\URI[I] DU[AN

BRKI] NADA

ZBIRKA
ZADATAKA IZ MATEMATIKE
za prijemni ispit na Vojnoj akademiji

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA [KOLSTVO VOJNA AKADEMIJA

AUTORI

Du{an \uri{i}, profesor Nada Brki}, profesor

UREDNIK

mr Slavi{a Savi}, pukovnik, dipl.in`.

RECENZENTI

van. prof. dr Nikola Toma{evi} mr Ne|eqko Jankovi}

JEZI^KI REDAKTOR

Gordana Bawac, profesor

TEHNI^KI UREDNIK

@eqko Hr~ek, potpukovnik

DU[AN \URI[I] % NADA BRKI]

ZBIRKA ZADATAKA
IZ MATEMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT NA VOJNOJ AKADEMIJI

Beograd, 2005.

SADR@AJ

Predgovor .......................................................................................................11 Gr~ki alfabet...............................................................................................12

Prvi deo Teorijski podsetnik iz elementarne matematike
1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15 1.1. Iskazi i logi~ke operacije ............................................................15 1.2. Skupovi................................................................................................16 1.3. Relacije ...............................................................................................17 1.4. Funkcije .............................................................................................18 2. Skupovi brojeva. Proporcionalnost ................................................. 21 2.1. Realni brojevi ....................................................................................21 2.2. Kompleksni brojevi ..........................................................................25 2.3. Proporcionalnost ............................................................................27 3. Polinomi. Racionalni algebarski izrazi ........................................ 29 3.1. Polinomi.............................................................................................29 3.2. Racionalni algebarski izrazi....................................................... 32 4. Linearne jedna~ine i sistemi linearnih jedna~ina. Linearne nejedna~ine ................................................................................................33 4.1. Linearna jedna~ina ......................................................................... 33 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina .........................................................33 4.3. Linearne nejedna~ine .......................................................................35 5. Kvadratne jedna~ine i nejedna~ine ......................................................36 5.1. Kvadratne jedna~ine..........................................................................36 5.2. Kvadratne nejedna~ine .....................................................................38 6. Linearna i kvadratna funkcija.............................................................40 6.1. Linearna funkcija ............................................................................40 6.2. Kvadratna funkcija...........................................................................41 7. Eksponencijalna funkcija. Eksponencijalne jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................45 7.1. Eksponencijalna funkcija ..............................................................45 7.2. Eksponencijalne jedna~ine..............................................................45 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine .........................................................46 8. Logaritam. Logaritamska funkcija. Logaritamske jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................46 5

. ^etvorougao ........Vektori ............. Geometrija trougla...77 11..69 11............................................................. Povr{ina trougla ...................1........................................80 12...........3.........4........ Trigonometrijske funkcije o{trog ugla.......... Osnovni trigonometrijski identiteti ..................................3........................................ Homotetija i sli~nost.........8........................................90 13............. Logaritamske nejedna~ine .............................. ~etvorougla i mnogougla.........55 9............. Primena trigonometrije u planimetriji i stereometriji..................................................9.......................48 8................................................................................................68 10............................61 9.....2............ Mnogougao............................2....77 11..............................46 8...................................................................3.......................... Trigonometrijske jedna~ine i nejedna~ine .........................59 9...................59 9....................... Adicione formule ..........................88 13.................................1..........................6........................... Podudarnost......8.........3..52 9............................. Krug.........85 13.......... Prizma.............2.......................54 9...............................................................................1...................................................................... Krug .............................................50 9................................61 9................94 14.2..................... Osnovne trigonometrijske nejedna~ine ......85 13......................... Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir ..............................................................1...................... Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija......... Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla ...64 10. Piramida ............................ Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla . Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod ..91 14.................3.1.............. Trougao...........81 12...........................................95 14. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla ..............84 13.....3..........5.....................4.. Zarubqena piramida ....49 9. Logaritam .2..................... Osnovni pojmovi u trigonometriji i osnovni trigonometrijski identiteti ...79 12.....................11...........................1...77 11.......10............................................................94 14........................................................2.............................48 8............................................4........................4.............................50 9............ Logaritamske jedna~ine .....................2................................... Ugao..........................................................................68 10............ Logaritamska funkcija ..... Trigonometrijski oblik kompleksnog broja ..................... Sinusna i kosinusna teorema ........................................ Vektori................................ Inverzne trigonometrijske funkcije .........................80 12....61 9..........................7..... Poliedri.......1....... Primena trigonometrije u stereometriji .............. Podudarnost .............77 11............ Osnovne trigonometrijske jedna~ine.................. Homotetija i sli~nost .............................................57 9................................................................97 6 ..............................

.............104 16........5.................. grupa 2000...........................154 5.... Aritmeti~ka progresija ..2..........................1............................... Obrtna tela......102 16.................2........................................................1..114 18......................132 2... (re{ewa) .......... god................................ (tekst zadataka) ........................................................................... god...........126 Drugi deo Re{eni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike 1..................................................................................................121 20.............. Izvod i pravila diferencirawa .......119 19........ grupa 2000.....101 15.......................................106 16............................................................104 16.............................. Analiti~ka geometrija u ravni..................6.................. Parabola.....111 17. god....................... Kru`nica (kru`na linija...............104 Povr{ina trougla ..................................... Kupa..........146 4............................4....................... god......117 18...................15..... Primena izvoda .............137 2............... grupa 2000.......... grupa 2000.131 1..1..... Geometrijska progresija................... god................ god..........................118 18............... grupa 2000.................. grupa 2000... Izvod funkcije i wegova primena .................................................................... god. Elipsa....117 18..................... god....3..................................................................................98 15............................. Aritmeti~ka i geometrijska progresija........................ Sfera i lopta ......113 17................ (re{ewa) ........................ god..........3...........................................................125 20.......................... (tekst zadataka) ... Elementi kombinatorike ......... grupa 2000................ god............. Binomni obrazac............ (tekst zadataka) ...................... Rastojawe izme|u ta~aka.........153 4................................................................ Prava u ravni.............................................. (tekst zadataka) ........ Hiperbola..................4.1..............................123 20............107 16.. Vaqak..98 15..................................... Tabli~ni izvodi............ (tekst zadataka) ............ Elementi kombinatorike ....................... (tekst zadataka) ..138 3......... krug) ............................. grupa 2000............. (re{ewa) ........... Podela du`i u datom odnosu .......................................................2..................123 20....1.................................... Grani~na vrednost i neprekidnost funkcije .........................168 7 ...................161 5......................113 17......2.........3....................... Zarubqena kupa ....... grupa 2000.. Realni nizovi........109 16..2................... (re{ewa) ...................................................................3.................................. god.......... Binomni koeficijenti i binomni obrazac .................. grupa 2000..........99 15.................................104 16...........................................162 6....... grupa 2000......................................................................... Realni nizovi ...............................................................145 3................ (re{ewa) ......

......... god.......211 2....... (re{ewa) ......... god.............. grupa 2000.. god........... grupa 1998..... grupa 2000................. .......................................................... grupa 2000................................ (re{ewa) ................ god......... grupa 2001..... ................................... (tekst zadataka) .......... (re{ewa) .................................... ....................... god........... god..........................257 4........................................................283 8 ..225 3......... grupa 2001............ god....................................... god..................... god....................193 10....271 4................................ grupa 1998......218 2.......281 1.................... god. (tekst zadataka) ............................. grupa 1997.......... grupa 2001.............................244 Tre}i deo Zadaci sa prijemnih ispita iz matematike (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) 1................ god...... (re{ewa) ......................261 6.255 3...........................................279 4............ grupa 2000........................................................................ grupa 2000.............................. grupa 2000.................................... grupa 2001........... grupa 2001...................................226 4....................................233 4...................... grupa 1999......................... grupa1997... (tekst zadataka) ....................................................................................................... grupa 1999....... grupa 2000.. ............................................... (tekst zadataka) .............................265 1................269 3............................203 10................. god.............................................273 1.... god................ (re{ewa) ................. grupa 2001..........6. god................ god.... (tekst zadataka) ................. . (tekst zadataka) .... god....................................................................259 5...............................178 7....... god.................................. god......169 7........................... grupa 2001.......... grupa 1997............... (re{ewa) .......... grupa 1999....................................... god....... grupa 1998................ god..............275 2...............263 7................................ grupa 1997......................... (re{ewa) .......................219 3.................185 8..... (tekst zadataka) ... god............................................. god...... grupa 2001.... (tekst zadataka) ..................... grupa 1997....................................................................... god.......................................................... (re{ewa) ...............................234 5.................................. god.................... god......... god............. (tekst zadataka) ................................................................186 9........................................... god.......................................... grupa 1999..... grupa 1997............. (re{ewa) .........267 2...............179 8...204 1..................... god........ god.... god.................. god............ grupa 1997..... grupa 1988............. grupa 2002..........................192 9.................. god...................210 1.......................................................................277 3..... grupa 2001.......................................................... ... god..... god................................... god.. grupa 2001...............................................................243 5........................ (re{ewa) ... grupa 2000........253 2... grupa 2000...............

..................................313 7.... grupa 2002....... god .................................................................. grupa 2003.......321 Literatura................... god.......................................................... god.................... god................ god....................................... god ...........................................................................323 9 ...............................317 9.............. grupa 2003..........................................................................305 3........................................... ........................................................................................311 6..........................................................................................................................................297 9................293 7............................................................... grupa 2003.............295 8....... grupa 2002....................................... grupa 2002...315 8........... god............................................................................................................................. grupa 2003................... grupa 2003............................. god.......... grupa 2003.319 10....... god ................................... god .......301 1.......... grupa 2003............................ grupa 2002............ god. god...................................................................................... grupa 2003....................................... god.............287 4............... grupa 2002..............................................................299 10..............309 5.. grupa 2003........ god... grupa 2002....................... grupa 2003....... god..... grupa 2002..307 4... grupa 2002........... grupa 2002.............................2.......303 2...................... god......................................... god....................................................289 5....291 6............................ god ............................................... god.....................................................................................................285 3..............................................

.

Autori 11 . ukazali na izvesne propuste i dali niz korisnih saveta. godine. Zadaci u drugom i tre}em delu su sa prijemnih ispita za Vojnu akademiju koji su odr`ani u periodu od 1997. Zbirka obiluje velikim brojem slika.PREDGOVOR Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju {to uspe{nije pripreme za prijemni ispit iz matematike. Tu se mo`e na}i pregled osnovnih pojmova. stavova i formula. postupke u re{avawu zadataka ili kona~na re{ewa. koji su raspore|eni u 15 grupa. Istovremeno. koji su detaqno pregledali tekst zbirke. Ovom prilikom se posebno zahvaqujemo recenzentima dr Nikoli Toma{evi}u i mr Ne|eqku Jankovi}u. U drugom delu nalazi se 150 kompletno re{enih zadataka. Zbirka se sastoji iz tri dela. Tre}i deo ~ine zadaci za koje su data kona~na re{ewa ili uputstva za wihovo re{avawe. ~ije je poznavawe neophodno pri izradi zadataka na prijemnom ispitu. do 2003. U prvom delu dat je teorijski podsetnik iz elementarne matematike. sadr`aj ovog podsetnika ukazuje i na to kojim matemati~kim oblastima je pridat ve}i zna~aj. koje ilustruju odre|ene pojmove.

GR^KI ALFABET α β γ δ ε ζ η θ ι κ λ μ Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ alfa beta gama delta epsilon zeta eta teta jota kapa lambda mi ν ξ ο π ρ σ τ υ ϕ χ ψ ω Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ ϒ Φ Χ Ψ Ω ni ksi omikron pi ro sigma tau ipsilon fi hi psi omega 12 .

Prvi deo TEORIJSKI PODSETNIK IZ ELEMENTARNE MATEMATIKE .

.

. Ozna~avamo ih iskaznim slovima p. konjunkcija ( ∧ − i). Definicije logi~kih operacija date su slede}im istinitosnim tablicama: p ⊥ ⎤p ⊥ p q ⊥ p∧q ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ p∨q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p⇔q ⊥ ⊥ p q ⊥ p⇒q ⊥ . Ako je iskaz p ta~an. Zapis ( ∀x ) α ( x ) 15 .. . Osnovne logi~ke operacije su: negacija ( ⎤ – ne). onda je wegova istinitosna vrednost ("te") i pi{emo τ ( p ) = . istinitosna vrednost neta~nog iskaza q je ⊥ (''не те'') i pi{emo τ ( q ) =⊥ . dobijaju se iskazne formule. LOGIKA I SKUPOVI. implicira.onda) i ekvivalencija ( ⇔ − ekvivalentno. ⊥ ⊥ ⊥ Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta logi~ke operacije. RELACIJE I FUNKCIJE 1..r.1. Iskazi i logi~ke operacije Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne. disjunkcija( ∨ − ili).q.1. Simboli ∀ i ∃ zovu se univerzalni i egzistencijalni kvantifikator (kvantor). ako i samo ako). Tautologija je iskazna formula koja je ta~na za sve vrednosti iskaznih slova koja u woj u~estvuju. implikacija( ⇒ − povla~i.. ako..

Ozna~ava se sa P ( X ) .. Za skupove A i B defini{u se unija A ∪ B. Ako je A ∩ B = ∅.. tj. A \ B = { x x ∈ A ∧ x ∉ B} . Skup A je podskup skupa B . A ∩ B = { x x ∈ A ∧ x ∈ B} . X . 16 ... B. Y . onda se X ~esto zove univerzalni skup. naj~e{}e ozna~avamo velikim slovima 1. Uobi~ajeni su slede}i zapisi u vezi sa skupovima: Skupove x ∈ X − element x pripada skupu X .. Z . U tom slu~aju se za skup A ∈ P ( X ) defini{e wegov komplement sa Ac = A = X \ A.. Partitivni skup skupa X je skup svih wegovih podskupova. presek A ∩ B i razlika A \ B na slede}i na~in: A ∪ B = { x x ∈ A ∨ x ∈ B} . Ako se razmatraju samo podskupovi odre|enog skupa X .2. } ∅ − prazan skup. C . . a kao "postoji x ( ∃x ) α ( x ) za koji va`i α ( x ) ". Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente.~itamo "za svaki x va`i α ( x ) ".. x ∉ X − element x ne pripada skupu X . Skupovi A. X = x α ( x ) − X je skup svih elemenata x za koje va`i { α ( x). Va`i A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A. ako je svaki element skupa A istovremeno i element skupa B . onda za skupove A i B ka`emo da su disjunktni. skup koji nema elemenata. u oznaci A ⊂ B.

3. Umesto ( a.. n -torke. onda ka`emo da je ρ (binarna) relacija na A.. a b drugi element tog niza. ∧ an ∈ An } . b} ( a. b. u oznaci A × B. Tada za ρ ka`emo da je: ( R ) refleksivna ako ( ∀a ∈ A)( a ρ a ) .... defini{e se sa: A × B = {( a.. 1). Relacije Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup Dekartovog proizvoda tih skupova. Ako je ρ ⊂ A × A = A2 . b ∈ A)( a ρ b ∧ bρ a ⇒ a = b ) . ( A) antisimetri~na ako ( ∀a. skupove obi~no predstavqamo takozvanim Venovim dijagramima (sl. an ) a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ . 1. Dekartov proizvod skupova A1 . A B A B A B A X A∪ B A∩ B Sl. b ∈ A)( a ρ b ⇒ bρ a ) . a2 ..U op{tem slu~aju. Dekartov proizvod skupova A i B. A2 . 17 . ( S ) simetri~na ako ( ∀a. 1 A\ B Ac Ure|eni par {a. b ) a ∈ A ∧ b ∈ B} . c ∈ A)( a ρ b ∧ bρ c ⇒ a ρ c ) .. ρ je relacija sa skupa A u skup B ako je ρ ⊂ A × B. b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa pore|amo u niz i pri tome preciziramo da je a prvi. uop{te.. Neka je ρ ⊂ A2 . b ) ∈ ρ pi{emo a ρ b i ka`emo da je element a u relaciji ρ sa elementom b.. Sli~no se formiraju ure|ene trojke. Dakle. Uop{te. ~etvorke ili. An dat je sa A1 × A2 × × An = {( a1 . (T ) tranzitivna ako ( ∀a.

Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto ga ozna~avamo sa D f . 18 . ( f . Relacija koja je refleksivna. iste kodomene i isto pravilo preslikavawa. B ) onda pi{emo y = f ( x ) i x nazivamo originalom. 1. ( ∀x ∈ A)( ∀y. je takva relacija f ⊂ A × B kod koje je svaki element skupa A u relaciji sa ta~no jednim elementom skupa B . funkcija f : A → B je okarakterisana slede}im svojstvima: ( ∀x ∈ A)( ∃y ∈ B ) ( ( x. Dakle. Ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A . Skup B je kodomen funkcije f . f = g ⇔ A = C ∧ B = D ∧ ( ∀x ) f ( x ) = g ( x ) . simetri~na i tranzitivna (skra}eno: RST ).4. y ) ∈ f ∧ ( x. Preslikavawe f : A → B mo`emo smatrati ure|enom trojkom pri ~emu je f pravilo tog preslikavawa koje se obi~no zadaje analиti~ki (formulom). onda se skup Ca = { x ∈ A a ρ x} zove klasa ekvivalencije elementa a. y ) ∈ f ) . z ∈ B ) ( ( x.Za relaciju ka`emo da je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. Svake dve klase ekvivalencije su ili disjunktne ili se poklapaju. Skup svih klasa ekvivalencije odre|enih nekom relacijom ρ na skupu A zove se koli~ni~ki skup i ozna~ava sa A / ρ . u oznaci f : A → B. Ako ( x. a y wegovom slikom pri preslikavawu f . z ) ∈ f ⇒ y = z ). Funkcije Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B . tj. y ) ∈ f . Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako imaju iste domene. tabli~no ili grafi~ki. A. antisimetri~na i tranzitivna zove se relacija poretka (skra}eno: RAST ).

f је на ⇔ ( ∀y ∈ B )( ∃x ∈ A ) ( y = f ( x ) ) . u oznaci h = g f . Za wu se defini{u pojmovi nadgrafa ( G f ) i podgrafa ( G f ) (sl. Ako su A i B podskupovi skupa realnih brojeva R . 2): 19 . onda za funkciju f : A → B ka`emo da je realna funkcija realne promenqive. Skup vrednosti funkcije f : A → B je skup R f = { f ( x ) x ∈ A} = f ( A ) . x2 ∈ A ) ( x1 ≠ x2 ⇒ f ( x1 ) ≠ f ( x2 ) ) ⇔ ( ∀x1 . Graf (grafik ) funkcije f : A → B je skup Gf = {( x. x2 ∈ A ) ( f ( x1 ) = f ( x2 ) ⇒ x1 = x2 ) .Preslikavawe f : A → B je 1 − 1 (injekcija) ako razli~itim originalima odgovaraju razli~ite slike. tj. takva da je ( ∀x ∈ A) ( ( g f )( x ) = g ( f ( x ) ) . tj. f је 1 − 1 ⇔ ( ∀x1 . Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na. ) Inverzna funkcija funkcije f :A → B je funkcija f −1 : B → A (ako postoji) za koju je f −1 f = iA i f f −1 = iB . Funkcija ima inverznu ako i samo ako je bijekcija. f ( x )) x ∈ A}. . f :A → B i Kompozicija (slo`ena funkcija) funkcija g : B → C je funkcija h . Identi~no preslikavawe skupa A je funkcija iA : A → A za koju je ( ∀x ∈ A) iA ( x ) = x. Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element kodomena ima svoj original .

b ) obi~no pi{emo c = afb . y > f ( x) . 2 Preslikavawe f : A2 → A zove se binarna operacija na skupu A.. Naj~e{}e oznake za 20 . y ) ∈ R 2 2 } y < f ( x )} .:. y ) ∈ R = {( x. ∗. operacije su +. ..Gf = Gf {( x.. −. ⋅ . Umesto c = f ( a. . y Gf Gf Rf 0 Df Gf x Sl.

( a.. onda je m deqiv sa n . +∞ ) = R.2. ⎩n ⎭ Ir = R\ Q − skup iracionalnih brojeva. ⎧m ⎫ Q = ⎨ m ∈ Z ∧ n ∈ N ⎬ − skup racionalnih brojeva.b ) = { x ∈ R a ≤ x < b} − полуотворени (полузатворени) интервал. ( a.. brojeva koji se ne mogu predstaviti u obliku razlomka. PROPORCIONALNOST 2.a ) = { x ∈ R x < a} . Wegovi va`niji podskupovi su: Z = N 0 ∪ {. −2.} − skup prirodnih brojeva.. a broj r ostatak pri deqewu broja m sa n. 0 ≤ r ≤ n − 1. N 0 = N ∪ {0} − skup nenegativnih celih brojeva..b ] = { x ∈ R a ≤ x ≤ b} − затворени интервал (сегмент).a ] = { x ∈ R x ≤ a} .b ) = { x ∈ R a < x < b} − отворени интервал. Za a. [ a .. ( −∞ . ( a. tj. −3. +∞ ) = { x ∈ R x > a} . Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jednozna~no odre|eni brojevi k . [ a. tj.1.b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali: [ a.r ∈ Z za koje va`i m = kn + r. Realni brojevi Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R . n se sadr`i u m (u oznaci n m ). SKUPOVI BROJEVA. ( −∞ . +∞ ) = { x ∈ R x ≥ a} .. N = {1. Broj k zove se koli~nik. −1} − skup celih brojeva.3. 21 . ( −∞ .b] = { x ∈ R a < x ≤ b} − полуотворени (полузатворени) интервал. Ako je r = 0 . 2 .

−x = x . b d b⋅d a⋅c a = ( b.c p . b d bd a c a d a⋅d : = ⋅ = ( b...d ≠ 0 ) .d ≠ 0 ) .. b⋅c b a c ad ± bc ± = ( b. Broj je racionalan ako i samo ako se mo`e predstaviti u obliku beskona~nog periodi~nog decimalnog broja.d ≠ 0 ) .c i j k ∈ {0.Broj oblika a1a2 ..b . c c c a c a ⋅c ⋅ = ( b.b1b2 .… ..b1b2 .c ≠ 0 ) ..am . x < 0. Jednakost razlomaka je data sa: a = c ⇔ a ⋅ d = b ⋅ c..am .c p ...c. b b −b Apsolutna vrednost broja x ∈ R je ⎧ x. Za apsolutnu vrednost va`e slede}e osobine: ( a ≥ 0) ..1.. x ≥ a ⇔ x ≥ a ∨ x ≤ −a ( a ≥ 0 ) . x ≤ x ...c p .bn c1c2 ..c p c1c2 . = a1a2 .. Beskona~ni neperiodi~ni decimalni brojevi su iracionalni brojevi... ( b. ( a . x ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a x − y ≤ x+ y ≤ x + y . x ≥ 0 x =⎨ ⎩− x. b d b c b⋅c a −a a − = = (b ≠ 0) ..bn c1c2 . b d Za operacije sa razlomcima va`i: a b a±b ± = ( c ≠ 0) .d ≠ 0 ) . 22 .9} ) ( ) zove se beskona~ni periodi~ni decimalni broj sa periodom c1c2 .

Drugo re{ewe je − n a . a − n = xn = a (ako postoji) je n -ti koren broja a . n − пута 1 ( a ≠ 0) . an Za a ∈ R. a1 = a. 4 Stepenovawe celobrojnim izlo`iocem je definisano sa: a n = a ⋅ a ⋅⋅⋅ a ( а ∈ R. Ako je n neparan broj. Prema tome. ⎪ sgn x = ⎨ 0 . Za parno n i a < 0 jedna~ina nema re{ewa u R . n ∈ N svako re{ewe jedna~ine po x a 0 = 1 ( a ≠ 0 ) . Ako je n paran broj i a > 0 . 3 y y= x 0 1 y = sgn x x –1 0 x Sl. i pozitivno re{ewe ozna~avamo sa n a . ⎪−1. i sl. tada jedna~ina ima dva re{ewa. za parno n i a = 0 jedino re{ewe je 0 . tj. u ovom slu~aju va`i n 23 .Signum broja x ∈ R je ⎧ 1. 3 Sl. onda za svaki a ∈ R postoji ta~no jedno re{ewe i ozna~ava se sa a . 4) y x>0 x=0 . n 0 = 0. n ∈ N ) . x<0 Grafici funkcija y = x i y = sgn x dati su na slikama (sl. ⎩ Va`i da je x = x sgn x.

a = nm a . m ∈ Z . tj. ( a. za koji je ( ) 24 .b > 0. m m. Bilo koji nenegativan broj Ax* koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* . x. zanemarqivo) razlikuje. x ax ⎛a⎞ = x⋅ ⎜ ⎟ b ⎝b⎠ ( a. p ∈ N ) .n. x 2n = x .b > 0. ( x ∈ R) . Stepenovawe racionalnim izlo`iocem uvodi se sa: a n = n am Osnovne osobine stepenovawa su: (n ∈ N . x2 = x n ( a) = n am . Ako je x* pribli`na vrednost broja * x . (a ⋅ b) x = a ⋅b . a x ⋅ a y = a x+ y . y ∈ R ) Pribli`an broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je broj koji se od wega "neznatno" (malo. n m n a : n b = n a :b . a > 0) . 2n n m am = np a mp . (a ) x x y x = a xy .xn = a ⇔ x = ± n a . Broj Δ x* = x − x* naziva se apsolutna gre{ka broja x* . Za korenovawe va`e slede}e osobine: n a ⋅ n b = n a ⋅b . onda ka`emo da je x aproksimiran brojem x .

Kompleksni brojevi Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. U svim ovim slu~ajevima izostavqa se n + 1 -va decimala i sve cifre desno od we. (3) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i bar jedna cifra posle we nije jednaka nuli.Δ x* = x − x* ≤ Ax* . Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj obavqa se operacija zaokrugqivawa.b ) = a + bi . Svaki nenegativan broj Rx* koji nije mawi od relativne gre{ke. onda prvih n decimala ostaje nepromeweno.2. i 2 = −1 . Zaokrugqivawe decimalnih brojeva na n decimala vr{i se po slede}im pravilima: (1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5. tj. `nog broja x* defini{e se sa ( ) zove se granica apsolutne gre{ke. onda se n -ta decimala uve}ava za 1. (4) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i sve cifre posle we su jednake nuli. Relativna gre{ka δ x* ( ) pribli- δ (x ) = * Δ x* x ( ) ( x ≠ 0) . onda se n -ta decimala ne mewa ako je parna. a uve}ava se za 1 ako je neparna (pravilo parne cifre). ( ) pri ~emu je: 25 . a. za koji je δ ( x* ) ≤ Rx . a prvih n − 1 ili ostaje nepromeweno (ako je n -ta decimala bila mawa od 9) ili se mewaju na odgovaraju}i na~in (ako je n -ta decimala jednaka 9). 2. onda se n -ta decimala uve}ava za 1. Algebarski oblik kompleksnog broja z je z = ( a. * zove se granica relativne gre{ke broja x* . (2) Ako je n + 1 -va decimala ve}a od 5.b ∈ R.

d ) ≠ ( 0 . Za operacije nad kompleksnim brojevima z1 = a + bi i z2 = c + di va`i: z1 + z2 = ( a + c ) + ( b + d ) i. −b Sl.0 ) ⋅ = ⋅ = + c + di c + di c − di c 2 + d 2 c 2 + d 2 Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa: i 4 k = 1. bi − ~isto imaginaran broj (za b ≠ 0 ). = a + bi a + bi c − di ac + bd bc − ad i . i 4 k + 2 = −1.1) − imaginarna jedinica. i 4 k +1 = i. z1 z2 z1 ⋅ z2 = ( a + bi ) ⋅ ( c + di ) = ( ac − bd ) + ( ad + bc ) i.i = ( 0. Za konjugovawe i moduo kompleksnih brojeva z1 i z2 va`i: 26 . to je jednakost kompleksnih brojeva data sa: z1 = z2 ⇔ Re z1 = Re z2 ∧ Im z1 = Im z2 . i 4 k +3 = −i (k ∈ Z ) . z1 − z2 = ( a − c ) + ( b − d ) i. a = Re z − realni deo kompleksnog broja z . Moduo kompleksnog broja b z = a + bi z a z x 0 z = a + bi je ρ = z = a 2 + b 2 . 5 z = a − bi Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni parovi.( c. b = Im z − imaginarni deo kompleksnog broja z . y Kompleksne brojeve predstavqamo u kompleksnoj (Gausovoj) ravni (sl. Konjugovano kompleksni broj broja z = a + bi je broj z = a − bi. 5).

2 z1 z2 = z1 z2 .z1 ± z2 = z1 ± z2 . jednakost oblika a :b = c : d . ( z2 ≠ 0 ) . ( 5) ak :b = ck :d . b zove se razmera brojeva a i b .. 2.b2 . Proporcionalnost Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) . tj.b.. ( z2 ≠ 0 ) . tj. ( 2) a :c = b:d .c. Za brojeve a1 .b1 . z1 − z2 ≤ z1 + z2 ≤ z1 + z2 .. ( 4 ) ak :bk = c : d ( k ≠ 0 ) . z⋅z = z . Jednakost dveju razmera.d ≠ 0 ) je ekviva- (1) a ⋅ d = b ⋅ c.. ⎜z ⎟ z 2 ⎝ 2⎠ z = z . Proporcija a : b = c : d lentna svakoj od slede}ih jednakosti: ( a. ( 3) b : a = d : c..3. z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 . broj a :b = a . z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 (z ) = (z ) n n .. ⎛ z1 ⎞ z1 ⎜ ⎟ = ... Zapisujemo je i u obliku 27 .an .bn ≠ 0 defini{e se pro{irena proporcija: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn . zove se proporcija.a2 .

pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama: G⋅ p G = 100 P . 100 p p = 100 P ⋅ G Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m. proporcionalne veli~ine x i y odre|uju funkciju Direktno y = kx ( k ≠ 0 ) . 28 . x a obrnuto proporcionalne funkciju Grafici funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti dati su na slici (sl. Jedan posto broja a ∈ R je broj U procentnom ra~unu osnovne veli~ine su: glavnica G. :bn .n ≠ 0 ) .01a 100 i ozna~avamo ga sa 1% od a. P = . y = a ( a ≠ 0) . a x i y nepoznati brojevi. Za pro{irenu proporciju va`i: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn ⇒ ( a1 + + an ) : ( b1 + + bn ) = a1 : b1 .. :an = b1: b2 : . u slu~aju da je x:m = n: y ka`e se da su x i y obrnuto proporcionalni.a1: a2 : . Za x i y ka`emo da su direktno proporcionalni ako je x:m = y:n . Va`i proporcija a = 0 .... procentna stopa p i procentni iznos P. 6). G : P = 100: p.

an .. 6 (g) 3.y y = kx k >0 y = kx k<0 x y 0 0 x (a) (b) y y=a x ( a > 0) x y=a x 0 y ( a < 0) x 0 (v) Sl.a1 . Polinomi Pn : R → R takva da je Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija ( n ∈ N 0 .a1 ..a0 ∈ R. an ≠ 0 ) .. 29 . an .1.an −1 .. an − najstariji (vode}i) koeficijent.an−1 ..a0 − koeficijenti polinoma. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI 3.... Pri tome su: Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + + a1 x + a0 .

n = stPn − stepen polinoma Pn ... k (Q ( a ) ≠ 0) .. + ks = n ) . Pri tome je st ( Pn ⋅ Qm ) = m + n. Faktorisani oblik polinoma Pn je Pn ( x ) = an ( x − α1 ) 1 ( x − α 2 ) k k2 ( x − αs ) ks . tada va`i: Pn ( x ) = Qm ( x ) ⇔ n = m ∧ ( ∀i ) ai = bi . 30 . pri ~emu su α1 .m} . tj. ako je Qm ( x ) = bm x m + bm −1 x m −1 + + b1 x + b0 . Broj x = a ∈ C je nula (koren) k -tog reda ( k ∈ N ) polinoma P ako je P ( x) = ( x − a) Q ( x) . Drugim re~ima. α 2 .. za neki polinom Q za koji je stQ = stP − k... za koji je stQ = stP − 1 . ( k1 + k2 + . za neki polinom Q . Polinomi se sabiraju tako {to im se odgovaraju}i koeficijenti saberu i pri tome je Mno`ewe dva polinoma obavqa se primenom distributivnosti realnih brojeva.k s .. tako {to se svaki ~lan jednog polinoma pomno`i svakim ~lanom drugog polinoma.α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estrukosti k1 . Za nulti polinom P ≡ 0 ne defini{e se stepen. Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im odgovaraju}i koeficijenti (tj.an x n − najstariji (vode}i) ~lan...k2 . st ( Pn + Qm ) ≤ max {n. koeficijenti uz iste stepene od x ) jednaki. Va`i da je Broj x = a ∈ C je nula (koren) polinoma P ako je P ( a ) = 0. a0 − slobodan ~lan. P ( x) = ( x − a)Q ( x) ..

Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki stepen od x oblika x ⋅ x ⋅… ⋅ x promenqivu x zamenimo na k pozicija (1 ≤ k ≤ r ) r − пута nekom drugom promenqivom y. Polinomi P i Q su uzajamno prosti ako je NZD ( P. 31 .Q ) . tj. Najmawi zajedni~ki sadr`alac polinoma P i Q tj.. Q je sadr`an u P. dobijamo polinome vi{e promenqivih. Najve}i zajedni~ki delilac polinoma P i Q .Kompleksan broj z = α + β i je nula polinoma Pn (sa realnim koeficijentima) ako i samo ako je nula tog polinoma i wegov konjugovano kompleksan broj z = α − β i. Ako je R ( x ) ≡ 0 . ako je P ( a ) = 0 .Q ) . Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi S (wihov koli~nik) i R (ostatak) takvi da je P = Q ⋅ S + R. . Specijalno. ( stR < stQ или R ≡ 0 ) . Q Q i ona va`i za sve x za koje je Q ( x ) ≠ 0. i sam postupak je sli~an deqewu vi{ecifrenih brojeva. Prethodnu relaciju mo`emo zapisati u obliku P R =S+ ...Q ) =1. je polinom koji ima najni`i stepen me|u svim polinomima koji su deqivi i sa P i sa Q . NZD ( P. Pn ( z ) = 0 ⇔ Pn ( z ) = 0. z . tada je P deqiv sa x − a. Deqewe polinoma obi~no se obavqa tako {to se postupno dele wihovi najstariji ~lanovi. (Bezuov stav) Ostatak pri deqewu polinoma P = P ( x ) sa x − a je P ( a ) . NZS ( P. Prema tome. je polinom koji ima najvi{i stepen me|u svim polinomima koji su sadr`ani i P i u Q . tada je polinom P deqiv polinomom Q . tj.

z . Srediti racionalni algebarski izraz zna~i svesti ga na oblik P . b..D ≠ 0 ) .. ( A + B ) ⋅ ( C + D ) = A ⋅ C + B ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ D.C i D va`i: A ⋅ ( B ± C ) = A ⋅ B ± A ⋅ C. ( A − B ) ⋅ ( A + B ) = A2 − B 2 . oduzimawa. A C A⋅ D ± B ⋅C ± = ( B. Q Za izraze A. pri ~emu su P i Q uzajamno prosti. deqewa i stepenovawa promenqivih celobrojnim izlo`iocem. B D B⋅D A C A D A⋅ D : = ⋅ = ( B. B D B⋅D A C A⋅C ⋅ = ( B. y .. B D B C B ⋅C 32 . promenqive ( x..... 2 ( A ± B ) = A2 ± 2 AB + B 2 .) i operacije sabirawa.D ≠ 0 ) . a. A A⋅C = B B ⋅C ( B.2 Racionalni algebarski izrazi Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju konstante (realni brojevi).D ≠ 0 ) .B.3. mno`ewa.C.C ≠ 0 ) . ( A ± B )3 = A3 ± 3 A2 B + 3 AB 2 ± B3 . c. A3 ± B3 = ( A ± B ) ⋅ ( A2 ∓ A ⋅ B + B 2 ) .

x. 1 jedna~ina nema re{ewa ako je a = 0 i b ≠ 0 . ( ai .ci . LINEARNE JEDNA^INE I SISTEMI LINEARNIH JEDNA^INA. y − непознате ) .1. ⎧a x + b y + c z = d 1 1 1 ⎪ 1 ⎪ a2 x + b2 y + c2 z = d 2 ⎨ ⎪ ⎪a3 x + b3 y + c3 z = d3 . b 3 jedna~ina ima jedinstveno re{ewe x = ako je a ≠ 0.a2 .di ∈ R.b1 . y. ( i = 1. a 4. ⎩ 33 .bi . Sistem od tri linearne jedna~ine sa tri nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( a1 .b2 .3) . 2 .c2 ∈ R.z − непознате ) . Linearna jedna~ina Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je ax = b Pri tome va`i: ( a.4.c1 . ⎩ Ure|eni par realnih brojeva ( α .b ∈ R ).2. Sistemi linearnih jedna~ina Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( ∗) ⎪ ⎨ ⎧a1 x + b1 y = c1 ⎪a2 x + b2 y = c2 . 2 jedna~ina ima beskona~no mnogo re{ewa (svako x ∈ R je re{ewe) ako je a = b = 0 . x.β ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α i y sa β svaka jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet. LINEARNE NEJEDNA^INE 4.

. x2 sa α 2 ..x2 ... − neodre|en ako ima beskona~no mnogo re{ewa. Sistem od m linearnih jedna~ina sa n nepoznatih ( m... Re{iti sistem linearnih jedna~ina zna~i na}i skup svih wegovih re{ewa. + a1n xn = b1 ⎪ ⎪a21 x1 + a22 x2 + ..Ure|ena trojka realnih brojeva ( α .n ) − коефицијенти уз непознате.α 2 ... mn n m ⎩ m1 1 m 2 2 pri ~emu su: аij ∈ R ( i = 1. b j ∈ R ( j = 1...n ) − слободни чланови. 2 . j = 1. y sa β i z sa γ svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.. 2 . − nesaglasan (nemogu}.xn − непознате. Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina su: (1) zamena mesta bilo kojim dvema jedna~inama sistema.. po jednu vrednost za svaku nepoznatu..α n ) svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.... Razmatraju}i skup re{ewa. + a x = b . Re{ewe sistema je svaka ure|ena n -torka realnih brojeva takva da zamenom x1 sa α1 . (2) mno`ewe bilo koje jedna~ine sistema realnim brojem razli~itim od nule. + a2 n xn = b2 ⎨ . protivre~an) ako nema re{ewa.. γ ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α ... ⎪ ⎪a x + a x + . ... n ∈ N ) je konjunkcija jedna~ina oblika ⎧a11 x1 + a12 x2 + ..m... 34 . sistem linearnih jedna~ina mo`e biti: − saglasan (mogu}) ako ima bar jedno re{ewe.. 2. − odre|en ako ima samo jedno (jedinstveno) re{ewe tj.β .. .. x1 .. xn sa α n ( α1 .

ax < b. Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih jedna~ina ne mewa skup re{ewa. b . b ∈ R ) . 3 za a = 0 i b < 0 nejedna~ina nema re{ewa. tj. ax > b ( a. ima beskona~no mnogo re{ewa. tada je sistem ili neodre|en.Dy razli~ita od nule.3 Linearne nejedna~ine Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su: x= Dx . sistem ima jedinstveno re{ewe koje se dobija formulama D D (2) ako je D = 0 i bar jedna od determinanti Dx . ax ≥ b. sistem je nemogu}. y= Dy (Kramerove formule). a 35 . Za nejedna~inu ax ≤ b va`i: 1 za a > 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≤ 2 za a = 0 i b ≥ 0 re{ewe je svaki realni broj. ili je nemogu}.(3) dodavawe proizvoqnoj jedna~ini sistema bilo koje druge jedna~ine prethodno pomno`ene nekim realnim brojem. (3) ako je D = Dx = Dy = 0 . = c1b2 − c2b1 i Dy = a1 a2 c1 c2 = a1c2 − a2 c1 . Tada va`i: (1) ako je D ≠ 0 . Neka je za sistem ( ∗ ) od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate D= Dx = a1 a2 c1 c2 b1 b2 b1 b2 = a1b2 − a2b1 (determinanta sistema). ax ≤ b. 4.

4 za a < 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≥ Sli~no se re{avaju i nejedna~ine ax < b. ax ≥ b i ax > b. a ≤ b ∧ c < 0 ⇒ ac ≥ bc. a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c. a ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b > 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b < 0) . b a ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b < 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b > 0) .b.c ∈ R ) . a ≤ b ∧ c > 0 ⇒ ac ≤ bc. na primer. b ⋅ a Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima relacija ≤. ≥ i > .c ∈ R.2 = −b ± b 2 − 4ac ⋅ 2a 36 . Kvadratne jedna~ine Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je ax 2 + bx + c = 0 . ( a. Re{ewa jedna~ine dobijamo po formuli x1. b ( a. ab ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≥ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 ) . a ≤ b ∧ b ≤ c ⇒ a ≤ c. a ≤ b ∧ b ≤ a ⇒ a = b. 5. ab ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≤ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 ) . KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 5. <. za relacije ≤ i ≥ va`i: a ≤ a.1. Tako.b. a ≠ 0 ) .

tj.2 = α ± β i. (2) ako je D = 0 . a a 2 Izraz D = b − 4ac zove se diskriminanta kvadratne jedna~i- ne. U zavisnosti od znaka diskriminante razlikujemo slede}e slu~ajeve: (1) ako je D > 0 . a a b c x1 < 0 ∧ x2 < 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − < 0 ∧ > 0. a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ > 0. re{ewa su realna i razli~ita.U specijalnim slu~ajevima imamo: b ax 2 + bx = 0 ⇔ x ( ax + b ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − . a c x1 ⋅ x2 = ⋅ a Znak re{ewa kvadratne jedna~ine odre|en je sa: b c > 0 ∧ > 0. re{ewa su realna i jednaka. a a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 < 0 ⇔ D > 0 ∧ < 0 . (3) ako je D < 0 . Za re{ewa kvadratne jedna~ine va`e Vietove formule: b x1 + x2 = − . a a ax 2 + c = 0 ⇔ x = ±i c c за > 0. re{ewa su konjugovano kompleksni brojevi x1. imamo jedno dvostruko realno re{ewe. a c c ax 2 + c = 0 ⇔ x = ± − за ≤ 0 . a x1 > 0 ∧ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − 37 .

i ona se smenom t = x n svodi na kvadratnu jedna~inu Za n = 2 trinomna jedna~ina postaje bikvadratna jedna~ina ax 4 + bx 2 + c = 0. tj. su x1 i x2 realna i razli~ita re{ewa kvadratne ax 2 + bx + c = 0 . ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≥ 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D ≤ 0. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≤ 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D ≤ 0. Ako jedna~ine ( a ≠ 0) ax 2 + bx + c < 0.b.2. Kvadratne nejedna~ine Osnovni oblici kvadratnih nejedna~ina su: ax 2 + bx + c ≥ 0 . a ≠ 0. ( a. oblika ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x2 ) i analizom znaka dobijenog proizvoda. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c < 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D < 0. ax 2 + bx + c > 0 . onda odgovaraju}u kvadratnu nejedna~inu re{avamo kori{}ewem faktorisanog oblika kvadratnog trinoma. U ostalim slu~ajevima va`i: ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c > 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D < 0.c ∈ R. ax 2 + bx + c ≤ 0 . at 2 + bt + c = 0. 5. n ∈ N ) .Trinomna jedna~ina je jedna~ina oblika ax 2 n + bx n + c = 0 . 38 .

Slu~aj a < 0 svodimo na slu~aj a > 0 mno`ewem kvadratne nejedna~ine sa −1 i vode}i ra~una da se pri tome mewa smer nejednakosti. +∞ ) .Ako je a > 0 i D > 0 i ako su x1 i x2 ( x1 < x2 ) realni i razli~iti koreni kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c . 39 .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . kvadratnu jedna~inu je najjednostavnije re{avati skicirawem odgovaraju}eg grafika kvadratne funkcije. tada va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ a ( x − x1 )( x − x2 ) ≥ 0 ⇔ ( x ≥ x1 ∧ x ≥ x2 ) ∨ ( x ≤ x1 ∧ x ≤ x2 ) ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎦ ⎣ ⇔ x ≥ x2 ∨ x ≤ x1 ⇔ (x − x1 ≥ 0 ∧ x − x2 ≥ 0) ∨ ( x − x1 ≤ 0 ∧ x − x2 ≤ 0 ) Sli~no se re{avaju i ostali slu~ajevi kvadratnih nejedna~ina. Ipak.

Linearna funkcija Op{ti oblik linearne funkcije je y = f ( x ) = kx + n. +∞ ) .1. tj. = R = ( −∞ . Domen funkcije je D f ( k . tangens ugla α koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x -ose. funkcija se svodi na y = 0 i wen grafik je x -osa. 7). Za k = 0 i n ≠ 0 k funkcija nema nula. Grafik svake linearne funkcije je prava (sl. ordinata prese~ne ta~ke prave sa y -osom. 7 40 . tj. Broj k = tg α je koeficijent pravca prave tj. prave sa jedna~inom x = a ( a ∈ R ) ne predstavqaju grafik nijedne linearne funkcije y n 0 y y = kx + n k >0 x y = kx + n k <0 n 0 −n k α (a) y n (b) y −n k α x x=a y=n k =0 0 a x 0 (v) (g) x Sl. Ako je k = n = 0 . Prave paralelne sa y -osom. a skup wenih vrednosti n za k ≠ 0. Nula linearne funkcije je x = − Nije svaka prava grafik neke linearne funkcije. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA 6. Funkcija je striktno rastu}a za k > 0 .n ∈ R ) .6. striktno opadaju}a za k < 0 i konstantna za k = 0. Veli~ina n je odse~ak na y -osi. R f = R za k ≠ 0 i R f = {n} za k = 0.

funkcija je konkavna. 41 . − raste za x ∈ ⎜ − ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. raste za x ∈ ⎜ −∞ .c ∈ R. +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ Teme parabole je wena najvi{a ta~ka. a ≠ 0 ) . 2a ⎠ Teme parabole je wena najni`a ta~ka. Teme ⎛ b 4ac − b 2 ⎞ parabole je wena ta~ka T ⎜ − . funkcija je konveksna.2. 4a ⎠ ⎝ 2a y c T 0 a>0 y c T a<0 − b 2a x 0 − b 2a x Sl. Kvadratna funkcija Op{ti oblik kvadratne funkcije je y = f ( x ) = ax 2 + bx + c. Ordinata prese~ne ta~ke parabole sa y -osom je y = f ( 0 ) = c. + ∞ ⎟ za a > 0 i R f = ⎜ −∞ . opada za x ∈ ⎜ −∞ . Domen funkcije je D f ( a. − b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ opada za x ∈ ⎜ − ima maksimum ymax = ⋅ . 4a 4a ⎦ ⎣ ⎠ ⎝ Grafik svake kvadratne funkcije je parabola (sl. 2a ⎠ b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ ima minimum ymin = ⋅ . 8 Ako je a > 0 . +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. ⎥ za a < 0. Ako je a < 0 . ⎟. a skup wenih vrednosti ⎡ 4ac − b 2 ⎞ ⎛ 4ac − b 2 ⎤ Rf = ⎢ . = ( −∞ .6. +∞ ) .b. 8).

broj realnih re{ewa jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 . +∞ ) .Skicirawe grafika kvadratne funkcije omogu}uje jednostavno re{avawe odgovaraju}e kvadratnie nejedna~ine. +∞ ) .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . Broj realnih nula kvadratne funkcije.x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . +∞ ) . 9 U ovom slu~aju (pod pretpostavkom da je x1 < x2 ) va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . 9).x2 ⎤ . +∞ ) .x2 ⎤ .⎫ ⎦ ⎣ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( x1 .x1 ) ∪ ( x2 . ⎪ ⎭ 42 . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( x1 . Pri tome su od zna~aja samo broj realnih nula funkcije i znak koeficijenta а .x1 ) ∪ ( x2 . tj. funkcija ima dve razli~ite realne nule i parabola u dvema ta~kama se~e x -osu (sl.⎫ ⎦ ⎣ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ ⎬ (za a > 0 ) 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 . a>0 y T a<0 x2 x 0 x1 T x2 x 0 x1 Sl. ⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 .x2 ) . zavisi od znaka diskriminante Ako je D > 0 . y D = b 2 − 4ac.x2 ) .

− ⎟ ∪ ⎜ − . ⎪ ⎭ ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x = − y a>0 y x 0 a<0 − b 2a T x T 0 − b 2a Sl. 2 a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ 2a ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . 10) kvadratna funkcija ima jednu dvostruku realnu nulu. +∞ ⎟ .⎪ ⎭ i b ⎫ . 10 Ako je D < 0 (sl. − ⎟ ∪ ⎜ − . ⎫ ⎪ b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . +∞ ⎟ .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . 11).Za D = 0 (sl. +∞ ) . kvadratna funkcija nema realnih nula i parabola se nalazi ili iznad (za a > 0 ) ili ispod (za a < 0 ) x -ose i va`i: 43 . ⎪ ⎪ 2a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎬ (za a > 0 ) b ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x = − . +∞ ) . ⎪ 2a ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . parabola svojim temenom dodiruje x -osu i va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .

⎫ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎫ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . 2 ( ) pri ~emu je α = − b 4ac − b 2 ⋅ a β= 2a 4a 2 44 .⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎪ ⎬ (za a > 0 ) ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . 11 Kanonski oblik kvadratne funkcije je y = a ( x − α) + β . +∞ ) .⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . +∞ ) .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎭ y a>0 y T a<0 x T 0 x 0 Sl.ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .

Domen funkcije je D f ( а > 0. Eksponencijalne jedna~ine Eksponencijalne jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena. x x 45 . 12).1. a skup vrednosti Za a > 1 funkcija je strogo rastu}a. EKSPONENCIJALNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 7.2. Grafici eksponencijalnih funkcija dati su na slici (sl. EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA. Pri re{avawu eksponencijalnih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti eksponencijalne funkcije: a 1 = a 2 ⇔ x1 = x2 .7. a ≠ 1) . = R = ( −∞ . a za 0 < a < 1 strogo opadaju}a. funkcije R f = ( 0 . Eksponencijalna funkcija Eksponencijalna funkcija je funkcija oblika y = f ( x) = ax . y y a x a >1 a x 0 < a <1 a 1 0 1 x a 0 1 1 x Sl. +∞ ) . +∞ ) . 12 7.

( a > 0.Za date funkcije g i h .⎫ ⎪ ⎬ ( ако је 0 < a < 1) g( x) h( x ) a >a ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) .⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . 8 . u oznaci log a b . Broj b se zove numerus logaritma. LOGARITAM I LOGARITAMSKA FUNKCIJA.1. re{ewe eksponencijalne jedna~ine g x h x a ( ) =a ( ) je x ∈ R x ∈ Dg ∩ Dh 0 < a ≠ 1.⎪ ⎬ ( ако је a > 1) g x h x a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . Logaritam Logaritam broja b > 0 za datu osnovu (bazu) a dobio broj b . Za date funkcije g i h va`i: g( x) h( x ) ⎫ ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) . LOGARITAMSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 8. odnosno ≥ . { } za a = 1 i {x ∈ R x ∈ D g ∩ Dh ∧ g ( x ) = h ( x ) za } 7. je broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se 46 . a ≠ 1) .3. Pri re{avawu eksponencijalnih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti eksponencijalne funkcije y = a x : ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 .⎪ ⎭ a <a i g x h x a ( ) < a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . Eksponencijalne nejedna~ine Eksponencijalne nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena.

c log a b x = x log a b. logaritmi su logaritmi e ( e = 2. Uobi~ajeno je pisati Prirodni sa osnovom log e x = ln x. Po dogovoru pi{emo log10 x = log x.Prema tome.1) ∪ (1. Dekadni logaritmi su logaritmi sa osnovom 10.. 1 . log a ( b ⋅ c ) = log a b + log a c. logb a 1 log a b.) . k log a k b = (U svim navedenim relacijama pretpostavqamo da su osnove logaritama iz ( 0 .a ≠ 1. b = log a b − log a c. +∞ ) . Osnovne osobine logaritma su: log a 1 = 0. 7182818. da su svi numerusi pozitivni i da su imenioci razlomaka razli~iti od nule). a log a b =b . log a a = 1. log a log a b = log a b = logc b logc a . b > 0 ) . odnosno ( a > 0. imamo da je c = log a b ⇔ a c = b .. 47 .

0 < a < 1. 13). a skup Funkcija je strogo rastu}a za a > 1. Logaritamska funkcija ( a > 0. Logaritamske jedna~ine Logaritamske jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu. kao i ~iwenicom da nu- 48 . Domen logaritamske funkcije je D f = ( 0 . 8. i zato su wihovi grafici simetri~ni u odnosu na pravu y = x. 13 Nula svake logaritamske funkcije je x = 1 .3. Logaritamska funkcija je funkcija oblika y = f ( x ) = log a x. vrednosti funkcije R f = ( −∞ . Logaritamska funkcija y = log a x je inverzna eksponencijalnoj funkciji y = a x . y y y = log a x 1 1a x 0 a 0 < a <1 1 0 1 x a >1 y = log a x Sl. a strogo opadaju}a za Grafici tipi~nih logaritamskih funkcija dati su na slici (sl. +∞ ) . Pri re{avawu logaritamskih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti logaritamske funkcije.8. a ≠ 1) . odnosno pod znakom logaritma. grafik logaritamske funkcije se~e x -osu u ta~ki sa apscisom x = 1. +∞ ) . tj.2.

⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . onda va`i: log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 . 49 . ⎪ ⎭ i log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . kao i ~iwenicom da numerus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj.4. Pri re{avawu logaritamskih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti logaritamske funkcije (ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 ). va`i log a g ( x ) = log a h ( x ) ⇔ g ( x ) = h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ∧ h ( x ) > 0. za a > 0 .⎫ ⎪ ⎬ (za a > 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . Prema tome. a ≠ 1 i za date funkcije g i h .merus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. odnosno ≥ . ⎫ ⎪ ⎬ (za 0 < a < 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0. 8. Logaritamske nejedna~ine Logaritamske nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu. odnosno pod znakom logaritma. Ako su g i h date funkcije.

odnosno A i B nije bitan. mo`emo to u~initi navo|ewem bilo koje ta~ke iz unutra{wosti te oblasti. Ako se poluprave Op i Oq poklapaju i ako je oblast ugla ravan bez poluprave Op. q B q α O p α O A p Sl. Ako je unija polupravih Op i Oq prava. 16 Sl. Dva ugla u ravni.15). OSNOVNI POJMOVI U TRIGONOMETRIJI I OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI 9. Oznaka za teme ugla pi{e se izme|u p i q . ∠pOr i ∠rOq . a ako je oblast ugla prazan skup. a poluprave Op i Oq su kraci ugla. 15 q O p Sl. a B ∈ q . Da bi smo naglasili koja od dve oblsti ravni je oblast ugla. pri ~emu je A ∈ p . ako je to potrebno. a oblast ugla poluravan.9. Oznaka ugla je α . 14 Zajedni~ki po~etak O je teme ugla. ∠pOq ili ∠AOB . onda se dobijeni ugao naziva pun ugao. dok redosled oznaka p i q . sa zajedni~kim krakom Or nazivaju se susednim uglovima (sl. Ugao Ugao je unija dve poluprave sa zajedni~kim po~etkom i jedne od dve oblasti na koje te dve poluprave dele ravan (sl. onda se dobijeni ugao naziva opru`en ugao. odnosno .1. 14). 17 50 . izme|u A i B . q r O r p Sl. ako osim ta~aka zajedni~kog kraka nemaju drugih zajedni~kih ta~aka. onda se dobijeni ugao naziva nula-ugao.

B} (sl. takva da je A ∈ Op i B ∈ Oq . ako se krak Or ugla pOr nalazi u oblasti ugla pOq. Ako je unija krakova. q B α A B q p A α O p O Sl. Ugao je prav ako je podudaran svom naporednom uglu (sl. Uglovi sa paralelnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa. a nekonveksan (udubqen) ako je AB ∩ ∠pOq = {A. 16).21). koji nisu zajedni~ki. 20 q B Sl. 21 Dva ugla su jednaka ako se izometrijskim transformacijama mogu dovesti do poklapawa. Ugao ∠pOq je konveksan (ispup~en) ako je AB ⊂ ∠pOq (sl. 18 Sl. prava. Neka je AB du` u ravni ugla ∠pOq . 22). ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. a o{tar ili tup ako je mawi ili ve}i od svog naporednog ugla. sl. sl.20). za uglove ka`emo da su naporedni (sl.Ugao pOr je mawi od ugla pOq. a oblast ugla pOr je podskup oblasti ugla pOq . 17).19.18. Sl. 19 q B α α O A O p A p Sl. 22 51 .

⎝ 60 ⎠ ⎝ 60 60 ⎠ ⎛ 1 ⎞ 1′ = ⎜ ⎟ ⎝ 60 ⎠ i 52 . Sl. Ako se posle rotacije od punog ugla nastavi rotacija u pozitivnom smeru do poklapawa sa drugim krakom. ugao je pozitivan . Oq ) . Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla da je ugao pOq orijentisan i ozna~ava se sa ∠ ( Op. odakle sledi da je ′ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 1′′ = ⎜ ⎟ = ⎜ ⋅ ⎟ . ina~e je negativan . Mawe merne jedinice su jedan minut (1′) i jedan sekund (1′′) .2. 23). dobija se proizvoqno veliki pozitivni ugao. dobijaju se negativni uglovi. Ako se prvi Ako kraci ugla pOq ~ine ure|en par (Op. pri ~emu je: Ugao koji je 90 -ti deo pravog ugla ima meru jedan stepen 1 . 23 9. Ako se rotacije vr{e u negativnom smeru. Ako se prvo izvr{i k ( k ∈ N ) rotacija za pun ugao i nastavi rotacija do poklapawa sa drugim krakom.Uglovi sa normalnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa.Oq ) . dobija se ugao ve}i od punog ugla. ( ) 1 = 60′ i 1′ = 60′′ . onda se ka`e krak rotira oko temena O do poklapawa sa drugim krakom u smeru suprotnom od kretawa kazaqki na ~asovniku (pozitivni smer). ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl.

Prema tome, pun ugao ima 360 stepeni ( 360 ), a opru`en ugao ima

180 stepeni ( 180 ).
q

r2
O

l1

l2
p

r1

Neka je ∠pOq centralni ugao kruga k1 (O, r1 ) i neka je k 2 (O, r2 ) bilo koji, wemu koncentri~an krug (sl. 24). Odnos kru`nog luka u oblasti ugla i odgovaraju}eg polupre~nika kruga je stalan

Sl. 24

⎞ ⎟ , pa se mo`e uzeti za meru ugla. Ova mera se naziva ⎟ ⎠ l radijanska mera ugla. Ako je = 1 , odgovaraju}i ugao ima meru jedan r
radijan (1 rad ili samo 1). Za kru`ni luk koji odgovara punom uglu va`i l = 2rπ , pa pun ugao ima 2π radijana, a opru`en ugao ima π radijana. Ako je polupre~nik kruga r = 1 , onda se radijanska mera ugla svodi na merni broj du`ine odgovaraju}eg kru`nog luka u oblasti ugla. U narednoj tablici navedene su radijanske i odgovaraju}e stepene mere nekih uglova:

⎛ l1 l 2 ⎜ = ⎜r ⎝ 1 r2

radijanska mera ugla stepena mera ugla
.

0 0 30

π
6 45

π
4 60

π
3 90

π
2 180

π
270

3π 2

2π 360

53

9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
Neka je α o{tar ugao pravouglog trougla ABC sa pravim uglom kod temena C , katetom a naspram ugla α , katetom b koja je krak ugla α i hipotenuzom c (sl. 25). Tada je:

sin α =

a c

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎜ ⎟ hipotenuza ⎝ ⎠ ⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ hipotenuza ⎟ , ⎟ ⎝ ⎠

B c a

b cos α = c a tgα = b ctgα = b a

α
А b
Sl. 25

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎝ nalegla kateta ⎠
⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ naspramna kateta ⎟ . ⎟ ⎝ ⎠

C

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih o{trih uglova date su u narednoj tablici, a s tim u vezi treba obratiti pa`wu na slike 26 i 27.

30 sin α cos α tgα ctgα 1 2 3 2 3 3 3

45 2 2 2 2 1 1

60 3 2 1 2 3 3 3
30
3 2

45

1

2

1

60
1 2

45

1
Sl. 27

Sl. 26

54

9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla Neka je k jedini~ni krug sa centrom u koordinatnom po~etku i ∠(O p , Oq ) orijentisani ugao, gde je prvi krak O p pozitivni deo x -ose, a drugi krak Oq se dobija rotacijom kraka O p za ugao α
oko temena O . Neka je Oq ∩ k = {M } i neka su x M и y M koordinate ta~ke M ( sl. 28). Ako je α radijanska mera ugla svako α ∈ R po definiciji:

(O p , Oq ) , tada je za
ctgα = xM , yM ≠ 0 . yM

sin α = yM ;

cos α = xM ;

tgα =

yM , xM ≠ 0 ; xM

Polo`aj drugog kraka Oq ne}e se promeniti posle rotacije od punog ugla , a odnos

xM y , kao ni odnos M , kada su definisani, yM xM

ne}e se promeniti posle rotacije od polovine punog ugla, pa na osnovu prethodne definicije sledi da su trigonometrijske funkcije proizvoqnog ugla periodi~ne. Za funkcije y = sin x, x ∈ R i y = cos x, x ∈ R osnovni period je 2π , a za funkcije

y = tgx, x ≠
je π .

π

2

+ kπ , k ∈ Z i y = ctgx , x ≠ kπ , k ∈ Z osnovni period

y
1

q M

yM

α
–1

0

xM

p 1 x

–1

t

Sl. 28

55

Za funkcije y = sin (ω x + ϕ ) i y = cos(ωx + ϕ ), x ∈ R i ω ≠ 0 osnovni period je

T=

ωx +ϕ ≠
je T =

π
2

ω

, a

za

funkcije

y = tg (ω x + ϕ ) ,

+ kπ i y = ctg (ωx + ϕ ) , ω x + ϕ ≠

π
2

+ kπ osnovni period

π . ω

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova date su u narednoj tablici (oznaka − zna~i da funkcija nije definisana za odre|eni ugao).

π
sin α cos α
tgα ctgα

π
4 2 2 2 2 1 1

π
3 3 2 1 2 3 3 3

6 1 2 3 2 3 3 3

0 0 1 0 −

π
2 1 0 − 0

π
0 −1 0 −

3π 2 −1 0 − 0

2π 0 1 0 −

56

9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla
Kako su trigonometrijske funkcije periodi~ne, to se vrednosti ovih funkcija za proizvoqan ugao mogu izraziti pomo}u vrednosti trigonometrijskih funkcija za o{tar ugao :

q
β

q

α
p

α
0

0

β

p

Sl. 29

Sl. 30

sinβ = sin (2kπ + α ) = sinα , k ∈ Z ; cosβ = cos (2kπ + α ) = cos α , k ∈ Z ;
q

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = sinα ; ⎝2 ⎠
q

α
β
0
p

α β
0

p

Sl. 31

Sl. 32

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ + α ⎟ = − sinα ; ⎝2 ⎠

sinβ = sin (π − α ) = sinα ; cosβ = cos (π − α ) = −cosα ;

57

α
q

β
0

β
p q

α

0

p

Sl. 33

Sl. 34

sinβ = sin (π + α ) = − sinα ; cosβ = cos (π + α ) = −cosα ;

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = −cosα ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = − sinα ; ⎝ 2 ⎠

β 0

p

β 0 α
q
Sl. 36

p

α
Sl. 35

q

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = −cosα ; ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos ⎜ + α ⎟ = sinα ; ⎝ 2 ⎠
Za ugao −α va`i :

sinβ = sin (2π − α ) = − sinα ; cosβ = cos (2π − α ) = cosα .

sinβ = sin (0 − α ) = − sinα ; cosβ = cos(0 − α ) = cosα .

0 β

α
q

p

Sl. 37

58

7. = = 2 2 2 1 sin α + cos α tg α + 1 α≠ 6.а) 4. α ≠ kπ . β . α ≠ 2 2 cos α cos 2 α 1 2 cos α = . tg (α + β ) = . k ∈ Z sin α kπ tgα ⋅ ctgα = 1 .Za ostale trigonometrijske funkcije svo|ewe se vr{i na osnovu prethodno navedenih formula i trigonometrijskih identiteta. sin 2 α + cos 2 α = 1 π sin α tgα = . k ∈ Z sin 2 α sin 2 α tg 2α . α . α + β ≠ + kπ . 1. k ∈ Z 2 9. k ∈ Z 1 − tgα tgβ 2 2tgα 5. k ∈ Z cos α 2 cos α ctgα = . 5. 4. = = 2 1 sin 2 α + cos 2 α tg α + 1 sin 2 α = + kπ .а) 2.а) tg 2α = 1 − tg 2α 59 . α ≠ + kπ . 3. 3. Osnovni trigonometrijski identiteti 1. 9. 2. π 2 + kπ . 3. sin (α + β ) = sin α cos β + cos α sin β sin 2α = 2 sin α cos α sin (α − β ) = sin α cos β − cos α sin β cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β cos 2α = cos 2 α − sin 2 α cos(α − β ) = cos α cos β + sin α sin β tgα + tgβ π 5.6. Adicione formule α≠ π 1.

1 − cos 2α α 2 10. α 2 2 60 .α − β ctgβ − ctgα 9. 2 Из претходне две формуле следи да је 6. 2 Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 1 − 2 sin 2 α 1 − cos 2α sin 2 α = . α . β . k ∈ Z следи да је следи да је tg 2α = 1 − cos 2α 1 + cos 2α 2 sin и ctg 2α = 2tg 1 + cos 2α . β . ctg (α + β ) = . 2 1 − tg 2 1 + tg α 2 . sin α = cos α 2 α α 2 +1 sin cos α = 2 α 2 2 + cos = cos 2 sin α 2 − sin 2 + cos α 2 = 2 2 tg 2 α .α + β ctgα + ctgβ ctg 2α − 1 7. β .α − β 1 + tgα tgβ ctgα ctgβ − 1 7. α .а) ctg 2α = 2ctgα ctgα ctgβ + 1 8. tg (α − β ) = ≠ π 2 + kπ . k ∈ Z ≠ kπ . k ∈ Z ≠ kπ . ctg (α − β ) = . Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 2 cos 2 α − 1 1 + cos 2α cos 2 α = . α .tgα − tgβ . 2 2 α 2 α 2 α 2 Из претходне две формуле следи да је tgα = 2tg 1 − tg α 2 α 2 и ctgα = 1 − tg 2 2tg α 2 .

cos α + cos β = 2 cos cos 2 2 α +β α −β 4. sin α sin β = − [cos(α + β ) − cos(α − β )] 2 9. α . cos α cos β = [cos(α + β ) + cos(α − β )] 2 1 3.10. k ∈ Z cos α cos β 2 sin (β ± α ) 6. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija 1. y = sinx y 1 0 -1 π 2π x Основни период функције y = sinx је 2π . sin α + sin β = 2 sin 2 2 α +β α −β 2.9. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir 1 1. sin α cos β = [sin (α + β ) + sin (α − β )] 2 1 2. α . 61 Sl.9. tgα ± tgβ = . β ≠ kπ . cos α − cos β = −2 sin sin 2 2 π sin (α ± β ) 5. k ∈ Z sin α sin β 9. ctgα ± ctgβ = . sin α − sin β = 2 cos sin 2 2 α+β α −β 3. Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod α+β α −β cos 1. 38 . β ≠ + kπ .8.

2. 40 3. y = cosx y 1 0 -1 π 2π x Sl. 41 Основни период функције y=tgx је π . y=tgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. 62 . 39 Основни период функције y = cosx је 2π . ⎛π ⎞ sin⎜ − x ⎟ = cosx ⎝2 ⎠ y 1 0 -1 π 2π x Sl.

42 Основни период функције y=ctgx је π . 63 .4. y=ctgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 π 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl.

π 2] f −1 ( x ) = arcsinx . Sl.9. Inverzne trigonometrijske funkcije 1. 45 64 . 44 y π 2 1 −π 2 -1 0 -1 −π 2 1 π 2 x Графици функција f и f симетрични у односу на праву y = x . π 2] → [− 1. −π 2 Sl.11.1] → [− π 2.1] f (x ) = sinx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 43 Инверзна функција функције f је функција -1 0 1 x f −1 : [− 1. y = arcsinx y 1 −π 2 0 -1 y π 2 π 2 x Функција f : [− π 2. −1 су Sl.

47 π π 2 1 π 2 –1 0 –1 1 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . 48 65 . y = arccosx y 1 π 0 –1 π 2 x Функција f : [0. 46 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f f −1 −1 : [− 1.1] f ( x ) = cosx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). Sl. π ] → [− 1. π ] (x ) = arccosx . Sl. –1 y 0 x 1 Sl.2.1] → [0.

50 y π 2 −π 2 π 2 0 −π 2 x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . π 2 ) → (− ∞. π 2 ) f −1 ( x ) = arctgx . 51 66 . ∞ ) → (− π 2 . ∞ ) f ( x ) = tgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). Sl. 0 −π 2 Sl. y = arctgx y Функција −π 2 0 π 2 x f : (− π 2 .3. 49 y π 2 x Инверзна функција функције f је функција f −1 : (− ∞. Sl.

Sl. 53 y π π 2 0 π 2 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . π ) x 0 f −1 (x ) = arcctgx . 54 67 . ∞ ) → ( 0. π 2) → (− ∞. y = arcctgx y Функција 0 π 2 π x f : (− π 2 . Sl. Sl. ∞ ) f (x ) = ctgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање).4. 52 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f −1 : ( −∞.

За x ≠ 7 + kπ .1.tgx. asinx + bcosx = c .10.4. b ≠ 0. k ∈ Z x = arcctga + kπ .3. a ∈ R x = arcsina + 2kπ . TRIGONOMETRIJSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 10.cosx. ili x = π − arcsina + 2kπ . k ∈ Z Pn (t ) = 0 t ∈ {sinx. Трансформацијом збира и разлике тригонометријских функција у производ своде се на једначине типа 1. сређивањем добијамо једначину типа 9.ctgx} sinax ± sinbx = 0 cosax ± cosbx = 0 tgax ± tgbx = 0 ctgax ± ctgbx = 0 Одговарајућом сменом своде се на алгебарске једначине. k ∈ Z x = arctga + kπ . a ≠ 0. k ∈ Z дељењем 2 asinx + bcosx = 0. 2 ( ) 68 . Osnovne trigonometrijske jedna~ine 1 2 3 4 5 6 sinx = a . c ≠ 0 π 8 c < a2 + b2 Дељењем са a 2 + b 2 једначина се своди на једначину типа 1. a ≤ 1 cosx = a . a ∈ R ctgx = a . једначина се своди на једначину типа 3. За a ≠ 0 deqewem sa 2 9 10 asin x + bsinxcosx + ccos x = 0 cos 2 x ≠ 0 своди се на једначину atg 2 x + btgx + c = 0 (тип 5) Ако десну страну једначине напишемо у облику asin 2 x + bsinxcosx + ccos 2 x = d d sin 2 x + cos 2 x . k ∈ Z x = ± arccosa + 2kπ . a ≠ 0 .2. a ≤ 1 tgx = a . b ≠ 0 са cosx .

(sl. a zatim odrediti skup svih re{ewa. dok su za a > 1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. β + 2kπ ]. 69 . Osnovne trigonometrijske nejedna~ine Nejedna~ine sin x ≤ a i cos x ≤ a za a < −1 nemaju re{ewa. 55 Pri re{avawu trigonometrijskih nejedna~ina. tako da skup re{ewa iz tog intervala opet bude jedan interval. onda ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . 1. pri ~emu je β = arcsina i α = −π − arcsina . dok su za a < −1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. mo`emo re{avati prvo u bilo kom intervalu du`ine 2π .2. osim grafika trigonometrijskih funkcija pogodno je koristiti i trigonometrijski krug.10. y a 1 0 β -1 je skup svih −3π 2 α π2 x Sl. cos x ≤ a . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . k ∈ Z . β ] ⊂ ⎡− 3π . k ∈ Z . a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu ⎡ 3π π ⎤ ⎢− 2 . β + 2kπ ). 55).Nejedna~inu sin x ≤ a . 2 ⎥ . Nejedna~ine sin x ≥ a i cos x ≥ a za a > 1 nemaju re{ewa. Nejedna~ine sin x ≤ a . sin x ≥ a i cos x ≥ a za a ≤ 1 . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. zbog periodi~nosti trigonometrijskih funkcija. π ⎤ . Osnovni interval treba pogodno izabrati.

β ] ⊂ ⎡− π . onda je ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ skup [α + 2kπ . β + 2kπ ]. 57 70 . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α .y − 3π 2 a π 2 α β x 1 Sl. 56 Na slici 56 oznake α . β .− 3π su radijanske mere uglova. 2 ⎥ . a ≤ 1 ⎡ π 3π ⎤ ⎢− 2 . Nejedna~inu π 2 . 57). 2 prvo re{avamo u intervalu sin x ≥ a .(sl. 3π ⎤ . y a 0 1 −π 2 α -1 β 3π 2 x Sl. pri ~emu je α = arcsina i β = π − arcsina . k ∈ Z . k ∈ Z . svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . β + 2kπ ). 2.

Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. pri ~emu je α = −arccosa i β = arccosa . a ≤ 1 prvo se re{ava u intervalu π 3π y 1 −π α a 0 -1 β π x Sl. β ] ⊂ [− π . π ] . 59). π ].(sl. svih re{ewa .y β a 0 α 1 x π 3π − 2 2 Sl. su radijanske mere uglova. onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . β + 2kπ ]. β . 2 2 3. 59 71 . Nejedna~ina cos x ≥ a . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . β + 2kπ ). onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ .− [− π . k ∈ Z . 58 Na slici 58 oznake α . k ∈ Z .

y 1 a 0 -1 α β 2π x Sl. β ] ⊂ [0. gde je svih re{ewa α = arccosa i β = 2π − arccosa . k ∈ Z . a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [0. β + 2kπ ). β + 2kπ ]. onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.2π ] . Nejedna~inu cos x ≤ a . 61 72 . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ .y β π −π 0 a 1 x α Sl.−π su radijanske mere uglova. 4. 61). k ∈ Z .(sl. π . β .2π ]. 60 Na slici 60 oznake α . Ako [α .

k ∈ Z . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu ⎜ − ⎛ π π⎞ . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine ⎝ 2 2⎠ ⎛ π ⎤ ⎛ π π⎞ interval ⎜ − . 5. (sl. ⎟ . k ∈ Z . a zatim se nalaze i sva ostala re{ewa. 63). Nejedna~ina tgx ≤ a . 2 ⎦ ⎛ π ⎞ + kπ . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ − 73 . tgx ≥ a i ctgx ≥ a imaju re{ewa za svako realno a . α + kπ ⎥ . α ⎥ ⊂ ⎜ − . Ove nejedna~ine prvo se re{avaju u nekom (pogodnom) intervalu du`ine π . onda je skup ⎝ 2 ⎦ ⎝ 2 2⎠ svih intervala ⎜ − ⎛ π ⎝ re{ewa date nejedna~ine unija ⎤ + kπ . pri ~emu je α = arctga . ctgx ≤ a . 62 Na slici 62 oznake α .y 1 α a 0 0 2π x β Sl. ⎟ . ⎝ 2 ⎠ Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. β . 0 и 2π su radijanske mere uglova. Nejedna~ine tgx ≤ a . α + kπ ⎟ .

63 y a π 2 α 0 1 − x π 2 Sl. 64 74 .y a −3π 2 −π 2 0 y=a −2π −π α π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl.

onda je skup Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. k ∈ Z . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α .− π su radijanske mere uglova. (sl. k ∈ Z . π ) . π 2 2 6. 65). 2 ⎟ ⊂ ⎜ − 2 . pri ~emu je α = arctga . Nejedna~ina ctgx ≤ a . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti.Na slici 64 oznake α . 65 75 . a ∈ R . 2 ⎝ ⎠ 7. pri ~emu je α = arcctga . k ∈ Z .onda je skup svih re{ewa ⎣ ⎠ ⎝ ⎠ π ⎡ ⎞ date nejedna~ine unija intervala ⎢α + kπ . k ∈ Z . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎝ 2 2⎠ ⎡ π⎞ ⎛ π π⎞ ⎢α . π ⎛ ⎞ + kπ ⎟ . π + kπ ). 63). (sl. 2 ⎣ ⎠ lu ⎜ − re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ α + kπ . y y=a −2π −π −3π 2 0 −π 2 α π π2 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl. π + kπ ) . ⎟ . prvo se re{ava u interva- ⎛ π π⎞ . Nejedna~ina tgx ≥ a . 2 ⎟ . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + kπ . + kπ ⎟ . π ) . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu (0. onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + kπ .

y 1 α π -1 0 a 0 1 x . π ) . 8. Sl. Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. (0. α + kπ ). Nejedna~ina ctgx ≥ a . α + kπ ] . k ∈ Z . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu 76 . 66 Na slici 66 oznake α . onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala (kπ . pri ~emu je α = arcctga . 0 и π su radijanske mere uglova. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval (0. α ]. k ∈ Z . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (kπ .

3. 67). 2 2 ha ah ac sin β = sin β . 67 11. odre|en je realnim brojevima a i b . kao ta~ka u Gausovoj ravni (sl.69).0 ) mo`emo ga odrediti i pomo}u rastojawa ρ ta~ke z od koordinatnog po~etka i ugla ϕ koji radijus-vektor ta~ke z gradi sa pozitivnim delom x -ose : 77 . Trigonometrijski oblik kompleksnog broja Kompleksni broj z = a + bi . to je ha = c sin β . Sl.11. onda va`i : a b c a) = = = 2R sin α sin β sin γ (sinusna teorema) b) a 2 = b 2 + c 2 − 2bc cos α 2 2 2 C γ b A R c O a α β b = a + c − 2ac cos β c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ B (kosinusna teorema). a R polupre~nik opisanog kruga oko tog trougla (sl. a za (a. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I STEREOMETRIJI 11. 68 11. b ) ≠ (0. 68) . Sli~no se dobija da je PABC = PABC chc cb sin α = i 2 2 bh ba sin γ = b = .2. Sinusna i kosinusna teorema Ako su a. Povr{ina trougla Kako je (sl.1. pa je PABC = a = 2 2 c A b c ha a C B β Sl. b i c naspramne stranice uglova α . β i γ proizvoqnog trougla ABC .

tada je: 1. ρ 2 ≠ 0 .. 69 = cos ϕ sledi da je ρ ρ a = ρ cos ϕ . 3.. z = ρ ( cos ϕ + i sin ϕ ) {to Kako iz predstavqa trigonometrijski oblik kompleksnog broja z.. ( ϕ − argument kompleksnog broja). 4. 70 Sl. n n ⎝ ⎠ 78 . 2 z = bi z = bi Sl. 70). n ∈ N . tj. z1 ⋅ z 2 = ρ1 ρ 2 (cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin (ϕ 2 + ϕ 2 )) .2π ) a y b ( ρ − moduo kompleksnog broja). = z2 ρ 2 z n = ρ n (cos nϕ + i sin nϕ ).2. a ≠ 0 . Za a = 0 i b > 0 je ϕ = b = sin ϕ sledi da je b = ρ sin ϕ . z1 ρ1 (cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + sin (ϕ1 − ϕ 2 )).. 71 Ako je z1 = ρ 1 (cos ϕ1 + i sin ϕ 2 ) i z 2 = ρ 2 (cos ϕ 2 + sin ϕ 2 ) . 71). 2. to je z = ρ cos ϕ + i ρ sin ϕ . a iz a π 2 (sl. n − 1} . ϕ ∈ [0. (Muavrova formula) ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ ⎞ ⎛ n z = n ρ ⎜ cos + sin ⎟ .1.ρ = z = a 2 + b2 tgϕ = b . k ∈ {0. z = a + bi ρ ϕ 0 a x Sl. a za a = 0 i b < 0 je ϕ = 3π (sl.

tgϕ = . s s H R Ako je r polupre~nik osnove kupe (sl. onda je : H R H R sin ϕ = . 74 79 . a ϕ nagibni ugao bo~ne ivice prema ravni osnove.11. h apotema. r polupre~nik upisanog. s s H r r O Sl. a ϕ nagibni ugao izvodnice prave kupe prema ravni osnove. tgψ = . ctgψ = . cos ϕ = . h h H r s H a 2 h r ψ d 2 H R O ϕ O a Sl. 72). onda va`i: H r H r sinψ = . ctgϕ = . 73). s izvodnica. cosψ = . H visina kupe. onda je: s ϕ H sin ϕ = H r H r . ctgϕ = . Primena trigonometrije u stereometriji Ako je H visina.74). 73 Ako je s bo~na ivica piramide (sl. a R polupre~nik opisanog kruga osnove pravilne piramide.4. i ψ nagibni ugao bo~ne strane piramide (sl. 72 a Sl. tgϕ = . cos ϕ = .

75). Smer vektora je odre|en izborom po~etne. je vektor ~ija se po~etna ta~ka poklapa sa krajwom. sa skupom svih vektora koji su sa wim jednaki. Intenzitet (du`ina) vektora je rastojawe izme|u wegovih krajwih ta~aka. Zbog toga. 80 . Intenzitet vektora a = AB ozna~ava se sa a = AB . vektor AB mo`emo poistovetiti sa wegovom klasom ekvivalencije. Za vektore koji le`e na istoj pravoj ili na paralelnim pravima. Tri ili vi{e vektora su komplanarni ako le`e u istoj ravni. u oznaci − AB = BA . odnosno o vektorima koji se ne mewaju ako se paralelno pomeraju kroz prostor. smer i intenzitet. VEKTORI. Jednakost vektora je relacija ekvivalencije u skupu svih vektora u prostoru. Iz definicije jednakosti proizlazi da se radi o slobodnim vektorima. je vektor koji se od vektora a i b dobija po pravilu nadovezivawa ili po pravilu paralelograma (sl. odnosno krajwe ta~ke vektora. Pravac vektora je odre|en pravom (nosa~em) kojoj vektor pripada. Nula vektor. Svaki vektor karakteri{u pravac.12. ali suprotan smer. Za dati pravac postoje dva me|usobno razli~ita (suprotna) smera.1. u oznaci a + b . HOMOTETIJA I SLI^NOST 12. u oznaci 0 . Suprotan vektor vektoru AB . Vektori Za du` AB ka`emo da je usmerena (orijentisana) ako je precizirano {ta je wena po~etna. smer i intenzitet. tada se ta usmerena du` ozna~ava sa AB i zove se vektor. tj. Nula vektor nema odre|en ni pravac ni smer i wegov intenzitet je nula. ka`e se da imaju isti pravac ili da su kolinearni. Jedini~ni vektor (ort) je vektor intenziteta jedan. Zbir vektora a i b . Ako je A wena po~etna a B krajwa ta~ka. je vektor koji ima isti pravac i intenzitet kao vektor AB . PODUDARNOST. Dva vektora su jednaka ako imaju isti pravac. odnosno krajwa ta~ka.

75 b a +b a Po pravilu nadovezivawa na kraj vektora a stavqa se po~etak vektora b . Proizvod skalara (broja) k ∈ R i vektora a je vektor. Podudarnost Du`i AB i CD su podudarne (jednake). Izometrijsko preslikavawe (izometrija) je svako bijektivno preslikavawe figure F u figuru F koje du`i preslikava u wima 1 podudarne du`i. ka`e se da je figura F podudarna figuri F i pi{e se 1 1 F ≅ F1 . a za k < 0 suprotnih smerova. pa vektor a + b ima po~etak u po~etku vektora a a kraj u kraju vektora b . Ako postoji izometrija koja figuru F prevodi u figuru F . u oznaci AB = CD .a +b b a Sl. 81 . Po pravilu paralelograma vektor a + b je odre|en dijagonalom paralelograma koji obrazuju vektori a i b . ako su wihove du`ine (rastojawa izme|u krajwih ta~aka) jednake. u oznaci ka . 12. (2) ka = k ⋅ a . odre|en sa: (1) ka i a su kolinearni. (3) za k > 0 vektori a i ka su istosmerni.2. (4) 0 a = 0.

82 . tj. u stepenima).Dva ugla α i β su podudarna (jednaka). Za podudarnost trouglova (sl. tj. C C′ γ b a γ′ b′ a′ α A c β B A′ α′ c′ β′ B′ Sl. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. 76) va`e slede}a pravila: (1) (Pravilo SSS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju odgovaraju}e stranice jednake. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ c = c′. tj. 76 Dva mnogougla su podudarna ako su im sve odgovaraju}e stranice jednake i svi odgovaraju}i uglovi jednaki. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ c = c′ ∧ α = α ′ ∧ β = β ′. a uglovi naspram druge stranice u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. u oznaci α = β . (2) (Pravilo SUS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao zahva}en wima. (4) (Pravilo SSU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram jedne od wih. Dva kruga su podudarna ako imaju jednake polupre~nike. (3) (Pravilo USU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju}a ugla nalegla na tu stranicu. ako su im jednake wihove mere (npr. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ b = b′ ∧ c = c′ ∧ α = α ′. Prema tome.

Translacija (sl. A A′ s A S A′ (a) (b) v A′ v A A A′ α S (v) Sl.Osna simetrija (sl. 77a) u odnosu na pravu (osu) s je preslikavawe ravni koje svaku ta~ku A te ravni preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na pravu s. Centralna simetrija (sl. 77 (g) Osna simetrija. 77v) sa centrom u ta~ki S za orijentisani ugao α je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni preslikava u ta~ku A′ iste ravni. 77b) ravni π sa centrom S je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni π preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na ta~ku S. 77g) ravni za vektor v je preslikavawe te ravni kojim se svaka ta~ka A te ravni preslikava u ta~ku A′ tako da je AA′ = v. tako da je SA′ = SA i ASA′ = α . 83 . centralna simetrija. rotacija i translacija su izometrije. Rotacija (sl.

a uglovi naspram drugih dveju stranica u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. 78) va`e slede}a pravila: (1) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. 1 Za sli~nost trouglova (sl. Prema tome.3. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b = a′: b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. (2) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im odgovaraju}e stranice proporcionalne. ako postoji tran1 1 sformacija sli~nosti koja figuru F prevodi u figuru F . uglovi naspram dveju od tih odgovaraju}ih stranica jednaki. a uglovi zahva}eni tim stranicama jednaki. u oznaci F ∼ F . Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ α = α ′ ∧ β = β ′. C′ γ′ C γ b b′ a a′ α A c β B α′ A′ Sl. tj. tj. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ b : c = b′: c′ ∧ α = α ′. (3) Dva trougla su sli~na ako i samo ako imaju jednaka po dva odgovaraju}a ugla. 78 c′ β′ B′ 84 . tako da je SA′ = k SA. (4) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. Sli~nost (transformacija sli~nosti) sa koeficijentom k > 0 je preslikavawe ravni koje svake dve wene ta~ke A i B prevodi u ta~ke A′ i B′ iste ravni. tako da je A′B′ = kAB. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b : c = a′: b′: c′.12. Figure F i F su sli~ne. tj. Homotetija i sli~nost Homotetija sa centrom S i koeficijentom k ≠ 0 je preslikavawe ravni koje svaku wenu ta~ku A prevodi u ta~ku A′ iste ravni.

GEOMETRIJA TROUGLA.13. centar upisanog kruga.1. Te`i{te deli svaku te`i{nu du` u odnosu 2:1 (ra~unaju}i od temena). ^ETVOROUGLA I MNOGOUGLA. Kod jednakostrani~nog trougla se poklapaju centar opisanog kruga. Najdu`a stranica pravouglog trougla. Pravougli trougao je trougao koji ima jedan unutra{wi ugao prav. dok su preostale dve katete. Sredwa linija trougla je du` koja spaja sredi{ta dveju stranica trougla. te`i{te i ortocentar. Sve te`i{ne du`i se seku u ta~ki koja se zove te`i{te trougla. zove se hipotenuza. Obim trougla je zbir du`ina wegovih stranica. Jednakokraki trougao je trougao koji ima dve stranice jednake. Visina trougla je du` koja spaja teme trougla sa podno`jem normale iz tog temena na naspramnu stranicu. 85 . Jednake stranice zovu se kraci. Presek simetrala stranica trougla je centar opisanog kruga trougla. Jednakostrani~ni trougao ima sve stranice i sve unutra{we i spoqa{we uglove jednake. koja se nalazi naspram pravog ugla. Sve visine se seku u ta~ki koja se zove ortocentar trougla. Te`i{na du` je du` koja spaja teme trougla sa sredi{tem naspramne stranice. Naspram ve}e stranice trougla le`i ve}i ugao i obrnuto. Zbir unutr{wih uglova trougla je 180 . Trougao Navodimo neke osnovne elemente trougla. Svaki spoqa{wi ugao trougla jednak je zbiru dva unutra{wa wemu nesusedna ugla. Svaki unutra{wi ugao jednakostrani~nog trougla ima 60 . Svaka stranica trougla mawa je od zbira a ve}a od razlike druge dve stranice trougla. ^esto se termin visina koristi i za du`inu visine. KRUG 13. naspram ve}eg ugla le`i ve}a stranica trougla. a tre}a stranica je osnovica trougla. a zbir spoqa{wih 360 . Ona je paralelna tre}oj stranici i upola je kra}a od we. raspolovnica) unutra{wih uglova trougla. Centar upisanog kruga trougla nalazi se u preseku simetrala (bisektrisa.

hc − visine (du`ine visina). a ⋅b ⋅c = r ⋅ s.Uobi~ajene su slede}e oznake za elemente trougla (sl.b. α . = = 2 2 2 P = s ( s − a )( s − b )( s − c ) P= ( Херонов образац ) . 79): a. R − полупречник описаног круга.hb .c − du`ine stranica. 79 Za obim i povr{inu trougla va`e slede}e formule: О = a + b + c = 2s. r − полупречник уписаног круга. s − полуобим. α1 . γ1 − spoqa{wi uglovi. 4R 1 1 1 P = a ⋅ b sin γ = a ⋅ c sin β = b ⋅ c sin α . a ⋅ ha b ⋅ hb c ⋅ hc P= .β1 . A α1 α ha b c β1 β B a γ γ1 C Sl. γ − unutra{wi uglovi.β . 2 2 2 86 . ha .

R = 2r = . hc2 = p ⋅ q R= c ⋅ 2 b c q hc C a B Sl. b 2 = c ⋅ q. 80) sa katetama а i b i hipotenuzom c va`i da je: a +b = c . 2 2 2 A p (Pitagorina teorema) a 2 = c ⋅ p. 80 U slu~aju jednakostrani~nog trougla stranice a imamo: O = 3a. odnosno a1 .c1 i h1 odgovaraju}i elementi sli~nih trouglova. 4 Za sli~ne trouglove va`i da se obimi odnose kao du`ine wihovih odgovaraju}ih stranica.b. 6 3 a2 3 P= .b1 . tada je: O a b c = = = и O1 a1 b1 c1 P a 2 b2 c 2 h2 = 2 = = 2 = ⋅ P a1 b12 c1 h12 1 87 . Prema tome. ako su a.c i h . h = r= a 3 . 2 a 3 a 3 . a povr{ine kao kvadrati tih du`ina (i kao kvadrati visina).Za pravougli trougao (sl.

a ostale dve su kraci trapeza. Trapez je jednakokrak ako ima jednake krake. 82a) je ~etvorougao sa jednim parom paralelnih stranica. Dijagonale romba se me|usobno polove pod pravim uglom.13. ^etvorougao Navodimo neke osnovne pojmove i ~iwenice u vezi ~etvorouglova. Sredwa linija 88 . 81 Trapez (sl. I svaki od slede}ih uslova mo`e se uzeti za definiciju paralelograma: − naspramne stranice ~etvorougla su jednake. − naspramni uglovi ~etvorougla su jednaki. Zbir unutra{wih uglova svakog ~etvorougla je 360 . Kvadrat je pravougaonik sa jednakim stranicama. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog ~etvorougla je 360 .2. Pravougaonik je paralelogram ~iji su svi unutra{wi uglovi pravi. 81) je ~etvorougao ~ije su naspramne stranice paralelne. Romb je paralelogram ~ije su sve stranice jednake. Paralelne stranice su osnovice. − dve naspramne stranice ~etvorougla su jednake i dva naspramna ugla su jednaka. Paralelogram (sl. − dijagonale ~etvorougla se me|usobno polove. A D D C ha B a hb C b A ha d1 a d2 a B b a a a Sl.

82 Tangentni ~etvorougao (sl. Deltoid (sl. 83a) je ~etvorougao u koji se mo`e upisati krug. ha i hb odgo- 89 .trapeza je du` koja spaja sredi{ta krakova. ^etvorougao je tetivan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih uglova jednaki. D a D c h A a B b b m C d A d2 C d1 (b) B (a) Sl. Dijagonale deltoida su me|usobno normalne. 83b) je ~etvorougao oko koga se mo`e opisati krug. 82b) je ~etvorougao koji ima dva para jednakih susednih stranica. ^etvorougao je tangentan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih stranica jednaki. 83 (b) varaju}e visine i α jedan wegov unutra{wi ugao. Tada za obim i povr{inu paralelograma va`e slede}e formule: Neka su a i b du`ine stranica paralelograma. c D r d O a B b D C C γ δ R O β B A α A (a) Sl. Ona je paralelna osnovicama i jednaka wihovom poluzbiru. Tetivni ~etvorougao (sl.

P = a ⋅ b. Tetivni mnogougao je mnogougao oko kojeg se mo`e opisati krug. Broj dijagonala konveksnog n -tougla je n ( n − 3) 2 ⋅ Mnogougao je pravilan ako su mu sve stranice i svi unutra{wi uglovi jednaki. ra~una se po formuli P= d1 ⋅ d 2 2 ⋅ 13. O = 2a + 2b. Mnogougao Zbir unutra{wih uglova n -tougla je ( n − 2 ) ⋅180 . P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = a ⋅ b sin α. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog n -tougla je 360 . P = a2 . tada je m= a+b a+b . − za kvadrat Ako su a i b du`ine osnovica trapeza. 2 2 Povr{ina deltoida. 90 . O = 4a. m du`ina sredwe linije i h visina (rastojawe izme|u osnovica). P = m⋅h = ⋅ h. Tangentni mnogougao je mnogougao u koji se mo`e upisati krug. P = a ⋅ ha = − za pravougaonik d1 ⋅ d 2 2 ( d1 .3.O = 2a + 2b.d2 − дужине дијагонала ) . U specijalnim slu~ajevima va`i: − za romb O = 4a. ~ije su du`ine dijagonala d1 i d 2 .

Polupre~nik koji odgovara dodirnoj ta~ki tangente je normalan na tu tangentu. Kru`na povr{ (ili jednostavno krug) je deo ravni ograni~en kru`nom linijom. Simetrala svake tetive sadr`i centar kruga. Du` koja spaja dve razli~ite ta~ke na krugu je tetiva. Krug a⋅r ⋅ 2 Krug (kru`nica. Kod wega se poklapaju centri upisanog i opisanog kruga. Tangentna du` je odse~ak tangente od ta~ke iz koje je ona konstruisana na dati krug do ta~ke dodira. tetiva koja sadr`i centar je pre~nik kruga . Najdu`a tetiva. Tangenta kruga je prava koja sa krugom ima samo jednu zajedni~ku ta~ku. Termin polupre~nik ~esto koristimo i za du`inu polupre~nika. Tangentne du`i konstruisane iz iste ta~ke van datog kruga su jednake. kru`na linija) (sl. 84 Kru`ni luk je deo kru`ne linije izme|u dve wene razli~ite ta~ke.Svaki pravilni mnogougao je i tangentan i tetivan.4. tada se wegov obim i povr{ina ra~unaju po formulama: O = na. s C1 O r B A C M t MA=MB Sl. tj. P=n 13. Prava koja se~e krug u dvema razli~itim ta~kama je se~ica kruga. Kroz svaku ta~ku van kruga mo`emo povu}i dve tangente. Fiksirana ta~ka je centar kruga. Ako je a du`ina stranice pravilnog n -tougla i r polupre~nik upisanog kruga. Deo kru`ne povr{i ograni~en tetivom i odgovaraju}im 91 . a du` koja spaja centar sa nekom ta~kom na krugu je polupre~nik kruga. 84) je skup svih ta~aka u ravni koje se nalaze na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke.

Svakoj tetivi odgovaraju dva periferijska ugla koji su suplementni (u zbiru daju opru`en ugao) (sl. zove se periferijski ugao nad tim lukom. Periferijski ugao nad pre~nikom je prav. Centralni ugao je dva puta ve}i od odgovaraju}eg (nad istim lukom) periferijskog ugla.kru`nim lukom je kru`ni odse~ak (sl. O{tar (tup) ugao koji je odre|en tetivom i tangentom u krajwoj ta~ki tetive kruga jednak je o{trom (tupom) periferijskom uglu nad tom tetivom (sl. 85 Ugao pod kojim se iz centra kruga vidi neki luk (tetiva) je centralni ugao koji odgovara tom luku (tetivi). Ugao pod kojim se iz neke ta~ke na krugu vidi luk. 86 (b) 92 . kojem ne pripada ta ta~ka. Dva razli~ita polupre~nika i odgovaraju}i kru`ni luk odre|uju kru`ni ise~ak (sl. α O 2α 180 − α O (a) Sl. r O r O r (a) (b) Sl. Svi periferijski uglovi nad istim lukom su jednaki. 85a). 86b). 85b). 86a).

P = r 2 ϕ. P = r 2 π . ( ) prstena odre|enog krugovima ) 93 . 180 r 2 πα 1 . Neka kru`nom luku odgovara centralni ugao ~ija mera u stepenima iznosi α . Tada je du`ina luka data sa l= r πα . l = r ϕ. 87 Obim i povr{ina kruga polupre~nika r ra~unaju se po formulama O = 2r π . a u radijanima ϕ . 360 2 a povr{ina odgovaraju}eg kru`nog ise~ka je P= Povr{ina kru`nog polupre~nika r1 i r2 r1 > r2 jednaka je ( P = r12 − r22 π . 87) . Deo ravni izme|u dva nejednaka koncentri~na kruga (kru`ne linije) zove se kru`ni prsten (sl.Krugovi neke ravni su koncentri~ni ili ekscentri~ni u zavisnosti od toga da li im se centri poklapaju ili ne. r2 O r1 Sl.

90 94 . Kocka (pravilni heksaedar) (sl. 88) ima dve osnove (baze) i omota~. 89) je pravi paralelepiped ~ije su osnove pravougaonici. Osnove ~ine dva podudarna mnogougla koji se nalaze u paralelnim ravnima. 90) je kvadar ~ije su sve ivice jednake. 89 Sl. Ako su osnove neke prizme n -touglovi. a omota~ je skup bo~nih strana prizme. pri ~emu je svaka bo~na strana paralelogram. Prizma je prava ako su bo~ne ivice normalne na ravni osnova. u protivnom je prizma kosa. Sl. a c a a b a Sl. POLIEDRI 14. Stranice osnova su osnovne ivice. Ako su osnove prizme paralelogrami. 88 Pravilna prizma je prava prizma ~ije su osnove pravilni mnogouglovi. dok su ostale ivice bo~ne ivice prizme. Dijagonala prizme je du` koja spaja teme jedne osnove prizme sa nesusednim temenom druge osnove.14.1. onda je re~ o n -tostranoj prizmi. Kvadar (sl. onda se ta prizma zove paralelepiped. Prizma Svaka prizma (sl.

va`i: P = 6a2 i V = a3 .Koristimo se standardnim oznakama: B − povr{ina baze prizme. ~ija je du`ina ivice a . Ako je osnova piramide n -tougao. Zajedni~ka ta~ka svih bo~nih strana je vrh piramide. dok su ostale ivice bo~ne ivice piramide. onda je re~ o n -tostranoj piramidi. Ako su a. H − visina prizme (rastojawe izme|u osnova). onda su povr{ina i zapremina kvadra date sa: P = 2(a ⋅b + a ⋅ c + b ⋅ c) . 91) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. a omota~ je skup bo~nih strana piramide. Osnova piramide je mnogougao. Piramida Svaka piramida (sl.2. b i c du`ine ivica kvadra. M − povr{ina omota~a prizme. Povr{ina i zapremina prizme ra~unaju se po formulama: P = 2B + M . H Sl. 91 95 . 14. V = a ⋅ b ⋅ c. V = B⋅H. Svaka bo~na strana je neki trougao. Za kocku. Stranice osnove su osnovne ivice.

92) va`i: P = a2 3 i V = a 3 12 2⋅ s H R a a a h a Sl. 92 Sl. Pravilni tetraedar je tetraedar ograni~en sa ~etiri jednakostrani~na trougla.Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i ako se podno`je normale kroz wen vrh na ravan osnove poklapa sa sredi{tem osnove. Povr{ina i zapremina piramide ra~unaju se po formulama: P = B+M. 93) ivice a imamo da je: Za pravilnu n -tostranu piramidu (sl. Trostrana piramida zove se i tetraedar. 2 2 pri ~emu su r i R polupre~nici upisane. M − povr{ina omota~a piramide. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: B − povr{ina baze piramide. odnosno opisane kru`nice osnove piramide. Sve bo~ne ivice pravilne piramide su jednake. H − visina piramide (odstojawe vrha piramide od ravni osnove). h − apotema pravilne piramide. Visine bo~nih strana pravilne piramide zovu se apoteme. s − du`ina bo~ne ivice pravilne piramide. V = B⋅H ⋅ 3 B = n a ⋅ r . Za pravilni tetraedar (sl. s2 = H 2 + R2 . 93 96 . M = n a ⋅ h .

pri ~emu je svaka od wih neki trapez. Svaka zarubqena piramida ima dve osnove (baze) i omota~. a ostale su bo~ne ivice zarubqene piramide. M − povr{ina omota~a.3. V = H B1 + B1B2 + B2 . Zarubqena piramida je n -tostrana ako su joj osnove n -touglovi. 94) Ako piramidu prese~emo nekom ravni paralelnom sa ravni osnove i koja ne sadr`i vrh piramide. Povr{ina i zapremina zarubqene piramide ra~unaju se po slede}im formulama: P = B1 + B2 + M .14. Sl. H − visina (rastojawe izme|u osnova). 94 Zarubqena piramida je pravilna ako je takva piramida od koje je ona nastala. Omota~ je skup bo~nih strana. 3 ( ) 97 . B2 − povr{ina gorwe baze. Zarubqena piramida (sl. Za zarubqenu piramidu obi~no se koriste slede}e oznake: B1 − povr{ina dowe baze. Osnove (dowa i gorwa) su sli~ni mnogouglovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. onda se deo piramide sa one strane ravni sa koje nije vrh zove zarubqena piramida. Stranice osnova su osnovne ivice.

a za pravi vaqak M = 2 Rπ ⋅ H .15. Ako je vaqak prav. H – visina vaqka. OBRTNA TELA 15. a izvodnice su mu ili normalne na ravan osnove (pravi vaqak) ili nisu (kosi vaqak).1. Omota~ pravog vaqka (u razvijenom obliku) je pravougaonik ~ije su dimenzije odre|ene obimom osnove i du`inom izvodnice (visine). onda je P = 2 R 2 π + 2 R π ⋅ H = 2 Rπ ( R + H ) . 95) ima dve osnove (baze) i omota~. Povr{ina i zapremina vaqka ra~unaju se po formulama: P = 2B + M . Vaqak Svaki (kru`ni) vaqak (sl. 95 Za svaki vaqak je B = R2π . 98 . V = B ⋅ H = R2π ⋅ H . Uobi~ajene su slede}e oznake: R – polupre~nik osnove (baze) vaqka. Osnove vaqka su podudarni krugovi koji le`e u paralelnim ravnima. M – povr{ina omota~a vaqka. R H H R Sl. B – povr{ina baze vaqka.

B − povr{ina baze kupe. s − du`ina izvodnice prave kupe. a wene izvodnice zaklapaju sa ravni osnove ili konstantan ugao (prava kupa) ili ne (kosa kupa). a du`ina luka jednaka obimu osnove. 96 15. Kupa Svaka (kru`na) kupa (sl. H − visina kupe. 96) ako je 2 R = H . Koristimo se slede}im standardnim oznakama: R − polupre~nik osnove (baze) kupe. Omota~ prave kupe (u razvijenom obliku) je kru`ni ise~ak ~iji je polupre~nik odgovaraju}eg kruga jednak du`ini izvodnice.Pravi vaqak je pravilan (sl. 2R H=2R Sl. Kod prave kupe se podno`je normale kroz vrh kupe na ravan osnove poklapa sa centrom osnove. tj. Osnova kupe je krug. M − povr{ina omota~a kupe.2. 99 . 97) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. ako je wegov osni presek kvadrat.

98 100 . onda je B ⋅ H R2π ⋅ H ⋅ = 3 3 P = R 2 π + Rπ ⋅ s = R π ( R + s ) . H 2R Sl. 98) ako je 2R = s . ako je wen osni presek jednakostrani~ni trougao. 97 Za svaku kupu je B = R2π . tj. a za pravu kupu M = Rπ ⋅ s . s=2R s Prava kupa je pravilna (sl. V= Ako je kupa prava.H s H R R Sl. Povr{ina i zapremina kupe ra~unaju se po formulama: P = B+M.

15. – visina zarubqene kupe (rastojawe izme|u osnova). – povr{ina omota~a. 99 Za svaku zarubqenu kupu je B1 = R 2 π . – polupre~nik gorwe osnove. Obi~no se koristimo slede}im oznakama za zarubqenu kupu: B1 – povr{ina dowe baze. B2 M R r H s – povr{ina gorwe baze. Osnove su krugovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. – du`ina izvodnica prave zarubqene kupe. u zavisnosti od toga da li je nastala presecawem prave ili kose kupe. Zarubqena kupa Zarubqena (kru`na) kupa (sl. a za pravu zarubqenu kupu M = πs ( R + r ) . Ima dve osnove (baze) i omota~. B2 = r 2 π . 99) nastaje presecawem (kru`ne) kupe nekom ravni koja je paralelna sa osnovom kupe. – polupre~nik dowe osnove. Povr{ina i zapremina zarubqene kupe ra~unaju se po formulama: 101 .3. r H R R r s H Sl. Zarubqena kupa mo`e biti prava ili kosa.

Neka je R polupre~nik lopte. Deo prostora ograni~en sferom zove se lopta (kugla) (sl. 101 102 . a pomenuto odstojawe je polupre~nik sfere. 3 6 pri ~emu je r polupre~nik osnove (prese~nog kruga) loptinog odse~ka. 5. 100 Ako loptu preseca neka ravan. 3 R Sl. onda je P = R 2 π + r 2 π + πs ( R + r ) . V= Hπ 2 1 B1 + B1B2 + B2 = R + Rr + r 2 ⋅ 3 3 ( ) ( ) Ako je zarubqena kupa prava.4. Tada su wena povr{ina i zapremina date formulama: P = 4 R 2π. onda se deo lopte sa jedne strane ravni zove loptin odse~ak. 101). Fiksirana ta~ka je centar sfere. a zapremina loptinog odse~ka 2 V = π h ( 3R − h ) = π h 3r 2 + h2 . Sfera i lopta Sfera (sferna povr{) je skup svih ta~aka u prostoru koje su na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. ( ) Сл. Tada je povr{ina kalote h r O R P = 2 Rπ ⋅ h. V= 4 3 R π. Neka je h visina kalote.P = B1 + B2 + M . a odgovaraju}i deo sferne povr{i je kapica ili kalota (sl. 100).

102). Neka je h visina sloja i neka su r i r2 polupre~nici 1 prese~nih krugova. Tada je povr{ina sfernog pojasa h r 2 r R 1 P = 2 Rπ ⋅ h. 1 6 2 2 ( ) Sl. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je loptin (sferni) pojas (sl. 102 103 . O a zapremina loptinog sloja V = π h 3r + 3r2 + h2 . onda se deo lopte izme|u tih ravni naziva loptin sloj.Ako se lopta prese~e sa dve paralelne ravni.

Rastojawe izme|u ta~aka. 2 1 2 16. y= y1 + y2 Povr{ina trougla sa temenima A x1 . y= y1 + λy2 x= x1 + x2 2 . tj. y ) deli du` AB u odnosu λ . tada BC ⋅ 1+ λ 1+ λ U specijalnom slu~aju.16. va`i x= x1 + λx2 .B ) = AB = ( x2 − x1 ) + ( y2 − y1 ) 2 2 . a n odse~ak na y -osi. y2 dato je sa ( ) ( ) d ( A. y = kx + n. Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ku M 1 x1 . y3 ra~una se po formuli ( 2 ⋅ ) ( ) ( ) P= 1 x ( y − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) . ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI 16. y1 i ~iji je koeficijent pravca k data je sa ( ) y − y1 = k ( x − x1 ) . y1 . y1 i B x2 . Podela du`i u datom odnosu. Prava u ravni Op{ti (implicitni) oblik jedna~ine prave je Ax + By + C = 0. ako je je AC = λ . C x3 . tj.2. ) Eksplicitni (glavni) oblik jedna~ine prave je pri ~emu je k koficijent pravca prave. y2 . Ako ta~ka C ( x. za λ =1. 104 . ako je C sredi{te du`i AB. (A 2 + B2 > 0 . Povr{ina trougla Rastojawe izme|u ta~aka A x1 .1. B x2 .

To je jedna~ina pramena pravih sa centrom u ta~ki S. Sve prave koje prolaze kroz S date su jedna~inom oblika α ( A1 x + B1 y + C1 ) + β ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 .β ) ≠ ( 0. y0 ) od prave Ax + By + C = 0 ra~unamo po formuli Segmentni oblik jedna~ine prave je d= Ax0 + By0 + C A2 + B 2 ⋅ Neka su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jedna~ine dve prave koje se seku u ta~ki S. 1 2 2 l1 l2 ⇔ k1 = k2 . Za prave l1 : y = k1 x + n1 i l 2 : y = k 2 x + n 2 va`i: 1 tg 1 ( l1 . Jedna~inu pramena mo`emo zapisati i u obliku A1 x + B1 y + C + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 ∨ A2 x + B2 y + C2 = 0 . m n pri ~emu su m i n odse~ci koje prava ~ini na koordinatnim osama. λ ∈ R.n ≠ 0 ) . x y + = 1. y2 ) je Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ke M 1 x1 . ( x2 − x1 ≠ 0 ) . ( m. Odstojawe ta~ke M ( x0 .M 2 ( x2 . ( услов нормалности ) . ( услов паралелности ) 3 l1 ⊥ l2 ⇔ k1k2 = −1.0 ) . y1 ( ) i y − y1 = y2 − y1 x2 − x1 ( x − x1 ) .l2 ) = tg ϕ = 1 + k k2 k −k . ( α . 105 .

ako je re~ o kru`nici x 2 + y 2 = r 2 .b ) i polupre~nikom r data je sa ( x − a) 2 + ( y − b) = r2 . Kru`nica (kru`na linija. Ako je M x0 . dok za ta~ke van te kru`nice va`i da je x2 + y2 > r 2 . koja u slu~aju kru`nice x 2 + y 2 = r 2 postaje xx0 + yy0 = r 2 . tada je 2 jedna~ina tangente kru`nice u toj ta~ki ( x − a ) ( x0 − a ) + ( y − b ) ( y0 − b ) = r 2 . Specijalno. krug) Jedna~ina kru`nice sa centrom 2 u ta~ki C ( a.16. kru`nica sa centrom u koordinatnom po~etku i polupre~nikom r ima jedna~inu x2 + y2 = r 2 . taj uslov glasi r 2 1 + k 2 = n2 . 2 ( ) Specijalno.3. Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 je 2 r 2 1 + k 2 = ( ka − b + n ) . y0 ( ) ( ) ta~ka kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 . Jedna~ina oblika x 2 + y 2 + mx + ny + p = 0 predstavqa jedna~inu kru`nice u ravni ako je m 2 + n 2 − 4 p > 0. Sve ta~ke unutar kru`nice x 2 + y 2 = r 2 zadovoqavaju relaciju x2 + y2 < r 2 . 106 .

To je tzv. Ako je taj zbir odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. Sve ta~ke unutar elipse x2 y2 + =1 a 2 b2 zadovoqavaju relaciju x2 y2 x2 y2 + 2 < 1. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi elipse. kanonski oblik jedna~ine elipse. 0 ) i F2 ( c. 103) je skup svih ta~aka u ravni ~iji je zbir odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantan. tada je jedna~ina elipse b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ili x2 y2 + =1. ( 0 < c < a ) . 0 ) .16.4. dok za ta~ke van te elipse va`i da je 2 + 2 > 1. 103 107 . a 2 b2 pri ~emu je b 2 = a 2 − c 2 . Elipsa Elipsa (sl. a2 b a b y b M d r r<d r 2 r 0 1 F 1 F a x 2 x=− a ε x= a ε Sl.

108 . y0 i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. pri ~emu je r d fokalni radijus proizvoqne ta~ke elipse. c a 2 − b2 = < 1. x2 y2 Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je a b a 2 k 2 + b2 = n2 .Parametri a i b su du`ine velike. Jedna~ina tangente elipse u wenoj ta~ki M x0 . x = i x=− ε ε c c r Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε < 1. a a ( r1 + r2 = 2a ) . Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra elipse) je parametar c = a 2 − b 2 . a a a a a2 a2 ⋅ Direktrise elipse su prave x = i x = − . Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x. x2 y2 + = 1 je a 2 b2 Povr{ina dela ravni ograni~enog elipsom P = abπ . y ) na elipsi su: r1 = a + c c x. Ako je centar elipse u ta~ki S x0 . r2 = a − x. odnosno male poluose elipse. y0 je ( ) xx0 a 2 + yy0 b2 = 1. a d odstojawe te ta~ke Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. tj. onda je wena jedna~ina ( ) ( x − x0 ) + ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1.

16. Ako je apsolutna vrednost razlike odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. kanonski oblik jedna~ine hiperbole. y ) na hiperboli su: 109 .0 ) . ( 0 < a < c ) . To je tzv. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi hiperbole. 104) je skup svih ta~aka u ravni ~ija je apsolutna vrednost razlike odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantna. 0 ) i F2 ( c.5. odnosno imaginarne poluose hiperbole. a b 2 2 2 pri ~emu je b = c − a . 104 Parametri a i b su du`ine realne. tada je jedna~ina hiperbole 2 2 2 2 2 2 x2 y2 b x − a y = a b ili 2 − 2 = 1 . y M d r r r>d 2 b r 1 F 1 0 a F 2 x Sl. Hiperbola Hiperbola (sl. Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x.

r1 − r2 = 2a (za levu granu). a a a a a2 Direktrise hiperbole su prave x = i x = − . onda je wena jedna~ina ( x − x0 ) − ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. tj. Jedna~ina tangente hiperbole u wenoj ta~ki M x0 . 110 . a a c c r1 = − x − a. c a2 + b2 = > 1. a a 2 2 x y Uslov dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je a b Jedna~ine asimptota hiperbole su: y = a 2 k 2 − b2 = n2 . ( r1 − r2 = 2a ) (za desnu granu). r2 = x − a. r2 = − x + a. y0 je ( ) xx0 a 2 − yy0 b2 = 1. x = i ε ε c r a2 x = − ⋅ Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε > 1. b b x i y = − x. Ako je centar hiperbole u ta~ki S x0 . pri ~emu d c je r fokalni radijus proizvoqne ta~ke hiperbole. a a r1 = ( ) Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra hiperbole) je parametar c = a 2 + b 2 .c c x + a. y0 ( ) i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. a d odstojawe Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = te ta~ke od odgovaraju}e (istostrane) direktrise.

⎛p ⎞ . kanonski oblik jedna~ine parabole sa parametrom p ∈ R\ {0} . tada je jedna~ina parabole 2 y2 = 2 px.16. Parabola Parabola (sl.6. a direktrisa prava ⎝2 ⎠ To je tzv. Fiksirana ta~ka je `i`a (fokus). Ako je `i`a parabole u ta~ki F ⎜ x=− p . a fiksirana prava direktrisa parabole. 105) je skup svih ta~aka u ravni koje su podjednako udaqene od jedne fiksirane ta~ke i fiksirane prave koja ne sadr`i tu ta~ku. d y y r=d p>0 d M r F p 2 F x 0 p<0 0 x x=− p 2 x=− p 2 Sl.0 ⎟ . 105 111 . Ekscentricitet parabole je ε = r = 1.

2 y p⎞ ⎠ y p<0 p>0 0 x 0 x Sl.Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je p = 2kn . 106 y D 0 R x 112 . 106). ⎟ i direktrisa prava 2 y=− p . y0 je yy0 = p ( x − x0 ) . ima jedna~inu x2 = 2 py (sl. Jedna~ina tangente parabole y 2 = 2 px u wenoj ta~ki M x0 . ⎛ ⎝ ( ) Parabola. ~ija je `i`a u ta~ki F ⎜ 0.

⎝k ⎠ ⎝n−k ⎠ ⎛ n ⎞ ⎛ n ⎞ ⎛ n + 1⎞ ⎜ ⎟+⎜ ⎟=⎜ ⎟. Binomni koeficijenti se defini{u sa: n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) ⎛n⎞ n! = ( n.. je proizvod svih uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n . ⎜ ⎟= k! ⎝ k ⎠ k!( n − k ) ! ⎛α⎞ ⎛ α ⎞ α ⋅ ( α − 1) ⋅⋅⋅ ( α − k + 1) ( α ∈ R. ⎜ ⎟ = 1. ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = n. ⎜ ⎟ = k! ⎝0⎠ ⎝k⎠ Za binomne koeficijente va`e slede}e osobine: Za stepenovawe izraza a + b ( a.b ∈ C ) prirodnim brojem n va`i tzv. k ∈ N ) .. u oznaci n! . k k =0 ⎝ ⎠ ∑ n . Dakle. n ≥ k ) . ⎝ k ⎠ ⎝ k + 1⎠ ⎝ k + 1⎠ (a + b) n ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ 1 n−1 ⎛ n ⎞ 0 n = ⎜ ⎟ a nb0 + ⎜ ⎟ a n −1b1 + . ELEMENTI KOMBINATORIKE 17. + ⎜ ⎟a b +⎜ ⎟a b ⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎝n⎠ ⎛ n ⎞ n−k k = ⎜ ⎟a b .1. BINOMNI OBRAZAC.k ∈ N0 . Po definiciji je 0!=1. ⎝0⎠ ⎝n⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟=⎜ ⎟. 113 . binomni obrazac (Wutnova binomna formula): ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = 1. n! = 1 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅⋅⋅n . Binomni koeficijenti i binomni obrazac Faktorijel prirodnog broja n .17.

.. (Formula ukqu~ivawa-iskqu~ivawa) Za kona~ne skupove A1 . 3 ( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3 .. 4 ( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4 . Elementi kombinatorike Neprazan skup A je kona~an ako za neko n ∈ N postoji bijektivno preslikavawe f :{1.. ∪ An = ∑ A −∑ A ∩ A + ∑ A ∩ A ∩ A i i j i j i =1 i< j i< j <k n −1 n k − . An va`i da je A1 ∪ A2 ∪ ..... A2 .. tj. tada je A1 ∪ A2 ∪ . .... Kardinalni broj skupa A ozna~ava se sa A . 2 ( a + b ) = a 2 + 2ab + b2 . ∩ An .. U tom slu~aju skup A ima n elemenata.. (Pravilo zbira) Ako su A1 .2. Prazan skup je kona~an i va`i ∅ = 0... U specijalnim slu~ajevima (za n = 2 i n = 3 ) imamo: A∪ B = A + B − A∩ B A∪ B ∪C = A + B + C − A∩ B − A∩C − B ∩C + A∩ B ∩C .n} → A. 114 ... + An . Ka`emo i da je A jedan n -skup. A2 .2. An me|usobno disjunktni skupovi ..U specijalnim slu~ajevima dobijamo: 1 ( a + b ) = a + b.. 17. + ( −1) A1 ∩ A2 ∩ .... wegov kardinalni broj je n . ako je Ai ∩ A j ( i ≠ j ) .. tj. ∪ An = A1 + A2 + .

..... pri ~emu se ai javqa ki puta..(Pravilo proizvoda) Za kona~ne skupove A1 ....а2 .. ki ∈ N 0 ...аn ...... Va`i A = n ⇒ P ( A) = 2n . ⎣ Dva multiskupa su jednaka ako imaju istu specifikaciju.. Partitivni skup skupa A je skup svih wegovih podskupova i ozna~avamo ga sa P ( A ) . а2 . Multiskup veli~ine m ( m -multiskup ). Kombinacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaki wegov podskup od k elemenata.. ~iji je nosa~ u skupu A = {a1 .. Wihov ukupan broj je Vnk = ( n − k )! n! = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) .an ....a1. je kolekcija a1 .a2 .. ⎦ k k k Za multiskup ka`emo da ima specifikaciju ⎡ a1 1 a2 2 ...n. ( i = 1.an } . An va`i da je A1 × A2 ×⋅⋅⋅× An = A1 ⋅ A2 ⋅⋅⋅ An . Wihov ukupan broj je ⎛n⎞ k Cn = ⎜ ⎟ .... A2 . ⎝k ⎠ Kombinacija sa ponavqawem k -te klase nekog n -skupa je svaki k -multiskup ~iji je nosa~ u tom n -skupu. Ukupan broj kombinacija bez ponavqawa k -te klase n -skupa je k Cn = ⎛ ⎜ ⎝ n + k − 1⎞ . 115 . k1 + + kn = m ).an n ⎤ .. k ⎟ ⎠ Varijacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaka ure|ena k -torka (ure|eni niz du`ine k ) razli~itih elemenata iz tog skupa.

Wihov ukupan broj je Vnk = nk ...an n ⎤ ... Permutacija n -skupa je svaka wegova varijacija bez ponavqawa n -te klase... Zato je wihov ukupan broj Pn = Vnn = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ 2 ⋅1 = n! .skupa je svaka ure|ena k -torka (ne obavezno razli~itih) elemenata iz tog skupa..kn ) = m m! k1!k2! .k2 .. Isak Wutn 1643–1727 116 .Varijacija sa ponavqawem k -te klase nekog n .kn! ( k1 + k2 + . Permutacija sa ponavqawem je permutacija m -multiskupa sa k k k specifikacijom ⎡ a1 1 a2 2 ... + kn = m ) . Wihov ukupan broj je ⎣ ⎦ P ( k1 .

18. REALNI NIZOVI. ARITMETI^KA I GEOMETRIJSKA PROGRESIJA 18.1. Realni nizovi
Realni (beskona~ni) niz je svako preslikavawe a : N → R. Slika broja n ∈ N ozna~ava se sa an i zove se op{ti ili n -ti ~lan niza. Prirodan broj n je indeks ~lana an . Niz se ozna~ava sa

( an )n∈N

ili an , smatraju}i da su wegovi ~lanovi a1 ,a2 ,...,an ,... .

( )

Niz an je:

( )

strogo rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 > an , opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≤ an , strogo opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 < an . Niz je monoton ako je rastu}i ili opadaju}i, a strogo monoton ako je strogo rastu}i ili strogo opadaju}i. Niz an da je

rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≥ an ,

( ) je konstantan ( an )

ako postoji takav realan broj c ∈ R

( ∀n ∈ N ) an = c.
je ograni~en ako postoje takvi realni brojevi

Niz

m,M ∈ R da je

( ∀n ∈ N ) m ≤ an ≤ M .

Realan broj a je grani~na vrednost niza
n →∞ n

lim a = a ili an → a ( n → ∞ ) , ako se skoro svi ~lanovi niza ( an )

( an ) ,

u oznaci

nalaze u proizvoqno zadatoj okolini broja a . Preciznije:
n →∞ n

lim a = a ⇔ ( ∀ε > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) n ≥ n0 ⇒ an − a < ε .

(

)

117

Ako je

konvergira ka broju a. Ako niz ne konvergira nijednom realnom broju, onda se ka`e da je divergentan. Pojam beskona~ne grani~ne vrednosti niza an defini{e se na slede}i na~in:
n →∞ n →∞

n →∞ n

lim a = a , tada se ka`e da je niz ( an ) konvergentan i da

( )

lim an = +∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≥ K ) ,

lim an = −∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≤ − K ) .
n →∞ n →∞

U slu~aju da je lim an = +∞ ili lim an = −∞ , za niz an da odre|eno divergira.

( ) ka`e se i

Neka su an i bn konvergentni nizovi. Tada va`i:

( ) ( )

n →∞ n →∞ n →∞

lim ( an ± bn ) = lim an ± lim bn ,
n→∞

lim can = c lim an
n→∞ n→∞

(c ∈ R ) ,
n→∞

n→∞

lim ( an ⋅ bn ) = lim an ⋅ lim bn , lim an bn =
n →∞

lim an lim bn

n →∞

( bn , b ≠ 0 ) .

n →∞

18.2. Aritmeti~ka progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( )

je aritmeti~ka progresija

(ili aritmeti~ki niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodnom ~lanu doda uvek isti broj. Taj broj se zove razlika aritmeti~ke progresije. Razlika aritmeti~ke progresije obi~no se ozna~ava sa d . Aritmeti~ka progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i razlikom d .

118

Za aritmeti~ki niz an va`i:

( )

an = a1 + ( n − 1) d ,

( an − општи члан низа )
an − an −1 = d ( n ≥ 2 ) , an = an −1 + an+1 2

( n ≥ 2) .

(Svaki ~lan aritmeti~kog niza (osim prvog) je aritmeti~ka sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova aritmeti~kog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

( )

n ( a1 + an ) = n ( 2a1 + ( n − 1) d ) . 2 2 Aritmeti~ki niz je rastu}i za d > 0 , opadaju}i za d < 0 i konstantan za d = 0. Sn =

18.3. Geometrijska progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( ) je geometrijska progresija

(ili geometrijski niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodni ~lan pomno`i uvek istim brojem. Taj broj se zove koli~nik geometrijske progresije. Koli~nik geometrijske progresije obi~no ozna~avamo sa q . Dakle, geometrijska progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i koli~nikom q. Za geometrijski niz an va`i:

( )

an = a1 ⋅ q n −1 ,

( an − општи члан низа )
an = q ⋅ an −1 ( n ≥ 2 ) ,

119

an = an −1 ⋅ an+1 ( n ≥ 2 ) ,
2

an = an −1 ⋅ an+1

( an ≥ 0 ) . ( )

(Svaki ~lan geometrijskog niza (osim prvog) je geometrijska sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova geometrijskog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

Sn = a1 ⋅

1 − qn 1− q

( q ≠ 1) , ( q = 1) .
n →∞

Sn = n ⋅ a1

Ako je −1 < q < 1, onda postoji lim S n , tj. zbir svih ~lanova geometrijskog niza je (kona~an) realan broj. Ozna~avaju}i ga sa S∞ , imamo da je

S∞ = lim Sn = a1 + a1 ⋅ q + a1 ⋅ q 2 +
n→∞

+ a1 ⋅ q n −1 +

=

1− q

a1

( за − 1 < q < 1) .

120

19. GRANI^NA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE
terval oblika ( a − ε , a + ε ) . Ta~ka a ∈ R je ta~ka nagomilavawa skupa Pod ε -okolinom ( ε > 0 ) ta~ke a ∈ R podrazumeva se svaki in-

D ⊂ R ako postoji ( a − ε , a + ε ) {a} ∩ D ≠ ∅.

ε -okolina

te

ta~ke

za

koju

je

Neka f : D → R i neka je a ta~ka nagomilavawa skupa D. Broj A ∈ R je grani~na vrednost (limes) funkcije f kad x te`i a ako va`i

( ∀ε > 0 )( ∃δ > 0 )( ∀x ∈ D ) 0 <
x→a

x − a < δ ⇒ f ( x) − A < ε

i pi{emo

lim f ( x ) = A ili f ( x ) → A (kad x → a ).

Neka je lim f ( x ) = A i lim g ( x ) = B. Tada va`i:
x →a x →a

lim ( c ⋅ f ( x ) ) = c ⋅ A,
x →a x →a x →a

(c ∈ R)

lim ( f ( x ) ± g ( x ) ) = A ± B, lim ( f ( x ) ⋅ g ( x ) ) = A ⋅ B, lim
x →a

g ( x)

f ( x)

=

A ( g ( x ) ≠ 0,B ≠ 0 ) . B

Funkcija f : D → R je neprekidna u ta~ki a ∈ D ako je

lim f ( x ) = f ( a ) .
x →a

Funkcija f : D → R je neprekidna na D ako je neprekidna u svim ta~kama iz D. Sve elementarne funkcije su neprekidne u svim ta~kama svojih domena.

121

Navodimo osnovne (tabli~ne) grani~ne vrednosti:

1 = 0, x →∞ x lim

1 = ±∞ , x →±0 x lim

lim

sin x 1 − cos x 1 = 1, lim = , x →0 x x →0 2 x2

x →∞

lim an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 = lim an x n ,
x →∞

(

)

( an ≠ 0 ) ( an ,bm ≠ 0 )

x →∞

lim

bm x m + bm−1 x m−1 + ... + b1 x + b0
x

an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0

= lim

an x n bm x m

x →∞

,

1 ⎛ 1⎞ lim ⎜1 + ⎟ = lim (1 + x ) x = e, x →±∞ ⎝ x →0 x⎠

lim

log a (1 + x ) x

x →0

= log a e, lim

ln (1 + x ) x

x →0

= 1,

lim

a x −1 ex −1 = ln a , lim = 1. x →0 x →0 x x

122

Za funkciju f ka`emo da je diferencijabilna u ta~ki x0 . koeficijent pravca tangente grafika funkcije f u ta~ki za x = x0 y f ( x0 + Δx ) M Δy t f ( x0 ) M0 Δx x0 x0 + Δx 0 x Sl.b ) . funkcije f u ta~ki x0 geometrijski predstavqa f ′ ( x0 ) .1. Grani~na vrednost (ako postoji) Δx →0 lim f ( x0 + Δx ) − f ( x0 ) Δx = lim Δy Δx →0 Δx je prvi izvod ili izvod funkcije f u ta~ki x0 i ozna~ava se sa Funkcija f je diferencijabilna u intervalu ( a. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA 20. 123 . 107). Izvod i pravila diferencirawa Neka je data funkcija f : ( a. 107 Postupak nala`ewa izvoda naziva se diferencirawe. Izvod (sl.20.b ) ako je diferencijabilna u svakoj ta~ki tog intervala.b ) → R i neka x0 ∈ ( a.

f ( ) ( x ) = f ( ) ( x ) .d ) → R u tajabilna u ta~ki x i va`i (Izvod slo`ene funkcije) Neka je funkcija u : ( a. tada va`e slede}a pravila diferencirawa: ( f ( x ) ± g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ± g ′ ( x ) . ⎛ f ( x ) ⎞′ f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) − f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) = ⎜ ⎜ g ( x) ⎟ ⎟ g 2 ( x) ⎝ ⎠ ( g ( x ) ≠ 0) .d ) ~ki y = u ( x ) .. Ako f ima izvod y0 = f ( x0 ) i va`i f ′ ( x0 ) ≠ 0 . ( ) 124 . diferencijabilna u ta~ki x ∈ ( a.b ) → R diferenci- (f ′ u )′ ( x ) = f ( u ( x ) ) = f ′ ( u ( x ) ) ⋅ u′ ( x ) .b ) .. a funkcija f : ( c. ( ) (Izvod inverzne funkcije) Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u nekoj okolini ta~ke x0 . f ′′ ( x ) = ( f ′ ( x ) )′ ..) . Tada je slo`ena funkcija f u : ( a. tada wena inverzna funkcija f −1 ima izvod u ta~ki ( f ( y ))′ = f ′ (1x ) ⋅ −1 0 0 Izvodi proizvoqnog reda defini{u se sa: ′ 0 n n −1 f ( ) ( x ) = f ( x ) . ( c ⋅ f ( x ) )′ = c ⋅ f ′ ( x ) ( c = const. ( f ( x ) ⋅ g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) + f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) .b ) → ( c..Ako su funkcije f i g diferencijabilne u ta~ki x .

2. ⎜ ⎟ = − 2 x ⎝x⎠ 1 ′ x = 2 x x ⎛1 ⎜ ⎝u ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e u u u u 1 ⎞′ ⎟ = − 2 ⋅u′ u ⎠ 1 ′ u = ⋅u′ 2 u ⋅ u ′ ln a ⋅u′ 1 ⋅u′ u ln a ln a ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) x ( log a x )′ ( ln x )′ = 1 x 1 x ln a ( log a u )′ ( ln u )′ = = = 1 ⋅u′ u = u ′ ⋅ cos u ( sin x )′ ( cos x )′ ( tgx )′ = = cos x = − sin x ( sin u )′ ( tgu )′ = ( cos u )′ = − u ′ ⋅ sin u 1 ⋅u′ cos 2 u 1 ( ctgu )′ = − 2 ⋅ u ′ sin u 1 ⋅u′ ( arcsin u )′ = 1− u2 1 ⋅u′ ( arccos u )′ = − 1− u2 1 ⋅u′ ( arctgu )′ = 1+ u2 1 ⋅u′ ( arcctgu )′ = − 1+ u2 1 cos 2 x 1 ( ctgx )′ = − 2 sin x 1 ( arcsin x )′ = 1 − x2 1 ( arccos x )′ = − 1 − x2 1 ( arctgx )′ = 1 + x2 1 ( arcctgx )′ = − 1 + x2 125 .20. y′ = f ′( x ) = dx ′ = 0 ( c = const ) (c ) изводи слож ених ф ункција du u = u (x ) . Tabli~ni izvodi изводи основних ф ункција dy y = f ( x ) . u′ = u′(x ) = dx ( x )′ = α x α α −1 (α ∈ R ) ( u )′ = α u α α −1 ⋅ u ′ (α ∈ R ) ( x )′ ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e x x 1 ⎛ 1 ⎞′ = 1.

ako je f ′′ x0 < 0 .b ) . y f ( x0 ) f ( x0 ) y max min x0 .b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. tada je f ′ ( x0 ) = 0. Lokalni maksimum i lokalni minimum zovu se lokalni ekstremumi funkcije (sl.ε 0 x0 . Ako je f ′′ ( x0 ) > 0. onda je Ako funkcija f ima pozitivan (negativan) izvod u intervalu f strogo rastu}a (strogo opadaju}a) u ( a.b ) . U slu~aju da je ( ) f ′′ ( x0 ) = 0 . Ta~ke u kojima je izvod funkcije jednak nuli nazivaju se stacionarne ta~ke te funkcije.3. Primena izvoda ( a. ispitivawe prirode ta~ke x0 vr{i se pomo}u izvoda vi{eg reda ili ispitivawem monotonosti funkcije f .20. Neka je x0 stacionarna ta~ka funkcije f .b ) ima lokalni ekstremum i ako je diferencijabilna u toj ta~ki. tada f u x0 ima lokalni maksimum. . 108 (Fermaova teorema) Ako f : ( a. Funkcija f : ( a. tada funkcija f u x0 posti`e lokalni mini- mum. 108).ε x0 x0 + ε x 0 x0 x0 + ε x Sl.b ) posti`e lokalni maksimum (lokalni minimum) ako postoji okolina oko x0 u kojoj je f ( x0 ) najve}a (najmawa) vrednost funkcije f .b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. 126 .

(Lopitalova teorema) Neka su funkcije f . tada je x →a g ′ ( x ) lim x→a x→a x→a x→a x →a f ( x) ⎛ 0 ∞ ⎞ f ′( x) lim ⋅ ⎜ .g: ( a. Ako je Za odre|ivawe grani~nih vrednosti funkcija ~esto se koristi slede}a teorema.diferencijabilne i neka je g ′ ( x ) ≠ 0 za sve x ∈ ( a. ⎟ = x→a ′ g ( x) ⎝ 0 ∞ ⎠ g ( x) (Lopitalova pravila) 127 .b ) .b ) → R lim f ( x ) = lim g ( x ) = 0 (ili lim f ( x ) = lim g ( x ) = ∞ ) i ako postoji f ′( x) lim .

.

Drugi deo RE[ENI ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE .

.

Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 131 . a du`ina izvodnice je 10cm. 6.0625. Re{iti nejedna~inu xlog2 x −3log2 x +1 < 8 . Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 x + 2 5x + 2 a) − = − 2 x. ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ ⎜ ⎜ + : ⎟ :1 ⎟ + log 2 0 . Na}i peti ~lan i koli~nik te progresije. x < 2 ⎩ x − 1. Izra~unati zapreminu kupe. x ≥ 2. ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ x y(x − y ) − 4 . a zbir kvadrata ~lanova te iste progresije je 153. 10. 4 podoficira i 10 vojnika treba formirati grupu od 4 osobe u kojoj }e biti bar po jedan oficir i podoficir. a jedan wegov unutra{i ugao je 60° . Zbir svih ~lanove beskona~ne geometrijske progresije je 16. 5 4 3 b) ( f (x )) + f (x ) = 0. 9. Izra~unati obim i povr{inu jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je du`ina ve}e osnovice 3cm. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. 8. Izra~unati cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° .6.1. cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 . 5. Na}i jedna~ine zajedni~kih tangenti parabole y 2 = 8 x i kru`nice x2 + y2 = 2 . 7. Od 5 oficira. god. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 2 4. grupa 2000. Povr{ina prave kupe je 96π cm 2 . ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧ x + 1. 2 2 x +y x − y4 2 −2 1. 3.

a) ⎜ ⎜ + : ⎟ : 1 ⎟ + log 2 0 . jedna~ina glasi (x − 1) + x − 1 = 0 . Tada je ⇔ x ∈ ∅ .52 = 37 ⎠ ⎝ 60 ⎝ ⎝ 5 4 9 ⎠ 37 ⎠ −2 −2 −2 ⎛ 37 30 ⎞ = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ 2 ⋅ log 2 2−1 = ⎝ 60 37 ⎠ b) −2 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ + 4 ( −1) = 4 − 4 = 0 . dobija se: uz uslov x ≠ − y ∧ x ≠ y . god.1.5 ) . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ x 2 − x = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ ( x = 0 ∨ x = 1) ∧ x ≥ 2 132 Ako je x ≥ 2 .a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS ( 3. tj. 25 ) = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ log 2 0. b) Ako je x < 2 . 4. (re{ewa) ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ 1. grupa 2000. Tada je 2 (x + 1)2 + (x + 1) = 0 ∧ x < 2 ⇔ x 2 + 3x + 1 = 0 ∧ x < 2 ⇔ ( x = −1 ∨ x = −2) ∧ x < 2 ⇔ x = −1 ∨ x = −2 . x ( x + y ) − y ( x − y ) x + xy − xy + y 2 1 .(jedna~ina nema re{ewa) . sa 60 . jedna~ina glasi (x + 1) + (x + 1) = 0 . ⎝2⎠ −2 y ( x − y )2 y ( x − y )2 x x = − 4 = 2 − 2 x2 + y2 x − y4 x + y2 x − y2 x2 + y2 y ( x − y) x = 2 − = x + y2 ( x + y ) x2 + y2 ( )( ) 2. = = 2 = 2 2 2 (x + y ) ( x + y ) ( x + y ) ( x + y ) x + y 2 ( ) 2x + 1 x + 2 5x + 2 − = − 2 x ⇔ 12 ( 2 x + 1) − 15 ( x + 2 ) = 20 ( 5 x + 2 ) − 120 x 5 4 3 ⇔ 9 x − 18 = −20 x + 40 ⇔ x = 2. 0625 = ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ ⎛ ⎛ 1 3 5 ⎞ 30 ⎞ 2 ⎛ 12 + 25 30 ⎞ = ⎜ ⎜ + ⋅ ⎟ ⋅ ⎟ + log 2 ( 0.

log 2 x < log 2 23 . odakle sledi da je x < 8 i. k ∈ Z ∨ x = 2 π 4 + lπ .Re{ewa jedna~ine su x = −1 ili x = −2 . onda je x = 2 t . Nejedna~ina xlog2 x −3log2 x +1 < 8 ima smisla za x > 0 . k ∈ Z jedna~ina je nemogu}a. data jedna~ina je ekvivalentna sa: cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 ⇔ cos 2 x + 1 − 3 sin x cos x = 0 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + cos 2 x − 3 sin x cos x = 0 ⇔ 2 cos 2 x + sin 2 x − 3 sin x cos x = 0 2 ( дељењем са cos x≠0 ) ⇔ 2 + tg 2 x − 3tgx = 0 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − 3t + 2 = 0 ⇔ tgx = t ∧ ( t = 2 ∨ t = 1) ⇔ tgx = 2 ∨ tgx = 1 ⇔ x = arctg 2 + kπ . skup re{ewa nejedna~ine je interval (0. za x = k ⋅ π 2 . kako je x > 0 . Za cos x = 0 ili sin x = 0 . tj. pa dobijamo: (2 ) t t 2 −3t +1 <8 ⇔ 2t 3 − 3t 2 + t < 23 ⇔ t 3 − 3t 2 + t < 3 ⇔ t 3 − 3t 2 + t − 3 < 0 ⇔ t 2 ( t − 3) + ( t − 3) < 0 ⇔ ( t − 3) ⋅ t 2 + 1 < 0 ⇔ t < 3. Daqe. l ∈ Z . Prema tome. 3.8) . ( ) 133 . 4. Ako uvedemo smenu log 2 x = t . log 2 x < 3 . tj.

pa je A x E a−b c a−b . ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ c = 3−b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 2⎭ Visinu h dobijamo iz pravouglog trougla AED c 3 2 3 h = c ⋅ sin 60° = = = 3 . re{avawem y sistema t2 t1 2 t1: y = x + 2 0 -2 2 x t 2 : y = − x − 2. D r h c r a F x B b C Neka je E podno`je visine h iz temena D (sl.1 6. a povr{ina trapeza : P= a+b 3 +1 ⋅h = ⋅ 3 = 2 3 cm 2 . Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je Kako 2 ⎫ ⎬ dobija se da je 4 = 2kn ⎭ n = 2 i k = 1 ili n = −2 i k = −1 .2 Dakle. 2 2 134 . Sl. Uslov dodira prave (1 + k )r 2 y = kx + n i kru`nice x2 + y2 = r 2 je 2 = n 2 . to je 2c = a + b . kako je trapez tangentni.5. odakle je 2 2 2c = 3 + b ⎫ 6 − 2b = 3 + b ⎫ 3 = 3b ⎫ b = 1⎫ ⎬. 2c = a + b . Prema tome. jedna~ine tra`enih zajedni~kih tangenti su: 2 (1 + k )⋅ 2 = n p = 2kn . je r2 = 2 i p = 4. a 2 2 2 Sl. 2 Trapez je jednakokraki. c a −b = i a = 3 . Tada je c AE = x = c ⋅ cos 60° = x= c . To zna~i da je obim trapeza 2 2 O = 2c + a + b = 2 ⋅ 2 + 3 + 1 = 8 cm. odnosno = . 2).

dobijamo da 2 sin α cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° = 135 . 3 3 8. Prema uslovu zadatka je a1 + a1 q + a1 q 2 + … = 16 Sl.6(1 + q )⎭ = 153. to je H = 8cm . Zbir svih ~lanova progresije izra~unava 2 a1 a1 a1 se po formuli S ∞ = . Dakle. tj. H r s Zapreminu kupe izra~unavamo po formuli 1 1 V = B ⋅ H . geometrijsku progresiju sa koli~nikom q2 . Znaju}i da je cos α = je 4 sin 2α i sin (180° − α ) = sin α . Kako je H 2 = s 2 − r 2 . jer progresija ima sumu. pa iz = 16 и = 153.7. 6 sledi: 1− q 1 − q2 1− q a1 = 16(1 − q ) ⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ 2 256(1 − q ) ⎬⇒ ⎬⇒ 256(1 − q ) = 153.3 i q < 1 . odnosno.6q ⎭ q= 4 ⎪ ⎭ 1 12 3 ⎛1⎞ = . pa je V = π ⋅ 6 2 ⋅ 8 . Na osnovu formule za povr{inu kupe P = B + M = π r 2 + π rs dobijamo da je 96π = π r (r + 10 ) . tako|e. 0 < q2 < 1 a12 + a12 q 2 + a12 q 4 i prvim ~lanom a1 2 za koju je + … = 153. 102.6 . da je r 2 + 10r − 96 = 0 i r = 6cm .6⎪ 1− q2 ⎭ a1 = 12⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 1 ⎬.4 = 409. V = 96 π cm3 . Kvadrati ~lanova geometrijske progresije obrazuju. q = i a 5 = a1 ⋅ q 4 = 12 ⋅ ⎜ ⎟ = 256 64 4 ⎝4⎠ 9.

V }. P}. {O. pa za ovu kombinaciju imamo 10 ⋅ 4 = 40 mogu}a na~na formirawa grupe. O. O. P. O. P. P}. {O.. {O. Od ⎛ 5⎞ ⎝ 3⎠ 5⋅ 4⋅3 = 10 1⋅ 2 ⋅ 3 na~ina. 16 10. Mogu}e sastave grupa prika`imo pomo}u skupova (jer redosled nije bitan): {O. P. {O. za ~iji izbor imamo ⎜ ⎟ = ⎛ 4⎞ ⎝1⎠ 4 = 4 mogu}nosti. P.V . P podoficira i V vojnika. Sli~no rasu|ivawe primewuje se i u ostalim slu~ajevima. {O. P}. P. Ukupan broj tra`enih na~ina je ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎝ 3⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ + ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 40 + 60 + 20 + 900 + 300 + 400 = 1720 . O. Svakom izboru tri oficira od pet 1 oficira odgovaraju ~etiri izbora podoficira. ^etvrti ~lan grupe mora biti podoficir.V }. ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ 136 . 5 oficira mo`emo izabrati 3 oficira na ⎜ ⎟ = gde O ozna~ava oficira. P.= sin 40° sin 80° sin120° sin160° ⋅ ⋅ ⋅ = 2 sin 20° 2 sin 40° 2 sin 60° 2 sin 80° = 1 sin 180 − 60 sin 180 − 20 1 sin120 sin160 = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ 16 sin 60 sin 20 16 sin 60 sin 20 ( ) ( )= 1 .V } . P.

a) Skicirati grafik funkcije f. 4 5. −1] ∪ [1. Izra~unati zapreminu zarubqene piramide. ab ab − b 2 a − ab b) x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 2. ⎪ 9. 137 . Dve od wih (a i b) su tangente kruga ~iji je centar na tre}oj stranici.1) x ∈ ( −∞ . a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Stranice trougla su a = 13.0) polovi tetivu kru`nice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 . U kupu je upisana pravilna zarubqena ~etvorostrana piramida tako da je dowa osnova piramide upisana u dowu osnovu kupe. 2 4 3 6 3. 7. 8 2 4. Re{iti nejedna~inu log3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 . Odrediti du`ine stranica trougla ako se zna da one obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 4 i ako jedan unutra{wi ugao trougla ima 120 ° . a gorwa osnova piramide u gorwu osnovu kupe. + − ⎜ ⎟: 6 − 2 3− 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 a 2 + b2 a2 b2 − + 2 . Odrediti polupre~nik kruga.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu ( ) 2 ( ) cos 6 x + sin6 x = 15 1 cos 2 x − .∞ ) . Re{iti jedna~ine: x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + a) . b) U zavisnosti od realnog parametra a. Izvodnica prave zarubqene kupe je s = 5cm. 6. 8. Ta~ka A(3. Data je funkcija f ( x ) = ⎨ 1 2 ⎪ ln x . god. 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 . b = 14 i c = 15 . a polupre~nici osnova su R = 5cm i r = 2cm. ⎩ 2 x ∈ ( −1. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada tetiva navedene kru`nice. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a . ⎧ x2 −1 . grupa 2000.1.

b ≠ 0 i a ≠ b . a) 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 + − = ⎜ ⎟: 6 − 2 3 − 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 =⎜ ⎛ 15 ⋅ 6 − 1 4 6 + 2 12 3 + 6 ⎞ ⎟ ⎜ 6 − 1 + 6 − 4 − 9 − 6 ⎟ ⋅ 6 + 11 = ⎠ ⎝ = ⎡3 6 − 1 + 2 6 + 2 − 4 3 + 6 ⎤ ⋅ 6 + 11 = ⎣ ⎦ ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) = ( 2 6 − 11 ⋅ )( 6 + 11 = 6 − 121 = −115 . Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim log 2 2 + log 2 4 + n →+∞ n2 + log 2 2n 3 . b) Ako uvedemo smenu x 2 − 4 x = t . god. grupa 2000.4. sa 12 .10.tj.6 ) . (re{ewa) 1.3. x2 2. ) b) + b 2 (a − b ) − a 3 + b 3 a 3 + ab 2 − a 2 b − b 3 − a 3 + b 3 = = ab (a − b ) ab (a − b ) ab (b − a ) = −1 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. uz uslov a ≠ 0. = dobijamo: a2 + b2 a2 b2 a2 + b2 a2 b2 − + 2 = − + = ab ab b (a − b ) a (a − b ) ab − b 2 a − ab (a ) x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + ⇔ 2 4 3 6 ⇔ 6 ( x − 1) + 3 ( 3 x − 1) = 4 ( 2 x − 4 ) + 2 ( x + 1) ⇔ ⇔ 15x − 9 = 10 x − 14 ⇔ 5 x = −5 ⇔ x = −1 . = ab (a − b ) 2. b) lim x →0 1 + x2 − 1 . dobijamo da je 138 .

2 2 ( = (a ) ) − 3a 2 b 2 . 4 4 ( cos 6 x + sin6 x = ( cos 2 x ) + ( sin 2 x ) = 3 3 )( ) ( ) ( ) Data jedna~ina sada ima oblik 1− 3 15 1 1 − cos 2 2 x = cos 2 x − . 3. odnosno 2 cos 2 2 x − 5 cos 2 x + 2 = 0 .⇔ x 2 − 4 x = t ∧ (t = −3 ∨ t = −4) ⇔ x 2 − 4 x = −3 ∨ x 2 − 4 x = −4 ⇔ ⇔ x2 − 4 x + 3 = 0 ∨ x2 − 4 x + 4 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = 1∨ x = 2 . a jedna~ina cos 2 x = x=± π 6 1 2 + 2kπ . k ∈ Z . 2 a 4 − a 2b 2 + b 4 +b 2 sin x cos x = sin 2 x i sin 2 x = 1 − cos 2 x . Jedna~ina 2 ima re{ewa cos 2 x = 2 je nemogu}a. Uvo|ewem smene cos 2 x = t dobija se jedna~ina 2t 2 − 5t + 2 = 0 . ~ija su re{ewa t = 2 ili t = 1 . transformi{imo levu stranu jedna~ine na slede}i na~in: = cos 2 x + sin 2 x cos 4 x − cos 2 x sin 2 x + sin 4 x = 2 4 sin 2 x cos 2 x = 1 ⋅ ⎡ cos 2 x + sin 2 x − 3 cos 2 x sin 2 x ⎤ = 1 − 3 ⋅ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 4 3 3 = 1 − sin 2 2 x = 1 − 1 − cos 2 2 x . Koriste}i identitete: (x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 ⇔ x 2 − 4 x = t ∧ t 2 + 7t + 12 = 0 ⇔ ) 2 ( ) a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . 139 . 4 8 2 ( ) odakle se sre|ivawem dobija ekvivalentna jedna~ina.

Odavde dobijamo da je 3 − x − < 0 . i Nejedna~ina log 3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 ima smisla ako je 3 − x > 0 4 bi}e x +1 > 0. x 2 − x1 −1− 0 (x − 3) . Kako je log 1 a = − log n a 4 n x +1 x +1 ⎛ x +1⎞ log 1 = − log3 = log3 ⎜ ⎟ 4 4 ⎝ 4 ⎠ 3 a nejedna~ina log3 ( 3 − x ) < log 3 −1 = log3 4 . Ako uzmemo u obzir da je x ∈ (− 1. odnosno y = x − 3 . x +1 Osnova logaritma je ve}a od 1 . 3− x < 5. wegovu povr{inu mo`emo izra~unati pomo}u Heronovog obrasca 140 .4 6. Centar y 2 − y1 (x − x1 ) . 4). 3) . 4 se x +1 svodi na nejedna~inu 4 4 .0 ) . prema formuli y − y1 = glasi y − 0 = (x − 2)2 + ( y + 1)2 = 4.3) . kona~no re{ewe date nejedna~ine je x ∈ (− 1. su ortogonalne {to sledi iz podudarnosti trouglova PAC i QAC (sl. Prava l i prava p. odre|ene ta~kama A i C.−1) . odnosno ako je x ∈ (− 1. Kanonski oblik jedna~ine kruga je kruga je ta~ka C (2.1) ∪ (1.3) . odnosno y = − x + 3 . 2−3 kojoj pripada tetiva. Sl. odnosno x +1 x +1 (x − 1)2 > 0 . sa koeficijentom pravca k p = −1 je C r Q y − 0 = −1 ⋅ ( x − 3) .4. Iz uslova ortogonalnosti A pravih k p ⋅ ⋅ kl = −1 sledi da je k p = −1 . Jedna~ina prave l. Kako su poznate sve tri stranice trougla. r Jedna~ina prave p kojoj pripada ta~ka A(3. Re{ewa posledwe nejedna~ine su x 2 − 2x + 1 > 0 ili x +1 x +1 svi brojevi ve}i od − 1 i razli~iti od 1 . P a prave p je kp. a polupre~nik je r=2. pa je logaritamska funkcija rastu}a . l p Koeficijent pravca prave l je kl=1.

tj. Na osnovu Pitagorine teoreme (sl. C br ar odnosno PABC = + . pri ~emu je s= H = s 2 − (R − r ) . PABC = PAOC + PBOC . b i c . Pre~nik dowe osnove zarubqene kupe je 2 R . 6) dobijamo da je 2 a+b+c poluobim 2 trougla ~ije su stranice a .7 Sl. piramide V = 3 3 ( ) ( ) b r H s R-r R H a R D R a x a 60 120 a+4 a a y a−4 Sl. 2 2 b a r (13 + 14) = 84 . 7). povr{inu trougla ABC mo`emo dobiti i kao zbir povr{ina trouglova AOC i BOC .5 7. Dakle. gde je O centar upisanog polukruga(sl. a kako je i dijagonala D dowe osnove upisane zarubqene piramide tako|e jednaka 2 R (sl.PABC = 21(21 − 13)(21 − 14)(21 − 15) = 84 . odakle je r 2 r 56 pa je r = . H = 4 .5).8 141 . pa je a = 5 2 . Sli~no se iz d = 2r = 4 = b 2 dobija da je b = 2 2 . Na osnovu uslova zadatka .6 Sl. 2 Povr{ine baza zarubqene piramide su : B1 = a 2 = 50 cm 2 i B2 = b 2 = 8 cm 2 . U ovom zadatku je s = 21 . to }e biti D = 2 R = 10 = a 2 . B 9 A c O Sl. pa je P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . pa je zapremina zarubqene H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 50 + 50 ⋅ 8 + 8 = 104 cm 3 .

Na osnovu kosinusne teoreme va`i (sl. .8. Sa slike 8 vidi se da je 2 x= a 3 i 2 2 y= 2 a . sre|ivawem prethodne 2 jedna~ine dobija se jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . 142 . 9): (a + 4)2 = a 2 + (a − 4)2 − 2a (a − 4) cos120 . x < 0 funkcija f bi}e zadata formulom ⎧ ln ( − x ) . je cos 120 = − Sl. x ∈ ( −1. ~ija su re{ewa a = 0 ili a = 10 . Kako je ln x 2 = ln x 2 2 ( ) 1 2 = ln x 2 = ln x i ⎧ x. Do jedna~ine 2a 2 − 20a = 0 smo mogli do}i i na drugi na~in. Kako 120 − 1 2 1 (sl. 9 1 9. x ≥ 0 x =⎨ . 6). Dakle. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎨ x 2 − 1.1) ⎪ ln x. x ≥ 1 ⎩ Grafik funkcije f je prikazan na slici 10. Prema Pitagorinoj teorimi 2 2 je 2 ⎛a 3⎞ ⎛a ⎟ + ⎜ + a − 4 ⎞ = (a + 4)2 . pa je ⎜ ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝2 ⎠ ⎝ ⎠ odakle se sre|ivawem dobija jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . b = 6 i c = 14 . b = a − 4 i c = a + 4 . Neka su stranice trougla a. ⎩− x . x + ( y + a − 4) = (a + 4 ) . stranice trougla su a = 10 .

x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎪− x 2 − 1 . ∞ ) ∪ {0} ima 2 re{ewa. a ∈ R i ⎧ ln ( − x ) . To zna~i.1) . x ≥ 1 ⎪ ⎩ ( ) y A a 1 B -e -1 0 -1 1 e x Sl.y 1 -e -1 0 -1 1 e x Sl. 143 . za a ∈ (1.1) jedna~ina ima 4 re{ewa. za a < 0 jedna~ina nema re{ewa. ⎨ ⎪ ln x. 11 Apscise zajedni~kih ta~aka grafika funkcija f i g predstavqa}e re{ewa date jedna~ine. Na slici 8 to su ta~ke A i B . x ∈ ( −1. za a ∈ (0. 10 U istom koordinatnom sistemu. predstavqeni g ( x ) = a. za a = 1 jedna~ina ima 3 re{ewa. su grafici funkcija na slici 11.

2 = lim = lim = lim 2 2 2 n n ←∞ n →∞ 2n n→∞ 2 n →∞ )= lim (1 + 2 + .. + n ) log 2 2 = 3 x2 + 1 3 1 + x2 − 1 1 + x2 − 1 b) lim = lim ⋅ x2 x2 x →0 x →0 3 x2 + 1 3 = lim ( 2 ( ( 3 x 2 + 1 − 13 ) ) ) 2 + 3 x2 + 1 + 1 + x +1 +1 3 2 2 = 3 x →∞ ⎛ x ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ ( ) 2 ⎞ + x + 1 + 1⎟ ⎠ 3 2 = = lim x2 ⎛ x2 ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ x →0 ( ) 2 ⎞ + 3 x 2 + 1 + 1⎟ ⎠ = 1 3 144 .+ n ( ) ( n2 n2 n →∞ n ( n + 1) 1 1+ n2 + n n = 1...log 2 2 ⋅ 4 ⋅ 8 ⋅ ...2n log 2 2 + log 2 4 + .... a) lim = lim = n2 n2 n →∞ n →∞ = lim log 2 21+ 2+ .. + log 2 2n 10.

3 ( ) ( 3 + 4cos 2α + cos 4α = 8cos 4α . 1. a) x − 4 3 4 3. b) y = cos na segmentu [− 1.3. g) y = 1 . Osnova piramide je trougao ~ije su stranice a = 12 cm.8] . b = 16 cm и c = 20 cm. Izra~unati wegovu povr{inu ako je krak c = 2 5cm . 6. 2 v) y = log 2 2 x . 5. a) [ta je ve}e: 13% od 200 ili 30% od 90? b) Uprostiti izraz a −2 + b −2 a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −1 − b −1 . x 145 . Skicirati grafike funkcija: a) y = 2 sinx . O kojoj progresiji je re~? 9. x ≤ 0 f (x ) = ⎨ 2 ⎩− x + 8 x + 1. a2 − b2 2. a bo~ne ivice su jednake i imaju du`inu 26 cm . 7. x > 0 10. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne. Deveti ~lan aritmeti~ke progresije je pet puta ve}i od drugog ~lana. Re{iti nejedna~inu b) log 1 x 2 + 2 x = −1 . a pri deqewu trinaestog ~lana sa {estim ~lanom dobija se koli~nik 2 i ostatak 5. x .7) . Izra~unati zapreminu piramide. 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 2 ) −x . Dokazati identitet 4. god. 8. grupa 2000. Odrediti najmawu i najve}u vrednost funkcije ⎧ 2x . a odnos osnovica je 3:1. Re{iti jedna~ine: 2 3 x 1+ x 5 − x 3 − 3 = 4 + 2. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x + 4 y 2 = 100 povu~enih iz ta~ke A(2.

3. x < 0 log 1 3 ( ⎛1⎞ x + 2 x = −1 ⇔ x + 2 x = ⎜ ⎟ ⇔ ⎝3⎠ 2 ) −1 2 ⇔ x 2 + 2x − 3 = 0 ∧ x > 0 ∨ x 2 − 2x − 3 = 0 ∧ x < 0 ⇔ ⇔ (( x = 1 ∨ x = −3) ∧ x > 0 ) ∨ ( x = 3 ∨ x = −1) ∧ x < 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −1 . za x ≠ 0 i. tj. odnosno da je x = 0 . tj. sin 2α = 2 sin α cos α . 100 100 −2 b) a +b a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −b a2 − b2 −1 −1 1 1 + 2 2 2 2 b ⋅ ab ⋅ a − b = = a 1 1 a2 + b2 1 1 + − a b a b b2 + a 2 2 2 ( a − b )( a + b ) = b2 + a 2 ⋅ ab ⋅ ( a − b )( a + b ) = ab = ab ⋅ 2 ⋅ a + b a + b2 b−a ab ( a + b ) a 2 + b 2 − (a − b) ab ab = − ab . a ≠ b . 2 3 x x 5− x 3− 3 = 4 + 2 2. god.a) 200 ⋅ −2 13 30 = 26 < 27 = 90 ⋅ . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 1+ sa 2 ⎞ ⎛ x⎞ ⎛ 3 ⎞ ⎛ 12 x − 3⎜1 + x ⎟ + 3⎜ 5 − x ⎟ − 4⎜ 3 − ⎟ = 0 3 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 39 odakle sre|ivawem dobijamo da je x = 0 . uz uslov ab ≠ 0. (re{ewa) 1. a ≠ −b. kako je ⎧ x. dobijamo da je 146 . bi}e x =⎨ ⎩− x . a) Ako jedna~inu x− pomno`imo 4 4 3 NZS (3.4 ) . 4 b) Jedna~ina ima smisla za x 2 + 2 x > 0 .3. Koriste}i formule cos 2α = cos 2 α − sin 2 α . sa 12 . sin 2 α + cos 2 α = 1 i a4 + b4 = a2 + b2 ( ) ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 . grupa 2000. x ≥ 0 .

12 147 . 4.( ) = 3 + 4 ( cos α − sin α ) + ( cos α − sin α ) − ( 2 sin α cos α ) = 3 ( sin α + cos α ) + 4 ( cos α − sin α ) + cos α + sin α − 6 sin α cos α = 7 cos α − sin α + ( cos α + sin α ) − 2 cos α sin α − 6 sin α cos α 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 + 4 cos 2α + cos 4α = = 3 + 4 cos 2 α − sin 2 α + cos 2 2α − sin 2 2α = 7 cos 2 α − sin 2 α + 1 − 8 sin 2 α cos 2 α = 7 cos 2 α − sin 2 α + sin 2 α + cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α 1 − sin 2 α ( ) = 8cos 2 α cos 2 α = 8cos 4 α . Tada je : ( ⇔ 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 ) −x ⇔ ( 2 +1 x ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 ⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔ ⎝ 2 −1⎠ 2 +1 x ( 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 2 + 1⎞ ⎟ ≤⎜ ⋅ ⎜ 2 −1 2 + 1⎟ ⎝ ⎠ ⇔ ( ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 +1 ⇔ ) x ( osnova eksponencijalne funkcije je ve}a od jedan ) 6x − 6 6x − 6 − x 2 − x ≤0⇔ ≤x⇔ ⇔ x +1 x +1 ⇔ y 6 ( x + 2 )( x + 3) ≥ 0 ⇔ x2 − 5x + 6 ≥0⇔ x +1 x +1 0 1 2 3 x (videti slike 12 i 13 i tablicu) Sl. Zadatak ima smisla ako je x ≠ −1 .

Neka je y = kx + n jedna~ina tangente elipse x 2 + 4 y 2 = 100 . OC i BC redom sa y. −1) ( −1. +∞ ) . 2] ∪ [3. 14) 148 . +∞ ) + − − + + + − + − + + + 0 x Sl. Trouglovi ABO i CDO su sli~ni jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki. Kako je AB : CD = OB : OC .7 ) pripada pravoj y = kx + n . x i c. Ta~ka A (2. (sl. 6. ~iji je kanonski oblik x2 y2 + 2 = 1 . 13 5. ili da je 8 4 2 25 i n= . Uslov dodira ove elipse i 10 2 5 prave y = kx + n je 100k 2 + 25 = n 2 . pa su jedna~ine tra`enih tangenti: 3 3 t1 : 3 x − 8 y + 50 = 0 i t 2 : 2 x + 3 y − 25 = 0 . tj.⇔ x ∈ ( −1.3) ( 3. pa su im parovi odgovaraju}ih stranica proporcionalni.bi}e OB = 3OC . pa je 7 = 2k + n . x x2 − 5x + 6 x +1 x2 − 5x + 6 x +1 y 1 -1 ( −∞. 2 ) ( 2. Re{avawem sistema jedna~ina 100k 2 + 25 = n 2 ∧ 7 = 2k + n dobijamo da je k = k=− 3 25 i n= . Ozna~imo du`i OB . 3 : 1 = OB : OC .

D b O x y C c c A a B Sl. 15. pa je: c2 = x2 + y2 ⇔ 2 5 iz ~ega sledi da je x = ( ) 2 = x 2 + (3 x ) ⇔ x 2 = 2 . pa . = 4 PΔ 4 ⋅ 96 4R 149 . Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne i jednake. 7. podudarne su po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram ve}e od wih) zakqu~ujemo da se podno`je visine piramide nalazi u centru opisanog kruga oko trougla ABC . to je R = = 10cm. VOC i VOA (sl. Kako je PΔ = abc abc 12 ⋅ 16 ⋅ 20 . ako ozna~imo dijagonale AC i BD sa d . 2 2 . sledi da je PABCD d 2 (x + y ) = = = 2 2 2 ( 2 +3 2 2 ) = (4 2 ) 2 2 2 = 16cm 2. 14 Trougao BOC je pravougli. Iz podudarnosti trouglova VOB . Povr{ina baze mo`e se izra~unati pomo}u Heronovog obrasca: B = PABC = s (s − a )(s − b )(s − c ) = 24 ⋅ 12 ⋅ 8 ⋅ 4 = 96 cm 2 .

15 Sl.V V d d B R a C O H c b d d A B R O H Sl. jer je 122 + 162 = 202 . a d razlika date aritmeti~ke progresije. mo`emo koristiti formulu R = c . 16) izra~unavamo pomo}u Pitagorine teoreme: H = d 2 − R 2 = 26 2 − 10 2 = (26 − 10)(26 + 10) = 4 ⋅ 6 = 24 . 3 3 Napomena: Ako uo~imo da je bazni trougao pravougli. Neka je a1 prvi ~lan. 2 8. Prema uslovu zadatka sledi da je a1 + 8d = 5(a1 + d ) ⎫ ⎫ 3d = 4a1 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ a13 = 2a 6 + 5⎭ a1 + 12d = 2a1 + 10d + 5⎭ 2d − 5 = a1 ⎭ a9 = 5 ⋅ a 2 150 . 16 Visinu piramide (sl. Sada mo`emo izra~unati zapreminu piramide: 1 1 V = BH = ⋅ 96 ⋅ 24 = 768cm3 .

10. Najmawa vrednost funkcije je 1 i posti`e se u ta~ki x = −1 . 18 151 .. f (0) = 1 . 19.. 11. sin x ≥ 0 sin x = ⎨ ⎩ −2 sin x. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 3. 17 Grafik funkcije prikazan je na slici 17. a) y = 2 ⎧2 sin x.3d = 4(2d − 5)⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬ a1 = 2d − 5 ⎭ a1 = 3⎭ . Funkcija y = 2 x je rastu}a i 1 f (− 1) = . a najve}a vrednost date funkci2 je je 17 i posti`e se u ta~ki x = 4. 7. 15. sin x < 0 y 2 1 0 2 sinx sinx π 2π x -1 -2 − sinx −2sinx 2sinx Sl. . 2a 4a 4 8 x Sl. . Koordinate 2 temena parabole y = − x 2 + 8 x + 1 1 -1 0 2x b −D su : xT = − = 4 i yT = = 17 . y 17 T − x 2 + 8x + 1 9.

x < 0 ⎩ x − 1 x 1 x 1 0 1 x –1 Sl. 2 ω 12 4π 2π 1 x x 2 y 0 π 0 1 2π 3π 3π 2 0 π 2 0 π −1 Grafik funkcije prikazan je na slici 19. x > 0 y 2 1 0 –1 1 2 x x 1 1 1 2 4 4 2 y −1 0 1 2 3 Sl.b) Osnovni period funkcije y = cos x je T = 2π = 2π = 4π . 21 152 . x>0 y=⎨ x 1 ⎪− . 19 v) y = log 2 2 x. y 1 0 2π -1 π 3π 4π x Sl. 20 y g) ⎧ 1 ⎪ .

Nad wegovom katetom. 6. − + 2 ⎟: 2 2 2 ⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b 2. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = x + k . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 . grupa 2000. AC = 8.994 odrediti vrednost izraza 1 6b ⎞ b(2a + b ) ⎛ 1 I (a.003 i b = 5. 7. 7 3 21 3 b) ( f ( x )) + f ( x ) = 0 ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧log 2 x. 8. Odrediti AB. kao nad hipotenuzom. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + 2 y + 1 = 0 . b) Za a = 0. konstruisan je novi jednakokraki pravougli trougao. U trouglu ABC je BC = 5. 4. v) y = kx 2 − 2kx + k + 1 . x < 1 3. Hipotenuza jednakokrakog pravouglog trougla je 1. b ) = ⎜ . b) x 2 + y y = 1 . Re{iti sistem jedna~ina log y x + log x y = 2 ⎫ ⎬. jednakokraki pravougli trougao. konstruisan je. Nad katetom novog trougla. ∠BAC = 30° i ∠ABC < 90°.1. do beskraja. 153 . opet. Koliki je zbir povr{ina svih tako dobijenih trouglova (ukqu~uju}i i polazni)? 9. a povr{ina omota~a 35π cm 2 . ⎩ x − 1. x ≥ 1 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25π cm 2 i 4π cm 2 . kao nad hipotenuzom. Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina (k − 2)x 2 − 2kx + k − 1 = 0 ima pozitivna re{ewa? 5. x 2 − y = 2⎭ 10. god. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 a) − = − . . itd. a) Izra~unati: 2 2 −2 :2 −2 −2 4.

003 . grupa 2000. 5. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu svodi na pa je .1} .4.994) = = = 2. a) 2 2 : 2 − 2 = 24 : 2 4 = 24 ⋅ 24 = 22 = 2 . jedino re{ewe ove jedna~ine x = 0.994 6 = 2. b ≠ 0. zbog uslova x ≥ 1 . skup re{ewa date jedna~ine je {0. a + 3b − ( a − 3b ) + 6b a 2 − 9b 2 12b b) I ( a. 3.a) Ako jedna~inu NZS (7. Dakle. b ) = ⋅ = = 2 2 b ( 2a + b ) b ( 2a + b ) a − 9b −2 −2 1 − 1 1 1 1 12 b . Koriste}i identitete: 154 . a ≠ − .tj. 2 ⋅ 0. 2a + b 2 12 12 I (0. jedino re{ewe ove jedna~ine x = 1 .3) . god. (re{ewa) 1. 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ⇔ ( x − 1) ( ( x − 1) + 1) = 0 ⇔ x −1 = 0 ∨ x = 0 ⇔ x = 1∨ x = 0 . koja se sre|ivawem jedna~inu − 19 x + 19 = 0 . a weno re{ewe je x = 1 . zbog uslova x < 1 . 2 log 2 x + log 2 x = 0 ⇔ log 2 x ( log 2 x + 1) = 0 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 − = − pomno`imo sa 7 3 21 3 21 . pa je. b) 1° Za x ≥ 1 je f ( x ) = log 2 x .003 + 5. sa 3(2 x + 1) − 7(3 x − 2) = 4 x + 5 − 7 . 2° Za x < 1 je f ( x ) = x − 1 . ⇔ log 2 x = 0 ∨ log 2 x = −1 1 ⇔ x = 1∨ x = .

k ∈ Z ∨ x = +k π 2 + lπ .0 ) ∪ (2. x1 x2 > 0 i D ≥ 0 .(2) i (3) je tra`eno re{ewe i nalazimo ga koriste}i sliku 22: 0 2 3 1 2 Sl. 0 2 0 1 2 4k 2 − 4k 2 + 12k − 8 ≥ 0 ⎡2 ⎞ 4(3k − 2) ≥ 0 ⇒ k ∈ ⎢ . (k − 1)(k − 2) > 0 . l ∈ Z + lπ . ∞ ) . π 5 10 . 22 155 . ∞ ⎟ . 2k > 0 .tj. treba da budu ispuweni slede}i uslovi: x1 + x2 > 0 . (2) x1 x2 = c = k − 1 > 0 . 2k (k − 2 ) > 0 . (1) x1 + x2 = − b = ( 3) D = b2 − 4ac = 4k 2 − 4 ( k − 2 ) ( k − 1) ≥ 0 . l ∈ Z .Da bi re{ewa x1 i x2 jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 bila pozitivna. ⎣3 ⎠ 2 3 Presek skupova re{ewa uslova (1).tj. a k −2 pa je k ∈ (− ∞. k∈Z ∨ x = π 2 4.1) ∪ (2. a k −2 pa je k ∈ (− ∞. ∞ ) .sin 2 x = 1 − cos 2 x 2 i cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 dobija se: sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 ⇔ 1 − cos 4 x 1 − cos 6 x + =1 2 2 ⇔ cos 4 x + cos 6 x = 0 ⇔ 2 cos 5 x cos x = 0 ⇔ cos 5 x = 0 ∨ cos x = 0 ⇔ 5x = ⇔x= π π 2 + kπ .

ta~ka P2 (− 6.−3) i P2 (− 6. ⎡2 ⎞ k ∈ ⎢ . 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ i ⎬ ⎬ 3 x + 2 y − 12 = 0⎭ 3 x + 2 y + 12 = 0⎭ dobijaju se ta~ke P (6. imaju jedna~ine: t1 : 3x + 2 y − 12 = 0 i t 2 : 3x + 2 y + 12 = 0 . Tangenta mora biti paralelna sa pravom p . 23).3) je tra`ena ta~ka. Iz 2 a b ⎛ 3⎞ jedna~ine 24 ⋅ ⎜ − ⎟ − 18 = n 2 dobija se da je n = 6 ili n = −6 .3) . Uslov 2 x2 y 2 − 2 = 1 je a 2 k 2 − b 2 = n 2 . ∞ ⎟ ∧ k ∈ (− ∞.Prema tome. ⎝ 2⎠ Tangente hiperbole.0 ) ∪ (2. ⎣3 ⎠ 5. Na osnovu sinusne teoreme va`i (sl. p ) = . Na osnovu implikacije 156 . 9+4 13 9+4 13 Dakle. ∞ ) . tj. ∞ ) ⇔ k ∈ (2. Prema formuli za rastojawe 1 Re{avawem sistema ta~ke od prave sledi da je 3⋅ 6 − 2 ⋅3 +1 13 −3 ⋅ 6 + 2 ⋅ 3 + 1 11 = = i d ( P2 . 24 18 3 2 Dodirna ta~ka hiperbole i wene tangente. p) = 1 a b 5 8 = . = 1 sin β sin α sin β 2 6. paralelne pravoj p . pa je kt = − dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 3 . paralelene datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka. Data kriva je hiperbola ~iji je kanonski oblik x2 y2 − = 1. d ( P .1) ∪ (2. Data prava ima koeficijent pravca k p = − . ∞ ) ∧ k ∈ (− ∞.

pa je P = 1 = . 1 2 8 2 2 2 157 . 7. 23 odakle je c 2 − 6c − 39 = 0 . r22π = 25π ⇒ r2 = 5cm . proisti~e da je 3 64 = 25 + c 2 − 2 ⋅ 5 ⋅ c ⋅ . 2 Na osnovu poznatog obrasca za zapreminu zarubqene kupe sledi da je V = H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 25π + 25π ⋅ 4π + 4π = 52π cm 3 3 3 a12 + a12 = 1 ⇒ a1 = 1 a2 1 . 1 2 4 2 ( ) ( ) 8. Sada. pa je P2 = 2 = = P ⋅ . 5 Sl. odnosno β B kvadratne jedna~ine i uzimaju}i u obzir da je c > 0 . Pomo}u Pitagorine teoreme (sl. to se mogu odrediti polupre~nici baza: r12π = 4π ⇒ r1 = 2cm .sin β = 4 π 16 3 ∧ 0 < β < ⇒ cos β = 1 − = 5 2 25 5 30 A C 8 c 5 i na osnovu kosinusne teoreme va`i b 2 = a 2 + c 2 − 2ac cos β .2) nalazi se visina zarubqene kupe: H = s 2 − (r2 − r1 ) = 25 − 9 = 4cm . 2 2 a2 + a2 = a12 ⇒ a2 = 1 a1 1 a2 1 = . Kako je poznato da je B1 = 4π cm 2 i B2 = 25π cm 2 . iz M = 35π cm 2 mo`e se odrediti izvodnica zarubqene kupe: π (r1 + r2 )s = 35π ⇒ s = 5cm . Re{avawem c = 3+ 4 3 .

. Kako je 2 a1 a1 a2 1 ⎛1⎞ 1− ⎜ ⎟ 1⎛ 1⎞ 1 2 S n = P + P2 + .. pa je P3 = 3 = = P ⋅⎜ ⎟ ... 1 ⎫ log y x + = 2⎪ log y x + log x y = 2 ⎫ log 2 x + 1 = 2 log y ⎪ y log y x ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 x −y=2 ⎪ x −2 = y ⎪ ⎭ x2 − 2 = y ⎭ 2 log y x = 1 ⎫ x= y ⎫ x − 1) = 0 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬. 24 prelaskom na grani~nu vrednost.... 1 2 16 2 2 2 ⎝2⎠ 2 3 2 3 2 2 2 Indukcijom se mo`e dokazati da je niz P .. 1 geometrijski niz sa koli~nikom q = n 1 .. P2 . dobijamo da je n →∞ lim Sn = lim 1⎛ 1 ⎞ 1 ⎜1 − n ⎟ = . y = 2 . P3 .1 a a2 1 ⎛1⎞ a + a = a ⇒ a3 = 2 = . 158 .. kada se n neograni~eno uve}ava. Prema uslovu zadatka. 1 2⎝ 2 ⎠ 4 1− 1 2 a2 a3 Sl. y > 0..Pn = ⋅ ⎝ ⎠ = ⎜1 − n ⎟ .... ⎬⇒ 2 2 x − x − 2 = 0⎭ x − 2 = y⎪ ⎪ x −2= y ⎭ ⎭ y x⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎪ ⎭ ( log Iz druge jedna~ine se dobija da je x = 2 ili x = −1 ... n→∞ 2 ⎝ 2 ⎠ 2 9...Pn . x ≠ 1 i y ≠ 1 . jedino re{ewe sistema je x = 2. Sistem ima smisla za x > 0.

(sl. k ∈ R su prave paralelne sa pravom y = x . y < 0 glasi x 2 + y 2 = 1 . 25). 26 v) Kako je y = ⎨ Sl. (sl. Sada se vidi 2 ( ) da su linije odre|ene ovim jedna~inama parabole koje prolaze kroz ta~ku M (1.1) za k ≠ 0 . k>0 y 2 y 1 k=0 1 0 1 2 -1 0 -1 1 x k<0 x Sl. za k = 0 . a linija koja joj odgovara je deo kru`nice u 159 . odnosno u obliku y = k ( x − 1) + 1 .25 b) Jedna~inu y = kx − 2kx + k + 1 napi{imo u obliku 2 y = k x 2 − 2 x + 1 + 1 . to jedna~ina x 2 + y y = 1 za y ≥ 0 ⎩− y . y ≥ 0 . a) Linije u xOy − ravni odre|ene jedna~inama y = x + k . y 1 0 1 x Sl.26).10. 27 ⎧ y. i prava y = 1 .

160 . 27). Za y < 0 dobija se deo hiperbole x 2 − y 2 = 1 u tre}em i ~etvrtom kvadrantu.prvom i drugom kvadrantu (sl.

6.0) i D(8. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎬. ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ v) y = ln x . 8.1.3 ⎟ : ⎜⎜ ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 . 9. 3 7 2 b) x+2 = x − 1. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina sin 6 x + cos 6 x = a ima realna re{ewa? 4. Odredtiti koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A(1. x 2 + xy + y 2 = 37 ⎭ b) y = sin⎛ x − x 2 ⎞ . Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. ( ) 5. grupa 2000. Skicirati grafike funkcija: a) y = x 2 − x . Odrediti du`ine stranica tog trapeza. a) [ta je ve}e: 64500 ili 32000? −5 4 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ 4 − 1: 0. 7. Re{iti nejedna~inu 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 . god. Re{iti jedna~inu cosx + cos 2 x + cos 3 x + = 1. b) Izra~unati 2.−2) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke C (5. U kupu je upisana lopta polupre~nika r. Re{iti jedna~ine: 5 x − 2 13 x + 1 x − 5 a) − = + x. 161 . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm2. 2 3. 10. ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ − 3 5.−1). Izvodnice prave kupe grade sa ravni osnove ugao od 60°.

tj. grupa 2000. za x ≥ 1 . god. dobijamo da je 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = +x⇔ 3 7 2 ⇔ 14(5 x − 2) − 6(13x + 1) = 21( x − 5) + 42 x ⇔ ⇔ 70 x − 28 − 78 x − 6 − 21x + 105 − 42 x = 0 ⇔ −71x + 71 = 0 ⇔ x =1. − 3 4 −5 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ ⎜ ⎜ 4 − 1: 0. a) 64 500 = 8 2 ( ) 500 = 81000 < 91000 = 3 2 − 3 4 ( ) 1000 = 3 2000 . 3. tj. 4 Re{ewe jedna~ine je x = 2 . ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 i 162 .3 ⎟ : ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 b) ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 13 10 ⎞−5 5 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ ⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 3 3 ⎠ 176 ⎟ = ⎜ ⎟ 7 25 ⋅ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 77 ⎝ ⎠ 3 = 16 4 = ⎛ 5 ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ 176 ⎟ ⎜ 5 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 11 ⎠ − 3 4 ⎛ 11 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 176 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ ⎛ = ⎜ 16 4 ⎟ = ⎜ 24 ⎜ ⎟ ⎜ ⎝ ⎠ ⎝ 3 ( ) 1 ⎞3 4 ⎟ ⎟ ⎠ = 23 = 8 .5. a) Ako jedna~inu NZS (2. b) Jedna~ina ima smisla za x + 2 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . x+2 x+2 = x −1 ⇒ = x 2 − 2x + 1 2 4 ⇒ 4x2 − 9x + 2 = 0 1 ⇒ x = 2∨ x = . sa 42. Koristi}emo identitete: 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = + x pomno`imo sa 3 7 2 a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 .3. a 4 + b 4 = a 2 + b 2 sin 2 x = 2 sin x cos x . 2.7 ) . (re{ewa) 1.

Jedna~ina prave p . odnosno da je a ≥ . ako je ( ) 3 4 4 4 0 ≤ (1 − a ) ≤ 1 . y−0 = 8−5 y − y1 = 163 .0 ) i D(8. ili ⎜ ⎟ > ⎜ ⎟ . pa je funkcija rastu}a.1⎥ . na 4 4 1 − a = sin 2 2 x . x 2 − x1 pa je za ta~ke C (5. 9 3 ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ Osnova eksponencijalne funkcije j e ve}a od 1. ~ija su re{ewa realna. tj. 5 ⎝ 3⎠ 9 5 ⎝ 3⎠ 9 ⎝ 3⎠ x 3 25 5 ⎛5⎞ ⎛5⎞ ⎛5⎞ odakle je ⎜ ⎟ > ⋅ . Dakle.Kako je sin6 x + cos 6 x = sin 2 x + cos 2 x = ( ) ( 3 ) 3 = sin 2 x + cos 2 x sin 4 x − sin 2 x cos 2 x + cos 4 x = 2 =1 ⋅ ⎡ sin 2 x + cos 2 x − 3 sin 2 x cos 2 x ⎤ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 2 = 1 − 3 ( 2 sin x cos x ) = 1 − 3 sin 2 2 x . Deqewem nejedna~ine dobijamo da je ⎜ ⎟ − 3 > x 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 x ( ) sa 3 x ( 3 x >0) x x ⎛5⎞ ⎝ 3⎠ x 2 ⎛5⎞ 2 2⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ ⋅ ⎜ ⎟ − . 4 4 4 ⎡1 ⎤ pa je a ∈ ⎢ . odnosno ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 3 − . odre|ene dvema ta~kama je y 2 − y1 (x − x1 ) . a ≤ 1 i a ≥ . Iz 0 ≤ (1 − a ) dobijamo da je a ≤ 1 . 4 4 ( )( ) ( ) to se data jedna~ina svodi na jedna~inu 1 − jedna~inu 3 sin 2 2 x = a .−1) jedna~ina odgovaraju}e prave −1− 0 ( x − 5) . ⎣4 ⎦ 4. a iz (1 − a ) ≤ 1 3 3 3 3 1 1 dobijamo da je 1 − a ≤ . 5. iz ~ega proisti~e da je x > 3 .

Koeficijent pravca prave p je k p = − . Kako je trapez jednakokraki. a iz ta~ka je ta~ka B(3. tj. pa je 2c = a + b .odnosno x + 3 y − 5 = 0 . gde je E podno`je 2 r visine spu{tene iz temena D na c h osnovicu AB . Trapez je 2 2 tangentni . c krak i h visina trapeza. da je a + b = 10. b a −b D C to je AE = . 28 dobija se ta~ka S (2. Re{avawem sistema Sl. Prema Pitagorinoj c teoremi . Krug je upisan u trapez (sl. y A + yB = y s da je y B = 2 + 2 = 4 . a r polupre~nik kruga. iz x + 3 y − 5 = 0⎫ ⎬ 3x − y − 5 = 0⎭ x A + xB = x s dobija se da je 2 x B = 4 − 1 = 3 . Kako je r = 2cm . odnosno y − 3 x + 5 = 0 . 29).1) koja je presek pravih n i p . pri ~emu je k n = − 1 3 1 = 3 . Prava n koja prolazi kroz ta~ku A(1. pa je h = 2r . Koordinate ta~ke B dobijaju se iz uslova da je S sredi{te du`i AB (sl. A a−b 2 E a F B Sl. to je h = 4cm . Iz formule za povr{inu trapeza a+b a+b P= ⋅ h dobijamo da je 20 = ⋅ 4 . Tra`ena 2 Neka su a i b osnovice. Na osnovu prethodnog zakqu~ujemo da je c = 5cm . ⎝ 2 ⎠ odnosno a − b = 6.4 ) . za trougao AED va`i: r 2 ⎛a−b⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = c − h = 25 − 16 = 9 . pa kp A S B p n jedna~ina prave n glasi: y + 2 = 3 ( x − 1) .−2 ) i normalna je na pravu p ima jedna~inu y − (− 2 ) = k n ( x − 1) . Dakle. 29 164 . 28). 6.

bi}e π 3 cos x .. 30) zakqu~ujemo da je: ∠DAO = 30 i ∠AOD = 60 .Re{avawem sistema a + b = 10⎫ ⎬ dobija se da je a = 8cm i b = 2cm . odnosno 2 cos x = 1 . Kako je q < 1 . pa je AO = 2r =r 3. 3 3 i R= (2r ) 3 ( ) Napomena: C tg 30 = r ⇒R=r 3 R H s r O r 30 60 R A R D B Sl. Iz podudarnosti trouglova ADO i AEO (sl. 2 3 cos x + cos x + cos x + . 30 8. 2 P = B + M = πR 2 + πRs = πR(R + s ) = π r 3 r 3 + 2r 3 = 9π r 2 cm 2 i 1 1 V = BH = π r 2 3 ⋅ 3 ⋅ r = 3π r 3 cm 3 .. Dakle... k ∈ Z . 31 165 . 2 Trougao ACB je jednakokraki sa uglom na osnovici od 60 . 1 ili cos x = . a−b = 6 ⎭ 7. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije za koju je a1 = cos x i q = cos x . Re{avawem posledwe jedna~ine 2 0 12 1 −π 3 Sl. Jedna~ina cos x + cos 2 x + cos 3 x + . = 1 ima smisla za x ≠ kπ .. = 1 − cos x cos x = 1 dobijamo da Iz jedna~ine 1 − cos x je cos x = 1 − cos x .. pa je 2R 3 s = AC = AB = BC = 2 R = 2r 3 i H = = R 3 = 3r .

34 Grafik funkcije je prikazan na slici 34. to }e za x ≥ 0 biti ⎩− x . 33 v) Funkcija y = ln x ima smisla za x ≠ 0 .0 ) ∪ (0. x ≥1 ⎧ ⎪ − ln x. x < 0 ) za x < 0 y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − ( − x ) ) = sin 2 x . ∞ ) . to }e biti ln ( − x ) .−1] ∪ [1. ( ) Grafik funkcije je prikazan na slici 33. y −3π 2 −2π −π −π 2 1 0 -1 x Sl. x < 0 ⎩ x ∈ (− ∞. y ln x. a za x ∈ (− 1. x > 0 ln x ≥ 0 za ln x = ⎨ . 167 . 0 < x <1 ⎪ y = ln x = ⎨ ⎪− ln ( − x ) . x ≤ −1 ⎩ 1 -e -1 0 1 e x Sl.Sada mo`emo detaqno zadati funkciju y = ln x . a x = ⎨ . x ≥ 0 x2 = x . Dakle.1) }e biti ln x < 0 (vidi je sliku 34). Kako ⎧ ln x. −1 < x < 0 ⎪ ln ( − x ) . dok imamo da je ( ⎧ x.b) Kako je y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − x ) = sin 0 = 0 .

Zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije je zbir kvadrata ~lanova iste progresije je 2001 2 .1). Izra~unati ⎜ − + i + ⎜− − i ⎜ 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎝ ⎠ jedinica). Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x. a) 12 4 2 3 2 x + 1 = x − 1. 6.7 ⎞ : 13 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 32 ⎟ ⎠ ⎠ ⎝⎝ b) − 3 4 6. Odrediti jedna~inu kru`nice koja prolazi kroz ta~ke A(2. Izra~unati du`ine onovica tog trapeza. Izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte. 3. 2. 8. b) Izra~unati . v) y − x x 2 + y − 1 ≤ 0 . Re{iti jedna~ine: 7 x + 3 2x − 1 7 x − 1 − = +1 .6). a 3 4 . 10. C (5. U trapsez sa kracima c = 13 i d = 15 upisan je krug polupre~nika 6. a) [ta je ve}e: 25500 ili 22000? ⎞ ⎛ ⎛3 5 ⎞ 5 ⎟ ⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 5 13 ⎠ 7 ⎟ ⎜ −8 ⎜ ⎛1 6 − 2 : 0. 7. 4.5).1. grupa 2000. B (7. Ta~kasti izvor svetlosti udaqen je 4m od centra lopte polupre~nika 2m. ( ) 168 . Za koje vrednosti realnog parametra p jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima oba pozitivna re{ewa? 5. U xOy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: ( )( ) b) ( y − 1) y − e x ≥ 0 . ⎛ 1 ⎛ 1 3⎞ 3⎞ ⎟ ⎟ (i je imaginarna 9. god. Koja je to progresija? 3 2001 a) ( x − y )( y + 2 x − 4 ) ≤ 0 .

odnosno x = 0 . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 3( x + 3) − 6(2 x − 1) = 4(7 x − 1) + 19 .3. 2 169 . ( ) 2 − 2 cos 2 x sin 2 x = cos 2 2 x − sin 2 2 x ⇔ 1 3 ⇔ 1 − sin 2 2 x = 1 − 2 sin 2 2 x ⇔ sin 2 2 x = 0 ⇔ sin 2 x = 0 ⇔ 2 2 kπ ⇔ 2 x = kπ . cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x ⇔ ⇔ cos 2 x + sin 2 x 3. 2 2x + 1 = x − 1 ⇔ 2x + 1 = x 2 − 2x + 1 ∧ x ≥ 1 ⇔ x2 − 4x = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ x( x − 4 ) = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ (x = 0 ∨ x = 4) ∧ x ≥ 1 ⇔x=4 . sa 12. re{ewa tra`imo za sve x ≥ 1 . k ∈Z .12) . x + 3 2x − 1 7x − 1 7 − = +1 pomno`imo sa 4 2 3 12 b) Jedna~ina 2 x + 1 = x − 1 ima smisla ako je 2 x + 1 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . god. ako je x ≥ − i x ≥ 1 . k ∈ Z ⇔ x = . (re{ewa) 1. grupa 2000. tj. 3 4 ⎛ ⎞ 39 − 25 5 ⎜ ⎟ ⋅ 5 ⋅13 7 ⎜ ⎟ ⎜ ⎛ 13 2 ⋅10 ⎞−8 32 ⎟ ⎜ ⎜ ⎜ − 7 ⎟ ⋅ 13 ⎟ ⎟ ⎠ ⎝⎝ 7 ⎠ 2.4.6. NZS (2. a) 25500 = 52 b) ( ) 500 = 51000 > 41000 = 22 − 3 4 ( ) 1000 = 22000 . Sre|ivawem ove jedna~in dobija se da je − 37 x = 0 . Dakle. a) Ako jedna~inu ⎛ 14 1 ⎞ ⋅ ⎜ ⎟ = ⎜ 13 7 ⎟ ⎜ ( −1)−8 ⋅ 32 ⎟ ⎜ ⎟ 13 ⎠ ⎝ − ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 = 2 −4 ( ) − 3 4 = 8. 1 tj.

II na~in (sl. 3 a 3 a Zadatak se svodi na re{avawe sistema nejedna~ina x1 + x2 > 0 . r = 5 . Jedna~ina prave AC je: y − 6 = odnosno y − 6 = − 5−6 (x − 2) .centar kruga. x1 ⋅ x2 > 0 . Jedna~ina kruga je ( x − 2 ) + ( y − 1) = 52 . tj. 1⎟ . 3 2⎪ 8 ⎪ ⎪ p>0 ⎪ 36 + 24 log 4 p ≥ 0 ⎪ p>0 ⎭ p>0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎭ ⎭ ⎪ p>0 ⎭ Dakle. Polupre~nik kruga je rastojawe ta~ke O od ta~ke A . pa }e koeficijent pravca prave s1 ( s1 je normalna na 3 AC ) biti 3 . Prema Vietovim formulama je x1 + x 2 = − c −2 log 4 p b 6 = .4. 5. 6 ⎫ > 0⎪ log 4 p < 0 ⎫ 0 < p < 1⎫ 0 < p < 1⎫ 3 ⎪ 3 ⎪ ⎪ ⎪ − ⎪ −2 log 4 p 3⎪ 1 ⎪ ⎪ > 0 ⎬ ⇒ log 4 p ≥ − ⎬ ⇒ p ≥ 4 2 ⎬ ⇒ p ≥ ⎬. pa je: Re{avawem ovog sistema dobijamo da je p = 2. Koordinate ta~aka A. D ≥ 0 i p > 0 . Jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima smisla za p > 0 . 5−2 1 (x − 2) . p ∈ ⎢ . 2 2 (2 − p) + (6 − q) = r2 ⎫ ⎪ 2 2 ⎪ 7 − p ) + (1 − q ) = r 2 ⎬ ( ⎪ 2 2 (5 − p ) + (5 − q ) = r 2 ⎪ ⎭ 2 2 . a x1 x2 = = . Jedna~ina prave CB je: 170 . B i C zadovoqavaju jedna~inu kruga ⎡1 ⎣8 ⎞ ⎠ (x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 . q = 1. 35) Odrediti jedna~ine simetrala s1 i s2 tetiva AC i BC . Presek simetrala je ta~ka O . Koeficijent pravca prave AC je 3 k AC = − 1 .

3) . ⎟. tj. koordinate ta~ke O su x = 2 i y = 1 .1− 5 (x − 5) . 2 2⎠ ⎝ s2 : y −3= 1 (x − 6) . Koeficijent pravca 7−5 prave CB je k CB = −2 . a visina trapeza h bi}e jednaka 2r (sl. A 2 ⎠ ⎝ 2 C M s2 ⎛ 7 11 ⎞ N odnosno M ⎜ . ⎟. Du`ina du`i OA je polupre~nik kruga. Iz druge jedna~ine je x = 2 y . Prava s1 prolazi kroz sredi{te du`i 2 s1 ⎛ 2 +5 6+ 5⎞ AC . Jedna~ine pravih s1 i s 2 su : y −5 = Sl. a + b = c + d = 28 . 2 Presek pravih s1 : y = 3 x − 5 i s2 : y = sistema x dobijamo re{avawem 2 3x − y = 5 ⎫ ⎬ . tj. odnosno y − 5 = −2 (x − 5) . Du`ine osnovica nalazimo re{avawem sistema: r c d r x a y Sl. ⎟ . 36 171 . pa }e koeficijent pravca prave s 2 ( s 2 je 1 normalna na CB ) biti . Kako je trapez tangentni . pa se zamenom u x − 2 y = 0⎭ prvu jedna~inu. kroz ta~ku N ⎜ . pa je r = tra`enog kruga je (2 − 2)2 + (6 − 1)2 (x − 2)2 + ( y − 1)2 = 52 . Dakle. ⎛ 5 + 7 5 +1⎞ tj. 36). a prava s 2 ⎝2 2 ⎠ B O prolazi kroz sredi{te du`i CB . odnosno da je y = 1 . a jedna~ina b 6. 35 s1 : y − 11 ⎛ 7⎞ = 3⎜ x − ⎟ . kroz ta~ku M ⎜ . dobija da je 3 ⋅ 2 y − y = 5 . 2 ⎠ ⎝ 2 odnosno N (6. = 5 . to }e zbir osnovica biti jednak zbiru krakova.

. Povr{ina loptinog odse~ka je Pod = 2π R h . 37). O C D A Sada mo`emo izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte: Sl. Zato je 2 ⎫ a1 2 ⎫ ⎫ = ⎪ a1 = 3 (1 − q ) ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 1− q 3 ⎪ 2 ⎬⇒ ⎬⇒ 4 ⎬⇒ 2 1− q) ( 4 a1 4 4⎪ a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + . a h visina loptinog odse~ka i x = R − h . pa je = . Kvadrati ~lanova takve geometrijske progresije tako|e ~ine geometrijsku progresiju ~iji je koli~nik q ′ = q 2 .. a prvi ~lan ′ 2 a1 = a1 i zbir svih ~lanova te progresije je isto kona~an. = ⎪ 9 = ⎪ = ⎪ 2 3 ⎪ 1− q ⎭ 2 3⎪ ⎭ 3⎭ 1− q 2 a1 + a1q + a1q + . 2⎬ 2 2 y=9 y = d − (2r ) ⎪ ⎪ a − b = 14 ⎭ b = 7 ⎭ x + y + b = a ⎪ 14 + b = a ⎪ ⎭ ⎭ 2 7.a+b =c+d 2 2 ⎫ a + b = 28⎫ ⎪ ⎪ a + b = 28 x = c − (2r ) ⎪ x = 5 ⎫ a = 21⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬. Kako je ΔOBC ~ ΔOAB (trouglovi OBC i OAB su pravougli i uglovi kod temena O su im jednaki . OC OB x 2 sl. to je . Zbir svih ~lanova geometrijske progresije postoji ako je q < 1 . 37 PNO = 4π R 2 − 2π Rh = 16π − 4π = 12π m 2 . Neka je R polupre~nik lopte.. Povr{ina lopte je PL = 4π R 2 . = 3 2 172 .. 8. = B OB OA 2 4 odnosno x = 1 m . Iz h = R − x R x h sledi da je h = 1 m .

r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 ⎟ ⎜ tgϕ1 = ⎜ ⎟ 1 1 1 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎠ ⎝ − 2 3 2 2 − 2 = 3.− . π < ϕ < 3π .⇒ a1 = 2 (1 − q ) 3 1 1 − 2q + q 2 3 ( ) ⎫ 2 ⎫ ⎪ a1 = (1 − q ) ⎪ ⎪ 3 ⎬⇒ ⎬. Odredimo trigonometrijski oblik kompleksnih brojeva 1 3 1 3 z1 = − + i i z2 = − − i (sl.. 2⎪ 2 = 1− q 4q − 2q − 2 = 0 ⎪ ⎭ ⎪ ⎭ Iz druge jedna~ine dobijamo da je q = 1 ili q = − 1 .. ϕ = 2π . . r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 tgϕ 2 = ⎟ 2 2 2 ⎜ ⎟ ⎜ 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ − 2 Primenom Muavrove formule dobija se: 2π 2π ⎞ ⎛ + i sin ⎜ cos ⎟ 3 3 ⎠ ⎝ 2001 ⎛ ⎛ 4π + ⎜ cos ⎜ ⎝ 3 ⎝ ⎞ ⎛ 4π ⎞ ⎞ ⎟ + i sin ⎜ ⎟⎟ ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ 2001 = 2001 ⎛ 2π 2π ⎞ ⎛ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎞ = ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ − ⎟ + i sin ⎜ − ⎟⎟ = 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ ⎝ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞ ⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎛ = ⎜ cos + i sin − i sin ⎟ + ⎜ cos 3 3 3 3 ⎝ ⎠ ⎝ = 2 cos ( 2 ⋅ 667π ) = 2 cos ( 667 ⋅ 2π ) = 2 ⋅1 = 2 . q mora biti mawe od 1. pa je re{ewe zadatka q = − i 2 1 1 1 a1 = 1 . ϕ = 4π . Prema uslovu 2 1 zadatka . Prvih nekoliko ~lanova progresije je 1. 2 2 2 2 3 2 2 2 = − 3 .− . 2001 ⎞ ⎟= ⎠ 173 . 38). 2 4 8 9. . π < ϕ < π ..

40 Sl. 38 10. a) (x − y )( y + 2 x − 4) ≤ 0 ⇔ (x − y ≤ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≥ 0) ∨ (x − y ≥ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≤ 0) ⇔ ( y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 ) ∨ ( y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 ) y y y 4 3 2 1 0 1 2 4 3 2 1 4 3 2 1 0 1 2 x x 0 1 2 x Sl. a na slici 40 je predstavqen skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 . 39 Sl. Skup ta~aka koji zadovoqavaju datu relaciju predstavqen je na slici 41.z1 4π 3 y 2π 3 −1 2 0 − 2π 3 x z2 Sl. 41 Na slici 39 predstavqen je skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 . b) ( y − 1) (y − e x ) ≥ 0 ⇔ (y − 1 ≥ 0 ∧ y − e x ≥ 0) ∨ (y − 1 ≤ 0 ∧ y − e x ≤ 0) ⇔ y ≥ 1 ∧ y ≥ ex ∨ y ≤ 1 ∧ y ≤ ex ( ) ( ) 174 .

y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. 43 Sl. 42 Sl. y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. skup ta~aka za koje je y ≤ e x predstavqen je na slici 46. 46 Sl. 47 Skup ta~aka za koje je y ≤ 1 predstavqen je na slici 45. a wihov presek na slici 47. tj.44 Skup ta~aka za koje je y ≥ 1 predstavqen je na slici 42.48 Unija skupova sa slika 44 i 47. 45 Sl. skup ta~aka za koje je y ≥ e x predstavqen je na slici 43. y e 1 -1 0 1 x Sl. a wihov presek na slici 44. prikazano je na 175 . tra`eno re{ewe.

slici 48.50 y ≤ x ∧ y ≥ 1− x2 Sl.49 y ≥ 1− x2 Sl.52 y ≤ 1− x2 Sl.54 176 .53 y ≥ x ∧ y ≤ 1− x2 Sl. v) ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 ⇔ ⇔ y − x ≤ 0 ∧ x2 + y − 1 ≥ 0 ∨ y − x ≥ 0 ∧ x2 + y − 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ x ∧ y ≥ 1 − x2 ∨ y ≥ x ∧ y ≤ 1 − x2 . y 1 -1 y 1 1 x y 1 -1 0 1 x 0 -1 0 1 x y≥ x Sl. y 1 x y 1 y ( ( ) ( ) ( ) ) 1 1 -1 0 1 -1 0 x -1 0 1 x y≤ x Sl.51 Na slici 51 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 49 i 50.

Na slici 54 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 52 i 53. 17 . {to je i re{ewe zadatka. 55 Na slici 55 prikazana je unija skupova predstavqenih na slikama 54 i 51. y 1 -1 0 1 x ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 Sl.

Ne koriste}i se izvodima. 1 − x 1 − x3 ⎟ ⎝ ⎠ 178 . U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine 2 x 3 − 9 x 2 = a . 8. 2. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 . Odrediti zbir svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 54. tg 2α − 1 log3− 2 x x 2 < 1 . Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. 5. Visina piramide je 7 cm . 7. 6. izra~unati slede}e grani~e vrednosti: a) lim x →0 x +1 −1 . 3. Odrediti polupre~nike tih krugova. a zapremina 70 cm3 . x2 v) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. 9. − 2 3 b) Izra~unati ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. Odrediti ta~ku krive 3 x 2 − y 2 = 2 koja je najbli`a pravoj y = 3x − 1 . U jednakostrani~ni trougao stranice a tri podudarna kruga su upisana tako da se me|usobno dodiruju i da svaki od wih dodiruje dve stranice tog trougla. grupa 2000. a) [ta je ve}e 49500 ili 23000 ? 7. Re{iti nejedna~inu sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = cos 2α . sin 3 x b) lim x →0 cos x − cos 2 x . Dokazati identitet 4.1. 10. Prava kru`na kupa je opisana oko pravilne ~etvorostrane piramide.6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ . 2 13 2 2 b) x −1 = x − 3 . a zbir drugog i tre}eg 36. god.

3.7. grupa 2000. god. Tada je x −1 = x − 3 ⇔ x − 1 = x 2 − 6x + 9 ∧ x ≥ 3 ⇔ x 2 − 7 x + 10 = 0 ∧ x ≥ 3 ⇔ (x = 5 ∨ x = 2) ∧ x ≥ 3 ⇔ x=5 . a) 49 500 < 2 3000 . tj.13) . a) Ako se jedna~ina ⎛ 1 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 27 ⎠ − 2 3 = 3 ( ) −3 − 2 3 = 32 = 9 . − 2 3 ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 b) ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. sa 26 . b) Jedna~ina x − 1 = x − 3 ima smisla za x − 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 . ( sin = sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = tg 2α − 1 2 α − cos 2 α )( sin 2 α + cos 2 α ) + 2 sin α cos α = tg 2α − 1 179 . tj. ⇔ 13 (3 x − 2 ) − 2 (2 x − 9) = 13 (3 − 2 x ) − 13 ⋅ 13 ⇔ 61x = −122 ⇔ x = −2 .6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ ⎞ 22 10 ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ 35 11 =⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 8 − 5 ⎞ ⋅ 108 ⎟ ⎜⎜3 3⎟ 7 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⎜ ⎟ =⎜ 7 ⎟ ⎜ 108 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 7 ⎠ − 2 3 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = − 6 pomno`i sa 2 13 2 2 NZS (2. jer je 49500 = 7 2 ( ) 500 = 71000 < 81000 = 23 − ( ) 2 3 1000 = 23000 . (re{ewa) 1. sledi da je 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 ⇔ 2 13 2 2 2. za x ≥ 3 .

2 2 − sin 2α + cos 2α = = sin α − cos α + sin 2α = − cos 2α + sin 2α = tg 2α − 1 tg 2α − 1 sin 2α 1− cos 2α ( − sin 2α + cos 2α ) cos 2α = cos 2α . = cos 2α − sin 2α

4.

Nejedna~ina log3− 2 x x 2 < 1 ima smisla , ako je x ≠ 0, 3 − 2 x ≠ 1 i

⎛ 3⎞ 3 − 2 x > 0 tj. ako je x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠ 1) Za x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) osnova logaritma je ve}a od 1, pa je
logaritamska funkcija rastu}a. Prema tome,

⇔ x 2 < 3 − 2 x ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x 2 + 2 x − 3 < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ ( x − 1)( x + 3) < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) -3 1 ⇔ x ∈ (− 3,1) ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x ∈ (− 3,0) ∪ (0,1) . ⎛ 3⎞ 2) Za x ∈ ⎜1, ⎟ osnova logaritma je pozitivna i mawa od 1, pa je ⎝ 2⎠
logaritamska funkcija opadaju}a. Dakle, u ovom slu~aju je

⇔ log 3− 2 x x 2 < log 3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ ( −∞ , 0 )

log 3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ ( 0,1) ⇔

⎛ 3⎞ log3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⇔ log3− 2 x x 2 < log3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ 1, 3 2 ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 > 3 − 2 x ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 + 2 x − 3 > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ ( x − 1)( x + 3) > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ -3

( )

1

180

⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (1, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ Skup re{ewa nejedna~ine je (− 3,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠
5. Kanonski oblik hiperbole

3x 2 − y 2 = 2

je

x2 y2 − = 1. 2 2 3

Koeficijent pravca date prave p je k p = 3 . Tangenta krive koja je paralelna datoj pravoj dodiriva}e krivu u tra`enoj ta~ki. Zna~i,

kt = 3 . Uslov dodira prave t : y = kx + n i hiperbole h :
a 2 k 2 − b 2 = n 2 , odakle sledi da je

x2 y2 − = 1 je a2 b2

2 2 ⋅ 3 − 2 = n 2 , tj. n = 2 ili 3 n = −2 . Jedna~ine tangenti su: t1 : y = 3x − 2, i t 2 : y = 3x + 2, a odgovaraju}e dodirne ta~ke su P (1,1) i P1 (− 1,−1) . 1
Primenom formule za rastojawe ta~ke od prave dobija se da je

d (P , p ) = 1

3 ⋅1 − 1 − 1 9 +1

=

3 ⋅ (− 1) + 1 − 1 1 3 < d (P2 , p ) = = . 10 9 +1 10

Tra`ena ta~ka je P (1,1) . 1 6. Neka je x rastojawe od temena ugla trougla do dodirne ta~ke kruga upisanog u taj ugao . Tada je a = 2r + 2 x (vidi

x sliku 56) . Kako je = ctg 30 , to je r x = r 3 , pa je a = 2r 1 + 3 , odakle

a r x
30

a

(

)

a 3 −1 a , odnosno r = . je r = 4 2 3 +1

(

)

(

)

r x

r 2r

r

r x

Sl. 56

181

7. Neka je H p visina i a osnovna ivica piramide, a H k visina i

r polupre~nik osnove kupe. Prema uslovu zadatka je H p = H k = 7cm , a kvadrat stranice a je upisan u krug polupre~nika r (sl.57). Iz 1 1 formule za zapreminu piramide V p = B p H p = a 2 ⋅ H p sledi da je 3 3 3 3V p 3 ⋅ 70 cm = 30 cm 2 . , tj. a 2 = a2 = 7cm Hp

a

r

H D r r

s

Sl. 57 Pre~nik kruga 2r

Sl. 58 je dijagonala kvadrata stranice a , pa je

2r = a 2 , iz ~ega se kvadrirawem dobija da je 4r 2 = 2a 2 . Kako je a 2 = 30 , to je r 2 = 15 , pa je zapremina kupe 1 1 1 Vk = ⋅ Bk ⋅ H k = ⋅ π r 2 H k = ⋅ π ⋅15 ⋅ 7 = 35π cm3 . Prema Pitagorinoj 3 3 3 2 2 2 teoremi je s = r + H (sl. 58), odakle dobijamo da je s = 8cm .
Povr{ina kupe je

Pk = π r ( r + s ) = π 15

(

15 + 8

)

cm2 .

8. Prema uslovu zadatka va`i:

a1 1 + q = 54 ⎫ a1 + a1q = 54 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 a1q + a1q = 36 ⎪ a1q (1 + q ) = 36 ⎪ ⎭ ⎭
3 3

(

)

a1 (1 + q ) 1 − q + q 2 a1q (1 + q ) a1 1 + q 3

(

) = 54 ⎫ ⎪ )

(

36 ⎪ ⇒ ⎬ ⎪ = 54 ⎪ ⎭

182

36q 2 − 90q + 36 = 0 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬ . Iz prve jedna~ine dobijamo da je q = 2 ili 3 a1 1 + q = 54 ⎪ ⎭ 1 1 q = . Progresija je opadaju}a, pa je q = . Tada je a1 = 48 i 2 2 a1 48 S∞ = = = 96 . 1− q 1− 1 2

(

)

9. Analizira}emo krivu f ( x ) = x 2 (2 x − 9 ) . 1) D f = R ,
y

f ( x ) = x2 ( 2 x − 9)

9 , 2 9⎞ ⎛ 3) lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = ∞ , x →∞ x →∞ x⎠ ⎝ 9⎞ ⎛ lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = −∞ , x →−∞ x →−∞ x⎠ ⎝
4) f ′ ( x ) = 6 x 2 − 18 x = 6 x ( x − 3) ,

2) f ( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x =

0

3 9/2 x

g ( x) = a

f ′( x) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 3 .

-27

x f ′( x) f ( x)

( −∞, 0 ) ( 0,3) ( 3, ∞ )
+ − +

Sl. 59

5) f ′′ ( x ) = 12 x − 18

f ′′ ( 3) = 18 , pa f ima lokalni minimum f ( 3) = −27 . Grafik funkcije f prikazan je na slici 59.
Neka je g ( x ) = a . Grafik funkcije g je prava paralelna sa x -osom. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine. Prema tome,

f ′′ ( 0 ) = −18 , pa f ima lokalni maksimum f ( 0 ) = 0 .

183

1) za a > 0 ili a < −27 jedna~ina f ( x ) = g ( x ) ima jedno re{ewe, 2) za a = 0 ili a = −27 jedna~ina ima dva re{ewa, 3) za − 27 < a < 0 jedna~ina ima tri re{ewa.

10. a)

lim

x →0

x +1 −1 = lim x →0 sin 3x sin 3x

(
)

x +1 −1 sin 3 x

(

)(

x +1 +1 x +1 +1

)

) = lim

x +1−1 sin 3 x

x →0

(

x +1 +1

)

=

= lim
x →0

(

3x = 1 = 1, x +1 +1 ⋅3 2 ⋅3 6

jer je

lim 3x = lim 1 = 1 = 1 . x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x 1 3x x − 2x x + 2x −2 sin ⋅ sin cos x − cos 2 x 2 2 = b) lim = lim 2 2 x →0 x →0 x x

3x ⎛ −x ⎞ −2 sin ⎜ ⎟ ⋅ sin −2 − sin x ⋅ sin 3x 2 ⎠ 2 2 2 ⎝ = lim = lim = 2 =3. 2 x →0 x ⋅ 3x ⋅ 2 x →0 x 2 2⋅ 2 2 2 2 3 3
v) lim ⎛ ⎜ x →1 = lim

(

)

1 − 3 ⎞ = lim x 2 + x + 1 − 3 = lim x 2 + x − 2 = ⎟ x →1 1 − x3 1 − x3 ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ x →1

( x − 1)( x + 2 ) = − 3 = −1 . x →1 1 − x 1 + x + x 2 ( )( ) 3

184

8. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti

1

7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2,7 + 2,7 : 1,35 + ⎜ 4,2 − 1 ⎟ ⋅ 0,4 : 2 . 20 40 ⎠ 2 ⎝ 2 ⎛ (a − b ) ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 . ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠
b) f ( f ( x )) = 3 ako je f ( x ) = x 2 − 2 x .

2. Re{iti jedna~ine: a) x + 2 − 2 x − 1 = 1 ;

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu

4. Za koje vrednosti realnog parametra p nejednakost

5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4.

va`i za svaki realni x ?

x 2 + px − 2 <2 x2 − x +1

5. Odrediti ta~ku krive y 2 = 8 x koja je na najkra}em odstojawu od prave y = x + 4 . Koliko iznosi to odstojawe? 6. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 60cm, a polupre~nik upisanog kruga 15cm. Izra~unati povr{inu ovog trougla. 7. Na}i visinu trostrane jednakoivi~ne piramide zapremine V. 8. Zbir prvog i sedmog ~lana aritmeti~ke progresije je 2, a razlika izme|u {estog i drugog ~lana je 8. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihov zbir bio 16?

9. Re{iti sistem jedna~ina

3x ⋅ 2 y = 576 ⎫ ⎪ ⎬. log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ ⎭
v) y = kx 2 + 2kx + k + 1 .

10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = kx − 1 , b) x 2 − y y = 1 ,

185

⎢ −2. (re{ewa) 1. ⎟ i ⎢ . x ≥ ⎪ 2x − 1 = ⎨ ⎪− (2 x − 1). 7 + 2. 2 2⎠ ⎣ 1 ⎡1 ⎞ 3) x ≥ ∧ x + 2 − 2 x + 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢ . x ≥ −2 x+2 =⎨ ⎩− ( x + 2 ). Dakle.2} .−2) ∧ x = 4 ⇔ x ∈ ∅ . ab ≠ 0 . 1⎞ 1 ⎡ 2) − 2 ≤ x < ∧ x + 2 + 2 x − 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢− 2. +∞ ⎟ . x < ⎪ ⎩ 1 2 . 2.a) 7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2. 7 :1. grupa 2000. god. ⎟ ∧ x = 0 ⇔ x = 0 . 1 2 jedna~inu x + 2 − 2 x − 1 = 1 }emo re{avati u svakom od tri intervala: ( −∞.−2) ∧ x − 4 = 0 ⇔ ⇔ x ∈ (− ∞.35 + ⎜ 4.8. ∞ ⎟ ∧ x = 2 ⇔ x = 2 . 2 ⎠ ⎣2 ⎣ ⎠ ⎡ 1⎞ ⎡1 ⎞ 1) x < −2 ∧ (− ( x + 2)) − (− (2 x − 1)) = 1 ⇔ x ∈ (− ∞. 2 − 1 ⎟ ⋅ 0. a) Kako je ⎧ x + 2. 2 40 25 2 2 1 ⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 b) ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 = ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠ (a = a 2 − 2ab + b 2 + 3ab a 2 − b 2 a 2b 2 = ⋅ ⋅ = ab ab ( a − b ) a 2 + ab + b2 2 (a + ab + b 2 ( a − b )( a + b ) 2 + ab + b 2 ( a − b ) ) ( ) ) = a + b . −2 ) . 2 ⎣2 ⎠ Skup re{ewa jedna~ine je {0. 186 . x < −2 i ⎧ ⎪ 2 x − 1. 4 : 2 = 20 40 ⎠ 2 ⎝ 27 10 270 100 ⎛ 42 43 ⎞ 4 2 1 168 − 43 4 = ⋅ + ⋅ + ⎜ − ⎟⋅ ⋅ = + 2 + ⋅ = 20 27 100 135 ⎝ 10 40 ⎠ 10 5 2 40 25 5 125 4 5 1 = + ⋅ = + =3 . uz uslov da je a ≠ b.

tj. –6 mora biti D = ( p + 2 ) − 16 < 0 . 60 odnosno p 2 + 4 p − 12 < 0 . to je f ( f ( x )) = f 2 ( x ) − 2 f ( x ) . Trinom x 2 − x + 1 je pozitivan za svako x ∈ R . ( p + 6 )( p − 2 ) < 0 (sl. l ∈ Z . 4 4. pa je f 2 (x ) − 2 f (x ) = 3 ⇔ f ⇔ f (x ) = 2 (x ) − 2 f (x ) − 3 = 0 ⇔ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ∨ f (x ) = 2 2 ⇔ f ( x ) = 3 ∨ f ( x ) = −1 ⇔ ⇔ x 2 − 2x − 3 = 0 ∨ x 2 − 2x + 1 = 0 ⇔ ⎛ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ⎞ ⎟ ∨ ( x − 1)2 = 0 ⇔ ⎜x = ∨x= ⎜ ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ ⇔ x = 3 ∨ x = −1 ∨ x = 1 Skup re{ewa jedna~ine f ( f ( x )) = 3 je {− 1. 60). 187 . k ∈ Z ∨ x = − + lπ . 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 ⇒ 2 2 ⇒ 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 sin 2 x + cos 2 x ⇒ ⇒ sin x − 4 sin x cos x − 5 cos x = 0 ⇒ tg x − 4tgx − 5 = 0 ⇒ 2 ( ) ⇒ tgx = 4 + 16 + 20 4 − 16 + 20 ∨ tgx = ⇒ 2 2 ⇒ tgx = 5 ∨ tgx = −1 ⇒ π ⇒ x = arctg 5 + kπ .3} . 3. jer je a = 1 > 0 i D = 1 − 4 < 0 . pa je − x2 + ( p + 2) x − 4 x 2 + px − 2 <2⇔ < 0 ⇔ − x2 + ( p + 2) x − 4 < 0 ⇔ 2 2 x − x +1 x − x +1 2 ⇔ x − ( p + 2) x + 4 > 0 .b) Kako je f ( x ) = x 2 − 2 x .1. 2 Sl. 2 Da bi kvadratni trinom x 2 − ( p + 2 ) x + 4 bio pozitivan za svaki realni broj.

2 ) . Kako je. 61 Jedna~ina tangente je y = x + 2 . 2 6. a 30 2 2 h b r α 2 to je prema formuli za tangens 1 2⋅ 2tg 2 = 4. Dakle.Re{ewa ove nejedna~ine su svi brojevi iz intervala (− 6.4) od prave l : x − y + 4 = 0 je. Rastojawe ta~ke P(2. 62 188 . Sl. n = p 4 = =2. 2k 2 ⋅ 1 y = x + 2⎫ ⎬ dobijaju se koordinate x = 2 . tg α 2 = r 15 1 = = . 5. prema slici 62. y = 4 y 2 = 8x ⎭ dodirne ta~ke P. 2 = dvostrukog ugla tgα = α 1 3 1− 1 − tg 2 4 2 α a Sl. Re{avawem sistema prema d= 1 ⋅ 2 + ( −1) ⋅ 4 + 4 12 + ( −1) 2 formuli za rastojawe ta~ke od prave. 61). = 2−4+4 1+1 = 2 = 2. 0 2 x l : y = x + 4 ⇒ kl = 1 t : y = kx + n ⇒ k = 1 Uslov dodira parabole y 2 = 2 px i prave y = kx + n je p = 2kn . y 4 2 −4 −2 l t P d p Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka parabole y 2 = 8 x i tangente te parabole koja je paralelna datoj pravoj l (sl.

64).Iz h ah 60 ⋅ 40 = tgα sledi da je h = 40cm .Iz sli~nosti trouglova OCE i BCD sledi da je b − 30 h a . V = BH = ⋅ = a . Kako je h = 2 2 2 a 3 i 2 8 8 a 2 3 2a 2 a 2 ⎛1 ⎞ = H = h − ⎜ h ⎟ . 63) i neka je O centar upisanog kruga. odnosno 2 15 30 Povr{inu trougla ABC izra~una}emo na dva na~ina: C ra br 15 ⋅ 60 +2 = + b ⋅15 = 450 + 15b 2 2 2 (II )PΔ = ah = 60 ⋅ 2(b − 30) = 60(b − 30) 2 2 Re{avawem jedna~ine 450 + 15b = 60(b − 30) dobijamo da je 45b = 2250 . pa je PΔ = = = 1200cm 2 . ( I ) PΔ = h b O r a r x E 30 D α 2 30 B Sl. 2 h H a h a H a a Sada se mo`e izraziti visina H preko zapremine V : 1 h 3 a a Sl. odnosno H = 9 9 4 3 3 ⎝3 ⎠ Na osnovu formule za zapreminu piramide dobijamo da je 12V 1 1 a 2 3 2a 2 3 . to je H 2 = h 2 = ⋅ . iz ~ega sledi da je a 3 = 3 3 4 12 2 3 a=3 12V 3 = 6 2V . 64 189 . . Neka je a ivica date piramide (sl. pa je 2(b − 30) = h . 63 7. AC=BC=b krak i CD=h visina koja odgovara osnovici (sl. A pa je PΔ = 450 + 15 ⋅ 50 = 1200cm 2 . = x : r = h : . a 2 2 2 II na~in Neka je AB=a osnovica. tj. odnosno b = 50cm .

⎦ 2⎣ n to je 16 = ⎡ −10 + ( n − 1) 2 ⎤ . Prema uslovu zadatka va`i: a1 + a7 = 2⎫ a1 + a1 + 6d = 2 ⎫ 2a1 + 6d = 2⎫ a1 = −5⎫ ⎬⇒ ⎬. k ∈ R su prave ravni xOy koje prolaze kroz ta~ku A ( 0. Dakle. ⎬⇒ ⎬⇒ a6 − a2 = 8⎭ a1 + 5d − a1 − d = 8⎭ 4d = 8 ⎭ d =2 ⎭ n ⎡ 2a1 + ( n − 1) d ⎤ . Zadatak ima smisla ako je y − x > 0 . k<0 y 0 k>0 k=0 A −1 x 190 . Tada je Kako je zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije 3x ⋅ 2 y = 576 x y ⎫ 3 ⋅ 2 = 576 ⎫ 3x ⋅ 24+ x = 576 ⎫ ⎪ ⎪ ⎪ 4⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ y − x = 2 ⎪ y = 4 + x ⎪ ⎭ ⎭ ⎭ ( ) 6 x ⋅ 16 = 576⎫ 6 x = 36 ⎫ x = 2 ⎫ 3x ⋅ 2 x ⋅ 24 = 576 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬. −1) . ⎬⇒ ⎬⇒ y = 4 + x ⎭ y = 4 + x ⎭ y = 6⎭ y = 4+ x ⎪ ⎭ 10. iz ~ega sledi da je n 2 − 6n − 16 = 0 . 65). n ∈ N .H= a 2 3 = 2 3 ⋅ 3 6 2V = 3 24V 3 3 = 23 V 3. ⎦ 2⎣ odnosno n = 8 ili n = −2 .a) Grafici funkcija y = kx − 1. pri ~emu y-osa ne pripada ovom pramenu pravih (sl. 9. 8. treba sabrati osam ~lanova date Sn = progresije da bi wihov zbir bio 16.

i x2 − y y = 1 ∧ y < 0 ⇔ x2 + y 2 = 1 ∧ y < 0 . 67). a za k = 0 . to je prava y = 1 (sl. k>0 y k=0 T 1 k<0 −1 0 x Sl. 66 v) Jedna~inu y = kx 2 + 2kx + k + 1. Odgovaraju}a linija je prikazana na slici 66. y −1 0 −1 1 x Sl. kada je k ≠ 0 . 67 191 . to je ⎩− y. k ∈ R y = k ( x + 1) + 1 . 2 napi{imo u obliku Grafici ovih linija su parabole koje imaju teme u ta~ki T ( −1.1) . y ≥ 0 y =⎨ .b) Kako je ⎧ y. y < 0 x2 − y y = 1 ∧ y ≥ 0 ⇔ x2 − y2 = 1 ∧ y ≥ 0 .

9. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 1 − 2 − x = 1 , b)

( −2 )

2

+9

1 − 2

− 81−2 + 3

−2

1 log 2 3

.

2 ⎛ ⎜ 3 − (a + b ) ⎜ ab ⎝

⎞ ⎛ b a ⎞ a3 + b3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : . ⎟ ⎝ a b ⎠ a 2b 2 ⎠

1 1 + x + x + x3 +
2

=

4x − 1 . 2

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti nejedna~inu

cos 2 x + sin 2 x = cos x .

1 2x > . x + 1 2x − 1

5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je na najkra}em odstojawu od prave 2 x − y + 4 = 0 . 6. Kroz proizvoqnu ta~ku u datom trouglu povu~ene su prave paralelne stranicama i tako dobijena tri mawa trougla ~ije su povr{ine P1, P2 i P3. Kolika je povr{ina datog trougla? 7. U pravu kru`nu kupu sa polupre~nikom osnove r = 4cm i visinom H = 6 cm upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati tu zapreminu. 8. Tre}i ~lan aritmeti~ke progresije je 9, a razlika izme|u sedmog i drugog ~lana je 20. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihova suma bila 91?

9. Re{iti sistem jedna~ina

x + xy + y = 14 ⎫ ⎬. x 2 + xy + y 2 = 84⎭

10. U xOy-ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) x 2 + y ⋅ ( y − x + 1) ≤ 0 , b) ( y − ln x ) ⋅ ( x − 1) ≥ 0 ,

( v) (x

2

+ y 2 − 1 ⋅ (y + x ) ≤ 0 .

)

)

192

9. grupa 2000. god. (re{ewa)
1. a)

( −2 ) + 9
2

−1 2

− 81−2 + 3
−2

1 − 34 − 4 3 ⎛ ( a + b )2 ⎞ b a a3 + b3 b) ⎜ 3 − = ⎟⋅ − : ⎜ ab ⎟ a b a2b2 ⎝ ⎠ 2 2 2 2 2 2 = 3ab − a − 2ab − b ⋅ b − a ⋅ a b 3 = ab ab a3 + b
=2+

( )

1

−1 log 2 = −2 + 1 − 81 4 + 3 = 9 +2 = 2+ 1 − 1 +2 = 4. 3 3
3

1 log 2 3

(

)

=

− a 2 − ab + b 2 ( b − a )( b + a )

(

( a + b ) ( a 2 − ab + b2 )

)

= a − b , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b .

2. a) Kako je

1 ⎧ 3x − 1, x ≥ ⎪ 2 − x, x ≤ 2 ⎧ ⎪ ⎪ 3 3x − 1 = ⎨ , i 2− x = ⎨ , ⎪− ( 2 − x ) , x > 2 ⎩ ⎪− ( 3x − 1) , x < 1 ⎪ 3 ⎩
3 x − 1 − 2 − x = 1 }emo re{avati posebno u slede}im

jedna~inu

intervalima: ⎜ −∞, ⎟ , ⎢ , 2 ⎥ i ( 2, +∞ ) . 3 ⎠ ⎣3 ⎦ ⎝

1 ⎞ ⎡1

1 1 ⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎢ x < 3 ∧ (− 3 x + 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ x < 3 ∧ 2 x = −2⎥ ⇔ x = −1 ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎡1 ⎤ ⎡1 ⎤ II) ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ (3 x − 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ 4 x = 4⎥ ⇔ x = 1 ⎣3 ⎦ ⎣3 ⎦
I) III) [x > 2 ∧ (3x − 1 − (− 2 + x ) = 1)] ⇔ [x > 2 ∧ 2 x = 0] ⇔ x ∈ ∅ Prema tome, skup re{ewa date jedna~ine je {−1,1} .

193

b) Kako zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije postoji samo za q < 1 , a kvadratni koren postoji za nenegativne brojeve, to }e, s obzirom na to da leva strana ne mo`e biti 0 , jedna~ina 1 4x − 1 = imati smisla za 4 x − 1 > 0 i x < 1 , tj. 2 3 2 1+ x + x + x +

1 1 < x < 1 . Kako je q = x pozitivno, to }e biti S∞ = , pa va`i: 4 1− x 1 4x − 1 1 4x − 1 2 = ⇒ = ⇒ 4(1 − x ) = 4 x − 1 2 3 1 2 2 1 + x + x + x + ..... 1− x 5 1 ⇒ 4 x 2 − 12 x + 5 = 0 ⇒ x = ∨ x = . 2 2 1 Prema uslovu zadatka, re{ewe jedna~ine je samo x = . 2 2 2 2 2 3. cos 2 x + sin x = cos x ⇔ cos x − sin x + sin x = cos x ⇔ cos 2 x − cos x = 0 ⇔ cos x ( cos x − 1) = 0
za

⇔ cos x = 0 ∨ cos x = 1 π ⇔ x = + kπ, k ∈ Z ∨ x = 2lπ, l ∈ Z . 2
4. Nejedna~ina

1 1 2x > ima smisla za x ≠ −1 i x ≠ . x + 1 2x − 1 2

1 2x 1 2x −2 x 2 − 1 > ⇒ − >0⇒ >0⇒ x +1 2x −1 x +1 2x −1 ( x + 1)( 2 x − 1)

1⎞ ⎛ > 0 ⇒ ( x + 1)( 2 x − 1) < 0 ⇒ x ∈ ⎜ −1, ⎟ . 2⎠ ( x + 1)( 2 x − 1) ⎝

− 2 x2 + 1

(

)

5. Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka elipse 2 x 2 + y 2 = 3 i wene tangente koja je paralelna datoj pravoj p : 2 x − y + 4 = 0 .

194

Koeficijent pravca tangente jednak je koeficijentu pravca prave p . Eksplicitni oblik jedna~ine prave p je y = 2 x + 4 , iz ~ega sledi da je k p = 2 , pa je i kt = 2 . Iz kanonskog oblika jedna~ine elipse e :

x2 y2 3 + = 1 nalazimo da je a 2 = i b 2 = 3 , pa iz uslova 3 3 2 2 x2 y2 dodira n 2 = a 2 k 2 + b 2 prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 , gde je a b 2 k = 2 , dobijamo da je n = 9 . Jedna~ine tangenti su:

t1 : y = 2 x + 3 i

t2 : y = 2x − 3 .

2 x 2 + y 2 = 3⎫ 2 x 2 + y 2 = −3⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijamo 2 x − y = 3⎭ 2 x − y = −3⎭ dodirne ta~ke P1 (− 1,1) i P2 (1,−1) . Rastojawa ovih ta~aka do prave p : 2 x − y + 4 = 0 su:
d (P1 , p ) = 2 ⋅ (− 1) − 1 + 4 4 +1 = 1 5
i d (P2 , p ) =

2 ⋅1 + 1 + 4 4 +1

=

7 5

.

Dakle, ta~ka P (− 1,1) je ta~ka elipse koja je najbli`a datoj pravoj p 1 6.
C
B2 B1 A2

M

A1

A

C1

C2

B

Sl. 68

195

Trouglovi MB1 B2 , A1 MA2 i C 2 C1 M su sli~ni trouglu ABC (sl. 68), jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki kao uglovi sa paralelnim kracima. Ako je CB = a , B2 M = a1 , A2 A1 = a2 i A1B = a3 , prema uslovu zadatka sledi da je a1 + a 2 + a3 = a . Povr{ine sli~nih trouglova se odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica, pa je

P a12 P ⋅ a12 a 1 = 2 ⇒P = ⇒ P = 1 P 1 1 2 P a a a P2 a2 2 P ⋅ a2 2 a = 2 ⇒ P2 = ⇒ P2 = 2 2 P a a a
P3 a32 P ⋅ a32 a = 2 ⇒ P3 = ⇒ P3 = 3 P a a a2
Iz (1), (2) i (3) se dobija da je iz ~ega sledi da je P =

(1)

P

(2)

P

(3)

(

⎛ a + a 2 + a3 ⎞ P1 + P2 + P3 = P ⎜ 1 ⎟, a ⎝ ⎠

P1 + P2 + P3 .

)

2

7. Neka je H1 visina vaqka upisanog u kupu (sl. 69). Prema uslovu zadatka, visina kupe je H = 6 cm , a polupre~nik osnove kupe je r = 4 cm. Na osnovu sli~nosti trouglova osen~enih na slici 69, sledi da je

H1 6 − H1 24 − 6r1 = ⇒ H1 = . Zapremina vaqka je r1 4 − r1 4 funkcija od r1 , tj. V = f (r1 ) i
3 ⎞ ⎛ ⎛ 3⎞ Vv = B1H1 = π r12 H1 = π r12 ⎜ 6 − r1 ⎟ = π r13 ⎜ − ⎟ + 6 π r12 . 2 ⎠ ⎝ ⎝ 2⎠ 9 8 f ′ ( r1 ) = − r12π + 12 r1π i f ′ ( r1 ) = 0 ⇔ r1 = 0 ∨ r1 = 2 3 64 128π ⋅2 = cm3 . 9 9 8 , 3

Iz

sledi da funkcija f prima svoju maksimalnu vrednost za r1 = pa je Vmax = π ⋅

196

6 − H1

H

s

r1 H1

r
Sl. 69

4 − r1

r

8. Zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije izra~unava se po formuli S n =

n [2a1 + (n − 1)d ], n ∈ N . Kako je po uslovu zadatka 2

a7 − a 2 = 20⎫ a1 + 6d − a1 − d = 20⎫ 5d = 20⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬, ⎬⇒ ⎬⇒ a3 = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 = 1⎭ n to je 91 = ⎡ 2 ⋅1 + ( n − 1) 4 ⎤ , odnosno 2n 2 − n − 91 = 0 . Re{ewa ⎦ 2⎣ 27 . Dakle, treba uzeti 7 ~lanova jedna~ine su n = 7 ili n = − 4
progresije da bi wihov zbir bio 91. 9. Sistem ima smisla za xy ≥ 0 . Kako je

(14 − x − y )

2

= 142 + x 2 + y 2 − 2 ⋅14 ⋅ x − 2 ⋅14 ⋅ y + 2 xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ,

to je

xy = 14 − x − y ⎫ xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ x + xy + y = 84⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭

197

(2. 2 2 a − b = 84 ⎪ ( a − b )( a + b ) = 84 ⎪ a − b = 6 ⎭ b = 4 ⎭ ⎭ ⎭ a + b = 14 Prelaskom na stare promenqive . 2 x 2 + xy + y 2 = ( x + y ) − xy . ⇒ y − 10 y + 16 = 0 ⎪ ⎭ 2 Re{avawem druge jedna~ine sistema dobijamo da je y = 8 ili y = 2 . 10.2).28 ( x + y ) = 196 + 84 ⎫ x 2 + xy + y 2 = 28 ( x + y ) − 196 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ ⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭ ⇒ x = 10 − y ⎫ x + y = 10 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ (10 − y ) + y + (10 − y ) y = 84 ⎪ ⎭ ⎭ x = 10 − y ⎫ ⎪ ⎬. to }e dati sistem biti sistemu: ekvivalentan x + y + xy = 14 ⎫ ⎪ ⎬ .a) ⇔ x2 + y ≤ 0 ∧ y − x + 1 ≥ 0 ∨ x2 + y ≥ 0 ∧ y − x + 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 . ( ( (x 2 +y ) ( y − x + 1) ≤ 0 ) ( ) ( ⇔ ) ) 198 . b = xy dobija se da je ⎫ a + b = 14 ⎫ a = 10 ⎫ ⎫ ⎪ a + b = 14 ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬. Skup re{ewa sistema je II na~in: Kako je {(8. jednostavno se dolazi do re{ewa sistema.8)} . Uvo’|ewem smene 2 (x + y ) − xy = 84⎪ ⎭ a = x + y .

71 y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 Sl. 72 Presek skupova prikazanih na slikama 70 i 71 predstavqen je na slici 72. y y y 0 1 x -1 -1 0 1 x -1 0 -1 1 x y ≥ − x2 Sl. 73 y ≤ x −1 Sl. 70 y ≥ x −1 Sl. 199 . 75 Presek skupova prikazanih na slikama 73 i 74 predstavqen je na slici 75.y y y 0 1 x 0 1 x 0 1 x -1 y=x 2 -1 y = x −1 -1 y ≤ − x2 Sl. 74 y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 Sl.

y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x x ≤1 Sl.tj. 77 x ≥1 Sl. 81 y ≤ ln x ∧ x ≤ 1 Sl. b) ( y − ln x )( x − 1) ≥ 0 ⇔ ( y − ln x ≥ 0 ∧ x − 1 ≥ 0 ) ∨ ( y − ln x ≤ 0 ∧ x − 1 ≤ 0 ) ⇔ ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) y 1 0 1 e y x =1 1 e x y 1 0 1 e x y = ln x x 1 0 y ≥ ln x Sl.y 0 1 x -1 ( y ≤ −x 2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 ) ( ) Sl. 79 Presek skupova prikazanih na slikama 77 i 78 predstavqen je na slici 79. prikazano je na slici 76. 76 Unija skupova prikazanih na slikama 72 i 75 . 78 y ≥ ln x ∧ x ≥ 1 Sl. 80 y ≤ ln x Sl. 82 200 . kona~no re{ewe.

85 x2 + y2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x Sl.Presek skupova prikazanih na slikama 80 i 81 predstavqen je na slici 82. 83 Unija skupova prikazanih na slikama 79 i 82 predstavqena je na slici 83. {to je i kona~no re{ewe zadatka. 201 . y 1 0 1 e x ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) Sl. 86 Presek skupova prikazanih na slikama 84 i 85 predstavqen je na slici 86. v) (x ( ( 2 + y2 −1 ( y + x ) ≤ 0 ⇔ ) ⇔ x2 + y 2 − 1 ≤ 0 ∧ y + x ≥ 0 ∨ x2 + y 2 − 1 ≥ 0 ∧ y + x ≤ 0 ⇔ x2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y 2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x y ) ( ) ) ( ) y x2 + y2 = 1 0 1 x y 0 1 x 0 1 x –1 –1 y = −x –1 y=x x2 + y2 ≤ 1 Sl. 84 y≥− x Sl.

202 . y 0 1 x (x -1 2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl. 89 Presek skupova prikazanih na slikama 87 i 88 predstavqen je na slici 89.y y y 0 x 1 0 1 x 0 1 x -1 -1 -1 x2 + y2 ≥ 1 Sl. {to je i kona~no re{ewe zadatka. 87 y≤− x Sl. 90 ) ( ) Unija skupova prikazanih na slikama 86 i 89 predstavqena je na slici 90. 88 x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl.

(− 3.4). 2 x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ x 2 + y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ ⎪ x + xy + y = 37 x + y + xy = 37 ⎭ ⎭ ( ) (37 − xy )2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ x 2 + y 2 = 37 − xy xy = 12 1369 − 74 xy + x 2 y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 ⎪ ⎪ x + y = 37 − xy ⎭ ⎭ 12 ⎫ x2 y= ⎫ ⎪ ⇒ 2 x ⎬⇒ ⎬⇒ x + y 2 = 25⎭ 4 2 x + 144 − 25 x = 0⎪ ⎭ ( ) 2 − 25 x 2 + 144 = 0 ⎫ ⎪ 12 ⎬ .−4.−4)} . ⎧ x. l ∈ Z . x ≥ 0 . i y = x 2 − x = x 2 − (− x ) = x 2 + x = x( x + 1) .3). 32 166 . to }e skup re{ewa datog sistema biti x {(4. dobijamo se jedna~ina t 2 − 25t + 144 = 0 ~ija su re{ewa t1 = 16 i t 2 = 9 . (− 4. -1 0 1 x Sl. 9. k ∈ Z ili x = − π 3 + 2lπ .−3}. x < 0 y 10.3. za x ≥ 0 . a) Kako je x = ⎨ y = x 2 − x = x 2 − x = x( x − 1) . to je ⎩− x .−3). 31) dobija se da je x = π 3 + 2kπ .(sl. Grafik je prikazan na slici 32. odakle sledi da je 12 x ∈ {4. y= ⎪ x⎭ Iz prve jedna~ine. Kako je y = . Koristi}emo identitet x 4 + y 4 = x 2 + y 2 ( ) 2 − 2x 2 y 2 . uvo|ewem smene x 2 = t . (3. za x < 0 .

10. f 3 (x ) = . 203 . 6. Zbir prva tri ~lana aritmeti~ke progresije je 18. 4. 11 3. a zatim skicirati grafik funkcije f (x ) = f 3 (x ) − f 1 (x ) . f 2 (x ) = . 7. Date su realne funkcije: x2 x2 f1 (x ) = x . a) Izra~unati 2% broja ⎜ + ⎜ ⎟ : + : ⎟ ⎜ 7 ⎝ 2 ⎠ 2 3 18 ⎟ ⎝ ⎠ b) Uprostiti − 1 2 . Re{iti jedna~ine: − log ( x + x ) 6 x = 0. Za koje vrednosti parametra a ∈ R realni koreni x1 i x2 jedna~ine x x x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov 1 + 2 < 7 . god. 8. 10. Izra~unati povr{inu krivolinijskog trogula MNP. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 6 x + cos 5 x = 1 . a zbir slede}a tri ~lana je 0. N i P. x 2 x1 5. Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. 9. 1 ⎛ ⎞ ⎜ 3 ⎛ 1 ⎞−1 7 2 1 ⎟ 1. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je najvi{e udaqena od prave y = −2 x + 4 . b) 3 a) = 2.121212… . Odrediti zbir prvih dvadeset ~lanova te progresije. ⎜ ⎟ : ⎜1 + + ⎜ ⎟ ⎜ a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎝ ⎝ a + a +1 ⎠ 2 1 3 2. Tri kruga polupre~nika r me|usobno se dodiruju u ta~kama M. a proizvod cifara jednak 6. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe upisane u jednakoivi~nu ~etvorostranu piramidu du`ine ivice 2 cm . grupa 2000. ⎛ ⎞ ⎛ 1 1 a +1 ⎞ ⎟. Odrediti sve prirodne brojeve koji su deqivi brojem 8. ~iji je zbir cifara jednak 7. x x f 4 ( x ) = 2log2 x i f 5 ( x) = x 2 .

121212. za koju je: 12 2 a 12 1 a1 = 2 .   2   −1 b) Zadatak ima smisla za a > 0. (re{ewa) 1    3  1  −1 7 1 1.1212.. pa je 1− q 1− 1 10 10 102 204 ..10. 11 10 10 10 II na~in Na desnoj strani jedna~ine je beskona~na geometrijska progresija. ⇔ 11 11 11 600 6 594 12 ⋅ 11 ⎛ 600 6 ⎞ ⇔ x = 12 + x ⇔ x⎜ = 12 ⇔ x = − ⎟ = 12 ⇔ x 11 594 11 11 ⎝ 11 11 ⎠ 2 ⇔x= . ⇔ x = 12. ⇔ x = 12 + 0.... 2 100 100 − 1 2 2 1 3  =  + 2 ⋅ + ⋅ 18  7 6 7  − 1 2  1 1 =  4 2  = 2−1 = . grupa 2000.. a −1 + a +1 2. a + 1 > 0 ∧ a − 1 > 0 tj.1212.01 .. za a > 1 . 9 6 12 12 12 x = 2 + 4 + 6 + . 1 1 a +1 ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎟= + ⎜ ⎟ : ⎜1 + a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎜ ⎝ a + a +1 ⎠ ⎝ ⎛ a − a +1 a + a −1 ⎞ ⎛ a −1 + a +1 ⎞ ⎟= ⎟:⎜ =⎜ + ⎟ ⎜ a − (a + 1) a − (a − 1) ⎟ ⎜ a −1 ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ = ( a +1 − a + a + a −1 ⋅ ) a −1 = a −1 . q = 2 < 1 i S∞ = 1 = 10 . a) 6 600 600 x = 0.a)  +   : + 2 :   7  2  2 3 18      1 2 1 ⋅ = = 0. god..

.

1 5 7 t 2 : y = −2 x − 3 . 91 a 2 − 2 ⋅1 < 7 .−1) . 91). d 2 (P2 . za l = 5k . s ∈ Z ). Povr{inu krivolinijskog trougla MNP dobijamo kada od povr{ine trougla O1O2O3 oduzmemo povr{ine podudarnih kru`nih ise~aka O1MN . p ) = 1 6. odnosno a 2 − 9 < 0 . P (1. a ∈ (− 3. l ∈ Z (naime.−2] ∪ [2. 1 d1 (P .1) . a ∈ ((− ∞. P2 (− 1. −3 −2 0 2 3 5. Re{ewe: t1 : y = −2 x + 3 . zadatak 9. to je x1 x2 Kako je + <7⇔ 1 x1 x2 x2 x1 2 Sl.3) . 1 pa je a ∈ ( −3. p ) = 5 Najudaqenija ta~ka elipse od date prave je ta~ka P2 (− 1. -3 3 Sl.−2] ∪ [2. 4. Centri krugova su temena jednakostrani~nog trougla stranice 2r (sl. Videti 5.3) . 92 Dakle. ako je ( a − 2 )( a + 2 ) ≥ 0 . 93). odnosno. ∞ )) ∩ (− 3. D = a 2 − 4 ⋅1 ⋅1 ≥ 0 tj. O2 NP i O3 PM .−1) . 92). Koreni x1 i x2 kvadratne jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 su realni.2 x = lπ . odnosno Prema Vietovim formulama je x1 + x2 = −a i x1 x2 = 1 . tj.−2] ∪ [2. -2 2 (x + x2 ) − 2 x1 x2 < 7 . grupe 2000. Prema tome. godine. k ∈ Z dobijaju se svi brojevi iz skupa 5 x = 2s π . 206 . ako je a ∈ (− ∞. ∞ ) (sl.3) (sl. ( a − 3)( a + 3) < 0 .

a baza upisane kupe je krug upisan u taj kvadrat. odnosno H = = 2 . pa je polupre~nik r = a = 1 cm (sl. 3 3 ( ) a a r H hh H a 2 2 a r O a a a 2 2 a Sl. Kako je piramida jednakoivi~na. P = B + M = π 1 + 3 cm2 . nalazimo da je ⎛a 2⎞ a 2 a2 ⎟ . 96). 2 2⎠ ⎝ O1 N O2 Sl. H 2 = . 95) ~ija je jedna kateta visina piramide.PMNP = PO1O2 O3 − 3PO1 MN = ( 2r ) 2 3 4 − 3⋅ π ⋅ r 2 ⋅ 60 360 = M O3 P 4r 2 3 π ⋅ r 2 = − = 4 2 π r2 π⎞ ⎛ = r2 3 − = r2⎜ 3 − ⎟ . wene bo~ne ivice su jednake osnovnim. na osnovu Pitagorine teoreme. 2 Visina piramide H i visina kupe se poklapaju. tj.pa. 96 Sl. 94 a Sl. 95 207 . 94 i sl. 93 7. M = π r s = π ⋅1 ⋅ 3 = π ⋅ 3 ⋅ cm 2 1 1 V = BH = ⋅ π ⋅ 2 cm3 . kako je bo~na strana a 3 2 3 = = 3 . Sada mo`emo jednakostrani~ni trougao. Iz pravouglog trougla (sl. Visina h H = a −⎜ ⎜ 2 ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ bo~ne strane piramide je izvodnica s kupe . Baza piramide je kvadrat stranice a = 2 cm . to je h = 2 2 2 2 2 da izra~unamo povr{inu i zapreminu kupe: B = π r 2 = π cm 2 . druga kateta polovina dijagonale baze i hipotenuza bo~na ivica piramide.

Neka je a1 prvi ~lan . a d razlika date aritmeti~ke progresije.8. Prema uslovu zadatka je a1 + ( a1 + d ) + ( a1 + 2d ) = −18⎫ a1 + a2 + a3 = −18⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ a4 + a5 + a6 = 0 ⎭ ( a1 + 3d ) + ( a1 + 4d ) + ( a1 + 5d ) = 0 ⎪ ⎭ ⇒ 3a1 + 3d = −18⎫ 3a1 + 3d = −18⎫ a1 = −8⎫ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬ 3a1 + 12d = 0 = 18 ⎭ 9d d =2 ⎭ 208 .

1132. x ∈ R .f4 ( x ) = 2 log 2 x = x. y ⎧ 0. -1 2 0 x Sl. k ∈ N paran broj. 0 x Sl. a ne mo`e biti ni 0. x > 0. Kako 1132 nije deqiv sa 8. 0 x Sl. Posledwa cifra tra`enog prirodnog broja n mora biti parna. x > 0 f (x ) = f 3 (x ) − f1 (x ) = ⎨ . Grafik funkcije f5 prikazan na slici 101. ⎩ − 2 x. 101 Me|u datim funkcijama nema jednakih. jer je proizvod cifara 6. y Grafik funkcije f 4 prikazan na slici 100. jer je n = 8 ⋅ k . x < 0 Grafik funkcije f dat je na slici 102. 1312 i 3112. Jedine mogu}nosti su: 16. 209 . 102 10. Posledwa cifra ne mo`e biti 8. 1312 i 3112. 100 y f5 (x ) = x 2 = x . jer je zbir cifara 7. re{ewe zadatka su brojevi : 16.

U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x 2 = k . 4. Visina H i izvodnica s prave kupe odnose se kao 3 : 5 . + = 5 3 2 b) 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 = 1⋅ 6 3. ta~ku najbli`u pravoj 5.. a wena zapremina je 128π cm3 . Na x2 + 2y2 = 9 x − 4 y − 10 = 0 .. krivoj odrediti 6. 10. 8. 3 9.2 ⎟ . Re{iti jedna~inu sin x − sin 2 x + sin 3 x − . Re{iti jedna~ine: a) (− 2 )2 +8 − 2 3 −4 − 1 2 +2 log 1 4 2 . 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x . Izra~unati: −1 ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ a) ⎜ 3 : 7 − 5.25 : 10 + ⎜ − ⎟ : 0. o{tar ugao 30 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: tgx + ctgx = 4 3 . x−5 v) lim x →0 tgx − sin x ⋅ x3 210 . 1. ⎟ ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ b) lim x →5 x −1 − 2 . god. Izra~unati povr{inu kupe. grupa 2001. 7. a visine se odnose kao 2 : 3 . Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞.2 2 x −1 x+2 > 1. Izra~unati povr{inu paralelograma ~iji je obim 20cm . = 1.1. b) ⎜ 4 2 ⎟ 2 ⎝2 5⎠ ⎝ ⎠ 2. Re{iti nejedna~inu () 3 5 log 0 .

(re{ewa) ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ 1. ( −2 ) 2 +8 −2 3 −4 −1 2 +2 log 1 4 2 = −2 + 2 ( ) −2 3 3 − 2 ( ) −1 2 2 +2 log 1 1 2 2 () −2 = = 2 + 2 − 2 − 2 −1 + 2 − 2 = 2 + 1 1 1 − + = 2. grupa 2001. god.1. Tada je 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 ⎛ = 1 ⇔⎜ 1 6 ⎝ 3 ( ) ⎞⎟⎠ ⇔ (1) 3 2 2 −1 log 1 ( x + x ) 3 =1 6 log 1 ( x 2 + x ) 3 −1 =1 6 ⇔ 1 1 = x + x 6 211 .5 ) = 30 .3. 4 2 4 2. a) ⎜ 3 : 7 − 5. 2 ⎟ = 2 ⎝2 5⎠ ⎝ 4 2 ⎠ −1 ⎛ 15 15 21 21 1 2 ⎞ =⎜ : − : + : ⎟ = ⎝ 4 2 4 2 10 10 ⎠ 1 10 ⎞ ⎛ 15 2 21 2 =⎜ ⋅ − ⋅ + ⋅ ⎟ ⎝ 4 15 4 21 10 2 ⎠ b) −1 −1 ⎛1 1 1⎞ =⎜ − + ⎟ ⎝2 2 2⎠ −1 = 2.a) Pomno`imo levu i desnu stranu jedna~ine sa NZS ( 2. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x + = ⇔ 6 (2 x + 3) + 10 (5 x − 2 ) = 15 (7 − 3 x ) 5 3 2 ⇔ 12 x + 18 + 50 x − 20 = 105 − 45x ⇔ 107 x − 107 = 0 ⇔ x = 1. 25 :10 + ⎜ − ⎟ : 0. b) Jedna~ina ima smisla za x ≠ 0 .

3. 4. tj. 2x − 1 > 0. 103).Tada je: tgx + ctgx = 4 1 4 = tgx 3 3 4 ⇔ tg 2 x + 1 − tgx = 0 3 4 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − t +1 = 0 3 ⇔ tgx = t ∧ 3t 2 − 4t + 3 = 0 ⇔ tgx + ⎛ 3⎞ ⎟ ⇔ tgx = t ∧ ⎜ t = 3 ∨ t = ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⇔ tgx = 3 ∨ tgx = 3 3 ⇔x= π 3 + lπ . s ∈ Z . (sl.⇔ x2 + x = 6 ⇔ x + x − 6 = 0 ⇔ t2 + t − 6 = 0 ∧ t = x ⇔ (t = 2 ∨ t = −3) ∧ t = x ⇔ x = 2∨ ⊥ ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . za x ∈ (− ∞. l ∈ Z ∨ x = π 6 + sπ .Jedna~ina ima smisla za x ≠ kπ . ∞ ⎟ . 103 212 . k ∈ Z ∧ x ≠ 2 ⇔ (t = 2 ∧ t = x ) ∨ (t = −3 ∧ t = x ∧ x > 0 ) π 2 + lπ . x+2 odnosno za ⎛1 ⎝2 ⎞ ⎠ -2 1/2 Sl.−2 ) ∪ ⎜ . Nejedna~ina ima smisla za ( 2 x − 1)( x + 2 ) > 0 . l ∈ Z .

() 3 5 log 0 .1) ) () 0 ⇒ log 0 . Uslov dodira prave 4 a2k 2 + b2 = n2 . Kanonski oblik elipse x 2 + 2 y 2 = 9 je ( −∞. Tangenta 4 elipse i wene tangente.2 2 x − 1 < 0 (osnova logaritamske funkcije x+2 je iz intervala ( 0.2 2 x −1 x+2 >1⇒ 3 5 () log 0 . paralelne datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka. ∞ ) . Dodirna ta~ka 9 9 2 1 . y = kx + n i elipse x2 y2 + =1 a2 b2 213 je .−2) ∪ (3. 104 (− ∞. x2 y2 + = 1 .2 2 x −1 x+2 > 3 (osnova eksponencijalne 5 funkcije je iz intervala ( 0. skup re{ewa date nejedna~ine je skup 5. Data prava x − 4 y − 10 = 0 ima koeficijent pravca k p = je paralelna sa pravom p .−2) ∪ (3. ⇒ Re{ewe nejedna~ine je presek skupova -2 3 Sl.−2) ∪ ⎛ 1 .1) ) 2x − 1 >1 x+2 2x − 1 ⇒ −1 > 0 x+2 x−3 ⇒ >0 x+2 ⇒ ( x − 3)( x + 2) > 0 ⇒ x ∈ (− ∞. ∞ ⎞ i (− ∞. ∞ ) . Dakle. ⎟ ⎜ ⎝2 ⎠ -2 0 1 2 3 Dakle. pa je k t = 1 . +∞ ) . −2 ) ∪ ( 3.

(sl. to je 2(a + b ) = 20 . Iz b ha Povr{ina paraleloggrama je : 30 60 b a P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = 12 cm 2 . 4 4 16 2 t1 : y = paralelnih datoj pravoj su: 1 9 ili x − 4 y + 9 = 0 x+ 4 4 1 9 ili x − 4 y − 9 = 0 . d (P1 .−2 ) . a na osnovu formula za pastojawe 1 ta~ke od prave sledi da je 1 + 16 1 + 16 17 Ta~ka P2 (1. 105) b a 2 2 b a dobija se da je ha : hb = : = b : a = 2 : 3 ili 3b = 2a . Kako je O = 2a + 2b . p ) = 1 + 8 − 10 = 1 17 . hb Sl. 105 214 . ha hb 1 1 = sin 30 ⇒ ha = b ⋅ = cos 60 ⇒ hb = a ⋅ i . 6. pa je n = ili n = − . t2 : y = x − 4 4 x 2 + 2 y 2 = 9⎫ x 2 + 2 y 2 = 9⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijaju se x − 4 y + 9 = 0⎭ x − 4 y − 9 = 0⎭ dodirne ta~ke P ( −1. pa je 2a − 3b = 0 ⎭ a ha = 2 i hb = 3 . pa je a + b = 10 .9⋅ 1 9 9 9 + = n 2 .−2) date elipse je najbli`a pravoj p . Jedna~ine tangenti elipse. 2 2 a + b = 10⎫ Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 6 i b = 4 . p ) = − 1 − 8 − 10 = 19 i d (P2 . 2 ) i P2 (1.

6 6 jedna~ine (sl. pa }e na osnovu formule S∞ = a1 biti sin x − sin 2 x + sin3 x − 1− q sin x = 1 . k ∈ Z ili x = + 2lπ . Sada nalazimo da je H = 6 i r = 8 . 107 215 . 8. odnosno 3 ⋅ 128 = r 2 H . Kako je H : s = 3 : 5 . odnosno tj. onda je taj zbir kona~an. odakle Prema uslovu zadatka je 1 + sin x 3 1 dobijamo da je sin x = . prema datim podacima 3 1 128 π = π r 2 H . Leva strana jedna~ine predstavqa zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije ( an ) za koju je a1 = sin x i q = − sin x . Povr{ina kupe je P = B + M = π r (r + s ) = π ⋅ 8 ⋅ 18 = 144π cm 2 . to je H = 3s pa 5 }e na osnovu Pitagorine teoreme biti r 2 = s 2 − H 2 . a re{ewa ove 2 5π x = + 2kπ . tj. 3 ⋅ 128 = s 2 ⋅ 25 5 125 tj. r 2 = s 2 ⋅ kupe V = r2 = s2 − 9s 2 . dobija se da je 3 3 s 16 16 3s ili 128 = . iz ~ega sledi da je s 3 = 8 ⋅ 125 . Ako je q = − sin x < 1 . 25 H r s 16 .7. 106 r π H . s = 10 . 107) su svi brojevi oblika = sin x ⋅ 1 + sin x 1/2 1 π 0 Sl. l ∈ Z . Iz formule za zapreminu 25 1 2 Sl.

9. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija jedna~ine.Analizira}emo krivu f ( x ) = x 3 − 3x 2 . 108 (− ∞.0) i (2.0 ) ∪ (2. 109 f i g su re{ewa Sada je jasno (sl. a negativan za x ∈ (0. 1) D f = R 2) f ( x ) = 0 ⇔ x ( x − 3) = 0 2 y 3) lim f ( x ) = lim x 3 1 − x →+∞ x →+∞ 3 x →−∞ ( 3x ) = +∞ lim f ( x ) = lim x (1 − 3 ) = −∞ x x →−∞ ⇔ x = 0∨ x = 3 0 2 3 x f ( x ) = x 3 − 3x 2 -4 4) f ′( x ) = 3 x 2 − 6 x f ′( x ) = 0 ⇔ 3 x ( x − 2 ) = 0 Prvi izvod funkcije je pozitivan za x ∈ (− ∞.+∞ ) . (sl.2). 109) da jedna~ina x 3 − 3 x 2 = k . Sl.2 ) .+∞ ) . 108) f ′′( x ) = 6 x − 6 f ′′ ( 0 ) = −6 ⇒ f max ( 0 ) = 0 f ′′ ( 2 ) = 6 ⇒ f min ( 2 ) = −4 y f ( x ) = x 3 − 3x 2 2 3 5) 0 g (x ) = k -4 x Prava g ( x ) = k je paralelna sa x -osom. k ∈ R ima: 216 . a opadaju}a u intervalu (0. pa je funkcija rastu}a u intervalima ⇔ x = 0∨ x = 2 Sl.

ako je k ∈ ( −∞.0) . a) − 1 . god. 3) tri re{ewa.1) jedno re{ewe. ako je k ∈ {− 4. ∞ ) . (videti VII grupu iz 2000.) b) lim x →5 x −1 − 2 = lim x →5 x−5 ( ( x − 5) ( x −1 − 2 )( x −1 + 2 x −1 + 2 ) )= = lim x −1 − 4 x →5 ( x − 5) ( x −1 + 2 sin x 1 − 1 tgx − sin x cos x в) lim = lim = lim sin x ⋅ 1 − cos x = 3 2 x →0 x →0 x →0 x x 2 cos x x x⋅x 2 sin 2 x 2 sin x ⋅ sin x sin x ⋅ sin x ⋅ 2 = lim 2 2 = = lim x →0 x x 2 cos x x→0 x 2 ⋅ x ⋅ 2 ⋅ x ⋅ cos x 2 2 sin x sin x ⋅ lim 2 ⋅ lim 1 = 1⋅1⋅1 ⋅ 1 = 1 = lim x →0 2 2 x x →0 x x→0 2 cos x 2 lim sin x = 1 x →0 x ( ) = 1 ⋅ 4 ) ( ) 217 . −4 ) ∪ ( 0. 2) dva re{ewa.0}. 10. ako je k ∈ (− 4.

f3 ( x ) = e . f 5 (x ) = ⎜ ⎟ . − = 3 4 2 x2 − 3 + x2 = 5. 7.−3) u odnosu na pravu x + 2y −1 = 0 .2. 8. Odrediti du`ine stranica trapeza. O kojem nizu je re~? 9. a zatim skicirati grafike za f 1 + f 5 i f 1 ⋅ f 5 . 2 sin x sin 3 x = 1 . god. 1. cos 2π 4π + cos ⋅ 5 5 −1 x2 − x x2 ⎛1⎞ 2 ln x . Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 7−2 6 − 7+2 6⎞ . Izra~unati 10. grupa 2001. f 2 (x ) = x . ( ii ) (− 2)2 =2 . f 4 (x ) = . Povr{ina omota~a prave pravilne trostrane piramide i povr{ina wene osnove odnose se kao 3 : 1 . x +1 3. Odrediti kosinus ugla pod kojim je strana piramide nagnuta prema osnovi. Date su funkcije: ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ . Zbir prva 4 ~lana rastu}eg aritmeti~kog niza je 26. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A( 2. a) Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne: ( i ) sin1 (iv ) = sin1 . −2 log ( −2 ) + log ( −3) = log 6 . ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ b) 3 x−2 5x − 4 x + 2 3x − 4 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. f1 (x ) = x x −1 ⎝x⎠ Ispitati da li me|u wima ima jednakih . Re{iti nejedna~inu 5. Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . a proizvod drugog i tre}eg ~lana je 40. arcsin1 = π 2 ? b) Izra~unati 2. 218 . (iii ) (v ) 2 2 −2 = 16 . 6.

4. b) x 2 − 3 + x 2 = 5 ∧ x 2 − 3 ≥ 0 ∧ x 2 − 5 ≥ 0 ⇔ x 2 − 3 = 25 − 10 x 2 + x 4 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x 4 − 11x 2 + 28 = 0 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ t 2 − 11t + 28 = 0 ∧ t = x 2 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . 2 −2 7−2 6 ⋅ 7+2 6 + ( 7+2 6 )= 2 = 7 − 2 6 − 2 49 − 4 ⋅ 6 + 7 + 2 6 = 14 − 2 25 = 4 . jer je sin π 2 = 1 ⇔ arcsin 1 = π 2 . god. grupa 2001.2 ) . − 1 (− 2)2 −2 = 2 je ta~na. dobija se: 4(5 x − 4 ) − 3( x + 2) = 6(3x − 4) ⇔ 20 x − 16 − 3x − 6 − 18 x + 24 = 0 ⇔ −x + 2 = 0 ⇔ x = 2. jer 2 − 2 = 2 4 ≠ 2 4 = 16 . 2. (re{ewa) 1. 360 180 = −2 = 2.a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS (3. jer izraz na levoj strani nije definisan. jer sin 1 = sin (ii) Jednakost 2π π = sin ≠ sin1 .a) (i) Data jednakost nije ta~na. (v) Jednakost arcsin1 = b) π ( = 7−2 6 − 7+2 6 ( 7−2 6 ) )= 2 2 je ta~na. (iv) Jednakost log( −2 ) + log( −3 ) = log 6 nije ta~na. sa 12 . 3. 2 sin x sin 3 x = 1 ⇔ 2 ⋅ 1 ( cos ( −2 x ) − cos 4 x ) = 1 2 ⇔ cos 2 x − cos 4 x = 1 ⇔ cos 2 x = 1 + cos 4 x ⇔ cos 2 x = 2 cos 2 2 x 219 . jer (− 2)2 −2 (iii) Jednakost 2 −2 = 16 nije ta~na.2.tj.

112). x < −1 eksponencijalne funkcije iz intervala (0.k ∈ Z ∨ x = ± π (sl. 110 + lπ . 5. 111 ⇔ x ∈ [1.⇔ cos 2 x(1 − 2 cos 2 x ) = 0 1 ⇔ cos 2 x = 0 ∨ cos 2 x = 2 π π ⇔ 2 x = + kπ . k ∈ Z ∨ 2 x = ± + 2lπ . 111). pa je ona opadaju}a π 4 +k π 2 . Ta~ka B bi}e na pravoj n koja je normalna na datu pravu p . sledi da je ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ 3 x−2 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 ⎛1⎞ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ 6 x−4 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 y 1 0 0 < a <1 ax x ⇔ 6x − 4 ≥ x + 1 -1 0 1 ⇔ (6 x − 4 ≥ x + 1 ∧ x ≥ −1) ∨ (6 x − 4 ≥ − x − 1 ∧ x < −1) ⇔ (5 x − 5 ≥ 0 ∧ x ≥ −1) ∨ (7 x − 3 ≥ 0 ∧ x < −1) 3   ⇔ ( x ≥ 1 ∧ x ≥ −1) ∨  x ≥ ∧ x < −1 7  -1  0 3/7 Sl. Eksplicitni oblik prave p je y = − x + . ∞ ) ∨ x ∈ ∅ ⇔ x ∈ [1. 6 ⎧ x + 1. Koeficijent pravca normale n na datu 2 220 .Uzimaju}i u obzir da je x + 1 = ⎨ i da je osnova ⎩ − x − 1. a presek prave p i prave n je sredi{te du`i 1 1 AB (sl. l ∈ Z 2 3 ⇔x= y 0 12 1 x Sl. ∞ ) . x ≥ −1 4. iz ~ega 2 2 1 se dobija da je k p = − . prolazi kroz ta~ku A .1) . l ∈ Z .

Dakle. kp A S B p n x + 2y −1 = 0 ⎫ x + 2 y − 1 = 0⎫ x=3 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬ 2 x − y − 7 = 0⎭ − 5y − 5 = 0 ⎭ y = −1⎭ Sl. 7. 4 2 S 2 Kako za bazu i omota~ date piramide va`e formule B = prema h H uslovu zadatka }e biti α O 3ah a 3 : = 3 :1 . VS = h. 112 Sredi{te du`i AB je ta~ka S (3. tj. 2 2 Dakle. OS = ⋅ .pravu je k n = − jedna~ina prave n bi}e y + 3 = 2 ( x − 2 ) ili 2 x − y − 7 = 0 .113) je: cos α = OS 1 a 3 . tra`ena ta~ka je ta~ka B(4. cos α = 6 = a 3 2 M : B = 3 : 1 . 3 2 VS a2 3 ah i M =3 . V 6. Videti 6. Kako prava n prolazi kroz ta~ku A . Presek pravih p i n nalazimo re{avawem sistema jedna~ina: 1 = 2 . zadatak iz 2000-te godine. bi}e prema formulama za sredi{te du`i: 2+ x −3+ y =3 i = −1 . iz ~ega sledi da je x = 4 i y = 1 . Ako sa x i y ozna~imo koordinate ta~ke B . U pravouglom trouglu VOS (sl.1) .−1) . h = . 113 221 . 2 4 3ah a 2 3 a Odavde dobijamo da je = . 2 4 2 a 3 3 . odnosno Sl.

daje jedna~inu 9 − d 2 = 0. koji je a1 + d ⋅ a1 + 2d = 40 ⎪ ⎭ 4a1 + 6d = 26 ⎫ ekvivalentan sistemu ⎬ . Kako je 2 d > 0 . itd. a d > 0 razlika rastu}eg aritmeti~kog niza. a3 = 8 . 115 222 . a1 = 2 .114 3π 5 y 2π 2π 4π 2π 4π + − 2π 4π 5 cos 5 5 = + cos = 2 cos 5 cos 5 5 2 2 3π 3π π ⎛ π⎞ = 2 cos cos ⎜ − ⎟ = 2 cos cos = 5 5 5 ⎝ 5⎠ 5 0 x Sl.8. dobijamo da je 2) 2 sin α cos α = sin 2α . 114). Dakle. 6π π⎞ π ⎛ = sin ⎜ π + ⎟ = − sin (sl. a 2 = 5. π 5 0 6π 5 x Sl. Za ~lanove aritmeti~kog a1 + a1 + d + a1 + 2d + a1 + 3d = 26 ⎫ ⎪ ⎬ . Neka je a1 prvi ~lan . a1 = 9. Koriste se formule: 1) cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 y . 4) sin ⎟ = sin 5 5 ⎠ 5 ⎝ 3) sin Dakle.zamenom u drugu. jedino re{ewe sistema je d = 3. a1 = 2. {to . 5 5⎠ 5 ⎝ 3π 2π ⎞ 2π ⎛ = sin ⎜ π − (sl. Iz prve jedna~ine je 2 a1 + 3a1d + d 2 = 40⎭ ( ) ( ( ) ( )( ) ) 13 − 3d . 115). Prema uslovu zadatka bi}e a1 + a 2 + a3 + a 4 = 26 niza va`i da i je an = a1 + ( n − 1) d . na osnovu ~ega iz prethodnih jedna~ina dobijamo sistem a 2 ⋅ a3 = 40 . n ∈ N .

odnosno y Grafik funkcije f1 prikazan je na slici 116. y 0 x Sl. B ) = (g . ⎩ − x. x > 0 f1 ( x ) = ⎨ . D ) . 117 f3 ( x ) = eln x = x. π 2 π 3π 2π 2 2 sin sin sin sin 5 5 5 5 cos 10. Grafik funkcije f3 prikazan je na slici 118. y 0 x Sl. x < 0 0 x Sl. x > 0 . C . 116 f 2 ( x ) = x 2 = x . A. x < 0 Grafik funkcije f 2 prikazan je na slici 117. x2 f1 ( x ) = = x x x 2 = x . x ≠ 0 . x ∈ R . Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako i samo ako je ( f .3π 3π π π sin 2 cos sin 5 5 ⋅ 5 5 = =2 π 3π sin 2 sin 5 5 2π ⎛ π⎞ 6π 2π sin ⎜ − ⎟ sin sin sin 1 5 ⎝ 5⎠ 5 5 = 1⋅ = =− . ⎧ x. odnosno ⎧ x. 118 223 . ⎩ − x. x ≥ 0 f2 ( x ) = ⎨ .

120 ( f1 + f 5 )(x ) = f1 (x ) + f 5 (x ) = odnosno x + x. x < 0 ) ( x ) = ⎧2 x. −1 y 1 0 1 x Sl. 4 ⎧ x2 . odnosno x ≠ 0. 0 x Me|u datim funkcijama nema jednakih. x ≠ 1 . 2 0 1 x Grafik funkcije f1 + f5 prikazan je na slici 121. y Grafik funkcije f5 prikazan je na slici 120. = x −1 x −1 Grafik funkcije f 4 prikazan je na slici 119. Sl. 122 224 .121 y ( f1 ⋅ f 5 )(x ) = f1 (x ) ⋅ f 5 (x ) = x ⋅ x . Sl. x ≠ 0 . -4 Sl. 119 ⎛1⎞ f 5 (x ) = ⎜ ⎟ ⎝ x⎠ = x. x ≠ 0 . x > 0 ⎨ ⎩ .x 2 − x x( x − 1) f 4 (x ) = = x. x > 0 ⋅ f 5 )( x ) = ⎨ 2 ⎩− x . y (f 1 + f5 0. x < 0 Grafik funkcije f1 ⋅ f5 prikazan je na (f 1 -2 0 2 x slici 122.

⎪ 9. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz kod kojeg je zbir drugog i petog ~lana − 1 . Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. − = 3 7 6 b) x−3 + x = 9.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 . Izra~unati povr{inu kruga upisanog u taj trougao.6) . Izra~unati: ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ . a proizvod ~etvrtog i {estog ~lana 16 . Re{iti nejedna~inu log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) . Podno`je visine koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 25. 4. 3. x y 2 ⎫ 32 x − 2 y = 77 ⎪ ⎭ 10. 3 3 ( ) 5. 225 .5 ) + log 2 . god. k ∈ R . 2 2. b) y = 2 −x . v) y = e ln x 2 − 2 x ( ) .6cm i 14.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) y = kx + k + 1 .4cm . Re{iti sistem jedna~ina 3 − 2 = 7 ⎬ . 7.3. 2x + 5 2 − 5x x + 1 . Re{iti jedna~ine: a) b) 7− 5 7+ 5 + 7+ 5 7− 5 . 1. ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 1 −4 v) ( −0 . Na pravoj x + y + 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. U xOy .−2) i B(3. grupa 2001. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 6.

dobijamo da je = ( −2 ) − log 2 2 = 24 − 1 = 16 − 1 = 15 . 20 ⎝ 11 ⎠ 7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7+ 5 b) + = ⋅ + ⋅ = 7+ 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7− 5 = ( 7 ) −( 5) ( 7 ) −( 5) 2 2 2 ( 7− 5 ) 2 + ( 7+ 5 ) 2 2 = 7 − 2 35 + 5 7 + 2 35 + 5 + = 12. 226 . a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 2 ⎛ ⎛ 3 ⎞ 4 ⎛ 1 3 8 ⎞ ⎞ ⎛ 5 16 ⎞ =⎜⎜ ⎟ − − ⎜ − ⋅ ⎟⎟ :⎜ − = ⎜ ⎝ 2 ⎠ 5 ⎝ 2 2 3 ⎠ ⎟ ⎝ 40 40 ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛9 4 ⎛1 ⎞ ⎞ ⎛ 11 ⎞ ⎛ 45 16 10 80 ⎞ ⎛ 40 ⎞ = ⎜ − − ⎜ − 4⎟⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜ − − + ⎟⋅⎜ − ⎟ = ⎠ ⎠ ⎝ 40 ⎠ ⎝ 20 20 20 20 ⎠ ⎝ 11 ⎠ ⎝4 5 ⎝2 99 ⎛ 40 ⎞ = ⋅ ⎜ − ⎟ = −18 . a)Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (3. b) Jedna~ina ima smisla za x − 3 ≥ 0 i 9 − x ≥ 0 .7.5 ) −4 2.6) = 42 . tj. x −3 + x = 9 ⇔ x −3 = 9− x ∧ x ≥ 3∧ x ≤ 9 ⇔ x − 3 = 81 − 18 x + x 2 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x 2 − 19 x + 84 = 0 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ ( x = 12 ∨ x = 7 ) ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x =7. grupa 2001. 4 1 ⎛ 1⎞ + log 2 = ⎜ − ⎟ + log 2 2−1 = 2 ⎝ 2⎠ −4 2x + 5 2 − 5x x + 1 − = ⇔ 14(2 x + 5) − 6(2 − 5 x ) = 7( x + 1) 3 7 6 ⇔ 28x + 70 − 12 + 30 x = 7 x + 7 ⇔ 51x + 51 = 0 ⇔ x = −1 . 2 2 v) ( −0 . za 3 ≤ x ≤ 9 . ( re{ewa) ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ 1. god.3.

x ∈ R . Logaritamska funkcija sa osnovom π log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) ⇔ 3 3 ( ) 1 je opadaju}a.−2) ∪ (2. 3 Za cos x = 0 data jedna~ina bila bi nemogu}a. Dakle.−2) ∪ (2.l ∈ Z .3. s ∈ Z ⎟ 3 2 ⎠ ⎝ 2π ⇔ x = kπ . ∞ ⎟ 2⎠ ⎝2 ⎠ ⎝ ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ∧ x ∈ (− ∞.−2 ) ∪ (2. 2 3 4. ∞ ) ⇔ x ∈ [− 3.−2) ∪ (2.− ⎟ ∪ ⎜ . 3 ⇔ x − 4 ≤ 2 x −1∧ x2 − 4 > 0 ∧ 2 x −1 > 0 2 1⎞ ⎛1 ⎞ 2 ⎛ ⇔ x − 2 x − 3 ≤ 0 ∧ x ∈ (− ∞. k ∈ Z ∨ x = .3] ∧ x ∈ (− ∞. l ∈ Z ∧ x ≠ + sπ . ∞ ) -3 -2 -1 0 1 2 3 ⇔ x ∈ [− 3. ∞ ) ∧ x ∈ ⎜ − ∞. za x = π 2 1 dobili bismo da je sin = . {to je neta~no. cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + 2 sin 2 x + 2 3 sin x cos x − sin 2 x + cos 2 x = 0 ⇔ 2 sin x sin x + 3 cos x = 0 ( ) ( ) ⇔ sin x = 0 ∨ sin x + 3 cos x = 0 ⇔ sin x = 0 ∨ tgx = − 3 ∧ cos x ≠ 0 ( ) π 2π ⎛ ⎞ ⇔ x = kπ . Na primer.3] . Napomena: 1) x 2 2 = x2. 2) x − 2 x − 3 ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t 2 − 2t − 3 ≤ 0 227 . k ∈ Z ∨ ⎜ x = + lπ .

y x 0 l A S B x −2− x Sl.3] f (t ) (sl.3] ⇔ x ∈ [− 3.⇔ x = t ∧ ( t + 1)( t − 3) ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t ∈ [− 1. A) = d (P.) Tra`ena ta~ka M je presek simetrale s du`i AB i date prave p . ta~ka P ima koordinate: x = −6 . odnosno x + 4 y − 10 = 0 . y = 4 . 125 P( x. Simetrala s sadr`i ta~ku S i normalna je na pravoj l koja je odre|ena ta~kama A i B . 4 x + 4 y − 10 = 0⎫ Re{avawem sistema jedna~ina ⎬ dobijamo koordinate x + y + 2 = 0⎭ M : x = −6. B ) dobijamo da je: odakle sledi da je (x − 1)2 + (− 2 − x + 2)2 p M = (x − 3)2 + (− 2 − x − 6)2 p x = −6 . ∞ ) ∧ x ∈ [− 3.−2 − x ) 228 . ta~ke Iz uslova k l ⋅ k s = −1 i k l = II na~in: (Vidi sliku 125. I na~in: (Vidi sliku 124. 6 − (− 2 ) 1 dobijamo da je k s = − . 124 Sl. Dakle.3] .2 ) ~ije koordinate dobijamo kao poluzbirove odgovaraju}ih koordinata krajwih ta~aka du`i A i B . Dakle. Sl. 123) -1 0 3 t ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ⇔ x ≥ −1 ∧ x ≤ 3 ⇔ x ∈ (− ∞.) Proizvoqna ta~ka P na pravoj Sredi{te du`i AB je ta~ka S (2. y = 4 . y P = −2 − x . Iz uslova p ima koordinate x P = x i d (P. 3 −1 4 1 jedna~ina prave s je y − 2 = − ( x − 2 ) . 123 5.

Iz toga proisti~e da je r = 8cm . PΔ = 384cm ili PΔ = r ⋅ s . Neka je D podno`je visine iz temena B (sl. a Povr{inu trougla mo`emo izra~unati na dva na~ina: PΔ = povr{ina kruga je P = r 2π . 2 2 2 2 2 BD = AD + DC = 19.6. EC = y ) bi}e: x + r = 24 ⎫ x + r = 24 ⎫ ⎪ ⎪ y + r = 32 ⎬ ⇒ x + y + 2r = 56⎬ ⇒ r = 8cm ⎪ x + y = 40⎪ x + y = 40 ⎭ ⎭ 229 . AB + BC + AC to je s = = 48cm . to je BC = 32cm i AB = 24 cm. Kako je BC = BD + DC i AB = AD + BD 2 . 2cm.6 cm i neka je r polupre~nik upisanog kruga datog trougla. B AC = AD + DC = 40cm . 126 AB ⋅ BC 2 2 tj. Tada iz sli~nosti trouglova ADB i ABC sledi da je AB : AD = AC : AB . prema oznakama sa slike ( AE = x. 2 Kako je r x A x r h r r r y C y D E Sl. II na~in: Iz sli~nosti trouglova ABD i BCD sledi da je BD : AD = DC : BD . odnosno P = 64π cm 2 . odnosno BC 2 = DC ⋅ AC . III na~in: Kada se odrede stranice AB i BC . AD = 14. AB = AD ⋅ AC = 24cm i BC = DC ⋅ AC = 32cm .4 cm i DC = 25. odnosno AB 2 = AD ⋅ AC . 126) na hipotenuzu AC. odakle dobijamo da je odnosno BD 2 = AD ⋅ DC . a iz sli~nosti trouglova BCD i ABC sledi da je BC : DC = AC : BC .

127) . r= R 6 3 230 . tj. ⎛H ⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = R −r ⎝ 2⎠ H = R 2 − r 2 (jer je H > 0 ) 2 H = 2 R2 − r2 Zapremina vaqka je funkcija od r. 127 V = V (r ) = B ⋅ H = r 2π ⋅ 2 R 2 − r 2 . za ⎟ ⎝ ⎠ maksimalnu zapreminu. 2 r H H 2 R Sl. Neka je r polupre~nik osnove vaqka. a H visina vaqka upisanog u sferu polupre~nika R ( R je konstanta).7. Primenom Pitagorine teoreme izrazimo H u funkciji od r (sl. ⎡ ⎡ −2 r ⎤ r3 2 2 ′ ( r ) = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 + r 2 V ⎥ = 2π ⎢ 2r R − r − ⎢ ⎢ 2 R2 − r ⎥ R2 − r 2 ⎣ ⎦ ⎣ 2r ⎤ ⎥= ⎥ ⎦ R2 − r 2 R 6 V ′ ( r ) = 0 za r = . 3 = 2π ⋅ ( R2 − r 2 ) −r 2 3 = 2π ⋅ 2rR 2 − 3r 3 R2 − r 2 ⋅ ⎛ 4 R 2 rπ − 6r 3π V ′′ ( r ) = ⎜ ⎜ R2 − r 2 ⎝ = ( 4R π − 18r π ) 2 2 ⎞′ ⎟ = ⎟ ⎠ R 2 − r 2 − 4 R 2 rπ − 6r 3π ⋅ ( ) −2 r 2 R2 − r 2 ⋅ vaqak }e imati R2 − r 2 ⎛R 6⎞ Budu}i da je V ′′ ⎜ ⎜ 3 ⎟ < 0 .

u = 9⎭ y k>0 Dakle.−2. 128).1) . k ∈ R Sve prave ovog skupa prolaze kroz ta~ku M (−1.1.. 3x = 9 ⎫ 3 x = 32 ⎫ x = 2⎫ ⎪ ⎪ y ⎬⇒ y ⎬⇒ ⎬.8.−5. ali nije iz zadatog skupa(sl. a1 = y − 1 − 5d 2 − 1 − 5d ⎫ ⎪ 2 ⎬⇒ 2 5d − 6d − 63 = 0⎪ ⎭ a1 = 9. 128 231 .Tada }e biti: u−v = 7 2 2 ⎫ u−v = 7 ⎫ u − v = 7 ⎫ u − v = 7⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ u + v = 11⎭ 2u = 18 ⎭ u − v = 77⎭ (u − v )(u + v ) = 77⎭ ⇒ v = 2⎫ ⎬.4. a) Jedna~inu y = kx + k + 1. Uvedimo smene: 3 x = u i 2 2 = v . Sl. Neka je a1 prvi ~lan i d < 0 razlika opadaju}eg aritmeti~kog niza. y = 2⎭ 1 2 2 2 = 2⎪ 2 =2 ⎪ ⎭ ⎭ 10. Tada va`i: 2a1 + 5d = −1 a 2 + a5 = −1⎫ ⎫ a1 + d + a1 + 4d = −1⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 (a1 + 3d )(a1 + 5d ) = 16⎭ a 4 ⋅ a 6 = 16 ⎭ a1 + 8a1 d + 15d 2 = 16⎭ ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 − 1 − 5d ⎛ − 1 − 5d ⎞ 2 d + 15d = 16⎪ ⎟ +8 ⎜ ⎪ 2 ⎝ 2 ⎠ ⎭ a1 = 7 ⎫ ⇒ ⎬. k ∈ R napi{imo u obliku M -1 1 0 k=0 x k<0 y − 1 = k ( x + 1). d = −3⎭ Tra`eni opadaju}i niz je: 7. .. Prava x = −1 je jedina prava date ravni koja prolazi kroz ta~ku M ..

x ( x − 2) > 0 definisana je za x 2 − 2 x > 0 i va`i: . x ≥ 0 =⎨ x ⎩ 2 . Grafik funkcije prikazan je na slici 130.b) 2−x y 2x Grafik funkcije 2 1 -2 -1 0 1 2 x y=2 − x ⎧2 − x . 129 v) y 0 2 x Sl. x< 0 prikazan je na slici 129. 232 . 130 Funkcija y = e ln( x 2 − 2 x ) y=e ln x 2 − 2 x ( ) = x2 − 2 x = x ( x − 2) . Sl.

− = 2 3 4 b) 2 x 4 −3 x 2 − 4 = 1 ( x ∈ R) . ⎫ ⎪ ⎬. b) (x 2 + y 2 − 4 ) y − x < 0 . a zbir wihovih kvadrata 275 . Na}i rastu}i aritmeti~ki niz u kome je zbir prva tri ~lana 27. a) Izra~unati 5% broja A . 2 9 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ ( ) ) ( ) 233 . ako je 4. 6. log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 .−1) . U xOy . Izra~unati povr{inu trapeza ako su du`ine wegovih osnovica 44cm i 16cm a krakova 25cm i 17cm .1. −1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ .ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: v) ( x − 4 )( y − 1)( y − ln x ) > 0 . Re{iti jedna~ine: a) 5x − 3 7 x − 4 x − 1 . Odrediti jedna~ine tangenti krive 2 x 2 + y 2 = 6 konstruisanih iz ta~ke A( 4. a povr{ina omota~a 100π cm 2 . a) (x 2 − y )( x − y + 1) ≥ 0 . 3. 2 ( ) 5. Re{iti sistem jedna~ina (x 2 + y 2 y−x = 1 2 10. − (256 ) ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ 3 3 3 3 a −b a +b b) Uprostiti . god. grupa 2001. 8. − ab ab a+b− a −b+ a+b a −b ⎛1⎞ A= ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 0 . Re{iti nejedna~inu cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 . 25 −4 ⎛ 7 ⎞2 + ⎜2 ⎟ ⎝ 9⎠ 1 2. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 64π cm 2 i 4π cm 2 . 7. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: 4. 9.

a) Ozna~imo dati broj sa A . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2.3. 100 100 100 b) a 3 − b3 a 3 + b3 − = ab ab a+b− a−b+ a+b a −b ( a − b ) ( a 2 + ab + b2 ) ( a + b ) ( a 2 − ab + b2 ) = − = 2 2 ( a + b ) − ab ( a − b ) + ab a+b a−b + ab + b 2 2 (a = 2 − b2 ) (a 2 2 a + ab + b ) − (a 2 − b2 ) (a 2 2 − ab + b 2 2 a − ab + b )= 2. grupa 2001.65 . 5x − 3 7 x − 4 x − 1 ⇔ 6(5 x − 3) − 4(7 x − 4 ) = 3( x − 1) − = 2 3 4 ⇔ 30 x − 18 − 28x + 16 = 3x − 3 ⇔ −x + 1 = 0 ⇔ x = 1.4. dobijamo da je = a 2 − b2 − a 2 + b2 = 0 pod uslovom da je a ≠ ±b . 234 . (re{ewa) 1. god.4) = 12 . Tada je : −4 ⎛1⎞ A=⎜ ⎟ ⎝2⎠ 4 − (256 ) 1 2 4 1 4 ⎛ 25 ⎞ 2 +⎜ ⎟ ⎝ 9 ⎠ 2⋅ 1 2 1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ −1 −1 = = 2 − 16 ( ) ⎛5⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ −1 ⎛1 2 3⎞ :⎜ + ⋅ ⎟ = ⎝5 3 5⎠ 5 ⎛3⎞ 5 5 = 16 − 4 + : ⎜ ⎟ = 12 + : = 12 + 1 = 13 3 ⎝5⎠ 3 3 5 65 5 A ⋅ 5% = A = 13 = = 0.

s ∈ Z ukqu~ena su u skup x = . l ∈ Z za 3 l = 3s. x ≥ 0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 f (x ) = x − 4 x + 3 = ⎨ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 ⎩ x + 4 x + 3.) 4. cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 ⇔ cos 2 x + cos 6 x − (1 + cos 8 x ) = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( 2 sin 3x sin x ) = 0 ⇔ cos 4 x = 0 ∨ sin 3 x = 0 ∨ sin x = 0 π ⇔ 4 x = + kπ ∨ 3 x = lπ ∨ x = sπ . ⇔ 2 cos 4 x cos 2 x − 2 cos 2 4 x = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( cos 2 x − cos 4 x ) = 0 ⎧ x 2 − 4 x + 3. s ∈ Z . x < 0 3 1 3 3 -3 -1 235 . k .x b) 2 4 −3 x 2 − 4 = 1 ⇔ 2 x −3 x − 4 = 2 0 ⇔ x 4 − 3x 2 − 4 = 0 ⇔ t 2 − 3t − 4 = 0 ∧ t = x 2 ⎛ 3 + 9 + 16 3 − 9 + 16 ⎞ ⎟ ∧ t = x2 ⇔ ⎜t = ∨t = ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⇔ (t = 4 ∨ t = −1) ∧ t = x (jer je x ∈ R ) ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . k∈Z ∨ x = . 8 4 3 lπ (Re{ewa oblika x = sπ . l . 4 2 3. l∈Z . s ∈ Z 2 π kπ lπ ⇔x= + .

5.1) ∪ (3. ∞ ) = D ⎛1⎞ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 ⇔ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ log 1 ⎜ ⎟ ∧ x ∈ D 2 2 ⎝2⎠ 2 x 2 − 4 x + 3 > 0 ⇔ x ≥ 0 ∧ x 2 − 4x + 3 > 0 ∨ x < 0 ∧ x 2 + 4x + 3 > 0 [( ) ( )] ( ) ( ) −3 (osnova logaritma mawa od 1) ⎛1⎞ ⇔ x −4x +3≤ ⎜ ⎟ ∧ x∈D ⎝2⎠ ⇔ x 2 − 4x + 3 ≤ 8 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x + 3 ≤ 8 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 2 −3 (( ) ( )) ⇔ x 2 − 4x − 5 ≤ 0 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x − 5 ≤ 0 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 0 5 -5 1 (( ) ( )) 0 -1 ⇔ ( x ∈ [− 1.−3) ∪ (− 1. 2 2 Kanonski oblik jedna~ine elipse 2 x 2 + y 2 = 6 2 2 je x y x y + = 1 .1) ∪ (3.1) ∪ (3.−3) ∪ (− 1. Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je 3 6 a b 2 2 2 2 2 2 a k + b = n .5] . ∞ )) ⇔ x ∈ [0.0) ⇔ x ∈ [− 5. Re{avawem sistema 3k 2 + 6 = n 2 ⎫ ⎬ − 1 − 4k = n ⎭ 236 .+1] ∧ x ∈ D ∧ x < 0) ⇔ x ∈ [0.−3) ∪ (− 1. ∞ ) ∨ x ∈ (− ∞.−3) ∪ (− 1.−3) ∪ (− 1. pa je − 1 = 4k + n .−1) pripada pravoj y = kx + n . ⇔ ( x ≥ 0 ∧ x ∈ (− ∞.−3) ∪ (− 1. ∞ ) Neka je (− ∞.1) ∪ (3.5] ∨ x ∈ [− 5.2 Data nejedna~ina ima smisla ako je x − 4 x + 3 > 0 . pa je 3k + 6 = n .1) ∪ (3.1) ∪ (3. Ta~ka A(4.0) ⇔ x ∈ (− ∞.5] ∧ x ∈ D ∧ x ≥ 0) ∨ ( x ∈ [− 5. ∞ )) ∨ ( x < 0 ∧ x ∈ (− ∞.

pa. CB = 25cm . DC = 16cm. odavde dobijamo da je s = 10 cm . Povr{ina omota~a zarubqene kupe izra~unava se po formuli M = π s ( r + R ) . Poluobim trougla AED je 35cm . Tada iz B1 = R 2π i B1 = 64π dobijamo da je R = 8cm . Povr{ina trapeza je PABCD = a+b 44 + 16 ⋅h = ⋅ 15 = 450cm 2 . kako je M = 100π . Neka je AB = 44cm. AD = 17cm. Neka je r polupre~nik gorwe baze B2 . 6. pa je PAED = 35 ⋅ (35 − 17 ) ⋅ (35 − 25) ⋅ (35 − 28) = 35 ⋅ 18 ⋅ 10 ⋅ 7 = 210cm 2 . Visinu zarubqene kupe izra~unavamo primenom Pitago- rine teoreme. iz ~ega sledi da je 2 D h C DF = h = 15cm . a iz B2 = r 2π i B2 = 4π dobijamo da je r = 2cm .131). n1 ) = ⎛ 5 . odnosno H = 8cm . Jedna~ine ⎝ 13 13 ⎠ t1 : −5 x + 13 y + 33 = 0 i t 2 : x + y − 3 = 0 . Prema podacima sa slike imamo da je 2 H 2 = s 2 − (R − r ) . Kako su poznate sve tri stranice trougla AED .− 33 ⎞ ⎜ ⎟ tra`enih tangenti su: i (k 2 . S druge strane je PAED = AE ⋅ DF . n2 ) = (− 1. Sada mo`emo izra~unati zapreminu zarubqene kupe: 237 . wegovu povr{inu nalazimo primenom Heronovog obrasca.3) . 132). 2 2 A F E B Sl.dobijamo da je (k1 . F podno`je visine h iz temena D i E ta~ka osnovice AB takva da je DE || CB (sl. Tada je DE = 25cm i AE = 28cm . a R polupre~nik dowe baze B1 zarubqene kupe (sl. 131 7.

x − y = 2⎭ x − y = 2⎭ y =1 ⎭ ⎪ ⎭ Re{ewa sistema su ure|eni parovi 10. 3 8 64π + 64π ⋅ 4π + 4π = 224 π cm3 .1) i (− ) 3 .1 . bi}e a = 9 i d = 4 . 9. Prvih nekoliko ~lanova niza glasi: 5. tj..r H R s R-r V = V= H B1 + B1 B2 + B2 ..17. (x 9 2 +y ( 2 y− x = 1 ⎫ ⎪ ⎬⇔ 2 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ 2 ) ) ⇔ x2 + y = 2x 9 ⋅ 2x 2 2 −y −y −y = 2x 2 ⎫ x2 + y = 2x −y ⎫ ⎪ ⎪ ⇔ ⎬⇔ ⎬ 2 2 32 = 3 x − y ⎪ ⋅ 3x − y ⎪ ⎭ ⎭ 2 ⇔ x2 + y = 2x x2 − y = 2 2−y ⎫ x 2 + y = 4⎫ 2x 2 = 6⎫ x 2 = 3⎫ ⎪ ⇔ 2 ⇔ 2 ⇔ ⎬ ⎬ ⎬ ⎬. Tada: a − d + a + a + d = 27 ⎫ a1 + a 2 + a3 = 27 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 2 2 a1 + a 2 + a3 = 275⎭ (a − d )2 + a 2 + (a + d )2 = 275⎭ 3a = 27 ⎫ a=9 ⎫ a=9 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 ⎬. a 2 = a i a 3 = a + d . 3 ( ) H ( ) Sl. 132 8. 2 2 d = 16⎭ 3a + 2d = 275⎭ 3 ⋅ 81 + 2d = 275⎭ 2 Kako je d > 0 .9.. Neka je d > 0 (jer je niz rastu}i) i a1 = a − d .13. a) (x ⇔ (x 2 2 ⇔ y ≤ x2 ∧ y ≤ x + 1 ∨ y ≥ x2 ∧ y ≥ x + 1 238 ( − y )( x − y + 1) ≥ 0 − y ≥ 0 ∧ x − y + 1 ≥ 0 ) ∨ (x 2 − y ≤ 0 ∧ x − y + 1 ≤ 0 ) ( 3.21. ) ) ( .

Ovaj skup se naziva nadgraf grafa (ili grafika) funkcije y = x 2 . Na slici 137 je prikazan nadgraf grafa funkcije y = x + 1 . 133 Na slici 133 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≤ x 2 . y y y 1 -1 0 1 x -1 1 0 1 x -1 1 0 1 x y ≥ x2 Sl. 135 -1 0 1 x Sl. Na slici 134 je prikazan podgraf grafa funkcije y = x + 1 . 136 y ≥ x +1 Sl. unija skupova prikazanih na slikama 135 i 138.y y y 1 -1 0 2 1 1 x -1 0 1 x 1 y≤x y ≤ x +1 Sl. 137 y ≥ x2 ∧ y ≥ x +1 Sl. 239 . 134 y ≤ x2 ∧ y ≤ x +1 Sl. 138 Na slici 136 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≥ x 2 .Ovaj skup se naziva podgraf grafa (ili grafika ) funkcije y = x 2 . Kona~no re{ewe. a na slici 138 je prikazan presek ova dva skupa. a na slici 135 je prikazan presek ova dva skupa. je prikazano na slici 139.

unija skupova prikazanih na slikama 142 i 145.y 1 -1 0 1 x (y ≤ x b) 2 ∧ y ≤ x + 1) ∨ ( y ≥ x 2 ∧ y ≥ x + 1) Sl. 140 y> x Sl. 139 (x ⇔ (x 2 + y 2 − 4 )( y − x ) < 0 2 + y 2 − 4 < 0 ∧ y − x > 0 ) ∨ (x 2 + y 2 − 4 > 0 ∧ y − x < 0 ) ⇔ (x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x ) Na slici 142 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 140 i 141. Kona~no re{ewe. y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 < 22 Sl. 141 x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x Sl. a na slici 145 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 143 i 144. 142 240 . prikazan je na slici 146.

146 ) Granice osen~ene oblasti ozna~ene su isprekidanom linijom i ne pripadaju tra`enoj oblasti. 143 y< x Sl. jer relacija kojom je opisan tra`eni skup sadr`i znak stroge nejednakosti. 144 y x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x Sl. 145 0 2 x (x 2 + y 2 < 2 2 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 2 2 ∧ y < x Sl. ⇔ ⎡( ( x − 4 ) ⎣ ( x − 4 ) ( y − 1) ( y − ln x ) > 0 ⇔ ⇔ ⎡( ( x > 4 ∧ y > 1) ∨ ( x < 4 ∧ y < 1) ) ∧ y > ln x ⎤ ∨ ⎣ ⎦ ∨ ⎡( ( x < 4 ∧ y > 1) ∨ ( x > 4 ∧ y < 1) ) ∧ y < ln x ⎤ ⎣ ⎦ { ( y − 1) > 0 ∧ y − ln x > 0 ) ∨ ( ( x − 4 ) ( y − 1) < 0 ∧ y − ln x < 0 ) ⎤ ⎦ } 241 . v) Funkcija y = ln x je definisana za x > 0 .y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 > 22 Sl.

y y y 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x < 4 ∧ y < 1) ∨ (x > 4 ∧ y > 1) Sl. 149 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x > 4 ∧ y < 1) ∨ (x < 4 ∧ y > 1) Sl. y 1 0 1 e 4 x Sl. 151 Sl. prikazan je na slici 153. a na slici 152 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 150 i 151. Kona~no re{ewe. 148 y Sl. 153 242 . 15 2 Na slici 149 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 147 i 148. unija skupova prikazanih na slikama 149 i 152. 147 y y y > ln x Sl. 150 y < ln x Sl.

Re{iti jedna~ine: a) ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ −2 4 5⎞ ⎛ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ . a polupre~nici baza su r = 3 cm i R = 6 cm . 7. 3. Odrediti polupre~nike opisanog i upisanog kruga tog trougla. Odrediti jedna~inu tetive parabole y 2 = 20 x koja prolazi kroz ta~ku A(2. a) Koliko ih ukupno ima? b) Koliko wih u zapisu ima samo jednu cifru 1? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 243 . 5. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = 1 . − = 8 7 4 b) x 2 − x ( ) 2 + 12 + 8 x = 8 x 2 . 10. (ii ) 8 33 i 4 50 .5) i podeqena je tom ta~kom na dva jednaka dela. 6. 1. 2 − 3x 1 − 3x x + 2 . a) Izra~unati 3 od razlike kvadrata brojeva A i B . ako je 4 − 1 ⎛ ⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ 3 1 A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : i B= ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎝ ⎠ b) Uporediti brojeve (i ) 49100 i 2. grupa 2001. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 . 3 3⎠ ⎝ 2 600 .5. Re{iti jedna~inu 2 3 log 4 x − log 4 x + log 4 x − = 1 . god. Razmatramo ~etvorocifrene brojeve u dekadnom zapisu. 3 9. BC = 25 i AC = 17 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 + 3 x 2 − 4 = k . 8. sin x ⎛1⎞ 4. Stranice trougla ABC su AB = 28 .

3. grupa 2001. a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (8. 2. b) x 2 − x + 12 + 8 x = 8 x 2 ⇔ x 2 − x − 8 x 2 − x + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ t 2 − 8t + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ (t = 6 ∨ t = 2) ⇔ x2 − x = 6 ∨ x2 − x = 2 ⇔ x2 − x − 6 = 0 ∨ x2 − x − 2 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = −2 ∨ x = 2 ∨ x = −1 . 1 ⇒ sin 2 x + sin x cos x = 1 sin x + cos x = sin x ⇒ sin 2 x + sin x cos x = sin 2 x + cos 2 x ⇒ ( sin x − cos x ) cos x = 0 ( ) 2 ( ) 2 ( ) ⎛π ⎞ ⇒ sin x − sin ⎜ − x ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 ⎝2 ⎠ 244 .odnosno sa 56 .7. 4 4 4 4 b) (i ) 49100 = 7 2 (ii ) 833 ( ) < (8 ) = (2 ) = 2 < 2 100 3 33 99 2 100 = 8 200 = 2 3 = 2 2⋅50 100 ( ) =2 = (2 ) = 4 200 2 50 600 50 . dobijamo da je 2 − 3x 1 − 3x x + 2 ⇔ 7(2 − 3x ) − 8(1 − 3x ) = 14( x + 2) − = 8 7 4 ⇔ −11x − 22 = 0 ⇔ x = −2 .4 ) .5. god. k ∈ Z . to je 3 3⎠ ⎝2⎠ ⎝ ⎝5 3 5⎠ ⎝5 5⎠ 3 2 (A − B 2 ) = 3 (5 2 − 32 ) = 3 (25 − 9) = 3 ⋅16 = 12 . . Jedna~ina ima smisla za sin x ≠ 0 .(re{ewa) 1. odnosno za x ≠ kπ . a) Kako je − 1 3 − 1 3 ⎛⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ ⎜⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎠ −2 2 ⎞ 1 ⎛⎛ 7 3 ⎞ ⎜⎜ + ⎟ ⋅ 2⎟ = : ⎟ 10 ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⋅ 10 = 8 − 1 3 ⋅ 10 = 1 ⋅ 10 = 5 i 2 4 5⎞ ⎛1⎞ ⎛ ⎛1 4 3⎞ ⎛1 4⎞ B = ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ = 4 − ⎜ + ⋅ ⎟ = 4 − ⎜ + ⎟ = 3 .

Sredi{te du`i MN je ta~ka A ( 2 . 154 ⇔ ( x + 3 ≥ 4 x − 6 ∧ x ≥ −3) ∨ (− ( x + 3) ≥ 4 x − 6 ∧ x < −3) ⇔ (− 3x ≥ −9 ∧ x ≥ −3) ∨ (− 5 x ≥ −3 ∧ x < −3) 3 ⎛ ⎞ ⇔ ( x ≤ 3 ∧ x ≥ −3) ∨ ⎜ x ≤ ∧ x < −3 ⎟ 5 ⎝ ⎠ -3 0 3 –3 0 35 ⇔ x ∈ [− 3. 155). k ∈ Z ∨ x = + kπ . y1 ) i N ( x 2 . i parabole p. 2 ⎧ x + 3. sledi da je y 2⋅(2 x −3 ) 0 < a <1 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 ⎛1⎞ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ ⎝2⎠ ⇔ x + 3 ≥ 4x − 6 x +3 1 0 ax x Sl.5 ) . ~ija je jedna~ina y 2 = 20 x .−3) ⇔ x ∈ (− ∞. l ∈ Z 4 opadaju}a(sl. 5.⇒ 2 cos ⇒ x− ⇒x= π π π 4 π⎞ ⎛ sin ⎜ x − ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 4 4⎠ ⎝ = kπ .3] .1) . pa je mo kvadratnu jedna~inu y 2 − y1 + y 2 = 5 (sl. l ∈ Z . pa je funkcija π 2 + lπ . y 2 ) prese~ne ta~ke prave l ~ija je jedna~ina y=kx+n. k ∈ Z ∨ x = π + lπ .Uzimaju}i u obzir da je x + 3 = ⎨ i da je osnova ⎩− ( x + 3). Neka su M ( x1 .3] ∨ x ∈ (− ∞. x ≥ −3 4. Prema Vietovim fory+ k k jedna~ine prave i tu vrednost uvrstimo u jedna~inu parabole. dobija- 245 . x < −3 eksponencijalne funkcije iz intervala (0. 154). Ako izrazimo x iz 2 20 20n = 0 .

Kako ta~ka A(2. Dakle. odnosno M = π r 2 + R 2 . Dakle. a iz PΔ = da je R = 85 ⋅ 6 7.mulama.5) pripada pravoj y=2x+n. 156 6.Prema uslovu zadatka je M = B1 + B2 . odnosno r = 6. π r 2 + R 2 = π s ( r + R ) . n=1. l y N A M 0 x A c b r C a R B p Sl. tj. PΔ = 35 ⋅ ( 35 − 17 ) ⋅ ( 35 − 25) ⋅ ( 35 − 28 ) = 210 . Povr{inu omota~a zarubqene kupe dobijamo prema obrascu M = π s ( r + R ) . k=2. k 20 = 10 . za re{ewa y1 i y 2 ove jedna~ine va`i y1 + y 2 = 20 . Jedna~ina tra`ene prave je y=2x+1. 155 Sl. 156) sledi da je 210 = 35r. iz ~ega dobijamo da ( ) ( ) 246 . Povr{inu trougla 2 mo`emo na}i pomo}u Heronovog obrasca P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . bi}e k 2 ⋅ 2 + n = 5 . Poluobim trougla je a+b+c = 35 . s= Dakle. tj. pa iz PΔ = rs abc sledi 4R (sl.

-2 f (x ) = x3 + 3x 2 − 4 0 1 x f ( x ) = ( x − 1)( x + 2 ) . Neka je f ( x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 . Leva strana jedna~ine je zbir beskona~no mnogo ~lanova geometrijskog niza za koji je a1 = log 4 x i q1 = − log 4 x . 247 . 157 8. 2) f (1) = 0 ⇒ ( x − 1) f ( x ) . 3 ( ) Sl. Analizirajmo ovu funkciju i skicirajmo wen grafik. 3 2 y 1 9. 1) D f = R .je s = 5cm . 2 -4 Sl. odnosno 3 ( ) H R H s R-r V = 4 9π + 9π ⋅ 36π + 36π = 84π cm 3 . 158 f ( x ) = 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −2 . Primenom visinu : H = 2 Pitagorine teoreme (sl. 157) nalazimo s 2 − (R − r ) = 4cm . Zapremina zarubqene kupe je r V = H B1 + B1 B2 + B2 . pri ~emu je x ≠ 0. Za − log 4 x < 1 zbir svih ~lanova niza postoji i S∞ = Prema uslovu zadatka va`i: log 4 x 1 + log 4 x ⋅ log 4 x 1 + log 4 x = 1 1 ⇒ log 4 x = ⇒ x = 4 2 ⇒ x = 2 ∨ x = −2 .

159 248 . 3) tri re{ewa.−4}. k ∈ R . f ′′ ( −2 ) = −6 ⇒ f max ( −2 ) = 0 . ∞ ) .−2) i (0. Prvi izvod funkcije f pozitivan je za x ∈ (− ∞. f ′( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = −2 . 2) dva re{ewa. a apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine f ( x ) = k . Neka je g ( x ) = k .0 ) . a negativan za x ∈ (− 2. x x3 ⎠ ⎛ 3 4⎞ lim x3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜1 + − 3 ⎟ = −∞ . 159).−2 ) ∪ (0. pa je funkcija f rastu}a u intervalima (− ∞. k ∈ R (sl. y f (x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 -2 0 1 x g (x ) = k -4 Sl.3) lim x 3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜ 1 + x →∞ x →∞ ( ) ⎛ ⎝ 3 4⎞ − ⎟=∞ . Grafik funkcije f je prikazan na slici 158. 5) f ′′( x ) = 6 x + 6 f ′′ ( 0 ) = 6 ⇒ f min ( 0 ) = −4 . x →−∞ x →−∞ ⎝ x x ⎠ ( ) 4) f ′( x ) = 3 x 2 + 6 x = 3 x( x + 2 ) . a opadaju}a u intervalu (− 2. Prema tome. ako je k ∈ {0. ako je k ∈ (− 4.0) . Grafik funkcije g je prava paralelna sa Ox -osom. ∞ ) . ako je k ∈ (− ∞. ∞ ) .0) . jedna~ina f ( x ) = k ima: 1) jedno re{ewe.−4 ) ∪ (0.

3.7.9} a cifra b iz skupa {0.6.7.6.3. pri ~emu a nije 0. 249 . 50 ili 75. 75. Za svaku od te ~etiri mogu}nosti cifra a mo`e uzeti vrednosti iz skupa {1. a na mestu stotina.5.8. ~etvorocifrenih brojeva koji u dekadnom imaju samo jednu 1 zapisu cifru 1 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 1 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 1 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 1 = 2673 .4.3. tj.4.2.6.9} ili iz skupa {0.7.8.4.3.6.b.1. 50 ili 25.5.6. ako se broj abcd zavr{ava sa 00.2.6.8. Dakle.9}.5.4. Dakle. razli~itih ~etvorocifrenih brojeva ima 9 ⋅ 10 ⋅ 10 ⋅ 10 = 9000 . ~etvorocifrenih brojeva koji su deqivi sa 25 ima 4 ⋅ 9 ⋅ 10 = 360 .10. b) Cifra 1 mo`e biti samo na jednom od ~etiri dekadna mesta. desetica ili jedinica bilo koju cifru iz skupa {0. a) ^etvorocifreni brojevi na mestu hiqada mogu imati bilo koju 1 cifru iz skupa { .3.5. abcd = a ⋅1000 + b ⋅100 + c ⋅10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 100 + c ⋅ 10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 4 ⋅ 25 + c ⋅ 10 + d Broj abcd bi}e deqiv sa 25 ako je c ⋅10 + d jedan od brojeva 100.9} .8.8. Dakle.4.3.2.7.2.4.c i d.2.5.8.5. ima v) Neka je abcd ~etvorocifren broj sa dekadnim ciframa a.9}.9}. a ostale tri cifre mogu biti iz skupa {2. 25.7.1.7.

.

Tre}i deo ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) .

.

79 : 0. Osnovne ivice pravilne trostrane zarubqene piramide su a i b. ⎛ 17 ⎞ ⎜ − 0. sin 100° cos 4 40° − sin 4 40° ( ) 4. Izra~unati povr{inu paralelograma ako su mu stranice 15cm i 34cm i jedna dijagonala 35cm. god. Suma ~lanova na parnim mestima je 250. Dokazati jednakost 2 x + 14 − x − 7 = x + 5 .3) . 9. 8. izra~unati: a) lim x3 + x − 2 .7 + 0. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 10. Odrediti ta~ku parabole y 2 = 4 x koja je najbli`a pravoj x − y +3 = 0. Re{iti jedna~inu 3.1. a na neparnim mestima 220. 6. sin 160° = 2. Re{iti sistem jedna~ina: log x 2 + y 2 = 1 + log 13 log ( x + y ) = log ( x − y ) + 3 log 2. grupa 1997. a bo~ne ivice zaklapaju sa ve}om osnovom ugao α. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati: ⎝ : (6.75 ⋅ 1 ⎟ : 3 8 ⎠ 12 1.75 : − 1. 7. (a > b). Ne koriste}i se izvodima. 2 1⎞ 7 ⎛ ⎜1. Izra~unati zapreminu te zarubqene piramide. ( ) ( log x = log10 x ) 5. Aritmeti~ka progresija ima 20 ~lanova. x →1 x 3 − x 2 − x + 1 b) lim sin 5 x ⋅ x →0 sin 3 x 253 . Odrediti dva sredwa ~lana progresije.0325 ⎟ : 400 ⎝ 80 ⎠ 2.

2) 6.1. + x →1 lim f ( x ) = −∞ b) L = 5 3 254 . P = 504cm 2 7. M (1. 250 2. V = 1 3 (a − b 3 )tgα 12 8. x = 11 3. a) lim f ( x ) = +∞ . y = 7 5. sin 160 = sin 20 = 2 sin 10 cos 10 sin 100 = cos 10 cos 2 40 − sin 2 40 = cos 80 = sin 10 4. god. x = 9. a11 = 25 9. a10 = 22. (re{ewa) 1. grupa 1997. r = R 6 3 x →1− 10.

tada se povr{ina trougla ne mewa. 2 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⋅ 0 . Re{iti jedna~inu log3 (3 − 2 ⋅ 3x +1 ) = 2 + 2 x . Izra~unati 2. Koliki je wen polupre~nik? 8. Odrediti stranice tog trougla. Ako se mawa kateta uve}a za 4cm. Odrediti geometrijski niz a1 . ~iji je spoqa{wi pre~nik 2r = 18cm .9 + ⎜ 8 − 30 ⎟ ⋅111 ⎟ ⋅ 4 . god. 6. grupa 1997. Metalnu {upqu loptu. Re{iti nejedna~inu x 2 − x + x > 1 . Zbir kateta pravouglog trougla je 32cm. 255 . a 2 . 10. treba pretopiti u masivnu loptu. 2 v) f (x ) = log 2 x . b) f ( x ) = x x − 1 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x + tgx = 1 ⋅ cos x 5. 3. Odrediti realne brojeve x i y tako da va`i ( 4 + 3i ) x − ( 2 − i ) y − 10i = 0 . … za koji va`i: a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 31 a2 + a3 + a4 + a5 + a6 = 62. a 3 . Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = kx + 1. 7.2. 4. a ve}a umawi za 5cm. Odrediti ta~ku elipse x 2 + 4 y 2 = 20 koja je najbli`a pravoj x+ y −7 = 0. 9. (k ∈ R ) . ⎛⎛ 7 5⎞ ⎛7 7 ⎞ 9 ⎞ ⎜ ⎜ 40 30 − 38 12 ⎟ :10 . a debqina d = 2cm . 08 1.

(sl. (re{ewa) 1. 8.2. ∞ ) x = kπ . x = 2 .1) 7. k ∈ Z a = 12cm . 70 3. 4. 1) a) y k>0 2. b = 20cm . x ∈ (− ∞. y = 4 5. c = 4 34cm x = −1 b) y k=0 1 0 k<0 −1 0 −1 1 x x (y-osa ne pripada skupu tra`enih pravih) v) y 2 1 0 1 2 3 . a1 = 1 . 4 x Sl. 6. r = 3 386 9. god.−1) ∪ (1. A(4. grupa 1997. 1 256 . q = 2 10.

Na odstojawu d od centra lopte polupre~nika R (R < d ) .3. v) f ( x ) = 1 log 2 x 2 . Izra~unati: a) 1 2.35 + (0.7 : 1. a povr{ina P = 72m 2 . grupa 1997. Dokazati! x2 y2 5. 2 b) f ( x ) = x − x . obrazuju geometrijski niz. 2 257 . 6. Odrediti realni parametar k (k − 1)x 2 + (k − 5)x − (k + 2) = 0 zadovoqavaju uslov 1 1 + > 2. koje su 15 6 paralelne pravoj x + y − 7 = 0 . Koliki deo povr{ine lopte osvetqava ta~ka S ? 8.4 : 2 ) ⋅ ( 4. Re{iti jedna~inu 2x − 4 + x + 2 = 3 . Odrediti du`ine ivica. x1 x 2 4. nalazi se svetla ta~ka S . Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = x − 2 − x . Ako su α . 7. Du`ine ivica kvadra ~ija je dijagonala D = 6 m . 10. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 . tako da re{ewa jedna~ine 3.2 − 1 ) 40 2 20 9 1 22 b) − + 5− 7 7 + 5 7+ 5 1. onda je: sin 2 α + sin 2 β + sin 2 γ − 2 cos α cos β cos γ = 2 . β i γ unutr{wi uglovi nekog trougla. 3 1 7 : 2. god. 9. Re{iti jedna~inu 3 log x 4 + 2 log 4 x 4 + 3 log16 x 4 = 0 . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm 2 .7 + 2. Odrediti stranice tog trapeza.

grupa 1997. Po = 8. god. x1 = d −R ⋅ Pl 2d 1 1 i x2 = 2 8 9. (sl. (re{ewa) 1. − 5. Data jedna~ina nema re{ewa. a) 3 1 2 b) 6 2.3. 2 258 . c = 5cm 7. k ∈ (− 9. b = 2cm. 2) a) y 2 1 –1 0 –2 1 2 x b) y –1 y 0 1 x v) 2 1 –4 –2 2 4 x Sl. 3. y = − x + 3. y = − x − 3 6.−2) 4. a = b = c = 2 3 m 10. a = 8cm.

β i γ unutra{wi uglovi nekog trougla.4. Ako tim ~lanovima dodamo redom 25. Re{iti sistem jedna~ina log1997 ( x − y + 1) = 0. 4. Na kojoj udaqenosti od centra neprozirne lopte polupre~nika 4m treba da bude svetlosni izvor koji osvetqava 8. Dokazati! 5. x 2 ∈ R ) . Zbir prva tri ~lana geometrijskog niza je 91. Ne koriste}i se izvodima. x 2 x1 3x ⋅ 5 y − 225 = 0 3. grupa 1997. ( x1 .1)−1 ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 1⎞ ⎜ 3 ⎟ ⋅⎜ ⎟ + ⎜− ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 3⎠ −1 3 −1 . Ako su α . x2 y2 − = 1 koje su 15 6 6. 7.6)0 − (0. 3⎞ 5 ⎛ 3 ⎜6 − 3 ⎟⋅5 ⎝ 5 14 ⎠ 6 1. Dokazati jednakost cos π 5 + cos 3π 1 = 5 2 1 povr{i lopte? 3 9. onda je: cos 2 α + cos 2 β + cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ = 1 . god. 24cm i 7cm . 27 i 1 dobi}emo tri broja koji obrazuju aritmeti~ki niz. Izra~unati polupre~nik upisanog i opisanog kruga tog trougla. Izra~unati: a) (21 − 1. 10. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole paralelene pravoj x − y = 0 .25) : 2.5 2. Odrediti sedmi ~lan datog geometrijskog niza. 2 1 x→ 6 x − 5 x + 1 b) lim x →0 2 − 1 + cos x ⋅ sin 2 x 259 . Stranice trougla su 25cm . izra~unati: a) lim 2 8 x3 − 1 . tako da re{ewa jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov x1 x2 + < 7 . Odrediti realni parametar a b) (0.

5cm 7. y = x − 3 6. zadatka 10. R = 12. grupa 1997. 3. x = 2. god. Videti re{ewe 4. a) 6 b) 2 8 260 . − 5.5 2. 12m 2π π 4π 2 sin 2 sin sin 2π π 2π π 5 ⋅ cos ⋅ 5 = 5 =1 8. r = 3cm. grupe iz 2000.4. y = 2 4. y = x + 3.5 b) − 1. 1o g 7 = 5103 za g1 = 7 i q = 3 2o g 7 = 7 1 za g1 = 63 i q = 81 3 10. (re{ewa) 1. 2 cos ⋅ cos = 2 ⋅ cos 5 5 5 2 sin 2π 5 2 sin π 2 sin π 2 5 5 5 9. g. a) 2.

god.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) x + y = 1 . (k ∈ R ) .5.125 ⎟ . 1. 6. ⎝ x⎠ 4. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 3 f ⎜ ⎟ = x 2 . grupa 1997.25 ⎟ : ⎜1 − 1. U numerisani red od 12 sedi{ta treba da sedne {est devojaka i {est mladi}a. b) x 2 − y 2 = k . Popre~ni presek kanala je jednakokraki trapez (sa kra}om osnovicom pri dnu) ~iji je krak 52cm. Na koliko razli~itih na~ina oni mogu da se rasporede tako da nikoje dve osobe istog pola ne sede jedna pored druge? 10. 261 . Re{iti nejedna~inu x+3 x+2 . Re{iti sistem jedna~ina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 + 4 = 0. Dokazati identitet sin α + cos α 1 + 2 cos 2 α 2 − = ⋅ 2 2 sin α − cos α cos α tg α − 1 1 + tgα ( ) 5. U Oxy . Koliki su ti uglovi 3 +1 ako je zbir wihovih kosinusa jednak ? 2 7. Kanal za vodu duga~ak je 5m i mo`e prihvatiti 1440l vode. 9. ⎝2 ⎠ ⎝ 4 ⎠ b) ⎛ 2 + 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ ⎟ ⎠ −1 +⎛ 2− 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ . < x + 2 x +1 ⎛1⎞ 3. Izra~unati: ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞ a) 1 − ⎜ − 0. Uglovi trougla ~ine aritmeti~ku progresiju. Odrediti jedna~ine onih tangenti kru`nice 2 2 x + y − 10 x − 4 y + 25 = 0 koje prolaze kroz koordinatni po~etak (slika!). ⎟ ⎠ −1 2. ( x ≠ 0) . Koliko litara vode prihvata kanal do polovine svoje visine? 8. a visina 48cm.

1) 2 π π π . y = x 21 7. grupa 1997. x ∈ (− ∞. 2 ⋅ (6!) = 1036800 10.5. f ( x ) = 8x 2 20 5. 3 262 . (sl. 600l 8. 6 3 2 9. a) − 9 b) 1 2. − 6. . god. 3) a) y = −x − 1 y 1 b) 1) y = x+1 y 1 y= x −1 0 −1 1 x 0 1 x y = −x + 1 y = −x k=0 y = x −1 b) 2) y k b) 3) y −k x 0 k 0 x −k k>0 k<0 Sl.2 ) i (1. (4. (re{ewa) 1. 3 − x4 3. ∞ ) 4.−2 ) ∪ (1. y = 0.

tada va`i 2k 2 implikacija a + b + c = k ⇒ P ≤ . Skicirati linije u ravni ~ije su jedna~ine: ( log x = log x ) 10 a) 4 x 2 − y 2 = k . v) y = 10− log x . 6. b) Odrediti jedna~inu prave p koja prolazi kroz presek pravih p1 i p2 i normalna je na pravoj p1. Dokazati identitet 5. ⎝ x⎠ 4. Odrediti te brojeve. ( x ≠ 0) . Ako prvom dodamo 1. Ako su a. Re{iti jedna~inu 2 ( log 2 − 1) + log 5 sin 4 α + cos 4 α − 1 = 2 ⋅ sin 6 α + cos 6 α − 1 3 ( log x = log x ) 10 ( x + 1 = log 51− ) ( x +5 . 1. Date su prave p1 : 2 x − 3 y − 3 = 0 i p 2 : 2 x + 3 y − 9 = 0 . b i c du`ine ivica. ) 9. x + 3x − 4 3 2 ⎛1⎞ 3. a unutra{wi uglovi na ve}oj osnovici 450 i 300. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 2 f ⎜ ⎟ = x. b) y = x 2 − 1 . ( −2 ) − 2 ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎟ . Izra~unati povr{inu trapeza ako su mu osnovice a = 8 i b = 4 . (k ∈ R ) . 10. 263 . Re{iti nejedna~inu 1 x−2 > . grupa 1997.6. Izra~unati: a) 225 ( −2 −2 ): (225 ). drugom 4 i tre}em 19. a) Izra~unati povr{inu trougla koji odre|uju prave p1 i p2 i y-osa. 7. Dokazati! 3 8. onda se dobijaju brojevi koji ~ine geometrijsku progresiju. ⎟⋅⎜ b) ⎜ + − ⎜ 3 +1 3 + 3⎟ ⎜ 3 + 3 3 +1⎟ ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ −1 2. god. Tri broja obrazuju aritmeti~ki niz i wihov zbir je 15. a P povr{ina kvadra.

a3 = −16 za d = −21 10. (re{ewa) 1. f ( x ) = 3x 5.6. a 2 = 5. a) PΔ = 6 b) y = 1. (sl. 2 − x2 3. grupa 1997. P = 2(ab + ac + bc ) ( a − b) + ( a − c ) + (b − c ) ≥ 0 2 ( a + b + c ) = a 2 + b2 + c 2 + 2 ( ab + ac + bc ) 2 2 2 9. a) 1 15 b) 1 2. a 2 = 5. god. P = 12 3 − 1 8. a 3 = 8 za d = 3 a1 = 26. x ∈ (− 4. a1 = 2. x = 9 ( ) 7. 4 264 .1) 4. 4) a) y = −2x y 2 y = 2x y y k k 2 −k −k 2 0 x 0 x −1 0 k=0 1 x k>0 k<0 y b) y 1 v) 4 3 x −1 0 −1 1 2 1 0 1 2 3 4 x Sl. x = 3 2 3 6.

b) oba pozitivna re{ewa? 2 parametra k jedna~ina 3.−3) i prava l : 3 x + 4 y − 19 = 0 .a) Odrediti broj ~ijih je 12% jednako 4. 2 2 x + xy + y = 37 ⎪ ⎭ +n 9. Odrediti jedna~inu kruga koji sadr`i ta~ke A i B i dodiruje pravu l. Za koje − 16 − 2 .2% broja 1 − 2 (−2) + 9 2 ( 3 + 4 .7. Izra~unati povr{inu ovog trogula. π ] .1 ⋅ 7 ⋅ 0 .3 − 3 ) b) Izra~unati 2. 265 .5).5cm. −2 vrednosti realnog 3 x − 6 x − 2 log 4 k = 0 ima: a) realna re{ewa. grupa 1997. Re{iti jedina~inu ⎛4⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ log1997 x ⎛4⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ log 1 1997 x = 25 ⋅ 12 4. 2 : 0 . god. B (2. 1.125 1 : 0 . 5. 6. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25 π cm 2 i 4 π cm 2 i povr{ina omota~a 35 π cm 2 . a zatim odrediti koordinate zajedni~ke ta~ke prave l i tra`enog kruga. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎪ ⎬. Odrediti ona re{ewa jedna~ine cos x sin 7 x = cos 3 x sin 5 x koja se nalaze u [0. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 30cm. a polupre~nik upisanog kruga 7. 7. Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + trocifren broj ~ije su sve cifre jednake. 8. Date su ta~ke A(−2.

x3 = π . god. 7. V = 52π cm 3 9. f 4 ( x ) = log 2 x . x5 = 7π 5π 3π . ( x + 2 ) + y 2 = 25 ili P(1. x1 = 1997. x7 = . a) 126 b) 11 6 1 1997 2. 2 log x 10 log 2 x f5 ( x ) = ⋅ log 2 10 a) Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. (− 4. (sl. x1 = 0. a) k ≥ 1 b) k ∈ ⎡ 1 . (4.1⎞ ⎢8 ⎟ 8 ⎣ ⎠ 3.−4 ). (re{ewa) 1. f 2 ( x ) = log x 2 . n = 36 8.−3)} 10.3).10. Rs = {(3. (− 3. 5 266 . f3 ( x ) = . Odgovor obrazlo`iti.4 ). x 2 = 4. 5) a) f1 = f 5 y b) y 1 −10 x 1 10 1 0 1 10 x −1 0 Sl.9 ) 7. x6 = 8 8 8 5. x 2 = 2 π 2 .4) 6. Date su realne funkcije: 1 1 f1( x ) = log x . 300cm 2 (x + 22)2 + ( y + 10)2 = 625 P(− 7. x 4 = π 8 . grupa 1997. b) Skicirati grafike funkcija f2 i f4 ( log x = log10 x ) .

a ~ija je visina dva puta ve}a od pre~nika lopte. Dokazati identitet 2 2 cos α − ctg α 4. 7: ⎜ : − 3. 2 ( ) sin 2 α − tg 2α = tg 6α . Kolika je dijagonala kvadrata? 6. 3x − 12 x − 4 8 − 2 x 6 b) log 1 x 2 + x = −1 . Koliki je zbir prvih dvadeset ~lanova tog niza? 9. Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 2+ 3 ⎜ ⎝ ( ) ⋅ (2 − 3 ) −1 −1 ⎞ . 1 5 ⎛ ⎛5 2 ⎞⎞ 1 : ⎜ 1. grupa 1998. odrediti ta~ku najbli`u pravoj 8. Re{iti nejedna~inu ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 4 x −6 ⎛1⎞ ≥⎜ ⎟ ⎝9⎠ 3 x−4 . v) x + y = 1 .1. Zbir prvih pet ~lanova aritmeti~kog niza je 25. Kvadrat i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. b) ( y − 1)( y − ln x ) ≥ 0 . 10. U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) (x 2 + y 2 − 1)( x − y ) ≤ 0 . 267 . ⎟ ⎠ −2 14 2+ x 3 5 − = − . a wegov drugi ~lan je 3. god. Na}i povr{inu prave kru`ne kupe koja je opisana oko lopte pre~nika 2 R . 5. 7. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 3x + 2 y + 1 = 0 . Povr{ina trougla je 4 3 . Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481 x 2 + xy + y 2 = 37. 3.75 ⎟ ⎟ − ⋅ 12 ⎝ ⎝2 9 ⎠⎠ 8 1.

(− 3. P(− 6. (sl. S 20 = 400 9.+∞ ⎟ ⎣5 ⎠ 5. = 2 2 2 2 2 cos α 1 − 1 cos α − ctg α cos α − cos α sin 2 α ⎡7 ⎞ 4. a) A = 3 2.3).4 ). grupa 1998. x2 = −1 1 sin 2 α − sin 2 α sin α − tg α sin α cos 2 α = tg 2α ⋅ ⋅ = tg 6α 3. a) x = 5 b) B = 1 16 b) x1 = 1. (4. 6 268 . 6) a) y 1 b) y 1 lnx v) y 1 x 0 1 0 1 x –1 0 1 2 e x –1 Sl.1. (re{ewa) 1. b = 4. Rs = {(3. P = 8 R 2π 7. x ∈ ⎢ .−3)} 10.3) 8. (− 4.−4 ). d = 3 2 2 2 2 1− ( ( ) ) 6. god.

⎝ 4 2 ⎠ cos α 3x − 1 4. Re{iti jedna~ine: ( ) 5. Re{iti nejedna~inu log log x = log10 x <0.2. 2x +1 a) 2. U zavisnosti od realnog parametara a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 6 x 2 + a = 0 . Izra~unati: a) 5. ⎟ ⎠ − 1 3 2 8 + 9x . Pravougli trapez sa osnovicama a = 10cm i b = 2cm rotira oko maweg kraka. jednakih. x2 − x x2 . x −1 x grafike funkcija 269 . f 4 ( x ) = ima a zatim skicirati f ( x ) = f 2 ( x ) + f 3 ( x ) i g ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 3 ( x ). 1.2) u odnosu na pravu 2x − y + 5 = 0 . 8. Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela ako je visina trapeza h = 15cm . Ispitati da li me|u funkcijama : f1 ( x ) = eln x .81 : 2 3 7 ⎛ 8 ⎞ + 1 ⋅ ⎜1. Odrediti sumu svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je poznato da je suma prvog i ~etvrtog ~lana 54. 10. 6 cm i 9 cm . f3 ( x ) = ln e x . Stranice trougla su 5 cm. = − 1 − 6 x 6 x + 1 36 x 2 − 1 ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 3. b) x 2 + x − 2 = 0 .4 − 3 ⎟ . 40 8 ⎝ 25 ⎠ ⎛ log 1 1 5 b) ⎜ 3 3 + ⎜ ⎝ ⎞ 4 2 ( −11) ⎟ . 7. a suma drugog i tre}eg 36. f5 ( x ) = . grupa 1998. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A(1. f 2 ( x ) = x 2 . 6. Dokazati identitet tg ⎜ + ⎟ =1. 9. god.

grupa 1998. x ≥ 0 ⎪ f 2 ( x ) ⋅ f3 ( x ) = ⎨ 2 ⎪− x . 7 270 . P = 780π cm 2 . r = 2cm. V = 1650π cm 3 9. tg ⎜ + ⎟ = = π α π α 2α 2α ⎝ 4 2 ⎠ cos α cos cos − sin sin cos − sin 4 2 4 2 2 2 2⎛ α α⎞ ⎜ cos + sin ⎟ 1 − sin α 1 − sin α 2 ⎝ 2 2⎠ = ⋅ = = 1. a) x = sin cos + cos sin 1 − sin α ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 4 2 4 2⋅ 3. (sl.4 ) ⎝3 ⎠ 6. x2 = −1 3 27 2 cm 8 7.2. Jedna~ina ima: 1) jedno re{ewe za a > 0 2) dva re{ewa za a ∈ {− 32. god. B(− 3. (re{ewa) 1. 2⎛ α α ⎞ ⎛ cos α − sin α ⎞ ⎛ cos α + sin α ⎞ 1 − sin α ⎟⎜ ⎟ ⎜ cos − sin ⎟ ⎜ 2 2 ⎠⎝ 2 2⎠ 2 ⎝ 2 2⎠ ⎝ ⎛1 ⎞ 4. x ∈ ⎜ . a) − 4 5 b) 1 2 2.2 ⎟ 5. x < 0 y 2 ⎧ x2 . x < 0 ⎩ y 1 x −1 0 1 0 −1 1 x Sl. ⎧ 2 x. R = 8.0} 3) tri re{ewa za a ∈ (− 32. S ∞ = 96 π α π α 1 b) x1 = 1.0 ) 4) nema re{ewa za ostale vrednosti a 10. x ≥ 0 f 2 ( x ) + f3 ( x ) = ⎨ ⎩0. 7) Me|u datim funkcijama nema jednakih.

Skicirati grafike funkcija: a) f (x) = 1 log 2 x 2 . Re{iti jedna~ine: ⎡⎛ ( a + b ) 2 ⎞ ⎛ ( a + b )2 ⎞ ⎤ a 3 − b3 ⎢⎜ − 4⎟⋅⎜ − 1⎟ ⎥ : ⋅ ⎟ ⎜ ab ⎟⎥ ab ⎢⎜ ab ⎠ ⎝ ⎠⎦ ⎣⎝ x − 5 x −1 x − 3 x − 4 x2 − x . Re{iti nejedna~inu 2 2 2x x−3 < 1. grupa 1998. Na krivoj x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najbli`u pravoj x + y = 7 . + = + 2 8 4 3 3. 6. god. ⎣ 2 2⎦ a) log 1 4. ⎥ . 271 . 2 b) f ( x) = e −x . ⎝ 2 3 ⎠ 2 4 ⎝ 5 15 ⎠ 10 9 b) Uprostiti 2. Izra~unati cos π 9 cos 2π 5π cos ⋅ 9 9 10. 5. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. Odrediti ona re{ewa jedna~ine sin x + cos x = 1 + sin 2 x koja se ⎡ π π⎤ nalaze u intervalu ⎢− . v) f (x) = 2− log2 x . Odrediti du`ine stranica trapeza. 9. a) Izra~unati 5 ⎛ 1 1⎞ 1 3 ⎛ 2 4 ⎞ 1 ⎜1 − + ⎟ : 1 − ⋅ ⎜ − ⎟ − ⋅ 4 . U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 7. b) 2 = 4.3. 1. Oko kruga polupre~nika 2 cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . Re{iti jedna~inu x ⋅ 3 x ⋅ 3 x ⋅ 3 x … = 8 .

8 0 x 272 . a) 0 2. (sl. (re{ewa) 1. P(4. 7. x = 4 9. b = 2 cm. 8) f ( x ) = log 2 x y 1 −1 0 1 2 log 2 x log 2 ( −x) −2 x b) f ( x ) = e −x v) f ( x ) = 1 x (x > 0) e− x y ex y 1 0 x Sl. x = − b) a−b ab b) x = −2 ∨ x = 2 π 4 .+∞ ) 5.3. Osnovice su a = 8 cm. r = R 6 3 a) 8.1) 6. x = 0. grupa 1998. x = π 2 4.−3) ∪ (3. x ∈ (− ∞. a) x = 13 3. a krak c = 5 cm . − 1 8 10. god.

Izra~unati: ( −3 ) 2 +4 − 1 2 − 16−2 + 2 −2 log 1 4 2 .125 ⎟ ⎟ : (−0. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ako su mu du`ine osnovica 39 cm i 21cm a kraka 41cm . grupa 1998. 9. Na}i ona re{ewa jedna~ine x 1 + cos x cos 2 2 u intervalu [0.03) . 1 2( x + 3) 3x 2( x − 7) = − a) 14 − . Odrediti prostornu dijagonalu zarubqene pravilne ~etvorostrane piramide ako su povr{ine wenih osnova B1 = 8. 4.25 ⎟ : ⎜1 − 1. x +1 −1 b) lim tgx − sin x ⋅ x →0 x3 273 . a n ≠ 0 obrazuju aritmeti~ku progresin −1 1 1 1 ju. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x −2 = a. Re{iti nejedna~inu log x x + 12 > 1 . god.4. 6. ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ 4 ⎠⎠ ⎝ ⎝2 b) 2.3π ] . Na krugu x 2 + y 2 − 2 x − 4 y = 20 na}i ta~ku A najbli`u pravoj 3 x + 4 y + 34 = 0 i izra~unati odstojawe ta~ke A od te prave. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →0 sin 5 x . Dokazati! a1a 2 a 2 a3 a n −1 a n a1a n 10. 5. 2 5 2 3 b) x 2 − x − 2 = 0 ⎛π ⎞ cos ⎜ − x ⎟ ⎝2 ⎠ = 1 − 1 koja se nalaze 3. 8. a 2 ≠ 0. Re{iti jedna~ine: 1. Ako brojevi a1 ≠ 0. tada je + +…+ = . ⎛ ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ a) 5% broja ⎜1 − ⎜ − 0. Ne koriste}i se izvodima. … . B2 = 2 i zapremina V = 28 . 7.

A(− 2. x = 0. x ∈ (1. (re{ewa) 1. god. a) 10 1 2 274 . P = 1200cm 2 7. a) A = 300. + ⋅ n = a2 − a1 a2 ⋅ a1 a3 − a2 a3 ⋅ a2 an − an −1 an ⋅ an −1 1⎛ 1 1 1 1 1 1 ⎞ 1 a − a n −1 ⎜ − + − + .. a) x = 7 3. d = 4 y 2 y=a −2 0 −2 2 x Sl. 1 1 1 a −a a − a2 a − an −1 ⋅ 2 1+ ⋅ 3 + . x = 5π 2 5.2 ) 3 re{ewa za a = 2 b) 13 4 b) x = −2 ∨ x = 2 π 2 ... 9 9.−2 ). x = 4. grupa 1998. 5% A = 15 2. + − ⎟= ⋅ n 1 = d ⎜ a1 a2 a2 a3 an −1 an ⎟ d a1an a1an ⎝ ⎠ b) = 10. (sl.. D = 3 5 8.4) 6.4. 9) Jedna~ina ima: 0 re{ewa za a < 0 2 re{ewa za a = 0 ∨ a > 2 4 re{ewa za a ∈ (0. x = 2π .

f3 ( x ) = e − ln x . Tri broja obrazuju geometrijski niz ~iji je zbir 65. Ako se sredwi ~lan uve}a za 10. Odrediti niz. Izra~unati: ⎛ 1⎞ 3 ⎛1 1⎞ a) ⎜1 − ⎟ ⋅ − ⎜ − ⎟ : 0.−2) rotira oko y-ose. 3.4) .1) .6) i B (3. Na pravoj 2 x − y − 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. grupa 1999. god. 8. B (0. 6. f5 ( x ) = log2 x x x −x 2 x2 ima jednakih. + = 5 3 10 b) log 4 x 2 + x = ( ) 1 ⋅ 2 3. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ > 1 ⋅ 4 5. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + 3 cos x = 1 . 275 . 7. Trougao sa temenima A(0. 1. ⎝ 2⎠ 2 ⎝ 2 3⎠ 1 1 − − ⎞ ⎛ 9 ⎞ 2 ⎛ 16 ⎞ 2 ⎟ ⎛ b) ⎜ ⎜ 1 + ⎟ − ⎜ 1 − . f 4 ( x ) = . Izra~unati povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. 10. Re{iti jedna~ine: a) 2x − 3 2 − x x + 1 . f2 ( x ) = 2 . Ispitati da li me|u realnim funkcijama f1 ( x ) = 1 x −1 1 1 . 4. 9.4 . 3 x −2 x −1 ⎛1⎞ 4. niz postaje aritmeti~ki.4) i C (2.1. Odrediti najmawi prirodan broj deqiv brojem 7 koji prilikom deqewa brojevima 2. ⎟ ⎜ ⎝ 16 ⎠ ⎝ 25 ⎠ ⎟ ⎝ ⎠ −1 2. 5 i 6 daje ostatak 1. Na}i obim jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je ve}a osnovica 12cm i o{tar ugao 60 .

(re{ewa) 1. x = − b) x = ±1 π + 2kπ . f 3 = f 5 10. 5) 9. a) 1 3 b) − 15 13 2. l ∈ Z 6 2 4⎞ 5⎠ 4.1. 8. n = 301 ⎛ ⎝ ( ) V = 4π 276 . 45) ili (45. P = 2π 2 10 + 13 . k ∈ Z ∨ x = π + 2lπ . a) x = −1 3.15. god. grupa 1999. O = 32cm 7.15. (5. ⎟ 5. M (5. x ∈ ⎜ 0.8) 6.

Kolika je povr{ina trougla? 7. Prava x + y − 1 = 0 gradi sa koordinantnim osama trougao. 4. 2 4+2 2 x b) f ( x) = e . god. 8. x( log x ) 2 −3 log x +1 > 1000 . Ne koriste}i se Lopitalovim pravilom. Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = x + 3 − x . Na}i povr{inu i zapreminu tela koje nastaje rotacijom trougla oko date prave.2. a du`ina wegove hipotenuze je 13. 2 10. Re{iti nejedna~inu x + 1 x 2x − 1 1 a) − = − . v) f ( x ) = 1 ln x 2 . + 1 + 1 1 + +… . ( log x = log x ) 10 5. Izra~unati 2 +1 2 −1 2 − 2 9. 8 9 6. 2.0) na hiperbolu x2 y2 − =1. grupa 1999. izra~unati: x2 − 4 x + 3 . ⎝4⎠ ⎝2⎠ 300 200 b) [ta je ve}e: 2 ili 3 ? Obrazlo`iti. 3 2 6 2 x −x 2 = 64 . ⎛ 81 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎞ 2 1. Re{iti jedna~ine: 1 16 2 1 27 3 1 1 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. Odrediti jedna~ine tangenti konstruisanih iz ta~ke A(2. a) lim 3 x →3 x − 5 x 2 + 7 x − 3 b) lim x →0 1 + sin x − 1 − sin x ⋅ tgx 277 . a) Izra~unati + −⎜ ⎟ +⎜ ⎟ . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0 . Zbir kateta pravouglog trougla je 17.

god. grupa 1999. y = π 4 + kπ . 10) a) y 5 3 0 2 π 6 b) v) e− x y ex y 1 1 –e –1 0 1 e x 3 4 x 0 x Sl. (sl. y = − x + 3 2 2 6. S = 3 2 + 4 9.2. x = arctg (− 3) + lπ . 10 10. a) x = 2 b) 3 200 b) x = ±3 3. x > 1000 5. V = 8. k ∈ Z 3 3 x − 3. (re{ewa) 1. l ∈ Z ∨ x = 4. a) 1 2 b) 1 278 . P = 30 7. P = π 2 . a) 3 2.

2x − 1 na elipsi 5. 1.0) i C (−2. 7. a neparalelne 17cm i 25cm. a) Izra~unati ⎛ 4 3 ⎛ 3 ⎞− 4 ⎞ ⎜ : +⎜ ⎟ ⎟ . ( ) 279 . B (4. grupa 1999. Koliko je te{ko pet cigala? 2. Odrediti ta~ku 2 x − 3 y + 30 = 0 . Re{iti jedna~ine: a) 5x + 3 7 x − 6 x + 1 5x + 2 + = − . Na}i povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. 8. Re{iti nejedna~inu sin x + cos x = 1 ⋅ sin x − x2 + 7x − 7 < 1. Odrediti polupre~nik osnove vaqka u funkciji od R. x x x x… = 4 .0). Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. ( ) b) y − e x ⋅ ( y − 1) ≥ 0 . Izra~unati povr{inu trapeza ~ije su paralelne stranice 44cm i 16cm. 2 4 7 14 b) log 1 x 2 − x = −1 . x2 + 4y2 = 4 najbli`u pravoj 6. god. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. ⎜9 4 ⎝2⎠ ⎟ ⎝ ⎠ 1 − 2 b) Cigla je te{ka kilogram i pola cigle.2) rotira oko x-ose. 10. U xy-ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x 2 + y 2 − 4 ⋅ ( y − x − 2 ) ≥ 0 . 2 ( ) 3. Trougao sa temenima A(1.3. Re{iti jedna~inu 9.

2 ⎟ ∪ ( 3. (re{ewa) 1. +∞ ) ⎝2 ⎠ 5. x = 2 9. r = ⎛ 8 3⎞ ⎝ 5 5⎠ ( ) R 6 3 10. 4. P⎜ − . zadatka 5.3. ⎟ 6. (sl. a) 9 8 b) 10kg b) x = ±2 2. x ∈ ⎜ ⎛1 ⎞ . 11 280 . P = 450 cm 2 7. god. godine. a) x = 0 3. grupa 1999. 11) a) y 2 b) y ex e 1 0 2 x 0 1 x Sl. grupe 2001. P = 2π 2 10 + 13 . Videti re{ewe 3. V = 4π 8.

a) Izra~unati 16 ( −2) : 16 −2 . Osnovica jednakokrakog trougla je 30cm. Na}i jedna~ine tangenti kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y = 3 x . 4 2 3 3 b) 3 x2 − x = 9. 1.4. 6. Re{iti jedna~ine: a) −2 −2 3x − 2 x + 1 2 − x 2 + = − . 3. b) [ta je ve}e: 25% od 200 ili 30% od 180? 2. Od 5 in`ewera. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 281 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 2 x = sin 3 x . 4 matemati~ara i 3 tehni~ara treba formirati ekspertski tim od 4 ~lana u kojem }e biti bar po jedan in`ewer i matemati~ar. Re{iti nejedna~inu x − 3x + 2 2 ≥ 2. Re{iti jedina~inu 2 3 log 2 x + log 2 x + log 2 x + … = 1 . 5. Kolika je povr{ina ovog trougla? 7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. 9. god. grupa 1999. 10. x−2 4. a polupre~nici baza su r = 3 i R = 6. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x + a = 0 . 8. a polupre~nik upisanog kruga 7.5cm.

a) 4 2. x + 3 y = 25. l ∈ Z ∨ x = π + sπ . x ∈ ⎢ . V = 84π cm3 8. x = ⎡1 ⎞ ⎣2 ⎠ 2 9. s ∈ Z 3 2 4 4. Na 390 na~ina 282 . ako je a = 2 ∨ a = −2 − 3 −1 0 1 3 3) jedno re{ewe.2) 2) dva re{ewa. 12 10.4. (re{ewa) 1. a) x = 0 3. x + 3 y = 5 6. grupa 1999. god. x = b) 30% od 180 b) x = ±2 2kπ . H = 4cm.1⎟ 5. ako je a ∈ (− 2. PΔ = 300 cm 2 7. (sl. ako je a > 2 ∨ a < −2 −2 Sl. k ∈ Z ∨ x = − π + 2lπ . 12) 2 Jedna~ina ima: 1) tri re{ewa.

dobija se aritmeti~ki niz. 2+ x 3 14 5 a) + − = . − 1 2 ⎛ ⎞ ⎛4 1⎞ ⎜ 0. 2 ) i M 2 ( −1. v) ( y − x 2 )( x 2 + 4 y 2 − 4) ≥ 0 . 283 . γ ≠ 90°) . Du`ina mawe katete pravouglog trougla je 30 cm . Re{iti jedna~ine: log3 x 2 + x . 2. U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x + y ≤ 1 . Ako su α .8 : ⎜ 5 ⋅1 4 ⎟ ⎛ 1 2 ⎛ 1 1 ⎞ ⎟ ⎝ ⎠ : : − − : 0. 8. a) Izra~unati ⎜ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ 0. Tri broja ~iji je zbir 19 ~ine gemetrijski niz. 7. god. x − 4 8 − 2 x 3x − 12 6 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝ 3⎠ ( ) = 1 ⋅ 2 3. x 2 − 5x + 4 5. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + iy za koje je ( 5 − 3i )( 2 + i ) = z ( z + 1) ( z je konjugat od z ). Koji su to brojevi? 9. Odrediti odnos povr{ina lopte i kupe. 10. 64 − 1 ⎝ 2 3 ⎝ 2 3⎠ ⎠⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ ⎠ 3 b) Uporediti brojeve 2 i 3 . tada je tgα + tgβ + tgγ = tgα ⋅ tgβ ⋅ tgγ .1. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 5. b) ( y − sin x )(1 − y ) ≥ 0 . 6 ) . 4 ⎞ ⎟ 1. β и γ unutra{wi uglovi trougla. Oko lopte opisana je prava kupa ~ija je izvodnica jednaka pre~niku osnove. Izra~unati obim tog kruga. −1) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke M 1 (1. a nad ve}om katetom kao nad pre~nikom konstruisan je krug ~ija je prese~na ta~ka sa hipotenuzom (a koja nije teme trougla) udaqena od temena pravog ugla 24 cm . Ako se posledwi broj smawi za 1 . Re{iti nejedna~inu 3x 2 − 17 x + 18 ≤2 . β . (α . grupa 2002. 6. Dokazati! 4.

13 x 284 .2] ∪ (4. B(1.1} 3. b = 6. (сл. PL : PK = 4 : 9 8.1. а) 1 б) 2 < 3 3 2 2. O = 40π cm 7. tgα + tgβ + tgγ = tgα + tgβ − tg (α + β ) = tgα + tgβ − = tgα tgβ (− tgα + tgβ ) = tgα tgβ tgγ 1 − tgαtgβ tgα + tgβ = 1 − tgαtgβ 4. c = 9 или a = 9. god. b = 6.13) б) y 1 0 π x а) –1 y –1 1 1 в) x –2 y 1 2 0 –1 0 –1 Сл. c = 4 9. а) x = 5 б) x ∈ {−1. z1 = −4 − i. z2 = 3 − i 10. a = 4. grupa 2002. (re{ewa) 1. x ∈ (1.−3) 6.5] 5.

2. Dokazati identitet 4. b) ( y − 1)( y − x ) ≥ 0 . U xy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: 2 a) x ( y − 1)( y − e x ) ≥ 0 . 08 − 25 ⎟ : 7 17 ⎟ ⎠ : ⎟ . Kako glasi jedna~ina tangente kruga u tra`enoj ta~ki? 6. 1. Re{iti sistem jedna~ina: 3 y − 2 2 x = 17 y 10. 8. a 3 . v) x 2 − 2 xy + y 2 < 1 . Izra~unati povr{inu i zapreminu tog vaqka. grupa 2002. b) Re{iti jedna~inu 3. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 6 5 − 3 1 ⎞ ⋅1 2 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 9 ⎟ 4⎠ 7 ⎝⎝ ⎠ 10 7 b) Uporediti brojeve 32 i 128 . Odrediti rastu}i geometrijski niz a1 . 1 + cos α + cos 2α + cos 3α = 2 cos α . a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina 2( x + a ) x x 2 − 4a = + 2 x+2 x−2 x −4 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. ⎛⎛ ⎞ 2 ⎞ 4 ⎜ ⎜1. god. a 2 . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla.. 1− x 5. Odrediti ta~ku na krugu x 2 + y 2 − 2 x + 4 y − 5 = 0 najbli`u ta~ki A ( 3. 7.2. 285 .. cos α + 2 cos 2 α − 1 b) log 1 ( x − 2 ) > −1 . 9. a polupre~nik upisanog kruga 8cm . za koji je a1 − a 2 + a 3 = 14 i a 2 + a5 = 168 . U sferu polupre~nika 6 upisan je vaqak maksimalne zapremine. Re{iti nejedna~ine: a) x − 4 ≤ 1 − 2 x + 1 + 2 x + 3 = 1. 2 x + 3 2 = 17 . Osnovica jednakokrakog trougla je 48cm . 2 2 . 4 ) ..

y = 4 . −2 ) ∪ ( −2. а) x ∈ (− ∞..1) ∪ [2. 14) . 14 286 . 3 3 6. x ∈ R \ {−2.3] . (сл. 2} = ( −∞. 2 ) ∪ ( 2. M (2.54. grupa 2002. 10. б) 2 < x < 4 5. 2 7. 1 5 y =− x+ . б) y 1 0 –1 x в) y 1 –1 0 –1 1 x Сл. 2 cos 2 α + cos α + cos 3α 2 cos 2 α + 2 cos α cos 2α = = cos α + cos 2α cos α + cos 2α 2 cos α ( cos α + cos 2α ) = = 2 cos α .2. (re{ewa) 1.. x = 3 . O = a + 2b = 108 cm .18. cos α + cos 2α 4. 2. +∞ ) б) x = −1 .1) . 3.6.. P = 8π (1 + 2 ) . a) a = 3 . P = ah = 432 cm 2 . а) y 1 0 x V = 8 2π . 9. god. a) 17 b) 3210 > 128 7 7 2. 8.

x 2 − 3x + 2 5. ( x2 − 2x + 1 . + − = 2 6 4 3 b) 20 − ( x 2 − 3x ) 2 = 8(3x − x 2 ) . −2 ) . ) 287 . = 1 + 2 .. god. Re{iti nejedna~inu ≥ 2. Ako se broju doda 198 . Osnovice trapeza su 5cm i 3cm . 7. Izra~unati povr{inu i zapreminu te prizme. 9. Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + . Cifre jednog trocifrenog broja obrazuju rastu}i aritmeti~ki niz. b( abc + a + c ) 1 c 2. 1 1 a+ b 1 . dobija se koli~nik 30 i ostatak 6. jedna~ine tangenti hiperbole x2 − 2 y2 = 7 6. Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 3 x + 2 3x x − 4 . ali obrnutim redom. v) f (x ) = sin 2 x 2 . 8.Odrediti konstruisanih iz ta~ke M (1.. a uglovi na ve}oj osnovici 30° i 45 .1. O kom broju je re~? 10. Izra~unati povr{inu trapeza. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = b) f ( x ) = kx 2 + 2kx + k − 1 ( k ∈ R ) . grupa 2002. 3. dobija se broj napisan istim ciframa. Ako se ovaj broj podeli zbirom svojih cifara. 1 2 8.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x cos 3 x − sin3 x cos x = 2 ⋅ 8 x2 − 4 4.a) Izra~unati b) Uprostiti ( −3 ) 1 a+ 1 b+ 2 +8 : 1 − 3 − −16−2 − ( −2 ) + log 3. U poluloptu polupre~nika R = 5 cm upisana je pravilna trostrana prizma ~ija je visina H = 3 cm (jedna baza prizme je u osnovi polulopte).

6. l ∈ Z ) + 16 2 4. 456 б) y –1 1 0 1 x 0 –1 (t 2 ) : 5 x + 6 y + 7 = 0 8.1. grupa 2002. а) x = −2 б) x ∈ {− 2. 5} 3. x ∈ (1. 2 x= 3π lπ . P = 60 3 cm 2 . 15 288 . V = 36 3 cm3 9. P = 4( 3 − 1) cm 2 7.1.4] 5. (сл. 15) а) y k>0 x k=0 k<0 в) − y 1 π 2 π 2 x 0 –1 Сл. x = π 16 + kπ . (t1 ) : 3 x − 2 y − 7 = 0 . god. (re{ewa) 2.2. (k .2) ∪ (2. а) 1 б) 1 3. x = − 1 2 10.

Odrediti ta~ku hiperbole 4 x 2 − y 2 = 15 najbli`u pravoj 8x − y − 1 = 0 . x ln x x2 − x . f 2 ( x) = 1 289 . Pedeset brojeva ~ini aritmeti~ku progresiju. Ispitati da li me|u realnim funkcijama: f1 ( x ) = x3 . log x 2 − 3 ( ) 3. 1. b) 2.a) Izra~unati b) Uprostiti 1 1 ⎞ 7 5 + 25 ⎛ 1 + − ⋅ ⎜ ⎟ : 20 ⎝ 5 − 2 3+ 5 5− 5 ⎠ 3 3 2ab ⎛ ⎞ ⎛ a − b ⎛ 2b ⎞⎞ + 1⎟ : ⎜ 3 ⎜ 2 2 ⎜ a + b 3 ⋅ ⎜ a − b + 1⎟ ⎟ . 10. Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. a na parnim 25. Izra~unati povr{inu i zapreminu prave zarubqene kupe ako je wena visina H = 8 cm i ako se izvodnica s i polupre~nici osnova R i r odnose kao 5:4:1. ⎟ ⎝ a − ab + b ⎠ ⎝ ⎝ ⎠⎠ . 5. 9. Katete pravouglog trougla su 3cm i 4 cm . 4. x 2 + xy + y 2 = 21 . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina ima re{ewa? Za najve}u dozvoqenu vrednost parametra a re{iti jedna~inu. Odrediti prvi i drugi ~lan progresije. f 5 ( x ) = x ima x −1 jednakih i skicirati grafik funkcije f 4 . f 4 ( x ) = 4 x 2 . 8. god. Re{iti sistem jedna~ina 2 sin 4 x + cos 4 x = a log 1 x −1 x+2 x + xy + y = 7 .Re{iti jedna~ine: a) 5 x + 7 5 x + 3 11x + 17 − = x +1 x − 2 2 + x − x2 x 4 − 13 x 2 + 36 = 0. Zbir ~lanova na neparnim mestima je 50. grupa 2002. 7. 6. f 3 ( x ) = e 2 .4. Re{iti nejedna~inu 2 < 4.

10. god.4). 1 kπ ≤ a ≤ 1 . −2 ) ∪ ⎜ −2. grupa 2002.16) 2 1 –4 –1 0 1 4 x Сл. P = 168π cm 2 .1)} f1 ( x) = f 3 ( x) . (re{ewa) 1. a2 = 25 9.5cm . 2 ) ∪ ( 2. (4. ⎟ ∪ ( 2. r = 1cm 7.1) 6. x ∈ ( −∞.3} 3. 2} = ( −∞. −1) ∪ (1. +∞ ) . f4 ( x ) = 4 x2 = y x (сл. re{ewe za a = 1 je x = . R = 2. а) x ∈ R \ {−1. б) x ∈ {−3. a1 = 26. а) 2 б) 1 2.4. {(1. +∞ ) 5⎠ ⎝ 5.k ∈ Z 2 2 2⎞ ⎛ 4. M (2. 16 290 . V = 224 π cm3 8.

god. pri ~emu niko od wih ne govori sa susednim osobama. Za okruglim stolom sedi 12 qudi. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin 2 x − sinxcosx − cos 2 x = 1 . 8. 5. Koji su to brojevi? 9. a jedna dijagonala 17cm . Na elipsi x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + y − 7 = 0 . Re{iti nejedna~inu ( 5+2 ) 1− x x +1 ≤ ( 5 −2 ) x 6 . 7. od drugog oduzmemo 1 i tre}em dodamo 3. 4+ x +2 = x. 6. 4. Oko kruga polupre~nika 6 cm opisan je jednakokraki trapez ~ija je du`ina kraka 13cm . a) Izra~unati b) Uprostiti . a da me|u wima ne bude onih koji me|usobno ne govore? 291 . Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 1 − x + 2 = x − 3 . grupa 2002. dobijamo geometrijsku progresiju. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 osoba. Ako prvom dodamo 4. 270 − 1 70 −4 ⎛1⎞ − ( −2 ) + ( − 0 . 10. Osnova prave prizme je paralelogram ~ije su stranice 9 cm i 10 cm . Izra~unati zapreminu prizme ako je wena povr{ina 334 cm 2 .5. 3. 2. 5 ) + ⎜ ⎟ 35 2 +1 ⎝2⎠ 2 x ⎛ 1 ⎞ 3− x − 2 + 2 ⋅ ⎜ ⎟: ⎝ 1 − x x −1 x − 2x + 1 ⎠ x + 1 b) log 2 1 2 1. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da sistem x + y + 2x ≤ 1 x− y+a =0 2 2 ima jedinstveno re{ewe. Tri broja ~iji je zbir 15 ~ine aritmeti~ku progresiju. Izra~unati du`ine osnovica tog trapeza.

god. a) 17 2. grupa 2002. ( k .3} 10.5. Na 36 na~ina π 4 + lπ . M ( −4. x ∈ ( −∞. V = 360 cm3 8. −3. b = 10cm 7.1} 3. -2 9. −1) ∪ [ 2. a ∈ {−1.5. −1) 6. a = 18cm. l ∈ Z ) 292 .13 ili 12. x ∈ {0.3] 5. (re{ewa) б) ( x − 1) б) x = 5 −2 1. x = arctg 2 + kπ ∨ x = − 4.5.

6. x →1 x − x 2 − 3 x + 3 2 ) v) lim x →0 293 . −3 ⎛⎛1 ⎞ 5⎞ ⎜ ⎜ : 0. b) lim 3 . Ne koriste}i se izvodima. god.6. Re{iti nejedna~inu 5. grupa 2002. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + .. Re{iti jedna~ine: 1002 − 1001 i 1001 − 1000 . x 2( x + 3) x2 a) − =− 2 . x−2 x+2 x −4 3. b) Uporediti brojeve 2. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →+∞ ( x 2 − 3x + 2 x + x − x .. 8. = a ima re{ewa? 9.1 − 3 : 7 ⎟ : ⎟ 7 ⎠ 2⎟ 1. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog obrtnog tela. Jednakostrani~ni trougao stranice a rotira oko prave koja sadr`i jedno wegovo teme i paralelna je naspramnoj stranici trougla. Dokazati identitet b) 2 2 log 1 ⎛ x − x ⎞ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 2 = 1 ⋅ 20 1 − 8cos 2α − cos 4α = 2. Ta~ka P ( 5. a ugao na ve}oj osnovici 75 0 . −2 ) je sredi{te tetive parabole y 2 = 8 x . Izra~unati cos π 9 ⋅ cos 2π 5π ⋅ cos ⋅ 9 9 cos3 x − cos5 x ⋅ x2 10. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. 7. sin 2 2α + 4sin 2α − 4 2x − 3 3 − 2x < . x x ( x + 1) 4. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice 10 cm i 6 cm .a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 7 2 ⎞ 144 ⎟ ⎜ ⎜ 9 − 5 ⎟ ⋅ 17 ⎟ ⎜ ⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ 2 − 3 .

⎛ ⎝ 3⎞ 2⎠ ( ) V = a 3π 2 8. x ∈ (− 2. P = 2a 2 3 π . god.−1) ∪ ⎜ 0. grupa 2002. a) 4 2.6. P = 16 2 + 3 cm 2 7. (re{ewa) 1. a ∈ ⎜ 0. A = 2π 5π 8 π π 8 2sin 2sin 2sin sin 9 9 9 9 sin 10. 1 − 8cos 2α − cos 4α 1 − cos 4α − 8cos 2α = = sin 2 2α + 4 sin 2α − 4 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 4 2 sin 2 2α − 8cos 2α 8sin 2α cos 2α − 8cos 2α = = =2 4sin 2α cos 2α − 4cos 2α 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 1 ( ) 4. a) 1 2 b) 1 2 v) 8 294 . ⎟ ⎛ ⎝ 1⎞ 2⎠ 4π 10π 2π π − sin sin sin 9 ⋅ 9 = 1⋅ 9 = −1 9 ⋅ 9. a) x ∈ ∅ (nema re{ewa) b) 1002 − 1001 < 1001 − 1000 b) x ∈ {−5. 5} 3. ⎟ 5. y = −2 x + 8 6.

2 + ⎜ ⎟ ⎟ : ⎟ ⎜⎜9 ⎝2⎠ ⎟ 9 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ − 1 3 1. a) Izra~unati . Razmatramo petocifrene brojeve (u dekadnom zapisu).25 . v) x 2 − 2kx + y 2 = 0 ( k ∈ R ) . Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz a1 . Du`ine stranica trougla su 27cm . a 3 . a) Koliko je me|u wima parnih u ~ijem zapisu nema ponavqawa cifara? b) Koliko je onih ~ije nikoje dve susedne cifre nisu jednake? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 295 . 10. = 0. Odrediti realni parametar k tako da je (∀x ∈ R ) kx 2 + ( k − 1) x − 1 + k > 0 . grupa 2002. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x − cos6 x − sin5x = 1 .. b) 2 x − ln y 2 = 0 .7. Na kom odstojawu od centra lopte polupre~nika R treba da bude ta~kasti svetlosni izvor koji osvetqava jednu ~etvrtinu povr{ine lopte? 8. b) Re{iti jedna~inu 2 3. 4. 9. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x x2 2( x + a ) − = x+2 x − 2 x2 − 4 nema re{ewa. 6. b) [ta je ve}e : 5% od 300 ili 4% od 400? 2. za koji je ( x + 2 )2 −3 x + 2 a1 + a 2 + a3 + a 4 + a5 = −5 i a 4 ⋅ a5 = 28 . a 2 . Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. 5.. U xy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = sinx .. 29cm i 52cm . ⎛ ⎞ ⎛ 5 1 ⎞ 14 ⎜ ⎟ ⎜ − ⎟⋅ ⎜ ⎟ 7 6 ⎠ 23 ⎝ ⎜ ⎟ −2 −1 ⎞ 1⎟ ⎜⎛1 ⎛3⎞ ⎜ ⎜ : 0. god. 7. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 16 normalnih na pravu 3x − 2 y + 18 = 0 .

+∞ ) б) x ∈ {− 4.−1.7. а) a ∈ ⎨ . а) 9 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 + 4 ⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 = 13776 б) 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 59049 в) 4 ⋅ 9 ⋅ 10 ⋅ 10 = 3600 296 k=0 . R = 37.17) a) y 1 −2π −π 0 –1 π 2π k<0 x б) y 1 0 –1 x в) y k>0 0 x Сл. grupa 2002. k .−7 9. x = + .2. 2 x + 3 y + 10 = 0 7. l. (сл. а) 3 б) 4 5 ⋅ 300 = 15 < ⋅ 400 = 16 100 100 ⎧3 ⎫ 2. 5. x= 3π 2mπ . r = 5cm . 6 3 4.−3. m ∈ Z + 10 5 5.−1. 0} x= π 2 + 2lπ . 17 10. 2 x + 3 y − 10 = 0 . god.7cm 8. (re{ewa) 1. k ∈ (1.−4.3⎬ ⎩2 ⎭ π kπ 3. d = 2 R 6.

god. a dijagonala osnog preseka vaqka je D = 13cm . 7. tako da me|u wima ne budu nikoje dve koje su bile jedna do druge? 297 .8.. = 2 − 1 . 8. 9. 1 x 2 − 5x + 6 ≤ < 1. grupa 2002.a) Izra~unati . 10.. Na polici je pore|ano 12 kwiga. Centar upisanog kruga jedanakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici tog trougla na odse~ke du`ine 5cm i 3cm . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla. Re{iti sistem jedna~ina 1 − 2 log 9 x = log3 9 y 2 x −1 ⋅ 8 − y = 2 . Re{iti dvostruku nejedna~inu 5. b) 8 (2 x − 1) + 7(2 x − 1) − 1 = 0 . Re{iti jedna~inu 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . b) Uprostiti 2. Polupre~nik osnove vaqka je R = 6cm . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 − 5sinx − 2cos 2 x = 0 . 6. Re{iti jedna~ine: a) x − 1 − 3 − x = 3x − 13 . 6 3 3. ⎛ ⎛ 3 1 ⎞ 7 ⎛ 1 1 5 ⎞ 18 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ : + ⎜ + : ⎟⋅3 ⎟ ⎝ ⎝ 5 4 ⎠ 10 ⎝ 2 3 7 ⎠ 29 ⎠ 1 ⎛ ⎞ x2 +1 1 ⎟ 1 ⎜ : 3 : 2 ⋅ 1 ⎜ ⎟ ⎜ x + x 2 + 1 x 2 −1 ⎟ x −1 ⎝ ⎠ −1 − 1 2 1. Pravilna trostrana prizma upisana je u vaqak. 9 x 2 − 5x + 4 4. ra~unaju}i od temena. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 kwiga. Izra~unati povr{inu i zapreminu prizme. Odrediti ta~ku krive x 2 + y 2 = 5 najvi{e udaqenu od prave x + 2 y − 10 = 0 .

P = 48cm 2 7. M (− 1. x = 2. Na 56 na~ina 298 .8.−2 ) 6. x = b) x ∈ ⎨ . (re{ewa) 1 2 1. 6 ⎧3 ⎫ ⎩4 ⎭ (k . a) x = 5 3. god. l ∈ Z ) 4. grupa 2002. y = 10.0⎬ π 6 5 2 + 2kπ . a) b) x + 1 2. P = 144 3 cm 2 . x = 5π + 2lπ . x = 5. O = 32cm. x = − 1 2 1 6 9. V = 135 3 cm3 8.

Re{iti jedana~ine: a) ⎛ 8+2 7 − ⎜ ⎝ 2 7 −8 ⎞ . ⎟ ⎠ b) 56 − x 2 − 5 x 2 7 x − 6 3x + 6 6 − 7x . 8. Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva kod kojih se samo jedna cifra pojavquje 2 puta? 299 . 7. ( ii ) ( −2)( −3) = − 2 ⋅ − 3 . 1. god. a visina 12cm . U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 5 − 5x = a . + = 5x + 3 2 6 ( ) 2 = 10(5 x − x 2 ) . 9. −3) . sin 2 x (1 + tgx ) = 3 sin x ( cos x − sin x ) + 3 . b) Izra~unati 2. −1) i B ( 5. 6. Odrediti du`ine stranica tog trapeza. Odrediti aritmeti~ki niz ~iji je zbir prvih ~lanova uvek jednak trostrukom kvadratu broja tih ~lanova.9. Koji su od slede}ih iskaza ta~ni: ( i ) cos13 > cos12 . Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 64 π cm 2 i 9 π cm 2 i povr{ina omota~a 143 π cm 2 . 4. Na pravoj x + 2 y + 6 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A ( 3. Povr{ina jednakokrakog tangentnog trapeza je 156 cm 2 . 4 ( iv ) log ( −3) = 2 log 9 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kru`ne kupe ako su povr{ine wenih osnova 3. ( iii ) log 1 6 > log 1 5 . grupa 2002. 10. 5. ( v ) arcsin π 3 2 2 je realan broj? Odgovore ukratko obrazlo`iti. Odrediti realni parametar k tako da kvadratna funkcija f ( x ) = (k + 2 )x 2 + 2 x + k + 2 bude negativna za sve vrednosti x ∈ R .

1. 15. 9. ( iv ) 2. god. π 4 + kπ .4} .4.. а) x ∈ R = ( −∞. M (2. l ∈ Z ) 4. 21. +∞ ) 3. b = 8cm. 9. б) 4 б) x ∈ {− 2. а) ( i ) ⊥ .−3) 5.7} + lπ . 3) три решења за a ∈ (− 4. Једначина има: 1) једно решење за a > 4 ∨ a < −4 . ( iii ) ⊥ . 3888 300 .4 ) 10. (v) ⊥ .−4 ) 6.. a = 18cm.. 3. (re{ewa) 1. x = ± π 3 (k . 2) два решења за a ∈ {− 4. grupa 2002.9. 388π cm3 8. ( ii ) ⊥ . x = . c = 13cm 7. k ∈ (− ∞.

− 1. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 301 . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina x2 − x = a ima maksimalan broj re{ewa? 10. x−2 3. 9. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2sin 2 x − 3sinxcosx + cos 2 x = 1 . za koji je a 2 + a5 = 14 i a3 ⋅ a 4 = 45 . Re{iti jedna~ine: 1 2 3x − 7 a) .a) Uprostiti ⎜ ⎜ 6a + ⎜ : 4 : ⎟ ⎟ 3 ⎜⎝ ⎝ a − 2 a + 2 ⎠ a − 2a + 8a − 16 ⎠ a + 2 ⎟ ⎝ ⎠ −1 b) Bazen se napuni vodom iz 4 cevi za 21 sat. Svaki od wih dodiruje dve susedne stranice kvadrata i dva od tri preostala kruga. najkra}a s2 = 6 cm ... −1 ⎛⎛ ⎞ 4a 1 ⎞ a ⎞ ⎛ a ⎟ . a 2 . Izra~unati zapreminu kose kru`ne kupe ~ija je najdu`a izvodnica s1 = 6 3 cm . + = 2 x − 3 x − 1 x − 4x + 3 x 4 − 10 x 2 + 9 b) =0. Na elipsi 2 x 2 + y 2 = 22 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + y + 15 = 0 . 4. Za koliko sati se napuni tre}ina bazena vodom iz 7 cevi? 2. a 3 .10. Izra~unati povr{inu krivolinijskog ~etvorougla odre|enog lukovima sva ~etiri kruga. 8.. Od 5 u~enika. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . 6. grupa 2002. 2 ( ) 5. 6 studenata i 3 profesora treba izabrati peto~lanu delegaciju u kojoj }e biti bar po jedan student i profesor. U kvadratu stranice a sme{tena su 4 podudarna kruga. 7. Re{iti nejedna~inu log 1 9 − 2 x > x − 3 . god. a ugao koje one zaklapaju je 30° .

Na 1485 na~ina 302 .(sl.−2) 6. x = kπ .1. M (− 3. 1 9) Шест решења за a ∈ ⎜ 0. ⎟ ⎝ 4⎠ y 1 4 y=a –1 0 1 x Sl.13. ∞ ) .3) ∪ ( 3. 0 ) ∪ 3..3} = ( −∞. а) x ∈ R \ {1. а) a + 2 2. (k . V = 9 3π cm 8. god. l ∈ Z ) 4.. grupa 2002. − 3.5. (sl. 3.log 2 9 5. x = б) Za ~etiri сата б) x = 3 π 3 + lπ . ⎛ 1⎞ 9. 18 7.9. 19 10. (re{ewa) 1. 18) ( ) a 4 a a2 (4 − π ) P= 16 3 a Sl. x ∈ ( −∞ ..10.1) ∪ (1.

7 ) . Sfera sa centrom u vrhu kupe i polupre~nika jednakog visini kupe deli omota~ kupe na dva dela jednakih povr{ina. Za koje su vrednosti realnog parametra m re{ewa jedna~ine mx 2 − 2 ( m − 2 ) x + m − 3 = 0 istog znaka ? 5. U xOy . 303 .1. Uspravni stub. Du`ina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12 cm . 7. posmatra se iz ta~ke na povr{ini zemqe. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x + sin x − ctgx = 1 ⋅ sin x 4. Sa rastojawa od 8m vidi se pod dva puta ve}im uglom nego sa rastojawa od 25m .ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) 4 ≤ x 2 + y 2 ≤ 2 ( x + y ) . b) ( x + y )( y − log 2 x ) ≥ 0. a3 . ⎝2 ⎠ 3 −1 Re{iti jedna~ine : 6 3 3x − 5 5 x − 8 x − 1 3 − 2 x − + = . − − ⋅ ⎟: 40 7 + 2 20 5 3 − 3 2 ⎠ ⎝ 7− 3 b) Uporediti brojeve 2. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . ⎛ ⎞ 7+ 2 1 1 57 1 1. a) 4 3 6 4 3. a) Izra~unati ⎜ . Na pravoj x + y − 4 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A (1. Izra~unati povr{inu trapeza . 3 ⎛1 ⎞ 124 i log 1 3 + ⎜ :3 ⎟ .… za koji je a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 5 i a2 ⋅ a4 = −8. 8. Kolika je visina stuba? 10. grupa 2003. 9. a ugao izme|u dijagonale i osnovice tog trapeza je 30 . 6. a2 . b) ( x + 1) + 7 ( x + 1) − 8 = 0 . Odrediti ugao izme|u izvodnice i visine kupe. god.3) i B ( 3. koji se nalazi na horizontalnom terenu.

) 9. α = 45 6. (сл. god. a) 2 2.0} 3 −1 + kπ .4] π 5. grupa 2003. M (− 4.7. (− 5. a) x = 2 3.. 20) x = tgα 25 2tgα x = tg 2α = 8 1 − tg 2α x ⇒ x = 15m α 25 2α 8 Сл.0] ∪ (3. 20 10.. 21 304 . x = ⎛1 ⎞ b) 124 < log 1 3 + ⎜ : 3 ⎟ = 5 = 3 125 ⎝2 ⎠ 3 b) x ∈ {− 3. m ∈ (− ∞. (сл.1. P = 36 3cm 2 8.4.8) 7. (re{ewa) 1.−2. 21) a) 2 b) y 1 –2 2 0 1 2 x –2 Сл. k ∈ Z 2 4.1..

⎜ ⎟ ⎝3⎠ 5. 3. ( ( ) ) 305 . Odrediti opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 35 . a drugog i tre}eg 30. Re{iti nejedna~inu ⎛ 2 ⎞ 2 x+2 > 1. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a ( a ∈ R ) . Pravougli trapez sa osnovicama 10cm i 2cm i povr{ine 90cm2 rotira oko ve}e osnovice Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela. Odrediti jedna~ine tangenti krive x 2 − 2 y 2 = 8 paralelnih pravoj x − y − 4 = 0 . a) Izra~unati ( −2) 6 + log 1 2 1 16 − 125 3 + 3:4−2 . log x −1 4. Data je funkcija ⎧ −4 x 2 + x . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 b ⎛ b+3 ⎞ − 2 ⋅⎜ 2 ⎟ . Izra~unati povr{inu trougla ako du`ine wegovih stranica obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 2 i ako je jedan unutra{wi ugao trougla 120 . 6. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x+a x 1 − = 2 x − 1 x − 2 x − 3x + 2 nema re{ewa. Skicirati odgovaraju}u sliku. 0 < x ≤ 3 ⎪ 93 − x. −1 −1 b) Uprostiti 2. 2 ab − 2a b + b − 2ab − 2a ⎝ b + 4b + 3 ⎠ cos 2 x − cos 4 x + cos 6 x = 0. ⎪ ⎩ Skicirati grafik funkcije f i koriste}i se wim. x≤ 0 ⎪ ⎪ 8 2 f ( x) = ⎨ x − 3x . b) Re{iti jedna~inu 5− x −7 = x . 7.2. 8. god. grupa 2003. 9. 1. x > 3.

23): 4 re{ewa za −2 < a < 0 3 re{ewa za a = 0 ∨ a = −2 2 re{ewa za a < −2 ∨ 0 < a < 1 1 re{ewe za a = 1 0 re{ewa za a > 1 10. b) 1 a под условом да је a ≠ 0. v) 5 6 306 . izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x − 1 . b) lim cos x − cos 7 x . Ne koriste}i se izvodima. x = kπ π ∨ x = ± + lπ 8 4 6 4. god. y 1 9.. +∞ ) + π (k . 18. 8. Jedna~ina ima(sl. b ≠ −1. . x →1 x + 3 x − 4 x →0 x2 2 3 v) lim 1 + x − 1 − x ⋅ x →0 x 2. x ∈ (1. 23 1 .. (re{ewa) 1. t1 : x − y − 2 = 0 t2 : x − y + 2 = 0 2 6. b ≠ −3 и b ≠ 2a 2. grupa 2003.10. l ∈ Z ) 5. 22) ( a + 2) = a 2 + ( a − 2 ) − 2a ( a − 2 ) cos120 2 a+2 a–2 120 a=5 P = 1 a ( a − 2 ) sin120 = 15 3 2 4 2 a Sl. 10 b) 24. 22 R 2π ⋅ 8 7. (sl. a) –1 3 x y=a 0 –2 Sl. 27. b) x = −4 3. a) 5. VT = VV + VK = R π ⋅ 2 + = 1050π cm3 3 P = PBV + PM V + PM K = 540π cm 2 8. a) a = 1 ∨ a = −2 . 12.

7. 3. f4 ( x ) = 2log2 ( x +1) . a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina x + a − 2 x = 8 + x2 x − 1 x + 2 2 − x − x2 ima beskona~no mnogo re{ewa i navesti ta re{ewa. 10. Tetiva kruga je za 2 mawa od pre~nika. ako nijedan broj nema jednakih cifara? f3 ( x ) = 307 .2.1. x2 + x + 1 iz ta~ke M ( 9 .3. grupa 2003.125 ) − 1 log 1 ⎛1⎞ 33 .3. f5 ( x ) = x2 + 2 x + 1 ima jednakih. 3 +⎜ ⎟ ⎝3⎠ ⎛ 1 − 3 + ⎞ : x 2 − 10 x ⋅ x ⎜2− x ⎟ x+2 ⎝ x2 − 4 x2 − 4 x + 4 ⎠ 2. x −3 a zatim skicirati grafik funkcije f ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 5 ( x ) . b) Re{iti jedna~inu x + 4 x = 12. f 2 ( x ) = 1 + x 2 . ) 9. Ispitati da li me|u funkcijama: f1 ( x ) = x + 1. obim i povr{inu kruga. Odrediti du`inu tetive. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 2 y 2 = 9 konstruisanih 3x − 9 x + 27 x − =1 2 ( 3 −1 . Koliko se ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 3 mo`e formirati od cifara 0. x2 − 2x − 3 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. 350 − 4 325 + 2 1. a) Izra~unati b) Uprostiti − ( −3) 50 + ( 0 .4 i 5. 0 ) . god. Re{iti jedna~inu 5. U pravilnu trostranu prizmu upisana je lopta koja dodiruje sve bo~ne strane i osnove prizme. 6. Re{iti nejedna~inu sin 2 x + sin 4 x = 2 cos x ( 2 sin 2 3 x − 1) . a odstojawe centra kruga od tetive je za 2 mawe od polupre~nika kruga. Na}i odnos povr{ina lopte prizme. x 2 − 4 x − 3 ≤ 1. 8.

4} и {0. ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupova {0. (re{ewa) 1. t 2 : y = − ( x − 9 ) 4 4 ⎣ 5 2⎦ P = 25π 7. x ∈ ⎨ x (x − 2) 1 2 b) x = 81 π 2lπ π 2mπ 7π 2nπ ⎧π ⎫ . Dakle. ∞ ) 5.5} bez ponavqawa cifara ima 4 ⋅ (3 ⋅ 3 ⋅ 2 ⋅ 1) = 72 .3} . god.3. x ∈ R y 1 –1 0 1 x Sl.3. Zbir cifara mora biti deqiv sa 3.4.2. n ∈ Z ⎬ + kπ .3.5} bez ponavqawa cifara 1 ima 4!=24. + + 6 3 18 3 18 3 ⎩2 ⎭ 1 1 ⎡ 4 1⎤ 4. k .1} 3. m. . − 1 2 9. (sl.5}. x ∈ ⎢− . {0. grupa 2003. l .1. PL : PPR = 2π : 9 3 6. {0. a) 3 b) − 2. x > −1 f 5 (x ) = x + 1 . x ≤ −1 ⎪ ⎪ 2 f ( x ) = (1 + x ) ⋅ x + 1 = ⎨ 1 − x . x ∈ R \ {3} f 4 ( x ) = x + 1 .− ⎥ ∪ [2.1. − 1 < x ≤ 0 ⎪ 2 ⎪( x + 1) . O = 10π .2. t = 8. 24) f 3 ( x ) = x + 1 . a) za a = −4 skup re{ewa je R \ {− 2.4.3. f1 ( x ) = x + 1 . tra`enih brojeva ima 24 + 18 ⋅ 4 = 96 . ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupa { . x ∈ R f 2 (x ) = 1 + x .− + . 24 ⎧ x 2 − 1. t1 : y = ( x − 9 ) .2. 8. 308 . x > 0 (vidi sliku 24) ⎩ 10. x ∈ R Me|u datim funkcijama nema jednakih.

2 2. Koji su to brojevi? 9. 1. Ukrotiteq zveri treba da izvede na cirkusnu arenu u koloni 5 lavova i 4 tigra. Re{iti sistem jedna~ina log x y − 4 log y x = 3 xy = 32 . Odrediti du`ine preostale dve stranice ako je povr{ina trougla 2 3 cm 2 . onda je 3<2. 6. Na}i jedna~inu kruga ~iji je centar u ta~ki A ( 5. a da pritom nikoja dva tigra ne budu jedan za drugim. ( iii ) tg b) Izra~unati π 5 <1. 4 ) i koji spoqa dodiruje krug x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 . Jedan ugao trougla je 120 . Re{iti jedna~inu 9cos 2 x + 9cos 4. Ta~kasti svetlosni izvor udaqen je 8m od centra lopte polupre~nika 4m . x 2 − 2 x − 3 < 3x − 3 . ( v ) log 2 3 < log 4 8 . Na koliko na~ina on to mo`e u~initi? 309 . Na}i odnos povr{ina osvetqenog i neosvetqenog dela lopte. grupa 2003. 10. ( ii ) {2} ⊂ {1. a stranica naspram tog ugla ima du`inu 2 7cm. Re{iti nejedna~inu 2 x = 4.4. −2 −2 Odgovore ukratko obrazlo`iti. x − 2 x +1 x2 − x − 2 4 2 b) x − 10 x + 9 = 0. log ( 2 − x ) 3.{2}} . 8. dobija se aritmeti~ka progresija. a) Ispitati ta~nost slede}ih iskaza: ( i ) Ako je svaki pravougaonik kvadrat. Ako se od prvog broja oduzme 2. ( 6+2 5 − 2 5−6 ). Tri broja ~iji je zbir 38 ~ine opadaju}u geometrijsku progresiju. Re{iti jedna~ine: a) x − 2 x − 1 = 2 + 2 x − x2 . 5. 7. ( iv ) −3 −3 = . god.

(сл. grupa 2003. god. а) x = 1 3.4. a = 4cm. x = (ii ) ⊥ (iii ) б) x ∈ {− 3.5) 5.12. b = 2cm 7. 25) x R = . x ∈ (2. 25 8. (re{ewa) 1. б) 4 π 4 + (k ∈ Z ) 4. h = R− x = 2 R d Posv = 2π Rh = 16π Pneosv = 4 R π − Posv = 48π 2 R O x h d A Posv : Pneosv = 1 : 3 Сл.8 9. { (2. x = 2. ( x − 5) + ( y − 4) = 4 2 2 6. Ukupan broj na~ina je 5!⋅ ⎜ ⎟ ⋅ 4! = 120 ⋅15 ⋅ 24 = 43200 ⎝ 4⎠ 310 . а) (i ) 2.−1} kπ 2 (iv ) ⊥ (v ) ⊥. 18.16) } ⎛6⎞ 10.

311 b) x y − e x ( ) ( x + y − 1) ≥ 0. Prvi radnik je radio 5 sati. a) Izra~unati . god. Re{iti sistem jedna~ina x − xy + y = 6 x 2 + xy + y 2 = 84. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) ( 9 x 2 + y 2 − 9 )( x2 + y 2 − 4 ) ≤ 0. Izra~unati povr{inu i zapreminu kru`nog vaqka upisanog u pravu trostranu prizmu ~ije su osnovne ivice a = 9 cm.7 ⎟ ⋅ ⎟ 160 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 7 1. Re{iti jedna~ine − 3 1 b) ⎛ ⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. −1 ⎜ ⎟ 2 ⎛4 7⎞ ⎜ ⎟ 1 :⎜ − ⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ 3 9 ⎠ ⎝ ⎠ b)Tri radnika su zaradila 3780 dinara. grupa 2003. 9. . a tre}i radnik 7 sati. x − 4 x + 1 x − 3x − 4 log 2 x 2 − 2 х ( ) 1 = ⋅ 3 4. 6. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da re{ewa jedna~ine cos x + cos 5 x + cos 9 x = 0. Kako treba da podele zaradu? 2. −2 ⎛⎛ 3 3 ⎞ 5 ⎞ ⎜ ⎜ 2 − 1 : 0. U trapez sa kracima 15cm i 13cm i ve}om osnovicom 21cm upisan je krug. Na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 14 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 8 = 0. 8. drugi radnik 6 sati. b = 10cm i c = 17 cm. 10. a suma svih wenih ~lanova je 3 sume kvadrata 16 tih ~lanova. 7. Odrediti beskona~nu opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je drugi ~lan 4.5. 5. mx 2 − 2 ( m + 2 ) x + m − 1 = 0 budu pozitivna. a visina H = 10 cm. Izra~unati povr{inu trapeza. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu a) 2 − 1 = 2 x + 6 .

− 2 ) 7. . ⎜ 8. 4. а) x ∈ R \ {− 1. god. (x. (re{ewa) 1. 3} x= lπ π ± 2 6 π 10 + kπ 5 ∨ (k . 26) а) y 3 2 y e 2 x 0 –2 –1 0 1 –2 –3 1 1 x Сл. 2 4 ⎝ 5. 1470 б) x ∈ {− 3. 26 312 .2)} б) 10.(сл. P = 48π cm 2 .8). а) 8 2. (8. x = б) 1050. ∞ ) 6. m ∈ (1. V = 40π cm 3 ⎞ ⎟ ⎠ 9. M (− 1. 1260.5.4} 3. grupa 2003. 2. l ∈ Z ) 4.1. y ) ∈ {(2. . P = 168 cm 2 1 1 ⎛ 8.

god. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) xy x 2 + y − 1 ≤ 0 . a) Izra~unati . Izra~unati zapreminu zarubqene kupe ako je wena povr{ina ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ log 2 x−2 x +1 < 3. b) v) ( 2 sin x + 3)( y + ln x )( y − x ) ≥ 0 . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. ⎛ ⎛1 1⎞ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 4 + 5 ⎟: 8 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 2 5 − 1:1. b) Koliki su unutra{wi uglovi trougla ako se odnose kao 7:14 :15 ? 2. 216π cm 2 . 14 cm i 15 cm. Ako tri broja istovremeno obrazuju aritmeti~ku i geometrijsku progresiju. ( ) ( x 2 + y 2 − 2 y ) ( x + y − 1) ≤ 0 . 3. 8. Dokazati! 9. 10.6. 7. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 x + sin 2 x + 5 cos 2 x = 2 . b) x − 5 x + 2 x 2 − 3 x − 10 x − 1 + 3x − 2 = 1 . 4. 6. Re{iti nejedna~inu 5.4 ⎞ ⋅ 5 2 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 ⎟ ⎠ 5⎠ ⎝⎝ − 3 2 1. Dokazati jednakost tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = 2 − 3. Du`ine stranica trougla su 13 cm. a izvodnica 13 cm. onda su oni jednaki. 313 . Ta~ka A ( 2 . razlika polupre~nika osnova 5 cm . Re{iti jedna~ine a) 3 − x = 5 + 8 x − x 2 . Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. grupa 2003.1) je sredi{te tetive parabole y 2 = 4 x .

125 cm 3 π H 7. а) Nema re{ewa 3. grupa 2003. β = 70 . (sl. 28 314 . R = 8. x ∈ ( −∞. l ∈ Z ) 4 5⎞ ⎛7 ⎛ ⎞ 4. tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = = cos5 cos55 cos 65 1⎞ ⎛ 1 sin5 ( cos10 − cos120 ) sin5 ⎜ cos10 + ⎟ 2⎠ ⎝ 2 = = = 1 1 cos5 ( cos10 + cos120 ) cos5 ⎛ cos10 − ⎞ ⎜ ⎟ 2 2⎠ ⎝ 1 1 sin5 cos10 + sin5 ( sin15 − sin5 ) + 1 sin5 2 2 = 2 = tg15 = 2 − 3 1 1 1 cos5 cos10 − cos5 ( cos15 + cos5 ) − 2 cos5 2 2 10. 27 sin5 sin55 sin65 9. 28) a) б) в) y 1 –1 0 1 x –1 y 1 0 1 x 0 –1 1 y e x Sl. γ = 75 б) x = 1 + lπ (k . а) 27 2. y = 2 x − 3 6. −1) ∪ ⎜ −1. +∞ ⎟ 4⎠ ⎝2 ⎝ ⎠ 5. 27) V = 388π cm R–r a+c 2 8. (re{ewa) 1.6. ⎟ ∪ ⎜ . x = arctg 3 + kπ ∨ x = − б) α = 35 . god.(сл. b = ∧ b = ac ⇒ a = b = c 2 Sl.

a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina − 1 2 x − x + a = x 2 + 21 x + 3 x − 2 x2 + x − 6 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. god.7. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + y i za koje je ( 2 − 3 i )( 3 + 11i ) = 13z ( z − 1) .a2 . 7. a povr{ina dijagonalnog preseka 2 48 2 cm 2 . Ona deli trapez na delove ~ije se povr{ine odnose kao 5 : 3. progresiju. grupa 2003. Skicirati odgovaraju}u sliku. Odrediti du`ine osnovica trapeza . Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilne ~etvorostrane piramide ~ija je visina 8 cm.… obrazuju aritmeti~ku 1 + 1 + + 1 = n ⋅ a1a2 a2 a3 an an+1 a1an+1 9. Nenulti brojevi a1 . log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 3 x . b) Re{iti jedna~inu 2 − x + x + 3 = 3. a) Izra~unati . 8. Re{iti nejedna~inu 5 ( sin 6 x − sin 4 x ) = 4 sin x ( cos 2 5 x + 1) . Du`ina sredwe linije trapeza je 10 cm .a3 . U xOy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: 315 . Dokazati da je Za x > 0 izra~unati i ( 2 − z )2003 . 10. 2 2 5. ( z je konjugat od z ). 3. 6. Na krivoj y = 8 x odrediti ta~ku najbli`u pravoj x − y + 4 = 0 . ⎛ ⎛2 1 7⎞ 1 ⎞ 3 ⎜ ⎜ + : ⎟⋅4 ⎟ ⎜ ⎝7 2 8⎠ 2 ⎟ 1. ⎜ ⎟ −5 ⎛ 1 ⎞ 7⎟ ⎜ 3 − 1:0 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. 4 : ⎟ ⎜⎜ 2 ⎟ ⎠ 8⎠ ⎝⎝ b) Koliki su spoqa{wi uglovi trougla ako se oni odnose kao 7:11:12 ? 2.

29 316 . ( ) (k ∈ R). x ∈ [− 4. x ∈ R \ {− 3. a = 15 cm. P = 384 cm 2 a3 − a2 1 an +1 − an + + = a2 a3 d an an +1 = 1⎛ 1 1 1 ⎜ − + − d ⎝ a1 a2 a2 − 1 ⎞ 1⎛ 1 1 ⎞ 1 a1 + nd − a1 n = ⎟= ⎜ − ⎟= an +1 ⎠ d ⎝ a1 an +1 ⎠ d a1an +1 a1an +1 9. 29) a) (2 − z )2003 = −i y − π 0 2 π 2 y x б) y в) k>0 k=0 2 0 –1 1 e x 0 1 k<0 x Sl. а) 2. b = 5 cm 1 1 1 a2 − a1 1 + + = + a1a2 an an +1 d a1a2 d б) α 1 = 84 .4 ) 6. 7. z1 = 2 − i .l ∈ Z ) 15 5 P (2. 3. γ 1 = 144 б) x = 1 ∨ x = −2 4.2} π 2lπ x = kπ ∨ x = ± + (k. grupa 2003.−2) ∪ (2.4] 7. (re{ewa) 1. 8. β1 = 132 .(sl. 5. v) y = k x 2 + 1 − 2 ( kx − 1) . V = 384 cm 3 . z 2 = −1 − i .a) y = cos 2 x . 2 3 а) a = −7. 10. god. b) xe y = 1 .

3 − 1 1 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 ⎠ 36 ⎟ ⎝⎝ ⎠ log 27 3 log4 2 i 3 . Na}i povr{inu kruga upisanog u taj trougao. b) 3 + x + 1 = 3x . Re{iti jedna~ine ⎛ ⎛ 3 2 ⎞ 45 ⎞ ⎜ ⎜ 5 − 7 ⎟ ⋅ 11 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 1:0 . 7.3) . 3.8. Bo~ne ivice pravilne zarubqene trostrane piramide nagnute su prema ravni osnove pod uglom od 45 . Koliko ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 5 mo`emo formirati od cifara 0. 2. Uve}avawem drugog ~lana za 8. data progresija postaje aritmeti~ka. a da nijedan od tih brojeva nema istih cifara? 317 . dobijamo geometrijsku progresiju. Izra~unati zapreminu te piramide ako su wene osnovne ivice a = 4 cm i b = 2 cm . U zavisnosti od realnog parametra a . 4. Visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 16 cm i 9 cm . Ako u novoj progresiji tre}i ~lan uve}amo za 64. 1. Tri broja ~ine rastu}u geometrijsku progresiju. 10. god. grupa 2003. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 8 sin 2 x − 5 sin 2 x + 14 cos 2 x = 6 . Re{iti nejedna~inu ( 3+ 2 ) 6 x +1 ≤ ( 3− 2 ) −x . 1. Koji su to brojevi? 9. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine ax3 − 3ax − 1 = 0 . x2 + y2 − 2 x + 4 y = 0 5. 6. a) Izra~unati b) Uporediti brojeve 2. 2 − 2 3 . 5. 6 i 7. 8. Odrediti jedna~ine tangenti kruga konstruisanih iz ta~ke M ( −4 . a) 2 x − 1 − 2 − x = x + 1 .

− ⎟ ∪ ⎜ . a≠0 a − 3 –1 0 –2 1 3 x Sl. ∞ ⎟ ⎟ ⎜ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎟ ⎝ ⎝ ⎠ 1 1 > 2 ∨ < −2 a a a=0 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎜ a ∈ ⎜ − . x = π (k. 4. ⎛ 5 ⎞ ⋅ 3!= 60 ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ( 0 на крају) ⎛ 4 ⎞ ⋅ 3!= 24 (5 на крају. а 0 не учествује) ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⋅ (3! − 2) = 24 (5 на крају и 0 учествује) ⎜ 2⎟ ⎝ ⎠ Укупно има 108 таквих бројева.8. 318 .(sl. grupa 2003. −1) ∪ [ 2. P = 25π cm 2 8. +∞ ) б) x = 1 + kπ ∨ x = arctg 4 + lπ 4 2 x + y + 5 = 0⎫ 5. а) 4 б) 2 log 4 2 = 2 = 6 8 < 6 9 = 3 3 = 3log 27 3 2. 12. (re{ewa) 1. 30) Једначина има: 3. +∞ ) 6. 30 10. god. 4. x ∈ [ −3. x + 2 y − 2 = 0⎬ ⎭ 14 cm 3 7. а) x ∈ {−1} ∪ [ 2. 36 1) два решења за 2) три решења за 3) једно решење за 4) нула решења за 1 = ±2 a −2< 1 <2 a 1⎞ ⎛ ⎜a = ± ⎟ 2⎠ ⎝ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎛ ⎜ a ∈ ⎜ − ∞. l ∈ Z ) .0 ⎟ ∪ ⎜ 0. ⎟ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠ ⎝ y = x 3 − 3x y 2 y= 1 . V = 3 9.

a pre~nik osnove je 1 dm . grupa 2003. Igra~ igra 5 razli~itih igara. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe ako je wena izvodnica za 1cm du`a od visine. Na koliko na~ina on mo`e osvojiti ukupno 20 poena? 319 . U trapez sa kracima 6 cm i 10 cm upisan je krug. ~etiri ili pet poena. u odnosu na pravu 6.9. 25 − ⎜1 + ⎟ : ( -1:0. Dokazati identitet (x ) 2 − 2x ) 2 − 3 = 2x ( x − 2) . Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + 16 x + 9. god. 10. 8 sin6 x + cos 6 x − 3 cos 4 x = 5 . ( ∀x ∈ R) ( 2m −1) x2 + ( m + 2) x + m −1< 0 . ⎛ 5 ⎛1 7⎞ ⎞ 2 ⎛ 1 1⎞ ⎜ − : ⎜ + ⎟ − 0.5 ) ⎟ .5 ) 2x + y − 6 = 0 . 4. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. 7. Odrediti du`ine osnovica trapeza. Re{iti sistem jedna~ina = 1 ⋅ 15 log 2 ( x + y ) − log3 ( x − y ) = 1 x2 − y2 = 2 . Sredwa linija trapeza deli trapez na dva dela ~ije se povr{ine odnose kao 11: 5. 3. Re{iti jedna~ine: a) 3 x − 1 − 2 − x = x + 5 . 8. pri ~emu u svakoj igri obavezno osvaja tri. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 3. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da je ( 5. ⎝ 4 2⎠ ⎝ 8 ⎝2 6⎠ ⎠ ⎛ ⎞ 1 2x x ⎞ ⎛ x − ⋅ ⎟: 4 3 ⎜ 3x + ⎜ ⎟⋅ ⎝ x −1 x +1 ⎠ x − x + x −1 ⎠ x +1 ⎝ b) − 1 1.

4} б) x + 1 б) x ∈ {− 1. x = −4 ⎧⎛ 3 1 ⎞⎫ 9.3) 6.0 ) 5.9. P = 90π cm 2 . a = 14 cm. grupa 2003. ⎨⎜ . m ∈ (− ∞. (re{ewa) 1.1. ⎟⎬ ⎩⎝ 2 2 ⎠⎭ V = 100π cm3 10. 8 sin 6 x + cos 6 x − 3cos 4 x = 3 ⎛ ⎞ = 8 ⎜ ⎛ sin 2 x + cos 2 x ⎞ − 3sin 4 x cos 2 x − 3sin 2 x cos 4 x − 3cos 4 x ⎟ = ⎜ ⎟ ⎜⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ( ) ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3 ⎞ = 8 ⎜1 − sin 2 2 x − 3cos 4 x ⎟ = 8 ⎜1 − (1 − cos 4 x ) − 3cos 4 x ⎟ = 5 ⎝ 4 ⎠ ⎝ 8 ⎠ 4. b = 2 cm 7. 3} 3. а) 2 2. Ukupan broj na~ina je 1 + 5! 5! + = 1 + 20 + 30 = 51 3! 2!2! 320 . 8. а) x ∈ {− 2 . B(− 1.

01 ( log x = log10 x ) . 10. a) Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje jedna~ina x 2 x + a 3 − x2 − = 2 x −1 x x −x 1. grupa 2003. 321 . Koji su to brojevi? 9. a drugom i tre}em po 1. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trougla ~ija je osnovica du`ine 30 cm . Na krivoj x 2 + y 2 = 10 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 12 = 0 i izra~unati tu udaqenost. 6. Tri broja ~iji je zbir 6 obrazuju rastu}u aritmeti~ku progresiju. Oko sfere polupre~nika R opisana je prava kupa minimalne zapremine. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 ( sin 4 x − sin 2 x ) = sin x 4 cos 2 3x + 3 ⋅ 2 ( ) 4. dobija se geometrijska progresija. Ako se prvom broju doda 5.8 ⎟ − ⎜ − 1 ⎟ − ( 0. b) y=e ln x − x 2 ( ). Odrediti wenu visinu.10. b) Re{iti jedna~inu − 1 2 ( x − 1) 2 − ( x − 1) 4 = 2 . ⎠ ⎝3 9⎠ ⎝ 5 ⎝5 ⎠ ⎛⎛ x ⎞ 1 x ⎞ 6x b) Uprostiti − + 9x ⎟ ⋅ ⋅ ⎟: 4 ⎜⎜ 3 ⎝ ⎝ x − 3 x + 3 ⎠ x − 3x + 27 x − 81 ⎠ x+3 2. U xOy . a) Izra~unati nema re{ewa. god.ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = cos x. Skicirati odgovaraju}u sliku.9 ) ⎟ . 5. ⎛ 4 ⎛ 11 −1 ⎞ ⎞ ⎛7 5⎞ ⎜ 2 : ⎜ − 0 . 8. 1 1 3. Re{iti nejedna~inu xlog x +log x + 2 < 0. 7. v) kx 2 + y 2 = k (k ∈ R) . a polupre~nik upisanog kruga 10 cm. Izra~unati zapreminu pravilne ~etvorostrane zarubqene piramide ~ija je dijagonala D = 9 cm . a osnovne ivice a = 7 cm i b = 5 cm.

а) 3 б) x + 3 3. V = 109 cm 9. x ∈ ⎜ 0. god. x = kπ ∨ x = ± π 9 + 5. grupa 2003. 31 322 . ⎛ 1⎞ 4. 31) а) −5π 2 − 3π 2 − y 1 π 2 0 –1 π 2 3π 2 5π 2 x б) –1 y 1 0 x y k в) –1 1 0 –1 − k y −k 1 x –1 1 1 0 –1 − −k x k>0 y 0 k=0 x k<0 Сл.−3) . а) a ∈ {2.3} .10. P = 540 cm 2 8. (Сл. m ∈ Z ) 2. 8 б) 17 7. H = 4 R 10. − 4 . ⎟ ⎝ 10 ⎠ 6. d = 3 2 mπ 3 22 10 (k . 2 . (re{ewa) 1. Vmin = V ( 4 R ) . M (− 1.

Minsk ′′V∫{eŸ{a® {kola″ 1988. T. P.Â. N. Sankin: Sbornik zada~ пo Ìlemenтarnoй maтemaтike. L. A. "Krug". S. V. Beograd 1997. S. Ivanovi}. Moskva. Georgijevi}. S. Ogwanovi}: Matematika 1. Re{eni zadaci sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji 1995–2000.Zoli} i dr.Antonov. Ogwanovi}: Matematika 4+. Bogoslavov: Zbirka re{enih zadataka za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Zbirka re{enih zadataka za I razred gimnazija i tehni~kih {kola. Dugo{ija. @. "Krug". Zbirka re{enih zadataka za III razred gimnazija i tehni~kih {kola. 1962. F. Milin: Matematika 3. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Naumovi~. "Krug". Beograd 2001. A. D. V. Beograd 1992. S. Re{eni zadaci iz matematike sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji.: Zbirka zadataka i testova iz matematike za pripremawe prijemnog ispita za upis na tehni~ke i prirodno-matemati~ke fakultete. Ivanovi} . S. Beograd 2000. Ogwanovi}. @. Ogwanovi}: Matematika 2. Beograd 1995. F. Ivanovi}: Matematika 5. [10] N. Beograd 1991. Ivanovi}. M. Zbirka zadataka i testova za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Ivanovi}: Matematika 4. Beograd 1999. \. A. V∫godskiŸ. Vene T. Vodnev. Ogwanovi}. Vukomanovi}. Dru{tvo matemati~ara Srbije.LITERATURA [1] [ 2] [3] [ 4] [ 5] [ 6] [7] [8 ] [9] @. \. Nikitin. »Krug«. V. Beograd 1999. @. Zbirka re{enih zadataka za II razred gimnazija i tehni~kih {kola. @. I. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 323 . Naumovi~: Osnovn∫e maтemaтi~eskie formul∫ . "Krug".

LIKOVNO RE[EWE KORICA Hr~ek @eqko KOREKTOR Milena Pavlovi} OBRADA TEKSTA NA RA^UNARU Sne`ana Aran|elovi}-Radmanovi} [tampa: VIZ – Sekcija za {tampawe i umno`avawe – Beograd .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful