BIBLIOTEKA FRONESIS

Vojislav Koštunica

UGRO@ENA SLOBODA

Politièke i pravne rasprave

Institut za filozofiju i društvenu teoriju „Filip Višnjiæ“ Beograd, 2002.

naime. odnosno da se naðu u jednoj knjizi. Moglo bi se isto tako reæi i da se ovde razmatra problem nastajanja novih vidova neslobode – karakteristiènih za prethodna tri veka. pre svega oni èije se ideje razmatraju na stranicama ove knjige. stvarno neznatne izmene. U èemu su razlièiti pisci. ako imamo u vidu razlièite društveno-istorijske okolnosti u kojima su njihova dela nastala. Uz manje. Ipak. sa izvesne. videli opasnost po slobodu u modernom 5 .Reè unapred Radovi u ovoj knjizi objavljivani su u periodu od trinaest godina. lako se mo`e uoèiti jedna zajednièka nit koja spaja te tekstove. odnosno period koji nazivamo modernim dobom – i moguænost eventualne odbrane od njih. u traganju za odgovorom na pitanje šta je to što slobodu ugro`ava i kako se sloboda i prava pojedinca mogu najbolje zaštititi. prete`no u filozofskim. a dogaðajima više nego bogate istorijske distance. na neki naèin meðusobno povezani isticanjem vrednosti ljudske slobode i te`njom da se odgovori na pitanje šta je to što ugro`ava slobodu pojedinca. Svi su oni. ovde se pojavljuju onako kako su prvobitno napisani. U vreme kada su ti radovi nastajali nije mi bila namera da oni u nekom trenutku postanu delovi jedne šire celine. vremenski sasvim nevelike. Iako su svi ti pisci na prvo mesto stavljali neprocenjivu vrednost slobode. sociološkim i pravnim èasopisima i zbornicima. a neretko su se i sporili. oni se nisu u svemu slagali. pre svega skraæenja. Nije ništa neobièno što su politièki mislioci èije se ideje analiziraju u ovoj knjizi pru`ali razlièite odgovore na ovo pitanje.

Na samom poèetku Demokratije u Americi Tokvil je napisao: „Ova knjiga ne svrstava se ni uz jedno viðenje. pre svega strankama koje vlastiti interes pretpostavljaju opštem interesu. a vladavina zakona vladavinom ljudi koja nije ogranièena pravom. Za razliku od nekih svojih prethodnika. odnosno jednakosti uslova. u otuðenosti vlasti u velikim dr`avnim zajednicama. Razmatranja u ovoj knjizi s razlogom zapoèinju sa Aleksisom de Tokvilom koji je. Aleksis de Tokvil. pišuæi je. veæ u njihovoj nemoæi u odnosu na svemoæ veæine u modernom demokratskom poretku. u posrednom. Videli su je i u preteranom umno`avanju zakonskih i drugih pravnih propisa koje utièe da se pravna sigurnost zameni pravnom nesigurnošæu. odnosno tiranijom veæine podrazumevali i moæ centralizovane i birokratizovane dr`ave i tiraniju javnog mnjenja. u razlièitim tipovima posebnih udru`enja. druge strane mogu gušiti. Naprotiv. razvoj jednakosti utire puteve novim. za razliku od slobode u starim društvima. gušeæi pritom i pojedinèevu slobodu. ali od njih zavisi da li æe se to kretanje završiti u slobodi ili neslobodi. preduzeo sam da vidim.dobu? Videli su je u politièkim porecima koji ne poèivaju na saglasnosti onih kojima upravljaju. Pri tome. još nepoznatim vidovima neslobode. sloboda modernih naroda mo`e biti samo sloboda u jednakosti. stvari najšire posmatrao i nesumnjivo najdalje video. Pisci koji su se bavili pitanjem slobode u društvu koje je nastalo posle Francuske revolucije. sloboda u demokratskim društvima oslanja na jednakost. Razvoj jednakosti ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænosti neslobode. tako da se pretvara u arbitrarnost vlastodr`aca. Za razliku od slobode starih naroda. nisam bio nameran niti da povlaðujem niti da se suprotstavim ijednoj stranci. koja je bila sloboda u nejednakosti. Meðutim. ne drugaèije. ali i silama koje guše slobodu. i dok 6 . odnosno tiraniju ili despotizam vladajuæeg mišljenja. Savremena društva i pojedinci ne mogu spreèiti svekoliki razvoj u pravcu demokratije. oni su pod svemoæi veæine. baveæi se nastankom demokratskog društva. D`on Stjuart Mil i drugi njihovi savremenici opasnost po slobodu nisu videli u svemoæi pojedinca i manjine. nego dalekose`nije nego stranke. polazili su od èinjenice da se. raspadom starog re`ima. predstavnièkom karakteru vlasti. demokratija i jednakost isto onako kao što podstièu pojedine strane slobode.

odnosno pojava masovnog društva i konformizma. U tom pogledu viðenje ili vizija ima deskriptivni karakter. a mo`da i u mnogo èemu pogibeljne. ja sam hteo da mislim na buduænost. Stvar je nova. Tokvil je na kraju Demokratije u Americi priznao: „Mislim. daleke 1835. odnosno vizijom koju je ne sasvim dosledno nazivao tiranijom veæine. centralizacije vlasti i birokratizacije društvenog `ivota. Uzalud i sam tra`im izraz koji bi taèno oznaèio predstavu koju sam sebi o njoj stvorio i koji bi je obuhvatio. njen obrazac ne mogu naši savremenici naæi u svom seæanju. Aleksis de Tokvil. moderni politièki mislioci. a da njihovi tvorci. treba da pokušam da je definišem.“ Baveæi se pojavama koje u modernom demokratskom društvu ugro`avaju slobodu. U završnim redovima prve knjige Demokratije u Americi. koja zavisi od stanovišta od kojeg se polazi.“ Misleæi veæma na buduænost nego na sutrašnjicu Tokvil je relativno brzo bio zaboravljen da bi skoro èitav vek kasnije bio ponovo otkriven. pošto ne mogu da joj naðem ime. da vrsta potlaèenosti kakva preti demokratskim narodima neæe ni po èemu lièiti na ono što joj je prethodilo u svetu. sa kojeg se posmatraju stvari. tu ne odgovaraju. Muèeæi se sa pojavom. stare reèi. politièkih poredaka i odnosa u svetu zaista nesluæene.se one bave samo sutrašnjicom. nisu bili u stanju ni da im pronaðu pravo ime. pa i jedan od nesumnjivo najdalekovidijih meðu njima. Ta vrsta vizije bila je prisutna u delima više politièkih filozofa koji su objašnjavali prirodu i razvojne te`nje modernog društva nastalog posle velikih revolucija potkraj 18. napisane u pretprošlom veku. despotizam i tiranija. sudarili su se neèim što nisu do kraja mogli sagledati: to je uticaj moderne tehnike. Tokvil je mogao èak 7 . Ono što odlikuje dela velikih politièkih filozofa jeste vizija. Takve vizije nastajale su. dakle. veka. èije su moguænosti u preoblikovanju ljudskih društava. godine. imajuæi pred sobom nešto sasvim novo. više nego upeèatljiva razmatranja tegobne `ive stvarnosti. kada je njegovo delo nadraslo svoje vreme i kada se ispostavilo da su njegova razmatranja tiranije javnog mnjenja. pojedinca usamljenog i izgubljenog u masi. Ali o vizijama politièkih mislilaca mo`e se govoriti i u jednom drugom smislu: u tom drugom znaèenju imaginativni karakter vizije nadjaèava njen deskriptivni karakter.

kada na njoj zasnovani novi poredak. koja je u njegovom vremenu bila svedena na okvire nacionalnih dr`ava. i svet je gotovo u istom èasu saznao i za njihovo rodjenje i za njihovu velièinu.da nagovesti dojuèerašnju bipolarnu sliku sveta: „Postoje danas na svetu dva velika naroda. nije mogao da predvidi kako æe izgledati novo ustrojstvo odnosa u svetu. koja pošavši sa razlièitih polazišta. oni su odjednom stupili u prvi red nacija. zahvaljujuæi moæi moderne tehnike. istorija nema svoj kraj. i dok su pogledi sveta bili upravljeni drugde.. ma kako oni bili prikrivani i prikazivani u drugaèijem svetlu. To nesumnjivo temu o ugro`enoj slobodi ne prestaje da èini aktuelnom. Polazišta su im razlièita. Kao što. 8 .“ Tokvil. osvoji skoro ceo svet. kao da se kreæu ka istom cilju. uprkos drugojaèijim najavama. ipak se èini da je tajni naum proviðenja i jednom i drugom narodu namenio da jednog dana dr`e u rukama sudbinu po polovine sveta. meðutim. pod novim imenima kao što su. recimo.. neprimeæeno. tako nema kraja ni oblicima ugro`avanja slobode. doduše na jedan novi naèin. kao što nije mogao da predvidi ni kako æe izgledati tiranija vladajuæeg mišljenja. mondijalizacija i globalizacija. ni putevi im nisu isti. to su Rusi i Angloamerikanci. Oba naroda su rasli u seni.

Pri tome je njegovo prouèavanje demokratskog društva bilo podstaknuto te`njom da se pronaðe odgovor na jedno drugo pitanje – na pitanje da li je moguæna sloboda u demokratiji. mo e suprotstaviti tiraniji veæine. ovaj je problem najpotpunije i najbolje obra1 2 Ovaj rad ne predstavlja celovit prikaz Tokvilove politièke filozofije. takoðe. Filozofske studije 1973.Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i problem tiranije veæine Tokvilov odnos prema demokratiji Demokratska revolucija. koji na trenutak išèeznu da bi ponovo izbili u prvi plan. biæe samo reèi o pojavi tiranije veæine. Kako je ovo istovremeno i deo jednog šireg razmatranja o Tokvilovoj politièkoj filozofiji. a ne i o sredstvima kojima se. Veoma podsticajan i širok osvrt na ovaj problem u istoriji politièke filozofije mo e se naæi u radu Koste Èavoškog „Problem slobode u demokratiji“. U ovom radu.2 Pitanje moguænosti i karaktera slobode u demokratskom poretku najva`niji je problem Tokvilove politièke filozofije. Tokvil je uzeo da ispita uticaj modernog društva na tradicionalni društveni poredak. kao i da otkrije izglede modernih demokratskih društava. 9 . odnosno moguænosti slobode u demokratiji u celokupnom Tokvilovom delu podseæa na one muzièke motive koji se stalno i iznova javljaju. 3-69. to ovde nije bilo moguæno ulaziti u bli e i podrobnije objašnjenje nekih drugih vanih tema u Tokvilovom delu. veæ.1 Savremenik nastajanja i uspona demokratije u prošlom veku. Ipak. str. Problem demokratije. pretresanje jednog od pitanja pokrenutih u njoj. prema Tokvilovom mišljenju. to je vodeæa tema politièke filozofije Aleksisa de Tokvila. kao što i sâm naslov upuæuje.

Oeuvres complètes. godine u opštoj redakciji J. 1966. za Vebera racionalizacija društvenog `ivota. Macmillan. 91. Ono što je za Marksa bila klasna borba. str. prema Tokvilu. Gallimard. knji`evni i drugi spisi. u Alexis de Tocqueville. naravno. 1967. str. „Introduction: Tocqueville and America“. P. 10 . 12. „dao jednoj dinamiènoj strani društvenog poretka odluèujuæi razvojni uticaj“.3 U prouèavanju demokratskog poretka Tokvil je pošao od analize amerièkog društva. u redakciji Gistava de Bomona. mnjenja i pobuda našeg doba. ekonomski. Tokvil o njima manje govori. knj. koje je poèelo da izlazi od 1951. 16. Oeuvres complètes: De la Démocratie en Amérique. „Tocqueville. Gallimard. I. Mada priznaje postojanje i delovanje svih ovih uzroka. David Sills ed. Tokvilovo glavno delo nije delo o amerièkoj demokratiji. str. Paris. New York. dok su posle Tokvilove smrti objavljena njegova Seæanja (1893). duguje svoje poreklo okolnostima koje nemaju nièeg zajednièkog sa jednakošæu. tom I. beleške sa putovanja. 1968.6 Ovu tvrdnju. u Americi je Tokvil video nešto više od Amerike – sliku same demokratije (une image de la démocratie elle méme). veæ o demokratiji u Americi.ðen u prvom i najveæem delu ovoga pisca – u Demokratiji u Americi. Najveæi deo Tokvilovih dela su razlièiti politièki.. a druga 1840). Alexis de“. odnosno 22 knjige.4 Zato i ka`e u jednom pismu D`onu Stjuartu Milu : „Amerika je samo moj okvir: moj predmet je demokratija. Fontana. koje je – lišeno ruševina zamaka i feudalne prošlosti – pru`alo uzor demokratije u najèistijem obliku. Daleko je veæe i pouzdanije izdanje Tokvilovih celokupnih dela u predviðenih 13 tomova. Prilikom boravka u Americi njega je iznad svega zanimalo dejstvovanje demokratskog sistema. Majera – Alexis de Tocqueville. knj.“5 Prema Tokvilu. pokretaèko naèelo demokratije jeste „jednakost uslova“ (egalité de condition). Democracy in America. Stari re`im i revoluciju (nedovršeno delo èiji je prvi deo izašao 1856). Navedeno prema Max Lerner. International Encyclopedia of the Social Sciences. kao i ogromna prepiska sa savremenicima. London. Cilj njegovih razmatranja nije da istakne poreklo i prirodu svih ljudskih 3 4 5 6 Prvi veæi izbor iz Tokvilovog dela objavljen je 1864-1866. za Tokvila je jednakost. Paris. Robert Nisbet. Alexis de Tocqueville. Od sistematskih dela Tokvil je inaèe napisao Demokratiju u Americi (prva knjiga pojavila se 1835. LIII. pa su joj èak i sasvim suprotne. Svaki je od ovih mislilaca. kako piše Robert Nizbet. Mnoštvo shvatanja. ne treba shvatati kao da je jednakost osnovni i jedini uzrok iz koga se izvode sva istorijska zbivanja.

kao nabujala reka. De la Démocratie en Amérique. Razvoj u pravcu jednakosti zato je neminovan. pronalazak štampe i jaèanje sredstava opštenja.8 7 8 Tocqueville. 4. rade na istoj stvari. verovanje u ljudski duh kao èinilac društvenog napretka i uticanja na voðenje dr`avnih poslova u vreme prosveæenosti – sve su to primeri širenja jednakosti. 11 . uspon pravnika sa uslo`njavanjem društvenih odnosa. graðanstvo se neprekidno uzdi`e na društvenoj lestvici. 7. U razvalinama. svi oni. Tokvil je nazirao obrise novog ureðenja društva. širenje trgovine praæeno bogaæenjem i uzdizanjem graðanstva. Kao sna`an vihor koji sve pred sobom obara i nosi. postojan i izmièe ljudskoj moæi. Širenje jednakosti doprinelo je širenju demokratije.7 Glavno naèelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste. veæ utièu na najrazlièitije strane društvenog kulturnog `ivota. voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratije ide u jednom smeru. On je isto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se temelji na jednakosti neizbe`na. str. Prebirajuæi po stranicama istorije toga perioda jedva da mo`emo naiæi na dogaðaj koji nije doprineo širenju jednakosti. str. Posledice tog širenja jednakosti ne mogu se svesti u okvire politièkog delovanja. Pod demokratijom Tokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obele`ava odsustvo aristokratskog naèela u ureðenju društva. II. U stvaranju demokratskog poretka društva uèestvuju namerno ili nenamerno. Jaèanje politièke moæi sveštenstva koje je otvorilo svoje redove razlièitim društvenim slojevima. taj razvoj je opšti. prema Tokvilu. I. Dok se plemstvo stalno spušta. odnosno èinjenica je proviðenja (fait providentiel). izjednaèavanje društvenih redova. hteli to ili ne. knj. knj. ona se ne mo`e zaustaviti. Isto. veæ samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ove pojave preinaèila. protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa u krilu crkve. Suština demokratske revolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) društva u demokratsko društvo. a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku.sklonosti i ideja. Veæi deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribli`avanja. u ostacima starog društvenog poretka.

Gallimard. str. Karl-Heinz Volkmann-Schluck. Ta volja ljudi mo`e mnogo da uèini. Demokratska revolucija povezuje slobodu sa jednakošæu.12 Demokratija se temelji na naèelu jednakosti. Gallimard. da ljudi ne mogu da utièu na tok i odlike demokratskog procesa i na svoj `ivot u demokratski ureðenim društvenim zajednicama. Oeuvres complètes: Correspondance d’Alexis de Tocqueville et d’Arthur de Gobineau. Meðutim. 1964. ali ostavlja moguænost njihovog suprotstavljanja. Alexis de Tocqueville. Paris. Naprijed. Tukidid. ali ovo mo`e u stvarnosti da se izvrgne u jednakost u ropstvu. 96. prema Tokvilu. 1959.11 S druge strane. Baš u demokratskom poretku društva. u kome je razlièitost porekla izgubila svoj nekadašnji znaèaj. dok sloboda u doba demokratije mo`e da postoji samo sjedinjena sa jednakošæu. Odbacivanje istorijskog determinizma naroèito je razvijeno u njegovoj prepisci sa Arturom de Gobinoom. umesto jednakosti u slobodi. str. U svojim Seæanjima Tokvil je takoðe zabele`io da ne podnosi „one apsolutne sisteme. Druga opasnost sadr`ana je u sasvim novom obliku despotizma koji se razvija u krilu samih 9 10 11 12 Vidi Alexis de Tocqueville. to što savremeno društvo stremi u pravcu demokratije ne znaèi da je sloboda u njemu unapred osigurana. Tocqueville. pa i potpunog razila`enja. Demokratiji prete dve vrste opasnosti. koji èine sve istorijske dogaðaje zavisnim od velikih prvih uzroka meðusobno povezanih sudbinskim lancem. one misaone sisteme koji proteruju i same ljude iz povesti ljudskog roda. 84. jednakost je moguæna i u savezu sa despotizmom. Kant. Prva je ukidanje same demokratije uvoðenjem nedemokratskih ustanova.9 jednim od najistaknutijih predstavnika tumaèenja istorije pomoæu rasnog èinioca.Mada bi pojedina mesta u uvodnom delu Demokratije u Americi mogla da navedu na suprotan zakljuèak. tom IX. regulisanje `ivota ljudi postaje sve više proizvod njihove volje. Isto. Cilj demokratske revolucije je podudaranje slobode i jednakosti. tom XII. ali ne mo`e više da povrati stare odnose i društveni poredak. 91. Naprotiv. oni mogu da utièu. Paris. Politièka filozofija. Oeuvres complètes: Souvenirs. Tokvil je bio nepomirljivi protivnik istorijskog determinizma. str. 12 . Zagreb. 1977.“10 To što savremeno društvo ide u pravcu demokratije ne znaèi.

str. Jedino od njih zavisi. De la Démocratie en Amérique.demokratskih ustanova – u tiraniji veæine. odnosno demokratije.15 Time dodirujemo pitanje vrednosnih pretpostavki Tokvilove analize demokratije. Preveden na reènik današnje društvene nauke Tokvilov pojam tiranije veæine obuhvata pojave masovnog društva. knj. sveopštu racionalizaciju i birokratizaciju društvenog `ivota i svemoæ dr`ave. ipak. Iz njega izviru i pretnje njemu samom i njegov spas. U drugoj knjizi Demokratije u Americi Tokvil je izbegavao da imenuje pojavu. prema Tokvilu. str. društveno i politièko udru`ivanje. ali ne i neukrotiva. 339. meðutim. izviru iz samog toga društva. II. mogu se obuzdati pomoæu više društvenih i politièkih sredstava. Tiranija veæine. nezavisno sudstvo. kao i sredstva da se ove opasnosti preduprede i otklanjanju. II. Stare reèi „despotizam“ i „tiranija“ neprikladne su da je oznaèe. 13 . Štetne posledice demokratije. Volkmann-Schluck. da li æe se to putovanje završiti u ropstvu ili slobodi. Tokvil je ispitivao oblike pojave o kojoj je reè. str. Tako izlazi da i opasnosti po slobodu u demokratski ureðenim društvima. najveæi je nedostatak demokratskog ureðenja društva. Oni ne mogu da iskljuèe dejstvo prirodnih sila. preovlaðivanje konformizma i osrednjosti. Ta pojava je sasvim nova i nesvodljiva na pojave i odnose starog društvenog poretka. izdvojenost pojedinca i propadanje zajednice. Ta su sredstva pre svega lokalna samouprava. poštovanje pravno propisanih postupaka i formi. Tocqueville. Tokvil je smatrao da je demokratija nezaustavljiva. knj. koju je prvobitno oznaèio kao tiraniju veæine. 324. De la Démocratie en Amérique.14 Savremena društva i pojedinci ne mogu se. Nasuprot konzervativcima i reakcionarima 13 14 15 Tocqueville. 124. odupreti te`nji i kretanju u pravcu jednakosti uslova.13 Kloneæi se u drugoj knjizi Demokratije u Americi upotrebe izraza „tiranija veæine“. Ljudi ne mogu da dr`e pod nadzorom napredovanje demokratije ali oni. Politièka filozofija. dakle. odnosno širenje jednakosti bez slobode. sloboda štampe. mogu da kontrolišu i njene štetne i njene korisne posledice. U njegovom delu ova pojava je donekle i zbirni naziv za skoro sve mane demokratije koje dovode u pitanje moguænost slobode. ali mogu da ga uèine korisnim.

sama demokratija se odlikuje osobenom uzvišenošæu. još nepoznatim vidovima tiranije. Za razliku od slobode u starim društvima. Za razliku od slobode starih naroda. da bih spreèio svoje savremenike da pred njima klonu. dosta ulepšali ono što je suprotno demokratiji. Tokvil je bio nepokolebljivo ubeðen u nezadr`ivost demokratske revolucije. sloboda modernih naroda mo`e biti samo sloboda u jednakosti. Za razliku od veæine liberala i privr`enika demokratije. Negirajuæi najuzvišenija svojstva ljudskog duha u manjem obimu nego što je to bio sluèaj u starim tipovima društva. du`nost mi je naroèito da istaknem rðave te`nje. Kao prijatelj o ovome smem da govorim. Pri ovakvom stanju stvari. ovo ne tra`im od prevodioca veæ od èoveka. Tokvilova nepristrasnost u odnosu prema demokratiji naroèito je lepo izra`ena u pismu prijatelju i prevodiocu Demokratije u Americi na engleski Henriju Rivu: „Pišem u zemlji i za zemlju u kojoj je razlog jednakosti pobedio – bez moguænosti vraæanja u aristokratski poredak. koja je bila sloboda u nejednakosti. Usuðujem se da iznosim teške istine o sadašnjem francuskom društvu i o demokratskim društvima uopšte. Ovo je jedini èastan zadatak za sve koji pišu u zemlji u kojoj je borba okonèana. Preklinjem vas iskreno da. Vaš prevod treba da potpomogne moje gledište.svoga vremena. s druge strane. po njegovom mišljenju. Èini mi se da ste u prevodu poslednje knjige (misli na prvu knjigu Demokratije u Americi – V. jer dovodi do širenja umerene kolièine sreæe meðu svim ljudima. Tokvil je skretao pa`nju na njene mane i pretnje po slobodu koje demokratija nosi u sebi. Pristalicama demokratije. a povodeæi se za sopstvenim pobudama. a ubla`ili ono što bi moglo da naškodi aristokratiji. ali sve ovo kazujem kao prijatelj a ne kao kritièar. razvoj jednakosti utire puteve novim. K. Naprotiv.) ne `eleæi to. koje jednakost mo`e izazvati. sloboda u demokratskim društvima oslanja se na jednakost. Razvoj jednakosti. saèuvate pravi 14 . makar se borili i protiv samoga sebe. Protivnicima demokratije Tokvil je nastojao da uka`e ne samo da ometanje društvenog razvoja u pravcu demokratije nije više u ljudskoj moæi veæ i to da je demokratija praviènija od starog društvenog poretka. Tokvil je upozoravao da je te`nja ka jednakosti u demokratiji spojiva sa neslobodom kao i sa slobodom. ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænosti tiranije.

nije bilo izazvano samo te`njom da se upravi pa`nja na neka po slobodu pogibeljna svojstva demokratije veæ i razoèaranošæu saznanjem da nastupanje savremene demokratije odnosi neke vrednosti koje je staro društvo razvilo. pa èak i iskrena `elja da se do`ivi uspostavljanje novog društva. Sa veæinom predstavnika liberalizma ona ne deli verovanje u neizbe`nost pomirenja i spajanja demokratije i slobode. ali je samosvojna. U jednoj liènoj. koji èini stvarna nepristrasnost teorijske ocene dva društva. koje je opet karakteristièno za klasièni liberalizam. do onih drugih koji gledaju da Tokvila što više pribli`e Marksu. Pogrešna shvatanja i tumaèenja ispoljavaju se u naše vreme u pogledima onih koji Tokvila smatraju konzervativcem. èistim liberalom.karakter moje knjige.“16 Ipak. To što je Tokvil pisao više o manama demokratije nego o njenim preimuæstvima. tom VI. 47. Ovaj pokušaj sa`etog odreðivanja Tokvilovih društvenih i politièkih ideala zahteva jednu dopunu. za `ivota neobjavljenoj belešci. knj. str. sâm je Tokvil. Ona jeste sinteza razlièitih pogleda i tumaèenja graðanskog društva i politike u prošlom veku. 1954. istakao svoju razumsku 16 Alexis de Tocqueville. Tokvil je – po svome poreklu pripadnik „staroga re`ima“ – izra`avao u svome delu i `ivotu napetost izmeðu tradicionalnih i modernih vrednosti. I. na naèin po otvorenosti blizak Paskalovom. Svedok demokratske revolucije i borbe dva razlièita društvena poretka i suprotstavljenih sistema vrednosti. Te nesuglasice su prisutne i u razjašnjavanju odnosa izmeðu Marksovih i Tokvilovih shvatanja – od onih pisaca koji te`e da što više suprotstave Tokvila Marksu. Tokvilova politièka filozofija. Nesuglasice oko Tokvilovog dela traju do danas. starog i novog. baš je ovakav Tokvilov nepristrasan odnos prema demokratiji doveo do nesporazuma u tumaèenju njegovog dela. 15 . izmièe veæini uobièajenih i nemaštovitih podela politièkih doktrina. do toga da se predstavnici razlièitih ideologija i politièkih pravaca pozivaju na Tokvila. Oeuvres complètes: Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill. meðutim. pa èak i umerenim ili konzervativnim socijalistom. Ovo unutrašnje razdiranje vidno je na više mesta u Tokvilovim radovima. Paris. Gallimard. niti prihvata èisto negativno shvatanje slobode.

on se nije toliko zanimao sadašnjošæu koliko je stalno motrio na buduænost. Pod samom tiranijom veæ je uobièajeno podrazumevati oblik politièkog ureðenja koji se odlikuje nepostojanjem ogranièenja vlasti i vlastodr`aca. Ali u iskvarene oblike vlasti. Tiranija nema u vidu opšte interese. Tocqueville.17 Upozoravajuæi na ovakve protivureènosti u Tokvilovom delu ne porièemo da je Tokvil stalno stremio tome da što nepristrasnije i otvorenije razjasni suštinu demokratije i njene izglede. 17 18 19 Vidi Antoine Redier. nisu samo zadivljujuæi prodor u razumevanje i tumaèenje demokratskog poretka graðanskog sveta u prvoj polovini prošlog veka veæ i neobièan nagoveštaj buduænosti toga sveta. tiranija je vezivana za odreðeni oblik sticanja i vršenja vlasti od strane jednog èoveka. 1311a. I. opasnosti po slobodu koje su demokratiji svojstvene. I Platon i Aristotel svrstavali su tiraniju u iskvarene oblike vlasti. Tokvil se trudio da pogledom što dalje dopre. Tokvil je.18 Tokvilova politièka filozofija. Tiranija je. Sâm naziv ove pojave. usred pomame stranaèkih strasti. 45-50.opredeljenost za demokratiju. Paris. str. 1925. Politika. 16 . Zato je shvatljivo i sve èešæe vraæanje i obraæanje Tokvilu u naše vreme. treba odmah to reæi. Kultura. Beograd. Aristotel. kao što je veæ izneto. osim ako je u pitanju lièna korist tirana. 14. 19 Prvobitno. pre svega njegova razmatranja u Demokratiji u Americi. U sudaru politièkih ideologija i programa. De la Démocratie en Amérique. 1960. 1279b. Politièka tiranija veæine Otkrivajuæi zapreke koje demokratija nosi sama u sebi. On dovodi u nedoumicu spajajuæi u sebi oèigledno razlièite stvari. knj. najviše bio obuzet problemom tiranije veæine. Comme disait Monsieur de Tocqueville. više zbunjuje nego što razjašnjava. ona je despotska vlast jednog èoveka nad dr`avnom zajednicom. istovremeno sa instinktivnom naklonošæu aristrokratskim vrednostima. po Aristotelu. monarhija koja ima samo u vidu interese monarha. str. Librairie Perrin et Cie.

Alexander Hamilton. nego što se ikada moglo oèekivati od vlasti jednog èoveka. mo`e se uzeti za samu definiciju tiranije“.“22 Nije neobièno što je tek Tokvil na tako potpun i sna`an naèin ukazao na zabrinjavajuæe posledice tiranije veæine u demokratiji. 47. John Jay. pisao je Medison. Meðu prvima su na opasnost da veæi deo društva mo`e da tlaèi manji. moguæna i tiranija mnoštva. Edmund Burke. London. U ovakvom obliku demokratije narod (demos) vlada sâm ne potèinjavajuæi se zakonu. naravno. opet. 1292a. 21 Do sliènih zakljuèaka došao je i Berk u svojim Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj: „U demokratiji je veæina graðana u stanju da najsurovije tlaèi manjinu kad god u toj vrsti politièke zajednice preovlaðuju oštre razlike do èega. Takva vrsta demokratije je ono što je tiranija meðu monarhijama. Dent.20 Iz onoga što je Aristotel pisao proizašlo bi. nekolicina ili mnoštvo. 121-122. samopostavljena ili izabrana vlast. bez obzira na to da li je u pitanju pojedinac. New American Library. Reflections on the Revolution in France. 1971. No. i bez obzira na to da li je u pitanju nasledna. „Nagomilavanje celokupne vlasti. Samovolja i obest nisu samo svojstvo apsolutnih vladara. New York. 301. veæ se i u demokratskom poretku mo`e govoriti o vlastoljubivoj veæini. izvršne i sudske u istim rukama. Tek u doba prvih graðanskih revolucija za društveno stanje koje je karakterisao veæi ili manji stepen tlaèenja manjine od strane veæine poèeo je da se koristi izraz „tiranija veæine“. èesto dolazi. str. ukazali Hamilton i Medison u Federalistièkim spisima.prema Aristotelu. kao što manji deo mo`e da tlaèi veæi. veæine. zakonodavne. pa njegova vlast postaje despotska. 17 . karakter tih dveju vlasti je isti. 20 21 22 Isto. da je isto onako kao što je moguæna tiranija jednog èoveka. dakle. nasiljem nad manjinom obuhvaæen je daleko veæi broj pojedinaca i ono se vrši mnogo `ešæe. James Madison. 1961. The Federalist Papers. Pri tome. str. nije spadala samo vladavina pojedinca (tiranija) i manjine (oligarhija) u sopstvenom interesu i nad veæinom veæ i vladavina siromašne veæine u sopstvenom interesu i nad manjinom (demokratija). dovoljno je poznato da Aristotel za pojavu o kojoj je ovde reè nije upotrebljavao izraz „tiranija veæine“.

The Federalist Papers. uglavnom je prouèavano politièko znaèenje tiranije veæine. Tokvil je kao nijedan od njegovih prethodnika razvio pojam tiranije veæine. Jay. str. No. naravno. Sledeæi naèin razmišljanja od Aristotela do Berka i Federalistièkih spisa. Uticaj veæine u ovom znaèenju najviše dolazi do izra`aja u zakonodavnom telu u kome je veæina predstavljena i koje najdoslednije izra`ava njenu volju. demokratija nosi u sebi opasnost tiranije veæine. Nije dovoljno èuvati veæinu od manjine. brojèano velikih demokratskih društava. u demokratskom poretku ogranièiti manjinu. prema ovom znaèenju tiranije veæine. veæ treba braniti i manjinu od veæine. 51. „zaštititi jedan deo društva od nepravde drugog dela. 18 . Zajednièke vrednosti polisa tu stoje iznad tekuæih i promenljivih ciljeva veæine i manjine. ne samo da nametne svoju volju pora`enoj manjini veæ i da ote`a njeno istupanje i iznošenje sopstvenog mišljenja o politièkim stvarima. pogibelji tiranije veæine ukazale su se u punom svetlu.“23 Lakše je. „prostranih republika“ (extensive republics). 323. Potrebno je. kako je Medison pisao. u skladu sa osnovnim obele`jima politièkog iskustva i misli u Grèkoj. U njegovoj politièkoj filozofiji pojam tiranije veæine postaje višeznaèan. Dok su Tokvilovi prethodnici pod tiranijom veæine uglavnom podrazumevali politièku nadmoæ i nasilje veæine nad manjinom. Uz tiraniju manjine. prema Medisonu. jedna od moguænosti koja je sadr`ana u demokratiji jeste da veæina preko svojih predstavnika vlada tiranski.U antièkoj politièkoj filozofiji (pre svega kod Aristotela) problem tiranije veæine ostavlja se i razrešava na osoben naèin. U Tokvilovo doba bilo je veæ moguæno izuèavati njene stvarne posledice. Madison. Prema piscima Federalistièkih spisa. tlaèeæi manjinu. U vreme kada je Tokvil objavio prvu knjigu Demokratije u Americi. Pisci Federalistièkih spisa i Berk mogli su tek da nasluæuju obrise tiranije veæine. Ovo æe uèiniti veæina uobièajenom metodom glasanja. Tokvil je u uslovima graðanskog društva upozorio i na društvenu stranu tiranije veæine: na tiraniju javnog mnjenja i svemoæ dr`avne vlasti. Sâm predstavnièki karakter demokratije smanjuje moguænost otuðivanja predstav23 Hamilton. Veæina koja na izborima osvoji vlast mo`e. Tek u vreme graðanskih revolucija i stvaranja novih. i tako se bavili tiranijom politièke veæine.

koji je o demokratiji u Americi pisao pribli`no pola veka posle Tokvila. No. knj. str. neogranièena vlast veæine svojstvena je demokratiji. Tokvil. tom V.27 Istovremeno. Gallimard. Tocqueville. „Zaštititi opšte dobro i prava graðana od jedne takve skupine. èini njenu suštinu.26 Moralni autoritet veæine zasniva se delom na ideji da ima više sposobnosti u više ljudi. Tiranija veæine ogranièava se u dva podruèja: u društvu i u oblasti politièkih ustanova. Alexis de Tocqueville. De la Démocratie en Amérique. 1.25 Kao što je monarhiji bila svojstvena izreka da kralj ne mo`e da greši. Sve je ovo uslovljeno politièkim zadatkom koji su ovi spisi imali da obave u vreme donošenja amerièkog ustava. Pisci Federalistièkih spisa najviše se bave pitanjem kako spreèiti tiraniju veæine i iznose kako bi trebalo urediti odnose u jednoj konkretnoj politièkoj zajednici. U demokratiji narod je izvor i utoka svega. nasuprot ovome. 258. pisao je Medison. Narod vlada politièkim svetom u demokratiji isto onako kao što Bog upravlja svetom. tiraniju veæine mogu da spreèe dve stvari: isprepletanost i slo`enost samih društvenih interesa. 56. Ali. 19 . kao i u Tokvilovoj politièkoj filozofiji. i naèelo podele vlasti. i istovremeno oèuvati duh i oblik narodne vlade – jeste. 10. dakle. široko razvijena sloboda mišljenja i raspravljanja takoðe potpoma`e svemoæ veæine. I. I. kako ogranièiti veæinu? Kako spreèiti zloupotrebu vlasti od strane onih koji su je demokratskim putem stekli? Ovo je jedno od središnjih pitanja u Federalistièkim spisima. više izuèava tiraniju veæine i njene uzroke. Paris. knj. Prema piscu Demokratije u Americi. Tocqueville. Oeuvres complètes: Voyages en Sicile et aux Etats-Unis. knj. Van veæine u demokratskom poretku nema nièeg što bi bilo u stanju da joj se odupre. Niko ne mo`e poreæi da nije imao priliku da se njegova 24 25 26 27 Isto. str. str. u demokratiji va`i naèelo da je narod (veæina) uvek u pravu. Prema D`emsu Brajsu. De la Démocratie en Amérique. odnosno da je broj onih koji upravljaju va`niji od drugih njihovih svojstava. autoritet veæine ima za svoj osnov i naèelo da interesi veæine ne treba da budu pretpostavljeni interesima manjine. 1957. veliki cilj ka kome su upravljena naša istra`ivanja“. 257. ona je prirodna. 80.nika od naroda.24 Prema Federalistièkim spisima.

u pojedinim dr`avama.“29 Ovako èvrst autoritet veæine u demokratskom poretku prati umanjivanje va`nosti manjine i pojedinaca koji su drugaèijeg mišljenja. 338-346. 263. jer su iscrpli sve moguænosti odbrane vlastitog gledišta. godine. str. ali ipak. kako Dejvid Spic tumaèi Tokvilova razmatranja tiranije veæine. Njegova nepopustljivost (i nedoslednost) samo izaziva veæinu.30 28 29 30 James Bryce. na ovaj naèin posmatrano. Ovakav moguæan ishod stvari tera u demokratiji svakog pojedinca koji misli drukèije da se prikloni stavu veæine. kome da se obrati za pomoæ? Javnom mnjenju? Ali ono obrazuje veæinu. str. 1958. Columbia University Press. Naèelo jednakosti. Tocqueville. U nedemokratskim re`imima oseæanje nezadovoljstva i nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izlo`ena napadima. str. da bi u isto vreme. Democracy and the Challenge of Power. David Spitz. 1920. veæina postavlja i same sudije. Zakonodavnom telu? Ali ono predstavlja veæinu i slepo joj se pokorava. knj. Ma kako da je nepravedna i besmislena mera koja se protiv vas upotrebljava. kao onaj koji se ne sla`e. U demokratiji je polo`aj pojedinca koji se ne sla`e sa odlukama veæine protivreèan. Snagama javnog reda? Ali one nisu ništa drugo nego veæina pod oru`jem. on tvrdi da su svi ljudi jednaki. I. dakle. dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se išlo. opet joj se. Èineæi ovo. New York. Oni koje veæina u demokratiji nipodaštava ili osuðuje nemaju više kome da se `ale. Kao demokrata. 19-21. knj. Macmillan. Roma locuta causa finita. De la Démocratie en Amérique. Brajs ovde samo ponavlja objašnjenje koje je Tokvil izneo sledeæim reèima: „Kad se nekom èoveku ili nekoj stranki uèini nepravda u Sjedinjenim Dr`avama. Ovo Brajsovo delo prvi put je objavljeno 1888. II. morate pokoriti. Poroti? Ali porota je veæina kojoj je dato pravo da izrièe presude. ti isti pojedinci padaju nièice pred jednim autoritetom iznad svih – pred mišljenjem veæine. Izvršnoj vlasti? Ali nju postavlja veæina kojoj ona slu`i kao pasivno oruðe. New York. 20 . Pojedinci su jednaki. The American Commonwealth. pokušao da doka`e da sâm bolje zna od veæine šta je ispravno ili da ubedi da je više u pravu od same veæine. pojedinac koji se ne sla`e stavlja u pitanje naèelo jednakosti.reè ili bar glas èuju.28 U stvari. Oni više nemaju pravo priziva. potpaljujuæi njen gnev.

skreæe pa`nju Tokvil. Isto. Ima zajednica u kojima èlanovi manjine nemaju nikakvih izgleda da privuku sebi veæinu. Tokvil je smatrao da ne samo manjina veæ i veæina mo`e da vlada tiranski. legitimna je i postojana u društvima koja nisu razdirana sukobima neizmirljivih interesa.31 Kao i pisci Federalistièkih spisa i mnogi raniji politièki mislioci. str. Nasuprot ovome. knj. Jaèajuæi autoritet onih vlasti koje su veæ po sebi jake. skoro sav autoritet vlasti poèiva u zakonodavnom telu. demokratija istovremeno slabi autoritet onih vlasti koje su po svojoj prirodi slabe. dve najveæe 31 32 Tocqueville. u Americi meðu èijim graðanima na prelasku u prošli vek nije bilo dubljih i stalnijih protivnosti u interesima. 262. Ona lišava izvršnu vlast postojanosti i nezavisnosti i potèinjava je zakonodavèevim æudima. manjini je vrlo teško da se potèini (plemstvo posle Francuske revolucije). jer bi time doveli u pitanje i sopstveni polo`aj i privilegije u društvu. Sve u svemu. str. I. „Šta je dakle veæina posmatrana u celini – pisao je on – ako ne lice koje ima mišljenje a još èešæe interese protivne drugom licu koje se zove manjina? A ako dozvolite da jedan èovek koji ima svu vlast mo`e tu vlast da zloupotrebi nasuprot svojim protivnicima. 21 . demokratija je bila èvršæa i postojanija. Svemoæ veæine poveæava nepostojanost zakonodavne vlasti. 258-259.Vlast veæine. najviše dolazi do izra`aja u radu zakonodavnog tela. Èeste promene u zakonodavnom telu dovode do brojnih promena zakona. Tamo je svaka manjina mogla da raèuna s tim da postane veæina. zašto ne biste to isto dozvolili i veæini? Da li su ljudi promenili karakter time što su se udru`ili? Postavši jaèi. da li su postali i strpljiviji?“32 U oblasti politièkih ustanova tiranija veæine. Tamo gde postoji društveni sloj koji veæina hoæe da liši prava koja on vekovima prite`ava. Sa nastajanjem novog društvenog poretka aristokratija nije mogla da postane veæina dok je zadr`avala svoje privilegije. kao što nije ni mogla da se odrekne svojih privilegija a da ne prestane da bude aristokratija. Osim toga. tako da je podlo`no uticaju ne samo opštih ubeðenja veæ i svakodnevnih prohteva veæine. knj. prema Tokvilu. I. To je zbog toga što se zakonodavno telo bira neposredno i na srazmerno kratko vreme. De la Démocratie en Amérique.

35 33 34 35 Isto. Isto. Oxford. Oxford University Press. Njegova razmatranja imaju znaèaj pre svega tamo gde ima u vidu tiraniju veæine kao društvenu pojavu. Društvena tiranija veæine Tokvilovo izuèavanje tiranije veæine u savremenom društvu ne završava se prouèavanjem moguænosti da veæina u demokratskom poretku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupotrebu mogu spreèiti.33 Kao i Monteskje i pisci Federalistièkih spisa. Tokvila daleko više. stvaranjem odgovarajuæih politièkih ustanova. To se mo`e postiæi tako što æe vlast u okviru dr`ave biti razbijena u više grana koje se suprotstavljaju jedne drugima i meðusobno se ogranièavaju. meðutim. tako da jedna vlast zaustavlja drugu vlast.opasnosti za demokratiju le`e u potèinjavanju zakonodavca volji izbornog tela i u usredsreðivanju sve vlasti u rukama zakonodavca. Niko drugi do D`on Stjuart Mil. Nema na zemlji vlasti koja bi bila dostojna tolikog poštovanja ili èije bi pravo bilo toliko sveto da bi joj trebalo dopustiti da vlada nekontrolisano. Tokvilov savremenik i prijatelj. i Tokvil je smatrao da se tiranija veæine u oblasti politièkih ustanova mo`e umeriti primenom naèela podele vlasti. politièkom stranom tiranije veæine. Prouèavajuæi u Demokratiji u Americi amerièke politièke ustanove. olièenu u zakonodavnom telu. I. mogu najviše da ogranièe sna`na izvršna vlast i jako i samostalno sudstvo. str. Da se bavio samo ovom. 115-116. str. 22 . uznemirava društvena strana tiranije veæine. I. 1969. veštaèki umanjiti. Tokvil je smatrao da vlast veæine. knj. Autobiography. priznao je da je Tokvilovo upravljanje pa`nje na tiraniju veæine u društvenom znaèenju bio jedan od prelomnih trenutaka u njegovom duhovnom razvoju i da je veoma uticao na njegov ogled O slobodi. str.34 Prirodnu snagu veæine treba. 263. Vidi John Stuart Mill. 158. knj. prema Tokvilu. Tokvilov prilog socijalnoj i politièkoj filozofiji bio bi neuporedivo skromniji.

veæ tiraniju demokratskog društva nad manjinama i pojedincem. Ovo je bio sluèaj s revolucionarnom i postrevolucionarnom Francuskom. on više misli na Francusku nego na Ameriku. Suštinu te pojave nije èinila tiranija veæine nad manjinom. koliko tiranija javnog mnjenja nad autonomijom pojedinca. Individualizam je posledica 36 37 M. Drugim reèima. 23 . nije postojala bojazan od tiranije politièke (brojèane) veæine. The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville. 71-85. 3. Osnov ove nove pojave je. 1962. Horwitz. 1966.Po tome što ispituje ne samo politièku veæ i društvenu stranu tiranije veæine. „Tocqueville and the Tyranny of the Majority“. a manjina osporava legitimnost vlasti veæine – da dolazak na vlast jedne od dveju suprotstavljenih sila ne dovede do gušenja prava manjine? Koja oruða dati u ruke manjini da zaštiti svoja prava. ne dovodeæi u pitanje volju veæine i efikasnost vlasti? Zato se u širem smislu mo`e prihvatiti tvrðenje da tamo gde Tokvil govori o tiraniji veæine kao politièkoj pojavi. veka ovaj se problem za Tokvila postavljao drugojaèije. koje je za razliku od francuskog bilo srazmerno homogeno. demokratskog društva. u njegovom individualizmu. Tokvil nije imao na umu brojèanu ili politièku veæinu. Hamilton i Medison hteli su da utvrde kako spreèiti da veæina zloupotrebi prava i da prava manjine budu ogranièena. po Tokvilu. veæ je „moguænog tiranina“ èinilo celo društvo. 293-307. Tokvilovo delo se razlikuje od Federalistièkih spisa. str. u jednoj od odlika savremenog. Kako u demokratskom poretku zaštititi prava manjine ne dovodeæi u pitanje vlast veæine? U ovom znaèenju problem tiranije veæine naroèito se postavlja u društvima koja su tokom svoje istorije tako podeljena da skoro nemaju zajednièkih vrednosti i verovanja.37 Glavna društvena promena koju donosi širenje jednakosti u novom društvenom poretku jeste individualizam.36 U Americi u prvoj polovini 19. Uz dalje izlaganje o individualizmu demokratskog društva vidi Jack Lively. U amerièkom društvu. Clarendon Press. Oxford. Kako spreèiti u ovakvim politièkim re`imima – u kojima je javno mnjenje u toj meri podvojeno da veæina stalno dovodi u pitanje opravdanost delovanja manjine. The Review of Politics. u kojoj se podela na jakobince i antijakobince u razlièitim oblicima stalno obnavljala. str.

U prvom sluèaju. Bez zajednièkih verovanja nijedno društvo ne mo`e da opstane. Ona im daju odreðenu postojanost. Dok se u feudalnom društvu pojedinac iznad svega oseæao kao pripadnik odreðenog društvenog sloja. hijerarhijski ureðenom društvu nosioci duhovnog i moralnog autoriteta su pojedine društvene grupe. sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju u njima i oko njih. Uzdi`uæi razum pojedinca. i naèini mišljenja i ponašanja usmereni ka samome sebi. jer bez njih nema ni zajednièkog delovanja. ruši verovanja (ne samo religijska). Zato i u savremenom društvu nezavisnost mišljenja pojedinca mo`e biti manja ili veæa. 16-17. ali ne i neogranièena. Ova verovanja. individualizam znaèi izla`enje pojedinca iz društvenih okvira koji su ogranièavali njegovo kretanje i misao u feudalnom društvu (iz okvira stale`a. Ovo društvo stajalo je u znaku „kolektivnog individualizma“. „Kolektivni“ individualizam zamenjen je „jediniènim“ individualizmom. dve su osnovne strane individualizma: vera u moguænost i snagu pojedinaènog razuma. meðutim. poziva ili porodice. uzev za sebe. II. pojedinci ne priznaju više stare autoritete. veæ pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice. neophodna su i društvu i pojedincu. individualizam dolazi do izra`aja u slobodnom razmišljanju svakog pojedinca koje se suprotstavlja društvenim podelama. prema Tokvilu. Ni u modernom demokratskom poretku društva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta. razlikama i autoritetu dogme.38 U feudalnom. dakle. Prema Tokvilu. mo`da. De la Démocratie en Amérique. a u drugom znaèi zatvaranje pojedinca u sopstveni svet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera). rušenje hijerarhijskog ustrojstva srednjovekovlja. str. sa raskidanjem veza koje odvajaju ove društvene grupe jedne od drugih i pod uticajem naèela jednakosti pojedinac poèinje sve više da posmatra sve oko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. Pojedinca ispu38 Tocqueville. U feudalnom društvu ljudi su bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. i drugo lice ove pojave. teritorijalnih zajednica). U demokratskom poretku. S jedne strane. struka.jednakosti ili èak. 24 . knj. U savremenom društvu središte svega je u svakom pojedincu. ka liènim interesima. individualizam savremenog društva. a s druge strane u te`nji pojedinca da svekolika svoja razmišljanja i postupke upravi na samoga sebe.

II.39 Zato se i uticaj mnoštva ili veæine na svest pojedinca ne mo`e meriti ni sa èim sliènim u feudalnom društvu. on se „gubi u gomili“41. ali uporeðujuæi se sa drugim pripadnicima zajednice on u isto vreme do`ivljava oseæaj slabosti i beznaèajnosti. razvijeno društvo Zapada kao „usamljenu gomilu“. Vidi Edgar Alan Po. Tocqueville. a te`ina te osude ni sa èim se sliènim ne mo`e porediti. Fontana. De Tocqueville on Democracy in America“. knj. Beograd. usmerava i tlaèi. Broj sve više postaje glavni autoritet koji izaziva poštovanje. 267.. video je savremeno. postajuæi i doslovno „èovek gomile“. On Politics and Society. 298. Pojedinac zato poèinje da poklanja sve veæu pa`nju zajednièkom mišljenju. „javno mnjenje ogromnom snagom vrši pritisak na svest svakog pojedinca.42 Posle više od jednog veka otkako je Demokratija u Americi objavljena. nezaštiæenim i slabim pred mnoštvom. Pod surovim vlastodršcem blagotvorno saoseæanje èoveèanstva smiruje bol njihovih rana. 25 . nadahnut Tokvilovim delom. 1976. Beograd.“40 Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraðen na jednoj protivreènosti. Dejvid Risman. London. Nolit. Stavljajuæi pojedinca u središte svega. str. a podrška naroda bodri ih u njihovoj plemenitoj postojanosti. Pojedinac je tako progutan u mnoštvu jednakih pojedinaca. str. Osuda je mnogo te`a od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnuti u nedemokratskim re`imima. II. demokratija na kraju ogranièava njegovu nezavisnost i snagu. Oni su prepušteni osudi društva. Odabrana dela. str. „M. a veæina je njen prorok. Nolit. pišuæi da su „pojedinci koji trpe stavljeni osudom društva u mnogo gori polo`aj od bilo koga drugog. ono je obuhvata. 39 40 41 42 43 John Stuart Mill. èini ga i izdvojenim. Gerraint Williams ed. knj. i polo`aj onih koji se sa njom ne sla`u je bezizgledan. Ista pojava (jednakost) koja ga èini nezavisnim od drugih. Usamljena gomila. 1973. De la Démocratie en Amérique.43 Baš zato što je veæina u demokratskom društvu svemoæna. amerièki sociolog Dejvid Risman. 89-99. Isto. Još pre Tokvila ovakvo poreðenje je pravio Berk.njava gordost što je jednak sa ostalima. Javno mnjenje sve više zamenjuje stare dogme sveštenika i filozofa. Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije. Motiv „èoveka gomile“ sna`no je dat u istoimenoj pripovetki Edgara Alana Poa. 1964.

svesni bezizglednosti svakoga otpora. 122. po njegovom sudu. išèuðava nad èinjenicom da veæina. knj. Tocqueville. Isto. knj. II. str. zahvaljujuæi delovanju javnog mnjenja. ima ljudi koji se odlikuju velièinom ili snagom. I zato je. bilo u isto vreme i uzburkano i monotono. I. U demokratiji je obrnuto. lišeni su svake spoljne utehe. u koje jednakost i potraga za materijalnim bogatstvom unose stalni nemir i promene. Povoljan sud javnosti tu je neophodan kao vazduh koji udišemo. str. idejama i oseæanjima nego u savremenom. Èoveèanstvo ih napušta. koja ima iskljuèivo pravo da donese zakon. str. knj.45 Sve ovo utièe na postojanost javnog mnjenja. pri tome. 268. kao tada najrazvijenije demokratsko društvo. 267. Isto. prema Tokvilu. stièe svojevrsnu postojanost. meðutim. Reflections on the Revolution in France. Zakon nije bio u stanju da odr`i svoj autoritet bez podrške veæine. Tamo su crnci. str.“44 U aristokratskom (srednjovekovnom) društvu. oni su nadvladani zaverom cele ljudske vrste. Oni koji su prvobitno odbacivali ovo mišljenje kao pogrešno polako mu se priklanjaju.47 Ništa se ne mo`e meriti sa snagom kojom sud javnog mnjenja pritiska pojedinca i manjinu u demokratskom poretku. Ukoliko se takvi pojedinci sukobe sa mišljenjem veæine.46 Prema Tokvilu. Tokvil se. 26 . hoæe još da u`iva slobodu da mu se ili pokorava ili da tu pokornost uskrati. i pored toga što su imali pravo glasa. 263-264. De la Démocratie en Amérique.oni koji su.48 44 45 46 47 48 Burke. oni se povlaèe u sebe i u sebi samima nalaze dovoljno unutrašnje potpore i utehe. i `iveti u sukobu sa mnoštvom isto je što i ne `iveti. II. knj. odustajali od uèešæa na izborima. pa i nepokretnost. amerièko društvo. Tako savremeno društvo. u srednjovekovnom društvu ima više raznolikosti u ponašanjima. str. podvrgnuti nepravdi mnoštva. skrivaju svoje nezadovoljstvo duboko u sebi. a oni koji se i dalje ne sla`u. Isto. Tiranija društvene veæine jaèa je od tiranije politièke veæine. Da Tokvil daje prednost prvom obliku tiranije veæine nad drugim vidi se iz primera sa kojim se susreo u politièkom `ivotu jedne od amerièkih dr`ava. 236-237. II. plašeæi se nasilja belaca.

Ali u demokratskim republikama. a ona je.49 Postoji jedno mesto u Demokratiji u Americi u kome je naroèito slikovito izneto pišèevo shvatanje društvene tiranije veæine. ali u naše vreme civilizacija je usavršila i sâm despotizam za koji je izgledalo da nema više šta da nauèi. Lanci i d`elati bili su gruba oruða kojima se nekada tiranija slu`ila. vaš `ivot. Sve mu se odrièe. verovao je da ima pristalica. jer ima materijalnu i moralnu moæ.Tiranija društvene veæine nije samo jaèa od tiranije politièke veæine. 266. jer je uvredio jedinu silu koja mo`e da mu je otvori. On ustupa. podle`e svakodnevnom pritisku. vaša dobra. Veæina mo`e da tlaèi manjinu. Gospodar njima ne ka`e: Ili æete misliti kao ja ili æete umreti. pošto je svima pokazao šta misli. ona ostavlja telo po strani i ide pravo ka duši. ali teško njemu ako se drzne da ih prekoraèi. veæ je. obuhvatnija od tiranije manjine. a sada. æute i udaljavaju se. èine to javno. pa i sama slava. demokratske republike našega doba uèinile su ga isto tako umnim kao i ljudsku volju koju ono hoæe da uguši. a oni koji misle slièno njemu. ona ne samo da utièe na ponašanje ljudi veæ èesto spreèava i samo delo i `elju za delovanjem pojedinca. ali vi ste od danas stranci meðu nama. despotizam je grubo zlostavljao telo da bi došao do duše. a nisu smeli kao on. nego veli: Slobodni ste da ne mislite kao ja. Pre nego što je obznanio svoje misli. èini mu se da ih više nema. primer najrazvijenijeg demokratskog društva. tako da ga ovde valja navesti u celini: „Veæina obele`ava mislima vrlo veliki krug. i prestaje da govori kao da ga grize savest što je kazao istinu. U tim granicama pisac je slobodan. sve vam ostaje. 27 . u izvesnom smislu. a duša do koje njegovi udari nisu stizali uzdizala se slavno nad njim. u njegovo vreme. Pod neogranièenom vladom jednoga. Vi æete 49 Isto. On ne treba da se plaši inkvizicije. ali je izlo`en razlièitim neprijatnostima i svakodnevnom proganjanju. knj. Vladari su materijalizovali nasilje. Nije otuda neobièno što Tokvil piše da ne poznaje nijednu zemlju u kojoj ima manje nezavisnosti duha i slobode raspravljanja nego u Americi. jer oni koji ga osuðuju. I. str. Politièka karijera mu je zatvorena. tiranija ne postupa tako.

I. a ako budete zahtevali samo da vas poštuju. koja je ugro`avala graðanina u njegovoj liènosti i imanju. oni æe be`ati od vas kao od neèastivog. jer bi inaèe drugi njih izbegavali. i sami oni koji veruju u vašu nevinost. Lively.zadr`ati svoja graðanska prava. jer vam ostavljam `ivot. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da ka`e vladaru ono što su aragonski kortesi govorili svome kralju. vrlo je redak u demokratiji. vrlo ponizne sluge gomile. Ali èim je reè o prinudi javnog mnjenja. veæ postaje duboka unutrašnja potreba pojedinca. knj. on treba da bude gotovo junak dana pa da izaðe pred gomilu: ona je tako mnogobrojna i nametljiva. Kada se budete pribli`ili ljudima. Ostrogorski je pisao: „Èovek koji ima hrabrosti da svoje mišljenje iska`e i brani. Prilagodljivost više nije samo društvena nu`nost.’ Svi izjavljuju. da su ponizne. jer ako budete za`eleli da vas vaši sugraðani izaberu.“50 Na poèetku 20. Sava. ostaviæe vas. Vi æete ostati meðu ljudima. The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville. Ispitujuæi funkcionisanje britanskog i amerièkog politièkog sistema u svome radu Demokratija i politièke partije. meðu sobom se utrkujuæi. Zato u javnom `ivotu niko ne ide uzdignute glave: svako se šunja i vuèe pored zida. gde bi se on mogao ukloniti. Mojsej Ostrogorski. ali æete izgubiti ljudska prava. Štamparija Sv. nošeni k njemu apsolutnom jednakošæu svojih interesa. kada svako njoj pripada? Dokle god je bila reè samo o spoljnoj prinudi. Beograd.52 50 51 52 Isto. oni to neæe uèiniti. Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojenosti ili nemoæi. str. od koga bi mogao tra`iti zaštite. str. veka Mojsej Ostrogorski æe upotrebiti reèi i izraze sliène Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveæih demokratskih poroka. Budite spokojni.“51 Javno mnjenje veæine postaje tako izvor duhovnog autoriteta. 149-150. 28 . pozdravljajuæi ga: ’Mi koji vredimo koliko i Ti. On poèinje da sumnja ne samo u sopstvenu moæ veæ i u pravo da misli dukèije od veæine. ova se jednakost gubi u oèima velike mase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. ali æe vam on biti gori od smrti. ali æe vam ona postati uzaludna. 88. str. 1921. 266-267. Demokratija i politièke partije. svi su bili njegovi saveznici. oni æe vam i to odreæi. Moralni oseæaj ustupa mesto prilagoðavanju zahtevima društva.

Harold Laski. jer je ukidanje srednjovekovnih privilegija pru`ilo moguænost napredovanja sna`nim pojedincima. 104. Tokvil je na jednom mestu oznaèio kao udvorièki duh. ed. u stanja u kojima je uslov napredovanja prihvatanje merila proseènosti. Prema Erihu Fromu. bezlièan. u 18. Niko nije autoritet. i 19. Voyages en Sicile et aux Etats-Unis. Više individualizma. veæ obuhvata celo društvo. dok u politièkom poretku u kome je suveren prisutan svuda.. udvorièki duh pro`ima sve redove društva. veæ je nevidljiv. London. Autoritet u naše doba sasvim je drugojaèiji: on nije više javan. Obe vrste autoriteta ispoljavaju se javno. Ali kako mo`emo da ustanemo protiv neèega što izmièe veæ samoj moæi našeg opa`anja? Kako mo`emo da 53 54 Tocqueville. The Social and Political Ideas of Some Representative Thinkers of the Victorian Age. C. neki savremeni sociolozi (osobito predstavnici kritièke teorije društva) izneli su da je autoritet u naše vreme izmenio svoj lik. Harrap. da on nije ni nalik autoritetu kojim su se rukovodili ljudi u prethodna dva veka. Hearnshaw. Kao što su glavne odlike liènosti koje su na dvoru okru`avale vladara bile osrednjost i preterana savitljivost i snishodljivost. U savremenim demokratskim re`imima autoritet crpe svoju snagu iz èinjenice da je anoniman.54 Pišuæi o pojavi konformizma. otuðen. Razlika je u tome što u demokratiji ovakav oblik svesti i ponašanja nije više vezan za jednu u`u društvenu sredinu. 1935. Manje individualnosti. veku postoje dve vrste autoriteta: racionalni i iracionalni. u re`imu zasnovanom na naèelu narodnog suvereniteta. jer `udnja za jednakošæu vodi u konformizam. da je vladavina veæine (mase) znaèila istovremeno i više individualizma i manje individualnosti. Tokvil je s pravom istakao. tako se i u demokratskom poretku isti ovakav duh sve više rasprostire u društvu. u F. str. 29 . Taèno se zna ko zabranjuje odnosno nareðuje.53 Pitanje društvene tiranije veæine je i pitanje autonomije pojedinca i širenja konformizma u demokratskom društvu. „Alexis de Tocqueville and Democracy“. U apsolutnim monarhijama udvorièki duh okru`ava vladara kao nosioca suvereniteta. veæ je to „nešto“. koja u pojedincu sve više potiskuje i guši neka izvorna svojstva i menja njegovu prirodu.Ovu potrebu za stalnim podešavanjem i prilagoðavanjem svoga ponašanja ponašanju veæine. J.

Zdravo društvo. 158. U vreme kada je demokratija bila još u zaèetku.“56 Sliènost izmeðu Tokvilovih i savremenih nalaza o delovanju konformizma u demokratskom društvu zahteva neka dalja objašnjenja. veæ se bavi i njenim posledicama. veæ da li sam se prilagodio. Jedino što je stalno u meni jeste baš ova spremnost za promenu. Niko nema moæi nada mnom izuzev gomile. 1963. „Konformizam je“ – piše From – „mehanizam pomoæu koga deluje anonimni autoritet. razvijeno graðansko društvo onakvo kakvo ono jeste. 30 . moram da se saglasim. moram da budem spreman i voljan da se menjam prema promenama standarda.se pobunimo protiv nikoga?55 Kao i Tokvil. Beograd. ne smem da ’strèim’. ne smem da pitam da li sam u pravu ili nisam. nešto razlièito. Ja moram da èinim ono što svako èini. ne smem da budem drukèiji. I kada sadr`e u sebi kritiku toga društva i kada se dvoume nad njegovim moguænostima. str. Ta njegova predviðanja toliko su `iva i uverljiva da je i sâm u pojedinim trenucima. poèinjao da veruje u njihovu stvarnost – da zamenjuje ono što æe biti onim što jeste. 157-158. Tokvil se ne zadr`ava samo na opštem opisu tiranije javnog mnjenja. Prouèavanja masovnog društva i konformizma u naše vreme polaze od datog stanja stvari. Isto. str. èiji sam deo i kojoj se potèinjavam. Na jednom mestu u svome Zdravom društvu From opisuje anonimni autoritet na naèin koji neodoljivo podseæa na Tokvilovo zgra`anje nad neslobodom pojedinca u demokratskom društvu. Tokvil nas daleko više uvodi u svoja predviðanja. ona iznad svega nude sliku toga društva. Rad. prema tome. više nego prinuda u autoritarnim re`imima. Tokvilov postupak je drukèiji. da nisam nešto ’izuzetno’. U Demokratiji u Americi on nam pokazuje kako æe demokratsko društvo izgledati. i savremeni sociolozi misle da takav autoritet u demokratiji mo`e da pritiskuje pojedinca i potisne njegovu liènost. nego što nam daje stvarnu sliku demokratskog društva. Ona opisuju savremeno. kako izgleda. Predmet njegovog prou55 56 Erich Fromm. Kako je bilo moguæno da u sasvim razlièitim društveno-istorijskim situacijama Tokvil i više savremenih sociologa doðu do podudarnih zakljuèaka? Ostanimo za sada na ukazivanju na to da se Tokvilova i neka današnja prouèavanja bar u jednoj taèki ukrštaju.

Ona im zavidi. izuzetne liènosti pridru`ile su se svojevoljno pokretu. 31 .èavanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva u pojedincu veæ i društvene posledice ove pojave. veæ najproseènije. prema Tokvilu. sve više usahnjuju sa širenjem demokratije. nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kao poziva. 204. Zbog toga narodu (veæini) „sve što je ma u èemu uzvišeno nad njim izgleda kao smetnja njegovim `eljama. i nikakva uzvišenost nije toliko legitimna da mu ne umara oèi. Duh proseènosti. Širenje konformizma dovodi do toga da u prvi plan izbijaju pojedinci koje odlikuje baš odsustvo sposobnosti praæeno veštinom prilagoðavanja i saglašavanja. jer je to u interesu naroda. U vreme revolucije. demokratske ustanove je nikada potpuno ne zadovoljavaju. Sposobnost. na više upeèatljivih primera skrenuo pa`nju na duhovno i moralno zaostajanje i pad savremene politièke elite u Americi u odnosu na prve tvorce amerièkog ustava i politièkih ustanova. slièno Tokvilu. Veæina u demokratiji ne diskriminiše sposobne i nije nemarna prema njima. ne vršeæi pritisak na njih. koji je toliko tipièan za demokratiju. Razbuðujuæi strast jednakosti. Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuðivanja koja je neophodna da se izaberu ljudi koji zaslu`uju njeno poverenje veæ i `elja da se to uèini. Neæe demokratija izbaciti na svoje èelo najvrednije. Vidi S.58 57 58 Tocqueville. On ne donosi ni materijalne pogodnosti ni uticaj koji bi se mogao po`eleti. Rajt Mils. I. str. Beograd. iskrenost i nezavisnost misli koji su obele`avali period Amerièke revolucije. Kultura. Elita vlasti. pa èak ne jamèi ni trajnost. Tokvil upozorava na nešto sasvim drugo. knj. Zbog svega ovog i interes za vršenje javnih poslova nije izuzetan. i posebno dolazi do izra`aja u svetu politike. De la Démocratie en Amérique. Prva posledica tiranije javnog mnjenja jeste preovlaðivanje osrednjosti u društvenom i politièkom `ivotu. 1964.“57 Dok su najgorljiviji branioci demokratije u Tokvilovo vreme proricali da æe ona na vrh izbaciti najsposobnije i najzaslu`nije. rasprostiruæi svoj sjaj na narod i ne pozajmljujuæi ga od njega. Demokratske ustanove razvijaju oseæanje zavisti u ljudima. Javno mnjenje (veæina) rukovodilo se tada voljom pojedinaca. U novije vreme naroèito je Rajt Mils.

kada znanje o tome kako treba upravljati stigne do masa. sve više ote`avaju predavanje smirenom razmišljanju koje je od tolikog znaèaja za razvoj teorije. nauèno saznanje imalo opštiji karakter. u vreme kada su dostignuæa svima pristupaèna. Tokvil je izneo na sna`an naèin u eliptiènom obliku još u svojim zabeleškama sa putovanja po Americi: „Zašto dok se obrazovanost širi. jer ta zemlja nije uèestvovala u ratovima. nema ni viših klasa? Zašto. nema više velikih sposobnosti u upravljanju društvom? Amerika javno postavlja ova pitanja. Ali ko mo`e da odgovori na njih?“59 Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruèju kulture. De Tocqueville on Democracy in America“. Tiranija javnog mnjenja ne samo da smanjuje broj ovakvih ljudi i dela.60 Dok je u aristokratskom društvu. Mil je smatrao da osrednjost u politièkom `ivotu sama po sebi ne mora uvek biti nešto rðavo. nije bila optereæena ostacima starog (aristokratskog) društva kojih bi se trebalo oslobaðati. Voyages en Sicile et aux Etats-Unis. nego uopšte menja prirodu razlièitih oblika kulturnog stvaranja. On Politics and Society. prema Milu. „M. U ovakvoj sredini tra`ile su se proseène sposobnosti. Americi èetrdesetih godina prošlog veka bio potreban srazmerno mali aparat vlasti. U oblasti nauke sve se više istièu praktiène i poslovne crte. prema Tokvilu. 211-213. Tako je. Tu su posledice tiranije javnog mnjenja najpogubnije. Nemir i uzburkanost demokratskog društva. zbog toga što ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne oblike delovanja i izuzetne pojedince. i mo`da su Amerikanci na mudar naèin bili štedljivi kad se nisu obraæali izuzetnim pojedincima za nešto što su i proseèni politièari bili u stanju da uèine. koji su toliko potrebni u nauci kao pozivu. str. Društvo i nauku više zanima praktièna primena nauènih saznanja nego samo saznanje. Mada se slagao sa Tokvilom u oceni štetnosti preovlaðivanja osrednjosti u društvenom `ivotu i kulturi. Mill. nije imala slo`ene meðunarodne odnose i neprijatne susede. utièe da u demokratskom poretku u oblasti nauke ima sve manje 59 60 Tocqueville. u savremenom demokratskom društvu sve manje ima nauènog istra`ivanja koje je samo sobom nadahnuto. niti je imala veæi broj siromašnih i neobrazovanih graðana. Odsustvo vremena i mira. 32 . kada više nema ni`ih klasa. izuzetni pojedinci postaju sve reði? Zašto. borba za sticanje moæi i materijalnih dobitaka.Svoju ozbiljnu zabrinutost zbog išèezavanja istaknutih ljudi i dela i širenja proseènosti. veliki intelektni talenti postaju reði? Zašto.

Broj knji`evnih dela se umno`ava i preovlaðuju manje vredna dela. Pisci više obraæaju pa`nju na brzinu pisanja nego na usavršavanje pojedinosti. Nekada rezultat pojedinaènih napora. Ni govora o tome. Veæina ljudi zato na knji`evnost gleda kao na industriju. Hotorn. De la Démocratie en Amérique. da je sve slabija i nemoænija. Tocqueville.62 Demokratija. baš zbog svoje praktiène usmerenosti. ima pre svega na umu stanje u Americi kao najrazvijenijem demokratskom društvu. De la Démocratie en Amérique. Kao i društvo. nauka postaje sve više veliko zajednièko preduzeæe.velikih duhova. 33 . Ipak. knj. i mada su rezultati pojedinaènih napora po pravilu veoma mali. Demokratsko društvo ne samo da ne dovodi u pitanje nauku. opšti rezultat je uvek vrlo veliki. Tokvil ovde. Premda je to. kako Tokvil piše. Istini za volju treba reæi da su se u Americi. II. knji`evnost i umetnost. Melvil. prema Tokvilu. Izuzevši klasièna engleska dela. Tokvilova ocena knji`evnog stanja u Americi naroèito je bila nepovoljna. Amerièka knji`evnost nije tada prevazilazila nivo novinskog pisanja. ne samo da usaðuje interes za knji`evnost u industrijsku klasu (bur`oaziju) veæ unosi industrijski duh i u knji`evnost. II. ali su pokušaji nebrojeni. str. drukèiji vid nauke: „Dela èesto nisu savršena. 45. Amerikanci. U demokratskom društvu sve je više onih koji se naukom bave. nisu imali vrednijih pisaca i knjiga. a nauka sama. Emerson i Toro. pored nekoliko velikih pisaca koji krase knji`evnost.63 61 62 63 Tocqueville. veæ podstièe njen rascvat. a ne da opèine ukus. po njegovom mišljenju. ovo ne znaèi da nauka – spolja i kvantitativno posmatrano – zaostaje. i ona je nagrizena demokratskim duhom. prema njegovom sudu. Njihov je cilj da iznenade i uznemire strasti. veæ javljali ili su se ubrzo pojavili pisci kao što su Po. preovlaðuju sitni „trgovci idejama“. knj. str. vrši sve veæi uticaj na društvene odnose. Njena moæ je u stalnom porastu. Zato je pogrešna tvrdnja da su ljudi koji `ive u demokratskim vremenima po prirodi nezainteresovani za nauku.“61 Kao i nauka. samo mora da se prizna da ih oni neguju na sebi svojstven naèin i unose u njih svoje vrline i mane. Zbog svega ovoga u demokratskim vremenima javnost èesto postupa sa svojim piscima onako kao što su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaæa i prezire. u vreme kada je Tokvil izneo svoj sud. kao i u drugim ocenama kulturne situacije demokratskog duštva. 60-66. i knji`evnost odra`ava duh vremena.

odnosno èoveèanstvo uopšte uzev.66 Bio je to Mil koji je napisao najobimnije osvrte na obe knjige Demokratije u Americi i koji je u svojoj Autobio64 65 66 Isto. Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill. i pesništvo ima zadatak da stvarnost uèini lepšom. stremeæi ka neèem što je bolje od prirode. 34 . str. II. Paris. u umetnosti korisno (praktièno) stoji iznad lepog. 76-81. I. Slikari prizora iz Francuske revolucije (David i njegovi uèenici) odlièno su prikazali modele koje su imali pred sobom. knj. tom VI. Ona je pre svega uticala na razmatranje D`ona Stjuarta Mila. ali su retko zamišljali nešto izvan njih. Gallimard. str. prema Tokvilu. èini povoljnije tlo za razvoj poezije zbog svoga odnosa prema prošlosti. „pošto su sa vidika išèezli bogovi i heroji. demokratija zahteva da i lepo bude korisno. Predmet pesništva u demokratiji treba da postane èovek. Ljudi u demokratskom društvu zaokupljeni su buduænošæu. Ukoliko je prošlost kao izvor pesništva izgubljena. Stari slikari (Rafael na primer) te`ili su. Izazivajuæi u ljudima odvratnost prema prošlosti i lišavajuæi pesništvo njegovog dotadašnjeg ambijenta.64 Slièno umetnosti uopšte. nasuprot onima koji ga ulepšavaju. naèelo jednakosti oduzima pesništvu i deo sadašnjosti. knj. 1954.65 Tokvilova zamisao o društvenoj tiraniji veæine ili o tiraniji javnog mnjenja imala je velikog odjeka. Srednjovekovno društvo. prema Tokvilu. Oeuvres complètes. Ali ova je (opisna) poezija za demokratska društva samo privremeno rešenje. 53-61. To je buduænost. U nemoguænosti da u demokratskom društvu naðe stvaralaèko nadahnuæe u mnoštvu jednakih ljudi koji ga okru`uju. da prevaziðu prirodu. pesnik se okreæe prirodi. Neguju se oni oblici umetnièkog izraza koji `ivot èine lakšim. Prepiska izmeðu Mila i Tokvila objavljena je u Alexis de Tocqueville. II.U nauci pripadnici demokratskog društva stavljaju praktièno saznanje iznad teorijskog. narod æe postati predmet poezije. Tocqueville. Stavljajuæi korisno iznad lepog. ostaje nešto drugo dostojno pesnièkog nadahnuæa. Oni su nastojali da od èoveka uèine nešto što je više od njega. knj. De la Démocratie en Amérique. pesnici su se bacili na posao da opišu bujice i planine“. Pošto su svi ljudi jednaki i pojedinaèno uzev beznaèajni.

Umesto da budu njihovi protivnici. U stvarnosti je problem predstavnièke demokratije daleko zapleteniji. uslovljavanjem odluka vlasti pristankom odreðenih društvenih grupa. i to ne zato da bi se njen razvoj zaustavio (što je prema Tokvilu nemoguæe). nešto kasnije. prema Milu. Ogranièavanje vlasti u to vreme postizalo se na dva naèina: priznavanjem odreðenih prava i sloboda društvu. Savremeno shvatanje ide za tim da se upravljaèi poistovete sa narodom. Dent. Pošto nema potrebe da se narod štiti od svoje sopstvene volje. odnosno pojedinim njegovim pripadnicima i. 65-68.67 Veæ na samom poèetku ogleda O slobodi Mil je priznao da je nekada i sam smatrao da se problem slobode iscrpljuje u zaštiti podanika od tlaèenja vlastodr`aca. meðutim. da njihov interes i volja budu interes i volja naroda. kao i kada je reè o drugim oblicima vlasti.grafiji izneo va`nost Tokvilovog promišljanja problema društvene tiranije veæine za dalji razvoj svojih pogleda. nekada se polazilo od pretpostavke (izuzetak u ovom pogledu bila je demokratija u Grèkoj) da su oni koji vladaju nu`no u neprijateljskom odnosu prema onima nad kojima vladaju. prema Milu. Vidi John Stuart Mill. upravljaèi postaju predstavnici onih kojima upravljaju i njima su odgovorni. Sa širenjem demokratije sve više sazreva svest da su izrazi „samouprava“ i „vlada naroda nad samim sobom“ u sebi protivreèni. pomalja moguænost zloupotrebe 67 68 Ima više radova o Tokvilovom uticaju na Mila. Znaèaj Tokvilove knjige. On Liberty. veæ da bi se podstreknule pozitivne nasuprot negativnim stranama demokratije. jer oni ne oznaèavaju upravljanje svakoga samim sobom. 35 . Sa uspostavljanjem demokratije u savremenom društvu. ne le`i samo u tome što je u njoj istaknuta vrednost demokratije na sna`niji naèin nego u reèima i delovanju njenih najoduševljenijih privr`enika veæ i u tome što je Tokvil upozorio na opasnost koju sa sobom nosi razvoj demokratije. Tako. str. Utilitarianism. na upravljaèe i one kojima se upravlja ne gleda se više kao na suprotstavljene grupe. 68 Po Milu. London. pa i preterivanja (u smislu precenjivanja ili potcenjivanja) u oceni toga uticaja. stoje stvari posmatrane iskljuèivo teorijski. veæ vladavinu najveæeg dela društva nad njegovim ostatkom. 1972. Considerations on Representative Government. A tu se veæ. o èemu ovde neæe biti reèi. nema ni bojazni da bi on sâm sobom mogao tiranski da upravlja.

kao i Tokvil.i tiranije onih koji vlast imaju nad onima koji njome ne raspola`u. str. Postoje neke granice u kojima je opravdan uticaj kolektivnog mišljenja na delovanje i mišljenje pojedinca. De Tocqueville on Democracy in America“. str. uoèio razliku izmeðu tiranije politièke veæine i tiranije javnog mnjenja. obezbeðujuæi da i manjine srazmerno svojoj stvarnoj snazi budu predstavljene u parlamentu. str. Mill. pošto je volja naroda samo volja veæine. to je „tiranija ne nad telom veæ nad duhom“72. Kada celo društvo postane tiranin onda se i sredstva tlaèenja menjaju i razlikuju od onih koja primenjuju u`e skupine pojedinaca. 216.70 Mada je pisao o politièkoj tiraniji veæine. tako da su mere opreznosti neophodne protiv ove kao i protiv svake druge zloupotrebe vlasti. Mil je imao na umu i neke konkretne ustanove. „tiranije vladajuæeg mišljenja i raspolo`enja“71. On Liberty. Zato je isto tako va`no obezbediti odreðeno podruèje autonomije pojedinca. str. kojima se ova pojava mo`e onemoguæiti. došao do zakljuèka da. 69 70 71 72 Mill. Kada je reè o prvoj. Na ovaj naèin parlament bi predstavljao verniji odraz društva. „M. 68. Considerations on Representative Government. Mill. a ne iskrivljenu sliku. On Liberty. i Mil je podvlaèio da ono što je najtegobnije u društvenoj tiraniji veæine jeste da se radi o duhovnoj tiraniji. pitanje društvene tiranije veæine. kao što je neophodno osigurati društvo od tiranije manjine. prema kojoj su stvarni izborni rezultati manjine (u razmerama celog društva) znatno umanjeni u parlamentu (s obzirom na broj poslanièkih mesta). On Politics and Society. Baveæi se tiranijom veæine. Mill. 36 . Mil je zapazio da je va`niji i daleko slo`eniji problem. 68. Mil je upozoravao i na razliku izmeðu tiranije veæine i tiranije manjine. koji sa sobom nosi nastupanje demokratije. i narod (odnosno njegova veæina) „mo`e da te`i da tlaèi jedan svoj deo. Kao i Tokvil. U svome delu O predstavnièkoj vladi Mil je naroèito isticao da srazmerno predstavljanje smanjuje moguænost tiranije politièke (brojèane) veæine. Mil je. slièno piscima Federalistièkih spisa i Tokvilu. 256-275. Tako je i Mil.“69 Pošto veæina mo`e da tlaèi manjinu isto onako kao što manjina mo`e da tlaèi veæinu.

Mišljenje veæine u demokratiji sve je postojanije i manje podlo`no promeni (Mil govori ovde o „despotizmu obièaja“). Ono mora ostati vladajuæa sila u demokratiji. a ako je bio izuzetno sposoban ili se nalazio na istaknutom društvenom polo`aju. koji im govore posredstvom štampe pod pritiskom potreba datog trenutka. Danas su pojedinci izgubljeni u gomili.73 Na stvaranje javnog mnjenja ne vrši skoro nikakav uticaj mišljenje izuzetnih pojedinaca ili mišljenje izneto u knjigama. i sve manje i manje tokom dugog prelaza od srednjeg veka do danas. mnjenje masâ stvaraju ljudi njima nalik. On Liberty. 37 . Ono što izaziva zabrinutost jeste preterana spremnost na potèinjavanje i pokornost. sve dok su one sredstva za ostvarivanje `elja i te`nji masâ. U drevnim vremenima. Javno mnjenje ne treba da bude ono što nije. u srednjem veku. njegova moæ bila je znatna. i za Mila. na kraju. bio je to pojedinac koji je sâm po sebi predstavljao moæ. suština problema tiranije javnog mnjenja sastoji u tome da se što više otkloni ili umanji odmazda veæine društva nad manjinom i pojedincima koji misle drugaèije. Ali baš radi stvaranja najboljeg javnog mnjenja mora biti zajamèena velika društvena podrška mišljenjima i raspolo`enjima koja su razlièita od onih što ih ima veæina. str. Njegove reèi zvuèe na mah kao daleki odjek Tokvilovih strahovanja: „Opšta te`nja širom sveta sastoji se u tome da proseènost postaje uzlazna sila èoveèanstva. Mil je posebno bio zabrinut zbog širenja osrednjosti. te`e promenljivo. koji èine glavne odlike autonomije pojedinca. Društvena tiranija veæine i svemoæ dr`ave Tokvilovo razmatranje problema društvene tiranije veæine ne završava se nabrojanim oblicima ispoljavanja ove pojave i njenim 73 Mill. a time su ljudi sve više izlo`eni opasnosti gubljenja moralne hrabrosti i ponosa. Reæi u politici da javno mnjenje vlada svetom postalo je obièna stvar. 123. kao i to što sa razvojem demokratije mišljenje postaje sve ukorenjenije. Tako se. Jedina snaga dostojna toga imena danas jeste moæ masâ i moæ dr`avâ. kao i za Tokvila.

75 Izjednaèavanje društvenih uslova i umanjivanje društvenih razlika istovremeno je uèinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu na društvo. a društvo jakim. 173-174. 1969. Isto. druga je jaèa. 302-309. da se u vreme demokratije odvijaju dve revolucije: jedna stalno slabi vlast.74 Nešto kasnije pokazaæemo da je ovakvo objašnjenje i stavljanje u odreðeni odnos tiranije javnog mnjenja i onoga što danas èesto nazivamo birokratizacijom društvenog `ivota stavljalo u nedoumicu mnoge tumaèe Tokvilovog dela.77 Izgleda. Tokvil doslovce ka`e da je pravo i du`nost dr`ave da „uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga“76. Tocqueville. II. str. str. knj. 38 . a posebno na javno mnjenje. str. str. Pokazali smo veæ kako je Tokvil društvenu tiraniju veæine. širi i osigurava uticaj centralne vlasti. Pre toga pogledajmo kako Tokvil objašnjava pojavu svemoæi dr`ave. objašnjavao širenjem jednakosti – glavnim naèelom demokratije. 293-339. centralizacija vlasti i podreðivanje pojedinca rastu u srazmeri sa širenjem jednakosti. Isto tako. demokratija navodi pojedince na zakljuèak da je vlast koja predstavlja društvo prosveæenija i mudrija od ma kog pojedinca. Èineæi pojedince jednakim i slabim. knj. veli Tokvil. pa je dovelo i do njegovih razlièitih tumaèenja. Beograd. II. bar. Da bi se vlast centralizovala. Demokratija raða još jednu pojavu koja je dovodi u pitanje – svemoæ dr`ave. Kultura. Isto. pojavu svojstvenu demokratskom ureðenju društva. te da zato ona ima ne samo pravo veæ i du`nost da upravlja pojedincima. 298. De la Démocratie en Amérique. Javno mjenje: Istra`ivanje u oblasti jedne kategorije graðanskog društva. II. jer jednakost izvanredno olakšava. Na osnovu nekih mesta u Tokvilovom delu mogao bi se èak izvesti zakljuèak da se radi o dve strane jedne iste pojave ili.glavnim posledicama u društveno-politièkom i kulturnom `ivotu demokratije. Ruše se i ogranièavaju 74 75 76 77 Ima mišljenja da je Tokvilovo prouèavanje svemoæi dr`ave još va`nije i originalnije od njegovih razmatranja o tiraniji javnog mnjenja. Vidi Jirgen Habermas. Centralna vlast je veæ po svojoj prirodi naklonjena jednakosti i podstièe je. pre svega je potrebno da graðani `ude za jednakošæu. knj. da su tiranija javnog mnjenja i svemoæ dr`ave dve pojave tesno povezane zajednièkim korenima.

Prvi doseljenici na obale Amerike veæ su bili nauèili da uèestvuju u javnim poslovima.najjaèe vladarske dinastije. a pobornici jednakosti bili su apsolutni vladari. Napoleon. ne zaslu`uje ni osudu ni pohvalu zato što je u svojim rukama usredsredio celokupnu vrhovnu vlast. To što su oni istovremeno slabi primorava ih 39 . ljudi su morali da budu slobodni. gde narod nije prošao kroz revoluciju i od poèetka je sâm upravljao. uzajamno su povezane svojim zajednièkim poreklom i. a u isto vreme neprekidno rastu prerogativi vrhovne vlasti. poznavali su naèela vladavine prava. Dve revolucije. ponizno se priklanja pred najsitnijim èinovnikom. Drugojaèije je bilo u Evropi. nije ni bilo potrebno da se u toj meri poziva na dr`avu kao na èuvara slobode. slobodu govora i štampe. centralizacija vlasti u demokratiji ne zavisi samo od redosleda pojave i meðusobnih odnosa jednakosti i slobode veæ i od naèina na koji se jednakost uvodi. ukidaju se staleške razlike i vekovne privilegije. Narod se tu navikao na jednakost (u smislu ukidanja staleških privilegija i jaèanja vladaoèeve vlasti) znatno pre nego što je ideja slobode doprla do njegove svesti. Centralizacija vlasti ipak nije podjednaka u svim demokratskim društvima. Onaj isti narod. Ali u meri u kojoj se jednakost sve više širila u savremenom društvu uz pomoæ slobode. samu slobodu bilo je sve te`e odr`ati. U Americi sloboda je starija. Da bi postali jednaki. jer je posle nestanka odreðenih društvenih stale`a sva njihova vlast prešla na dr`avu. Ona zavisi od odnosa izmeðu jednakosti i slobode u pojedinim društvima. narod popušta pred novom vlašæu koju je sam stvorio. liène slobode. o kojima Tokvil govori. Isto tako. u meri u kojoj se uveæava centralna vlast raste broj javnih slu`benika koji tu vlast vrše. To što su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samopouzdanjem i gordošæu. a posebno u Francuskoj. koji je uzdrmao i srušio vladajuæi poredak stvari. mada idu razlièitim smerovima. vode istim ishodima. smatra Tokvil. a jednakost srazmerno novija pojava. Staro aristokratsko društvo zasnivalo se na naèelu nejednakosti i privilegija. Rušeæi staru dr`avnu vlast. U Americi. sudske garantije. Tu je jednakost prethodila slobodi. Ta nova vlast postaje ne samo sve jaèa veæ i sve brojnija. Tamo gde se ona uvodi revolucionarnim merama vlast je jaèa i više centralizovana.

Pri tome. U srednjovekovnom društvu dr`ava uspostavlja odnos sa društvom preko niza društvenih grupa i organizacija kojima pojedinci pripadaju. str. cehovi) i sa dr`avom. Strah od uznemiravanja i potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveæava funkcije središnje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da je dovoljno jaka. obrazovana i sigurna da ih zaštiti od anarhije. knj. Dok je u srednjovekovnom društvu bilo više središta koja su delila vlast izmeðu sebe (porodice. gl. Gallimard. U meri u kojoj interes za javne stvari i politièko uèestvovanje slabi u demokratskim društvima. prema Tokvilu. porodica i pojedinaca. Kao i Monteskje78 pre njega. veæ od dr`ave. jaèa ljubav prema javnom miru. u savremenom društvu ovakve snage. cehova. Tokvil je isto tako zapazio da se u demokratskim društvima pojedinci malo interesuju za javne stvari i da ih lako prepuštaju jedinom vidljivom i trajnom predstavniku celoga društva – dr`avi. Paris. sva prava i privilegije koje su išèupane iz ruku stale`a. u savremenom demokratskom društvu vlast dr`ave je neogranièena. i poèetkom 19. u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemoæ. i štitile ga u odnosu na dr`avu. One su razorile i uzdrmale drugostepene vlasti. Dr`ava je ta 78 Vidi Montesquieu. U savremenom društvu preovlaðuje shvatanje o jednoj središnjoj vlasti. Njihove `elje i slabost stalno ih podseæaju na dr`avnu vlast. 55-58. veka bile su. Sama èinjenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije poma`e usredsreðivanju svekolike vlasti u rukama dr`ave. IV. odnosno „drugostepene vlasti“ (pouvoirs secondaires) ne postoje. stale`i. i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnom društvu postojalo više društvenih snaga koje su se nalazile izmeðu pojedinca i dr`ave. Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18.da pomoæ ne oèekuju od sebi ravnih (i takoðe slabih) ostalih pojedinaca. u jednome sliène. Ova strast prirodno èini ljude sklonim da svoja prava sve više ustupaju središnjoj vlasti. veæ su usredsreðene u rukama centralne vlasti. II. 40 . De l’Esprit des Lois. 1970. u savremenom društvu ona upravlja mnoštvom meðu sobom jednakih pojedinaca. koja neposredno upravlja celom zajednicom. nisu poslu`ila da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskoj osnovi.

79 Kidajuæi stare društvene veze. 47-106. tradicionalnoj ili izgraðenoj zajednici). o kakvom god da se obliku zajednice radilo (stvarnoj ili imaginarnoj. Dr`ava se u demokratskom poretku ne zadovo79 80 81 Vidi Robert Nisbet. Pravi društveni poredak je išèezao i dr`ava se javlja samo kao kolektivno organizovana aktivnost društvenog karaktera. New York.80 Prema Dirkemu. dr`ava je ta koja treba da ih nadomesti. 1897. Ova ideja. koje je prevagnulo u demokratsko doba. u demokratskom društvu za sve pojedince va`e ista pravila. 1961. on smatra da ista pravna pravila moraju da budu primenljiva na sve. U 19. str. Rani radovi. Uništavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem dr`ave. 449. Ona je. Friedrich Engels. Naprijed. 211-212. Dok su u srednjem veku za razlièite stale`e va`ili razlièiti propisi. Alcan. proizlazi i shvatanje o jednoobraznom zakonodavstvu. Le Suicide. The Quest for Community. Navedeno prema: From. nema nièeg istorodnog sa zajednicom. demokratija guši i duh zajedništva u društvenom `ivotu.81 Iz shvatanja o jedinstvenoj i središnjoj vlasti dr`ave. str. Njome su legitimisani razlièiti oblici društvenih veza i udru`ivanja. New York. 41 . Demokratska društva krenula su drugim pravcem. Zdravo društvo. politièka dr`ava je nad`ivela Francusku revoluciju kao usamljeni èinilac kolektivne organizovanosti. srednjovekovnom društvu vrhovna vlast zadovoljavala se upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome što se ticalo opštih interesa. rasprostiranjem materijalistièke i individualistièke usmerenosti u društvenom `ivotu. U aristokratskom. Ona. Vlast je imala nemaran odnos prema liènim nedaæama i patnjama pojedinaca. poèela je da se poklapa sa predstavom o dobrom društvu. u pogledu svega drugog pojedinci su bili slobodni. Basic Books. ne pitajuæi se uopšte u kojoj meri one mogu da utièu na postojanost i razvoj jedne zajednice. Oxford University Press. surogat zajednice ili prividna zajednica. Émile Durkheim. Zagreb. veku sa slabljenjem ideje o ugovoru jaèa ideja zajednice.koja zadobija sve veæu i veæu kontrolu nad graðanima i sve iskljuèiviju vlast upravljanja u najsitnijim pojedinostima njihovog `ivota. Paris. str. kako je pisao Marks u Nemaèkoj ideologiji. svi su „jednaki pred zakonom“. 1953 i The Sociological Tradition. meðutim. str. 1966. Karl Marx. Pošto je svaki pojedinac svestan toga da se veoma malo razlikuje od ostalih. 398.

Kao što se u ljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene te`nje.84 Tako nastaje nov tip politièkog poretka koji u sebi obnavlja protivreènost èoveka demokratskog vremena. Isto.ljava da narodom upravlja kolektivno. str. savija je i njome upravlja. koju su sami odabrali. De la Démocratie en Amérique. Takva vlast kao mora pritiska društvo „sve dok narod nije sveden na ništa više od stada plašljivih i vrednih `ivotinja. Jednaki meðu sobom. knj. jer ljudi dobijaju ono što `ele i nikad ne `ele ono što ne mogu dobiti. oni tu vlast podupiru. knj. Njega istovremeno raspinju dve razlièite te`nje: on `eli da bude voðen i da ostane slobodan. dr`ava nastoji da graðane obrazuje u razlièitim trenucima njihovog `ivota i da osigura njihovu sreæu bez obzira na njihov pristanak. èiji je pastir dr`ava. 42 .82 Stavljajuæi svakog pojedinca pod svoje okrilje i oblikujuæi ga po svojoj volji. ona se oseæa pozvanom i da uðe u lièni `ivot i probleme svojih graðana. Jedna od glavnih parola u Hakslijeom Vrlom novom svetu biæe da je svako sreæan. 324-325. Èak i kada se gnušaju onih koji tu vlast vrše. mo`e nazvati demokratskim? Tokvil nudi sledeæe objašnjenje: Èovek u demokratskom poretku u osnovi je protivreèan. obuzeta pojedinostima i inkvizitorska. Jednaki meðu sobom i svesni svoje nemoæi u odnosu na ostale pojedince i društvo. vlast u demokratiji postaje sve više centralizovana. I jedna i druga te`nja proizvod su onoga što je svojstveno savremenom društvu – jednakosti. 82 83 84 Tocqueville. Upravljajuæi. Dr`avna vlast u ovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. 302. pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. vlast se rasprostire nad celom zajednicom. knj. Prema Tokvilu. Ona nad društvom širi mre`u jednoobraznih. oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti. str. II.“83 Kako je bilo moguæno da èovek u doba demokratije tako nisko padne? I na osnovu èega se još savremeno društvo. Ona samu èovekovu volju razmekšava. tako se i društvo temelji na dvama protivreènim naèelima: na naèelu narodnog suvereniteta i na naèelu centralizacije. 313. Ne prisiljavajuæi ljude da deluju. dr`ava ih stalno spreèava da deluju. II. slo`enih i do tanèina razraðenih pravila iz kojih izuzetni pojedinci nisu u stanju da se išèupaju i oslobode. str. Isto. II. pak. sa slikom kakva je ovde data.

biti u stanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljaèe? Da li on to uopšte mo`e? Tokvil odgovara: „Uzalud zadu`ujete te iste graðane. XV.Poznata je Rusoova `estoka kritika predstavnièke demokratije i njegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izbora èlanova parlamenta. ljudi se oslobaðaju svoje zavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara. èiji `ivot do najsitnijih tanèina odreðuje i ureðuje dr`ava. nedostatak odgovarajuæih obaveštenja i nesavršenost administrativnog sistema onemoguæavali su u prošlosti ovakav naèin upravljanja. onda još više padaju u oèi njegove zamerke na raèun predstavljanja. Prosveta. razdeocima njihovih `ivota. neæe ih spreèiti da postepeno gube sposobnost mišljenja. Društveni ugovor. Tocqueville. pokoreni narodi saèuvali su svoje obièaje i njihovim podruèjima upravljalo se odvojeno. 74. koje ste uèinili toliko zavisnim od centralne vlasti. str. to toliko va`no.“86 Tako je snaga dr`ave u demokratskom poretku nešto što se ne mo`e ni sa èim sliènim porediti. piše Tokvil. str. III. demokratija ih potiskuje u manjim i liènijim pitanjima. 43 . 326. De la Démocratie en Amérique. gl. Da li æe èovek. Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svoje podanike i da podrobno reguliše i njihov lièni `ivot. ali tako kratko i retko obavljanje slobodnog izbora. Ono što je naroèito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinostima. knj. Beograd. U demokratiji. Omoguæujuæi pojedincima da povremeno sudeluju u odluèivanju u va`nijim stvarima. A to je baš ono što dr`ava-pastir èini. II. da s vremena na vreme izaberu predstavnike vlasti.85 U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma podseæa na Rusoa. knj. oseæanja i delanja i tako malo po malo padnu ispod nivoa ljudskosti. Ni u jednom ranijem obliku politièkog ureðenja nije dr`ava bila u stanju da upravlja iskljuèivo preko svojih organa. a tada ponovo padaju u zavisnost. Ukoliko se podsetimo Tokvilovog stava da savremena demokratija mo`e biti samo predstavnièka. Ma koliko 85 86 `an-`ak Ruso. Društvena nejednakost. Poslušnost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije ni pribli`no tako opasna kao poslušnost u malim stvarima. Èak i kada je Rimska imperija bila u zenitu svoje moæi. da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo. bez pomoæi meðuvlasti. 1949. a ne iskljuèivo iz jednog središta.

pravièna. on ih dotièe ne oseæajuæi ih nimalo. a u pojedinim razdobljima samovoljna i surova. knj. pru`a im zadovoljstva. naprotiv. ni opšti utisak koji ostavlja Demokratija u Americi. vodi raèuna o njihovim brigama. odnoseæi se na nekoliko predmeta. Ovako. bri`na i blaga. taènije reèeno.“87 Razmatranje mesta i uloge dr`ave koje daje Tokvil nagoveštava Veberovo prouèavanje racionalizacije i birokratizacije društvenog `ivota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. 44 . ali `eli pri tome da bude njihov jedini zastupnik i sudija. takav bio njen opseg. kao ova. on ih ne vidi. Ipak. ta vlast je zanemarivala ostale. a što se tièe njegovih sugraðana. ona `eli da se graðani zabavljaju kako ni na šta drugo osim na zadovoljstva ne bi pomišljali. ili je. ona nastoji da ih zanavek zadr`i u detinjstvu. najmanje što se mo`e reæi jeste da je bez otad`bine. ureðuje nasleðivanje i raspodeljuje nasledstva. Bila bi slièna oèinskoj vlasti da. ona se stara o njihovoj sigurnosti. bez presedana u dosadašnjoj istoriji. upravlja njihovim poslovima. Ta vlast je apsolutna. ne bi li ih u potpunosti lišila nemira razmišljanja i tegobe `ivljenja. ni poslednje stranice ovoga dela. mada je okru`en njima. postoji samo on za sebe. zadovoljava njihove potrebe. podrobna. Iznad pojedinaca uzdi`e se neogranièena i starateljska vlast èiji je jedini zadatak da omoguæi njihovo zadovoljstvo i bdi nad njihovom sudbinom. Moguænosti tlaèenja koje su sadr`ane u vlasti savremene dr`ave u demokratiji nešto su sasvim novo. izgleda ta slika dr`ave koja se kao neman nadvila nad savremenim društvom: „Zamišljam u kojim bi novim vidovima despotizam mogao da se pojavi u svetu: vidim jednu nebrojenu masu sliènih i jednakih ljudi koji su bez prestanka okrenuti sami sebi da bi sebi priuštili mala i niska zadovoljstva kojima ispunjavaju dušu. II. Svakome od njih posebno uzev tuða je sudbina ostalih: njegova deca i prijatelji za njega su cela ljudska vrsta. Ta vlast drage volje radi na sreæi svojih graðana. po Tokvilu. str. te`i da pripremi ljude za zrelo doba. nisu pesimistièke. vlast rimskih vladara bila je ogranièena. U poslednjem poglavlju Demokratije u 87 Isto.bila velika i beskompromisna. i ukoliko još uvek ima porodicu. 324.

Sve veze rase. Manje je savršenosti. i u njegovoj pravednosti sadr`ana je njegova velièina i lepota. str. @ivot ljudi postaje du`i i njihova svojina sigurnija. 45 . da ustupe mesto neèem osrednjem. ali i manje sumorno od onoga što je do sada bilo. a dr`ava velikim. 88 89 90 Isto. 338. malo je velikih ambicija. a više rezultata u delima. Velika bogatstva nestaju. veæ i njene vrline: „Stanje jednakosti mo`da je manje uzvišeno. velika veza èoveèanstva jaèa… Gotovo sve krajnosti se ubla`uju i otupljuju. Ljudski duh se razvija malim naporima u kojima sudeluju svi ljudi. @ivot nije suviše lep ali je ugodan i miran.Americi Tokvil piše da niko sa sigurnošæu ne mo`e tvrditi da je novi svet bolji od staroga. nema više izvanrednog blagostanja niti nesavladive bede. klase.“89 Poslednje stranice Demokratije u Americi odišu `alom za vrednostima i ustanovama starog društvenog poretka. domovine slabe. broj malih bogatstava raste. II. ali je pravednije. gotovo sva istaknuta mesta se potiru. sjajnih i èistih vrlina. manje sjajno.“90 O pravednosti demokratije mo`e se govoriti samo u onim demokratskim društvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom. vidovito i sna`no. Ne nailazi se èesto na veoma uèene ljude niti na veoma neznalaèku svetinu.88 Poreðenja koja on pravi izmeðu aristokratskog i demokratskog poretka u nekim stvarima stavljaju demokratiju iznad društvenog poretka koji išèezava: „Dobro i zlo prilièno se podjednako raspodeljuju u svetu. knj. Ambicija je sveopšte oseæanje. a znanje rasprostranjenije. koje je istovremeno i manje visoko i manje nisko. 336-337. Svaki pojedinac je usamljen i slab. zato su obièaji valjani. II. ali takoðe iznose na svetlo dana ne samo neminovnost demokratije. knj. pojedinci se bave malim stvarima. društvo je `ivo. Malo je veoma otmenih i veoma prostih u`ivanja. 338. Genijalnost je postala retka. malo je uljudnosti u ophoðenju i malo grubosti u ukusima. str. Ako se nailazi na malo odanosti. a ne moænim podsticajem nekolicine meðu njima. veæ samo da je drukèiji. str. a surovost gotovo nepoznata. II. Isto. Duše nisu sna`ne ali su obièaji i ljudski zakoni blagi. `elje i u`ivanja se poveæavaju. nasilje je retko. uzvišenih. knj. Isto.

46 . Kapitalizam. on se èesto vraæao na problem politièkih veæinâ. Baveæi se tiranijom javnog mnjenja. str. Tokvil je bio manje zaokupljen nego drugom. Vidi naroèito Karl Mannheim. Karl Manhajm i Jozef Šumpeter su u društvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graðanske demokratije.Znaèaj Tokvilovog prouèavanja tiranije veæine Razmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veæine povlaèi. mešajuæi ove dve pojave. u pokušaju da se grupišu i navedu glavne prednosti i nedostaci Tokvilovog tumaèenja tiranije veæine u demokratskom poretku ne mogu se zaobiæi ni ocene koje se odnose na njegovo ispitivanje politièke tiranije veæine. Shvatanja o politièkoj tiraniji veæine. razlikovanje izmeðu politièkog i društvenog znaèenja ove pojave. Ipak. 1969. 152-153. Routledge and Kegan Paul. Na ovo je veoma jasno skrenuo pa`nju Ostrogorski.92 Kasnije je ova zamisao dodatno razvijana i iskustveno proveravana u okviru jednog shvatanja koje je postajalo vladajuæe u politièkoj nauci Zapada. Tokvil je pošao od pretpostavke da je postojeæa demokratija poredak u kome vlada veæina. kako danas izgleda. Prvom. a ono makar posredno. socijalizam i demokratija. poreæi da je 91 92 93 Pri tome. Beograd. Za razliku od autoritarnih re`ima ona nije vladavina manjine. The Theory of Democratic Elitism. Ono što daje osnovni ton savremenoj demokratiji jeste takmièenje više politièkih manjina za glasove veæine. London. Dalji razvoj u prouèavanju demokratije pokazao je da u njoj narod ne vlada ni posredno. Kultura. prebacuje da svojstva savremene demokratije brka sa prirodom demokratije uopšte. Essays on the Sociology of Culture. ali nije ni vladavina veæine. tzv.93 Ne mo`e se. teoriji demokratskog elitizma. University of London Press. odnosno tiranijom javnog mnjenja. Tokvil nije uvek sasvim razlikovao prvi od drugog oblika tiranije veæine. 1960. imaju više mana. pa i Tokvilovo. London. Demokratija i politièke partije. Ovom se shvatanju. ako ne neposredno.91 Razvoj savremenog društva pokazao je da su mesto i uticaj prve pojave manji od mesta i uticaja druge. i nudeæi za spreèavanje tiranije veæine neka sredstva (bolju organizaciju vlasti) kojima se jedino svemoæ politièkih veæinâ mo`da mo`e obuzdati. 1956. politièkom tiranijom veæine. meðutim. mora se istaæi. kao što je u više navrata izneto. Jedan od najboljih kritièkih osvrta na ovo shvatanje iznet je u knjizi Peter Bacrach. društvenom tiranijom veæine. Kada je pisao o tiraniji politièke veæine u demokratiji. i Jozef Šumpeter.

str. to je stalno umirivanje srazmerno malih grupa. Tokvilova bojazan od tiranije politièke veæine posmatrana iz ugla savremene politièke misli i iskustva sve je manje osnovana. a ne zato što brane manjinu od tiranije veæine. 146. grešili su utoliko što se u demokratiji uopšte ne postavlja pitanje da li æe veæina nametnuti svoju volju manjini. Naprotiv.baš ovo shvatanje mnogo uèinilo na razoblièavanju stvarnosti savremene demokratije. onda je i tiranija veæine mit. I onda kada sabrane u vreme izbora ove grupe zaista èine veæinu. što je navelo neke tumaèe Tokvilovog dela. onda ona ne mo`e biti ni tiranska.“94 Sve u svemu. Razlièiti delovi brojèane veæine jedini raspola`u sredstvima delovanja. U ovoj oblasti. Prema Robertu Dalu. da umanje znaèaj Demokratije u Americi. ne bi trebalo tumaèiti ovu veæinu kao nešto više od aritmetièkog izraza. „donošenje dr`avnih odluka nije velièanstveno nastupanje velikih veæina ujedinjenih oko nekih osnovnih politièkih naèela. 47 . i poèetkom 19. Ako veæina ne mo`e da vlada. Naèelo podele vlasti i sredstva za njegovo ostvarivanje znaèajni su utoliko što jamèe odreðena prava grupama. U ovoj oblasti baš su se neka Tokvilova predviðanja (na primer o slabosti izvršne vlasti u Americi) pokazala netaènima. veka pisali o tiraniji veæine. koji nisu proniknuli u njegove najdublje poruke. A Preface to Democratic Theory. The University of Chicago Press.. pa i Tokvil. Rušeæi mit o tome da u demokratiji vlada veæina. Brojèana veæina nije u stanju da preuzme bilo kakvu usklaðenu delatnost. veæ u kojoj meri razlièite manjine jedna drugu ogranièavaju uz veæu ili manju zainteresovanost veæine. Tokvilovo bavljenje problemom podele vlasti manje je originalno i ono ide za onim idejama èiji su tvorci Lok i Monteskje. U red ovakvih 94 Robert Dahl.. Ako je vladavina veæine mit. odnosno krajem 18. 1964. Svi oni koji su krajem 18. razmatranja u Demokratiji u Americi i Federalistièkim spisima zanimljivija su u meri u kojoj se bave razlièitim politièkim i pravnim ustanovama kao sredstvima koja treba da spreèe da jedna grupa nametne svoju volju drugoj. veka Hamilton i Medison u Americi. Chicago. predstavnici ovoga gledanja u politièkoj misli doveli su u pitanje još jedan mit – mit o moguænosti tiranije veæine.

Moæ javnog mnjenja goni pojedince da više nastoje da se prilagoðavaju uslovima i okolnostima svoga `ivota nego da ih menjaju.prilaza Tokvilovom delu ide i poznati Brajsov rad o predviðanjima Hamiltona i Tokvila. veæ onoga što oni ne èine. Kada je prouèavao javno mnjenje njega je pre svega zanimalo izra`avanje ove pojave i njene društvene posledice. Celokupan `ivot pojedinca pretvara se u te`nju da se ispunjavanje liènih interesa i sitnih zadovoljstava uskladi sa društvenim i moralnim zahtevima veæine. Tokvil se nije bojao nepostojanosti društvenih veæina. druga je trajna i nepromenjiva. druge su srazmerno stalne. Za razliku od prve veæine koja je promenljiva i privremena. veæ u izuèavanju jedne druge strane tiranije veæine – u upozorenju na opasnosti koje sobom nosi tiranija javnog mnjenja. str. treba odmah to reæi. Oxford. I. u demokratiji postoji i ima prvenstveni znaèaj društvena veæina.“96 Baveæi se pitanjem tiranije javnog mnjenja. Tokvil je tvrdio da je ona rezultat ne onoga što ljudi èine. Tokvil nije ulazio podrobnije u pitanje izvora javnog mnjenja. On nije zapazio. At the Clarendon Press. Tocqueville. The Predictions of Hamilton and Tocqueville“. Studies in History and Jurisprudence. 1901. Ljudi su u stalnom pokretu. Dve su stvari zaèuðujuæe prema Tokvilu: „promenljivost velikog dela ljudskih akcija i osobita nepromenljivost izvesnih naèela. knj. „The Constitution of the United States as Seen in the Past. za razliku od politièkih veæinâ. Za razliku od mnogih svojih savremenika. kako primeæuje Nizbet. ljudski um je skoro nepokretan. De la Démocratie en Amérique. Opisujuæi na sna`an i uverljiv naèin moæ javnog mnjenja.95 * * * Snaga Tokvilove misli nije danas. knj. u analizi tiranije politièke veæine. Ovakav naèin `ivota vodi gubljenju liènosti i strahovitom uticaju javnog mnjenja i opšteprihvaæenih vrednosti. str. 361-429. II. veæ. ne njihovog mišljenja. 48 . naprotiv. veæ nesposobnosti da misle. Dok prve veæine nastaju i nestaju. njihove preterane postojanosti. dakle. Tokvil je bio svestan èinjenice da. 264. da javno mnjenje mo`e biti krivotvoreno 95 96 James Bryce. Promene politièkih veæina zbivaju se u sklopu utvrðenih ubeðenja.

meðutim. Alexis de“. 50-51. Tiranije javnog mnjenja ima tamo gde se odreðena vladajuæa shvatanja i vrednosti srazmerno slobodno uoblièavaju i utvrðuju. Nasuprot tiraniji javnog mnjenja u demokratiji stoji tiranija dr`ave u autoritarnim 97 98 Nisbet. Ono što pada u oèi u autoritarnim re`imima jeste tiranija i despotizam dr`ave. str. U demokratiji dr`ava naknadno sankcioniše odreðena verovanja i vrednosti veæine. naprotiv. 91-92.delovanjem u`ih društvenih grupa. a ne društvenih grupa i organizacija. ali je opet taèno i to da se najpovoljniji uslovi za tiraniju javnog mnjenja stièu u demokratskoj zajednici. Zato i ne postoji moguænost nesaglasnosti izmeðu stavova javnog mnjenja i dr`ave. Democracy and the Challenge of Power. str. Da li je tiranija javnog mnjenja iskljuèivo vezana za demokratski poredak? Da li se širenje tiranije javnog mnjenja mo`e objasniti samo širenjem jednakosti u demokratskim društvima? Ima li konformizma i izvan demokratski ureðenih zajednica? Prema jednom mišljenju. International Encyclopedia of the Social Sciences. Drugaèije je. To je ono što je Tokvil imao na umu. Sud javnog mnjenja èesto dopire dalje od mera koje dr`ava preduzima. Konformizam je. karakteristièan za sva društva. Tokvil nije bio u pravu kada je vezivao konformistièko ponašanje iskljuèivo za demokratska društva. i za autoritarna društva. 16. pa i za ona u kojima nema ni najmanje društvene i politièke jednakosti. Pojedini stavovi javnog mnjenja mogu èak biti u neskladu sa tekuæom dr`avnom politikom. Slièno glavnim predstavnicima politièkog liberalizma Tokvil je polazio od pretpostavke da je savremeno društvo pre svega skup velikog broja pojedinaca. bez uticaja dr`avnog autoriteta i prinude. o èemu æe još biti reèi. Tu na uoblièavanje stavova javnog mnjenja od poèetka presudan uticaj vrši dr`ava. Spitz. 49 . Samo Tokvilovo razmatranje tiranije javnog mnjenja upuæuje na više pitanja. knj.97 Ovaj nedostatak u analizi rezultat je Tokvilovog gledanja na sastav demokratskog društva. „Tocqueville. Zato je on bio i manje spreman da u u`im društvenim skupinama vidi stvaraoce javnog mnjenja. u autoritarnim dr`avama. mada ni to ne mora uvek biti sluèaj.98 Mo`e li se prihvatiti ovakvo gledište? Nesporno je da su konformizam i pritisak vladajuæih shvatanja prisutni u svim tipovima društva i vlasti.

Tamo gde se. Tokvil je grešio tvrdeæi da su tiranija javnog mnjenja i apatija pojedinca blisko povezane pojave. treba na to podsetiti. Democracy and the Challenge of Power. ili jedno ili drugo. Mo`e biti ili jedno ili drugo. The American Commonwealth. gde su odsustvo pravih obaveštenja. nema ni konformizma. 50 . Konformizma ima tamo gde postoji kakva-takva moguænost izbora. str. Pojedinac nema ša da tra`i u stvarima u kojima je veæina ljudi izrekla svoj sud. la` i zastrašivanje onih kojima se upravlja poèeli da guše i samu posebnost pojedinaène svesti. Svest o svemoæi veæine. otporni na taj pritisak. do priznavanja moralne i politièke nadmoænosti vladajuæeg mišljenja. Uporedi i Spitz. knj. Na pojedincu je da se prikloni odlukama koje natkriljuje oreol veæine. tamo gde nonkonformizam predstavlja suviše veliki rizik za pojedinca. Prema Tokvilu. da svoje ponašanje i mišljenje tako preuredi da ne odudara nepotrebno od stavova veæine. Baš zato 99 Bryce. Mil je smatrao da je nemoæ pojedinca u savremenom društvu osobito izazvana mnogoljudnošæu današnjih društava. odnosno javnog mnjenja. Sve ovo daje za pravo više Tokvilu nego pojedinim njegovim kritièarima. u demokratiji su ukinute porodiène i staleške razlike i pojedinci su usamljeni i jednaki. U svome delu Amerièka dr`ava. ali nikako obe pojave istovremeno. meðutim. 47-56. Pri tome je Mil (a kasnije i Brajs) bio mišljenja da se ne mo`e prihvatiti Tokvilovo objašnjenje nemoæi pojedinca u savremenom društvu. ovaj pritisak sreæe. pojedinci su oèigledno nesaglasni.99 Još pre Brajsa. èak je mo`da varljiva i sama nada da bi se u toku stvaranja ovoga mišljenja njegovi predlozi i razlozi mogli osetiti. smatrao je jedan broj kritièara. Tamo gde su pojedinci apatièni nema pritiska javnog mnjenja. odnosno nije ni potreban pritisak na njegovu svest. Slikajuæi demokratsko društvo Tokvil je dr`ao da je u njemu tiranija veæine praæena apatiènošæu pojedinca. Predstavljajuæi na ovaj naèin tiraniju društvene veæine. Postoji.oblicima vladanja. pak. Tamo gde ove moguænosti više nema. dovodi do uzmicanja pojedinaca. Jedan od prvih koji je ovaj prigovor uputio Tokvilu bio je D`ems Brajs. st r. II. Brajs je pisao o tiraniji veæine više da bi pokazao da je Tokvilov strah od te pojave preteran. 347-356.

pristajanje na njega i podreðivanje njemu. baš zato što ne postoje tradicionalne veze koje bi ih razlikovale. nepravilno se. prema Brajsu. „U fatalizmu mnoštva nema ni pravne ni moralne prinude. èini zloupotrebu vlasti veæine lakšom (tiranija politièke veæine). Kako je društvo. On Politics and Society. što je u nekih naroda razvijeno verovanjem u moæ sudbine. umanjen oseæaj liène odgovornosti i du`nosti da se vodi borba za sopstveno mišljenje. veæ zato što je masa toliko narasla da su pojedinci siæušni u suoèenju sa njom. karakteristièno je samo odsustvo moæi otpora. Polazeæi od toga da æe veæina preovladati i da. Oni su jednaki u svojoj nemoæi. 448. Kasnije æe Dirkem govoriti o društvu kao o „neorganizovanoj prašini pojedinaca“100. zahvaljujuæi tehnièkim usavršavanjima. str. ono mo`e da potèini sebi ne samo pojedinca nego i veæi broj pojedinaca. Slabost pojedinaca je u usamljenosti. kao i oseæaj uzaludnosti pojedinaènih napora. U fatalizmu mnoštva. 352. Ova usmerenost na prilagoðavanje javnom mnjenju. pojedinac u demokratiji prihvata mišljenje veæine i priklanja mu se. porediti sa oseæanjem beznaèajnosti koje nas obuzima kada noæu posmatramo zvezdano nebo. Zdravo društvo. De Tocqueville on Democracy in America“. Le Suicide. postalo sposobno da istovremeno deluje na više njih. 200-201. Va`nost i premoæ veæine u demokratiji isto tako povlaèi za sobom ocenu da je uzaludno suprotstavljati joj se. ali ne ukljuèuje u sebe prinudu. knj. doduše. U odnosu na društvo njegov pripadnik je nalik zrnu peska na nepreglednoj morskoj obali. drskosti i oholosti koje su karakteristiène za tiranski tip vladanja. II. Navedeno prema: From. nema obesti. Pošto su pojedinci nemoæni. Prema Milu. prema Brajsu. mora da bude u pravu. str. „M. str. uticaj veæine postaje preovlaðujuæi. Mill. pošto æe preovladati. prema Brajsu. nepouzdanosti. naziva tiranijom veæine. 212. The American Commonwealth. snaga u pripadanju.što su jednaki. pojedinci su nemoæni.“102 Mali broj pojedinaca èvrstih ubeðenja odbijaæe da se prikloni volji veæine ukoliko se sa njom 100 101 102 Durkheim. Bryce. Bolje bi joj pristajao naziv „fatalizam mnoštva“ (fatalism of multitude). pojedinci nisu nemoæni zato što su jednaki. str.101 Oseæaj nemoæi koji pojedinac do`ivljava mo`e se. Fatalizam mnoštva. 51 .

Pošto su u demokratiji sva mišljenja jednake vrednosti. nešto je sasvim drugo. opravdano je govoriti o zloupotrebi vlasti i tiranije. tiraniju javnog mnjenja i apatiju. str. i više pritajenog straha da mo`da nije u pravu. nije isto što i tiranija. kao Tokvil. sporovi se rešavaju odreðivanjem veæine. manje `ara. njegova spremnost za borbu bivaæe sve manja svaki put kada veæina iznova potvrdi svoj sud. to je veæi njihov uticaj. knj. Jasno je da je za pojavu koju prouèavamo karakteristièan jak uticaj na svest i ponašanje pojedinca i manjine. Prema Brajsu.“103 Što je šira društvena sredina u kojoj dolaze do izra`aja ove te`nje. Pogotovo u velikim društvima. „Èovek od ubeðenja mo`da æe ostati pri stavu da su razlozi obe strane posle izbora isti kao i pre. „Tiranija veæine“ je mo`da nepodesan izraz za pojavu o kojoj je ovde reè. Kao i mnogi drugi izrazi metaforiènog znaèenja. Ali i takvi pripadnici demokratskog društva drugojaèije gledaju na svoju stvar pošto je pora`ena. izraz „tiranija veæine“ podstièe ljudsku uobrazilju i ovu pojavu prikazuje u `ivim bojama. i malo æe se koji pojedinac odva`iti da joj se suprotstavi. izraz „tiranija veæine“ nas pomalo udaljava od suštine pojave koju izuèavamo. Moglo bi se reæi da Brajs u jednoj stvari ima pravo. koje su unutar sebe èvršæe povezane. apatija se svodi na pokoravanje „fatalizmu veæine“. pored toga što ima onih koji istrajavaju u svome neslaganju. nepravednog vršenja vlasti doðe. nego što je to èinio dok je veæina bila još sporna. Ovakvo potèinjavanje pojedinca. Ovaj uticaj je još veæi u odnosu na pojedince nego na manjinske grupe. Podseæajuæi istodobno na neke druge pojave u politièkom `ivotu (na tiraniju). a duhovno stanje koje prisiljava pojedinca da se pokori pre nego što do takvog. 351. Ali proseèan èovek æe ponavljati svoje razloge s manje vere. 52 . Samo tamo gde ovaj pritisak znaèi prisilno nametanje pojedincu odreðenog gledišta ogranièavanjem njegove slobode da se ne sla`e. i bez obzira na nju. II. koje se ispoljava u njegovoj apatiènosti. Tako Brajs ne izjednaèava. nego što su èinili dok je još imala izgleda na uspeh. pojedinac koji se pokorava èini to po svojoj volji. veæina je ogromna. koji dovodi postepeno i unapred do njihovog prilagoðavanja raspolo`e103 Isto.ne sla`e. Pored toga što ne pristaju svi da se pokore. Nepravedno vršenje vlasti je jedna stvar.

meðutim. Sla`uæi se u ovome. knj. taj izraz uopšte ne sreæe. Tokvil mo`e samo da tvrdi da su stare reèi „despotizam“ i „tiranija“ neodgovarajuæe. 53 . Brajs smatra da nezainteresovanost za politièke stvari. Ne ulazeæi u sva objašnjenja politièke nezainteresovanosti (apatije). Tokvilov zadatak bio je tim te`i što su njegovi savremenici upotrebljavali još uvek mnoge stare pojmove i reèi za oznaèavanje novih pojava. Ako veæina u 104 105 Tocqueville. De la Démocratie en Amérique. da je stvar nova i da. Brajs i Tokvil se. Taj novi svet. II. preostaje jedino da se pokuša da se ona definiše. pošto ne mo`e da se imenuje. Opisujuæi nastajanje jednog novog sveta. meðutim.nju i mišljenju veæine. a da i ne govorimo o onima koji su. Tokvil je oskudevao u pojmovima kojima bi obuhvatio nove pojave. 324. treba takoðe imati na umu da je upotrebljavajuæi izraz „tiranija veæine“ i sam Tokvil bio svestan toga da se radi o metafori. I. Doduše. izmeðu ostalog. ova moæ veæine tiranske prirode? Da li je pojava kojom se bavimo jedan od oblika tiranije? Na oba pitanja mo`e se dati jedino odreèan odgovor. 160-161. odbijali da priznaju i samu stvarnost novog sveta.“104 Pri kraju druge knjige Demokratije u Americi Tokvil je pisao da se oblik ugnjetavanja koji je karakteristièan za demokratska društva ne mo`e porediti ni sa èim sliènim. str.105 Nije samo Brajs sumnjièav u pogledu prikladnosti izraza „tiranija veæine“ nego i sam Tokvil. koji je pred njegovim oèima rastao. Tokvil je bio veoma svestan svega ovoga. „Ljudski um“ – prema njemu – „lakše otkriva stvari nego reèi: otuda dolazi do upotrebe toliko neodgovarajuæih reèi i nepotpunih izraza. Isto. od zanimanja za politièke stvari. knj. Brajs je mišljenja da sâm naèin odluèivanja u demokratiji (veæinski) i mnogoljudnost savremenih demokratskih zajednica odvraæaju pojedinca. koja èini stalno obele`je ljudske prirode. objavljenoj pet godina kasnije. Pada posebno u oèi da je on ovaj izraz koristio u prvoj knjizi Demokratije u Americi. str. a u èiju je sudbinu on tako pomno te`io da pronikne. svesno ili ne. Da li je. razilaze u tumaèenju pojave kojom se bave. dok se u drugoj knjizi. naroèito uzima maha u demokratiji. Uzalud tragajuæi za izrazom kojim bi obuhvatio ovu pojavu. teško je bilo opisati pomoæu pojmova koji su pripadali jednom drugom vremenu.

Demokratija u Americi imala je odjeka u vreme kada je objavljena i kada je demokratija bila jedna nova pojava. veæ zato što preovlaðujuæa mišljenja odlikuje snaga koja slama svaki otpor. metaforièno reèeno – „tiranijom veæine“ ili „tiranijom javnog mnjenja“. pojedinac drukèijeg mišljenja ne vidi nikakav drugi izlaz. Upravo je Brajs jedan od politièkih pisaca koji je zastupao shvatanje o neminovnom i nezadr`ivom napredovanju demokratije. Brajsova ocena izgleda savremene demokratije zato je više optimistièka. Sudbini se ne mo`e odupreti. Demokratskom društvu zato je svojstven fatalizam mase. kako je Brajs pomalo naivno verovao. Ove razlike u opisu demokratije nisu neobjašnjive imamo li u vidu da je Brajs pisao u „herojsko“. veæ u svojstvima veæine u demokratiji. veæ pred stvarnom snagom demokratskih veæinâ. širenje konformizma i osrednjosti. Tokvilova obazriva. I to ne zbog toga što je manjina obeshrabrena brojnošæu veæine. a pojedinac pred tom snagom uzmièe i prilagoðava joj se. obe pojave nastaju u demokratiji i uzajamno se pojaèavaju. ocenjivao Tokvil. I nisu samo pojedinci apatièni pred „ogranièavajuæom snagom brojeva“. U Brajsovo vreme pojave kao što su masovno i potrošaèko društvo. Prema Tokvilu. Drukèije je stvari. pojedinac odstupa svestan vlastite nemoæi u odnosu na veæinu. isto onako kao što se uzima da je zdravlje normalna pojava u èovekovom `ivotu. Krajnji ishod ovih pojava je gubljenje liènosti. kao što smo videli. veæini. Moæ i brojnost mase su za pojedinca u demokratiji fatalni. volja veæine se ne mo`e preinaèiti. Tokvilova je više uzdr`ana. Snaga je u mnoštvu. ali ne i tiranije veæine.demokratiji preovlaðuje. u kolièini. Prema njegovom sudu. preterana organizovanost i birokratizacija društvenog `ivota. tako isto i kada je veæina u pitanju. nisu još uvek bile uzele maha. uzlazno doba demokratije. pojedinac je u demokratskom društvu smrvljen snagom izvesnih široko prihvaæenih ubeðenja. Za Brajsa u demokratiji ima apatije. U vreme uspona demokratije i interesovanje za Tokvilovo delo bilo je opalo. pojava u 54 . preovlaðivanje osrednjosti i konformistièkog. On se miri sa „ogranièavajuæom snagom brojeva“. Nije problem. kao i kada je reè o verovanju u moæ sudbine. heteronomnog ponašanja. Brajsova slika demokratije je vedra. nikakvo drugo rešenje. o tome da je demokratija normalan politièki oblik koji treba da preovlada.

Društvene grupe. Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira na stav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes za Tokvilova razmatranja splašnjavao. tradicije i išèekivanja. knj. U doba uèvršæivanja i napredovanja graðanske demokratije sve se više èinilo da je Tokvil u demokratiji video nešto što joj uopšte nije svojstveno. veka Tokvil je otkrivao i nasluæivao neke crte demokratije koje æe izbiti na videlo u naše doba. postoje siromašni. Tek sa produbljivanjem krize savremenog društva. ali ne i klasa bogatih. sa izbijanjem na površinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokojavala. a Tokvilovo strahovanje razlo`no. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadr`ane u ovom novom obliku društvenog poretka bila bli`a njegovim savremenicima. ali ne i njihova klasa. po Tokvilu. potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv. umesto podeljenosti društva na više oštro razdvojenih grupa. Baš ovo danas i podstièe obnavljanje interesovanja za Tokvilovo delo. ne samo da ne postoje èvršæe veze izmeðu pojedinaca srazmerno istog bogatstva. industrijska bur`oazija. Od posebnog je znaèaja za razumevanje Tokvilovog shvatanja tiranije veæine njegova analiza sastava savremenog društva. Pojedinac je taj koji predstavlja osnovnu jedinicu analize. radništvo) jesu zajednièka oseæanja i ciljevi. ali ne i zajednica. 55 . Postoje dakle èlanovi. a ne društvenih grupa i organizacija. Ono što nedostaje skupinama èije je prisustvo oèigledno u demokratskim društvima (srednji slojevi.nastajanju. Slièno osnovnim postavkama politièkog liberalizma. društvo njegovog doba nije klasno društvo. str. 166. veæ nema ni „prave“ veze izmeðu pojedinaca i grupa razlièitog imovin106 Isto. Razaranje staleškog sastava društva i širenje jednakosti uslova dovelo je. Pišuæi o demokratiji u prvim decenijama 19. Postoje bogati. II. a posebno organizacije.106 Istovremeno. do atomizacije društva. zauzimaju srazmerno ogranièeno mesto u Tokvilovim razmatranjima. Prema Tokvilu. ne postoje društvene klase. do njegovog raspadanja na mnoštvo pojedinaca. Celo njegovo objašnjenje sastava savremenog društva moglo bi se ovako izraziti: postoje društvene razlike. i Tokvil je polazio od pretpostavke da savremeno društvo èini skup velikog broja pojedinaca.

46-57. Presek savremenog društva. Marks i Tokvil. Udru`enja i politièke stranke pru`aju utoèište manjini pred moguænom tiranijom politièke veæine. a nasuprot Marksu. Tipièno je za demokratsko društvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. da zajednièkim snagama podupiru gledišta koja se razlikuju od stavova veæine. preovlaðuju autoritarni oblici upravljanja. ne o podruèju neorganizovanih društvenih grupa (klasa. razlièit sistem merila. jeste drukèiji. ne nailazimo na društvene kolektivitete. saradnje i meðusobne zavisnosti izmeðu razlièitih društvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajamnosti izmeðu radnika i kapitalista govori da klase postoje. 56 .107 Za predmet našeg rada. I baš zato u demokratiji nema tiranije veæine nad manjinom. str. Reè je. Tamo gde manjini ne 107 108 Nisbet. Democracy and the Challenge of Power. drugim reèima. str. Tamo gde slobodu mišljenja i izra`avanja prati sloboda organizovanja i udru`ivanja mo`e se govoriti o demokratskom upravljanju. 186. Odbacujuæi vrednosti šire društvene sredine. meðutim. U takvom demokratskom društvu. ovako podr`an mo`e spremno da se suprotstavi neraspolo`enju i osudi veæine. prema Tokvilu. posebno je va`an jedan drugi deo Tokvilove slike graðanskog društva. veæ na usamljene pojedince. veæ o organizovanom odseku društvenog `ivota. Spitz. I tu. ili bi se moglo reæi da je prostor za takvu tiraniju su`en. nonkonformisti u demokratiji se dr`e vrednosti svoje u`e sredine. prava klasa postoji samo tamo gde ima uzajamnosti. Za Tokvila. U njemu preovlaðuju organizovane grupe. po Tokvilu baš zbog odsustva uzajamnosti o njima ne mo`e biti reèi. veæ pojedinac koji usvaja poseban. slièno vide društvenu situaciju svoga vremena ali je sasvim razlièito objašnjavaju. kao što danas znamo. Stranke i druge društvene i politièke organizacije su sredstva pomoæu kojih manjina mo`e trajno da osporava vlast veæine i time da onemoguæi da se ova izmetne u tiraniju veæine. slojeva). On više nije usamljen i skrhan pojedinac. naime. a pojedinac je u drugom planu. Pojedinac koji je u stanju da bez smetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih ciljeva.skog stanja. The Sociological Tradition. Tamo gde pojedinci ne mogu da se udru`uju.108 nonkonformista nije èovek koji ne usvaja opšta društvena merila. prema mišljenju jednoga od Tokvilovih kritièara.

pred dr`avom. porodice). Tamo gde postoji razvijena mre`a udru`enja i organizacija. knj. da nije lišen izvesnih protivreènosti. bogatstva i statusa. pre bi se moglo reæi da Tokvilov prikaz sastava demokratskog društva nije do kraja razvijen. 57 . Malo ko je posle Monteskjea toliku va`nost pridavao udru`enjima kao „meðuvlastima“ (pouvoirs intermediaries). De la Démocratie en Amérique. Po Tokvilovim reèima. Nemoæ pojedinca pred veæinom. „u demokratskim društvima umeæe udru`ivanja je osnovno umeæe (la science mère). str. Da li je Tokvil doista potcenio va`nost slobode udru`ivanja i organizovanja u demokratiji? Po našem mišljenju. pred društvom. naime. Drukèije reèeno. koje treba da onemoguæe tlaèenje od strane veæine i centralne vlasti. Dok u aristokratskom poretku tlaèenje od strane dr`ave ogranièava èinjenica da pojedince spajaju razlièite prirodne veze. pošto su ove prirodne veze pokidane. Pisac Demokratije u Americi potcenio je ulogu udru`enja i organizacija u demokratiji – eto suštine zamerki Dejvida Spica. ostaje da one budu zamenjene veštaèkim vezama. koje se kao neke „drugostepene vlasti“ (pouvoirs secondaire) suprotstavljaju „prvostepenoj“ vlasti dr`ave. Po Tokvilu. mo`e se u demokratiji nadoknaditi jedino udru`ivanjem pojedinaca. 117. Glavni oblik tih veštaèkih veze u demokratiji èine razlièite vrste javnih i privatnih udru`enja i organizacija. U zavisnosti od toga da li je i u kojoj meri dopušteno zastupanje razlièitih politièkih pogledâ mo`e se govoriti o veæoj ili manjoj razvijenosti demokratije u jednom društvu. napredak svih drugih umeæa zavisi od njegovog napredovanja.“109 Politièko iskustvo i postignuæa 109 Tocqueville. nikako se ne sme smetnuti s uma razlika izmeðu demokratskog i nedemokratskog društva u ovom pogledu. U demokratskom društvu osnovnu æeliju društva èini pojedinac. društvo je u demokratiji razmrvljeno. u demokratiji. II. esnafi. ono je više skup usamljenih pojedinaca nego grupâ razlièite društvene moæi. pojedinci koji se ne sla`u sa stavom veæine imaju moguænost ne samo da svoje mišljenje iznesu veæ i da njime utièu na javnost.stoji na raspolaganju pravo organizovanja i udru`ivanja zaèinje se opasnost od tiranskog naèina vladanja. U aristokratskom društvu osnovnu društvenu æeliju èinila su razlièita društvena tela (stale`i.

52. The Sociological Tradition. 58 . voða engleskih konzervativaca Dizraeli. da bi se odr`ao. koja æe biti podesna brana od tiranije veæine? Ima li mesta nadanju da bi ove meðuvlasti mogle da postanu bezbedna utoèišta pred najezdom vladajuæih verovanja i pojavom stalno rastuæe birokratizacije i centralizacije društvenog `ivota? Još je Aristotel pisao da tiranin. Politika. „treba da uèini sve da ljudi što manje upoznaju jedni druge.110 Kako se mogu upoznati i povezati pojedinci koji su stranci jedni drugima? Tokvilov savremenik. Hrišæanstvo nas uèi da volimo bli`njeg kao samog sebe. biti u stanju da izgrade mre`u sekundarnih vlasti. odr`ati prigovor da je Tokvil zanemario znaèaj udru`ivanja u demokratiji i tako preuvelièao opasnost tiranije veæine? Tokvil stalno istièe znaèaj drugostepenih vlasti za demokratiju. Tokvilu su ulivali velike nade. ne priznaje bli`nje“111. str. ta „prvostepena vlast“ dopušta da se samostalno stvaraju razlièite „drugostepene“ vlasti? Ili ona mo`e da trpi samo odreðeni tip udru`enja i drugostepenih vlasti koji ne dovode u pitanje njen autoritet i legitimnost? Sve su to pitanja na koja se u Tokvilovom delu ne mogu naæi odgovori. Navedeno prema: Nisbet. ostavio je u svome romanu Sibil ovakvu sliku pojedinca u savremenom društvu: „U velikim gradovima ljude zbli`ava pohota za zaradom. U svemu ostalom oni su nemarni prema svojim bli`njima.amerièke demokratije u oblasti slobodnog udru`ivanja i organizovanja. ali baš pri tome u svojim izlaganjima pada u jednu protivreènost. meðutim. suoèeni sa ogromnom veæinom i jakom dr`avom. kao i idejnim okvirima tog dela. 1313b. Kada je reè o bogaæenju. Ta protivreènost mogla bi se sa`eti u jednom pitanju: koliko je umesno išèekivati da drugostepene vlasti nadoknade društvu ono što je društvo svojim usitnjavanjem izgubilo? Mo`e li se oèekivati da æe razdvojeni i usamljeni pojedinci. 110 111 Aristotel. jer meðusobno poznavanje raða uzajamno poverenje“. oni nisu u stanju saradnje. veæ izdvojenosti. Odsustvo tih odgovora mo`e se objasniti istorijskom situacijom u kojoj je Demokratija u Americi pisana. ako sve ovo znamo. Savremeno društvo. Mo`e li se. Mogu li oni koji nisu meðusobno bliski to postati u javnom `ivotu? Da li dr`ava.

treba na kraju i to reæi. drugostepene vlasti ga ponizuju. veæ. da su u društvu uzeli maha osrednjost. Prva poreðenja Tokvilovih zakljuèaka o tiraniji javnog mnjenja sa njegovim opisom svemoæi savremene dr`ave skreæu pa`nju na jednu od mo`da najveæih protivreènosti u Demokratiji u Americi.Tokvil. da su pojedinci nezaštiæeni. Protivreènost koja je ovde nagoveštena tako je. Centralizacija i birokratizacija dr`avne vlasti predmet su naroèito poslednjih osam glava druge knjige. ko je onda svemoæan? Ko svojom moæi ugro`ava demokratski poredak stvari? Završna poglavlja Tokvilovog dela izgleda da nude samo jedan odgovor: dr`ava. Drukèiji utisak ostavlja druga knjiga. Èovek je u demokratiji slab. naprotiv. Tokvilova prouèavanja razlièitih strana tiranije veæine suoèavaju se sa izvesnim protivreènostima u njegovom delu koje nije uvek lako pomiriti. pa i drskost veæine. Poèetkom ovoga veka Mihels je na primeru pojedinih organizacija (stranaka) pokazao da isti oni zakoni koji vladaju u dr`avi. njena svemoæ. Rezultat svemoæi veæine u demokratiji je taj da sve manje ima izuzetnih liènosti (i na podruèju politike i u kulturnom `ivotu). Umesto da se u njima otkrivaju. a uticaj veæine na njega podseæa na huènu bujicu pred èijim je besom svaki pojedinaèni napor osuðen na neuspeh. zapravo. Umesto da se zbli`e. nije predvideo da i udru`enja graðana mogu da podlegnu procesima kojima je davno obuhvaæena dr`avna vlast – preteranoj organizovanosti i birokratizaciji. Zato i treba tragati za sredstvima (politièko-pravnim. Ono što dovodi u pitanje opstanak demokratije nije nemoæ veæine. vladaju i u pojedinim društvenim organizacijama. Dok je u prvoj knjizi demokratija svemoæna. oni se samo udaljavaju. Utisak koji prva knjiga Demokratije u Americi ostavlja jeste da je veæina u demokratiji svemoæna. Ako je veæina u demokratiji nemoæna. Umesto da pojedinca uzdignu. konformizam. Dr`ava u demokratiji 59 . u završnim razmatranjima ona postaje nemoæna. protivreènost izmeðu prve i druge knjige Demokratije u Americi. Pitanjem tiranije javnog mnjenja Tokvil se bavi u prvoj knjizi. moralnim i verskim). a naroèito završna poglavlja Demokratije u Americi. koja bi ovu bujicu mogla da usmere u odreðenom pravcu. pojedinci se u „svojim“ udru`enjima i organizacijama gube. U prvoj knjizi istièe se velika moæ.

knj. 1940. Dr`ava je ta koja pojedinca odr`ava u stanju trajne nepunoletnosti. te dve knjige dopunjuju èineæi jedinstveno delo. misaonih i buntovnih pojedinaca išèezla iz Tokvilove uobrazilje. koja podstièu veru mase u sopstvenu moæ. str. bez volje i cilja. Journal of the History of Ideas 2. 1964. razlike izmeðu ove dve knjige su takve da se èak mo`e govoriti o dve Demokratije u Americi. 201-217. 60 . Prema mišljenju Simora Drešera. a druge graðansko društvo.postaje sve. Tako je masa prodornih. II. Vidi Tocqueville. pravi izraz za politiku u prilikama koje su prethodile revolucionarnoj 1848. dok pojedinac nije ništa. 7. 75-80. prema Tokvilu. veèitog detinjstva. razlike u objašnjenju demokratije podstaknute su prilikama u kojima su dve knjige Demokratija u Americi pisane. Tocqueville. Odsustvo lokalne politike i nerazvijenost politièkih udru`enja i stranaka glavna su obele`ja ovog perioda. New York. jednog od onih koji su se podrobno bavili Tokvilovim socijalnom i politièkom filozofijom.112 Prva knjiga pojavila se u vreme još uvek jakih revolucionarnih vrednosti i raspolo`enja. a sve više podvlaèi njegovu pojedinaènost i prepuštenost samome sebi. nije tada prelazila meru parlamentarnih spletki. Alexis de Tocqueville: A Biographical Essay in Political Science. str. koji je isticao va`nost pripadnosti pojedinca razlièitim društvenim grupama i udru`enjima. na primer Drešera. str. objavljena pet godina kasnije. Tokvil sve manje ukazuje na društvenost pojedinca. Souvenirs i J. Mayer. „Tocqueville’s Two Démocraties“. Tako se problem svemoæi dr`ave i centralizacije pomerao u središte Tokvilovog shvatanja demokratije. sve više poèinje da istièe izdvojenost i lomnost pojedinaènog iskustva i delovanja. glasnih. kao i ukorenjenost pojedinca u vladajuæoj veæini. kako su istovremeno upozoravali Tokvil i Marks. Mrtvo more – to je. U prvoj knjizi centralizacija je karakteristièna za zaostala i primitivna društva ili postrevoluci112 113 114 Vidi uz dalje izlaganje Seymour Drescher.114 Prema mišljenju nekih tumaèa Tokvilovog dela. P. The Viking Press. Politika u Francuskoj.113 Sam Tokvil je pisao da se i. da bi je zamenila predstava o pojedincu kao èestici bez snage. On. To je vreme pobuna u Parizu i Lionu. pisana je u vreme opadanja revolucionarnog poleta. pored toga što je predmet prve knjige Demokratije u Americi svet politike. Druga knjiga. De la Démocratie en Amérique.

1964. Ima tu nesaglasnosti izmeðu onoga što je Tokvil iznosio u pismima svojim savremenicima. upuæuje na moguænost slobode u demokratskom poretku. Promena je tako postepena da je ni sam Tokvil nije bio u potpunosti svestan. koja se ogleda u njegovoj pravednosti. Na kraju druge knjige to je centralizacija. mogao da napiše da mòru našeg doba èini to što nismo u stanju da predvidimo ništa što bismo voleli ili mrzeli. naravno. Ova promena ne primeæuje se samo izmeðu prve i druge knjige. veæ samo nešto što preziremo. odnosno demokratija. s druge strane. ispustiti iz vida neka mesta na samom kraju Demokratije u Americi u kojima se. 61 . Svesno. Isto tako. tako da je Tokvil u jednom pismu Roaje-Kolaru 1841. a naroèito u predgovoru. „Tocqueville’s Two Démocraties“.onarni razvoj pojedinih društava. ne treba kriti ni to da Tokvilova socijalna i politièka filozofija uopšte sadr`i u sebi više protivreènih mesta i zakljuèaka. posle svega. jednakost uslova. Protivreènost izmeðu prve i druge knjige posledica je postepenog probijanja novih ideja u stari okvir. godine zakljuèno razmatranje – „Uticaj demokratskih ideja i oseæanja na politièko društvo“ – Tokvil nije ni oèekivao da æe mu umesto jednog biti potrebno osam poglavlja da zaokru`i svoj zakljuèak. U prvoj knjizi. s druge. 216. Journal of the History of Ideas 2. str. sve dok one nisu promenile i sam okvir. i dovršenih dela.115 Kada govorimo o izvesnim protivreènostima izmeðu Tokvilovog shvatanja tiranije javnog mnjenja i dr`avne svemoæi ne bismo smeli. Strahopoštovanje prema demokratiji iz predgovora za prvu knjigu Demokratije u Americi poèelo je da nestaje. i objavljenih dela. a èesto i nesvesno. s jedne strane. Tokvil je izra`avao protivreènosti svoga vremena. Niti na ono dobro znano i veæ navoðeno mesto u kome je Tokvil uzvišenosti starog re`ima suprotstavljao lepotu novog društvenog poretka. Pišuæi 1838. U završnim razmatranjima druge knjige Demokratije u Americi više se pa`nje poklanja centralizaciji nego demokratiji. On je to èinio tumaèeæi i objašnjavajuæi jedno novo 115 Drescher. jeste stanje ka kome èoveèanstvo nezadr`ivo stremi. Ima razlike u stavovima izmeðu pripremne graðe i nacrta. veæ i izmeðu prvih i završnih poglavlja druge knjige. s jedne. Ima kod Tokvila i suprotnosti u razmatranju jednog pitanja u okviru istog dela.

Engleske i Amerike). str. De la Démocratie en Amérique. 167-168. Ogledi. objašnjenje za protivreènosti u Tokvilovim radovima. zakonima. II. 62 . kao Montenj. kao i Montenj. Ono što je Tokvila stalno privlaèilo bio je stvarni društveni i politièki `ivot njegovog vremena. Tokvil protivreèi sebi. ne treba tra`iti jedino u prilikama u kojima su nastajali. Tokvilov pristup društvenim i politièkim zbivanjima zato pomalo podseæa na Montenjev naèin zagledanja u ljudsku dušu. Veselin Masleša. Prošlost ne osvetljava buduænost. Shvatajuæi. snazi i lepoti slike ostaje isti. veæ je opisuje. kao Montenj. još uvek veoma daleko od svoga kraja“ – pisao je Tokvil – „ipak veæ sada ne bismo mogli uporediti njena postignuæa sa neèim sliènim što bi se moglo naæi u prethodnom svetu. ako se ona ne mo`e svesti na ono što je bilo niti se mo`e izvesti iz njega? Šta æe biti oslonac. Vraæao sam se iz veka u vek sve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio ništa što bi lièilo na ono što nalazim pred sobom. Tokvil je odbacivao prividno jednostavna rešenja društvenih pitanja. oseæanjima ljudi. Zato. ali ne protivreèi istini. 116 117 Tocqueville. „Mada je revolucija koja se odvija u društvu. polazna taèka. 336. društvo èija je sadašnjost bila još uvek nedovoljno jasna.“116 Kako objasniti pojavu kojom se bavimo. Vidi Mišel de Montenj.društvo koje je bilo u nastajanju. 1964. pa i u Demokratiji u Americi. a buduænost zamagljena. On se nikada nije kruto dr`ao jedne odreðene mre`e pojmova i tvrdnji kojom bi pokušao da obuhvati i zaustavi stvarni. str. Zato i on. a naš um luta po tmini. ne oblikuje pojavu kojom se bavi. zapenušani `ivot. da li je i bilo moguæno izbeæi ove nedoslednosti u zakljuèivanju? Razmatrajuæi iskustva razlièitih tipova graðanskog društva i politike (Francuske. idejama. knj.117 Ima u toj njegovoj slici demokratije i njenog `ivota neskladnih pojedinosti i odudarajuæih boja. da li je bilo i moguæno ne uneti ove razlike u samo zakljuèivanje? Ali. ali opšti utisak o ubedljivosti. razmišljanje kao sumnju. ne robujuæi jednoj ideologiji ili doktrini. kada ništa još uvek nije postojano i èvrsto? Odakle krenuti? Kuda poæi? Pišuæi u jednom vremenskom rasponu karakteristiènom po tolikim društveno-istorijskim promenama. Sarajevo.

razlièiti politièki poreci razumeti i razvrstati prema tome da li poèivaju na saglasnosti èlanova društva? Ideja vlade koja poèiva na saglasnosti sastavni je deo šireg Lokovog shvatanja o društvenom ugovoru.D`on Lok i ideja vlade koja poèiva na saglasnosti Središnje mesto u Dve rasprave o vladi D`ona Loka zauzima stav da niko ne mo`e da bude potèinjen politièkoj vlasti drugoga bez vlastite saglasnosti. teorije koja je u prethodna dva veka pod udarom kritike uglavnom izgubila svoje pobornike. da li ideja vlade koja poèiva na saglasnosti deli sudbinu ugovorne teorije? Da li je valjanost shvatanja o vladi koja poèiva na saglasnosti ogranièena samo na Lokovo vreme. U èemu je smisao ove Lokove tvrdnje da osnov politièke obaveze. odnosno da se legitimnom mo`e smatrati samo ona vlada koja poèiva na saglasnosti. ili je pak reè o jednoj ideji èiji je znaèaj trajniji? Mogu li se i danas. kao i u Lokovo doba. odnosno du`nosti èlanova društva da se pokoravaju. Prvobitni. izvorni ugovor 63 . le`i u saglasnosti? Na šta se saglasnost pripadnika jednog društva odnosi? Šta je pravi predmet te saglasnosti? Gde le`e granice saglasnosti? U kojem obliku saglasnost mo`e biti data? Da li je neophodno da èlanovi društva izrièito daju svoju saglasnost ili to oni mogu da uèine i preæutno? Kada se mo`e govoriti o postojanju preæutne saglasnosti? Da li je Lokova ideja vlade koja poèiva na saglasnosti samo jedna uspela metafora. ili se radi o ideji koja je znaèajna zbog velike analitièke vrednosti? Pošto je ideja saglasnosti sastavni deo ugovorne teorije društva i politike.

Zato Lok i zakljuèuje da se „za bilo koje ljude koji su se iz prirodnog stanja sjedinili u zajednicu mora pretpostaviti da su svu vlast. zasniva se na saglasnosti svih èlanova jednog društva. Dopunski ugovor izmeðu èlanova društva i vlade o potonjem obliku vlasti (o tome ko æe raspolagati vrhovnom zakonodavnom vlašæu). Ono što dela kao jedno telo. samo je saglasnost pojedinaca koji tu zajednicu tvore. odnosno donošenje odluka na nivou vlade. kao i sve druge zakonodavèeve odluke zasnivaju se na saglasnosti veæine. Ako Lok piše da je jedini osnov za pokoravanje èlanova društva vladi njihova saglasnost. Beograd. pojedinci napuštaju prirodno stanje i u cilju oèuvanja `ivota. odnosno zajednica. 64 . slobode i imovine stvaraju graðansko društvo. onda bi izašlo da veæina pripadnika društva nije obavezna da se pokorava vladi. jer se sa ovim nikada nije izrièito saglasila. ka saglasnosti veæine. saglašavajuæi se da stvore zajednicu. Tako. Mladost. Postavljajuæi pitanje šta se mo`e „smatrati dovoljnom izjavom èovekove saglasnosti da bi ga uèinila podanikom prema zakonima 1 John Locke. nu`nu za ciljeve zbog kojih su se sjedinili u društvo. u stvari saglasili da od nje stvore telo ovlašæeno da dela kao jedno telo. Dve rasprave o vladi. prema Loku. koja je potrebna za donošenje ostalih odluka. 95-99.“1 I na ovako sumaran naèin izlo`ena Lokova zamisao o vladi koja poèiva na saglasnosti upuæuje na glavnu teškoæu. Ovu poèetnu i glavnu teškoæu svojeg shvatanja o vladi koja poèiva na saglasnosti Lok je pokušao da reši uvodeæi pojam preæutne saglasnosti. predali veæini zajednice. po zakonu prirode. sem ako se nisu izrièito saglasili sa nekim brojem koji je veæi od veæine. Akt veæine sadr`i vlast celine ne samo zato što iza akta veæine stoji veæa sila nego i zato što je zbog razlièitosti mnjenja i suprotnosti interesa nemoguæe imati saglasnost svakog pojedinca.kojim. smatrao je Lok. II. Lok je objašnjavao time da su se veæ pojedinci. a da bi to telo išlo u jednom pravcu nu`no je da ono ide onim putem kojim ga vodi veæa sila. koju predstavlja saglasnost veæine. 1978. knj. I u zajednicama u kojima ovo pravo nije pozitivnim zakonom dato veæini. bez saglasnosti nije moguæno ni stvaranje graðanskog društva niti uspostavljanje vlade. koja je neophodna prilikom stvaranja društva. veæina ga ima. po Loku. Sam prelazak od saglasnosti svih.

mada suštinski saglasnost sa jednom vladom postoji. Saglasnost je preæutna kada se daje na takav naèin da onaj koji daje saglasnost to èini æutke. Preæutna saglasnost je ona „spasonosna pretpostavka“ koju Lok uvodi zato što ljudi uglavnom ne iznose izrièito svoju saglasnost sa poretkom u kojem `ive. Dve rasprave o vladi. Locke.“4 U savremenoj politièkoj filozofiji razmatrana je valjanost Lokovog (i ne samo Lokovog) pojma saglasnosti i preæutne saglasnosti. Beograd. odnosno da je preæutno izrazio svoju saglasnost? Na teškoæe u utvrðivanju šta se mo`e uzeti kao preæutni znak davanja saglasnosti ukazivao je pre Loka Hobs pišuæi da su preæutni znaci ugovora „nekad posledica reèi. kao i uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se moglo reæi da su pripadnici društva preæutno izrazili svoju saglasnost i spremnost da se pokoravaju vladi. Kultura. onda glavni nedostatak preæutne saglasnosti le`i u tome što je ovu teško odrediti. 119. Ako najveæu slabost izrièite saglasnosti kao osnove za pokoravanje èlanova društva vladi predstavlja to što je ona u stvarnosti retka i praktièno nepostojeæa. II. u kojoj æe se meri za nekoga smatrati da je dao saglasnost i time se potèinio nekoj vladi. nekad posledica radnji. 65 . str. tj. naravno. Levijatan. Kada se mo`e reæi za pojedinca koji nije izrièito dao saglasnost i potèinio se vladi da je saglasan. I uopšte reèeno. odnosno 2 3 4 Locke. kada uopšte nije ni na koji naèin izrazio tu saglasnosti. knj.neke vlade“2 Lok odgovara da pored izrièite. preæutni znak za neki ugovor je sve ono što dovoljno pokazuje volju ugovaraèa.“3 Svoje izlaganje o preæutnoj saglasnosti Lok zapoèinje upravo ukazivanjem na dvosmislenost i neodreðenost ovoga pojma: „Teškoæa je u tome šta treba smatrati preæutnom saglasnošæu i u kojoj meri ona obavezuje. gl. 1961. nekad posledica uzdr`avanja od radnje. XIV. knj. U svim ovim razmatranjima polazi se od stava da preæutna saglasnost nije drugojaèijeg znaèaja i va`nosti od izrièite saglasnosti. nekad posledica æutanja. 116. 119. II. Preæutna saglasnost odnosi se na sluèajeve nepostojanja izrièite saglasnosti. Preæutna saglasnost ne bi trebalo ništa manje da obavezuje od izrièite saglasnosti. Svrha je ovih razmatranja. Tomas Hobs. da se utvrdi znaèenje pojma preæutne saglasnosti. Dve rasprave o vladi. to mo`e biti i preæutna saglasnost.

svodi se na zahtev da sredstva za izra`avanje nesaglasnosti moraju biti razumna i da moraju biti srazmerno lako primenljiva. mora postojati jedan srazmerno dovoljno dug period u kojem lica koja se izjašnjavaju mogu eventualno izraziti i svoje neslaganje. Ova lica moraju biti upoznata sa sredstvima i naèinima na koje se mo`e izraziti nesaglasnost u ovom roku. Treæe. momenat od kojeg se izra`ena nesaglasnost više ne mo`e uzeti u obzir. Odsustvo bilo kojeg od ova tri uslova znaèi da se æutanje pojedinca ne mo`e tumaèiti kao znak njegove saglasnosti. Ova tri uslova zajedno uzev jamèe da je æutanje pojedinca koji se izjašnjava znaèajno. Princeton University Press. Kao i kada je bilo reèi o prva tri uslova. onda se mo`e govoriti o saglasnosti koja ne obavezuje. Da bi se samo æutanje. onaj koji daje saglasnost mora biti potpuno svestan okolnosti u kojima to èini. Ako lice koje treba da se izjasni æuti usled straha ili zbog prinude. odnosno pogrešno shvaæenog roka u kojem je du`an da se izjasni. Ali i preæutna saglasnost je u izvesnom smislu data ili izra`ena. odnosno prihvatiti. mora biti sasvim odreðen i uèinjen jasnim. ni neposredna. Zbog toga kada govorimo o preæutnoj saglasnosti ukazujemo na poseban oblik. 1979. odnosno upuæuju na to da njegovo æutanje nije ni posledica njegove nesposobnosti da shvati karakter situacije i svojih postupaka. Simons takoðe smatra da se. kao što mora biti svestan i znaèenja i domašaja svoga èina. John Simmons. moraju postaviti još dva uslova. odnosno neèinjenje uzelo kao izraz saglasnosti moraju biti ispunjeni izvesni prethodni uslovi. 79-83.uzdr`ava se od èinjenja. str. Preæutna saglasnost nije ni izrièita. 5 A. ona nije izra`ena odreðenom radnjom. naèin izra`avanja saglasnosti. Moral Principles and Political Obligations. Najzad. Princeton. Drugo. mo`e se reæi da njihovo odsustvo dovodi u pitanje karakter date saglasnosti. veæ nju baš karakteriše propuštanje odreðene radnje. Èetvrti uslov. tako i kada je reè o ova dva poslednja uslova. Analizirajuæi Lokov pojam preæutne saglasnosti D`on Simons u svojoj knjizi Moralna naèela i politièke obaveze te uslove svodi na sledeæe:5 Prvo. peta pretpostavka preæutne saglasnosti podrazumeva da posledice izra`avanja nesaglasnosti ne smeju biti izuzetno škodljive po pojedinca koji izrazi svoje neslaganje. niti je rezultat neshvatanja procedure. naroèito kada je reè o politièkoj primeni ovakvog modela preæutne saglasnosti. prema njemu. 66 .

Shvatanje saglasnosti kao osnove politièke obaveze zadr`ava svoju vrednost i uverljivost jedino ako se strogo ostane pri pomišljenom karakteru preæutne saglasnosti. Šta otkrivamo ako pokušamo sada da primenimo ovaj model preæutne saglasnosti na Lokovu zamisao? Lok smatra da je svako ko ima neki posed. knj. U zamišljenom dijalogu u Platonovom Kritonu zakoni saopštavaju Sokratu da ostajanje na podruèju dr`ave. kad postane punoletan i kad vidi prilike u našoj dr`avi i nas zakone. dakle emigracija. koji smo te rodili. gledajuæi kako mi pravdu krojimo i u svemu ostalom dr`avom 6 @an-@ak Ruso. oslobaða pojedinca od obaveze pokoravanja vladi na èijoj teritoriji `ivi. drugojaèije reèeno. Ideja saglasnosti zadr`ava svoju vrednost samo ako sam naèin izjašnjavanja. Nastaniti se na nekom podruèju znaèi podrediti se suverenosti. naime. u obliku jedne formule. da su se ljudi preæutno saglasili sa jednom vladom i potèinili joj se time što su ostali u okvirima njene teorije. ni jedan od zakona ne smeta mu i ne odvraæa ga da ide sa svojom imovinom kuda veæ `eli. Jedino napuštanje celokupne imovine i teritorije vlade. koji god hoæe. preuzima nasleðe svojih predaka ili se nalazi na teritoriji jedne vlade. I ako kogod od vas `eli odseliti se ako mu se mi i dr`ava ne bismo sviðali. da mu je prosto sve svoje uzeti i otiæi kuda hoæe. Istu zamisao izraziæe posle Loka još sa`etije. gl. Društveni ugovor. odnosno nekorišæenje moguænosti odseljavanja znaèi preæutno saglašavanje sa atinskim zakonima i poretkom: „Mi.“6 Naravno ni Lok ni Ruso nisu ovde bez prethodnika. mi ipak izjavljujemo time što smo dali slobodu svakome Atinjaninu. Beograd. 2. 1949. 67 . Ruso: „Kada se dr`ava ustanovi. Prosveta. i ako `eli na drugo mesto da ide i da onde `ivi kao priselica. A koji od vas ostane uz nas. i vaspitali.odnosno o odsustvu saglasnosti. odluèivanja štiti pojedinca od toga da se politièki obave`e iz neznanja ili protiv svoje volje. i othranili. i koji smo od svega dobra koliko god smo mogli dali tebi i svima ostalim graðanima. dao svoju saglasnost i izrazio spremnost da se pokorava postojeæoj vladi. IV. saglasnost se daje s prebivalištem. Lok na taj naèin dovodi u vezu prebivalište pojedinca i njegovu preæutnu saglasnost. Lok hoæe da ka`e. pa ako mu se ne sviðamo. Simons na taj naèin u svojem izlaganju podvlaèi intencionalnost preæutne saglasnosti. preveo Tihomir Markoviæ.

1976. Oxford. II. Pri tome. 99-100. Kriton. kraæi boravak u njoj.. preæutna saglasnost „dose`e onoliko koliko i samo bivstvovanje nekoga u okviru teritorije te vlade“. David Hume. kako u Lokovo doba tako i danas. 68 . 1971. Social Contract: Essays by Locke. Ovako shvaæena preæutna saglasnost ukazuje na odsustvo bilo kojeg od izlo`enih neophodnih uslova preæutne saglasnosti. kao što je veæ izneto. Oxford University Press. preveo Albin Vilhar. Simmons. emigracija ne predstavlja realan oblik šire. Dve rasprave o vladi.upravljamo. str. Beograd. za njega tvrdimo da se delom slo`io s nama da æe vršiti sve ono što mi nareðujemo. Hume and Rousseau. tako da se postavlja pitanje kakvo je zapravo njegovo znaèenje. ed. Ti postupci su uvek znaci saglasnosti bez obzira na to šta pojedinac stvarno smera i bez obzira na posebne okolnosti u kojima on dela.. gl. slobodno putovanje glavnim drumom – sve su to naèini preæutnog davanja saglasnosti.“9 Uz ono što Hjum zamera Loku moglo bi se dodati da i u sluèaju da se opredeli da napusti svoju zemlju veliki broj ljudi ne mo`e da ponese sa sobom svoju najvredniju imovinu. onda bi izašlo i da saglasnost u smislu slobodnog i svesnog izbora ne postoji.10 Takvi pojedinci moraju se odreæi svoje domovine i 7 8 9 10 Platon. posedovanje zemlje u jednoj dr`avi. veæ da je preæutna saglasnost o kojoj Lok govori nesvesna. Moral Principles and Political Obligations. Ernest Barker. Ako to što ljudi `ive na podruèju jedne vlade znaèi da su saglasni sa odreðenom vladom. 119. 156.“7 Prema Loku. knj. Locke. XII. istièuæi da odseljavanje iz jedne zemlje za veæinu podanika ne predstavlja realnu moguænost za izra`avanje nesaglasnosti sa postojeæom vladom. mehanièka saglasnost. pitanje koje je Hjum postavio u svojoj raspravi O izvornom ugovoru kao da je neposredno upuæeno Loku: „Mo`emo li reæi da siromašan seljak ili zanatlija mo`e slobodno da izabere da napusti svoju zemlju kada ne zna nikakav strani jezik ili manire i `ivi od danas do sutra zahvaljujuæi maloj nadnici do koje je došao.8 Ono što Lok hoæe da istakne jeste da svi ovi postupci predstavljaju izra`avanje preæutne saglasnosti. „Of the Original Contract“. BIGZ. Jer. U stvari. str. Još je Hjum kritikovao Lokov pokušaj da pove`e preæutnu saglasnost i prebivalište pojedinca. Pojam saglasnosti u Drugoj raspravi postaje preterano širok. masovnije nesaglasnosti sa vladajuæim poretkom.

èlanovi društva stavljaju svoje potpise na izvornu povelju o stvaranju društva. porodice i prijatelja. a èak i u autokratskom re`imu. odnosno utanaèenja u prvobitnom. dakako. „Obligation and Consent“. Samim time. Sa ovom èinjenicom jedan broj modernih autokratija. koja ne ogranièava svoju vlast na opšte dobro društva. 990-999. koja samovoljno menja zakone. a ne i pozitivno politièko pravo. Graðani koji `ive pod jednom vladom koja upravlja tiranski.doma. izvornom ugovoru. koja oduzima imovinu bez praviène 11 Uz dalje izlaganje videti Hanna Pitkin. Postavlja se pitanje sa èime su se pojedinci koji `ive na teritoriji jedne vlade saglasili? Na osnovu onoga što Lok piše mogao bi se izvesti zakljuèak da se saglasnost pojedinaca odnosi na odredbe. Jer. meðutim. vlastiti dom pojedincu mo`e biti najpreèi. koja se. izmeðu legitimne i nelegitimne vlade. Ako se. @iveti na teritoriji jedne vlade koja upravlja tiranski i imati svojinu na njoj ne znaèi preæutno se saglasiti sa ovakvom vladom. 69 . Kljuèna mesta u Drugoj raspravi govore. koja je prekršila odredbe izvornog ugovora i poverenje (trust) koje joj je ukazano. saglasnost èlanova društva odnosi se samo na vladu koja upravlja imajuæi u vidu pomenute ciljeve udru`ivanja. str. nisu se saglasili sa ovakvim naèinom vladanja. vlasti zasnovane na sili. 1/1966. Saglašavajuæi se preæutno sa vladom jednoga društva. ljudi koji su po prirodi slobodni. prema Loku. jednaki i nezavisni saglašavaju se sa drugim ljudima da se liše svoje prirodne slobode i zdru`e u zajednicu i na osnovu saglasnosti veæine obrazuju vladu jedino radi oèuvanja svojih `ivota. sloboda i imanja. dakle. Vlada koja krši ukazano joj poverenje. sloboda kretanja u mnogim totalitarnim i autoritarnim re`imima još uvek predstavlja politièki ideal. str. onda bi iz svega sledovalo i da nema nikakve razlike izmeðu demokratske i nedemokratske vlade i da to što ljudi `ive u jednom tiranskom poretku znaèi da su se sa njime preæutno saglasili. da Lok zastupa suprotan stav. ozbiljno raèuna. preæutna saglasnost svodi na mehanièku saglasnost svih onih koji `ive na teritoriji jedne vlade i ne iseljavaju se sa nje. American Political Science Review 4/1965.11 Lok baš podvlaèi razliku izmeðu demokratske i tiranske vlade. 39-52. rukovodi opštim dobrom društva. odnosno da su se obavezali na pokornost u ovakvoj vladi. Zato skoro tri veka od nastanka Lokove Dve rasprave o vladi.

To im zabranjuje prirodni zakon. tako da zakonodavno telo ne mo`e da ima više od ovoga. veæ je samo u mnogim sluèajevima jasnije odreðena. 70 .naknade. od toga da li se vlada kreæe u granicama utvrðenim izvornim ugovorom. premda po definiciji predstavlja saglasnost volja. II. knj. Njegova je vlast. „Èovek ne mo`e da podredi sebe arbitrarnoj vlasti drugoga“. na saglasnosti svojih podanika. Izvorni ugovor. da li ona upravlja u skladu sa slovom prvobitnog ugovora. Ono što ovde naroèito pada u oèi jeste koliko su uslovi izvornog ugovora unapred odreðeni. odnosno odsustvo obaveze da joj se pokorava. Dve rasprave o vladi. ne poèiva. Ta obaveza pokoravanja zavisi od karaktera. slobodom ili svojinom drugoga. a vlast i njene granice mogu se logièno izvesti iz prirodnih zakona i uslova u prirodnom stanju. 135.“12 Zbog svega ovoga je i saglasnost pojedinca u suštini neva`na za njegovu obavezu da se pokorava jednoj vladi. a preko nje i zakonodavnoj vlasti. a 12 Locke. To je vlast koja nema nikakvog drugog cilja sem oèuvanja i zbog toga nikada ne mo`e da ima pravo da uništi. Kao i prvi potpisnici jednog ugovora tako i veæina onih koji su mu naknadno preæutno pristupili nisu du`ni da se pokoravaju ovakvoj vladi. dakle tiranska vlada. Obaveznost prirodnog zakona ne prestaje u društvu. piše Lok. prema Loku. prirode vlade. Na osnovu svega ovoga proizlazi da obaveza pokoravanja jednoj vladi zavisi od toga da li se vlada odlikuje izvesnim svojstvima. Ljudi se odrièu svojih prava u prirodnom stanju i uspostavljaju vladu da bi izbegli neke nedostatke `ivota u prirodnom stanju. veæ samo onolikom vlašæu koliko mu je prirodni zakon dao radi oèuvanja sebe i ostalih ljudi. ogranièena na zajednièko dobro društva. „a kako u prirodnom stanju ne raspola`e nikakvom arbitrarnom vlašæu nad `ivotom. Ako se vlada kreæe u ovim granicama. u svojim krajnjim granicama. nije ni mogao da glasi drugojaèije. a ljudskim zakonima su joj pripojene i poznate kazne da bi se prisililo na njeno poštovanje. porobi ili hotimièno osiromaši podanike. Udru`ujuæi se u jednu zajednicu i uspostavljajuæi vladu pojedinci vladi nisu mogli da povere ni manje ni više vlasti nego što je potrebno za postizanje ciljeva udru`ivanja. a ovo je sve što on zaista daje ili mo`e da preda dr`avi.

obaveza prema jednoj vladi koja se ne rukovodi nastojanjem da oèuva opšte dobro veæ svoje podanike osiromašuje.13 Sama ideja hipotetièkog ugovora u politièkoj teoriji u osnovi podseæa na ideju kvazi-ugovora u pravnoj teoriji.). da bi sa recepcijom rimskog prava ušli u neke od prvih kodifikacija graðanskog prava poèetkom prošlog veka (pre svega u francuski Graðanski zakonik). Delovanje vlade mora da se odvija u okvirima neèega što bi jedan ugovor trebalo da predviða. Saglasnost sa jednom tiranskom vladom. str. ali se po osnovima nastajanja suštinski od njih razlikuje (primeri kvazi-ugovora su isplata nedugovanog. Kvazi-ugovor predstavlja posebnu vrstu obligacionopravnih odnosa koja je po dejstvu slièna ugovorima. a kvazi-ugovor se teorijski opravdavao sporazumom stranaka koji se po zakonu fingirao. onda je on du`an da se pokorava. jer ona narušava prirodne zakone. veæ se smatra da kvazi-ugovori predstavljaju odreðene dobrovoljne i dopuštene pravne èinjenice iz kojih se. 13 Pitkin. poslodavstvo bez naloga i dr. 999.pojedinac se nalazi na njenoj teritoriji ili u`iva svojinu na njoj. izvodi postanak odreðenih obaveza. Kvazi-ugovori su prvi put sistematizovani u rimskom pravu. kao što je uverljivo pokazala Hana Pitkin u svojoj raspravi Obaveza i saglasnost. Ono do èega se dolazi tumaèenjem Lokove ugovorne teorije. ako ona ne doprinosi ostvarivanju ciljeva iz izvornog ugovora. onda pojedinac više nije u obavezi da se pokorava bez obzira na to da li je izrazio svoju saglasnost i da li je to uèinio izrièito ili preæutno. Ako je vlada prekršila uslove postavljene u izvornom ugovoru. American Political Science Review 4/1965. Danas je meðutim u teoriji napušteno shvatanje da su kvazi-ugovori pretpostavljeni ugovori. ako njena vlast prekoraèuje cilj oèuvanja. Na ovaj naèin dolazilo je i do pribli`avanja pojmova ugovora uopšte i kvazi-ugovora. Jedina saglasnost koja je relevantna u Lokovom sistemu jeste hipotetièka saglasnost koja se pripisuje hipotetièkom – apstraktnom i racionalnom pojedincu. U vreme ovih prvih kodifikacija bilo je prihvaæeno shvatanje o pretpostavljenim ugovorima. iz razloga praviènosti. neosnovano bogaæenje. 71 . „Obligation and Consent“. jeste hipotetièki ugovor i hipotetièka saglasnost. porobljava i uništava nije valjana saglasnost. a ne stvarni ugovor i stvarna saglasnost.

sa pitanjem merila na osnovu kojih se mo`e utvrditi da li je jedna vlada dobra. Peters. Obaveza pokoravanja vladi.14 Svi oni koji na ovaj naèin tumaèe smisao Lokovog pojma saglasnosti suoèavaju se. Sporni su mešoviti sluèajevi. Formalni. Materijalni. dok vlada koja vodi dobru politiku dopušta kritiku i izra`avanje neslaganja zaslu`uje pokoravanje. pa podanici mogu da joj otka`u poslušnost. proceduralni kriterijum odnosi se na institucionalnu strukturu. naèin na koji je jedna vlada ureðena i na koji se donose odluke u njoj. ako je to dobra. R. Pitkin. odnosno pravedna. London. 1959. ništa ne mo`e obavezati èlanove jednoga društva da se ovakvoj vladi pokoravaju. Ne samo da su graðani du`ni da se pokoravaju ovakvoj vladi. Taènije reèeno. Ako vlada nastoji da oèuva opšte dobro. 323. naprotiv. suštinski kriterijum treba da poka`e kakvu politiku vodi jedna vlada. Social Principles and the Democratic State.Ali. zapravo narušava slobodu i prava graðana. „Obligation and Consent“. vladi koja ima na umu opšte dobro. onda bi sledilo da je jedino bitno merilo razgranièenja izmeðu legi14 15 S. 72 . Legitimna vlada je ona kojoj pojedinci treba da daju svoju saglasnost bez obzira da li su to uèinili. a ne treba da se pokoravaju vladi koja umesto da obezbeðuje. naravno. pa su podanici du`ni da joj se pokoravaju. pravedna vlada. Ako je to nepravedna tiranska vlada. vratimo se Loku. ili je vlada loša. veæ bi se za ovakvu vladu moglo reæi i da zaslu`uje saglasnost. Krajnji sluèajevi su ovde jasni: vlada koja tlaèi svoje podanike i vodi lošu politiku zaslu`uje otpor. ne proizlazi iz saglasnosti. oni imaju pravo da ustanu protiv ovakve vlade. sporno je da li je opravdana pobuna protiv jedne benevolentne diktature i da li je opravdana pobuna protiv jedne demokratske vlade koja vodi lošu politiku. Prvi tip vlade je legitiman. American Political Science Review 1/1966. nelegitimnost drugog tipa vlade je nesporna. pripadnici jednoga društva du`ni su da joj se pokoravaju. veæ zavisi od prirode vlade. prema Loku. S. Benn. Hana Pitkin pri tome iznosi da se o valjanosti jedne vlade mo`e suditi na osnovu dva merila: formalnog i materijalnog. str. George Allen and Unwin.15 Ako je saglasnost pojedinca u suštini nebitna za njegovu obavezu da se pokorava. ako ljudi treba da se pokoravaju pravednoj vladi. 44-45. I. str.

Locke. knj. razvijena je i u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti: potrebno je da zloupotrebe vlasti dostignu takav stupanj i uèestalost da prete da se izvrgnu u apsolutnu vlast. Pojedinci se mogu s pravom pobuniti protiv jedne nasilne vlade bez obzira na to da li su dali svoju saglasnost ili nisu. 168. pa nema nikakve apelacije na zemlji. prema Loku. i. meðutim. pripada pravo otpora. i kao što ne mo`e da uzme vlastiti `ivot.“18 Pravo pobune shvaæeno na ovaj naèin ne bi trebalo. ona mo`e da se obrati Bogu kad god oceni da je u pitanju stvar od dovoljnog znaèaja“17. London. 73 . zahtevati da vlade koje dugo postoje ne budu izmenjene zbog neznatnih i prolaznih razloga. odnosno imaju pravo pobune. knj. buduæi da je van èovekove moæi da se na takav naèin potèini drugome i da mu time da slobodu da ga uništi.timne i nelegitimne vlade. Slièna ideja. Tvorci Deklaracije nezavisnosti to formulišu na sledeæi naèin: „Mudrost æe. Dve rasprave o vladi. na osnovu zakona koji prethodi svim pozitivnim zakonima. 1963. pošto Bog i priroda nikada ne dopuštaju èoveku da preda sebe na takav naèin kojim zanemaruje svoje odr`anje. ne mo`e nikome da da vlast da mu ga oduzme. po Loku. knj. ili bilo koji pojedinaèni èovek.16 Lok je smatrao da „tamo gde je skupina ljudi. Mada narod ne mo`e imati po ustavu društva višu vlast da odluèuje i izrièe presudu. U tom sluèaju pobuna postaje ne samo pravo pojedinca i naroda veæ i njihova du`nost. samo uz izvesne dopune.231. Zbog toga je na izvestan naèin u pravu D`on Plamenac kada piše da ono što ostaje kada se Lokova Druga rasprava dobro pretrese nije teorija saglasnosti veæ teorija otpora. lišena svoga prava ili je pod delatnom vlašæu bez prava. II. Ovo pravo èoveku „ne mo`e da se uskrati. str. Za razliku od Lokove teorije saglasnosti koja je preširoka i nedovoljno odreðena. Man and Society. Longman. I. u sluèaju kada nema druge apelacije njemu. shodno tome. iskustvo je pokazalo 16 17 18 John Plamenatz. II. To obraæanje Bogu je pravo na otpor. njegova teorija otpora je jasna i uverljiva. Isto. u tome što graðani ovoj drugoj mogu da otka`u poslušnost. Potrebno je da neugodnost koja izaziva pobunu bude dovoljno velika da je veæina oseæa i da je nje sita pa da smatra nu`nim da je izmeni. tumaèiti kao stalni osnov za bunu. 168.

potrebno je da nepravda u jednom društvu bude tako velika da je veæina oseæa i da je nje sita.21 Zbog ovoga je. Willmoore Kendall. Pošavši od vladavine veæine Lok završava sa diktaturom veæine. Lok u stvari polazi od pretpostavke da `ivot ljudi 19 20 21 Kosta Èavoški. a to se. i ako je usvojeno naèelo podele vlasti. pa da smatra nu`nim da je ukine. 74 . II. prema Loku. te`eæi neprekidno istom cilju. Pravo jemstvo za slobodu pojedinca u dr`avi treba tra`iti u takvom ureðenju u kome vlada ne bi bila u stanju da tiraniše svoje podanike. prema Kendalu. 168. nego da ukinu nepravdu ukidanjem oblika na koje su nauèili. „John Locke and the Spirit of 1976“. Political Science Quarterly 3/1958. John Locke and the Doctrine of Majority-Rule. ili ga dopušta i pojedincu? Na prvi pogled. University of Illinois Press. mo`e postiæi samo ako je dr`avna vlast ogranièena „ustanovljenim va`eæim zakonima“. I izd. cela Lokova teorija o vladi koja poèiva na saglasnosti kolektivistièka. str. 1941. str. pravo o kome Lok govori deluje iskljuèivo kao pravo veæine. Ali kada niz zloupotreba i uzurpacija. Locke. „Politièka filozofija D`ona Loka“. Urbana.“20 U svojoj knjizi D`on Lok i doktrina vladavine veæine Vilmur Kendal je tvrdio da Lok ne ostavlja pojedincima ili manjini pravo da ustanu protiv jedne nasilne vlade. Filozofske studije 1974. knj. Da li Lok pravo pobune stavlja u ruke narodu. potrebno je da odreðeni nezakoniti akti dosegnu do veæine naroda. po Loku. ne samo zato što je potrebno da se ispune odreðeni uslovi za sticanje ovoga prava veæ i zato što je Lok pravo na pobunu smatrao samo graniènim pravom protiv tiranije vlade. 413-425.19 Ideja o pravu na pobunu pokreæe još jedno pitanje. poka`e nameru da ljude podvrgne apsolutnom despotizmu. ili da – èak iako pogaðaju samo nekolicinu – „izgleda da kao presedan i posledica ugro`avaju sve. Odnosno. 1965. Jer. odnosno naèelom vladavine prava. odnosno veæini. njihovo je pravo i njihova du`nost da zbace takvu vladu i da se pobrinu za nove èuvare svoje buduæe bezbednosti. 213-215. Slièno shvatanje Kendalovom zastupa i Bernard Wishy. Dve rasprave o vladi.“ Pravo na pobunu Lok nije smatrao stalnim osnovom za bunu. a ne individualistièka.da su ljudi više raspolo`eni da trpe dok god su zla ikako podnošljiva.

Društveni ugovor.“24 Ukratko. 75 . Locke. Kritika da je Lok potpuno zanemario pitanje pojedinèevih prava u odnosu na veæinu. Lok ne daje pojedincu pravo da se buni protiv veæine ni kada je reè o redovnim odlukama jedne vlade.“22 Kako sam Lok veli. donosi odluke koje su obavezne za manjinu. Ono što proizlazi iz Lokove Druge rasprave jeste odricanje prava na individualni otpor.u zajednici povlaèi neogranièenu vlast zajednice i pravo brojèane veæine u društvu da. Naèelo veæine je. po Kendalu. Dve rasprave o vladi. koje se prote`e i na pravo otpora veæine. a ne prava na otpor naroda protiv nepravedne vlade. Ukoliko veæina podr`ava jednu vladu. oni imaju samo jednu volju što se odnosi na zajednièko odr`anje i opštu dobrobit. ona su mišljenja pojedinca èak i kada se on svesno ne sla`e sa njima. 105. Ruso. str. da je Lok kolektivista kao i Ruso. kada se radi o korišæenju ove vlasti.23 Ovakvim idejama Lok se. Mišljenja društva su i mišljenja pojedinca „bez obzira na to da li se on sla`e sa njima ili ne. 1. dovodi u pitanje izvorno znaèenje i smisao saglasnosti. preæutno sadr`ano u logici `ivota u zajednici. Prigovor da Lokovo shvatanje saglasnosti veæine. Lok govori o saglasnosti svih pojedinaca prilikom njihovog udru`ivanja u društvo. 151. ne postoje delatna prava pojedinca i manjine protiv vlade koja poèiva na saglasnosti veæine. ni kada je u pitanju pravo na pobunu. oduzima pojedincu i manjini pravo na otpor posledica je protivreènosti svojstvenih samom Lokovom objašnjenju vlade koja poèiva na saglasnosti. prema Kendalu. IV. prema Kendalu. Lok pojedinca prepušta na milost veæini. zamenjena saglasnošæu veæine koja se formira uprkos nesaglasnosti pojedinaca i manjine. II. pribli`ava Rusoovom shvatanju o vladavini opšte volje. tj. knj. Individualna saglasnost prilikom uspostavljanja društva biva zamenjena kolektivnom saglasnošæu veæine. gl. John Locke and the Doctrine of Majority-Rule. „èlanovi duguju poslušnost samo zajednièkoj volji društva“. knj. ali je ova individualna saglasnost èinom uspostavljanja vlade i u procesu njenog funkcionisanja potisnuta u drugi plan. Lokova formulacija o zajednièkoj volji društva podseæa na Rusoovu tvrdnju da „dokle god se više sjedinjenih ljudi smatra jednim telom. ukratko. Prvobitni oblik saglasnosti odr`ava se tako u preinaèenom obliku koji. pa èak mo`da i 22 23 24 Kendall.

Studies in the History of Political Philosophy. knj. str. Charles Vaughan. zahtevajuæi da se koristi za opšte dobro i uz uva`avanje mišljenja drugih. Lok ima na umu vladavinu sasvim odreðene veæine – ta kritika se teško mo`e odr`ati kada je reè o Lokovim idejama. Prava društva su u stvari prava pojedinaca koji saèinjavaju to društvo. korporativnom shvatanju prava na otpor. zato što ne treba da dovodi u pitanje sigurnost drugih ljudi zbog jedne stvari koja im znaèi malo ili im ne znaèi ništa.još veæi kolektivista od Rusoa. 171. feudalnom. Iako. 76 . Lok ne lišava pojedinca prava na otpor. Man and Society. 25 26 Plamenatz. Veæina onih koji su pre Loka pisali o pravu na pobunu stavljala je ovo pravo u ruke posebnih tela i zvaniènika. @ivot pojedinca u društvu mo`e biti snošljiv tek u stanju u kome su ta prava nepovrediva. Ono što on u stvari hoæe da ka`e nije da pojedinac nema pravo da se buni. onda bi to bilo pre svega da se suviše lako priklanja naèelu vladavine veæine kao rešenju problema demokratije. Sve se u Lokovom sistemu ideja okreæe oko pojedinca. Nasuprot ovakvom. 233-234. otpor protiv vlade podrazumeva da je odreðena neugodnost ili nepravda tako velika da je veæina oseæa i ne mo`e da je podnosi pa smatra nu`nim da je ukine. pretvarajuæi ga u povlasticu.25 Zbog svega ovoga Lokova ugovorna teorija predstavlja jedan od najsjajnijih primera individualizma u istoriji politièke misli. odnosno da pravilo da veæina odluèuje uzima kao nešto što se podrazumeva. 1925. gde nikakav broj nije ustanovljen onim pozitivnim zakonima koji ih ovlašæuje. Lok je ovo pravo stavio u ruke svih. 133-134. 201. str. Što više drugi oklevaju i pojedinac treba da se koleba. Russell and Russell. Nasuprot teoriji o suverenitetu naroda stoji Lokova zamisao o suverenitetu pojedinca. Prihvatajuæi naèelo vladavine veæine i saglasnost veæine Lok se pozivao na prirodne zakone: „u skupinama koje su ovlašæene da delaju na osnovu pozitivnih zakona. Moguænost da pojedinac pogreši u svojoj oceni opada ukoliko raste broj onih koji se sa njim sla`u i u tome je valjanost ideje o saglasnosti veæine i otporu veæine. I izd.26 Ako bi se nešto ipak moglo zameriti Loku. prema Loku. kao i potonjim teoretièarima majoritarne demokratije. New York. 1960. I. jer dok Ruso piše o vladavini neodreðene opšte volje. veæ da mora da uzme u obzir i mišljenje drugih.

mnoge odluke donošene jednoglasno. Ann Arbor. 96. U javnom `ivotu su. Georg Jellinek. 1898. Isto. Ralph Ross. Èitav vek posle Loka.akt veæine smatra se aktom celine koji svakako odluèuje. naravno. vladavina veæine i saglasnost veæine stvar konvencije a ne prirodnih zakona. The University of Michigan Press. Demokratije starog veka poznavale su ovo naèelo i razvile su ga na razne naèine. Edmund Burke. predali veæini zajednice. 1960. Dve rasprave o vladi. Zbog toga u srednjovekovnim skupštinama èesto va`i pravilo da odluèuje pars senior a ne pars maior. najèešæe aklamacijom. 57. „Thoughts and the Cause of Present Discontent“. sem ako se nisu izrièito saglasili sa nekim brojem koji je veæi od veæine. sem toga. Ostaci ovog pravnog shvatanja odr`ali su se na više naèina: u engleskom sudskom postupku va`i pravilo da odluka mora biti jednoglasna. odnosno da se glasovi mere a ne broje. nu`nu za ciljeve zbog kojih se sjedinjuju u društvo. Alfred Holder. pošto po zakonu prirode i uma sadr`i vlast celine“.30 Mo`e se pretpostaviti da je ovo naèelo došlo umesto neodreðene borbe. 77 . 99. knj.29 U jednom poznatom predavanju nemaèki teoretièar prava Georg Jelinek izneo je krajem 19. II.“28 Usvajajuæi naèelo vladavine veæine Lok se pozivao na prirodne zakone. odnosno na to da po zakonu prirode akt veæine sadr`i akt celine mada su. Louis Bredvold. eds. Jelinekovo predavanje je prevedeno i objavljeno u Srbiji u pravnièkom èasopisu Braniè 10-12/1901. Jelinek iznosi pretpostavku da ga je prvo uvela crkva. knj. Tako dok je crkva u poèetku izbor pape poveravala susednim 27 28 29 30 Locke. 910-937. Das Recht der Minoritäten. Berk je s pravom pisao da je vladavina veæine „jedna od najnasilnijih fikcija pozitivnog prava“ koju ljudi prihvataju zahvaljujuæi dugotrajnoj navici pokoravanja i društvenoj disciplini. priznajuæi i prava manjina. Wien. veka da je istorija veæinskog odluèivanja vrlo zamršena. a da se potom na nju ugledala dr`ava.27 Za pojedince koji su se iz prirodnog stanja sjedinili u zajednicu Lok je smatrao da va`i neoboriva pretpostavka da su „svu vlast. Srednjovekovno društvo prihvatilo je ovo naèelo sa velikim rezervama. str. The Philosophy of Edmund Burke. str. Zato je teško utvrditi na koji je naèin naèelo veæine uopšte prokrèilo sebi put u srednjovekovnom društvu. II.

Kendall. 78 . dok se za izbor episkopa još poèetkom 13. i da ne pre`ivi dan u kojem je roðen. 98.32 Ako se jedna odluka mo`e doneti uz saglasnost svih uèesnika u raspravi onda je to najmudrija i najpravednija odluka.“31 Ali uviðajuæi s pravom da je saglasnost svih stvarno nemoguæna. Bio je. do kojih nu`no dolazi u svim skupinama ljudi. mnogi morati da ostanu daleko od javne skupštine. Svaki uèesnik u debati morao je u ovakvom sluèaju da bude saslušan i ubeðen pre nego što postupanje po nekoj odluci postane moguæno. Pru`ajuæi maksimum obezbeðenja protiv donošenja novih odluka. praktièno je nezamisliva: „Takvu saglasnost je gotovo nemoguæno ikada imati. kada æe u izvesnom broju sluèajeva. što se ne mo`e pretpostaviti sve dok ne mo`emo da smatramo da racionalna stvorenja treba da `ele društva i uspostavljaju ih samo da bi ih raspustila. prihvatajuæi umesto naèela jednoglasnosti naèelo veæine u odluèivanju u organizovanoj društvenoj zajednici. Ako tome dodamo razlièitost mnjenja i suprotnost interesa. uz aklamaciju naroda. Saglasnost svih kada je u pitanju odluèivanje u jednoj organizovanoj zajednici. 109-111. Takvo ureðenje uèinilo bi da moæni Levijatan bude kraæeg veka nego što su najneotpornija stvorenja. ote`avajuæi na izvestan naèin 31 32 Locke. Lok je dalje razvijao ideju da ako akt veæine ne sadr`i akt celine onda samo saglasnost svih pojedinaca predstavlja akt celine. kasnije se za izbor pape poèinje da tra`i dve treæine kardinalskih glasova. Lok je. ako imamo u vidu zdravstvene slabosti i specifiènosti zaposlenja. Kendal je tako u pomenutoj raspravi isticao da se naèelu jednoglasnosti stavljaju mnoge zamerke. odnosno da potceni nedostatke svojstvene svakom veæinskom metodu odluèivanja. Dve rasprave o vladi. John Locke and the Doctrine of Majority-Rule. U ovom sluèaju naèelo veæine mora da ustukne pred naèelom jednoglasnosti. onda bi ula`enje u društvo bilo kao Katonovo ula`enje u pozorište.episkopima i svešteništvu Rima. II. mada u mnogo manjem od onih u dr`avi. veka tra`i samo prosta veæina. ali da se prenebregavaju njegove dobre strane. prema Loku. jedino da bi se opet izašlo. bio sklon da proglasi veæinsko odluèivanje najboljim oblikom donošenja odluka posle odluka donetih na osnovu saglasnosti svih èlanova zajednice. sklon da potceni suštinske razlike izmeðu saglasnosti svih i saglasnosti veæine. str. knj. dakle.

Lok nije smatrao da u jednoj vladi koja je utemeljena na saglasnosti vrhovna zakonodavna vlast mora da bude poverena predstavnièkom telu. pa èak stavljena i u ruke naslednog monarha. Zakljuèak da se nasilnim vladama mo`e s 33 Plamenatz. Mada je smatrao da je najbolje da vrhovna zakonodavna vlast u dr`avi bude predata jednom zakonodavnom telu i mada se zalagao za podelu izmeðu zakonodavne i izvršne vlasti. knj. Zato. mada jednoglasne odluke nastaju sabiranjem. prema Loku. Ovo je i najviše što se mo`e istaæi u prilog jednoj odluci. monarhija. aristokratija i demokratija podjednako su legitimne pod uslovom da su ustanovljene saglasnošæu svih i da svako ko potom postane njihov èlan dâ svoju preæutnu saglasnost. zato se za ovako donete odluke mo`e reæi ne samo da u`ivaju opštu saglasnost veæ i da mogu izdr`ati sve protivrazloge onih koji su uèestvovali u raspravljanju. I. prikupljanjem pojedinaènih saglasnosti. 228-229.samo odluèivanje i promene. Svoju teoriju saglasnosti Lok nije pokušao da pove`e sa teorijom parlamentarnog predsedništva. Zamerke koje se stavljaju na teret Lokovoj ideji saglasnosti i pravu na pobunu takoðe su opravdane ukoliko upuæuju na to da su u Lokovoj Drugoj raspravi opšte teorijske postavke nedovoljno povezane sa stvarnim društvenim odnosima i institucijama. str. Man and Society. naèelo jednoglasnosti primorava uèesnike u raspravi da razmotre sve raspolo`ive èinjenice i da pridaju podjednaki znaèaj svim stanovištima i odlukama koje bi se mogle doneti na osnovu njih. Manje se zanimajuæi za stvarni mehanizam vlade Lok je pišuæi o saglasnosti veæine oèigledno prenabregao pitanje potrebe da se pojedinac i manjina zaštite od tiranije veæine. Naprotiv. naèelo jednoglasnosti pru`a maksimum obezbeðenja protiv novih odluka koje bi mogle biti nerazborite i nepravedne. nisu svesni ogranièenosti svojstvenih naèelu vladavine veæine. svoj svojevrstan kvalitet one ne duguju brojnosti onih koji su se saglasili. ta vlast mo`e biti poverena bilo kojem telu. Oni koji ne pridaju dovoljan znaèaj ovome. a u red tih politièkih teoretièara prema Kendalu ide i Lok. Jer. Lok je baš njoj dao središnje mesto u Drugoj raspravi.33 Pored svih protivreènosti Lokovog shvatanja saglasnosti i pored toga što se u njegovom sistemu ova ideja mo`e odr`ati samo u obliku hipotetièke a ne i stvarne saglasnosti. 79 .

pored toga što je ovaj pojam u Lokovo vreme bio èvrsto ukorenjen tako da ni Lok ni 34 Isto. a sa praksom po kojoj biraèi odreðuju svoje predstavnike da daju svoju saglasnost u njihovo ime. nisu svi na osnovu toga zakljuèivali da podanici imaju pravo da obore vladu koja je nasilna. str.34 Razvijajuæi svoje shvatanje o vladi koja poèiva na saglasnosti Lok je polazio od pojmova i ideja koji su bili prihvaæeni u njegovo vreme. smatralo da vlada postoji zarad dobra svojih podanika a ne obratno. Lok je naprotiv isticao da je kralj odgovoran narodu jer njegov autoritet potièe iz naroda i njegova vlast nije legitimna ako ne vlada na osnovu saglasnosti naroda. U srednjem veku ta je ideja u politièkoj praksi bila s jedne strane povezana sa svojinskim pravima i odreðenim garantijama pod kojima su vlasnici mogli biti oporezivani. Kasnije je ova ideja povezana sa idejom predstavljanja. nezavisno od ugovorne teorije. kao i danas. bila u vezi sa odreðenim funkcijama i ovlašæenjima parlamenta u pogledu oporezivanja. 80 . sa kojim je Lok polemisao. Kao i veæina drugih pojmova i pojam saglasnosti bio je tako politièkog i ustavnog porekla. Filmer. 232.pravom pru`iti otpor Lok je izvodio iz prethodnog stava da je saglasnost graðana ono što èini jednu vladu legitimnom. Da bi se razumeo Lokov naèin zakljuèivanja. dakle sa unošenjem elemenata pravne fikcije u ideje i institucije predstavljanja i saglasnosti – individualno obele`je saglasnosti sve je više potiskivano u pozadinu. pisao je da kralj treba da upravlja imajuæi pred sobom kao putokaz dobro svojih podanika. Ne mo`e se prva teorija izvesti iz druge logièkim putem. bila je preuzeta iz srednjeg veka. Ideja saglasnosti. knj. dok je. Time se pokazuje da sama veza izmeðu Lokove teorije otpora i njegove teorije saglasnosti nije logièka veæ istorijska. ali je kralj po Filmeru i teoriji o bo`anskom pravu kraljeva odgovoran Bogu. mora se imati u vidu duhovno-istorijska situacija onovremene Engleske. veæ su konkretne okolnosti nagnale Loka da prvu teoriju pove`e sa drugom – potreba da se ospori i dovede u pitanje teorija o bo`anskom pravu kraljeva i stvarnost apsolutne monarhije. s druge strane. U ranijim svojim oblicima saglasnost je èesto imala individualni karakter. I. Premda se u Lokovo vreme.

Ako pratimo vladu od njenih prvih zaèetaka u prašumama i pustinjama. Oxford. Prema Hjumu. pojavila se. nego da bez njega dokazuje svoje tvrdnje. tako karakteristièna poèev od 19. pa i Lokove teorije. koji je sadr`avao i dosta elemenata pravne fikcije. Social Contract: Essays by Locke. str. ed.njegovi savremenici nisu nalazili za potrebno da ga podvrgnu bri`ljivoj analizi. Da nije ovo èinio. sve su vlade u poèetku zasnovane na ugovoru. str. Lokovi razlozi bi svakako njegovim savremenicima delovali manje ubedljivo. At the Clarendon Press. odnosno da se prouèavanje politièke obaveze i legitimnosti vlasti postavi na druge. XLIII. Tako ova prvobitna saglasnost tokom vremena dovodi do pokoravanja iz navike (habitual obedience). toliko priznata da se veæina ljudi ne pita o njenom poreklu ili uzroku na onaj isti naèin na koji ne postavlja pitanje o 35 36 J. John Locke’s Political Philosophy. tradicije i politièkog razvitka Engleske.“36 Ali to što je vlada ugovornog porekla ne znaèi da je ona ugovornog karaktera i u svom zrelom dobu.35 Kritika ugovornih teorija. Gough. odnosno pokoravanje vladi postaje. Poslušnost. još ranije. Loku je bilo lakše da se u svojoj argumentaciji oslanja na ovaj protivreèan pojam. Hume. a time i sa Lokovim idejama. i ne pola`u nikakvo pravo na dobrovoljnu potèinjenost svojih graðana. Ernest Barker. „jer ljude isprva ništa drugo sem njihove vlastite saglasnosti ne mo`e da udru`i i podredi bilo kojoj vlasti. primitivne saglasnosti. odrekao svoje prirodne slobode i prihvatio i primio zakone od sebi jednakih i bli`njih. Savremene dr`ave nastale su putem uzurpacije ili osvajanja. 47-72. veka Hjum je oštro polemisao sa ugovornom tradicijom. 1956. Još sredinom 18. zapravo. veka. odnosno na oba naèina. „Of the Original Contract“. Hjumova kritika predstavlja jedan od prvih radikalnih pokušaja da se odbaci ugovorna teorija i teorija saglasnosti. a ne na osnovu saglasnosti. Uslovi pod kojima je narod bio voljan da se potèini bili su ili izrièiti ili su bili tako jasni i oèigledni da se moglo smatrati da je nepotrebno da se i izra`avaju. Nikakav oblik redovne uprave ne mo`e se uspostaviti na osnovu ove prvobitne. Kako je pojam saglasnosti èinio sastavni deo ustava. narod je bio izvor svekolike vlasti i nadle`nosti i on se dobrovoljno. „realistièkije“ osnove. Hume and Rousseau. zarad mira i reda. W. prema Hjumu. 81 .

odnosno od davnina bili potèinjeni odreðenom obliku vlade. str. Pa èak ako se nekada pojedinci i zapitaju o uzrocima pokoravanja vladi onoga èasa kada shvate da su oni i njihovi preci vekovima. a ne u saglasnosti podanika.37 Ono što je Hjum hteo da istakne jeste da vlade u praksi ne poèivaju na saglasnosti veæ na navici i da se. u dr`anju date reèi i poštovanju obeæanja. Zbog svega ovoga osnov vlade mora biti u neèem drugom. sledilo bi da ugovor i saglasnost ne samo da predstavljaju fikcije veæ su i izlišni. kako zapa`e Ernest Barker. 161-162. U prvom delu Hjumovog ogleda zakljuèivanje se zasniva u pozivanju na dokaze koje nudi istorija i na posmatranju èinjenica. U drugom delu svojeg ogleda Hjum je pokušao da na više filozofski naèin odbaci ideju o ugovoru i saglasnosti. teorijski gledano.delovanju zakona zemljine te`e ili drugih najopštijih prirodnih zakona. istorièari bili sumnjièavi prema toj ideji jer nikada nije postojalo ništa slièno društvenom ugovoru. Pravi odgovor na pitanje zašto smo du`ni da se pokoravamo vladi. posle Hjuma. dok su joj pravnici opet bili nenaklonjeni zato što im je dobro poznato kako izgledaju pravi ugovori. Prema Hjumu. kako se oni stvaraju i primenjuju. U poslednja dva veka. dakle ne u sporazumu veæ u interesu svih. 82 . prema Hjumu. Pri tome su. oni se smesta pokoravaju i priznaju svoju obavezu na vernost. dok je osnov svake vlade u èinjenici da društvo na drugi naèin ne bi moglo da postoji. jeste da je to zato što društvo inaèe ne bi moglo da se odr`i. To je nesporno najbolji i najsvetiji od svih osnova vlade. dok u potpunom obliku skoro da nikada nije postojao. a ne zato što smo du`ni da odr`imo datu reè. politièka obaveza mo`e na zadovoljavajuæi naèin objasniti i bez pozivanja na ugovor i saglasnost. Prema Hjumu. Hjum zatim istièe da njegova namera nije da odbaci saglasnost naroda kao pravedan osnov pokoravanju u sluèajevima kada jedna vlada doista poèiva na saglasnosti svojih podanika. Ono što Hjum `eli da podvuèe jeste da se taj osnov vlade èak i u najni`em stepenu krajnje retko sreæe u politièkoj stvarnosti. pristalice ugovorne teorije greše utoliko što pokušavaju da osnov vlade tra`e u vernosti. teorija društvenog ugovora je stalno napadana i osporavana. pa su isticali da društveni 37 Isto.

pisao da su sve vlade u poèetku zasnovane na ugovoru? Kritikujuæi ugovor kao osnov našeg pokoravanja vladi Hjum je priznavao samo poreklo vlade u ugovoru. Kritikujuæi Hobsovo i Rusoovo shvatanje društvenog ugovora koje je uzdizalo vladu nad pojedincem. koji je jedan od prvih i naj`ešæih kritièara društvenog ugovora. Hume and Rousseau. London. ed. Za razliku od trgovaèkog društva iza kojeg stoje privremeni i sitni interesi i koje se mo`e raspustiti po nahoðenju svojih vlasnika. str. 155-157. Harmondsworth.39 Ukazujuæi na opasnost koja preti pojedinèevoj slobodi od tiranije veæine Herbert Spenser se krajem prošlog veka u odbrani autonomije pojedinca oslanjao na shvatanje o društvenom ugovoru. Spenser je dalje izlagao kako je u savremenom društvu shvatanje o bo`anskom pravu kraljeva ustupilo mesto shvatanju o bo`anskom pravu parlamenta. XLIII. Herbert Spencer. pod kojim je podrazumevao tiraniju veæine nad manjinom i pojedincem.ugovor nije ništa više nego privid. ideja društvenog ugovora.38 Ipak.40 38 39 40 Ernest Barker. Reflections on the Revolution in France. Penguin Books. Suprostavljajuæi se shvatanju o neogranièenoj vladavini veæine Spenser je isticao da opšte naèelo u temelju svake vlade jeste da su se pojedinci meðusobno sporazumeli da se pokore volji veæine u svim stvarima koje se tièu ciljeva zbog kojih su se udru`ili i da se samo u tim okvirima jedan ugovor mo`e odr`ati i biti prihvatljiv. odnosno kvazi-ugovor. jer se ciljevi ovoga sporazuma ne mogu postiæi u okviru samo jednog naraštaja. The Man Versus the State. 1969. ali ugovor prema kojem se treba odnositi sa posebnim poštovanjem. 93-94. do danas nije sasvim odbaèena. odnosno prihvatao je shvatanje o prvobitnom. str. „Introduction“. Social Contract: Essays by Locke. iako u mnogome napuštena. Dent. Edmund Burke. str. mrtvih i još neroðenih naraštaja. Kritikujuæi u vreme Francuske revolucije individualistièku i voluntaristièku stranu ugovorne teorije Berk je pisao da i društvo predstavlja ugovor. društvo predstavlja sporazum i to ne samo sporazum izmeðu `ivih. Treba li podseæati na to da je Hjum. 83 . izvornom ugovoru. Da stvar bude neobiènija ideju o društvenom ugovoru prihvatili su u preinaèenom ili prerušenom obliku i oni koji su odricali valjanost ugovornoj teoriji. veæ sporazum izmeðu `ivih. Ernest Barker.

Oxford. dok je ugovor o vladi sporazum koji se sklapa izmeðu vladara i podanika kojim se ustanovljava graðanska vlada. VII-XIV. odnosno ideju da je volja a ne sila osnov vlade. 41 42 43 John Rawls. 188-192. prema reèima samog njenog tvorca. Hume and Rousseau. ciljevi izvornog društvenog sporazuma. 1951. Naèela društvene pravde pri tome su. Društveni ugovor je širi od ugovora o vladi i on prethodi prvom. ed. XLIII-XLIV i Ernest Barker. Social Contract: Essays by Locke. Ernest Barker. Èak i da nikada nije postojao društveni ugovor ljudi su se ponašali kao da je on postojao. Oxford University Press. Oxford. ali kada bi se vrednost ovog shvatanja merila jednim pragmatskim testom. a ne moæ osnov svakog politièkog društva i svakog politièkog poretka“. Prva je. A Theory of Justice. Ernest Barker. str. Barker.41 Od savremenih politièkih filozofa koji su izrièito branili ugovornu teoriju najviše je o trajnoj vrednosti ideje o ugovoru ipak pisao Ernest Barker. Oxford University Press. Hume and Rousseau. VIII. Toliko uticajna i danas nezaobilazna Rolsova teorija pravde. 84 . str.42 Ugovornoj teoriji. Dok je veæina katolièkih i kalvinistièkih teorija o ugovoru u drugoj polovini 16. str. i poèetkom 17. „Introduction“. ed. imajuæi u vidu plodove te ideje (pre svega opšte tekovine Engleske i Amerièke revolucije) pokazalo bi se da su njena dostignuæa velika. ugovorna teorija je uvek zastupala dve velike politièke vrednosti: „vrednost slobode. mogu se staviti mnoge opravdane zamerke. i vrednost pravde. Društveni ugovor predstavlja sporazum izmeðu svih èlanova društva kojim oni stvaraju organizovanu društvenu zajednicu. „Introduction“. naravno. ideja o društvenom ugovoru (contract of society). druga je ideja o ugovoru o vladi (contract of goverment). Rusoa i Kanta. predstavlja pokušaj uopštavanja i uzdizanja na viši nivo apstraktnosti poznate teorije o društvenom ugovoru.43 U oceni ideje o društvenom ugovoru Barker polazi od toga da je ovde reè zapravo o dve ideje koje je moguæno razdvojiti i posebno posmatrati. odnosno ideju da je pravo. 11-17. Principles of Social and Political Theory. kako je ona izlo`ena kod Loka. prema Barkeru. po Rolsu.O vitalnosti teorije društvenog ugovora i pored svih kritika svedoèi prisustvo ove ideje u raspravama pojedinih vodeæih savremenih politièkih filozofa. str. Ernest Barker. Social Contract: Essays by Locke. 1971. Uprkos svim greškama i nedostacima.

U modernom. demokratskom društvenom poretku u kojem pravno posmatrano vlada nije sui generis. Loka i Rusoa naglasak je stavljen na društveni ugovor. savremeni upravljaèi. Kao ni za društvenim ugovorom danas u politièkoj filozofiji ne postoji ni potreba za ugovorom o vladi. Današnji porast dr`avne vlasti nad ljudskim `ivotima. Ako èitav niz politièkih rasprava – od Hjuma i Berka do moderne politièke filozofije – svedoèi o slabljenju. ali ne i potpunom odricanju od ideje o društvenom ugovoru. bilo je normalno smatrati da postoji. U skladu sa ovim u modernom. Politièki ugovor koji danas ujedinjuje sve. medjutim. uprkos svemu što èini. nastalo je i postoji po sebi. prema Barkeru. odnosno da bi trebalo da postoji ugovor koji utvrðuje meðusobne granice vlade i podanika. u kasnijim ugovornim teorijama Hobsa. prema Barkeru. odnosno vlade koja poèiva na saglasnosti. Društvo je mnogo šire. ne bi moglo da padne na pamet da se pozove na Rusoov paradoks da prisiljava svoje graðane da budu slobodni. još više pada u oèi èinjenica da napuštanje teorije ugovora nije znaèilo istovremeno i odbacivanje nekih ideja koje su èinile njen sastavni deo. Nijednoj modernoj dr`avi. tom ugaonom kamenu ugovorne teorije. koji se ne mo`e meriti ni sa èime što je postojalo u društvima prošlosti. Naprotiv. U vreme kada se smatralo da je vlada sui generis. Sve ono što dr`ava èini ona èini pozivajuæi se na tvrdnju da oslobaða èlanove društva i da vlada uz njihovu saglasnost. njegove funkcije su sveobuhvatne. Od 18. demokratskom društvenom poretku. Pojam saglasnosti. biva zamenjena idejom o ustavu kao politièkom ugovoru. meðusobni odnosi i prava graðana i vlade utvrðeni su u ustavu. ideja o društvenom ugovoru i ugovoru o vladi. Reè je pre svega o ideji o saglasnosti. na razlièite naèine je saèuvao svoju aktuelnost do danas. kako to dobro zapa`a D`on Plamenac. praæen je time što se u modernim dr`avama stalno istièe da one upravljaju u saglasnosti sa voljom svojih graðana. deleæi sudbinu demokratije kao politièkog ideala na koji se svi pozivaju – i pobornici i protivnici demokratije. Društvo. graðane i upravljaèe. da se ona kao poseban red uzdi`e iznad podanika. nije. tvorci ideologi85 . veka on je postao sastavni deo demokratskih pokreta i ideologija. zasnovano ni na društvenom ugovoru ni na ugovoru o vladi. jeste ustav.veka naglasak u potpunosti stavljala na ugovor o vladi.

Oxford University Press. u ovom pogledu tradicionalni. u jednom politièkom sistemu saglasnost mo`e biti prisutna ili odsutna i na osnovu toga se mo`e ustanoviti razlika izmeðu vrsta politièkih sistema. Macmillan. Freedom and Political Obligation. predstavlja i va`no obele`je politièkog sistema. Consent. U savremenim istra`ivanjima saglasnost više nema oblik jednostavnog. Sem toga. Saglasnost graðana prema vladi zato nema neposredan karakter. I izd. Pod saglasnošæu se u savremenim istra`ivanjima èesto podrazumevaju veoma razlièiti oblici u kojima pripadnici društva pristaju na 44 45 46 John Plamenatz. 1968.44 S druge strane. pa i Lokov pojam saglasnosti. Partridge. 1971.46 Zato pored tradicionalnog filozofskog problema od kojeg je i Lok polazio. Consent and Consensus. problema zašto vlada treba da poèiva na saglasnosti svih èlanova društva. Prouèavanja saglasnosti danas se u još neèem razlikuju od Lokovog prilaza ovoj pojavi.ja i politièkih programa. sve veæu pa`nju privlaèi problem kako vlada mo`e biti utemeljena na saglasnosti pripadnika društva. pored toga što ima ovu ideološku dimenziju. 181. statièkog je karaktera. Consent and Consensus. U modernim društvima izmeðu pojedinca i dr`ave posreduje èitava mre`a udru`enja. Partridge. Uz dalje izlaganje videti P. prouèavanja saglasnosti u modernom društvu daleko više pa`nje poklanjaju pojavi društvene promene. Oxford. organizacija i institucija koja povezuje i artikuliše razlièite zahteve i interese pojedinaca i grupa. H. pojam saglasnosti.45 Prouèavanje saglasnosti u modernom društvu više je usmereno u pravcu ispitivanja socioloških aspekata saglasnosti nego filozofskih: konsenzus je pojam u okviru kojeg se danas mahom odvija sociološko prouèavanje saglasnosti. istièu da vladaju na osnovu saglasnosti svojih graðana. Pored toga što moderna istra`ivanja saglasnosti ukazuju na aktuelnost ovog pojma. str. to su pitanja stvarnih uslova i institucija koje bi mogle da vladu uèine zavisnijom od saglasnosti graðana. kao i ideja demokratije. 86 . 1938. London. veæ je taj karakter u mnogo veæoj meri posredan i difuzan. kako je to prikazivao Lok. neposrednog odnosa izmeðu èlanova društva i vlade. ona sve više upuæuju na konkretnija pitanja nego što su bila pitanja koja je postavljao Lok.

Promišljenost i sloboda izbora obele`avali su klasièno. kao i drugim naèinima ogranièavanja izbora i razlika u mišljenju. pa i Lokovo. saglasnost koja dolazi usled prihvatanja ustaljenih tradicija. neophodno je su`avanje ovako širokog pojma i uvoðenje u analitièki okvir i elemenata klasiènog shvatanja saglasnosti. da bi bila moguæna podela politièkih sistema na one koji poèivaju i na one koji ne poèivaju na saglasnosti graðana. odnosno da ne poèivaju na saglasnosti onih kojima upravljaju. meðutim. nezainteresovanosti ili navike. saglasnost koja je rezultat apatije. shvatanje saglasnosti. Jer tamo gde nesaglasnost ne mo`e da se ispolji ne postoje dokazi da je narod saglasan sa vladom i njenom politikom. U tom smislu se pod saglasnošæu podrazumeva: saglasnost data pod prinudom. U meri u kojoj neslaganje mo`e u jednom društvu da se slobodno izra`ava i saglasnost æe biti proširenija i aktivnijeg karaktera. Nema saglasnosti tamo gde narod nema moguænosti za izra`avanje nesaglasnosti. da re`imi u kojima dr`avno-partijski aparat „proizvodi“ saglasnost umesto da omoguæi njeno spontano ispoljavanje i razvoj – da svi ovi re`imi nisu demokratski. Veæ na osnovu ovih primera jasno je da svi pomenuti oblici nisu nešto što je predstavljalo sr` klasiène demokratske teorije saglasnosti. saglasnost koja je rezultat manipulacije. Za dr`ave koje ne dozvoljavaju otvoreno neslaganje ne mo`e se reæi da se zasnivaju na saglasnosti svojih graðana. Da bi. Ali razmišljanje 87 . Ukoliko se na ovaj naèin priðe pojavi saglasnosti onda se bez dvoumljenja mo`e reæi da politièki re`imi u kojima se upravlja i manipuliše cenzurom i drugim oblicima zabrana štampane reèi. pojam saglasnosti saèuvao svoje diskriminatorne crte u odnosu na neke druge pojave. Nabrojani oblici „saglasnosti“ u širem smislu sreæe se u razlièitim tipovima politièkog sistema i u njima su razlièito povezani i raspodeljeni. ni danas se ne mo`e reæi da je saglasnost jedino merilo legitimnosti politièkog poretka. Jedna vlada ne poèiva na saglasnosti svojih graðana u meri u kojoj je neslaganje u njoj suzbijeno. saglasnost kao rezultat procesa socijalizacije. U modernim predstavnièkim demokratijama vlada na slobodnim izborima naknadno utvrðuje postojanje ili odsustvo saglasnosti. Kao ni i u Lokovo vreme. Nametnuta ili iznuðena plebiscitarna podrška naroda ne predstavlja vid saglasnosti.vlast dr`ave.

istra`ivanje prirode i karaktera konkretnih politièkih sistema nije moguæno ako se kao merilo legitimnosti ne uzme tvrdnja pisca Dve rasprave o vladi izreèena pre skoro tri stoleæa – da niko ne mo`e da bude potèinjen politièkoj vlasti drugoga bez vlastite saglasnosti.o demokratskim i nedemokratskim re`imima. 88 .

kako su to èinili filozofi prosveæenosti. Rusoov odgovor na pitanja koja je on sam s razlogom smatrao slo`enima bio je isto tako slo`en. Osim toga. najstraš89 . objavljenom 1815. lutanjima i zabunama Rusoovih tumaèa mnogo je doprineo i Rusoov naèin izlaganja i dokazivanja pomoæu politièkih paradoksa. Sâm Ruso je priznavao da ono što piše ne mo`e da se izrazi na logièki strog i jasan naèin. godine. liberal ili preteèa totalitarizma. slobode i prinude. u svome spisu Naèela politike. Kada su jakobinci prihvatili i primenili Rusoovu ideju opšte volje i primenili je u Francuskoj revoluciji. poèev od onog osnovnog paradoksa da veèiti problem pojedinca i dr`ave.Ruso i vladavina opšte volje I Sporovi o znaèenju politièke filozofije @an-@ak Rusoa nisu nikada prestali da gube na svojoj `estini. Pitanje da li je Ruso predstavnik individualizma ili totalitarizma postavlja se u vezi sa problemom opšte volje. a na koje se pozivalo toliko razlièitih politièkih struja i pokreta. Meðu najveæim politièkim misliocima malo je onih èije je delo toliko protivreèno. Jedan od prvih kritièara Rusoove ideje o vladavini opšte volje. Ben`amen Konstan. pokuša da reši uspostavljanjem identiteta izmeðu onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja. Da li je Ruso bio individualista ili kolektivista. na koji se toliko èesto pozivalo u ime slobode. kao što je to sluèaj sa Rusoovom politièkom filozofijom. video je u Rusoovom društvenom ugovoru. veèito je pitanje svih rasprava o njemu. poèelo je upozoravanje na pretnje slobodi sadr`ane u Rusoovoj odbrani opšte volje.

Glasanje u narodnim skupštinama zato i ne predstavlja izbor. opšta volja postoji. dakle. Talmon smatra da su u Rusoovom politièkom uèenju sadr`ane glavne pretpostavke modernog totalitarizma. veæ u njoj treba tra`iti klice nekih modernih nedemokratskih re`ima i pokreta kakve predstavljaju razlièiti oblici totalitarizma. U èemu su totalitarna obele`ja Rusoove politièke filozofije? Prema Rusoovim kritièarima. Rusoova pogreška le`i u zalaganju za neogranièeni narodni suverenitet. Pogreška Rusoova (a i drugih pobornika ideje o narodnom suverenitetu) jeste u tome što je. Prema Talmonu. ima tereta preteških za ljudske ruke. Treba. Jer. jedan od duhovnih oèeva totalitarizma. a ne protiv ruke koja ga dr`i. veæ jedino utvrðivanje da li je dati zakonski predlog u saglasnosti sa opštom voljom ili nije.2 totalitarizam nije bitno nov. Dr`avna štamparija. njegovo idejno poreklo je starije. Ruso je. London. razvilo se i totalitaristièko shvatanje o ureðenju društva. inaèe tipiènom shvatanju klasiènog liberalizma. veku. Zato i ne treba svaljivati krivicu na nosioce vlasti (monarhiju. Shvaæena ili ne. a ljudski razum treba da je otkrije. O ministarskoj odgovornosti. opšta volja ima status platonske ideje. Talmon. L.nije oruðe svakog despotizma. videæi da jedan èovek ili mali broj ljudi koji ima veliku vlast mo`e da uèini mnogo zla. ustati protiv samog oru`ja. Ma u èijim rukama bio. 1883. 38-49. Konstan. Cilj izbora. The Origins of Totalitarian Democracy. str.1 Prema savremenim kritièarima. u rukama jednog èoveka. Rusoova politièka filozofija ne samo da obuhvata neke moguænosti protivne slobodi. veli Talmon. str. usmerio svoje napade na nosioce vlasti a ne na samu vlast. Naèela politike. Opšta volja predstavlja nešto što postoji pre našeg izbora i uprkos izboru koji æemo uèiniti. Beograd. J. Umesto da se zala`e za ogranièenje vlasti. nekolicine ili svih. 1 2 B. Ruso se zalagao za to da se vlast poveri celom narodu. aristokratiju ili demokratiju). odnosno glasanja. Da stvar bude slo`enija. 1-12. 1970. veæ na sistem neogranièene vlasti. Prema mišljenju Konstanovom. Iako je totalitarizam kao sistem vlasti i represije pokazao svoje pravo lice i ispoljio najèudovišnije razmere u 20. Sphere Books. iz istih idejnih pretpostavki iz kojih se uoèi Francuske revolucije zaèela ideja o liberalnoj demokratiji. neogranièeni suverenitet predstavlja zlo. mislio je Konstan. 90 .

str. gl. Presses universitaires de France. Ruso svojim tumaèenjem uloge zakonodavca najavljuje i obrazla`e potrebu za harizmatskim voðom kakav se sreæe u totalitarnim re`imima 20. pretvarajuæi svakog pojedinca u deo veæe celine. U Rusoovoj idealnoj dr`avi dominira jedno zajednièko „ja“ (moi commun). da sprovede sama od sebe tako veliko i tako teško delo kao što je sistem donošenja zakona?“4 Odgovor na ovo pitanje on nalazi u delovanju zakonodavca. „Rousseau et la voie du totalitarisme“. Opšta volja mo`e da ovlada samo tamo gde je èovek ustupio mesto graðaninu i promenio svoju prirodu. 6. a njegovi nazori o cenzorstvu i graðanskoj religiji zametak su savremene prakse kontrole misli (thought control). onda je sloboda sposobnost da se odbace pojedinaèni i posebni interesi i strasti koji se ispreèuju na putu ka opštoj volji. Rousseau et la philosophie politique. kako da se obezbedi od iskušenja koja dolaze od pojedinaènih volja i interesa? Ruso se pita: „Kako bi mogla slepa gomila. 120-121. 113. uvoðenje zakonodavca kao i ustanove cenzorstva i graðanske religije. Prema Rusoovim kritièarima. 1965. 1949. 91 . knj. ne vladajuæi nad ljudima (kao što su to èinili Solon i Likurg). lica koje se usuðuje da preduzme postavljanje osnovnih ustanova jednog naroda. @an-@ak Ruso. koja èesto ne zna šta hoæe jer retko zna šta je za nju dobro. mora se iskoreniti ljudski egoizam. Prosveta. Kako da ljudski razum otkrije opštu volju. i koje je kadro da izmeni ljudsku prirodu. Paris. str. Pošto ima ovakvo znaèenje. 3 4 5 Lester Crocker.3 Ako je svrha izbora na podruèju politike saobra`avanje zahtevima opšte volje. „Rousseau et la voie du totalitarisme“. a svrha je glasanja da se to zajednièko „ja“ izrazi i tako spreèi svaka moguænost oèuvanja posebnosti. Beograd. Nagoveštavajuæi ovakvim shvatanjem opšte volje moderne totalitarne re`ime i razloge kojima se slu`e njihovi nosioci. O poreklu i osnovima nejednakosti meðu ljudima. Drugim reèima. Stoga ljudi treba da se obrazuju i pripreme da `ele ono što je opšta volja. Društveni ugovor. Rousseau et la philosophie politique.nije iznošenje sopstvenog stava veæ povinovanje opštoj volji. II. opšta volja mogla bi se nazvati i totalnom voljom. Crocker. najpouzdaniji su dokazi Rusoovog totalitarizma.5 Jer. odnosno protivljenja. odnosno izmeniti sama ljudska priroda. identifikujuæi se u potpunosti sa politièkom zajednicom kojoj pripada. veka.

Ukoliko se te prirodne snage više umrtve i unište. Lokov društveni ugovor je zato povelja individualizma. Konstan. Ruso je stvarno pokazao.8 Dok Lokov društveni ugovor potvrðuje i jamèi prava pojedinaca. 92 . „Introduction“ u Social Contract: Essays by Locke. 5. zakonodavac „treba da èoveku oduzme njegove sopstvene snage da bi mu podario druge koje su mu strane i kojima on ne mo`e da se slu`i bez tuðe pomoæi. bio zastrašen velièinom vlasti koju je stvorio. U Rusoovoj dr`avi ne samo da se ne mo`e više govoriti o pravima manjina. veæ ne postoji moguænost manjina. Kod Rusoa su ljudska prava podreðena društvu. Oni nisu odricali da je Rusoovo delo protivreèno i da zato nije uvek tako lako osporiti objašnjenja koja se razlikuju od njihovih. a vlast nad pojedincima i manjinama je neogranièena. Hume. Kod Loka dr`ava štiti ljudska prava. ustupiti. str. smatra Konstan. Rousseau. a njena vlast je ogranièena. pa je pokušao da opasnost koja je nerazdvojno povezana sa neogranièenim suverenitetom spreèi jednim sredstvom koje bi uèinilo nemoguænim vršenje samoga suvereniteta. 7.“6 Ukazujuæi na neliberalni i totalitarni karakter Rusoove politièke filozofije. Oxford University Press. odnosno totalitarizam odnosi prevagu nad individualizmom. utoliko su steèene snage veæe i trajnije i utoliko je društveni poredak èvršæi i savršeniji. Istakavši da se narodni suverenitet ne mo`e otuðiti. mo`e se reæi da je zakonodavstvo stiglo do najviše taèke savršenstva koju mo`e dostiæi. II. kritièari ipak ostaju dosledni stavu da kod Rusoa kolektivizam. Rusoov društveni ugovor je izraz krajnjeg kolektivizma. Rusoov društveni ugovor je zato sušta suprotnost Lokovom. Vidi Ernest Barker.7 Skreæuæi pa`nju na dvosmislenost i višeznaènost Rusoove politièke misli. Rusoovi kritièari nisu prelazili preko teškoæa tumaèenja kojima obiluje njegovo delo. Još je Konstan smatrao da je Ruso. 1971. ni zastupati. da se on ne mo`e ni vršiti. uvodeæi u svoju politièku filozofiju shvatanje o neogranièenom narodnom suverenitetu. Oxford. Rusoov ih negira.prema Rusou. i kad je snaga koju je stekla celina jednaka zbiru ili veæa od zbira prirodnih snaga svih pojedinaca. tako da tek kad svaki graðanin nije ništa i mo`e nešto da uèini samo pomoæu svih drugih. Naèela politike. 6 7 8 Društveni ugovor.

.11 9 10 11 Vidi Bertrand de Jouvenel. 1972. Za razliku od pojedinaènih volja koje te`e privilegijama. To Ruso izrièito tvrdi u svojoj Raspravi o politièkoj ekonomiji: „Prva i najva`nija maksima legitimne odnosno narodne vlade. „Demokratski poredak i sloboda“. Ruso je našao zamenu za transcendentno prirodno pravo. opšta volja te`i jednakosti. jeste dakle. Union générale d’éditions. Vladavina opšte volje. osloboðenom pojedinaènih strasti. i koja je izvor zakona. treba se osvrnuti na njegovo shvatanje opšte volje.II Kritike Rusoa zapoèinju pojmom opšte volje. kako su Rusoovi kritièari zapa`ali. Opšta volja. koja uvek te`i zaštiti i blagostanju svih i svakog dela. Ecrits politiques. pravilo na osnovu koga se utvrðuje šta je pravedno a šta nepravedno. Susreæuæi se sa pojmom opšte volje u logici. Utoliko ona ima. Dobro ureðeno društvo je ono u kome vlada opšta volja. 36. pouzdan je znak da je jedno društvo dobro ureðeno. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je Ruso predstavnik liberalizma ili totalitarizma. „Essai sur la politique de Rousseau“ u Jean-Jacques Rousseau. Du contrat social. Kosta Èavoški. da li su zamerke Rusoovih kritièara opravdane ili ne. Merilo legitimnosti jedne vlade jeste da li ona sledi opštu volju. 93 . jeste. ona je merilo pravednosti. Filozofske studije 1973. Ruso je ovom pojmu dao jedno u osnovi moralno znaèenje. obele`ja jednog metafizièkog stanja. Paris. 24-25. J. kao što sam rekao. da u potpunosti sledi opštu volju. koja prihvatajuæi i pretpostavljajuæi samo zbir pojedinaènih volja ima u vidu samo opšti interes.“10 Opšta volja nema nièeg zajednièkog sa voljom svih (volonté de tous). str. prema Rusou. onda kada su u stanju da se oslobode svih sklonosti i da svoje pojedinaène ili posebne interese podrede opštem dobru. U Rusoovoj politièkoj filozofiji opšta volja treba da popuni onu prazninu koja je nastala napuštanjem ideje prirodnog prava.. Rousseau. str. „Discours sur l’économie politique“. J. Paris.9 Opšta volja kod Rusoa predstavlja volju koja dolazi do izra`aja onda kada su èlanovi jednoga društva u stanju da se odreknu drugih svojih naklonosti i posvete se društvu. 1978. str. 101-107. U opštoj volji kao zajednièkom „ja“. pravu i teologiji. to æe reæi one èiji je cilj opšte dobro. Pluriel.

da sami graðani donose zakone ne prepuštajuæi taj posao predstavnicima i. Opšta volja. U društvu u kojem vlada opšta volja graðani ne plaæaju vojsku. Ovakva društva se razlikuju od onih u kojima jedna grupa ljudi nameæe svoju volju drugoj. Krug privatnih poslova se sve više su`ava. „U istinski slobodnoj zemlji graðani sve rade svojim mišicama. koji po svojoj prirodi tra`i saglasnost svih. Pokoravajuæi se 12 Društveni ugovor.“12 U dobro ureðenoj dr`avi javni poslovi stoje iznad privatnih. da lica koja donose zakone to ne èine kao èlanovi posebnih grupa veæ kao pripadnici celog društva. znaèi da su javni poslovi postali glavna briga graðana. pokoravaju svi. Prema Rusou. Narod zato zakone mo`e da donosi samo kada je okupljen u skupštinu. prema Rusou. ima za uzor grèki polis u kome je glavna briga naroda bila njegova sloboda. graðani tra`e sve manji deo blagostanja u pojedinaènim nastojanjima. meðutim. 15 94 . drugo. oni bi plaæali da ih lièno ispune. Meðu ovim pretpostavkama posebno su va`ne dve: prvo. III. daleko od toga da plaæaju da se oslobode svojih du`nosti. veæ se zakonima. Tako dolazimo do prve pretpostavke dobro ureðenog društva. niti imenuju predstavnike da sami ne bi morali da se bave javnim poslovima. ne mo`e se ni otuðiti ni predstavljati. njene odluke gube legitimnost. U ovakvim sredinama jedna grupa ljudi ne nameæe svoju volju drugoj. prema Rusou. sve ostale odluke narod okupljen u skupštinu donosi veæinom glasova koja izra`ava opštu volju. Samo tamo gde svi uèestvuju u donošenju zakona. Baš zato što se zakonima izra`ava opšta volja. graðani razumeju potrebu za njima i interese i gledišta koji se njima usklaðuju.Vladavina opšte volje kao obele`je dobro ureðenog društva. Ruso ovde. poène da protivreèi nalozima opšte volje. naravno. kada veæina. jer uèestvujuæi sve više u opštem blagostanju. u kojima je sadr`ana opšta volja. a ništa novcem. smatrao je Ruso. U dobro ureðenom društvu narod izra`ava opštu volju posredstvom zakona. graðani moraju sami donositi zakone. mora se ispuniti više pretpostavki da bi moglo da se ka`e da u jednom društvu vlada opšta volja. Izuzev izvornog ugovora o ustanovljavanju graðanskog društva. a ne ostavljati da to èine njihovi predstavnici.

Slabljenje ljubavi prema zemlji. u stvari. Dovde je teško ne slo`iti se sa Rusoovom kritikom predstavnièke demokratije. U modernim dr`avama ljude sve više prestaje da zanima šta se dogaða u skupštini. Od trenutka kada jedan narod izabere svoje poslanike. Sam naèin korišæenja slobode pokazuje da ovakvi narodi i zaslu`uju da izgube slobodu. a èim su ovi izabrani oni su robovi. Predstavnièka demokratija. knj. moderni narodi nemaju robova. podvlaèi da je suština dobro ureðenog društva u donošenju najva`nijih odluka kroz raspravu izmeðu ljudi kojih se te odluke tièu. London. U ovakvim društvima vladaju zakoni.13 Poveravajuæi svojim predstavnicima da donose zakone umesto njih. doprineli su da se doðe na misao da poslanici treba da predstavljaju narod u skupštinama. ali su sami robovi. prema Rusou. Oni se odrièu vlasti koju jedino oni sami mogu da vrše na pravi naèin. ogromnost dr`ava. Dok su Grci po cenu ropstva bili slobodni. on prestaje da bude slobodan. njihova spremnost da imenuju poslanike i da se posvete svojim liènim interesovanjima. Birajuæi nekoga ko æe ostvarivati zakonodavno pravo mesto njih. ljudi se ne pokoravaju drugim ljudima. nagoveštava dubinu krize moderne dr`ave. 95 .zakonu. Tamo gde graðani odgovaraju da ih se ne tièu dr`avni poslovi. Ukoliko ljudi ne uèestvuju u njihovom donošenju. oni ne razumeju znaèenje odluka koje u njihovoj svesti poprimaju heteronomni karakter. ni u diskusiji koja im prethodi. a ne ljudi. I grubo se varaju takvi narodi kada misle da su slobodni. dr`ava je na rubu propasti. oni se odrièu toga prava. graðani se odrièu svojih najva`nijih politièkih prava i du`nosti. str. Ovde se. meðutim. zloupotrebe vlada. Oni su slobodni samo dok biraju svoje poslanike. jer su zaokupljeni privatnim poslovima. Man and Society. osvajanja. Longmans. on prestaje da postoji. 1963. bujanje privatnih interesa. Zala`uæi se za takav oblik dr`avnog ureðenja koji stoji u znaku neposredne demokratije. Ovaj nemar graðana za javne poslove. zato sama sebi protivreèi: ona zahteva od nekolicine onih koji su vladanje uèinili svojim pozivom da odgovaraju masi nezainteresovanih i neupuæenih biraèa. Ruso. 400. Ruso je bio svestan da se moderne dr`ave veoma razlikuju od uzora grèkog polisa. javljaju svojim prigovorima 13 John Plamenatz. I.

Iako. odrièuæi se tako svoje slobode. tamo ne mo`e doæi do izra`aja opšta volja. On je samo poricao da je ova tendencija dobra. Iznoseæi tako razloge za uveæanje dr`ave i protiv njega. bio je svestan da se njegov ideal mo`e ostvariti samo u malim dr`avama. koji su unutrašnji i apsolutni. Jer. a to predstavlja opasnost naroèito za male narode. Naprotiv. prihvatljivi. Rusoovi razlozi u prilog neposrednoj nasuprot predstavnièkoj demokratiji izgledaju. koja je u njegovim oèima kao èitav svet. Kritièari Rusoa ni ovde nisu u pravu.“14 Ruso je verovao da narod mo`e obezbediti vršenje svojih prava ako dr`ava nije suviše velika. Ruso je uviðao da se postojeæe dr`ave ne samo ne mogu smanjiti veæ i da preovlaðuje tendencija u pravcu uveæanja dr`ava. Ruso je bio i te kako svestan pretnji koje se kriju u modernom društvu. Moderna dr`ava postaje sve veæa i slo`enija. Rusoova slika idealnog društva nije lišena realizma. naèelno. jer svi narodi te`e da se uveæaju na raèun svojih suseda. on je istovremeno dr`ao da je sloboda tu ozbiljno ugro`ena. i za sugraðane koji su za njega veæinom stranci. III. meðutim. po njemu. a društva poput onih u èijim se okvirima kretala Rusoova uobrazilja postaju sve reða. vlada ima ne samo manje snage i hitrine u nadgledanju izvršenja zakona veæ i narod ima manje ljubavi za otad`binu. Njegovo shvatanje nije realno. da bi graðani u njoj mogli sami da donose zakone i da neposredno odluèuju. 14 Društveni ugovor. 96 . „sloboda je utoliko manja. Smatrajuæi da je nejednakost u velikim dr`avama neizbe`na. Tu graðani donošenje zakona prepuštaju svojim predstavnicima. On je bio svestan toga da u velikim dr`avama graðani ne mogu sami da donose zakone. po njima. nad prvom grupom razloga. Tamo gde su ljudi jedni drugima stranci i gde pokazuju malo interesovanja za javne poslove. Podvlaèeæi da dobro ureðena dr`ava ne sme biti prevelika. Ruso. upuæuje i na èinjenicu da takva dr`ava ne sme biti ni premala za samoodr`anje. ukoliko je dr`ava veæa. sama Rusoova zamisao o neposrednoj demokratiji je neostvarljiva. po njemu. 1. Ruso u skladu sa svojim shvatanjem dobro ureðene dr`ave daje prednost drugoj grupi razloga.kritièari Rusoa. U velikoj dr`avi. privatni interesi stoje nad opštim.

kao i ljudi. Ruso je ovde upuæivao na blagotvorno dejstvo revolucija i graðanskih ratova. Stanje je. bli`e je svakom graðaninu. preovlaðuju posebni interesi. koje omoguæuje narodima da se oslobode stega prošlosti i zapoènu sve iz 97 . on piše da prava demokratija nikada nije postojala niti æe postojati. a kada ostari ne mo`e se više menjati i popravljati.16 Ponavljajuæi stalno da narod ne mo`e da obezbedi ostvarivanje svojih prava ako dr`ava nije mala. Isto. bude podjarmljena. 1. VIII. U maloj republici. II. a opšte dobro zavisi od sluèaja.koji su spoljni i relativni. Ruso je bio svestan preimuæstava malih dr`ava nad velikim. i treba više raèunati na snagu koja se raða iz dobre uprave negoli na sredstva koja pru`a veliko prostranstvo. bolje poznaje. da je demokratija zamisliva kao vlada bogova. na moguænost da se moæ velike dr`ave mo`e spojiti sa dobrim ureðenjem male dr`ave. kao i to da postoji bojazan da. Monteskje je u Duhu zakona pisao da u velikim republikama postoje velika bogatstva i samim tim malo umerenosti u duhovima. ne mo`e se Rusou prebacivati da njegove zamisli o dobro ureðenom društvu nisu realne. knj. a oni koji su mogli da ih podnesu imali su ih samo kratko vreme. Naprotiv. IX. Ruso je obeæavao u Društvenom ugovoru da æe pokazati kako se mo`e spojiti spoljna moæ jedne velike dr`ave sa dobrim ureðenjem jedne male dr`ave. utoliko te`e što je veæina naroda. prema Rusou. a ne ljudi. javno dobro se bolje oseæa. poslušna samo u mladosti.. Ruso nigde ne tvrdi da je njegov ideal lako ostvarljiv. „Zdravo i èvrsto ureðeno društvo prva je stvar koju treba tra`iti. 1. L’esprit des lois. pak. Ruso je bio na tragu Monteskjeovog rešenja: konfederacija je takva vrsta republike koja je u stanju da oèuva svoju velièinu a da se njena unutrašnjost ne iskvari. Montesquieu. velik. ipak. U velikoj republici pojedinac oseæa da mo`e biti sreæan. d. Jer. on se uzdi`e nad ruševinama republike. mnogi narodi nisu mogli da podnesu dobre zakone. da je neprirodno da veliki broj ljudi upravlja nad malim brojem njih. slavan bez svoje otad`bine. gl.18 15 16 17 18 Isto. mada o ovome u njegovim radovima kasnije ne postoji nikakav zapis. Doduše. n.17 Sve u svemu. ako je mala. Ukazujuæi. Osim toga. Garnier Frères. u svojoj nabeðenoj velièini.“15 Kao i Monteskje pre njega. Paris. 9.

19 98 . i u kojima dr ava. Ruso u svojim razmatranjima nije bio stešnjen okvirima siæušnih politièkih zajednica. Lako je uoèiti da je drugi uslov dobro ureðenog društva tesno povezan sa prvim. da nema drugih društvenih grupacija u dr`avi i da svaki graðanin izra`ava samo svoje mišljenje. Da bi moglo da se govori o vladavini opšte volje potrebno je da se pojedinci u potpunosti posvete dr`avi. Ovaj drugi uslov dobro ureðenog društva Ruso formuliše na sledeæi naèin: „Va`no je. te mu oduzmu seæanje na prošlost. gde ovaj uslov nije ispunjen. od njihovog poistoveæivanja sa zajednicom kojoj pripadaju. da u svakom èoveku preovlada graðanin. kako su to njegovi kritièari èesto pogrešno zakljuèivali. zapaljena graðanskim ratovima. a monarhija velikim. Da bi se moglo kazati da je jedno društvo dobro ureðeno. valja reæi nešto i o drugoj pretpostavci dobro ureðenog društva. od brige koju posveæuju dr`avnim poslovima. 8.Ukazujuæi na teškoæe uspostavljanja takvog društvenog ureðenja u kojem bi graðani uèestvovali u donošenju zakona. Ali. izborna aristokratija u kojoj vlada manji broj ljudi koje narod bira i kontroliše. veæ zavisi od predanosti graðana javnim stvarima.“19 Tamo gde se posebni interesi uzdi`u iznad opštih. prema Rusou. II.“ Društveni ugovor. u kojima strah od prošlosti zamenjuje zaborav. da bi se dobio izra`aj opšte volje. svaka od ovih grupacija postaje opšta u odnosu na njene èlanove. Podvlaèeæi da demokratska vlada odgovara malim dr`avama. aristokratska srednjim. gde se „najpodliji interes drsko kiti svetim nazivom opšteg dobra“ postoji samo iluzorna zajednica. da u njemu vlada opšta volja. nije dovoljno samo da u donošenju zakona uèestvuju svi. „stvaraju se frakcije. veæ je neophodno da oni koji donose zakone kao izraz opšte volje to èine kao graðani. II. posebne grupacije na raèun one opšte volje. a ne kao èlanovi posebnih grupa. koji je još moguæno ostvariti. isto tako i u ivotu dr ava ima burnih vremena u kojima revolucije proizvedu na narodima ono što izvesne krize proizvedu na pojedincima. Ruso je smatrao da je najbolji oblik vladavine. vaskrsava tako reæi iz svog pepela i povraæa snagu mladosti otr uæi se iz naruèja smrti. a pojedinaèna u odnosu na dr`avu. da se graðani oslobode razlièitih privatpoèetka: „Kao što neke bolesti poremete ljudski mozak. pak. 3. Isto.“ Tamo. dakle. Za Rusoa valjanost jednog društvenog ureðenja ne dolazi toliko od broja onih koji uèestvuju u odluèivanju.

Plamenatz.20 Šta je Ruso imao na umu kada se zalagao za to da lica koja donose zakone to èine kao pojedinci. str. Èak je i @eneva. Prvo. 1970. što je i dovelo do toga da aristokratska stranka progoni pisca Društvenog ugovora i Emila i da se javno spaljuju njegovi spisi. kakvim bi Ruso `eleo da ga vidi. Yale University Press. Tamo gde nema posebnih organizovanih grupa. kao i prethodna. str. Prava sloboda graðana je u izboru. mo`e se ostvariti samo u malim. Ali je njegov pokušaj uzaludan ako druge ljude ne ubedi da je ono za šta se zala`e i u 20 21 Vidi Robert Dahl. pojedinac mora sopstveni interes da predstavi kao opšti da bi u politièkim stvarima privukao druge pojedince. 82-83. prema mišljenju jednog od Rusoovih kritièara. postavio Društveni ugovor naglavce. 396-399. grad koji se pribli`avao Rusoovom idealu dobro ureðene dr`ave. I ova pretpostavka. njegovi kritièari imaju dve zamerke. I. delovanje organizovanih grupa u politièkom `ivotu ne mo`e se spreèiti. za razliku od Rusoa koji je smatrao da se delovanje stranaka u politièkom `ivotu mo`e izbeæi. After the Revolution: Authority in a Good Society. Medison je verovao da se od delovanja stranaka nije moguæe saèuvati i da je zato neophodno izgraditi ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo. a gde se mo`e govoriti o izboru ako ne tamo gde postoje razlièiti programi koje iznose razlièite stranke? Ljudsko društvo je pluralistièko. Drugim reèima. Drugo. Ruso nije bio svestan da su stranke i stranèarenje u slobodnim vladama neizbe`ni. manjih od dr`ave. 99 . stalno bila razdirana sukobima aristokratske i demokratske stranke. Na raèun Rusoovog suprotstavljanja delovanju u`ih grupa u idealno ureðenoj dr`avi. dok je Ruso smatrao da se stranke moraju izbeæi u dobro ureðenoj dr`avi i da zato nije potrebno stvarati ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo. D`ems Medison je zato u Federalistièkim spisima sasvim umesno uzeo da su stranke neizbe`ne. Jer.nih i socijalnih privr`enosti i posvete se javnim poslovima. Rusoovo idealno društveno ureðenje pretpostavlja nepostojanje posebnih društvenih grupa. Man and Society. odnosno ne preterano velikim društvenim zajednicama. Medison je tako. a ne kao èlanovi posebnih grupa?21 On je smatrao da graðane manje dele pojedinaèni interesi od interesa posebnih društvenih grupa. a ne monistièko. izuzev po cenu gušenja slobode. New Haven. knj.

London. poèev od Platona. 100 . 1974. Pro`eto razlikama u interesima. jedno društvo mo`e ostati homogeno samo izvan podele koju izazivaju organizovane grupe. Savez veæeg broja malih grupa po pravilu je nestabilniji i slabiji od saveza nekoliko velikih grupa. pripadaju onome polu u razvitku politièke filozofije koji. The Social Philosophers: Community and Conflict in Western Thought. ovako zamišljen proces odluèivanja pretvara se u zajednièko traganje za istinom. naglasak stavlja na monizam politièke zajednice. Heinemann. naravno. Zato se i proces usklaðivanja opštih i posebnih interesa odvija te`e. odnosno dobro ureðenog društva. Drugaèije stoje stvari u sredinama u kojima postoje posebne grupe. mo`e ostvariti jedino u malim dr`avama koje nisu sastavljene od više manjih zajednica.22 Kao i za Platona. za Rusoa bi se moglo reæi da je njegov ideal 22 Robert Nisbet. on je dr`ao da treba izbeæi organizovanje tih interesa. pa èak i da iskljuèi iz odluèivanja manjinu. str. Pošto ovde ne mo`e da se osloni na pristalice. Ovo se. Grupe su jaèe i upornije od pojedinaca. a takoðe je po`eljno i da nejednakost izmeðu njih bude što manja. Ruso nije poricao da u svakom društvu postoje raznovrsni interesi. Ukazujuæi na štetnost delovanja ovakvih grupa. Da Rusoovo gledanje nije nerealno vidi se i po tome što on smatra da je. bolje da ima više malih nego nekoliko velikih grupa. on mora svoj interes zaista da prilagodi zajednièkom interesu. ako veæ u nekim društvima postoje organizovane grupe. III Rusoova razmatranja vladavine opšte volje. Ali. koji je u stanju da tlaèi.njihovom interesu. Tako i sam sve više biva ubeðen u ono što predstavlja zajednièki interes. neslaganju i nametanju jedne volje drugoj. 148. Tu se opisani proces odvija u okviru pojedinih grupa. Umesto diskusije u`ih grupa koja vodi razdorima. i da tako potpuno nametne društvu svoje posebne interese i volju. odnosno tu se opšti interesi podreðuju posebnim interesima.

meðutim. od porodice i škole do crkve i dr`ave. Ono èime je Ruso bio opsednut bilo je upravo pitanje slobode pojedinca. Za razliku od tipiènih predstavnika liberalizma. 101 . prema Rusou. Ruso je u dr`avi u kojoj se svi pokoravaju samo zakonima koje sami donose. u svojoj zaokupljenosti problemom slobode. isto tako je teško osporiti da je Ruso. ali i u apsolutnoj zavisnosti od najšire zajednice. i tako ostao isto toliko slobodan kao i pre“?23 Meðutim. Ruso nije pošao od toga da odgovarajuæim ustanovama popravi 23 Društveni ugovor. video onaj pravi izlaz – ostvarenje ljudske slobode. razvijaju privilegije i nejednakost izmeðu ljudi.bio da ova zajednica postane sveobuhvatna – ne zajednica zajednicâ. Sloboda pojedinca za Rusoa se sastojala u nezavisnosti od drugih pojedinaca. 6. Najzad. ipak slušao samo sebe. pro`eta su antièkim politièkim iskustvom i ishode iz njega. Zato ne treba kriviti Rusoa da nije mario za pitanje slobode pojedinca. Kritikujuæi društvo èije ustanove. ali pitanje slobode od društva a ne slobode od dr`ave. ponudio jedno rešenje odnosa izmeðu pojdinca i zajednice koje je bilo dvosmisleno i komplikovano. Ovo potvrðuju polemike oko Rusoovog shvatanja opšte volje i radikalno razlièita tumaèenja njegove politièke filozofije. udru`en sa svima. svakako. i kroz koji bi svako. u takvoj jednoj sredini pojedinac se pokorava jedino zakonima u èijem je donošenju i sam uèestvovao i u kojima je otelovljena opšta volja. I. dr`ave. veæ zajednica ljudi osloboðenih od svih društvenih veza. zaviseæi od jedne bezliène celine ona ne zavisi ni od koga. stalno tra`e podreðivanje pojedinca vlasti zajednice. u dr`avi u kojoj je ostvarena vladavina opšte volje. Mo`e li se reæi da se nije zanimao za problem ljudske slobode mislilac koji je `udeo za takvim oblikom udru`ivanja koji bi „branio i štitio svojom zajednièkom snagom liènost i dobra svakog èlana društva. Rešenja koja je Ruso ponudio stalno dovode u pitanje slobodu pojedinca. Daleko od toga da je rešenje ovog problema bilo nadohvat ruke Rusou. Rusoova razmatranja. I utoliko su neke zamerke Rusoovih kritièara umesne. odnosno ono što je pravedno. A. Kritiku Rusoove politièke filozofije karakteriše više slabosti. Ta kritika ne haje za Rusoov odnos prema tradiciji politièke filozofije.

duboko nezadovoljan društvom kakvo je bilo. u Federalistièkim spisima se iznosi da samo prostrane.postojeæi poredak stvari. na posletku. Njihovo je gledište sasvim suprotno Rusoovom. Rusoovi kritièari su pogrešili utoliko što su u svojoj kritici pošli od nekih modernih zamisli i iskustava i pokušali da u okvirima ovih ocenjuju Rusoove poglede. a naroèito modernoj tehnologiji i sredstvima manipulacije. pa i nekih savremenih oblika autokratije i autoritarizma. oni gube iz vida celinu dela i društveno-istorijski i duhovni kontekst u kome su ti radovi nastali. 77-81. najodluènije odbacili pomisao da je demokratija još moguæna u siæušnim. veæ je. a posebno Platonova gledanja na odnos pojedinca i zajednice. veku. stavlja nas pred još jednu nedoumicu. ipak se mo`emo upitati kakav je smisao njegovog velièanja neposredne demokratije u vreme kada je postajalo jasno da je pravac razvoja moderne dr`ave suprotan. malim politièkim zajednicama. samodovoljnim politièkim zajednicama. Zato ni pokušaj Rusoovih kritièara da pojam totalitarizma koriste u analizi i ocenjivanju Rusoove politièke filozofije nema opravdanja. 24 Vidi Carl Friedrich. Totalitarizam jeste oblik autokratije. razvijene i po svom sastavu slo`ene dr`ave mogu da budu dobro ureðene. veoma razlikuje od starijih. Zanemarujuæi idejne uzore Društvenog ugovora. Nije neobièno što su veæ krajem 18. Ma šta mi mislili. Rousseau et la philosophie politique. Rusoova ideja vladavine opšte volje. totalitarizam predstavlja modernu politièku pojavu. „Law and Dictatorship in the ‘Social Contract’“. pojavu koja pripada 20. Dok Ruso tvrdi da manje politièke zajednice pru`aju najpovoljnije uslove za dobro ureðene dr`ave. ali se zahvaljujuæi nizu èinilaca. pa mo`da èak i neostvarljivosti zamisli o odluèivanju svih u homogenim. Ako se Rusou ne mo`e prebacivati da nije bio svestan teškoæa.24 Stavljajuæi naglasak na pojedina mesta i paradokse u Rusoovim radovima. 102 . koji su uèestvovali u stvaranju i odbrani prve prostrane moderne demokratske dr`ave. veka pisci Federalistièkih spisa. str. tra`io radikalnija rešenja nadahnut idejom grèkog polisa. Polazeæi od nedovoljno jasnog i preciznog pojma totalitarizma oni podvode Rusoovu politièku filozofiju pod jedan takav pojam i na osnovu toga donose svoj sud o njoj. Zato se i njegovo delo mora tumaèiti imajuæi stalno u vidu antièke uzore.

Ovo pitanje koje postavljaju mnogi Rusoovi kritièari zasniva se. ali samo ako je predstavnièkog karaktera. 1961. Maurice Cranston. John Jay. a ne odsustvo realizma. Medison je davao prednost ovoj drugoj. Amerika je prva pokazala da se i na velikom podruèju mo`e uvesti demokratska vlada. velikim i slo`enim dr`avama moguæna samo ako je utemeljena na predstavnièkom naèelu. Ruso je opet jedan od poslednjih velikih zastupnika klasiène ideje da jedna dr`ava mo`e biti dobro ureðena samo ako nije suviše velika. 103 . The Bodley Head. Društveni ugovor nije. London. Jer. 14. jednom od pisaca Federalistièkih spisa. onda se mo`e postaviti pitanje kakav je sada smisao Rusoovih snova o idealnom društvenom ureðenju. kako Rusoovi kritièari iznose. Ako se svet savremene politike kretao u pravcu ocena iz Federalistièkih spisa a ne Društvenog ugovora. 51. „Rousseau“ u Western Political Philosophers. Tamo gde je društvo veæe. promenljivih društvenih grupa od kojih nijedna nije u stanju da zadobije veæinu i nametne svoju volju društvu. kako je to uverljivo pokazao Bertran de @uvenel. str. ed.25 Federalistièki spisi su tako jedno od prvih velikih dela politièke filozofije u kojima se iznosi da su male politièke zajednice stvar prošlosti. New York. Ruso ne pokazuje kako se velike i slo`ene dr`ave mogu pretvoriti u demokratske zajednice. No. James Madison.26 Ruso je u svom pesimizmu shvatao da u modernim. podvlaèeæi da baš zato što predstavnièku demokratiju obele`ava veæa teritorija i veæi broj graðana. velikim 25 26 Alexander Hamilton. Glavna odlika Društvenog ugovora je zato pesimizam. postoji manja opasnost od tiranije veæine. Poredeæi stare oblike neposredne demokratije sa modernom predstavnièkom demokratijom. optimistièki opis dr`ave koja treba da nastane veæ. Bertrand de Jouvenel. veæ kako brojnost i slo`enost tih dr`ava vodi stalnoj centralizaciji i jaèanju dr`avne vlasti. a da je demokratija u modernim.Prema D`emsu Medisonu. 65-79. 1964. 10. meðutim. The New American Library. tamo gde su pripadnici jedne zajednice zaposeli veæu teritoriju. pojave svojstvene demokratskoj vladi. razmatranje o politièkom propadanju postojeæih dr`ava. na jednom površnom objašnjenju Rusoovog dela. sam sastav društva je slo`eniji i ta slo`enost društvenog sastava dovodi do stalnog sukobljavanja razlièitih. The Federalist Papers.

pisac Društvenog ugovora upozorio je kuda ide moderno društvo.dr`avama pod uticajem materijalnog napretka èoveku sve više izmièe kontrola nad sopstvenom društvenom i politièkom sredinom. da èovek postaje sve sitniji i usamljeniji u toj sredini. 104 . da se pojedinac gubi u masi. Jasnije i pre mnogih drugih.

Ovaj period karakteriše i više razlièitih pristupa u prouèavanju revolucije. kao i na zainteresovanost sociologije i sociologa za pojavu revolucionarnih preobra`aja. koji poèinje krajem pedesetih godina. U prvom periodu je svakako Ruska revolucija podstakla interes za sociološko prouèavanje revolucije. rane moderne sociologije. uèinila je revolucionarne preobra`aje legitimnim predmetom ne samo istorije veæ i sociologije. Ruska revolucija. a delom su na sam naèin prouèavanja revolucije. Prvi period je vezan za razdoblje tzv. Stavljena uz bok sa Francuskom. koja je uz Francusku najviše uticala na potonje revolucije i na prouèavanje revolucije. 105 .Revolucija i njena priroda Savremena prouèavanja revolucije Prouèavanje revolucije kao oblika društvenog razvitka mo`e se u savremenoj sociologiji podeliti u dva perioda. a izmeðu njih nema veæih razlika u pristupu. jakog uticaja funkcionalizma i tendencija ka kvantifikovanju u oblasti sociologije revolucije. protièe u znaku razvijenosti metodologije. U tom periodu broj radova koji se bave sociološkim prouèavanjem revolucije je srazmerno mali. odnosno za vreme koje se od Marksove smrti i Veberove pojave prote`e sve do pribli`no kraja pedesetih godina 20. Osnovno obele`je ovog perioda je preovladavanje shvatanja o vrednosno nepristrasnoj sociologiji i metodološka nerazvijenost i nesavršenost socioloških prouèavanja revolucije u odnosu na kasniji period. uticale stvarne društvene okolnosti i razvoj društva. Drugi period. Pomenuta dva perioda u sociološkom prouèavanju revolucije delom su izraz opšteg stanja i nivoa razvijenosti sociologije i njenog metodološkog instrumentarijuma. veka. kao i nastanak daleko više radova iz oblasti sociologije revolucije.

kao vrste jedne šire pojave. odnosno doprinelo je anga`ovanju na kategorizaciji i klasifikovanju svih ovih manje ili više bliskih pojava. širenjem nasilja u politici i društvenom `ivotu – sve je to doprinelo veæem zanimanju za prouèavanje revolucije. pa i revolucije. razlièitim oblicima unutrašnjih nemira i nereda. poraslo je interesovanje za uzroke tih razlièitih pojava. ustanci. Dovoðenje u pitanje mita o stabilnosti graðanskog društva izazvano krizama. kulturi i vrednostima društva.Ruska revolucija je prvi put omoguæila šira uporedno-istorijska prouèavanja revolucija. a time i stvaranje razlièitih teorija revolucije. Svrha je ovoga priloga da uka`e na glavne pristupe u zapadnoj sociologiji kada je reè prouèavanju revolucije kao temeljne promene u društvenoj strukturi. Tako je za razliku od prvog. Istovremeno je poèelo da se razmatra i pitanje neposrednih i dugoroènih posledica revolucionarnih preobra`aja. velike revolucije. nasilja. mada su neki od ovde izlo`enih pristupa u zapadnoj sociologiji nastali pod uticajem Marksa i marksistièkih analiza revolucija posle Marksa. kolektivnog ponašanja. predstavljeni su po pravilu samo teorijom svoga najuspešnijeg i 106 . pobuna. stvarne društvene okolnosti su i u ovom vremenu uticale na naèin i rezultate istra`ivanja revolucije. u drugom periodu sociološkog prouèavanja revolucije naroèito odmakla etiologija revolucije. pojavom fašizma. politièkoj organizaciji. pa`nja sociologije je usmerena na tzv. ali u jednom širem okviru. za prouèavanje razlièitih oblika nemira. Pod uticajem promena koje je Ruska revolucija izazvala u graðanskom svetu i vrednostima. Razlièiti pristupi u istra`ivanju revolucija u zapadnoj sociologiji. koji su u malome odraz pluralizma orijentacija i pristupa u sociologiji uopšte. baveæi se preduslovima i neposrednim uzrocima revolucija. dr`avni udari i slièno. Što se tièe drugog perioda u sociološkim prouèavanjima revolucije. Neke sliènosti u redosledu faza Francuske i Ruske revolucije upravile su pa`nju istra`ivaèa naroèito na problem periodizacije. ratovima. Zahvaljujuæi tome što je istovremeno prouèavano više pojava. doprinelo je veæem interesu za razgranièenje revolucije od pojava kao što su bune. Analizom nije bilo moguæno obuhvatiti i više pravaca i istra`ivaèkih orijentacija u marksistièkoj sociologiji. na prirodni tok i razvoj revolucije. Prouèavanje revolucije na ovaj naèin.

1976. Cambridge University Press. 1973. 3-4). 1975. nisu svi sociolozi u akademskom smislu i mada oni ukazuju na razlièite strane revolucije. States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France. U okviru odgovarajuæih delova ovog rada prikazani su prvo poèeci sociološkog prouèavanja revolucije. savremena uporedno-istorijska prouèavanja revolucije. 26-63. „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“. Michael Freeman.159-176. str. odnosno naroèito za 1 Postoji više radova u kojima je dat pregled literature iz oblasti sociologije revolucije. Political Science Quarterly 1. Theda Skocpol. Mark Hagopian. 1972. kao što je veæ izneto. tako da se mo`e dobiti predstava o stanju na podruèju sociološkog prouèavanja revolucije. svi oni. The Phenomenom of Revolution. èak i kada na stoje suprotno. o èijim istra`ivanjima revolucije æe biti više reèi u ovom radu. Henry Bienen. prouèavanje revolucije u sklopu društvenog sistema. British Journal of Political Science 3. Èasopis za suvremenu povijest 2-3. 1976. Cohan. New York. Violence and Social Change: A Review of Current Literature. Druga znaèajnija dela iz ove oblasti su samo naznaèena. 339-359. 1972. Revolutions and Revolutionaries: Four Theories. „Review Article: Theories of Revolution“. Halsted Press. History and Theory 1. Cambridge. Barbara Salert. Definition and Explanation in Recent Scholarship“. Terry Nardin. „Reflections on Revolution. Perez Zagorin. Mead. str. New York. Lawrence Stone. S. 107 . Osvetljavajuæi razlièite strane revolucije. oni doprinose razvoju same sociologije revolucije. str. „Revolucija“. str. 1979 (odeljak pod naslovom: „Explaining Social Revolutions: Alternatives to Existing Theories“. Sage. Mada pisci. A Violence and the State: A Critique of Empirical Political Theory. 1974. nisu u stanju da opovrgnu èinjenicu da revolucija predstavlja u suštini društvenu pojavu. najzad. str. 1968. Eric Hobsbawm. „Theories of Revolution“. Dodd. odnosno koji predstavljaju kritièke osvrte na ovu literaturu. 1966. Od ovih pregleda i kritika valjalo bi pre svega izdvojiti sledeæe: A. 23-52. vezani su za period rane moderne sociologije. Russia and China. Theories of Revolution: An Introduction.najuticajnijeg tumaèa. a zatim glavni savremeni pristupi u prouèavanju revolucije: teorijski pokušaji da se utvrde psihološke osnove revolucije. 51-80. Chicago. Beverly Hills. Elsevier. Isaac Kramnick. World Politics 1. prouèavanje revolucije kao politièke pojave i. 1971.1 Poèeci sociološkog prouèavanja revolucije Prvi pokušaji stvaranja teorije revolucije. New York. University of Chicago Press. str.

bolest je veæ tu. Atherton Press. 1970. Edvards. Brinton je najslikovitije izrazio to stanovište: „Dr`aæemo da je revolucija vrsta groznice.3 Upotrebljavajuæi metaforu o revoluciji kao o bolesti. The Natural History of Revolution. str. George Pettee. Otuda i potièe naziv Edvardsove knjige – Prirodna istorija revolucije. XVIII. Ove prve sociološke analize revolucije imaju dosta zajednièkog. ed. veæ uz napredovanje i zastoje dolazi do kritiènog stanja. vladavina najsna`nijih revolucionara. ali da nije još uzela dovoljno maha da bi bila bolest. New York. Ove znake je bolje opisati kao prethodne znake. Bolest se ne odvija ujednaèeno. Carl Friedrich. New York. Random House. The Anatomy of Revolution. New York. 108 . New York. faza. U svojim radovima ova grupa pisaca je te`ila da opiše karakteristièni ciklus ili redosled faza koji je tipièan za revolucionarni proces. ovi znaci ne predstavljaju sasvim simptome. po pravilu praæen povremenim vraæanjem groznice. Peti i Brinton su nastojali da doka`u da su te faze „prirodne“ za svaku revoluciju. Harper Brothers. Crane Brinton. Russell and Russell. koje èesto prati delirijum. pokušali su da utvrde izvesne pravilnosti u fazama kroz koje prolaze revolucije.. 1965. „Revolution – Typology and Process“ u Revolution. 1938. 1965 (prvo izdanje 1938). pribli`no u toku jedne generacije pre izbijanja revolucije. 121-127. U društvu. mogu se naæi znaci dolazeæeg oboljenja. London. The Process of Revolution. str. dinamika revolucionarnog procesa posebno je zaokupljalo pa`nju ove grupe istra`ivaèa. revised and expanded edition. nagoveštaje izuzetno pronicljivom dijagnostièaru da je bolest na putu. Na teorije ovih pisaca osvræe se Peter Calvert. 10-33. jer kada su simptomi potpuno razvijeni. George Pettee. str. (prvo izdanje 1927). Strogo uzev. Posle krize dolazi period smirivanja. odnosno u starom re`imu. 2 3 Vidi Lyford Edwards. D`ord` Peti i Krejn Brinton. The Natural History of Revolution. U predgovoru za Edvardsovu knjigu Robert Park tako piše da svaka društvena promena ima svoj karakteristièan tok i da opis tog toka predstavlja prvi korak u analizi društvene promene. 1969. Revolution. Macmillan. Utvrðujuæi faze u razvoju nekoliko prouèavanih revolucija Edvards. Najistaknutiji predstavnici sociologije revolucije u ovom periodu – Liford Edvards..2 Pitanje periodizacije. Zatim dolazi period kada se simptomi ispoljavaju u potpunosti i kada mo`emo reæi da je revolucionarna groznica zapoèela.vreme izmeðu dva rata. vladavina terora.

pre upuæuje na neke delimiène sliènosti izmeðu prouèavanih revolucija. i kada je reè o uzrocima revolucije i kada je reè o revolucionarnim fazama. Najviše je u ovom pogledu otišao Brinton. str. u tome što intelektualci poèinju da napuštaju postojeæi poredak i u gubitku samopouzdanja u redovima vladajuæe elite. u klasnim protivreènostima.“4 Prema Edvardsu. Amerièke i Ruske revolucije. Peti i Brinton su se uzrocima revolucije bavili mnogo manje nego periodizacijom revolucija. pošto ljudska priroda nije u stanju da podnese intenzivnost ovog perioda dolazi do povratka na normalno stanje. Engleskoj revoluciji 4 Brinton. bili nešto oprezniji u ukazivanju na razlike izmeðu francuskog obrasca i iskustva Engleske. bar za neko vreme imun na slièni napad. èesto pod istim upravljaèima kao i pre revolucije. The Anatomy of Revolution. meðutim. ostvaruju postavljene ciljeve.Najzad. mo`da u neèemu ojaèan iskustvom. do kratkog perioda širenja optimizma i do smanjivanja broja konvencionalnih oblika prestupa. obojica su. 16-17. Pad starog re`ima dovodi i do veæe pokretljivosti. Edvards. Mada su i Brinton i Peti razvili slièan „scenario“ po ugledu na Francusku revoluciju. koji je preduslove revolucije video u ekonomski razvijenom društvu ili u društvu u razvoju. ali sigurno ne preobra`en u novoga èoveka. Tamo gde se Brintonu èinilo da se radi o jednoobraznosti ima mnogo izuzetaka. U ovom periodu u redovima revolucionara se istièu radikali koji blagodareæi svojoj ujedinjenosti i predanosti stièu kontrolu nad vladom i vladajuæi nasilno. a naroèito Brinton. groznica je prošla i pacijent se povratio. u neefikasnoj vladi optereæenoj finansijskim problemima. nego na jednoobraznost u pravom smislu reèi. svaka revolucija zapoèinje odricanjem lojalnosti intelektualaca starom re`imu i prenošenjem ove lojalnosti na novi tip društva koji tek treba da se ustanovi. Sama revolucija je oblik reintegracije društva koju ne obele`ava slabljenje veæ postepeno jaèanje vlade. Zatim sledi poznati period terora u kojem ljudski `ivoti postaju beznaèajna stavka u nastojanju da se stvori sasvim novi tip društva i vlade. Brintonova analiza. Ni u Engleskoj. Konaèno. ni u Amerièkoj revoluciji nije došlo do veæih promena u klasnoj strukturi društva. 109 .

Osim toga. 110 . U svom velikom delu Društvena i kulturna dinamika. B. Sve u svemu. dakle temeljnih promena u strukturi. za razliku od Edvardsa. iznosili neka teško odr`iva uopštavanja o revolucijama. Sorokinovo shvatanje revolucije koje se ovde iznosi je iz dela Social and Cultural Dynamics. oni su neke uzroke. Boston. pisan i pod sve`im liènim utiscima o uèešæu u Ruskoj revoluciji je Sociology of Revolution. a ne i pojavama koje na revoluciju podseæaju samo po nekim perifernim obele`jima (pobune. zasluga je ovih pisaca što su ukazali da se pojam revolucije mo`e odrediti samo posredstvom pojma velikih revolucija. niti teror. termidor ili pojava diktatora koji uspostavlja poredak. Peti i Brinton. Za razliku od svojih sledbenika (pre svega zastupnika funkcionalistièke i psihološke orijentacije u prouèavanju revolucije). Porter Sargent. politièkom ureðenju i vrednostima jednog društva. J. 572-604 (prvo izdanje 1937). Sorokin postavlja osnove kvantitativne 5 Prvi Sorokinov rad iz ovoga podruèja. Petija i Brintona èija je analiza opisna i kvalitativna. oblike i periode revolucija èesto rasvetljavali na jedan naèin koji je bli`i stvarnosti od mnogih poznijih nastojanja da se iz pojmovnog aparata Parsonsove teorije izvede jedna posebna teorija revolucije. nemiri. niti je došlo do vladavine terora.5 Isto tako. Petija i Brintona najznaèajnija su i najuticajnija istra`ivanja revolucije u ovom periodu (izmeðu dva rata) koja je izveo Pitirim Sorokin. Amerièku revoluciju isto tako ne oznaèava pobeda krajnje struje. Philadelphia. 1957. Sorokin istra`ivanja revolucije stavlja u kontekst svoje teorije društvene promene i ne zadr`ava se kao njegovi savremenici samo na velikim revolucijama. veæ prouèava veæinu zabele`enih znaèajnijih unutrašnjih nemira. od srazmerno malih nereda do najveæih revolucija tokom 25 vekova evropske istorije.nije prethodilo „dezerterstvo“ intelektualaca. 1925. Pored studija Edvardsa. kao prvi predstavnici sociološkog prouèavanja revolucija. Lippincott. dr`avni udari i slièno). mada su Edvards. oni su podvlaèili da se bave samo velikim revolucijama. str. Ovo utoliko pre što Sorokin veæ nagoveštava jedan pristup revoluciji koji se razlikuje od pristupa njegovih savremenika i koji najavljuje savremene orijentacije u prouèavanju revolucija (istra`ivanja revolucije u okviru širih kategorija društvenih pojava i pokušaja statistièke analize).

Sorokin je utvrdio da se po jedan znaèajan društveni nemir dešava pribli`no svakih šest godina. Ovakva analiza nagoveštava savremena kvantitativna uporedna istra`ivanja nemira i nasilja. Po Sorokinu. I pored toga što izmeðu pojedinih društava postoje razlike u broju i intenzitetu nemira. Najistaknutiji predstavnik ove orijentacije u novijoj 111 . Psihološke osnove revolucije Psihološke teorije revolucije predstavljaju jednu od najuticajnijih i po broju pristalica jednu od najjaèih orijentacija u savremenim prouèavanjima revolucije. Ove teorije revoluciju objašnjavaju ispitujuæi šta ljude uopšte motiviše da se bune protiv postojeæeg politièkog poretka. raste i uporedna velièina nemira. uglavnom ekonomski. 2) srazmerni broj stanovništva ukljuèenog u nemire (za i protiv njih). Skoro svi nemiri su praæeni nasiljem razlièitog stepena: samo 50 posto od 1622 sluèaja koje je Sorokin pratio zbila su se bez ikakvog otvorenog nasilja. Sa porastom ovih varijabli. u period kada se materijalistièka kultura Zapada (Sensate culture) dezintegriše i priprema se tle za drugi tip. kao i nemiri ogranièenih ciljeva. 4) srazmerni intenzitet nemira. tip idealistièke kulture (Idealistic culture). kojima su obuhvaæene i revolucije. religijski. Od kvantitativnih aspekata nemira Sorokin je kao naroèito va`ne izdvajao: 1) srazmerni okvir društvenog (ne samo geografskog) podruèja nemira. postoje sledeæe vrste nemira: uglavnom politièki. S druge strane. mada su ova istra`ivanja za razliku od Sorokinovog vezana samo za moderno društvo. Sorokin je ustanovio i da postoji sasvim slaba tendencija da se nemiri dešavaju èešæe u vreme rata i u godinama blizu rata.analize unutrašnjih nemira. broj nemira je u porastu. proseèno trajanje veæine nemira bilo je veoma kratko – akutna faza njihovog trajanja je pribli`no nekoliko nedelja. nacionalistièki i separatistièki. Osnovno zapa`anje Sorokinovo je. da najviše nemira (i po uèestalosti i po intenzitetu) ima u periodima promene od jednog tipa kulture ka drugom. a kako zapadno društvo ulazi u ovaj period. 3) du`inu trajanja nemira. meðutim.

Prentice-Hall. Po Guru. ili postaviti sebi druge ciljeve. 1967.6 Središnji predmet Gurovih istra`ivanja je politièko nasilje. ed. Why Men Rebel. On. Vidi Peter Calvert. po njemu. Princeton. Free Press. 57-58. Gur piše da njegovo delo predstavlja pokušaj da se utvrde opšte pretpostavke o velièini i oblicima politièkog nasilja. pa je zbog toga teorija politièkog nasilja opštijeg karaktera od teorije revolucija i revoluciju je najcelishodnije prouèavati u sklopu teorije politièkog nasilja. Englewood Cliffs. 3-15. a ne pobunu ili revoluciju. svedoèi najveæi deo savremene literature o revoluciji. Salert. 112 . S druge strane posmatrano. Frustriranost je od znaèaja za agresiju u meri u kojoj poveæava verovatnoæu agresije. Frustrirana liènost mo`e postati apatièna.8 6 7 8 Gurova zamisao o psihološkom prouèavanju revolucija mo`e se naæi u više radova ovoga pisca. 1970. Vidi Gurr. ali je u najsintetiènijem obliku izneta u knjizi Why Men Rebel. Ivo and Rozalind Feierabend. Revolutions and Revolutionaries. što ne znaèi da frustracija uvek vodi agresiji. koji je u velikom broju svojih radova. buna i revolucija imaju iste uzroke. „Revolution. The Politics of Violence“. meðutim. jer. Political Studies 1. str. str. New York. Violence in America. James Davies. Govoreæi o politièkom nasilju Gur ima na umu pobunu.7 U svom objašnjenju revolucije Gur se oslanja na široko prihvaæenu frustrativno-agresivnu pretpostavku u psihologiji. Da je prouèavanje revolucije tesno povezano sa prouèavanjem nasilja. str. revolucije i srodne pojave samo su posebni oblici politièkog nasilja. upotrebljava kao središnji pojam svoje teorije politièko nasilje. Frustracija poveæava verovatnoæu agresije. 1-11. a posebno u knjizi Zašto se ljudi bune pokušao da pru`i jedno teorijski veoma razvijeno psihološko objašnjenje pojave revolucije. Violence and Poltics. ni agresija nije uvek odgovor na frustraciju. razlièiti oblici nemira. Suština je ove pretpostavke u tvrdnji da je verovatnije da æe pojedinci koji su frustrirani reagovati agresivnije nego što bi to bio sluèaj da nisu frustrirani. eds. 1972.društvenoj nauci je Ted Gur. ljudi mogu oponašati druge u svom agresivnom ponašanju ili se ponašati agresivno na zapovest bilo kojeg autoriteta i pored toga što nisu frustrirani. Princeton University Press. Ted Robert Gurr. Radovi veæeg broja pisaca koji na naèin slièan Gurovom objašnjavaju pojavu revolucije sabrani su u sledeæim zbornicima: When Men Revolt and Why. 1971.

odnosno deprivaciju koja je podstaknuta nepovoljnim društvenim poreðenjima. na politièkom se podruèju. 50-74 i Freeman. Pored velièine i oblika politièkog nasilja u središtu Gurovog interesovanja su još dve pojave: potencijal kolektivnog nasilja i potencijal politièkog nasilja u jednom društvu. Revolutions and Revolutionaries.9 Veæ sami empirijski nalazi kojima se Gur slu`i pobijaju ovakvu pretpostavku. gerilski ratovi u`eg obima) i unutrašnjih ratova (organizovano politièko nasilje uz široku participaciju. Pojam relativne deprivacije poèeo je da se upotrebljava u društvenim naukama kada je shvaæeno da apsolutna deprivacija ili siromaštvo ne mogu biti uzroci pobune. uspostavlja odnos izmeðu relativne deprivacije i politièkog nasilja.Slièno poreðenju izmeðu frustracije i agresije u psihologiji. Osnovna je slabost Gurovog psihološkog pristupa u tome što polazi od pretpostavke da su interpersonalna agresija i politièko nasilje u mnogo èemu slièni. politizacijom i aktualizacijom nezadovoljstva u društvu. graðanske ratove i revolucije). prema Guru. ustanci. 113 . Gur je stvorio jedan veoma slo`eni model u kojem operiše sa preko pedeset varijabli. imaju tri dimenzije. Oblici politièkog nasilja. meðutim. Ono što su frustracija i agresija na individualnom planu. jer se veliki broj onih koji `ive u svetu siromaštva ne buni. Premda se ne bi 9 Za širi kritièki osvrt na Gurovo psihološko objašnjenje revolucije vidi Salert. Politièko nasilje se mo`e ispoljiti u obliku nemira (turmoil) koji uglavnom imaju karakter nereda i lokalnih pobuna. zatim u obliku zavera (veoma organizovano politièko nasilje praæeno ogranièenom participacijom. Objašnjavajuæi politièko nasilje. U knjizi Zašto se ljudi bune Gur analizira dva aspekta politièkog nasilja – njegovu velièinu i oblike. dok su prve dve pojave samo zavisne varijable. „Review Article: Theories of Revolution“. str. Otuda i oslanjanje na relativnu deprivaciju. pa zato smatra da mnoge varijable koje objašnjavaju agresiju objašnjavaju i nasilje. kao što su dr`avni udari. str. Gur se bavi razvojem. relativna deprivacija i politièko nasilje su na društvenom planu. ukljuèujuæi široke gerilske ratove. Poslednje dve pojave su i nezavisne i zavisne varijable. 348-355. Velièina nasilja je jednodimenzionalna varijabla: društva se mogu razvrstati prema kolièini ostvarenog nasilja.

ove dve pojave nisu analogne. s pravom se podvlaèi osobenost revolucionarnih pojava. kao i neke druge teorije revolucije. Mo`e li se pitanje velièine i oblika nasilja uzeti za društveno i nauèno znaèajnije od pitanja uzroka i posledica nasilja? Zar ne mogu pobune izvedene uz malo nasilja imati veæe dejstvo na društveni sistem od pobuna praæenih velikom upotrebom nasilja? Zatim. veæ na pitanje zašto u društvima ima pobuna. Gur je osim toga izgradio jedan veoma razvijen i metodološki strogo utemeljen model za prouèavanje politièkog nasilja. Gurova trihotomna podela politièkog nasilja. Gur. Ono što ovde pada u oèi jeste da Gura pre svega zanima pitanje velièine i oblika politièkog nasilja. Èak i kada se revolucija prouèava uporedo sa drugim pojavama. teško je i prihvatljiva. meðutim. Gurova studija. Frustrativno-agresivna teorija odnosi se na ponašanje pojedinaca. uz Smelserovu knjigu Teorija kolektivnog ponašanja. Na kraju. U oblasti prouèavanja revolucije. pored toga što nije uobièajena. odnosno istièe se da se revolucija znatno razlikuje od raznih vrsta nasilja ili pobuna. 114 . praæenim širokom participacijom – u kategoriju unutrašnjih ratova. mada su one èesto stvarane uzimajuæi u obzir proseènu vrednost odgovarajuæih individualnih svojstava. Gurova teorija. revoluciju svrstava sa drugim srazmerno organizovanim oblicima politièkog nasilja. a teorija politièkog nasilja na ponašanje velikih grupa. potvrðuje da revolucija nije jednodimenzionalna pojava i da se svaki pokušaj da se prouèava samo jedna njena strana završava uvoðenjem u analizu i drugih èinilaca koji su prvobitno bili izostavljeni. najzad.moglo reæi da su prouèavanja o interpersonalnoj agresiji neva`na za prouèavanje društvenog nasilja. dakle na pitanje koje je u osnovi same teorije. Pojedinaèni nedostaci u ovakvom modelu zato ne mogu biti predmet zamerki toliko koliko to mogu biti neki ozbiljniji problemi koje Gur pokreæe svojom studijom. Sve varijable u Gurovoj teoriji predstavljaju odreðena društvena svojstva. pokazuje se da ova teorija revolucije ne odgovara toliko na pitanje zašto se ljudi bune. posebno se istièe širinom i raznovrsnošæu korišæene literature – od laboratorijskih eksperimenata u psihologiji do istorija velikih revolucija.

toliko je mali da se skoro mo`e zanemariti. uticaj pojedinca na stvaranje opšteg dobra. ekonomske teorije revolucije. Revolutions and Revolutionaries.Društveni sistem i revolucija Psihološke teorije revolucije u objašnjenju pojave kojom se bave usredsreðuju se na ponašanje pojedinca. a mo`e mnogo da izgubi. Ukoliko ne postoje izgledi za tu dobit pojedinci neæe uèestvovati u revoluciji. Za širi pregled i kritièki osvrt na ekonomsku teoriju revolucije vidi Salert.10 Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju. Šta mo`e onda uticati na pojedinca da ipak uèestvuje u revolucionarnom 10 Vidi Mancur Olson. bez obzira na to da li je i koliko doprineo njegovom stvaranju. Pretpostavku o racionalnom izboru kao osnovi za uèešæe pojedinaca u revolucijama naroèito je razvio Mankur Olson u knjizi Logika kolektivne akcije. The Logic of Collective Action. a po kojem pojedinci uèestvuju u revolucionarnim pokretima da bi doprineli uspehu revolucija. pa i na ishod revolucije. str. Schoken Books. New York. Psihološke teorije nisu jedina vrsta analize revolucije koja polazi od individualne participacije u revolucionarnim pokretima. koje na razlièite naèine brani veæina teorija revolucije. veæ racionalni izbor pojedinca. 115 . S druge strane. Tako jedan broj savremenih teorija revolucije. proizašlo bi da svojim uèešæem u revoluciji pojedinac ništa ne dobija. Opšte dobro (a posledice revolucije mogu se isto posmatrati kao opšte dobro) predstavlja nešto što je u interesu svih pripadnika jednog društva i što se nikome ne mo`e uskratiti. Èini se tako da individualna pobuna predstavlja osnovu na kojoj treba izgraditi teoriju revolucije. Imajuæi posebno u vidu rizik koji povlaèi uèešæe u revoluciji. ekonomska teorija revolucije zastupa stav da ljudi uèestvuju u revolucionarnim pokretima u osnovi radi liène dobiti. u osnovi odluke pojedinca da se pridru`i revolucionarnim pokretima ne vide reagovanje na stanje frustracije. Polazna pretpostavka ovih teorija izgleda tako prilièno uverljiva. Do revolucija ne dolazi bez odluke ljudi da u njima uèestvuju. Uzroke revolucije one otkrivaju u motivima ljudi da se bune protiv postojeæeg politièkog poretka. tzv. Poseban znaèaj u ekonomskoj teoriji revolucije ima kategorija opšteg dobra. 1968. 23-49.

samo ako je prisiljen ili ako je za svoje uèešæe plaæen. mali su izgledi da izbije revolucija. 1966. revolucije se dešavaju u društvenim sistemima. 116 . odnosno gde nema podmiæivanja. Kao što ekonomske i psihološke teorije revolucije zanemaruju strukturalne èinioce koji utièu na revoluciju. Boston. poglavito u svojim studijama Revolucija i društveni sistemi i Revolucionarna promena. pak. prema ovoj teoriji. veliki broj istra`ivaèa revolucije u savremenoj društvenoj nauci pojavu revolucije ispituje u sklopu društvenog sistema. oslanjajuæi se na Parsonsov tip funkcionalne analize i na sistemsku analizu društvenog i politièkog `ivota. Sve ovo ukazuje da se u cilju potpunijeg objašnjenja i u ovu i u prethodnu teoriju moraju uvesti izvesni èinioci izvan njih. Brown and Company. revolucionarne voðe uèestvovaæe. Nasuprot tome što u svojim polaznim pretpostavkama još i deluju uverljivo.pokretu? Proseèan pojedinac uèestvovaæe u revoluciji. Stanford University. 1964. Èalmers D`onson. The Hoover Institution. Polazeæi od toga da je revolucija pre svega društvena pojava. Stanford. Little. jedan broj predstavnika savremene sociološke teorije je u analizi problema revolucije pošao od Parsonsovog modela društvenog sistema. Revolution and the Social System. obe varijante individualistièkih teorija revolucije (psihološka i ekonomska teorija) u daljem izvoðenju sve više otkrivaju svoje osnovne slabosti. Revolucija nije pojava koja se mo`e izvesti iz delovanja pojedinaca. pa zbog toga strukturalna obele`ja jednog društva utièu na samu pojedinèevu odluku da se pridru`i revolucionarnom pokretu. èime se cela zgrada tih bri`ljivo stvaranih teorija dovodi u pitanje. Revolucija predstavlja više društvenu nego individualnu pojavu. Tamo gde nema široke upotrebe nasilja. èitav niz istra`ivaèa prouèavanje revolucije vezuje za prouèavanje društvenih promena i društvenog sistema i zanemaruje motivacione èinioce revolucije dajuæi prednost strukturalnim èiniocima.11 D`onson 11 Chalmers Johnson. zbog išèekivanog politièkog polo`aja posle revolucije i zbog ocene da njihove akcije mogu uticati na ishod revolucije. i Revolutionary Change. Prouèavajuæi revoluciju kao društvenu a ne kao individualnu pojavu. Najjasnije je revoluciji pristupio. Revolucija ne predstavlja pojavu koja se mo`e objasniti iskljuèivo analizom ponašanja pojedinca.

Neravnote`a u društvenom sistemu prouzrokovana je dijahronijom izmeðu društvenih vrednosti i društvene podele rada. društveni sistem više nije u ravnote`i. sistem se nalazi u stanju ravnote`e. radi se onoj situaciji kada stvarna podela rada nije u skladu sa preovlaðujuæim društvenim vrednostima koje se odnose na moralno opravdanu podelu rada. D`onson tako smatra da se revolucija uvek mo`e izbeæi ako mogu da se ostvare stvaralaèki potencijali postojeæe politièke organizacije društva. Poverenje onih koji joj nisu neposredno suprotstavljeni vladajuæa elita mo`e da odr`i jedino uspešnim izvoðenjem konzervativne promene. menja se i sistem. Dva oblika promene moguæna su u ovakvom društvu: konzervativna promena koju podstièe i sprovodi vladajuæa elita. Prvi uzrok je. 11-118. Neravnote`a društvenog sistema neophodan je preduslov revolucije. moraju biti zadovoljeni izvesni funkcionalni preduslovi. Uspešnost konzervativne promene zavisi od toga u kojoj meri vladajuæa elita poznaje društvene uslove i koliko je sposobna da odredi koje su vrednosti neophodne za kontinuitet jednog društva i kulture. Sistem koji je u stanju neravnote`e mo`e se odr`ati upotrebom sile (ustanovljavanjem policijske dr`ave) ili u njemu dolazi do strukturalnih promena.je u analizi pošao od pretpostavke da je društvo otvoreni sistem u stanju ravnote`e. prema D`onsonu. Kada se uslovi u okolini sistema tako izmene da on više nije u stanju da se prilagodi. Taènije reèeno. koja èini jedan od elemenata sredine društvenog sistema.12 Odgovarajuæom konzervativnom promenom mo`e se izbeæi revolucija (primer ovakve promene je Ruzveltova politika Nju dila). neravnote`a društvenog siste12 Uz dalje izlaganje vidi naroèito Revolutionary Change. Sa promenama u široj sredini. odnosno kada vrednost suštinskih varijabli padne ispod neophodne vrednosti. Sve dok se vrednosti ovih suštinskih varijabli kreæu u granicama koje su neophodne da bi sistem funkcionisao. kao što je pokazano. Ukratko. suštinske varijable ili potrebe. ili revolucionarna promena koja je delo društvenih grupa van vlasti. str. 117 . Da bi sistem normalno funkcionisao. kako bi funkcionalni preduslovi bili zadovoljeni. pri èemu i sam taj sistem povratno utièe na svoju okolinu na naèin koji omoguæava da se odr`i njegova stabilnost. postoje dva dublja uzroka revolucije.

118 . odnosno gerilski rat karakteristièan za 20. nacionalistièka. U svojoj tipologiji revolucija D`onson je pošao od èetiri merila. 5) zaverenièki dr`avni udar zasnovan na delovanju uske elite zadojene oligarhijskom i sektaškom ideologijom koja podstièe društvene promene nasilnim putem (revolucije u Egiptu i na Kubi). podvlaèeæi da je njegovo delovanje obièno izazvano sluèajem. koja predstavlja reakciju protiv promene ili modernizacije i te`i da ponovo ustanovi jedan idealizovan poredak (Vandeja). re`im. 3) anarhistièka pobuna. Pored ova dva neophodna i dublja uzroka revolucije. i anabaptistièka pobuna u Minsteru 1533–1535). 2) milenaristièka pobuna. Pored toga što je pokušao da ispita i sistematizuje uzroke revolucije. ili pak neuspeh te promene. koja mo`e biti podstaknuta istom vrstom nezadovoljstva kao i `akerija. Drugi uzrok je gubitak autoriteta nosilaca vlasti izazvan bilo nespremnošæu vlastodr`aca da izvedu konzervativnu promenu. i jedno i drugo). spontana seljaèka pobuna koja ne osporava legitimnost re`ima i svoje zahteve ispostavlja tradicionalnim autoritetima. odgovor na pitanje da li je revolucija spontanog karaktera ili je stvar proraèuna. ciljevi revolucionarne ideologije (reformistièka. Na osnovu ovih merila D`onson smatra da postoji šest tipova revolucije: 1) `akerija. Akcelatori lišavaju elitu njenog glavnog oslonca na prinudu (na primer. vek. 4) jakobinska komunistièka revolucija koju karakteriše temeljna društvena promena i diskontinuitet u društvenom razvitku (Francuska i Ruska revolucija). D`onson ukazuje i na jedan konaèan ili neposredan uzrok revolucije. ali koja je usmerena ka potpuno novom poretku i oslanja se i na „pomoæ“ natprirodnih sila (Savonarolina pobuna u Firenci 1494. To su: ciljevi revolucionarne aktivnosti (vlada.ma. elite. izbijanje pobune u vojsci) ili u redovima revolucionara razvijaju veru u to da raspola`u sredstvima kojima æe lišiti vladajuæu elitu njenih sredstava prinude.) i. D`onson je stvorio i jednu tipologiju revolucija o kojoj je u savremenoj sociologiji dosta raspravljano. najzad. D`onson taj konaèni uzrok revolucije naziva akceleratorom. identitet revolucionara (mase. èiju posebno va`nu karakteristiku predstavlja slabljenje vlasti. Zbog ovakve uloge. koji ubrzava izbijanje revolucije i dovodi do nje. društvo). 6) vojna masovna pobuna. eshatološka itd.

Širi kritièki osvrt na D`onsonovo shvatanje revolucije mo`e se naæi u Salert. D`onsonova teorija revolucije svakako predstavlja va`an momenat u teorijskom prouèavanju ove pojave. konkretne revolucije mogu imati svojstva koja ne pripadaju samo jednom tipu. u pozadini ove razvijene tipologije revolucija stoji jedna dublja podela razlièitih vrsta revolucionarnih preobra`aja u dva osnovna oblika: pobunu i revoluciju u u`em smislu reèi. Freeman. U osnovi revolucionarne ideologije je. nadahnuta ideologijom u kojoj su spojeni elementi nacionalizma i marksistièkog pogleda na svet. Revolutions and Revolutionaries. D`onson je veliku pa`nju posvetio pojavi koja je na neki naèin izvan vidokruga ili bar na periferiji interesovanja funkcionalista i predstavnika sistemske analize. Pobuna ne dovodi u pitanje vlast ili ustanovljeni poredak stvari. Ipak. 75-95.14 Za razliku od psiholoških teorija revolucije. 135-149.kojim rukovodi predana elita. 119 . uzroci pobune i revoucije u u`em smislu reèi su isti. mada je pobuna verovatnija u funkcionalno difuznim društvima. pobuna i revolucija razlikuju se po svojim ciljevima i posledicama. Prvo. veæ se radi samo o zameni nosilaca vlasti. D`onson je prouèavao uzroke neravnote`e i propadanja društvenih sistema. „Review Article: Theories of Revolution“. D`onsonova tipologija revolucija podrazumeva još dve stvari. Drugo. Zasnivajuæi svoje izlaganje na pretpostavkama funkcionalne i sistemske analize. a revolucija u funkcionalno diferenciranim društvima. str. Osim toga. Umesto da se bavi pitanjem kako se odr`ava ravnote`a društvenog sistema. i Kramnick. str. „Reflections on Revolution. Definition and Explanation in Recent Scholarship“. Dok se veæina funkcionalista bavi fiziologijom društvenog sistema.13 Po D`onsonu. S pravom se istièe da D`onsonova teorija predstavlja najširi pokušaj da se teorija društvenog sistema primeni u prouèavanju revolucije. str. sve opšte zamerke koje se upuæuju funkcionalizmu i sistemskoj analizi mogu se staviti i D`onsonovoj teoriji revolucije. Revolutionary Change. str. 345-348. D`onson je ispravno istakao èinjenicu da revolucija pre svega predstavlja društvenu pojavu. 47-53. D`onsona zanima patologija društva. nastojanje da se društvena podela rada izmeni prema jednom uzoru koji je bez presedana u odreðenom društvenom sistemu. ipak. 13 14 Vidi Johnson.

Ima u D`onsonovom objašnjenju revolucije i drugih nedoslednosti i slabosti. mada celokupna D`onsonova teorija revolucije deluje strogo deterministièki. S druge strane. Ovo utoliko pre što D`onson ne upuæuje na pouzdanija merila ravnote`e i neravnote`e. mada u teorijskom pogledu „zaostalija“. D`onson ostavlja suviše malo mesta za delovanje onoga što je jedinstveno i lièno. Stvaralaèka politièka akcija je svojstven protivotrov za revolucionarne uslove. ponašanje vladajuæe elite nije. 15 Johnson. Dejstvo njegovih akceleratora kao neposrednih uzroka revolucije je automatsko i zanemaruje nepredvidljive moguænosti izbora pojedinaca i društvenih grupa. Revolutionary Change. i od njene sposobnosti zavisi da li æe revolucija biti izbegnuta ili ne. a izbijanje revolucije u izvesnom smislu nije ništa drugo nego svedoèanstvo da taj protivotrov nije bio poznat ili da nije bio iskorišæen“15. Obraæajuæi pre svega pa`nju na objektivne društvene uslove revolucije. a time i jedna krupna protivreènost: dok je ponašanje revolucionara strogo odreðeno objektivnim okolnostima. previðajuæi èinjenicu da èesto sliène akcije i postupci nastaju u razlièitim uslovima. Zato bi se moglo reæi da je. 120 . utvrðujuæi koje su bitne varijable društvenog sistema on ne odreðuje njihove kritiène granice. Zato je i teško ustanoviti kada jedan sistem jeste. otuðenje i gubitak samopouzdanja elita i sl. D`onson je pokušao da akcije pojedinaca i grupa neposredno dovede u vezu sa ovim uslovima. kao i da razlièite akcije nastaju u istim uslovima. a kada nije u stanju ravnote`e. osujeæene te`nje naroda. Tako D`onson u poslednjem poglavlju svoje knjige Revolucionarna promena. str. otuðenje intelektualaca.Pretpostavka da je nerevolucionarno društvo sistem u stanju ravnote`e. u njenom središtu postoji podruèje slobode volje i subjektivizma. mnogo uverljivija Brintonova analiza koja u prouèavanju revolucije uzima u obzir i èinioce kao što su anomija. teško je odr`iva. 166. Izmeðu objektivne stvarnosti i akcija stoje subjektivni ljudski stavovi. u poglavlju koje se odnosi na buduænost revolucije piše: „Jedna od pouka koja se mo`e izvuæi iz sistematske analize revolucija jeste da one nikada nisu rezultat sila koje stoje van ljudske kontrole.

izlivi nerijateljstva. odnosno nemoguæe ga je spreèiti ovo dejstvo. normativno orijentisani pokreti (pokreti društvene reforme). New York. naroèito str. neinstitucionalizovan oblik mobilizacije za akciju koja treba da ubla`i jednu ili više vrsta društvenih napetosti na osnovu izvesnih opšte prihvaæenih verovanja. Smelser razvija teoriju kolektivnog ponašanja. Theory of Collective Behavior.). Revolucija ne èini samo jedan od oblika vrednosno orijentisanog ponašanja. Postoje.Mada je dejstvo D`onsonovih akceleratora automatsko. U knjizi Teorija kolektivnog ponašanja Nil Smelser17 je uèinio prvi pokušaj da Parsonsove ideje razvije i u oblasti prouèavanja revolucije. Polazeæi od Parsonsovog shvatanja o društvenom sistemu i opšte teorije akcije koju su razvili Parsons i Šils. a revolucija je po njemu jedan od oblika kolektivnog ponašanja. Neil Smelser. treba i to istaæi. strukturalne napetosti. 1963. odnosno situacije koje izazivaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja (stvarna 16 17 Freeman. Kolektivno ponašanje je. Dok je D`onson pokušao da izgradi teoriju revolucije. ili mo`e imati oblik izliva neprijateljstava (dr`avni udari).16 Uz sve ove pobrojane osobine. zakonima i obièajima). str. ne predstavlja jedini pokušaj primene teorije društvenog sistema na prouèavanje revolucije. po Smelseru. nacionalistièki pokreti itd. pet osnovnih tipova kolektivnog ponašanja: panika. kada i koji od ovih akceleratora stupiti u dejstvo obièno je. Šest osnovnih determinanti kolektivnog ponašanja. 121 . prema Smelseru. stvaranje sekti. da li æe. 348. stvar sluèaja (usually is contributed by fortune). „Review Article: Theories of Revolution“. 1-22. vrednosno orijentisani pokreti (politièke i verske revolucije. pa i razlièitih oblika revolucionarnog ponašanja jesu: strukturalne pogodnosti (društveni sistem mora imati obele`ja koja omoguæavaju pojedine oblike kolektivnog ponašanja). veæ mo`e predstavljati oblik normativno orijentisanog ponašanja (ukoliko je zasnovana na nezadovoljstvima odreðenom politikom. prema D`onsonu. Oslanjanje jednog pristalice strogog nauènog metoda i oblika analize na pojavu koja podseæa na jedan od kljuènih pojmova Makijavelijeve politièke filozofije (fortuna) predstavlja još jednu nedoslednost u D`onsonovoj teoriji revolucije. Smelser je izgradio teoriju kolektivnog ponašanja. pomodne ludosti (craze). D`onsonova teorija. Free Press.

a kada doðe do kolektivnog ponašanja da suzbija njegove oblike). „Review Article: Theories of Revolution“. mobilizacija uèesnika za akciju i društvena kontrola (koja mo`e da ogranièava strukturalne pogodnosti za kolektivno ponašanje. Kod Smelsera je. pretvarajuæi se kasnije u vrednosno orijentisani. 357. empirijske revolucije. tako da je o revoluciji manje reèeno. meðutim. Kritikujuæi D`onsonovu i Smelserovu analizu revolucija Friman19 je u pravu kada piše da jednu zadovoljavajuæu teoriju revolucije mo`e pru`iti neko ko se odlikuje oštrijim filozofskim duhom i istanèanijim istorijskim oseæanjem. Pomoæ koju pru`aju ove teorije u razumevanju konkretnih revolucija je. u prvom planu problem kolektivnog ponašanja uopšte. 122 . 18 19 Vidi Freeman.ili oèekivana ekonomska deprivacija dovodi do izliva neprijateljstva. radikalni pokret koji se suprotstavlja vladi koja postaje sve slabija. biti u stanju da prepozna i odstrani i tautologije i trivijalnosti. 2) reformistièka revolucija je verovatna ako je jak reformistièki pokret suoèen sa nepopustljivom ali slabom vladom. 343-344. Drugo. izbijanja revolucija). pored toga što se u celoj knjizi ne nailazi na jasno odreðenje pojma revolucije. osim toga. 3) radikalna revolucija je verovatna ako postoje isti uslovi kao i za reformistièku revoluciju ili ako je reformistièki pokret ustuknuo pred nepomirljivom i jakom vladom. kao prvo. pojave reformistièkih pokreta. ogranièena. nego što je sluèaj sa tvorcima ovih dveju teorija revolucije. èinioci koji ubrzavaju i neposredno podstièu kolektivno ponašanje (precipitating factors) – reè je o èiniocima koji ubrzavaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja slièno D`onsonovim akceleratorima. str. Iz Smelserovog izlaganja mogle bi se izvesti sledeæe pretpotavke o uslovima neophodnim za izbijanje tri razlièita oblika revolucija koji odgovaraju trima oblicima kolektivnog ponašanja: 1) revolucionarni dr`avni udar moguæ je tamo gde je slaba vlada suoèena sa protivnicima koji su samo za promenu liènosti na vlasti. razvoj i širenje opštih verovanja. Isto.18 Kao i kada je bilo reèi o D`onsonovoj teoriji revolucije i na raèun Smelserovog shvatanja revolucije mogu se uputiti isti oni prigovori koji se upuæuju funkcionalizmu. Teorija revolucije mora. str. ta teorija mora biti sposobna da na izvestan naèin osvetli stvarne.

20 Glavni predstavnik politièkog objašnjenja revolucije meðu savremenim istra`ivaèima je Samjuel Hantington. 35-36. piše Hantington. naravno. Yale University Press. str. Druga grupa predstavnika tradicionalnog pristupa u prouèavanju revolucija naglasak stavlja na politièku moæ. Samuel Huntington. Political Order in Changing Societies. „stavlja se Marks u sam njen vrh. ono što jeste bitno u izuèavanju revolucija je igra politièkih ideja i ideala. Preterana zaokupljenost društvenim i psihološkim poreklom i aspektima revolucije odvraæa. Prema prvoj grupi predstavnika ove tradicije. Revolucija se odvija u politièkoj areni u kojoj su vlada. i dalje.Revolucija i politièki poredak Dok teorije revolucije kao što je Gurova ili D`onsonova. Mada. New Haven. u nastojanju da utemelji jednu èisto politièku teoriju revolucija. 123 . U revolucijama jedna vladajuæa elita zamenjuje drugu. prouèavaju revoluciju kao individualnu ili društvenu pojavu. po Hantingtonu. nema nièeg zajednièkog sa nekim novijim pokušajima marksistièke analize revolucije. Borba oko politièkih naèela. „Reflections on Revolution. pa`nju od suštine stvari. od politièkog i institucionalnog porekla i obele`ja revolucije. Pre 20 21 Kramnick. „borba za srca ljudi“ u revolucionarnom periodu mnogo je va`nija od odreðenih društvenih i ekonomskih èinilaca. èitav niz istra`ivaèa vidi u revoluciji pre svega politièku pojavu. Posmatrana iz ovog ugla revolucija je prevashodno jedan politièki dogaðaj sa politièkim uzrocima i obele`jima. Svi savremeni pokušaji da se revolucija postavi u kontekst politièkog poretka i da se u tom kontekstu prouèava u osnovi slede tradicionalni pristup u prouèavanju revolucije. 1968. U svojoj knjizi Politièki poredak u društvima koja se menjaju21 Hantington iznosi da je revolucija pojava politièkog karaktera. elite i masa igraèi. vidi naroèito str. „U socijalistièkoj intelektualnoj tradiciji“. veæ borba za vlast. poziva na Lenjinovo shvatanje revolucija nasuprot Marksovom. Hantington se u nastojanju da revoluciju prika`e kao bitno politièku pojavu koja se nipošto ne mo`e izvoditi iz drugih društveno-ekonomskih i psiholoških pojava. 264-274. Revoluciju ne karakteriše borba oko politièkih ideala. dok vlast predstavlja nagradu pobedniku. Defiition and Explanation in Recent Scholarship“.

Lenjin je pretvorio marksizam u politièku teoriju i postavio Marksa naglavce.Marksa postojali su prethodnici. meðutim. samostalne i meðusobno povezane da apsorbuju i organizuju participaciju tih novih grupa i podstaknu društvene i ekonomske promene. ali u kojima procesi politièke modernizacije i politièkog razvoja zaostaju za procesima društvene i ekonomske promene. partiju. Lenjin. kao što su to socijalisti-utopisti.“22 Revoluciju shvaæenu kao èisto politièku pojavu Hantington bli`e odreðuje kao naglu. Sa stanovišta politièke teorije ovo je sasvim nepodesno – Lenjin nije bio uèenik Marksov. Ovako shvaæene revolucije su retke. ratovi za nezavisnost i slièno. 336. posle Marksa postoje uèenici i tumaèi kao Kaucki. Revolucija prvenstveno izbija u društvima koja su dostigla odreðeni nivo društvenog i ekonomskog razvoja. Lenjin je. voðstvu i aktivnosti i politici vlade. niti pojam politièkog poretka koji prevazilazi pojam društvene klase. dr`avni udari. One se sreæu u modernom dobu i u modernim društvima. niti do revolucije dolazi u sasvim modernim društvima. Do revolucije ne dolazi u krajnje tradicionalnim društvima koja odlikuje veoma nizak stepen društvene i ekonomske slo`enosti. Marks je bio politièki primitivan. Da bi Hantingtonovo shvatanje revolucije postalo još razumljivije. Hantington ima na umu velike revolucije. temeljnu i nasilnu unutrašnju promenu u preovlaðujuæim vrednostima i motivima društva. Revolucija je naèin modernizovanja tradicionalnog društva. Ako revolucija predstavlja aspekt modernizacije onda ona nije univerzalna kategorija. veæ bi se pre moglo reæi da je Marks bio prethodnik Lenjinov. uzdigao politièku instituciju. u njegovim politièkim institucijama.. 22 Isto. Luksemburg. zato što nije poznavao politiku kao autonomno podruèje aktivnosti. potrebno je razjasniti i pojmove politièke modernizacije i politièkog razvoja kojima se on koristi. On nije bio u stanju da razvije politièku nauku ili politièku teoriju. društvenoj strukturi.. Bernštajn. Politièki razvoj obuhvata stvaranje politièkih institucija koje su dovoljno prilagodljive. Pod politièkom modernizacijom Hantington podrazumeva širenje politièke svesti na nove društvene grupe i mobilizaciju tih grupa u politièki `ivot. iznad društvenih klasa i društvenih snaga. Zala`uæi se za razlikovanje revolucija od pojava kao što su ustanci. str. 124 . pobune.

Za tzv. Redosled ovih faza u zapadnim revolucijama je. Redosled i odnosi izmeðu ove tri faze razlikuju se u stvarnim revolucijama. Imajuæi u vidu odnose izmeðu ove tri faze mo`e se govoriti o dva oblika revolucije. Revolucija ne zahteva samo politièke institucije koje se protive širenju participacije veæ i društvene grupe koje zahtevaju ovo širenje. Vijetnamska revolucija. politièka mobilizacija novih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. jasnije razgranièen. str. odnosno stvaranje i institucionalizaciju novog politièkog poretka koji je u stanju da asimiluje eksploziju politièke participacije. Za uspešnu revoluciju karakteristièna je zato brza politièka mobilizacija koju prati brza politièka institucionalizacija. dok se u istoènim revolucijama one zbivaju manje ili više istovremeno. dok je u istoènim revolucijama ona uzrok obaranja tog re`ima. 125 . Meksièka i Kineska revolucija u svom prvom periodu) karakteristièan je sledeæi redosled faza: propast politièkih institucija starog re`ima. Revolucija je krajnji sluèaj eksplozije politièke participacije. Istoèni model (kasnije faze Kineske revolucije. a završava se nasilnim zbacivanjem politièkih institucija koje pripadaju starom poretku. Pored politièke modernizacije. Ruska. po Hantingtonu. podrazumeva brzo i nasilno uništenje postojeæih politièkih institucija. prema Hantingtonu. revolucija podrazumeva i drugu fazu – odgovarajuæi politièki razvoj. antikolonijalne revolucije) zapoèinje politièkom mobilizacijom novih grupa i stvaranjem novih politièkih institucija. politièku mobilizaciju novih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. kako je ovde odreðena. zapadni model revolucija (Francuska. Revolucija tako. Merilo „revolucionarnosti“ jedne revolucije su brzina i obim širenja politièke participacije.Suština revolucije je u naglom širenju politièke svesti i mobilizaciji novih grupa koje postojeæe institucije nisu u stanju da apsorbuju.23 Svaka društvena klasa koja nije ukljuèena u politièki sistem potencijalno je revolucionarna. Osujeæenje zahteva takve grupe 23 Isto. 274-308. Merilo uspešnosti jedne revolucije jeste autoritet i stabilnost institucija koje je stvorila. Ne stvaraju sve revolucije novi politièki poredak. Kljuèna razlika je pak u tome što je u zapadnim revolucijama politièka mobilizacija posledica propasti starog re`ima.

njeno nezadovoljstvo 24 Isto. U delu knjige koji sadr`i politièko objašnjenje revolucije i pored odbacivanja psiholoških. Samo povezivanje grupa mo`e da proizvede revoluciju. u znatnoj meri od toga koliko su inteligencija i seljaštvo otuðeni od postojeæeg poretka.i spreèavanje njenog uèešæa u politièkom sistemu samu grupu mo`e uèiniti revolucionarnom.24 svi ovi èinioci se uvlaèe u Hantingtonovu pojmovnu shemu. meðutim. društvenih i ekonomskih èinjenica u analizi revolucija („ekonomija je relativno neva`na i za revoluciju i za revolucionare“). Otuðenost seljaštva izazvana je njegovim društvenim i ekonomskim polo`ajem. društvenih i psiholoških èinilaca u objašnjenju revolucija. moglo reæi ni da je Hantington sasvim protivan korišæenju ekonomskih. zanatlije. i ukazuje na psihièku i društvenu frustraciju izazvanu jazom izmeðu društvenih išèekivanja i stvarnosti. Što se tièe inteligencije. Hantington ponovo u analizu revolucije uvodi i neke druge nepolitièke èinioce. 126 . Naroèito u prvom delu knjige on ukazuje na znaèaj neprekidnog ekonomskog rasta iza kojega dolazi nagli ekonomski zastoj. Po Hantingtonu. Dok seljaštvo u procesu modernizacije osiromašuje. I ne samo to. njegove aspiracije rastu u meri u kojoj ono veruje da se nešto bitno mo`e uèiniti kako bi se njegov polo`aj u društvu izmenio. Revolucija nu`no podrazumeva otuðenje više grupa od postojeæeg poretka. potrebno je više od jedne revolucionarne grupe. meðutim. Da bi došlo do revolucije. Ukazujuæi na znaèaj otuðenosti ovih dveju grupa od politièkog poretka. Ne bi se. revolucija u zemlji koja se modernizuje zavisi od toga koliko su gradski srednji slojevi (intelektualci. dakle sama revolucija zavisi od jedne psihološke kategorije (alijenacije). Hantingtonovo objašnjenje revolucije kao obele`ja politièke modernizacije va`no je utoliko što je ukazalo na ogranièenost teorija zaokupljenih iskljuèivo društvenim i psihološkim determinantama i aspektima revolucije. Ona je proizvod višestruke disfunkcije u društvu. Osnove otuðenosti i revolucionarnih pobuda seljaštva treba tra`iti u ekonomskom nezadovoljstvu. po Hantingtonu. bur`oazija) i seljaštvo otuðeni od postojeæeg poretka i u kojoj meri se u borbi za istu stvar udru`uju protiv zajednièkog neprijatelja. Revolucija u zemlji koja se modernizuje zavisi.

liènom otuðenošæu. i preovlaðujuæom potrebom za sigurnim oseæanjem identiteta. a još manje izvesti. modernim društvima. psihološkom nesigurnošæu. „Reflections on Revolution: Definition and Explanation in Recent Scholarship“. pretencioznost i ogranièenost èisto socioloških. revolucija ne mo`e objasniti. oseæanjem krivice. Revolucija je moguæna u društvima u kojima procesi politièke modernizacije i politièkog razvoja zaostaju za procesima društvene i ekonomske promene. U zanimljivom èlanku „Teorije revolucije i industrijalizovana društva“ Edvard Malecki je Hantingtonovu teoriju revolucije kao aspekta politièke modernizacije. izgledi za revoluciju ne postoje. iskljuèivo iz politièkih èinilaca.26 Kritikujuæi tako jednostranost. Edward Malecki. Journal of Politics 4. Savremene teorije politièkog 25 26 27 Isto. Hantingtonova studija svedoèi da se i pored va`nosti politièke strane revolucije. 371.i revolucionarne pobude su drugojaèije. str. koja su dostigla odreðeni stepen politièke modernizacije i politièkog razvoja i koja su u stanju da apsorbuju nove društvene grupe u svoju institucionalnu mre`u. po Hantingtonu. prema Hantingtonu. tako postoji te`nja da se ekonomski najrazvijenija društva danas posmatraju na slièan naèin. one su èisto psihološkog karaktera. str.27 Naime. nema izgleda za izbijanje revolucije. kao što je Hegel na bur`oasko društvo svoga vremena gledao kao na završnu taèku u ljudskom progresu. Drugo va`no pitanje koje pokreæe Hantingtonova teorija revolucije je pitanje o moguænosti revolucije u visoko razvijenim. 39. 1973. Suprotstavljanje dela inteligencije postojeæem poretku izazvano je. industrijalizovanim društvima. Kramnick. ekonomskih ili psiholoških tumaèenja revolucije. U sasvim razvijenim. 948-985. kao i sliène pristupe prouèavanju politièkog razvoja u amerièkoj politièkoj nauci. str. dok u visoko razvijenim kapitalistièkim društvima. oznaèio metaforièno kao vrstu neohegelijanizma. 127 . „Theories of Revolution and Industrialized Societies“.25 Zato je Kramnik u pravu kada u svom osvrtu na Hantingtonovu teoriju revolucije istièe da se u Politièkom poretku u društvima koja se menjaju susreæemo zapravo sa dva paralelna tumaèenja revolucije ili bar sa dva uzastopna tumaèenja.

mašinerija revolucije je postala izlišna jer nema više šta da uèini. Malecki je mišljenja da razlièiti oblici nemira. do iscrpljivanja politièkih ideja. Svesni toga da su dostignute krajnje granice politièkog razvoja. Uporedno-istorijska analiza revolucije Osnovno obele`je prvih socioloških prouèavanja revolucije Edvardsa. pa zatim i do kraja revolucije. Hantingtonova teorija revolucije zato bi ili morala da zanemari empirijske dokaze koji se protive njenom objašnjenju politièkog razvoja ili bi morala da prihvati te dokaze i time se odrekne svog objašnjenja razvoja. ukljuèujuæi i Hantingtonovu. pa i Hantingtona. kasniji 128 . odnosno politièkih institucija. Petija i Brintona bio je pokušaj da na osnovu nekoliko sluèajeva razviju uopštavanja o tipiènom procesu revolucije. Teorije politièkog razvoja. Politièka modernizacija predstavlja pobedu razuma zahvaljujuæi kompleksnim. pa i Hantingtonova. odnosno izvor racionalizacije i integracije široke politièke participacije koja karakteriše procese modernizacije. Odbacujuæi ovaj pristup kao suviše istorijski. U oba sluèaja jaka centralizovana dr`ava odvojena od društva predstavlja otelovljenje jedinstva. odnosno nesociološki. Reè je o jednom stavu koji je veoma blizak poznatim idejama Bela i Lipseta o kraju ideologije. neohegelijanske su zato što smatraju da pošto doðe do punog razvoja modernizacije. neohegelijanci sve više definišu probleme kao tehnièke i vide njihovo rešenje u administrativnoj primeni razuma. koherentnim i autonomnim politièkim institucijama èija je prilagodljivost dokazana. oni smatraju da se sukobi u industrijskom društvu mogu lako rešiti upotrebom birokratskih politièkih institucija.razvoja. U svojoj kritici modernih teorija politièkog razvoja i Hantingtonove teorije revolucije. do kraja ideološke krize. dolazi do kraja razvoja. na slièan naèin kao Hegel posmatraju odnos izmeðu „graðanskog društva“ i dr`ave. nezadovoljstva i nasilja koji manje ili više potresaju pojedina visoko razvijena društva kapitalizma posebno dovode u pitanje neohegelijanske modele razvoja u modernoj politièkoj nauci. Za neohegelijance.

po pravilu. Hari Ekstajn u jednom svom èlanku iznosi da unutrašnji rat nije isto što i neki drugi pojmovi koji su u široj upotrebi (revolucija. graðanski rat. 129 . prvi je razvio izmeðu dva rata Sorokin. ne mogu da poreknu taènost zapa`anja predstavnika tradicionalnih orijentacija da su revolucije relativno retke pojave. ustanak. Na ovaj naèin raste moguænost razvijanja opštih teorija.“ Tako se pokazuje. Harry Eckstein. Internal War. izuèavajuæi u dugotrajnom vremenskom razdoblju veliki broj sluèajeva unutrašnjih nemira. dr`avni udar. „On the Etiology of Internal Wars“.. a mo`e dosta koristiti. kao i psihološkog pristupa revolucijama. na kraju. terorizam i sl. koji podrazumeva korišæenje razlièitih oblika statistièke analize. 171. Dalje Ekstajn dodaje da „ne mo`e biti štetno. Wiley. revoluciju jedino moguæe prouèavati kao posebnu vrstu širih društvenih pojava. Ideju da je sa stanovišta dosledne i stroge primene sociološkog metoda. Unutrašnji rat predstavlja rod. kolektivnog ponašanja (Nil Smelser) ili unutrašnjih ratova (Hari Ekstajn i drugi). str. uopštavanje u metodološkom smislu reèi mora. 10. kao i verovatnoæa da æe napravljene razike biti va`ne i precizne.istra`ivaèi su nastojali da konstruišu svoje teorije na osnovu velikog broja sluèajeva. oni podvode revolucije pod šire kategorije i prouèavaju ih kao oblike politièkog nasilja (Ted Gur). Ista zamisao izrièito je branjena i obrazlagana u savremenim prouèavanjima koja se bave unutrašnjim ratovima. ako se na poèetku istra`ivanja unutrašnji ratovi razmatraju kao celina.“29 28 29 Harry Eckstein. Georges Armstrong Kelly. a pobrojane pojave su njegove vrste. Kako predstavnici funkcionalne i sistemske analize. New York. Jr. eds. pored predgovora za veæ pomenuti zbornik Unutrašnji rat. `akerija. u Struggles in the State: Sources and Patterns of World Revolution. U predgovoru za zbornik Unutrašnji rat Hari Ekstajn piše da dok je „tvrdnja o dva-tri sluèaja sigurno uopštavanje u leksièkom smislu. da se zasniva na više sluèajeva: ono mora da obuhvati dovoljno veliki broj sluèajeva da bi mogli da se koriste izvesni strogi postupci proveravanja kao što je statistièka analiza“28.). ed.. 1970. Tako. pobuna. str. gerilski rat. „kako se opšta teorija o genusu unutrašnjeg rata mo`e prilagoditi da se omoguæi i navoðenje opisa posebnih sluèajeva. Cliford W. Brown. New York. Free Press. 1964. a razlikovanja se uvedu tek pošto ona postanu neophodna i po`eljna.

Po Muru. Social Origins of Dictatorship and Democracy: Lord and Peasant in the Making of the Modern World. vodi u kapitalizam sa slabijim demokratskim crtama (Nemaèka i Japan koji prolaze kroz period fašizma). 30 Barrinton Moore.Pokušaj Edvardsa. Boston. Kina. Francuska. a posebno svu slo`enost odnosa snaga u pojedinim stvarnim revolucijama. Petija i Brintona da na osnovu nekoliko sluèajeva. Japan. Treæi obrazac vodi preko velikih seljaèkih revolucija do komunistièkih re`ima u kojima se sprovodi prisilna modernizacija društva (Sovjetski Savez i Kina). 1966.30 U toj knjizi Mur analizira prelazak iz tradicionalnog agrarnog društva u moderno industrijsko društvo u više zemalja Istoka i Zapada (Engleska. Indija. Jr. Od više radova koji na ovaj naèin prilaze pojavi revolucije zadr`aæemo se na dve studije koje veoma dobro predstavljaju ovaj pristup. 130 . Nemaèka i Sovjetski Savez). Beacon Press. postoje tri osnovna obrasca prelaska iz tradicionalnog u moderno društvo.. u kojem bur`oaska revolucija do`ivljava neuspeh. uprkos tome što je uspostavljen sistem parlamentarne demokratije. Ovako produbljeno prouèavanje istorije revolucije (history-in-depth approach) poznato je kao uporedna istorija revolucije. bez èvršæeg oslonca na teoriju razviju izvesna uopštavanja o revolucijama. SAD. Drugi obrazac. doveli su do pojave više studija koje produbljenim prouèavanjem graðe o pojedinim revolucijama ili više njih nastoje da izlo`e neke opšte zakljuèke. èiji graðanski rat Mur tumaèi kao revoluciju izazvanu politièkom inkompatibilnošæu ropstva i demokratskog kapitalistièkog poretka). Prva studija o kojoj æe ovde biti reèi je knjiga Baringtona Mura Društveni koreni diktature i demokratije. Prvi obrazac vodi preko bur`oaske revolucije do kapitalizma i demokratije zapadnog tipa (Engleska. Francuska i SAD. odnosno tri obrasca procesa modernizacije. kao i pokušaj savremenih sociologa da konstruišu šire teorije nasilja i unutrašnjih nemira zanemarujuæi osobenosti fenomena revolucije. ne dajuæi ih u svakom sluèaju u obliku krutih modela koji bi va`ili za sve revolucije i sve oblike nemira i pobuna u ljudskom društvu. podsticaji u pravcu modernizacije slabi jer nije bilo ni bur`oaske ni seljaèke revolucije (Indija). Ovim trima osnovnim obrascima Mur dodaje još jedan u kojem su.

kao i njen osobeni karakter.32 Predmet ove knjige su analiza Francuske. 131 . a bur`oazija je bila suviše slaba (Rusija i Kina). States and Social Revolutions. U zemljama u kojima je do promene došlo uz pomoæ zemljoposednika i dr`avne birokratije. Druga studija koja veoma dobro prikazuje karakteristike uporedno-istorijskog pristupa je knjiga Tede Skokpol Dr`ave i društvene revolucije. od osnovnog znaèaja za prouèavanje revolucije i procesa modernizacije naèin na koji je tradicionalni poljoprivredni sektor bio podvrgnut kapitalizmu i modernizaciji. Ruske i Kineske revolucije. on smatra kljuènim za odgovarajuæe vrste društvenog razvoja. nastali su autoritarni i fašistièki re`imi. Tamo gde je ovaj proces izvela bur`oazija i deo seljaštva (u Francuskoj) ili zemljoposednici i bur`oazija (u Engleskoj) došlo je do stvaranja demokratskih kapitalistièkih re`ima. Izbijanje ili neuspeh revolucije. podsticaj za promenu je došao od seljaštva koje su mobilisale komunistièke partije. Murov istra`ivaèki postupak je veoma ilustrativan za uporedno-istorijska prouèavanja revolucija. Revolucija je odluèujuæa taèka u istorijskom procesu i ima znaèajne posledice po stvarna društva. 39-41. prema Muru. Skocpol. Modernizacija koja je ostvarena konzervativnim reformama zadr`ava mnoge stare strukture i odlikuje se drugojaèijim posledicama od onih koje proizvodi revolucija. pojave koje su brojne i kojima se lako mo`e manipulisati mogu se ispitivati drugim istra`ivaèkim sredstvima kako što su 31 32 Vidi Zagorin. što opet odreðuje odgovarajuæa uloga seljaštva. Teda Skokpol je mišljenja da je uporedno-istorijska analiza posebno pogodna za razvijanje objašnjenja o makroistorijskim pojavama koje su malobrojne. „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“. S druge strane. Tamo gde su se zemljoposednici i dr`avna birokratija suprotstavili modernizaciji. bez prisustva jake bur`oazije (Nemaèka i Japan). naroèito str.Tako je.31 Ne predla`uæi opštu teoriju revolucije Mur samo predoèava neka uopštavanja o procesima u kojima revolucija zauzima središnje mesto. 33-40. same revolucije je neophodno porediti i klasifikovati prema njihovim širim institucionalnim posledicama. gradske bur`oazije i dr`ave. Revolucije predstavljaju takvu vrstu pojava. zemljoposednièke elite. str.

Treba istaæi i to da se analize Baringtona Mura i Tede Skokpol oslanjaju na razlièite tradicije u savremenom marksizmu. ne mo`e da odabere jedinice analize. veoma malo bavi uzroènim odnosima. uporedno-istorijska analiza predstavlja idealnu strategiju za posredovanje izmeðu teorije i istorije. uprkos tome što se u mnogim stvarima razlikuju. Raspravljajuæi o uporedno-istorijskom pristupu revolucijama Skokpolova ukazuje i na neke ovom metodu svojstvene teškoæe. Skokpolova se zadr`ava i na razlikama izmeðu uporedno-istorijskog metoda i „prirodne“ istorije revolucije Edvardsa. Skokpolova i podvlaèi da Marksova teorija operiše manje opštim. a više istorijski zasnovanim kategorijama nego što je to sluèaj sa savremenim teorijama revolucije u zapadnoj sociologiji i da nudi istanèanije i potpunije objašnjenje revolucionarnih preobra`aja. Ako se primenjuje na pravi naèin. oblik multivarijantne analize kojoj se pribegava kada postoji suviše mnogo varijabli i nedovoljno sluèajeva. Ona tu ukazuje na to da se „prirodna“ istorija bavi periodizacijom revolucija. Petija i Brintona. Da bi proverila pojedine delove ovih uzroènih obrazaca ona se koristi tzv. ali uporedna istorijska analiza predstavlja i vredno sredstvo kontrole teorijske analize. Uporedni metod sam ne mo`e da odredi pojavu koju trba prouèavati. U svojoj knjizi Skokpolova pokušava da poka`e da su Francuska. u stvari. Primenjeno na ovaj naèin. Sve ovo mo`e da pru`i samo sociološka teorija. Ona posebno podvlaèi da uporedna istorija revolucija ne mo`e da predstavlja zamenu za teoriju. da odredi koji æe se istorijski sluèajevi prouèavati. odnosno primerima u kojima odgovarajuæi uzroèni odnosi ne postoje.eksperimenti ili statistièka analiza. negativnim sluèajevima. prouèavajuæi pojedine revolucije. a da se. uporedno-istorijsko prouèavanje mo`e da ubrza i širenje teorije i njeno ponovno formulisanje. odnosno da utvrdi uzroène pretpostavke koje treba ispitati. Sovjetski Savez i Kina tri pozitivna sluèaja uspešnih društvenih revolucija koji ukazuju na postojanje sliènih uzroènih obrazaca. kao što mo`e i da dovede do novih naèina gledanja na stvarne istorijske sluèajeve. Uporedno-istorijska analiza. Ona se mo`e primeniti samo uz pomoæ teorijskih pojmova i pretpostavki. koja je po Tedi Skokpol najprimerenija prouèavanju revolucija je. mada istorijski 132 . pre svega pod uticajem Francuske revolucije.

133 . politièkog re`ima ili vladine politike. 425-447. ne objašnjava zašto je politièki poredak Francuske nasuprot Engleskoj bio nestabilan. bez obzira na nezadovoljstvo grupa ljudi. From Mobilization to Revolution. 1978. U osnovnim crtama Tilijev model politièkog sukoba izlo`en je u èlanku „Does Modernization Breed Revolution?“. veæ u sukobu razlièitih organizovanih grupa oko raspodele moæi. Po ovoj teoriji. statusa. 14-33. one se ne mogu politièki anga`ovati ako ne èine deo bar minimalno organizovanih grupa koje imaju pristupa središtima moæi u društvu. Vidi Charles Tilly. Vidi Skocpol. naime. str. strukturalistièki pristup uzrocima i procesu revolucije. odnosno starija marksistièka objašnjenja revolucije. bli`a klasièna. preovlaðujuæe vrednosne orijentacije i slièno. 40-41. izveli modernizaciju društva. a politièka kultura prve zemlje fragmentizovana. Teorija politièkog sukoba predstavlja reakciju na frustrativno-agresivno objašnjenje politièkog nasilja i revolucije.34 U knjizi Dr`ave i društvene revolucije ona se dr`i tri naèela analize. Pored strukturalistièke varijante marksizma. Fašizam u Nemaèkoj nije bio samo posledica naèina na koji su zemljoposednici i dr`avna birokratija. ideološke èistoæe i dr. analiza Tede Skokpol je i pod uticajem teorije politièkog sukoba Èarlsa Tilija. Comparative Politics 3. Reading. nasuprot slaboj bur`oaziji. „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“. kojem su doprineli odreðeni društveno-ekonomski èinioci i snage.sluèajevi nisu korišæeni da se na produbljeniji naèin provere i preinaèe objašnjenja koja nudi teorija. Addison-Wesley. Svi postojeæi pristupi. U oslanjanju na marksistièku tradiciju analize društvenih promena i revolucije Barington Mur i Teda Skokpol se dosta razlikuju. adekvatno objašnjenje društvenih revolucija zahteva nevoluntaristièki. koja je isto bliska marksistièkoj teoriji društva. Objašnjenje revolucije zato ne le`i u motivima pojedinaca koji se bune protiv jednog društvenog ureðenja. str. States and Social Revolutions. Teda Skokpol je bli`a modernim strukturalistièkim varijantama marksizma. str. veæ su na pojavu fašizma uticale i neke èisto politièke okolnosti. Zato Murovu analizu obele`ava stavljanje te`išta na ekonomske odnose.33 Dok se Mur oslanja na klasièno marksistièko objašnjenje društvenih promena i revolucije.35 Prvo. pri èemu se zanemaruje ili potcenjuje uloga vrednosti i politike u društvenim promenama. Muru su. uspostavljanje demokratskih kapitalistièkih re`ima u Francuskoj i Engleskoj. Isto tako. materijalnog polo`aja u društvu. bez obzira da li se radi o psihološkim ili više sociološkim i politikološkim objaš33 34 35 Zagorin. 1973.

izbegava istovremeno i krajnje apstrakcije i ispoljava pouzdano i istanèano oseæanje za istorijsku stvarnost. revolucija se ne mo`e objasniti bez sistematskih prouèavanja internacionalnih struktura i svetsko-istorijskog konteksta. predstavlja. Uporedno-istorijski pristup revolucijama ne predstavlja samo reakciju na ogranièenost jednog odreðenog pristupa koja vodi u ogranièenost samo druge vrste. Pristup kao ovaj. Political Studies 4. Treæe. sintetièki pristup u izuèavanju revolucionarnih preobra`aja.36 Uporedno-istorijska analiza revolucija. pa èak i iskljuèivo. veæ je reè o nastojanju da se na temelju kritike i prevazila`enja nedostataka razlièitih pristupa u oblasti društvenih nauka i istorije zasnuje jedan nov. treba to naroèito istaæi. Njena upozorenja o relativnoj autonomiji dr`ave. Peri Andreson. Skokpolova se ovde naravno suprotstavlja široko prihvaæenom uprošæavanju da je dr`ava puko sredstvo vladajuæe klase i oslanja se u analizi na onu orijentaciju u marksistièkoj tradiciji koja pokreæe pitanje „relativne autonomije dr`ave“ od kontrole vladajuæe klase (Ralf Miliband. str. zaslu`uju pa`nju posebno zbog svoje aktuelnosti: najveæi broj revolucionarnih i kontrarevolucionarnih preobra`aja u zemljama u razvoju ne svedoèi o moæi odreðenih društvenih snaga. iako jesu pod uticajem odreðenih društveno-ekonomskih interesa i struktura.njenjima. Lukaè. najplodniji pristup u prouèavanju revolucije. koji povezuje uporedne i teorijske dimenzije prouèavanja sa istorijskim dimenzijama. Nikos Pulancas. sadr`e u sebi primese voluntaristièkog objašnjenja revolucije. dok se veæina postojeæih pristupa. da bi se objasnili uzroci i ishodi društvenih revolucija. 1980.). 624-625. uz sve razlike koje inaèe postoje izmeðu pojedinih marksistièkih orijentacija (lenjinizam. „Revolutions and the Imperatives of State Power“. 134 . neophodno je posmatrati dr`ave kao administrativne i prinudne organizacije. kako je razvijena u studijama Baringtona Mura i Tede Skokpol. osvræe na intranacionalne sukobe i procese modernizacije. pre svega. Drugo. veæ pre svega o moæi dr`avnog aparata. 36 Vidi osvrt na knjigu Tede Skokpol: David Lehman. organizacije koje su potencijalno autonomne. Ovo je sluèaj i sa veæinom marksistièkih objašnjenja revolucije. Gramši i dr. Jeren Terborn. sve u svemu. Klaus Ofe). maoizam.

171-194 i Vladimir Goati. Prentice-Hall. str. vol. str. str. Comparative Revolutionary Movements. Ralf Dahrendorf. „Revolution“. Elbaki Hermassi. New York. 1961. Dale Yoder. Englewood Cliffs. a broj razlièitih teorija. str. Eugen Diedrich. 1964. „The Revoltionary Process“. Sociologija 2-3. Klaus von Beyme. „Revolution and Counterrevolution“. Arthur Kaledin. 1972. Politièka sociologija. 1978. American Journal of Sociology 3. 1973. „The Causes of Revolution“. W. Über einige Probleme der soziologischen Theorie der Revolution“. Archives Européennes de Sociologie 1. American Journal of Sociology 1926. 495-517. Beograd. David Ralston. Macmillan. 1962. 1970. Od naših pisaca na stanje u oblasti sociologije revolucije osvræu se Ljubomir Tadiæ. 211-235. F. Jean Baechler.37 Ako se ima u vidu ovaj razmah interesovanja za revoluciju u 37 Uz do sada veæ navedene knjige i priloge po èasopisima za podruèje sociologije revolucije od posebnog su znaèaja i sledeæi radovi: John Dunn. Prentice-Hall. 1974. 1970. Boston. Peter Amann. eds. Princeton University Press. 135 . 1944. Peter Calvert. Clifford Paynton. Sociologie de la révolution. Suhrkamp. vol. Reader. Social Forces 1. Die Europäischen Revolutionen. 49-59.* * * Sociološka prouèavanja revolucije. Alfred Meusel. str. „Revolucija i poredak“. „Current Definitions of Revolution“. Paris. str. mnogo su brojnija od pedesetih godina. Bruce Mazlish. 1978. Comparative Studies in Society and History 2. 36-53. Sociologie des révolutions. 365-402. 1950. Les phénomènes révolutionnaires. ed. 1969. 1976. „A Psychological Theory of Revolutions“. 1-8. 1968. 13. Frankfurt. Karl Griewank. Cambridge. American Journal of Sociology 3. Karl Schmitt. kao što je veæ izneto. Oxford University Press. André Decouflé. str. Rex Hopper. Presses universitaires de France. Theories and Analyses. „Toward a Comparative Study of Revolutions“. Thomas Greene. Prenguin Books. 1971. Mind 1. 1931. International Aspects of Civil Strife. Encyclopedia of the Social Sciences. Evolution and Revolution: The Rising Waves of Emancipation. The Politics of Violence: Revolution in the Modern World. James Rosenau. Presses universitaires de France. Political Science Quarterly 1. str. A Study of Revolution. Englewood Cliffs. Jena. 1974. „Revolution: An Enquiry Into the Usefulness of an Historical Term“. Houghton Mifflin. Spisak radova o revoluciji i nekim srodnim pojavama u nekoliko glavnih dela sa ovoga podruèja posebno svedoèi o razvijenosti prouèavanja revolucije. Modern Revolutions: An Introduction to the Analysis of a Political Phenomenon.. Wertheim. Revolution: A. Resistance and Revolution. Entstehung und Geschichte. Paris. Oxford. International Encyclopedia of t he Social Sciences. Hrsg. Eugen Rosenstock. Leiden. Charles Elwood. 367-376. 1973. Jules Monnerot. Cambridge. razlièitih pristupa pojavi revolucije jeste nešto što posebno pada u oèi. Why Revolution. 1973. 1949. Paris. David Bell. Schenkman. Redefinition“. 1968. Louis Gottschalk. str. Cambridge University Press. Princeton. „Revolution: A. Mladost. eds. 1905. 501-507. 433-441. str. str. 270-279. 13-14. Robert Blackey. Walter Laquer. Empirische Revolutionsforschung. Arthur Hatto. Harmondsworth. Der neuzeitliche Revolutionsbegriff.

veliki broj savremenih istra`ivaèa jednu srazmerno retku i osobenu društvenu pojavu. od kojih bi se za neke moglo reæi da su potpuno novi. Posmatrajuæi evoluciju na ovaj naèin. izuzev verovatno uporedno-istorijskih prouèavanja. doprineo boljem razumevanju ove pojave. ona jednostavna istina da revolucija predstavlja potpuno preureðenje jednog društvenog poretka. „Moderno shvatanje revolucije“.“38 38 Hannah Arendt. Isto tako. treba da poène da se odvija. gubeæi pri tome iz vida ono što je za revoluciju osobeno. da potpuno nova povest.sociologiji i drugim društvenim naukama. njegove politièke strukture i sistema vrednosti. da bi se omoguæilo kvantitativno izra`avanje (merenje) revolucionarnih preobra`aja. naroèito ona koja polaze od osnovnih postulata funkcionalizma i sistemske analize. str. „neraskidivo je povezano sa idejom da tok istorije iznenada zapoèinje iznova. povest do sada nepoznata i neisprièana. Mnoga istra`ivanja na ovome podruèju. s pravom nas podseæa Hana Arent. Utoliko pre što svi ovi pristupi pojedinaèno nisu u stanju da daju potpuno objašnjenje revolucije. glavno obele`je revolucije. kolektivnih akcija. 136 . nalazi u ovakvim istra`ivanjima neretko postaju beznaèajni. svi ovi prete`no kvantitativni pokazatelji stanja u oblasti prouèavanja revolucije mogu da prevare. odnosno zapoèinjanja iz poèetka. posmatra u okviru širih kategorija. statistièkoj analizi). U te`nji da revoluciju podvrgne „stro`im“ metodima istra`ivanja (eksperimentu. izuzev novog reènika. Pojava revolucije danas je mnogo bolje prouèena. u pojedinim istra`ivanjima revolucija se svodi na samo jednu svoju stranu. veliki broj savremenih istra`ivaèa posebno zanemaruje upravo ona svojstva po kojima se revolucija razlikuje od drugih oblika društvene promene. Prevedeni na jednostavniji i razumljiviji jezik. èesto ne donose nešto novo. 28. S druge strane. da li se mo`e reæi i da je naše znanje o revolucijama veæe i pouzdanije? Odgovor na ovo pitanje mogao bi da bude potvrdan. kao što je to revolucija. nasilja. Harmondsworth. Zaboravlja se da je ideja novine. Penguin Books. najèešæe na nasilje. On Revolution. ne samo zato što postoji veæi broj radova i istra`ivaèa koji se bave ovim pitanjem veæ i zato što je razvitak razlièitih pristupa revoluciji. 1973 (prvo izdanje 1963). U svim ovakvim istra`ivanjima zanemarene su posledice revolucije.

uspostavljaju institucije slobode (constitutio libertatis) i o onima koje ustanovljavaju poredak neslobode. po reèima Hane Arent. bitnije. dok prouèavanje revolucije u njima ima terapeutski karakter. korišæenje modela ravnote`e u analizi društvenog sistema.Drugo. pitanje koje glavnina ovde razmatranih dela i radova zanemaruje. vrednosti statusa quo. da se izazove stvaranje novog politièkog tela. „Nasilje nije ništa više podesno da se opiše pojava revolucije od promene. Revolucije su po njoj nešto više od uspešnih pobuna i ne postoji nikakvo opravdanje da se svaki dr`avni udar ili svaka pobuna. Van ove preovlaðujuæe orijentacije u savremenim teorijama revolucije stoje usamljeni predstavnici savremene socijalne filozofije. Ovaj kritièki protivstav u odnosu na dominantan naèin anlize u savremenim sociološkim teorijama najbolje izra`ava Hana Arent. odricanje moguænosti revolucije u modernim industrijalizovanim društvima. veæina tih radova na posredan naèin podr`ava vrednosti postojeæih visoko razvijenih kapitalistièkih društava. 137 . veæina savremenih istra`ivaèa to èini posredno. po svojim društvenim posledicama velike revolucije. onda ni sve. u pravom smislu reèi. Razmatranje revolucije kao oblika politièke patologije. To što se i u svim tim pojavama i revoluciji. Proglašavajuæi pitanje vrednosti za nauèno irelevantno. samo tamo gde se promena zbija u smislu novog zapoèinjanja. koristi nasilje – nije dovoljno da se sve ove pojave izjednaèe. str. 35. gde osloboðenje od tlaèenja ima za svrhu bar ustav slobode mo`emo govoriti o revoluciji. s izuzetkom uglavnom jednog dela uporedno-istorijskih prouèavanja. Ako je pojava revolucije neraskidivo povezana sa idejom slobode. jeste pitanje ciljeva i vrednosti.“39 Time se pokreæe jedno suštinsko pitanje. nisu revolucije. gde se nasilje koristi da se ustanovi sasvim drugojaèiji oblik vlade. koji se pitanjima vrednosti i ciljeva revolucije bave neposredno i izrièito. zastupajuæi u svojim radovima jedno statièko shvatanje društvene promene. Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje. razmišljanja o tome kako se izbijanje revolucije mo`e preduprediti – sva ova pitanja koja imaju središnje mesto u zapadnoj sociologiji revolucije svedoèe da je vrednosno nepristrasna orijentacija najveæeg dela zapadne sociologije samo deklarativna a ne i stvarna. dvorska zavera ili graðanski rat imenuje revolucijom. 39 Isto.

Proglašavajuæi pitanje vrednosti za nauèno irelevantno. samo tamo gde se promena zbija u smislu novog zapoèinjanja. Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje. Van ove preovlaðujuæe orijentacije u savremenim teorijama revolucije stoje usamljeni predstavnici savremene socijalne filozofije.Drugo. s izuzetkom uglavnom jednog dela uporedno-istorijskih prouèavanja. po svojim društvenim posledicama velike revolucije. To što se i u svim tim pojavama i revoluciji. veæina savremenih istra`ivaèa to èini posredno. razmišljanja o tome kako se izbijanje revolucije mo`e preduprediti – sva ova pitanja koja imaju središnje mesto u zapadnoj sociologiji revolucije svedoèe da je vrednosno nepristrasna orijentacija najveæeg dela zapadne sociologije samo deklarativna a ne i stvarna. Revolucije su po njoj nešto više od uspešnih pobuna i ne postoji nikakvo opravdanje da se svaki dr`avni udar ili svaka pobuna. uspostavljaju institucije slobode (constitutio libertatis) i o onima koje ustanovljavaju poredak neslobode. koji se pitanjima vrednosti i ciljeva revolucije bave neposredno i izrièito. nisu revolucije. str.“39 Time se pokreæe jedno suštinsko pitanje. korišæenje modela ravnote`e u analizi društvenog sistema. „Nasilje nije ništa više podesno da se opiše pojava revolucije od promene. Razmatranje revolucije kao oblika politièke patologije. koristi nasilje – nije dovoljno da se sve ove pojave izjednaèe. vrednosti statusa quo. 35. 137 . jeste pitanje ciljeva i vrednosti. odricanje moguænosti revolucije u modernim industrijalizovanim društvima. u pravom smislu reèi. Ovaj kritièki protivstav u odnosu na dominantan naèin anlize u savremenim sociološkim teorijama najbolje izra`ava Hana Arent. dvorska zavera ili graðanski rat imenuje revolucijom. zastupajuæi u svojim radovima jedno statièko shvatanje društvene promene. gde osloboðenje od tlaèenja ima za svrhu bar ustav slobode mo`emo govoriti o revoluciji. dok prouèavanje revolucije u njima ima terapeutski karakter. 39 Isto. gde se nasilje koristi da se ustanovi sasvim drugojaèiji oblik vlade. onda ni sve. Ako je pojava revolucije neraskidivo povezana sa idejom slobode. bitnije. pitanje koje glavnina ovde razmatranih dela i radova zanemaruje. po reèima Hane Arent. veæina tih radova na posredan naèin podr`ava vrednosti postojeæih visoko razvijenih kapitalistièkih društava. da se izazove stvaranje novog politièkog tela.

Revolucija se èesto svodi samo na jednu njenu stranu. ta dela podstièu dijalog sa politièkom današnjicom.Hana Arent ili revolucija kao sloboda Ima politièkih mislilaca èija je dela teško. I kada danas naši èitaoci dobiju u ruke njenu knjigu O revoluciji. jedan od najznaèajnijih i najuticajnijih savremenih politièkih filozofa. zbrisavši sa njegove politièke karte niz dojuèerašnjih autoritarnih komunistièkih re`ima. spada u red pisaca koji skoro da se drukèije ne mogu ni èitati ni razumeti. Ponajviše se to odnosi na njenu knjigu O revoluciji (1963). Hana Arent ovde nastoji da uka`e na ono što spaja i razdvaja velike revolucije. Hana Arent (1906-1975). Da li u razmišljanjima Hane Arent ima mesta i za ovakvu vrstu revolucije? Da li je pišuæi knjigu O revoluciji ona mogla da predvidi i ovakve oblike revolucionarnih preobra`aja? Koliko je njena knjiga i danas uverljiva i aktuelna? Pre nego što potra`imo odgovore na ova pitanja moramo se pre svega podsetiti na to kako je Hana Arent gledala na revoluciju. Posmatrajuæi je na ovaj naèin. izvornom obliku još uvek `iva i uticajna. a pre svega Amerièku i Francusku revoluciju. ona se ujedno pita šta je to što èini revolucionarnu tradiciju i koliko je ta tradicija u svom prvobitnom. Pokušavajuæi da odgovori na pitanje o suštini revolucije. koja posle skoro dvadeset godina od pojavljivanja dospeva i pred naše èitaoce. ali ne i nemoguæe. veliki broj savremenih istra`ivaèa 139 . najèešæe na nasilje. èitati izdvojeno od onoga što èini politièku stvarnost. teško da æe moæi da je èitaju bez asocijacija i pitanja u vezi sa „demokratskom revolucijom“ koja je zapljusnula veliki deo evropskog kontinenta. Ma kada nastala.

Ideja novine. Hana Arent je smatrala da je èovek slobodno biæe koje je u stanju da nasuprot prirodnim nu`nostima slobodno misli i deluje. Between Past und Future. 140 . Bez nje. Prve dve velike moderne revolucije. str. Penguin Books.“2 Kao što je pisala da sloboda nije obele`je privatnog `ivota. 21. 146. sloboda nikada nije mogla ili smela da bude obele`je privatnog `ivota. „Sloboda je stvarni razlog zašto ljudi uopšte `ive zajedno u politièkoj organizaciji. nasilja. Za Hanu Arent. ona je drugo ime za delovanje u zajednici sa drugima. u uèešæu u javnom `ivotu. Naprotiv. Hannah Arendt. po njoj. te`nja za uèestvovanjem u javnom `ivotu. naprotiv. a njeno iskustveno polje je delovanje. amerièki „oèevi osnivaèi“ delovali su slobodno i 1 2 Hannah Arendt. glavno obele`je revolucije: „Revolucije su jedini politièki dogaðaji koji nas neposredno suoèavaju sa problemom zapoèinjanja. Amerièka i Francuska. stremile su uspostavljanju poretka slobode. Raison d’être politike je sloboda. Penguin Books. Do slobode se ne mo`e stiæi povlaèenjem u privatnost naših individualnih `ivota. str. Harmondsworth. Na to nas pre svega podseæa Hana Arent. èini. odnosno kretanja iz poèetka. politièki `ivot bio bi besmilen. kolektivnih akcija. 1973. ona jednostavna istina da revolucija predstavlja potpuno preureðenje jednog društvenog poretka.“1 Ako je fenomen zapoèinjanja karakteristièan za shvatanje revolucije Hane Arent.zanemaruje upravo ona svojstva po kojima se revolucija razlikuje od drugih oblika društvene promene. Harmondsworth. njegove politièke strukture i sistema vrednosti. U tom pogledu posebnu vrednost ima primer Amerièke revolucije. U ovakvim istra`ivanjima prenebregavaju se posledice revolucije. pored nastojanja da se u preureðenju društva i politièkih ustanova poène iz poèetka. Revolucija opet predstavlja najsjajniji primer èovekove moæi da slobodno i promišljeno postavi osnove potpuno novog politièkog poretka. 1977. èiji se uèesnici nisu oseæali kao bespomoæne igraèke u rukama društvenih sila koje izmièu njihovoj kontroli. meðutim. onda to nije ništa manje ni ideja slobode. On Revolution. Ono što je obele`avalo ove i kasnije revolucije bila je te`nja ljudi ka slobodi. da delujuæi u zajednici sa svojim istomišljenicima dovodi u pitanje društvene i prirodne neminovnosti. Sloboda je.

Ako je Amerièka revolucija sva u znaku uspeha. str. Dok je Amerièka revolucija svetao primer sposobnosti ljudi da hrabro delujuæi zapoènu nešto sasvim novo. Ako je pojava revolucije neraskidivo povezana sa idejom slobode. ona je uspostavila poredak neslobode. stvaranja jednog potpuno novog i osobenog politièkog poretka. po reèima Hane Arent. Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje. uspostavljaju institucije slobode i o onima koje ustanovljavaju poredak neslobode. London. za drugu. 98. obrazovane ustanove koje je trebalo oèuvati i na koje se gledalo sa poštovanjem ravnim onom koje su stari Rimljani ukazivali èinu osnivanja svoga grada. svesni da odluke koje donose mogu i moraju biti od ogromnog znaèaja za potonje naraštaje. 141 . Francuska revolucija je reèit primer ljudske nemoæi. kao i do izgraðivanje ustanova demokratske republike koje su i danas delatne. onda ni sve revolucije koje su po svojim društvenim posledicama velike revolucije nisu revolucije u pravom smislu reèi. To su ideja slobode i ideja konzervativnosti.odgovorno. Od Francuske revolucije. Francusku revoluciju. demokratske republike odr`e i oèuvaju u nepromenjenom stanju. The Political Thought of Hannah Arendt. Stvorena je nova vlast. kao i bespomoænosti i zastrašenosti ljudi pred istorijskim i društvenim silama koje svaki oblik slobodnog delovanja èine nemoguæim i iluzornim. Metheun. meðutim. Knjiga O revoluciji predstavlja u jednoj od svojih ravni znaèenja zanimljivu uporednu analizu dveju revolucija: Amerièke i Francuske. to se ne mo`e reæi: izvedena u ime slobode. one meðusobno više nemaju nièeg zajednièkog. Prva je bila uspešna: dovela je do uspostavljanja poretka slobode. odnosno predstavljaæe antipode. Razmišljanje Hane Arent o Amerièkoj revoluciji zanimljivo je i zato što upuæuje na neobièno i plodotvorno ukrštanje dveju ideja koje u kasnijim revolucijama neæe imati nièeg zajednièkog. revolucija i konzervativnost prestaju da se dopunjuju i postaju iskljuèivo nešto što se uzajamno iskljuèuje. 3 Uporedi: Margaret Canovan.3 Amerièka revolucija predstavljala je akt zapoèinjanja neèeg novog u politièkom `ivotu. ali je ta delatnost bila praæena nastojanjem da se nove.

neminovna posledica neuspeha da se reši socijalno pitanje. uèesnici Amerièke revolucije mogli su da se usredsrede na politièka pitanja – kako da se izgradi i raspodeli vlast u novoj dr`avi. navodio da poveruju da sva pitanja treba podrediti jednom jedinom pitanju: kako narod osloboditi materijalne bede. odnosno da procenjuje vrednost slobode. veka široke mase bile izlo`ene pritisku nemaštine i materijalne bede. Francuska revolucija. prema Hani Arent. u Americi. Kako je skoro celo njegovo iskustvo u podruèju materijalne nu`nosti. Francuska revolucija završila je u tiraniji zato što su u njoj politièki razlozi i razmišljanja vrlo brzo bili potisnuti iskljuèivo socijalnima. str. istovremeno je francuske revolucionarne voðe. Èovek èiji se `ivot odvija na granici materijalnog opstanka i neizvesnosti nije u stanju da slobodno dela.Evo još jednog paradoksa na koji podseæa Hana Arent u razmišljanjima o revoluciji. siromašni nisu `iveli u bedi. presudno je uticala na kasnije revolucije i revolucionarnu tradiciju. kada se i pokrene. jer je bila i socijalna revolucija. Premda neuspešna. Nasilje i tiranija u Francuskoj revoluciji bili su. smatrala je zato Hana Arent. tiraniji prirode. Lišeni zahteva i pritiska sirotinje da zakonodavnim merama odmah reše socijalno pitanje potpunim preureðenjem društva. „Društveno stanje“ Amerike uticalo je i na njeno „politièko stanje“. a ne Amerièka. nastojanjem masa da se išèupaju iz okova bede i siromaštva. pobuni. zahvaljujuæi njenom prostranstvu i materijalnim bogatstvima. 142 . pod pritiskom zahteva masa. njegovo delovanje nije zasnovano na prethodnom promišljanju i razlikama u stavovima koje karakterišu 4 On Revolution. le`i u tome što je prva revolucija bila i ostala politièka. jeste da èovek prestane da bude potèinjen nu`nosti. zaokupljena slobodom i oblicima vlade. premda izopaèenje osnovnog politièkog ideala slobode. Dok su u Evropi 18.4 Preduslov za slobodu. Objašnjenje Hane Arent za to što je Amerièka revolucija uspela da uspostavi poredak slobode. dok je Francuska revolucija završila u neslobodi i diktaturi. Društvene prilike i odnosi u Americi imali su uticaja i na prilike u Francuskoj u vreme revolucije: ako je primer Amerike francusku masu upuæivao na to da beda nije neizbe`na sudbina èoveèanstva. 59-114. za razliku od revolucije u Francuskoj.

Tako uloga revolucije više nije bila da oslobodi ljude od nasilja njihovih bli`njih. bez mnogo smisla i oseæaja za teorijski pojam slobode. konaèno „više od bilo koga drugog osna`io politièki najpogubniju doktrinu modernog doba. Lenjin. kako piše Hana Arent. Najviše je tome doprineo i najdalje je u tome otišao Marks. Ne sloboda veæ izobilje postalo je sada cilj revolucije. 61. Tako je „trebalo da protekne nešto više od pola veka da bi preobra`aj prava èoveka u prava sankilota. društvene nadgradnje. on je 5 6 Isto. Marks je. 143 . poveo se za ovim shvatanjem ljudskih prava stavljajuæi u prvi plan gvozdene istorijske zakonitosti i ekonomski determinizam. str.“5 Preobra`aj prava èoveka u prava sankilota predstavljao je prelomni trenutak ne samo u Francuskoj revoluciji veæ i u svim potonjim revolucijama. zanemarujuæi drevni nauk i iskustvo da je postojbina slobode u svetu politike. još manje da se zasnuje sloboda. da `ivot predstavlja najviše dobro i da `ivotni proces društva èini samo središte ljudskog nastojanja. koje pred sobom poput bujice nosi sve prepreke što mu se naðu na putu. veæ da se oslobodi `ivotni proces društva od okova oskudice tako da bude ponesen strujom obilja. 64. Najveæi teoretièar revolucije. našla svoga teoretièara. na kojem su ljudi delovali kao slobodni pojedinci. poèela je da se do`ivljava i tumaèi posredstvom pojma nu`nosti.6 Podreðujuæi slobodu nu`nosti. Lenjin je bio ubeðen da neobrazovan narod u zaostaloj zemlji nije u stanju da savlada siromaštvo u uslovima politièke slobode. U svom objašnjenju društva i istorije on je politiku postavio u drugi plan. abdikacija slobode pred diktatom nu`nosti. veæ je to delovanje samo deo jedne šire celine masovnog delovanja. str. Marks je tako uèinio ono što je pre njega uradio njegov veliki prethodnik Robespjer i što æe posle njega uraditi njegov najveæi uèenik. Sa izlaskom masa na politièku pozornicu. gde je carevala nu`nost. u oblast tzv. Isto.slobodne ljude. na podruèje privrede. a još manje da uspostavi poredak slobode. Karl Marks. Kao poslednji naslednik francuske revolucionarne tradicije. On je skrenuo pa`nju sa podruèja politike. politika. koja je ranije predstavljala autentièno podruèje slobode.

kao i u nekoliko drugih dr`ava koje povezuje ista politièka i kulturna tradicija. 144 . 268. onda je. sa druge strane. nije bilo samo antipodno pogledima francuskih sankilota i ruskih boljševika. i Sjedinjene Dr`ave i Velika Britanija su zemlje u kojima sama forma stranaèkog sistema. po mišljenju Hane Arent. Takva politièka struktura u najboljoj i najpotpunijoj meri zajamèuje i štiti prava èoveka. i svu vlast naravno prepustiti partiji. kao što i ostvaruje kontrolu nad onima koji vladaju. Isto. str. 65. Hana Arent ide dalje i tvrdi da razlika izmeðu dvostranaèkog i višestranaèkog sistema nije samo ili pre svega formalna i tehnièka. ali i postojanost samog politièkog poretka.7 Shvatanje Hane Arent o revoluciji i slobodi. Isto. 268. dvostranaèje. obezbeðuje i odgovarajuæu kontrolu i odgovornost vlasti. a još manje su nove u taboru njenih marksistièkih oponenata. koji su za Hanu Arent „nova ustanova slobode“. sa jedne.8 Teško da se bilo koji od pravih privr`enika Marksove ili Lenjinove doktrine ne bi sa ovim ocenama slo`io. str. i dvostranaèkih sistema. razlika izmeðu jednostranaèkih diktatura i višestranaèkih sistema daleko manja od razlike izmeðu ove dve vrste sistema. Ako bismo klasifikovali savremene politièke sisteme prema principu vlasti na kojem poèivaju.9 7 8 9 Isto. U ovim zemljama. veæ da u osnovi ta dva razlièita oblika stranaèkog sistema stoje radikalno razlièite koncepcije vlasti. Sjedinjenim Dr`avama. str. Po njoj. meðutim.dobro i brzo shvatio da je potrebno `rtvovati sovjete. njena ili njihova sklonost da postanu totalitarne. Ono što obele`ava modernu partiju jeste njena autokratska i oligarhijska struktura. na delu je jedan sreæan i delatan spoj sistema vlasti (podele vlasti) i stranaèke strukture (dvostranaèkog sistema). polaganje prava na nepogrešivost. nedostatak unutrašnje demokratije i slobode. Zamerke Hane Arent upuæene politièkim strankama kao osnovnim polugama moderne masovne demokratije nisu nove. Hana Arent je manje oštar kritièar stranaèke politike i `ivota u zemlji u kojoj je prva moderna revolucija okonèana uspostavljanjem poretka slobode. veæ je upereno i protiv uobièajenog liberalnog gledanja na valjanost ustanova predstavnièke demokratije i borbe politièkih stranaka.

predstavljaju efikasna sredstva pomoæu kojih se ogranièava i kontroliše vlast naroda.10 Za razliku od politièkih stranaka. Èak i amerièki sistem podele vlasti. Savremenu predstavnièku vladu ona smatra oligarhijskom zato što u njoj mali broj upravlja u interesu mnogih. zahvaljujuæi monopolu nad kandidovanjem. za koji je Hana Arent imala samo lepih reèi u pogledu kontrole vlasti. u Pariskoj komuni. za politièke stranke Hana Arent smatra da. mada je oèigledno da se mogu predstavljati samo interesi biraèa. Jer je i taj sistem. kao i mnogi drugi demokratski poreci. moguænost slobode i slobodnog delovanja u politici pru`ali su. Mišljenja se formiraju u procesu otvorene javne rasprave. Mada je to sistem vlasti koji odlikuju postojanost i èvrste garantije ustavnih sloboda. Za pisca knjige O revoluciji jedini politièki oblik koji omoguæuje slobodno politièko 10 Isto. a ne i za sam narod. pa je predlagao da se cela zemlja podeli u dovoljno male teritorijalne jedinice u kojima bi graðani mogli stalno da uèestvuju u upravljanju. reè je i o sistemu koji nije uspeo da graðanima omoguæi da u odgovarajuæoj meri uèestvuju u javnom `ivotu. po Hani Arent. jer ono ne postoji. samo kratkoveèni revolucionarni saveti i sovjeti koji su nicali tokom revolucija. otvarao javni prostor samo za predstavnike naroda. 145 . Dok pomoæu razlièitih grupa za pritisak biraèi mogu uticati na delovanje svojih predstavnika radi zaštite svojih interesa. Hana Arent ne mo`e da ne uka`e i na bitnu ogranièenost amerièkog sistema vlasti. a tamo gde ne postoje uslovi za formiranje mišljenja – a oni ne postoje u okvirima predstavnièke demokratije – moguæno je utvrditi jedino raspolo`enja masa i pojedinaca. da bi ubrzo bili ugušeni od partijske birokratije. ali ne i njihovo delovanje i mišljenje. u ruskim revolucijama. Najviše èemu se mogu nadati graðani u ovakvom sistemu jeste da budu predstavljeni. 238. U ovakvom sistemu skoro da je nemoguæe utvrditi mišljenje naroda. godine. nije bio u stanju da narod saèuva od politièke apatije. Hana Arent podseæa na to da je i sam Tomas D`eferson u svojim poznim godinama bio zabrinut nad moguænošæu da se uguši duh Amerièke revolucije. Takvi oblici postojali su i u Francuskoj revoluciji. str. savetima radnika i vojnika u Nemaèkoj posle Prvog svetskog rata i u Maðarskoj revoluciji 1956.Ukazujuæi na prednost angloamerièkog dvostranaèkog sistema.

Ne samo da je ona dr`ala da su moguænosti slobode u savetskom obliku demokratije veæe. str. a ne i administrativne. Èitav politièki razvoj velikog dela Evrope koji je donedavno `iveo u razlièitim autoritarnim komunistièkim re`imima. Sve što joj ostaje jeste nada da kratkotrajna iskustva savetske demokratije mogu predstavljati ideju vodilju u izgraðivanju poretka slobode. godine u Rusiji i Maðarskoj revoluciji iz 1956. veæ je smatrala da višepartijska. 11 Isto. pokazuje da se prelazak iz autoritarnih poredaka u demokratske odvija na sasvim drukèiji naèin od onog koji je zamišljala Hana Arent. koje su trajale dovoljno dugo da bi nam u osnovnim crtama pokazale kako bi izgledala vlada i kako bi verovatno funkcionisala republika kada bi bile zasnovane na naèelima sistema saveta. Sve u svemu.uèestvovanje pojedinaca u politièkom `ivotu èinila bi federacija saveta koji obuhvataju šira podruèja. 146 . Više od svega ona nije uspela da èinjenièno doka`e valjanost svoje zamisli. Njeni istorijski dokazi (primer stare Atine kao autentiènog poretka slobode) neuverljivi su i njoj samoj zbog nedostatka pretpostavki neophodnih da bi jedan takav politièki oblik mogao da se ostvari u savremenom društvu.“11 Politièka vizija Hane Arent. nego koncepcijama i gledanjima na buduænost demokratije u njoj iznetim. naèin na koji je ona zamišljala da bi poredak slobode trebalo i mogao da funkcioniše. Kao i neki njeni istomišljenici. višepartijskoj demokratiji Hana Arent je suprotstavljala savetsku demokratiju. Funkcije takvih saveta mogle bi biti jedino politièke. parlamentarna demokratija duhom partijskih borbi i monopola guši slobodu u javnom `ivotu. Ona je èak uverena da su ta iskustva „dovoljno dugotrajna“ da bi nam mogla predstavljati putokaz: „Moramo se okrenuti Februarskoj revoluciji iz 1917. i utoliko je njoj bila potpuno strana ideja o radnièkom upravljanju fabrikama. spada iskljuèivo u podruèje utopijskog mišljenja. 266. godine. ona je meðutim svojom vizijom poretka slobode više uspela da probleme pokrene nego da ih reši. Višestranaèka. a ne savetska demokratija predstavlja osnovni pokretaè tih demokratskih promena. Knjiga O revoluciji steæi æe zato naklonost današnjeg èitaoca više kritikom revolucija koje su završile u tiraniji i kritikom teoretièara ovakvih revolucija.

politièki `ivot se ne mo`e zamisliti bez organizacionih instrumenata kakve predstavljaju stranke. veæ su po pravilu završavali upravo u jednopartijskoj diktaturi. Pravi problem je u neèem sasvim drugom. politièke stranke predstavljaju najozbiljniju prepreku svakoj diktaturi. ukljuèujuæi i diktaturu jedne stranke. Nije sporna kritika politièkih stranaka koju iznosi Hana Arent. Uz sve svoje nedostatke. Njen spisak prigovora na raèun demokratskih ogranièenja stranaka mogao bi se i proširiti. 147 . visokorazvijenim društvima. knjiga O revoluciji ostaje najslabija u pokušaju da dovede u pitanje stav koji je nesumnjivo alfa i omega moderne demokratske teorije: demokratije nema bez slobodne utakmice politièkih stranaka. Saveti i demokratija saveta nikada nisu predstavljali delatnu prepreku diktaturi jedne stranke. masovnim. Zanimljiva u svim ostalim dimenzijama objašnjenja i kritike revolucija.Na odreðenom stepenu razvitka u savremenim.

Politièki poredak i ljudska prava Angloamerièka pravna tradicija i ideja vladavine prava

I
Kada se govori o angloamerièkom pravu, odnosno o common law sistemu, posebno se ukazuje na razlike izmeðu angloamerièkog i kontinentalnoevropskog pravnog sistema. Te razlike izmeðu pravnih sistema, koje prate i razlike u shvatanju prava, nisu male. U središtu kontinentalnoevropskog pravnog sistema je pisano, kodifikovano pravo. U središtu angloamerièkog pravnog sistema je obièajno, nepisano pravo, koje su tumaèili i postepeno razvijali sudovi. U središtu prvog pravnog sistema je zakonsko pravo; u središtu drugoga sistema je sudsko pravo. Bitno obele`je angloamerièkog prava od njegovih poèetaka u Engleskoj, u 13. veku, jeste da su presude koje su izricali sudovi postojale precedenti, tj. osnova za donošenje sudskih presuda u svim sliènim sluèajevima. U središtu angloamerièkog prava je zato sudsko pravo. Mada je moderni društveni i pravni razvoj doveo do ogromne ekspanzije zakonodavstva, jedno od glavnih obele`ja angloamerièkom pravnom sistemu od njegovog nastanka do danas daje delatnost sudova. Angloamerièko pravo je precedentno zato što je sudija koji ima da reši jedan sluèaj vezan precedentom, odnosno du`an je da sudi kao što se i ranije sudilo. U ovom sistemu sudija ne primenjuje zakon, kao što je to sluèaj u Evropi, veæ jedno posebno pravo koje se sastoji
149

od precedenata. Sudeæi na osnovu precedenata, sud je obavezan da se pridr`ava ranijih presuda najviših sudova. U kontinentalnoevropskom pravnom sistemu proces donošenja sudske odluke ima deduktivan karakter. U ovom sistemu polazi se od pretpostavke da jedino što sud ima da uèini jeste da jedno opšte, unapred utvrðeno pravilo, pronaðe i primeni ga na konkretan sluèaj. Sudija u angloamerièkom pravnom sistemu isto tako pokušava da pronaðe pravilo koje je primenjivo na konkretan sluèaj, ali se pri tome koristi drugojaèijim metodom. Vezan odlukama viših sudova, on zakljuèuje od pojedinaènog ka opštem. Prethodne pojedinaène sudske odluke u ovakvom sistemu predstavljaju podlogu iz koje induktivnim zakljuèivanjem treba izvesti opšte pravilo koje se mo`e primeniti i na konkretan sluèaj u kojem sud rešava.1 U praksi engleskih sudova prihvaæena su vremenom izvesna pravila koja se tièu samog rada sudova i tumaèenja precedenata. Prema ovim pravilima, svi sudovi su vezani odlukama viših sudova, a najviši sudovi, sa izvesnim izuzecima, jedini su sudovi koji su vezani sopstvenim odlukama. Ni`i sudovi mogu odluèivati suprotno precedentima koje su u svome radu razvili sudovi viši od njih jedino u sluèaju kada je viši sud uèinio oèiglednu grešku. U okvirima sistema sudova svaki relevantan argumenat ma kog suda, bez obzira na mesto koje taj sud zauzima u hijerarhiji sudova, predstavlja ozbiljan argumenat koji valja bri`ljivo razmotriti. Drugim reèima, dok presude viših sudova obavezuju ni`e sudove, presude ni`ih sudova nisu obavezujuæe, ali snagom argumenata mogu delovati na druge sudove i na razvoj sudske prakse. Samim protekom vremena pojedini precedenti se ne ukidaju, veæ tek onda kada doðe do odgovarajuæih promena u praksi najviših sudova. Presude viših sudova autoritativne su za ni`e sudove samo u onom svome delu u kome je sadr`ano obrazlo`enje odluke (ratio decidendi). Sama odluka u nekom ranijem sluèaju (obiter dictum) za sud koji donosi odluku nije relevantna. Usvajanjem engleskog precedentnog prava u zemljama koje su stajale u odreðenim administrativnim i politièkim vezama sa Engleskom i koje su se razvijale pod uticajem engleske pravne kulture
1

Vidi Carlton Kemp Allen, Law in the Making, Oxford, Clarendon Press, 1958, str. 157-158.

150

(SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i neke druge bivše engleske kolonije) prihvaæena su, uz izvesna odstupanja, i navedena pravila koja se tièu rada sudova i tumaèenja presuda. U Sjedinjenim Amerièkim Dr`avama, zemlji koja je uz Englesku najviše doprinela razvoju ustanova i doktrine angloamerièkog prava, odstupanja od engleskih pravila podstaknuta su, naravno, veæim razlikama izmeðu politièkih sistema Velike Britanije i Sjedinjenih Dr`ava, a naroèito postojanjem pisanog ustava i federalnog ureðenja u Americi. Mada sudovi i sudsko pravo predstavljaju glavno obele`je angloamerièkog prava, uporedo sa krupnim društveno-ekonomskim promenama sve veæi takmac precedentnom pravu u angloamerièkom pravnom sistemu postajalo je zakonodavstvo. Za razliku od precedentnog prava koje je postepeno nastajalo, zakonsko pravo je stvarano. Dok sudovi u angloamerièkom pravnom sistemu nastoje da pravo pronaðu, zakonodavac se neposredno bavi stvaranjem prava. Dok zakonodavac legislira, sud samo interpretira pravo. Moglo bi se zato reæi da u ovakvom pravnom sistemu, i pored toga što doprinose razvoju prava, sudovi u izvesnom smislu u pravo ne unose ništa potpuno novo. Otuda i ona poznata tvrdnja Henrija Mejna: „U Engleskoj smo naviknuti na širenje, preinaèenje i popravku prava od strane mašinerije koja, u teoriji, nije u stanju da promeni nijednu jotu, nijedan red postojeæe jurisprudencije.“2 U kakvom odnosu stoji zakonodavstvo prema precedentnom pravu u angloamerièkom pravnom sistemu? Kako sudovi tumaèe precedentno pravo u vreme naglog širenja zakonodavne uloge dr`ave? Kako se odvija zakonodavna delatnost u jednom sistemu u kojem je široko podruèje društvenih odnosa veæ bilo ureðeno pravilima precedentnog prava? Nala`enje odgovora na ova pitanja olakšano je utoliko što se neki od zakona bave pitanjima koja nisu obuhvaæena precedentnim pravom. Drugi zakoni, meðutim, ureðuju pitanja kojima se bavi precedentno pravo, dopunjujuæi ga, menjajuæi i objašnjavajuæi. Sve u svemu, mada osporavano, još uvek je uticajno staro naèelo da je precedentno pravo fundamentalnije od zakona i da zato, kad god je moguæno, zakon treba tumaèiti u saglasnosti sa naèelima
2

Henry Maine, Ancient Law, London, J. M. Dent and Sons Ltd., n. d., str. 18.

151

naravno. veæ zapreka svakoj vlasti. pravo nije proizvod volje ma koga. što se umesto vladavine ljudi uspostavlja vladavina prava. Reè je ovde. jamèeæi viši stepen pravne sigurnosti. Precedentno pravo iskljuèuje se samo u sluèajevima kada novi zakon svojim izrièitim i nedvosmislenim odredbama propisuje da se precedentno pravo ima smatrati izmenjenim. u obliku u kome je ta zamisao obrazlagana i branjena u radovima koji spadaju u podruèje filozofije politike i prava. Svaki zakon treba tumaèiti usko i nije moguæno pozivati se na duh zakona da bi se popunile njegove praznine.precedentnog prava. na primer. stari ideal politièke misli po kojem se tlaèenje od strane onih koji su na vlasti mo`e suzbiti tako što se pravo uzdi`e iznad ljudi. odnosno onaj pojam koji je po svojoj prirodi uvek vremenski i prostorno ogranièen (kao što je to. U osnovi ovakvog shvatanja prava je ideja vladavine prava. u engleskoj pravnoj praksi i misli bilo je razvijeno shvatanje da nièija volja sama po sebi (ni pojedinca ni veæine) ne mo`e imati snagu zakona ako nije saglasna sa opštijim i starijim pravnim naèelima. a posebno arbitrarnoj. Èinjenica da je u angloamerièkom pravnom sistemu zahvaljujuæi ulozi sudova te`ište bilo na pronala`enju a ne na stvaranju prava. o ideji vladavine prava u najširem znaèenju. Od samog nastanka common law sistema u Engleskoj preovlaðujuæi deo prava èinila su pravila koja se nisu mogla menjati i stvarati niti trenutnom voljom pojedinca niti trenutom voljom promenljivih veæina u zakonodavnim skupštinama. doprinela je tome da pravo sa stanovišta polo`aja i sudbine pojedinca bude postojanije. Nije predmet ovoga rada pojam vladavine prava u pravnom smislu. Prema tradicionalnom angloamerièkom shvatanju prava. Pravo je uglavnom bilo nešto što treba otkrivati a ne stvarati i samim time ni pojedinac ni veæina u zakonodavnom telu nisu mogli da izjednaèe svoju volju sa opštim pravom zemlje. Ali i u ovom poslednjem sluèaju va`i naèelo da zakon kojim se ukida precedentno pravo treba tumaèiti usko. Nasuprot poznatoj Ulpijanovoj maksimi da volja samog vladaoca ima snagu zakona (Quod principi placuit legis habet vigorem). sluèaj sa poznatom Dajsijevom definicijom vladavine prava iz 152 . veæ je ovo pravo imalo trajniji i opštiji karakter.

prošlog veka),3 veæ je ovde predmet razmatranja vladavina prava u politièkom znaèenju.4 O tome da pravo treba da vlada da se ne bi vladalo tiranski, prvi su razmišljali Grci, ali u njih se ideja o vladavini prava kolebala izmeðu ideje o svetom karakteru prava, koje je bilo relativno kruto i nepromenljivo, i stvarnog zakonodavstva u demokratskim re`imima, koje je opet bilo suviše nesigurno i podlo`no promenama.5 Kada je zakon izgubio sveti karakter, volja veæine se uzvisila nad pravom i time je naèelo vladavine prava poèelo da odstupa pred praksom vladavine veæine i tiranije veæine. Ako je iskustvo Grèke pouèno zato što je pokazalo kako èesto u praksi naèelo vladavine prava mo`e biti zamenjeno vladavinom ljudi, onda je istorija Rima u mnogome sliènija kasnijoj pravnoj istoriji Engleske i ideji vladavine prava (rule of law), kako je ova formulisana u Engleskoj. Jer i u Rimu, kao i Engleskoj, smatralo se da niko u društvu, ni pojedinac ni veæina u zakonodavnom telu, nema pravo da izjednaèi svoju volju sa opštim pravom zemlje. Suština ove ideje sadr`ana je u izreci Julija Paula da ono što je pravo ne proizlazi iz pravila veæ pravilo nastaje na osnovu našeg saznanja o tome što je pravo (Non ex regula ius summatur, sed ex iure qoud est regula fiat). U Rimu sve do perioda dominata, kao i u Engleskoj kasnije, veliki deo prava nije predstavljalo zakonodavèevo delo. Rimsko privatno pravo praktièno je bilo izvan intervencije zakonodavca. Slièno naèinu na koji se pravo razvijalo u srednjovekovnoj Engleskoj razvijalo se privatno pravo u Rimu – tako što su ga pravnici postepeno otkrivali, a ne voljom zakonodavca. Za razliku
3

4

5

A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, London, Macmillan, 1956 (prvo izdanje 1885), str. 202-203. O razlikovanju pojma vladavine prava u politièkom i pravnom smislu vidi R. L. Sharowd, „Rule of Law“, A Dictionary of the Social Sciences, eds. Julius Gould, William Kolb, Glencoe, The Free Press, 1964, str. 610-611. Uz dalje izlaganje vidi Friedrich Hayek, The Constitution of Liberty, London, Routledge and Kegan Paul, 1960, str. 133-249. i Law, Legislation and Liberty, London, Routledge and Kegan Paul, 1973, knj. 1, str. 72-144; Bruno Leoni, Freedom and the Law, Princeton, D. Van Nostrand Company, Inc., 1961, str. 59-96; Giovanni Sartori, Democratic Theory, Frederick A. Praeger, 1965, str. 278-325. O ideji vladavine prava pisao je u nas šire Kosta Èavoški u svome radu „Problem slobode u demokratiji“, Filozofske studije 1973, str. 46-66.

153

od Engleske, u kojoj su u ovom pogledu odluèujuæu ulogu imale sudije, u Rimu su to bili istaknuti pravnici. U Rimu zakonsko pravo bilo je uglavnom ustavno i upravno, kao i krivièno pravo, a ove grane prava odnosile su se samo posredno na privatni `ivot i poslove ljudi. Posle pada Rima, Evropa je prošla kroz jedan dugotrajan period kada se na pravo gledalo kao na nešto što je van volje ljudi, kao na nešto što treba otkriti, a ne stvarati, i kada je sama pomisao da se pravo mo`e promišljeno menjati ili stvarati bila svetogrðe. Na osnovu ovakvih antièkih i srednjovekovnih shvatanja o pravu razvijeno je u Engleskoj moderno shvatanje vladavine prava. Tradicionalno angloamerièko shvatanje prava, odnosno shvatanje o vladavini prava kako je ovde izneto, zasniva se zapravo na mestu i ulozi koju imaju sudsko pravo i sudovi u angloamerièkom pravnom sistemu. Moglo bi se èak reæi da je, svojim shvatanjem ideje vladavine prava i uloge sudova, angloamerièka pravna tradicija na izvestan naèin pokušala da pronaðe rešenje jednog problema koji su postavili još Platon i Aristotel. Platon je, naime, ukazao na to da je osnovna slabost zakona u tome što je on jedno opšte pravilo koje „nikada neæe moæi u jedan mah obuhvatiti ono što je najbolje i najpravednije za sve, pa nareðivati ono što je najprikladnije“6 i zalagao se za to da se vlast podari mudrim pojedincima. Nasuprot ovome, postavljajuæi pitanja u Politici da li je korisnije potèinjavati se najboljem èoveku ili najboljim zakonima, Aristotel je rešenje video u bezliènoj vladavini zakona, odnosno prava. „Zahtevati da vlada zakon“, piše Aristotel, „znaèi zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevati da vlada èovek znaèi dopustiti i `ivotinji da vlada, jer po`uda je nešto `ivotinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti. Stoga zakon predstavlja um bez po`ude.“7 Angloamerièka pravna tradicija u izvesnom smislu pokušava da pomiri Aristotelovu zamisao o vladavini prava i Platonovu ideju o vladavini mudrih pojedinaca, poveravajuæi ovu ulogu onima koji imaju najodgovorniju ulogu u procesu tumaèenja i razvoja prava – sudijama.8
6 7 8

Platon, Dr`avnik, Zagreb, Liber, 1977-294b. Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1966, 1287a. Wallace Mendelson, „Judicial Discretion“, International Encyclopedia of the Social Sciences, ed. David Sills, New York, Macmillan, 1968, knj. 8, str. 320-322.

154

U 19. i 20. veku u društvenom `ivotu i pravnoj misli pod uticajem ideja racionalizma postalo je široko prihvaæeno shvatanje da angloamerièki pravni sistem, u kome su oni koji pravo primenjuju prinuðeni da ovo tra`e u zastarelim, nesreðenim i teško dostupnim zbirkama sudskih odluka, mora biti inferioran u odnosu na jedan pravni sistem u kome je pravo sadr`ano u preglednim i sistematizovanim zakonskim propisima. Prema ovome shvatanju, apstraktno posmatrano, jedan sistem zakonskog prava tehnièki je savršeniji od jednog sistema sudskog prava. Angloamerièko pravo, posmatrano na ovaj naèin, jedan je od zaostataka pravne prošlosti, nešto što je samo sreæan spoj okolnosti, niz sluèajeva, uspeo da oèuva i odr`i do naših dana. Ova racionalistièka kritika ne samo angloamerièkog pravnog sistema veæ i angloamerièke pravne tradicije, pa time i ideje vladavine prava u obliku u kome ona èini sastavni deo ove tradicije, saglasna je sa sve veæom ulogom zakonodavca u društvenom `ivotu, odnosno sa èinjenicom da u svim politièko-pravnim sistemima, pa i u angloamerièkom, parlament, vlada i organi uprave postaju prave fabrike prava. Zala`uæi se za što šire promišljeno stvaranje prava od strane zakonodavne i izvršne vlasti, a osporavajuæi valjanost tradicionalnog angloamerièkog razvoja prava putem otkrivanja šta je pravo, ovakva kritika posredno dovodi u pitanje i valjanost ideje vladavine prava, kojom je pro`et celokupan razvoj agloamerièke pravne tradicije.

II
U istoriji engleskog prava i pravne misli bilo je više sporova izmeðu onih koji su kritikujuæi tradicionalno englesko shvatanje prava odbacivali i ideju o vladavini prava i onih koji su strasno branili tu ideju. U svojim polemikama sa D`emsom I i Frensisom Bekonom ovo shvatanje vladavine prava branio je Edvard Kouk. Kasnije, reagujuæi na jedan Hobsov manje poznati spis, Dijalog o common law-u, Metju Hejl, uèenik Koukov i sudija kao i Kouk, izneo je još šire i izrièitije razloge u prilog engleskog shvatanja prava i ideje vladavine prava. Ipak, u najrazgovetnijem i naj`ešæem obliku tradicionalno englesko shvatanje prava podvrgao je kritici D`eremi Bentam, rodonaèelnik
155

engleskog utilitarizma. Kritikujuæi osnovna naèela engleskog pravnog sistema, ulogu sudova i sudskog, precedentnog prava u ovome sistemu, Bentam je posredno doveo u pitanje i ideju vladavine prava. Prvi put je svoju kritiku Bentam izlo`io u manjem spisu Fragment o vladi 1776. godine, napadajuæi znamenite Blekstonove Komentare o pravu Engleske, koji su se u èetiri knjige pojavili izmeðu 1765. i 1769. godine. Teškoæe kojima je bilo praæeno upoznavanje sa precedentima u sudskim arhivama ili u privatnim zbirkama sudskih odluka doprinele su da se poèev od 13. veka pojavi više komentara velikih engleskih pravnika, preko kojih se takoðe moglo upoznati sa precedentnim pravom. Znaèaj ovih komentara u engleskom pravu podseæa na ugled i uticaj koji su imala mišljenja istaknutih pravnika u rimskom pravu. Posle više ovakvih znaèajnih komentara Blekston je krajem 18. veka uzeo da izlo`i i obrazlo`i jedan veæ zreo pravni sistem i shvatanje prava. Blekston je ovo izveo na do tada najsistematièniji i najpotpuniji naèin, izla`uæi taj sistem po odreðenim oblastima i polazeæi od odreðenih naèela. U svojim Komentarima Blekston je dosledno izneo i branio tradicionalno englesko shvatanje prava po kojem je u središtu jednog pravnog sistema sudsko pravo, odnosno pravo onako kako ga shvataju i primenjuju sudovi. Postoje neka temeljna pravna naèela od kojih zakonodavac mo`e da odstupi, ali koje su sudovi du`ni da poštuju. Odluke sudova ne mogu biti rukovoðene mišljenjem sudija veæ tim naèelima. Slobodna vlada zato zavisi od sudstva koje u njoj ima središnji polo`aj. Tako shvaæeno sudstvo obezbeðuje ne samo nepristrasnu zaštitu `ivota, sloboda i svojine podanika, veæ slu`i i kao zapreka nerazboritoj upotrebi parlamentarnog autoriteta. Sudovi su zato, prema Blekstonu, „`iva proroèišta koja moraju odluèiti u svim spornim sluèajevima i koja su zakletvom vezana da odluèe prema pravu zemlje“9. Na sudovima je da terazije pravde dr`e nepristrasno i èvrsto, tako da one ne budu podlo`ne kolebanju sa svakim novim sporom, odnosno mišljenjem sudije. Ono što je nekada bilo neizvesno, posredstvom odluke suda pretvara se u trajno pravilo, tako da više nije u
9

William Blackstone, The Commentaries of the Laws of England, London, John Murray, 1876, knj. I, str. 47.

156

veæ da se uopšte ne radi o pravu (not law). na primer) isticati da je valjanost jednog propisa u tome što je ureðen u skladu sa zahtevima razuma. Po Blekstonu je zato dobro kada se ljudi pokoravaju ustanovljenim pravilima. str. „William Blackstone“. Jedini izuzetak od ovoga pravila je kada je staro pravilo protivno razumu. 157 . 603. Rand McNally. Ali i u tome sluèaju. Joseph Cropsey. sud neæe zakljuèiti da takva odluka predstavlja loše pravo (bad law). od toga u kojoj je meri povezan sa prirodnim poretkom stvari. meðutim. A valjanost obièaja je baš u njihovoj dugoveènosti. u tome što odgovara savremenim potrebama i interesima `ivih naraštaja. 1972. veštaèki karakter i time dovesti u pitanje i njihove prirodne osnove. str. njegova iskustvena provera predstavlja najèvršæe jamstvo pravne sigurnosti ljudi pod tim propisima. Trajnost jednog propisa.11 Dok æe predstavnici racionalistièke orijentacije u društvenoj misli (Bentam. Suviše èesto ispitivanje osnova ovih pravila mo`e ukazati da ona imaju karakter konvencije. baš u tome što se koriste od davnina. veli Blekston. odnosno sve od vremena dokle se`e ljudsko seæanje (time whereof the memory of man runneth not to the contrary). u tome što se obièaji koriste od pamtiveka (time out of mind). valjanost obièaja je u tome što se ne mo`e utvrditi njihov taèan poèetak i prvi izvor. Nije zadatak sudija da proglašavaju novo pravo veæ da odr`e i prošire staro pravo. History of Political Philosophy. eds. Leo Strauss. ali obièaja koji su otkriveni u ranijim odlukama sudova. Po Blekstonovim reèima. Ono što daje èvrstinu jednom društvu jeste skup konvencionalnih pravila èija je svrha da urede i time zaštite prava pojedinca. str. Chicago.10 Temeljna pravna naèela kojih se sudije moraju dr`ati u poèetku su nastajala i razvijala se iz opštih obièaja.12 10 11 12 Isto. po Blekstonu vrednost jednog pravnog propisa je u njegovom trajanju. ne proveravajuæi potanko razloge za njihovo donošenje. 45. odnosno da pomenuta odluka ne predstavlja ustanovljeni obièaj kako je prvobitno pogrešno utvrðeno. Vidi Herbert Storing. ako se poka`e da je ranija odluka suda besmislena ili nepravedna. Isto. Delotvornost ovoga sistema pravila zavisi.moæi nijednog potonjeg sudije da od ovoga pravila odstupi po sopstvenom nahoðenju. 47-48.

Wilfrid Harrison. jeste u sa`etom iskustvu stoleæa i naraštaja. Duckworth and Co. drevnim zdanjima. London. „desilo se isto što i dostojanstvenim. skoro sva cepidlaèenja. knj. A Fragment on Government and Introduction to the Principles of Morals and Legislation. Blekston je upozoravao i na to da je razvoj zakonodavstva doveo u opasnost staro pravo i tradicionalno shvatanje prava. 1924. Šire o idejama Bentama i ostalih predstavnika utilitarizma vidi klasiène studije Leslie Stephen. prilog u W. Blackstone. a njegova velièanstvena jednostavnost zamenjena prividnim ulepšavanjima i neobiènim novinama. Navedeno prema: Hayek. str.S. i Blekston je smatrao da što su pravila o kojima je ovde reè starija i èvršæe uvre`ena manje je verovatno da æe se postaviti pitanje razloga koji stoje u njihovoj osnovi. „Common law-u u Engleskoj“.15 Što je to shvatanje Blekston 13 14 15 „Sir Mathew Hale’s Criticism on Hobbes Dialogue on the Common Law“. Bentam je u Fragmentu o vladi i u drugim radovima hteo da dovede u pitanje preovlaðujuæe pravno shvatanje u Engleskoj onoga vremena. koje su `ustri i neiskusni neimari drznuli da zaodenu u novo ruho i uglade u svome zanosu modernog popravljanja. iskustvu koje svojom mudrošæu nadilazi valjanost mišljenja najmudrijih pojedinaca ili skupine ljudi. The Constitution of Liberty. njegove proporcije bile su izopaèene. str. A History of English Law. opravdano jedino ukoliko se njime proglašava obièajno pravo ili ukoliko ono predstavlja lek protiv pojedinih nedostataka obièajnog prava. Dovoljno je da postoje ustanovljeni zakoni koji nam daju sigurnost i razumno je pokoravati se ovim zakonima èak i kada nije oèevidan odreðeni razlog koji stoji u osnovi jedne ustanove. 58.“13 Kao i Hejl. 1. po Blekstonu. knj. London. istini za volju.Slièno mišljenje zastupao je i Blekstonov veliki prethodnik i istomišljenik Metju Hejl u svojoj polemici sa Hobsom. 1960. kakav je bio common law. skoro sva zamršena pitanja. The Commentaries on the Laws of England. piše on. vrednost jednog konvencionalnog sistema pravila obièajnog prava. zapetljanosti i odlaganja. 5.. Kritikujuæi Blekstonove ideje. Zato je èesto simetrija common law-a bila narušena. 504-505. Jeremy Bentham. 6. Jer. Zato Hejl i piše da „nije neophodno da nam razlozi jedne ustanove budu oèevidni. ed.“14 Zakonodavstvo je zato. koja su bacila ljagu na engleske i druge sudove duguju svoje poreklo ne common law-u. The English Utilitarians. Oxford. Po Hejlu. str. Holdsworth. veæ novinama u njemu koje su delo akata parlamenta. 158 . Basil Blackwell.

Boston. Blekston je za svoga kritièara postao simbol haotiènog stanja u kome se nalazio common law sistem. Iznoseæi svoje shvatanje kako se postojeæe ustanove mogu reformisati tako da budu korisne. A Fragment on Government. U Bentamovo vreme smatralo se da vrednost engleskog prava le`i. 16 Mada je Fragment o vladi u osnovi jedan kritièki spis. Beacon Press. a ne kao u Francuskoj revoluciji. Prikazavši jednostavno kako je sa svim svojim protivreènostima i nedostacima pravni sistem Engleske izgledao u drugoj polovini 18. u njegovoj drevnosti i dugoveènosti. Kako precedentno pravo inaèe nije bilo pristupaèno. koji je opet zastupao sasvim drugojaèije shvatanje prava i zalagao se za reformu postojeæeg pravnog sistema. 16 159 . str. pre svega. 15. zamisli koje æe biti razvijene i konkretizovane u njegovim kasnijim. Bentam je najviše išao za tim da uzdrma poverenje u stare pravne ustanove. The Growth of Philosophic Radicalism. 1955. Bentamu je samo olakšalo zadatak. u pravni sistem u kojem je precedentno pravo predstavljalo dominantan izvor prava koji je davao peèat èitavom politièko-pravnom sistemu Engleske.izneo na jednom mestu i u sreðenom i knji`evno zanimljivom i lepom obliku. knj. Za Bentama. 1-3. meðutim. postao pogodan predmet kritike za Bentama. 3-4. Zato nije ni neobièno što je Bentam za moto svoga spisa iskoristio jedno mesto iz Duha zakona u kojem Monteskje piše da ništa ne odla`e toliko razvoj znanja kao loše delo jednog slavnog pisca. Bentam je zastupao shvatanje da su izmene postojeæeg politièko-pravnog ureðenja zemlje neminovne. veka. ali da se te izmene mogu izvršiti mirnim putem. i Elie Halevy. Sama èinjenica da je Blekston prvi zapoèeo da dr`i predavanja o engleskom pravu na Oksfordu i da su njegova predavanja i dela vršila veliki uticaj na mlade naraštaje engleskih pravnika nagnala je Bentama da svoju kritiku tradicionalnog shvatanja prava usmeri baš na Blekstonove Komentare. ni starost jedne 1900. odnosno da slu`e što veæoj sreæi što veæeg broja ljudi. kao i u njegovim unutrašnjim svojstvima koja su delo najblistavijih umova engleske politièko-pravne tradicije. Vidi Bentham. u njemu se veæ mogu nazreti Bentamove pozitivne zamisli o reformi prava. brojnim delima. sumirajuæi na jednom mestu ovo pravo. Blekston je.

str. The English Utilitarians. a ipak sklona da bude uvuèena u potrese la`nih strahovlada. po Bentamu. a ne pre`ivele. Englesko pravo postalo je. kratkovida i nepopustljiva.ustanove. U knjizi Fragment o vladi. veæ je englesko pravo cenio iskljuèivo sa stanovišta naèela korisnosti. nesposobna da shvati i oseæa razliku izmeðu pravog i nepravog. prava šuma besmislenih razlika. Bentam je smatrao da bi trebalo izvršiti reviziju va`eæeg pravnog sistema tako što bi se odbacili oni njegovi elementi koji se suprotstavljaju naèelu korisnosti. poslušna samo na šapat sopstvenog interesa i na mig vlasti. gluva na glas razuma i javne koristi. Jedan od glavnih uzroènika ovakvog stanja je sudsko pravo. Na jednom mestu on je ovako dao portret pravnika: „Be`ivotna i klonula vrsta koja je spremna da prihvati sve i da pristane na sve. pravo treba da stvara savremeni zakonodavac u skladu sa savremenim prilikama i potrebama ljudi. 1. protivreènosti u kojima se niko ne mo`e snaæi bez uputstava posveæenih u tajne ovoga sveta i u kome materijalna sredstva i prevare daju prednost bogatima nad siromašnima i nepoštenima nad poštenima.17 Bentam. kao i veliku moæ sudova i sudija. kao što je to sluèaj u Engleskoj. 12. kome je sredina iz koje je potekao namenila pravnièku karijeru.“18 17 18 Stephen. u kojoj je kao dvadesetsedmogodišnji mladiæ anonimno napao jednog od najuva`enijih predstavnika pravnièke profesije. Bentham. Pod uticajem ideja racionalizma. 160 . teško razumljive i nekorisne sudske presude. A Fragment on Government. ravnodušna. U središtu jednog racionalnog pravnog sistema treba da stoji zakonodavstvo. slo`enost postupka. 279. Polazeæi od naèela korisnosti. str. brzo je pošao drugim putem. „Tiranija sudskog prava“ (judge-made law) po njemu nije ništa manje loša od „tiranije religije koju stvaraju sveštenici“ (priest-made religion). Nekorisnim je Bentam smatrao mnoge zastarele odredbe u precedentnom pravu. Prema Bentamu. knj. srednjovekovnu terminologiju. Bentam u svojoj kritici engleskog prava nije priznavao nikakve autoritete i tradiciju. ni ugled onih koji su doprineli njenom nastajanju i razvoju ne predstavljaju dovoljno opravdanje. sadr`an je sav Bentamov bunt i otpor prema pravu i pravnicima kako su oni izgledali u Engleskoj njegovog vremena. koje je Bentam bez prekida napadao. neosetljiva.

Sistem precedentnog prava u Bentamovo vreme imao je svakako svojih nedostataka. sam Blekston. Te nelogiènosti u Blekstonovom izlaganju dolaze od pokušaja da opiše pravo onakvo kakvo je bilo i da za njega da razloge koji mogu biti zanimljivi i uverljivi proseènom èitaocu. Komentari jesu odbrana postojeæeg pravnog poretka ali svrha jednog uvodnog. Blekston je èesto nelogièan i nedosledan i zato je meta Bentamovih napada. isto kao što nije bio ni bez prethodnika. poznavanje ranijih precedenata bilo je praæeno velikim teškoæama koje obièan èovek nije u stanju da savlada. Zato je Bentam s pravom ukazao na protivreènost Blekstonovog shvatanja prirodnog prava. treba priznati da je Bentamova kritika engleskog pravnog sistema u znatnoj meri osnovana. nije raspolagao odgovarajuæim filozofskim znanjem. suvereniteta i podele vlasti. U osudi pravnog sistema Engleske Bentam nije bio usamljen. ud`benièkog štiva jeste da objasni i opravda pre nego da napada graðu koju izla`e. na kojima ovaj izla`e svoju definiciju prava. International Encyclopedia of the Social Science. I u drugim svojim spisima on je ukazivao na pojedinaène nedostatke delujuæi u pravcu kritike sistema. dobar tumaè i popularizator jednog komplikovanog pravnog sistema. Zatim.Bentamova kritika Blekstonovih pogleda odnosi se zapravo samo na nekoliko stranica Blekstonovog „Uvoda“ u Komentare. Ti razlozi ne èine delove jedne kritièke i koherentne pravne filozofije veæ treba da omoguæe èitaocu da shvati common law metod misli. 161 . Mada je nastojao da svojim Komentarima da teorijsku. Kritike Bentamovih prethodnika. Istini za volju. On je na pomenutim stranicama platio dug maniru svoga vremena da se u izlaganju poðe od izvesnih filozofskih postavki. da bi tu kritiku potom razvio u kritiku celog pravnog sistema.19 Bentam je svoju kritiku zapoèeo napadom na jedno delo u kome je bio sadr`an prikaz pravnih ustanova Engleske. tako da je precedentno pravo bilo skoro iskljuèivo u rukama pravnièkog poziva. meðutim. „William Blackstone“. Proces sudskog razvoja prava uopšte je relativno spor i te`e se prilagoðava promenjenim društvenim okolnostima. nisu imale izrièit karakter i nijedna od njih nije bila 19 Vidi Martin Schapiro. društvenog ugovora. filozofsku osnovu.

str. Kad brane neku stvar.. ili trideset godina.“20 U drugom delu knjige.. primera radi. a ona ih ima svega dvadeset i dva. Guliverova putovanja. iznose kao autoritet da opravdaju najnepraviènija shvatanja. Veæina tih kritièkih zamerki pre Bentama mo`e se naæi u knji`evnim radovima onoga vremena. malo je zakona koji su i toliko dugaèki. naroèito u tekstovima satiriènog ili pamfletskog karaktera. veæ se buèno.. 151. 1961. naroèito u tu svrhu nagomilanim. oni bri`ljivo izbegavaju da istaknu njene dobre strane. dokazuje da je belo crno i crno belo. Izra`eni su najjednostavnijim reèima. Beograd. Zatim ispitaju ‘presedane’. Ali. Sve ostalo društvo robuje tim ljudima. veæ prema tome za šta su plaæeni. naravno. Nijedan od ovih prethodnika nije u meri u kojoj je to uèinio Bentam ukazivao na nedostatke u politièkim i pravnim ustanovama Engleske i zalagao se za reformu. donesu odluku. dvadeset. èitavih pola veka pre Bentama u jednoj takoðe anonimno objavljenoj satiri ukazano na mnoge nedostatke engleskog pravosuða i prava.iskljuèivo zaokupljena postojeæim pravnim poretkom i pravnim `ivotom. ustvari. a sudije uvek odluèuju po tim rešenjima. a ovde ljudi nisu takvi majstori. pod imenom presedana. Tako u jednom od svojih putovanja Guliver svojim sagovornicima ovako opisuje engleske pravnike i pravo: „Meðu nama postoji stale` ljudi koji je uèio veštinu da reèima. `ustro i opširno zadr`avaju na podrobnostima koje nemaju nikakve veze sa predmetom. Guliver opisuje pravo jedne zemlje koju je posetio (Brobdingnaga) na takav naèin da neminovno navodi na poreðenje sa engleskim pravom: „Nijedan zakon ove zemlje ne sme da ima više reèi no što njihova azbuka ima slova. 162 . 285-287. Takva rešenja oni. I na osnovu te knjige nameæe se groteskna predstava o engleskom pravu i pravnicima.“21 20 21 D`onatan Svift. koje oni bri`ljivo gomilaju. kojim su pisani svi njihovi zakoni. Isto. s vremena na vreme odlo`e raspravu i onda posle deset. Reè je. Tako je. nerazumljiv za sve ostale smrtnike. Treba takoðe primetiti da taj stale` ima svoj naroèiti govor ili `argon.. Prosveta. da zakonima iznalaze više od jednog tumaèenja. o slavnim Guliverovim putovanjima D`onatana Svifta. Pisati komentar kakvog zakona smatra se za zloèin koji se ka`njava smræu. str. Advokati se naroèito staraju da zapišu sva ranije rešenja protiv pravde i zdravog razuma èoveèanstva.

osim ako nisu ogranièena izrièitom konvencijom. Bentam je svoje nade polagao u zakonodavca koji bi izmenio lik Engleske.22 Jedino što suverenu vlast ogranièava jeste ocena moguænosti uspešnog otpora podanika. od naèina na koji je vrhovna vlast podeljena izmeðu lica koja kolektivno njome raspola`u. 163 . Ta ocena interesa zasniva se na poreðenju izmeðu loših strana pokoravanja vlasti i posledica odricanja poslušnosti nosiocima vlasti. onda æe odgovor na pitanje da li je jedna vlast slobodna ili despotska zavisiti od više èinilaca povezanih sa raspodelom vlasti. meðutim. S druge strane. po Bentamu. kao i njegovo shvatanje prava kao zapovesti. Ako suverena vlast u svim dr`avama ima ista obele`ja. od mere u kojoj su upravljaèi du`ni da iznose razloge za svoje delovanje onima kojima upravljaju. po kome je pravo nešto što sudovi otkrivaju i èija se valjanost izra`ava u trajnosti odreðenih pravila. Bentam je. Tradicionalnom shvatanju. Isto. Bentam je suprotstavio jedno sasvim drugojaèije shvatanje prava po kojem je pravo pre svega nešto što se stvara. Nestrpljiv zbog nespremnosti veæine engleskih pravnika da razmotre i najmanju reformu. od moguænosti opozicije i pritu`be onih kojima se upravlja. Bentam je pravo sveo na zapovest suverene vlasti kojoj se ostali èlanovi društva po navici pokoravaju. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanje prava. nisu ni odreðena. Po mišljenju Bentamovom.23 Donošenje zakona. mada nisu bez granica. ovlašæenja suverene vlasti. 94-95. u svojim spisima poèev od Fragmenta o vladi to uèinio. A Fragment on Government.Svift i mnogi drugi Bentamovi prethodnici koji su kritikovali pravni sistem Engleske nisu pokušavali da izvedu jedno drugojaèije shvatanje prava. str. 94. karakteristièna je funkcija suverene vlasti. dalje je razvio D`on Ostin. Bentamova shvatanja o preimuæstvima zakonodavstva nad precedentnim pravom koje su razvili sudovi. od stepena lakoæe u kojem oni koji vladaju i oni kojima se vlada mogu da menjaju uloge. Bentam se zalagao za to da u središtu modernog pravnog sistema stoji racionalno zakonodavstvo a ne sudsko pravo. zaèetnik škole anali22 23 Bentham. na odnos graðana prema vlasti utièe njihova ocena sopstvenog interesa. str.

tièke jurisprudencije. prema Ostinu. po kojem precedentno pravo. str. a sudovi ga samo objavljuju. Ostin je. Suveren je izvor svih pravnih pravila. The Province of Jurisprudence Determined. dok je „pozitivno pravo“. 1920. nazivajuæi ih pozitivnom moralnošæu?25 U skladu sa ovakvim shvatanjem pozitivnog prava kao predmeta jurisprudencije. 1-30. kada je reè o pravu kao o ljudskoj tvorevini.24 Prvu kategoriju èine ona pravila koja politièki nadmoæan u dr`avi (suveren) propisuje ostalima. knj. ona su oèigledno izraz suverenove volje. roditelji u odnosu na decu). William Dunning. smatrao da je zakonodavstvo najpodesniji izraz suverene volje. Macmillan. Jedino ovako shvaæeno pozitivno pravo. izazvati negodovanje meðu predstavnicima pravnièke profesije. Ukoliko su ova pravila data u obliku zakona. Ostin je izneo i svoje shvatanje izvora prava. Ostavljajuæi po strani pitanje bo`anskog prava. London. treba uzeti da i ona potièu od suverena preko njegovog sudskog zastupnika. pravila èasti i veliki deo obièaja. sporazuma i konvencija koje spadaju u ustavno i meðunarodno pravo. str. odnosno common law. smatrao da se pravila ovoga drugog mogu svrstati u dve kategorije. èini predmet jurisprudencije kao nauke. 1832. New York. 226. A History of Political Theories. ogranièeno na pravila koja potièu od volje suverena. pravila mode. John Murray. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanje prava. Ovakva Ostinova podela morala je. kao i Bentam. po njemu. Od svih oblika stvaranja prava Ostin je. Ukoliko se radi o obièajnom 24 25 Vidi John Austin. Ako su sadr`ana u sudskim presudama. U ovu drugu kategoriju spadaju takoðe i ona pravila koja je ustanovila jedna odreðena skupina ljudi: moral. 164 . postoji od davnina. 2. naravno. Lecture I. Šta se drugo moglo i oèekivati kada je reè o knjizi pisca koji je najpoštovanija naèela ustava i meðunarodnog prava izmešao sa pravilima mode i odrekao im èak i naziv prava. Ostin je u svom delu Odreðivanje predmeta jurispredencije pisao da je pravo izraz volje suverene vlasti kojoj se ostali pokoravaju iz straha od kazne. Za èitav ovaj skup pravila Ostin je upotrebljavao naziv „pozitivna moralnost“. Drugu kategoriju pravila su ustanovili oni koji nisu politièki nadmoæni (jedan suveren u odnosu na drugog.

usmeno. Beograd. da bi se njima slu`io za razlikovanje šta je pravo. a šta nije protivno pravilu. str. Ostin je i podvlaèio da jedino pravila koja donosi vrhovno zakonodavno telo potièu iz jednog izvora prava. 165 .26 I doista. III Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju prava u engleskoj jurisprudenciji i pravnièkom pozivu u drugoj polovini 18. metaforièno reèeno. 232-233. utoliko što je dopustio da ovo preovlada u skladu sa pravilom. Bio je to Tomas Hobs koji je èitav vek pre Bentama u svome Levijatanu pravo odreðivao kao zapovest suverene vlasti kojoj se pokoravaju ostali èlanovi društva. a ono što suveren dopušta on i zapoveda (what he permits he commands). „Graðanski zakon“. ostali pojedinci i tela koji ureðuju društvene odnose podreðeni zakonodavcu (a ovde spadaju u sudovi) predstavljaju rezervoare u koje pravo pritièe iz jednog jedinog i osnovnog izvora celokupnog prava – vrhovnog zakonodavnog tela zemlje. Ostali izvori prava (sudske presude i obièaji) zapravo su „podreðeni“ izvori prava (subordinate sources). Bentam i Ostin su izveli jedno shvatanje prava koje u njihovo vreme nije imalo više pristalica meðu engleskim pravnicima. kao najneposredniji izraz suverenove volje zakonodavstvo je izvor prava u pravom smislu reèi. veka.“27 Za razliku od tradicionalnog engleskog shvatanja prava po kojem je moguæno da obièaj du`inom trajanja stekne autoritet pravnog propisa. str. onda je suveren i njega hteo. Levijatan. pismeno ili drugim dovoljnim znacima kojima se volja izra`ava. prema Ostinu. „predstavlja za svakog podanika ona pravila koja mu je u vidu zapovesti dr`ava propisala. dok. Kultura. a šta nepravo. ali je veæ bilo branjeno od jednog utemeljivaèa racionalistièke tradicije u Engleskoj. na šta su naroèito upuæivali Hejl i Blekston. Tomas Hobs. Hobs je tvrdio da „kada dugotrajni obièaj stekne autoritet zakona. Drugim reèima. Law in the Making. 1961. 2-3. to æe reæi šta je protivno. piše Hobs. Moglo bi se èak reæi da je te „podreðene“ izvore prava Ostin definisao na takav naèin da je u stvari odricao da je uopšte reè o izvorima prava. autoritet nije 26 27 Allen.pravu.

a sâm suveren nije vezan svojim zakonima. 234. oni nisu mogli a da ne dovedu u pitanje i samu zamisao o vladavini prava. Pravo je ovde shvaæeno kao zapovest dr`avnog suverena i baš zato je svedeno na zakone koje donosi dr`ava. 9-14. Istini za volju. izrazito imperativistièki i etatistièki. Oni su u englesku misao o pravu uneli nešto èega u dotadašnjoj angloamerièkoj tradiciji nije bilo – nastojanje da se sveukupno englesko pravo i ustanove preurede na racionalnim naèelima. Ostin i drugi predstavnici utilitarizma uzdrmali i samu ideju vladavine prava. 166 . kao i svodeæi pravo iskljuèivo na zapovest suverene vlasti. prema Hobsu zakon proizlazi iz volje suverenove (kralja ili parlamenta). Bentam i Ostin su tako na podruèju jurisprudencije razvili i konkretizovali Hobsove ideje. i u tom smislu su predstavljale prvu struju koja je doprinela nastajanju pravnog pozitivizma. veæ voljom suverena koja je izra`ena preæutno. odnosno o vladaru se ne mo`e ni govoriti (there is no king where the will and not the law has dominion). kao što nisu bili ni zastupnici ideje o arbitrarnoj vlasti. Vidi: Ljubomir Tadiæ. odnosno da zakon tvori kralja (the law makes the king). Filozofske studije 1975. kao što je ovde pokazano. èinila nerazdvojivi deo angloamerièke pravne tradicije. kao i u kasnijoj školi pravnog pozitivizma. Ovim su Bentam. priroda i istorija“. bilo da je to skupština ili jedan èovek. blagodareæi tome što ima vlast da donosi i ukida zakone. ali dovodeæi u pitanje osobene osnove ove ideje u Engleskoj (središnji polo`aj sudstva i sudskog prava). str. nije potèinjen svojim zakonima i mo`e ih ukidati i donositi nove zakone. Pojam prava koji su Bentam i Ostin razvili posle Hobsa bio je veæ kod njih. „Pravo. jer je æutanje ponekad znak pristanka“28. treba reæi da ni Bentam ni Ostin nisu bili u naèelu protiv ideje vladavine prava. Hobs je pisao da suveren jedne dr`ave. dok je njihov uticaj na englesko pravo bio znatno manji.29 28 29 Isto. str.stvoren du`inom vremena trajanja. Dok je Brekton tvrdio da tamo gde je volja kralja više od zakona dolazi u pitanje legitimnost vladaoèeve vlasti. koja je. Dok je poznati engleski pravnik i pisac jednog od prvih znaèajnijih komentara engleskog prava Henri de Brekton tvrdio da kralj vlada na osnovu zakona. Bentamove i Ostinove ideje izvršile su inaèe veliki uticaj na kontinentalno pravo i kontinentalnu pravnu teoriju.

dok umesto pravne sigurnosti nesigurnost na podruèju prava sve više postaje jedno od glavnih obele`ja savremenog društva i pravnih sistema. Jurisprudence and Legal Essays. it is not law merely because State enforces it). kako je pisao poznati engleski pravni pisac Frederik Polok. At the Clarendon Press. 167 . umno`ava. Freedom and the Law. veæ ovakvo shvatanje prava postepeno navikava one na koje se propisi odnose da svaku zapovest dr`ave prihvate kao pravo. ed. onom shvatanju po kojem. koje je. An Introduction to Political Theory. London. Vidi: Alexander Passerin d’Entreves. Macmillan. str.30 U središtu ovog modernog shvatanja prava. opet. odnosno pravo nije pravo samo zato što ga dr`ava primenjuje (Law is enforced by the State because it is law. i Sartori. str. 1967. Goodhart. A.32 30 31 32 Frederick Pollock. 306-314. sastavnih elemenata same ideje o vladavini prava. Posledice modernog. Uopšte. koje su Bentam i Ostin donekle teorijski pripremili i obrazlo`ili. Glavno obele`je ovakvih pravnih sistema je ne samo da neko drugi propisuje kakvo æe biti naše ponašanje veæ i to da se ti propisi veoma èesto menjaju. Democratis Theory. shvatanja prava ne iscrpljuju se samo u slabljenju naèela vladavine prava i pravne sigurnosti. nalazi se zakonodavstvo koje se bez ikakvih zapreka širi. Reèju. drevna zamisao o vladavini prava sve više biva potisnuta praksom vladavine ljudi. „zakonodavnog“. Vidi: Leoni. moderno shvatanje prava u znaku je velikog znaèaja koji se pridaje zakonodavstvu. L.Ovakvo imperativistièko i etatistièko shvatanje prava suprotno je tradicionalnom engleskom shvatanju. U onim modernim pravnim sistemima u kojima je zakonodavstvo to koje èini samu sr` prava. 141-150. ne mo`e se pouzdano znati da li æe zakon koji je danas na snazi biti to i sutra. The Notion of the State. Time se pitanje legitimnosti vlasti i pravotvorne uloge dr`ave svodi na pitanje formalnog legaliteta. a pitanje nepravednog zakona odbacuje se kao metajuridièko. 1961. dr`ava primenjuje pravo zato što je ono pravo. Oxford.31 Širenje zakonodavstva u modernim politièko-pravnim sistemima èini sve te`im ostvarivanje naèela pravne sigurnosti. jedan od bitnih. menja. izra`avajuæi sve više i više interese promenljivih veæina i ogranièavajuæi podruèje slobodnog delovanja pojedinca.

33 Inflacija zakonodavstva ne samo da umanjuje vrednost pravnih propisa uopšte veæ utièe i na to da njihov kvalitet bude loš. veli da zakonodavstvo. jedan od najistaknutijih predstavnika savremene filozofije politike i prava. poredeæi evropsko i angloamerièko pravo (common law). „zakonodavnog“ shvatanja prava poput Hajekove. str. valja svrstati u one ljudske izume èije posledice mogu biti dalekose`nije od vatre i baruta. Na jednom mestu u svojim zabeleškama sa putovanja po Americi Tokvil. Journey to America. a zanemarimo pitanje obima ove vlasti. „podzakonskih“ akata vlade i uprave ne samo da èini snala`enje u jednom tako slo`enom i razvijenom pravnom sistemu sve te`im – a to je baš ono što su kritièari angloamerièkog prava iznosili na raèun precedentnog prava – veæ inflacija prava diskredituje pravo. New Haven. Legislation and Liberty. 298. 1960. I Hajek i drugi kritièari modernog. Hayek. str. 33 34 Alexis de Tocqueville. Moderno zakonodavstvo je otvorilo ljudima sasvim nove moguænosti i dalo im oseæanje moæi nad sopstvenom sudbinom. Law. 168 . odnosno promišljeno stvaranje prava. 1. knj. Yale University Press. inflacija zakona i tzv.Na kraju. Hajek istièe da æe zakonodavstvo ostati krajnje opasna vlast sve dotle dok `ivimo u uverenju da ono mo`e da nanese štetu ako je u rukama nepodesnih ljudi.34 Nije teško odrediti izvor nadahnuæa za kritiku modernog. 72. Fridrih Hajek. „zakonodavnog“ shvatanja prava i pravnog pozitivizma u velikoj su meri inspirisani idejom vladavine prava u obliku u kome ova ideja predstavlja deo angloamerièke pravne tradicije. Rasprava o tome u èijim je rukama ova moæ zasenila je mnogo va`nije pitanje o tome koliko ova moæ sme da se širi. piše da poštovanje ljudi prema pravu raste u srazmeri sa retkošæu pisanih zakona.

pre svega.und Bürgerrechte. Ovakve odredbe unošene su u kolonijalne povelje u Americi imajuæi. without any alteration. godine. i 1783. Dunker und Humbolt. vazda nenarušena“ (shall be kept and remain. Jelinek je smatrao da su pisci amerièkih povelja prava. kada je i došlo do rasprave u nauènoj javnosti o glavnim pišèevim stavovima. a engleski i francuski prevod pojavili su se poèetkom ovog veka. u Povelji o povlasticama Pensilvanije od 1701.1 Jelinek je. Merilend. u vidu ovlašæenja i praksu britanskih 1 Georg Jellinek. Masaèusets. 169 . naime. dugotrajniji i dublji uticaj radikalnih protestantskih ideja o slobodi savesti u odnosu na sve svetovne autoritete. godine utvrðuje da æe odredba o slobodi savesti „biti i ostati. nastojali da obezbede slobodu savesti i veroispovesti od svih zakonodavnih mera koje bi mogle voditi njenom ogranièavanju. donete izmeðu 1776. bez ikakve izmene. Tako se. i ljudska prava danas Poreklo Deklaracije prava èoveka i graðanina Poèetkom ovoga veka. Prvo izdanje Jelinekovog spisa objavljeno je 1895. primera radi. inviolably forever). jedan od vodeæih nemaèkih pravnika. Njuhempšir i Pensilvanija) krio se. tvrdio da su na duh i slovo francuske Deklaracije prava bitno uticale povelje prava amerièkih dr`ava. Iza ovoga neposrednog i lako uoèljivog uticaja povelja prava amerièkih dr`ava (Vird`inija. zapravo. pre svega. godine. 1919.Deklaracija od 1789. kao i sama Deklaracija nezavisnosti. Die Erklärung der Menschen. München und Leipzig. Severna Karolina. Georg Jelinek pokrenuo je raspravu o idejnom poreklu Deklaracije prava èoveka i graðanina od 1789. III izdanje.

Jelinekovom stanovištu suprotstavio se francuski pravni i politièki pisac Emil Butmi. Butmijeva rasprava prvi put je objavljena 1902. New York. Jellinek“. Meðu današnjim tumaèima ove polemike ima onih koji smatraju da Jelinek nije toliko `eleo da poka`e uticaj amerièkog duha. Paris. 119-182. str. Étude politiques. 1. uz odgovarajuæa poreðenja i ocene o moguænosti njihove primene van 2 3 4 Émile Boutmy.3 Ma koliko. 1984. Butmi je Rusoov Društveni ugovor tumaèio kao primer jedne dosledne individualistièke politièke filozofije koja je ostavila dubokog traga na Deklaraciji prava. odnosno ideja individualistièkog protestantizma.2 Presudan uticaj imale bi tu ideje filozofskog pokreta u XVIII veku. 170 . knj. Armand Colin. a Jelinek je dokazivao da se na amerièkom tlu postepeno prelazilo od ovakve zaštite jednog prava na utvrðivanje liste prava za koja se uzimalo da iz istih razloga moraju biti s onu stranu mešanja i ogranièavanja kojima bi mogla da pribegne dr`avna vlast. 1963. str. koje su engleski puritanci preneli u amerièke naseobine. Upor. Paris. francusko poreklo ideja u Deklaraciji prava od 1789. Atheneum. èak. „La Déclaration des droits de l’homme et du citoyen et M. Documents on Fundamental Human Rights. meðutim. koliko da uveri da je postojao uticaj nemaèkog duha. Jean Rivero. Po nekima. ako ne i iskljuèivo.vlasti. a posebno Rusoove politièke ideje. knj.. Ustavi amerièkih dr`ava èlanica4 bili su poznati vodeæim javnim i kulturnim liènostima u Francuskoj. dok je Jelinek u Rusou video jednog od ekstremnih predstavnika kolektivistièke politièke filozofije u kojoj se pojedinac sav utapa u društvu i gubi u njemu. Zechariach Chafee. U više nepotpisanih pamfleta objavljenih u to vreme u Francuskoj štampani su prevodi amerièkih povelja o pravima. Jr. Les libertés publiques. ova rasprava danas delovala prevaziðeno. ova polemika je na karikaturalan naèin pokazivala u šta se mo`e izmetnuti jedna nauèna rasprava kada u njoj prevagnu nacionalistièke pobude. Presses universitaires de France. 1907. koji je ukazivao na prete`no. ne mo`e se dovesti u pitanje uticaj amerièkih politièkih i pravnih ideja na tvorce francuske Deklaracije prava. pa je smatrao da je teško pronaæi bilo kakvu èvršæu vezu izmeðu kolektivizma Društvenog ugovora i individualizma Deklaracije prava. 57. 1. ed.

str. 1978. Palmer. D`eferson se nije zadovoljavao samo ulogom pasivnog posmatraèa prelomnih zbivanja. šaljuæi Medisonu dva nacrta od kojih jedan. New York. porotno suðenje. juna 1776. Princeton. po ugledu na stare britanske i amerièke povelje. 244. ukazivanje na opasnost stajaæe vojske po slobodu u mirnodopskim uslovima. postoje i znatne razlike meðu njima. Tekstualna i idejna sliènost Deklaracije prava èoveka i graðanina sa amerièkim poveljama daleko je manje va`na od èinjenice da su u ovoj oblasti krajem 18. R.“5 Više od toga. najviše podudarnosti mo`e se uoèiti izmeðu Deklaracije prava Vird`inije od 12. 171 . treba i to reæi. ili su potpunije garantovana. sledeæa prava: sloboda i uèestanost izbora. zamišljajuæi da bi tu povelju trebalo da potpišu. Tako se. po njegovom mišljenju – sadr`i naša bitna naèela prilagoðena koliko je to bilo moguæno stvarnom stanju stvari ovde. i francuske Deklaracije prava èoveka i graðanina. The Empire of Reason. veka s obe strane Atlantika postojali slièni i zajednièki problemi kao i zamisli o tome kako se ti problemi mogu rešavati. O tim uticajima svedoèi i jedna povelja prava koju je on samo kao grubu skicu i nagoveštaj ponudio svojim francuskim prijateljima (Rabo Sent Etjenu i Lafajetu). 2. knj.zemlje njihovog porekla. izmeðu ostalog. R. Ali. Za svog boravka u Parizu sam D`eferson svedoèi o raširenosti ovog interesovanja za amerièke ustanove: „Svako se ovde ogleda u izradi deklaracija prava – pisao je on. Princeton University Press. kralj i svaki èlan Skupštine ponaosob. zabrana obustavljanja zakona ili njihovog izvršenja bez pristanka predstavnièkog tela.6 Kad je reè o amerièkom uticaju. veæ je te`io da na njih i utièe. u Francuskoj. pouzdanija jamstva slobode savesti i veroispovesti. The Age of the Democratic Revolution. 518-521. vird`inijska deklaracija razlikuje od francuske utoliko što samo u njoj postoje. Anchor Press. u njegovom prisustvu. zatim zabrana preteranih jamstava i opštih naloga za vršenje istra`nih radnji. uz sve primere koji bi govorili u prilog podudarnosti dveju deklaracija. Postojalo je nešto što bi se moglo nazvati zajednicom ideja. 6 7 Henry Steele Commager. str.7 Ta podudarnost primetna je ne samo u sadr`ini veæ i u redosledu kojim su pojedina prava zajamèena.

Pripadajuæi tom otvorenom svetu novih ideja o ljudskim pravima i Deklaracija nezavisnosti i Deklaracija prava èoveka i graðanina imale su svoje prethodnice u starijim poveljama o ljudskim pravima, poèev od Velike povelje o slobodama. Ali, sve te drevne povelje imale su drugaèiji smisao i u`i domašaj. Dajuæi poseban i povlašæen polo`aj samo pripadnicima odreðenih društvenih klasa, sve ove povelje predstavljale su kompromise izmeðu odreðenih društvenih snaga, a prava koja su njima proglašavana i jamèena ogranièavala su pojedine nosioce vlasti (pre svega kraljevsku vlast), ali ne i dr`avnu vlast kao takvu. Tek bi se za Deklaraciju nezavisnosti i Deklaraciju prava od 1789. moglo reæi da predstavljaju povelje ljudskih prava u bukvalnom smislu reèi. Mada su amerièka i francuska deklaracija bile pre svega izraz nezadovoljstva starim poretkom i mada su bile podstaknute razlièitim okolnostima, njihovo va`enje je postalo nadnacionalno i univerzalno. Obe deklaracije, amerièka i francuska, bave se okolnostima koje su dovele do nezadovoljstva postojeæim poretkom stvari. U Deklaraciji prava èoveka i graðanina to objašnjenje uzroka nezadovoljstva dato je na sasvim jezgrovit naèin: „neznanje, zaboravljanje ili preziranje prava èoveka jedini su uzroci javnih nedaæa i korupcije vlade“. Pristup pisca Deklaracije nezavisnosti nešto je drugaèiji i ispoljava se u podrobnom nabrajanju nedela britanske vlasti: „Povest sadašnjeg Kralja Velike Britanije je povest ponovljenih povreda i uzurpacija, koje su sve imale za neposredan cilj uspostavljanje neogranièene tiranije nad ovim dr`avama. Da doka`emo ovo, podnesimo èinjenice iskrenoj javnosti...“ Još se u neèemu, sem toga, dve deklaracije razlikuju. Deklaracija nezavisnosti se poziva na prava èoveka veæ proglašena u ranijim britanskim i kolonijalnim poveljama; ona je izraz i zakljuèak dotadašnjeg angloamerièkog ustavnog i pravnog razvitka. Kad mu je prebaèeno da je sastavljajuæi Deklaraciju nezavisnosti prepisivao Loka, D`eferson je odgovorio da njegov zadatak u to vreme i nije bio da pronalazi nove ideje, veæ da dovede u sklad ono što je veæ predstavljalo karakteristièno shvatanje o pravima, bez obzira gde i kako je

172

izneto – u usmenim razgovorima, prepisci ili objavljenim raspravama.8 Za razliku od toga, Deklaracija od 1789. trebalo je da obelodani ono što je zahvaljujuæi „neznanju, zaboravu ili preziru“ javnosti bilo nepoznato ili je predstavljalo novinu; njen zadatak bio je zato i da utièe na uoblièavanje javnog mišljenja. Zato se razlike izmeðu dve deklaracije, u ovom pogledu, mogu izraziti krajnje jednostavnom formulom, kako je to Habermas uèinio. „U Americi Deklaracija je bila izraz ‘zdravog razuma’, u Francuskoj ona je prvo trebalo da formira opinion publique.9 Deklaracija prava od 1789. zanimljiva je u još jednom pogledu. Ako se posmatra sam razvitak ideje ljudskih prava u liberalnim ustavima Evrope prošlog veka, onda je uticaj Deklaracije prava više nego oèigledan. Jasnije nego amerièki ustavotvorci, francuski pisci ustava razvili su ideju, široko prihvaæenu u Evropi, da svaki ustav kao osnovni akt zemlje èine dve vrste odredbi – odredbe o organizaciji vlasti i osnovnim pravima graðana – kao i to da te dve vrste odredbi nisu iste va`nosti. Kao pozitivnopravni izraz prirodnih prava èoveka, osnovna prava imaju prednost nad odredbama o organizaciji vlasti, nad odredbama o pravima društva i dr`ave. Na taj naèin je u noæi 4. avgusta i doneta odluka o tome da tekst Deklaracije prava treba da prethodi tekstu ustava, predstavljajuæi zapravo „uputstvo“ za njegovu izradu i timaèenje. Tu zamisao o odnosu izmeðu deklaracije prava, kao svojevrsnog „nadustava“ i samog ustava najsa`etije je izrazio Munije, uz Sjejesa svakako najuticajniji pisac Ustava od 1791. godine. „Da bi ustav bio dobar – reèi su Munijeove na sednici Skupštine od 9. jula – on treba da bude zasnovan na pravima èoveka i da ih štiti; treba da prizna pravo koje je prirodna pravda dala svim ljudima, treba da sadr`i sva naèela koja mogu saèinjavati temelj svake vrste društva, i da svaki èlan ustava mo`e proizlaziti iz jednog naèela... Ta deklaracija treba da bude kratka, jednostavna i jasna.“10 Du`ina `ivota Deklaracije prava od 1789. godine u skladu je s njenim stvarnim uticajem. Deklaracija koja je trebalo da poslu`i kao
8

9 10

Carl Becker, „Declaration of Independence“, Encyclopedia of the Social Sciences, ed. Edwin Seligman, New York, Macmillan, 1937, knj. 5-6, str. 46. Jürgen Habermas, Theory and Practice, London, Heinemann, 1974, str. 91. Albert Soboul, Francuska revolucija, Zagreb, Naprijed, 1966, str. 115.

173

okvir za izradu Ustava od 1791. nije nad`ivela ovaj ustav koji nije bio primenjivan ni dve godine, mada su njene ideje nadahnjivale potonje francuske i evropske ustavotvorce. Tek se u preambuli Ustava Francuske od 1946. godine ponovo proglašava privr`enost naèelima Deklaracije od 1789. godine, što znaèi da je vek i po od svoga nastanka Deklaracija ponovo postala sastavni deo i izvor francuskog ustavnog prava i „uputstvo“ za tumaèenje ustava. I ova èinjenica, pored drugih, èini opravdanim postavljanje pitanja o aktuelnosti Deklaracije prava èoveka i graðanina, dva veka posle njenog nastanka. Pri tome, u ispitivanju savremenosti Deklaracije od 1789. godine kao najbolje merilo svakako se pokazuje Univerzalna deklaracija prava èoveka Ujedinjenih nacija od 1948. godine. Obe deklaracije predstavljaju uzore u svom vremenu, što se u Univerzalnoj deklaraciji i izrièito istièe kada se tvrdi da ona èini „zajednièki standard koji treba da postignu svi narodi i nacije“. Da bi se bolje uoèile razlike i istovetnosti u shvatanju ljudskih prava koje dele dva veka, najbolje je poæi od poreðenja pojedinih vrsta prava u ove dve deklaracije.

Osnovna prava èoveka
Ne sluèajno, Deklaracija od 1789. godine i Univerzalna deklaracija zapoèinju na skoro istovetan naèin, formulacijama „ljudi se raðaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima“, odnosno „sva ljudska biæa raðaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Jedinu novinu ovde èini pojam dostojanstva, koji pripada novoj doktrini i reèniku ljudskih prava. Univerzalna deklaracija još više potvrðuje naèelo jednakosti u èl. 2, utvrðujuæi da prava proglašena u njoj pripadaju svima „bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politièkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, roðenja ili drugih okolnosti“ (èl. 2, st. 1). Naèelo jednakosti se u obe deklaracije dalje konkretizuje, odnosno navode se njegovi posebni oblici u skladu s potrebama i duhom vremena. Nije zato neobièno što se u obe deklaracije pominje jedino jednakost pred zakonom (èlan 6. Deklaracije od 1789. i èl. 7. Univerzalne deklaracije),
174

dok se u navoðenju drugih oblika jednakosti ta dva teksta razlikuju. Tako Deklaracija od 1789. godine govori o jednakosti graðana u pogledu njihovog pristupa svim polo`ajima i javnim slu`bama (èl. 6), kao i njihovoj jednakosti u odnosu na raspodelu javnog doprinosa (èl. 13 i 14), dok Univerzalna deklaracija zajamèuje jednako pravo na pravièno i javno suðenje (èl. 10), jednakost prilikom sklapanja braka (èl. 16) i pravo na jednaku platu za jednaki rad (èl. 23). Sva prava garantovana dvema deklaracijama izvode se iz osnovnih prava èoveka. O ovim pravima se u Univerzalnoj deklaraciji govori kao o jednakim i neotuðivim pravima, dok su prema Deklaraciji od 1789. godine ta prava prirodna, neotuðiva, nezastariva i sveta. Nije teško zakljuèiti da, mada Univerzalna deklaracija ne govori izrièito o prirodnim pravima, ona sadr`i niz odredaba koje imaju obele`ja prirodnih prava za sve one milione ljudi koji su pojedinih prava lišeni i kojima se njihovo korišæenje na razlièite naèine ogranièava ili uslovljava. Sva osnovna prava iz Deklaracije od 1789. godine (sloboda, svojina, bezbednost liènosti i otpor ugnjetavanju) postoje i u Univerzalnoj deklaraciji, mada imaju razlièito mesto i te`inu. Pravo na otpor ugnjetavanju, recimo, zastupljeno je u obe deklaracije, mada s razlièitim naglaskom. Deklaracija od 1789. godine uopšteno govori o pravu na otpor ugnjetavanju kao jednom od prirodnih i nezastarivih prava. Montanjarska Deklaracija prava èoveka i graðanina od 1793. godine, kao što je poznato, još više je istakla znaèaj ovog prava, posveæujuæi mu èak tri svoja poslednja èlana i proglašavajuæi ga za najsvetije pravo i najpreèu du`nost. U uvodu Univerzalne deklaracije govori se o pravu na pobunu protiv tiranije i ugnjetavanja kao o „krajnjem izlazu“. U tom pogledu, Univerzalna deklaracija je bli`a shvatanju iznetom u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti, koje takoðe ne odobrava olako korišæenje ovoga prava: „Mudrost æe, meðutim, zahtevati da vlade koje dugo postoje ne budu izmenjene zbog neznatnih i prolaznih razloga; i, u skladu s tim, iskustvo je pokazalo da su ljudi više raspolo`eni da trpe dok god su zla ikako podnošljiva, nego da uklone nepravdu ukidanjem oblika na koje su nauèili. Ali kada dugi niz zloupotreba i uzurpacija, te`eæi neprekidno istom cilju, poka`e nameru da ljude podvrgne apsolutnom despotizmu, njihovo
175

je pravo i njihova du`nost da zbace takvu vladu i da se pobrinu za nove èuvare svoje buduæe bezbednosti.“ Pravo na svojinu u Univerzalnoj deklaraciji takoðe ima drugaèije mesto nego što je imalo u Deklaraciji od 1789. godine. Ono se u francuskoj deklaraciji pominje kao jedno od prirodnih i nezastarivih prava (èl. 2) i posebno se štiti u poslednjem èlanu u kojem se, svakako pod utiskom društvenih nemira u Francuskoj, utvrðuje da svojina „nikome ne mo`e da bude oduzeta sem kada to na oèigledan naèin zahteva javna potreba, zakonito utvrðena, i pod uslovom praviènog i prethodnog obešteæenja“. U Univerzalnoj deklaraciji svojina se prvi put pominje tek u èl. 17. i to posle odredbe koja se bavi ureðivanjem odnosa u braku i porodici. Kako je ova deklaracija kompromis dveju razlièitih politièkih tradicija, liberalne i socijalistièke,11 kao i savremenog shvatanja da je svojina ne samo privatno pravo veæ i društvena du`nost, pravo na svojinu je definisano na naèin koji bi mogao biti prihvatljiv za obe strane, ukljuèujuæi i kolektivistièku varijantu socijalistièke ideje. Nije otuda neobièno i to što se Univerzalna deklaracija zadovoljava stavom da „niko ne sme biti samovoljno lišen svojine“ za razliku od francuske deklaracije koja utvrðuje i okolnosti u kojima do ovoga mo`e doæi i predviða pravo obešteæenja u takvom sluèaju.

Graðanska prava
Sva lièna prava u vezi sa habeas corpusom i sudskim postupkom definisana su na slièan naèin u obe deklaracije. Naèelo neretroaktivnosti zakona zajamèuje se u èl. 8. Deklaracije prava i èl. 11, st. 2. Univerzalne deklaracije, naèelo presumpcije nevinosti u èl. 9. i èl. 11, st. 1. druge deklaracije, a naèelo bezbednosti liènosti svrstano je u osnovna prava i razraðeno odredbama èl. 7. Deklaracije i èl. 9. i 11, st. 1. Univerzalne deklaracije. Klasièni habeas corpus u Univerzalnoj deklaraciji proširen je kvalifikacijom da „niko ne mo`e biti proizvoljno... proteran“. Univerzalna deklaracija sadr`i i novu formulaciju o
11

Western Liberalism, eds. E. K. Bramsted and K. J. Melhuish, London, Longman, str. 10-12.

176

pravu na jednako i pravièno suðenje (èl. 10) i o sudskoj zaštiti osnovnih prava (èl. 8). Manje obraæanje pa`nje na sudsku zaštitu u Deklaraciji od 1789. godine mo`da se mo`e objasniti i uticajem Monteskjeove ideje da je u poreðenju s druge dve vlasti sudska vlast nevidljiva i stvarno nikakva vlast (invisible et nulle). Pojedina prava èoveka koja se ne pominju u Deklaraciji od 1789. godine sadr`ana su u prvom odeljku Ustava od 1791. godine, kojim je zapravo izvršena revizija, odnosno dopuna Deklaracije. Tako Ustav garantuje slobodu kretanja i time dopunjava listu prava utvrðenih u samoj Deklaraciji. Klasièno shvatanje slobode kretanja u granicama pojedine dr`ave Univerzalna deklaracija, meðutim, proširuje stavom da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuèujuæi i svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju“ (èl. 13, st. 2). Sloboda misli i savesti je zajamèena obema deklaracijama, ali odmah se zapa`a da je Opšta deklaracija daleko odreðenija i da sadr`i više novih elemenata. Da je sloboda savesti u Deklaraciji od 1789. godine bila sasvim uopšteno formulisana vidi se i po tome što je u Ustavu od 1791. godine ta sloboda dopunjena pravom pojedinca da vrši obrede u skladu sa zahtevima vere kojoj pripada (I odeljak). Taènije reèeno, Deklaracija garantuje samo slobodu savesti ali ne i veroispovesti, a Ustav utvrðuje da je prvom slobodom obuhvaæena i druga. Ono što takoðe ovde pada u oèi jeste da Deklaracija prava ne stavlja u istu ravan verska ubeðenja i druga ubeðenja. Reè je o dobro poznatoj formulaciji u èl. 10. koja glasi. „Niko ne sme biti uznemiravan zbog svojih ubeðenja, èak ni verskih (podvukao V. K.), pod uslovom da njihovim izra`avanjem ne narušava javni red ustanovljen zakonom.“ Ovakvo rešenje, kao što je poznato, bilo je odraz odnosa snaga u Skupštini i èinjenice da se za odredbu o punoj slobodi veroispovesti u Skupštini nije mogla dobiti veæina, pre svega zato što je meðu poslanicima bio veliki broj onih koji su smatrali da katolièanstvo treba da bude zvanièna religija dr`ave. Po nekim radikalnijim kritièarima, teško da bi se ovaj èlan mogao tumaèiti kao pravo na slobodu veroispovesti. Ernest Barker smatra da ovde nije problem u izrazu „pod uslovom“, jer verske slobode napokon moraju biti usaglašene sa zahtevima javnog poretka, veæ je problematièna individualistièka konotacija reèi „niko“, jer sloboda
177

veroispovesti nije samo individualna sloboda.12 Ona je i to, ali je istovremeno i sloboda udru`ivanja u verske zajednice. Sloboda savesti i veroispovesti obuhvata dve stvari: slobodu javnog ispovedanja svoje vere i vršenja verskih obreda i slobodu veroispovednog udru`ivanja. Francuska revolucija je svojim idejama, svojom baštinom, premda nije uznemiravala pojedinca zbog njegovih ubeðenja, „èak ni verskih“, prema grupama, udru`enjima, posebno verskim, èesto pokazivala nedovoljno razumevanja i trpeljivosti.

Politièke slobode i prava
Dok prava graðanske slobode karakteriše samostalnost pojedinca u odnosu na dr`avnu vlast, prava politièke slobode ispoljavaju se u uticanju pojedinca na delatnost i strukturu dr`avne vlasti. A kada je reè o ovom drugom krugu prava, Deklaracija od 1789. godine na prvo mesto stavlja naèelo narodne suverenosti: „Naèelo svake suverenosti suštinski poèiva u naciji. Nijedno telo i nijedan pojedinac ne mogu vršiti vlast koja izrièito odatle ne prostièe“ (èl. 3). Pokušaj da se uèini jasnijim šta se podrazumeva pod ovim naèelom uèinjen je dalje u samom Ustavu od 1791. godine, gde se u èl. 1, u I odeljku, utvrðuje: „Suverenost je jedna, nedeljiva, neotuðiva i nezastariva. Ona pripada naciji i nijedan deo naroda niti pojedinac ne mogu prisvojiti sebi njeno vršenje“. Time se ova definicija pribli`ava Rusoovom shvatanju, koje je, kao što smo veæ videli, moguæno tumaèiti i tako da naèelo narodne suverenosti iskljuèuje svaku individualnu autonomiju. A osnov za ovo mo`e se naæi u mnogim Rusoovim formulacijama, kao na primer u sledeæem stavu: „Suvereni narod, dakle, pošto je sastavljen samo od pojedinaca koji ga saèinjavaju, nema, niti mo`e da ima, interes suprotan njihovom interesu; prema tome, suverena vlast nema nikakve potrebe da daje jamstvo svojim podanicima, jer je nemoguæno da telo hoæe da škodi svojim delovima.“13 Ovo Rusoovo shvatanje o neotuðivosti i nedeljivosti narodne
12

13

Ernest Barker, Principles of Social and Political Theory, Oxford, Oxford University Press, 1951, @an-@ak Ruso, Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. I, gl. VII, str. 19.

178

godine utoliko što izbegavaju danas pravno nedelotvorno shvatanje o narodnoj suverenosti.“14 Kritièari ovog shvatanja narodne suverenosti isticali su da ma u èijim rukama suverenost poèivala – u rukama jednog èoveka. U prilog ovakvoj oceni govori i to da se u Deklaraciji prava od 1789. niti utvrðena podela vlasti. èiji se glavni smisao sastojao u reakciji na re`im apsolutne monarhije. videæi da jedan èovek ili mali broj ljudi koji ima veliku vlast mogu da uèine mnogo zla.“15 Piscima Deklaracije prava i Ustava od 1791. zabluda pobornika shvatanja o narodnoj suverenosti u tome što su. 179 . pre bi se moglo zameriti da su pokušali da pomire dva suprotstavljena naèela – naèelo narodne suverenosti i prava pojedinca – nego da su pokušali. istini za volju. Umesto da se zala`u za ogranièenje vlasti. 3. Kraljevsko-srpska dr`avna štamparija. Odredbe o pravu na uèešæe u vršenju dr`avne vlasti u Univerzalnoj deklaraciji lišene su dvosmislenosti iz Deklaracije od 1789. godine. u Univerzalnoj deklaraciji je istaknuto ono što u modernoj demokratskoj teoriji ima središnje 14 15 Isto. Naèela politike. nekolicine ili svih – neogranièena suverenost predstavlja zlo. Istovremeno. a ne na samu vlast.suverenosti postaje zaokru`eno i dovršeno tek kada on nešto dalje zakljuèi. str. godine naèelu narodne suverenosti suprotstavljaju ne samo prava èoveka veæ i naèelo podele vlasti. Meðu prvima Konstan je zakljuèivao da „suverenost postoji samo na naèin ogranièen i odnosan. „Celo politièko telo æe prinuditi na poslušnost svakog onog koji odbija da se povinuje opštoj volji. 16. naèelu narodne suverenosti. Suverenost prestaje kod one taèke kod koje poèinje lièna nezavisnost i lièni `ivot. 20. da ceo sistem izvedu i zasnuju na jednom naèelu.“ Što bi opet znaèilo da uticaj Monteskjeov na pisce francuskog ustava nije bio ništa manji od uticaja Rusoovog. str. kao što je Ruso èinio. usmerili svoje napade na nosioce vlasti. što najjasnije sledi iz èl. Osnovna je greška. Ben`amen Konstan. 1883. pobornici narodne suverenosti zala`u se da se vlast poveri celom narodu. Deklaracije: „Društvo u kojem nije obezbeðeno garantovanje prava. što ne znaèi ništa drugo do da æe ga prinuditi da bude slobodan. nema uopšte ustav. Beograd.

180 . st. poistovetio je ovaj istorijski oblik povezivanja pojedinaca sa slobodom udru`ivanja uopšte. Odredbe o svim ovim pravima. 19. Ova volja treba da se izra`ava na povremenim i slobodnim izborima. 3). Najzad. 2). Postojanje razlièitih oblika profesionalnih korporacija i esnafa. sadr`i i Univerzalna deklaracija. 173-175. koji su pod starim re`imom dopuštali obavljanje odreðenog poziva ili zanata samo svojim èlanovima bilo je. zatvorenog i monopolskog karaktera. formulisano nešto šire. tajnim glasanjem ili odgovarajuæim postupkom kojim se obezbeðuje sloboda glasanja“ (èl. st. sloboda okupljanja i udru`ivanja i pravo na podnošenje predstavki dr`avnim organima. suprotno jednoj drugoj slobodi koju je ovaj Ustav proglasio: slobodi rada. Pisci Ustava dr`ali su da svaki oblik udru`ivanja ugro`ava slobodu 16 Léon Duguit. Ustavom se takoðe zajamèuje pravo na mirno okupljanje i bez oru`ja u skladu s odgovarajuæim propisima. str. prema shvatanju ustavotvoraca. godine proglasio je naèelo individualne slobode. prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“ (èl.mesto. Veæina ovih prava garantovana je tek u Ustavu od 1791.16 Ustav koji je ukinuo feudalnu instituciju esnafa. izuzev poslednjeg. Pri tome je pravo na slobodu mišljenja i izra`avanja. zatim. dok se u Deklaraciji prava ne navode. (Odeljak I). godine. 21. Meðu politièkim slobodama i pravima su. od posebnog znaèaja sloboda štampe. Ustavom je zajamèena sloboda podnošenja predstavki vlastima pod uslovom da su one pojedinaèno potpisane. Paris. koji je u svojoj preambuli objavio da „nema više ni esnafa niti kakvih udru`enja po zanimanju. Ono što ovde zaslu`uje posebnu pa`nju jeste èinjenica da se ni u Deklaraciji ni u Ustavu od 1791. ali se tek u Ustavu ova naèelna odredba dopunjava stavom da štampane stvari ne podle`u nikakvoj obavezi cenzure ili nadzora pre objavljivanja. Ustav od 1791. Tako se u Deklaraciji proglašava sloboda štampe. za razliku od Deklaracije. Souveraineté et liberté. Félix Alcan. s obzirom na meðunarodni karakter ove deklaracije. kao pravo svakog da „tra`i. umetnostima i zanatima“. koji æe se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa. ili se to èini na najopštiji naèin. a to su predstavnièke institucije i odgovarajuæa demokratska procedura: „Volja naroda je osnova dr`avne vlasti. godine ne govori o pravu udru`ivanja.

Socijalno pitanje poèelo je u ustavnom pravu da dobija u znaèaju u prošlom veku. Èinjenica odsustva. Po Rusou bi to bilo moguæno postiæi tek u društvenim zajednicama u kojima ne postoje društvene grupe manje od dr`ave. knj. da bi tek jednim zakonom od 1901. 17 Ruso.pojedinca. godine). mada je ono znatno ranije bilo proglašeno u nekim evropskim ustavima (pre svih u Ustavu Belgije od 1831. 27. o tvrdnji pisca Društvenog ugovora da uslov da jedno društvo bude dobro ureðeno jeste da se graðani oslobode razlièitih liènih interesovanja i sklonosti i posvete se opštim poslovima. godine. Tek je ovim zakonom u Francuskoj u pozitivno pravo prodrlo liberalno naèelo slobode udru`ivanja bez prethodnog odobrenja dr`avne vlasti. Sama praksa dr`avnih organa prema udru`enjima u prošlom veku bila je manje ili više trpeljiva prema udru`enjima. godine bila zajamèena opšta sloboda udru`ivanja. 181 . naime. odnosno ne postoje udru`enja. II. mada je do suštinskog zaokreta u ovoj oblasti doveo Vajmarski ustav od 1919. godine samo je razlog više koji.17 Ideje o udru`enjima sliène Rusoovim delovale su ne samo na tadašnje ustavno pravo veæ i na zakonodavstvo. nepostojanja odredaba o socijalnim pravima u Deklaraciji od 1789. Æutanje Ustava o udru`enjima bilo je praæeno oštrim zakonodavnim merama protiv udru`enja. povodeæi se i u ovoj stvari za jednim shvatanjem koje je najjaèe izrazio Ruso. Društveni ugovor. s odredbama o pravu na rad. uz izvesne protivreèenosti. s izvesnim ogranièenjima koja su se odnosila na verska udru`enja. III. pravu na osnovne oblike obrazovanja i pravu na razne oblike socijalne pomoæi i staranja. godine posebno je znaèajna kao najva`niji i najobuhvatniji pokušaj povezivanja klasiènih graðanskih i politièkih prava s novim socijalnim pravima. Univerzalna deklaracija je sve ove te`nje ozakonila i dalje razvila. Reè je. ipak potvrðuje njen bitno individualistièki karakter. Socijalna prava i društvene du`nosti Univerzalna deklaracija prava èoveka od 1948. str. gl.

veka. U Deklaraciji nema ni socijalne solidarnosti ni socijalne politike. godine liènost je razrešena. Utisak o individualistièkom karakteru Deklaracije od 1789. Ova zamisao je u Francuskoj ostvarena tek u okviru Deklaracije prava i du`nosti èoveka i 18 19 Evgenije Spektorski. „Tri deklaracije“. Isto. 376. veæ u svojoj osnovi ova prava predstavljaju zahteve da dr`ava izvrši preraspodelu društvenih dobara. dakle. vodoravnih du`nosti prema društvu i dr`avi. Samim tim socijalna prava vode jaèanju dr`ave i moguænosti ugro`avanja prava pojedinaca. društva i dr`ave zna samo za dvostruki odnos izmeðu liènosti i društva. socijalna prava ne treba da pojedincu zajamèe slobodu od dr`ave i nasuprot njoj. tako reæi. Arhiv za pravne i društvene nauke 5/1934. Štaviše. svi oni koji Deklaraciju prava tumaèe kao ekstreman manifest individualizma podvlaèe da se u njoj reè „dr`ava“ i ne pominje: govori se jedino o društvu i naciji. socijalna prava pretpostavljaju njena èinjenja. Iskljuèena je distributivna praviènost. str. Sankcioniše se samo`ivlje. Ali time se iskljuèuju društvene i dr`avne du`nosti prema liènosti osim poštovanja njenih prava.“19 To što u Deklaraciji prava nema ne samo socijalnih prava veæ ni socijalnih du`nosti još više govori o njenom individualizmu i pribli`ava je izvornom shvatanju ljudskih prava èija se neprikosnovenost izra`avala i tako što se korišæenje odreðenih prava nipošto nije moglo uslovljavati obavljanjem odreðenih du`nosti.18 „Prema Deklaraciji od 1789. Nije temelj zajednièkog `ivota društvena koordinacija niti dr`avna subordinacija nego samo individualna izolacija. Spektorski piše da Deklaracija umesto trostrukog odnosa izmeðu liènosti. Priznaje se samo komutativna. odnosno razvijanju jednog shvatanja ljudskih prava koje nije više individualistièko kao shvatanje ljudskih prava razvijeno na izmaku 18. pojaèan odsustvom socijalnih prava u njoj. a i taj odnos je kvantitativan a ne kvalitativan jer je društvo samo mnoštvo pojedinaca. za razliku od graðanskih i politièkih prava. godine samo je.Jer. Dok se klasièna prava ostvaruju neèinjenjem dr`ave. kao što je poznato. 182 . Prilikom usvajanja Deklaracije bilo je predloga (opat Gregoar) da se deklaracija prava proširi jednom deklaracijom du`nosti.

da mu slu`i. Ne dovodeæi u pitanje osnovni individualistièki karakter ovog shvatanja. te deklaracije utvrðuje da se „obaveza svakog prema društvu sastoji u tome da ga brani. 5. i da poštuje njegove organe“. dobar brat. dobar otac. Zbog svega ovoga problem društvenih du`nosti pojedinca u Univerzalnoj deklaraciji istaknut je putem formule za koju se nipošto ne mo`e reæi da stavlja u pitanje njegova individualna prava: „Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguæan slobodan i pun razvoj njegove liènosti“ (èl. godine odbacuje u ime naèela subordinacije dr`avi. U njoj se ureðuju mahom moralne du`nosti pojedinca prema društvenoj zajednici. godine. Univerzalna deklaracija ostaje u okvirima individualistièke filozofije francuske Deklaracije od 1789. dok se u èl. 29). godine i Univerzalnoj deklaraciji od 1948. a ne pojedincu. Prema ovoj drugoj koncepciji prednost se daje društvenoj zajednici olièenoj u dr`avnoj organizaciji. U pojedinim èlanovima ove deklaracije ovakav moralistièki smisao daleko je manje izra`en i u njima se naèelo individualne autonomije iz Deklaracije od 1789. godine. Tako se u èl. O tome svedoèe naroèito moralistièke maksime kao što su: „Ne èinite drugima ono što ne biste `eleli da se vama èini“ (èl. U pogledu obaveza pojedinca prema društvu. ta promena se sastojala u te`nji da se pojedincu pru`i društvena zaštita koja bi mogla da mu pored politièke obezbedi i društvenu autonomiju. 2) ili „Niko nije dobar graðanin. dobar mu`“ (èl. godine potpuno je suprotna komunitarnoj koncepciji ljudskih prava karakteristiènoj za ustavno pravo i stvarnost komunistièkih dr`ava. dobar prijatelj. da `ivi u pokornosti sa zakonom.graðanina od 1795. Za ovo shvatanje karakteristièno je uslovljavanje vršenja prava izvršavanjem društvenih du`nosti. Individualistièka koncepcija ljudskih prava u Deklaraciji od 1789. ako iskreno i savesno ne poštuje zakone“. 3. a ponekad i formulisanje pojedinih prava pojedinca iskljuèivo kao 183 . Stav Univerzalne deklaracije o obavezama pojedinca izra`ava i izvestan preobra`aj do kojeg je došlo u nizu pluralistièkih demokratija posle Prvog svetskog rata (poèev od Vajmarskog ustava) u shvatanju ljudskih prava. koje su odudarale od tada uobièajene predstave o sadr`ini jednog pravnog propisa. proglašava da „niko nije dobar èovek. ako nije dobar sin. 4).

str. Ovo poslednje je u praktiènom smislu svakako predstavljalo nedostatak. godine nastala. dok naše povelje prava podseæaju na uga`ene staze ka tom bregu. za razliku od amerièkih deklaracija. Documents on Fundamental Human Rights. U poreðenju s ovim shvatanjem još više dolazi do izra`aja individualistièki smisao i patos Deklaracije prava èoveka i graðanina. 184 . nije sve preimuæstvo na našoj strani. Ljudi æe uvek videti to svetlo dok mogu izgubiti iz vida staze koje vode ka njemu.njegovih društvenih du`nosti (recimo prava na rad). Ako se na kraju još jedanput vratimo razdoblju u kojem je Deklaracija od 1789. New York. ne mo`emo da ne zapazimo još neke razlike izmeðu nje i amerièkih povelja prava. 1. Jr. Atheneum.“20 20 Zechariah Chafee. 1963. mo`da bez ikakve staze k njemu.. knj. Na tu èinjenicu je dobro ukazao jedan od najboljih amerièkih znalaca povesti ljudskih prava: „Francuska Deklaracija prava podseæa na svetionik na bregu. vrstu govora koji je bio bli`i jeziku filozofske rasprave nego prava. ali i vrlinu kada je reè o njenom uticaju na potonji razvoj individualistièke koncepcije ljudskih prava. „How Human Rights Got into the Constitution“. Francuska Deklaracija prava bila je lišena èvršæih pravnih garantija i usvojila je. 57. Ipak.

kao što je na kraju krajeva i sama lista prava u Univerzalnoj deklaraciji izraz osobenih meðunarodnih okolnosti posle Drugog svetskog rata. meðutim. pored dobro znanih tradicionalnih prava. Problemi pokrenuti u ovim raspravama imaju.Univerzalna deklaracija i socijalna prava I Usvajanje Univerzalne deklaracije o pravima èoveka pratilo je više sporova o karakteru i znaèaju pojedinih vrsta prava obuhvaæenih njome. u Deklaraciju. pre svega. U red ovih ide i pitanje koje glasi: da li socijalna. bila klasièna graðanska i politièka prava. obuhvaæena i jedna nova. pokrenulo je mnoštvo pitanja koja su se ticala i prirode tog novog elementa. Univerzalna deklaracija je ne samo najznaèajniji i najobuhvatniji pokušaj povezivanja klasiènih graðanskih i politièkih prava sa novim socijalnim pravima veæ ona predstavlja i prvi meðunarodnopravni instrument kojim je. Reè je. naravno. o odnosu izmeðu starih graðanskih i politièkih prava i novih socijalnih. Unošenje tog relativno novog elementa. kao i o meðusobnim odnosima tih vrsta prava. Svi ovi sporovi i nedoumice bili su neretko odraz prilika u kojima su nastajali. socijalnih prava. dalekose`niji 185 . bez sumnje bitno razlièita vrsta prava. ekonomska i kulturna prava uopšte spadaju u krug ljudskih prava? Otvaranjem pitanja onoga što je u Deklaraciji bilo novo postavilo se jednovremeno i pitanje onoga što je u Deklaraciji bilo staro. To su. ekonomskih i kulturnih prava. što je predstavljalo izraz jedne do tada neprikosnovene tradicije.

po kome se u Univerzalnoj deklaraciji nedovoljna pa`nja poklanja socijalnim pravima. Ta promena društvenih uslova istièe na prvom mestu neophodnost da se proširi tradicionalna kategorija prava èoveka. Arhiv za pravne i društvene nauke 1/1949. uglavnom 1 „Stav delegacije FNRJ“. nezavisno od zasnovanosti i uverljivosti argumenata korišæenih u ovim raspravama. koje èoveka posmatraju kao izolovanog pojedinca. bila je bitno razlièita od prilika i društvene svesti u vreme proglašenja prvih povelja o ljudskim pravima: „Takva društvena stvarnost zahteva da se problem èoveka postavi i reši danas na drukèiji naèin nego što je to bilo u doba raspadanja feudalnog društva i prve pojave novog bur`oaskog društva. po kome je znaèaj novih socijalnih. u vreme donošenja Univerzalne deklaracije. preko svoje delegacije tvrdila je da je osnovni nedostatak nacrta Deklaracije u tome što je on izgraðen „na individualistièkim koncepcijama. isto tako. tvrdilo se dalje. nezavisno od svih ostalih društvenih uslova u kojima `ivi. str. Pa`nju u ovim polemikama. i nezavisno. koji verovatno predstavlja stav socijalistièkih dr`ava izlo`en u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prilikom samog usvajanja Univerzalne deklaracije.“1 Društvena stvarnost polovinom ovoga veka. II Da bi se videlo u èemu je suština prvog stanovišta. 126. ekonomskih i kulturnih prava u Univerzalnoj deklaraciji potcenjen i drugo. Jugoslavija. pre svega. koja. zaslu`uju dva krajnja stanovišta: prvo. po kome je znaèaj ovih prava uveliko precenjen. dok se u drugom smatra ne samo da su ona manje va`na od starih prava veæ i da ne predstavljaju vrstu ljudskih prava u u`em smislu reèi. subjekta individualnih prava kao takvih.znaèaj. najbolje je poæi od njegovog najradikalnijeg oblika. od svih ostalih društvenih snaga koje dejstvuju na njegov društveni status. koja se tada kao jedna od šest socijalistièkih dr`ava èlanica Ujedinjenih nacija uzdr`ala od glasanja. U prvom sluèaju polazi se od toga da su socijalna prava znaèajnija od starih graðanskih i politièkih prava. 186 .

obuhvata ljudska i politièka graðanska prava. Ta tvrdnja jednostavno nije bila taèna. s jedne strane. jedna Deklaracija ljudskih.“2 Zbog toga što su. Socijalna prava nisu 2 3 4 Isto. str. glasio je stav jugoslovenske delegacije. Isto. pa`nju pre svega privlaèi tvrdnja da u vreme usvajanja Univerzalne deklaracije socijalna. preko dvadeset imaju za predmet takva prava. zanemarujuæi savreme okolnosti. Polazeæi od jednog zastarelog individualistièkog shvatanja ljudskih prava. Kako u celom ovom izlaganju predstavnika socijalistièkih dr`ava. pisci Deklaracije prenebregavaju èinjenicu o društvenoj uslovljenosti i ogranièenosti klasiènih prava pojedinaca kao i èinjenicu o pripadnosti pojedinca razlièitim društvenim skupovima. str. ono što nedostaje. izgraðivanjem sistema socijalnih prava. Od tridesetjednog èlana. a meðu njima i u iznetom stavu jugoslovenske delegacije. 127. s druge strane. Velièajuæi politièka i individualna prava oni zanemaruju jednu kategoriju daleko va`nijih prava. proširenjem liste veæ opštepriznatih prava putem priznanja kolektivnih prava pojedinih zajednica koje se nalaze u dr`avnoj zajednici. tvrdilo se da „sistem prava èoveka postavljen u ovoj deklaraciji ne odgovara više savremenom stupnju društvenog razvoja.“3 Baš zato što su ta prava veæ proglašena u „ranijim sliènim deklaracijama“. Pri tome. a to su socijalna prava i prava razlièitih društvenih kolektiviteta. 127. u stvari. ima više razlièitih argumenata neophodno je da se na svakome od njih zadr`imo posebno. politièkih i graðanskih prava. Isto. str. tvorci Deklaracije su nedovoljnu pa`nju pokloniti socijalnim pravima: „Deklaracija je veoma siromašna u pogledu priznanja socijalnih prava. i. a ne ureðuje ono što je neophodno. Uopšte uzev to je. koji se nalaze u projektu.“4 Tako Deklaracija ureðuje nešto što nije neophodno. 187 . 127. pošli od jedne zastarele koncepcije prava èoveka. 125. odnosno „uvedena putem Ustava i zakona u pozitivna prava skoro svih savremenih dr`ava“. ekonomska i kulturna prava predstavljaju sasvim novu pojavu èiji bi pravi znaèaj ostao neshvaæen da se u posleratnoj meðunarodnoj organizaciji nije zaèuo odluèan glas socijalistièkih dr`ava u prilog ovoj novoj vrsti prava.

departmana i opština. pa èak mo`da i preobra`aja u vladajuæoj koncepciji individualnih prava. a preko dr`ave. sa odredbama o pravu na javnu pomoæ koja je definisana kao „sveti dug“ (èl. kada njihove porodice nisu u stanju da im pomognu“ (èl. Mada je znaèaj socijalnih prava nagovešten u revolucionarnim zbivanjima u 18. A samo ureðivanje socijalnih prava graðana dovodi i do promena. ono poma`e javne radove za zapošljavanje nezaposlenih. godine). Boris Mirkin-Geceviè zapazio je da se moderna dr`ava više nije 188 . ali i u sredinama u kojima je ovaj uticaj bio znatno manji ili zanemarljiv dolazi do ovakvih promena. do stvarnog proširivanja podruèja starih graðanskih i politièkih prava novim socijalnim i ekonomskim pravima došlo je. 13). struènog obrazovanja. godine je veæ na razvijen i sasvim konkretan naèin jamèio pravo rada u okviru sledeæe odredbe: „Ustav garantuje graðanima slobodu rada i preduzetništva. meðutim. 21) i prava na obrazovanje koje je definisano kao „potreba svih“ (èl. Do proglašavanja socijalnih prava dolazilo je najèešæe pod uticajem razlièitih tradicija socijalizma (to je sluèaj sa Ustavom RSFSR od 1918. veku. Ustav Francuske od 1848. veka. Društvo poma`e i podstièe razvoj rada preko besplatnog osnovnog školovanja. Pišuæi o ovoj pojavi izmeðu dva rata. veka manje-više svi znaèajniji ustavi stajali u znaku ideje o graðanskim i politièkim pravima koja su predstavljala odredbe najvišeg ranga i okvir za tumaèenje ostalih delova ustava kojima je regulisano dr`avno ureðenje i odnosi razlièitih grana vlasti. godine i Vajmarskim ustavom od 1919. ustanova socijalnog staranja i kreditiranja. ono obezbeðuje pomoæ napuštenoj deci.predstavljala nešto novo ni u vreme nastajanja prvih povelja o pravima krajem 18. veku ureðivana obiènim zakonodavstvom postala su tada sastavni delovi poglavlja u ustavima posveæenim osnovnim pravima. Zbog svega ovoga socijalno pitanje u ustavnom pravu dobija mesto koje nikada ranije nije imalo. Da odredbe o socijalnim pravima nisu zaobilazili ni pojedini tvorci skoro dva veka starih povelja svedoèi Montanjarska Deklaracija prava èoveka i graðanina. i 19. Mnoga pitanja društvenog `ivota koja su u 19. 22). jednakosti u odnosima poslodavca i radnika. premda su u to vreme i tokom celog 19. dobrovoljnih udru`enja. nemoænim i starim bez sredstava. posle Prvog svetskog rata i Ruske revolucije. poljoprivrednih ustanova.

Vajmarski ustav. zanatstvu i trgovini. 1931. To je. Pored naèelne odredbe o zaštiti rada (èl. odredba da je privatna svojina ne samo privatno pravo veæ i društvena du`nost: 5 B. obrazovanja i škole. moralno obavezan da svoje intelektualne i fizièke sposobnosti upotrebi na naèin kako to zahteva dobro zajednice“ (èl. Les nouvelles tendances du droit constitutionnel. koji æe obezbediti celokupnoj radnièkoj klasi èoveèanstva opšti minimum društvenih prava“ (èl. svojim znaèenjem sve ove odredbe nadmašuju one koje imaju karakter opštih. 163. recimo.mogla zadovoljiti samo garantovanjem pravne nezavisnosti pojedinca. st. prvo. sadr`i nekoliko desetina sasvim konkretnih odredbi o socijalnim pravima. 89. rukovodnih naèela. ovaj Ustav utvrðuje i konkretne mere zaštite pojedinih društvenih slojeva: prema èlanu 164. Vajmarski ustav priznaje i sindikalne organizacije i organizacije poslodavaca. 165). veæ se pokazalo neophodnim da se stvori i jedan minimum pravnih uslova koji bi omoguæili društvenu nezavisnost pojedinca. u skladu sa nekim tada znaèajnim doktrinarnim uticajima. Ipak. Meðu odredbama u ovom delu Ustava mogu se naæi i neke koje svojim te`njama prelaze granice ondašnje nemaèke dr`ave: „Rajh æe nastojati da doðe do prihvatanja meðunarodnih propisa o pravnom polo`aju radnika.5 Najbolje se smisao i domašaj ove novine mo`e videti u Vajmarskom ustavu koji u odeljcima u kojima su ureðena pitanja društvenog `ivota. Paris. 157). 163). Marcel Giard. Ustava ne samo da su zakonodavstvo i uprava du`ni da potpoma`u srednju klasu u poljoprivredi. Mada nigde ne uslovljava vršenje prava izvršavanjem odreðenih društvenih du`nosti. veæ se ova „mora zaštititi i od preteranih da`bina i išèezavanja“. du`nosti èesto stavlja iznad prava pa. str. njihove sporazume kao i naèine njihovog predstavljanja u radnièkim savetima preduzeæa i u odgovarajuæim politièko-teritorijalnim jedinicama (èl. Mirkine-Guetzévitch. Ove promene u dotadašnjoj koncepciji osnovnih prava dovele su u ustavnom pravu do društvene zaštite pojedinca i do ogranièavanja nekih klasiènih liènih i politièkih prava u ime društvenog interesa. i privrednog `ivota. odredbi o pravu na rad prethodi stav da je svaki graðanin „bez štete za svoju liènu slobodu. 189 . kao što to danas èine ustavi socijalistièkih dr`ava. 1).

I. tzv. U Sovjetskom Savezu je tada. 132. kao što je to bio sluèaj u prvobitnoj. uticao je na više ondašnjih evropskih ustava. ponikloj na tlu prvih liberalnih demokratija na Zapadu. st. onda je i interes za osnovna prava. Les Constitutions européennes. olièena po pravilu u partijskoj dr`avi i njenim unapred utvrðenim kolektivnim ciljevima imala prednost nad pojedincem. 3). a posebno na Ustav Kraljevine Srba. utvrðuje prvo društveni cilj („prosveæivanje trudbenika“). Ako je veæ to bilo tako. U ovim granicama mora se obezbediti ekonomska sloboda pojedinca“ (èl. godine. ali na takav naèin da je u odgovarajuæim èlanovima Ustava (èl. kada je o obrazovanju reè. Vajmarski ustav. 153. str. Paris. preko svoje zamisli o neophodnosti usklaðivanja individualnih i socijalnih prava. individualistièkoj koncepciji osnovnih prava. st. koji je po nekim autoritativnim ocenama „predstavljao mo`da najviše ispoljeni izraz ove tendencije“6. 151. t. Unošenje odredaba o socijalnim pravima u meðuratne ustave odvijalo se više pod uticajem razlièitih koncepcija demokratskog socijalizma i socijalnog liberalizma nego pod uticajem boljševièkog socijalizma. preovlaðivalo jedno shvatanje prava èoveka koje bi mo`da najbolje bilo oznaèiti kao komunitarnu koncepciju osnovnih prava. a zatim i obaveza dr`ave da pru`i „potpuno. Hrvata i Slovenaca od 1921. Tako se. Njeno korišæenje mora jednovremeno biti i doprinos opštem interesu“ (èl. a ne pravima pojedinca. U Ustavu RSFSR od 1918. 1). godine govori se o samo dva socijalna prava: pravu na obrazovanje i pravu na rad. pri èemu je suština ovog shvatanja bila u tome što je prednost davana pravima društva i dr`ave. i 18) izbegnuto i pominjanje same reèi „pravo“ koje u smislu subjektivnog javnog prava uvek podseæa na pravo koje pojedinac ima. ako je društvena zajednica. Presses universitaires de France.„Svojina obavezuje. pa i za socijalna prava. 190 . u sovjetskim ustavima izmeðu dva rata razumljivo morao biti manji. 17. A zatim i odredba o pravu na `ivot dostojan èoveka: „Organizacija privrednog `ivota mora odgovarati naèelima praviènosti sa ciljem da se svima zajamèi `ivot u skladu sa ljudskim dostojanstvom. Vidovdanski ustav. 6 Boris Mirkine-Guetzévitch. a sa odreðenim izmenama i kasnije. 1951.

godine zapoèinje jednom preambulom u kojoj se ponovo sveèano potvrðuju prava i slobode èoveka i graðanina utvrðeni Deklaracijom prava od 1789. kao i graðanskih prava proširena. recimo. godine. utvrðuje se naèelo apsolutne obaveze politièke. godine. prava iz socijalnog osiguranja. ekonomskoj i društvenoj organizaciji zemlje. Sve je ovo još jasnije u drugom sluèaju kada je umesto uobièajne formulacije o pravu na rad iskljuèivo utvrðena obaveza rada: „Ruska Socijalistièka Federativna Sovjetska Republika smatra rad obavezom svih graðana Republike i proglašava naèelo. o èemu svedoèe njegovi prvi èlanovi. Ideja o socijalnim pravima još više karakteriše neke zapadnoevropske ustave donete posle Drugog svetskog rata. i ona su neposrednije formulisana kao prava (pravo na rad. prošireno i glasi: „Republika je du`na da otkloni smetnje u ekonomskom i društvenom poretku koje. pored prava sindikalnog organizovanja. pravo sindikalnog organizovanja. pravo na štrajk.svestrano i besplatno obrazovanje“ i to ne svima (niti je obaveza opšta niti pravo koje iz nje proizlazi) veæ samo „radnicima i siromašnim seljacima“.“ Ustavom je. ekonomske i socijalne solidarnosti. godine lista socijalnih i ekonomskih prava. U razvijanju i konkretizovanju liste socijalnih prava još dalje je otišao Ustav Italije od 1948. Vajmarski ustav socijalne odredbe u ovom ustavu malobrojne i manje razvijene. ‘Ko ne radi. neka ne jede!’“ Tek je Ustavom SSSR od 1936. u sluèaju bolesti i gubitka radne sposobnosti. U èlanu 1. pre usvajanja Univerzalne deklaracije. pravo na odmor. pravo na materijalno obezbeðenje u starosti. da bi se taj krug prava zatim proširio i novim socijalnim i ekonomskim pravima kao što su: pravo na rad. pravo na obrazovanje i dr. kao i pravo na obrazovanje). mada su u odnosu na. pravo zaposlenih da preko svojih delegata uèestvuju u kolektivnom odreðivanju uslova rada i u upravljanju preduzeæem. stvarno ogranièavajuæi slobodu i jednakost pojedinca. spreèavaju pun razvoj ljudske liènosti i stvarno uèešæe svih radnika u politièkoj. dok je naèelo dr`avne intervencije u cilju otklanjanja socijalnih nepravdi u èlanu 3. Tako Ustav Francuske od 1946. zasnovana na radu“. Ustava Italija se tako odreðuje kao „demokratska republika. predviðeno i pravo radnika da saraðuju u upravljanju preduzeæima na naèin i u 191 . u èlanu 2.

2). recimo. 41. ukoliko su ispunjeni uslovi koje zakon propisuje u opštem interesu. st. E. London. U njoj se. slobodi ili ljudskom dostojanstvu“ (èl. ukljuèujuæi svoju vlastitu. st. 1). 2). a ne cilj privatne spekulacije“ (èl. Bramsted and K. Privatna privredna inicijativa se „ne mo`e razvijati u suprotnosti sa društvenim interesom ili tako da nanosi štetu bezbednosti. Zajemèena je i sloboda privatne inicijative.. predstavljala je Univerzalna deklaracija o pavima èoveka. 13). I najzad. Na koji naèin su tradicionalna lièna i politièka prava proširivana mo`e se pokazati na više primera. kako klasiènih graðanskih i politièkih prava tako i novih socijalnih i ekonomskih prava. privatne svojine i zadrugarstva u saglasnosti sa društvenim interesom.granicama utvrðenim zakonom (èl. Tradicionalna sloboda kretanja u granicama dr`ave proširena je stavom da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju. 35. 9). eds. 39 i 46). Longman. U skladu sa svim do sada iznetim te`njama najznaèajniji pokušaj povezivanja u jednoj povelji o pravima. tako da i veæ navedeni prigovor o tome da je ovde reè o „opštepriznatim pravima koja ne odgovaraju više savremenom stupnju društvenog razvoja“ teško mo`e biti prihvaæen. i štiti rad Italijana u inostranstvu“ (èl. 45. proširen je kvalifikacijom da „niko ne mo`e biti proizvoljno. 2). utvrðuje da ono s obzirom na svoju društvenu funkciju „ima karakter uzajamnog pomaganja. baš zbog njenog meðunarodnog karaktera. Melhuish.proteran“ (èl. dr`ava „priznaje slobodno useljavanje. K. st. st. starajuæi se o radu „u svim njegovim oblicima i primenama“..7 Pri tome treba ukazati i na èinjenicu da su èak i kada se radi o klasiènim graðanskim i politièkim pravima tvorci Deklaracije niz starih prava novelirali u skladu sa savremenim društvenim i politièkim potrebama i razvojem. èija su izvorišta dve razlièite politièke tradicije – liberalna i socijalistièka. 192 . dok se. i da se vrati u svoju zemlju“ (èl. Ustav za privatnu svojinu utvrðuje da se zakonom „odreðuje naèin njenog sticanja. 42. J. što se zadrugarstva tièe. Klasièni habeas corpus. u`ivanja i granice u cilju da se obezbedi njena drušvena funkcija i da ona postane svima pristupaèna“ (èl. str. Pravo na dr`avljanstvo prošireno je odredbom da „niko ne 7 Western Liberalism. najviše nastojalo da se pronaðu formulacije koje bi mogle da pomire i usklade ove dve vrste ljudskih prava. 10-12.

pravo na školovanje. 18). Ta kritika. „komplementarne“ ideje ljudskih prava. str. nadnacionalni karakter time što je u èlanu 19. nije imala toliko za cilj da poka`e da je podruèje 8 Human Rights. postavlja se pitanje koji su bili glavni motivi i ciljevi ove kritike. 251-4. Law. London. ukljuèujuæi razumno ogranièenje radnog vremena i povremeni plaæeni odmor. Navedeno prema: F. te`ilo pomirenju dve razlièite. socijalna i ekonomska prava i da se prošire u skladu sa savremenim te`njama i dometima društvenog i politièkog razvitka. 193 . Ako je Univerzalna deklaracija bila doista zamišljena kao sinteza dve razlièite vrste prava i ako je ona u vreme svoga usvajanja obuhvatala više socijalnih prava kojih nije bilo u ustavima socijalistièkih dr`ava. koje su naj`ešæe kritikovale Deklaraciju. 184. Sloboda veroispovesti dopunjena je „slobodom promene veroispovesti ili ubeðenja“ (èl.. A. Sloboda mišljenja i izra`avanja dobila je širi.mo`e samovoljno biti lišen dr`avljanstva niti prava da promeni dr`avljanstvo“ (èl. Ova zajednièka formulacija trebalo je. utvrðeno da „svako ima pravo da tra`i. London. str. 2. UNESCO. pravo na rad ukljuèujuæi i jednaku platu za jednaki rad. 1945. Pri tome se. na neki naèin. pravo na uèestvovanje u kulturnom `ivotu zajednice koje obuhvata pravo da se u`iva u umetnosti i uèestvuje u nauènom napretku i dobrobiti koja otuda proistièe. pravo na osnivanje sindikata. prima i širi obaveštenje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“. Moglo bi se zato reæi da je Univerzalna deklaracija prava èoveka predstavljala pokušaj da se kodifikuju manje-više sva do tada poznata graðanska i politièka. Legislation and Liberty. Od socijalnih prava Deklaracija predviða sledeæa: pravo na socijalno osiguranje. od kojih je jedna „polazila od premisa svojstvenih individualnim pravima. pravo na odmor i razonodu. dopunjena je stavom da „niko ne mo`e biti primoran da pripada nekom udru`enju“. da uskladi te razlièite ili suprotstavljene formulacije“8. uprkos onome što se tvrdilo. dok je druga bila zasnovana na marksistièkim naèelima.. Comments and Interpretations. Routledge and Kegan Paul. 1976. kako stoji u jednom od zvaniènih materijala iz onoga vremena. pravo na standard `ivota koji onome ko radi obezbeðuje zdravlje i blagostanje za njega i njegovu porodicu. a sloboda udru`ivanja u èlanu 20. vol. 15). Hayek.

Skoro èetiri decenije posle ove polemike jedan sovjetski pisac. UNESCO. Kasnije je na reèima jedno ovakvo gledanje na problem odnosa izmeðu razlièitih vrsta ljudskih prava u okviru zvaniène koncepcije ljudskih prava u veæini socijalistièkih dr`ava napušteno. èije je priznavanje i ratifikovanje oèigledno bitno. politièkim. „Human Rights and the Soviet Constitution“. ne mo`e. Ipak. 1986. veæ društvena zajednica otelovljena u dr`avnoj organizaciji. N.socijalnih i ekonomskih prava u Deklaraciji potcenjeno koliko da ospori listu starih graðanskih i politièkih prava. Sva ova podruèja podjednako su va`na da bi mogao da se zajamèi svakom èlanu društva normalan `ivot i radni uslovi. str. te`eæi da ignoriše ili potceni znaèaj drugih kategorija osnovnih prava graðana. 89. ali ovo nije sluèaj. zato „prava“ koja pojedinac ovde u`iva više imaju obele`ja koristi nego osnovnih prava u uobièajenom smislu reèi. recimo. da zaseni jednu drugu pojavu da savremene socijalistièke dr`ave. ne sme se zaboraviti – minimum osnovnih demokratskih ljudskih prava bitnih za savremena civilizovana društva potvrðen je u Univerzalnoj deklaraciji o pravima èoveka (1948) i u meðunarodnim paktovima o graðanskim. Kudrayavtsev. ekonomskim i kulturnim pravima (1966). socijalno i kulturno. socijalnim. Katkad se pretpostavlja da socijalistièka koncepcija ljudskih prava daje prednost ekonomskim pravima. U ovakvim sistemima pojedinac zaslu`uje uva`avanje i mo`e u`ivati u odreðenim pogodnostima i koristima kao lojalan èlan društva koji obavlja propisanu ulogu.“9 Ova promena u politièkom govoru. Problem je bio zapravo u tome što su kritièari Deklaracije bili protiv svakog pokušaja pomirenja dve razlièite ideje ljudskih prava koje bi moglo dovesti do jaèanja individualnih prava i sloboda. ma koliko bila velika. 194 . meðutim. pa èak i izrièito kritikovano. spadaju u jednu širu grupu politièkih re`ima u kojima ideološku i praktiènu prednost nema pojedinac. zato ne bi bilo ni ispravno ni opravdano da se govori o prednosti bilo koje vrste osnovnih ljudskih prava. bez obzira na meðusobne razlike. 9 V. Sva ova prava i slobode su od podjednakog znaèaja. tvrdi: „Marksistièka koncepcija ljudskih prava uzima u obzir znaèaj svih podruèja na kojima se ova prava ostvaruju – ekonomsko. Paris. Philosophical Foundations of Human Rights. politièko.

. str. 195 . osporavajuæi samo ukljuèivanje socijalnih prava u tekst jedne deklaracije o ljudskim pravima. a protezanje pojma ljudskih prava i na ono što ona oèigledno nisu. „ljudska prava su oblik moralnog pava i od drugih moralnih prava se razlikuju utoliko što su ona prava svih ljudi u svim vremenima i u svim prilikama“12. Isto. koju su prilikom njenog usvajanja iznele socijalistièke dr`ave. Macmillan. Raphael. dovodi do stvaranja jedne nejasne predstave o tome šta su zapravo ljudska prava. Deklaracije Kranston pokazuje da ovo pravo ne ispunjava nijedan od njegovih kriterijuma: ostvarljivost. a posebno u jednom kraæem napisu èiji je i sam naslov dovoljno reèit – „Ljudska prava. Na primeru prava na povremeni plaæeni odmor iz èlana 24. pomraèen i oslabljen poslednjih godina pokušajem da se u njega ukljuèe posebna prava sasvim druge kategorije“11. D. 43-53. Po njemu.III Dok se prva zamerka Univerzalnoj deklaraciji. Prema ovom drugom stanovištu. D. Pravo na povre10 11 12 Maurice Cranston. Isto. London. drugu zamerku uputili su neki predstavnici liberalne politièke misli na Zapadu. ed. 1967. u Political Theory and the Rights of Man. na socijalna i ekonomska prava. opštost i znaèaj.“ Kranston navodi i nekoliko kriterijuma pomoæu kojih se mo`e ispitati da li pojedina socijalna i ekonomska prava navedena u Univerzalnoj deklaraciji spadaju u podruèje ljudskih prava kako ga je on odredio.. 49. str. Upravo ovakav karakter ljudskih prava priznaje se u prvom stavu Univerzalne deklaracije: „Pošto je priznavanje uroðenog dostojanstva i jednakih i neotuðivih prava svih èlanova ljudske porodice temelj slobode. „Human Rights. èime se spreèava njihova delotvorna zaštita. str. 43. svodila na tvrdnju da su zbog preteranog znaèaja datog „zastarelim“ graðanskim i politièkim pravima zanemarena socijalna i ekonomska prava. jedino klasièna graðanska i politièka prava mogu se smatrati ljudskim pravima u u`em smislu reèi. U više svojih radova ovo gledište je obrazlo`io Moris Kranston. stvarna i tobo`nja“10 Kranston tvrdi da je poštovanja dostojan filozofski pojam ljudskih prava „zamršen. pravde i mira u svetu. Real and Supposed“.

str. Ideal je nešto ka èemu stremimo ali što ne mo`emo odmah da ostvarimo. Hajek navodi i više primera koji treba da poka`u koliko je sadr`ina pojedinih socijalnih prava u Deklaraciji neodreðena. a u ovom pogledu pravo na povremeni plaæeni odmor ne bi se. podseæa Hajek. Legislation and Liberty. nije ostvarljivo za milione ljudi koji `ive u nerazvijenim delovima sveta gde industrijalizacija nije ni zapoèela. 2. kao uostalom i moralne obaveze. „svako ima pravo na društveni i meðunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u 13 14 15 Isto. A razlika izmeðu ideala i prava najmanje je sporna.15 Prema Hajeku. Isto. Pravo je nešto što mo`e i mora da bude poštovano svuda i uvek. ovo pravo odnosi se samo na one koji su zaposleni i utoliko nije opšteg karaktera.. 53. pravo na slobodu i pravo na pravièno suðenje. Umesto da se ogranièi na ovo neprekosnoveno podruèje sloboda i prava kojih nijedan pojedinac ne sme biti lišen. str. 103-106.14 Na slièan naèin je unošenje socijalnih prava u Univerzalnu deklaraciju kritikovao i Fridrih Hajek. sva moralna prava. svetu ideala.13 Kritikujuæi shvatanje o ljudskim pravima koje se zastupa u Univerzalnoj deklaraciji Kranston je zakljuèio da su ljudska prava nešto èega se niko ne mo`e lišiti a da se ne dovedu u pitanje osnovna naèela pravde. 196 . Law. pogotovo u poreðenju sa takvim pravima kao što su pravo na `ivot. da u`iva u umetnosti i da uèestvuje u nauènom napretku i dobrobiti koja otuda proistièe“? Èak prema ovoj povelji prava. mogu se rangirati. Kakav je pravni smisao tvrdnje da „svako ima pravo da ostvaruje. str. 50-51. naèin na koji su prava odreðena u Univerzalnoj deklaraciji je takav da sud teško mo`e u svakom konkretnom sluèaju ustanoviti njihovu sadr`inu. Hayek. pre svega. Zatim. svakako. kao èlan društva“ pola`e pravo. kao što nije ni jasno na kome le`i obaveza ispunjavanja onoga na šta „svako. I najzad. moglo svrstati u red znaèajnijih prava. privredna.meni plaæeni odmor. vol.. Deklaracija je pretrpana pravima koja to nisu i zato je ona bliska svetu utopijskih te`nji. društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje liènosti“? Od koga „svako“ mo`e da zahteva „praviène i zadovoljavajuæe uslove rada“? Kakve su posledice prava podarenog svakom da „slobodno uèestvuje u kulturnom `ivotu zajednice.

pitanjem prirode socijalnih prava: „Socijalna prava nisu se javila radi potrebe da se pojedinac zaštiti od dr`avne vlasti. treba poæi od onoga što je nesporno. veæ stvarajuæi pobude za sve da uèine koliko god mogu da to koristi drugima.“17 Hajek zakljuèuje da je „malo verovatno da æe se samim utvrðivanjem prava na odreðena dobra proizvesti ta dobra. 197 . Ako `elimo da svi budu bogati biæemo najbli`i ovome cilju ne tako što æemo putem prava zapovedati da to treba da se postigne.ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni“ (èl. svrha novih socijalnih i ekonomskih prava nije da zajamèe pojedincu slobodu od dr`ave i nasuprot dr`avi.16 Prema Hajeku. Isto. 104. mo`e se razumeti sa stanovišta izvornih liberalnih ideja ispoljena uzdr`anost prema takvoj vrsti prava koja podrazumevaju delovanje dr`ave. str. odnosno osporavanja socijalnih prava kao ljudskih prava.“18 Što se tièe ovoga prigovora. baveæi se kao još neki naši pravni teoretièari. proširivanje njenog aparata i moæi i time i moguænost ugro`avanja prava pojedinca. Isto. ili davati svakome pravo na ono na šta on misli da ima pravo. nova prava su nezamisliva bez njenog èinjenja. 29). Tvorci Deklarcije su se. odnosno prestacija. str. Za razliku od starih graðanskih i politièkih prava. veæ ona predstavljaju zahteve za preraspodelu društvenih dobara i usluga upuæene dr`avi. Upravo iz ove razlike. str. kao i na protivreènost u odnosima izmeðu starih graðanskih i politièkih i novih socijalnih prava vrlo je dobro ukazao Slobodan Jovanoviæ. godine. Na ovu protivreènost same prirode socijalnih prava. proglašavajuæi pravima nešto što se u doglednoj buduænosti neæe moæi ostvariti. posle donošenja Ustava od 1921. nego su se javila radi potrebe da se privredno slabiji 16 17 18 Isto. 106. Dok se stara prava ostvaruju neèinjenjem dr`ave. upustili u rušenju poštovanja prema njemu. a svi graðani njene slu`benike koji upravo kao takvi pola`u pravo na „pravednu i zadovoljavajuæu naknadu“. Stara i nova prava predstavljaju doista dve vrste prava u širem smislu reèi. pisci Deklaracije kao da su pošli od naopake predstave o tome da društvo predstavlja jednu maltene monolitnu organizaciju. 105. ukljuèujuæi i „razumno ogranièenje radnog vremena i povremeni plaæeni odmor“. takoðe. koja je bitna.

socijalna prava nisu. imaju za posledicu uveæanje dr`avne moæi. 1924. uz prigovore koje iznose Moris Kranston i Fridrih Hajek. dakle. jer bez dr`avnog ogranièavanja i suzbijanja privredno jaèih redova nije moguæno zaštititi privredno slabije redove. pravo na pravièno suðenje. Ustavno pravo Kraljevine Srba. str. 1925. Novi Sad. D. pravo da svako mo`e da tra`i. Hrvata i Slovenaca. a njemu suprotstavlja. Da li su ove razlike izmeðu klasiènih ljudskih prava i socijalnih prava. Socijalna prava. treba odmah to reæi. jer bez umanjenja dr`avne moæi osloboðenje pojedinca nije moguæno. upravnim ili ustavnim sudovima. praæena sudskim garantijama koje pojedincima omoguæavaju da se protiv nezakonitih akata i radnji vlasti `ale redovnim. To oni. Ovo pravo moglo bi se protumaèiti kao pravo da se prisluškuju tuði telefonski razgovori. str. Geca Kon. Graðanska i politièka prava imaju za posledicu umanjenje dr`avne moæi. Prava i du`nosti graðana. kako se dobro zapa`a. Tu zaštitu dr`ava pru`a privredno slabijim redovima.redovi zaštite od privredno jaèih redova. Old and New“. to. recimo. D. D. Takvo je. 198 . na primer. 458.“19 Pored ove razlike izmeðu dve vrste prava postoji još jedna. str. moglo bi se primetiti da Deklaracija obuhvata i neka graðanska i politièka prava koja mo`da nisu ništa manje neobièna od prava na povremeni plaæeni odmor. da se prenose stranoj sili poverljiva vojna 19 20 Slobodan Jovanoviæ. ništa manje va`na: dok su graðanska i politièka prava stavljena pod sudsku zaštitu. D. naprotiv. S druge strane. jedna te`nja da se razlika izmeðu dve vrste prava po svaku cenu preuvelièa i uèini znaèajnijom nego što stvarno jeste. po pravilu. prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice (èl. posti`u tako što porede najva`nije graðanske slobode sa najmanje va`nim socijalnim pravima.20 Nije sluèajno što se u ovim poreðenjima kao najpogodniji primer socijalnog prava uzima pravo na povremeni plaæeni odmor.Raphael. 30-33. Beograd. 54-67. Uporedi i: Ðorðe Tasiæ. 19). dovoljne da se socijalnim pravima ospori mesto u krugu ljudskih prava? Da li njihovo unošenje u Univerzalnu deklaraciju vodi slabljenju osnovne ideje prava èoveka? U napisima kritièara socijalnih prava zapa`a se. ed. u Political Theory and the Rights of Man. Raphael. Matica srpska. „Human Rights.

„Rights. Ako ovome dodamo i treæu vrstu prava. Liberties.obaveštenja ili otvara privatna prepiska. Na isti naèin i u sluèaju èlana 24. pišuæi da teorijska vrednost tih prava nije umanjena èinjenicom što u mnogim zemljama ova prava nisu ostvarena: èak i kada ova prava ne postanu u veæoj meri sastavni deo svakodnevnog `ivota ona ipak ostaju „elemenat obrazovanja masa“. koje se posti`e neèinjenjem. Freedom: A Reappraisal“. zašto bi norme uopšte bile potrebne?“22 U onome što su kritièari socijalnih prava uoèavali kao jedan od njihovih osnovnih nedostataka Boris Mirkin-Geceviè video je nešto pozitivno.23 U odbrani socijalnih prava Karl Fridrih je podseæao da ni klasièna ljudska prava nisu jedinstvena i da zapravo postoje dve vrste ovih prava: pravo pojedinca na samostalnost u odnosu na dr`avnu vlast. odnosno pravo na 21 22 23 Isto. premda bi trebalo da imaju. koji svakome jemèi da ne sme biti izlo`en proizvoljnom mešanju u privatni `ivot. Deklaracije mora tumaèiti u vezi sa èlanom 12. koja kazuje da se privredna. 843 Mirkine-Guetzévitch. ona zadr`avaju svoju obrazovnu vrednost podseæanjem na ono što graðani nemaju. a sve norme ne mogu se ostvariti – kada bi bilo drugaèije. o pravu na povremeni plaæeni odmor mora biti primenjeno sistematsko tumaèenje. str. odnosno mora se imati u vidu odredba èlana 22. „Sva prava sadr`e norme. uzdr`avanjem dr`ave. onda otkrivamo da postoji nešto što predstavlja zajednièko jezgro svih ovih vrsta prava. da se èlan 19. prema kome se nijedna odredba Deklaracije ne mo`e tumaèiti na naèin koji omoguæuje povredu prava i sloboda koji su u njoj sadr`ani. društvena i kulturna prava ostvaruju u skladu s organizacijom i sredstvima svake dr`ave. Friedrich. Carl J. str. 199 . American Political Science Review 4/193. 64.21 To što se socijalna prava po pravilu te`e i reðe ostvaruju ne predstavlja dovoljan razlog da se ona odbace kao prava. Les nouvelles tendences du droit constitutionnel. a to je pravo pojedinca na samoostvarenje. meðutim. str. i pravo pojedinca da utièe na delatnost i strukturu dr`ave. Jasno je. a iznad svega sa èlanom 30. pravo pojedinca na èinjenje dr`ave koje treba da umanji socijalne i ekonomske nejednakosti izmeðu pojedinaca. 90.

kako stara graðanska i politièka tako i nova socijalna prava. Isto. and Political Regimes“. str. Human Rights. prava na štrajk i sl.25 Najzad. pravo na obrazovanje mo`e predstavljati doista pravo u smislu prava izbora. Ono se u zavisnosti od vremenskog razdoblja ili okolnosti mo`e svrstati u bilo koju od tri pomenute vrste prava. str. pre svega. 845. a mo`e biti i pravo odreðenih društvenih slojeva na dr`avnu pomoæ i zaštitu od preteranih poreskih optereæenja. Za onoga koji je dovoljno bogat. pojavljuje kao obaveza dr`ave da mu ovo pravo obezbedi. str. kao i otklanjanje nejednakosti koje poni`avaju pojedinca. Freedom: A Reappraisal“. sve vrste prava. Ovo naèelo zahteva osnovno materijalno blagostanje svih.24 Ni istorijski posmatrano ova prava se ne mogu lako razgranièiti. s jedne. „Human Dignity. Isto tako. i socijalnih i ekonomskih prava. 805/806. Liberties. Ono mo`e biti pravo na zaštitu od dr`avnog uplitanja. Fridrih navodi primer prava svojine koje je od poèetka prošlog veka pretrpelo tolike promene. 844. 24 25 26 27 Friedrich. 845. „Rights. Rhoda Howard. socijalna i ekonomska prava od uticaja su i va`nosti za ostvarivanje graðanskih i politièkih prava.) nema ni socijalnih i ekonomskih prava. Isto. èine jedinstvenu celinu u svim njihovim meðuzavisnostima i razlikama. Kao što èinjenice tvrdokorno dokazuju da tamo gde nema graðanskih i politièkih prava (slobode mišljenja i izra`avanja. dok se za onoga koji to nije ono. u koju æe grupu spadati pojedina prava mo`e da zavisi i od društvenog polo`aja pojedinca.slobodu. str. 200 . Svakog pojedinca odlikuju njemu svojstveno ljudsko dostojanstvo i moralna vrednost koje dr`ava mora ne samo pasivno da poštuje veæ i da za njih poka`e aktivno interesovanje. s druge strane. slobode udru`ivanja ukljuèujuæi i slobodu udru`ivanja u politièke stranke i sindikate. Naèelo jednakog obzira i jednakog uva`avanja prema svakom pojedincu zahteva da dr`ava svojom intervencijom umanjuje socijalne i ekonomske nejednakosti koje ne dopuštaju da moralna vrednost svakog doðe do izraza. Jack Donelly. mo`e predstavljati osnov za sticanje prava glasa.27 A to znaèi da polazeæi od stava o osnovnoj vrednosti ljudskog dostojanstva.26 Zbog svega ovoga ne treba nepotrebno preuvelièavati razliku izmeðu graðanskih i politièkih. American Political Science Review 3/1986.

kao što ima i onih u kojima izmeðu slova ustava i društvene stvarnosti postoje velike razlike. Razlika izmeðu politièkih sistema u kojima se po pravilu poštuju i ostvaruju ustavne odredbe o osnovnim pravima i onih u kojima to po pravilu nije sluèaj nije samo i pre svega empirijskog karaktera.Politièki sistemi i osnovna prava I Proširivanje liste ustavima proklamovanih prava èoveka jedno je od obele`ja savremenih ustava i politièkih sistema. Nasuprot ovoj pojavi najšire konstitucionalizacije ljudskih prava stoji drugaèija i ponajmanje jednoobrazna stvarnost ljudskih prava. dva sasvim razlièita gledanja na smisao i mesto osnovnih prava u politièkom poretku. kao i za ocenjivanje njihove legitimnosti. veæ u osnovi ove dve vrste politièkih sistema le`e dve potpuno razlièite koncepcije osnovnih prava. Da bi se pokazalo u èemu se sastoji razlika izmeðu ove dve koncepcije osnovnih prava potrebno je prethodno podsetiti na sam razvoj ideje o ljudskim pravima. a u francuskoj Deklara201 . Ustavne odredbe o osnovnim pravima razlièito se ostvaruju u pojedinim politièkim sistemima: ima politièkih sistema u kojima ove odredbe u velikoj veæini sluèajeva poštuju i ostvaruju. Stvarnost ljudskih prava predstavlja zato jedno od glavnih merila za razvrstavanje politièkih poredaka. veka nazivano prirodnim pravima: u tom smislu se u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti govori o „neotuðivim“ pravima. Ljudska prava su savremeni naziv za ono što je krajem 18.

a zatim i u amerièki i francuski ustav. Ideja o prirodnim pravima trebalo je da izrazi stav da pojedinci imaju odreðena prava prema dr`avnoj vlasti. Krajem 19. Drugim reèima. Ali ta prava još uvek ne predstavljaju subjektivna javna prava u savremenom smislu reèi: sva su ova prava obnarodovana. meðutim. ova prava nemaju više vanpravni karakter. postaju njegov sastavni deo. naravno. Francuski ustav od 1791. ona više ne postoje izvan pravnog poretka veæ. Zato su prirodna prava smatrana pravima èoveka. „svetim“ i „nezastarivim“ pravima èoveka. prethodnice u starijim poveljama o ljudskim pravima. dobijajuæi tako karakter pravnih pravila. prirodna prava stoje nasuprot pravnom poretku: iz pravnog poretka za pojedinca kao podanika proizilaze du`nosti. Tek su Deklaracija nezavisnosti i Deklaracija prava èoveka i graðanina predstavljale povelje ljudskih prava u najširem smislu reèi. Mada su ove dve deklaracije bile pre svega izraz nezadovoljstva starim društvenim i politièkim poretkom i proizvod osobenih i razlièitih okolnosti. veka. Dve velike deklaracije prava na izmaku 18. ali ne i zajemèena. naprotiv. Sve su te ranije povelje. „neotuðivim“. ljudskim pravima. ali ne predviða naèin na koji æe se vršiti zaštita tih prava. one su imale nadnacionalno i univerzalno va`enje. amerièka i francuska. a ne graðanskim i politièkim pravima u današnjem smislu reèi. imale su.ciji prava èoveka i graðanina o „prirodnim“. imale ogranièeni karakter i domašaj utoliko što su davale povlašæen polo`aj odreðenim društvenim klasama i što su predstavljale sporazume izmeðu odreðenih društvenih snaga. veka odredbe o pravima pojedinaca prema dr`avnoj vlasti prešle su iz deklaracija i povelja u ustave britanskih kolonija u Severnoj Americi. Drugim reèima. odnosno sredstva kojima se pojedinac mo`e slu`iti u odbrani ovih prava ako ih dr`avni organi povrede. a tek je izvan pravnog poretka pojedinac od prirode obdaren odreðenim pravima u odnosu na dr`avnu vlast. kao i to da se ta prava ne izvode iz pravnog poretka veæ iz same ljudske prirode. u kojoj se iznose razlozi za proglašavanje pojedinih prava („Sloboda saopštava202 . tako preuzima Deklaraciju prava èoveka i graðanina od 1789. Ustav priznaje pojedincima niz prava. a prava koja su u njima proglašena ogranièavala su pojedine nosioce dr`avne vlasti (pre svega krunu).

više podseæala na lepo saèinjenu raspravu o vladi. 1963. 1 2 3 Lep prevod ove deklaracije sadr`an je u knji`ici Leon Bur`oa. 1961. zakon koji bi ogranièavao slobodu govora ili štampe ili pravo graðana da se u miru okupljaju i da se obraæaju vladi radi ispravljanja nepravdi“. New York. odeljak 1). Taj Ustav.. 464-472. New York. No. Jr. Alexander Hamilton. 1907. prema dobrom zapa`anju jednog amerièkog komentatora. 11).2 Da amerièki ustav veæ sadr`i institucionalne garantije osnovnih prava svedoèe mišljenja samih tvoraca ovog Ustava. Hamiltonovim tumaèenjem najavljeno je da æe tu vlast primenjivati Vrhovni sud. Tumaèeæi Ustav. pa i na propise dr`ava èlanica (u skladu sa odredbom amandmana XIV. amandman I na amerièki ustav zabranjivao je zakonodavcu donošenje bilo kakvih propisa kojima bi se ogranièavale osnovne politièke slobode: „Kongres ne mo`e doneti nikakav zakon o ustanovljavanju neke religije ili zakon kojim bi se zabranjivalo slobodno ispovedanje vere.1 ali ne predviðaju institucionalne garantije ovih prava. str. imao je prvenstveno pravnièki karakter. New American Library. a sudovi su du`ni da proglašavaju ništavim sve zakonodavèeve akte koji su protivni oèiglednom smislu ustava: sudovi su posrednik izmeðu naroda i zakonodavnog tela koji treba da dr`i zakonodavca u okvirima ovlašæenja koja su mu dodeljena. Documents of Fundamental Human Rights. 1. Pored ovoga. str. znatno ranije. amerièki Vrhovni sud je ogranièenje. Tako je Aleksandar Hamilton u Federalistièkim spisima izlo`io stav da prava pojedinca mogu biti zaštiæena samo u sistemu u kome ustav postavlja odreðena ogranièenja zakonodavnoj vlasti. Zechariah Chafee. Atheneum. Izdanje Republikanske omladine. dok je Francuski ustav. meðutim.nja misli i nazora jedno je od najdra`ih prava èovekovih“ – èl. Beograd. 203 . odnosno ustavnu zabranu da Kongres ne mo`e doneti nijedan zakon kojim se ogranièavaju politièke slobode kasnije pored zakonodavne vlasti proširio i na izvršnu i sudsku vlast. Amerièki ustav. što se stvarno i dogodilo petnaestak godina kasnije. 52-55. odnosno Deklaracija prava èoveka i graðanina koja je èinila njegov sastavni deo. Deklaracija prava èoveka i graðanina. The Federalist Papers. „How Human Rights Got into the Constitution“. John Jay. James Madison. veæ najavljuje promenu u ovom pravcu. vol. 78.3 Mada pravo sudske kontrole ustavnosti zakona kojima se narušavaju konkretna prava pojedinaca nije bilo izrièito propisano. Alber Meten.

18. Ovakve ustavne garantije osnovnih prava po pravilu su bile u ustavima ili posebnim zakonima praæene sudskim garantijama koje su pojedincima omoguæavale da se protiv nezakonitih akata i radnji vlasti `ale redovnim ili upravnim sudovima. a kasnije i ustavnim sudovima. 1). 221. 1). Uporediti i Ðorðe Tasiæ. koji je u noveliranom obliku još uvek na snazi. st. izdavaèa ili štampara ne mo`e se tra`iti kaucija“ (èl. Beograd. cenzura ne mo`e nikada da bude ustanovljena. 20). „Belgijanci imaju pravo da se mirno i bez oru`ja okupljaju. 1936. 1925. Formulisana na naèin na koji se to uèinilo u belgijskom ustavu i ustavima koji su sadr`avali sliène odredbe navedena politièka prava nisu mogla biti ni na koji naèin zakonima ogranièena ili ukinuta. dok ustavi u kojima se ova prava proglašavaju. 19. st. ali ne podvrgavajuæi ga prethodnoj dozvoli“ (èl. sadr`avao je garantije da osnovna politièka prava (sloboda štampe. uneta zatim ustavom u okvir pravnog poretka. a da se za protivpravne radnje u vršenju ovih prava moglo odgovarati samo naknadno: „Štampa je slobodna. danas praktièno objedinjuje obele`ja sva tri perioda u razvitku ideje i prakse osnovnih prava. Novi Sad. i dobila svu va`nost subjektivnih prava. najzad. Posebno je bio zanimljiv i veoma uticajan danas veæ jedan od najstarijih liberalnodemokratskih ustava. ali samo kao refleksna prava. 1. Matica Srpska. Ustav Belgije od 1831. ali ne i garantuju. prava pojedinca stavljena su. Osnovna prava su ne samo proklamovana i garantovana. sloboda okupljanja i sloboda udru`ivanja) ne podle`u prethodnom odobrenju dr`avne vlasti. Dr`ava. knj. 4 Slobodan Jovanoviæ. Geca Kon. omoguæavaju da ova prava budu ne samo ogranièena veæ i ukinuta. Ovaj Ustav. pod sudsku zaštitu. što je znaèilo da su se ova prava mogla ostvarivati potpuno slobodno i bez ikakvih ogranièenja. od pisaca. 204 . Slobodan Jovanoviæ sa`eto prikazuje ovaj razvoj ideje o osnovnim pravima na sledeæi naèin: „Shvaæena isprva kao prava van pravnog poretka. Prava i du`nosti graðanina. saobra`avajuæi se zakonima koji mogu da regulišu ovo pravo. str.“4 Koncepcija osnovnih prava koja je ovde izneta.Tokom prošlog veka ustavna naèela o pravima graðana bila su zaštiæena nizom novih ustavnih garantija. Tek na ovaj naèin su osnovna prava dobila karakter subjektivnih javnih prava. prava prirodna. „Belgijanci imaju pravo da se udru`uju. to pravo ne mo`e biti podvrgnuto bilo kakvoj preventivnoj meri“ (èl.

pa i izlazak iz vlastite zemlje i povratak u nju. odnosno zemalja u kojima je ova koncepcija osnovnih prava i zaèeta.“ Pored toga. Ovakav odnos prema prirodnopravnoj dimenziji osnovnih prava vidljiv je u posleratnim ustavima Francuske od 1946. Baš zato se u ovom sluèaju mo`e govoriti o individualistièkoj koncepciji osnovnih prava. da odredba èl. ukljuèujuæi svoju vlastitu. nedopustivo svako ogranièavanje slobode kretanja. koji su svojim sastavnim delom proglasili Deklaraciju prava èoveka i graðanina od 1789. ali njihovo ispunjavanje nije preduslov za vršenje prava. Ali ta odredba kojom se zapravo istièe da je moralno neispravno. Univerzalna deklaracija o pravima èoveka. II Suština koncepcije osnovnih prava o kojoj je dosada bilo reèi svodi se na stav da ova prava imaju obele`ja opštih i jednakih prava koja pripadaju svakom pojedincu kao ljudskoj liènosti.veæ se ustavi pluralistièkih demokratija. koju su 1948. usvojile dr`ave èlanice Ujedinjenih nacija. ne predstavlja pozitivno pravo za veliki deo èoveèanstva. 13. Deklaracije koja glasi da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju. na primer. Da bi raspolagao ovim pravima èovek ne treba da bude ništa drugo do ljudsko biæe. i da se vrati u svoju zemlju“. potvrðenom i dopunjenom Preambulom Ustava od 1946. i 1958. nadpravne dimenzije osnovnih prava. Preambula Ustava od 1958. Pojedinac u sistemu u kome je prihvaæeno ovakvo gledanje na prirodna prava ima i propisane društvene uloge i du`nosti. ima dubokog moralnog smisla za one milione ljudi koji su ovoga prava lišeni ili kojima je ovo pravo na razlièite naèine ogranièavano i uslovljavano. Oèigledno je. nisu odrekli ni prirodnopravne. takoðe sadr`i niz odredbi koje imaju karakter prirodnih prava za veliki broj savremenih dr`ava. zato i poèinje reèima: „Francuski narod sveèano proglašava svoju privr`enost pravima èoveka i naèelima narodne suverenosti kako su bila usvojena Deklaracijom od 1789. bez obzira na njegov odnos prema vladajuæim društvenim vrednostima i izvršavanju društvenih obaveza. 205 . da pripada ljudskom rodu.

1965. Dr`ava je ta koja pre svega svojim èinjenjem treba da omoguæi ostvarenje ovih prava. Baš zato što ta prava prethode pravima društva i dr`ave. Ali ova podruèja ljudskih prava ne predstavljaju za dr`avnu vlast samo „zabranjeno podruèje“ veæ i mesto odakle se politièki zahtevi i interesi graðana prenose u politièki proces. Kao prirodna prava liènosti ova prava imaju prednost nad pravima društva i dr`ave. 316-317. American Political Science Review 3/1986. Human Rights. „Human Dignity. str. mogu da tragaju za sreæom pod uslovom da na ovaj naèin ne dovode u pitanje ista prava drugih pojedinaca. 801-817. i to kako nedemokratske tako i demokratske dr`ave.6 Kao podruèja individualnog samoodreðenja i samoostvarenja ova prava istovremeno èine i okvir u kojem pojedinci. To je.Utemeljena u samoj ljudskoj prirodi ova prava su neotuðiva u onom smislu u kojem je neotuðiva i sama èovekova priroda. 206 . Isto. u sluèaju neizbe`nih sukoba 5 6 7 Rhoda Howard. i smisao onoga što se izrièe u èl. and Political Regimes“. Prema tome svaki èovek mo`e vršiti svoja prirodna prava samo do onih granica koje obezbeðuju ostalim èlanovima društva u`ivanje ovih istih prava“. Zato je ovo podruèje i od instrumentalnog znaèaja za formiranje politièke volje naroda. University of Chicago Press. str.7 Više je nego jasno da je ovom gledanju na smisao i prirodu osnovnih prava svojstveno i to da. 4. Zato se i u Meðunarodnom paktu o ljudskim pravima od 1966. Deklaracije prava èoveka i graðanina: „Svako je vlastan èiniti sve što ne škodi drugome i u tome se sastoji sloboda. 315. str. Chicago. Jack Donelly. kako piše Karl Levenštajn. Political Power and the Governmental Process. U tome je i razlika izmeðu prava graðanske slobode i prava politièke slobode: dok je za prva karakteristièna samostalnost pojedinca u odnosu na dr`avnu vlast. druga se ispoljavaju u pravu da se utièe na delatnost i strukturu dr`avne vlasti. ona predstavljaju. prema dobro znanim reèima iz Deklaracije nezavisnosti. Karl Loewenstein. istièe da „ova prava proizilaze iz uroðenog dostojanstva ljudske liènosti“. „zabranjena podruèja“ (forbidden zones) za nosioce dr`avne vlasti. mada ona predstavlja i najveæu moguæu opasnost po ova prava. takoðe.5 Pojedinac ovim neotuðivim pravima raspola`e u odnosu na društvo i dr`avu u kojoj je olièeno društvo.

meðutim. sa neophodnošæu ponovnog tumaèenja onoga èasa kada je krug prvobitno individualnih prava poèeo da se proširuje novim. odnosno njegovog prava da se stara o sopstvenim poslovima sve dok time ne vreða prava drugih. Krug novih 207 . pravo udru`ivanja predstavlja proširenje slobode pojedinca. S druge strane. Zato ovo pravo kojim se proširuje sloboda pojedinca mo`e postati kobno po tu istu slobodu.izmeðu pojedinca i društvene zajednice prednost daje pojedincu. Prigovori. Ovo se mo`e dobro objasniti na primeru jednog od osnovnih politièkih prava. „treæe generacije ljudskih prava“. kad god ljudi udru`eno delaju oni stvaraju jedno telo koje. Osnovna prava koja su predviðali prvi ustavi imala su naime strogo individualni karakter. mo`e gledati iz dva razlièita ugla i zavisno od toga koju taèku posmatranja odaberemo naša slika tog prava se menja. premda je ona samo produ`etak liène slobode pojedinca. naime. dolazi posle Prvog svetskog rata u Vajmarskom ustavu. odnosno Vajmarski ustav proglasio je niz ovakvih prava u odeljcima u kojima su ureðena pitanja društvenog `ivota. pre svega teorijski. da socijalna i ekonomska prava imaju više karakter ideala nego prava u u`em smislu reèi nisu imali veæi praktièan uticaj na pozitivnopravna rešenja. Jer. prava udru`ivanja. Do najradikalnijeg proširivanja podruèja starih graðanskih i politièkih prava novim socijalnim. po prirodi stvari. pa i da dovede u pitanje postojeæi demokratski poredak. reè je o pravu posebne vrste èije vršenje pod odreðenim uslovima mo`e da ogranièi slobodu pojedinca. kolektivnim i socijalnim pravima. poèinje znatno da se razlikuje od pojedinaca koji ga èine. U amerièkom ustavu i prvom francuskom ustavu ne pominje se èak ni sloboda udru`ivanja. S jedne strane. ekonomskim i kulturnim pravima. Pre bi se moglo reæi da se krug ovih novih prava stalno proširivao i da je uz politièka i graðanska prava i uz socijalna i ekonomska prava stvoreno jedno novo podruèje tzv. obrazovanja i škola i privrednog `ivota. Ustav Francuske od 1848). Ovakva individualistièka koncepcija osnovnih prava suoèila se. Ustav Nemaèkog rajha od 1919. u koja spadaju sasvim nova prava povezana sa tehnološkim novinama i strukturalnim karakteristikama savremenih visokorazvijenih društava. mada su ta prava uneta i u ranije ustave (recimo. Na pravo udru`ivanja se.

socijalna i ekonomska prava od uticaja su i va`nosti za ostvarivanje graðanskih i politièkih prava. pravima bolesnika. Howard. prava štrajka i sl. meðutim. po pravilu imaju karakter subjektivnih javnih prava. smatra se. sve u svemu. S jedne strane. Human Rights. a nova socijalna i ekonomska prava povlaèe obavezu èinjenja dr`ave. kao i otklanjanje nejednakosti koje unizuju pojedinca.9 Razliku izmeðu starih graðanskih i politièkih prava i novih socijalnih i ekonomskih. pravima onesposobljenih. kao što je veæ izneto. Les libértes publiques en France et dans le Monde. Svakog pojedinca. Paris. koje ne dopuštaju da do izra`aja doðe jednaka moralna vrednost svakog. Pored toga što klasièna prava podrazumevaju uzdr`avanje dr`ave od èinjenja. Reè je o pravima lica „treæeg doba“. odnosno moguænošæu zaštite pred sudovima. 8 9 10 Jean-Paul Costa. prva vrsta prava razlikuje se od druge utoliko što je praæena i odreðenim institucionalnim garantijama. S druge strane.prava proširen je pravima posebnih društvenih grupa koje su. vojnika. str. Les Editions S. pa èak i iskljuèene iz va`eæih opštih odredbi o ljudskim pravima. bile nedovoljno zaštiæene. pa ova prava. Paris. a naroèito su razvijena u politièkim programima pojedinih radikalnih socijalistièkih stranaka. and Political Regimes“. gde nema graðanskih i politièkih sloboda (slobode mišljenja i izra`avanja. Donelly. 805-806. Liberté.) ne mo`e biti ni socijalnih i ekonomskih prava. zatvorenika. stranaèkog i sindikalnog pluralizma. potrošaèa i korisnika i sl. Naèelo jednakog uva`avanja i jednakih obzira prema svakom pojedincu zahteva da se dr`ava umeša u privredni i društveni `ivot kako bi umanjila socijalne i ekonomske nejednakosti. za razliku od drugih. odlikuje njemu svojstveno ljudsko dostojanstvo i moralna vrednost koje dr`ava ne samo da mora pasivno da poštuje. 1976. „Human Dignity. prema izlo`enoj koncepciji osnovnih prava. str.8 Mnoga od ovih prava veæ èine sastavne delove novijih ustava. Gallimard. H. stranih radnika.. 208 . libertés. 1986. veæ za njih mora da ispolji i aktivno interesovanje.10 Tamo. 162-170. ali ni zanemarivati. T. ne bi valjalo ni nepotrebno preuvelièavati. ne mo`e se ni preæi tako lako preko svega onoga što razdvaja i deli ove dve vrste prava. Ovo naèelo zahteva osnovno materijalno blagostanje svih.

„Prava“ koja pojedinac mo`e da u`iva u ovakvim društvima više imaju obele`ja koristi. odnosno tzv. 11 Jack Donelly. U ovakvom tipu društva pojedinac zaslu`uje uva`avanje i mo`e u`ivati u odreðenim pogodnostima i koristima pre svega kao lojalan èlan društva koji obavlja propisanu ulogu. str.III Nasuprot opisanoj individualistièkoj koncepciji osnovnih prava stoji jedno bitno drugaèije shvatanje. jer je u njima pojedinac uglavnom podreðen partijskoj dr`avi. pa i povlastica nedostupnih svima. vladajuæoj ideologiji. ruski boljševici nisu mogli a da ne postave sebi ono isto pitanje koje je bilo u mislima i na usnama tvoraca velikih deklaracija prava krajem 18. a ne kao jedinka koja je po sebi dostojna pa`nje i moralno vredna. Zbog toga su ovakvi politièki sistemi nespojivi sa izvornom koncepcijom osnovnih prava. sistemu. na ovo pitanje je na jasan i upeèatljiv naèin odgovorio delegat Posadovski. veka: kakvo znaèenje imaju prava èoveka? Na Drugom kongresu Ruske socijaldemokratske partije. zemalja realnog socijalizma. „Human Rights and Human Dignity: An Analytic Critique of Non-Western Conceptions of Human Rights“. koji je zapoèeo u Briselu a završio se u Londonu 1903. Postoji više razlièitih vrsta ovakvog tipa politièkog poretka. politièkim i kulturnim tradicijama – da ideološku i praktiènu prednost daju društvenoj zajednici olièenoj u dr`avnoj organizaciji. èije je pravo ime bilo Mandelberg: „Nema sumnje da se mi ne sla`emo oko sledeæeg osnovnog pitanja: da li moramo da podredimo našu buduæu politiku ovom ili onom demokratskom naèelu ili naèelima. 303-316. ali se njegova osobenost mo`da najbolje mo`e pokazati na primeru socijalistièkih dr`ava. 11 Komunitarna koncepcija osnovnih prava izneta je u prvim tekstovima sovjetskih deklaracija i ustava. Zajednièko je svim društvima u kojima je prihvaæena ova druga. a ne obratno. ali je ona izlo`ena još i ranije. American Political Science Review 2/1982. nego osnovnih prava u uobièajenom smislu reèi. a ne pojedincu. komunitarna koncepcija osnovnih prava – uprkos svim razlikama u stepenu njihove privredne razvijenosti. kao jedno od temeljnih naèela u revolucionarnom programu ruskih boljševika. 209 . Pre nego što su osvojili vlast.

potpuno ukidanje podele društva na klase. A na dobacivanja koja su se èula meðu delegatima: „A šta je sa neprikosnovenošæu ljudske liènosti“? Posadovski je odluèno odgovorio: „Da i ona! Kao revolucionarna partija koja te`i svom krajnjem cilju – socijalnoj revoluciji – moramo biti voðeni iskljuèivo obzirima o tome šta æe nam pomoæi da najbr`e postignemo ovaj cilj. uneta je kao prva 12 13 Isaiah Berlin.priznajuæi ih kao apsolutne vrednosti. za razliku od Amerièke i Francuske. 1975. Four Essays on Liberty. Boljševièka deklaracija smatra da o jednakosti u pravima ne mo`e biti reèi. 210 . Oxford University Press.“ Pridru`ujuæi se stavu Posadovskog Plehanov je sve ono što je njegov prethodnik izrekao sveo na dobro poznatu maksimu: Salus revolutiae suprema lex. Political Studies 3/1984. 355-356. jer „u momentu odluène borbe proleterijata protiv njegovih eksploatatora. str. str. 7). zapoèeti deklaracijom politike. 207. 3). Mi moramo da gledamo na demokratska naèela iskljuèivo sa stanovišta potreba naše partije. ili sva demokratska naèela moraju da budu iskljuèivo podreðena potrebama naše partije?“ Stavljajuæi odmah do znanja da je on za ovo drugo rešenje. Ta i takva deklaracija pola godine kasnije. Oxford. David Lane.. veæ za svoj osnovni zadatak uzima „uništenje svake eksploatacije èoveka od èoveka. vojnièkih i seljaèkih deputata. prihvatio Treæi sveruski kongres sovjeta radnièkih. 10. vojnièkih i seljaèkih deputata“ (èl. Za razliku od prethodnih deklaracija o pravima ova deklaracija ne utvrðuje prava pojedinca nasuprot dr`avi.13 Reè je naravno o Deklaraciji prava radnog i eksploatisanog naroda koju je. jula 1918. nema mesta eksploatatorima ni u jednom organu vlasti. Vlast mora pripadati u potpunosti i iskljuèivo radnim masama a i njihovom ovlašæenom predstavništvu – sovjetima radnièkih.12 Nije zato neobièno što æe nešto kasnije Boljševièka revolucija.. „Human Rights under State Socialism“. 16-17. Posadovski je dodao da ne postoje apsolutno nikakva demokratska naèela koja se ne bi mogla podrediti potrebama partije. a ne deklaracijom prava. Za razliku od Francuske i Amerièke deklaracije koje proklamuju sva prava kao jednaka prava. po raspuštanju Ustavotvorne skupštine. uspostavljanje socijalistièkog ureðenja društva i pobedu socijalizma u svim zemljama“ (èl. nemilosrdno uništenje eksploatatora.

na primer. 211 . što je naravno samo bla`a varijanta veæ pomenutog naèela iz èl. Ono što naèelno karakteriše osnovna prava u Ustavu SSSR va`i i u sluèaju pojedinih prava. Tako je prva. SSSR se definiše kao „društvo prave demokratije. 309-312. U preambuli ovog Ustava. sloboda nauènog i umetnièkog stvaralaštva ili sloboda udru`ivanja) graðani imaju pod uslovom da ih vrše „u skladu sa ciljevima izgradnje komunizma“ (èl. Tako prema èl. A u èl.. dok su u okviru druge glave ovog Ustava proglašena prava graðana. a ne obrnuto – politièka delatnost i ciljevi pravu. Za ovu koncepciju osnovnih prava karakteristièna je i svojevrsna fuzija prava i du`nosti. Slobode i prava (kao što su. Zato je i bila 14 Donelly. „Human Rights and Human Dignity: An Analytic Critique of Non-Western Conceptions of Human Rights“. ali je zato ovo pravo uslovljeno obavljanjem „društveno korisnog rada“. èime je obuhvaæeno i pravo izbora profesije i posla. èiji politièki sistem obezbeðuje. 59. i 51). ona zajemèuje dobijanje posla pod uslovom da graðani prihvate izvesne paralelne i reciproène du`nosti. neka ne jede“. 40 Ustava graðani u ovoj zemlji imaju pravo na rad. usklaðivanje realnih prava i sloboda graðana s njihovim du`nostima i odgovornostima pred društvom“. deklaracija politike trebalo da poslu`i kao okvir za tumaèenje druge.glava u Ustav RSFSR. odnosno na dobijanje garantovanog posla. 18. a slobodu štampe i okupljanja pod uslovom da to èine „u skladu s interesima naroda i u cilju jaèanja i razvoja socijalistièkog ureðenja“ (èl. recimo. što znaèi da i pravo na rad ima karakter du`nosti.14 Ovo se na više mesta izrièito tvrdi u Ustavu SSSR. odnosno uslovljavanje vršenja prava izvršavanjem odreðenih društvenih du`nosti. str. 50). Ono što je bilo karakteristièno za prvi sovjetski ustav va`i i za sovjetski Ustav od 1977.. Kako dr`ava inaèe ovde ima kontrolu nad poslovima. stavljajuæi izrièito do znanja da pravo mora biti podreðeno politièkim ciljevima. Zato i sovjetski Ustav propisuje da je „izbegavanje društveno korisnog rada nespojivo s naèelima socijalistièkog društva“. 47. deklaracije prava. Ustava proglašava se: „Ostvarivanje prava i sloboda je neodvojivo od ispunjavanja du`nosti graðana“. Ustava RSFSR: „Ruska Sovjetska Federativna Socijalistièka Republika smatra rad obavezom svih graðana Republike i proglašava naèelo: „Ko ne radi.

Dalloz. To praktièno znaèi da pojedinci mogu pokretati listove. prema ovoj koncepciji ljudskih prava. 117-122. koristeæi naravno sva raspolo`iva pravna sredstva u postupku pred sudovima. Savremeni politièki sistemi i shvatanja o dr`avi. meðutim. „On the Notion of Human Rights. veæ predstavljaju nešto što pripada svakoj jedinki kao takvoj bez ikakvih prethodnih uslova. 1936. Libertés publiques.15 U ovakvim politièkim sistemima se o postojanju osnovnih prava ne mo`e govoriti bar u još jednom smislu: ova prava ne mogu biti nešto što je pojedincu odobreno.. Human Rights and Political Regimes“. str. ne postoje izvan dr`ave ili protiv dr`ave. ali se vršenje ovih prava nipošto ne mo`e unapred ogranièavati re`imom odobrenja i dozvole dr`avne vlasti. 212 . sasvim drugaèije gledanje na ove osnovne slobode i prava po kojem je za njihovo korišæenje potrebno prethodno odobrenje upravne vlasti. onda je i njihovo u`ivanje stvar diskrecione ocene dr`avne vlasti. Claude-Albert Colliard. dozvoljeno ili dato. imaju sasvim 15 16 17 Ðorðe Tasiæ. 7. str. Zato je suštinu ove koncepcije ljudskih prava dobro sa`eo poljski teoretièar Adam Lopatka: „Ljudska prava. 39-40. udru`enjima i javnim skupovima i drugih zakona. s tim što za sve prestupe u vršenju ovih prava oni mogu sudski odgovarati po odredbama posebnih zakona o štampi. Navedeno prema: Howard.16 U socijalistièkim dr`avama na delu je. stvarati udru`enja i okupljati se bez ikakvih prethodnih administrativnih dozvola i provera.“17 Ako je dr`ava tvorac ljudskih prava. veæ da predstavljaju „prava-du`nosti“. koja spajaju u sebi svojstva društvenih obaveza i koja po pravilu zavise od odobrenja dr`avne vlasti. Paris.taèna ocena Ðorða Tasiæa da prava graðana u Staljinovom ustavu od 1936. pa se zato dr`ava. Kolarèev narodni univerzitet. Naravno da i osnovna prava u sistemima pluralistièke demokratije imaju svoje granice. str. utoliko što pojedinci mogu naknadno odgovarati za svoje protivpravne radnje u vršenju odreðenih prava. Dr`ava je njihov tvorac. ni kada krši prava pojedinca ne mo`e smatrati odgovornom. GDR Committee for Human Rights Bulletin 4/1979.. Adam Lopatka. 1982. 811. „Human Dignity. Osnovna prava koja su u socijalistièkim dr`avama podreðena vladajuæoj ideologiji. Donelly. str. nemaju karakter subjektivnih javnih prava. Beograd.

1. Pravo udru`ivanja. predstavljaju sredstva podreðena interesima vladajuæe stranke a ne svoga èlanstva. 6. nema karakter pozitivnih prava koja se mogu koristiti. liniju unutrašnje i spoljne politike SSSR. veæ to pravo treba da poslu`i partijskoj dr`avi radi mobilizacije i kontrole masa. Ovakav njen povlašæeni polo`aj posebno je jasno utvrðen u savremenom sovjetskom Ustavu: „Rukovodeæa i usmeravajuæa snaga sovjetskog društva. pravo udru`ivanja u svim ovim politièkim sistemima je ogranièeno ustavnom odredbom o povlašæenom polo`aju vladajuæe stranke. KPSS postoji radi naroda i slu`i narodu. polo`aj Partije je odreðen na slièan naèin. U Ustavu Kine od 1978. jezgro njegovog politièkog sistema. uostalom. sklonosti i vrednosti. rukovodi velikim stvaralaèkim radom sovjetskog naroda i daje planski. a u sluèaju povrede braniti pred nezavisnim sudovima. S druge strane. recimo prava udru`ivanja. a koji nastoje da. suoèeni sa masovnim društvom i moænom dr`avnom organizacijom. U obliku u kojem se pravo udru`ivanja ovde ostvaruje ono nije produ`etak dr`avne vlasti: udru`enja i organizacije koje se. u zvaniènom politièkom `argonu ovih zemalja nazivaju „transmisijama“. veæ ima karakter 213 . kao i ostala osnovna prava u ovim zemljama. Naoru`ana marksistièko-lenjinistièkim uèenjem. dr`avnih i društvenih organizacija jeste Komunistièka partija Sovjetskog Saveza. nauèno zasnovani karakter njegovoj borbi za pobedu komunizma“ (èl. veæ je to pravo u novom politièkom poretku sasvim promenilo svoju funkciju: ono nema više za cilj da okuplja graðane koje povezuju zajednièki interesi. pa se èak utvrðuje da su graðani „du`ni da podr`avaju rukovodeæu ulogu Komunistièke partije Kine“ (èl. i 2). Pravo udru`ivanja u zemljama realnog socijalizma shvaæeno je na takav naèin da je jasno da se tu više ne radi o autentiènom znaèenju ovoga prava. 56).drugaèiju funkciju od one koju ova prava imaju u ustavnim ili pluralistièkim demokratijama. sopstvenu politièku slabost otklone ili bar umanje udru`ujuæi se. st. Komunistièka partija odreðuje generalnu perspektivu razvoja društva. Manje više u svim ustavima ovih zemalja vladajuæa komunistièka partija je oznaèena kao „rukovodeæa snaga“ u društvu i dr`avi. Ovo se najbolje mo`e pokazati na primeru jednog konkretnog prava.

Èinjenica da u pojedinim periodima „liberalizacije“ ili stupanja na politièku pozornicu autentiènih društvenih pokreta mo`e doæi do osnivanja novih. 18 Robert Sharlet.“18 mogu dovesti i do znatnijih promena u društvenom i politièkom `ivotu. 214 . za koje je dobro primeæeno da imaju obele`ja „postepenog procesa ponovnog izgraðivanja enklava graðanskog društva nezavisnih od dr`ave. slobodnih udru`enja graðana. str. Promene ove vrste.nominalnih prava. niti njegovu koncepciju osnovnih prava. 321. do oslobaðanja dela štampe i buðenja kritièkog javnog mnjenja samo potvrðuje ovde iznetu ocenu o prirodi osnovnih prava u ovim re`imima. Current History. „Soviet Dissent Since Brezhnev“. October 1986. ali u dosadašnjoj povesti ovih politièkih sistema nisu bitnije dovele u pitanje temeljna naèela poretka.

donetim krajem 18. a zatim kakvo mesto imaju politièke stranke u odredbama ustava. Kada stranke zadobiju obele`ja neophodnih organizacionih snaga bez kojih je nezamisliv politièki `ivot u uslovima opšteg izbornog prava. politièke stranke èine jednu vrstu udru`enja graðana koja. nepominjanje politièkih stranaka u njima delimièno se mo`e objasniti èinjenicom da se politièke stranke u modernom smislu reèi javljaju tek krajem 19. Zato.Ustav. i tokom 19. sloboda udru`ivanja i politièke stranke I Politièke stranke predstavljaju jedan od najva`nijih oblika udru`ivanja graðana. veka. dobrovoljna udru`enja graðana koja okupljaju politièke istomišljenike i nastoje da zadobiju glasove biraèa na izborima. veka. zahvaljujuæi brojnom èlanstvu i velikom društvenom uticaju. slobodne štampe i razvijenog javnog mnjenja. Kada je reè o starijim ustavima. da bismo došli do odgovora na pitanje kako se u savremenim ustavima ureðuje pitanje polo`aja i uloge politièkih stranaka. Stranke su slobodna. To znaèi da je potrebno ispitati kako ustavi ureðuju slobodu udru`ivanja. Savremeni ustavi skoro bez izuzetka sadr`e odredbe o slobodi udru`ivanja. moramo uzeti u obzir jedan opštiji politièki èinilac – udru`enja graðana. Pored društveno-ekonomskih i verskih udru`enja. dok je krug ustava u kojima se izrièito govori o politièkim strankama daleko u`i. preovlaðuju na politièkoj pozornici. tumaèi starijih ustava æe samo 215 .

De la Démocratie en Amerique. str. a posebno politièka udru`enja. Paris. U privatnom `ivotu svaki èovek mo`e èesto i bez pomoæi drugih. 1984.2 Skreæuæi pre svega pa`nju na brojnost udru`enja u ovoj zemlji i raznolikost njihovih ciljeva. a ne samo objektom politike. Prema Tokvilu. više stvari govori u prilog slobodi udru`ivanja. I. smatrajuæi da posebne ustavne odredbe o strankama nisu potrebne. Meðu prvima i verovatno na najupeèatljiviji naèin o znaèaju ove slobode u demokratskom društvu pisao je èetrdesetih godina prošlog veka Aleksis de Tokvil.postojanje i delatnost stranaka izvoditi iz slobode udru`ivanja. graðanskih udru`enja i politièkih udru`enja. „Liberalizam“. 5-38. Premda zaokupljen i drugim demokratskim ustanovama i vrednostima mlade amerièke politièke zajednice. 1. Oeuvres complètes. ukljuèuju pojedinca u politièki `ivot. 112-117.1 Razmatranje o smislu i suštini slobode udru`ivanja u okviru ove politièke tradicije teško da je izgubilo nešto od svoje aktuelnosti do danas. d. Osnivanje i delovanje politièkih stranaka temelji se na jednoj od osnovnih politièkih sloboda i prava: na pravu udru`ivanja. u demokratskom poretku. Tokvil je u Demokratiji u Americi naroèito obratio pa`nju na pojavu dobrovoljnog udru`ivanja graðana u cilju zaštite vlastitih interesa i zalaganja za odreðene vrednosti. 1951. 194-201. Alexis de Tocqueville. Udru`enja. Gallimard. str. t. da postigne odreðene ciljeve. Zato tek u politièkom `ivotu pojedinac otkriva korisnost i valjanost udru`ivanja sa drugima. Filozofske studije XV. 216 . str. takoðe. Svi su oni pri tome polazili od stava da sloboda udru`ivanja kao jedan od konstitutivnih elemenata samog liberalnog ideala predstavlja nešto samo po sebi vredno i nastojali su da poka`u da posredstvom odreðenih institucija ova sloboda mora biti priznata svim pripadnicima društva. dakle sam. jer je baš ta sloboda omoguæila obrazovanje politièkih stranaka. Naroèito su vodeæi liberali u prošlom veku pisali o tome kakvo je znaèenje prava udru`ivanja meðu drugim slobodama i pravima i kakav znaèaj imaju udru`enja graðana. U politièkim udru`enjima 1 2 Leon Kojen. Udru`enja omoguæavaju ostvarenje pojedinaènih zamisli i ciljeva: ona èine ostvarivim ono što bi pojedinaèno uzev ostalo neostvareno. èine ga subjektom. Tokvil je pisao i o razlici izmeðu privatnih. I/2. U politièkom `ivotu to po pravilu nije moguæe.

koja nikome ne šteti ako su osobe koje se udru`uju punoletne. Još pre Tokvila. bilo da bi ispovedao veru koja je njemu i njegovim sadruzima najdra`a. pred društvom. I/1. bilo naprosto da bi provodio svoje vreme onako kako to najviše odgovara njegovim sklonostima i maštanjima. bilo da bi se dogovarao s njima o svojim interesima. 197. On Liberty. 71. meðutim. onda sva javna vlast prelazi u njene ruke. str.“3 Slièno je pisao i Mil u Slobodi: „Iz slobode svakog pojedinca sledi sloboda udru`ivanja pojedinaca unutar ovih granica. sledeæi momenat. „Liberalizam“. str. 217 . pitanjem moguænosti slobode u demokratiji. Tokvil je smatrao da je sloboda udru`ivanja produ`etak liène slobode pojedinca. Na izvestan naèin. Najva`niji je. Manjini ostaje samo da svoju svekoliku moralnu snagu suprotstavi materijalnoj snazi veæine na vlasti. De la Liberté des anciens comparée à celle des modernes. Nemoæ pojedinca pred veæinom. kao opozicija stranci na vlasti. ako nisu prisiljene ili prevarene. Oeuvres complètes. mo`e se u demokratskom poretku naknaditi jedino udru`ivanjem pojedinaca. Harmondsworth. 1980. Prema prevodu Leona Kojena. Cours de Politique contitutionelle. moraju da se utvrðuju van tih granica. Tokvilu se èinila najprirodnijom sloboda udru`ivanja pojedinca sa drugima: pravo udru`ivanja bilo je za njega isto toliko neprikosnoveno kao i lièna sloboda. Posle liène slobode pojedinca. Društvo je u demokratiji razmrvljeno: ono je više skup usamljenih pojedinaca nego skup društvenih grupa. str.pojedinac se politièki obrazuje: udru`enja predstavljaju osnovnu školu demokratije. pitanjem odnosa veæine i manjine. Guillaumin. 16-17. John Stuart Mill. on je zapazio da kada jedna stranka doðe na vlast. Tocqueville. Penguin Books. str.“4 Baveæi se. II.5 3 4 5 Benjamin Constant. Njene pristalice zauzimaju sve polo`aje u dr`avnom aparatu tako da njihovi protivnici. 541. To je ideja koja je razvijena u delima i drugih ondašnjih istaknutih liberala. u spisu O slobodi starih uporeðenoj sa slobodom modernih Ben`amen Konstan je tvrdio da sr` savremenog shvatanja slobode èini i „pravo svakoga da se sastaje s drugim pojedincima. pre svega. pošto nisu u stanju da prekoraèe granice koje ih razdvajaju od vlasti. édition Laboulaye. pred dr`avom. Prouèavajuæi prilike u Americi. Tokvil je ukazao i na znaèaj koji meðu razlièitim oblicima politièkog udru`ivanja imaju stranke. Paris.

Mil i Macini.. 218 . i Ðuzepe Macini potrebu udru`ivanja je posebno opravdavao time što. Bramsted. Udru`enje je sredstvo buduænosti.. Tokvil. London. U tom smislu. 6 Giuseppe Mazzini. meðutim. Macini je u udru`ivanju video glavno jamstvo društvenog napretka: „Dr`ava predstavlja izvestan broj.Kao i Tokvil. nastale su. 506. sve je to previše usaðeno u ljudske duše da bi pojedinac mogao svojom reèi da ih savlada. zemalja u kojima su usvojeni prvi pisani. Udru`enja. odnosno tiraniji veæine. savremeni ustavi. J. koje su iznosili u 19. novom i razumnom razvoju istine koji daje `ivotnu snagu dr`avi. a naroèito politièke stranke kao jedan od njihovih oblika. K. Nepokretljivost. veku Konstan. Kako je došlo do ovog raskoraka izmeðu ustavnih normi i stvarnog društvenog uticaja udru`enja graðana i stranaèkih organizacija najbolje se mo`e videti na primerima politièko-pravnog razvitka Francuske i Sjedinjenih Amerièkih Dr`ava. Kako æe oni moæi da ovaj princip šire ako se ne udru`e. izvestan skup principa.“6 II Ocene o ulozi udru`enja u demokratskom društvu. vezana za onaj stupanj napretka do koga je došla. 1978. prepuštanje veæ postojeæim okolnostima. Mada je više nego oèigledno da su u drugoj polovini prošloga veka pojedini evropski ustavi bili plod stranaèkih borbi. delovala su uglavnom u ustavnom praznom prostoru. str. na koji je veæina graðana pristala u ono doba kada je dr`ava osnovana. manjina u jednom demokratskom društvu mo`e da se na delatan naèin suprotstavi veæini. sankcionisano zajednièkim pristankom. Longman. odnosno delo pojedinih stranaka. eds. E. Uzmimo da nekoliko graðana doðe do svesti o jednom novom i istinitom principu. udru`ujuæi se. u vreme kada ustavi i politièko zakonodavstvo po pravilu nisu priznavali ovaj u politièkoj doktrini isticani demokratski karakter udru`ivanja. Udru`enje manjine koje svaki dan raste mo`e to uèiniti. „Association-Progress“ u Western Liberalism. Bez njega dr`ava bi ostala nepomièna. ni u jednom od ustava koji su nastali u ovo vreme nema ni reèi o politièkim strankama. Melhuish. K.

poistovetio je ovaj istorijski oblik povezivanja pojedinaca sa slobodom udru`ivanja uopšte. odnosno ne postoje udru`enja. kao da ide korak napred kada dopušta slobodu mirnog okupljanja bez oru`ja pod uslovom da ovo nije u suprotnosti sa va`eæim propisima. zatvorenog i monopolskog karaktera. 219 . kakvo je recimo kasnije zastupao Tokvil. ali nije formalnopravno priznavao slobodu udru`ivanja. veæ su proglasili štetnim svaku vrstu udru`ivanja. Ruso je smatrao da uslov da jedno društvo bude dobro ureðeno. koje je verovatno najbolje izlo`io Ruso u Društvenom ugovoru. godine govori se o slobodi mišljenja i izra`avanja. Tvorci Ustava bili su pod uticajem klasiènog gledanja na ulogu grupa u politièkom `ivotu.7 Ustav koji je ukinuo feudalnu instituciju esnafa. bilo je. Felix Alcan. Revolucionarni re`im priznavao je tako slobodu zbora dok sloboda udru`ivanja nije bila posebno zajamèena. prema shvatanju ustavotvoraca. Oni se nisu zadovoljili time da se ukine stari i sasvim osobeni tip esnafskog udru`ivanja. Postojanje razlièitih oblika profesionalnih korporacija i esnafa. suprotno jednoj drugoj slobodi koju je ovaj Ustav proglasio: slobodi rada. str. Zašto je Ruso bio protiv udru`enja? Zato što je smatrao da tamo gde ima udru7 Léon Duguit. Ustav Francuske od 1791. proglasio je princip individualne slobode koja je obuhvatala i slobodu rada. odnosno da u njemu vlada opšta volja. To je moguæno postiæi u društvenim zajednicama u kojima ne postoje društvene grupe manje od dr`ave. koji je u svojoj preambuli objavio da „nema više ni cehova. i slobodu štampe. 173-175. koji su u starom poretku dopuštali obavljanje odreðenog poziva ili zanata samo svojim èlanovima. i slobodu okupljanja. Pisci ustava smatrali su da svaki oblik udru`ivanja ugro`ava slobodu pojedinaca i da je suprotan naèelu narodnog suvereniteta. ali ne i o slobodi udru`ivanja. Paris. Za razliku od tipiènog liberalnog shvatanja o slobodi udru`ivanja.Ono što odmah pada u oèi jeste da se sloboda udru`ivanja ne pominje u njihovim ustavima donetim na izmaku 18. veka. jeste da se graðani oslobode razlièitih liènih privr`enosti i sklonosti i posvete se opštim poslovima. Souveraineté et Liberté. U Deklaraciji prava èoveka i graðanina od 1789. ni profesionalnih korporacija zanatlija“. Ustav Francuske od 1791.

uzaludan ako druge ne ubedi da je ono za šta se sam zala`e i u njihovom interesu. str. on mora sve više svoj interes da prilagodi zajednièkom interesu. Oeuvres complètes. naravno. odnosno opšti interes se podreðuje posebnim interesima. 371-372. Paris. Narodna skupština je ovu molbu prosledila Ustavnoj komisiji u èije je ime Isak le Šapelije. marta 1791. kao što je poznato. tvrdi da su svi sastanci kalfi nedozvoljeni jer su sva esnafska udru`enja ukinuta. Jednim zakonskim propisom od 2. Gallimard.`enja. zabranjivao je štrajkove i radnièka udru`enja. Pošto se ovde ne mo`e da osloni na pristalice. Ovaj zakon je. gde se „najplodniji interes drsko kiti nazivom opšteg dobra“ postoji. posebne grupacije na raèun one opšte volje. 220 .8 Ideje sliène Rusoovim o karakteru udru`enja graðana uticale su. posebni interesi moraju da odnesu prevagu nad opštim dobrom. U takvim sredinama „stvaraju se frakcije. Æutanje Ustava o udru`enjima bilo je praæeno oštrim zakonodavnim merama protiv udru`enja. posebnih grupa. Tamo pak gde nema udru`enja. proces usklaðivanja opštih i posebnih interesa odvija se te`e. Ruso je smatrao da graðane manje dele pojedinaèni interesi od interesa posebnih grupa. III. Slièan karakter imaju i takozvane kase uzajamne pomoæi koje osnivaju radnici pod izgovorom da samo `ele da pomognu svojim bolesnim i neuposlenim drugovima. podneo izveštaj. U ovom izveštaju se. A tamo gde se posebni interesi uzdi`u iznad opšteg. ukinuti su razlièiti oblici zanatskih udru`enja. Tako i on sam sve više postaje ubeðen onim što predstavlja opšti interes. pored ostalog. da bi pojedinac u politièkim stvarima privukao druge pojedince. a poznati Le Šapelijeov zakon od 14. prema Rusou. svaka od ovih grupacija postaje opšta u odnosu na svoje èlanove. Njegov pokušaj je. t. 1964. a kasnije je donet i sam zakon. samo iluzorna zajednica. a pojedinaèna u odnosu na dr`avu“. Du contrat social. U sredinama u kojima postoje posebne grupe. juna 1791. meðutim. udru`enja. poslanik treæeg stale`a. on mora sopstveni interes da predstavi kao opšti. pa prema tome ne postoje ni esnafska prava. ne samo na ustavno pravo u vreme Francuske revolucije veæ i na tadašnje zakonodavstvo. premda je jedino nacija 8 Jean-Jacques Rousseau. donet povodom molbe gradske uprave Pariza upuæene Narodnoj skupštini da se utvrde mere za suzbijanje štrajkaèkog raspolo`enja meðu radnicima.

U tom smislu. Law and Public Opinion in England. o poretku u kome izmeðu suverenog naroda sastavljenog od mnoštva pojedinaca i njegovih predstavnika nema nikakvih posrednika. upuæuje na pooštravanje mera protiv udru`enja. str. prvi zakoni o udru`enjima od 1800. U dr`avi nema više korporacija. Postoji samo pojedinaèni interes svake individue i opšti interes. uva`avajuæi pravo udru`ivanja. Beograd. str. ali su istovremeno donosioci ovih propisa dr`ali da je svako udru`ivanje u cilju ogranièavanja prometa protivno opštem interesu.9 Ova zamisao o politièkom poretku u kome nema nikakvih posebnih udru`enja. 215-217. odnosno spreèavano na jedan naèelan naèin putem opšteg zakonodavstva.pozvana da se stara o zapošljavanju zdravih i pomaganju bolesnih. 472-473. London. Kultura. Zato su.11 Razvoj zakonodavstva o udru`enjima graðana u Francuskoj posle 1791. Dicey. Svi ovakvi sastanci su zato smatrani „protivustavnim delima protiv slobode i ljudskih prava“. Albert Ven Dajsi je ukazivao da je francusko zakonodavstvo propisivalo krajnje oštre mere prema razlièitim vrstama udru`enja. 1905. i 1825. V. da ih odvaja od javne stvari duhom korporacije. ali ne sme biti dozvoljeno graðanima odreðenih profesija da se okupljaju zbog svojih takozvanih zajednièkih interesa. Macmillan. Isto. 472. Opšta privredna istorija. mada sve ove mere nisu podjednako pogaðale razlièite profesije i društvene slojeve: Le Šapelije je tvrdio da se zakonska zabrana udru`ivanja 9 10 11 Hajnrih Kunov.“10 U jednom zanimljivom poreðenju prava udru`ivanja u Francuskoj i Engleskoj u prošlom veku. 221 . u skladu sa tradicijom common law-a. udru`ivanje ogranièavano. mo`da je najjasnije istaknuta u sledeæem delu Le Šapelijeovog izveštaja: „Bez sumnje graðanima mora biti dozvoljeno da se okupljaju. zakonskim odredbama istovremeno suzbijali štrajkove i delovanje sindikata. godine polazili su od ocene da pojedinci imaju pravo da se udru`uju kako bi ostvarili zajednièke ciljeve koji nisu nezakoniti niti suprotni opštem interesu. U Engleskoj. Nikome nije dopušteno da podstièe kod graðana meðuinteres. Navedeno prema: A. str. 1959. u Francuskoj je formalnopravno poèev od 1791.

Sloboda udru`ivanja. priznato pravo profesionalnog udru`ivanja u radnièke sindikate.13 Ustav Francuske od 1848. 1982. knji`evni. a za graðane njihovo pravo“. Ovim zakonom bilo je predviðeno da se graðani mogu slobodno udru`ivati bez prethodnog odobrenja i 12 13 Kunov. dok je policija sastanke advokata. donet zakon kojim je zajamèena opšta sloboda udru`ivanja. 747-750. 175-178 i Claude-Albert Colliard. 216. Prvo je zakonom od 21. kao i obrazovanje njihovih saveza. sa izvesnim ogranièenjima koja su se odnosila na verska udru`enja. a ne i osnivanje udru`enja razlièitih profesija. str.. Sa padom Druge republike i donošenjem Ustava Napoleona III od 1852. 222 . ovo novo ustavno pravo stavio ispred ranije zajamèenih srodnih prava: „Graðani imaju pravo da se udru`uju. ne mo`e osnovati bez odobrenja vlade i pod uslovima koje vlada propiše. udru`enja poslodavaca i mešovita udru`enja. doduše sa povremenim te`njama ka liberalizaciji. da podnose predstavke. obuhvatala je pravo udru`ivanja u okviru istih ili srodnih profesija. aprila 1848. sama zakonodavna politika prema udru`enjima postaje oštrija. Paris. prvi put je priznao pravo udru`ivanja. s. Libertés publiques. str. Karakteristièna je u ovom pogledu jedna proklamacija od 19. mada još uvek nije uvedena opšta sloboda udru`ivanja. trgovaca i preduzetnika tolerisala smatrajuæi ih prijateljskim razgovorima.12 Krivièni zakonik od 1810. Do bitnih promena u francuskom zakonodavstvu o udru`enjima dolazi tek na prelasku u ovaj vek. str. „za Republiku potreba. Tek je 1901.odnosi i na advokatske komore. osnovano radi stalnog ili povremenog sastajanja. Dalloz. ali je njegov zakon pogodio gotovo iskljuèivo radnike. nav. iz francuskog ustavnog prava ponovo nestaje sloboda udru`ivanja. politièki i drugi. marta 1884. klubovi. prema ovom zakonu. predviðao je zatim da se nijedno udru`enje koje bi imalo više od 20 èlanova. èiji ciljevi mogu biti verski. Uz dalje izlaganje videti: Duguit. 8). u kojoj se tvrdi da su jedan od preovlaðujuæih oblika politièkog udru`ivanja u to vreme. da izra`avaju svoja mišljenja putem štampe ili na drugi naèin“ (èl. da se mirno i nenaoru`ani okupljaju. Nije otuda neobièno što je pod uticajem revolucionarnog previranja i uloge udru`enja u ovim zbivanjima Ustav od 1848. o. delo.

Utoliko. razlike meðu njima su bile dublje nego što bi se to moglo reæi dr`eæi se iskljuèivo slova ustava. 1961. koja je u obliku ustavnih amandmana usvojena iste godine. koje ujedinjuje ili pokreæe neka zajednièka pobuda ili strast. str. bez obzira na to da li èine veæi ili manji deo celine. koji zastupa to mišljenje. ali ne i pravo udru`ivanja. Heinemann.prijave dr`avnim vlastima. koji su smatrali da se delovanje razlièitih grupa u dr`avi mo`e otkloniti. New American Library. a ne naroda sastavljenog od skupa meðusobno suprotstavljenih grupa. Twilight of Authority. najznaèajnijem obrazlo`enju jednog ustava koje je ikada napisano. III Naèin na koji se na slobodu udru`ivanja gledalo u francuskom Ustavu od 1791. 223 . 78 (No 10). i amerièki zajamèuje slobodu govora i štampe. postoji podudarnost u politièkoj teoriji iz koje su proizašli i francuski i amerièki ustav. i u amerièkoj Povelji o pravima. Za razliku od Rusoa i pisaca francuskog ustava.14 Ipak. izneo je da su udru`enja i politièke stranke. što æe se do dana današnjeg u demokratskoj politièkoj teoriji uzimati kao uslov bez kojeg nema slobode udru`ivanja u pravom smislu reèi. uz sve sliènosti u oceni posledica delovanja u`ih organizovanih grupa u dr`avi koje su iznosili tvorci francuskog i amerièkog ustava. odnosno stranèarstvo. odnosno interes. suprotan pravima drugih graðana ili trajnim i opštim interesima društva“15. prema Nizbetu. Kao i francuski ustavotvorac. i pored svih svojih mana neizbe`ni. 1976. jer su druge slobode i prava koje se navode i u I amandmanu veoma razlièiti od slobode udru`ivanja. U amerièkoj politièkoj nauci ima mišljenja da je za `aljenje to što „oèevi osnivaèi“ ne govore o slobodi udru`ivanja u Ustavu. New York. kao i pravo upuæivanja peticija dr`avnim organima. str. Podrazumevajuæi pod strankom „izvestan broj graðana. Robert Nizbet. London. 14 15 Robert Nisbet. D`ems Medison u Federalistièkim spisima. slobodu okupljanja. slièan je. The Federalist Papers. 271-272. smatra da su vodeæi politièki duhovi u SAD imali na umu ideal jedinstvene dr`avne zajednice.

16 Baš zato što je smatrao da se uzroci stranèarstva. str. dok je Ruso smatrao da se stranke moraju izbeæi u dobro ureðenoj dr`avi i da zato nije potrebno stvarati ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo. Jer. Prvi naèin. Yale University Press. Medison je dr`ao da nema drugog leka nego da se obuzdaju posledice stranèarstva. Medison je smatrao besmislenim: ukidati slobodu. Istini za volju. a time i manja opasnost od tiranije veæine. bilo bi isto tako besmisleno kao što bi bilo nerazborito lišiti se vazduha koji je bitan za `ivot.17 Pri tome. od kojih je pre svega Zakon o podstrekivanju na pobunu (Sedition Act) svojim uopštenim odredbama omoguæavao krivièno gonjenje politièkih protivnika zbog stvaranja nezakonitih 17 Robert Dahl. Medison je tako. sam sastav društva je slo`eniji i ta slo`enost društvenog sastava dovodi do stalnog sukobljavanja razlièitih promenljivih društvenih grupa od kojih nijedna nije u stanju da trajnije zadobije veæinu i nametne svoju volju društvu. koja je neophodna u politièkom `ivotu. Medison je imao na umu ustanove predstavnièke demokratije koje je. ne mogu otkloniti. After the Revolution: Authority in a Good Society. 224 . tamo gde su pripadnici jedne politièke zajednice zaposeli veæu teritoriju. mogu otkloniti na dva razlièita naèina: uklanjanjem uzroka stranèarstva ili obuzdavanjem njegovih posledica. Medison je polazio od toga da se delovanje stranaka ne mo`e spreèiti i da je zato neophodno izgraditi ustanove koje bi obuzdavale njihovo dejstvo. New Haven. jer on daje vatri njeno razorno dejstvo. godine.Medison je smatrao da se ona ista zla stranèarstva o kojima je Ruso pisao (preovlaðivanje posebnog interesa nad opštim). treba reæi da i u samim poèecima amerièke republike postoji jedna epizoda koja svedoèi o pokušaju da se putem zakona bitno ogranièi sloboda udru`ivanja. postavio Društveni ugovor naglavce. za razliku od starih oblika neposredne demokratije. karakterisala veæa teritorija i veæi broj graðana. 1970. 82-83. smatrao je Medison. Tamo gde je društvo veæe. odnosno ukidanje slobode koja dozvoljava postojanje stranèarstva. uklanjanje uzroka stranèarstva. koji su ukorenjeni u samoj ljudskoj prirodi. samo zato što sloboda pothranjuje stranèarstvo. prema mišljenju jednog od Rusoovih kritièara. Reè je o više zakona donetih 1798. kao i opasnosti od tiranije veæine.

Berkley. Amerièki propisi protiv udru`ivanja usvojeni su neznatnom veæinom glasova u Predstavnièkom domu i ostali su pravno na snazi svega nekoliko godina (do poèetka 1801). 1780-1840. širenje tzv. koji je. Karakteristièno je u ovom pogledu stanovište drugog po redu amerièkog predsednika. Odgovarajuæi na federalistièke propise. 1969. D`ona Adamsa. kao i zbog vreðanja slobode govora i štampe zajamèenih u I amandmanu Ustava.skupova ili saveza. Kako je postojala izvesna podudarnost u gledištima ovih klubova i opozicione. Sve te mere na neki naèin su podrazumevale da dobrovoljne politièke organizacije koje podvrgavaju kritici vladinu politiku nemaju pravo da postoje. str. politièkih klubova koji su pod uticajem republikanskih ideja Francuske revolucije uticali na javno mnjenje. pisao da 17 Richard Hofstadter. Veæ iz ovih nekoliko redova.17 Donošenju ovih zakona prethodilo je poèev od 1793. Republikanske stranke. proizlazi da su amerièki propisi protiv udru`enja graðana bili sasvim drugaèijeg karaktera od onih koji je doneo revolucionarni re`im u Francuskoj: ti propisi bili su upereni samo protiv nekih oblika politièkog udru`ivanja. republikanci su u dva predstavnièka tela u kojima su imali veæinu usvojili poznate rezolucije Kentakija i Vird`inije u kojima su ove zakonske propise napali zbog prekoraèenja ovlašæenja poverenih federalnoj vladi. meðutim. odnosno zbog same kritike vlade ili njenih funkcionera. ne pokazujuæi pri tome nameru da se bore za osvajanje i vršenje dr`avne vlasti. kao i njihov predsednik Vašington. taènije reèeno. nastojali su da ove mere protiv demokratskih društava protegnu i na svoje glavne politièke protivnike. koji su u ovo vreme bili na vlasti. University of California Press. federalisti. mada se nije slagao sa politièkim programom republikanaca i demokratskih društava. èijim zalaganjem su ovi propisi doneti. republikance. demokratskih društava. meðu samim federalistima. I najzad. 102-120. a ne protiv udru`ivanja uopšte. 225 . bilo je onih koji ovakve mere protiv svojih sunarodnika i dojuèerašnjih saveznika u ratu za nezavisnost nisu prihvatali ili su èak bili protiv svakog oblika ogranièavanja slobode udru`ivanja. The Idea of a Party System: The Rise of Legitimate Opposition in the United States.

kao ni u drugom velikom sistemu common law-a (u Velikoj Britaniji). smatra se da se ovo ogranièenje odnosi pored zakonodavne vlasti i na izvršnu i sudsku vlast. str. pa i na propise dr`ava èlanica (u skladu sa odredbom amandmana XIV. 369-372. O širokom tumaèenju ovog amandmana. The University of Chicago Press. ne postoji jedan opšti zakon o udru`ivanju graðana. što je po pravilu karakteristièno za evropsko kontinentalno pravo. mo`e se govoriti u još jednom smislu. onda se mo`e reæi da je pravni status stranaka u ovoj zemlji na izvestan naèin protivreèan. odeljak 1). sloboda udru`ivanja izvodi se iz slobode govora i štampe koja je zajamèena u I amandmanu. tim promenama nikada nije regulisano pravo udru`ivanja. Uz dalje izlaganje videti: Karl Loewenstein. S druge strane. U ovakvom. Prvo su još krajem prošlog veka stranke izgubile pravo da same štampaju glasaèke liste. str. Najva`nija posledica ovog zakonodavstva o strankama u SAD je što je ono dovelo do ogranièavanja stranaèke autonomije. Ako se ima u vidu kasniji razvitak zakonodavstva o udru`enjima i politièkim strankama u SAD. širokom tumaèenju polazi se zapravo od onoga što je zajednièko politièkom udru`ivanju i okupljanju (skupovima) graðana.18 Za dalji razvoj amerièkog ustavnog prava karakteristièna je èinjenica da. i pored toga što je amerièki ustav više puta menjan i dopunjavan. 226 . Chicago.„politièki klubovi moraju i treba da budu zakoniti u svakoj slobodnoj zemlji“. premda u ovom. Political Power and the Governmental Process. Pravo udru`ivanja su zakonodavna tela dr`ava èlanica i sudovi sankcionisali izvodeæi ga širim tumaèenjem iz I amandmana.19 Praznina u Ustavu o pravu udru`ivanja i strankama naknaðena je brojnim zakonskim propisima o strankama. odnosno usvojen je zvanièni izborni sistem po kome se glasaèke liste štampaju na teret dr`ave. Mada se u I amandmanu propisuje da Kongres ne mo`e doneti nijedan zakon koji bi ogranièavao slobodu govora i štampe ili pravo graðana da se u miru okupljaju i da se obraæaju vladi radi otklanjanja nepravdi. 94. kada je reè o slobodi udru`ivanja. 1965. Stranke su zatim izgubile pravo da slobodno odreðuju kako æe se postavljati stranaèki kandida18 19 Isto. a zanemaruju se razlike izmeðu ta dva oblika delovanja.

prema mišljenju amerièkih pravnika. pa èak i to ko mo`e da bude èlan stranke. bez obzira na karakter politièkog re`ima. pošto stranaèke organizacije kontrolišu dr`avu. Što se ovoga poslednjeg tièe. 141. a naroèito u sluèaju NAACP v. godine. Alabama iz 1958. Sjedinjene Amerièke Dr`ave. sindikati i sliène organizacije i da su dobile obele`ja dr`avnih organa preko kojih suvereni narod takoðe vrši vlast.. str. 1963. The Free Press. U jednoj presudi Vrhovnog suda to se izrièito tvrdi: „Stranka preuzima karakter dr`avnog organa na osnovu obaveza koje joj nameæu zakoni dr`ava èlanica. U više va`nih odluka amerièki Vrhovni sud je utvrdio ovo pravo u korist crnaca koji su bili iskljuèeni iz prethodnih izbora. Ovi ustavi u osnovi 20 21 321 U. ima karakter individualnog prava. str. 345. po kojoj se èlanstvo u stranci zasniva na ugovoru. McDonald. predviðaju slobodu udru`ivanja. S. Apter. David E. utvrðivati stranaèke platforme. potrebno da i one budu podvrgnute zakonskoj kontroli. Svi ustavi doneti posle Prvog svetskog rata. zauzela stav da stranke ne mogu da utvrðuju merila prijema kojima bi se pojedinci mogli onemoguæiti da pristupe odreðenoj stranci. Dodamo li svemu ovome èinjenicu da je usled porasta troškova izbornih borbi postala neophodna i kontrola nad stranaèkim finansijama. Vuk Karad`iæ. „Party Perspective: A Survey of Writings“. uzdignuta na ustavni nivo u više istorijskih odluka Vrhovnog suda. 1967. kada se ovaj Sud bavio pitanjem prava privatnosti udru`ivanja (right of associational privacy).ti.. naprotiv. Harry Eckstein. amerièka sudska praksa je za razliku od francuske teorije. Beograd. Pravo da se pristupi odreðenoj stranci. Ustavni razvitak u Evropi bio je sasvim drugaèiji. mada je ta sloboda.21 IV Amerièki ustav nije nikada izrièito zajamèio slobodu udru`ivanja. postaje razumljivija tvrdnja amerièkih politikologa da su amerièke politièke stranke prestale da budu dobrovoljna udru`enja u onom smislu u kojem su to crkve. birati voðe. New York.“20 Sama dr`avna kontrola nad politièkim strankama objašnjava se inaèe èinjenicom da je. 227 . Comparative Politics: A Reader. 649 (1944) Navedeno prema: Neil A. eds.

Ustavno pravo. U ustavima ovih politièkih sistema mogu se naæi i odredbe o politièkim strankama. odnosno zato što su te odredbe šture. Niz savremenih ustava u kojima se posle kraæih ili du`ih razdoblja autoritarne vladavine uspostavljaju demokratski. Ustav ove zemlje propisuje i obavezu upisivanja udru`enja u poseban registar. karakteristiène su po tome što se temelje na liberalnoj politièkoj tradiciji prema kojoj jednako pravo udru`ivanja na institucionalnom planu podrazumeva pluralizam organizacija. Ustav Portugalije od 1976. U sluèaju. Savremena administracija. pluralistièki re`imi sadr`e takoðe ovakve odredbe. predviðaju da se pravo udru`ivanja ne mo`e ogranièiti nikakvim preventivnim merama: polazi se od toga da „ostvarivanje prava udru`ivanja ne podle`e odobrenjima i prijavama. 1. ustavi. st. str. Beograd. Ustav Grèke od 1975. ako ih pak ima. 1976. odnosno odgovarajuæi zakoni o udru`enjima. dok udru`enja koja imaju ciljeve ili sredstva definisana kao krivièna proglašava ilegalnim. ureðivanje pravnog polo`aja stranaka prepušteno je uglavnom zakonodavstvu (pre svega izbornim zakonima) i poslovnicima zakonodavnih tela. 228 . koji upuæuju i na razlike u karakteru samih politièkih sistema. u èlanu 46. odnosno takvim uslovima koji bi mogli dovesti do arbitrarnosti ocene i spreèavanja obrazovanja udru`enja“.22 Takvo rešenje sadr`i i više ustava donetih u 19. predviða pravo udru`ivanja u skladu sa zakonom koji. 390. i 2). meðutim. dokazane povrede zakona ili bitnih odredbi svojih statuta. veku. mada se ne bave podrobnije pitanjima stranaèke strukture i odluèivanja u strankama. 22).to èine na dva razlièita naèina. pak. U prvoj grupi pluralistièkih politièkih sistema. Ustavne odredbe o strankama. Baš zato što ustavi ne sadr`e odredbe o politièkim stranakama. takoðe priznaje pravo udru`ivanja. ali iskljuèivo u svrhu javnosti (èl. a pre svega politièkih 22 Jovan Ðorðeviæ. propisuje: „Graðani imaju pravo da slobodno i bez potrebe za bilo kakvim odobrenjem obrazuju udru`enja koja nisu namenjena podsticanju nasilja i èiji ciljevi nisu suprotni kriviènim zakonima.“ Ustav Španije od 1977. 12. nikada ne mo`e da vršenje ovoga prava podvrgne prethodnom odobrenju. udru`enja mogu da budu raspuštena jedino na osnovu odluke nadle`nog suda (èl.

290. Na istom mestu predviða se nadle`nost Saveznog ustavnog suda u ocenjivanju ustavnosti politièkih stranaka koje bilo svojim programima bilo stavovima svojih èlanova ugro`avaju liberalni i demokratski ustavni poredak ili postojanje Savezne Republike Nemaèke. da politièke stranke. Ustava Italije od 1947. ne mo`e biti ni „pluralizam politièkog izra`avanja i organizovanja. 4). ustavi i politièko zakonodavstvo druge grupe politièkih sistema ne 23 Giovanni Sartori. Cambridge. odreðivanju nacionalne politike. Ustav Francuske od 1958. pored ostalog.23 Za razliku od politièkih sistema o kojima je do sada bilo reèi. U èlanu 49. veæ pominjani Ustav Portugalije od 1976. alineja 1). Sve ovo nije neobièno.“ U Osnovnom zakonu SR Nemaèke od 1949. uèestvuju u formiranju politièke volje naroda.stranaka. a du`ne su da uèine javnim poreklo finansijskih sredstava kojima raspola`u. postavlja granice ustavnoj reviziji i tom prilikom utvrðuje da predmet ustavne promene. novi društveni pokreti. podrazumevajuæi i politièke stranke i pravo demokratske opozicije“ (èl. kao i stvaranje sasvim novih tipova udru`enja koja su kritièki orijentisana prema ideji i praksi stranaèkog pluralizma uopšte. str. 1976. U politièkim sistemima o kojima je dosada bilo reèi korišæenje prava udru`ivanja stvar je pojedinaca koji se udru`uju. ako se ima na umu jednostavna èinjenica da u tim re`imima stranaèki sistemi predstavljaju nezavisne i otvorene politièke podsisteme. tako stoji: „Svi graðani imaju prava da se slobodno udru`uju u stranke da bi doprineli. sloboda udru`ivanja podrazumeva i osnivanje novih stranaka. takoðe sadr`i odredbu koja sa`eto definiše ulogu stranaka: „Politièke stranke i grupe uèestvuju u izborima. Kako središnje mesto meðu ovim udru`enjima imaju politièke stranke. pristupajuæi postojeæim udru`enjima ili osnivajuæi po vlastitom nahoðenju sasvim nova udru`enja. koje se obrazuju slobodno. Parties and Party Systems: A Framework for Analysis. Tipièan primer ovakvih oblika udru`ivanja predstavljaju tzv. One se obrazuju i deluju slobodno. 229 . Cambridge University Press. Njihova unutrašnja organizacija mora biti saobra`ena demokratskim naèelima. udru`ivanje postojeæih stranaka. naravno. 46-47. istièe se u èlanu 21. na demokratski naèin. Najzad. One moraju poštovati naèela narodne suverenosti i demokratije“ (èl.

naša slika ovoga prava se menja. 230 .. pravo udru`ivanja predstavlja proširenje slobode svakog pojedinog graðanina. veæ to pravo treba da poslu`i partijskoj dr`avi. 47. poèetkom ovoga veka s pravom je pisao: „Dr`ava nije stvorila porodicu. ono nije produ`etak liène slobode pojedinca. str. S jedne strane. D`on Nevil Figis. koje takoðe pripadaju ovom krugu politièkih sistema. a pravno ili faktièki takva su odobrenja u ovim re`imima neophodna. ostaje da se pomene još jedno pitanje pokrenuto u okviru iste demokratske politièke tradicije koja je smatrala da prava udru`ivanja nema tamo gde je ovo pravo podlo`no prethodnoj prijavi i odobrenju dr`avne vlasti. preventivnim merama dovodi u pitanje sama sloboda udru`ivanja. kao što se uvoðenjem cenzure dovodi u pitanje sloboda štampe. radi mobilizacije i kontrole masa.sadr`e odredbu o tome da obrazovanje udru`enja graðana ne sme biti uslovljavano odobrenjima i prijavama. Figgis. Posle svega što je izneto. veæ je to pravo u novom politièkom poretku sasvim promenilo svoju funkciju: ono nema više za cilj da okuplja graðane koje povezuju zajednièki interesi i vrednosti i koji nastoje da politièku nemoæ pojedinca suoèenog sa masovnim društvom i moænom dr`avnom organizacijom otklone udru`ujuæi se meðusobno. niti su crkve njena tvorevina. nesporno je da se tzv. zemaljama realnog socijalizma. Svi oni su nastali iz prirodnih nagona ljudi za udru`ivanjem i prema svima njima vrhovna vlast treba da se odnosi kao da imaju svoj izvorni. zajamèeni `ivot. Kako meðu ovim politièkim sistemima postoje znatne razlike u politièkim i kulturnim tradicijama i stepenu ekonomske razvijenosti. odnosno njegovog prava da se stara o vlastitim 24 J. niti bi se u bilo kojem stvarnom smislu moglo tvrditi da je ona stvorila klub ili sindikate. London. veæ produ`etak dr`avne vlasti. Na pravo udru`ivanja mo`e se gledati iz dva razlièita ugla i zavisno od toga koju taèku posmatranja odaberemo. jedan od zaèetnika pluralistièke politièke doktrine u Engleskoj. zadr`aæemo se na formalnopravnom i stvarnom polo`aju udru`enja u tzv. N.“24 Na kraju. Longmans. Churches in the Modern State. U obliku u kojem se pravo udru`ivanja ovde ostvaruje. Pravo udru`ivanja u zemljama realnog socijalizma shvaæeno je na takav naèin da je jasno da se više ne radi o autentiènom znaèenju ovoga prava. 1913. kao što smo veæ rekli..

S druge strane. Zbog toga je Hobhaus mislio da je preèi zadatak zaštititi pojedinca od moæi udru`enja nego zaštititi udru`enja od preteranih zakonskih ogranièenja. Zato ovo pravo kojim se proširuje sloboda pojedinca mo`e postati kobno baš po tu slobodu. poèinje znatno da se razlikuje od pojedinaca koji ga èine. treba samo pomenuti da rešenja koja je Laski ponudio u svojoj studiji Sloboda u modernoj dr`avi otvaraju niz novih pitanja. veæ i da korišæenje ovog prava u svakom pojedinom sluèaju omoguæi najviši stepen stvarne slobode i jednakosti pojedinca. uostalom. Oxford. Pitanjem kontrole dr`ave nad udru`enjima. str. Ali. polazeæi u svojoj raspravi o osnovnim naèelima liberalizma od stava da se sloboda udru`ivanja mo`e izvesti iz slobode ugovora. što potvrðuje istorija nekih verskih i revolucionarnih organizacija. Drugim reèima. Oxford University Press. 231 . Kad god ljudi udru`eno delaju. moæ jednog udru`enja bitno se razlikuje od moæi pojedinaca koji ga èine. T. oni stvaraju jedno telo koje. Hobhouse. Nije stvar u tome da se samo obezbedi opšte pravo udru`ivanja. pa i da dovede u pitanje postojeæi demokratski re`im. To. Jedno udru`enje mo`e postati toliko moæno da preraste u dr`avu u okviru dr`ave. 23-24.25 Ukoliko su pojedinci vlasni meðusobno i u obostranom interesu sklapati ugovore sve dotle dok time ne nanose štetu treæim licima. 1964. po prirodi stvari. koje je samo postavio engleski liberal Hobhaus uoèi Prvog svetskog rata. reè je o pravu posebne vrste èije vršenje pod odreðenim uslovima mo`e da ogranièi slobodu pojedinca. Zbog toga je teško regulisati delatnost jednog udru`enja na naèin na koji se regulišu odnosi izmeðu pojedinaca. A èak i kada se ne radi o ovakvim moænim organizacijama. oni se mogu sporazumeti da pod istim uslovima trajno delaju zajedno. i jedno manje udru`enje.poslovima sve dok time ne vreða prava drugih. oni mogu stvarati udru`enja. Liberalism. bavio se razumljivo daleko više engleski socijalista Harold Laski posle Drugog svetskog rata. Mada je reè o pitanju koje izlazi iz okvira ovoga rada. Ovim pitanjem bavio se i Leonard Hobhaus. udru`enje skromnijih zahteva mo`e tlaèiti svoje èlanove. nije neobièno ako se ima na umu da je on pitanje kontrole dr`ave nad udru`enjima smatrao jednim od najte`ih pitanja na podruèju politièke 25 L.

104. Peters. I. str.27 Ali. George Allen und Unwin. nema u politièkim i pravnim sistemima u kojima sloboda udru`ivanja postoji samo nominalno. koji se bave ovim pitanjima mo`e biti manje ili više razvijena. ljudi pokrenu na akciju koja se logièno nikako drugaèije ne mo`e shvatiti nego kao rešenost da se društveni poredak obori“. Isto. Liberty in the Modern State. daleko više nego u teoriji. George Allen and Unwin. S. kao i u sluèajevima kada doðe do sukoba izmeðu više udru`enja. Vreme za mešanje dr`ave. str. pisao je Laski. Isto. proganjanje bi se zasnivalo ne na èinjenici. veæ na sumnji da bi odreðena èinjenica mogla da nastupi. Laski je. str. 1959.29 Praksa dr`avnih organa. 121. zatim kada je to u interesu samih èlanova udru`enja. Social Principles and the Democratic State. 1948. pre svega redovnih i ustavnih sudova.26 Laski je polazio od stava da promene u ureðenju dr`ave moraju biti rezultat mirnog ubeðivanja. 26 27 28 29 Harold Laski.28 U praksi. „dolazi samo onda kada se. s druge strane. radi zaštite onih koji nisu èlanovi udru`enja. mo`e biti sastavljena od zanimljivih naèelnih razmatranja. 282-288. London. Sloboda koju udru`enja u`ivaju u dr`avi ne podrazumevaju i slobodu da se dr`ava zbaci. Ako bi se uèinilo suprotno. 232 . izvan odreðenih kategorija mirnog ubeðivanja. Ovih nedoumica. postepeno su utvrðivana podruèja i sluèajevi kada dr`ava mo`e vršiti kontrolu nad radom udru`enja. London. Benn. Ona to mo`e èiniti radi vlastite zaštite. smatrao da dr`ava nema pravo da suzbija udru`enja samo zato što su njihovi pogledi subverzivni u odnosu na postojeæi poredak. naravno.nauke. ali ne i lišena suprotnih ocena i brojnih nedoumica. a ne posledica nasilnog napada. S. R. a ne i stvarno.

120. Peri (Anderson. Èelmers (Johnson. Daniel) 128 Bentam. Robert (Dahl. Hannah) 136. Henri de (Bracton. 50–55 Brekton. Chalmers) 116–123 233 . Danijel (Bell. Edmund) 17. Benjamin) 58 Drešer. William) 156–159. 85. Seymour) 60 D B D D`eferson.Registar imena Adams. Albert Ven (Dicey. 154 Barker. Thomas) 145. John) 225 Andreson. Robert) 47 David. Francis) 155 Bel. 77. Tomas (Jefferson. 130. 20. @ak Luj (David. James) 19. 83. Albert Venn) 152. Simor (Drescher. Emil (Durkheim. 221 Dal. Emil (Émile Boutmy) 170 Dajsi. 48. 85 Bernštajn. Benjamin (Disraeli. Henry de) 166 A Brinton. Eduard) 124 Blekston. 178 Bekon. D`ems (Bryce. 165 Brajs. 172 D`ems I (James I) 155 D`onson. Viljem (Blackstone. Jacques Louis) 34 Dirkem. Émile) 41. 51 Dizraeli. 171. 177. Edmund (Burke. 161. Jeremy) 155–167 Berk. Hana (Arendt. 137. D`on (Adams. 58. 132 Butmi. Perry) 134 Arent. Ernest 82. 84. 139–147 Aristotel 16–18. Crane) 108–110. D`eremi (Bentham. Krejn (Brinton. Eduard (Bernstein. Frensis (Bacon. 18. 128. 25.

123. Slobodan 197. Ajzak (Kramnick. Fridrih August fon (Hayek. Simor Martin (Lipset. 165. G. 128 Lipset. Katon 78 Kaucki. 124. Metju (Hale. Aleksandar (Hamilton. 232 Hamilton. 78. Anri (Grégoire. Ben`amen (Constant. Antonio) Kendal. Harry) 129 F Kafka.E Edvards. Jirgen (Habermas. 30 Hjum. Immanuel) 84 Gobino. Leonard (Hobhouse. 90. John N.) 231 Hobs. U. Ted (Gurr.) 171 Haksli. Liford (Edwards. Isaac) H 127 Habermas. Kranston. Maurice) Jürgen) 173 195. 143. Oldos (Huxley. Erich) 29. F. 129 Kouk. 169. Edvard (Coke. Karl) 124 Arthur Joseph de) 12 Gramši. 85 Hobhaus. 92. L. 23. Dejvid (Hume. 85. 179. (Hegel. Gur. Moris (Cranston. 155. Karl (Loewenstein. 83. Robert 80 Fridrih. Ted Robert) 218 112–114. 204 K G 234 . W.) Likurg 91 127. 158. Imanuel (Kant. F. I. 75. 217. 200 Friman. Tomas (Hobbes. Georg (Jellinek. Karl (Friedrich. Hejl. Edward) 155 Kramnik. Franc (Kafka. Erih (Fromm. 128. Henri) 182 Benjamin) 89. Seymour Martin) 128 158. Majkl (Freeman. 166 J Jelinek. Karl) Samuel) 123–128 206 Hegel. 221 Alexander) 17. Hari (Eckstein. D`on N. Artur @ozef de (Gobineau. 130. Levenštajn. 165 Figis. M. Wilmoore) 74. Lyford) 108–110. 170 Jovanoviæ. 79 134 Konstan. Georg) 77.) 230 Filmer. Franz) 44 Kant. Vilmur (Kendall. Mathew) 155. Harold 231. Antonio (Gramsci. Gregoar. T. G. Karl (Kautsky. 123. 132 Ekstajn. 198 Hajek.) 199. V. 47. 196. Carl J. Thomas) 65. Michael) 122 From. Aldous) 42 Laski. (Figgis. 81–83. Le Šapelije (Le Chapelier) 220. David) 68. V. 203 Lenjin. J. 48. Friedrich August von) 168. L 196–198 Lafajet (La Fayette. Samjuel (Huntington. 144 Hantington.

116. Klaus (Offe. Julius) 153 Peti. Roza (Luxemburg. 48. 63–88. 47. 22. Boris) 188. 102. Barrinton – Jr. Mankur (Olson. 154 Plehanov. D`ord` (Pettee. 60. 132. D`on (Plamenatz. Barington (Moore. D`ems (Madison. Michel Eyquem de) 62 Monteskje. 159. 103. Ðuzepe (Mazzini. C. Henry) 151 Mihels. Mišel de (Montaigne. Wright) 31 Mirkin-Geceviè. 222 Napoleon III (Napoléon Bonaparte. John) 73. Nicolò) 121 Malecki. 57. Edward) 127. 47. 199 Montenj. Henri (Maine. Mancur) 115 Ostin. Ralf (Miliband. 15. 32. Blez (Pascal. Ðerð (Lukács. Julije (Paulus. Blaise) 15 Paulo. 85 Platon 16.) 130–134 N M Napoleon Bonaparte 39. 18. Georgij Valentinoviè 210 Polok. Hana (Hanna. James) 17. Frederick) 167 Posadovski 209. D`on (Austin. 72 Plamenac. Pitkin) 71. Robert) 10. 179 Munije. 128 Mandelberg. D`on Stjuart (Mill. 223 O Ofe. @an @ozef (Mounier. Jean Joseph) 173 Mur. 23. Robert 108 Parsons. S. Robert) 59 Mil. 56. 177. Edvard (Malecki. 41. Talkot (Parsons. Mojsej 28 P Park. Karl (Mannheim. 97. Charles Louis de Secondat) 22. Boris (Mirkine-Guetzévitch. 217. 218 Miliband. Karl) 46 Marks. 124. Robert (Nisbet. 144 Medison. Frederik (Pollock. Claus) 134 Olson. Ralph) 134 Mils. 92. Nikos (Poulantzas.Lok. George) 108–110. 34–37. 105. 121 Paskal. 128. 224 Mejn. Karl (Marx. 100. 40. Adam 212 Lukaè. Rajt (Mills. 132 Pitkin. 143. John) 163–167 Ostrogorski. 171. 123. Karl) 10. 99. Šarl (Montesquieu. 10. Robert (Michels. Rosa) 124 Macini. John) 47. 106. 223. György) 134 Luksemburg. 67. 172 Lopatka. Talcott) 110. 210 Pulancas. Nikolo (Machiavelli. Giuseppe) 218 Makijaveli. John Stuart) 6. 50. D`on (Locke. alijas Posadovski 209 Manhajm. Charles Louis) 222 Nizbet. Nicos) 134 235 . 51. 130.

Teda (Skocpol. D`on (Rawls. D`on (Simmons. Max) 10. Herbert) 83 Spic. 224 Ruzvelt. L. 170. Dejvid (Spitz. 168. @an-@ak (Rousseau. D. Alexis de) 6–8. 163 Š Šils. Èarls (Tilly. Domitius) 152 V Vašington. 44. 220. Bertran de (Jouvenel. Ðorðe 212 Terborn. Charles) 133 Tokvil. Jean-Paul) 171 Rafael (Raffaello Santi) 34 Risman. Franklin Delano) 117 Spenser. Pjer-Pol (Royer-Collard. 121. Herbert (Spencer. Nil (Smelser. 219. 216–219 Savonarola (Savonarola. A. 122.) 90 Tasiæ. Jean-Jacques) 43. Domicije (Ulpianus. Bertrand de) 103 236 . D`ord` (Washington. @an-Pjer (Rabaut-Saint-Étienne. Henri (Reeve. Pierre-Paul) 61 Robespjer (Robespièrre. J. Evgenije 182 U Ulpijan. Edvard (Shils. 83–85.R Rabo Sent Etjen. John) 84 Ruso. 67 Sjejes (Sieyès) 173 Skokpol. 9–62. 105 @uvenel. Henry) 14 Roaje-Kolar. 223. F. Theda) 131–134 Smelser. 129 Sokrat 67 Solon 91 Sorokin. 89–104. Göran) 134 Tili. Joseph) 46 T S Talmon (Talmon. 75. 57 Stefen. Leslie) 158 Svift. David) 25 Riv. John) 66. 67. Maximilien) 143 Rols. 111. Jeren (Therborn. Jonathan) 162. 76. 179. Neil) 114. 178. Pitirim 110. Aleksis de (Tocqueville. Edward) 121 Šumpeter. D`onatan (Swift. Dejvid (Riesman. Jozef (Schumpeter. David) 20. 181. Leslie (Stephen. Girolamo) 118 Simons. George) 225 Veber Maks (Weber. 129 Spektorski. (Roosevelt.

Filip Višnjiæ. 1991. 251–267. str. Beograd. 559–570. 295–301. Beograd.Podaci o tekstovima objavljenim u ovoj knjizi „Problem tiranije veæine u politièkoj filozofiji Aleksisa de Tokvila“. 23–36. str. Filozofske studije XIV/1982. sloboda udru`ivanja i politièke stranke“. str. Filozofske studije X/1978. Jugoslovenska revija za meðunarodno pravo 1-2/1989. 237 . Beograd. „Ustav. „Deklaracija od 1789. Theoria 1-2/1987. SANU. Odbrana javne slobode. str. 1981. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. „Opšta deklaracija i socijalna prava“. Theoria 3-4/1978. str. Dva veka savremene ustavnosti. str. Institut za sociološka istra`ivanja Filozofskog fakulteta. 41–49. 1990. „Politièki sistemi i osnovna prava“. str. „Teorije revolucije i savremena sociologija“. 38–59. O revoluciji. 145–204. 53–62. „Ruso i problem vladavine opšte volje“. Ogledi iz sociologije društvenog razvoja. „Angloamerièka pravna tradicija i ideja vladavine prava“. 325–340. „D`on Lok i ideja vlade koja poèiva na saglasnosti“. pogovor knjizi: Hana Arent. str. 37–58. str. str. Sociologija 4/1989. i ljudska prava danas“. Arhiv za pravne i društvene nauke 2/1981.

.

sloboda udru`ivanja i politièke stranke Registar imena Podaci o tekstovima objavljenim u ovoj knjizi 5 9 63 89 105 139 149 169 185 201 215 233 237 239 .Sadr`aj Reè unapred Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i problem tiranije veæine D`on Lok i ideja vlade koja poèiva na saglasnosti Ruso i vladavina opšte volje Revolucija i njena priroda Savremena prouèavanja revolucije Hana Arent ili revolucija kao sloboda Politièki poredak i ljudska prava Angloamerièka pravna tradicija i ideja vladavine prava Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas Univerzalna deklaracija i socijalna prava Politièki sistemi i osnovna prava Ustav.

Milan Podunavac * Likovnografièko rešenje biblioteke i korice knjige: Vladana Mrkonja * Tehnièki urednik: Draško Grbiæ * Kompjuterska obrada teksta: Sanja Ivanoviæ * Štampa: „Filip Višnjiæ“. Tel. direktor * Urednik: Draško Grbiæ * Recenzenti: Kosta Èavoški. Beograd * Tira`: 800 primeraka * Beograd. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.7 316.423. 20 cm.14 Ugro`ena sloboda : politièke i pravne rasprave / Vojislav Koštunica. – 239 str. Politièke i pravne rasprave * Izdavaèi: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Ustanièka 25. 2002 (Beograd : "Filip Višnjiæ"). .bg. Beograd. E-mail: institut@instifdt. Beograd * Za izdavaèe: Mile Saviæ. – (Biblioteka Fronesis) Tira` 800. Beograd 321.3 341. 2002 * ISBN 86-7363-317-6 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.yu / „Filip Višnjiæ“. http://www.instifdt. – Registar. – Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : "Filip Višnjiæ".ac./Fax: +381-11-646-242.ac.231. Narodnog fronta 45.yu. direktor / Jagoš Ðuretiæ.Vojislav Koštunica: Ugro`ena sloboda. ISBN 86-7363-317-6 a) Demokratija b) Revolucija c) Prava ~oveka COBISS-ID 97254156 Ko{tunica. Vojislav .bg.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful