ТРОГРАЂЕ НА КОРИДОРУ 10 – ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА

АПСТРАКТ
У раду се анализирају индикатори развоја трограђа Јагодина – Ћуприја –Параћин
са
аспекта
положаја,
природних,
демографских,
економских,
социјалних,
инфраструктурних и привредних ресурса, као и са аспекта одрживог развоја. Истичу се
предности трограђа и лоцирају недостаци које треба отклонити како би се побољшала
његова конкурентност у односу на центре развоја који га окружују (Београд, Ниш,
Крагујевац, Крушевац). Да би се постигао просторно, функционално, економски, социјално
и еколошки уравнотежен развој потребно је интегрисано планирање у трограђу и његово
усаглашавање са регионалним и националним плановима.
Кључне речи: трограђе, индикатори, одрживи развој, планирање,коридор 10
УВОД
Дунавско-моравска осовина одувек је представљала аорту свеколиког развоја овог
дела Европе, како због својих природних услова, тако и због изузетног саобраћајног
значаја. Још је Ј. Цвијић истицао значај ове осовине, називајући је „евроазијским мостом“,
„капијом истока“. Међутим, сем Београда, овај коридор има више улогу транзитног
подручја, него саобраћајног раскршћа. Доношењем Просторног плана Републике Србије
(1996. и 2010.), овај правац добија на значају и у формалном смислу. У разгранатој мрежи
европских коридора, два пролазе овом осовином – коридоори Х и VII.
Паневропски транспортни коридор X који обухвата железничку и путну мрежу,
дуж кога се планира изградња гасоводне инфраструктуре, мреже оптичких каблова и
пратећих садржаја аутопута, важан је фактор интеграције Републике Србије у европско
окружење и представља једну од развојних шанси за привреду Републике Србије. Коридор
у свом основном правцу од Салзбурга до Солуна повезује осам, а укључујући и краке –
још шест држава. Укупна дужина коридора Х износи 2360 км, а кроз Републику Србију
пролази 874 км или 37% укупне дужине коридора.

Просторни план Републике Србије 2010 – 2020 (ППРС 2010) дефинише три
доминантна развојна појаса: дунавски појас, појас коридора Х дуж Мораве и појас
З.Мораве ка коридору Х дуж Нишаве. Појас коридора Х дуж Мораве повезује
најразвијеније делове и урбане центре Републике Србије. У централном делу овог
појаса налази се трограђе Јагодина–Ћуприја–Параћин. Термин трограђе се први пут
јавља у Просторном плану Р. Србије из 1996. године. Сама идеја о првој српској
конурбацији јавила се у новијој историји и најчешћи назив који је коришћен јесте
Морава град.
У просторној расподели дунавско-моравске осовине трограђе се налази у
централном делу такозване Великоморавске осовине, кроз коју пролази аутопут у
дужини од 170 км.
Један од приоритетних развојних циљева политике за коју се определила
наша држава јесте равномерни регионални развој. У функцији остварења тог циља
један од приоритета јесте полицентрични развој и пре свега деметрополизација
Србије кроз системско заустављање концентрације капитала у подручју
београдског метрополитена, уз истовремено јачање и афирмацију урбаних центара
унутар државне територије. У том смислу ППРС (2010) дефинише функционално
урбана подручја (ФУП). По ЕПСОН класификацији ФУП представља променљив
1

били би и Параћин и Рековац. и привредни потенцијал. Све наведено указује на изузетан географски положај који има трограђе. Са западне стране су планине Јухор и Црни врх. Крагујевца. до 2020. Природне одлике као фактори развоја трограђа Јагодина–Ћуприја–Параћин 2 . међународног. На основу анализе могућности интегрисања простора Р. У тој класификацији Јагодина се убраја у ФУП регионалног значаја са Ћупријом у саставу свог ФУП-а. односно. одлични природни услови. а Параћин 80 км. Јагодина лежи на 43º59' северне географске ширине и на 24º14' источне географске дужине. Отуда трограђе има регионалну приступачност 14. Ово функционално урбано подручје има површину од 751 км2. као и пруга која има дупли колосек у делу где пролази кроз трограђе. Крушевца. која је један од кључних критеријума за мерење успешности просторног развоја. која је дугачка 45 км. Јагодина је од Ниша удаљена 100 км. Кроз трограђе пролази и главни железнички правац дуплог колосека Е-70 и Е-85 за југ Европе. Србије у неки од постојећих подручја утицаја градова претпостављена је категоризација ФУП на основу које ће. На југу се везује за Сталаћку. чине да трограђе има изузетан развојни потенцијал. Осим аутопута Е-75. а Параћин на 158 км. регионалног значаја. окрузима у Војводини и Подунављем. Налази се на надморској висини од 116 м (Јагодина) до 130 м (Параћин). Овакво ће ФУП имати површину од 1664 км2 (2. Такође указује на његову изузетну регионалну приступачност. ИНДИКАТОРИ РАЗВОЈА ТРОГРАЂА ЈАГОДИНА–ПАРАЋИН–ЋУПРИЈА Положај и величина као фактори развоја трограђа Јагодина–Ћуприја–Параћин Трограђе Јагодина–Параћин–Ћуприја налази се у Доњовеликоморавској (Параћинско-јагодинској) котлини. Јагодина се налази на левој.простор који обухвата морфолошко урбано подручје града/насеља и његово шире окружење које генерише радну снагу града на 45-минутној дистанци од места становања. налази се у групи са Београдом. Поред трограђа пролази аутопут Е-75 у дужини од 30 км. Трограђе има површину од 1298. а Параћин од Крушевца 30 км. Мерено комбинованим индикатором. ППРС (2010) издваја функционално урбана подручја МЕГА (Metropolitan Growth Area).4% укупног становништва Републике).4% укупног становништва Р. У том смислу трограђе представља „капију“ између два статистичка региона Србије (NUTS 2) – Шумадије и западне Србије са једне. У саставу овог ФУП-а поред Ћуприје. и Е-760 ка Крушевцу за Црну Гору и Хрватску. а од Ниша 90 км. као и демографски. широка око 25 км и површине око 600 км2. године Јагодина постати функционално урбано подручје од државног значаја. према ППРС (2010).2% територије Р. са 104461 становником. Централни положај у Р. Поморавље спада у области чија је регионална приступачност високо изнад просека. Ниша. на истоку падине Кучајских планина. Јагодина је од Крагујевца удаљена 40 км.7 км2. близина Београда. Србије) и 176313 становника (2. Србији. државног. Србије. док се Параћин налази на 43087' северне географске ширине и 21041' источне географске дужине. а Параћин и Ћуприја на десној обали Велике Мораве. а на северу за Багрданску клисуру. и јужне и источне Србије са друге стране. Јагодина се налази на 135 км од Београда. чињеница да се налази на самом коридору Х. док Крагујевац и Крушевац имају регионалну приступачност 10. Трограђе је од Београда удаљено 135 км. кроз трограђе пролазе и међународни путни правци Е-761 за Зајечар и Бугарску. што износи 1.

Планина Црни врх налази се између Крагујевца и Јагодине.7 11. а највећа у Ћуприји (654.9 635. Ресаве. Највећа влажност ваздуха је у децембру ∼ 81%.70 (Јагодина).Трограђе се налази у Горњовеликоморавској котлини. Темнића на југу и Белице на северу.8 мм).7 116 116 130 120. а најмања у јуну ∼ 68%. Ждраљице.2–11. Област Кучајских планина има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке грађе. Раваницом.20 (Јагодина). Лугомиром. Одликују је сви облици површинског и подземног крашког рељефа. испресецана токовима Црног Тимока. са хладним зимама и топлим летима. Од запада ка истоку. Планина Јухор простире се правцем север–југ између Велике Мораве на истоку.80 (Јагодина).2 619 654. Лепенице и Велике Мораве. Њен највиши врх је Велики ветрен. смештену на њиховом ушћу. Црницом. Левча на западу.8 631. Ову област одликује умерено континентална клима. Велика Морава са притоком Раваницом повремено плави Ћуприју. У алувијалној равни Велике Мораве налазе се бројне баре (моравишта) које представљају напуштена корита ове реке. са просечном ширином од 12 км. песковима. На истоку су падине Бељанице (1336 м) и Кучајских планина (1284 м). Табела 1. које припадају Карпатско-балканском планинском масиву. Захвата површину од 309 км2. Бељаница спада у ред највећих кречњачких планина у источном делу Србије. као и бројне њихове притоке.7 1298.80 (Ћуприја) до 22. Инсолација се креће од 2059 до 2085 часова годишње.2–11.23 Клима је условљена отвореношћу према Панонској низији и изолованошћу од утицаја са Средоземног мора.8 11. Алувијална раван и ниже речне терасе су прекривене алувијалним седиментима. Природне одлике трограђа Општина Површина (км2) Надморска висина (м) Просечна годишња температура (Ц0) Просечна годишња количина падавина (мм) Јагодина Ћуприја Параћин Укупно/просек 470 287 541. Окружена је токовима река Белице. Раванице и Црнице. Црни врх има већи број пећина и слапове од било које друге планине у Шумадији. сви остали водотоци имају карактер бујичарских токова. Средња јулска температура креће се од 20. који припадају Родопском масиву. Хидрографску мрежу чини Велика Морава са притокама Белицом. Простире се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Са свих страна се издижу алувијалне терасе до 160 м надморске висине. претежно шљунковима. Сем Велике Мораве која има комбиновани водни режим. Параћинско-јагодинска котлина је на западу ограђена Јухором (775 м) и Црним врхом (707 м).80 (Ћуприја) до 11. Кучајске планине представљају најраспрострањенији планински комплекс источне Србије и њен најзначајнији хидрографски чвор.7 10.30 (Ћуприја) до 0. Представља подручје са највећом количином падавина у Шумадији. Средња годишња температура се креће од 10. са најиздашнијим извором у региону (врело у Горњем Штипљу са 50 л/с). Бељевине и Злотске реке. пружа се у дужини од 24 км.6 11. 3 . Најпознатије речно језеро је Багрданско језеро. глинама и алувијумом. Мораве. на алувајалној равни Велике Мораве и њених притока Белице. Средња јануарска температура се креће од – 0. Количина падавина је најмања у Јагодини (619 мм).

Поред Велике Мораве алувијум и алувијално-делувијално земљиште. Три основна типа земљишта су заступљена на педолошкој карти трограђа. капацитета по 150000 м3 воде. преко свог дела шумског газдинства „Јужни Кучај“ – Деспотовац. Табела 2. тј. Црни врх. Табела 3. биље Повр тно биље Сточно крмно биље *Извор: Републички завод за статистику – Општине 2009. плитки сирозем. Државним шумама на подручју трограђа газдује Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“ – Београд. година Оранице и баште Од тога Јагодина 33200 25728 15659 54 2932 4632 2230 993 2005 2309 Ћуприја 31781 21814 15373 14 1984 3154 1253 919 4861 2797 Параћин 20607 15844 10071 100 1058 3720 788 557 1764 1585 УКУПНО 85588 63386 41103 168 5974 11506 4271 2469 8630 6691 Укупно Жито Инд. Пошумљено (ха) Просечна дрвна маса шумск техничко у шуми изван шуме укупно м3 Град/ а дрво. на вишим речним терасама и у подножју брда заступљена је смоница. Шумско газдинство је у обавези да пружа стручне услуге власницима приватних шума на овом подручју. 2008. скелетно земљиште.14 0 9568 11356 184 12 90 Ћуприја 0 0 1.33 0 5454 3663 0 17 0 Укупно 0 0 122 115 32964 41257 315 43 180 *Извор: Републички завод за статистику – Општине 2009. повољна клима. Бељаница и Кучајске планине.Општина Пољопривредна површина Воћњаци Виногради Ливаде Пашњаци настало услед ископавања шљунка и песка. На подручју општине Параћин изграђене су две акумулације („7.98 17942 26238 131 14 90 Параћин 0 0 1. јули“ и „Чубура“). Плодно земљиште.% површ општина Чет лишћа четина лишћа четина лишћар Лиш Четин ина ина ри ри ри ри и ћари ари ри Јагодина 0 0 15. Највеће површине под шумом налазе се у рубним подручјима ова три града. 4 . Пољопривредне површине – коришћење: друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства (ха) – 2009. а у вишим пределима подзоли. богатство у водотоцима и подземним водама чине да ово подручје има све услове за интензивну пољопривредну производњу.58 17. Пошумљене површине и посечена дрвна маса. на планинама Јухор.

2009. грађански ратови.0 533 16. распад СФРЈ. бројни негативни фактори утицали су на појаву демографске регресије. 1991. Навећу демографску регресију у том периоду доживела је општина Ћуприја са индексом раста од 0. Индекс раста становништва трограђа у периоду 1981–2009.875 или је мањи за 22410 становника. на 1000 стан. Кретање броја становника у трограђу Јагодина – Ћуприја – Параћин Густина Град/општина 1981. и имао индекс раста од 0. Подаци о природном кретању становништва у 2009. Природно кретање становништва у 2009. Друштвено-политичке промене. Болни транзициони процеси у последњих десетак година нису допринели ублажавању оваквих демографских трендова.6 Ћуприја 489 8.2 Параћин 255 8.Демографски фактори развоја трограђа Јагодина–Ћуприја–Параћин број на 1000 стан. што представља даље слабљење демографских ресурса трограђа и драстично пражњење руралног подручја. насељености Јагодина 76460 73796 70894 69949 148. 2002. Током деведесетих година прошлог века.7 950 17.5 393 – 5. Дугорочно негативне демографске тенденције намећу потребу да се планирању развоја приступи из сасвим новог угла неповољних трендова демографског развоја и смањеног демографског потенцијала. до 1980. а најмању град Јагодина са индексом раста 0. То показује нагли демографски раст у овим градовима.4 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. Табела 5. Јагодина 688 9.8 Ћуприја 38841 35308 33567 31687 110. као и дубока економско-политичка криза. На демографску слику трограђа утицали су бројни фактори. износи 0. години показују наставак тренда изразито негативног природног прираштаја. Табела 4. године учинила је да ова три града у том периоду доживе снажне миграције из околних сеоских подручја.816 или 7163 становника мање.4 Параћин 64718 60501 58301 55973 103 УКУПНО 180019 169605 162762 157609 121. али и из других крајева Србије. години природни живорођени умрли бракови прираштај 60 35 71 5 .864. Снажна идустријализација ових градова од 1960. изазвали су велику емиграцију становништва. а процеси и проблеми развитка становништва морају постати приоритетни код дефинисања циљева и политике друштвено-економског развоја.0 – 461 – 8.915 или 6511 становника мање.8 108 1 15.8 36 9 22 2 12 разведени Град/општина закључени Основне карактеристике становништва и тенденције демографског развоја представљају значајну детерминанту друштвено-економског развоја. бомбардовање од стране НАТО-а.8 – 278 – 8. пад природног прираштаја и укупну депопулацију. број на 1000 број стан. Параћин је у том временском исечку изгубио 8745 становника.

5 166 4 1132 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. од државног до локалног нивоа.8 9002 6.90 115.98 114. али и квалитативне карактеристике демографских ресурса.08 Сви изнети показатељи говоре о неопходности предузимања драстичних мера у популационој политици.99 15662 22. Табела 7. године било је два пута више младих него старих (табела 6).8 Број % Број % Број % 41. Социјално-економски индикатори развоја трограђа Јагодина –Ћуприја–Параћин Ова група индикатора утврђује општи ниво социјалне развијености.92 УКУПНО * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010.5 Без школске спреме Број % 3346 5.98 46754 66. Из наведених података може се видети да је више старог становништва (> 65).4 52684 38.31 36822 65. Табела 6.71 Ћуприја 41. док је у Ћуприји и Параћину изнад републичког 6 .39 2546 8. >15 година Јагодина Ћуприја Параћин Укупно 60337 28562 49162 138061 Основно образовање Број % 14796 24. Број % Број % 5589 7.83 25944 81.9 10601 37. Просечна старост укупног становништва износи око 42 године.18 Јагодина 42.7%). фертилни контигент жена (15–49) обухвата мање од једне четвртине укупне популације и повећана је његова просечна старост.5 7328 25. У планирању развоја ови индикатори показују квалитет радне снаге .79 45383 81. Наиме.4 – 7.84 56985 81.9 Средње образовање Број % 24648 40.69 20860 65.2 1231 4. квалитет живота и здравствене заштите.13 117.1 17435 35.8 35770 25.8 2125 6. Лоша демографска слика огледа се и у ниској биолошкој снази становништва јер се по стопи укупног фертилитета налази испод граничног нивоа.5 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010.4 5020 7.7 13646 27.99 104436 66.7 71 8 256 – 16. Основни контигенти становништва у 2009.86 Параћин 42. Ради поређења по попису из 1981. Становништво старије од 15 година по школској спреми Град/општина Укупно ст.19 34936 22. индекс и везни општина (18 и више) (15–64) (15–49) ста старе (0–6) (7–14) УКУПНО рост 1432 ња 8.55 12409 22. Процентуално учешће становништва без школске спреме у Јагодини незнатно је испод републичког просека (5. у побољшању материјалног статуса младих и смањењу стопе незапослених међу овом популацијом.67 4784 8. години укупно Основни контигенти становништва становништ.5 2302 8.03 6865 21.1 3354 6.8 6204 4. поводом породица са троје и више деце. него младог (< 15).17 12919 8. Потребно је предузети низ афирмативних мера у политици рађања и социјалне заштите трудница.15 128312 81.3 1860 3.4 10985 6.50 123.0 3840 6.2 Високо образовање Број % 3113 5. Град/ школооба предшколск радни фертилни пунолетни Прос.

По овом индикатору Јагодина је незнатно изнад републичког просека (9. години изграђено 22091 м2 стамбеног простора.0 8. то износи 15. Ниске вредности овог индикатора у трограђу показују лоше стање некадашњих привредних гиганата који до данашњих дана нису успешно приватизовани и чији је пад производње у последњим деценијама деценија евидентан.3 2. У односу на претходне пописе образовна структура је побољшана.7 8. али трограђе укупно има бољу здравствену заштиту од републичког просека.703. пословања цементаре у Поповцу.135. Квалитет здравствене заштите се може мерити индикатором који показује број становника по једном лекару. Нето зарада по запосленом показује да је у сва три града овај индикатор испод републичког просека (33. овај индикатор. По подацима из 2002. То је последица чињенице да је у Јагодини у 2009. Висина народног дохотка у 2005.8 8. Економски индикатори развоја трограђа Јагодина–Ћуприја–Параћин Народни доходак по становнику.328 (изражено у хиљ. Удео становништва са завршеним основним образовањем виши је од републичког просека. просечне нето зараде запослених. док је стање у Параћину и Ћуприји мање повољно. док је овај индикатор у Јагодини далеко изнад републичког просека.549 у Параћину 6. што је последица чињенице да је Ћуприја деценијама уназад била здравствени центар Поморавља. Број изграђених станова на 1000 становника у трограђу је на нивоу републичког просека (2. али не и на нивоу за који бисмо рекли да је задовољавајући. Табела 8. Србији. он представља важан индикатор привредне активности неког подручја. Нешто виша вредност овог индикатора у Параћину последица је. Социјални индикатори за трограђе Јагодина–Ћуприја–Параћин Град/општина Јагодина Ћуприја Параћин Укупно Живорођени на 1000 становника 9. Подељен са бројем становника. у Ћуприји 2.544.000 или 1.685. пре свега. Ћуприја и Параћин су испод просека. Укупно.7% народног дохотка у Р. упоређен са ценама на мало даје оцену животног стандарда 7 .6 2.733 РСД у 2006. број незапослених на 100 становника – јесу економски индикатори који се користе приликом класификације подручја у држави према степену развијености. По овом индикатору Јагодина и Параћин су испод просека. што указује на нешто нижу привредну активност у трограђу од републичког нивоа.6). Најбоље стање по овом индикатору има Ћуприја која је далеко изнад републичког просека (352). години).просека. док је удео оних са средњим и високим образовањем испод просека. Народни доходак. као нова додата вредност. године. РСД).8 Број становника на једног лекара 382 141 421 315 Изграђено станова на 1000 становника 4. Осим што показује степен развијености привреде.3 1.7 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. основна средства по набавној вредности. Број живорођене одојчади на 100 становника важан је индикатор квалитета живота. добијен је одузимањем амортизације од друштвеног производа (додате вредности). Народни доходак (нето продукт) представља новостворену вредност која је остварена у одређеном периоду. години у Јагодини износила је 6.562.6). трограђе има нижи народни доходак по глави становника од републичког просека.383.

год.8 3625 67. Опремљене су комплетном инфраструктуром. 1000 становника вредности 2009. да је њена технологија застарела. Индикатори економског развоја трограђа Јагодина–Ћуприја–Параћин Народни доходак Основна Нето зарада по Број по ст. приказују продуктивност и рентабилност појединих сектора привреде.7 14251 54. сваки понаособ. самим тим и нископрофитабилна. Пољопривреда учествује у укупном народном дохотку са 27. У том смислу све три локалне самоуправе чине напоре.0 3472 44. слабо аутоматизована.6 процената.7 11162 42. год. Жене чине 52% незапослених. Структура запослености по секторима привреде и народни доходак по секторима привреде. Посматрани заједно.82% основних средстава по набавној вредности у Републици Србији. Овај проблем се може решити једино покретањем производње у постојећим привредним капацитетима и новим инвестицијама. Основна средства по набавној вредности у трограђу Јагодина–Ћуприја– Параћин представљају у свом збиру 1.803 лица незапослено или да је око 40% без квалификација.6 26400 8905710 115 Параћин 106461 86.3 26223 31725660 148 Ћуприја 82230 66. Укупно 22.1 6319 49.1 Ћуприја 5382 263 4. и 2010. поред аутопута Е-75 и железничке пруге. формирајући и опремајући индустријске зоне уз бројне погодности за потенцијалне инвеститоре и уз само један услов – обавезу да се запосли одређен број радника са територије дате локалне самоуправе. Слика незапослености је још тежа ако видимо да је 8.9 1497 27. Табела 10.2 26699 33136515 147 Укупно 93897 76.2 4307 54. 2004. Овај индикатор далеко надмашује републички просек у Јагодини и Параћину. средства по запосленом у незапослених на Град/општина набавној (у РСД) 2006. год. док је нешто ближи републичком нивоу у Ћуприји. приказују степен развијености и структуру привреде по секторима.8 Укупно 26112 706 2.8 6193 48. Индустријске зоне су на изразито атрактивом локацијама. што указује на њен велики значај у укупној привреди трограђа. Више од трећине незапослених први пут тражи посао. Нешто већи проценат учешћа запослених у секундарном сектору у односу на проценат са којим овај сектор учествује у укупном народном дохотку указује да индустрија у трограђу није реструктуисана.0 26440 73767885 137 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2003.230 лица води се као незапослено у сва три града. Секундарни Примарни сектор Трецијарни сектор Укупно сектор Град/општина запослени Укупно % Укупно % Укупно % Јагодина 12873 363 2. год. Јагодина 93000 75. Један од индикатора којим се трограђе свакако не може похвалити јесте број незапослених на 1000 становника. Слаба развијеност терцијарног сектора исказана је релативно слабим учешћем у укупном народном дохотку и великим учешћем запослених у 8 . као и на чињеницу да је ова грана уједно и велики потенцијал даљег привредног развоја. Табела 9.4 Параћин 7857 80 1. Структура запослених по секторима привреде 2009. 2002.6 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. (у РСД) Укупно Индекс 2002.становништва.

када су радници углавном од новца добијеног социјалним програмом започињали посао у услугама. 2000 .4%).03% у укупном броју запослених.0 1853324 46. На ту чињеницу указује велико учешће пољопривреде у укупном народном дохотку.2 247 7288 44. снажно започет 70-их година. године било 28. Народни доходак по секторима привреде 2002. 2009 .8 3326566 31. што је последица недовољно индустријских капацитета. у једном тренутку прекинут и није довршен.на 1000 ст 21672 37.6 205 47814 38. Ово је последица приватизације и реструктурирања цементаре и стакларе.овом сектору.3 Ћуприја 1875781 547237 29. отпуштања радника уз социјални програм приликом приватизације стакларе и цементаре у Поповцу.5 281 19675 37.9 258 26790 46. фабрике лимунске киселине.9 Укупно 10528360 2909375 27. сектор Секундарни сектор Терцијарни сектор Град/општина Укупно Укупно % Укупно % Укупно % Јагодина 4631210 1277268 27.8%.9 223 11459 40. 2000 . 1996 .7 383 9548 39. Табела 12.2 719211 38. Ова табела нам показује да је процес индустријализације трограђа.5 Параћин 4021369 1084870 27. Параћин је једини град у коме секундарни сектор има већи проценат учешћа у народном дохотку од процента запослених у њему.2 234 16594 37. РСД Примар. а тај сектор у укупном народном дохотку партиципира са свега 26. 2009 . 2000 .6 4292419 40. зап.1 1083175 26. Кретање запослености у трограђу 1996 . лоше приватизације МИП-а и других индустријских предузећа.3 192 7414 53.3 609333 32.9 %.6 1719884 37. 1996 . Табела 11. У терцијарном сектору у Параћину запослено је 54.2 263 9 . па је учешће запослених у здравству 2009. Други разлог је што се Ћуприја деценијама развијала као регионални здравствени центар.6 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2003. Град/општина Јагодина Ћуприја Параћин Укупно: год. Први разлог је неразвијена индустрија.9 260 14045 33. пропадање шећеране. 2009 .1 1634058 35. у хиљ. Ћуприја има изузетно висок проценат запослених у терцијарном сектору (67. 1996 Укупно запослени % жена Бр.

Добар квалитет путева има и Параћин.. Јагодина је 1989. хијерархија међу насељима. Путеви на територији трограђа представљају 1. Најмањи број запослених је забележен 2000. Србији. и 2010. које називамо „транзиционим губитницима“.2001. године. Значајно је повећано учешће жена у укупном броју запослених. међузависност. Најбољи квалитет путева има Јагодина на чијој територији 89. Густина и квалитет путне мреже могу бити пресудни фактори економске развијености и конкурентности неког насеља. У Параћину је данас 5. и квалитет у 2010. Просечна густина путне мреже је изнад републичког просека (0. сем у Јагодини. великог економског слома привреде наше земље и бомбардовања деведесетих година имала пад запослености. „сиве економије“. 2000 41008 38. 2009 45663 46. да би се након тога поново јавио тренд пораста који указује на опоравак привреде у ова три града. густина путне мреже.53 222 0 0 86 86 162 137 Ћуприја 232 0.7 224 . што је последица смањеног учешћа индустрије у укупној привреди. * Извор: Републички завод за статистику – Општине 1997. односно центара функационалних подручја 10 . Ипак.42 184 25 25 57 51 146 108 Укупно 708 0.5% путева чини савремени коловоз. иако има највећу густину путне мреже. Лошији квалитет путне мреже има Ћуприја са само 50% савременог колосека.310 запослених или 311 запослених на 1000 становника. представљајући једну од главних компаративних предности трограђа.49 км/км2). Оно што је најбитније јесте да преко територије ова три града пролази међународни аутопут Е-75. број запослених је још увек мањи од оног из 2000.80 116 0 0 72 72 160 44 Параћин 228 0. потенцијална приступачност железницом. као и њихова повезаност зависе од густине путне мреже. Сва три града су као последицу ратова на простору бивше Југославије. Регионална приступачност се изражава помоћу комбинованог индикатора који представља скуп 4 индикатора: потенцијална приступачност путевима.8 274 . године .63% свих путева у Р.000 радника мање него пре десет година. Магистрални Регионални Локални Густина Укупна Савреме Град/ путне савр савр савр дужина ни укупн мреже општина укупно еме укупно еме еме у км коловоз о (км/км2) ни ни ни Јагодина 248 0. Табела 13. као саобраћајна кичма овог дела Европе. године имала 24. Она представља важан вид инфраструктурне опремљености сваког насеља. Та радна снага се данас налази највише у сфери тзв.55 522 25 25 215 209 468 289 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. преко чије територије пролазе два магистрална пута. време до тржишта. Овакво кретање броја запослених у трограђу разликује се од већине градова у јужној и источној Србији. Дужина путева. као и све развијенијег терцијарног сектора који се карактерише већим учешћем женске радне снаге. Саобраћајна инфраструктура Интерактивни односи. а у Ћуприји тај број износи преко две хиљаде.

што ће свакако појачати инфраструктурне капацитете трограђа. Ово јесте велика развојна шанса трограђа. године Повећање квалитета путне мреже. Преко територије трограђа пролази магистрални гасовод. Србије од 2010. деоница пруге Е-70 и Е-85 Београд–Ниш на потезу Гиље–Ћуприја–Параћин (изградња нове двоколосечне деонице са мостом преко Велике Мораве). године Град/општина Број телефонски претплатника ПТТ промет (отпремљено) Број пошта Писмоносне Пакети у хиљ. У укупном броју претплатника фиксне телефоније у Србији трограђе учествује са 1. Србије (2010) међу приоритете у реконструкцији путне мреже спада и деоница пута првог реда Параћин–Зајечар (E-761. M-5). Степен потенцијалне регионалне приступачности као скуп 4 индикатора Област Изохрона до 30 мин Просечно време путовања до најближег регионалног центра Јагодина– Ћуприја– Параћин 3 5 Железнички Путни Густина мреже Густина мреже 3 3 Укупно 14 *Извор: Просторни план Р. Постављено је око 450 км локалне дистрибутивне мреже и на мрежу гасовода прикључено око 5000 корисника2. дистрибуцију и уопште пласман робе на национално и међународно тржиште. Србије (2010) препознаје интермодални саобраћај и дефинише га као један од фактора убрзаног привредног развоја Србије. Логистички центар је простор у оквиру кога се на економичан и квалитетан начин реализују активности неопходне за набавку. Просторни план Р. пошиљке у хиљ. као и чињеница да су ова три града јако добро повезана са макрорегионалним центрима и другим функционалним урбаним подручјима чини да је њихова регионална приступачност високо изнад просека. Поморавље у целини. Јагодина 20092 20 912 6 Ћуприја 12191 7 516 1 Параћин 19109 15 725 1 Укупно 51392 42 2153 8 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. У ППРС се препоручују и потенцијални градови – логистички центри интермодалног саобраћаја међу којима је и Јагодина. што указује на значајан степен гасификације ова три града.73%. Привредни субјекти и индустријске зоне у трограђу Јагодина–Ћуприја–Параћин 11 . Фиксна телефонија је највећим делом дигитализована. ПТТ саобраћај у трограђу Јагодина–Ћуприја–Параћин 2009. с обзиром на његов саобраћајни положај. Табела 15. Просторним планом Р. и сва три мобилна оператера покривају територију трограђа.35 км/км2.и време до најближих регионалних центара. Телекомуникациони саобраћај у ова три града је веома развијен. Густина мреже гасовода на територији трограђа износи 0. који је основ гасификације ова три града. покривене су КДС мрежом. транспорт. до 2020. Табела 14. Сва три града умају мрежу АДСЛ интернета. има високу оцену сва четири индикатора. а поготово трограђе.

У Јагодини 5 великих предузећа запошљава око 3000 радника. Српска фабрика стакла у Параћину. Највише их је у сектору трговине на велико и мало. Површине је 247 хектара у јавном и приватном власништву и има потпуно изграђену инфраструктуру (саобраћајнице. њихов удео у укупном броју запослених и производњи је велики.94% су велика предузећа. економског и социјалног развоја. Јагодини (2132). а најмање у Ћуприји (996)3. Индикатори одрживог развоја Сва стратешка документа од националног до локалног карактера у свом планирању руководе се принципима одрживог развоја. гасовод. Феман – Јагодина. Друга индустријска зона налази се на подручју Барутана. Осим опремања индустријских зона. оправки (око 40%). електричну мрежу). а свега 0. затим занатске радње. Одрживи развој можемо посматрати као способност човечанства да обезбеди задовољавање потреба садашњег тренутка не компромитујући способност будућих генерација да задовоље сопствене потребе. Иако је број великих предузећа мали. што је скоро четвртина укупно запослених и половина запослених у индустрији. У овом смислу схваћени. сви претходно анализирани индикатори јесу индикатори одрживог развоја. Раваница – Ћуприја. Металка – Мајур.Број активних предузећа на почетку 2008. Највећи број активних радњи налази се у Параћину (2200). Јагодина и Параћин имају опремљене индустријске зоне. одрживог трошења ресурса. Највише активних предузећа бави се трговином (42%). Табела 16. године износио је 1696 у трограђу Јагодина–Параћин–Ћуприја. поред самог аутопута. Број и структура предузећа по величини и делатностима којима се баве Град/општ Сред Индус Тргови Саобраћ Укупно Мала Велика ина ња трија на ај Јагодина 712 687 20 5 27 40 9 Ћуприја 389 374 14 1 22 31 8 Параћин 595 567 18 10 20 54 8 Укупно 1696 1628 52 16 23 42 8 * Извор: Републички завод за статистику – Општине 2010. Овде ћемо се позабавити првенствено еколошко-економским индикаторима. пре 12 . до бесплатног добијања земљишта и инфраструктурних прикључака уз једини услов да се запосли одређени број радника по јединици површине4. Параћин је опремио индустријсу зону „Змич“. Јухор – Јагодина. док је индустријска зона у Ћуприји у фази изградње. Велики привредни субјекти су: Холдинг Индустрија каблова Јагодина – 2300 радника (у процесу реструктурирања пред тендерску продају). Холцим – Поповац. која се такође налази поред аутопута и има површину од око 50 хектара земљишта у јавном власништву. Јела – Јагодина. па угоститељство. затим индустријом и саобраћајем. Те повољности се крећу од олакшаног прибављања документације (one-stop-shop). Остало 24 39 18 27 На подручју три града регистровано је 5326 активних радњи. Од тог броја 96% припада групи малих предузећа. са обе стране излаза на аутопут. локалне самоуправе се труде да и разним повластицама привуку нове директне инвестиције. Представља неку врсту консензуса или равнотеже између квалитета живота. Јагодинска пивара. Индустријска зона у Јагодини налази се у Реону 1 – зона 47. заштите животне средине. Камбера – Јагодина и др.

планиране дужине од 8 км. Највећи потрошачи воде јесу домаћинства. Недостаци тренутне примарне мреже (некомпактибилност. То водоводни систем чини изразито нерационалним и са економског и са еколошког аспекта. године. који ће највећим делом пратити регулисано корито реке Лугомир и утицати у резервоар „Ђурђево брдо“ са погодне стране. испоручене воде и губици из јавног водовода 2009. Параћину и Ћуприји изграђена је још 1963. Захваћене. Процентуални удео губитака у укупном водозахвату 46. Град/општина Укупно захваћене воде. али и могућностима производње и коришћења здраве хране. Застарелост водоводне мреже. довела је до тога да губици при дистрибуцији воде буду изузетно високи у сва три града.04 44. што ће допринети бољем и уреднијем снабдевању. Дужина водоводне Град/општина Испоручене воде. Просечна потрошња по становнику у Јагодини износи 68 м3. 1000м3 Свега домаћинствима индустрији Осталим Јагодина 208 3280 2478 448 354 Ћуприја 68 1177 1012 165 0 Параћин 261 3211 2065 327 819 Укупно 537 7668 5555 940 1173 * Извор: Републички завод за статистику – Екобилтен 2009. недовољно инвестирање у њено обнављање услед економске кризе која је погодила Србију у последње две деценије.свега нивоом обезбеђености ресурсима природне средине. 1000м3 Јагодина 6159 3280 2879 Ћуприја 2224 1177 1047 Параћин 5182 3211 1971 Укупно 13565 7668 5897 * Извор: Републички завод за статистику – Екобилтен 2009.95 Табела 18. Табела 17. 1000м3 Укупно испоручене воде. Изградња новог магистралног потисног цевовода омогућиће водоснабдевање града Јагодине из два правца. губици у примарној мрежи биће знатно смањени јер ће нови вод преузети највећи терет протока. и од тада надограђивана и проширивана. унапређење и истраживање животне средине. истрошеност и лоше изабрана траса) могу се надоместити новим магистралним водом. 1000м3 Губици у дистрибуцији. Јагодина и Ћуприја снабдевају се водом из извора ископаних поред Велике Мораве. На тај начин коришћење овог природног ресурса биће рационалније.74 47. Највећу дужину водоводне мреже има Параћин – град се снабдева водом са изворишта на Грзи. у Параћину око 30 м3. Водоводна мрежа у Јагодини. Испоручене воде из јавног водовода 2009. То ће омогућити лакше извођење евентуалних будућих радова. Број домаћинстава којима је испоручена вода 13400 8000 14340 35740 13 .08 38. док је просечна потрошња у трограђу 214 м3 по домаћинству. Просечна потрошња по домаћинству износи у Јагодини 245 м3. животним потребама становништва и обимом улагања у заштиту.

Ћуприји 15680 тона.000. Стратегије развоја Јагодине. односно 550 л/ст/дан. Параћину 14600.663. У оквиру система је предвиђена и изградња линије биогаса. социјално и еколошки уравнотежен развој. које се канализационом мрежом транспортују до колектора. Аустријска компанија „Пор. Параћин има систем за пречишћавање отпадних вода изграђен 1989. Регионална депонија „Гигош“ на 15. има дужину од 115 км. мреже у км Град/општина 115 49 96 260 Укупне отпадне воде Из домаћинст ава Из индустрије Од осталих корисника 2665 1392 2167 6224 1822 991 1062 3875 559 401 927 1887 284 0 178 462 Број домаћинстава прикључених на канализациону мрежу 10720 8000 8350 27070 * Извор: Републички завод за статистику – Екобилтен 2009.000 евра у изградњу регионалне депоније „Гигош“ и рециклажног центра у Јагодини. Ћуприје. Последњих неколико година доста је урађено на плану управљања отпадом. године. Од индустрије. а затим до прерађивача.000 м³. године. Канализациона мрежа углавном прати водоводну мрежу и.5 хектара површине има капацитет од 750.000 м3 отпада у сабијеном стању у првој фази. То је уједно највећа страна инвестиција у овом подручју. што чини 90% покривености самог града. Табела 19. Депонија је изграђена у складу са најновијим светским стандардима. Отпадне воде према пореклу 2009. Рециклажни центар у почетној фази има капацитет прераде 250 т отпада дневно. Параћина Велики проблем управљања отпадом који је деценијама био присутан у сва три града извесно ће у скоријем периоду бити решен на задовољавајући начин.000 еквивалент становника. функционално. Изграђен је поред старе градске депоније. На територији општине Ћуприја не постоји филтерско постројење за пречишћавање отпадних вода. на изградњи и уређењу зелених површина. Капацитет је 29000 еквивалент становника. заједно са прикључцима. Ова депонија је пројектована на 1. Јагодина Ћуприја Параћин Укупно Дужина канализац. на систем прераде је укључена цела мала привреда Јагодине.500. Капацитет постројења је 580 литара по секунди.200. Једино отпадне воде Јагодинске пиваре иду директно у Лугомир. 14 . односно 89. која је од центра града била удаљена свега 1 км. ЗАКЉУЧАК Основни циљеви просторног развоја урбаног кластера попут трограђа Јагодина– Параћин–Ћуприја треба да буду: – просторно. већ и у другим градовима. У сва три града локалне самоуправе су формирале еко-фондове преко којих опредељују буџетска средства за заштиту и унапређење животне средине. Укупна количина отпада у Јагодини годишње износи 25367 тона. Укупна количина отпадних вода. али ради са скраћеним технолошким процесом пречишћавања (скраћеном линијом муља). економски.Систем за пречишћавање отпадних вода у Јагодини у функцији је од 1998. Ова инвестиција неће решити проблем управљања отпадом само у трограђу.000 м3. износи 2. Број прикључака на канализацију је 8. као и индустрија меса и месних прерађевина „Јухор“. Венер и Вебер“ инвестирала је 8.

2001. Гласник СГД. некоришћење предности положаја на коридору Х. З. 13. Републички завод за развој: Регионални развој Србије 2009. Републички завод за статистику. 4. 10.Ђорђевић: Типови региона у Србији и њихова територијална неусклађеност.Живановић: Макрорегионални центри у функцији Регионалног развоја Србије. М. Б. Ј. Само на тај начин трограђе може ојачати сопствену конкурентност и стећи статус једног од центара привредног и друштвеног развоја Србије. Гласник СГД.Тошић. Општина Ћуприја: Стратегија развоја општине Ћуприја. израдити План одрживог развоја трограђа.2010. где се занемарује значај развојних ресурса као што су културно наслеђе.Вуковић: Ниска конкурентност неразвијених подручја: „уско грло Србије“.Љешевић. 3. уз активирање свих капацитета Јагодине. Б. 15 . 9. 2010. неусаглашено планирање или чак одсуство било каквог планирања у ова три града. Екобилтен 2009.– развијање територијалне кохезије на принципима одрживог развоја. 2005.Живановић. и који би био компатиблан са регионалним и националним стратешким развојним документима. 2009. Републички завод за статистику.2003. 12.. природа. Гласник СГД. Б. 5. Гласник СГД. Општине 1997. локалне привредне специфичности.Ђорђевић: Центри развоја Дунавско-моравског коридора. избегли кључни проблеми.. Географски институт „Јован Цвијић“. – 2020. 7. 2008.Иконовић: Индикатори одрживог развоја Рашке регије. – развијање трограђа као „урбаног чворишта“. Гласник СГД.Тошић. Ј. недовољна афирмација и коришћење сопствених компаративних предности. 2004. Ј. 6. 2009. – неразвијена конкурентност. Град Јагодина: Стратегија одрживог развоја Града Јагодина 2010-2015.2004. 8. З. које ће имати кључну улогу за регионални развој и којем ће бити посвећена посебна пажња. Општина Параћин: Стратегија развоја општине Параћин. 14. 11. ЛИТЕРАТУРА: 1. који би усвојиле све три скупштине. 2010. 2.Адамовић: Индикатори друштвено – економске развијености. Ј. Просторни план Републике Србије 2010. потребно је усагласити локалне развојне политике три града. 2004. Кључни проблеми са којима ће се трограђе Јагодина–Ћуприја–Параћин у свом просторном развоју суочити јесу: – синдром „слободног стрелца“ – слаба просторна и функционална интергрисаност трограђа и одсуство комплементарности.Ђорђевић: Центри развоја Дунавско –моравског коридора. Гласник СГД. – неефикасно. 2004. – инерција и ослањање на превазиђене концепције и моделе развоја. Да би се постигли постављени циљеви. 2009.. САНУ.Тошић. В. Ћуприје и Параћина за повезивање са окружењем (интрарегионално умрежавање и груписање мањих територијалних јединица). Зборник радова. Д. 2002.

16 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful