P. 1
37341592-Kriminologija-ispt-II

37341592-Kriminologija-ispt-II

|Views: 20,670|Likes:
Published by jeca123

More info:

Published by: jeca123 on Mar 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. POJAM KRIMINOLOGIJE
  • 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE
  • 3. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA
  • 4. PODELA KRIMINOLOGIJE
  • 5. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije
  • 6. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA
  • 7. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE
  • 8. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA
  • 9. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA
  • 10.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO
  • 11. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
  • 12. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA
  • 13. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA
  • 14. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU
  • 15. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU
  • 16. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO
  • 17.KLASIČNA ŠKOLA
  • 18.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA
  • 19. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA
  • 20. SOCIOLOŠKA ŠKOLA
  • 21.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija
  • 22. FENOLOŠKA TEORIJA
  • 23 .TEORIJA NASLEĐA
  • 24.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
  • 25..HROMOZOMSKA TEORIJA
  • 26 .ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA
  • 27. RASNA TEORIJA
  • 28. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam , podela
  • 29. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE
  • 30. TEORIJA INTELIGENCIJE
  • 31. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI
  • 32. FRUSTRACIONA TEORIJA
  • 33. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA
  • 34. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi
  • 35. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE
  • 36.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA
  • 37. TEORIJA IMITACIJE
  • 38.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA
  • 39. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA
  • 40. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA
  • 41. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam
  • 42.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA
  • 43.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA
  • 44. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja
  • 45.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA
  • 46. FAKTORI LIČNOSTI
  • 47.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam
  • 48. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI
  • 49.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI
  • 50. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI
  • 51. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI
  • 52. NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR
  • 53.UROĐENI FAKTORI
  • 54. ANTROPOLOŠKI FAKTORI
  • 55.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA
  • 56.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA
  • 57.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE
  • 58.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST
  • 59.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE
  • 60.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST
  • 61.TEMPERAMENT i kriminalitet
  • 62.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA
  • 63 .KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA
  • 64. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE
  • 65. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE
  • 66. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE
  • 67. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE
  • 68.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA
  • 69. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta
  • 70. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA
  • 71. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET
  • 72.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR
  • 73.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA
  • 74. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET
  • 75. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET
  • 76.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA
  • 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET
  • 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET
  • 79.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET
  • 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta
  • 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA
  • 82.NARKOMANIJA I KRIMINALITET
  • 83. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET
  • 84.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET
  • 85. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA
  • 86. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA
  • 87. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA
  • 88. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA
  • 89. IMOVINSKI KRIMINALITET
  • 90. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET
  • 91. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA
  • 92. RECIDIVIZAM
  • 93. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA
  • 94. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
  • 95. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
  • 96.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA
  • 97. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI
  • 98. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA
  • 99. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA
  • 100. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA
  • 101.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE
  • 102. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE
  • 103. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA
  • 104. TRGOVINA NARKOTICIMA
  • 105. TRGOVINA ORUŽJEM
  • 106. TRGOVINA VOZILIMA
  • 107. TERORIZAM
  • 108. TRGOVINA LJUDIMA
  • 109. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA
  • 110. KRIJUMČARENJE MIGRANATA
  • 111. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA
  • 112. KOCKANJE
  • 113. PRANJE NOVCA
  • 114.REKET
  • 115. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA
  • 116. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA
  • 117. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA
  • 118. HAKING KRIMINALITET
  • 119. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA
  • 120. KOMPJUTERSKE PREVARE
  • 121. KOMPJUTERSKI TERORIZAM
  • 122. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE
  • 123. EKOLOŠKI KRIMINALITET
  • 124. KOZA NOSTRA
  • 125.KAMORA – SVAĐA, TUČA
  • 126.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK, HRABAR, LUKAV ČOVEK
  • 127. NOVA SAKRA KORONA UNITA- NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA
  • 128. AMERIČKA MAFIJA
  • 129.ALBANSKA MAFIJA
  • 130. KOLUMBIJSKA MAFIJA
  • 131. RUSKA MAFIJA
  • 132. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE
  • 133. KINESKA MAFIJA –TRIJADE
  • 134.NIGERIJSKA MAFIJA
  • 135. MEKSIČKA MAFIJA

POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. ona je sadržajnija. a to bi značilo da nije ni kriminalitet.dela od strane pojedinaca. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti. društvene uzroke. dela. uslove i posledice kriminaliteta. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost. njegovi uzroci i pojavni oblici. onda nije ni zločin. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. njegova socijalna obeležja. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. 3. To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava. KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. što znači skup delikata koje je počinio pojedinac. to je istorijska Page | 4 . delo. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. psihološka i biološka struktura. pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu.

KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola. KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. način njihovog izvršenja. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. tzv. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. socijalnoj i drugoj pripadnosti. vaspitnih mera i obrazovnog sistema. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . kriminalna morfologija. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. obrazovanju. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu. 5. faktore. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. uzrastu. Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. antisocijalne i delikventne aktivnosti. kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. Fenomenologija proučava delikvente po polu. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. Ona utvrđuje klasifikaciju. proučava strukturu. ponašanja. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima. 4. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. već masovna i negativna društvena pojava.

dela “case metod”. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca.j. PRIKUPLJANJE PODATAKA. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). psihološku analizu k. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije. Page | 6 . eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. 7. U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. njihova analiza i izvlačenje zaključaka.pojave. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. dela i načina njegovog izvršenja. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje. Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. sledi druga faza.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje.. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka. metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA. Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. “case study”. 6. posmatranje. statistički metod. psihološke. analizu životnih uslova. kliničkom metodom. POSTAVLJANJE HIPOTEZA. posmatranje maloletničke bande. psihijatrijske i druge relevantne činjenice.. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA.

Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. zaostale svesti. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. delima za kojim je pokrenut postupak. kriminalna biologija. ona se može samo pretpostaviti. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. javnih tužilaštva i sudova. zdravstvenog stanja. rasnog i verskog fanatizma. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. fizioloških procesa. fizioloških i psiholoških karakteristika. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA.8. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. običaja. nasleđa i dr. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. kriminalna lingvistika. STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. kriminalna geografija. stagnacija. dela i njihovih izvršilaca . konstrukcije ličnosti. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. tradicije naroda i delikventnog ponašanja. Page | 7 . kriminalna morfologija. javna tužilaštva i sudovi. kriminalna psihopatologija. kriminalna psihologija. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni. kriminalna profilaksa. Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. dela ostaje nepoznat. Pored toga određeni broj k. kriminalna politika. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta.

KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. mimike i gestikulacije. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije. navika. profesije I dr. kaznenoj politici. emocija. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti. starosti. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . kao uzročnosti kriminalne delatnosti. uticaj kulture. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. urbanizacijom. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. stavova. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. demografski problem i slično. socijalnim uslovima. porodice. uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. kao i na tragove izazvanih posledica. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa. motiva. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta. Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. uticaj pola. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. kao oblasti delikventne kulture. Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona.

posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. 9. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . 11. KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. Page | 9 . urbanizacija).njegovu geografsku distribuciju. 12. depresije. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. migracija. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt. 10. a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela.

obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. dela i suzbijanja kriminaliteta. SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. društvene grupe. statistiku . KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. psihijatriju i dr. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. dela. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. dela i odnosa žrtve i izvršioca. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju.13. Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje. njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. Page | 10 . prostitucija. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. To su kockanje. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. oblika i sredstava vaspitanja. alkoholizam i dr. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. način i uslovi izdržavanja kazni.

Page | 11 . Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije.zločinaca. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca. Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna. Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka. rođene zločince. a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom. Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p. Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti. izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda. povratnici).ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). za bogaćenjem i za čašću. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. iz neznanja. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19. koristoljublja. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce. problemi u funkcionisanju pravosuđa. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka. Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. kao i za individualne kazne. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva.n. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode. HIPOKRAT. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo.e. Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma.og veka. motiva. i da ima više preventivni nego represivni smisao. siromaštvo.

U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. predavač teologije u Napulju. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo.15. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo. Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. već bićem u koje je usađen zao duh. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom. Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi. i kojom se uspostavlja društveni red. u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. 16. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca.

OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije. a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. tradiciji. • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. fanatika i razvratnika. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku. ukidanje inkvizitorskog postupka. Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. Prema osnovnim shvatanjima škole. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. robova. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. pa i kriminaliteta. kulturi i društvenim prilikama sredine. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu. po svojoj prirodi savršeno biće. sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. sakaćenje i slično . Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. uvođenje principa individualizacije kazne. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. a ne njihove urođenosti. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. TOMAS HOBS I DŽON LOK. Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu. rasipnika. Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi. karaktera čoveka i mentaliteta naroda. Page | 13 .žigosanje.

ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god. Bavarski krivični zakonik iz 1813. biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje). Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore.KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa. Zakon treba da uredi sreću za sve. a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. 18. duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI. izvlačeći to iz Page | 14 . Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. posebno lobanje i lica. sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO . PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole. a kazna mora biti pravedna. engleski filozof DŽEREMI BENTAM . U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula). Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. mržnje i gneva.

Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. velika vilica i jagodične kosti. defekti grudnog koša. mali i zdepast rast. malo i zakošeno čelo. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. oslabljeno čulo pipanja i sl. 19. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. dugačke i klempave uši. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. prćast i spljošten nos kod lopova. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. ali kao sporedne – sekundarne faktore. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . daltonizam. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. kriv. asimetrija lica. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. predugačke ruke i veći broj prstiju. ukazujući na njihove anatomske. sličnost sa šipanzom. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. čudan izgled. fiziološke i psihičke anomalije. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. a ne samo delikta kao normativne kategorije. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. a samim tim i ponašanja. inverzije genitalnih organa. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA. usne mesnate i otečene. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. odnosno šiljat kod ubica. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. udubljene i kose oči. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. ZLOČINASTOG TIPA.

odnosno fizičkim faktorima. lakomislene i moralno neosetljive osobe. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja.bioloških. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. ČIKAŠKA ŠKOLA. krivičnom mišljenju i praksi. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. vaspitanje. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. posebno nekažnjavanja. NASILNIKE.izvršioci k. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici. SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica. nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. KRIVCI IZ NAVIKE. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. društvenim i ekonomskim uslovima. ostali hronični kriminalci. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta. 20. FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. kao i u porodičnim. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. poremećena i psihopatološka lica. LIONSKA ŠKOLA. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. uslovi života i rada. škola. psiholoških i socijalnih faktora. UBICE. SLUČAJNI KRIVCI. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 . Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji.

ali imaju i poseban uticaj. izvršenja i suzbijanja delikata. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. posledica načina života u velikim gradovima. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. DRUŠTVENE. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. . posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata. prema ovim shvatanjima. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI. kao reakcije društva. Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu. Rat. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. profesor k. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. a ne zločinac. krivično pravo i penologija. na individualno i grupno ponašanje ljudi. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. pa i njegovo delikventno ponašanje.i jedan je od Lombrozovih učenika. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. sirotinje i maloletnika. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. nisu osnovni uzrok zločina. AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca. kao psihička individua. Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese. ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos.nemačkog profesora krivičnog prava. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. ADOL PRINS. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . u središte tog odnosa postavljen je čovek. Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. Urođene sklonosti i naklonosti.

osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela. TEORIJA NASLEĐA. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. 1949 god. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 . TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. organske. god. HROMOZOMSKA TEORIJA. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. 21. a drugo ne. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945. 22.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim. nakon II svetskog rata. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave. Na osnovu tzv. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. nasledne. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA.

23 . a drugi nema. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv.TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza. U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. gluvoće. (sprečavanje rađanja dece). a drugi ne. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. vaspitavanih pod istim uslovima. pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti. Spada u biološke teorije. genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . sifilisa. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava. ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. epilepsije i alkoholozma.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom. duhovno i genetsko. Od svih oblika nasleđa(materijalno. koji kada govori o rođenom kriminalcu. Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. kriminogenih porodica. za kriminologiju je najbitnije genetsko. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv.

a kasnije je to sveo na 35%-40%.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. menopauzom. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA.) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. pored konstitucionalnih karakteristika. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. mali za krađe i provale. visoki i teški za prevare i falsifikate. slučajni zločinci i zločinci iz navike. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima. određuju i psihološka svojstva. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. imaju nasledne osobine. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. 24. Po njemu. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece. duševno bolesni kriminalci. čija je biografija kriminalna. čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. kao uzročnike kriminaliteta. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. potencirajući posebno prostituciju. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike. kao element hromozoma. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA. Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 . zločinci iz strasti. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke.činilaca. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. Eksner i dr. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji.

koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. negiraju teoriju o rođenom zločincu. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi. HOTON. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja. Kritičari Page | 21 . PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa.ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra. muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY. LANGRE. 25. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO. nadbubrežna i polne) žlezda. posebno nasilnim. sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. 26 . Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki.. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. štitna. Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. hipofiza. JAKOBS je 1965 god. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY.konstitucionalnog tipa. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju.

ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. a posebno Garofala. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja. korupciju. Nićofera. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca. Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta. 27. psihičkog života i ponašanja čoveka. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti. Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima. lažno bankarstvo i sl. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. Page | 22 . nego što je neposredna posledica. Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. odgovornim. poređenjem kriminaliteta „belih“. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati.

teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. teorija inteligencije. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. teorija neprilagođenosti. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. 28. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. percepcija. odnosno podsvesnog. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. memorija. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. akcija i vreme. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. motorika. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam .HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. EGO –razum. učenje. gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE. motivi. EGA i SUPEREGA. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. postavljaju psihološke determinante. norme društva i socijalne motive. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. svest. kao njegovog posebnog izraza. govor. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe. nastaje iz podsvesti. rasuđivanje. stavovi. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. nema ništa slučajnog i nenamernog. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja. 29. već je namera potisnuta u podsvesti.

Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. nerazvijenih. a razvija se na bazi organskih slabosti. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog.delo. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina. „pedigre“ studijama. u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. duševno bolesni. 30. narkomani. normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti. 31. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. od kojih pate određene ličnosti. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI. maloumnosti. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ . Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili.za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. oni sxu u dinamičkom odnosu.manje vrednosti. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije. TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. ID. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima.

32. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. pa i emocionalna stanja. Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. god. učenje se stiče na više načina. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. OPSERVACIONOG UČENJA. niskim pragom frustracione tolerancije. regionalni raspored. kroz porodicu. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. je naučeno. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. fizički izgled i slično. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. ili ličnih svojstava –invaliditet. preko medija. DOLARD i saradnici su 1939. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. modelovanja tj. Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson. jer im nedostaje vaspitanje za to. učešćem u subkulturnim grupama i sl.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. 33. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost. obrazovanje. naučeni oblik ponšanja. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. Prema njima. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije.

konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici. samoubistva i devijantnosti. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša.1. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 . 34. pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu. čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA. To dovodi do stanja nezadovoljstva. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne. TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim. smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem. •TEORIJA ANATOMIJE. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. nedefinisane ili nejasno formulisane. odnosno socijalnoj sredini. •FUNKCIONALIZAM 2.god. stanje odsustva normi. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini.

da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja. to je nešto što prati izvršioca delikta. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. nesigurnosti. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. razvijaju pojave bezobzirnosti. u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti. MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. već odnosi u društvu. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. školovanja i slično. Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. 35. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. kulture. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. organizacija. Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. Njegove teze nisu mnogi razumeli. a bogate. INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi. haosa i nereda. Društveno stanje dezorganizovanosti. usamljenosti i izolacija. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. posebno u velikim gradovima. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . pohlepe. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode. jača individualizam. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. Po Mertonovom mišljenju. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika).

koja je posebno izražena prema porodici i školi. nasilnik. identifikaciji. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. Ove teorije slične su Page | 28 . a ne devijantno. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. HIRŠI je 1969. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti. a odnosi se na vreme. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. 36. razvijenu svest.učestvovanje. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. odnosno odanost. narkoman. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. ljudi i institucija koje ih primenjuju. Spada u socijalne teorije. OBAVEZAPREDANOST. Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. prostitutka i slično. zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. a bliska veza sa školom. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. god. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. Po njemu što su ove spone čvršće. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj.oznaka uspešno dodeljena. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE. a ne od moralne norme. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. Druga spona je OBAVEZA –predanost.

kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. 38. Devijantne grupe preko identifikacije. Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije. kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. dela. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. diferentno od društveno vrednovanog. Ovaj model ponašanja je sa opštim. Smatrao je da su izvršioci k. Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije. izmišljenim ili stvarnim. neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje. 37.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . kulturnim Page | 29 . učenjem i druženjem sa delikventima. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ . KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija. primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja. Prema njegovom mišljenju. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. ukazuje na društveni karakter delikvencije. orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. univerzalnim.

njihov međusobni odnos i uslovljenost. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. verske. Kriminalitet je kao složena društvena pojava. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. najčešće kao posledica velikih migracija. koji deluju kao uzroci. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. rasne i slično. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. posebno među omladinom. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase. 40. a može da se ispolji i kao sukob generacija. uslovi i povodi za kriminalna dela. To je skup činilaca psihološke. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca. socijalne. U najopštijem smislu. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. kao pojedinačan slučaj. Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE. biološke i socijalne prirode.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU.vrednostima. između starosedelaca i doseljenika. koji su se pretežno bavili ovim problemom. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. determinisan mnogobrojnim činiocima. koje diferencirano može biti različito. USLOVE I POVODE. Spada u kurtulošku teoriju. kao što je faktorska teorija. 41. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. Page | 30 . Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje. 39.

To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. od kojih III kongres posebno. motivi. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi. socijalni i kulturni sukobi. nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. te veze. pojava alkoholizma i narkomanije. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA. kriza razdoblja. porodične prilike. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. psihološkog i socijalnog karaktera.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. povodi. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. uslove i povode za kriminalno ponašanje. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. kriminalitet se ne može objasniti. Međutim. Page | 31 .VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi. uslovi. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. 42.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. Činjenica je da nema pojave bez uzroka.

neadekvatne sudske sankcije. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . Spoljni faktori. Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. vreme. motivima.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. 45. sociogenih-objektivnih faktora . To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave.dodatni stimulans. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti. 44. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja. Mogu se odnositi na mesto. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta. najefikasniji način i sredstvo i sl). U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja. za odluku. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. i interesima koji su obično definisani predispozicijama. ciljevima.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava. psihološke i socijalne prirode. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. doba dana. poznavanje nekih veština. MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. nedovoljna organizacija i zaštita imovine. 47.karakterističan za pojedine njegove oblike. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. 46. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. vremenske prilike. OBLIKUJU POSLEDICU.Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. motivima. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje. ciljevima i interesima. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori.

biološki abnormalna. endokrinih i hromozomskih aberacija. psihološke.DELIKVENTNA LIČNOST. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. Centralno pitanje kriminologije. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike. bilo konstitucionalnih specifičnosti. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. bilo rasnih predispozicija. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. psihopatološke i društvene determinacije. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. DRUGO. osoba poremećene psihičke strukture. i njim je Page | 33 . OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. 48. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom.

b. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost. c. marginalni slučaj opasnog stanja i c. prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje. (bitno. 49. kriminalna sposobnost jaka. stanje i d. Page | 34 . slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. kriminalna sposobnost vrlo slaba. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. PREMA PINATELU. kriminalna sposobnost veoma jaka. prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični.označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja. b. jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. dobro naučiti). kriminalna sposobnost mala. b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze.

50. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti. nasleđe. 51. U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. psihijatri.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. sa slabom kontrolom Page | 35 . urođeni faktori i antropološki faktori. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. socijalni radnici. Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. U biološke faktore spadaju: organske determinante. stepena odgovornosti. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa.

UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. Po biologističkim shvatanjima Morela. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. 54. plitkosti osećanja. 52. etničku celinu i ljudsku vrstu.impulsa. ribonukleinskim kiselinama – DNK. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. koji ih čine potencijalnim delikventima. 53. niske frustracije i afektivne tolerancije. zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja. Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. a često i presudno. zaraze. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . genima. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica.

ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. ali i asocijalnih. emocija. Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. doba. teperamenta i emocija. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. građansko stanje. U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti. Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase. Page | 37 . obrazovanje i vaspitanje. antisocijalnih i delikventnih ponašanja. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. 55. Ovi faktori su teže merljivi. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. mozga i slično. ljubav prema nečemu.a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. a samim tim i navike. kulturne i druge navike. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. pola.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. emocijama. 56. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu. inteligenciji. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije. naklonost.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. motivima i drugim svojstvima ličnosti. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti.

usiljenim. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. osobe deprimirane prirode i dr. seksualnih i imovinskih delikata. impulsivnosti. pojava delikata nasilja. a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. većim delom su nezavisni od svesti. skromnosti. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). nasrtljiva osoba. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja. savesnosti. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti. Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta. sebičnosti. veoma bliska agresivnosti. hrabrosti. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. odlučnost.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. upornost. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru. akcidentnog kriminaliteta. kukavičluka i slično. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. odnosno prirodu i narav ličnosti. koje ga bitno i trajno od rođenja. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno. seksualnih delikata i samoubistva. obuhvata i voljne osobine-doslednost. 57.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. volje i mogućnosti kontrole. 58. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. Impulsivnost Page | 38 . egoizma. malicioznoznosti. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. odlikuju i razlikuju od drugih. je IMPULSIVNOST. energičnost i dr. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja. smatraju se sklonim delikventnosti. sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. doslednost i slično. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka.

sebičnošću i neosećajnošću za druge. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. podle i despotske naravi. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest. Impulisivne osobe su razdražljive. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. pakost i destrukcija radi destrukcije. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini. dvolične. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. bezosećajnosti i rigidnosti. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. sujetan je i osetljiv.predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. sklone su naglim postupcima i agresiji. sujeta. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. 59. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 . To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti. povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa. neodgovorno. svađama. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini. tučama. autoritarne. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. netolerantne. zluradost i pakost. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. 60. Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi.

Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. lako se uzbuđuju. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju. Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. brzinu. vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. 61. U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. regresiji. koeficijentom inteligencije IQ. Inteligencija se meri tzv. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji .INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. MELANHOLIK retko reaguje. eksplozivni su u reakcijama. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. podložni su neurotičnim promenama. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. FLEGMATICI su najodmereniji. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. hetroseksualnih odnosa. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI. a obično je vedar. sigurnosti. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. netrpeljivosti.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju.saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba. Page | 40 . emocionalno su osetljivi. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju. SANGVINIČKI.  IQ od 25-50 su imbecili. 62. fiksacijama i slično. snagu i trajanje osečanja. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. agresiji. FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. emocije su im visokog intenziteta.

dela –privredni kriminalitet. uzrujanosti. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje. osetljivost čoveka. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. ljudske reakcije u vidu afekata.  IQ od 120-140 su izuzetno obdareni. Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. a Page | 41 .faktor porodica. kompjuterski kriminalitet.  IQ preko 140 su genijalne ličnosti. ljudima.  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni. 63 . dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. terorizam. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93.  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela. U opštem smislu emocije čine osećanja. posebno krivičnim delima krađe. IQ od 50 -70 je debilnost. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. Nekada su prisutne emocionalne blokade. škola ili socijalna sredina.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. raspoloženja i strasti na neko zbivanje.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija. događajima i ličnim postupcima. uzbuđena strana organizma.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. deliktima nužde.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje.

inteligencije. nije izvan izvesnog motiva i cilja. Prema njemu. Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. Page | 42 . U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. Svaka faza izvršenja k. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu. 65. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. osećajnosti. SNOP MOTIVA. 64. oštećenom i žrtvi. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. dela. od pripremnih radnji. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. emocija i raspoloženja. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. podstiču na postizanje nekog interesa. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. opažanja. toka izvršenja do prikrivanja tragova. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti.nekada su emocije prejake. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. U krivičnopravnom smislu. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv. rasuđivanja i delovanja. činjenica je da su psihički poremećaji. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. pamćenja. a nekada u sticaju i više motiva. Motivi su svesne pobude koje ličnost. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). pod određenim socijalnim uslovima. on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. delom neposredno ili pretežno posredno. mišljenja.

Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski.UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI. razdražljivost. 68. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. psihopatije. opsesija. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti. Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja. imbecilnost IQ od 25-50. NAGONI I VOLJE. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. 67. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. piromanija. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom. afektivnosti. Manifestuje se u poremećajima mišljenja. paranoidnih. psihički stresovi i intoksikacija.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. prevarama. NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. raspoloženje je tužno. paranoja i epilepsija. histerija. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. fobija. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. izvitoperenim logičkim Page | 43 . Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. raspadanje društvene ličnosti bolesnika. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. misli su crne. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija. kao i krivična dela nasilja. 66. bolesne ideje proganjanja i sl.nasleđe. depresija. Izvorno znači rascep duše. agresivno ponašanje. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. seksualne delikvencije i prostitucije. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. i debilnost IQ od 50-70. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. Tu spadaju: kleptomanija. oboljenja glave. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima.

U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju.). a povremeno druga. prekid veze sa stvarnošću. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. osećanjima ljubomore i veličine. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. bolesnim idejama proganjanja.relacijama. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. koji komentarišu njegovo ponašanje. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. smetnje i poremećaji mišljenja. Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. halucinacije. mada su retki. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. iracionalni doživljaji iz podsvesti. DVOSTRUKA LIČNOST. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada. ishrana i sl. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. čudno ponašanje. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. slabljenje prirodnih nagona(seks. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. afektivni poremećaji. Poseban oblik šizofrenije je tzv. emocionalna tupost. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih.

nepostojane i ćudljive prirode. poimanju socijalnih normi. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. porodično nasilje. prkosno. osvetoljubivo i agresivno. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. ličnih osećanja i volje. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija. preosetljive su. depresija. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. opsesija. nedostatku volje. Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. afektivnosti. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba.neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. kao što su: zloupotreba alkohola i droga. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. manično-depresivni poremećaji. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja.na značaj epilepsije u kriminologiji. Sa krivičnog aspekta Page | 45 . a posebno emotivnih komponenti. opsesivni poremećaji. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. Psihopate nisu duševno poremećeni. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. suicidne ideje. motiva i radnih navika. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. seksualni poremećaji. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima. nagonski. razdražljive. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. stanja koje on rešava izvršavanjem k. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. posebno u tzv. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. depresija. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. labilnog su raspoloženja. afektivno hladni. piromanija. paranoidnih. psihopatije. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. odnosno psihopatija. socijalnih emocija. on i su egocentrični. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . afektivno agresivne. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda.poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi.

smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. smanjena platežna sposobnost. materijalna pozicija i status čoveka. ograničene mogućnosti investiranja. ratne uslove.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. siromaštvo. smanjenom platežnom moći i standardom građana. bogatstvo. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. migracione faktore. mogućnosti invenstiranja su ograničene. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI.psihopate spadaju u uračunljive. sudstvo. 71. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata. socijalno-patološki. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. nizak životni standard. deo je društvene sredine. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. nezaposlenost. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. 69. 70. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci. tranzicione procese. rasna i nacionalna diskriminacija. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. politički. oblik primarne zajednice-porodica. nizak standard građana. Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti. škola. ulica. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. posebno Fere u kritici antropologa. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. uticaj masovnih medija i drugo.

izobilje. nezakonitih transakcija. krađe. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. nedovoljna zaposlenost. depresija. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja. 73. parazitizam i potreba za raskošnim životom. devijantnih pojava. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. 72. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti. pojava alkoholizma i dr. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. špekulacije. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece. pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. Mnogi autori smatraju da bogastvo. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. porasti alkoholizma i prostitucije. posebno imovinskog karaktera. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize. društvena dezorganizacija i sl. prevare. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. KRIMINALITET OSKUDICE. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. niski prihodi. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. nedovoljna kultura. Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. nedozvoljene trgovine. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih.epidemičnim razmerama. slab porodični status.

sukobi kultura. ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. nego u ruralnim područjima. stambeni i zdravstveni problemi. iz jedne zemlje u drugu. c) FAKTOR ISKUŠENJA. skitnjičenja. 74. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije. Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. izgubljenost. U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. nedostatakom stambenih. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE. dobrovoljne ili prinudne. seobe stanovništva u prostoru. 75. prostitucija i delikvencija. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično. koji su izazvani povredama javnog reda. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve. alkoholizma. Page | 48 . prosjačenja i slično.za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću. POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. KULTURNI KOMFLIKTI . i delikvencijom težih oblika. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. zdravstvenih i drugih uslova. narkomanija. nezaposlenost. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. deprivacija. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih.

U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom. politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija. višestruke mogućnosti komunikacije. drogom i oružjem. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. Od političkog sistema. Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. svesno ili nesvesno. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu. više ili manje nasilno. 76. industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja. cigaretama. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. velike mogućnosti putovanja.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. brže ili sporije.devizama. e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu.Od POLITIKE u širem Page | 49 . Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu.d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde. Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. Bonger. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. 79. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor. ali i na povećanje nekih drugih vidova. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. ako ne i na kvantitet zločina. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. Page | 53 . Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. Ferguson. ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref. način života i ponašanje. Hojer. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. b) optimistički-Feri. Obrazovanjem se stiču navike. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza.

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. Poljska. neudate osobe. LSD. etičkim. od 14-16. Page | 57 .osoba. Romi su diskriminisani i u versom pogledu. Mijanmar i dr. religija.. NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne.AMFETAMINI. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. 82. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. a u poslednje vreme i protestanizma. a) Najviše se trguje HEROINOM. od 16-18 god. MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. posebno decom. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid. posebno delikt silovanja. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava. moral i pravo. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. rimokatolicizma i islama. Ta k. Za k. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. a zatim na svakih deset godina.Pakistan. Tajland i Laos. panike. dela su veoma brutalna. b) KOKAIN 30-70% . nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. Avganistan. ideologija. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. veri. Belgija. Zločini zasnovani na rasnim. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija. UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji. nesposobnosti. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. i tu se najčešće i događaju najveće zaplene. I DR. Izazivaju visok stepen straha.

privredni kriminalitet. najrazličitijih oblika trgovine. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti.kompjuterski kriminalitet. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi.saobraćajna delikvencija. a organizovanog kriminaliteta posebno. 5. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti.organizovani kriminalitet.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine.recidivizam-povratništvo u vršenju k. ratovima. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture.politički kriminalitet. Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84. 11. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu.ekološki kriminalitet. modnih revija. 86. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. 10. tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti.imovinski delikt.maloletnička delikvencija. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda. a najviše je b ilo u kriznim vremenima. rad agencija. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti.delikt nasilja.seksualna delikvencija. U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. davanje tela za novac. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. kozmetike. ekonomskim krizama.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje. PODELA KRIMINALITETA: 1. 9. nastranosti i pornografije. 2. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. prostitus „stajati na usluzi“. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. odražavala protivrečnosti. 3. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija. 7. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU. odnosno stavljanje tela na prodaju. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom.83. 4. 85. 6. 8. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 . erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning.dela.

Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin. na poslu. Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. b) teške telesne povrede. na poslu i stadionima. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. Nasilje se manifestuje na ulici. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. školskoj sredini i dr. 87. tortura. c) delikti protiv čovečnosti. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. ubistvo iz bezobzirne osvete. ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. ubistvo više lica. e) politička delikvencija. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. b) teško ubistvo. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. zloupotreba moći i slično. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. d) terorizam. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva. drugim javnim skupovima. tenor. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti. b) porodično nasilje. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. sportskim priredbama.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. u porodici. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo. c) privilegovano ubistvo. ubistvo Page | 59 . u školskim sredinama u porodici. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. Nasilje se manifestuje na ulici.

MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. psihotični. histerični. beskorisnost. 88. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara.87%. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. Često su to i povratnici. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama.17%. alkoholičarski. Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. saobraćajnom delikvencijom. izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. osvetnički. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. razbojničkim krađama. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično. To mogu biti: koristoljublje. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. aktima terorizma. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. mentalno Page | 60 . to su oni koji nemaju samopouzdanje. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. DEPRESIVNI PROFIL 23. silovanjima. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. sadistički. prikrivanje nekog drugog k. šizofreni. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. osveta. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28. a njihove žrtve su poznanici. kod kojih dominira pesimizam. povučene. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. psihopatski. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje. sociološkim i politikološkim tematikama. otmicama i dr. depresivni. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. vrlo često iz seksualne ljubomore. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju. potiču iz problematičnih porodica. dela. ubistvo iz nehata.NORMALNI PROFIL 29.94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom. prijatelji i rodbina.deteta ili trudne žene. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale.3% . ugrožavanjem ustavnog sistema. SIMULATIVNI TIP 12.

Uvek je imalo ozbiljne posledice . deca ubice. b) seksualno. tip sa organski moždanim poremećajima. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. Različiti su samo načini oblika nasilja. PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima.zaostali. Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. obrazovan ja. a ne materijalni. ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj. koja počinje depresivne i paranoidne osobe. posebno po žene i decu. e) ekonomsko. koje vide sebe kao misionare ili heroje. kulturama i društvima. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. d) motivi uglavnom psihološki. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva . Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER. seksualni tip. bilo da su to verbalni. b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. socijalnog statusa. c) verbalno. Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. pasivno-agresivni tip. Page | 61 . d) psiholosko.

UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. starijeg i mlađeg. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 . među njenim članovima. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. psihičkih poremećaja. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije. nepoštovanje i slično. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme.Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. Psihijatrijski poremećaji-psihoze.status manje vrednosti. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. opasno oruđe ili sredstvo podobno. gde vladaju nezaposlenost. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. socijalna i egzistencijalna nesigurnost. Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. koji diktira način komunikacije i odnosa. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. koje mogu da se završe ubistvom. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. kontaktiranja i sl): g) duhovno. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. posebno kod čedomorstva. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice . Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. posebno siromašnim. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice. srtukturalno. pa i u samoj zakonodavnoj sferi.

zlostavljanja. prisiljavanje na prinudni rad.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. kolektivno zastrašivanje. zločini genocida. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI. Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. civilno stanovništvo.delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. nanošenje patnji i dr. podstiču direktne izvršioce na zločin. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja. odvođenje u koncentracione logore. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet . DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. rasna ili verska grupa. rasna ili verska grupa ubistvima. istrebljivanje. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. državni i nacionalni lideri koji svesno. To je poseban tip kriminalne ličnosti. protiv ranjenika i bolesnika. 89. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu. Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. etničkih ili rasnih grupa. zločini protiv humanitornog prava. prisilno raseljenje. verskih. teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. ratni zločini. istorijskim. kažnjavanje. etničko čišćenje i slično. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. etnička. telesni integritet i slobode građana. prema kulturnim. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. kao i ratnih zarobljenika. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava. ubistva zarobljenika i bolesnika. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. uništavanje. Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. genocid je proglašen međunarodnim deliktom. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe.

Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima. na poseban drzak i opasan način. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. su u najvećem delu povratnici oko 30%. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora.profesionalizacije. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. koja se više ne smatra decom. a u blažim vidovima. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. ribe. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. obična krađa. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. PREVARNE DELIKTE. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. obijanjem. 90. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. iznuda i ucena. posle silovanja. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. moralnih i društvenih normi. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. teška krađa i razbojnička krađa.. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. divljač. Page | 64 . MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. u zatvorenim prostorima. saobračajnim sredstvima. i slično. Tu spadaju razbojništva. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. krađa. svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. za vreme elementarne nepogode. Izvršioci ovih krivičnih dela.

solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. reketiranja učenika. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva. sitnim krađama. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. huligani.najviše dela karađe. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. realizacije. rasnog Page | 65 . Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina. maloletni kriminalci. ali i posebne psihostrukture. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. delikventi. koje je samo sebi cilj. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. posrnula deca. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. gde su i sami bili zlostavljani psihički. maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. fizički i seksualno. otimanju stvari. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. kao i starije i bespomoćne osobe. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. na ulici. Pretežno se kreće oko 20-25%. neposrednim sukobima-tučama. kao i u sredinama gde žive. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja. kolektivni duh. dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo. na primer na sportskim takmičenjima. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. siledžije i slično. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela.

tako i porodice izvršioca. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju.i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. ali da od ukupnog broja povratnika. emocionalno nestabilni. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. socijalno su neprilagođeni. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. odanost i poštovanje bandi je obavezno. 92. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. prostor delovanja je pod kontrolom bande. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. 93. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. bilo da su u pitanju Page | 66 . RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela.

a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. koji koristi termin privredno krivično pravo. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. dela. uključujući u taj pojam. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije. dela. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. prestupi i prekršaji. a isključuje prestupe i prekršaje. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema. a ekonomski posebnim oblikom. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. 94. smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije. Page | 67 . Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica.faktori poremećaja biološkog. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. pored k. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica.

95. računi. c) Specijalizacija izvršilaca. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj. novčani u vidu falsifikovanja. Kazne su u principu novčane. d) Pretežnost profesionalne orijentacije. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. kod invensticionih ulaganja. u vidu materijalnog predmeta. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. finansije. stvari ili roba u vlasništvu. bankarski sistem i dr.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. organizovano. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. zloupotrebe poverenja i slično. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. izvodi. posebno: proizvodnja. b) Koristoljublje kao motiv. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. platni promet. na pr: naturalni. skladišna delatnost. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni. transport i špedicija. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. završni računi i dr. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. trgovina. h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti. korišćenje prava.fakture. Page | 68 . PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA.

ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. podmićivanje poslovnih partnera.osiguranja. jer se velikim transakcijama utaja poreza. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana. kriminalne elite. b) Delikti finansijskih prevara. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. kao i medicinsko osoblje. pronevere. železnice i trgovine. Zbog društvenog uticaja i pozicije. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. 96. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija. poreske utaje i slično. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja. državnih i finansijskih poslova. lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 . 97. policijske i carinske organe. poslovnih. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. bankarstva. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. nenamenskog trošenja sredstava. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv. lažnog reklamiranja robe.

Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. bez adekvatnog pravnog regulisanja. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. odlika je svakog društva.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . sive ekonomije. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. oružja. izbegavaju se javni tenderi. trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. ekološki opasnog otpada i sirovina. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija. radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. umetničkih dela. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika. alkoholnih pica. pravna procedura je bez jasnih pravila. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera. nuklearnih tehnologija. U tim slučajevima lako preovladaju lični. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. 98. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure. plemenitih metala i dijamanata. koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. Korupcija je globalni fenomen. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja.

pomorska piraterija.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. trgovina kulturnim dobrima. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. reket. 99. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. hijerarhijaodgovornost i subordinacija. krijumčarenje cigareta. izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. korupcija. izražena društvena opasnost. profit kao cilj. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. krijumčarenje nafte i naftnih derivate. nasilje kao metod. profesionalizam kao karakteristika. ekološki kriminalitet. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. razvoj internet tehnike i slično. kompjuterski kriminalitet. terorizam. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. posebno finansijske kontrole. akciza. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. infiltriranje u državne i privredne strukture. pranje novca. izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. trgovina ljudima. 100. mnoštvo raznovrsnih oblika. carina. prodaja robe bez isprava o nabavci. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. mrežna struktura. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta. Page | 71 . U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”. fleksibilnost u radu. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. organizovana kocaka i dr. transnacionalni karakter. trgovina retkim biljkama I životinjama.

imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. razbojništva. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. Bave se krađama automonila. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. falsifikovanjem novca. Page | 72 . imaju prostorno delovanje. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. kriminalna organizacija. INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja. iznuđivanjem. organizovana kriminalna grupa. 102. organizovane kocke i prostitucije. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. dinamičnost u funkcionisanju sistemom.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. reketiranjem i sl. 101. a zatim za kontrolu reketa. mafija kao najviši stepen organizacije. veliki spektar kriminalnih aktivnosti. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva. grupnih.

tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. JAPANSKA MAFIJA. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. odlično govori svetske jezike. direktor. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. Page | 73 . AMERIČKA MAFIJA. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. MEKSIČKA NARKO MAFIJA. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. a ne pištoljem. vešt je u pregovorima. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2. rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. RUSKA MAFIJA. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. 103. ALBANSKA MAFIJA. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. „ stanje potčinjenosti“. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. kaže: k. NOVA SAKRA KORONA UNITA. kreće se po mnogim svetskim metropoloma. imao unapred određeni zadatak ili ulogu. barata internetom. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. KOLUMBIJSKA MAFIJA. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. čiji je cilj vršenje teških k. izbornu i ekonomsku moć tj. KINENSKA MAFIJA. Moderni bos je biznismen. Mafija poseduje poziciju monopola. NDRANGETA. političar. odnosno kriminalne grupe. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. odnosno kriminalnu grupu. Veoma je komunikativan. „zavet ćutanja“. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. NIGERIJSKA MAFIJA. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. državi ili društvu. Zakon o krivičnom postupku član 21.

da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. kazniće se zatvorom do jedne godine. i 3. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. zakonodavnu. 5. 4. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. a može biti i oslobođen od kazne. EVROPSKA UNIJA JE 1994. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno. sredstva javnog informisanja. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. a može se i osloboditi od kazne. i 3. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. GOD. Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. 3. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. kazniće se zatvorom do tri godine. i 3. 2. ovog člana. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. Ako se delo iz stava 1. od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet.

m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema. njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. k) Izražena društvena opasnost. c) Mrežna struktura. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. g) Nasilje kao metod. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija. j) Transnacionalni karakter. f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. h) Profit kao cilj. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast.postoji spremnost na njihovu pripremu. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. i) Profesionalizam kao karakteristika. d) Fleksibilnost u radu. n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. medije.kriminalni sindikati. Page | 75 . INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan .

posebne subkulture. falsifikovanjem novca. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . direktor. reketiranjem i lično. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji. On je moderni bos bizmismen. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. nemaju stroge forme organizovanja i pravila. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo.b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. odlično govori svetske jezike. „ zavet ćutanja“. koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. zavisno od njenih razmera razvijenosti. Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. razbojništvima. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola. c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. kao što su razbojničke bande. vešt je u pregovorima. to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja .može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. političar. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. izbornu i ekonomsku moć tj. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . državi ili društvu. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. PLANU . Ova grupa može. Takve grupe nisu stalne. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. iznuđivanjem.

U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. KOKAIN. japanske Jakuze i kineske Trijade. Španiji 60%. Heroin se distribuira iz Pakistana. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra. Mijanmara i dr. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD. a zatim za kontrolu reketa. U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope. 105. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. Avganistana. I DR. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. LSD. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. organizovane kocke i prostitucije. dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala . TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. Finskoj 35% i dr. ( tradicionalne mafijaške 104. U tom priodu. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. Poljska. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama. Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. nakupaca i vlasnika skladišta. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. Bečkom konvencijom 1988 god. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. Belgija. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta.Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. od proizvođača droga. Belgiji 47%.

mitraljezi. motora. proučavanje carinske i policijske kontrole. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje.sa drugim državama. b) globalizam. preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu . c) profesionalizam. posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. 106. Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije.Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu. drugi se bave izmenom broja šasije. terrois koja znači jak strah. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene. Terorizam podrazumeva doktrinu. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu. bombe. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107.Krijumčare se: pištolji. hemijske. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika. metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. prvenstveno političkih ciljeva. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. radioaktivni otpad. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. prvenstveno političkih ciljeva. Page | 78 . e) velika finansijska moć stečena pranjem novca. biološke i radiološke supstance. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata. nuklearni materijal. broja proizvodnje i dr. g) zastrašivanje. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola.

Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. rasnim ili verskim osnovama. UČK NA Kosovu i dr. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH. grupi. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . Oas i direktna akcija u Francuskoj. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. b) državni. j) neselektivnost ciljeva. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida. MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. bombaški napadi. PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. nedužnim i nemoćnim osobama. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. državi. Hamas u Palestini. uzimanje talaca.izazivanje psihoze opšte opasnosti. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. međunarodnim pravom zaštićeno dobro. Eta u Španiji. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. nacionalnim. Grapo u Španiji. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko. Raf u Nemačkoj. i) posebnosti cilja. njenim institucijama i dobrima –avioni. VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. napadi na međunarodno zaštićena lica. OBK . ambasade. c) individualni i d) grupni terorizam. U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji.

Svojstven je diktatorskim režimima. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. i međudržavni. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva. Page | 80 . ali ne i otvoreno. koju finansira država. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. odnosno međunarodne zajednice. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka.stabilnost te države. b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac. POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. POLITIČKI. P. učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom. DRŽAVNI. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. ali i protiv drugih država. i drugi da ga održe ili prošire. TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM.

fanatizam pripadnika.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. hijerarhija. tzransport. vrbovanje. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno. kupovinu i prodaju. planska aktivnost. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. da skrenu pažnju društva. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. postale rutinski hiruški posao. Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu. Čile. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. a ponekada i čitavog sveta na sebe. zemlje Brazila do Filipina. Argentina. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. posebno bubrega. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda. Destinacije donatora su Moldavija. 110. 109. a ne kao ljudska bića. do Austrije i Italije. finansiranje. 108.

Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. Italije. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. 111. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. Oblici prostitucije podvođenje. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. svodnici i drugi paraziti prostitucije. makroi. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin. eksploatisanje prostituisanih lica. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju. zavođenje. sa srednjim. koji uzima reket. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa. Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. a u njegovo ime ih vodi „poslovna.sex trafiking. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Page | 82 . odnos sa maloletnim licima i sl. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. upravljanje i držanje bordela. Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu.

uzimanje dela prihoda.. stvaranje novih pozicija. uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. sportska takmičenja i dr. 114. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza. igre za kockarskim mašinama-rulet. Kockanje je zabranjeno. ali se vremenom izmenilo. kockarske organizacije rade ilegalno. iz organizovane kocke. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. Pranje novca oštećuje svaku državu. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu. Page | 83 . Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. kartanje.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi.112. a prihodi su veoma visoki. oni ne traže velika ulaganja. oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija. oduzimanje mušterija. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. Najzastupljeniji su kockarski automati. prostitucije i reketa. klađenje-konjičke trke. KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. prisutne konkurencije. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. 113. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. zakupljivanjem mašina. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. Reket je podebna vrsta kriminalne rente. a donose velike prihode. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima.

A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. kockarnice. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. javne kuće. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga. fingirane krađe računara. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. grupa i čitavih organizacija. uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. privatna preduzeća. One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. sabotažu i špijunažu. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . jedinstvenoj i bržoj komunikaciji. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. a koju on nije tražio. VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita. 115. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. proneverom i prevarom. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. lišavanje slobode. obimu i osobenosti. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. Posledica svega je i novi oblik tzv.

kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. elektronski upad. transmisiju. 118. uplitanje u podatke ili sisteme. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. programa. uvoz. kompjuterske sabotaže. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. kompjuterski terorizam. špijunaža i sabotaža. 117. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. kompjutersko falsifikovanje. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite. policijske. crvi. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine.virusi. prodaja. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete. provaljivanjem. kompjuterske zloupotrebe. Page | 85 . distribuciju. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama. Ovi motivi su avanturistički. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. kao što su: vojne.kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. dela vezana za sadržaje. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. logičke bube. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena. kompjuterske prevare. korišćenje uređaja (proizvodnja. kompjuterska piraterija. presretanje. tzv. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. distribucija). password-a.

računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana. 122. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 . Krivično delo se vrši na prevaran način. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. aerodromska postrojenja. sabotažu. ili se propušta unošenje tačnih podataka. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka. 120. 121. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije.Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. predviđenim domaćim zakonom. vodovode. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. upade u nacionalne sisteme.119. računarske resurse. banke podataka. železnice. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. ili se na bilo koji drugi način. ili druge protivpravne imovinske koristi. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. posebno za špijunažu. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. izmena. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte. bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme.

To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema. kako se procenjuje. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje.. Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto. ustanove. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA.Kompjuterske sabotaže. preko koje se to mora učiniti. sastoje se u unosu. 123. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja. izmenama. Ne gledajte žene vaših prijatelja. Ako izdam. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. utovar. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. Page | 87 . skladištenje.organi unutrašnjih poslova. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. saobraćaj. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju. ili brisanje. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. elektroprivreda. obradu. rukovanje.uzgajanje. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. neka mi telo izgori. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. menjanje. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. prirodnu sredinu ili imovinu.

nekretnina. ubistva i slično. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. šverc. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. osnovna joj je delatnost: droga-heroin. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA. postoji i kodeks ponašanja. iznude. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. Postoji preko 100 kamora porodica. policajaca. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. nastala u 19-om veku. Ndrangete. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge. NOVA SAKRA KORONA UNITA. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. HRABAR.KAMORA – SVAĐA. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. razni oblici kriminaliteta. 128. Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija. otmice i slično. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope. U koza nostri šef je bos. otmice. organizovanje prostitucije i dr. partijskih lidera od strane Koza nostre. pa i Koza nostre.čak iako im se žena upravo porađa. kriminalitet belog okovratnika. 124. Bave se krijumčarenjem droge. 126. poznata u Kalabriji. trgovinom ljudima i dr. ali ona i dalje postoji. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. Osnovna delatnost im je droga. prevarom. tužilaca. duvan. Prihodi američke mafije Page | 88 . prostitucija. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika. iznuđivanje. kokain.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. iznude. 127. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. prostitucijom. 125.

bave se prebacivanjem imigranata . RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida. Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . Nemačkih. Nemačkoj. imigranata i azilanata u V Britaniji. Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. 129. osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje.ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. pa i nacionalne dohotke velikog broja država. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300. krijumčarenjem i preprodajom oružja. Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji. u Nemačkoj 50%. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina . Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. u svoj rad unose političke ambicije. 131. SAD. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. Italiji. Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. kradenih automobila. organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta. Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. Ona je najmlađa . oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije. Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa. ilegalni promet droge.prevazilaze prihode velikih korporacija. u Češkoj 80%. 130.

prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje. raj. 134. povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. građevinarstvo. Organizacija počiva na sistemu grozda. prostitucija. kocka. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. čovek. Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. Bave se trgovinom ljudima. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD. Danas deluje u Francuskoj. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. droge i druge kriminalne delatnosti. finansijske transakcije. postoji organizovani kriminalitet. posebno početkom ovog veka. Svoju delatnost je proširila na Aziju. Južnu Ameriku i dr. Austriji i Engleskoj. nekretnine. špekulacije na berzi. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. 133. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. SAD. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. Prisutna je u i Crnoj Gori. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina. Kanadi. V. nastala je 90-tih godina prošlog veka. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. zabava. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom.države. zemlja. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama.skup tri lica. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna. gangster. Svrgavanjem dinastije Manču. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. SAD. 135. 132. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. Ima oko 100 hiljada članova. Bavi se rasturanjem droge. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. Italiji. sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. Page | 90 .Britaniji. Potpis im je otsecanje glave. Kontrolišu zlatni trougao –heroin.

bakarna. d) Pranje novca. farmaceutska. automafija.carinska. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 . duvanska. f) Reket. urbanistička. naftna i dr. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. c) Korupcija. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. saobraćajna. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. prosvetna. e) Trgovina ljudima. b) Terorizam. drumska. fudbalska.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->