EVROPSKA & AMERIČKA MODERNA UMETNOST POSLE 1945.

GODINE

Američki i zapadni svet tokom 50-ih godina prošlog veka bili su u «zlatnom dobu», dobu optimizma, obnove, tehnološkog napretka. Uporedo sa tim vlada i «hladni rat». Socijalne norme su još uvek bile konzervativne. Sjedinjene američke države su učestvovale u drugom svetskom ratu, ali na njenoj teritoriji (izuzev Perl Harbura) se nisu odvijala ratna dešavanja. S.S.S.R i S.A.D. su bile najveće savezničke snage. Godine 1947. nastaje blokovska podela na zemlje imperijalizma i zemlje komunizma. Na trećem mestu je bila Velika Britanija. S.A.D. postaju ekonomska sila broj 1 u kojoj vlada ekspanzija konzumerizma i potrošačkog društva, razvoj masovnih medija, itd. Nastaje podela zemalja na istočni blok (narodna socijalistička narodna demokratija) i zapadni blok (kapitalistička demokratija), i podela Berlina. «Gvozdena zavesa» je delila ove zemlje. Pariz je 1940. godine pao pod vlast nacista i zbog toga, glavni evropski kulturni i umetnički centar se seli na američki kontinent – preciznije u Njujork. Kako je 1933. na vlast došao Hitler, veliki broj evropskih umetnika emigrirao je u Ameriku (naročito veliki broj francuskih nadrealista: Dali, Ernst, Breton, Leže, itd.). Osim umetnika, emigrirali su i brojni profesori, među njima najznačajniji Ervin Panofski i Hans Hofman. Formira se jako jezgro intelektualaca i umetnika, kao i fenomen uspešnih izbeglica. Američka kulturna scena je sada potpuno uzdrmana i Amerikanci po prvi put imaju priliku da vide originalna dela evropskih umetnika. Pegi Gugenhajm je sa svojim mužem Maksom Ernstom takođe emigrirala u Njujork i tu otvorila galeriju Art of This Century, koja je postala veoma značajno mesto okupljanja evropskih i američkih umetnika. U ovoj galeriji nadrealisti su često organizovali predavanja i izložbe, ali na ovom mestu izlagali su i predstavnici nove umetnosti apstraktnog ekspresionizma - Džekson Polok i Aršil Gorki. Čitava njujorška škola proizilazi iz ovog poduhvata. Tada se pojavljuje i Kliment Grinberg na koga su uticale ideje Hansa Hofmana koji je smatrao da slikarstvo ne treba da stvara iluziju 3-D jer je to, prema njemu, domen skulpture. Godine 1929. otvoren je Museum Of Modern Art u Njujorku. Dakle, i ova institucija je bila od ogromnog značaja jer su se tu mogla videti izložena dela kubizma, apstraktne umetnosti, dadaistička, nadrealistička dela, i mnoga druga. U ovo vreme postoji podela umetnosti na dve klime: jedna je dolazila iz SSSR – a, i to je bio socrealizam, i drugi talas koji je vladao u Americi i Francuskoj – inovativni avangardni modernistički pokreti, tzv.

Dibife. Enformel slikarstvo tako nastoji da razbije dvodimenzionalnost slike i da izađe u treću dimenziju slike. Dibifea. značajan je i uticaj Kandinskog i to njegove apstraktno-ekspresivno-dramatične faze iz 19121914. a evropski slikari lirsku. Dakle. Amerika vrši proces denacifikacije nad zemljama Trećeg Rajha i delimično nad Italijom. improvizovano. automatsko.neoavandarda. Za enformel je karakteristično i upotrebljavanje neslikarskih materijala i tehnika u nastanku dela. s tim što su obe slikarske tendecije delile . Art Autre je termin koji je takođe smislio Tapije. Buri. i glavni predstavnici su bili Vols. E. Jugoslavija je 1944/45. posebno svojom idejom o psihičkoj improvizaciji. Baština nadrealista je ključni faktor za nastanak slikarskih pravaca posle 1945. Termin enformel uvodi Tapije 1950. Osim toga. Opisujući slikarstvo Volsa (pod uticajem Kandinskog. godine. na jednoj strani postojala je klima enformela u Evropi. 1948. ali nezavisno od evropskog. godine (iako je kao pojava u slikarstvu nastao ranije). kao simbol apsolutne slobode i demokratije – Pax Americana. A. je tadašnji američki trend kojim se politika služila kao sredstvom hladnoratovske propagande. počinje da se oslobađa tog uticaja i okreće Zapadu. Klea i nadrealističkog automatizma) kao spontano. a kao idealan model za to bio je modernistički model internacionalnog stila – apstraktni ekspresionizam. američko slikarstvo nastaje u isto vreme. Cilj ovog projekta je bio da se promoviše umetnost drugačija od evropske. umetnost koja promoviše američku moć. Ova dva modela vrše propagandu putem umetnosti. _____________________________________________________________________ Dakle. Žorž Matje uvodi termin lirska apstrakcija. itd. i označavajući spontanost i potpunu slobodu izražavanja na platnu. Implementiran je «Federal Art Project» kojim je vlada finansirala mnoge umetnike (među njima i Poloka). kao i shvatanje plohe kao pukog polja zbivanja i izvršenja slikarskog postupka. Enformel je slikarstvo koje podrazumeva slike lišene pravilnosti i tradicionalnog kompozicionog sklopa. Uvreženo je mišljenje da američki slikari više naglašavaju dramatičnu komponentu u slikarstvu. Paul Kle je puno uticao na enformeliste. ali i Breton svojom teorijom nadralizma kao čistog psihičkog automatizma. Fotrijea. pišući o slikarstvu Volsa. godine pripala istočnom bloku. ističući kako je ova umetnost drugačija.

kao škrabotine. da bi se ubrzo okrenuo enformelu i «siromašnim» materijalima. Buri takođe izlazi u 3-D slike. ali on nije upotrebljavao neslikarske materijale i tehnike. već tonu i boji. koristi glinu. dajući važnost ne obliku. Burijevo slikarstvo se.neke zajedničke izvore: 1) nadrealistički sistem psihičkog automatizma. itd. ali taj postupak stvara celinu koja je konstruisana. U delima Fotrijea dominira slikarska materija. osnosno . nulto stanje slike. mermerni prah. nego na evropske slikare. ali i dalje smo u domenu figuracije. stari papir. čisto stanje materije. bojeni pigment pomešan je sa drugim materijalima i slika izlazi u 3-D plan. Počinje da radi kombinovne tehnike. Ključna izložba u galeriji Rene Druina desila se 1947. ulazi se u domen predkaligrafskog kretanja. žicu. vezuje za evropski enformel i/ili tašizam. do nestanka slike. (Francuski kritičar Estjen uvodi termin tašizam. Italijanski predstavnik enformela Alberto Buri je doveo enformel do uništenja. U delima Dibifea primetan je jedan oblik promitivizma. Ali to još nije bila anti-slika. Na njegovim slikama zapaža se destruktivan postupak nad površinom slike. U ovom društvu boravili su i Žorž Matje. organski nadrealizam). koje je najviše uticalo na Dibifea. 2) slikarstvo Paula Klea. itd. Tako nastaje namerni postupak grubosti. krpe. godine. Slikari enformela okupili su se oko galerije Rene Druina koji je omogućio Volsu da organizuje prvu izložbu. Oblici na slikama Dibifea su grubo modelovani. ali je Dibife osim kičice koristio i druge alatke – noževe. dršku kista. Fotrijea i Volsa i 3) apstraktnoekspresivno-dramatična faza Kandinskog koja je uticala više na njujorške. i koristeći neslikarske materijale. agresije na ravni slike i namerno se pravi nešto ne-lepo. mrljama. Ovde dominira nešto što izlazi van estetskih definicija lepog. eksperimentisao je sa sagorevanjem i (namerno) stvarao slike sa pukotinama. Dibife je učio tehniku kod Fotrijea. dakle. kao besciljne mrlje koje poseduju asocijativni karakter groteske. odnosno asocijative umetnosti. Tapije je otpočeo karijeru kao sledbenik nadrealista. a zatim i Dibifeu i Fotrijeu. Anri Mišo (slikarstvo kao pismo sličnih znakova) i Hans Hartung. Površina slike je sada reljefna. koristeći isključivo neslikarske materijale. posebno Klea i Miroa (tzv. tj. a ne razorena. Takav postupak legitimiše se kao inovativan.) Enformel je sada antislika.

Grinberg je svoju teoriju razvio na primeru dela Džeksona Poloka. itd. _____________________________________________________________________ Godine 1951. deskripcija. (Napisao i «Pad Pariza». Tapije je u Parizu organizovao izložbu grupe KOBRA (njihova prva izložba održana 1949. Dakle. slikarstvo treba da se strogo odvoji od životne stvarnosti i skoncentriše se samo na svoj medij. Art brut (Outsider art) je termin koji je skovao Dibife označivši umetnost koju stvaraju neakademski slikari. godine uvodi termin akciono slikarstvo. Oni su poput Dibifea bili pod uticajem primitivnih i neakademskih likovnih izraza i crtežima dece i mentalno obolelih. mentalni bolesnici. naracija. Apstraktni ekspresionizam je termin koji uvodi Kliment Grinberg 1949. Najznačajniji predstavnici bili su Karel Apel. zatvorenici. itd. Većina slikara su emigranti. na dvodimenzionalnost. Isticali su da im je najvažnije bilo da pronađu «najiskreniji izraz mašte». Grinberg je u svom najpoznatijem delu «Avangarda i kič» uspostavio oštre granice između visoke . po njemu. Asgern Jorn. _____________________________________________________________________ U Americi posle 1945.. iz slikarstva se moraju isključiti: iluzionizam. On je. Dakle. Harold Rozenberg 1949. slikarstva bojenog polja (colour field painting). godine vlada klima apstraktnog ekspresionizma. socijalizma koji . jer ova dela nastaju u jednoj spontanoj akciji slikanja . On je isticao da «slikarstvo treba da s kreće isključivo u okviru sopstvenih autonomnih kompetencija». objašnjavajući svoju teoriju. deca.neoprimitivizma. plošnost i ivice slikarskog polja. Napisao i «Ka novom Laookonu».. Kobra je bila grupa nordijskih umetnika koji su dobili naziv po glavnim gradovima država iz koji su poticali: Kopenhagen. kao i Grinberg. tj. slikarstva čvrstih ivica (hard edge painting). reprezentacija.avangardne umetnosti i niske umetnosti. kiča. akcionog slikarstva. izvan estetskih kanona i normi (npr. Brisel. godine u Amsterdamu u muzeju Stedelijk). osim Poloka.«Američki slikari akcije». «Pad kubizma». Amsterdam.). godine ukazujući na izražajnu snagu i dramatičnu prirodu spontane i nesputane umetničke vizije. all-over slikarstva. Na Dibifea je ogroman uticaj imala knjiga «Umetnost umno obolelih».)Rozenberg je bio državni ideolog i tvorac nacional. Predstavnike ove grupe karakteriše silina slikarske ekspresije i provokativno ponašanje. za primer uzeo slikarstvo Džeksona Poloka.

Kliford Stil. Mark Rotko. Govorio je da novo američko slikarstvo nije «čista umetnost» jer nije odbacilo predmet iz estetskih razloga. Bretona. pod jakim uticajem nadrealizma (iz gustih nanosa boje izdvajaju se apstraktni znaci. Prema njemu. predmet mora da nestane. Mark Tobi. Dž. figure nalik na totemske. npr. protiv čvrstih obrazaca. itd. De Kuning. razvijala se i savremena skulptura i nordijski ekvivalent antičkoj skulpturi. američkih Indijanaca (totemi. Hans Hofman. da ništa ne bi sprečilo akciju slikanja. Naglašava inovacije koje donosi američko slikarstvo akcije. a borili su se za individualizam. jako telo). rata u Njujorku i u teorijskom smislu za njegov nastanak je značajno : 1) izučavanje primitivnih umetnosti vanevropskih kultura. Vilijam De Kuning. i za seksualne slobode. trebalo je iz umetnosti izbaciti sve što nije germanskog i nordijskog porekla. koji su u svojim delima izveli sintezu apstraktne i ekspresionističke umetnosti. Povećanje dimenzija platna koje potiče iz uticaja meksičkih murala. Polok.je nastao 1935. Frojdove psihoanalize i Jungove teorije arhetipova i 3) uticaj francuske egzistencijalističke filozofije otuđenosti i usamljenosti. Skulptura je tada kao medij imala povlašćeno mesto jer je bila javnog karaktera i postala simbol vladajuće ideologije. Ipak. De Kuning i Frac Klajn su umetnici koji su se pridružili tzv. Možemo reći da je apstraktni ekspresionizam je prošao kroz tri faze: 1)rani period 40-ih godina. 2) nadrealističke teorije A. . fantastične): Gorki. Njihov uticaj je bio ogroman. Danas se termin apstraktni ekspresionizam odnosi na rad američkih apstraktnih slikara 40-ih i 50-ih godina prošlog veka (Aršil Gorki. Ideal ljudske lepote je bio izražen češće kroz muške figure (modelovanje prema antičkoj skulpturi – snažno. Adolf Gotlib.). zdravo. Barouz i Ginzberg. Polok. Barnet Njumen. «beat» pokretu koji su osnovali pisci: Keruak. godine. Poeme «beat» generacije su kritički nastrojene i suprotstavljaju se konzervativnoj hladnoratovskoj klimi. maske. ritualni postupak slikanja u pesku). Apstraktni ekspresionizam je nastao krajem drugog sv. Rozenberg razvija teoriju odominaciji američke neoavangarde nad pariskom školom.

plošna. 50-ih godina on stvara individualni prototip žene predatora. Polok je 30-ih godina bio pod uticajem nadrealističkog psihičkog automatizma. gazio po platnu dok radi. («ne izlazi se iz rama slike») koji su se izgubili u all-over slikarstvu. Ed Rajnhard koji su do krajnjih konsekvenci doveli slikarstvo bojenog polja pretvorivši sliku u samostalni bojeni entitet. slikarstvo je bespredmetno. radio na slici sa svih strana. mitove. izvan granica platna. Bart Njumen. Rotko 40-ih godina počinje da menja svoje slikarstvo koje postaje biomorfno. All .over efekat se javio samo u američkom slikarstvu. postaje objedinjeno polje od ivice do ivice koju čini neprekinuti i nefokusirani patern) : Mark Rotko. Polok uvodi tehniku «drippinga» (hoda po platnu koje je na podu i prosipa boju iz probušene kante i tako dobija «all-over» efekat) 3)period visokog modernizma (slika je svedena. interesuje se za klasičnu literaturu.2)pionirski inovatorski period okarakterisan stvaranjem novih tehnika i radikalnim pročišćenjem polja slike. debelom četkom prskao po platnu. Do kraja 40-ih je zadržao figuralne motive na slici. simbolično. apstraktno i policentrično. U slikarstvu Gorkog još uvek su prisutni elementi evropske tradicije komponovanja unutar 4 ivice. Nema potrebe za stvaranjem iluzije prostora. Gorki nadrealističku naraciju prenesi i u same naslove svojih slika. Stari zavet ga je puno inspirisao. Rotko i Njuman istražuju izražajne mogućnosti boje. kod Poloka i drugih. Smatrao je da mitove koje koristi . on traži nove sadržaje. povećavaju veličinu platna – otvorena polja se naizgled pružaju u beskraj. De Kuning ne stvara jezik isključive apstrakcije poput Poloka i drugih. 40-ih godina radio serije slika sa motivom žene. slobodnoasocijativni svet i on se okreće sistemu slobodnih asocijacija). a evropsko slikarstvo je zadržalo elemenat komponovanja. nema efekta planova. Stil. ritualnog crtanja američkih Indijanaca po pesku i velikih formata meksičkih murala i platno je uglavnom postavljao na pod. Na A. van uobičajenih kanona lepog sa vezanošću za pop-kulturu. monohromna. On se tako praktično nalazio u samoj slici. eliminišu figuraciju i simbolizam. prosipa boju iz probušene kante i tako dobija «all-over» efekat. Zatim slika biomorfne oblike koji asociraju na žensku figuru. Gorkog takođe je uticalo slikarstvo nadrealista (organski. ni optičkog fokusa slike.

_____________________________________________________________________ Optičkom umetnošću (op-art) predstavljaju neokonstuktivistička dela koja svojom vizuelnom strukturom kod gledalaca izazivaju psiho-fiziološki efekat. bio stimulisan jevrejskim misticizmom.. Nadrealistički postupak automatskog slikanja Rotko koritsti na putu sve veće apstrakcije. zbog spontanog nanošenja boje. U ovoj umetnosti tehnika i tema su gotovo neodvojive. i bio član A. efekat optičkog mešanja boja i stvaraju efekte treperenja i pokreta. Rotko želi jasnoću slike. Rotkova slika ima filozofski cilj – da čoveka oslobodi duhovne praznine koja je nastala zbog gubitka veze sa mitskim. bez prepreka između ideje i slikara. On slika čiste i ravne forme. Nakon 40-ih slike njegove slike su u potpunosti nefiguralne. sa potpunom dominacijom boje napuštajući znakovni rerertoar. postavljene simetrično jedan iznad drugog na vertikalnoj pozadini. ali nikada nije došao do potpuno crnog.e. Termin optička umentost je prvi put zvanično primenjen na izložbi .slikao polje samo jedne boje presečene jednom ili sa više vertikalnih traka kontrastne boje. K. Rajnhard je radio na F. Smatrao je da je tragedija jedini validni izvor i sadržaj umetničkog dela. Op-art umetnici upotrebljavju efekat simultanog kontrasta.A.A. radio slike koje teže konceptu bojenog polja. došao do nulte tačke.e. Njumanovo slikarstvo obuhvata i duhovno i materijalno. U poznim delima razvija ovu ideju ka čistoj apstrakciji. Slika horizontalne pravougaonike ispunjene bojom. Njegove slike su velikih dimenzija i gravitiraju ka crnoj boji. Bavio se kritikom a. bez iluzije dubine.P. Radio je slike velikog formata kako bi ušao u nju i bio «u njenoj vlasti». Uvodi boju koja počinje da vlada njegovim platnom i te slike se nazivaju «multiform». kombinuje različita bojena polja sa čvrstim ivicama (hard edge painting) .moraju biti izmenjeni i on sam ponovo definiše značenje mita. prethodnik je konceptualne i minimalne umetnosti. Radio crne slike. Stil radi slike koje su bliže a. E. do monohromije. Oni su odbacili bilo kakav uticaj nadrealizma zbog oslanjanja na literarne sadržaje.A. ideje i posmatrača. Grupa pod nazivom American Abstract Artists bila je pod uticajem neoplasticizma Bauhausa i konstuktivizma.

Vazareli je od 1935. ____________________________________________________________________ Novi realizam – francuski postenformel pokret ranih 60-ih godina prošlog veka. Dišanovi foto-reljefi. i to najviše pod uticajem Džona Kejdža Fluxus nastaje na osnovu tradicijeneodade i postdišanovskih praksi. pop-artom i minimalnom umetnosti. asamblažu. Do tada op-art je bila kućna izreka za crno-belu tkaninu. smatrao je da svako može biti umetnik.D. Termmin je uveo Pjer Restani 1961. ali i Armanu koji je pravio asamblaže. U Velikoj Britaniji i S. godine. utilitarne objekte. Tako je Arman ispunio i galeriju od poda doplafona odbačenim predmetima. ___________________________________________________________ . Jozef Bojs je bio najpoznatiji predstavnik fluxusa. a odlikuju ga multimedijalnost.A. rad u muzici. Ovi umetnici su zagovarali približavanje umetnosti manifestacijama i aspektima svakodnevnog života. Klajn je postavljao platno na krov kola i vozio ih dok pada kiša i prodavao prazan prostor za zlato koje je onda bacao u reku. Vorhol. Prethodnici ove umetnosti su impresionisti i postimpresionisti. na Black Mountain College. Nastaje na liniji neodade i neoavangardi. devojaka koje su se valjale u boji. To je dijametralno suprotno od njujorške škole jednog medija. a onda ostavljale tragove boje na beloj podlozi. _____________________________________________________________________ Fluxus je bio neoavangardni pokret u Evropi i S. promišljao je izvan svih granica umetnosti. antropomorfne koje su nastajale u hepeningu. Godine 1955. performansu.godine stvarao tzv. Spada u grupu umetnika koji su sebe proiveli kao najveće umetničko delo (Dišan. je objavio «Žuti manifest» povodom samostalne izložbe. Veliki značaj ovde pripada Sezanu. godine. Iv Klajn je vezivan van svoje volje za ovaj pravac.D. hepeningu i naglašeni umetnički i društveni aktivizam. roletne. učestvovao u raznim ekološkim i društvenim akcijama.Vilijema Seica «The responsive eye» 1965.A. Najpoznatiji op-artisti su Viktor Vazareli i Bridžet Rajli. nastao nakon 1962. u akciji «živih četki». ali i «akumulacije». nije zastupao ideju ekskluziviteta umetnosti. akumulirao je obične predmete i sve ono što je višak. zlatne). i napuštanje slikarstva kao dominantnog umentičkog medija. očne stimulanse i šahovske kompozicije sa zebrama i tigrovima. Bojs) Radio je monohromne slike (plave. a za nastanak op-arta presudan je i uticaj Jozefa Albersa koji je predavao o svojoj teoriji boja u Bauhausu i kasnije u koledžu Black Mountain i na Jejlu. nastaje simultano sa postslikarskom apstrakcijom.

stanovi) Neodada se razlikuje od dade najpre jer je nastala u drugačijem društvenom kontekstu.R. . S. Cage. ali i «prljave» i «zlatne». sitoštamp.A. koristio je dadaističku foto-montažu. garaža. dada je nastala kao estetska.) Robert Raušenberg je koristio otpadni materijal i termin kominovano slikarstvo («combines») jer je spajao do tada nespojivo (punjena figura jarca i automobilska guma). Za neodadu nije bitno stvaranje umetnosti.D. Posle belih slika je radio sve crne(all black ones). Dž. Postavio ga je u vertikalan položaj i tako je nastao kontrapunkt Polokovom akcionom slikarstvu. Termin neodada zamenjen je terminom asamblaž na izložbi Vilijema Seica «Umetnost asamblaža» u MOMA. Joko Ono) je neoavangardni pokret nastao u S. «Krevet» iz 1955. dok je neodada nastala upravo u doba dominacije visoke modernističke estetike.interdisciplinar.A. etička i politička provokacija i destrukcija građanskih vrednosti i time je bila prethodnica modernističke umetnosti. filmu. književnosti 5) anarhistički pristup koji se zalaže za razaranje građanskih vrednosti. otuđenost i realnost potrošačkog društva. pozorištu. Neodada je nastala: 1)obnovom i radikalizacijom Dišanove dadaističke prakse 2)prevazilaženjem rešenja akcionog slikarstva i izlaganjem same akcije kao događaja 3)eksperimental. NY 1961. krajem 50-ih godina prošlog veka. Neodada se razvija kroz: 1) hepening (na mestima koje potrošačko društvo najviše posećuje) 2)ready-nacrte i asamblaž (R.e. i radom Džona Kejdža 4)eksperimentima u muzici. Pristup neodade potrošačkom društvu je kritički i nihilistički. Izvesno vreme je oscilirao između dadaističkog manira i a.) 3)višemedijska umetnost 4)kolaž (Dž.radom u školi Black mountain College u Severnoj Karolini. je jedan primer iz njegovih praksi kombinovanja. umetnost koja radi sa produktima društvene potrošnje. već pronalaženje umetnosti u svetu.Neodada (fluksus. stvarao je radove velikih dimenzija. J. izlaganje u izvangalerijskim prostorima(ulica. Ona ukazuje na besmisao.D. Naime. Neodada je zasnovana kao umetnost potrošačkog društva.

kulture i konzumerskog društva. Pop-art je vizuelna umetnost britanske i američke scene sa početka 60-ih koja označava popularnu umetnost masovne kulture i prenos elemenata masovne kulture u domen visoke umetnosti. umetanje popularnih sadržaja.tendencije koja je proizašla iz zapadne kapitalističke mas. Džon Kejdž je bio glavni pokretač širenja Dišanovih ideja u Americi. Na nastanak pop-art uticali su asamblaži neodadaista R. savremeni događaji su zaklonjeni na metaforičan način) obuhvatio 3 glavna toka apstraktne umetnosti: površinu a. estetika je estetika indiferentnosti. već je vrsta kultur. Dž.mas. Raušenberg je pustao izgrebane ploče Edit Pjaf. interesovao se za zen-budizam.sliku koriste u kontekstu «visoke» umetnosti. Džonsa. a zatim u NY gde doživljava vrhunac. Školovao se za muzičara (a kasnije je paradoksalno uradio delo koje se sastoji iz 3 deonice tišine). 1952.Raušenberga i Dž.) i mobilizacije. __________________________________________________________ Pop-Art donosi drugačiju atmosferu. Pop-art nije pokret sa manifetima i određenim programom. – sugestivni komadići novina se pojavljuju kroz enkaustiku.. Kejdž je smatrao da su razum i ljudska volja glavni «neprijatelji» kreativnosti i stvaranja. isti termin primenio je na aktivnost mladih umetnika koji su pokušavali da pop. Sama ideja pop-arta izbegava . Termin pop-art prvi put je upotrebio britansi kritičar Lorens Alovej 1954. misleći na proizvode masovnih medija i popularne kulture koji su preplavili zapadni svet. Time se razara uobičajeni koncept visoke umetnosti. sadržaj.Dž. Suština njegovog uticaja na pop-art je u tome što odgovor na pitanje da li je to slika ili zastava nije bitan. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva konzumerstva i reklamokratije. uprošćenu kompoziciju simbolizma i postnadrealistički asamblaž. itd. Šezdesete su u Americi i svetu bile veoma burne. Pop art se razvija najpre u Londonu (predstavnici Ričard Hamilton i Alen Džons). ikonografiju.pop. teme. dolazi do Vijetnamskog rata (1965.e. godine je održan spontani interdisciplinarni hepening gde su simultano delovali: Kejdž je čitao tekstove poput Američke povelje o slobodi. On je pretvorio predmet u sliku (i obrnuto). Predavao je na Black Mountain College. U Americi i dalje vlada konzervatizam. a 1962.umet.Džasper Džons je na Meti i Zastavi («3 flags» iz 1958. i inicira nastanak postmoderne.

Dž. Poznato je da je izjavio da želi da bude mašina i da radi kao mašina. dakle. stripovi. . već deluje kao odgovor na preovladavajuću atmosferu modernog megapolisa. reklama i sl. iako to pop-artisti na početku nisu želeli. Ipak. jednakosti i fabričkoj ne-umetnosti.R. novine. zatim radi multiplicirane «kempbel» supe.e. Ž. a zatim počeo da koristi sito-tehniku i da iznajmljuje druge ljude da umnožavaju to. R. Dišan. Kenedi). Omiljena Vorholova tema je bila komercijalizacija i vulgarizacija ljubavi. Glavni predstavnici pop-arta u NY su bili: Endi Vorhol.potrošnju. Pop-art insistira na uniformnosti. flaša). kao dadaisti. serigrafije pop-idola (M. uveličavanje ili umanjivanje već gotovih produkata mas.. Elizabet Tejlor. Tom Veselman. Dž. Roj Lihtenštajn.sruštva i čoveka zarobljenog u urbanoj sredini. Preteče pop-arta su: Vilijam de Kuning kao predstavnik a. Snimao je i kratak i dug metar uglavnom eksperimental. ali ne i neodadaist. Endi Vorhol je u početku rukom slikao svoje proizvode. već na komercijalističke modele namenjene velikoj potrošnji i da prikazuje zdravo i optimistično društvo. je toliko podražavana kao manir da se učešće umetnika ovde svodi samo na izbor predmeta. već ih je samo preuzimao iz realnosti. rasnih nereda. Stilizacija plakata. odnosno neodadaisti. pop-art je umetnost konstatacije.Raušenberg u svoja dela uklapa svakodnevne upotrebne predmete(jorgan. Umetnik nije ni stvarao. M. Džejms Rozenkvist.kulture: bilbordi.svaku vrstu kategorisanja i stilskih karakteristika.kulture. Počeo je sa uvećanim reprodukcija srtrip junaka Dik Trejsija koje su služile kao dekorativni element u izlozima jedne robne kuće. dakle u predmetima velikih serija koje podstiču mas. egzekucija na elektr. Pop-art je preuzeo ikonografiju iz medija mas.. Interesantno je da pop-art sa ruskom umetnosti soc realizma ima zajedničko to da: ne ukazuje na stvarnost kakva realno jeste.stolici – koji su filtrirani i delimično zatamnjeni slojem štamparske boje. etikete. neonske reklame. krajnji efekat je da popart glorifikuje mit potrošnje. filmovi. konzum.M. način razmišljanja.karaktera iz 1 kadra ili statične pozicije u realnom vremenu.(lepio slike i delove časopisa na svoja ulja na platnu). bez ikakvog sentimenta. Elvis. ni izmišljao predmete. Popartististi su od neodadaista preuzeli neke tehnike i ideje. Npr. «Smrt i nesreće» predstavljaju niz serigrafskih prizora jezivih saobraćajnih nesreća. odsečenog od prirode.

A. u potpunosti proizilazi iz ideologije purizma. spontanog i ekspresivnog vizuelnog izražavanja u a. M. teatralizacija objekta. u istorijskom smislu minimalna umetnost je nastala iz kritike: 1)subjektivnog. postgeometrijska umetnost.plakata. Suprotstavlja se visokoj umetnosti i Grinbegovom učenju. tokom 60-ih godina prošlog veka. mrežasto-tačkasti «ekran» koji ponavlja osobine štampe. koji dovodi do radikalnog kraja (nultog stepena) i nagoveštaja postavangarde i postmodernosti. Prva izložba minimal arta «Primarne strukture» održana je 1966.e. tada se ona definiše kao praksa između visokog modernizma. njegov stil je sve apstraktniji: pejzaži. mada je u njegovim radovima dosta prisutna i ironija i paradoks koji su u tesnoj vezi sa novom (hladnom) apstrakcijom. paralelopiped. u. 2)zatvorenosti modernističkih autonomnih medija(slikarstva. Od 1964. Donald Džad. Robert Moris. Termini koji su sinhrono upotrebljavani su: primarne strukture.D. prihvati kao kritika i prekoračenje ograničenja visokog modernizma. 2-dimenzionalnost.u. Dela m. Lihtenšatjna u stripovima zanima duboko emotivan sadržaj ljubavi ili patnje koje tretira bez ikakvog sentimenta i smatra da je njihova pikturalna struktura važnija od emotivne. skulpture) . objektna umetnost. a on štampu). tačkaste strukture sa jeftinih turist. Osnovne karakteristike: crne konture. _____________________________________________________________________ Mimimalna umetnost (Sol Le Vit. Ako se m. Za razliku od Vorhola. Robert Smitson. i proširuje smisao kompetencije medija skulpture. Tom Veselman («Great american nude».postslikarski i postskulptorski pokret nastao u S. Radio je dve glavne serije: aktove i mrtve prirode (apstraktne sa elementima kolaža). bio je zainteresovan za pitanje stila. Den Flevin.Roj Lihtenštajn crtao je stripovne trake i delove stripa (rukom iako ne izgleda tako). doslovna umetnost. Nastaje na temeljima monohromnog i hard-edge slikarstva. uvećane strip junake sa motivima ljubavi i rata. kubus) i strukturalnim rasporedom objekata u prostoru (instalacijama). ABC umetnost. Dakle. godine u Jevrejskom muzeju u NY.u. Ova umetnost menja dotadašnju viziju skulpture i viševekovni koncept skulpture kao kipa. grčki hramovi sa razglednica i njegova parodija na američko akciono slikarstvo(oni su koristili boju. «Landscape») je takođe bio inspirisan De Kuningovim radovima. su zasnovana na primarnim geometrijskim oblicima (kocka. Karl Andre) . specifični objekti.

Košutom. kritika može postati um. je Marsel Dišan i može se reći da je on anticipirao konceptualnu umetnost.i 1969. Košut je svojim projektom «Jedna stolica i tri stolice». u. negira sve discipline tradicionalne analize um. Kao umetnički pokret ustanovljena između 1966. fotografije stolice i definicije pojma stolica iz leksikona. u. Dakle. dela. Lorens Vajner.M. ubrajaju se umetnici iz grupe okupljene oko američkog galeriste Seta Zigelauba: Košut. Robert Beri. gde se ukršta sa teorijom saznanja. K. stvaranja. kriterijumima kritike. napisao esej «Umetnost posle filozofije» gde zaključuje da je posle Dišana sva umetnost konceptualna. fotografija. filma. dela i umesto nje u obliku skica i pismenih beležaka. je auto-refleksivni. i 1978. K. istraživao odnos izemđu predmeta i njegovog imena i transformaciju dela od predmeta do propozicije . potpisao je drugim imenom i dao naziv skulpturi – Fontana. statusu um. delo. Umetnik postaje samodovoljan.Košut je 1969. Do Dišana sva umetnost je funkcionisala na a priori konceptu. Posmatrač postaje aktivni učesnik um. on postaje kritičar ili svojim tumačenjem negira metodologiju analize um. Dišanovi ready-made objekti su . kao i one vidove umetnosti koji nastaju iz neo-dade. preispituje i kritikuje tradicionalne sisteme vrednovanja umetničkog dela i teorijsko istraživanje same umetnosti.U.u. američke scene oko Black Mountain Koledža. kada je izložio pisoar. sarađivali sa Dž.U. Među prvim umetnicima koji su otvorili pitanja o umetnosti. stavlja na uvid ideje i planove projekat kojima se predlažu specifične misli i akcije. K. Daglas Hubler. dela.inicira potpuno novu upotrebu ovih proširenih medija!). K. analitički i kritički pokret zasnovan na istraživanju umetnosti i njenog jezika. dela. _____________________________________________________________________ Konceptualna umetnost je veoma širok pojam koji obuhvata pokret Art and language(bavili se pitanjem jezika. se može smatrati formalističkom kritikom modernizma. koji se sastoji od realne stolice. i sl. u. se odriče materijalne realizacije um. mapa. fluxusa. K. i to još 1917.U. prihvata korelacije sa arhitektonskim strukturama poznomodernističkih američkih gradova i razvojem industrijske tehnologije. Postavlja se pitanje da li um. koji su tu izlagali svoja dela između 1968. Tako je umetnost dospela do graničnog pitanja sopstvene prakse. oni u potpunosti dematerijalizuju umetničko delo i nema traga od konvencionalnosti). Dž. videa ili čak tela umetnika (k. U najznačajnije predstavnike k. Dž. To je vrlo radikalan momenat koji uvode Art and Language. u.

Autor termina k. se razvijala u 3 glava toka: land art. «Obrisani de Kuning» Roberta Raušenberga je takođe protokonceptaul. Sol Le Vit je takođe isticao kako je ideja najvažniji aspekt rada. u. Posle 1966. engleza Gilberta i Georga koji su stajali u izložbenom prostoru kao žive skulpture («Priroda našeg gledanja». sa minimalnom. i to slikama «Aktovi problače kralja i kraljicu velikom brzinom» i «Prelaz od device do mlade». a vizuelno iskustvo (doživljaj) je često bio sekundaran. Dišan je pisao da je «više zainteresovan za ideje. slikarstva. Rašu Todosijevića(postavlja pitanje «Šta je umetnost»). itd. u kojima je prisutna kritika modernističkog naglašavanja čiste vizuelnosti. Takav primer daje umetnik Vito Akonči koji je fotografijama i tekstom dokumentovao svoje višednevno vežbanje – penjanje i silaženje sa stolice. Slikarstva razvio je i Rene Magrit («Upotreba reči» iz 1928.sv. slikarstva je posle 2. Nešu Paripovića.u. tradicionalno slikarstvo i skulptura bili su u velikoj meri iscrpljeni i konceptualističke tendencije dobijaju karakter epidemije. body-art i analitički konceptualizam (radovi koji se bave ontologijom umetnosti) .najsuštinskija protokonceptualna dela. karakteristične za impresionizam. Dišan je još ranije (1912. futurizam. Eru Milivojevića. koja je po njegovim rečima bila koncptualistička. onda je to umetnost!» reinterpertirajući Dišana. Protokonceptualisti su i predstavnici novog realizma: Iv Klajn. u. osim unapred jasno osmišljenog koncepta. nego za konačno delo». itd.)Džona Baldesarija. K. a teorijski exegesis mu je dao umetnik Sol Le Vit svojom minimalističkom belom kockastom strukturom. Specifičan oblik koncept. dolazi do poklapanja slike kao predmeta i predstavljenog predmeta). K. ima zajednički oskudan i jasan izgled i postupak ponavljanja do krajnjih granica. «Art make-up». delo. Gergelja Urkoma i mnoge mnoge druge.) začeo ideju koncep. «Gordon's nas opija»). kao i brojne druge akcije vezane za Black Mountain College. Veliki deo k. kod nas: Marina Abramović(posebno razvila body-art). Slične radnje. ali i intervencije na sopstvenom telu (body-art) karakteristične su bile i za Brusa Nojmana («Svirajući notu na violini dok hodam po ateljeu». Arman. je kalifornijski umetnik Edvard Kinholc. nemca Jozefa Bojs(«Kako objasniti slike mrtvom zecu»).u. bio je ujedinjen jednoglasnim naglašavanjem jezika ili analognih lingvističkih sistema.rata obnovljena u radovima pop-art umetnika Roja Lihtenštajna i Džaspera Džonsa (u njegovim Metama i Zastavama iz 1959.) Zamisao koncept. kubizam. Donald Džad je izjavio: «Ako neko kaže da je to umetnost.

u kojoj je telo umetnika sredstvo. Nastaje 1966. Osim toga. Karl Andre (koji je bio i minimalista). Performans je režirani ili nerežirani događaj kao um.do1940(futurističke. . ruske kubofuturističke i dadaističke akcije. Denis Openhajm. Glavni predstavnici: Robert Smitson. nadrealističke seanse i rituali. Dakle. fluksus). Jan Dibets (koji je bio i konceptualista: «TV Kamin») Većina dela land-arta realizovana su u nedostupnim prostorima i nepristupačnim terenima. Razvoj avangardnog performansa može se pratiti od 1910.rata u B. intervencije umetnika. rad koji umetnik ili izvođač(i) realizuju pred publikom. Režija događaja je minimalna. minimal. Nastao krajem 60-ih u Evropi i S.sv. Hepening kao oblik spotanog izražavanja nastaje kasnih 50-ih i ranih 60-ih godina prošog veka. zatim individualna istraživanja I.M. poštuje se prirodni tok i trajanje događaja. klimatske promene često menjaju koncepciju dela i ona nisu dugovečna.M. College(akcije neodadaista. delovanje se zasniva na diorektnim uzročno-posledičnim činovima. u Evropi i Americi. i mogu se videti samo putem fotografija ili videa. u.Klajna i Pjera Manconija. Njegova predistorija seže ponovo do eksperimenata M. hepeninzi.A. naracija je redukovana. akcije u Bauhausu i B. na period posle 2. materijal i nosilac saopštavanja i delovanja.Land art je termin koji se upotrebljava za instalacije i ambijente koji se najčešće postavljaju u prirodi.College). Body art je aspekt k. za land art su karakteristični: realizacija instalacija velikih dimanzija u prirodnom pejzažu. Dišana i kasnije.D. Robert Moris.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful