Kako razumeti i pravilno podesiti BIOS, a pri tom ostati iv i prepri avati unucima Kao to mu ime ka e, BIOS (Basic

Input-Output System) je jedan od najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zadu en je za osnovne ulaznoizlazne operacije na nivou hardvera. Narodski re eno, on je taj koji se trudi da sav hardver unutar ku i ta ra unara slo no koegzistira i normalno funkcioni e ± ne to kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno pode avanje BIOS-a je va no za ispravno funkcionisanje ra unara i dok ve ina BIOS-a ima opciju za automatsko pode avanje, mogu e je i ru no pode avanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje od plo e do plo e i u zavisnosti od proizvo a a (Phoenix, Award, American Megatrends...), ovde emo prikazati samo stavke koje se naj e e sre u, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike. Neke od stavki postoje i pod druga ijim (ali ipak sli nim) imenom od onog koje emo ovde navesti i bilo bi nemogu e prikupiti i imenovati sve postoje e varijante. Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema) System Time/System Date ± putem ovih stavki vr i se pode avanje sistemskog sata i datuma. Primary/Secondary IDE Master/Slave ± nekada je bilo potrebno ru no unositi podatke o instaliranom ure aju (broj cilindara, glava, sektora, maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da sam detektuje prisutne IDE/SATA ure aje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili SATA kontroler, opseg opcija se iri i na Third/Fourth Master/Slave. Floppy Drive A:/B: ± pode avanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je nad iveo sve prethodne je 3,5-in ni flopi drajv koji koristi diskete kapaciteta 1,44 MB. Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema) Quick Boot ± br e podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova, kao to je test instaliranih RAM modula. Boot Device Select ± odabir ure aja s kojeg treba pokrenuti operativni sistem. Naj e e je to hard disk, a u zavisnosti od slu aja i potrebe korisnika, mo e da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Ve ina novijih mati nih plo a pru a korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test, proces nakon uklju ivanja ra unara tokom kojeg sistem vr i niz testova ispravnosti hardvera) pritisne odre eni taster (na primer ¶F11¶) i dobije meni preko kojeg mo e direktno da izabere ure aj s kojeg e sistem biti podignut, bez potrebe za ula enjem u BIOS, ru nim pode avanjem i restartovanjem. 1st/2nd/3rd... Boot Device ± pode avanje redosleda kojim e BIOS tra iti operativni sistem na instaliranim IDE/SATA ure ajima (npr. 1st Boot Device ± CD/DVD 1, 2nd Boot Device ± Floppy, 3rd Boot Device ± IDE 0). Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je uklju ena, ra unar e tra iti operativni sistem i na svim ostalim ure ajima ukoliko ga prethodno ne na e na nekom od tri ure aja predefinisana u glavnom delu opcije Boot Device. Full Screen LOGO Show ± ovu opciju poseduju modernije plo e, i to uglavnom one namenjene obi nim korisnicima. Kada je uklju ena, ova opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvo a a ili neku drugu sliku. Preporu ujemo zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije tj. njeno isklju ivanje jer je bolje imati uvid u stanje ra unara i komponenti tokom POST-a nego gledati u arenu sli icu koja ionako vrlo brzo dosadi. S.M.A.R.T. for Hard Disks ± uklju uje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis & Reporting Tecnology) koja omogu ava pra enje rada hard diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obave tavanje o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato to je sposobna da Äpredvidi´ kada e disk da otka e, ali kada je uklju ena, negativno uti e

1

Najve a vrednost omogu ava najstabilniji rad. to omogu ava procesoru da ih br e obradi. Ostaviti uklju eno. Advanced Programmable Interrupt Controller pro iruje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu. Ako isklju ite ovu opciju. CPU L1 & L2 Cache ± uklju ivanje/isklju ivanje interne (Level 1) i eksterne (Level 2) ke memorije koju koristi centralni procesor. U dana njim uslovima ova opcija je manje±vi e nebitna. ali u praksi nije ba tako jer najve i broj modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija mogu a pode avanja. ukoliko se upotrebljavaju lo i ( itaj: jeftini) memorijski moduli. ova opcija automatski ita fabri ki upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM ipa koji je sme ten na memorijskom modulu i konfiguri e memoriju u skladu s njima. Pojedini memorijski moduli br i su od drugih. Boot to OS/2 ± opcija koju 99. Uobi ajene vrednosti su 2. slede a stvar koju ete ugledati jeste. Floppy Drive Seek ± opcija koja nagla ava BIOS-u da proveri prisutnost flopi drajvova pri dizanju sistema. neki su stabilniji. rekli bi neki. ukratko re eno. Korisno ukoliko imate dete koje voli da eprka po ra unaru ili elite da drugima potpuno onemogu ite pristup. Password Check ± mogu nost za tite BIOS-a ifrom ili tra enja ifre od korisnika pri svakom uklju ivanju ra unara. a omogu ava startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima vi e od 64 MB RAM. RAS# to CAS# Delay. O ovoj tehnologiji smo pisali u vi e navrata.. Uvek ostaviti uklju eno ± u suprotnom se spremite za ogroman pad performansi. mereno u ciklusima. a. U nju se podaci preme taju iz sistemske memorije od koje je ke znatno br i. 2. isklju ivo ako imate HT procesor! APIC ACPI SCI IRQ ± ÄI ja tebi´. Naravno. Zvu i dobro.na brzinu diska. Ukoliko je uklju ena. memorijske module). Precharge Delay). Postoji jo nekoliko opcija tj. to zdu no odobravamo. Hyper Threading Function ± uklju uje Hyper Threading funkciju kod Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. jednaka i za bolje i za lo ije serije memorija. Advanced Chipset Features (napredni parametri ip-seta) Configure DRAM Timing by SPD ± jedna od bitnijih stvari ukoliko elite da se bavite overklokovanjem. a neki uop te ne podr avaju odre ene vrednosti. i te kako mo e do i do nepravilnog funkcionisanja softvera (u ve ini slu ajeva ovo se manifestuje Äpucanjem´ Windowsa). te je potrebno obratiti pa nju pri kupovini memorije. Da bi ova funkcija ispravno radila.5 i 3. CAS# Latency ± razmak izme u trenutka kada centralni procesor zatra i podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka procesoru. System BIOS Cacheable ± kod starijih mati nih plo a ova opcija je omogu avala ke iranje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije to je za sobom povla ilo bolje performanse. dok najmanja rtvuje stabilnost zarad ve e brzine. ubrzava rad sistema i treba uvek da bude uklju ena. BootUp Num-Lock ± stavka koja odre uje da li e po startovanju sistema Numeric Lock (taster na numeri kom delu tastature koji prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora) biti uklju en ili ne. da jo jednom ponovimo. potreban je i operativni sistem koji je podr ava. ali.. mogu nosti memorijskih modula koje funkcioni u u sprezi s ovom stavkom (RAS# Precharge. a za sve va i pravilo manja vrednost ± ve a brzina. uz paljenje LED indikatora na flopi drajvu i karakteristi an zvuk Äoranja´ prilikom pomeranja glave. Postavljanjem ovih stavki na ni e vrednosti nije mogu e o tetiti hardver (tj.9% nas ne koristi. Proizvo a i memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli 2 .

Power Management/APM ± kada je uklju ena. ali je preporu ljivo postaviti je na 128 MB. tokom bilo kog sleep moda ra unar je neupotrebljiv). Bu enje sistema se odvija br e ako je ova opcija isklju ena. Nekoliko igara tra i 256 MB memorije za teksture. ova opcija pobolj ava tednju elektri ne energije i po potrebi smanjuje interni klok centralnog procesora. Oba slu aja imaju isto vremensko trajanje. ali je u tom slu aju potrebno da drajver za grafi ku karticu podr ava inicijalizacionu funkciju. Straha opet nema jer su procesori koji se tra e samo NV40 ili R400 tj. pri Äbu enju´ ra unara iz ovog re ima. koju e grafi ka kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni kapacitet sopstvene video-memorije. Suspend Time Out ± isklju uje sve komponente izuzev centralnog procesora nakon perioda neaktivnosti koji se zadaje u minutima (od 1 do 60 minuta). Kada ponovimo podatak da je trajanje obrade podataka u oba slu aja identi no. AGP Aperture Size ± koli ina sistemske memorije. to je dovoljno za 99% igara. to predstavlja zna ajan skok u performansama. Windows uz pomo ACPI kontrola proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i priklju enog hardvera i raspore uje potro nju elektri ne energije za svaki ure aj ponaosob. neke grafi ke kartice sa ATI ipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude 128 ili 256 MB. Power Management Features (upotreba i tednja energije) ACPI Standby State ± ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) je standard za kontrolu potro nje elektri ne energije koji omogu uje laku saradnju izme u hardvera. 3 . operativnog sistema i aplikativnog softvera. Ne treba se pla iti da e grafi ka kartica Äpojesti´ sav RAM koji joj je dat na kori enje jer svaka savremena grafi ka kartica ima najmanje 64 ili 128 MB video-memorije. Kod nekih modela mati nih plo a AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim slu ajevima 32) MB zna i i automatsko obaranje AGP magistrale na Ä1X´. Nominalna vrednost iznosi 64 MB. naravno. Na primer. s tim to vrednost 4 ozna ava etiri upisa/ itanja sme tenih u dva ciklusa. Postoje samo dve vrednosti ± 4 i 8 (4 ili 8 itanja i upisa). a stvarno posebni primerci mogu da izdr e i ni e vrednosti od navedenih. sistem ita podatke iz memorije i ra unar nesmetano mo e da nastavi s radom) ‡ Auto (BIOS automatski odre uje najpogodniji re im tednje elektri ne energije) Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming ± ovom opcijom odre uje se da li e pri Äbu enju´ iz S3/STR moda BIOS mati ne plo e poslati komandu za inicijalizaciju grafi ke kartice direktno u njen BIOS. jasno je da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje re enje jer omogu ava znatno ve i protok u istom vremenskom intervalu. a vrednost 8 predstavlja osam upisa/ itanja u etiri ciklusa. Tako e.predvi eni. izra ena u megabajtima. ali samo u posebnim slu ajevima kada prepozna i odgovaraju i procesor na grafi koj kartici. ‡ S3/STR (Suspend to RAM ± re im veoma niske potro nje elektri ne energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim aplikacijama sme teni u sistemsku memoriju. grafi ke kartice nVidia 6800 ili Radeon X800. Ovde postoje tri opcije: ‡ S1/POS (osnovni re im niske potro nje elektri ne energije u kojem sav hardver dobija minimalnu koli inu struje. dok ve ina ostalih ure aja biva potpuno isklju ena. Burst Length ± bursting je osobina svakog DDR modula da nakon obrade prve memorijske adrese Äpredvidi´ adresu slede e memorijske lokacije kojoj e se pristupati. koja je i jedini hardverski element koji dobija puno napajanje u ovom re imu. a takve ve imaju svojih 256 MB.

ovde pode avamo datum i vreme kada e se ra unar aktivirati iz sleep moda ili uklju iti ako je prethodno isklju en) PNP/PCI Configuration (Plug¶N¶Play i PCI opcije) Clear NVRAM ± Non-volatile Random Access Memory je interna memorija u koju BIOS sme ta sve podatke o priklju enom hardveru. Ovde je umesto standardne on/off funkcije za uklju ivanje i isklju ivanje ovom tasteru mogu e pripisati funkciju Suspend. pogotovo nakon ponovnog uklju ivanja struje. ne preporu ujemo aktivaciju ove opcije) ‡ Last State (ra unar se uklju uje im Ädobije struju´ i vra a sistem u stanje u kojem je bio pre nestanka struje) Set Monitor Events ± u ovom podmeniju vr i se pode avanje nadziranja odre enih komponenti i njihove aktivnosti. Init. po to znamo kakve su varijacije napona kod nas. ali je realnost malo druga ija i svaka vrednost ve a od 32 dovodi do nestabilnosti sistema. nakon bu enja sistema uz pomo ove opcije. koja po pritisku tastera prebacuje ra unar u mod tednje elektri ne energije (ako je Suspend uklju en u BIOS-u. mogu e je zadati da sistem za tednju elektri ne energije ignori e aktivnost zadatog ure aja kako bi ra unar ostao u sleep modu). ovom opcijom govorimo ra unaru ta da radi u toj situaciji: ‡ Power Off (ra unar ostaje isklju en) ‡ Power On (ra unar se uklju uje onog trenutka kada ponovo dobije napajanje elektri nom energijom. Restore on AC/Power Loss ± kada struja Ädo e´ nakon prethodnog nestanka (recimo. Ve e vrednosti omogu avaju PCI ure aju da du e koristi magistralu to bi trebalo da donese i ve u brzinu rada. pogotovo ako imate vi e PCI ure aja. Set WakeUp Events ± izbor uslova u kojima e se ra unar buditi iz sleep moda: ‡ USB Device Wakeup From S3 (sistem e se Äprobuditi´ iz S3/STR moda ako detektuje aktivnost USB ure aja) ‡ Keyboard PowerOn Function (mogu nost bu enja sistema uz pomo tastature. Ko jo ima IDE kontroler na kartici? PCI Slot IRQ Priority ± automatsko ili ru no pode avanje IRQ (Interrupt Request) vrednosti za svaki pojedina ni PCI slot. Graphics Adapter Priority ± ovom opcijom Ägovorimo´ BIOS-u gde prvo da tra i svoje Äo i´ tj.Power Button Function ± pode avanje uloge tastera za uklju ivanje ra unara. Po to se ova memorija ne prazni nakon resetovanja sistema. udar groma ili havarija u nekoj centrali). potrebno je uneti ifru za pristup ra unaru) ‡ Mouse PowerOn Function (mogu nost bu enja sistema uz pomo mi a) ‡ Resume on RTC Alarm (pomo u ove opcije mogu e je podesiti bu enje sistema u zadato vreme) ‡ RTC Alarm Date/Hour/Minute/Second (ukoliko je prethodna opcija uklju ena. grafi ki adapter (integrisani adapter. mogu e je podesiti da se sistem probudi iz sleep moda im detektuje aktivnost nekog ure aja i obrnuto. putem odre enog ili bilo kog tastera. a ako taster dr ite du e od etiri sekunde. Set IRQs to PCI or ISA ± vrlo bitna stavka ukoliko dolazi do hardverskog 4 . ra unar e svejedno biti isklju en). PCI ili AGP). PCI IDE BusMaster ± uklju ivanjem ove opcije saop tavamo BIOS-u da kontroler za IDE ure aje koji je uboden u PCI slot podr ava bus mastering opciju. Ponekad se de ava da prilikom dodavanja novog hardvera do e do konflikta u rasporedu adresa i interapta i tada ova opcija slu i da se sve Äzaboravi´ ± ra unar iznova pode ava resurse za svaku karticu ponaosob. Na primer. sistem pamti koju je adresu i interapt dodelio kojoj kartici radi br eg dizanja. PCI Latency Timer ± slu i za pode avanje du ine vremenskog intervala tokom kojeg PCI ure aj koristi magistralu pre nego to je prepusti drugom ure aju.

dokle god na doti ni USB kontroler ne vezujete eksterni hard disk i istovremeno dovla ite podatke preko lokalne mre e). potpuno je bezazleno ako je to slu aj sa npr.6 GHz). OnBoard LAN ± uklju ivanje/isklju ivanje integrisanog mre nog adaptera (ukoliko postoji. USB Device Legacy Support ± ovu opciju treba uklju iti ukoliko imate potrebu da koristite neki USB ure aj zajedno s operativnim sistemom koji nema drajvere za USB ure aje (npr. Ovakva re enja su na granici upotrebljivosti jer ne dozvoljavaju detaljna pode avanja. to znatno ubrzava proces obrade podataka. naponi. Vcore ± ove stavke prikazuju trenutnu temperaturu procesora i ip-seta. a od plo e zavisi do kojeg stepena ete mo i da di ete takt. Jasno je da je ovo jedna od krucijalnih stavki 5 . sve kvalitetnije plo e imaju ovu opciju za fino pode avanje takta. 200 MHz. Spread Spectrum ± ukoliko pri radu primetite anomalije kod ostalih ure aja prouzrokovane elektromagnetnim smetnjama koje poti u iz mati ne plo e. me utim preterane vrednosti mogu ozbiljno da ugroze stabilnost ra unara. S-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izra enih po Serial ATA standardu) i P-ATA + S-ATA. CPU/System Fan Speed. Po to garantujemo da vam se ovo nikada ne e desiti. Adjust CPU Bus Clock/FSB Clock ± pode avanje takta magistrale. pribli no 1. ipak je isklju ite radi ve e brzine rada. P-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izra enih po Parallel ATA standardu). Pri tome treba obratiti pa nju na slede e: dok nije normalno da npr. ATA Configuration ± ovde se vr i pode avanje ATA kontrolera prisutnih na plo i. USB i mre nim kontrolerom (naravno. PC Health Status (temperature.konflikta koji se manifestuje tako to vi e ure aja koristi isti IRQ jer omogu ava ru nu IRQ dodelu svakom ure aju ponaosob. OnBoard Audio (AC¶97 Audio) ± uklju ivanje/isklju ivanje integrisanog ure aja za reprodukciju zvuka (ono to se esto pogre no naziva Äintegrisanom zvu nom karticom´). DRAM Frequency ± pode avanje radne frekvencije radne memorije. Integrated Peripherals (hardver na mati noj plo i) USB Controller ± uklju ivanje/isklju ivanje integrisanog USB kontrolera. obrtaji) CPU/System Temperature. Postoji nekoliko standarda. modem i zvu na kartica dele IRQ. pogotovo kod hard diskova) rezervisanje svakog pojedina nog DMA kanala za upotrebu sa postoje im PnP ili ISA ure ajima. Iako BIOS automatski pode ava takt magistrale. omogu ava hardveru da preuzima i alje podatke direktno iz sistemske memorije i u nju bez posredstva centralnog procesora. Za razlike izme u pomenutih standarda konsultujte ranije brojeve na eg asopisa. moduli koji rade po ovim standardima se obele avaju i kao DDR333 i DDR400. a trenutno su najaktuelniji PC2700 i PC3200 koji rade na 166 tj. CPU Ratio Selection ± pode avanje mno ioca magistrale. Jo jedna od bitnih stavki za overklokovanje. uklju ite ovu opciju. Set DMAs to PnP or ISA ± (Direct Memory Access. Postoje e opcije su: Disabled (isklju ivanje kontrolera). Zbog injenice da DDR memorija alje dva bita informacija u svakom taktu. Mnoge memorije radi e ispravno i na taktovima vi im od nominalnih. brzinu povezanih ventilatora (izra eno u obrtajima u minutu) i napon procesora. naravno). 133 x 12 = 1596. tj. DOS). Ovde va i formula takt magistrale/FSB x vrednost mno ioca = takt procesora (npr. Frequency/voltage Control (overklokerska Meka) Dynamic OverClocking ± skoro svaka mati na plo a ima ovakvu opciju (mo e da se sretne i pod drugim nazivom) koja slu i za automatsko overklokovanje hardvera i tako e automatsko obaranje brzine rada pri upotrebi manje zahtevnih aplikacija. OnBoard FDC ± uklju ivanje/isklju ivanje flopi disk kontrolera (FDC).

ali je d amper na razli itom mestu. Preporu ene vrednosti (66/33 MHz) su u ve ini slu ajeva i najsigurnije. Adjust AGP/PCI Clock ± pode avanje takta AGP/PCI magistrale. vi e radne frekvencije zahtevaju i vi e struje). va ra unar e po eti da Ädi e punim plu ima´. sami podesite BIOS svog ra unara. naoru ani strpljenjem i ovim tekstom. kod svih plo a postupak je isti. ne dirati i ne dirati. ukoliko niste spremni na rizik i u nov aniku nemate spremnih stotinak evra za svaki slu aj. Za detaljniji opis ovog zahvata konsultujte priru nik koji ste dobili uz mati nu plo u ± u principu. Ako ste pa ljivo pro itali tekst i dr ali se odre enih smernica. Preporu ujemo download nove verzije BIOS-a ukoliko je ona dostupna za va model mati ne plo e i Äfle ovanje´ (kompletna operacija opisana je u ovoj rubrici u jednom od prethodnih brojeva). Ukoliko napravite Ägre ku u koracima´ i potpuno onemogu ite dizanje sistema. Naoru ani oprezom i strpljenjem. Iako ve ina BIOS-a ima opcije Load Setup Defaults (u itavanje podrazumevanih vrednosti za sve stavke u BIOS-u) i Load High Performance Settings (u itavanje vrednosti koje bi trebalo da optimalno podese BIOS za to br i rad). ipak preporu ujemo da. Nadamo se da vam je ovaj tekst bio od pomo i u pode avanju BIOS-a va eg ra unara i eventualnom prevazila enju problema u radu. to je tako e bitno pri overklokovanju (logi no. samo za memoriju i grafi ku karticu. DDR Power Voltage i AGP Power Voltage ± isto to i prethodna stavka. sadr i sva pode avanja BIOS-a). 6 . Ukoliko se upustite u overklok avanturu. kao to je re eno. ali i uzrokuje vi u temperaturu procesora.. CPU Vcore Adjust ± pode avanje napona procesora. para i ivaca). ne zaboravite na mno ilac i uvek imajte u vidu da radna frekvencija procesora direktno zavisi od takta magistrale (u prevodu: previsok takt magistrale u sprezi sa dvocifrenim mno iocem mo e da vas ko ta puno vremena. re enje je u upotrebi d ampera na mati noj plo i koji slu i za brisanje pode avanja sme tenih u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor je memorija koja napajanje dobija iz baterije na mati noj plo i i. te. U ve ini slu ajeva ve i napon obezbe uje stabilniji rad.kod overklokovanja. ovde va e tri jednostavna pravila: ne dirati.. Neke plo e imaju i mogu nost automatskog brisanja CMOS-a nakon nekoliko bezuspe nih poku aja dizanja sistema.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful