- UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE

Seminarski rad iz nastavnog predmeta Upravljanje finansijama:

TEMA: PRAVILA FINANSIRANJA

Mentor: Doc. dr Marko Ivaniš

Student: Igor Jeremić 44/2003

Pravila finansiranja finansijama Upravljanje SADRŽAJ -2- .

Pravila finansiranja finansijama Upravljanje 1. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA 5. LITERATURA 3 4 7 10 11 12 POJAM PRAVILA FINANSIRANJA Pod pojmom pravila finansiranja podrazumeva i označavaju se kriterijumiza izbor sredstava finansiranja. Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da posluže preduzeću kao smernice za donošenje odluka o finansiranju. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA 4. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 3. Pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzeća nastala su kao rezultat pokušaja finansijske teorije i prakse da identifikuju i postave -3- . POJAM PRAVILA FINANSIRANJA 2. odnosno norme za pribavljanje kapitala iz određenih poslovnih aspekata. ZAKLJUČAK 6.

horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz relaciju pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora stedstava obezbeđuje likvidnost. -4- . 2. M. Različiti autori pridaju veliki značaj pravilima finansiranja. Pravila finansiranja imaju ulogu normala. 3..1 VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala u okviru pasive (izvora sredstava). (horizontalna pravila finansiranja).To je kompleksna disciplina. 2004.82. ali isto tako i ne mali broj autora osporava njihov značaj. pri čemu sopstveni kapital (neto imovina preduzeća koja se dobija kada se od bruto imovine odbiju dugovi preduzeća) 2 .Ivaniš. rentabilnosi i likvidnost. pravila finansiranja imaju ulogu kriterijuma čije zadovoljavanje uslovljava da se budući dužnik kvalifikuje kao kreditno sposoban. str 274.Terzić: „Pojmovnik finansija i bankarstva“.I. što mu sa aspekta finansiranja obećava sigurnost. Ljiljna Jeremić: „Upravljanje finansijama“.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje univerzalne norme ili standarde koji bi važili za sve privredne subjekte i sve uslove privređivanja. odnosno predstavlja odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala (vertikalna pravila finansiranja). nezavisnost. pa stoga je to nemoguće ustanoviti. M. a 1 Slobodan Barać. B. Tako postoje „Zlatna“ pravila finansiranja koja imaju različite uloge: 1. Pravila finansiranja u kvantitativnom smislu određuju: o strukturu kapitala. o relacije pojedinih dijelova uloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti (imobilizacije) i pojedinih dijelova kapitala posmatranih po roku raspoloživosti. Ovako postavljena pravila finansiranja imaju višestruku ulogu: 1. 2. Služe kao smjernice za donošenje odluka o finansiranju (izvora i pojedinih obrta ulaganja u aktivi).Stakić. U stručnoj literaturi postoje različite definicije u kvantitativnom smislu pojedinih pravila finansiranja. Beograd 2006. Pri oceni kreditne psosobnosti budućeg dužnika od strane budućeg poverioca. U finansijskoj analizi pravila finansiranja imaju ulogu normale.. a koja danas imaju karakter klasičnih ili tradicionalnih pravila finansiranja. Beograd. što znači da se stvarno stanje upoređuje sa normalom i tako utvrđuje odstupanje od normale. Po finansijama u kapital se ubraja sopstveni kapital i dugoročni izvori finansiranja. Sva pravila finansiranja odnose se samo na bilans stanja. Marko Ivaniš. str. Univerzitet Singidunum.Jeremić. Z. Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz strukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i poverioca. 2 S.Barać. Svaki privredni subjekt unapred zna kako treba da oblikuje strukturu izvora i kako da postavi relaciju između pojedinih delova sredstava i izvora.Hadžić. prema tome slede u zaključci finansijske analize o finansijskoj situaciji privrednog subjekta. rentabilnost uloženih sredstava i autonomija dužnika. Fakultet za finansijski mendžment i osiguranje. god. Rukovođene tim idejama teorija i praksa su pronašle veći broj pravila koja se tiču komponovanja strukture finansiranja i sredstava privrednih subjekata. a pored toga nema ni jedinstvenog mišljenja o njihovoj valjanosti.

odnos sredstava i dugova stalno pomera u korist sredstava tj. Pri tome sigurnost poverilaca u smislu mogućnosti naplate potraživanja se povećava. Veća preduzeća se teže prilagođavaju. 2. preduzeće može dozvoliti pomeranje strukture ka pozajmljenom kapitalu jer se tada ostvaruje pozitivan finansijski rezultat iz finansiranja. što je veći sopstveni kapital to je i nezavisnost veća i obrnuto. za razliku od manjih preduzeća. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala Ovo pravilo određuje normalu odnosa sopstvenog kapitala koji obuhvata sve vrste sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala. Pri niskoj rentabilnosti situacija je potpuno obrnuta. raste sopstveni kapital kao garantna supstanca. odnosno rentabilnošću u kratkom roku. Sve dok je cijena pozajmljenog kapitala (prosječna kamatna stopa na pozajmljeni kapital) niža od stope prinosa na ukupni kapital. Sposobnost preduzeća da se prilagodi ogleda se u dva smera: o u pogledu mogućnosti pribavljanja dodatnog kapitala. Sopstveni kapital ima ulogu garantne supstance u poverioce i otuda je rizik poverilaca utoliko manji što je garantna supstanca veća. na sigurnost poverilaca u smislu naplate potraživanja ali ne u roku dospeća već kad-tad. Nezavisnost takođe zavisi od dobavljača i stepen zavisnosti je veliki ako imamo samo jednog dobavljača i obrnuto. U osnovi vertikalnih pravila leži princip sigurnosti. što ugrožava finansijsku elastičnost u smislu mogućnosti pribavljanja kapitala i otplate preskupih izvora finansiranja. poverioci su zaštićeni. Nezavisnost preduzeća zavisi od visine udjela sopstvenog kapitala.Preduzeće se stalno mora prilagođavati promenama u okruženju da bi opstalo na tržištu. Preduzeće u kratkim rokovima ne može povećati i smanjivati sopstveni kapital da bi podešavalo strukturu kapitala i makzimiziralo stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala. -5- . Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje pozajmljeni kapital obuhvata sve vrste dugova (obaveza) preduzeća. mogu naplatiti jer je preduzeće izgubilo sopstveni ali ne i pozajmljeni kapital. Razlog je taj što sve dok gubitak ne pređe nivo sopstvenog kapitala. pomeranjem strukture kapitala ka pozajmljenom kapitalu raste stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala. makar iz stečajne-likvidacione mase. Pri visokoj rentabilnosti. Sigurnost misli se. Odnos rezervnog i osnovnog kapitala. Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju: 1. prije svega. Nezavisnost je u stvari autonomija dužnika u smislu vođenja poslovne i finansijske politike kao dijela poslovne politike. Odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala. 3. budući da se po osnovu rentabilnosti. Elastičnost . Stepen zavisnosti povezan je s maksimiziranjem neto dobitka. Ako se struktura kapitala pomjera prema pozajmljenom onda neto dobitak u apsolutnom iznosu pada. koji obuhvata sve vrste dugova – obaveza preduzeća i tiče se pasive sa stanovišta vlasništva kojim se želi obezbediti: Rentabilnost ukupnog kapitala se meri odnosom poslovnog dobitka i ukupnog kapitala = stopa prinosa na ukupan kapital i neto dobitak / sopstveni kapital = stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala.

Rizik preduzeća od negativnog finansijskog rezultata se odnosi na to da optimalna struktura kapitala zavisi od brojnih internih i eksternih faktora. NPR: 2. Dakle ako se u strukturi kapitala pojavi prekomeran dug.visinom vladajuće stope inflacije. struktura kapitala mora da bude više pomjerena stalnom kapitalu. . . Zato što je struktura kapitala uslovljena: . ne može odrediti u kvantitativnom odnosu sopstvenog i pozajmljenog kapitala koji bi odgovarao svakom preduzeću i za sve prilike. o promjenljivim uslovima prodaje i nabavke. Bredt 2:1. 3. Struktura (organski sastav) sredstava je odnos stalne i obrtne imovine. rizik poverilaca da neće moći naplatiti svoja potraživanja. Moderna teorija finansiranja smatra da se struktura kapitala. Potrebe preduzeća za kapitalom su promjenjive bilo da su one uslovljene: o novim investicijama.rentabilnošću i likvidnosšću. Kreditna sposobnost je uslovljena rentabilnošću i finansijskim položajem i mjeri se sa rentabilnošću i finansijskim položajem konkurentnih preduzeća. Što je struktura imovine više pomerena ka stalnoj imovini. Sve dok je sopstveni kapital veći od ostvarenog gubitka poverioci su zaštićeni. što je vezano s načelom finansiranja u skladu s rizikom koje podrazumeva dva rizika: 1. 2. nivo rizika je nekontrolisan. rizik preduzeća od negativnog finansijskog rezultata. Gerstner 1:1.strukturom (organskim sastavom) sredstava. kada je gubitak veći od sopstvenog kapitala. Uravnotežena je ona finansijska struktura koja se pridržava prikladnosnog odnosa između sopstvenog i pozajmljenog kapitala. jer je garantna supstanca veća od gubitka. jer tada dolazi do gubitka poverilaca na svoja potraživanja. pak potrebama supstitucije jedne vrste drugom vrstom kapitala. To zavisi od: -6- . o ili. kao i od kreditne sposobnosti preduzeća. Rizik poverilaca nastaje ako dođe do totalne prezaduženosti tj. Odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala: 1. no ipak su to faktori koji upućuju gdje je rizičnije ulagati. Samo doziran dug je prihvatljiv za opstanak preduzeća i za porast stope prinosa na sopstveni kapital. 1. Pomeranjem strukture kapitala u korist pozajmljenog finansijska elastičnost opada kako u smislu mogućnosti pribavljanja kapitala tako i u smislu vraćanja pozajmljenog kapitala. Insolventrnost je puno pogubnija od nelikvidnosti zbog veće mase poverilaca od vrijednosti. Lohman 1:3.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje o u pogledu mogućnosti pre vremene otplate pozajmljenog kapitala kada on nije više potreban ili kada postane preskup. sa aspekta vlasništva. 2. Mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala zavisi od stanja ponude i potražnje na tržištu kapitala i tržištu novca.

S obzirom na sve ovde izloženo. S tim u vezi.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje o Vrste delatnosti – u radno intenzivnoj delatnosti mali je rizik.Visoka stopa inflacije zahtjeva pomeranje strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu i to: o ako je kamatna stopa niža od stope inflacije poverioci će trpeti na potraživanjima. to podrazumeva da sve dok gubitak ne pređe nivo od preko 50% uloženih sredstava. Visoka ulaganja u osnovna sredstva rezultiraju visoke fiksne troškove po osnovu amortizacije i visok poslovni rizik (rizik poslovnog dobitka). smatra se da poštovanje ovog pravila obezbeđuje dovoljno sigurnosti za poverioce u smislu mogućnosti naplate njihovih potraživanja. nema visokih fiksnih troškova. o ako je kamatna stopa viša od inflacije. nizak nivo amortizacije. Beograd. povjerioci ne trpe potraživanja. dok je odnos sredstava i dugova 2:1. 189. jer je mala vjerovatnoća da će dužnik izgubiti više od 50% uloženih sredstava. te će izbegavati kreditiranje i ulagat će sredstva u realna dobra. Finansiranje visokim pozajmljenim kapitalom – finansijski rizik visok. a pozajmljeni kapital takođe 50%. Ljiljna Jeremić: „Upravljanje finansijama“. jer što je više sredstava dugoročno vezano veći je rizik ne samo ostvarenja negativnog finansijskog rezultata nego i mogućnosti mobilizacije dugoročno vezanih sredstava3 Odnos rezervnog i osnovnog kapitala „Ukoliko su veće rezerve u odnosu prema osnovnom kapitalu utoliko je preduzeće solidnije“(Gerstner). dok Nicklisch određuje da rezervni kapital treba da iznosi 3 Slobodan Barać. preduzeće može zajamčiti sredstva. -7- . Marko Ivaniš. Fakultet za finansijski mendžment i osiguranje. ali su zbog visokih kamata rashodi finansiranja visoki što povećava finansijski rizik ostvarenja bruto dobitka = preduzeće ide u gubitak u ovakvim situacijama rešenje je u jačanju sopstvenog kapitala. te može biti više pozajmljenog kapitala dok kapitalno intenzivni –visoki fiksni troškovi i veliki rashod po osnovu kamata. o Visina stope inflacije – poverioci teže da kamate budu više od stope inflacije (realno pozitivne) te je jedini izlaz u jačanju spostvenih izvora. postavlja se pitanje koja je finansijska struktura sa aspekta vlasništva prihvatljiva za preduzeće. iz najmanje dvostrukih razloga: o visok organski sastav sredstava izaziva visoke fiksne rashode po osnovu amortizacije što povećava rizik ostvarenja poslovnog rezultata kao razlika između marže pokrića i rashoda perioda. Po tradicionalnom finansijskom pravilu prihvatljiva struktura za preduzeće bila bi ako sopstveni kapital iznosi 50%. Preduzeća s visokim organskim sastavom sredstava moraju jačati sopstveni kapital u strukturi kapitala.. Inflacija . Takođe. o visok organski sastav sredstava povećava i rizik poverilaca u smislu naplate njihovih potraživanja. o Visina stope rentabilnosti. U uslovima kada je visok organski sastav sredstava nužno je da jača učešće sopstvenog kapitala u pasivi. To praktično znači da je odnos sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala 1:1. Takva struktura pasive obezbeđuje prihvatljiv stepen nezavisnosti dužnika u vođenju poslovne politike. str. što odgovara i sigurnosti poverilaca. odnosno dok gubitak ne pređe nivo sopstvenog kapitala dužnik može vratiti dugove. 2004.

te da bi što više ostalo od ostvarenog neto dobitka u preduzeću u cilju supstitucije dugoročno pozajmljenog kapitala i postiglo veću elastičnost. o „Zlatno“ bilansno pravilo u širem smislu. Nesporno je da veći rezervni kapital obezbjeđuje veću sigurnost osnovnog kapitala. Odnos dugoročnom prema kratkoročnom kapitalu Ovaj odnos nije postavljen u obliku čvrstih relacija ili normi. odnosno pojedinačnih pravila finansiranja:zlatnog bankarskog pravila finansiranja. s obzirom da je to veoma različito za pojedina preduzeća. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja utemeljeno je s ciljem da se održi likvidnost banke. o „Zlatno“ bilansno pravilo. što je viši rezervni kapital akumuliran tokom niza godina iz raspodjele neto dobitka. namenska (za pokriće eventualnih razlika od gubitka) rezerva. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA Horizontalno pravilo finansiranja datira iz 1854 godine. a uspostavio ga je švajcarac Hibner. „Zlatna“ pravila finansiranja: o „Zlatno“ bankarsko pravilo finansiranja. onda bi ono značilo zahtev da postoji kongruencija (podudarnost) između vremena -8- . što se postiže podudarnošću aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banke.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje 25% od ukupnog kapitala (mada može i niže). a izražavaju se u vidu sledećih zahteva. Horizontalna pravila finansiranja dovode u odnos (racio) pojedine pozicije sredstava AKTIVE. Horizontalna pravila finansiranja odnose se i na aktivu i na pasivu bilansa stanja. sa pojedinim pozicijama izvora sredstava PASIVE. i na osnovu toga konsekventnu strukturu imovine ili sredstava preduzeća. Ako je bankarsko pravilo finansiranja primenjeno na privredno preduzeće. Ako dođe do likvidacije preduzeća. statutarna rezerva.. o „Zlatno“ bilansno pravilo u užem smislu.. Akumuliranje rezervnog kapitala iz neto dobitka može biti zakonska rezerva. o Ostala pravila finansiranja „Zlatno“ bankarsko pravilo finansiranja. a da pri tom ne ugrozi sopstvenu likvidnost mora odgovarati kreditu koju ta banka „uživa“ i to ne samo po iznosu. veće su šanse da se iz likvidacione mase podmire i isplate sve obaveze prema poveriocima. akcionarima. Odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala treba da se kreće ispod kritične tačke na kojoj davaoci kratkoročnih kredita mogu da ometaju ili ugrožavaju kontinuitet poslovanja i nezavisnosti preduzeća. Ovo pravilo mora da uvažava vrstu. odnosno delatnost preduzeća. već i po rokovima vraćanja. U osnovi horizontalnih pravila finansiranja nalazi se princip likvidnosti. još 1854 godine od njemačkog naučnika Hubnera. zlatnog bilansnog pravila finansiranja i ostalih pravila finansiranja. Pravilo glasi: „ Kredit koje neka banka može dati.

Zlatno bankarsko pravilo finansiranja. jer za održavanje likvidnosti nije neophodna usklađenost vremena angažovanja sredstava i trajanja raspoloživosti pozajmljenog kapitala. takođe su ispravka vrednosti sopstvenog kapitala u pasivi.. jer za iznos otkupljenih sopstvenih akcija sopstveni kapital je smanjen. 2004. S tim u vezi. u stvari. Pored osnovnih u dugoročno vezana sredstva ubrajamo: o nematerijalna ulaganja. razlikujemo dva bilansna pravila finansiranja i to: 1.nepisanog zakona za kreditne poslove banaka. „Zlatno bilansno pravilo u užem smislu“ Osnovni zahtjev „zlatno bilansno pravilo u užem smislu glasi: da se iz dugoročnog kapitala čiju strukturu čine (sopstveni kapital i tuđi kapital). -9- . u tom smislu preduzeća imaju mogućnost da prolongiraju i revolviraju kratkoročne kredite (pretvore ih u dugoročne) i da po osnovu pozitivnog tekućeg poslovanja obezbede veći priliv novčanih sredstava od uloženih novčanih sredstava koja su alimentirana iz pozajmljenog kapitala (kredita) koji upravo dospeva na otplatu. Marko Ivaniš. str. Prema svojim zahtevima i idejama na kojima se zasnivaju. Drugim riječima. jeste osnov formulisanje zlatnih bilansnih pravila. već usklađenost novčanih tokova (primanja i izdavanja novca). o sve dugoročne finansijske plasmane. o otkupljene sopstvene akcije. ispravka vrijednosti sopstvenog kapitala u pasivi. a da se za finansiranje tekućih sredstava koristi kratkoročni kapital. koje prethodi zlatnim bilansnim pravilima. Banke i privredna preduzeća čak i pod pretpostavkom da ne respektuju zahteve bankarskog pravila finansiranja ne moraju da ugroze svoju likvidnost. Zlatna bilansna pravila finansiranja predstavljaju aplikaciju i adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna preduzeća. Gubitak iskazan u aktivi nije sredstvo. Ljiljna Jeremić: „Upravljanje finansijama“. o da se iz kratkoročnog kapitala finansiranja kratkoročno vezani oblici imovine. Zlatno 4 Slobodan Barać. Beograd. bilansno pravilo u užem smislu i 2. za iznos gubitka iskazanog u aktivi manji je sopstveni kapital.4 „Zlatno“ bilansno pravilo. to je. Zlatna bilansna pravila su usmjerena na definisanje dugoročno uloženih sredstava i dugoročnih izvora finansiranja. Osnovni zahtjev zlatnog bilansnog pravila glasi: o da se iz dugoročnog kapitala mogu finansirati jedino dugoročno vezani oblici imovine. Otkupljene sopstvene akcije. bilansno pravilo u širem smislu. ipak nije opšteprihvaćeno i univerzalno. Fakultet za finansijski mendžment i osiguranje. mogu finansirati jedino stalna sredstva. moraju odgovarati uloženim (angažovanim) sredstvima. o gubitak iskazan u aktivi. U osnovi bilansnog pravila leži zahtev bankarskog pravila finansiranja da izvori po roku raspolpživosti i po visini u okviru svakog roka. 85. Ovo pravilo finansiranja iako ima karakter tzv.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje angažovanja (ročnosti) poslovnih sredstava preduzeća i trajanja raspoloživosti (dospelosti) pozajmljenog kapitala preduzeća. očito je da se ovaj zahtev postavlja u cilju održavanja likvidnosti.

a dugoročne obaveze su raspoložive do njihovog dospijeća za plaćanje. odnosno obaveza čiji je rok dospijeća duži od godinu dana (oročeni ulozi trećih lica. o zalihe sirovina i materijala. dugoročna rezervisanja su raspoloživa do njihovog iskorištenja odnosno ukidanja. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA . dugoročna rezervisanja i sve vrste dugoročnih obaveza. Međutim. o potraživanja od kupaca. Trajna tekuća sredstva se definišu kao onaj minimum tekućih sredstava koji je neophodan da poslovni proces ne bi došao u pitanje. Potraživanje od kupaca – kao trajno tekuće sredstvo drže se u onom nivou u kom prodaja za gotovinu prevazilazi njihov obim. a da proizvodni proces ne dođe u pitanje. Osim toga primena osnovnih postulata samo ovog pravila ne obezbeđuje održanje likvidnosti. emisiona premija.j. što je u funkciji usklađenosti novčanih tokova. teško je precizno reći za svaki konkretan slučaj da je investiranje u osnovna sredstva više ugroženo od investiranja u obrtna sredstva. „Zlatno“ bilansno pravilo u širem smislu glasi: da se iz dugoročnog kapitala (sopstveni i tuđi) moraju da se finansiraju u prvom redu stalna sredstva i trajna tekuća sredstva. a da se kratkoročni kapital može koristiti jedino za finansiranje sezonskih tekućih sredstava (otkup pšenice. šećerne repe. Otuda poštivanje zlatnog bilansnog pravila u dugom roku zahtjeva supstituciju otplaćenih dugoročnih obaveza za razliku između mobilisanih dugoročnih vezanih sredstava i dospijeća glavnice dugoročnih obaveza za plaćanje. a strukturu trajnih tekućih sredstava čine: o novčana sredstva. a može dovesti i do preterane likvidnosti što je u funkciji usklađenosti novčanih tokova. „Zlatno“ bilansno parivilo“ u širem smislu „Zlatno“ bilansno parivilo“ u širem smislu načelno gledano otklanja izvesne slabosti bilansnog pravila u užem smislu i uglavnom je opšte prihvaćeno u finansijskoj politici. obaveze po uzetim dugoročno finansijskim i robnim kreditima). rezervni kapital. težnjom od zaštitom od rizika. Bilansno pravilo finansiranja je inspirisano principom sigurnosti t. Zalihe gotovih proizvoda – kao trajno tekuće sredstvo predstavlja onaj minimum zalihe gotovih proizvoda koji bi obezbijedio prisutnost na tržištu. uljanih žitarica i sl. obaveze po prodatim obveznicama.10 - . jer će ugroziti obim i dinamiku isporuke po zaključenim ugovorima. neraspoređeni neto dobitak odnosno zadržani neto dobitak). Zalihe sirovina i materijala – kao tekuće sredstvo predstavlja onaj minimum sirovina i materijala koji se neophodno mora imati u preduzeću.). U dugoročne izvore finanisranja spadaju sve vrste sopstvenog kapitala (osnovni kapital. o zalihe gotovih proizvoda.kao trajno tekuća sredstva predstavljaju onaj obim novčanih sredstava koji se drži u rezervi kako bi se obezbijedio tekući nivo likvidnosti. Sopstveni kapital je trajno raspoloživ.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje bilansno pravilo u užem smislu zahtjeva da dugoročni izvori finansiranja budu jednaki dugoročno vezanim sredstvima. Novčana sredstva .

pravilo finansiranja 1:1 je neprihvatljivo za ona preduzeća kod kojih se javljaju sezonske zalihe budući da one mogu da budu finansirane iz kratkoročnih izvora finansiranja bez opasnosti da će likvidnost biti ugrožena. a polovinu obrtnih sredstava iz kratkoročnih izvora finansiranja. na koje preduzeće može utjecati podrazumevamo obaveze prema dobavljačima za kupljene sirovine i materijal. to znači da kratkoročne dugove isplaćuje u prosjeku ua 8. a ako ima 12% gotovine u odnosu na kratkoročne dugove.3 dana. Pravilo finansiranja Acid-test 1:1. Preduzeće koje u datom trenutku pati od nedostatka gotovine. Pravilo finansiranja 1:1 Acid-test Zahtjeva da zbir gotovine. U suštini. ovo pravilo zahtjeva da preduzeće jednu polovinu obrtnih sredstava finansira iz dugoročnih izvora finansiranja. 3. Ovo pravilo nije široko prihvatila ni jedna praksa.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje Ostala pravila finansiranja se uglavnom odnose na sledeća pravila: 1. Pravilo u odnosu gotovine i kratkoročnih dugova. 2. Ako se ukupne zalihe finansirane iz dugoročnih izvora finansiranja. Međutim. Pod kratkoročnim obavezama. Pravilo fianansiranja 1:1 bilo bi komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u širem smislu u onom slučaju kad se trajnim obrtnim sredstvima smatraju ukupne zalihe.ratio ili bankers-ratio 2:1. pokušaj da se normira minimalan iznos gotovine u odnosu na kratkoročne dugove koji bi obezbijedio likvidnost.s druge strane. hartija od vrijednosti i kratkoročnih potraživanja. Pravilo finansiranja Current . s jedne strane. u stvari. Iz tog izlazi da bi preduzeće u . Pravilo finansiranja Current . što znači da na svaki 1 SCD kratkoročnih izvora dolaze 2 SCD tekućih (obrtnih) sredstava. U literaturi su zabilježena dva prijedloga: 20% gotovine od kratkoročnih dugova (Šmalz i Hofman) i nešto blaži zahtjev 12% gotovine od kratkoročnih dugova (Antone). hartija od vrijednosti i kratkoročnih potraživanja bude jednak zbiru kratkoročnih izvora finansiranja. zaista bilo 1:1. mada su ga uvele SAD dvadesetih godina XX vjeka kao jedan od kriterija za ocjenu kreitne sposobnosti. i ktarkoročnih obaveza . iz čega izlazi da bi koeficijent prvog stepena likvidnosti trebalo da bude 1. ali tako da ne naruši svoj kreditni bonitet kod poslovnih partnera.ratio ili bankers-ratio 2:1 Zahtjeva da odnos između tekućih (obrtnih) sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja bude 2:1. Ovo pravilo se uzima kao osnov za mjerenje prvog stepena likvidnosti. to znači da ono kratkoročne dugove u prosjeku isplaćuje za 5 dana. onda bi odnos gotovine. nastojat će da prolongira što može duže obaveze. kako ukupne zalihe sadrže i minimalne (gvozdene odnosno stalne) zalihe i sezonske zalihe. Ovo je. Drugim riječima : Tekuća aktiva – Zalihe = Tekuća pasiva Ili da jedna novčana jedinica kratkoročnih obaveza treba da bude pokrivena najmanje sa jednom novčanom jedinicom likvidne imovine. Pravilo u odnosu gotovine i kratkoročnih dugova.11 - . Ovi odnosi nisu ni u praksi ni u teoriji prihvaćeni iz sljedećih razloga: Ako preduzeće ima 20% gotovine u odnosu na kratkoročne dugove i ako taj odnos održava svakog dana. Ovo je tako zvani koeficijent drugog stepena likvidnosti.

kao i većina drugih pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzeća veoma su kruto postavljena . Treba reći da je odavno sazrelo shvatanje o ograničenoj aplikativnoj primeni pravila finansiranja. LITERATURA 1. Međutim. ZAKLJUČAK Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da posluže preduzeću kao smernice za donošenje odluka o finansiranju. Međutim. Acid-test 1:1 i pravilo u odnosu gotovine i kratkoročnih dugova. . Ljiljna Jeremić: „Upravljanje finansijama“. zatim da utvrde odstupanja od normale i da se budući dužnik kvalifikuje kao kreditno sposoban. likvidnost. Slobodan Barać. Marko Ivaniš. pa otuda ona nemaju karakter univerzalan pravila finansiranja. Beograd. pomenuta pravila finansiranja ipak mogu da predstavljaju objektivnu polaznu osnovu za identifikovanje finansijskog položaja preduzeća. i da ta pravila budu univerzalna za sve privredne subjekte. Uloga pravila finansiranja se ogleda u tome kako preduzeće treba da oblikuje strukturu izvora (pri čemu mu to obećava sigurnost. 2004.ratio 2:1.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje ovom slučaju bilo pretjerano likvidno. većina pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzeća veoma je kruto postavljena. pre svega. Pravila finansiranja Current . rentabilnost i nezavisnost). što bi išlo na uštrb rentabilnosti.12 - . odnosno da bi imalo suviše veliku likvidnu rezervu. pa otuda nemaju karakter univerzalnih pravila. Fakultet za finansijski mendžment i osiguranje. zbog njihove normativnosti i neelastičnosti.

Internet explorer . Žarkić . Beograd 2006. Zoran Jeremić.Joksimović N. Univerzitet Singidunum.Pravila finansiranja finansijama Upravljanje 2. Slobodan Barać. Fakultet organizacionih nauka. 1995 4. Ivica Terzić: „Pojmovnik finansija i bankarstva“. 3. Budimir Stakić. god. Beograd.13 - . Miroljub Hadžić. : „Upravljačko računovodstvo“. Marko Ivaniš.