P. 1
Kuća na pozornici

Kuća na pozornici

|Views: 56|Likes:
Published by blueneonboy

More info:

Published by: blueneonboy on Mar 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/04/2012

pdf

text

original

Kuća na pozornici    Oblikovni  koncept  svakog  objekta  ovako  snažnog  značaja  mora  biti  u  direktnoj  vezi  sa  svojstvima lokacije.

 A genius loci naše operske kuće, više od svega, upravo donosi muziku! Od  svog izvora u dalekim crnim šumama Nemačke, preko dolina starog kontinenta pa sve do svog  konačnog  odredišta,  Dunav,  nosi  muziku,  nosi  glas,  graju  dece,  uzdahe  posmatrača.  Poput  simfonije.  Na  njegovim  obalama,  nižu  se  polja,  gradovi,  kuće.  Svaki  je  lepši  od  prethodnog,  uzvodno  ili  nizvodno,  svaka  je  raskošnija  od  ostalih.  I  to  je  njegov  duh  i  duša,  to  je  reka  koja  donosi muziku. A gde se reka sastaje sa drugom, tu simfonija prelazi u novi stav a akordi kraja i  akordi početka oglašavaju magiju ovakvog mesta. A ima li lepšeg mesta od ušća? Ima li mesta,  lepšeg od onog ka kome čak dve reke streme?  I upravo tamo, na mestu gde se dve vode susreću i spajaju, ima li jasnijeg ogledala da se kuća u  njemu ogleda? Tako počinje priča o kući na ušću.  Upravo na tom mestu, kao na pozornici, niče kuća, hram muzike i umetnosti, mesto susreta i  zadovoljstva.  Osim  težnje  da  se  u  oblikovanju  objekta  postigne  nedvosmislena  veza  sa  okruženjem,  međusobnim  odnosima  masa  u  prostoru,  ističe  se  njegova  funckija.  Kao  glavna  masa,  na  prostranom  trgu,  izdiže  se  korpus  operske  sale  sa  scenom,  auditorijumom  i  pomoćnim  prostorima.  Ovaj  prostor,  zatvoren  ka  spoljašnjosti  zbog  svojih  funkcionalnih  zahteva  donosi  mistiku.  Poput  cele  u  hramovima  drevne  Grčke,  ovo  mesto  je  mesto  posvećenja  i  slavljenja.  Delimično obavijajući centralni korpus, ka posetiocima se otvaraju se dva staklena trakta, kao  dve reke oko ušća. U njima je život. Transparentan, zavodljiv, poziva na ulazak i na poklonjenje  muzici. Igra masa, punog i praznog. Kroz staklene fasade sagledavaju se hodočasnički putevi –  rampe kojima ljudi prilaze muzici.   Kuća se uliva u teren kao reka jedna u drugu. Ova opera nosi jednu novu poruku. Otvorena je,  saglediva. Opera otvorenog koda. Vežbaonice, šminkernice, stolarske radionice, garderobe, sve  je to polu‐otkriveno oku posmatrača. Toliko dostupno njegovom pogledu da ga može zavarati  da pomisli da se čitava predstava odvija pred njim a da u zgradu nije ni kročio. Ali samo dok ne  ugleda masu ne kojoj igraju svetlost i senka – tamno i svetlo. Ovaj centralni prostor – ognjište  kuće u kojoj prava magija počinje a muzika vri. Ovom prostoru, u slavu muzici, kao magnetom  posetilac  biva  privučen.  Želi  da  prisustvuje  činu  rađanja  operskog  dela.  Pa  zar  svi  brodovi  iz  dalekih  zemalja  ne  zastaju  upravo  na  ovom  mestu  da  bi  se  njihovi  mnogobrojni  putnici  divili  prizoru? Prizoru gde reke grle kopno. Prizoru gde kuća izvire iz prirode. Gde čuva grad. Gde se  ogleda u vodi.  Noću blještavo sjajna, danju prozračna, ispunjena životom. Dostojanstvena i vesela, Elegantna i  radosna. Baš kao i njeni posetioci.    Ispred  zgrade  je  trg,  pun  ljudi.  Dostupan  svakom  da  uživa  u  operi  koja  se  odigrava  pred  njegovim očima. 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->