xlog2 x −3log2 x +1 < 8 ima smisla za x > 0 . data jedna~ina je ekvivalentna sa: cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 ⇔ cos 2 x + 1 − 3 sin x cos x = 0 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + cos 2 x − 3 sin x cos x = 0 ⇔ 2 cos 2 x + sin 2 x − 3 sin x cos x = 0 2 ( дељењем са cos x≠0 ) ⇔ 2 + tg 2 x − 3tgx = 0 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − 3t + 2 = 0 ⇔ tgx = t ∧ ( t = 2 ∨ t = 1) ⇔ tgx = 2 ∨ tgx = 1 ⇔ x = arctg 2 + kπ . kako je x > 0 . za x = k ⋅ π 2 .

1 6. Uslov dodira prave (1 + k )r 2 y = kx + n i kru`nice x2 + y2 = r 2 je 2 = n 2 . Tada je c AE = x = c ⋅ cos 60° = x= c . to je 2c = a + b . odakle je 2 2 2c = 3 + b ⎫ 6 − 2b = 3 + b ⎫ 3 = 3b ⎫ b = 1⎫ ⎬.2 Dakle. 2 Trapez je jednakokraki. 2c = a + b . re{avawem y sistema t2 t1 2 t1: y = x + 2 0 -2 2 x t 2 : y = − x − 2. odnosno = .5. 2 2 134 . a povr{ina trapeza : P= a+b 3 +1 ⋅h = ⋅ 3 = 2 3 cm 2 . pa je A x E a−b c a−b . D r h c r a F x B b C Neka je E podno`je visine h iz temena D (sl. je r2 = 2 i p = 4. Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je Kako 2 ⎫ ⎬ dobija se da je 4 = 2kn ⎭ n = 2 i k = 1 ili n = −2 i k = −1 . c a −b = i a = 3 . 2). ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ c = 3−b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 2⎭ Visinu h dobijamo iz pravouglog trougla AED c 3 2 3 h = c ⋅ sin 60° = = = 3 . kako je trapez tangentni. jedna~ine tra`enih zajedni~kih tangenti su: 2 (1 + k )⋅ 2 = n p = 2kn . Prema tome. To zna~i da je obim trapeza 2 2 O = 2c + a + b = 2 ⋅ 2 + 3 + 1 = 8 cm. a 2 2 2 Sl. Sl.

6(1 + q )⎭ = 153. Na osnovu formule za povr{inu kupe P = B + M = π r 2 + π rs dobijamo da je 96π = π r (r + 10 ) . 102. tako|e. dobijamo da 2 sin α cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° = 135 .6q ⎭ q= 4 ⎪ ⎭ 1 12 3 ⎛1⎞ = .7. to je H = 8cm . V = 96 π cm3 . 3 3 8. Znaju}i da je cos α = je 4 sin 2α i sin (180° − α ) = sin α . pa je V = π ⋅ 6 2 ⋅ 8 . tj. da je r 2 + 10r − 96 = 0 i r = 6cm . Kvadrati ~lanova geometrijske progresije obrazuju. Zbir svih ~lanova progresije izra~unava 2 a1 a1 a1 se po formuli S ∞ = . odnosno.6⎪ 1− q2 ⎭ a1 = 12⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 1 ⎬. jer progresija ima sumu.3 i q < 1 . pa iz = 16 и = 153.6 . 0 < q2 < 1 a12 + a12 q 2 + a12 q 4 i prvim ~lanom a1 2 za koju je + … = 153.4 = 409. 6 sledi: 1− q 1 − q2 1− q a1 = 16(1 − q ) ⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ 2 256(1 − q ) ⎬⇒ ⎬⇒ 256(1 − q ) = 153. H r s Zapreminu kupe izra~unavamo po formuli 1 1 V = B ⋅ H . Kako je H 2 = s 2 − r 2 . q = i a 5 = a1 ⋅ q 4 = 12 ⋅ ⎜ ⎟ = 256 64 4 ⎝4⎠ 9. Prema uslovu zadatka je a1 + a1 q + a1 q 2 + … = 16 Sl. geometrijsku progresiju sa koli~nikom q2 . Dakle.

⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ 136 . ^etvrti ~lan grupe mora biti podoficir. P. P podoficira i V vojnika. Ukupan broj tra`enih na~ina je ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎝ 3⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ + ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 40 + 60 + 20 + 900 + 300 + 400 = 1720 .V }. P. P}. O. Sli~no rasu|ivawe primewuje se i u ostalim slu~ajevima. {O.. 5 oficira mo`emo izabrati 3 oficira na ⎜ ⎟ = gde O ozna~ava oficira. za ~iji izbor imamo ⎜ ⎟ = ⎛ 4⎞ ⎝1⎠ 4 = 4 mogu}nosti. O. {O. pa za ovu kombinaciju imamo 10 ⋅ 4 = 40 mogu}a na~na formirawa grupe. Mogu}e sastave grupa prika`imo pomo}u skupova (jer redosled nije bitan): {O. {O. P. O. Od ⎛ 5⎞ ⎝ 3⎠ 5⋅ 4⋅3 = 10 1⋅ 2 ⋅ 3 na~ina. 16 10.V }. P}.V } . P. P. P}. Svakom izboru tri oficira od pet 1 oficira odgovaraju ~etiri izbora podoficira. P.= sin 40° sin 80° sin120° sin160° ⋅ ⋅ ⋅ = 2 sin 20° 2 sin 40° 2 sin 60° 2 sin 80° = 1 sin 180 − 60 sin 180 − 20 1 sin120 sin160 = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ 16 sin 60 sin 20 16 sin 60 sin 20 ( ) ( )= 1 . P. {O. O. {O.V .

U kupu je upisana pravilna zarubqena ~etvorostrana piramida tako da je dowa osnova piramide upisana u dowu osnovu kupe. ⎩ 2 x ∈ ( −1.0) polovi tetivu kru`nice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 .1) x ∈ ( −∞ . god. b = 14 i c = 15 . 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 .∞ ) .1. a polupre~nici osnova su R = 5cm i r = 2cm. Odrediti polupre~nik kruga. Dve od wih (a i b) su tangente kruga ~iji je centar na tre}oj stranici. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a . 6. Stranice trougla su a = 13. 8. 2 4 3 6 3. ab ab − b 2 a − ab b) x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 2. 4 5. Re{iti nejedna~inu log3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 . 137 . a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Izra~unati zapreminu zarubqene piramide. Izvodnica prave zarubqene kupe je s = 5cm.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu ( ) 2 ( ) cos 6 x + sin6 x = 15 1 cos 2 x − . a) Skicirati grafik funkcije f. ⎪ 9. −1] ∪ [1. grupa 2000. Data je funkcija f ( x ) = ⎨ 1 2 ⎪ ln x . 8 2 4. + − ⎜ ⎟: 6 − 2 3− 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 a 2 + b2 a2 b2 − + 2 . Re{iti jedna~ine: x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + a) . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada tetiva navedene kru`nice. Ta~ka A(3. ⎧ x2 −1 . Odrediti du`ine stranica trougla ako se zna da one obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 4 i ako jedan unutra{wi ugao trougla ima 120 ° . b) U zavisnosti od realnog parametra a. 7. a gorwa osnova piramide u gorwu osnovu kupe.

x2 2. = ab (a − b ) 2. uz uslov a ≠ 0. Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim log 2 2 + log 2 4 + n →+∞ n2 + log 2 2n 3 . dobijamo da je 138 .tj. b) lim x →0 1 + x2 − 1 . god.6 ) .10. b ≠ 0 i a ≠ b .3. = dobijamo: a2 + b2 a2 b2 a2 + b2 a2 b2 − + 2 = − + = ab ab b (a − b ) a (a − b ) ab − b 2 a − ab (a ) x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + ⇔ 2 4 3 6 ⇔ 6 ( x − 1) + 3 ( 3 x − 1) = 4 ( 2 x − 4 ) + 2 ( x + 1) ⇔ ⇔ 15x − 9 = 10 x − 14 ⇔ 5 x = −5 ⇔ x = −1 . grupa 2000. b) Ako uvedemo smenu x 2 − 4 x = t . a) 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 + − = ⎜ ⎟: 6 − 2 3 − 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 =⎜ ⎛ 15 ⋅ 6 − 1 4 6 + 2 12 3 + 6 ⎞ ⎟ ⎜ 6 − 1 + 6 − 4 − 9 − 6 ⎟ ⋅ 6 + 11 = ⎠ ⎝ = ⎡3 6 − 1 + 2 6 + 2 − 4 3 + 6 ⎤ ⋅ 6 + 11 = ⎣ ⎦ ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) = ( 2 6 − 11 ⋅ )( 6 + 11 = 6 − 121 = −115 . sa 12 . ) b) + b 2 (a − b ) − a 3 + b 3 a 3 + ab 2 − a 2 b − b 3 − a 3 + b 3 = = ab (a − b ) ab (a − b ) ab (b − a ) = −1 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. (re{ewa) 1.4.

Uvo|ewem smene cos 2 x = t dobija se jedna~ina 2t 2 − 5t + 2 = 0 . transformi{imo levu stranu jedna~ine na slede}i na~in: = cos 2 x + sin 2 x cos 4 x − cos 2 x sin 2 x + sin 4 x = 2 4 sin 2 x cos 2 x = 1 ⋅ ⎡ cos 2 x + sin 2 x − 3 cos 2 x sin 2 x ⎤ = 1 − 3 ⋅ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 4 3 3 = 1 − sin 2 2 x = 1 − 1 − cos 2 2 x . 139 . 3. Jedna~ina 2 ima re{ewa cos 2 x = 2 je nemogu}a. 4 4 ( cos 6 x + sin6 x = ( cos 2 x ) + ( sin 2 x ) = 3 3 )( ) ( ) ( ) Data jedna~ina sada ima oblik 1− 3 15 1 1 − cos 2 2 x = cos 2 x − . a jedna~ina cos 2 x = x=± π 6 1 2 + 2kπ . odnosno 2 cos 2 2 x − 5 cos 2 x + 2 = 0 . 4 8 2 ( ) odakle se sre|ivawem dobija ekvivalentna jedna~ina.⇔ x 2 − 4 x = t ∧ (t = −3 ∨ t = −4) ⇔ x 2 − 4 x = −3 ∨ x 2 − 4 x = −4 ⇔ ⇔ x2 − 4 x + 3 = 0 ∨ x2 − 4 x + 4 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = 1∨ x = 2 . 2 a 4 − a 2b 2 + b 4 +b 2 sin x cos x = sin 2 x i sin 2 x = 1 − cos 2 x . Koriste}i identitete: (x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 ⇔ x 2 − 4 x = t ∧ t 2 + 7t + 12 = 0 ⇔ ) 2 ( ) a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . ~ija su re{ewa t = 2 ili t = 1 . 2 2 ( = (a ) ) − 3a 2 b 2 . k ∈ Z .

sa koeficijentom pravca k p = −1 je C r Q y − 0 = −1 ⋅ ( x − 3) . odnosno y = x − 3 .4. Iz uslova ortogonalnosti A pravih k p ⋅ ⋅ kl = −1 sledi da je k p = −1 .1) ∪ (1. r Jedna~ina prave p kojoj pripada ta~ka A(3. odnosno x +1 x +1 (x − 1)2 > 0 . 3− x < 5. odnosno ako je x ∈ (− 1.4 6. Odavde dobijamo da je 3 − x − < 0 . Jedna~ina prave l. i Nejedna~ina log 3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 ima smisla ako je 3 − x > 0 4 bi}e x +1 > 0. kona~no re{ewe date nejedna~ine je x ∈ (− 1. x +1 Osnova logaritma je ve}a od 1 .−1) . Prava l i prava p. Re{ewa posledwe nejedna~ine su x 2 − 2x + 1 > 0 ili x +1 x +1 svi brojevi ve}i od − 1 i razli~iti od 1 . odnosno y = − x + 3 . 4 se x +1 svodi na nejedna~inu 4 4 . odre|ene ta~kama A i C. 4). Centar y 2 − y1 (x − x1 ) . Ako uzmemo u obzir da je x ∈ (− 1. prema formuli y − y1 = glasi y − 0 = (x − 2)2 + ( y + 1)2 = 4. a polupre~nik je r=2. x 2 − x1 −1− 0 (x − 3) . su ortogonalne {to sledi iz podudarnosti trouglova PAC i QAC (sl.3) .3) . Kako je log 1 a = − log n a 4 n x +1 x +1 ⎛ x +1⎞ log 1 = − log3 = log3 ⎜ ⎟ 4 4 ⎝ 4 ⎠ 3 a nejedna~ina log3 ( 3 − x ) < log 3 −1 = log3 4 . Sl. 3) . wegovu povr{inu mo`emo izra~unati pomo}u Heronovog obrasca 140 . P a prave p je kp.0 ) . l p Koeficijent pravca prave l je kl=1. Kanonski oblik jedna~ine kruga je kruga je ta~ka C (2. Kako su poznate sve tri stranice trougla. 2−3 kojoj pripada tetiva. pa je logaritamska funkcija rastu}a .

2 Povr{ine baza zarubqene piramide su : B1 = a 2 = 50 cm 2 i B2 = b 2 = 8 cm 2 . pa je P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . Sli~no se iz d = 2r = 4 = b 2 dobija da je b = 2 2 . a kako je i dijagonala D dowe osnove upisane zarubqene piramide tako|e jednaka 2 R (sl. odakle je r 2 r 56 pa je r = . pri ~emu je s= H = s 2 − (R − r ) .5).6 Sl. 6) dobijamo da je 2 a+b+c poluobim 2 trougla ~ije su stranice a . to }e biti D = 2 R = 10 = a 2 . povr{inu trougla ABC mo`emo dobiti i kao zbir povr{ina trouglova AOC i BOC . Na osnovu Pitagorine teoreme (sl. B 9 A c O Sl.5 7. H = 4 . Pre~nik dowe osnove zarubqene kupe je 2 R . PABC = PAOC + PBOC . 2 2 b a r (13 + 14) = 84 .7 Sl.PABC = 21(21 − 13)(21 − 14)(21 − 15) = 84 . tj. C br ar odnosno PABC = + . Na osnovu uslova zadatka . pa je zapremina zarubqene H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 50 + 50 ⋅ 8 + 8 = 104 cm 3 . gde je O centar upisanog polukruga(sl. pa je a = 5 2 .8 141 . b i c . Dakle. 7). U ovom zadatku je s = 21 . piramide V = 3 3 ( ) ( ) b r H s R-r R H a R D R a x a 60 120 a+4 a a y a−4 Sl.

b = 6 i c = 14 . sre|ivawem prethodne 2 jedna~ine dobija se jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . 142 . x < 0 funkcija f bi}e zadata formulom ⎧ ln ( − x ) . Kako 120 − 1 2 1 (sl. ~ija su re{ewa a = 0 ili a = 10 . Prema Pitagorinoj teorimi 2 2 je 2 ⎛a 3⎞ ⎛a ⎟ + ⎜ + a − 4 ⎞ = (a + 4)2 . Do jedna~ine 2a 2 − 20a = 0 smo mogli do}i i na drugi na~in. b = a − 4 i c = a + 4 . Neka su stranice trougla a.1) ⎪ ln x. je cos 120 = − Sl. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎨ x 2 − 1. Kako je ln x 2 = ln x 2 2 ( ) 1 2 = ln x 2 = ln x i ⎧ x. 6). x ≥ 1 ⎩ Grafik funkcije f je prikazan na slici 10. stranice trougla su a = 10 . . Na osnovu kosinusne teoreme va`i (sl. x ≥ 0 x =⎨ . x + ( y + a − 4) = (a + 4 ) .8. Dakle. ⎩− x . 9 1 9. pa je ⎜ ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝2 ⎠ ⎝ ⎠ odakle se sre|ivawem dobija jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . Sa slike 8 vidi se da je 2 x= a 3 i 2 2 y= 2 a . 9): (a + 4)2 = a 2 + (a − 4)2 − 2a (a − 4) cos120 . x ∈ ( −1.

x ∈ ( −1.1) . Na slici 8 to su ta~ke A i B . ∞ ) ∪ {0} ima 2 re{ewa. 143 . za a < 0 jedna~ina nema re{ewa. su grafici funkcija na slici 11. ⎨ ⎪ ln x. x ≥ 1 ⎪ ⎩ ( ) y A a 1 B -e -1 0 -1 1 e x Sl.1) jedna~ina ima 4 re{ewa. a ∈ R i ⎧ ln ( − x ) .y 1 -e -1 0 -1 1 e x Sl. za a ∈ (0. predstavqeni g ( x ) = a. 10 U istom koordinatnom sistemu. za a ∈ (1. za a = 1 jedna~ina ima 3 re{ewa. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎪− x 2 − 1 . 11 Apscise zajedni~kih ta~aka grafika funkcija f i g predstavqa}e re{ewa date jedna~ine. To zna~i.

+ n ) log 2 2 = 3 x2 + 1 3 1 + x2 − 1 1 + x2 − 1 b) lim = lim ⋅ x2 x2 x →0 x →0 3 x2 + 1 3 = lim ( 2 ( ( 3 x 2 + 1 − 13 ) ) ) 2 + 3 x2 + 1 + 1 + x +1 +1 3 2 2 = 3 x →∞ ⎛ x ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ ( ) 2 ⎞ + x + 1 + 1⎟ ⎠ 3 2 = = lim x2 ⎛ x2 ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ x →0 ( ) 2 ⎞ + 3 x 2 + 1 + 1⎟ ⎠ = 1 3 144 .+ n ( ) ( n2 n2 n →∞ n ( n + 1) 1 1+ n2 + n n = 1..log 2 2 ⋅ 4 ⋅ 8 ⋅ ..... a) lim = lim = n2 n2 n →∞ n →∞ = lim log 2 21+ 2+ .. 2 = lim = lim = lim 2 2 2 n n ←∞ n →∞ 2n n→∞ 2 n →∞ )= lim (1 + 2 + ... + log 2 2n 10..2n log 2 2 + log 2 4 + .

3 ( ) ( 3 + 4cos 2α + cos 4α = 8cos 4α . g) y = 1 . Deveti ~lan aritmeti~ke progresije je pet puta ve}i od drugog ~lana. 6. b) y = cos na segmentu [− 1. x ≤ 0 f (x ) = ⎨ 2 ⎩− x + 8 x + 1. grupa 2000.7) . 7. x > 0 10. Skicirati grafike funkcija: a) y = 2 sinx . a bo~ne ivice su jednake i imaju du`inu 26 cm . 5. Re{iti jedna~ine: 2 3 x 1+ x 5 − x 3 − 3 = 4 + 2. Osnova piramide je trougao ~ije su stranice a = 12 cm. Re{iti nejedna~inu b) log 1 x 2 + 2 x = −1 . Odrediti najmawu i najve}u vrednost funkcije ⎧ 2x . x . a2 − b2 2. 1. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne. a pri deqewu trinaestog ~lana sa {estim ~lanom dobija se koli~nik 2 i ostatak 5. 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 2 ) −x . Dokazati identitet 4. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x + 4 y 2 = 100 povu~enih iz ta~ke A(2.8] . 2 v) y = log 2 2 x . a odnos osnovica je 3:1. god. 8. b = 16 cm и c = 20 cm. Izra~unati zapreminu piramide. x 145 .3. a) x − 4 3 4 3. O kojoj progresiji je re~? 9. Izra~unati wegovu povr{inu ako je krak c = 2 5cm . a) [ta je ve}e: 13% od 200 ili 30% od 90? b) Uprostiti izraz a −2 + b −2 a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −1 − b −1 .

4 ) . sin 2α = 2 sin α cos α . a) Ako jedna~inu x− pomno`imo 4 4 3 NZS (3. uz uslov ab ≠ 0. dobijamo da je 146 . x ≥ 0 . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 1+ sa 2 ⎞ ⎛ x⎞ ⎛ 3 ⎞ ⎛ 12 x − 3⎜1 + x ⎟ + 3⎜ 5 − x ⎟ − 4⎜ 3 − ⎟ = 0 3 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 39 odakle sre|ivawem dobijamo da je x = 0 . (re{ewa) 1. sin 2 α + cos 2 α = 1 i a4 + b4 = a2 + b2 ( ) ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 . x < 0 log 1 3 ( ⎛1⎞ x + 2 x = −1 ⇔ x + 2 x = ⎜ ⎟ ⇔ ⎝3⎠ 2 ) −1 2 ⇔ x 2 + 2x − 3 = 0 ∧ x > 0 ∨ x 2 − 2x − 3 = 0 ∧ x < 0 ⇔ ⇔ (( x = 1 ∨ x = −3) ∧ x > 0 ) ∨ ( x = 3 ∨ x = −1) ∧ x < 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −1 . a ≠ b . Koriste}i formule cos 2α = cos 2 α − sin 2 α . 2 3 x x 5− x 3− 3 = 4 + 2 2. odnosno da je x = 0 . god. 4 b) Jedna~ina ima smisla za x 2 + 2 x > 0 . tj. za x ≠ 0 i. 3.3. 100 100 −2 b) a +b a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −b a2 − b2 −1 −1 1 1 + 2 2 2 2 b ⋅ ab ⋅ a − b = = a 1 1 a2 + b2 1 1 + − a b a b b2 + a 2 2 2 ( a − b )( a + b ) = b2 + a 2 ⋅ ab ⋅ ( a − b )( a + b ) = ab = ab ⋅ 2 ⋅ a + b a + b2 b−a ab ( a + b ) a 2 + b 2 − (a − b) ab ab = − ab . tj. sa 12 . kako je ⎧ x. grupa 2000.a) 200 ⋅ −2 13 30 = 26 < 27 = 90 ⋅ . bi}e x =⎨ ⎩− x . a ≠ −b.

( ) = 3 + 4 ( cos α − sin α ) + ( cos α − sin α ) − ( 2 sin α cos α ) = 3 ( sin α + cos α ) + 4 ( cos α − sin α ) + cos α + sin α − 6 sin α cos α = 7 cos α − sin α + ( cos α + sin α ) − 2 cos α sin α − 6 sin α cos α 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 + 4 cos 2α + cos 4α = = 3 + 4 cos 2 α − sin 2 α + cos 2 2α − sin 2 2α = 7 cos 2 α − sin 2 α + 1 − 8 sin 2 α cos 2 α = 7 cos 2 α − sin 2 α + sin 2 α + cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α 1 − sin 2 α ( ) = 8cos 2 α cos 2 α = 8cos 4 α . 12 147 . Tada je : ( ⇔ 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 ) −x ⇔ ( 2 +1 x ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 ⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔ ⎝ 2 −1⎠ 2 +1 x ( 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 2 + 1⎞ ⎟ ≤⎜ ⋅ ⎜ 2 −1 2 + 1⎟ ⎝ ⎠ ⇔ ( ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 +1 ⇔ ) x ( osnova eksponencijalne funkcije je ve}a od jedan ) 6x − 6 6x − 6 − x 2 − x ≤0⇔ ≤x⇔ ⇔ x +1 x +1 ⇔ y 6 ( x + 2 )( x + 3) ≥ 0 ⇔ x2 − 5x + 6 ≥0⇔ x +1 x +1 0 1 2 3 x (videti slike 12 i 13 i tablicu) Sl. 4. Zadatak ima smisla ako je x ≠ −1 .

pa je 7 = 2k + n . +∞ ) + − − + + + − + − + + + 0 x Sl. 13 5. 14) 148 . Uslov dodira ove elipse i 10 2 5 prave y = kx + n je 100k 2 + 25 = n 2 . −1) ( −1. ili da je 8 4 2 25 i n= . 6. +∞ ) . Kako je AB : CD = OB : OC .bi}e OB = 3OC . Re{avawem sistema jedna~ina 100k 2 + 25 = n 2 ∧ 7 = 2k + n dobijamo da je k = k=− 3 25 i n= . OC i BC redom sa y. 2 ) ( 2.⇔ x ∈ ( −1. 3 : 1 = OB : OC . tj. pa su im parovi odgovaraju}ih stranica proporcionalni. ~iji je kanonski oblik x2 y2 + 2 = 1 . x i c. (sl.3) ( 3. Trouglovi ABO i CDO su sli~ni jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki. Neka je y = kx + n jedna~ina tangente elipse x 2 + 4 y 2 = 100 . x x2 − 5x + 6 x +1 x2 − 5x + 6 x +1 y 1 -1 ( −∞.7 ) pripada pravoj y = kx + n . Ozna~imo du`i OB . pa su jedna~ine tra`enih tangenti: 3 3 t1 : 3 x − 8 y + 50 = 0 i t 2 : 2 x + 3 y − 25 = 0 . Ta~ka A (2. 2] ∪ [3.

sledi da je PABCD d 2 (x + y ) = = = 2 2 2 ( 2 +3 2 2 ) = (4 2 ) 2 2 2 = 16cm 2. 15. Povr{ina baze mo`e se izra~unati pomo}u Heronovog obrasca: B = PABC = s (s − a )(s − b )(s − c ) = 24 ⋅ 12 ⋅ 8 ⋅ 4 = 96 cm 2 . 2 2 . Kako je PΔ = abc abc 12 ⋅ 16 ⋅ 20 . 14 Trougao BOC je pravougli. 7. = 4 PΔ 4 ⋅ 96 4R 149 . to je R = = 10cm. podudarne su po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram ve}e od wih) zakqu~ujemo da se podno`je visine piramide nalazi u centru opisanog kruga oko trougla ABC . pa . Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne i jednake.D b O x y C c c A a B Sl. VOC i VOA (sl. pa je: c2 = x2 + y2 ⇔ 2 5 iz ~ega sledi da je x = ( ) 2 = x 2 + (3 x ) ⇔ x 2 = 2 . ako ozna~imo dijagonale AC i BD sa d . Iz podudarnosti trouglova VOB .

Sada mo`emo izra~unati zapreminu piramide: 1 1 V = BH = ⋅ 96 ⋅ 24 = 768cm3 . a d razlika date aritmeti~ke progresije. 3 3 Napomena: Ako uo~imo da je bazni trougao pravougli. Prema uslovu zadatka sledi da je a1 + 8d = 5(a1 + d ) ⎫ ⎫ 3d = 4a1 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ a13 = 2a 6 + 5⎭ a1 + 12d = 2a1 + 10d + 5⎭ 2d − 5 = a1 ⎭ a9 = 5 ⋅ a 2 150 . 16) izra~unavamo pomo}u Pitagorine teoreme: H = d 2 − R 2 = 26 2 − 10 2 = (26 − 10)(26 + 10) = 4 ⋅ 6 = 24 .V V d d B R a C O H c b d d A B R O H Sl. 15 Sl. mo`emo koristiti formulu R = c . Neka je a1 prvi ~lan. jer je 122 + 162 = 202 . 2 8. 16 Visinu piramide (sl.

sin x ≥ 0 sin x = ⎨ ⎩ −2 sin x. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 3. 15.. y 17 T − x 2 + 8x + 1 9.3d = 4(2d − 5)⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬ a1 = 2d − 5 ⎭ a1 = 3⎭ . . a najve}a vrednost date funkci2 je je 17 i posti`e se u ta~ki x = 4. Najmawa vrednost funkcije je 1 i posti`e se u ta~ki x = −1 . 7. a) y = 2 ⎧2 sin x. Funkcija y = 2 x je rastu}a i 1 f (− 1) = . 18 151 . 10. 2a 4a 4 8 x Sl. f (0) = 1 . 17 Grafik funkcije prikazan je na slici 17. sin x < 0 y 2 1 0 2 sinx sinx π 2π x -1 -2 − sinx −2sinx 2sinx Sl. 19.. 11. Koordinate 2 temena parabole y = − x 2 + 8 x + 1 1 -1 0 2x b −D su : xT = − = 4 i yT = = 17 . .

b) Osnovni period funkcije y = cos x je T = 2π = 2π = 4π . 21 152 . x > 0 y 2 1 0 –1 1 2 x x 1 1 1 2 4 4 2 y −1 0 1 2 3 Sl. 2 ω 12 4π 2π 1 x x 2 y 0 π 0 1 2π 3π 3π 2 0 π 2 0 π −1 Grafik funkcije prikazan je na slici 19. 20 y g) ⎧ 1 ⎪ . x>0 y=⎨ x 1 ⎪− . 19 v) y = log 2 2 x. y 1 0 2π -1 π 3π 4π x Sl. x < 0 ⎩ x − 1 x 1 x 1 0 1 x –1 Sl.

x < 1 3. 6. − + 2 ⎟: 2 2 2 ⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b 2.1. 7 3 21 3 b) ( f ( x )) + f ( x ) = 0 ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧log 2 x. 153 . ⎩ x − 1. jednakokraki pravougli trougao. Re{iti sistem jedna~ina log y x + log x y = 2 ⎫ ⎬.994 odrediti vrednost izraza 1 6b ⎞ b(2a + b ) ⎛ 1 I (a. AC = 8. b ) = ⎜ . Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina (k − 2)x 2 − 2kx + k − 1 = 0 ima pozitivna re{ewa? 5. Hipotenuza jednakokrakog pravouglog trougla je 1. itd. x 2 − y = 2⎭ 10. 4. konstruisan je novi jednakokraki pravougli trougao. opet. v) y = kx 2 − 2kx + k + 1 . Odrediti AB. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 . konstruisan je. god. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + 2 y + 1 = 0 . U trouglu ABC je BC = 5. x ≥ 1 . a) Izra~unati: 2 2 −2 :2 −2 −2 4. Koliki je zbir povr{ina svih tako dobijenih trouglova (ukqu~uju}i i polazni)? 9. a povr{ina omota~a 35π cm 2 . grupa 2000. kao nad hipotenuzom.003 i b = 5. ∠BAC = 30° i ∠ABC < 90°. kao nad hipotenuzom. b) Za a = 0. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = x + k . 8. Nad katetom novog trougla. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25π cm 2 i 4π cm 2 . do beskraja. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 a) − = − . . Nad wegovom katetom. b) x 2 + y y = 1 . 7.

pa je. jedino re{ewe ove jedna~ine x = 0.994 6 = 2. koja se sre|ivawem jedna~inu − 19 x + 19 = 0 . jedino re{ewe ove jedna~ine x = 1 .994) = = = 2.4. ⇔ log 2 x = 0 ∨ log 2 x = −1 1 ⇔ x = 1∨ x = . 5. b ≠ 0. skup re{ewa date jedna~ine je {0. 2a + b 2 12 12 I (0. a) 2 2 : 2 − 2 = 24 : 2 4 = 24 ⋅ 24 = 22 = 2 . 2 ⋅ 0. zbog uslova x < 1 . (re{ewa) 1. 2 log 2 x + log 2 x = 0 ⇔ log 2 x ( log 2 x + 1) = 0 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 − = − pomno`imo sa 7 3 21 3 21 . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ⇔ ( x − 1) ( ( x − 1) + 1) = 0 ⇔ x −1 = 0 ∨ x = 0 ⇔ x = 1∨ x = 0 .3) . sa 3(2 x + 1) − 7(3 x − 2) = 4 x + 5 − 7 . grupa 2000. Koriste}i identitete: 154 .003 .a) Ako jedna~inu NZS (7.tj.1} . a + 3b − ( a − 3b ) + 6b a 2 − 9b 2 12b b) I ( a. a ≠ − . b ) = ⋅ = = 2 2 b ( 2a + b ) b ( 2a + b ) a − 9b −2 −2 1 − 1 1 1 1 12 b . a weno re{ewe je x = 1 . 3.003 + 5. b) 1° Za x ≥ 1 je f ( x ) = log 2 x . god. 2° Za x < 1 je f ( x ) = x − 1 . Dakle. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu svodi na pa je . zbog uslova x ≥ 1 .

(1) x1 + x2 = − b = ( 3) D = b2 − 4ac = 4k 2 − 4 ( k − 2 ) ( k − 1) ≥ 0 . π 5 10 .tj. ∞ ) . x1 x2 > 0 i D ≥ 0 .(2) i (3) je tra`eno re{ewe i nalazimo ga koriste}i sliku 22: 0 2 3 1 2 Sl. a k −2 pa je k ∈ (− ∞. (2) x1 x2 = c = k − 1 > 0 . ∞ ⎟ . 2k > 0 . l ∈ Z . k∈Z ∨ x = π 2 4. 0 2 0 1 2 4k 2 − 4k 2 + 12k − 8 ≥ 0 ⎡2 ⎞ 4(3k − 2) ≥ 0 ⇒ k ∈ ⎢ .tj. treba da budu ispuweni slede}i uslovi: x1 + x2 > 0 . ⎣3 ⎠ 2 3 Presek skupova re{ewa uslova (1).sin 2 x = 1 − cos 2 x 2 i cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 dobija se: sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 ⇔ 1 − cos 4 x 1 − cos 6 x + =1 2 2 ⇔ cos 4 x + cos 6 x = 0 ⇔ 2 cos 5 x cos x = 0 ⇔ cos 5 x = 0 ∨ cos x = 0 ⇔ 5x = ⇔x= π π 2 + kπ . 22 155 . l ∈ Z + lπ .0 ) ∪ (2. ∞ ) .Da bi re{ewa x1 i x2 jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 bila pozitivna. 2k (k − 2 ) > 0 . (k − 1)(k − 2) > 0 . a k −2 pa je k ∈ (− ∞.1) ∪ (2. k ∈ Z ∨ x = +k π 2 + lπ .

Data prava ima koeficijent pravca k p = − . 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ i ⎬ ⎬ 3 x + 2 y − 12 = 0⎭ 3 x + 2 y + 12 = 0⎭ dobijaju se ta~ke P (6. ∞ ⎟ ∧ k ∈ (− ∞. d ( P . 23). paralelne pravoj p . ∞ ) ⇔ k ∈ (2. 9+4 13 9+4 13 Dakle. Prema formuli za rastojawe 1 Re{avawem sistema ta~ke od prave sledi da je 3⋅ 6 − 2 ⋅3 +1 13 −3 ⋅ 6 + 2 ⋅ 3 + 1 11 = = i d ( P2 .3) .−3) i P2 (− 6. 24 18 3 2 Dodirna ta~ka hiperbole i wene tangente. ∞ ) ∧ k ∈ (− ∞. Na osnovu sinusne teoreme va`i (sl. tj.0 ) ∪ (2. Uslov 2 x2 y 2 − 2 = 1 je a 2 k 2 − b 2 = n 2 . Iz 2 a b ⎛ 3⎞ jedna~ine 24 ⋅ ⎜ − ⎟ − 18 = n 2 dobija se da je n = 6 ili n = −6 . Data kriva je hiperbola ~iji je kanonski oblik x2 y2 − = 1. pa je kt = − dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 3 . paralelene datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka.3) je tra`ena ta~ka. p) = 1 a b 5 8 = . ⎡2 ⎞ k ∈ ⎢ . ∞ ) . Tangenta mora biti paralelna sa pravom p . p ) = .Prema tome. imaju jedna~ine: t1 : 3x + 2 y − 12 = 0 i t 2 : 3x + 2 y + 12 = 0 .1) ∪ (2. ⎝ 2⎠ Tangente hiperbole. Na osnovu implikacije 156 . = 1 sin β sin α sin β 2 6. ta~ka P2 (− 6. ⎣3 ⎠ 5.

1 2 4 2 ( ) ( ) 8. 23 odakle je c 2 − 6c − 39 = 0 . 2 Na osnovu poznatog obrasca za zapreminu zarubqene kupe sledi da je V = H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 25π + 25π ⋅ 4π + 4π = 52π cm 3 3 3 a12 + a12 = 1 ⇒ a1 = 1 a2 1 . to se mogu odrediti polupre~nici baza: r12π = 4π ⇒ r1 = 2cm . iz M = 35π cm 2 mo`e se odrediti izvodnica zarubqene kupe: π (r1 + r2 )s = 35π ⇒ s = 5cm . pa je P = 1 = . r22π = 25π ⇒ r2 = 5cm . 1 2 8 2 2 2 157 . Pomo}u Pitagorine teoreme (sl.2) nalazi se visina zarubqene kupe: H = s 2 − (r2 − r1 ) = 25 − 9 = 4cm .sin β = 4 π 16 3 ∧ 0 < β < ⇒ cos β = 1 − = 5 2 25 5 30 A C 8 c 5 i na osnovu kosinusne teoreme va`i b 2 = a 2 + c 2 − 2ac cos β . 7. Kako je poznato da je B1 = 4π cm 2 i B2 = 25π cm 2 . odnosno β B kvadratne jedna~ine i uzimaju}i u obzir da je c > 0 . 5 Sl. Re{avawem c = 3+ 4 3 . 2 2 a2 + a2 = a12 ⇒ a2 = 1 a1 1 a2 1 = . pa je P2 = 2 = = P ⋅ . proisti~e da je 3 64 = 25 + c 2 − 2 ⋅ 5 ⋅ c ⋅ . Sada.

Prema uslovu zadatka... ⎬⇒ 2 2 x − x − 2 = 0⎭ x − 2 = y⎪ ⎪ x −2= y ⎭ ⎭ y x⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎪ ⎭ ( log Iz druge jedna~ine se dobija da je x = 2 ili x = −1 . x ≠ 1 i y ≠ 1 . y = 2 .1 a a2 1 ⎛1⎞ a + a = a ⇒ a3 = 2 = . n→∞ 2 ⎝ 2 ⎠ 2 9.. 1 ⎫ log y x + = 2⎪ log y x + log x y = 2 ⎫ log 2 x + 1 = 2 log y ⎪ y log y x ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 x −y=2 ⎪ x −2 = y ⎪ ⎭ x2 − 2 = y ⎭ 2 log y x = 1 ⎫ x= y ⎫ x − 1) = 0 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬. kada se n neograni~eno uve}ava. P2 . 24 prelaskom na grani~nu vrednost....Pn = ⋅ ⎝ ⎠ = ⎜1 − n ⎟ .... pa je P3 = 3 = = P ⋅⎜ ⎟ ... 158 . P3 . 1 2 16 2 2 2 ⎝2⎠ 2 3 2 3 2 2 2 Indukcijom se mo`e dokazati da je niz P ... jedino re{ewe sistema je x = 2... Sistem ima smisla za x > 0.. 1 geometrijski niz sa koli~nikom q = n 1 .. y > 0. dobijamo da je n →∞ lim Sn = lim 1⎛ 1 ⎞ 1 ⎜1 − n ⎟ = . Kako je 2 a1 a1 a2 1 ⎛1⎞ 1− ⎜ ⎟ 1⎛ 1⎞ 1 2 S n = P + P2 + .Pn .. 1 2⎝ 2 ⎠ 4 1− 1 2 a2 a3 Sl.

26).10.25 b) Jedna~inu y = kx − 2kx + k + 1 napi{imo u obliku 2 y = k x 2 − 2 x + 1 + 1 . Sada se vidi 2 ( ) da su linije odre|ene ovim jedna~inama parabole koje prolaze kroz ta~ku M (1. (sl. a linija koja joj odgovara je deo kru`nice u 159 . a) Linije u xOy − ravni odre|ene jedna~inama y = x + k . 27 ⎧ y. k>0 y 2 y 1 k=0 1 0 1 2 -1 0 -1 1 x k<0 x Sl.1) za k ≠ 0 . to jedna~ina x 2 + y y = 1 za y ≥ 0 ⎩− y . (sl. 26 v) Kako je y = ⎨ Sl. y ≥ 0 . i prava y = 1 . k ∈ R su prave paralelne sa pravom y = x . y 1 0 1 x Sl. y < 0 glasi x 2 + y 2 = 1 . za k = 0 . 25). odnosno u obliku y = k ( x − 1) + 1 .

Za y < 0 dobija se deo hiperbole x 2 − y 2 = 1 u tre}em i ~etvrtom kvadrantu. 160 .prvom i drugom kvadrantu (sl. 27).

Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina sin 6 x + cos 6 x = a ima realna re{ewa? 4. U kupu je upisana lopta polupre~nika r.−1). Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm2. Re{iti jedna~inu cosx + cos 2 x + cos 3 x + = 1.0) i D(8. 9. ( ) 5.3 ⎟ : ⎜⎜ ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 . Odredtiti koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A(1. Re{iti jedna~ine: 5 x − 2 13 x + 1 x − 5 a) − = + x. b) Izra~unati 2. 7. 3 7 2 b) x+2 = x − 1. a) [ta je ve}e: 64500 ili 32000? −5 4 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ 4 − 1: 0.1. 161 . Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. Re{iti nejedna~inu 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 . 6. Skicirati grafike funkcija: a) y = x 2 − x . grupa 2000. Odrediti du`ine stranica tog trapeza. 10. Izvodnice prave kupe grade sa ravni osnove ugao od 60°.−2) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke C (5. god. ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ v) y = ln x . 2 3. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎬. x 2 + xy + y 2 = 37 ⎭ b) y = sin⎛ x − x 2 ⎞ . ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ − 3 5. 8.

5.7 ) . b) Jedna~ina ima smisla za x + 2 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . god.3. Koristi}emo identitete: 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = + x pomno`imo sa 3 7 2 a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . tj.3 ⎟ : ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 b) ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 13 10 ⎞−5 5 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ ⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 3 3 ⎠ 176 ⎟ = ⎜ ⎟ 7 25 ⋅ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 77 ⎝ ⎠ 3 = 16 4 = ⎛ 5 ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ 176 ⎟ ⎜ 5 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 11 ⎠ − 3 4 ⎛ 11 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 176 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ ⎛ = ⎜ 16 4 ⎟ = ⎜ 24 ⎜ ⎟ ⎜ ⎝ ⎠ ⎝ 3 ( ) 1 ⎞3 4 ⎟ ⎟ ⎠ = 23 = 8 . ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 i 162 . − 3 4 −5 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ ⎜ ⎜ 4 − 1: 0. grupa 2000. a 4 + b 4 = a 2 + b 2 sin 2 x = 2 sin x cos x . sa 42. 3. 2. za x ≥ 1 . a) 64 500 = 8 2 ( ) 500 = 81000 < 91000 = 3 2 − 3 4 ( ) 1000 = 3 2000 . tj. x+2 x+2 = x −1 ⇒ = x 2 − 2x + 1 2 4 ⇒ 4x2 − 9x + 2 = 0 1 ⇒ x = 2∨ x = . (re{ewa) 1. a) Ako jedna~inu NZS (2. dobijamo da je 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = +x⇔ 3 7 2 ⇔ 14(5 x − 2) − 6(13x + 1) = 21( x − 5) + 42 x ⇔ ⇔ 70 x − 28 − 78 x − 6 − 21x + 105 − 42 x = 0 ⇔ −71x + 71 = 0 ⇔ x =1. 4 Re{ewe jedna~ine je x = 2 .

pa je funkcija rastu}a.1⎥ . ako je ( ) 3 4 4 4 0 ≤ (1 − a ) ≤ 1 . Jedna~ina prave p . odnosno da je a ≥ . odre|ene dvema ta~kama je y 2 − y1 (x − x1 ) . a ≤ 1 i a ≥ . a iz (1 − a ) ≤ 1 3 3 3 3 1 1 dobijamo da je 1 − a ≤ . iz ~ega proisti~e da je x > 3 .0 ) i D(8. Iz 0 ≤ (1 − a ) dobijamo da je a ≤ 1 . ~ija su re{ewa realna. 4 4 4 ⎡1 ⎤ pa je a ∈ ⎢ . y−0 = 8−5 y − y1 = 163 . ili ⎜ ⎟ > ⎜ ⎟ . 5. ⎣4 ⎦ 4. x 2 − x1 pa je za ta~ke C (5. 4 4 ( )( ) ( ) to se data jedna~ina svodi na jedna~inu 1 − jedna~inu 3 sin 2 2 x = a . na 4 4 1 − a = sin 2 2 x . 5 ⎝ 3⎠ 9 5 ⎝ 3⎠ 9 ⎝ 3⎠ x 3 25 5 ⎛5⎞ ⎛5⎞ ⎛5⎞ odakle je ⎜ ⎟ > ⋅ . 9 3 ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ Osnova eksponencijalne funkcije j e ve}a od 1. tj. Deqewem nejedna~ine dobijamo da je ⎜ ⎟ − 3 > x 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 x ( ) sa 3 x ( 3 x >0) x x ⎛5⎞ ⎝ 3⎠ x 2 ⎛5⎞ 2 2⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ ⋅ ⎜ ⎟ − . Dakle.−1) jedna~ina odgovaraju}e prave −1− 0 ( x − 5) .Kako je sin6 x + cos 6 x = sin 2 x + cos 2 x = ( ) ( 3 ) 3 = sin 2 x + cos 2 x sin 4 x − sin 2 x cos 2 x + cos 4 x = 2 =1 ⋅ ⎡ sin 2 x + cos 2 x − 3 sin 2 x cos 2 x ⎤ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 2 = 1 − 3 ( 2 sin x cos x ) = 1 − 3 sin 2 2 x . odnosno ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 3 − .

c krak i h visina trapeza. Iz formule za povr{inu trapeza a+b a+b P= ⋅ h dobijamo da je 20 = ⋅ 4 . Koordinate ta~ke B dobijaju se iz uslova da je S sredi{te du`i AB (sl. za trougao AED va`i: r 2 ⎛a−b⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = c − h = 25 − 16 = 9 . A a−b 2 E a F B Sl. Prema Pitagorinoj c teoremi . odnosno y − 3 x + 5 = 0 . 29 164 .4 ) .1) koja je presek pravih n i p . tj. 28). da je a + b = 10. y A + yB = y s da je y B = 2 + 2 = 4 . Krug je upisan u trapez (sl. Koeficijent pravca prave p je k p = − . Prava n koja prolazi kroz ta~ku A(1. 6.−2 ) i normalna je na pravu p ima jedna~inu y − (− 2 ) = k n ( x − 1) . Tra`ena 2 Neka su a i b osnovice. Kako je r = 2cm . to je h = 4cm . pa je 2c = a + b . gde je E podno`je 2 r visine spu{tene iz temena D na c h osnovicu AB . pa kp A S B p n jedna~ina prave n glasi: y + 2 = 3 ( x − 1) .odnosno x + 3 y − 5 = 0 . pa je h = 2r . Dakle. ⎝ 2 ⎠ odnosno a − b = 6. a iz ta~ka je ta~ka B(3. Re{avawem sistema Sl. 29). 28 dobija se ta~ka S (2. iz x + 3 y − 5 = 0⎫ ⎬ 3x − y − 5 = 0⎭ x A + xB = x s dobija se da je 2 x B = 4 − 1 = 3 . b a −b D C to je AE = . Kako je trapez jednakokraki. pri ~emu je k n = − 1 3 1 = 3 . a r polupre~nik kruga. Na osnovu prethodnog zakqu~ujemo da je c = 5cm . Trapez je 2 2 tangentni .

k ∈ Z ... 2 Trougao ACB je jednakokraki sa uglom na osnovici od 60 . 3 3 i R= (2r ) 3 ( ) Napomena: C tg 30 = r ⇒R=r 3 R H s r O r 30 60 R A R D B Sl. Iz podudarnosti trouglova ADO i AEO (sl. odnosno 2 cos x = 1 . 2 3 cos x + cos x + cos x + . 1 ili cos x = . Dakle. pa je AO = 2r =r 3. = 1 ima smisla za x ≠ kπ . = 1 − cos x cos x = 1 dobijamo da Iz jedna~ine 1 − cos x je cos x = 1 − cos x . bi}e π 3 cos x .. 30) zakqu~ujemo da je: ∠DAO = 30 i ∠AOD = 60 .Re{avawem sistema a + b = 10⎫ ⎬ dobija se da je a = 8cm i b = 2cm . Leva strana jedna~ine predstavqa zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije za koju je a1 = cos x i q = cos x .. 2 P = B + M = πR 2 + πRs = πR(R + s ) = π r 3 r 3 + 2r 3 = 9π r 2 cm 2 i 1 1 V = BH = π r 2 3 ⋅ 3 ⋅ r = 3π r 3 cm 3 . Jedna~ina cos x + cos 2 x + cos 3 x + . a−b = 6 ⎭ 7.. pa je 2R 3 s = AC = AB = BC = 2 R = 2r 3 i H = = R 3 = 3r . Re{avawem posledwe jedna~ine 2 0 12 1 −π 3 Sl.. 31 165 . Kako je q < 1 . 30 8.

b) Kako je y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − x ) = sin 0 = 0 . x < 0 ) za x < 0 y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − ( − x ) ) = sin 2 x . ( ) Grafik funkcije je prikazan na slici 33. a x = ⎨ .Sada mo`emo detaqno zadati funkciju y = ln x . to }e biti ln ( − x ) .1) }e biti ln x < 0 (vidi je sliku 34). Dakle. x > 0 ln x ≥ 0 za ln x = ⎨ . to }e za x ≥ 0 biti ⎩− x . x ≥1 ⎧ ⎪ − ln x. ∞ ) . x ≥ 0 x2 = x .34 Grafik funkcije je prikazan na slici 34. 0 < x <1 ⎪ y = ln x = ⎨ ⎪− ln ( − x ) . −1 < x < 0 ⎪ ln ( − x ) . 33 v) Funkcija y = ln x ima smisla za x ≠ 0 . x < 0 ⎩ x ∈ (− ∞. Kako ⎧ ln x. a za x ∈ (− 1. 167 .−1] ∪ [1. y −3π 2 −2π −π −π 2 1 0 -1 x Sl. dok imamo da je ( ⎧ x.0 ) ∪ (0. y ln x. x ≤ −1 ⎩ 1 -e -1 0 1 e x Sl.

7. U xOy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: ( )( ) b) ( y − 1) y − e x ≥ 0 . Odrediti jedna~inu kru`nice koja prolazi kroz ta~ke A(2. v) y − x x 2 + y − 1 ≤ 0 . 3. Zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije je zbir kvadrata ~lanova iste progresije je 2001 2 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x.1).6). Za koje vrednosti realnog parametra p jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima oba pozitivna re{ewa? 5. 10. Izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte. a) 12 4 2 3 2 x + 1 = x − 1.1. C (5. Re{iti jedna~ine: 7 x + 3 2x − 1 7 x − 1 − = +1 . god. Izra~unati ⎜ − + i + ⎜− − i ⎜ 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎝ ⎠ jedinica). B (7. a) [ta je ve}e: 25500 ili 22000? ⎞ ⎛ ⎛3 5 ⎞ 5 ⎟ ⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 5 13 ⎠ 7 ⎟ ⎜ −8 ⎜ ⎛1 6 − 2 : 0.7 ⎞ : 13 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 32 ⎟ ⎠ ⎠ ⎝⎝ b) − 3 4 6.5). 2. grupa 2000. ( ) 168 . a 3 4 . Ta~kasti izvor svetlosti udaqen je 4m od centra lopte polupre~nika 2m. Izra~unati du`ine onovica tog trapeza. 8. b) Izra~unati . 6. U trapsez sa kracima c = 13 i d = 15 upisan je krug polupre~nika 6. ⎛ 1 ⎛ 1 3⎞ 3⎞ ⎟ ⎟ (i je imaginarna 9. Koja je to progresija? 3 2001 a) ( x − y )( y + 2 x − 4 ) ≤ 0 . 4.

sa 12. cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x ⇔ ⇔ cos 2 x + sin 2 x 3. tj. a) 25500 = 52 b) ( ) 500 = 51000 > 41000 = 22 − 3 4 ( ) 1000 = 22000 . a) Ako jedna~inu ⎛ 14 1 ⎞ ⋅ ⎜ ⎟ = ⎜ 13 7 ⎟ ⎜ ( −1)−8 ⋅ 32 ⎟ ⎜ ⎟ 13 ⎠ ⎝ − ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 = 2 −4 ( ) − 3 4 = 8. Sre|ivawem ove jedna~in dobija se da je − 37 x = 0 . 3 4 ⎛ ⎞ 39 − 25 5 ⎜ ⎟ ⋅ 5 ⋅13 7 ⎜ ⎟ ⎜ ⎛ 13 2 ⋅10 ⎞−8 32 ⎟ ⎜ ⎜ ⎜ − 7 ⎟ ⋅ 13 ⎟ ⎟ ⎠ ⎝⎝ 7 ⎠ 2.3. grupa 2000.6. NZS (2. (re{ewa) 1. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 3( x + 3) − 6(2 x − 1) = 4(7 x − 1) + 19 . k ∈Z . odnosno x = 0 . x + 3 2x − 1 7x − 1 7 − = +1 pomno`imo sa 4 2 3 12 b) Jedna~ina 2 x + 1 = x − 1 ima smisla ako je 2 x + 1 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . k ∈ Z ⇔ x = . 2 2x + 1 = x − 1 ⇔ 2x + 1 = x 2 − 2x + 1 ∧ x ≥ 1 ⇔ x2 − 4x = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ x( x − 4 ) = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ (x = 0 ∨ x = 4) ∧ x ≥ 1 ⇔x=4 . re{ewa tra`imo za sve x ≥ 1 . 1 tj. ( ) 2 − 2 cos 2 x sin 2 x = cos 2 2 x − sin 2 2 x ⇔ 1 3 ⇔ 1 − sin 2 2 x = 1 − 2 sin 2 2 x ⇔ sin 2 2 x = 0 ⇔ sin 2 x = 0 ⇔ 2 2 kπ ⇔ 2 x = kπ . ako je x ≥ − i x ≥ 1 .4.12) . god. 2 169 . Dakle.

5−2 1 (x − 2) . a x1 x2 = = . Jedna~ina kruga je ( x − 2 ) + ( y − 1) = 52 . D ≥ 0 i p > 0 .4. Jedna~ina prave CB je: 170 . Koeficijent pravca prave AC je 3 k AC = − 1 . q = 1. Jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima smisla za p > 0 . Polupre~nik kruga je rastojawe ta~ke O od ta~ke A . x1 ⋅ x2 > 0 . pa }e koeficijent pravca prave s1 ( s1 je normalna na 3 AC ) biti 3 . Presek simetrala je ta~ka O . 2 2 (2 − p) + (6 − q) = r2 ⎫ ⎪ 2 2 ⎪ 7 − p ) + (1 − q ) = r 2 ⎬ ( ⎪ 2 2 (5 − p ) + (5 − q ) = r 2 ⎪ ⎭ 2 2 . Prema Vietovim formulama je x1 + x 2 = − c −2 log 4 p b 6 = . p ∈ ⎢ . 5. 6 ⎫ > 0⎪ log 4 p < 0 ⎫ 0 < p < 1⎫ 0 < p < 1⎫ 3 ⎪ 3 ⎪ ⎪ ⎪ − ⎪ −2 log 4 p 3⎪ 1 ⎪ ⎪ > 0 ⎬ ⇒ log 4 p ≥ − ⎬ ⇒ p ≥ 4 2 ⎬ ⇒ p ≥ ⎬.centar kruga. 3 2⎪ 8 ⎪ ⎪ p>0 ⎪ 36 + 24 log 4 p ≥ 0 ⎪ p>0 ⎭ p>0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎭ ⎭ ⎪ p>0 ⎭ Dakle. B i C zadovoqavaju jedna~inu kruga ⎡1 ⎣8 ⎞ ⎠ (x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 . Koordinate ta~aka A. pa je: Re{avawem ovog sistema dobijamo da je p = 2. tj. r = 5 . Jedna~ina prave AC je: y − 6 = odnosno y − 6 = − 5−6 (x − 2) . 3 a 3 a Zadatak se svodi na re{avawe sistema nejedna~ina x1 + x2 > 0 . 35) Odrediti jedna~ine simetrala s1 i s2 tetiva AC i BC . 1⎟ . II na~in (sl.

tj. pa je r = tra`enog kruga je (2 − 2)2 + (6 − 1)2 (x − 2)2 + ( y − 1)2 = 52 . tj. Jedna~ine pravih s1 i s 2 su : y −5 = Sl. to }e zbir osnovica biti jednak zbiru krakova. koordinate ta~ke O su x = 2 i y = 1 . Koeficijent pravca 7−5 prave CB je k CB = −2 . odnosno y − 5 = −2 (x − 5) . 35 s1 : y − 11 ⎛ 7⎞ = 3⎜ x − ⎟ .1− 5 (x − 5) . pa se zamenom u x − 2 y = 0⎭ prvu jedna~inu. ⎟. 36 171 . Du`ina du`i OA je polupre~nik kruga. Iz druge jedna~ine je x = 2 y . 2 ⎠ ⎝ 2 odnosno N (6. a + b = c + d = 28 . 2 Presek pravih s1 : y = 3 x − 5 i s2 : y = sistema x dobijamo re{avawem 2 3x − y = 5 ⎫ ⎬ . Dakle. Kako je trapez tangentni . kroz ta~ku M ⎜ . Du`ine osnovica nalazimo re{avawem sistema: r c d r x a y Sl. kroz ta~ku N ⎜ . ⎛ 5 + 7 5 +1⎞ tj. a visina trapeza h bi}e jednaka 2r (sl. pa }e koeficijent pravca prave s 2 ( s 2 je 1 normalna na CB ) biti .3) . A 2 ⎠ ⎝ 2 C M s2 ⎛ 7 11 ⎞ N odnosno M ⎜ . ⎟ . a prava s 2 ⎝2 2 ⎠ B O prolazi kroz sredi{te du`i CB . a jedna~ina b 6. Prava s1 prolazi kroz sredi{te du`i 2 s1 ⎛ 2 +5 6+ 5⎞ AC . 36). odnosno da je y = 1 . dobija da je 3 ⋅ 2 y − y = 5 . ⎟. 2 2⎠ ⎝ s2 : y −3= 1 (x − 6) . = 5 .

Zbir svih ~lanova geometrijske progresije postoji ako je q < 1 . pa je = . 37). Povr{ina loptinog odse~ka je Pod = 2π R h . 2⎬ 2 2 y=9 y = d − (2r ) ⎪ ⎪ a − b = 14 ⎭ b = 7 ⎭ x + y + b = a ⎪ 14 + b = a ⎪ ⎭ ⎭ 2 7. a prvi ~lan ′ 2 a1 = a1 i zbir svih ~lanova te progresije je isto kona~an. a h visina loptinog odse~ka i x = R − h . = ⎪ 9 = ⎪ = ⎪ 2 3 ⎪ 1− q ⎭ 2 3⎪ ⎭ 3⎭ 1− q 2 a1 + a1q + a1q + . 37 PNO = 4π R 2 − 2π Rh = 16π − 4π = 12π m 2 . OC OB x 2 sl. Zato je 2 ⎫ a1 2 ⎫ ⎫ = ⎪ a1 = 3 (1 − q ) ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 1− q 3 ⎪ 2 ⎬⇒ ⎬⇒ 4 ⎬⇒ 2 1− q) ( 4 a1 4 4⎪ a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + . Povr{ina lopte je PL = 4π R 2 . to je .. 8. O C D A Sada mo`emo izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte: Sl.. Iz h = R − x R x h sledi da je h = 1 m . Kako je ΔOBC ~ ΔOAB (trouglovi OBC i OAB su pravougli i uglovi kod temena O su im jednaki .. = B OB OA 2 4 odnosno x = 1 m . Kvadrati ~lanova takve geometrijske progresije tako|e ~ine geometrijsku progresiju ~iji je koli~nik q ′ = q 2 . Neka je R polupre~nik lopte. = 3 2 172 .a+b =c+d 2 2 ⎫ a + b = 28⎫ ⎪ ⎪ a + b = 28 x = c − (2r ) ⎪ x = 5 ⎫ a = 21⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬..

− . r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 tgϕ 2 = ⎟ 2 2 2 ⎜ ⎟ ⎜ 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ − 2 Primenom Muavrove formule dobija se: 2π 2π ⎞ ⎛ + i sin ⎜ cos ⎟ 3 3 ⎠ ⎝ 2001 ⎛ ⎛ 4π + ⎜ cos ⎜ ⎝ 3 ⎝ ⎞ ⎛ 4π ⎞ ⎞ ⎟ + i sin ⎜ ⎟⎟ ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ 2001 = 2001 ⎛ 2π 2π ⎞ ⎛ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎞ = ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ − ⎟ + i sin ⎜ − ⎟⎟ = 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ ⎝ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞ ⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎛ = ⎜ cos + i sin − i sin ⎟ + ⎜ cos 3 3 3 3 ⎝ ⎠ ⎝ = 2 cos ( 2 ⋅ 667π ) = 2 cos ( 667 ⋅ 2π ) = 2 ⋅1 = 2 . pa je re{ewe zadatka q = − i 2 1 1 1 a1 = 1 . π < ϕ < 3π . 2 4 8 9. 38). 2 2 2 2 3 2 2 2 = − 3 . ϕ = 2π .. 2001 ⎞ ⎟= ⎠ 173 . π < ϕ < π . . Odredimo trigonometrijski oblik kompleksnih brojeva 1 3 1 3 z1 = − + i i z2 = − − i (sl. Prema uslovu 2 1 zadatka . . 2⎪ 2 = 1− q 4q − 2q − 2 = 0 ⎪ ⎭ ⎪ ⎭ Iz druge jedna~ine dobijamo da je q = 1 ili q = − 1 . r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 ⎟ ⎜ tgϕ1 = ⎜ ⎟ 1 1 1 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎠ ⎝ − 2 3 2 2 − 2 = 3. ϕ = 4π . q mora biti mawe od 1..⇒ a1 = 2 (1 − q ) 3 1 1 − 2q + q 2 3 ( ) ⎫ 2 ⎫ ⎪ a1 = (1 − q ) ⎪ ⎪ 3 ⎬⇒ ⎬. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 1.− ..

41 Na slici 39 predstavqen je skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 .z1 4π 3 y 2π 3 −1 2 0 − 2π 3 x z2 Sl. 38 10. b) ( y − 1) (y − e x ) ≥ 0 ⇔ (y − 1 ≥ 0 ∧ y − e x ≥ 0) ∨ (y − 1 ≤ 0 ∧ y − e x ≤ 0) ⇔ y ≥ 1 ∧ y ≥ ex ∨ y ≤ 1 ∧ y ≤ ex ( ) ( ) 174 . a) (x − y )( y + 2 x − 4) ≤ 0 ⇔ (x − y ≤ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≥ 0) ∨ (x − y ≥ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≤ 0) ⇔ ( y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 ) ∨ ( y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 ) y y y 4 3 2 1 0 1 2 4 3 2 1 4 3 2 1 0 1 2 x x 0 1 2 x Sl. 40 Sl. 39 Sl. a na slici 40 je predstavqen skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 . Skup ta~aka koji zadovoqavaju datu relaciju predstavqen je na slici 41.

a wihov presek na slici 44. 47 Skup ta~aka za koje je y ≤ 1 predstavqen je na slici 45. y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. tj. prikazano je na 175 .y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl.48 Unija skupova sa slika 44 i 47. 46 Sl. a wihov presek na slici 47. 42 Sl. 43 Sl. skup ta~aka za koje je y ≥ e x predstavqen je na slici 43. 45 Sl. skup ta~aka za koje je y ≤ e x predstavqen je na slici 46. tra`eno re{ewe. y e 1 -1 0 1 x Sl.44 Skup ta~aka za koje je y ≥ 1 predstavqen je na slici 42.

49 y ≥ 1− x2 Sl. v) ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 ⇔ ⇔ y − x ≤ 0 ∧ x2 + y − 1 ≥ 0 ∨ y − x ≥ 0 ∧ x2 + y − 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ x ∧ y ≥ 1 − x2 ∨ y ≥ x ∧ y ≤ 1 − x2 .slici 48.50 y ≤ x ∧ y ≥ 1− x2 Sl.52 y ≤ 1− x2 Sl.53 y ≥ x ∧ y ≤ 1− x2 Sl.51 Na slici 51 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 49 i 50. y 1 -1 y 1 1 x y 1 -1 0 1 x 0 -1 0 1 x y≥ x Sl.54 176 . y 1 x y 1 y ( ( ) ( ) ( ) ) 1 1 -1 0 1 -1 0 x -1 0 1 x y≤ x Sl.

55 Na slici 55 prikazana je unija skupova predstavqenih na slikama 54 i 51.Na slici 54 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 52 i 53. 17 . {to je i re{ewe zadatka. y 1 -1 0 1 x ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 Sl.

a zapremina 70 cm3 . − 2 3 b) Izra~unati ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. god. tg 2α − 1 log3− 2 x x 2 < 1 . Odrediti polupre~nike tih krugova. Odrediti ta~ku krive 3 x 2 − y 2 = 2 koja je najbli`a pravoj y = 3x − 1 . grupa 2000. U jednakostrani~ni trougao stranice a tri podudarna kruga su upisana tako da se me|usobno dodiruju i da svaki od wih dodiruje dve stranice tog trougla. 10. 9. Ne koriste}i se izvodima. 7.6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ . Prava kru`na kupa je opisana oko pravilne ~etvorostrane piramide. 2 13 2 2 b) x −1 = x − 3 . 5. 2. izra~unati slede}e grani~e vrednosti: a) lim x →0 x +1 −1 . U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine 2 x 3 − 9 x 2 = a . Dokazati identitet 4. 3. sin 3 x b) lim x →0 cos x − cos 2 x . Re{iti nejedna~inu sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = cos 2α . 1 − x 1 − x3 ⎟ ⎝ ⎠ 178 . 6.1. Visina piramide je 7 cm . a) [ta je ve}e 49500 ili 23000 ? 7. 8. Odrediti zbir svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 54. x2 v) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. a zbir drugog i tre}eg 36. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 .

(re{ewa) 1. jer je 49500 = 7 2 ( ) 500 = 71000 < 81000 = 23 − ( ) 2 3 1000 = 23000 .13) . 3. grupa 2000. a) Ako se jedna~ina ⎛ 1 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 27 ⎠ − 2 3 = 3 ( ) −3 − 2 3 = 32 = 9 . ( sin = sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = tg 2α − 1 2 α − cos 2 α )( sin 2 α + cos 2 α ) + 2 sin α cos α = tg 2α − 1 179 . sledi da je 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 ⇔ 2 13 2 2 2. b) Jedna~ina x − 1 = x − 3 ima smisla za x − 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 . ⇔ 13 (3 x − 2 ) − 2 (2 x − 9) = 13 (3 − 2 x ) − 13 ⋅ 13 ⇔ 61x = −122 ⇔ x = −2 . tj.6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ ⎞ 22 10 ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ 35 11 =⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 8 − 5 ⎞ ⋅ 108 ⎟ ⎜⎜3 3⎟ 7 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⎜ ⎟ =⎜ 7 ⎟ ⎜ 108 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 7 ⎠ − 2 3 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = − 6 pomno`i sa 2 13 2 2 NZS (2. god. − 2 3 ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 b) ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. Tada je x −1 = x − 3 ⇔ x − 1 = x 2 − 6x + 9 ∧ x ≥ 3 ⇔ x 2 − 7 x + 10 = 0 ∧ x ≥ 3 ⇔ (x = 5 ∨ x = 2) ∧ x ≥ 3 ⇔ x=5 . a) 49 500 < 2 3000 . sa 26 . za x ≥ 3 . tj.7.

2 2 − sin 2α + cos 2α = = sin α − cos α + sin 2α = − cos 2α + sin 2α = tg 2α − 1 tg 2α − 1 sin 2α 1− cos 2α ( − sin 2α + cos 2α ) cos 2α = cos 2α . = cos 2α − sin 2α

4.

Nejedna~ina log3− 2 x x 2 < 1 ima smisla , ako je x ≠ 0, 3 − 2 x ≠ 1 i

⎛ 3⎞ 3 − 2 x > 0 tj. ako je x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠ 1) Za x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) osnova logaritma je ve}a od 1, pa je
logaritamska funkcija rastu}a. Prema tome,

⇔ x 2 < 3 − 2 x ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x 2 + 2 x − 3 < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ ( x − 1)( x + 3) < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) -3 1 ⇔ x ∈ (− 3,1) ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x ∈ (− 3,0) ∪ (0,1) . ⎛ 3⎞ 2) Za x ∈ ⎜1, ⎟ osnova logaritma je pozitivna i mawa od 1, pa je ⎝ 2⎠
logaritamska funkcija opadaju}a. Dakle, u ovom slu~aju je

⇔ log 3− 2 x x 2 < log 3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ ( −∞ , 0 )

log 3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ ( 0,1) ⇔

⎛ 3⎞ log3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⇔ log3− 2 x x 2 < log3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ 1, 3 2 ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 > 3 − 2 x ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 + 2 x − 3 > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ ( x − 1)( x + 3) > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ -3

( )

1

180

⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (1, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ Skup re{ewa nejedna~ine je (− 3,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠
5. Kanonski oblik hiperbole

3x 2 − y 2 = 2

je

x2 y2 − = 1. 2 2 3

Koeficijent pravca date prave p je k p = 3 . Tangenta krive koja je paralelna datoj pravoj dodiriva}e krivu u tra`enoj ta~ki. Zna~i,

kt = 3 . Uslov dodira prave t : y = kx + n i hiperbole h :
a 2 k 2 − b 2 = n 2 , odakle sledi da je

x2 y2 − = 1 je a2 b2

2 2 ⋅ 3 − 2 = n 2 , tj. n = 2 ili 3 n = −2 . Jedna~ine tangenti su: t1 : y = 3x − 2, i t 2 : y = 3x + 2, a odgovaraju}e dodirne ta~ke su P (1,1) i P1 (− 1,−1) . 1
Primenom formule za rastojawe ta~ke od prave dobija se da je

d (P , p ) = 1

3 ⋅1 − 1 − 1 9 +1

=

3 ⋅ (− 1) + 1 − 1 1 3 < d (P2 , p ) = = . 10 9 +1 10

Tra`ena ta~ka je P (1,1) . 1 6. Neka je x rastojawe od temena ugla trougla do dodirne ta~ke kruga upisanog u taj ugao . Tada je a = 2r + 2 x (vidi

x sliku 56) . Kako je = ctg 30 , to je r x = r 3 , pa je a = 2r 1 + 3 , odakle

a r x
30

a

(

)

a 3 −1 a , odnosno r = . je r = 4 2 3 +1

(

)

(

)

r x

r 2r

r

r x

Sl. 56

181

7. Neka je H p visina i a osnovna ivica piramide, a H k visina i

r polupre~nik osnove kupe. Prema uslovu zadatka je H p = H k = 7cm , a kvadrat stranice a je upisan u krug polupre~nika r (sl.57). Iz 1 1 formule za zapreminu piramide V p = B p H p = a 2 ⋅ H p sledi da je 3 3 3 3V p 3 ⋅ 70 cm = 30 cm 2 . , tj. a 2 = a2 = 7cm Hp

a

r

H D r r

s

Sl. 57 Pre~nik kruga 2r

Sl. 58 je dijagonala kvadrata stranice a , pa je

2r = a 2 , iz ~ega se kvadrirawem dobija da je 4r 2 = 2a 2 . Kako je a 2 = 30 , to je r 2 = 15 , pa je zapremina kupe 1 1 1 Vk = ⋅ Bk ⋅ H k = ⋅ π r 2 H k = ⋅ π ⋅15 ⋅ 7 = 35π cm3 . Prema Pitagorinoj 3 3 3 2 2 2 teoremi je s = r + H (sl. 58), odakle dobijamo da je s = 8cm .
Povr{ina kupe je

Pk = π r ( r + s ) = π 15

(

15 + 8

)

cm2 .

8. Prema uslovu zadatka va`i:

a1 1 + q = 54 ⎫ a1 + a1q = 54 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 a1q + a1q = 36 ⎪ a1q (1 + q ) = 36 ⎪ ⎭ ⎭
3 3

(

)

a1 (1 + q ) 1 − q + q 2 a1q (1 + q ) a1 1 + q 3

(

) = 54 ⎫ ⎪ )

(

36 ⎪ ⇒ ⎬ ⎪ = 54 ⎪ ⎭

182

36q 2 − 90q + 36 = 0 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬ . Iz prve jedna~ine dobijamo da je q = 2 ili 3 a1 1 + q = 54 ⎪ ⎭ 1 1 q = . Progresija je opadaju}a, pa je q = . Tada je a1 = 48 i 2 2 a1 48 S∞ = = = 96 . 1− q 1− 1 2

(

)

9. Analizira}emo krivu f ( x ) = x 2 (2 x − 9 ) . 1) D f = R ,
y

f ( x ) = x2 ( 2 x − 9)

9 , 2 9⎞ ⎛ 3) lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = ∞ , x →∞ x →∞ x⎠ ⎝ 9⎞ ⎛ lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = −∞ , x →−∞ x →−∞ x⎠ ⎝
4) f ′ ( x ) = 6 x 2 − 18 x = 6 x ( x − 3) ,

2) f ( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x =

0

3 9/2 x

g ( x) = a

f ′( x) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 3 .

-27

x f ′( x) f ( x)

( −∞, 0 ) ( 0,3) ( 3, ∞ )
+ − +

Sl. 59

5) f ′′ ( x ) = 12 x − 18

f ′′ ( 3) = 18 , pa f ima lokalni minimum f ( 3) = −27 . Grafik funkcije f prikazan je na slici 59.
Neka je g ( x ) = a . Grafik funkcije g je prava paralelna sa x -osom. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine. Prema tome,

f ′′ ( 0 ) = −18 , pa f ima lokalni maksimum f ( 0 ) = 0 .

183

1) za a > 0 ili a < −27 jedna~ina f ( x ) = g ( x ) ima jedno re{ewe, 2) za a = 0 ili a = −27 jedna~ina ima dva re{ewa, 3) za − 27 < a < 0 jedna~ina ima tri re{ewa.

10. a)

lim

x →0

x +1 −1 = lim x →0 sin 3x sin 3x

(
)

x +1 −1 sin 3 x

(

)(

x +1 +1 x +1 +1

)

) = lim

x +1−1 sin 3 x

x →0

(

x +1 +1

)

=

= lim
x →0

(

3x = 1 = 1, x +1 +1 ⋅3 2 ⋅3 6

jer je

lim 3x = lim 1 = 1 = 1 . x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x 1 3x x − 2x x + 2x −2 sin ⋅ sin cos x − cos 2 x 2 2 = b) lim = lim 2 2 x →0 x →0 x x

3x ⎛ −x ⎞ −2 sin ⎜ ⎟ ⋅ sin −2 − sin x ⋅ sin 3x 2 ⎠ 2 2 2 ⎝ = lim = lim = 2 =3. 2 x →0 x ⋅ 3x ⋅ 2 x →0 x 2 2⋅ 2 2 2 2 3 3
v) lim ⎛ ⎜ x →1 = lim

(

)

1 − 3 ⎞ = lim x 2 + x + 1 − 3 = lim x 2 + x − 2 = ⎟ x →1 1 − x3 1 − x3 ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ x →1

( x − 1)( x + 2 ) = − 3 = −1 . x →1 1 − x 1 + x + x 2 ( )( ) 3

184

8. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti

1

7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2,7 + 2,7 : 1,35 + ⎜ 4,2 − 1 ⎟ ⋅ 0,4 : 2 . 20 40 ⎠ 2 ⎝ 2 ⎛ (a − b ) ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 . ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠
b) f ( f ( x )) = 3 ako je f ( x ) = x 2 − 2 x .

2. Re{iti jedna~ine: a) x + 2 − 2 x − 1 = 1 ;

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu

4. Za koje vrednosti realnog parametra p nejednakost

5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4.

va`i za svaki realni x ?

x 2 + px − 2 <2 x2 − x +1

5. Odrediti ta~ku krive y 2 = 8 x koja je na najkra}em odstojawu od prave y = x + 4 . Koliko iznosi to odstojawe? 6. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 60cm, a polupre~nik upisanog kruga 15cm. Izra~unati povr{inu ovog trougla. 7. Na}i visinu trostrane jednakoivi~ne piramide zapremine V. 8. Zbir prvog i sedmog ~lana aritmeti~ke progresije je 2, a razlika izme|u {estog i drugog ~lana je 8. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihov zbir bio 16?

9. Re{iti sistem jedna~ina

3x ⋅ 2 y = 576 ⎫ ⎪ ⎬. log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ ⎭
v) y = kx 2 + 2kx + k + 1 .

10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = kx − 1 , b) x 2 − y y = 1 ,

185

uz uslov da je a ≠ b. 7 + 2. ab ≠ 0 . 2 2⎠ ⎣ 1 ⎡1 ⎞ 3) x ≥ ∧ x + 2 − 2 x + 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢ . (re{ewa) 1.−2) ∧ x − 4 = 0 ⇔ ⇔ x ∈ (− ∞. +∞ ⎟ . −2 ) . ⎢ −2. 186 . ⎟ i ⎢ . 2 ⎠ ⎣2 ⎣ ⎠ ⎡ 1⎞ ⎡1 ⎞ 1) x < −2 ∧ (− ( x + 2)) − (− (2 x − 1)) = 1 ⇔ x ∈ (− ∞.35 + ⎜ 4.−2) ∧ x = 4 ⇔ x ∈ ∅ .2} . grupa 2000. 2. x < ⎪ ⎩ 1 2 . ∞ ⎟ ∧ x = 2 ⇔ x = 2 . 1 2 jedna~inu x + 2 − 2 x − 1 = 1 }emo re{avati u svakom od tri intervala: ( −∞.8. x < −2 i ⎧ ⎪ 2 x − 1. 2 − 1 ⎟ ⋅ 0. 4 : 2 = 20 40 ⎠ 2 ⎝ 27 10 270 100 ⎛ 42 43 ⎞ 4 2 1 168 − 43 4 = ⋅ + ⋅ + ⎜ − ⎟⋅ ⋅ = + 2 + ⋅ = 20 27 100 135 ⎝ 10 40 ⎠ 10 5 2 40 25 5 125 4 5 1 = + ⋅ = + =3 . x ≥ −2 x+2 =⎨ ⎩− ( x + 2 ). 2 40 25 2 2 1 ⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 b) ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 = ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠ (a = a 2 − 2ab + b 2 + 3ab a 2 − b 2 a 2b 2 = ⋅ ⋅ = ab ab ( a − b ) a 2 + ab + b2 2 (a + ab + b 2 ( a − b )( a + b ) 2 + ab + b 2 ( a − b ) ) ( ) ) = a + b . 1⎞ 1 ⎡ 2) − 2 ≤ x < ∧ x + 2 + 2 x − 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢− 2. god.a) 7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2. ⎟ ∧ x = 0 ⇔ x = 0 . Dakle. 2 ⎣2 ⎠ Skup re{ewa jedna~ine je {0. a) Kako je ⎧ x + 2. x ≥ ⎪ 2x − 1 = ⎨ ⎪− (2 x − 1). 7 :1.

Trinom x 2 − x + 1 je pozitivan za svako x ∈ R .b) Kako je f ( x ) = x 2 − 2 x . pa je − x2 + ( p + 2) x − 4 x 2 + px − 2 <2⇔ < 0 ⇔ − x2 + ( p + 2) x − 4 < 0 ⇔ 2 2 x − x +1 x − x +1 2 ⇔ x − ( p + 2) x + 4 > 0 . 3. 4 4. 60). 187 . 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 ⇒ 2 2 ⇒ 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 sin 2 x + cos 2 x ⇒ ⇒ sin x − 4 sin x cos x − 5 cos x = 0 ⇒ tg x − 4tgx − 5 = 0 ⇒ 2 ( ) ⇒ tgx = 4 + 16 + 20 4 − 16 + 20 ∨ tgx = ⇒ 2 2 ⇒ tgx = 5 ∨ tgx = −1 ⇒ π ⇒ x = arctg 5 + kπ . jer je a = 1 > 0 i D = 1 − 4 < 0 . 2 Da bi kvadratni trinom x 2 − ( p + 2 ) x + 4 bio pozitivan za svaki realni broj. tj. ( p + 6 )( p − 2 ) < 0 (sl. pa je f 2 (x ) − 2 f (x ) = 3 ⇔ f ⇔ f (x ) = 2 (x ) − 2 f (x ) − 3 = 0 ⇔ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ∨ f (x ) = 2 2 ⇔ f ( x ) = 3 ∨ f ( x ) = −1 ⇔ ⇔ x 2 − 2x − 3 = 0 ∨ x 2 − 2x + 1 = 0 ⇔ ⎛ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ⎞ ⎟ ∨ ( x − 1)2 = 0 ⇔ ⎜x = ∨x= ⎜ ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ ⇔ x = 3 ∨ x = −1 ∨ x = 1 Skup re{ewa jedna~ine f ( f ( x )) = 3 je {− 1. k ∈ Z ∨ x = − + lπ .1.3} . –6 mora biti D = ( p + 2 ) − 16 < 0 . l ∈ Z . 2 Sl. to je f ( f ( x )) = f 2 ( x ) − 2 f ( x ) . 60 odnosno p 2 + 4 p − 12 < 0 .

Rastojawe ta~ke P(2. y = 4 y 2 = 8x ⎭ dodirne ta~ke P. y 4 2 −4 −2 l t P d p Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka parabole y 2 = 8 x i tangente te parabole koja je paralelna datoj pravoj l (sl. prema slici 62. a 30 2 2 h b r α 2 to je prema formuli za tangens 1 2⋅ 2tg 2 = 4. n = p 4 = =2. tg α 2 = r 15 1 = = . Dakle. 2k 2 ⋅ 1 y = x + 2⎫ ⎬ dobijaju se koordinate x = 2 . 62 188 .Re{ewa ove nejedna~ine su svi brojevi iz intervala (− 6. 61 Jedna~ina tangente je y = x + 2 . = 2−4+4 1+1 = 2 = 2. 61). 5. 2 = dvostrukog ugla tgα = α 1 3 1− 1 − tg 2 4 2 α a Sl. Kako je. 2 6. Re{avawem sistema prema d= 1 ⋅ 2 + ( −1) ⋅ 4 + 4 12 + ( −1) 2 formuli za rastojawe ta~ke od prave.2 ) . Sl.4) od prave l : x − y + 4 = 0 je. 0 2 x l : y = x + 4 ⇒ kl = 1 t : y = kx + n ⇒ k = 1 Uslov dodira parabole y 2 = 2 px i prave y = kx + n je p = 2kn .

iz ~ega sledi da je a 3 = 3 3 4 12 2 3 a=3 12V 3 = 6 2V . odnosno H = 9 9 4 3 3 ⎝3 ⎠ Na osnovu formule za zapreminu piramide dobijamo da je 12V 1 1 a 2 3 2a 2 3 . ( I ) PΔ = h b O r a r x E 30 D α 2 30 B Sl. odnosno b = 50cm . pa je 2(b − 30) = h . . 64 189 . = x : r = h : . 2 h H a h a H a a Sada se mo`e izraziti visina H preko zapremine V : 1 h 3 a a Sl. Kako je h = 2 2 2 a 3 i 2 8 8 a 2 3 2a 2 a 2 ⎛1 ⎞ = H = h − ⎜ h ⎟ . a 2 2 2 II na~in Neka je AB=a osnovica. V = BH = ⋅ = a . AC=BC=b krak i CD=h visina koja odgovara osnovici (sl. tj.Iz sli~nosti trouglova OCE i BCD sledi da je b − 30 h a . pa je PΔ = = = 1200cm 2 . to je H 2 = h 2 = ⋅ . Neka je a ivica date piramide (sl. 63 7. A pa je PΔ = 450 + 15 ⋅ 50 = 1200cm 2 . 64). odnosno 2 15 30 Povr{inu trougla ABC izra~una}emo na dva na~ina: C ra br 15 ⋅ 60 +2 = + b ⋅15 = 450 + 15b 2 2 2 (II )PΔ = ah = 60 ⋅ 2(b − 30) = 60(b − 30) 2 2 Re{avawem jedna~ine 450 + 15b = 60(b − 30) dobijamo da je 45b = 2250 .Iz h ah 60 ⋅ 40 = tgα sledi da je h = 40cm . 63) i neka je O centar upisanog kruga.

n ∈ N . ⎦ 2⎣ odnosno n = 8 ili n = −2 . iz ~ega sledi da je n 2 − 6n − 16 = 0 . ⎬⇒ ⎬⇒ a6 − a2 = 8⎭ a1 + 5d − a1 − d = 8⎭ 4d = 8 ⎭ d =2 ⎭ n ⎡ 2a1 + ( n − 1) d ⎤ . k<0 y 0 k>0 k=0 A −1 x 190 . Prema uslovu zadatka va`i: a1 + a7 = 2⎫ a1 + a1 + 6d = 2 ⎫ 2a1 + 6d = 2⎫ a1 = −5⎫ ⎬⇒ ⎬. 9. 65). ⎦ 2⎣ n to je 16 = ⎡ −10 + ( n − 1) 2 ⎤ . −1) . k ∈ R su prave ravni xOy koje prolaze kroz ta~ku A ( 0. 8. pri ~emu y-osa ne pripada ovom pramenu pravih (sl. Zadatak ima smisla ako je y − x > 0 .a) Grafici funkcija y = kx − 1. Dakle.H= a 2 3 = 2 3 ⋅ 3 6 2V = 3 24V 3 3 = 23 V 3. ⎬⇒ ⎬⇒ y = 4 + x ⎭ y = 4 + x ⎭ y = 6⎭ y = 4+ x ⎪ ⎭ 10. Tada je Kako je zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije 3x ⋅ 2 y = 576 x y ⎫ 3 ⋅ 2 = 576 ⎫ 3x ⋅ 24+ x = 576 ⎫ ⎪ ⎪ ⎪ 4⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ y − x = 2 ⎪ y = 4 + x ⎪ ⎭ ⎭ ⎭ ( ) 6 x ⋅ 16 = 576⎫ 6 x = 36 ⎫ x = 2 ⎫ 3x ⋅ 2 x ⋅ 24 = 576 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬. treba sabrati osam ~lanova date Sn = progresije da bi wihov zbir bio 16.

a za k = 0 . y < 0 x2 − y y = 1 ∧ y ≥ 0 ⇔ x2 − y2 = 1 ∧ y ≥ 0 . kada je k ≠ 0 .1) . 67). to je prava y = 1 (sl. y −1 0 −1 1 x Sl. i x2 − y y = 1 ∧ y < 0 ⇔ x2 + y 2 = 1 ∧ y < 0 . to je ⎩− y. 66 v) Jedna~inu y = kx 2 + 2kx + k + 1.b) Kako je ⎧ y. y ≥ 0 y =⎨ . k>0 y k=0 T 1 k<0 −1 0 x Sl. k ∈ R y = k ( x + 1) + 1 . Odgovaraju}a linija je prikazana na slici 66. 2 napi{imo u obliku Grafici ovih linija su parabole koje imaju teme u ta~ki T ( −1. 67 191 .

9. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 1 − 2 − x = 1 , b)

( −2 )

2

+9

1 − 2

− 81−2 + 3

−2

1 log 2 3

.

2 ⎛ ⎜ 3 − (a + b ) ⎜ ab ⎝

⎞ ⎛ b a ⎞ a3 + b3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : . ⎟ ⎝ a b ⎠ a 2b 2 ⎠

1 1 + x + x + x3 +
2

=

4x − 1 . 2

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti nejedna~inu

cos 2 x + sin 2 x = cos x .

1 2x > . x + 1 2x − 1

5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je na najkra}em odstojawu od prave 2 x − y + 4 = 0 . 6. Kroz proizvoqnu ta~ku u datom trouglu povu~ene su prave paralelne stranicama i tako dobijena tri mawa trougla ~ije su povr{ine P1, P2 i P3. Kolika je povr{ina datog trougla? 7. U pravu kru`nu kupu sa polupre~nikom osnove r = 4cm i visinom H = 6 cm upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati tu zapreminu. 8. Tre}i ~lan aritmeti~ke progresije je 9, a razlika izme|u sedmog i drugog ~lana je 20. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihova suma bila 91?

9. Re{iti sistem jedna~ina

x + xy + y = 14 ⎫ ⎬. x 2 + xy + y 2 = 84⎭

10. U xOy-ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) x 2 + y ⋅ ( y − x + 1) ≤ 0 , b) ( y − ln x ) ⋅ ( x − 1) ≥ 0 ,

( v) (x

2

+ y 2 − 1 ⋅ (y + x ) ≤ 0 .

)

)

192

9. grupa 2000. god. (re{ewa)
1. a)

( −2 ) + 9
2

−1 2

− 81−2 + 3
−2

1 − 34 − 4 3 ⎛ ( a + b )2 ⎞ b a a3 + b3 b) ⎜ 3 − = ⎟⋅ − : ⎜ ab ⎟ a b a2b2 ⎝ ⎠ 2 2 2 2 2 2 = 3ab − a − 2ab − b ⋅ b − a ⋅ a b 3 = ab ab a3 + b
=2+

( )

1

−1 log 2 = −2 + 1 − 81 4 + 3 = 9 +2 = 2+ 1 − 1 +2 = 4. 3 3
3

1 log 2 3

(

)

=

− a 2 − ab + b 2 ( b − a )( b + a )

(

( a + b ) ( a 2 − ab + b2 )

)

= a − b , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b .

2. a) Kako je

1 ⎧ 3x − 1, x ≥ ⎪ 2 − x, x ≤ 2 ⎧ ⎪ ⎪ 3 3x − 1 = ⎨ , i 2− x = ⎨ , ⎪− ( 2 − x ) , x > 2 ⎩ ⎪− ( 3x − 1) , x < 1 ⎪ 3 ⎩
3 x − 1 − 2 − x = 1 }emo re{avati posebno u slede}im

jedna~inu

intervalima: ⎜ −∞, ⎟ , ⎢ , 2 ⎥ i ( 2, +∞ ) . 3 ⎠ ⎣3 ⎦ ⎝

1 ⎞ ⎡1

1 1 ⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎢ x < 3 ∧ (− 3 x + 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ x < 3 ∧ 2 x = −2⎥ ⇔ x = −1 ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎡1 ⎤ ⎡1 ⎤ II) ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ (3 x − 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ 4 x = 4⎥ ⇔ x = 1 ⎣3 ⎦ ⎣3 ⎦
I) III) [x > 2 ∧ (3x − 1 − (− 2 + x ) = 1)] ⇔ [x > 2 ∧ 2 x = 0] ⇔ x ∈ ∅ Prema tome, skup re{ewa date jedna~ine je {−1,1} .

193

b) Kako zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije postoji samo za q < 1 , a kvadratni koren postoji za nenegativne brojeve, to }e, s obzirom na to da leva strana ne mo`e biti 0 , jedna~ina 1 4x − 1 = imati smisla za 4 x − 1 > 0 i x < 1 , tj. 2 3 2 1+ x + x + x +

1 1 < x < 1 . Kako je q = x pozitivno, to }e biti S∞ = , pa va`i: 4 1− x 1 4x − 1 1 4x − 1 2 = ⇒ = ⇒ 4(1 − x ) = 4 x − 1 2 3 1 2 2 1 + x + x + x + ..... 1− x 5 1 ⇒ 4 x 2 − 12 x + 5 = 0 ⇒ x = ∨ x = . 2 2 1 Prema uslovu zadatka, re{ewe jedna~ine je samo x = . 2 2 2 2 2 3. cos 2 x + sin x = cos x ⇔ cos x − sin x + sin x = cos x ⇔ cos 2 x − cos x = 0 ⇔ cos x ( cos x − 1) = 0
za

⇔ cos x = 0 ∨ cos x = 1 π ⇔ x = + kπ, k ∈ Z ∨ x = 2lπ, l ∈ Z . 2
4. Nejedna~ina

1 1 2x > ima smisla za x ≠ −1 i x ≠ . x + 1 2x − 1 2

1 2x 1 2x −2 x 2 − 1 > ⇒ − >0⇒ >0⇒ x +1 2x −1 x +1 2x −1 ( x + 1)( 2 x − 1)

1⎞ ⎛ > 0 ⇒ ( x + 1)( 2 x − 1) < 0 ⇒ x ∈ ⎜ −1, ⎟ . 2⎠ ( x + 1)( 2 x − 1) ⎝

− 2 x2 + 1

(

)

5. Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka elipse 2 x 2 + y 2 = 3 i wene tangente koja je paralelna datoj pravoj p : 2 x − y + 4 = 0 .

194

Koeficijent pravca tangente jednak je koeficijentu pravca prave p . Eksplicitni oblik jedna~ine prave p je y = 2 x + 4 , iz ~ega sledi da je k p = 2 , pa je i kt = 2 . Iz kanonskog oblika jedna~ine elipse e :

x2 y2 3 + = 1 nalazimo da je a 2 = i b 2 = 3 , pa iz uslova 3 3 2 2 x2 y2 dodira n 2 = a 2 k 2 + b 2 prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 , gde je a b 2 k = 2 , dobijamo da je n = 9 . Jedna~ine tangenti su:

t1 : y = 2 x + 3 i

t2 : y = 2x − 3 .

2 x 2 + y 2 = 3⎫ 2 x 2 + y 2 = −3⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijamo 2 x − y = 3⎭ 2 x − y = −3⎭ dodirne ta~ke P1 (− 1,1) i P2 (1,−1) . Rastojawa ovih ta~aka do prave p : 2 x − y + 4 = 0 su:
d (P1 , p ) = 2 ⋅ (− 1) − 1 + 4 4 +1 = 1 5
i d (P2 , p ) =

2 ⋅1 + 1 + 4 4 +1

=

7 5

.

Dakle, ta~ka P (− 1,1) je ta~ka elipse koja je najbli`a datoj pravoj p 1 6.
C
B2 B1 A2

M

A1

A

C1

C2

B

Sl. 68

195

Trouglovi MB1 B2 , A1 MA2 i C 2 C1 M su sli~ni trouglu ABC (sl. 68), jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki kao uglovi sa paralelnim kracima. Ako je CB = a , B2 M = a1 , A2 A1 = a2 i A1B = a3 , prema uslovu zadatka sledi da je a1 + a 2 + a3 = a . Povr{ine sli~nih trouglova se odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica, pa je

P a12 P ⋅ a12 a 1 = 2 ⇒P = ⇒ P = 1 P 1 1 2 P a a a P2 a2 2 P ⋅ a2 2 a = 2 ⇒ P2 = ⇒ P2 = 2 2 P a a a
P3 a32 P ⋅ a32 a = 2 ⇒ P3 = ⇒ P3 = 3 P a a a2
Iz (1), (2) i (3) se dobija da je iz ~ega sledi da je P =

(1)

P

(2)

P

(3)

(

⎛ a + a 2 + a3 ⎞ P1 + P2 + P3 = P ⎜ 1 ⎟, a ⎝ ⎠

P1 + P2 + P3 .

)

2

7. Neka je H1 visina vaqka upisanog u kupu (sl. 69). Prema uslovu zadatka, visina kupe je H = 6 cm , a polupre~nik osnove kupe je r = 4 cm. Na osnovu sli~nosti trouglova osen~enih na slici 69, sledi da je

H1 6 − H1 24 − 6r1 = ⇒ H1 = . Zapremina vaqka je r1 4 − r1 4 funkcija od r1 , tj. V = f (r1 ) i
3 ⎞ ⎛ ⎛ 3⎞ Vv = B1H1 = π r12 H1 = π r12 ⎜ 6 − r1 ⎟ = π r13 ⎜ − ⎟ + 6 π r12 . 2 ⎠ ⎝ ⎝ 2⎠ 9 8 f ′ ( r1 ) = − r12π + 12 r1π i f ′ ( r1 ) = 0 ⇔ r1 = 0 ∨ r1 = 2 3 64 128π ⋅2 = cm3 . 9 9 8 , 3

Iz

sledi da funkcija f prima svoju maksimalnu vrednost za r1 = pa je Vmax = π ⋅

196

6 − H1

H

s

r1 H1

r
Sl. 69

4 − r1

r

8. Zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije izra~unava se po formuli S n =

n [2a1 + (n − 1)d ], n ∈ N . Kako je po uslovu zadatka 2

a7 − a 2 = 20⎫ a1 + 6d − a1 − d = 20⎫ 5d = 20⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬, ⎬⇒ ⎬⇒ a3 = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 = 1⎭ n to je 91 = ⎡ 2 ⋅1 + ( n − 1) 4 ⎤ , odnosno 2n 2 − n − 91 = 0 . Re{ewa ⎦ 2⎣ 27 . Dakle, treba uzeti 7 ~lanova jedna~ine su n = 7 ili n = − 4
progresije da bi wihov zbir bio 91. 9. Sistem ima smisla za xy ≥ 0 . Kako je

(14 − x − y )

2

= 142 + x 2 + y 2 − 2 ⋅14 ⋅ x − 2 ⋅14 ⋅ y + 2 xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ,

to je

xy = 14 − x − y ⎫ xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ x + xy + y = 84⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭

197

(2. jednostavno se dolazi do re{ewa sistema. ⇒ y − 10 y + 16 = 0 ⎪ ⎭ 2 Re{avawem druge jedna~ine sistema dobijamo da je y = 8 ili y = 2 . 2 x 2 + xy + y 2 = ( x + y ) − xy . b = xy dobija se da je ⎫ a + b = 14 ⎫ a = 10 ⎫ ⎫ ⎪ a + b = 14 ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬. Uvo’|ewem smene 2 (x + y ) − xy = 84⎪ ⎭ a = x + y .28 ( x + y ) = 196 + 84 ⎫ x 2 + xy + y 2 = 28 ( x + y ) − 196 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ ⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭ ⇒ x = 10 − y ⎫ x + y = 10 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ (10 − y ) + y + (10 − y ) y = 84 ⎪ ⎭ ⎭ x = 10 − y ⎫ ⎪ ⎬. to }e dati sistem biti sistemu: ekvivalentan x + y + xy = 14 ⎫ ⎪ ⎬ .a) ⇔ x2 + y ≤ 0 ∧ y − x + 1 ≥ 0 ∨ x2 + y ≥ 0 ∧ y − x + 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 . ( ( (x 2 +y ) ( y − x + 1) ≤ 0 ) ( ) ( ⇔ ) ) 198 .2). 2 2 a − b = 84 ⎪ ( a − b )( a + b ) = 84 ⎪ a − b = 6 ⎭ b = 4 ⎭ ⎭ ⎭ a + b = 14 Prelaskom na stare promenqive . Skup re{ewa sistema je II na~in: Kako je {(8.8)} . 10.

70 y ≥ x −1 Sl. y y y 0 1 x -1 -1 0 1 x -1 0 -1 1 x y ≥ − x2 Sl.y y y 0 1 x 0 1 x 0 1 x -1 y=x 2 -1 y = x −1 -1 y ≤ − x2 Sl. 72 Presek skupova prikazanih na slikama 70 i 71 predstavqen je na slici 72. 71 y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 Sl. 74 y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 Sl. 75 Presek skupova prikazanih na slikama 73 i 74 predstavqen je na slici 75. 199 . 73 y ≤ x −1 Sl.

77 x ≥1 Sl. 78 y ≥ ln x ∧ x ≥ 1 Sl.tj. b) ( y − ln x )( x − 1) ≥ 0 ⇔ ( y − ln x ≥ 0 ∧ x − 1 ≥ 0 ) ∨ ( y − ln x ≤ 0 ∧ x − 1 ≤ 0 ) ⇔ ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) y 1 0 1 e y x =1 1 e x y 1 0 1 e x y = ln x x 1 0 y ≥ ln x Sl. y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x x ≤1 Sl. 76 Unija skupova prikazanih na slikama 72 i 75 . 82 200 . kona~no re{ewe.y 0 1 x -1 ( y ≤ −x 2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 ) ( ) Sl. 81 y ≤ ln x ∧ x ≤ 1 Sl. 79 Presek skupova prikazanih na slikama 77 i 78 predstavqen je na slici 79. prikazano je na slici 76. 80 y ≤ ln x Sl.

83 Unija skupova prikazanih na slikama 79 i 82 predstavqena je na slici 83. y 1 0 1 e x ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) Sl. 201 . 84 y≥− x Sl. {to je i kona~no re{ewe zadatka. v) (x ( ( 2 + y2 −1 ( y + x ) ≤ 0 ⇔ ) ⇔ x2 + y 2 − 1 ≤ 0 ∧ y + x ≥ 0 ∨ x2 + y 2 − 1 ≥ 0 ∧ y + x ≤ 0 ⇔ x2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y 2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x y ) ( ) ) ( ) y x2 + y2 = 1 0 1 x y 0 1 x 0 1 x –1 –1 y = −x –1 y=x x2 + y2 ≤ 1 Sl. 86 Presek skupova prikazanih na slikama 84 i 85 predstavqen je na slici 86.Presek skupova prikazanih na slikama 80 i 81 predstavqen je na slici 82. 85 x2 + y2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x Sl.

87 y≤− x Sl. 202 . y 0 1 x (x -1 2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl.y y y 0 x 1 0 1 x 0 1 x -1 -1 -1 x2 + y2 ≥ 1 Sl. 88 x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl. 89 Presek skupova prikazanih na slikama 87 i 88 predstavqen je na slici 89. 90 ) ( ) Unija skupova prikazanih na slikama 86 i 89 predstavqena je na slici 90. {to je i kona~no re{ewe zadatka.

Grafik je prikazan na slici 32. to je ⎩− x . 32 166 . za x < 0 . l ∈ Z . Kako je y = . ⎧ x. i y = x 2 − x = x 2 − (− x ) = x 2 + x = x( x + 1) . to }e skup re{ewa datog sistema biti x {(4. x ≥ 0 . (− 3.−4. Koristi}emo identitet x 4 + y 4 = x 2 + y 2 ( ) 2 − 2x 2 y 2 . 9.3). a) Kako je x = ⎨ y = x 2 − x = x 2 − x = x( x − 1) .4).−3}. 2 x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ x 2 + y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ ⎪ x + xy + y = 37 x + y + xy = 37 ⎭ ⎭ ( ) (37 − xy )2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ x 2 + y 2 = 37 − xy xy = 12 1369 − 74 xy + x 2 y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 ⎪ ⎪ x + y = 37 − xy ⎭ ⎭ 12 ⎫ x2 y= ⎫ ⎪ ⇒ 2 x ⎬⇒ ⎬⇒ x + y 2 = 25⎭ 4 2 x + 144 − 25 x = 0⎪ ⎭ ( ) 2 − 25 x 2 + 144 = 0 ⎫ ⎪ 12 ⎬ . 31) dobija se da je x = π 3 + 2kπ . x < 0 y 10. (− 4. (3. dobijamo se jedna~ina t 2 − 25t + 144 = 0 ~ija su re{ewa t1 = 16 i t 2 = 9 . k ∈ Z ili x = − π 3 + 2lπ . uvo|ewem smene x 2 = t .−4)} . y= ⎪ x⎭ Iz prve jedna~ine.−3). -1 0 1 x Sl.3. odakle sledi da je 12 x ∈ {4.(sl. za x ≥ 0 .

1 ⎛ ⎞ ⎜ 3 ⎛ 1 ⎞−1 7 2 1 ⎟ 1. Odrediti zbir prvih dvadeset ~lanova te progresije. 203 . Odrediti sve prirodne brojeve koji su deqivi brojem 8. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je najvi{e udaqena od prave y = −2 x + 4 . 7. 10. b) 3 a) = 2. Zbir prva tri ~lana aritmeti~ke progresije je 18. a zbir slede}a tri ~lana je 0. ~iji je zbir cifara jednak 7. 9. ⎜ ⎟ : ⎜1 + + ⎜ ⎟ ⎜ a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎝ ⎝ a + a +1 ⎠ 2 1 3 2. Date su realne funkcije: x2 x2 f1 (x ) = x . 6. ⎛ ⎞ ⎛ 1 1 a +1 ⎞ ⎟.121212… . 8. a zatim skicirati grafik funkcije f (x ) = f 3 (x ) − f 1 (x ) . 11 3. N i P. Tri kruga polupre~nika r me|usobno se dodiruju u ta~kama M. f 2 (x ) = . a) Izra~unati 2% broja ⎜ + ⎜ ⎟ : + : ⎟ ⎜ 7 ⎝ 2 ⎠ 2 3 18 ⎟ ⎝ ⎠ b) Uprostiti − 1 2 . Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. x 2 x1 5. god. f 3 (x ) = . Izra~unati povr{inu krivolinijskog trogula MNP. grupa 2000. a proizvod cifara jednak 6. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe upisane u jednakoivi~nu ~etvorostranu piramidu du`ine ivice 2 cm . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 6 x + cos 5 x = 1 .10. Re{iti jedna~ine: − log ( x + x ) 6 x = 0. 4. x x f 4 ( x ) = 2log2 x i f 5 ( x) = x 2 . Za koje vrednosti parametra a ∈ R realni koreni x1 i x2 jedna~ine x x x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov 1 + 2 < 7 .

grupa 2000.. ⇔ 11 11 11 600 6 594 12 ⋅ 11 ⎛ 600 6 ⎞ ⇔ x = 12 + x ⇔ x⎜ = 12 ⇔ x = − ⎟ = 12 ⇔ x 11 594 11 11 ⎝ 11 11 ⎠ 2 ⇔x= .. za a > 1 .1212. (re{ewa) 1    3  1  −1 7 1 1. a + 1 > 0 ∧ a − 1 > 0 tj.... za koju je: 12 2 a 12 1 a1 = 2 .   2   −1 b) Zadatak ima smisla za a > 0. god. ⇔ x = 12 + 0.. 1 1 a +1 ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎟= + ⎜ ⎟ : ⎜1 + a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎜ ⎝ a + a +1 ⎠ ⎝ ⎛ a − a +1 a + a −1 ⎞ ⎛ a −1 + a +1 ⎞ ⎟= ⎟:⎜ =⎜ + ⎟ ⎜ a − (a + 1) a − (a − 1) ⎟ ⎜ a −1 ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ = ( a +1 − a + a + a −1 ⋅ ) a −1 = a −1 .. q = 2 < 1 i S∞ = 1 = 10 . 9 6 12 12 12 x = 2 + 4 + 6 + .01 .1212. a −1 + a +1 2.. a) 6 600 600 x = 0. 11 10 10 10 II na~in Na desnoj strani jedna~ine je beskona~na geometrijska progresija. 2 100 100 − 1 2 2 1 3  =  + 2 ⋅ + ⋅ 18  7 6 7  − 1 2  1 1 =  4 2  = 2−1 = .10.a)  +   : + 2 :   7  2  2 3 18      1 2 1 ⋅ = = 0. pa je 1− q 1− 1 10 10 102 204 .121212. ⇔ x = 12.

.

p ) = 1 6. O2 NP i O3 PM .−2] ∪ [2. to je x1 x2 Kako je + <7⇔ 1 x1 x2 x2 x1 2 Sl. odnosno. Prema tome. d 2 (P2 . 91 a 2 − 2 ⋅1 < 7 . -2 2 (x + x2 ) − 2 x1 x2 < 7 . a ∈ (− 3.−1) . za l = 5k .−2] ∪ [2. 1 5 7 t 2 : y = −2 x − 3 .3) . 93). odnosno a 2 − 9 < 0 . P (1. 1 pa je a ∈ ( −3. l ∈ Z (naime. −3 −2 0 2 3 5. 4. ( a − 3)( a + 3) < 0 . ako je a ∈ (− ∞. odnosno Prema Vietovim formulama je x1 + x2 = −a i x1 x2 = 1 . s ∈ Z ). 1 d1 (P . D = a 2 − 4 ⋅1 ⋅1 ≥ 0 tj. Videti 5. tj. godine.3) . p ) = 5 Najudaqenija ta~ka elipse od date prave je ta~ka P2 (− 1.1) . Centri krugova su temena jednakostrani~nog trougla stranice 2r (sl. grupe 2000. k ∈ Z dobijaju se svi brojevi iz skupa 5 x = 2s π . ∞ ) (sl. P2 (− 1. 92). 206 . ako je ( a − 2 )( a + 2 ) ≥ 0 . Povr{inu krivolinijskog trougla MNP dobijamo kada od povr{ine trougla O1O2O3 oduzmemo povr{ine podudarnih kru`nih ise~aka O1MN . 92 Dakle. zadatak 9. a ∈ ((− ∞. Re{ewe: t1 : y = −2 x + 3 . ∞ )) ∩ (− 3. -3 3 Sl.−1) .−2] ∪ [2. 91).3) (sl. Koreni x1 i x2 kvadratne jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 su realni.2 x = lπ .

96). H 2 = . 94 a Sl. druga kateta polovina dijagonale baze i hipotenuza bo~na ivica piramide. M = π r s = π ⋅1 ⋅ 3 = π ⋅ 3 ⋅ cm 2 1 1 V = BH = ⋅ π ⋅ 2 cm3 . 95 207 . to je h = 2 2 2 2 2 da izra~unamo povr{inu i zapreminu kupe: B = π r 2 = π cm 2 . a baza upisane kupe je krug upisan u taj kvadrat. 2 Visina piramide H i visina kupe se poklapaju. wene bo~ne ivice su jednake osnovnim. nalazimo da je ⎛a 2⎞ a 2 a2 ⎟ . tj. Visina h H = a −⎜ ⎜ 2 ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ bo~ne strane piramide je izvodnica s kupe . pa je polupre~nik r = a = 1 cm (sl. P = B + M = π 1 + 3 cm2 . 96 Sl. 3 3 ( ) a a r H hh H a 2 2 a r O a a a 2 2 a Sl. odnosno H = = 2 . 94 i sl. Iz pravouglog trougla (sl. Sada mo`emo jednakostrani~ni trougao.pa. kako je bo~na strana a 3 2 3 = = 3 . na osnovu Pitagorine teoreme. 95) ~ija je jedna kateta visina piramide. Baza piramide je kvadrat stranice a = 2 cm . Kako je piramida jednakoivi~na. 93 7. 2 2⎠ ⎝ O1 N O2 Sl.PMNP = PO1O2 O3 − 3PO1 MN = ( 2r ) 2 3 4 − 3⋅ π ⋅ r 2 ⋅ 60 360 = M O3 P 4r 2 3 π ⋅ r 2 = − = 4 2 π r2 π⎞ ⎛ = r2 3 − = r2⎜ 3 − ⎟ .

a d razlika date aritmeti~ke progresije. Prema uslovu zadatka je a1 + ( a1 + d ) + ( a1 + 2d ) = −18⎫ a1 + a2 + a3 = −18⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ a4 + a5 + a6 = 0 ⎭ ( a1 + 3d ) + ( a1 + 4d ) + ( a1 + 5d ) = 0 ⎪ ⎭ ⇒ 3a1 + 3d = −18⎫ 3a1 + 3d = −18⎫ a1 = −8⎫ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬ 3a1 + 12d = 0 = 18 ⎭ 9d d =2 ⎭ 208 . Neka je a1 prvi ~lan .8.

a ne mo`e biti ni 0. jer je proizvod cifara 6. 0 x Sl. k ∈ N paran broj. 101 Me|u datim funkcijama nema jednakih. Grafik funkcije f5 prikazan na slici 101. 100 y f5 (x ) = x 2 = x . x ∈ R . Kako 1132 nije deqiv sa 8. y Grafik funkcije f 4 prikazan na slici 100. y ⎧ 0. 1312 i 3112. jer je n = 8 ⋅ k . 209 . Posledwa cifra ne mo`e biti 8.f4 ( x ) = 2 log 2 x = x. 0 x Sl. 102 10. Jedine mogu}nosti su: 16. x > 0 f (x ) = f 3 (x ) − f1 (x ) = ⎨ . Posledwa cifra tra`enog prirodnog broja n mora biti parna. 1312 i 3112. 1132. x > 0. ⎩ − 2 x. re{ewe zadatka su brojevi : 16. jer je zbir cifara 7. -1 2 0 x Sl. x < 0 Grafik funkcije f dat je na slici 102.

. 7. 8. ta~ku najbli`u pravoj 5. Re{iti jedna~inu sin x − sin 2 x + sin 3 x − . 3 9. Izra~unati povr{inu kupe. Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. Visina H i izvodnica s prave kupe odnose se kao 3 : 5 .2 2 x −1 x+2 > 1.1. Na x2 + 2y2 = 9 x − 4 y − 10 = 0 .. Re{iti nejedna~inu () 3 5 log 0 . o{tar ugao 30 .2 ⎟ . ⎟ ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ b) lim x →5 x −1 − 2 . a wena zapremina je 128π cm3 . 10. krivoj odrediti 6. = 1. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: tgx + ctgx = 4 3 . god. a visine se odnose kao 2 : 3 . Izra~unati: −1 ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ a) ⎜ 3 : 7 − 5. grupa 2001. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x 2 = k . b) ⎜ 4 2 ⎟ 2 ⎝2 5⎠ ⎝ ⎠ 2. 4. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x . x−5 v) lim x →0 tgx − sin x ⋅ x3 210 . Izra~unati povr{inu paralelograma ~iji je obim 20cm .25 : 10 + ⎜ − ⎟ : 0. 1. Re{iti jedna~ine: a) (− 2 )2 +8 − 2 3 −4 − 1 2 +2 log 1 4 2 . + = 5 3 2 b) 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 = 1⋅ 6 3.

b) Jedna~ina ima smisla za x ≠ 0 . (re{ewa) ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ 1. Tada je 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 ⎛ = 1 ⇔⎜ 1 6 ⎝ 3 ( ) ⎞⎟⎠ ⇔ (1) 3 2 2 −1 log 1 ( x + x ) 3 =1 6 log 1 ( x 2 + x ) 3 −1 =1 6 ⇔ 1 1 = x + x 6 211 .3.a) Pomno`imo levu i desnu stranu jedna~ine sa NZS ( 2. ( −2 ) 2 +8 −2 3 −4 −1 2 +2 log 1 4 2 = −2 + 2 ( ) −2 3 3 − 2 ( ) −1 2 2 +2 log 1 1 2 2 () −2 = = 2 + 2 − 2 − 2 −1 + 2 − 2 = 2 + 1 1 1 − + = 2. 2 ⎟ = 2 ⎝2 5⎠ ⎝ 4 2 ⎠ −1 ⎛ 15 15 21 21 1 2 ⎞ =⎜ : − : + : ⎟ = ⎝ 4 2 4 2 10 10 ⎠ 1 10 ⎞ ⎛ 15 2 21 2 =⎜ ⋅ − ⋅ + ⋅ ⎟ ⎝ 4 15 4 21 10 2 ⎠ b) −1 −1 ⎛1 1 1⎞ =⎜ − + ⎟ ⎝2 2 2⎠ −1 = 2. a) ⎜ 3 : 7 − 5. 4 2 4 2.5 ) = 30 . god.1. 25 :10 + ⎜ − ⎟ : 0. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x + = ⇔ 6 (2 x + 3) + 10 (5 x − 2 ) = 15 (7 − 3 x ) 5 3 2 ⇔ 12 x + 18 + 50 x − 20 = 105 − 45x ⇔ 107 x − 107 = 0 ⇔ x = 1. grupa 2001.

Jedna~ina ima smisla za x ≠ kπ . za x ∈ (− ∞.⇔ x2 + x = 6 ⇔ x + x − 6 = 0 ⇔ t2 + t − 6 = 0 ∧ t = x ⇔ (t = 2 ∨ t = −3) ∧ t = x ⇔ x = 2∨ ⊥ ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . 103).Tada je: tgx + ctgx = 4 1 4 = tgx 3 3 4 ⇔ tg 2 x + 1 − tgx = 0 3 4 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − t +1 = 0 3 ⇔ tgx = t ∧ 3t 2 − 4t + 3 = 0 ⇔ tgx + ⎛ 3⎞ ⎟ ⇔ tgx = t ∧ ⎜ t = 3 ∨ t = ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⇔ tgx = 3 ∨ tgx = 3 3 ⇔x= π 3 + lπ . s ∈ Z . tj. l ∈ Z . 4. 2x − 1 > 0. k ∈ Z ∧ x ≠ 2 ⇔ (t = 2 ∧ t = x ) ∨ (t = −3 ∧ t = x ∧ x > 0 ) π 2 + lπ . 3.−2 ) ∪ ⎜ . 103 212 . Nejedna~ina ima smisla za ( 2 x − 1)( x + 2 ) > 0 . x+2 odnosno za ⎛1 ⎝2 ⎞ ⎠ -2 1/2 Sl. l ∈ Z ∨ x = π 6 + sπ . ∞ ⎟ . (sl.

−2) ∪ (3. Data prava x − 4 y − 10 = 0 ima koeficijent pravca k p = je paralelna sa pravom p . ∞ ) .−2) ∪ (3. ∞ ) . pa je k t = 1 . y = kx + n i elipse x2 y2 + =1 a2 b2 213 je .2 2 x −1 x+2 >1⇒ 3 5 () log 0 . ⎟ ⎜ ⎝2 ⎠ -2 0 1 2 3 Dakle. Kanonski oblik elipse x 2 + 2 y 2 = 9 je ( −∞. ⇒ Re{ewe nejedna~ine je presek skupova -2 3 Sl.1) ) 2x − 1 >1 x+2 2x − 1 ⇒ −1 > 0 x+2 x−3 ⇒ >0 x+2 ⇒ ( x − 3)( x + 2) > 0 ⇒ x ∈ (− ∞. skup re{ewa date nejedna~ine je skup 5. x2 y2 + = 1 .2 2 x − 1 < 0 (osnova logaritamske funkcije x+2 je iz intervala ( 0. Dakle. Dodirna ta~ka 9 9 2 1 . +∞ ) . −2 ) ∪ ( 3. 104 (− ∞.() 3 5 log 0 . Uslov dodira prave 4 a2k 2 + b2 = n2 . ∞ ⎞ i (− ∞.−2) ∪ ⎛ 1 . Tangenta 4 elipse i wene tangente.2 2 x −1 x+2 > 3 (osnova eksponencijalne 5 funkcije je iz intervala ( 0.1) ) () 0 ⇒ log 0 . paralelne datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka.

a na osnovu formula za pastojawe 1 ta~ke od prave sledi da je 1 + 16 1 + 16 17 Ta~ka P2 (1.9⋅ 1 9 9 9 + = n 2 . Jedna~ine tangenti elipse. 105 214 . 105) b a 2 2 b a dobija se da je ha : hb = : = b : a = 2 : 3 ili 3b = 2a .−2) date elipse je najbli`a pravoj p .−2 ) . 4 4 16 2 t1 : y = paralelnih datoj pravoj su: 1 9 ili x − 4 y + 9 = 0 x+ 4 4 1 9 ili x − 4 y − 9 = 0 . d (P1 . to je 2(a + b ) = 20 . p ) = 1 + 8 − 10 = 1 17 . Kako je O = 2a + 2b . pa je 2a − 3b = 0 ⎭ a ha = 2 i hb = 3 . 2 2 a + b = 10⎫ Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 6 i b = 4 . (sl. Iz b ha Povr{ina paraleloggrama je : 30 60 b a P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = 12 cm 2 . t2 : y = x − 4 4 x 2 + 2 y 2 = 9⎫ x 2 + 2 y 2 = 9⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijaju se x − 4 y + 9 = 0⎭ x − 4 y − 9 = 0⎭ dodirne ta~ke P ( −1. pa je a + b = 10 . ha hb 1 1 = sin 30 ⇒ ha = b ⋅ = cos 60 ⇒ hb = a ⋅ i . hb Sl. 6. 2 ) i P2 (1. pa je n = ili n = − . p ) = − 1 − 8 − 10 = 19 i d (P2 .

Povr{ina kupe je P = B + M = π r (r + s ) = π ⋅ 8 ⋅ 18 = 144π cm 2 .7. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije ( an ) za koju je a1 = sin x i q = − sin x . k ∈ Z ili x = + 2lπ . odnosno 3 ⋅ 128 = r 2 H . Sada nalazimo da je H = 6 i r = 8 . Iz formule za zapreminu 25 1 2 Sl. dobija se da je 3 3 s 16 16 3s ili 128 = . 107 215 . s = 10 . Kako je H : s = 3 : 5 . 8. onda je taj zbir kona~an. to je H = 3s pa 5 }e na osnovu Pitagorine teoreme biti r 2 = s 2 − H 2 . 106 r π H . l ∈ Z . Ako je q = − sin x < 1 . tj. prema datim podacima 3 1 128 π = π r 2 H . 3 ⋅ 128 = s 2 ⋅ 25 5 125 tj. odakle Prema uslovu zadatka je 1 + sin x 3 1 dobijamo da je sin x = . iz ~ega sledi da je s 3 = 8 ⋅ 125 . 6 6 jedna~ine (sl. 25 H r s 16 . 107) su svi brojevi oblika = sin x ⋅ 1 + sin x 1/2 1 π 0 Sl. a re{ewa ove 2 5π x = + 2kπ . r 2 = s 2 ⋅ kupe V = r2 = s2 − 9s 2 . odnosno tj. pa }e na osnovu formule S∞ = a1 biti sin x − sin 2 x + sin3 x − 1− q sin x = 1 .

+∞ ) . 1) D f = R 2) f ( x ) = 0 ⇔ x ( x − 3) = 0 2 y 3) lim f ( x ) = lim x 3 1 − x →+∞ x →+∞ 3 x →−∞ ( 3x ) = +∞ lim f ( x ) = lim x (1 − 3 ) = −∞ x x →−∞ ⇔ x = 0∨ x = 3 0 2 3 x f ( x ) = x 3 − 3x 2 -4 4) f ′( x ) = 3 x 2 − 6 x f ′( x ) = 0 ⇔ 3 x ( x − 2 ) = 0 Prvi izvod funkcije je pozitivan za x ∈ (− ∞. Sl. a negativan za x ∈ (0. (sl.0 ) ∪ (2.2).9. pa je funkcija rastu}a u intervalima ⇔ x = 0∨ x = 2 Sl.2 ) . k ∈ R ima: 216 . 109) da jedna~ina x 3 − 3 x 2 = k . 108) f ′′( x ) = 6 x − 6 f ′′ ( 0 ) = −6 ⇒ f max ( 0 ) = 0 f ′′ ( 2 ) = 6 ⇒ f min ( 2 ) = −4 y f ( x ) = x 3 − 3x 2 2 3 5) 0 g (x ) = k -4 x Prava g ( x ) = k je paralelna sa x -osom. a opadaju}a u intervalu (0.Analizira}emo krivu f ( x ) = x 3 − 3x 2 .+∞ ) . Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija jedna~ine. 108 (− ∞.0) i (2. 109 f i g su re{ewa Sada je jasno (sl.

1) jedno re{ewe. ako je k ∈ ( −∞. a) − 1 . ako je k ∈ {− 4. ako je k ∈ (− 4.0}. 10. 2) dva re{ewa. 3) tri re{ewa. −4 ) ∪ ( 0. (videti VII grupu iz 2000. ∞ ) .0) . god.) b) lim x →5 x −1 − 2 = lim x →5 x−5 ( ( x − 5) ( x −1 − 2 )( x −1 + 2 x −1 + 2 ) )= = lim x −1 − 4 x →5 ( x − 5) ( x −1 + 2 sin x 1 − 1 tgx − sin x cos x в) lim = lim = lim sin x ⋅ 1 − cos x = 3 2 x →0 x →0 x →0 x x 2 cos x x x⋅x 2 sin 2 x 2 sin x ⋅ sin x sin x ⋅ sin x ⋅ 2 = lim 2 2 = = lim x →0 x x 2 cos x x→0 x 2 ⋅ x ⋅ 2 ⋅ x ⋅ cos x 2 2 sin x sin x ⋅ lim 2 ⋅ lim 1 = 1⋅1⋅1 ⋅ 1 = 1 = lim x →0 2 2 x x →0 x x→0 2 cos x 2 lim sin x = 1 x →0 x ( ) = 1 ⋅ 4 ) ( ) 217 .

2 sin x sin 3 x = 1 . Povr{ina omota~a prave pravilne trostrane piramide i povr{ina wene osnove odnose se kao 3 : 1 . f 2 (x ) = x . f3 ( x ) = e . Odrediti kosinus ugla pod kojim je strana piramide nagnuta prema osnovi. 8. arcsin1 = π 2 ? b) Izra~unati 2. O kojem nizu je re~? 9. god. 6. f 4 (x ) = .−3) u odnosu na pravu x + 2y −1 = 0 . Zbir prva 4 ~lana rastu}eg aritmeti~kog niza je 26. a) Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne: ( i ) sin1 (iv ) = sin1 . Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 7−2 6 − 7+2 6⎞ . ( ii ) (− 2)2 =2 . a zatim skicirati grafike za f 1 + f 5 i f 1 ⋅ f 5 . 7. f1 (x ) = x x −1 ⎝x⎠ Ispitati da li me|u wima ima jednakih . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . (iii ) (v ) 2 2 −2 = 16 . cos 2π 4π + cos ⋅ 5 5 −1 x2 − x x2 ⎛1⎞ 2 ln x . − = 3 4 2 x2 − 3 + x2 = 5. −2 log ( −2 ) + log ( −3) = log 6 . Izra~unati 10. 218 . Date su funkcije: ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ . grupa 2001. ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ b) 3 x−2 5x − 4 x + 2 3x − 4 . Odrediti du`ine stranica trapeza. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4.2. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A( 2. x +1 3. a proizvod drugog i tre}eg ~lana je 40. f 5 (x ) = ⎜ ⎟ . Re{iti nejedna~inu 5. 1.

dobija se: 4(5 x − 4 ) − 3( x + 2) = 6(3x − 4) ⇔ 20 x − 16 − 3x − 6 − 18 x + 24 = 0 ⇔ −x + 2 = 0 ⇔ x = 2. jer izraz na levoj strani nije definisan. 3.a) (i) Data jednakost nije ta~na. god. 2 sin x sin 3 x = 1 ⇔ 2 ⋅ 1 ( cos ( −2 x ) − cos 4 x ) = 1 2 ⇔ cos 2 x − cos 4 x = 1 ⇔ cos 2 x = 1 + cos 4 x ⇔ cos 2 x = 2 cos 2 2 x 219 . 2. jer je sin π 2 = 1 ⇔ arcsin 1 = π 2 . jer 2 − 2 = 2 4 ≠ 2 4 = 16 . 2 −2 7−2 6 ⋅ 7+2 6 + ( 7+2 6 )= 2 = 7 − 2 6 − 2 49 − 4 ⋅ 6 + 7 + 2 6 = 14 − 2 25 = 4 . grupa 2001. jer sin 1 = sin (ii) Jednakost 2π π = sin ≠ sin1 . (v) Jednakost arcsin1 = b) π ( = 7−2 6 − 7+2 6 ( 7−2 6 ) )= 2 2 je ta~na. 360 180 = −2 = 2. sa 12 . (re{ewa) 1.a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS (3. jer (− 2)2 −2 (iii) Jednakost 2 −2 = 16 nije ta~na.2 ) .tj.4. (iv) Jednakost log( −2 ) + log( −3 ) = log 6 nije ta~na.2. − 1 (− 2)2 −2 = 2 je ta~na. b) x 2 − 3 + x 2 = 5 ∧ x 2 − 3 ≥ 0 ∧ x 2 − 5 ≥ 0 ⇔ x 2 − 3 = 25 − 10 x 2 + x 4 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x 4 − 11x 2 + 28 = 0 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ t 2 − 11t + 28 = 0 ∧ t = x 2 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 .

Koeficijent pravca normale n na datu 2 220 . 6 ⎧ x + 1. x ≥ −1 4. a presek prave p i prave n je sredi{te du`i 1 1 AB (sl. Eksplicitni oblik prave p je y = − x + .1) . ∞ ) . pa je ona opadaju}a π 4 +k π 2 . ∞ ) ∨ x ∈ ∅ ⇔ x ∈ [1. 112). l ∈ Z . prolazi kroz ta~ku A .⇔ cos 2 x(1 − 2 cos 2 x ) = 0 1 ⇔ cos 2 x = 0 ∨ cos 2 x = 2 π π ⇔ 2 x = + kπ . Ta~ka B bi}e na pravoj n koja je normalna na datu pravu p . 110 + lπ . k ∈ Z ∨ 2 x = ± + 2lπ . 111). sledi da je ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ 3 x−2 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 ⎛1⎞ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ 6 x−4 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 y 1 0 0 < a <1 ax x ⇔ 6x − 4 ≥ x + 1 -1 0 1 ⇔ (6 x − 4 ≥ x + 1 ∧ x ≥ −1) ∨ (6 x − 4 ≥ − x − 1 ∧ x < −1) ⇔ (5 x − 5 ≥ 0 ∧ x ≥ −1) ∨ (7 x − 3 ≥ 0 ∧ x < −1) 3   ⇔ ( x ≥ 1 ∧ x ≥ −1) ∨  x ≥ ∧ x < −1 7  -1  0 3/7 Sl. iz ~ega 2 2 1 se dobija da je k p = − . 111 ⇔ x ∈ [1.Uzimaju}i u obzir da je x + 1 = ⎨ i da je osnova ⎩ − x − 1. l ∈ Z 2 3 ⇔x= y 0 12 1 x Sl.k ∈ Z ∨ x = ± π (sl. 5. x < −1 eksponencijalne funkcije iz intervala (0.

4 2 S 2 Kako za bazu i omota~ date piramide va`e formule B = prema h H uslovu zadatka }e biti α O 3ah a 3 : = 3 :1 . Presek pravih p i n nalazimo re{avawem sistema jedna~ina: 1 = 2 . h = . tj. VS = h. 113 221 . 2 4 2 a 3 3 . zadatak iz 2000-te godine. kp A S B p n x + 2y −1 = 0 ⎫ x + 2 y − 1 = 0⎫ x=3 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬ 2 x − y − 7 = 0⎭ − 5y − 5 = 0 ⎭ y = −1⎭ Sl. iz ~ega sledi da je x = 4 i y = 1 . Videti 6.pravu je k n = − jedna~ina prave n bi}e y + 3 = 2 ( x − 2 ) ili 2 x − y − 7 = 0 . bi}e prema formulama za sredi{te du`i: 2+ x −3+ y =3 i = −1 . OS = ⋅ . odnosno Sl.−1) . 3 2 VS a2 3 ah i M =3 . Ako sa x i y ozna~imo koordinate ta~ke B . cos α = 6 = a 3 2 M : B = 3 : 1 . Kako prava n prolazi kroz ta~ku A . Dakle.1) . 7. 112 Sredi{te du`i AB je ta~ka S (3. V 6. 2 4 3ah a 2 3 a Odavde dobijamo da je = . tra`ena ta~ka je ta~ka B(4.113) je: cos α = OS 1 a 3 . U pravouglom trouglu VOS (sl. 2 2 Dakle.

a1 = 9.zamenom u drugu. Dakle. jedino re{ewe sistema je d = 3. koji je a1 + d ⋅ a1 + 2d = 40 ⎪ ⎭ 4a1 + 6d = 26 ⎫ ekvivalentan sistemu ⎬ . a1 = 2. 115). daje jedna~inu 9 − d 2 = 0. itd.114 3π 5 y 2π 2π 4π 2π 4π + − 2π 4π 5 cos 5 5 = + cos = 2 cos 5 cos 5 5 2 2 3π 3π π ⎛ π⎞ = 2 cos cos ⎜ − ⎟ = 2 cos cos = 5 5 5 ⎝ 5⎠ 5 0 x Sl. 6π π⎞ π ⎛ = sin ⎜ π + ⎟ = − sin (sl. Za ~lanove aritmeti~kog a1 + a1 + d + a1 + 2d + a1 + 3d = 26 ⎫ ⎪ ⎬ . Iz prve jedna~ine je 2 a1 + 3a1d + d 2 = 40⎭ ( ) ( ( ) ( )( ) ) 13 − 3d . dobijamo da je 2) 2 sin α cos α = sin 2α . na osnovu ~ega iz prethodnih jedna~ina dobijamo sistem a 2 ⋅ a3 = 40 . 4) sin ⎟ = sin 5 5 ⎠ 5 ⎝ 3) sin Dakle. {to . Koriste se formule: 1) cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 y . n ∈ N . a3 = 8 .8. 115 222 . Prema uslovu zadatka bi}e a1 + a 2 + a3 + a 4 = 26 niza va`i da i je an = a1 + ( n − 1) d . π 5 0 6π 5 x Sl. Kako je 2 d > 0 . a1 = 2 . a 2 = 5. a d > 0 razlika rastu}eg aritmeti~kog niza. 114). Neka je a1 prvi ~lan . 5 5⎠ 5 ⎝ 3π 2π ⎞ 2π ⎛ = sin ⎜ π − (sl.

x < 0 Grafik funkcije f 2 prikazan je na slici 117. A. ⎩ − x. C . x ∈ R . y 0 x Sl. odnosno ⎧ x. Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako i samo ako je ( f . Grafik funkcije f3 prikazan je na slici 118. 118 223 . B ) = (g . x2 f1 ( x ) = = x x x 2 = x . x > 0 . ⎩ − x. x < 0 0 x Sl. 117 f3 ( x ) = eln x = x.3π 3π π π sin 2 cos sin 5 5 ⋅ 5 5 = =2 π 3π sin 2 sin 5 5 2π ⎛ π⎞ 6π 2π sin ⎜ − ⎟ sin sin sin 1 5 ⎝ 5⎠ 5 5 = 1⋅ = =− . D ) . x ≥ 0 f2 ( x ) = ⎨ . ⎧ x. π 2 π 3π 2π 2 2 sin sin sin sin 5 5 5 5 cos 10. x ≠ 0 . y 0 x Sl. x > 0 f1 ( x ) = ⎨ . 116 f 2 ( x ) = x 2 = x . odnosno y Grafik funkcije f1 prikazan je na slici 116.

0 x Me|u datim funkcijama nema jednakih. y Grafik funkcije f5 prikazan je na slici 120. x ≠ 1 . Sl. 4 ⎧ x2 .121 y ( f1 ⋅ f 5 )(x ) = f1 (x ) ⋅ f 5 (x ) = x ⋅ x . Sl. −1 y 1 0 1 x Sl. 122 224 . -4 Sl. = x −1 x −1 Grafik funkcije f 4 prikazan je na slici 119. x > 0 ⋅ f 5 )( x ) = ⎨ 2 ⎩− x . x < 0 ) ( x ) = ⎧2 x. x ≠ 0 . x < 0 Grafik funkcije f1 ⋅ f5 prikazan je na (f 1 -2 0 2 x slici 122. y (f 1 + f5 0. x > 0 ⎨ ⎩ . odnosno x ≠ 0. 2 0 1 x Grafik funkcije f1 + f5 prikazan je na slici 121.x 2 − x x( x − 1) f 4 (x ) = = x. 119 ⎛1⎞ f 5 (x ) = ⎜ ⎟ ⎝ x⎠ = x. x ≠ 0 . 120 ( f1 + f 5 )(x ) = f1 (x ) + f 5 (x ) = odnosno x + x.

7. Re{iti sistem jedna~ina 3 − 2 = 7 ⎬ .−2) i B(3. Na pravoj x + y + 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz kod kojeg je zbir drugog i petog ~lana − 1 . 2x + 5 2 − 5x x + 1 . 4. a proizvod ~etvrtog i {estog ~lana 16 . god. x y 2 ⎫ 32 x − 2 y = 77 ⎪ ⎭ 10. 1. Podno`je visine koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 25.6cm i 14.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 . b) y = 2 −x . Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. 3 3 ( ) 5.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) y = kx + k + 1 . 2 2. Re{iti nejedna~inu log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) . 6. 3. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. Re{iti jedna~ine: a) b) 7− 5 7+ 5 + 7+ 5 7− 5 .3. − = 3 7 6 b) x−3 + x = 9.6) .5 ) + log 2 . k ∈ R . U xOy . ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 1 −4 v) ( −0 . ⎪ 9. v) y = e ln x 2 − 2 x ( ) .4cm . grupa 2001. 225 . Izra~unati: ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ . Izra~unati povr{inu kruga upisanog u taj trougao.

grupa 2001. a)Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (3. 20 ⎝ 11 ⎠ 7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7+ 5 b) + = ⋅ + ⋅ = 7+ 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7− 5 = ( 7 ) −( 5) ( 7 ) −( 5) 2 2 2 ( 7− 5 ) 2 + ( 7+ 5 ) 2 2 = 7 − 2 35 + 5 7 + 2 35 + 5 + = 12.5 ) −4 2. 226 . a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 2 ⎛ ⎛ 3 ⎞ 4 ⎛ 1 3 8 ⎞ ⎞ ⎛ 5 16 ⎞ =⎜⎜ ⎟ − − ⎜ − ⋅ ⎟⎟ :⎜ − = ⎜ ⎝ 2 ⎠ 5 ⎝ 2 2 3 ⎠ ⎟ ⎝ 40 40 ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛9 4 ⎛1 ⎞ ⎞ ⎛ 11 ⎞ ⎛ 45 16 10 80 ⎞ ⎛ 40 ⎞ = ⎜ − − ⎜ − 4⎟⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜ − − + ⎟⋅⎜ − ⎟ = ⎠ ⎠ ⎝ 40 ⎠ ⎝ 20 20 20 20 ⎠ ⎝ 11 ⎠ ⎝4 5 ⎝2 99 ⎛ 40 ⎞ = ⋅ ⎜ − ⎟ = −18 .6) = 42 .3.7. b) Jedna~ina ima smisla za x − 3 ≥ 0 i 9 − x ≥ 0 . 4 1 ⎛ 1⎞ + log 2 = ⎜ − ⎟ + log 2 2−1 = 2 ⎝ 2⎠ −4 2x + 5 2 − 5x x + 1 − = ⇔ 14(2 x + 5) − 6(2 − 5 x ) = 7( x + 1) 3 7 6 ⇔ 28x + 70 − 12 + 30 x = 7 x + 7 ⇔ 51x + 51 = 0 ⇔ x = −1 . ( re{ewa) ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ 1. god. za 3 ≤ x ≤ 9 . 2 2 v) ( −0 . x −3 + x = 9 ⇔ x −3 = 9− x ∧ x ≥ 3∧ x ≤ 9 ⇔ x − 3 = 81 − 18 x + x 2 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x 2 − 19 x + 84 = 0 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ ( x = 12 ∨ x = 7 ) ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x =7. dobijamo da je = ( −2 ) − log 2 2 = 24 − 1 = 16 − 1 = 15 . tj.

∞ ⎟ 2⎠ ⎝2 ⎠ ⎝ ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ∧ x ∈ (− ∞. za x = π 2 1 dobili bismo da je sin = . ∞ ) -3 -2 -1 0 1 2 3 ⇔ x ∈ [− 3. 3 ⇔ x − 4 ≤ 2 x −1∧ x2 − 4 > 0 ∧ 2 x −1 > 0 2 1⎞ ⎛1 ⎞ 2 ⎛ ⇔ x − 2 x − 3 ≤ 0 ∧ x ∈ (− ∞.−2 ) ∪ (2. s ∈ Z ⎟ 3 2 ⎠ ⎝ 2π ⇔ x = kπ .l ∈ Z . Napomena: 1) x 2 2 = x2. 2 3 4. x ∈ R . k ∈ Z ∨ x = . Dakle. ∞ ) ∧ x ∈ ⎜ − ∞. k ∈ Z ∨ ⎜ x = + lπ . l ∈ Z ∧ x ≠ + sπ .− ⎟ ∪ ⎜ .3] ∧ x ∈ (− ∞.3. 3 Za cos x = 0 data jedna~ina bila bi nemogu}a.−2) ∪ (2. 2) x − 2 x − 3 ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t 2 − 2t − 3 ≤ 0 227 . Na primer. cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + 2 sin 2 x + 2 3 sin x cos x − sin 2 x + cos 2 x = 0 ⇔ 2 sin x sin x + 3 cos x = 0 ( ) ( ) ⇔ sin x = 0 ∨ sin x + 3 cos x = 0 ⇔ sin x = 0 ∨ tgx = − 3 ∧ cos x ≠ 0 ( ) π 2π ⎛ ⎞ ⇔ x = kπ . Logaritamska funkcija sa osnovom π log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) ⇔ 3 3 ( ) 1 je opadaju}a. {to je neta~no.−2) ∪ (2.−2) ∪ (2.3] . ∞ ) ⇔ x ∈ [− 3.

−2 − x ) 228 . Sl. ta~ke Iz uslova k l ⋅ k s = −1 i k l = II na~in: (Vidi sliku 125. 123) -1 0 3 t ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ⇔ x ≥ −1 ∧ x ≤ 3 ⇔ x ∈ (− ∞. y P = −2 − x .) Proizvoqna ta~ka P na pravoj Sredi{te du`i AB je ta~ka S (2. y = 4 . Simetrala s sadr`i ta~ku S i normalna je na pravoj l koja je odre|ena ta~kama A i B .) Tra`ena ta~ka M je presek simetrale s du`i AB i date prave p . ta~ka P ima koordinate: x = −6 . 124 Sl.3] . Dakle.2 ) ~ije koordinate dobijamo kao poluzbirove odgovaraju}ih koordinata krajwih ta~aka du`i A i B . 6 − (− 2 ) 1 dobijamo da je k s = − . 3 −1 4 1 jedna~ina prave s je y − 2 = − ( x − 2 ) .3] f (t ) (sl.⇔ x = t ∧ ( t + 1)( t − 3) ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t ∈ [− 1.3] ⇔ x ∈ [− 3. 125 P( x. y = 4 . B ) dobijamo da je: odakle sledi da je (x − 1)2 + (− 2 − x + 2)2 p M = (x − 3)2 + (− 2 − x − 6)2 p x = −6 . I na~in: (Vidi sliku 124. ∞ ) ∧ x ∈ [− 3. Dakle. odnosno x + 4 y − 10 = 0 . 123 5. Iz uslova p ima koordinate x P = x i d (P. y x 0 l A S B x −2− x Sl. A) = d (P. 4 x + 4 y − 10 = 0⎫ Re{avawem sistema jedna~ina ⎬ dobijamo koordinate x + y + 2 = 0⎭ M : x = −6.

Tada iz sli~nosti trouglova ADB i ABC sledi da je AB : AD = AC : AB . Kako je BC = BD + DC i AB = AD + BD 2 . 2 Kako je r x A x r h r r r y C y D E Sl. to je BC = 32cm i AB = 24 cm.6 cm i neka je r polupre~nik upisanog kruga datog trougla. AB = AD ⋅ AC = 24cm i BC = DC ⋅ AC = 32cm . PΔ = 384cm ili PΔ = r ⋅ s . AD = 14. odnosno P = 64π cm 2 . prema oznakama sa slike ( AE = x. a iz sli~nosti trouglova BCD i ABC sledi da je BC : DC = AC : BC . 126 AB ⋅ BC 2 2 tj. EC = y ) bi}e: x + r = 24 ⎫ x + r = 24 ⎫ ⎪ ⎪ y + r = 32 ⎬ ⇒ x + y + 2r = 56⎬ ⇒ r = 8cm ⎪ x + y = 40⎪ x + y = 40 ⎭ ⎭ 229 . III na~in: Kada se odrede stranice AB i BC . 126) na hipotenuzu AC. Iz toga proisti~e da je r = 8cm . odakle dobijamo da je odnosno BD 2 = AD ⋅ DC .6. 2 2 2 2 2 BD = AD + DC = 19. II na~in: Iz sli~nosti trouglova ABD i BCD sledi da je BD : AD = DC : BD . Neka je D podno`je visine iz temena B (sl.4 cm i DC = 25. AB + BC + AC to je s = = 48cm . 2cm. a Povr{inu trougla mo`emo izra~unati na dva na~ina: PΔ = povr{ina kruga je P = r 2π . B AC = AD + DC = 40cm . odnosno BC 2 = DC ⋅ AC . odnosno AB 2 = AD ⋅ AC .

r= R 6 3 230 . ⎛H ⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = R −r ⎝ 2⎠ H = R 2 − r 2 (jer je H > 0 ) 2 H = 2 R2 − r2 Zapremina vaqka je funkcija od r.7. 127) . ⎡ ⎡ −2 r ⎤ r3 2 2 ′ ( r ) = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 + r 2 V ⎥ = 2π ⎢ 2r R − r − ⎢ ⎢ 2 R2 − r ⎥ R2 − r 2 ⎣ ⎦ ⎣ 2r ⎤ ⎥= ⎥ ⎦ R2 − r 2 R 6 V ′ ( r ) = 0 za r = . 3 = 2π ⋅ ( R2 − r 2 ) −r 2 3 = 2π ⋅ 2rR 2 − 3r 3 R2 − r 2 ⋅ ⎛ 4 R 2 rπ − 6r 3π V ′′ ( r ) = ⎜ ⎜ R2 − r 2 ⎝ = ( 4R π − 18r π ) 2 2 ⎞′ ⎟ = ⎟ ⎠ R 2 − r 2 − 4 R 2 rπ − 6r 3π ⋅ ( ) −2 r 2 R2 − r 2 ⋅ vaqak }e imati R2 − r 2 ⎛R 6⎞ Budu}i da je V ′′ ⎜ ⎜ 3 ⎟ < 0 . a H visina vaqka upisanog u sferu polupre~nika R ( R je konstanta). za ⎟ ⎝ ⎠ maksimalnu zapreminu. 2 r H H 2 R Sl. tj. Primenom Pitagorine teoreme izrazimo H u funkciji od r (sl. 127 V = V (r ) = B ⋅ H = r 2π ⋅ 2 R 2 − r 2 . Neka je r polupre~nik osnove vaqka.

1) . Sl. u = 9⎭ y k>0 Dakle. y = 2⎭ 1 2 2 2 = 2⎪ 2 =2 ⎪ ⎭ ⎭ 10. . a) Jedna~inu y = kx + k + 1.Tada }e biti: u−v = 7 2 2 ⎫ u−v = 7 ⎫ u − v = 7 ⎫ u − v = 7⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ u + v = 11⎭ 2u = 18 ⎭ u − v = 77⎭ (u − v )(u + v ) = 77⎭ ⇒ v = 2⎫ ⎬.. d = −3⎭ Tra`eni opadaju}i niz je: 7.1..−2. Neka je a1 prvi ~lan i d < 0 razlika opadaju}eg aritmeti~kog niza.8.4.−5. 128). k ∈ R napi{imo u obliku M -1 1 0 k=0 x k<0 y − 1 = k ( x + 1). k ∈ R Sve prave ovog skupa prolaze kroz ta~ku M (−1. Tada va`i: 2a1 + 5d = −1 a 2 + a5 = −1⎫ ⎫ a1 + d + a1 + 4d = −1⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 (a1 + 3d )(a1 + 5d ) = 16⎭ a 4 ⋅ a 6 = 16 ⎭ a1 + 8a1 d + 15d 2 = 16⎭ ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 − 1 − 5d ⎛ − 1 − 5d ⎞ 2 d + 15d = 16⎪ ⎟ +8 ⎜ ⎪ 2 ⎝ 2 ⎠ ⎭ a1 = 7 ⎫ ⇒ ⎬. ali nije iz zadatog skupa(sl. 3x = 9 ⎫ 3 x = 32 ⎫ x = 2⎫ ⎪ ⎪ y ⎬⇒ y ⎬⇒ ⎬. Uvedimo smene: 3 x = u i 2 2 = v . Prava x = −1 je jedina prava date ravni koja prolazi kroz ta~ku M . a1 = y − 1 − 5d 2 − 1 − 5d ⎫ ⎪ 2 ⎬⇒ 2 5d − 6d − 63 = 0⎪ ⎭ a1 = 9. 128 231 ..

x ≥ 0 =⎨ x ⎩ 2 . x< 0 prikazan je na slici 129. Sl. Grafik funkcije prikazan je na slici 130. 130 Funkcija y = e ln( x 2 − 2 x ) y=e ln x 2 − 2 x ( ) = x2 − 2 x = x ( x − 2) . x ( x − 2) > 0 definisana je za x 2 − 2 x > 0 i va`i: . 232 . 129 v) y 0 2 x Sl.b) 2−x y 2x Grafik funkcije 2 1 -2 -1 0 1 2 x y=2 − x ⎧2 − x .

2 ( ) 5. a zbir wihovih kvadrata 275 . a) Izra~unati 5% broja A . 7. Odrediti jedna~ine tangenti krive 2 x 2 + y 2 = 6 konstruisanih iz ta~ke A( 4. 8. − (256 ) ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ 3 3 3 3 a −b a +b b) Uprostiti . Re{iti sistem jedna~ina (x 2 + y 2 y−x = 1 2 10. Na}i rastu}i aritmeti~ki niz u kome je zbir prva tri ~lana 27. 2 9 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ ( ) ) ( ) 233 . grupa 2001. log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: 4.−1) . 9. 3. 25 −4 ⎛ 7 ⎞2 + ⎜2 ⎟ ⎝ 9⎠ 1 2.1. − ab ab a+b− a −b+ a+b a −b ⎛1⎞ A= ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 0 . b) (x 2 + y 2 − 4 ) y − x < 0 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 64π cm 2 i 4π cm 2 . Izra~unati povr{inu trapeza ako su du`ine wegovih osnovica 44cm i 16cm a krakova 25cm i 17cm . a) (x 2 − y )( x − y + 1) ≥ 0 . −1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ . Re{iti nejedna~inu cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 . Re{iti jedna~ine: a) 5x − 3 7 x − 4 x − 1 .ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: v) ( x − 4 )( y − 1)( y − ln x ) > 0 . god. − = 2 3 4 b) 2 x 4 −3 x 2 − 4 = 1 ( x ∈ R) . ⎫ ⎪ ⎬. U xOy . a povr{ina omota~a 100π cm 2 . 6. ako je 4.

65 .3.4) = 12 .4. 234 . grupa 2001. a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. 100 100 100 b) a 3 − b3 a 3 + b3 − = ab ab a+b− a−b+ a+b a −b ( a − b ) ( a 2 + ab + b2 ) ( a + b ) ( a 2 − ab + b2 ) = − = 2 2 ( a + b ) − ab ( a − b ) + ab a+b a−b + ab + b 2 2 (a = 2 − b2 ) (a 2 2 a + ab + b ) − (a 2 − b2 ) (a 2 2 − ab + b 2 2 a − ab + b )= 2. dobijamo da je = a 2 − b2 − a 2 + b2 = 0 pod uslovom da je a ≠ ±b . god. Tada je : −4 ⎛1⎞ A=⎜ ⎟ ⎝2⎠ 4 − (256 ) 1 2 4 1 4 ⎛ 25 ⎞ 2 +⎜ ⎟ ⎝ 9 ⎠ 2⋅ 1 2 1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ −1 −1 = = 2 − 16 ( ) ⎛5⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ −1 ⎛1 2 3⎞ :⎜ + ⋅ ⎟ = ⎝5 3 5⎠ 5 ⎛3⎞ 5 5 = 16 − 4 + : ⎜ ⎟ = 12 + : = 12 + 1 = 13 3 ⎝5⎠ 3 3 5 65 5 A ⋅ 5% = A = 13 = = 0. a) Ozna~imo dati broj sa A . (re{ewa) 1. 5x − 3 7 x − 4 x − 1 ⇔ 6(5 x − 3) − 4(7 x − 4 ) = 3( x − 1) − = 2 3 4 ⇔ 30 x − 18 − 28x + 16 = 3x − 3 ⇔ −x + 1 = 0 ⇔ x = 1.

s ∈ Z .) 4. l∈Z . x < 0 3 1 3 3 -3 -1 235 . k∈Z ∨ x = . l ∈ Z za 3 l = 3s. ⇔ 2 cos 4 x cos 2 x − 2 cos 2 4 x = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( cos 2 x − cos 4 x ) = 0 ⎧ x 2 − 4 x + 3. k . cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 ⇔ cos 2 x + cos 6 x − (1 + cos 8 x ) = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( 2 sin 3x sin x ) = 0 ⇔ cos 4 x = 0 ∨ sin 3 x = 0 ∨ sin x = 0 π ⇔ 4 x = + kπ ∨ 3 x = lπ ∨ x = sπ . 8 4 3 lπ (Re{ewa oblika x = sπ . s ∈ Z 2 π kπ lπ ⇔x= + . s ∈ Z ukqu~ena su u skup x = . x ≥ 0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 f (x ) = x − 4 x + 3 = ⎨ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 ⎩ x + 4 x + 3. l . 4 2 3.x b) 2 4 −3 x 2 − 4 = 1 ⇔ 2 x −3 x − 4 = 2 0 ⇔ x 4 − 3x 2 − 4 = 0 ⇔ t 2 − 3t − 4 = 0 ∧ t = x 2 ⎛ 3 + 9 + 16 3 − 9 + 16 ⎞ ⎟ ∧ t = x2 ⇔ ⎜t = ∨t = ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⇔ (t = 4 ∨ t = −1) ∧ t = x (jer je x ∈ R ) ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 .

∞ )) ∨ ( x < 0 ∧ x ∈ (− ∞.−3) ∪ (− 1.−3) ∪ (− 1. ∞ )) ⇔ x ∈ [0. ∞ ) = D ⎛1⎞ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 ⇔ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ log 1 ⎜ ⎟ ∧ x ∈ D 2 2 ⎝2⎠ 2 x 2 − 4 x + 3 > 0 ⇔ x ≥ 0 ∧ x 2 − 4x + 3 > 0 ∨ x < 0 ∧ x 2 + 4x + 3 > 0 [( ) ( )] ( ) ( ) −3 (osnova logaritma mawa od 1) ⎛1⎞ ⇔ x −4x +3≤ ⎜ ⎟ ∧ x∈D ⎝2⎠ ⇔ x 2 − 4x + 3 ≤ 8 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x + 3 ≤ 8 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 2 −3 (( ) ( )) ⇔ x 2 − 4x − 5 ≤ 0 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x − 5 ≤ 0 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 0 5 -5 1 (( ) ( )) 0 -1 ⇔ ( x ∈ [− 1. pa je − 1 = 4k + n .1) ∪ (3. ⇔ ( x ≥ 0 ∧ x ∈ (− ∞.1) ∪ (3. ∞ ) ∨ x ∈ (− ∞.−3) ∪ (− 1.+1] ∧ x ∈ D ∧ x < 0) ⇔ x ∈ [0. 2 2 Kanonski oblik jedna~ine elipse 2 x 2 + y 2 = 6 2 2 je x y x y + = 1 .0) ⇔ x ∈ (− ∞.5] .−1) pripada pravoj y = kx + n . ∞ ) Neka je (− ∞.−3) ∪ (− 1.2 Data nejedna~ina ima smisla ako je x − 4 x + 3 > 0 . Re{avawem sistema 3k 2 + 6 = n 2 ⎫ ⎬ − 1 − 4k = n ⎭ 236 .0) ⇔ x ∈ [− 5. Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je 3 6 a b 2 2 2 2 2 2 a k + b = n .1) ∪ (3.−3) ∪ (− 1.5] ∧ x ∈ D ∧ x ≥ 0) ∨ ( x ∈ [− 5. pa je 3k + 6 = n .1) ∪ (3.−3) ∪ (− 1. 5.5] ∨ x ∈ [− 5.1) ∪ (3.1) ∪ (3. Ta~ka A(4.

AD = 17cm. Neka je AB = 44cm. n1 ) = ⎛ 5 . Poluobim trougla AED je 35cm .− 33 ⎞ ⎜ ⎟ tra`enih tangenti su: i (k 2 . kako je M = 100π . 6. 132). pa.dobijamo da je (k1 . Neka je r polupre~nik gorwe baze B2 . a iz B2 = r 2π i B2 = 4π dobijamo da je r = 2cm . Povr{ina omota~a zarubqene kupe izra~unava se po formuli M = π s ( r + R ) . Tada iz B1 = R 2π i B1 = 64π dobijamo da je R = 8cm . wegovu povr{inu nalazimo primenom Heronovog obrasca. Povr{ina trapeza je PABCD = a+b 44 + 16 ⋅h = ⋅ 15 = 450cm 2 . 131 7. Kako su poznate sve tri stranice trougla AED . Jedna~ine ⎝ 13 13 ⎠ t1 : −5 x + 13 y + 33 = 0 i t 2 : x + y − 3 = 0 . iz ~ega sledi da je 2 D h C DF = h = 15cm . 2 2 A F E B Sl. F podno`je visine h iz temena D i E ta~ka osnovice AB takva da je DE || CB (sl. S druge strane je PAED = AE ⋅ DF .131). n2 ) = (− 1. Visinu zarubqene kupe izra~unavamo primenom Pitago- rine teoreme. DC = 16cm. pa je PAED = 35 ⋅ (35 − 17 ) ⋅ (35 − 25) ⋅ (35 − 28) = 35 ⋅ 18 ⋅ 10 ⋅ 7 = 210cm 2 . odnosno H = 8cm . Sada mo`emo izra~unati zapreminu zarubqene kupe: 237 . Tada je DE = 25cm i AE = 28cm .3) . a R polupre~nik dowe baze B1 zarubqene kupe (sl. odavde dobijamo da je s = 10 cm . Prema podacima sa slike imamo da je 2 H 2 = s 2 − (R − r ) . CB = 25cm .

Neka je d > 0 (jer je niz rastu}i) i a1 = a − d .. 3 ( ) H ( ) Sl. 132 8.13.9. (x 9 2 +y ( 2 y− x = 1 ⎫ ⎪ ⎬⇔ 2 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ 2 ) ) ⇔ x2 + y = 2x 9 ⋅ 2x 2 2 −y −y −y = 2x 2 ⎫ x2 + y = 2x −y ⎫ ⎪ ⎪ ⇔ ⎬⇔ ⎬ 2 2 32 = 3 x − y ⎪ ⋅ 3x − y ⎪ ⎭ ⎭ 2 ⇔ x2 + y = 2x x2 − y = 2 2−y ⎫ x 2 + y = 4⎫ 2x 2 = 6⎫ x 2 = 3⎫ ⎪ ⇔ 2 ⇔ 2 ⇔ ⎬ ⎬ ⎬ ⎬. 9. Prvih nekoliko ~lanova niza glasi: 5.1 . x − y = 2⎭ x − y = 2⎭ y =1 ⎭ ⎪ ⎭ Re{ewa sistema su ure|eni parovi 10. Tada: a − d + a + a + d = 27 ⎫ a1 + a 2 + a3 = 27 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 2 2 a1 + a 2 + a3 = 275⎭ (a − d )2 + a 2 + (a + d )2 = 275⎭ 3a = 27 ⎫ a=9 ⎫ a=9 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 ⎬. ) ) ( .21.r H R s R-r V = V= H B1 + B1 B2 + B2 ..1) i (− ) 3 . tj. a) (x ⇔ (x 2 2 ⇔ y ≤ x2 ∧ y ≤ x + 1 ∨ y ≥ x2 ∧ y ≥ x + 1 238 ( − y )( x − y + 1) ≥ 0 − y ≥ 0 ∧ x − y + 1 ≥ 0 ) ∨ (x 2 − y ≤ 0 ∧ x − y + 1 ≤ 0 ) ( 3. a 2 = a i a 3 = a + d . bi}e a = 9 i d = 4 . 2 2 d = 16⎭ 3a + 2d = 275⎭ 3 ⋅ 81 + 2d = 275⎭ 2 Kako je d > 0 . 3 8 64π + 64π ⋅ 4π + 4π = 224 π cm3 .17..

137 y ≥ x2 ∧ y ≥ x +1 Sl. 133 Na slici 133 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≤ x 2 . 135 -1 0 1 x Sl. Na slici 137 je prikazan nadgraf grafa funkcije y = x + 1 .y y y 1 -1 0 2 1 1 x -1 0 1 x 1 y≤x y ≤ x +1 Sl. Na slici 134 je prikazan podgraf grafa funkcije y = x + 1 . 138 Na slici 136 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≥ x 2 . Ovaj skup se naziva nadgraf grafa (ili grafika) funkcije y = x 2 . a na slici 135 je prikazan presek ova dva skupa. 136 y ≥ x +1 Sl. je prikazano na slici 139. y y y 1 -1 0 1 x -1 1 0 1 x -1 1 0 1 x y ≥ x2 Sl.Ovaj skup se naziva podgraf grafa (ili grafika ) funkcije y = x 2 . 239 . a na slici 138 je prikazan presek ova dva skupa. unija skupova prikazanih na slikama 135 i 138. 134 y ≤ x2 ∧ y ≤ x +1 Sl. Kona~no re{ewe.

unija skupova prikazanih na slikama 142 i 145. 140 y> x Sl. 139 (x ⇔ (x 2 + y 2 − 4 )( y − x ) < 0 2 + y 2 − 4 < 0 ∧ y − x > 0 ) ∨ (x 2 + y 2 − 4 > 0 ∧ y − x < 0 ) ⇔ (x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x ) Na slici 142 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 140 i 141.y 1 -1 0 1 x (y ≤ x b) 2 ∧ y ≤ x + 1) ∨ ( y ≥ x 2 ∧ y ≥ x + 1) Sl. Kona~no re{ewe. a na slici 145 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 143 i 144. 142 240 . prikazan je na slici 146. y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 < 22 Sl. 141 x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x Sl.

146 ) Granice osen~ene oblasti ozna~ene su isprekidanom linijom i ne pripadaju tra`enoj oblasti. jer relacija kojom je opisan tra`eni skup sadr`i znak stroge nejednakosti. 144 y x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x Sl. v) Funkcija y = ln x je definisana za x > 0 .y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 > 22 Sl. 143 y< x Sl. 145 0 2 x (x 2 + y 2 < 2 2 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 2 2 ∧ y < x Sl. ⇔ ⎡( ( x − 4 ) ⎣ ( x − 4 ) ( y − 1) ( y − ln x ) > 0 ⇔ ⇔ ⎡( ( x > 4 ∧ y > 1) ∨ ( x < 4 ∧ y < 1) ) ∧ y > ln x ⎤ ∨ ⎣ ⎦ ∨ ⎡( ( x < 4 ∧ y > 1) ∨ ( x > 4 ∧ y < 1) ) ∧ y < ln x ⎤ ⎣ ⎦ { ( y − 1) > 0 ∧ y − ln x > 0 ) ∨ ( ( x − 4 ) ( y − 1) < 0 ∧ y − ln x < 0 ) ⎤ ⎦ } 241 .

y 1 0 1 e 4 x Sl. Kona~no re{ewe. 150 y < ln x Sl. prikazan je na slici 153. unija skupova prikazanih na slikama 149 i 152. 149 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x > 4 ∧ y < 1) ∨ (x < 4 ∧ y > 1) Sl. 15 2 Na slici 149 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 147 i 148. 148 y Sl. 151 Sl. a na slici 152 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 150 i 151.y y y 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x < 4 ∧ y < 1) ∨ (x > 4 ∧ y > 1) Sl. 153 242 . 147 y y y > ln x Sl.

a polupre~nici baza su r = 3 cm i R = 6 cm . 10. 3 9. sin x ⎛1⎞ 4. a) Koliko ih ukupno ima? b) Koliko wih u zapisu ima samo jednu cifru 1? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 243 . 3 3⎠ ⎝ 2 600 . Re{iti jedna~ine: a) ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ −2 4 5⎞ ⎛ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ . 6. Odrediti polupre~nike opisanog i upisanog kruga tog trougla. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 + 3 x 2 − 4 = k . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = 1 . Razmatramo ~etvorocifrene brojeve u dekadnom zapisu. god. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. 7. grupa 2001. 2 − 3x 1 − 3x x + 2 . − = 8 7 4 b) x 2 − x ( ) 2 + 12 + 8 x = 8 x 2 . 8. ako je 4 − 1 ⎛ ⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ 3 1 A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : i B= ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎝ ⎠ b) Uporediti brojeve (i ) 49100 i 2. Odrediti jedna~inu tetive parabole y 2 = 20 x koja prolazi kroz ta~ku A(2. 1. 5. Stranice trougla ABC su AB = 28 .5. 3.5) i podeqena je tom ta~kom na dva jednaka dela. Re{iti jedna~inu 2 3 log 4 x − log 4 x + log 4 x − = 1 . (ii ) 8 33 i 4 50 . a) Izra~unati 3 od razlike kvadrata brojeva A i B . BC = 25 i AC = 17 . Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 .

4 ) .5. 3. a) Kako je − 1 3 − 1 3 ⎛⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ ⎜⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎠ −2 2 ⎞ 1 ⎛⎛ 7 3 ⎞ ⎜⎜ + ⎟ ⋅ 2⎟ = : ⎟ 10 ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⋅ 10 = 8 − 1 3 ⋅ 10 = 1 ⋅ 10 = 5 i 2 4 5⎞ ⎛1⎞ ⎛ ⎛1 4 3⎞ ⎛1 4⎞ B = ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ = 4 − ⎜ + ⋅ ⎟ = 4 − ⎜ + ⎟ = 3 . b) x 2 − x + 12 + 8 x = 8 x 2 ⇔ x 2 − x − 8 x 2 − x + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ t 2 − 8t + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ (t = 6 ∨ t = 2) ⇔ x2 − x = 6 ∨ x2 − x = 2 ⇔ x2 − x − 6 = 0 ∨ x2 − x − 2 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = −2 ∨ x = 2 ∨ x = −1 . 1 ⇒ sin 2 x + sin x cos x = 1 sin x + cos x = sin x ⇒ sin 2 x + sin x cos x = sin 2 x + cos 2 x ⇒ ( sin x − cos x ) cos x = 0 ( ) 2 ( ) 2 ( ) ⎛π ⎞ ⇒ sin x − sin ⎜ − x ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 ⎝2 ⎠ 244 . dobijamo da je 2 − 3x 1 − 3x x + 2 ⇔ 7(2 − 3x ) − 8(1 − 3x ) = 14( x + 2) − = 8 7 4 ⇔ −11x − 22 = 0 ⇔ x = −2 . to je 3 3⎠ ⎝2⎠ ⎝ ⎝5 3 5⎠ ⎝5 5⎠ 3 2 (A − B 2 ) = 3 (5 2 − 32 ) = 3 (25 − 9) = 3 ⋅16 = 12 .7. odnosno za x ≠ kπ . grupa 2001. 2. Jedna~ina ima smisla za sin x ≠ 0 . god.(re{ewa) 1. 4 4 4 4 b) (i ) 49100 = 7 2 (ii ) 833 ( ) < (8 ) = (2 ) = 2 < 2 100 3 33 99 2 100 = 8 200 = 2 3 = 2 2⋅50 100 ( ) =2 = (2 ) = 4 200 2 50 600 50 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (8. .odnosno sa 56 . k ∈ Z .

sledi da je y 2⋅(2 x −3 ) 0 < a <1 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 ⎛1⎞ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ ⎝2⎠ ⇔ x + 3 ≥ 4x − 6 x +3 1 0 ax x Sl. 154 ⇔ ( x + 3 ≥ 4 x − 6 ∧ x ≥ −3) ∨ (− ( x + 3) ≥ 4 x − 6 ∧ x < −3) ⇔ (− 3x ≥ −9 ∧ x ≥ −3) ∨ (− 5 x ≥ −3 ∧ x < −3) 3 ⎛ ⎞ ⇔ ( x ≤ 3 ∧ x ≥ −3) ∨ ⎜ x ≤ ∧ x < −3 ⎟ 5 ⎝ ⎠ -3 0 3 –3 0 35 ⇔ x ∈ [− 3. ~ija je jedna~ina y 2 = 20 x .5 ) . 5.Uzimaju}i u obzir da je x + 3 = ⎨ i da je osnova ⎩− ( x + 3). 155). y1 ) i N ( x 2 .3] ∨ x ∈ (− ∞. x ≥ −3 4.3] . Neka su M ( x1 .1) . pa je funkcija π 2 + lπ . y 2 ) prese~ne ta~ke prave l ~ija je jedna~ina y=kx+n. k ∈ Z ∨ x = + kπ . pa je mo kvadratnu jedna~inu y 2 − y1 + y 2 = 5 (sl. i parabole p. dobija- 245 . k ∈ Z ∨ x = π + lπ . 154).⇒ 2 cos ⇒ x− ⇒x= π π π 4 π⎞ ⎛ sin ⎜ x − ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 4 4⎠ ⎝ = kπ .−3) ⇔ x ∈ (− ∞. Prema Vietovim fory+ k k jedna~ine prave i tu vrednost uvrstimo u jedna~inu parabole. l ∈ Z . 2 ⎧ x + 3. Ako izrazimo x iz 2 20 20n = 0 . l ∈ Z 4 opadaju}a(sl. Sredi{te du`i MN je ta~ka A ( 2 . x < −3 eksponencijalne funkcije iz intervala (0.

tj. a iz PΔ = da je R = 85 ⋅ 6 7. odnosno r = 6.5) pripada pravoj y=2x+n. Kako ta~ka A(2. Jedna~ina tra`ene prave je y=2x+1. za re{ewa y1 i y 2 ove jedna~ine va`i y1 + y 2 = 20 . k 20 = 10 . Dakle. Dakle. pa iz PΔ = rs abc sledi 4R (sl. Povr{inu trougla 2 mo`emo na}i pomo}u Heronovog obrasca P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . s= Dakle. PΔ = 35 ⋅ ( 35 − 17 ) ⋅ ( 35 − 25) ⋅ ( 35 − 28 ) = 210 . bi}e k 2 ⋅ 2 + n = 5 . l y N A M 0 x A c b r C a R B p Sl.Prema uslovu zadatka je M = B1 + B2 . Poluobim trougla je a+b+c = 35 . 156) sledi da je 210 = 35r. tj. k=2. 156 6. iz ~ega dobijamo da ( ) ( ) 246 . n=1.mulama. 155 Sl. π r 2 + R 2 = π s ( r + R ) . odnosno M = π r 2 + R 2 . Povr{inu omota~a zarubqene kupe dobijamo prema obrascu M = π s ( r + R ) .

Leva strana jedna~ine je zbir beskona~no mnogo ~lanova geometrijskog niza za koji je a1 = log 4 x i q1 = − log 4 x . 247 . Zapremina zarubqene kupe je r V = H B1 + B1 B2 + B2 .je s = 5cm . odnosno 3 ( ) H R H s R-r V = 4 9π + 9π ⋅ 36π + 36π = 84π cm 3 . 2) f (1) = 0 ⇒ ( x − 1) f ( x ) . 3 2 y 1 9. 157 8. 2 -4 Sl. Analizirajmo ovu funkciju i skicirajmo wen grafik. Za − log 4 x < 1 zbir svih ~lanova niza postoji i S∞ = Prema uslovu zadatka va`i: log 4 x 1 + log 4 x ⋅ log 4 x 1 + log 4 x = 1 1 ⇒ log 4 x = ⇒ x = 4 2 ⇒ x = 2 ∨ x = −2 . 158 f ( x ) = 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −2 . pri ~emu je x ≠ 0. Neka je f ( x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 . 157) nalazimo s 2 − (R − r ) = 4cm . 3 ( ) Sl. Primenom visinu : H = 2 Pitagorine teoreme (sl. 1) D f = R . -2 f (x ) = x3 + 3x 2 − 4 0 1 x f ( x ) = ( x − 1)( x + 2 ) .

ako je k ∈ (− 4. ∞ ) . 3) tri re{ewa.−2 ) ∪ (0. 2) dva re{ewa. a apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine f ( x ) = k .0) . Grafik funkcije f je prikazan na slici 158. x x3 ⎠ ⎛ 3 4⎞ lim x3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜1 + − 3 ⎟ = −∞ . Grafik funkcije g je prava paralelna sa Ox -osom. Neka je g ( x ) = k . Prvi izvod funkcije f pozitivan je za x ∈ (− ∞. 159).−4}. ako je k ∈ (− ∞. ako je k ∈ {0. a opadaju}a u intervalu (− 2.−4 ) ∪ (0. Prema tome.3) lim x 3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜ 1 + x →∞ x →∞ ( ) ⎛ ⎝ 3 4⎞ − ⎟=∞ . 5) f ′′( x ) = 6 x + 6 f ′′ ( 0 ) = 6 ⇒ f min ( 0 ) = −4 . x →−∞ x →−∞ ⎝ x x ⎠ ( ) 4) f ′( x ) = 3 x 2 + 6 x = 3 x( x + 2 ) . y f (x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 -2 0 1 x g (x ) = k -4 Sl. f ′( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = −2 .0) . 159 248 . jedna~ina f ( x ) = k ima: 1) jedno re{ewe. f ′′ ( −2 ) = −6 ⇒ f max ( −2 ) = 0 . a negativan za x ∈ (− 2. k ∈ R . ∞ ) .0 ) .−2) i (0. k ∈ R (sl. ∞ ) . pa je funkcija f rastu}a u intervalima (− ∞.

a ostale tri cifre mogu biti iz skupa {2. 249 .6. ima v) Neka je abcd ~etvorocifren broj sa dekadnim ciframa a.8.8. Dakle.8.2.7.4.2.4.3.6.3.5.4.7.8.5. Za svaku od te ~etiri mogu}nosti cifra a mo`e uzeti vrednosti iz skupa {1. Dakle.3. ako se broj abcd zavr{ava sa 00.4.4. 50 ili 25.2. abcd = a ⋅1000 + b ⋅100 + c ⋅10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 100 + c ⋅ 10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 4 ⋅ 25 + c ⋅ 10 + d Broj abcd bi}e deqiv sa 25 ako je c ⋅10 + d jedan od brojeva 100. razli~itih ~etvorocifrenih brojeva ima 9 ⋅ 10 ⋅ 10 ⋅ 10 = 9000 . b) Cifra 1 mo`e biti samo na jednom od ~etiri dekadna mesta. 75. desetica ili jedinica bilo koju cifru iz skupa {0.7.2.1. ~etvorocifrenih brojeva koji su deqivi sa 25 ima 4 ⋅ 9 ⋅ 10 = 360 .3.4.5. a) ^etvorocifreni brojevi na mestu hiqada mogu imati bilo koju 1 cifru iz skupa { .10.8.3. tj.c i d.6. Dakle. a na mestu stotina.7.5. pri ~emu a nije 0.5.2. 25.3.7.9}.9}.1.6.9} ili iz skupa {0.5.6. ~etvorocifrenih brojeva koji u dekadnom imaju samo jednu 1 zapisu cifru 1 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 1 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 1 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 1 = 2673 .7.8.6. 50 ili 75.9} a cifra b iz skupa {0.9}.9} .b.

.

Tre}i deo ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) .

.

Odrediti dva sredwa ~lana progresije.79 : 0. Aritmeti~ka progresija ima 20 ~lanova. a bo~ne ivice zaklapaju sa ve}om osnovom ugao α.75 ⋅ 1 ⎟ : 3 8 ⎠ 12 1. a na neparnim mestima 220.75 : − 1. Suma ~lanova na parnim mestima je 250. Izra~unati zapreminu te zarubqene piramide. ( ) ( log x = log10 x ) 5. Re{iti sistem jedna~ina: log x 2 + y 2 = 1 + log 13 log ( x + y ) = log ( x − y ) + 3 log 2. (a > b). god. grupa 1997. Re{iti jedna~inu 3. 9.0325 ⎟ : 400 ⎝ 80 ⎠ 2. 6. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 10.7 + 0. x →1 x 3 − x 2 − x + 1 b) lim sin 5 x ⋅ x →0 sin 3 x 253 . Dokazati jednakost 2 x + 14 − x − 7 = x + 5 . sin 160° = 2. Ne koriste}i se izvodima. sin 100° cos 4 40° − sin 4 40° ( ) 4. 2 1⎞ 7 ⎛ ⎜1. Izra~unati povr{inu paralelograma ako su mu stranice 15cm i 34cm i jedna dijagonala 35cm. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 8. 7. Izra~unati: ⎝ : (6. ⎛ 17 ⎞ ⎜ − 0.3) . Odrediti ta~ku parabole y 2 = 4 x koja je najbli`a pravoj x − y +3 = 0. Osnovne ivice pravilne trostrane zarubqene piramide su a i b.1. izra~unati: a) lim x3 + x − 2 .

x = 11 3. y = 7 5.1. M (1. P = 504cm 2 7. a11 = 25 9. r = R 6 3 x →1− 10.2) 6. (re{ewa) 1. sin 160 = sin 20 = 2 sin 10 cos 10 sin 100 = cos 10 cos 2 40 − sin 2 40 = cos 80 = sin 10 4. god. + x →1 lim f ( x ) = −∞ b) L = 5 3 254 . V = 1 3 (a − b 3 )tgα 12 8. x = 9. a10 = 22. 250 2. a) lim f ( x ) = +∞ . grupa 1997.

a 3 . a debqina d = 2cm . (k ∈ R ) . Metalnu {upqu loptu. a 2 . Odrediti geometrijski niz a1 . Ako se mawa kateta uve}a za 4cm. Re{iti jedna~inu log3 (3 − 2 ⋅ 3x +1 ) = 2 + 2 x .9 + ⎜ 8 − 30 ⎟ ⋅111 ⎟ ⋅ 4 . 4. 2 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⋅ 0 . Odrediti realne brojeve x i y tako da va`i ( 4 + 3i ) x − ( 2 − i ) y − 10i = 0 . ⎛⎛ 7 5⎞ ⎛7 7 ⎞ 9 ⎞ ⎜ ⎜ 40 30 − 38 12 ⎟ :10 . Koliki je wen polupre~nik? 8. 2 v) f (x ) = log 2 x . Zbir kateta pravouglog trougla je 32cm. 7. 9. ~iji je spoqa{wi pre~nik 2r = 18cm . Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = kx + 1. 3. grupa 1997. god. treba pretopiti u masivnu loptu. … za koji va`i: a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 31 a2 + a3 + a4 + a5 + a6 = 62. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x + tgx = 1 ⋅ cos x 5.2. Odrediti stranice tog trougla. a ve}a umawi za 5cm. 255 . b) f ( x ) = x x − 1 . Re{iti nejedna~inu x 2 − x + x > 1 . 10. Odrediti ta~ku elipse x 2 + 4 y 2 = 20 koja je najbli`a pravoj x+ y −7 = 0. Izra~unati 2. 6. 08 1. tada se povr{ina trougla ne mewa.

1) 7. 6. (re{ewa) 1. 8. q = 2 10. 1) a) y k>0 2. grupa 1997. k ∈ Z a = 12cm .−1) ∪ (1. y = 4 5. 1 256 . b = 20cm . 4 x Sl. r = 3 386 9. ∞ ) x = kπ . a1 = 1 . A(4. 70 3. c = 4 34cm x = −1 b) y k=0 1 0 k<0 −1 0 −1 1 x x (y-osa ne pripada skupu tra`enih pravih) v) y 2 1 0 1 2 3 . x ∈ (− ∞. 4. x = 2 .2. (sl. god.

Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm 2 . 6. 2 257 .2 − 1 ) 40 2 20 9 1 22 b) − + 5− 7 7 + 5 7+ 5 1.35 + (0. koje su 15 6 paralelne pravoj x + y − 7 = 0 . Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 . Odrediti stranice tog trapeza. Koliki deo povr{ine lopte osvetqava ta~ka S ? 8. Dokazati! x2 y2 5. Ako su α . 2 b) f ( x ) = x − x .4 : 2 ) ⋅ ( 4. nalazi se svetla ta~ka S .7 : 1. Re{iti jedna~inu 2x − 4 + x + 2 = 3 . 10. 7. Odrediti du`ine ivica. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = x − 2 − x . obrazuju geometrijski niz. Re{iti jedna~inu 3 log x 4 + 2 log 4 x 4 + 3 log16 x 4 = 0 . Odrediti realni parametar k (k − 1)x 2 + (k − 5)x − (k + 2) = 0 zadovoqavaju uslov 1 1 + > 2. Na odstojawu d od centra lopte polupre~nika R (R < d ) . 3 1 7 : 2. Izra~unati: a) 1 2. grupa 1997. x1 x 2 4.3. β i γ unutr{wi uglovi nekog trougla. a povr{ina P = 72m 2 . Du`ine ivica kvadra ~ija je dijagonala D = 6 m . tako da re{ewa jedna~ine 3. onda je: sin 2 α + sin 2 β + sin 2 γ − 2 cos α cos β cos γ = 2 . v) f ( x ) = 1 log 2 x 2 . god. 9.7 + 2.

(sl. Po = 8. c = 5cm 7. 3.3. 2 258 . − 5. a = b = c = 2 3 m 10. grupa 1997. 2) a) y 2 1 –1 0 –2 1 2 x b) y –1 y 0 1 x v) 2 1 –4 –2 2 4 x Sl. a) 3 1 2 b) 6 2. x1 = d −R ⋅ Pl 2d 1 1 i x2 = 2 8 9. y = − x − 3 6. y = − x + 3. a = 8cm. god. k ∈ (− 9. Data jedna~ina nema re{ewa. (re{ewa) 1. b = 2cm.−2) 4.

3⎞ 5 ⎛ 3 ⎜6 − 3 ⎟⋅5 ⎝ 5 14 ⎠ 6 1. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole paralelene pravoj x − y = 0 . 24cm i 7cm . 7. Izra~unati: a) (21 − 1. x2 y2 − = 1 koje su 15 6 6. izra~unati: a) lim 2 8 x3 − 1 . grupa 1997. Ne koriste}i se izvodima. tako da re{ewa jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov x1 x2 + < 7 . Dokazati! 5. 10. Stranice trougla su 25cm .4. β i γ unutra{wi uglovi nekog trougla. Odrediti sedmi ~lan datog geometrijskog niza. Ako su α . god. x 2 ∈ R ) . 4. 2 1 x→ 6 x − 5 x + 1 b) lim x →0 2 − 1 + cos x ⋅ sin 2 x 259 . Ako tim ~lanovima dodamo redom 25. 27 i 1 dobi}emo tri broja koji obrazuju aritmeti~ki niz. onda je: cos 2 α + cos 2 β + cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ = 1 .25) : 2. ( x1 .6)0 − (0. Izra~unati polupre~nik upisanog i opisanog kruga tog trougla. Zbir prva tri ~lana geometrijskog niza je 91. Re{iti sistem jedna~ina log1997 ( x − y + 1) = 0. Na kojoj udaqenosti od centra neprozirne lopte polupre~nika 4m treba da bude svetlosni izvor koji osvetqava 8. Odrediti realni parametar a b) (0. Dokazati jednakost cos π 5 + cos 3π 1 = 5 2 1 povr{i lopte? 3 9. x 2 x1 3x ⋅ 5 y − 225 = 0 3.1)−1 ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 1⎞ ⎜ 3 ⎟ ⋅⎜ ⎟ + ⎜− ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 3⎠ −1 3 −1 .5 2.

a) 2. 3. grupe iz 2000. zadatka 10. a) 6 b) 2 8 260 . R = 12. Videti re{ewe 4. y = 2 4. 1o g 7 = 5103 za g1 = 7 i q = 3 2o g 7 = 7 1 za g1 = 63 i q = 81 3 10. − 5. god. g. y = x + 3. y = x − 3 6. 2 cos ⋅ cos = 2 ⋅ cos 5 5 5 2 sin 2π 5 2 sin π 2 sin π 2 5 5 5 9.5 2.5 b) − 1. 12m 2π π 4π 2 sin 2 sin sin 2π π 2π π 5 ⋅ cos ⋅ 5 = 5 =1 8. r = 3cm.5cm 7.4. grupa 1997. x = 2. (re{ewa) 1.

(k ∈ R ) . b) x 2 − y 2 = k . ⎝2 ⎠ ⎝ 4 ⎠ b) ⎛ 2 + 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ ⎟ ⎠ −1 +⎛ 2− 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ . ( x ≠ 0) . Uglovi trougla ~ine aritmeti~ku progresiju. U Oxy . ⎟ ⎠ −1 2.5. Izra~unati: ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞ a) 1 − ⎜ − 0. god. Koliko litara vode prihvata kanal do polovine svoje visine? 8. Odrediti jedna~ine onih tangenti kru`nice 2 2 x + y − 10 x − 4 y + 25 = 0 koje prolaze kroz koordinatni po~etak (slika!). Koliki su ti uglovi 3 +1 ako je zbir wihovih kosinusa jednak ? 2 7. Popre~ni presek kanala je jednakokraki trapez (sa kra}om osnovicom pri dnu) ~iji je krak 52cm. 9.125 ⎟ . 1.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) x + y = 1 . U numerisani red od 12 sedi{ta treba da sedne {est devojaka i {est mladi}a. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 3 f ⎜ ⎟ = x 2 . 261 .25 ⎟ : ⎜1 − 1. a visina 48cm. Dokazati identitet sin α + cos α 1 + 2 cos 2 α 2 − = ⋅ 2 2 sin α − cos α cos α tg α − 1 1 + tgα ( ) 5. Re{iti sistem jedna~ina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 + 4 = 0. Na koliko razli~itih na~ina oni mogu da se rasporede tako da nikoje dve osobe istog pola ne sede jedna pored druge? 10. ⎝ x⎠ 4. 6. grupa 1997. Re{iti nejedna~inu x+3 x+2 . < x + 2 x +1 ⎛1⎞ 3. Kanal za vodu duga~ak je 5m i mo`e prihvatiti 1440l vode.

a) − 9 b) 1 2.−2 ) ∪ (1. − 6. 600l 8.5.2 ) i (1. (4. 3 − x4 3. 2 ⋅ (6!) = 1036800 10. 3) a) y = −x − 1 y 1 b) 1) y = x+1 y 1 y= x −1 0 −1 1 x 0 1 x y = −x + 1 y = −x k=0 y = x −1 b) 2) y k b) 3) y −k x 0 k 0 x −k k>0 k<0 Sl. 3 262 . y = 0. god. ∞ ) 4. f ( x ) = 8x 2 20 5. x ∈ (− ∞. . (re{ewa) 1.1) 2 π π π . grupa 1997. 6 3 2 9. (sl. y = x 21 7.

b i c du`ine ivica. Dokazati identitet 5. tada va`i 2k 2 implikacija a + b + c = k ⇒ P ≤ . Ako prvom dodamo 1. a P povr{ina kvadra. Re{iti nejedna~inu 1 x−2 > . a unutra{wi uglovi na ve}oj osnovici 450 i 300. 6. Izra~unati: a) 225 ( −2 −2 ): (225 ). Dokazati! 3 8. Date su prave p1 : 2 x − 3 y − 3 = 0 i p 2 : 2 x + 3 y − 9 = 0 . god. Izra~unati povr{inu trapeza ako su mu osnovice a = 8 i b = 4 . a) Izra~unati povr{inu trougla koji odre|uju prave p1 i p2 i y-osa. Odrediti te brojeve. v) y = 10− log x . onda se dobijaju brojevi koji ~ine geometrijsku progresiju. ) 9. 263 . Re{iti jedna~inu 2 ( log 2 − 1) + log 5 sin 4 α + cos 4 α − 1 = 2 ⋅ sin 6 α + cos 6 α − 1 3 ( log x = log x ) 10 ( x + 1 = log 51− ) ( x +5 . ( −2 ) − 2 ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎟ . b) y = x 2 − 1 . b) Odrediti jedna~inu prave p koja prolazi kroz presek pravih p1 i p2 i normalna je na pravoj p1. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 2 f ⎜ ⎟ = x. ⎟⋅⎜ b) ⎜ + − ⎜ 3 +1 3 + 3⎟ ⎜ 3 + 3 3 +1⎟ ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ −1 2. 10. (k ∈ R ) . Tri broja obrazuju aritmeti~ki niz i wihov zbir je 15.6. ( x ≠ 0) . x + 3x − 4 3 2 ⎛1⎞ 3. drugom 4 i tre}em 19. 1. Ako su a. Skicirati linije u ravni ~ije su jedna~ine: ( log x = log x ) 10 a) 4 x 2 − y 2 = k . 7. grupa 1997. ⎝ x⎠ 4.

grupa 1997. a 3 = 8 za d = 3 a1 = 26. a) 1 15 b) 1 2. (sl. P = 12 3 − 1 8. P = 2(ab + ac + bc ) ( a − b) + ( a − c ) + (b − c ) ≥ 0 2 ( a + b + c ) = a 2 + b2 + c 2 + 2 ( ab + ac + bc ) 2 2 2 9. x = 3 2 3 6. a3 = −16 za d = −21 10. 2 − x2 3. god. x = 9 ( ) 7. x ∈ (− 4. f ( x ) = 3x 5. a 2 = 5. a 2 = 5.6. a1 = 2. a) PΔ = 6 b) y = 1.1) 4. 4 264 . (re{ewa) 1. 4) a) y = −2x y 2 y = 2x y y k k 2 −k −k 2 0 x 0 x −1 0 k=0 1 x k>0 k<0 y b) y 1 v) 4 3 x −1 0 −1 1 2 1 0 1 2 3 4 x Sl.

−3) i prava l : 3 x + 4 y − 19 = 0 .5cm. 2 : 0 . Za koje − 16 − 2 . 2 2 x + xy + y = 37 ⎪ ⎭ +n 9.3 − 3 ) b) Izra~unati 2. a polupre~nik upisanog kruga 7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25 π cm 2 i 4 π cm 2 i povr{ina omota~a 35 π cm 2 . 1. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎪ ⎬. π ] . 265 . grupa 1997.2% broja 1 − 2 (−2) + 9 2 ( 3 + 4 .1 ⋅ 7 ⋅ 0 . −2 vrednosti realnog 3 x − 6 x − 2 log 4 k = 0 ima: a) realna re{ewa. a zatim odrediti koordinate zajedni~ke ta~ke prave l i tra`enog kruga. Date su ta~ke A(−2. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 30cm. Re{iti jedina~inu ⎛4⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ log1997 x ⎛4⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ log 1 1997 x = 25 ⋅ 12 4. Odrediti jedna~inu kruga koji sadr`i ta~ke A i B i dodiruje pravu l. b) oba pozitivna re{ewa? 2 parametra k jedna~ina 3. Izra~unati povr{inu ovog trogula.7.a) Odrediti broj ~ijih je 12% jednako 4. 7.5). 5.125 1 : 0 . Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + trocifren broj ~ije su sve cifre jednake. Odrediti ona re{ewa jedna~ine cos x sin 7 x = cos 3 x sin 5 x koja se nalaze u [0. 8. B (2. 6. god.

x 4 = π 8 . x 2 = 2 π 2 . x1 = 0. f 4 ( x ) = log 2 x .1⎞ ⎢8 ⎟ 8 ⎣ ⎠ 3. f 2 ( x ) = log x 2 . n = 36 8. (− 4.−3)} 10. x5 = 7π 5π 3π .9 ) 7.4 ).10.4) 6. 5) a) f1 = f 5 y b) y 1 −10 x 1 10 1 0 1 10 x −1 0 Sl. (4. f3 ( x ) = . x6 = 8 8 8 5.3). 5 266 . Date su realne funkcije: 1 1 f1( x ) = log x . a) 126 b) 11 6 1 1997 2. x3 = π . a) k ≥ 1 b) k ∈ ⎡ 1 . (sl. (− 3. V = 52π cm 3 9. (re{ewa) 1. x 2 = 4. ( x + 2 ) + y 2 = 25 ili P(1. Odgovor obrazlo`iti. x1 = 1997. x7 = .−4 ). Rs = {(3. 7. 2 log x 10 log 2 x f5 ( x ) = ⋅ log 2 10 a) Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. grupa 1997. god. 300cm 2 (x + 22)2 + ( y + 10)2 = 625 P(− 7. b) Skicirati grafike funkcija f2 i f4 ( log x = log10 x ) .

Zbir prvih pet ~lanova aritmeti~kog niza je 25. Povr{ina trougla je 4 3 . 1 5 ⎛ ⎛5 2 ⎞⎞ 1 : ⎜ 1. 3x − 12 x − 4 8 − 2 x 6 b) log 1 x 2 + x = −1 . Dokazati identitet 2 2 cos α − ctg α 4. 267 . U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) (x 2 + y 2 − 1)( x − y ) ≤ 0 . odrediti ta~ku najbli`u pravoj 8. Na}i povr{inu prave kru`ne kupe koja je opisana oko lopte pre~nika 2 R . 10. Kolika je dijagonala kvadrata? 6. 7. 3. Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 2+ 3 ⎜ ⎝ ( ) ⋅ (2 − 3 ) −1 −1 ⎞ . 5. grupa 1998. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481 x 2 + xy + y 2 = 37.75 ⎟ ⎟ − ⋅ 12 ⎝ ⎝2 9 ⎠⎠ 8 1. 7: ⎜ : − 3. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 3x + 2 y + 1 = 0 . a wegov drugi ~lan je 3.1. god. b) ( y − 1)( y − ln x ) ≥ 0 . v) x + y = 1 . Re{iti nejedna~inu ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 4 x −6 ⎛1⎞ ≥⎜ ⎟ ⎝9⎠ 3 x−4 . 2 ( ) sin 2 α − tg 2α = tg 6α . a ~ija je visina dva puta ve}a od pre~nika lopte. ⎟ ⎠ −2 14 2+ x 3 5 − = − . Koliki je zbir prvih dvadeset ~lanova tog niza? 9. Kvadrat i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime.

a) A = 3 2. (sl. Rs = {(3. (− 4. god.−4 ). (re{ewa) 1.3). (− 3. (4.1. P = 8 R 2π 7. 6 268 . d = 3 2 2 2 2 1− ( ( ) ) 6.+∞ ⎟ ⎣5 ⎠ 5. x2 = −1 1 sin 2 α − sin 2 α sin α − tg α sin α cos 2 α = tg 2α ⋅ ⋅ = tg 6α 3. grupa 1998. x ∈ ⎢ .−3)} 10. S 20 = 400 9. P(− 6. = 2 2 2 2 2 cos α 1 − 1 cos α − ctg α cos α − cos α sin 2 α ⎡7 ⎞ 4. 6) a) y 1 b) y 1 lnx v) y 1 x 0 1 0 1 x –1 0 1 2 e x –1 Sl. b = 4.4 ).3) 8. a) x = 5 b) B = 1 16 b) x1 = 1.

god. Re{iti jedna~ine: ( ) 5. f5 ( x ) = . 6 cm i 9 cm .2. 10. ⎟ ⎠ − 1 3 2 8 + 9x . f 4 ( x ) = ima a zatim skicirati f ( x ) = f 2 ( x ) + f 3 ( x ) i g ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 3 ( x ). Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. grupa 1998. a suma drugog i tre}eg 36. x −1 x grafike funkcija 269 . 7. 9. 1. 6. ⎝ 4 2 ⎠ cos α 3x − 1 4.2) u odnosu na pravu 2x − y + 5 = 0 .4 − 3 ⎟ . Izra~unati: a) 5. Ispitati da li me|u funkcijama : f1 ( x ) = eln x . Re{iti nejedna~inu log log x = log10 x <0.81 : 2 3 7 ⎛ 8 ⎞ + 1 ⋅ ⎜1. x2 − x x2 . Odrediti sumu svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je poznato da je suma prvog i ~etvrtog ~lana 54. = − 1 − 6 x 6 x + 1 36 x 2 − 1 ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 3. Pravougli trapez sa osnovicama a = 10cm i b = 2cm rotira oko maweg kraka. 8. jednakih. 2x +1 a) 2. f 2 ( x ) = x 2 . Dokazati identitet tg ⎜ + ⎟ =1. f3 ( x ) = ln e x . 40 8 ⎝ 25 ⎠ ⎛ log 1 1 5 b) ⎜ 3 3 + ⎜ ⎝ ⎞ 4 2 ( −11) ⎟ . Stranice trougla su 5 cm. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela ako je visina trapeza h = 15cm . b) x 2 + x − 2 = 0 . U zavisnosti od realnog parametara a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 6 x 2 + a = 0 . Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A(1.

tg ⎜ + ⎟ = = π α π α 2α 2α ⎝ 4 2 ⎠ cos α cos cos − sin sin cos − sin 4 2 4 2 2 2 2⎛ α α⎞ ⎜ cos + sin ⎟ 1 − sin α 1 − sin α 2 ⎝ 2 2⎠ = ⋅ = = 1. a) − 4 5 b) 1 2 2. x ≥ 0 f 2 ( x ) + f3 ( x ) = ⎨ ⎩0. S ∞ = 96 π α π α 1 b) x1 = 1. r = 2cm. x < 0 ⎩ y 1 x −1 0 1 0 −1 1 x Sl. V = 1650π cm 3 9. B(− 3. P = 780π cm 2 .0} 3) tri re{ewa za a ∈ (− 32. x2 = −1 3 27 2 cm 8 7. 2⎛ α α ⎞ ⎛ cos α − sin α ⎞ ⎛ cos α + sin α ⎞ 1 − sin α ⎟⎜ ⎟ ⎜ cos − sin ⎟ ⎜ 2 2 ⎠⎝ 2 2⎠ 2 ⎝ 2 2⎠ ⎝ ⎛1 ⎞ 4.2. x ∈ ⎜ . 7) Me|u datim funkcijama nema jednakih. x < 0 y 2 ⎧ x2 . (sl. ⎧ 2 x. (re{ewa) 1.4 ) ⎝3 ⎠ 6. x ≥ 0 ⎪ f 2 ( x ) ⋅ f3 ( x ) = ⎨ 2 ⎪− x . R = 8. god. Jedna~ina ima: 1) jedno re{ewe za a > 0 2) dva re{ewa za a ∈ {− 32. a) x = sin cos + cos sin 1 − sin α ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 4 2 4 2⋅ 3.2 ⎟ 5.0 ) 4) nema re{ewa za ostale vrednosti a 10. grupa 1998. 7 270 .

1. 9. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. Na krivoj x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najbli`u pravoj x + y = 7 . ⎝ 2 3 ⎠ 2 4 ⎝ 5 15 ⎠ 10 9 b) Uprostiti 2. + = + 2 8 4 3 3. 5. a) Izra~unati 5 ⎛ 1 1⎞ 1 3 ⎛ 2 4 ⎞ 1 ⎜1 − + ⎟ : 1 − ⋅ ⎜ − ⎟ − ⋅ 4 . Re{iti jedna~inu x ⋅ 3 x ⋅ 3 x ⋅ 3 x … = 8 . Oko kruga polupre~nika 2 cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . ⎥ . Re{iti jedna~ine: ⎡⎛ ( a + b ) 2 ⎞ ⎛ ( a + b )2 ⎞ ⎤ a 3 − b3 ⎢⎜ − 4⎟⋅⎜ − 1⎟ ⎥ : ⋅ ⎟ ⎜ ab ⎟⎥ ab ⎢⎜ ab ⎠ ⎝ ⎠⎦ ⎣⎝ x − 5 x −1 x − 3 x − 4 x2 − x . grupa 1998. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. god. ⎣ 2 2⎦ a) log 1 4. 271 . b) 2 = 4. 6. 7. 2 b) f ( x) = e −x . Izra~unati cos π 9 cos 2π 5π cos ⋅ 9 9 10. Odrediti du`ine stranica trapeza. Re{iti nejedna~inu 2 2 2x x−3 < 1. Odrediti ona re{ewa jedna~ine sin x + cos x = 1 + sin 2 x koja se ⎡ π π⎤ nalaze u intervalu ⎢− .3. v) f (x) = 2− log2 x . Skicirati grafike funkcija: a) f (x) = 1 log 2 x 2 .

r = R 6 3 a) 8. 8) f ( x ) = log 2 x y 1 −1 0 1 2 log 2 x log 2 ( −x) −2 x b) f ( x ) = e −x v) f ( x ) = 1 x (x > 0) e− x y ex y 1 0 x Sl. a) 0 2. 7. x = π 2 4. b = 2 cm. a) x = 13 3. god. x = − b) a−b ab b) x = −2 ∨ x = 2 π 4 . x = 4 9. − 1 8 10. 8 0 x 272 . x = 0.1) 6. Osnovice su a = 8 cm. (sl. P(4. x ∈ (− ∞. grupa 1998.−3) ∪ (3.3. a krak c = 5 cm .+∞ ) 5. (re{ewa) 1.

Izra~unati: ( −3 ) 2 +4 − 1 2 − 16−2 + 2 −2 log 1 4 2 . Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ako su mu du`ine osnovica 39 cm i 21cm a kraka 41cm . x +1 −1 b) lim tgx − sin x ⋅ x →0 x3 273 .4. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x −2 = a. Ako brojevi a1 ≠ 0. 1 2( x + 3) 3x 2( x − 7) = − a) 14 − . Na krugu x 2 + y 2 − 2 x − 4 y = 20 na}i ta~ku A najbli`u pravoj 3 x + 4 y + 34 = 0 i izra~unati odstojawe ta~ke A od te prave. Ne koriste}i se izvodima. god. Odrediti prostornu dijagonalu zarubqene pravilne ~etvorostrane piramide ako su povr{ine wenih osnova B1 = 8. Re{iti nejedna~inu log x x + 12 > 1 . 6. 9. a n ≠ 0 obrazuju aritmeti~ku progresin −1 1 1 1 ju.3π ] . 4. 8. grupa 1998. 7. B2 = 2 i zapremina V = 28 . izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →0 sin 5 x . Re{iti jedna~ine: 1. Na}i ona re{ewa jedna~ine x 1 + cos x cos 2 2 u intervalu [0. 2 5 2 3 b) x 2 − x − 2 = 0 ⎛π ⎞ cos ⎜ − x ⎟ ⎝2 ⎠ = 1 − 1 koja se nalaze 3. 5.25 ⎟ : ⎜1 − 1.125 ⎟ ⎟ : (−0. Dokazati! a1a 2 a 2 a3 a n −1 a n a1a n 10. … . ⎛ ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ a) 5% broja ⎜1 − ⎜ − 0.03) . a 2 ≠ 0. tada je + +…+ = . ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ 4 ⎠⎠ ⎝ ⎝2 b) 2.

.. 9 9. 9) Jedna~ina ima: 0 re{ewa za a < 0 2 re{ewa za a = 0 ∨ a > 2 4 re{ewa za a ∈ (0. x = 4. x = 0.4) 6. x = 5π 2 5.. god. grupa 1998. x ∈ (1. a) 10 1 2 274 . P = 1200cm 2 7. (re{ewa) 1. D = 3 5 8. d = 4 y 2 y=a −2 0 −2 2 x Sl. x = 2π .4. (sl.2 ) 3 re{ewa za a = 2 b) 13 4 b) x = −2 ∨ x = 2 π 2 . 5% A = 15 2.−2 ).. a) A = 300. + − ⎟= ⋅ n 1 = d ⎜ a1 a2 a2 a3 an −1 an ⎟ d a1an a1an ⎝ ⎠ b) = 10. + ⋅ n = a2 − a1 a2 ⋅ a1 a3 − a2 a3 ⋅ a2 an − an −1 an ⋅ an −1 1⎛ 1 1 1 1 1 1 ⎞ 1 a − a n −1 ⎜ − + − + . 1 1 1 a −a a − a2 a − an −1 ⋅ 2 1+ ⋅ 3 + . a) x = 7 3. A(− 2.

Tri broja obrazuju geometrijski niz ~iji je zbir 65. 3. ⎝ 2⎠ 2 ⎝ 2 3⎠ 1 1 − − ⎞ ⎛ 9 ⎞ 2 ⎛ 16 ⎞ 2 ⎟ ⎛ b) ⎜ ⎜ 1 + ⎟ − ⎜ 1 − .4) . Re{iti jedna~ine: a) 2x − 3 2 − x x + 1 . f2 ( x ) = 2 . Odrediti najmawi prirodan broj deqiv brojem 7 koji prilikom deqewa brojevima 2. f 4 ( x ) = . grupa 1999. 10. Na pravoj 2 x − y − 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. Ako se sredwi ~lan uve}a za 10. f3 ( x ) = e − ln x . 9. 1.1. Izra~unati: ⎛ 1⎞ 3 ⎛1 1⎞ a) ⎜1 − ⎟ ⋅ − ⎜ − ⎟ : 0.4 . Odrediti niz. + = 5 3 10 b) log 4 x 2 + x = ( ) 1 ⋅ 2 3.4) i C (2. Izra~unati povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + 3 cos x = 1 .−2) rotira oko y-ose. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ > 1 ⋅ 4 5. 3 x −2 x −1 ⎛1⎞ 4. 5 i 6 daje ostatak 1. Trougao sa temenima A(0. 4. f5 ( x ) = log2 x x x −x 2 x2 ima jednakih. B (0. god.6) i B (3. 8.1) . 6. niz postaje aritmeti~ki. 275 . ⎟ ⎜ ⎝ 16 ⎠ ⎝ 25 ⎠ ⎟ ⎝ ⎠ −1 2. 7. Ispitati da li me|u realnim funkcijama f1 ( x ) = 1 x −1 1 1 . Na}i obim jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je ve}a osnovica 12cm i o{tar ugao 60 .

45) ili (45. x ∈ ⎜ 0. f 3 = f 5 10. a) 1 3 b) − 15 13 2. a) x = −1 3. x = − b) x = ±1 π + 2kπ . 8.15.15. god.8) 6. (5. l ∈ Z 6 2 4⎞ 5⎠ 4.1. grupa 1999. (re{ewa) 1. ⎟ 5. k ∈ Z ∨ x = π + 2lπ . M (5. 5) 9. n = 301 ⎛ ⎝ ( ) V = 4π 276 . P = 2π 2 10 + 13 . O = 32cm 7.

8 9 6. Re{iti nejedna~inu x + 1 x 2x − 1 1 a) − = − . Ne koriste}i se Lopitalovim pravilom.0) na hiperbolu x2 y2 − =1. a) lim 3 x →3 x − 5 x 2 + 7 x − 3 b) lim x →0 1 + sin x − 1 − sin x ⋅ tgx 277 . 2. ( log x = log x ) 10 5. god. + 1 + 1 1 + +… . Kolika je povr{ina trougla? 7. 8.2. ⎛ 81 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎞ 2 1. Zbir kateta pravouglog trougla je 17. v) f ( x ) = 1 ln x 2 . Re{iti jedna~ine: 1 16 2 1 27 3 1 1 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0 . a) Izra~unati + −⎜ ⎟ +⎜ ⎟ . Odrediti jedna~ine tangenti konstruisanih iz ta~ke A(2. 4. Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = x + 3 − x . Na}i povr{inu i zapreminu tela koje nastaje rotacijom trougla oko date prave. 2 4+2 2 x b) f ( x) = e . Prava x + y − 1 = 0 gradi sa koordinantnim osama trougao. 3 2 6 2 x −x 2 = 64 . 2 10. Izra~unati 2 +1 2 −1 2 − 2 9. x( log x ) 2 −3 log x +1 > 1000 . grupa 1999. a du`ina wegove hipotenuze je 13. izra~unati: x2 − 4 x + 3 . ⎝4⎠ ⎝2⎠ 300 200 b) [ta je ve}e: 2 ili 3 ? Obrazlo`iti.

god. (re{ewa) 1. S = 3 2 + 4 9. y = π 4 + kπ . y = − x + 3 2 2 6.2. l ∈ Z ∨ x = 4. P = 30 7. x = arctg (− 3) + lπ . grupa 1999. k ∈ Z 3 3 x − 3. a) 3 2. x > 1000 5. (sl. a) 1 2 b) 1 278 . 10) a) y 5 3 0 2 π 6 b) v) e− x y ex y 1 1 –e –1 0 1 e x 3 4 x 0 x Sl. 10 10. P = π 2 . a) x = 2 b) 3 200 b) x = ±3 3. V = 8.

grupa 1999. ( ) 279 . x x x x… = 4 . Re{iti jedna~inu 9. Trougao sa temenima A(1. Na}i povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4.3. B (4. 1. Odrediti polupre~nik osnove vaqka u funkciji od R.0).0) i C (−2. a neparalelne 17cm i 25cm. god. Koliko je te{ko pet cigala? 2. 2 4 7 14 b) log 1 x 2 − x = −1 . 8. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine.2) rotira oko x-ose. 2 ( ) 3. ( ) b) y − e x ⋅ ( y − 1) ≥ 0 . U xy-ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x 2 + y 2 − 4 ⋅ ( y − x − 2 ) ≥ 0 . ⎜9 4 ⎝2⎠ ⎟ ⎝ ⎠ 1 − 2 b) Cigla je te{ka kilogram i pola cigle. 10. a) Izra~unati ⎛ 4 3 ⎛ 3 ⎞− 4 ⎞ ⎜ : +⎜ ⎟ ⎟ . Re{iti jedna~ine: a) 5x + 3 7 x − 6 x + 1 5x + 2 + = − . Odrediti ta~ku 2 x − 3 y + 30 = 0 . Izra~unati povr{inu trapeza ~ije su paralelne stranice 44cm i 16cm. Re{iti nejedna~inu sin x + cos x = 1 ⋅ sin x − x2 + 7x − 7 < 1. 2x − 1 na elipsi 5. x2 + 4y2 = 4 najbli`u pravoj 6. 7.

⎟ 6. V = 4π 8. x ∈ ⎜ ⎛1 ⎞ . grupa 1999. 2 ⎟ ∪ ( 3. 11 280 .3. zadatka 5. a) 9 8 b) 10kg b) x = ±2 2. P⎜ − . 11) a) y 2 b) y ex e 1 0 2 x 0 1 x Sl. P = 450 cm 2 7. (sl. (re{ewa) 1. x = 2 9. r = ⎛ 8 3⎞ ⎝ 5 5⎠ ( ) R 6 3 10. 4. P = 2π 2 10 + 13 . godine. Videti re{ewe 3. grupe 2001. +∞ ) ⎝2 ⎠ 5. a) x = 0 3. god.

Re{iti jedina~inu 2 3 log 2 x + log 2 x + log 2 x + … = 1 . Re{iti nejedna~inu x − 3x + 2 2 ≥ 2. 5. 1. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. Osnovica jednakokrakog trougla je 30cm. 10. grupa 1999. Od 5 in`ewera. 4 matemati~ara i 3 tehni~ara treba formirati ekspertski tim od 4 ~lana u kojem }e biti bar po jedan in`ewer i matemati~ar.4. a polupre~nik upisanog kruga 7.5cm. 8. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x + a = 0 . a) Izra~unati 16 ( −2) : 16 −2 . 6. 4 2 3 3 b) 3 x2 − x = 9. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 281 . 3. 9. b) [ta je ve}e: 25% od 200 ili 30% od 180? 2. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 2 x = sin 3 x . Kolika je povr{ina ovog trougla? 7. Na}i jedna~ine tangenti kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y = 3 x . x−2 4. god. Re{iti jedna~ine: a) −2 −2 3x − 2 x + 1 2 − x 2 + = − . a polupre~nici baza su r = 3 i R = 6.

1⎟ 5. Na 390 na~ina 282 . ako je a > 2 ∨ a < −2 −2 Sl. 12) 2 Jedna~ina ima: 1) tri re{ewa. 12 10. ako je a ∈ (− 2.2) 2) dva re{ewa.4. (sl. a) 4 2. god. (re{ewa) 1. k ∈ Z ∨ x = − π + 2lπ . grupa 1999. V = 84π cm3 8. x ∈ ⎢ . x = b) 30% od 180 b) x = ±2 2kπ . PΔ = 300 cm 2 7. ako je a = 2 ∨ a = −2 − 3 −1 0 1 3 3) jedno re{ewe. x + 3 y = 5 6. l ∈ Z ∨ x = π + sπ . x = ⎡1 ⎞ ⎣2 ⎠ 2 9. s ∈ Z 3 2 4 4. a) x = 0 3. x + 3 y = 25. H = 4cm.

tada je tgα + tgβ + tgγ = tgα ⋅ tgβ ⋅ tgγ . Re{iti jedna~ine: log3 x 2 + x . 10. Koji su to brojevi? 9. v) ( y − x 2 )( x 2 + 4 y 2 − 4) ≥ 0 . 64 − 1 ⎝ 2 3 ⎝ 2 3⎠ ⎠⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ ⎠ 3 b) Uporediti brojeve 2 i 3 . god. b) ( y − sin x )(1 − y ) ≥ 0 . Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + iy za koje je ( 5 − 3i )( 2 + i ) = z ( z + 1) ( z je konjugat od z ). 283 . 2. Du`ina mawe katete pravouglog trougla je 30 cm . 2+ x 3 14 5 a) + − = . 8. Ako su α . 4 ⎞ ⎟ 1. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 5. (α . U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x + y ≤ 1 . a) Izra~unati ⎜ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ 0. x 2 − 5x + 4 5. a nad ve}om katetom kao nad pre~nikom konstruisan je krug ~ija je prese~na ta~ka sa hipotenuzom (a koja nije teme trougla) udaqena od temena pravog ugla 24 cm . −1) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke M 1 (1. Oko lopte opisana je prava kupa ~ija je izvodnica jednaka pre~niku osnove. Re{iti nejedna~inu 3x 2 − 17 x + 18 ≤2 . 2 ) i M 2 ( −1. grupa 2002. 7. Ako se posledwi broj smawi za 1 . Tri broja ~iji je zbir 19 ~ine gemetrijski niz. − 1 2 ⎛ ⎞ ⎛4 1⎞ ⎜ 0. β . Odrediti odnos povr{ina lopte i kupe.8 : ⎜ 5 ⋅1 4 ⎟ ⎛ 1 2 ⎛ 1 1 ⎞ ⎟ ⎝ ⎠ : : − − : 0. β и γ unutra{wi uglovi trougla. γ ≠ 90°) . 6 ) . 6. x − 4 8 − 2 x 3x − 12 6 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝ 3⎠ ( ) = 1 ⋅ 2 3. Izra~unati obim tog kruga. Dokazati! 4.1. dobija se aritmeti~ki niz.

(re{ewa) 1. O = 40π cm 7.−3) 6. а) 1 б) 2 < 3 3 2 2. a = 4. z2 = 3 − i 10. 13 x 284 . c = 4 9.2] ∪ (4.5] 5. а) x = 5 б) x ∈ {−1. B(1. grupa 2002. b = 6. god.1. x ∈ (1. (сл. c = 9 или a = 9. z1 = −4 − i. b = 6. tgα + tgβ + tgγ = tgα + tgβ − tg (α + β ) = tgα + tgβ − = tgα tgβ (− tgα + tgβ ) = tgα tgβ tgγ 1 − tgαtgβ tgα + tgβ = 1 − tgαtgβ 4. PL : PK = 4 : 9 8.13) б) y 1 0 π x а) –1 y –1 1 1 в) x –2 y 1 2 0 –1 0 –1 Сл.1} 3.

za koji je a1 − a 2 + a 3 = 14 i a 2 + a5 = 168 . 4 ) . ⎛⎛ ⎞ 2 ⎞ 4 ⎜ ⎜1. Dokazati identitet 4. a 2 . Kako glasi jedna~ina tangente kruga u tra`enoj ta~ki? 6. a 3 . Re{iti nejedna~ine: a) x − 4 ≤ 1 − 2 x + 1 + 2 x + 3 = 1... 2. U sferu polupre~nika 6 upisan je vaqak maksimalne zapremine. b) Re{iti jedna~inu 3. 285 . 9. 1 + cos α + cos 2α + cos 3α = 2 cos α . v) x 2 − 2 xy + y 2 < 1 . 1. U xy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: 2 a) x ( y − 1)( y − e x ) ≥ 0 . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla.. a polupre~nik upisanog kruga 8cm . a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 6 5 − 3 1 ⎞ ⋅1 2 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 9 ⎟ 4⎠ 7 ⎝⎝ ⎠ 10 7 b) Uporediti brojeve 32 i 128 . Izra~unati povr{inu i zapreminu tog vaqka. 7. Odrediti rastu}i geometrijski niz a1 . Osnovica jednakokrakog trougla je 48cm . 1− x 5.2. Odrediti ta~ku na krugu x 2 + y 2 − 2 x + 4 y − 5 = 0 najbli`u ta~ki A ( 3. god. b) ( y − 1)( y − x ) ≥ 0 . 2 x + 3 2 = 17 . 2 2 . 08 − 25 ⎟ : 7 17 ⎟ ⎠ : ⎟ . a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina 2( x + a ) x x 2 − 4a = + 2 x+2 x−2 x −4 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. Re{iti sistem jedna~ina: 3 y − 2 2 x = 17 y 10. cos α + 2 cos 2 α − 1 b) log 1 ( x − 2 ) > −1 . grupa 2002. 8.

14) . 2. 3 3 6. 2 ) ∪ ( 2. (сл. (re{ewa) 1.3] .1) . a) 17 b) 3210 > 128 7 7 2. 8. y = 4 . 3. god. P = ah = 432 cm 2 . grupa 2002. 2 cos 2 α + cos α + cos 3α 2 cos 2 α + 2 cos α cos 2α = = cos α + cos 2α cos α + cos 2α 2 cos α ( cos α + cos 2α ) = = 2 cos α .18. x ∈ R \ {−2.2. x = 3 . 10. 9.. M (2. 1 5 y =− x+ . 2} = ( −∞.6.54.1) ∪ [2. б) 2 < x < 4 5. 14 286 . O = a + 2b = 108 cm . a) a = 3 . а) y 1 0 x V = 8 2π . б) y 1 0 –1 x в) y 1 –1 0 –1 1 x Сл. 2 7. cos α + cos 2α 4. −2 ) ∪ ( −2. а) x ∈ (− ∞. +∞ ) б) x = −1 . P = 8π (1 + 2 ) ...

Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 3 x + 2 3x x − 4 . dobija se koli~nik 30 i ostatak 6. −2 ) .Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x cos 3 x − sin3 x cos x = 2 ⋅ 8 x2 − 4 4.Odrediti konstruisanih iz ta~ke M (1. dobija se broj napisan istim ciframa. ali obrnutim redom.. a uglovi na ve}oj osnovici 30° i 45 . Osnovice trapeza su 5cm i 3cm . ) 287 .1. 1 2 8. U poluloptu polupre~nika R = 5 cm upisana je pravilna trostrana prizma ~ija je visina H = 3 cm (jedna baza prizme je u osnovi polulopte). 7. 9. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = b) f ( x ) = kx 2 + 2kx + k − 1 ( k ∈ R ) . v) f (x ) = sin 2 x 2 . grupa 2002. Cifre jednog trocifrenog broja obrazuju rastu}i aritmeti~ki niz. Re{iti nejedna~inu ≥ 2. Ako se ovaj broj podeli zbirom svojih cifara. Izra~unati povr{inu trapeza. O kom broju je re~? 10. + − = 2 6 4 3 b) 20 − ( x 2 − 3x ) 2 = 8(3x − x 2 ) . Ako se broju doda 198 . 8. Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + . god. = 1 + 2 . 1 1 a+ b 1 . Izra~unati povr{inu i zapreminu te prizme. b( abc + a + c ) 1 c 2.. 3.a) Izra~unati b) Uprostiti ( −3 ) 1 a+ 1 b+ 2 +8 : 1 − 3 − −16−2 − ( −2 ) + log 3. x 2 − 3x + 2 5. ( x2 − 2x + 1 . jedna~ine tangenti hiperbole x2 − 2 y2 = 7 6.

x = − 1 2 10. 6. x ∈ (1. grupa 2002. (k . V = 36 3 cm3 9. 15) а) y k>0 x k=0 k<0 в) − y 1 π 2 π 2 x 0 –1 Сл. P = 60 3 cm 2 . а) 1 б) 1 3. (re{ewa) 2. а) x = −2 б) x ∈ {− 2. (сл. P = 4( 3 − 1) cm 2 7.4] 5. 456 б) y –1 1 0 1 x 0 –1 (t 2 ) : 5 x + 6 y + 7 = 0 8.2) ∪ (2. x = π 16 + kπ . 2 x= 3π lπ .2. 5} 3. 15 288 . (t1 ) : 3 x − 2 y − 7 = 0 . god. l ∈ Z ) + 16 2 4.1.1.

4. 10. x ln x x2 − x . Re{iti nejedna~inu 2 < 4. f 5 ( x ) = x ima x −1 jednakih i skicirati grafik funkcije f 4 . f 3 ( x ) = e 2 . Odrediti prvi i drugi ~lan progresije. f 2 ( x) = 1 289 . 9. Odrediti ta~ku hiperbole 4 x 2 − y 2 = 15 najbli`u pravoj 8x − y − 1 = 0 .a) Izra~unati b) Uprostiti 1 1 ⎞ 7 5 + 25 ⎛ 1 + − ⋅ ⎜ ⎟ : 20 ⎝ 5 − 2 3+ 5 5− 5 ⎠ 3 3 2ab ⎛ ⎞ ⎛ a − b ⎛ 2b ⎞⎞ + 1⎟ : ⎜ 3 ⎜ 2 2 ⎜ a + b 3 ⋅ ⎜ a − b + 1⎟ ⎟ . ⎟ ⎝ a − ab + b ⎠ ⎝ ⎝ ⎠⎠ . b) 2. Izra~unati povr{inu i zapreminu prave zarubqene kupe ako je wena visina H = 8 cm i ako se izvodnica s i polupre~nici osnova R i r odnose kao 5:4:1. Pedeset brojeva ~ini aritmeti~ku progresiju. 5. 4. Katete pravouglog trougla su 3cm i 4 cm . a na parnim 25. x 2 + xy + y 2 = 21 . god. Zbir ~lanova na neparnim mestima je 50. 8. grupa 2002. f 4 ( x ) = 4 x 2 . log x 2 − 3 ( ) 3. Re{iti sistem jedna~ina 2 sin 4 x + cos 4 x = a log 1 x −1 x+2 x + xy + y = 7 . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina ima re{ewa? Za najve}u dozvoqenu vrednost parametra a re{iti jedna~inu. 1. Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. 6. Ispitati da li me|u realnim funkcijama: f1 ( x ) = x3 . 7.Re{iti jedna~ine: a) 5 x + 7 5 x + 3 11x + 17 − = x +1 x − 2 2 + x − x2 x 4 − 13 x 2 + 36 = 0.

⎟ ∪ ( 2.3} 3. −2 ) ∪ ⎜ −2. f4 ( x ) = 4 x2 = y x (сл.5cm . R = 2. x ∈ ( −∞. 1 kπ ≤ a ≤ 1 . r = 1cm 7. б) x ∈ {−3.1) 6. −1) ∪ (1.1)} f1 ( x) = f 3 ( x) . a2 = 25 9. а) 2 б) 1 2. V = 224 π cm3 8. 2} = ( −∞. P = 168π cm 2 . {(1. (4. (re{ewa) 1. 2 ) ∪ ( 2. +∞ ) 5⎠ ⎝ 5. M (2. а) x ∈ R \ {−1.4. a1 = 26. re{ewe za a = 1 je x = . 10. 16 290 . god.4).16) 2 1 –4 –1 0 1 4 x Сл.k ∈ Z 2 2 2⎞ ⎛ 4. grupa 2002. +∞ ) .

Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin 2 x − sinxcosx − cos 2 x = 1 . 8. Koji su to brojevi? 9. Za okruglim stolom sedi 12 qudi. Ako prvom dodamo 4. god. od drugog oduzmemo 1 i tre}em dodamo 3. 4. Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 1 − x + 2 = x − 3 . Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 osoba. 5 ) + ⎜ ⎟ 35 2 +1 ⎝2⎠ 2 x ⎛ 1 ⎞ 3− x − 2 + 2 ⋅ ⎜ ⎟: ⎝ 1 − x x −1 x − 2x + 1 ⎠ x + 1 b) log 2 1 2 1. 270 − 1 70 −4 ⎛1⎞ − ( −2 ) + ( − 0 . a da me|u wima ne bude onih koji me|usobno ne govore? 291 . 7. 4+ x +2 = x. a jedna dijagonala 17cm . Odrediti vrednost realnog parametra a tako da sistem x + y + 2x ≤ 1 x− y+a =0 2 2 ima jedinstveno re{ewe. dobijamo geometrijsku progresiju. 10. 2. Izra~unati zapreminu prizme ako je wena povr{ina 334 cm 2 . Tri broja ~iji je zbir 15 ~ine aritmeti~ku progresiju. Na elipsi x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + y − 7 = 0 . 3. 6.5. pri ~emu niko od wih ne govori sa susednim osobama. Izra~unati du`ine osnovica tog trapeza. a) Izra~unati b) Uprostiti . Osnova prave prizme je paralelogram ~ije su stranice 9 cm i 10 cm . Re{iti nejedna~inu ( 5+2 ) 1− x x +1 ≤ ( 5 −2 ) x 6 . 5. Oko kruga polupre~nika 6 cm opisan je jednakokraki trapez ~ija je du`ina kraka 13cm . grupa 2002.

V = 360 cm3 8. x = arctg 2 + kπ ∨ x = − 4.5.5. a ∈ {−1. M ( −4. x ∈ ( −∞. -2 9. ( k . l ∈ Z ) 292 . −1) 6. −1) ∪ [ 2. (re{ewa) б) ( x − 1) б) x = 5 −2 1. Na 36 na~ina π 4 + lπ .3} 10. b = 10cm 7.1} 3. a) 17 2. god. a = 18cm. x ∈ {0.5.3] 5. grupa 2002.13 ili 12. −3.

x−2 x+2 x −4 3. x 2( x + 3) x2 a) − =− 2 . Izra~unati cos π 9 ⋅ cos 2π 5π ⋅ cos ⋅ 9 9 cos3 x − cos5 x ⋅ x2 10. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →+∞ ( x 2 − 3x + 2 x + x − x . −2 ) je sredi{te tetive parabole y 2 = 8 x . god. x →1 x − x 2 − 3 x + 3 2 ) v) lim x →0 293 .1 − 3 : 7 ⎟ : ⎟ 7 ⎠ 2⎟ 1. grupa 2002. −3 ⎛⎛1 ⎞ 5⎞ ⎜ ⎜ : 0. 7. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . Re{iti jedna~ine: 1002 − 1001 i 1001 − 1000 . = a ima re{ewa? 9. Ta~ka P ( 5. b) lim 3 .. sin 2 2α + 4sin 2α − 4 2x − 3 3 − 2x < . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. x x ( x + 1) 4. Ne koriste}i se izvodima. Dokazati identitet b) 2 2 log 1 ⎛ x − x ⎞ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 2 = 1 ⋅ 20 1 − 8cos 2α − cos 4α = 2. Jednakostrani~ni trougao stranice a rotira oko prave koja sadr`i jedno wegovo teme i paralelna je naspramnoj stranici trougla.6.a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 7 2 ⎞ 144 ⎟ ⎜ ⎜ 9 − 5 ⎟ ⋅ 17 ⎟ ⎜ ⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ 2 − 3 . b) Uporediti brojeve 2. a ugao na ve}oj osnovici 75 0 . 6. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog obrtnog tela.. Re{iti nejedna~inu 5. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice 10 cm i 6 cm . 8.

grupa 2002. a) 1 2 b) 1 2 v) 8 294 . x ∈ (− 2. 1 − 8cos 2α − cos 4α 1 − cos 4α − 8cos 2α = = sin 2 2α + 4 sin 2α − 4 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 4 2 sin 2 2α − 8cos 2α 8sin 2α cos 2α − 8cos 2α = = =2 4sin 2α cos 2α − 4cos 2α 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 1 ( ) 4. y = −2 x + 8 6.6.−1) ∪ ⎜ 0. P = 2a 2 3 π . a) 4 2. ⎟ 5. a ∈ ⎜ 0. P = 16 2 + 3 cm 2 7. 5} 3. god. a) x ∈ ∅ (nema re{ewa) b) 1002 − 1001 < 1001 − 1000 b) x ∈ {−5. ⎛ ⎝ 3⎞ 2⎠ ( ) V = a 3π 2 8. A = 2π 5π 8 π π 8 2sin 2sin 2sin sin 9 9 9 9 sin 10. (re{ewa) 1. ⎟ ⎛ ⎝ 1⎞ 2⎠ 4π 10π 2π π − sin sin sin 9 ⋅ 9 = 1⋅ 9 = −1 9 ⋅ 9.

7... Du`ine stranica trougla su 27cm . a 2 . v) x 2 − 2kx + y 2 = 0 ( k ∈ R ) .25 . 6. grupa 2002. b) Re{iti jedna~inu 2 3. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz a1 .. za koji je ( x + 2 )2 −3 x + 2 a1 + a 2 + a3 + a 4 + a5 = −5 i a 4 ⋅ a5 = 28 . a) Izra~unati . b) [ta je ve}e : 5% od 300 ili 4% od 400? 2. b) 2 x − ln y 2 = 0 . Razmatramo petocifrene brojeve (u dekadnom zapisu). 5. god. Na kom odstojawu od centra lopte polupre~nika R treba da bude ta~kasti svetlosni izvor koji osvetqava jednu ~etvrtinu povr{ine lopte? 8. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 16 normalnih na pravu 3x − 2 y + 18 = 0 . 29cm i 52cm . a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x x2 2( x + a ) − = x+2 x − 2 x2 − 4 nema re{ewa. 10. = 0.7. 4. Odrediti realni parametar k tako da je (∀x ∈ R ) kx 2 + ( k − 1) x − 1 + k > 0 . 9. ⎛ ⎞ ⎛ 5 1 ⎞ 14 ⎜ ⎟ ⎜ − ⎟⋅ ⎜ ⎟ 7 6 ⎠ 23 ⎝ ⎜ ⎟ −2 −1 ⎞ 1⎟ ⎜⎛1 ⎛3⎞ ⎜ ⎜ : 0. 2 + ⎜ ⎟ ⎟ : ⎟ ⎜⎜9 ⎝2⎠ ⎟ 9 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ − 1 3 1. Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. U xy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = sinx . a 3 . a) Koliko je me|u wima parnih u ~ijem zapisu nema ponavqawa cifara? b) Koliko je onih ~ije nikoje dve susedne cifre nisu jednake? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 295 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x − cos6 x − sin5x = 1 .

5. а) a ∈ ⎨ . R = 37. r = 5cm . m ∈ Z + 10 5 5. god. 0} x= π 2 + 2lπ .−1.−3.3⎬ ⎩2 ⎭ π kπ 3. d = 2 R 6. grupa 2002. x = + . (сл. k .−7 9.+∞ ) б) x ∈ {− 4. 2 x + 3 y + 10 = 0 7. k ∈ (1. а) 9 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 + 4 ⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 = 13776 б) 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 59049 в) 4 ⋅ 9 ⋅ 10 ⋅ 10 = 3600 296 k=0 . (re{ewa) 1.7cm 8.−1.−4. 6 3 4.2. l. x= 3π 2mπ . 2 x + 3 y − 10 = 0 .17) a) y 1 −2π −π 0 –1 π 2π k<0 x б) y 1 0 –1 x в) y k>0 0 x Сл.7. 17 10. а) 3 б) 4 5 ⋅ 300 = 15 < ⋅ 400 = 16 100 100 ⎧3 ⎫ 2.

god.a) Izra~unati . Izra~unati povr{inu i zapreminu prizme. 1 x 2 − 5x + 6 ≤ < 1. ⎛ ⎛ 3 1 ⎞ 7 ⎛ 1 1 5 ⎞ 18 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ : + ⎜ + : ⎟⋅3 ⎟ ⎝ ⎝ 5 4 ⎠ 10 ⎝ 2 3 7 ⎠ 29 ⎠ 1 ⎛ ⎞ x2 +1 1 ⎟ 1 ⎜ : 3 : 2 ⋅ 1 ⎜ ⎟ ⎜ x + x 2 + 1 x 2 −1 ⎟ x −1 ⎝ ⎠ −1 − 1 2 1. Odrediti ta~ku krive x 2 + y 2 = 5 najvi{e udaqenu od prave x + 2 y − 10 = 0 .8. ra~unaju}i od temena. b) 8 (2 x − 1) + 7(2 x − 1) − 1 = 0 . 8. grupa 2002. b) Uprostiti 2. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 − 5sinx − 2cos 2 x = 0 . 9 x 2 − 5x + 4 4. Na polici je pore|ano 12 kwiga. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 kwiga. tako da me|u wima ne budu nikoje dve koje su bile jedna do druge? 297 . = 2 − 1 . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla. Polupre~nik osnove vaqka je R = 6cm .. Re{iti jedna~inu 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . Re{iti dvostruku nejedna~inu 5. Re{iti jedna~ine: a) x − 1 − 3 − x = 3x − 13 . Re{iti sistem jedna~ina 1 − 2 log 9 x = log3 9 y 2 x −1 ⋅ 8 − y = 2 . 7. a dijagonala osnog preseka vaqka je D = 13cm . 6 3 3. 9. Centar upisanog kruga jedanakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici tog trougla na odse~ke du`ine 5cm i 3cm . Pravilna trostrana prizma upisana je u vaqak.. 6. 10.

x = b) x ∈ ⎨ . M (− 1.8. god. V = 135 3 cm3 8.−2 ) 6. x = 2. a) x = 5 3. P = 48cm 2 7.0⎬ π 6 5 2 + 2kπ . Na 56 na~ina 298 . y = 10. x = − 1 2 1 6 9. P = 144 3 cm 2 . x = 5. a) b) x + 1 2. 6 ⎧3 ⎫ ⎩4 ⎭ (k . x = 5π + 2lπ . l ∈ Z ) 4. grupa 2002. O = 32cm. (re{ewa) 1 2 1.

Re{iti jedana~ine: a) ⎛ 8+2 7 − ⎜ ⎝ 2 7 −8 ⎞ . Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 64 π cm 2 i 9 π cm 2 i povr{ina omota~a 143 π cm 2 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kru`ne kupe ako su povr{ine wenih osnova 3. god. 4. ⎟ ⎠ b) 56 − x 2 − 5 x 2 7 x − 6 3x + 6 6 − 7x . grupa 2002. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 5 − 5x = a . 1. 10. Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva kod kojih se samo jedna cifra pojavquje 2 puta? 299 . + = 5x + 3 2 6 ( ) 2 = 10(5 x − x 2 ) . b) Izra~unati 2. a visina 12cm . ( iii ) log 1 6 > log 1 5 . 7. 4 ( iv ) log ( −3) = 2 log 9 . Koji su od slede}ih iskaza ta~ni: ( i ) cos13 > cos12 . ( ii ) ( −2)( −3) = − 2 ⋅ − 3 . 8.9. Odrediti aritmeti~ki niz ~iji je zbir prvih ~lanova uvek jednak trostrukom kvadratu broja tih ~lanova. −1) i B ( 5. ( v ) arcsin π 3 2 2 je realan broj? Odgovore ukratko obrazlo`iti. 9. 6. 5. Povr{ina jednakokrakog tangentnog trapeza je 156 cm 2 . Odrediti realni parametar k tako da kvadratna funkcija f ( x ) = (k + 2 )x 2 + 2 x + k + 2 bude negativna za sve vrednosti x ∈ R . −3) . Na pravoj x + 2 y + 6 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A ( 3. sin 2 x (1 + tgx ) = 3 sin x ( cos x − sin x ) + 3 . Odrediti du`ine stranica tog trapeza.

( iv ) 2. k ∈ (− ∞. c = 13cm 7. 3. M (2. god. а) x ∈ R = ( −∞.9. b = 8cm. 3) три решења за a ∈ (− 4. x = ± π 3 (k . б) 4 б) x ∈ {− 2. a = 18cm..−3) 5.−4 ) 6. 388π cm3 8. 9. +∞ ) 3.4 ) 10. 2) два решења за a ∈ {− 4. ( ii ) ⊥ . grupa 2002. Једначина има: 1) једно решење за a > 4 ∨ a < −4 . ( iii ) ⊥ . а) ( i ) ⊥ . 21. π 4 + kπ ..4} .4. l ∈ Z ) 4.1. 9. 15. (re{ewa) 1.7} + lπ . (v) ⊥ . 3888 300 .. x = .

a 3 .. 2 ( ) 5.. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 301 . a ugao koje one zaklapaju je 30° . Na elipsi 2 x 2 + y 2 = 22 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + y + 15 = 0 . Re{iti jedna~ine: 1 2 3x − 7 a) . Od 5 u~enika. Svaki od wih dodiruje dve susedne stranice kvadrata i dva od tri preostala kruga. U kvadratu stranice a sme{tena su 4 podudarna kruga.a) Uprostiti ⎜ ⎜ 6a + ⎜ : 4 : ⎟ ⎟ 3 ⎜⎝ ⎝ a − 2 a + 2 ⎠ a − 2a + 8a − 16 ⎠ a + 2 ⎟ ⎝ ⎠ −1 b) Bazen se napuni vodom iz 4 cevi za 21 sat. a 2 . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina x2 − x = a ima maksimalan broj re{ewa? 10. grupa 2002. 4. 8. 6. najkra}a s2 = 6 cm . Izra~unati povr{inu krivolinijskog ~etvorougla odre|enog lukovima sva ~etiri kruga. 9. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . Re{iti nejedna~inu log 1 9 − 2 x > x − 3 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2sin 2 x − 3sinxcosx + cos 2 x = 1 .. −1 ⎛⎛ ⎞ 4a 1 ⎞ a ⎞ ⎛ a ⎟ .10. Izra~unati zapreminu kose kru`ne kupe ~ija je najdu`a izvodnica s1 = 6 3 cm . za koji je a 2 + a5 = 14 i a3 ⋅ a 4 = 45 . Za koliko sati se napuni tre}ina bazena vodom iz 7 cevi? 2. + = 2 x − 3 x − 1 x − 4x + 3 x 4 − 10 x 2 + 9 b) =0. − 1. x−2 3. 7. god. 6 studenata i 3 profesora treba izabrati peto~lanu delegaciju u kojoj }e biti bar po jedan student i profesor.

а) x ∈ R \ {1.3) ∪ ( 3. (k .1. а) a + 2 2.. 1 9) Шест решења за a ∈ ⎜ 0.10. (re{ewa) 1.13. V = 9 3π cm 8.log 2 9 5. − 3.. x = kπ . god. x = б) Za ~etiri сата б) x = 3 π 3 + lπ .3} = ( −∞.1) ∪ (1. (sl. Na 1485 na~ina 302 .5. ⎟ ⎝ 4⎠ y 1 4 y=a –1 0 1 x Sl. x ∈ ( −∞ . l ∈ Z ) 4. M (− 3. ⎛ 1⎞ 9. ∞ ) . 18 7..(sl. 3. 0 ) ∪ 3.9. 18) ( ) a 4 a a2 (4 − π ) P= 16 3 a Sl. grupa 2002. 19 10.−2) 6.

8. a3 .7 ) . Du`ina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12 cm . b) ( x + y )( y − log 2 x ) ≥ 0. b) ( x + 1) + 7 ( x + 1) − 8 = 0 . U xOy . a ugao izme|u dijagonale i osnovice tog trapeza je 30 . 303 . a) 4 3 6 4 3. god. ⎛ ⎞ 7+ 2 1 1 57 1 1. Odrediti ugao izme|u izvodnice i visine kupe. a2 .ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) 4 ≤ x 2 + y 2 ≤ 2 ( x + y ) . Sa rastojawa od 8m vidi se pod dva puta ve}im uglom nego sa rastojawa od 25m . koji se nalazi na horizontalnom terenu.3) i B ( 3. a) Izra~unati ⎜ . ⎝2 ⎠ 3 −1 Re{iti jedna~ine : 6 3 3x − 5 5 x − 8 x − 1 3 − 2 x − + = . grupa 2003. Za koje su vrednosti realnog parametra m re{ewa jedna~ine mx 2 − 2 ( m − 2 ) x + m − 3 = 0 istog znaka ? 5.1. Sfera sa centrom u vrhu kupe i polupre~nika jednakog visini kupe deli omota~ kupe na dva dela jednakih povr{ina. Uspravni stub. 9. Kolika je visina stuba? 10. − − ⋅ ⎟: 40 7 + 2 20 5 3 − 3 2 ⎠ ⎝ 7− 3 b) Uporediti brojeve 2. 3 ⎛1 ⎞ 124 i log 1 3 + ⎜ :3 ⎟ . 6. 7. Izra~unati povr{inu trapeza . Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . posmatra se iz ta~ke na povr{ini zemqe.… za koji je a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 5 i a2 ⋅ a4 = −8. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x + sin x − ctgx = 1 ⋅ sin x 4. Na pravoj x + y − 4 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A (1.

.. (re{ewa) 1. (− 5. α = 45 6. 21 304 . a) x = 2 3.8) 7. (сл.1.0] ∪ (3..4] π 5. god. m ∈ (− ∞. k ∈ Z 2 4.0} 3 −1 + kπ .−2.) 9. x = ⎛1 ⎞ b) 124 < log 1 3 + ⎜ : 3 ⎟ = 5 = 3 125 ⎝2 ⎠ 3 b) x ∈ {− 3. (сл. grupa 2003. 20 10. a) 2 2.4.7. P = 36 3cm 2 8.1. M (− 4. 21) a) 2 b) y 1 –2 2 0 1 2 x –2 Сл. 20) x = tgα 25 2tgα x = tg 2α = 8 1 − tg 2α x ⇒ x = 15m α 25 2α 8 Сл.

2 ab − 2a b + b − 2ab − 2a ⎝ b + 4b + 3 ⎠ cos 2 x − cos 4 x + cos 6 x = 0. Odrediti jedna~ine tangenti krive x 2 − 2 y 2 = 8 paralelnih pravoj x − y − 4 = 0 . 8. log x −1 4. Odrediti opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 35 . Izra~unati povr{inu trougla ako du`ine wegovih stranica obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 2 i ako je jedan unutra{wi ugao trougla 120 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 b ⎛ b+3 ⎞ − 2 ⋅⎜ 2 ⎟ . 9. ( ( ) ) 305 . a) Izra~unati ( −2) 6 + log 1 2 1 16 − 125 3 + 3:4−2 . 6. 7. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x+a x 1 − = 2 x − 1 x − 2 x − 3x + 2 nema re{ewa. Skicirati odgovaraju}u sliku. 0 < x ≤ 3 ⎪ 93 − x. x > 3. Pravougli trapez sa osnovicama 10cm i 2cm i povr{ine 90cm2 rotira oko ve}e osnovice Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela. b) Re{iti jedna~inu 5− x −7 = x . 3. a drugog i tre}eg 30. ⎪ ⎩ Skicirati grafik funkcije f i koriste}i se wim. god. 1. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a ( a ∈ R ) .2. Data je funkcija ⎧ −4 x 2 + x . grupa 2003. x≤ 0 ⎪ ⎪ 8 2 f ( x) = ⎨ x − 3x . −1 −1 b) Uprostiti 2. ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 5. Re{iti nejedna~inu ⎛ 2 ⎞ 2 x+2 > 1.

Jedna~ina ima(sl. (sl. b) lim cos x − cos 7 x . . 8. x = kπ π ∨ x = ± + lπ 8 4 6 4. y 1 9. a) –1 3 x y=a 0 –2 Sl.23): 4 re{ewa za −2 < a < 0 3 re{ewa za a = 0 ∨ a = −2 2 re{ewa za a < −2 ∨ 0 < a < 1 1 re{ewe za a = 1 0 re{ewa za a > 1 10. a) 5.. a) a = 1 ∨ a = −2 . b) 1 a под условом да је a ≠ 0. VT = VV + VK = R π ⋅ 2 + = 1050π cm3 3 P = PBV + PM V + PM K = 540π cm 2 8. grupa 2003. x ∈ (1. b ≠ −3 и b ≠ 2a 2. l ∈ Z ) 5. god. b) x = −4 3.. 23 1 . 10 b) 24. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x − 1 . 27. x →1 x + 3 x − 4 x →0 x2 2 3 v) lim 1 + x − 1 − x ⋅ x →0 x 2. 12. t1 : x − y − 2 = 0 t2 : x − y + 2 = 0 2 6. 18. v) 5 6 306 . (re{ewa) 1. b ≠ −1. 22) ( a + 2) = a 2 + ( a − 2 ) − 2a ( a − 2 ) cos120 2 a+2 a–2 120 a=5 P = 1 a ( a − 2 ) sin120 = 15 3 2 4 2 a Sl. 22 R 2π ⋅ 8 7. Ne koriste}i se izvodima.10. +∞ ) + π (k .

Koliko se ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 3 mo`e formirati od cifara 0. ako nijedan broj nema jednakih cifara? f3 ( x ) = 307 . x2 − 2x − 3 . ) 9. Na}i odnos povr{ina lopte prizme. b) Re{iti jedna~inu x + 4 x = 12. U pravilnu trostranu prizmu upisana je lopta koja dodiruje sve bo~ne strane i osnove prizme. x2 + x + 1 iz ta~ke M ( 9 .4 i 5.3. grupa 2003. 3. f 2 ( x ) = 1 + x 2 . obim i povr{inu kruga. a) Izra~unati b) Uprostiti − ( −3) 50 + ( 0 . x −3 a zatim skicirati grafik funkcije f ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 5 ( x ) . f5 ( x ) = x2 + 2 x + 1 ima jednakih. x 2 − 4 x − 3 ≤ 1.2.3. Odrediti du`inu tetive. 3 +⎜ ⎟ ⎝3⎠ ⎛ 1 − 3 + ⎞ : x 2 − 10 x ⋅ x ⎜2− x ⎟ x+2 ⎝ x2 − 4 x2 − 4 x + 4 ⎠ 2. a odstojawe centra kruga od tetive je za 2 mawe od polupre~nika kruga. 10. 6. 0 ) . 350 − 4 325 + 2 1.1. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina x + a − 2 x = 8 + x2 x − 1 x + 2 2 − x − x2 ima beskona~no mnogo re{ewa i navesti ta re{ewa. god.125 ) − 1 log 1 ⎛1⎞ 33 . Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 2 y 2 = 9 konstruisanih 3x − 9 x + 27 x − =1 2 ( 3 −1 . Tetiva kruga je za 2 mawa od pre~nika. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. f4 ( x ) = 2log2 ( x +1) . Re{iti nejedna~inu sin 2 x + sin 4 x = 2 cos x ( 2 sin 2 3 x − 1) . Re{iti jedna~inu 5. 7. Ispitati da li me|u funkcijama: f1 ( x ) = x + 1. 8.

^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupa { . ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupova {0. x ∈ ⎨ x (x − 2) 1 2 b) x = 81 π 2lπ π 2mπ 7π 2nπ ⎧π ⎫ . god. Dakle. k . t = 8. x ∈ R \ {3} f 4 ( x ) = x + 1 . ∞ ) 5. 308 . (re{ewa) 1.4. x > 0 (vidi sliku 24) ⎩ 10. t1 : y = ( x − 9 ) .5}. . 24 ⎧ x 2 − 1.− ⎥ ∪ [2. x ≤ −1 ⎪ ⎪ 2 f ( x ) = (1 + x ) ⋅ x + 1 = ⎨ 1 − x .1. {0. PL : PPR = 2π : 9 3 6.3.3. Zbir cifara mora biti deqiv sa 3. x ∈ R f 2 (x ) = 1 + x . x > −1 f 5 (x ) = x + 1 . f1 ( x ) = x + 1 .3. l . x ∈ R Me|u datim funkcijama nema jednakih. + + 6 3 18 3 18 3 ⎩2 ⎭ 1 1 ⎡ 4 1⎤ 4. t 2 : y = − ( x − 9 ) 4 4 ⎣ 5 2⎦ P = 25π 7.5} bez ponavqawa cifara 1 ima 4!=24.4} и {0.1.2.1} 3. a) za a = −4 skup re{ewa je R \ {− 2. grupa 2003. 24) f 3 ( x ) = x + 1 . tra`enih brojeva ima 24 + 18 ⋅ 4 = 96 . n ∈ Z ⎬ + kπ . (sl. − 1 2 9. 8. {0.2.2. m. x ∈ R y 1 –1 0 1 x Sl. − 1 < x ≤ 0 ⎪ 2 ⎪( x + 1) .5} bez ponavqawa cifara ima 4 ⋅ (3 ⋅ 3 ⋅ 2 ⋅ 1) = 72 .3} .3.− + . a) 3 b) − 2.4. O = 10π . x ∈ ⎢− .

a stranica naspram tog ugla ima du`inu 2 7cm. Tri broja ~iji je zbir 38 ~ine opadaju}u geometrijsku progresiju. 4 ) i koji spoqa dodiruje krug x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 . Ukrotiteq zveri treba da izvede na cirkusnu arenu u koloni 5 lavova i 4 tigra. Ako se od prvog broja oduzme 2. a) Ispitati ta~nost slede}ih iskaza: ( i ) Ako je svaki pravougaonik kvadrat. Na koliko na~ina on to mo`e u~initi? 309 . log ( 2 − x ) 3. Koji su to brojevi? 9. Na}i odnos povr{ina osvetqenog i neosvetqenog dela lopte. Odrediti du`ine preostale dve stranice ako je povr{ina trougla 2 3 cm 2 . ( ii ) {2} ⊂ {1. ( v ) log 2 3 < log 4 8 . Re{iti nejedna~inu 2 x = 4. ( 6+2 5 − 2 5−6 ). god. 8. grupa 2003. ( iv ) −3 −3 = . 2 2. Na}i jedna~inu kruga ~iji je centar u ta~ki A ( 5. 10. x − 2 x +1 x2 − x − 2 4 2 b) x − 10 x + 9 = 0. Jedan ugao trougla je 120 . onda je 3<2. 1. Re{iti jedna~inu 9cos 2 x + 9cos 4. ( iii ) tg b) Izra~unati π 5 <1. Ta~kasti svetlosni izvor udaqen je 8m od centra lopte polupre~nika 4m . Re{iti jedna~ine: a) x − 2 x − 1 = 2 + 2 x − x2 . x 2 − 2 x − 3 < 3x − 3 . 6. −2 −2 Odgovore ukratko obrazlo`iti. 7. dobija se aritmeti~ka progresija. a da pritom nikoja dva tigra ne budu jedan za drugim.4.{2}} . Re{iti sistem jedna~ina log x y − 4 log y x = 3 xy = 32 . 5.

Ukupan broj na~ina je 5!⋅ ⎜ ⎟ ⋅ 4! = 120 ⋅15 ⋅ 24 = 43200 ⎝ 4⎠ 310 . b = 2cm 7. 25) x R = . grupa 2003.5) 5. x = (ii ) ⊥ (iii ) б) x ∈ {− 3.8 9. 25 8. ( x − 5) + ( y − 4) = 4 2 2 6.12. 18. god. а) x = 1 3. a = 4cm. { (2. h = R− x = 2 R d Posv = 2π Rh = 16π Pneosv = 4 R π − Posv = 48π 2 R O x h d A Posv : Pneosv = 1 : 3 Сл. (re{ewa) 1.4. а) (i ) 2. x ∈ (2. б) 4 π 4 + (k ∈ Z ) 4. x = 2. (сл.16) } ⎛6⎞ 10.−1} kπ 2 (iv ) ⊥ (v ) ⊥.

drugi radnik 6 sati.7 ⎟ ⋅ ⎟ 160 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 7 1. a tre}i radnik 7 sati. Re{iti jedna~ine − 3 1 b) ⎛ ⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. 9. Na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 14 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 8 = 0. a) Izra~unati . 6. mx 2 − 2 ( m + 2 ) x + m − 1 = 0 budu pozitivna. Re{iti sistem jedna~ina x − xy + y = 6 x 2 + xy + y 2 = 84. god. 10. grupa 2003. Prvi radnik je radio 5 sati. Odrediti beskona~nu opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je drugi ~lan 4. 311 b) x y − e x ( ) ( x + y − 1) ≥ 0. −1 ⎜ ⎟ 2 ⎛4 7⎞ ⎜ ⎟ 1 :⎜ − ⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ 3 9 ⎠ ⎝ ⎠ b)Tri radnika su zaradila 3780 dinara. Izra~unati povr{inu trapeza. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da re{ewa jedna~ine cos x + cos 5 x + cos 9 x = 0. 5. 8. Izra~unati povr{inu i zapreminu kru`nog vaqka upisanog u pravu trostranu prizmu ~ije su osnovne ivice a = 9 cm. a visina H = 10 cm. U trapez sa kracima 15cm i 13cm i ve}om osnovicom 21cm upisan je krug. a suma svih wenih ~lanova je 3 sume kvadrata 16 tih ~lanova.5. . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu a) 2 − 1 = 2 x + 6 . Kako treba da podele zaradu? 2. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) ( 9 x 2 + y 2 − 9 )( x2 + y 2 − 4 ) ≤ 0. b = 10cm i c = 17 cm. −2 ⎛⎛ 3 3 ⎞ 5 ⎞ ⎜ ⎜ 2 − 1 : 0. x − 4 x + 1 x − 3x − 4 log 2 x 2 − 2 х ( ) 1 = ⋅ 3 4. 7.

1470 б) x ∈ {− 3. V = 40π cm 3 ⎞ ⎟ ⎠ 9. (x.1. 1260. M (− 1. x = б) 1050.(сл. а) x ∈ R \ {− 1. .8). 3} x= lπ π ± 2 6 π 10 + kπ 5 ∨ (k . m ∈ (1. ⎜ 8.2)} б) 10.5.4} 3. 2. P = 168 cm 2 1 1 ⎛ 8. y ) ∈ {(2. − 2 ) 7. 26 312 . god. P = 48π cm 2 . 26) а) y 3 2 y e 2 x 0 –2 –1 0 1 –2 –3 1 1 x Сл. а) 8 2. 4. . 2 4 ⎝ 5. grupa 2003. ∞ ) 6. l ∈ Z ) 4. (re{ewa) 1. (8.

4. grupa 2003. 6.4 ⎞ ⋅ 5 2 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 ⎟ ⎠ 5⎠ ⎝⎝ − 3 2 1. Re{iti jedna~ine a) 3 − x = 5 + 8 x − x 2 . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) xy x 2 + y − 1 ≤ 0 . 10. Du`ine stranica trougla su 13 cm. Dokazati jednakost tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = 2 − 3. 7. a izvodnica 13 cm. god.6. Re{iti nejedna~inu 5. 14 cm i 15 cm. b) v) ( 2 sin x + 3)( y + ln x )( y − x ) ≥ 0 . 313 .1) je sredi{te tetive parabole y 2 = 4 x . onda su oni jednaki. ⎛ ⎛1 1⎞ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 4 + 5 ⎟: 8 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 2 5 − 1:1. 216π cm 2 . b) x − 5 x + 2 x 2 − 3 x − 10 x − 1 + 3x − 2 = 1 . Ako tri broja istovremeno obrazuju aritmeti~ku i geometrijsku progresiju. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 x + sin 2 x + 5 cos 2 x = 2 . 3. Ta~ka A ( 2 . Dokazati! 9. b) Koliki su unutra{wi uglovi trougla ako se odnose kao 7:14 :15 ? 2. Izra~unati zapreminu zarubqene kupe ako je wena povr{ina ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ log 2 x−2 x +1 < 3. 8. a) Izra~unati . razlika polupre~nika osnova 5 cm . ( ) ( x 2 + y 2 − 2 y ) ( x + y − 1) ≤ 0 . Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla.

(re{ewa) 1. −1) ∪ ⎜ −1. 27) V = 388π cm R–r a+c 2 8. x = arctg 3 + kπ ∨ x = − б) α = 35 .(сл. а) Nema re{ewa 3. ⎟ ∪ ⎜ . l ∈ Z ) 4 5⎞ ⎛7 ⎛ ⎞ 4. γ = 75 б) x = 1 + lπ (k . y = 2 x − 3 6. x ∈ ( −∞. tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = = cos5 cos55 cos 65 1⎞ ⎛ 1 sin5 ( cos10 − cos120 ) sin5 ⎜ cos10 + ⎟ 2⎠ ⎝ 2 = = = 1 1 cos5 ( cos10 + cos120 ) cos5 ⎛ cos10 − ⎞ ⎜ ⎟ 2 2⎠ ⎝ 1 1 sin5 cos10 + sin5 ( sin15 − sin5 ) + 1 sin5 2 2 = 2 = tg15 = 2 − 3 1 1 1 cos5 cos10 − cos5 ( cos15 + cos5 ) − 2 cos5 2 2 10. β = 70 . grupa 2003. (sl. 28 314 . 28) a) б) в) y 1 –1 0 1 x –1 y 1 0 1 x 0 –1 1 y e x Sl. b = ∧ b = ac ⇒ a = b = c 2 Sl. а) 27 2. R = 8. +∞ ⎟ 4⎠ ⎝2 ⎝ ⎠ 5.6. god.125 cm 3 π H 7. 27 sin5 sin55 sin65 9.

Dokazati da je Za x > 0 izra~unati i ( 2 − z )2003 . ( z je konjugat od z ). Ona deli trapez na delove ~ije se povr{ine odnose kao 5 : 3. 8. Re{iti nejedna~inu 5 ( sin 6 x − sin 4 x ) = 4 sin x ( cos 2 5 x + 1) . progresiju. a) Izra~unati . Nenulti brojevi a1 . a povr{ina dijagonalnog preseka 2 48 2 cm 2 . Odrediti du`ine osnovica trapeza . ⎛ ⎛2 1 7⎞ 1 ⎞ 3 ⎜ ⎜ + : ⎟⋅4 ⎟ ⎜ ⎝7 2 8⎠ 2 ⎟ 1. 4 : ⎟ ⎜⎜ 2 ⎟ ⎠ 8⎠ ⎝⎝ b) Koliki su spoqa{wi uglovi trougla ako se oni odnose kao 7:11:12 ? 2.a3 .… obrazuju aritmeti~ku 1 + 1 + + 1 = n ⋅ a1a2 a2 a3 an an+1 a1an+1 9.a2 . a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina − 1 2 x − x + a = x 2 + 21 x + 3 x − 2 x2 + x − 6 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. b) Re{iti jedna~inu 2 − x + x + 3 = 3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4.7. Na krivoj y = 8 x odrediti ta~ku najbli`u pravoj x − y + 4 = 0 . ⎜ ⎟ −5 ⎛ 1 ⎞ 7⎟ ⎜ 3 − 1:0 . 6. 7. 2 2 5. log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 3 x . U xOy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: 315 . grupa 2003. 10. Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilne ~etvorostrane piramide ~ija je visina 8 cm. god. 3. Skicirati odgovaraju}u sliku. Du`ina sredwe linije trapeza je 10 cm . Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + y i za koje je ( 2 − 3 i )( 3 + 11i ) = 13z ( z − 1) .

(re{ewa) 1. grupa 2003. 29 316 . V = 384 cm 3 . γ 1 = 144 б) x = 1 ∨ x = −2 4. 29) a) (2 − z )2003 = −i y − π 0 2 π 2 y x б) y в) k>0 k=0 2 0 –1 1 e x 0 1 k<0 x Sl. b = 5 cm 1 1 1 a2 − a1 1 + + = + a1a2 an an +1 d a1a2 d б) α 1 = 84 .2} π 2lπ x = kπ ∨ x = ± + (k. а) 2. x ∈ R \ {− 3. β1 = 132 . P = 384 cm 2 a3 − a2 1 an +1 − an + + = a2 a3 d an an +1 = 1⎛ 1 1 1 ⎜ − + − d ⎝ a1 a2 a2 − 1 ⎞ 1⎛ 1 1 ⎞ 1 a1 + nd − a1 n = ⎟= ⎜ − ⎟= an +1 ⎠ d ⎝ a1 an +1 ⎠ d a1an +1 a1an +1 9.(sl.−2) ∪ (2. 10. a = 15 cm. ( ) (k ∈ R). 3. 7. v) y = k x 2 + 1 − 2 ( kx − 1) . x ∈ [− 4. b) xe y = 1 . 5.4] 7. z1 = 2 − i . z 2 = −1 − i . 2 3 а) a = −7.4 ) 6.l ∈ Z ) 15 5 P (2. 8.a) y = cos 2 x . god.

data progresija postaje aritmeti~ka. 1. b) 3 + x + 1 = 3x . 4. Re{iti nejedna~inu ( 3+ 2 ) 6 x +1 ≤ ( 3− 2 ) −x . 2 − 2 3 . Re{iti jedna~ine ⎛ ⎛ 3 2 ⎞ 45 ⎞ ⎜ ⎜ 5 − 7 ⎟ ⋅ 11 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 1:0 . a da nijedan od tih brojeva nema istih cifara? 317 . Uve}avawem drugog ~lana za 8. a) 2 x − 1 − 2 − x = x + 1 .8. Izra~unati zapreminu te piramide ako su wene osnovne ivice a = 4 cm i b = 2 cm . 5. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine ax3 − 3ax − 1 = 0 .3 − 1 1 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 ⎠ 36 ⎟ ⎝⎝ ⎠ log 27 3 log4 2 i 3 .3) . 3. 2. 10. Odrediti jedna~ine tangenti kruga konstruisanih iz ta~ke M ( −4 . x2 + y2 − 2 x + 4 y = 0 5. Bo~ne ivice pravilne zarubqene trostrane piramide nagnute su prema ravni osnove pod uglom od 45 . 8. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 8 sin 2 x − 5 sin 2 x + 14 cos 2 x = 6 . 6. Tri broja ~ine rastu}u geometrijsku progresiju. U zavisnosti od realnog parametra a . Visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 16 cm i 9 cm . Na}i povr{inu kruga upisanog u taj trougao. a) Izra~unati b) Uporediti brojeve 2. 7. 1. god. Koji su to brojevi? 9. Ako u novoj progresiji tre}i ~lan uve}amo za 64. dobijamo geometrijsku progresiju. 6 i 7. Koliko ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 5 mo`emo formirati od cifara 0. grupa 2003.

318 . P = 25π cm 2 8. V = 3 9. 12. ∞ ⎟ ⎟ ⎜ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎟ ⎝ ⎝ ⎠ 1 1 > 2 ∨ < −2 a a a=0 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎜ a ∈ ⎜ − .(sl. −1) ∪ [ 2. god. x + 2 y − 2 = 0⎬ ⎭ 14 cm 3 7. (re{ewa) 1. x = π (k.− ⎟ ∪ ⎜ . 30) Једначина има: 3. grupa 2003. x ∈ [ −3. +∞ ) б) x = 1 + kπ ∨ x = arctg 4 + lπ 4 2 x + y + 5 = 0⎫ 5. 30 10. ⎟ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠ ⎝ y = x 3 − 3x y 2 y= 1 . +∞ ) 6. а) x ∈ {−1} ∪ [ 2.8. а 0 не учествује) ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⋅ (3! − 2) = 24 (5 на крају и 0 учествује) ⎜ 2⎟ ⎝ ⎠ Укупно има 108 таквих бројева. а) 4 б) 2 log 4 2 = 2 = 6 8 < 6 9 = 3 3 = 3log 27 3 2. 36 1) два решења за 2) три решења за 3) једно решење за 4) нула решења за 1 = ±2 a −2< 1 <2 a 1⎞ ⎛ ⎜a = ± ⎟ 2⎠ ⎝ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎛ ⎜ a ∈ ⎜ − ∞. l ∈ Z ) . a≠0 a − 3 –1 0 –2 1 3 x Sl. 4.0 ⎟ ∪ ⎜ 0. 4. ⎛ 5 ⎞ ⋅ 3!= 60 ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ( 0 на крају) ⎛ 4 ⎞ ⋅ 3!= 24 (5 на крају.

grupa 2003. 3. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da je ( 5. a pre~nik osnove je 1 dm . Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 3. 8. 4. u odnosu na pravu 6. ⎝ 4 2⎠ ⎝ 8 ⎝2 6⎠ ⎠ ⎛ ⎞ 1 2x x ⎞ ⎛ x − ⋅ ⎟: 4 3 ⎜ 3x + ⎜ ⎟⋅ ⎝ x −1 x +1 ⎠ x − x + x −1 ⎠ x +1 ⎝ b) − 1 1. ~etiri ili pet poena. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe ako je wena izvodnica za 1cm du`a od visine.9. U trapez sa kracima 6 cm i 10 cm upisan je krug. Igra~ igra 5 razli~itih igara.5 ) 2x + y − 6 = 0 . 10. 7. 8 sin6 x + cos 6 x − 3 cos 4 x = 5 . Dokazati identitet (x ) 2 − 2x ) 2 − 3 = 2x ( x − 2) . 25 − ⎜1 + ⎟ : ( -1:0. Re{iti jedna~ine: a) 3 x − 1 − 2 − x = x + 5 . ( ∀x ∈ R) ( 2m −1) x2 + ( m + 2) x + m −1< 0 . Odrediti du`ine osnovica trapeza. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Sredwa linija trapeza deli trapez na dva dela ~ije se povr{ine odnose kao 11: 5. Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + 16 x + 9. ⎛ 5 ⎛1 7⎞ ⎞ 2 ⎛ 1 1⎞ ⎜ − : ⎜ + ⎟ − 0. god.5 ) ⎟ . Re{iti sistem jedna~ina = 1 ⋅ 15 log 2 ( x + y ) − log3 ( x − y ) = 1 x2 − y2 = 2 . Na koliko na~ina on mo`e osvojiti ukupno 20 poena? 319 . pri ~emu u svakoj igri obavezno osvaja tri.

3) 6. а) x ∈ {− 2 . P = 90π cm 2 . x = −4 ⎧⎛ 3 1 ⎞⎫ 9. а) 2 2. a = 14 cm. ⎨⎜ . 3} 3. (re{ewa) 1. 8. 4} б) x + 1 б) x ∈ {− 1. m ∈ (− ∞. 8 sin 6 x + cos 6 x − 3cos 4 x = 3 ⎛ ⎞ = 8 ⎜ ⎛ sin 2 x + cos 2 x ⎞ − 3sin 4 x cos 2 x − 3sin 2 x cos 4 x − 3cos 4 x ⎟ = ⎜ ⎟ ⎜⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ( ) ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3 ⎞ = 8 ⎜1 − sin 2 2 x − 3cos 4 x ⎟ = 8 ⎜1 − (1 − cos 4 x ) − 3cos 4 x ⎟ = 5 ⎝ 4 ⎠ ⎝ 8 ⎠ 4. grupa 2003. B(− 1. b = 2 cm 7. Ukupan broj na~ina je 1 + 5! 5! + = 1 + 20 + 30 = 51 3! 2!2! 320 .1.0 ) 5.9. ⎟⎬ ⎩⎝ 2 2 ⎠⎭ V = 100π cm3 10.

Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 ( sin 4 x − sin 2 x ) = sin x 4 cos 2 3x + 3 ⋅ 2 ( ) 4.ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = cos x. a polupre~nik upisanog kruga 10 cm. b) Re{iti jedna~inu − 1 2 ( x − 1) 2 − ( x − 1) 4 = 2 . Na krivoj x 2 + y 2 = 10 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 12 = 0 i izra~unati tu udaqenost. 8. Koji su to brojevi? 9. god. b) y=e ln x − x 2 ( ). ⎠ ⎝3 9⎠ ⎝ 5 ⎝5 ⎠ ⎛⎛ x ⎞ 1 x ⎞ 6x b) Uprostiti − + 9x ⎟ ⋅ ⋅ ⎟: 4 ⎜⎜ 3 ⎝ ⎝ x − 3 x + 3 ⎠ x − 3x + 27 x − 81 ⎠ x+3 2. Skicirati odgovaraju}u sliku. a drugom i tre}em po 1. Ako se prvom broju doda 5. v) kx 2 + y 2 = k (k ∈ R) .8 ⎟ − ⎜ − 1 ⎟ − ( 0. Izra~unati zapreminu pravilne ~etvorostrane zarubqene piramide ~ija je dijagonala D = 9 cm . a) Izra~unati nema re{ewa. Odrediti wenu visinu. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trougla ~ija je osnovica du`ine 30 cm . Tri broja ~iji je zbir 6 obrazuju rastu}u aritmeti~ku progresiju. 321 . Re{iti nejedna~inu xlog x +log x + 2 < 0. dobija se geometrijska progresija.01 ( log x = log10 x ) . 5. ⎛ 4 ⎛ 11 −1 ⎞ ⎞ ⎛7 5⎞ ⎜ 2 : ⎜ − 0 . U xOy .9 ) ⎟ . a osnovne ivice a = 7 cm i b = 5 cm. Oko sfere polupre~nika R opisana je prava kupa minimalne zapremine. 10.10. 1 1 3. a) Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje jedna~ina x 2 x + a 3 − x2 − = 2 x −1 x x −x 1. 7. grupa 2003. 6.

M (− 1. 8 б) 17 7. − 4 . x = kπ ∨ x = ± π 9 + 5. H = 4 R 10. P = 540 cm 2 8. ⎛ 1⎞ 4. grupa 2003. а) 3 б) x + 3 3. god. (re{ewa) 1. x ∈ ⎜ 0. V = 109 cm 9. а) a ∈ {2.−3) . m ∈ Z ) 2. Vmin = V ( 4 R ) . ⎟ ⎝ 10 ⎠ 6. 2 . (Сл. d = 3 2 mπ 3 22 10 (k . 31 322 .10.3} . 31) а) −5π 2 − 3π 2 − y 1 π 2 0 –1 π 2 3π 2 5π 2 x б) –1 y 1 0 x y k в) –1 1 0 –1 − k y −k 1 x –1 1 1 0 –1 − −k x k>0 y 0 k=0 x k<0 Сл.

@.Zoli} i dr. S. "Krug". Georgijevi}. I. Bogoslavov: Zbirka re{enih zadataka za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Ogwanovi}. Vene T. Beograd 1995. Re{eni zadaci iz matematike sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji. "Krug". Re{eni zadaci sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji 1995–2000. V∫godskiŸ. "Krug".: Zbirka zadataka i testova iz matematike za pripremawe prijemnog ispita za upis na tehni~ke i prirodno-matemati~ke fakultete. V. S. @. Ogwanovi}: Matematika 4+. Ivanovi} . "Krug". @. V.Â. P. Beograd 1999. Beograd 1997. Vodnev.Antonov. A. \. Nikitin. Zbirka re{enih zadataka za I razred gimnazija i tehni~kih {kola. Zbirka re{enih zadataka za II razred gimnazija i tehni~kih {kola. F. Beograd 2000. 323 . Dru{tvo matemati~ara Srbije. Milin: Matematika 3. A. F. D. \. Beograd 2001. Naumovi~: Osnovn∫e maтemaтi~eskie formul∫ . Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. @. M. Ivanovi}: Matematika 5. Beograd 1991. Naumovi~. Vukomanovi}. Ivanovi}. Ivanovi}: Matematika 4. [10] N. Ogwanovi}: Matematika 2. S. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Dugo{ija. T. S. Moskva. Ogwanovi}: Matematika 1.LITERATURA [1] [ 2] [3] [ 4] [ 5] [ 6] [7] [8 ] [9] @. Beograd 1992. S. N. Beograd 1999. Minsk ′′V∫{eŸ{a® {kola″ 1988. 1962. Ivanovi}. »Krug«. Zbirka re{enih zadataka za III razred gimnazija i tehni~kih {kola. A. Sankin: Sbornik zada~ пo Ìlemenтarnoй maтemaтike. L. Zbirka zadataka i testova za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Ogwanovi}. V.

LIKOVNO RE[EWE KORICA Hr~ek @eqko KOREKTOR Milena Pavlovi} OBRADA TEKSTA NA RA^UNARU Sne`ana Aran|elovi}-Radmanovi} [tampa: VIZ – Sekcija za {tampawe i umno`avawe – Beograd .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->