PORODI NI ZAKON

("Sl. glasnik RS", br. 18/2005)

Prvi deo OSNOVNE ODREDBE
Sadr ina zakona lan 1
Ovim zakonom ure uju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbra noj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, imovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodi nim odnosima i li no ime.

Porodica lan 2
(1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodi nog ivota.

Brak lan 3
(1) Brak je zakonom ure ena zajednica ivota ene i mu karca. (2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budu ih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni.

Vanbra na zajednica lan 4
(1) Vanbra na zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mu karca, izme u kojih nema bra nih smetnji (vanbra ni partneri). (2) Vanbra ni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odre enim ovim zakonom.

Ra anje, majka i dete lan 5
(1) ena slobodno odlu uje o ra anju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave.

Dete lan 6
(1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se ti u deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemarivanja, od fizi kog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapre uje prava deteta. (4) Dete ro eno van braka ima jednaka prava kao dete ro eno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodi noj sredini uvek kada je to mogu e.

Roditelji lan 7
(1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja.

Izdr avanje lan 8
(1) Izdr avanje je pravo i du nost lanova porodice odre enih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva.

Imovinski odnosi lan 9
Imovinski odnosi u porodici ure uju se zakonom, a mogu se ure ivati i sporazumno, u skladu sa ovim zakonom.

Nasilje u porodici lan 10
(1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici.

Punoletstvo i poslovna sposobnost lan 11
(1) Punoletstvo se sti e sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost sti e se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj li nosti, pravima i interesima. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog lana sud odlu uje u vanparni nom postupku.

Organ starateljstva lan 12
(1) Poslove za tite porodice, pomo i porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvr enih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde stru nog rada te sadr aj i na in vo enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu.

izjava volje i nadle nost lan 15 Brak sklapaju dva lica razli itog pola davanjem izjava volje pred mati arem. Zajednica ivota lan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika. Nadzor lan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodi nu za titu. (3) Li no ime se mo e promeniti pod uslovima odre enim ovim zakonom. . (3) Ministar nadle an za porodi nu za titu propisuje na in vr enja nadzora nad stru nim radom organa starateljstva.Li no ime lan 13 (1) Svako ima pravo na li no ime. Smetnje za sklapanje braka Bra nost lan 17 Brak ne mo e sklopiti lice koje je ve u braku. (2) Nadzor nad stru nim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodi nu za titu. (2) Pravo na li no ime sti e se ro enjem. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razli itost polova.

Tazbinsko srodstvo lan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha. (2) Sud mo e. ujak i sestri ina. o uh i pastorka te ma eha i pastorak. te deca bra e i sestara po ocu ili majci.Nesposobnost za rasu ivanje lan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasu ivanje. a od srodnika u pobo noj liniji brak ne mogu sklopiti: ro eni brat i sestra. (2) Sud mo e. iz opravdanih razloga. Maloletstvo lan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18. tetka i bratanac. zet i ta ta. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navr ilo 16. dozvoliti sklapanje braka izme u tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za vr enje prava i du nosti u braku. iz opravdanih razloga. godinu ivota. brat i sestra po ocu ili majci. godinu ivota. tetka i sestri . Starateljstvo lan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i ti enik. stric i sinovica. Krvno srodstvo lan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. Adoptivno srodstvo lan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti na in kao i krvno srodstvo. . deca ro ene bra e i sestara.

II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. Mesto stanovanja i zajedni ko doma instvo lan 27 Supru nici sporazumno odre uju mesto stanovanja i odlu uju o vo enju zajedni kog doma instva. pod uslovima odre enim ovim zakonom. Izbor rada i zanimanja lan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. (2) Supru nici mogu. . po tovanje i pomaganje lan 25 Supru nici su du ni da vode zajedni ki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u.Sloboda volje lan 24 Brak ne mo e sklopiti lice ija volja nije slobodna. svoje imovinske odnose urediti bra nim ugovorom. Izdr avanje lan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odre enim ovim zakonom. Imovinski odnosi lan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajedni ka i posebna imovina.

ako izjave volje supru nika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred mati arem. Bra nost lan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nika. (2) Ako lice iz stava 1 ovog lana naknadno postane sposobno za rasu ivanje. . izjava volje i nadle nost lan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. (2) Brak izme u lica iz stava 1 ovog lana ne e se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena.III PRESTANAK BRAKA Na ini prestanka braka lan 30 (1) Brak prestaje smr u supru nika. u skladu sa ovim zakonom. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. (2) Novi brak ne e se poni titi ako je raniji brak u me uvremenu prestao. Ni tavost braka Razli itost polova. brak je ru ljiv. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju odnosno razvodu. poni tenjem i razvodom. Nesposobnost za rasu ivanje lan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasu ivanje. Zajednica ivota lan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika.

adoptivni ili tazbinski srodnici izme u kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. odnosno kada je sklopio brak sa licem sa . (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. Ru ljivost braka Maloletstvo lan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. (2) Brak izme u tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko tre i silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz lana 23 stav 2 ovog zakona.Srodstvo lan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga me usobno sklopili krvni. Zabluda lan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o li nosti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. (2) Zabluda o li nosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim licem. Starateljstvo lan 36 Brak je ni tav ako su ga me usobno sklopili staratelj i ti enik. a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizi koj li nosti). telo ili drugo zna ajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno tre eg lica. Prinuda lan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom.

a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao. Materinstvo i o instvo Materinstvo lan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. Razvod braka Sporazum o razvodu lan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zaklju e pismeni sporazum o razvodu.kojim je eleo. (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajedni kom vr enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava. Tre i deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODI NI STATUS DETETA 1. (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. . Razvod po tu bi lan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bra ni odnosi ozbiljno i trajno poreme eni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. njeno materinstvo mo e biti utvr eno pravnosna nom sudskom presudom. ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o gra anskoj li nosti). Utvr ivanje materinstva sudskom odlukom lan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedni ke imovine.

O instvo lan 45 (1) Ocem deteta koje je ro eno u braku smatra se mu majke deteta. te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta. Ko mo e da prizna o instvo lan 46 O instvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. odnosno ije je o instvo utvr eno pravnosna nom sudskom presudom. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta.(2) Pravo na utvr ivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka deteta. . ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i utvr ivanje svog materinstva. (3) Ocem deteta koje je ro eno u novom braku smatra se mu majke deteta iz tog braka. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. godinu ivota i koji je sposoban za rasu ivanje.mo e biti osporeno. (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. (4) Ocem deteta koje je ro eno van braka smatra se mu karac ije je o instvo utvr eno priznanjem. Kada se mo e priznati o instvo lan 47 (1) O instvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. ena koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta. (2) Ocem deteta koje je ro eno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smr u mu a i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku. Osporavanje materinstva lan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta . (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvr enog pravnosna nom sudskom presudom.

dovoljna je saglasnost deteta. ni izjava o saglasnosti sa priznanjem o instva . organom starateljstva ili sudom. Saglasnost majke lan 48 (1) Sa priznanjem o instva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16. godinu ivota i ako je sposobno za rasu ivanje. (2) Izjava o priznanju o instva mo e se dati i u testamentu. . priznanje o instva proizvodi dejstvo iako je dato pre ro enja deteta. ako se dete ivo rodi. godinu ivota i ako je sposobna za rasu ivanje. Opozivanje priznanja lan 52 Ni izjava o priznanju o instva.(2) Izuzetno. Saglasnost deteta lan 49 (1) Sa priznanjem o instva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost. dovoljna je saglasnost majke.ne mo e se opozvati. (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. Saglasnost staratelja deteta lan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. saglasnost sa priznanjem o instva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Kako se mo e priznati o instvo lan 51 (1) Izjava o priznanju o instva mo e se dati pred mati arem. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa lanom 49 stav 1 ovog zakona.

(3) Nije dopu teno osporavanje o instva utvr enog pravnosna nom sudskom presudom. ako su date pod prinudom ili u zabludi. i izjava o saglasnosti sa priznanjem o instva. mo e biti utvr eno pravnosna nom sudskom presudom. (2) Pravo na osporavanje o instva imaju: dete. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvi eni ovim zakonom. (5) Nije dopu teno osporavanje o instva posle usvojenja deteta. (6) Nije dopu teno osporavanje o instva posle smrti deteta. Osporavanje o instva lan 56 (1) O instvo mu karca koji je upisan u mati nu knjigu ro enih kao otac deteta . majka. mu majke i mu karac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvr ivanje svog o instva.mo e biti osporeno.Ni tavost priznanja lan 53 Ni tave su i izjava o priznanju o instva. . (2) Pravo na utvr ivanje o instva imaju: dete. Utvr ivanje o instva sudskom odlukom lan 55 (1) Ako o instvo nije utvr eno priznanjem. (4) Nije dopu teno osporavanje o instva utvr enog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem o instva. i izjava o saglasnosti sa priznanjem o instva. majka i mu karac koji tvrdi da je otac deteta. Ru ljivost priznanja lan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju o instva.

godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e izvr iti uvid u mati nu knjigu ro enih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplo enja dao pismeni pristanak. Prava deteta Poreklo lan 59 (1) Dete. (3) O instvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1 i 2 ovog lana ima pravo na osporavanje o instva samo ako dete nije za eto postupkom biomedicinski potpomognutog oplo enja. (5) Ako je dete za eto uz biomedicinsku pomo darovanim semenim elijama. bez obzira na uzrast. . o instvo mu karca koji je darovao semene elije ne mo e se utvr ivati. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograni eno samo ovim zakonom. (3) Dete koje je navr ilo 15. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplo enja dao pismeni pristanak.2. 1 i 2 ovog lana ne mo e se osporavati. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st. (2) Ako je dete za eto uz biomedicinsku pomo darovanom jajnom elijom. materinstvo ene koja je darovala jajnu eliju ne mo e se utvr ivati. Materinstvo i o instvo u slu aju za e a uz biomedicinsku pomo Materinstvo lan 57 (1) Majka deteta za etog uz biomedicinsku pomo jeste ena koja ga je rodila. ima pravo da zna ko su mu roditelji. O instvo lan 58 (1) Ocem deteta koje je za eto uz biomedicinsku pomo smatra se mu majke. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. (2) Ocem deteta koje je za eto uz biomedicinsku pomo smatra se i vanbra ni partner majke.

(3) Sud mo e doneti odluku o ograni avanju prava deteta da odr ava li ne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimi no li i roditeljskog prava ili u slu aju nasilja u porodici. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e odlu iti sa kojim e roditeljem iveti. (2) Dete koje je navr ilo 15.ivot sa roditeljima lan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. Razvoj deteta lan 62 (1) Dete ima pravo na obezbe enje najboljih mogu ih ivotnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. . (2) Pravo deteta da odr ava li ne odnose s a roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ograni eno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Obrazovanje deteta lan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. (4) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e odlu iti o odr avanju li nih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata. eljama i sklonostima. (3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimi no li i roditeljskog prava ili u slu aju nasilja u porodici. (5) Dete ima pravo da odr ava li ne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograni eno sudskom odlukom. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograni eno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. (4) Dete koje je navr ilo 15. Li ni odnosi lan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava li ne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.

(2) Dete koje je navr ilo 14. . (5) Dete koje je navr ilo 10. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlu uje o njegovim pravima. porodi nim savetovali tem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodi nim odnosima. a u skladu sa godinama i zrelo u deteta. pravne poslove kojima ne sti e ni prava ni obaveze i pravne poslove malog zna aja. godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. godinu ivota (mla i maloletnik) mo e preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isklju ivo prava. (4) Dete koje je navr ilo 10. Poslovna sposobnost deteta lan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvi eno zakonom. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za formiranje svog mi ljenja. (6) Sud i organ uprave utvr uju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom odnosno organom starateljstva. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e odlu iti koju e srednju kolu poha ati. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz lana 193 stav 3 ovog zakona. a u prisustvu lica koje dete samo izabere. obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomo u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. (3) Dete koje je navr ilo 15. i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Mi ljenje deteta lan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja.(2) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota mo e se samo. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ti u i u svim postupcima u kojima se odlu uje o njegovim pravima. pored pravnih poslova iz stava 1 ovog lana.

(2) Staranje o detetu obuhvata: uvanje. vaspitavanje. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre. 2. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava lan 67 Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu li nosti. (2) Dete koje sti e zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimi no podmiruje potrebe svog izdr avanja. prava i interesa deteta. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja. (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avaju im postupcima i kaznama koje vre aju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugih lica. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova. zastupanje. podizanje. uvanje i podizanje deteta lan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da uvaju i podi u dete tako to e se oni li no starati o njegovom ivotu i zdravlju. . pod uslovima odre enim ovim zakonom. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. obrazovanje. Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu lan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu.Du nosti deteta lan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo u. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta.

(3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspola u prihodom koji je steklo dete mla e od 15 godina. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. . (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i eti kim uverenjima.Vaspitavanje deteta lan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju vrednosti emocionalnog. osim ako nije druga ije odre eno zakonom (voljno zastupanje). poverenju i uzajamnom po tovanju. Izdr avanje deteta lan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odre enim ovim zakonom. Obrazovanje deteta lan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu. eti kog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. Zastupanje deteta lan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). a o daljem obrazovanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogu nostima. Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta lan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovima odre enim ovim zakonom.

ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Sporazum o zajedni kom vr enju roditeljskog prava lan 76 (1) Sporazumom o zajedni kom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se sagla avaju da e roditeljska prava i du nosti obavljati zajedni ki. ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta. (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni ki ivot. a sud jo nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. (2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on ivi sa detetom. (2) Sastavni deo sporazuma o zajedni kom vr enju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome ta e se smatrati prebivali tem deteta. (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajedni ki i sporazumno i kada ne vode zajedni ki ivot ako zaklju e sporazum o zajedni kom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Vr enje roditeljskog prava Zajedni ko vr enje roditeljskog prava lan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajedni ki i sporazumno kada vode zajedni ki ivot. Samostalno vr enje roditeljskog prava lan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni ki ivot. . me usobnim sporazumevanjem. a zaklju ili su sporazum o zajedni kom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedni ki ivot ako zaklju e sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. ili je umro. koje mora biti u najboljem interesu deteta. a nisu zaklju ili sporazum o vr enju roditeljskog prava.

(2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno. da sa detetom odr ava li ne odnose i da o pitanjima koja bitno uti u na ivot deteta odlu uje zajedni ki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo. Korektivni nadzor lan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. u smislu ovog zakona. . a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom. 2. (4) Pitanjima koja bitno uti u na ivot deteta. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava lan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedni kog deteta jednom roditelju. zahteva od roditelja da polo e ra un o upravljanju imovinom deteta. smatraju se naro ito: obrazovanje deteta. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor lan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogu ava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. preduzimanje ve ih medicinskih zahvata nad detetom. sporazum o visini doprinosa za izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o na inu odr avanja li nih odnosa deteta sa drugim roditeljem. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokre e i sudske postupke u skladu sa zakonom. upu uje roditelje na razgovor u porodi no savetovali te ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodi nim odnosima. 3. (3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete.

ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava li ne odnose sa detetom sa kojim ne ivi. (5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odre ena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ako fizi ki. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. ako navikava dete na odavanje r avim sklonostima. ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. 2. Delimi no li enje roditeljskog prava lan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimi no li en roditeljskog prava. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. osim du nosti da izdr ava dete. 5. 4. odnosno ako spre ava odr avanje li nih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. 4.Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava lan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava. ili na rad koji ugro ava moral. 3. ako podsti e dete na vr enje krivi nih dela. 3. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajedni ki ivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika. zdravlje ili obrazovanje deteta. ako izrabljuje dete sile i ga na preterani rad. . ako je napustio dete. ako na drugi na in zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. ako na drugi na in grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. 5. 2. (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava.

(2) Sudska odluka o delimi nom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. 3. obrazovanje i zastupanje deteta. podizanje. (5) Sudskom odlukom o delimi nom li enju roditeljskog prava mo e biti odre ena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. 4. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na uvanje. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. godinu ivota. kada dete bude usvojeno. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje lan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. 5. kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava. kada dete navr i 18. 2. Vra anje roditeljskog prava lan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimi no li en roditeljskog prava. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava lan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizi kom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena prava i interese. . vaspitavanje. osim du nosti da izdr ava dete. te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. (4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje li nih odnosa sa detetom i prava da odlu uje o pitanjima koja bitno uti u na ivot deteta. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supru nik. kada umru dete ili roditelj.

upisuje se u mati nu knjigu ro enih. . (3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. (2) Ako dete ima nepokretnosti.Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo lan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produ eno. odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i tre i mesec ivota. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika lan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu. Upisivanje sudske odluke u javne registre lan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vra anju roditeljskog prava. Maloletstvo usvojenika lan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. etvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA Nadle nost lan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava.

3.Porodi ni status usvojenika lan 91 Usvojiti se mo e: 1. dete iji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. Adoptivno srodstvo lan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je ve usvojeno. . 4. dete koje nema ive roditelje. 2. Saglasnost roditelja usvojenika lan 95 (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. dete iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. 5. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa ozna avanjem ili bez ozna avanja usvojitelja. Starateljstvo lan 94 Staratelj ne mo e usvojiti svog ti enika. dete iji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego to dete navr i drugi mesec ivota. (2) Supru nik ili vanbra ni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojeno dete. Krvno srodstvo lan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. a od srodnika u pobo noj liniji ro eni brat ili sestra. dete iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te.

2. Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika lan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. (2) Izuzetno. ministar nadle an za porodi nu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta. Saglasnost usvojenika lan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. . (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom.(4) Roditelj mo e povu i saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja lan 99 (1) Razlika u godinama izme u usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 niti ve a od 45 godina. ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. Saglasnost staratelja usvojenika lan 97 Ako je dete pod starateljstvom. 3. ako je roditelj li en prava da odlu uje o pitanjima koja bitno uti u na ivot deteta.

2. (2) Ne mo e usvojiti: 1. 4. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika. ministar nadle an za porodi nu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu koje samo ivi ako za to postoje naro ito opravdani razlozi. da se ministar nadle an za porodi nu za titu saglasio sa usvojenjem. Priprema usvojitelja lan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu. protiv polne slobode i protiv ivota i tela.Li na svojstva usvojitelja lan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvr eno da ima li na svojstva na osnovu kojih se mo e zaklju iti da e roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. lice koje je potpuno ili delimi no li eno roditeljskog prava. (2) Nezavisno od stava 1 ovog lana. Bra ni status usvojitelja lan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbra ni partneri zajedno. mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra ni partner roditelja deteta. 2. Dr avljanstvo usvojitelja lan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. da se ne mogu na i usvojitelji me u doma im dr avljanima. osim ako ne usvaja supru nik ili vanbra ni partner roditelja odnosno usvojioca deteta. lice koje je potpuno ili delimi no li eno poslovne sposobnosti. lice osu eno za krivi no delo iz grupe krivi nih dela protiv braka i porodice. (3) Izuzetno. . 3.

(2) Smatra e se da se usvojitelji ne mogu na i me u doma im dr avljanima ako je pro lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o budu em usvojeniku u Jedinstveni li ni registar usvojenja. (3) Izuzetno, ministar nadle an za porodi nu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog lana ako je to u najboljem interesu deteta.

II DEJSTVA USVOJENJA
Odnos usvojenika i usvojitelja lan 104
Usvojenjem se izme u usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izme u deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.

Odnos usvojenika i roditelja lan 105
(1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja supru nik ili vanbra ni partner roditelja deteta. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i du nosti srodnika prema njemu.

III PRESTANAK USVOJENJA
Na in prestanka usvojenja lan 106
(1) Usvojenje prestaje poni tenjem, ako je ni tavo ili ru ljivo. (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti.

Ni tavost usvojenja lan 107
Ni tavo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punova nost predvi eni ovim zakonom.

Ru ljivost usvojenja lan 108
Ru ljivo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.

Posledice prestanka lan 109
Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlu uje organ starateljstva.

Peti deo HRANITELJSTVO
I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA
Nadle nost lan 110
(1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. (3) Ministar nadle an za porodi nu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hraniteljstva.

Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika lan 111
Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.

Maloletstvo hranjenika lan 112
(1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizi kom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava.

Porodi ni status hranjenika lan 113
(1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizi kom razvoju ili je dete sa poreme ajem u pona anju. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje, dete iji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravi te, dete iji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, dete iji su roditelji li eni prava na uvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovaraju i na in. (4) Kada su hranjenici bra a i sestre, po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim hraniteljem.

Saglasnost roditelja hranjenika lan 114
(1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja.

Saglasnost staratelja hranjenika lan 115
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj.

Saglasnost hranjenika lan 116
Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje.

Op ta podobnost hranitelja Li na svojstva hranitelja lan 117
(1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvr eno da ima li na svojstva na osnovu kojih se mo e zaklju iti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.

(2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu.(2) Hranitelj ne mo e biti: 1. da sa detetom odr avaju li ne odnose i da odlu uju o pitanjima koja bitno uti u na ivot deteta zajedni ki i sporazumno sa hraniteljem. lice koje je potpuno ili delimi no li eno roditeljskog prava. osim ako nisu potpuno ili delimi no li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovaraju i na in. u skladu sa zakonom. 3. podi e. Priprema hranitelja lan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. 2. po pravilu. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. lice koje je potpuno ili delimi no li eno poslovne sposobnosti. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan ivot i rad. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja lan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da uva. Prava i du nosti roditelja lan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete. . 4. da izdr avaju dete. vaspitava i obrazuje dete. lice osu eno za krivi no delo iz grupe krivi nih dela protiv braka i porodice. da upravljaju i raspola u imovinom deteta.

godinu ivota. raskidom hraniteljstva. 3. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najboljem interesu deteta. 4. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kada dete bude usvojeno. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26. 2. 5. . godine ivota deteta ako se dete redovno koluje. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlu uje organ starateljstva.III PRESTANAK HRANITELJSTVA Na ini prestanka hraniteljstva lan 121 (1) Hraniteljstvo prestaje: 1. (3) U slu aju smrti hranitelja. Raskid hraniteljstva lan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smr u hranitelja ili raskidom hraniteljstva. kada dete navr i 18. na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev. kada umru dete ili hranitelj. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja. Posledice prestanka lan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smr u hranitelja ili raskidom hraniteljstva. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodi noj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.

esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo lan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ti enik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ti enik). sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. II STARATELJ 1. (2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. srodnik ili hranitelj ti enika. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja lan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima li na svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje du nosti staratelja. (5) Ako ti enik ima imovinu. (4) Organ starateljstva poku a e najpre da smesti ti enika u srodni ku porodicu. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odlu uje o sme taju ti enika. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik. Odluka o stavljanju pod starateljstvo lan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. (6) Na in rada. a pristalo je da bude staratelj. osim ako interes ti enika ne nala e druga ije. popis i procenu vrednosti imovine ti enika vr i stalna komisija organa starateljstva. .

Staratelj vi e ti enika lan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ti enika ako na to pristane i ako je to u interesu ti enika. (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odre uje se stru njak organa starateljstva koji e u njegovo ime obavljati poslove staratelja. lice koje je potpuno ili delimi no li eno poslovne sposobnosti. ne mo e o ekivati da e pravilno obavljati poslove staratelja. . da licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. lice koje je potpuno ili delimi no li eno roditeljskog prava. ako je to u interesu ti enika. 2. 3. lice od koga se. godinu ivota i koji je sposoban za rasu ivanje ima pravo da predlo i lice koje e mu biti postavljeno za staratelja. Neposredni staratelj lan 131 (1) Organ starateljstva mo e odlu iti.Mi ljenje ti enika lan 127 ti enik koji je navr io 10. Ko se ne mo e postaviti za staratelja lan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. roditeljima ti enika ili drugim srodnicima. 4. s obzirom na njegove li ne odnose sa ti enikom. Kolektivni staratelj lan 130 Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi mo e se postaviti za staratelja ti enika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ti enika. lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima ti enika.

kada ih staratelj obavlja. (4) Organ starateljstva mo e da zaklju i pravni posao sa ti enikom o kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodi nu za titu. . potrebno odobrenje organa starateljstva. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog lana organ starateljstva du an je da postavi privremenog staratelja: 1. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odre uje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slu aja. (2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ti enika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice. 2. 5. nepoznatom sopstveniku imovine. stru njak organa starateljstva mo e punova no da obavi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla enja i pod uslovima i na na in na koji ih obavlja staratelj. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava lan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije. licu iji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika. drugom licu kada je to predvi eno zakonom. 6. ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. licu ije je boravi te nepoznato.(3) Poslove staratelja za iju je punova nost. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj). a ono nema zakonskog zastupnika ili punomo nika. 2. kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene za tite li nosti. prava ili interesa tih lica. 4. ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. Privremeni staratelj lan 132 (1) Organ starateljstva mo e odlu iti da postavi privremenog staratelja ti eniku. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog. 3.

Staranje o li nosti lan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da uvanje. III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. (3) Staratelj je du an da pose uje ti enika i neposredno se obave tava o uslovima u kojima ti enik ivi. podizanje. vaspitavanje i obrazovanje maloletnog ti enika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot. blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. (2) Ako ti enik ima imovinu. pribavljanje sredstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ti enika. prilikom razre avanja jednog staratelja. popis i procenu vrednosti imovine ti enika vr i stalna komisija organa starateljstva. (2) ti enik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. Du nost organa starateljstva lan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. (3) Staratelj zastupa ti enika jednako kao to roditelj zastupa dete. . (2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti enik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. (2) Staranje o ti eniku obuhvata: staranje o li nosti. zastupanje. Zastupanje ti enika lan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ti enika. Du nosti staratelja Staranje o ti eniku lan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ti eniku.(3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatra i.

4. . Upravljanje imovinom ti enika lan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ti enika koju ovaj nije stekao radom. drugih izvora. (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti enika. 5. (2) Sredstva za izdr avanje ti enika pribavljaju se iz: 1. Pribavljanje sredstava za izdr avanje ti enika lan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ti enika. 3. 2. ti enikovih prihoda. 3.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. da odlu i o preduzimanju medicinskog zahvata nad ti enikom. ti enikove imovine. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ti enika. 2. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju ti enika. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ti enika starijeg od 14 godina. sredstava socijalne za tite. Raspolaganje imovinom ti enika lan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ti enika koju ovaj nije stekao radom. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ti enik mla i od 15 godina. da odlu i o kolovanju ti enika. 4.

. (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o li nosti ti enika. kada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). zdravlju. o uslovima sme taja. (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu. osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice. vaspitavanju i obrazovanju. Izve tavanje organa starateljstva lan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e ra une o svom radu po etkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). odnosno nakon prestanka starateljstva (zavr ni izve taj). (5) Na in podno enja izve taja i polaganja ra una propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ti enikovom imovinom te ti enikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to zatra i organ starateljstva. kao i kona no stanje njegove imovine. (3) Za tetu iz stava 1 ovog lana solidarno odgovara i organ starateljstva. a na osnovu odluke organa starateljstva. Odgovornost staratelja lan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ti eniku tokom obavljanja poslova starateljstva. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa njom.(2) Raspolaganje imovinom ti enika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (4) Prihodi od imovine ti enika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro kova u injenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za pla anje nagrade staratelju. kao i o svemu drugom to je od zna aja za li nost ti enika. (3) Glavnicu imovine ti enika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes ti enika.

3. osim ako se time ne ugro ava ti enikovo izdr avanje. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vra anju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vra anju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ti enika. Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova lan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova u injenih tokom obavljanja poslova starateljstva. kada maloletni ti enik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vra anju poslovne sposobnosti punoletnom ti eniku. osim ako se time ne ugro ava ti enikovo izdr avanje. (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. . (2) Naknada tro kova staratelju ispla uje se prvenstveno iz ti enikovih prihoda. Pravo na nagradu lan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. 6. IV PRESTANAK STARATELJSTVA Na ini prestanka starateljstva lan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. 2. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovaraju i na in po ne da se stara o detetu na odgovaraju i na in.2. 4. kada maloletni ti enik navr i 18. kada ti enik umre. godinu ivota. kada maloletni ti enik bude usvojen. (2) Nagrada staratelju ispla uje se prvenstveno iz ti enikovih prihoda. 5.

V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti lan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizi kom razvoju nije sposobno za normalno rasu ivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. Vra anje poslovne sposobnosti lan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimi no li eno poslovne sposobnosti. (3) Sudskom odlukom o delimi nom li enju poslovne sposobnosti odredi e se pravni poslovi koje lice delimi no li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Delimi no li enje poslovne sposobnosti lan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizi kom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica mo e biti delimi no li eno poslovne sposobnosti. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smr u staratelja. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti mla eg maloletnika. Odluke o li enju i vra anju poslovne sposobnosti lan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vra anju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparni nom postupku. (2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vra anju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva. .(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja.

Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje lan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. (2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mogu nostima. II IZDR AVANJE VANBRA NOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje lan 152 (1) Vanbra ni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti.Upisivanje sudske odluke u javne registre lan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vra anju poslovne sposobnosti upisuje se u mati nu knjigu ro enih. . a nesposoban je za rad ili je nezaposlen. (2) Na izdr avanje vanbra nog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbra nog partnera srazmerno njegovim mogu nostima. (3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr avanje predstavljalo o iglednu nepravdu za drugog supru nika.

godine ivota. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo o iglednu nepravdu za oca. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr avanje predstavljalo o iglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje.III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje lan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poro aja i godinu dana posle poro aja. (3) Du nost maloletnog deteta da delimi no podmiruje potrebe svog izdr avanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih srodnika. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. IV IZDR AVANJE DETETA. . Izdr avanje punoletnog deteta lan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. a najkasnije do navr ene 26. 1 i 2 ovog lana ima pravo na izdr avanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogu nostima ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja srazmerno njihovim mogu nostima. (3) Punoletno dete u smislu st. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta lan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja.

a nema dovoljno sredstava za izdr avanje.Izdr avanje roditelja lan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. Izdr avanje brata odnosno sestre lan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili sestre. (4) Nemaju pravo na izdr avanje ma eha odnosno o uh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo o iglednu nepravdu za pastorka. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogu nostima. Izdr avanje tazbinskih srodnika lan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od ma ehe odnosno o uha. Izdr avanje adoptivnih srodnika lan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju deteta. . a nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (3) Ma eha odnosno o uh koji su nesposobni za rad. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji. roditelja i drugih krvnih srodnika. odnosno od maloletnog deteta koje sti e zaradu ili ima prihode od imovine. srazmerno njegovim mogu nostima. ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izme u roditelja i ma ehe odnosno o uha prestao poni tenjem ili razvodom. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji sti e zaradu ili ima prihode od imovine. (2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr avanje predstavljalo o iglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

prihoda te drugih okolnosti od zna aja za odre ivanje izdr avanja. zdravlja. Na in odre ivanja izdr avanja lan 161 (1) Izdr avanje se. u skladu sa zakonom. obrazovanja. pri emu se vodi ra una o minimalnoj sumi izdr avanja.V ODRE IVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odre ivanja izdr avanja lan 160 (1) Izdr avanje se odre uje prema potrebama poverioca i mogu nostima du nika izdr avanja. (3) Mogu nosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. autorski honorar itd. mogu nosti za zaposlenje i sticanje zarade. penzija. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete. ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. njegovih li nih potreba. . (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. visina izdr avanja. Visina izdr avanja lan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odre ena u fiksnom mese nom nov anom iznosu ili u procentu od redovnih mese nih nov anih primanja du nika izdr avanja. ne mo e biti manja od 15% niti ve a od 50% redovnih mese nih nov anih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. (2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi na in. odre uje u novcu. po pravilu. (2) Ako se visina izdr avanja odre uje u procentu od redovnih mese nih nov anih primanja du nika izdr avanja (zarada. naknada zarade. obaveze da izdr ava druga lica te drugih okolnosti od zna aja za odre ivanje izdr avanja. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodi nom sme taju periodi no utvr uje ministarstvo nadle no za porodi nu za titu. imovine. po pravilu. njegove imovine. visina izdr avanja treba da omogu i najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja.).

(4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. njihova obaveza je solidarna. . (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje. (3) Izuzetno. ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje.Trajanje izdr avanja lan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odre eno ili neodre eno vreme. Promena visine izdr avanja lan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili pove ati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. (2) Krvni srodnici ostvaruju me usobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle uju na osnovu zakona. Redosled u izdr avanju lan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju me usobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodnika. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako naro ito opravdani razlozi spre avaju supru nika poverioca izdr avanja da radi. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. Pravo na regres lan 165 (1) Lice koje je fakti ki davalo izdr avanje. a nije imalo pravnu obavezu. (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje. njihova obaveza je podeljena.

poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isklju ivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.Prestanak izdr avanja lan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. osim ako poverilac izdr avanja nije maloletno dete. . smr u poverioca ili du nika izdr avanja. osim ako poverilac izdr avanja nije maloletno dete. kada istekne vreme trajanja izdr avanja. Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1. 2. (4) Supru nik ije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pravo na izdr avanje od istog supru nika. 2. kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajedni ke imovine odnosno nasle em. kada du nik izdr avanja izgubi mogu nost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avanja postane za njega o igledno nepravi no. Posebna imovina Sticanje lan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odnosno vanbra nu zajednicu. Upravljanje i raspolaganje lan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom.

Uve anje vrednosti lan 170
(1) Ako je tokom trajanja zajedni kog ivota u braku do lo do neznatnog uve anja vrednosti posebne imovine jednog supru nika, drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. (2) Ako je tokom trajanja zajedni kog ivota u braku do lo do znatnog uve anja vrednosti posebne imovine jednog supru nika, drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

2. Zajedni ka imovina Pojam zajedni ke imovine Sticanje lan 171
(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajedni ku imovinu. (2) Supru nici mogu bra nim ugovorom druga ije urediti svoje imovinske odnose.

Igra na sre u lan 172
Imovina ste ena igrom na sre u u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedni ku imovinu, osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu.

Pravo intelektualne svojine lan 173
Imovina ste ena kori enjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedni ku imovinu.

Upravljanje i raspolaganje lan 174
(1) Zajedni kom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajedni ki i sporazumno. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasnost drugog supru nika.

(3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajedni koj imovini niti ga mo e opteretiti pravnim poslom me u ivima.

Uve anje vrednosti lan 175
Ako je posle prestanka zajedni kog ivota u braku do lo do uve anja vrednosti zajedni ke imovine, svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na udeo u uve anoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Upisivanje u javni registar lan 176
(1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajedni ke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaklju en pismeni sporazum supru nika o deobi zajedni ke imovine odnosno bra ni ugovor, ili je o pravima supru nika na nepokretnosti odlu ivao sud.

Deoba zajedni ke imovine Pojam deobe lan 177
Deobom zajedni ke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvr ivanje suvlasni kog odnosno supoverila kog udela svakog supru nika u zajedni koj imovini.

Vreme deobe lan 178
Deoba zajedni ke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

Sporazumna deoba lan 179
Supru nici mogu zaklju iti sporazum o deobi zajedni ke imovine (sporazumna deoba).

Sudska deoba lan 180
(1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedni ke imovine, deobu zajedni ke imovine vr i sud (sudska deoba).

(2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajedni koj imovini jednaki. (3) Ve i udeo jednog supru nika u sticanju zajedni ke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vo enja poslova u doma instvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od zna aja za odr avanje ili uve anje vrednosti zajedni ke imovine. (4) Ve i udeo u sticanju zajedni ke imovine utvr uje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) Ve i udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajedni ke imovine mo e se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedni ke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava u estvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Pravo na deobu lan 181
Pravo na deobu zajedni ke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz ije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potra ivanja.

Deoba stvari za li nu upotrebu supru nika lan 182
(1) Stvari za li nu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u isklju ivu svojinu bez ura unavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedni ke imovine i vrednost stvari za li nu upotrebu drugog supru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog lana nesrazmerno velika, one pripadaju u isklju ivu svojinu supru niku sa ura unavanjem u njegov udeo.

Deoba stvari namenjenih detetu lan 183
(1) Stvari namenjene detetu pripadaju u isklju ivu svojinu supru niku koji vr i roditeljsko pravo bez ura unavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajedni ki, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedni ke svojine.

Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja lan 184
Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u isklju ivu svojinu sa ura unavanjem u njegov udeo.

. kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika. (2) Bra ni ugovor mora biti zaklju en u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije. koji je du an da pre overe supru nicima pro ita ugovor i upozori ih da se njime isklju uje zakonski re im zajedni ke imovine. Odgovornost za zajedni ke obaveze lan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedni kog ivota u braku. (3) Bra ni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze lan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom. Ugovori supru nika Bra ni ugovor lan 188 (1) Supru nici odnosno budu i supru nici mogu svoje imovinske odnose na postoje oj ili budu oj imovini urediti ugovorom (bra ni ugovor). odgovaraju supru nici solidarno svojom zajedni kom i posebnom imovinom. kao i svojim udelom u zajedni koj imovini. 3.Deoba predmeta doma instva lan 185 Predmeti doma instva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u braku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isklju ivu svojinu sa ura unavanjem u njegov udeo. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedni ku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajedni koj imovini.

osim ako nije druga ije ugovoreno.Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedni kom imovinom lan 189 (1) Supru nici mogu zaklju iti ugovor na osnovu koga e jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedni kom imovinom ili nekim njenim delovima. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja. . (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedni kom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRA NIH PARTNERA Zajedni ka imovina lan 191 (1) Imovina koju su vanbra ni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u vanbra noj zajednici predstavlja njihovu zajedni ku imovinu. a koje su supru nici u inili jedan drugom u toku trajanja zajedni kog ivota u braku. Ugovor o poklonu lan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem. (2) Vra aju se pokloni ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedni ke imovine supru nika. (4) Pokloni se vra aju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedni kog ivota u braku. (2) Ugovor iz stava 1 ovog lana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. uobi ajeni pokloni koje su supru nici u inili jedan drugome u toku trajanja zajedni kog ivota u braku ne vra aju se. (2) Na imovinske odnose vanbra nih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. (3) Pravo na povra aj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povra aj poklona predstavljalo o iglednu nepravdu za drugog supru nika.

(3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo o iglednu nepravdu za drugog roditelja. (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije steklo radom. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta.III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta lan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajedni kog maloletnog deteta. Raspolaganje imovinom deteta lan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. . (2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. Pravo stanovanja (habitatio) lan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.

u smislu ovog zakona. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu. u smislu stava 1 ovog lana. (2) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se krvni. vanbra nih partnera. osim odredbe lana 176 stav 2 (upisivanje u javni registar) i lana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). du evno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbra nih partnera koji zajedno sa njima ive. deteta i roditelja te lanova porodi ne zajednice koji nisu ure eni ovim zakonom. (3) Na imovinske odnose lanova porodi ne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. Primena zakona kojim se ure uju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ure uju obligacioni odnosi lan 196 Na imovinske odnose supru nika. 2. smatra se naro ito: 1. prisiljavanje na seksualni odnos. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. 3. primenjuju se odredbe zakona kojim se ure uju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ure uju obligacioni odnosi. jeste pona anje kojim jedan lan porodice ugro ava telesni integritet. . (2) Nasiljem u porodici. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici lan 197 (1) Nasilje u porodici.IV IMOVINSKI ODNOSI LANOVA PORODI NE ZAJEDNICE Zajedni ka imovina lan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbra nim partnerima stekli radom lanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodi noj zajednici predstavlja njihovu zajedni ku imovinu.

zabrana pribli avanja lanu porodice na odre enoj udaljenosti. 6. (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivi nim delom odnosno prekr ajem ura unava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodici. (3) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se: 1. 3.4. 5. 2. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. vanbra ni partneri ili biv i vanbra ni partneri. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. lica koja ive ili su ivela u istom porodi nom doma instvu. bezobzirno i zlonamerno pona anje. izdavanje naloga za useljenje u porodi ni stan ili ku u. godinu ivota ili nemo nim licem. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice. 5. kao i svako drugo drsko. deca. Mere za tite lan 198 (1) Protiv lana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 3. iako nikada nisu ivela u istom porodi nom doma instvu. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. . te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. ograni avanje slobode kretanja ili komuniciranja sa tre im licima. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. 4. kojom se privremeno zabranjuje ili ograni ava odr avanje li nih odnosa sa drugim lanom porodice. roditelji i ostali krvni srodnici. izdavanje naloga za iseljenje iz porodi nog stana ili ku e. navo enje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14. 4. odnosno koja imaju zajedni ko dete ili je dete na putu da bude ro eno. lica koja su me usobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi. 5. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 2. supru nici ili biv i supru nici. vre anje.

Sastav ve a lan 203 (1) Postupak u vezi sa porodi nim odnosima u prvom stepenu sudi ve e sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika. . a u postupku po albi ve e sastavljeno od troje sudija. Primena zakona kojim se ure uje parni ni postupak lan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodi nim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ure uje parni ni postupak. Prestanak mere za tite lan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odre ena. (2) Sudije iz stava 1 ovog lana moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta. Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODI NIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1. ako ovim zakonom nije druga ije odre eno.Produ avanje mere za tite lan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odre ena. Zajedni ke odredbe Sadr ina ovog dela zakona lan 201 Odredbama ovog dela zakona ure uju se posebni parni ni postupci u vezi sa porodi nim odnosima.

(3) Sudije porotnici iz stava 1 ovog lana biraju se iz redova stru nih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima. (4) Prvo ro i te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu. Odluka o tro kovima lan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodi nim odnosima sud odlu uje po slobodnoj oceni. Hitnost postupka lan 204 (1) Postupak u vezi sa porodi nim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vr i roditeljsko pravo. sprovesti na najvi e dva ro i ta. a mo e i samostalno istra ivati injenice koje nijedna stranka nije iznela. po pravilu. vode i ra una o razlozima pravi nosti. (5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena alba. (2) U postupku u vezi sa porodi nim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovor. . (4) Program i na in sticanja posebnih znanja iz stava 2 ovog lana sporazumno propisuju ministar nadle an za porodi nu za titu i ministar nadle an za pravosu e. (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da uvaju svi u esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. (3) Postupak iz stava 1 ovog lana sud e. Isklju ivanje javnosti lan 206 (1) U postupku u vezi sa porodi nim odnosima javnost je isklju ena. Istra no na elo lan 205 U postupku u vezi sa porodi nim odnosima sud mo e utvr ivati injenice i kada one nisu me u strankama sporne.

. 31-33. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici.Revizija lan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodi nim odnosima. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva. Tu ba za poni tenje ni tavog braka lan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u l. (2) U slu ajevima iz stava 1 ovog lana brak se mo e poni titi i posle njegovog prestanka. lica koja imaju pravni interes da brak bude poni ten i javni tu ilac. Postupak u bra nom sporu Mesna nadle nost lan 209 U bra nom sporu mesno je nadle an sud odre en zakonom kojim se ure uje parni ni postupak. Tu ba za utvr enje postojanja ili nepostojanja braka lan 211 Tu bu za utvr enje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. Pokretanje postupka lan 210 (1) Postupak radi utvr ivanja postojanja ili nepostojanja braka. (2) Postupak za razvod braka pokre e se i predlogom za sporazumni razvod braka. lanu 34 stav 1 i l. pokre e se tu bom. 2. kao i za poni tenje i razvod braka (bra ni spor). lica koja imaju pravni interes da bude utvr eno postojanje ili nepostojanje braka i javni tu ilac. osim ako ovim zakonom nije druga ije odre eno.

Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) lan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uo ena. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u mati nu knjigu ven anih. a ako on to ne u ini. a naknadno postane sposoban za rasu ivanje. (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz mati ne knjige ven anih. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) lan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva. odnosno od dana pravnosna nosti sudske odluke o vra anju poslovne sposobnosti. sud e mu nalo iti da u odre enom roku pokrene parnicu radi utvr ivanja da raniji brak postoji. a ako on to ne u ini. odnosno njegov staratelj. mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasu ivanje. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz mati ne knjige ven anih. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bra nost) lan 214 Sud e odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklju enja glavne rasprave. smatra e se da je tu ba povu ena. smatra e se da je od svoje tvrdnje odustao. sud e mu nalo iti da u odre enom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. .Dokazivanje ni tavosti (bra nost) lan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nika. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasu ivanje) lan 217 Supru nik koji nije bio sposoban za rasu ivanje u trenutku sklapanja braka. (2) Roditelji maloletnog supru nika. mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika.

Naslednici i staratelj lan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za poni tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Tu ba za razvod braka lan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika. Naslednici i staratelj lan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika. . punomo je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bra nom sporu. (2) Punomo je mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. Punomo nik lan 221 (1) Ako tu bu u bra nom sporu podnosi punomo nik stranke. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bra ni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti ve zapo eti postupak radi utvr ivanja da je postojao osnov za razvod braka. (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti ve zapo eti postupak radi utvr ivanja da je postojao osnov za razvod braka. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti ve zapo eti postupak radi utvr ivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. (3) U bra nom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru nike ne mo e zastupati isti punomo nik.

(2) Sud mo e presudom u bra nom sporu odlu iti o potpunom ili delimi nom li enju roditeljskog prava. Presuda i sudsko poravnanje lan 224 (1) U bra nom sporu ne mo e se izre i presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) Sporazum supru nika o deobi zajedni ke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povu i jedan ili oba supru nika dok postupak nije pravnosna no zavr en. Presuda u bra nom sporu lan 226 (1) Sud je du an da presudom u bra nom sporu odlu i o vr enju roditeljskog prava. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu lan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Odricanje od tu benog zahteva lan 222 U bra nom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povla enje tu be. (2) U bra nom sporu stranke ne mogu da zaklju e sudsko poravnanje. sud e re enjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja. (3) Ako je do povla enja tu be ili predloga u skladu sa st. Povla enje tu be lan 223 (1) U bra nom sporu tu ilac mo e tu bu povu i do zaklju enja glavne rasprave bez pristanka tu enog. . 1 i 2 ovog lana do lo posle dono enja prvostepene presude. a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en.

Pobijanje presude lan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parni nog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zaklju en pod prinudom ili u zabludi. (2) Pravnosna na presuda u bra nom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka.(3) Sud mo e presudom u bra nom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (2) Posredovanje u bra nom sporu se ne sprovodi: 1. . 218 i 220 ovog zakona. 2. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. 3. prvostepeni sud e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Kada se sprovodi posredovanje lan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bra nom sporu koji je pokrenut tu bom jednog od supru nika. (2) Odredba stava 1 ovog lana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa l. Smrt stranaka lan 228 (1) Ako u toku bra nog spora umre jedan ili umru oba supru nika. Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja lan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okon anja spora (u daljem tekstu: nagodba). ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasu ivanje.

(2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporu i supru nicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Mirenje Kada se sprovodi mirenje lan 233 Mirenje se sprovodi samo u bra nom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. Kako se sprovodi posredovanje lan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka. sprovodi sud. ako jedan ili oba supru nika ive u inostranstvu. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. po pravilu. sud zakazuje ro i te za posredovanje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. sud e na njihov predlog.4. bra nom ili porodi nom savetovali tu. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. osim ako je posredovanje uspelo. odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodi nim odnosima. ili uz njihovu saglasnost. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e u estvovati u dono enju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstva. Ko sprovodi posredovanje lan 231 (1) Posredovanje. Svrha mirenja lan 234 Svrha mirenja jeste da se poreme eni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez razvoda braka. (2) Uz poziv na ro i te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. .

ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja do e. Trajanje mirenja lan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. u smislu stava 1 ovog lana. (3) Ro i te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog lana. Kada je mirenje uspelo lan 236 Ako se supru nici pomire. smatra e se da mirenje nije uspelo i nastavi e se postupak nagodbe. (2) Punomo nici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju. (2) Ako ne do e do pomirenja. smatra e se da je tu ba za razvod braka povu ena. iako su uredno pozvani. Kada mirenje nije uspelo lan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju. . postupak mirenja e sprovesti sud. ne odazovu pozivu za mirenje.Poziv na mirenje lan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika. sa mirenjem se mo e nastaviti. Zapisnik o mirenju lan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo.

ne odazovu pozivu na nagodbu. sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Nagodba Kada se sprovodi nagodba lan 240 Nagodba se sprovodi u bra nom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. sporazum supru nika o deobi zajedni ke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimi no uspela. smatra e se da nagodba nije uspela i nastavi e se postupak po tu bi za poni tenje ili razvod braka. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedni ke imovine. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimi no uspela. smatra e se da je nagodba uspela. Poziv na nagodbu lan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomo nici. Kada je nagodba uspela lan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedni ke imovine. smatra e se da je nagodba delimi no uspela. iako su uredno pozvani. Kada nagodba nije uspela lan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. . (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastoja e da supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedni ke imovine. Svrha nagodbe lan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poreme eni odnos supru nika razre i bez konflikta nakon poni tenja ili razvoda braka. odnosno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo.

sa nagodbom se mo e nastaviti. (4) Ro i te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3.(2) Ako ne do e do nagodbe. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi. . (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okon an postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. ovog lana. postupak nagodbe e sprovesti sud. Postupak u sporu o materinstvu i o instvu Mesna nadle nost lan 247 U sporu o materinstvu i o instvu mesno je nadle an sud odre en zakonom kojim se ure uje parni ni postupak. u smislu stava 1 ovog lana. Zapisnik o nagodbi lan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi zajedni ke imovine. 3. Trajanje nagodbe lan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okon an postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okon an postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne. radi utvr ivanja i osporavanja o instva i radi poni tenja priznanja o instva (spor o o instvu) pokre e se tu bom. Pokretanje postupka lan 248 Postupak radi utvr ivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu).

(3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. . Tu ba radi osporavanja materinstva lan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvr ivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvr ivanja svog o instva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem o instva nisu saglasili majka. (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvr ivanja o instva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao o instvo. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. odnosno staratelj deteta.Tu ba radi utvr ivanja materinstva lan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvr ivanja materinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. Tu ba radi osporavanja o instva lan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja o instva bez obzira na rok. (2) ena koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta nije rodila dete. Tu ba radi utvr ivanja o instva lan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvr ivanja o instva bez obzira na rok.

(3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog o instva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta.(2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja o instva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac. tu ba se podnosi protiv njegovih naslednika. (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti ve zapo eti postupak radi utvr ivanja da je postojao osnov za utvr ivanje ili osporavanje materinstva ili o instva. Naslednici i staratelj tu ioca lan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i o instvu ne prelazi na naslednike. (5) Mu karac koji se smatra ocem deteta za etog uz biomedicinsku pomo mo e podneti tu bu radi osporavanja svog o instva u roku od godinu dana od dana saznanja da dete nije za eto postupkom biomedicinski potpomognutog oplo enja. dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja izjave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uo ena. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja o instva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. . kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem o instva. Tu ba radi poni tenja priznanja o instva lan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju o instva. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta. 46-51 ovog zakona. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i o instvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem o instva. lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac. Naslednici tu enog lan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i o instvu nije vi e iv. iz uzroka navedenih u l. (2) Lice koje je izjavu o priznanju o instva. odnosno radi poni tenja priznanja o instva. mogu podneti lica koja su dala izjavu. a najkasnije u roku od 10 godina od ro enja deteta.

tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. sud e je odbaciti. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstveni suparni ari). (2) Punomo je treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be. Suparni arska zajednica lan 256 (1) Stranke u sporu radi utvr ivanja materinstva jesu dete i ena koja tvrdi da je majka deteta. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparni ari). lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o instva. a ako tu ba bude vra ena sudu bez ispravke. (6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i o instvu nisu obuhva ena sva lica koja moraju biti stranke u postupku. ena koja je upisana u mati nu knjigu ro enih kao majka deteta i mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparni ari). majka. (3) Stranke u sporu radi utvr ivanja o instva jesu: dete. ena koja tvrdi da je majka deteta.(2) Ako tu eni nema drugih naslednika. punomo je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. . (2) U sporu o materinstvu i o instvu stranke ne mogu da zaklju e sudsko poravnanje. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja o instva jesu: lice koje je dalo izjavu o priznanju o instva. majka. Presuda i sudsko poravnanje lan 258 (1) U sporu o materinstvu i o instvu ne mo e se izre i presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. sud je du an da pou i tu ioca da tu i i lice koje tu bom nije obuhva eno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. mu karac koji tvrdi da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparni ari). (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete. Punomo nik lan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i o instvu podnosi punomo nik stranke. (4) Stranke u sporu radi osporavanja o instva jesu: dete. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci. smatra e se da je tu ba povu ena.

(2) Odredba stava 1 ovog lana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa lanom 254 stav 2 ovog zakona. (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i o instvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici.Smrt stranaka lan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i o instvu umru tu ilac ili tu eni. Pokretanje postupka lan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pokre e se tu bom. (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i o instvu odlu iti i o potpunom ili delimi nom li enju roditeljskog prava. . Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici lan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i o instvu odlu i o vr enju roditeljskog prava. prvostepeni sud e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. javni tu ilac i organ starateljstva. Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Mesna nadle nost lan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na ijem podru ju ono ima prebivali te. Tu ba za za titu prava deteta lan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. 4. roditelji deteta. odnosno boravi te.

(2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ti ena nekim drugim postupkom. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. dete zastupa kolizijski staratelj. (3) Dete koje je navr ilo 10. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima za li enje roditeljskog prava imaju sve de je. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovaraju i na in. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava lan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. drugi roditelj. pravosudni i drugi dr avni organi. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. pravosudni i drugi dr avni organi. Du nost suda lan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. udru enja i gra ani. (3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima za za titu prava deteta imaju sve de je. javni tu ilac i organ starateljstva. i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava. (2) Dete koje je navr ilo 10. (3) Tu bu za vra anje roditeljskog prava mo e podneti. du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. udru enja i gra ani. . roditelji deteta i organ starateljstva. pored lica iz stava 2 ovog lana. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva da mu postavi kolizijskog staratelja. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje mo e samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi privremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izme u njega i njegovog zakonskog zastupnika. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta lan 265 (1) Ako izme u deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi.

da mi ljenje deteta utvrdi na na in i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelo u. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posveti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo u deteta. osim ako bi to o igledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodi nim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. 3. da prenese sudu mi ljenje deteta. osim ako bi to o igledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.(3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje. 3. da detetu pru i obja njenje koje se ti e mogu ih posledica akta koji on preduzima. ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pred sudom. (2) Odredbe l. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. (2) Prvo ro i te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu ba primljena u sudu. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. 2. . du an je: 1. Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika lan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. du an je: 1. Naro ita hitnost postupka lan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naro ito su hitni. Du nost drugih lan 268 (1) Odredbe l. 2.

odluku o poveravanju zajedni kog deteta jednom roditelju. sud e narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odlu iti i o potpunom ili delimi nom li enju roditeljskog prava. . Presuda i sudsko poravnanje lan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izre i presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. sud je du an da zatra i nalaz i stru no mi ljenje od organa starateljstva. (2) Ako roditelji nisu zaklju ili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. Odluka o vr enju roditeljskog prava lan 272 (1) Sporazum roditelja o zajedni kom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. porodi nog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodi nim odnosima. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici lan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odlu iti i o vr enju odnosno li enju roditeljskog prava. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zaklju e sudsko poravnanje.(3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. Nalaz i stru no mi ljenje lan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditeljskog prava. (3) Kada sud donese odluku o zajedni kom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava. o visini doprinosa za izdr avanje od strane drugog roditelja i o na inu odr avanja li nih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

(3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog lana osna uje se prvi upis ro enja usvojenika.(3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. usvojenik. Tu ba za poni tenje usvojenja lan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u l. 6. roditelji odnosno staratelj usvojenika. lica koja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. Presuda o poni tenju usvojenja lan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uo ena. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog lana organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu ro enja usvojenika. 5. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost lan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odre en zakonom kojim se ure uje parni ni postupak. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost lan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na ijem se podru ju nalazi organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. kao i javni tu ilac. .

Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbra nog partnera lan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zaklju enja glavne rasprave u bra nom sporu.Pokretanje postupka lan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokre e se tu bom. (2) Prvo ro i te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu ba primljena u sudu. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbra nih partnera. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno du nikom izdr avanja. odnosno od dana kada mu je u injeno poslednje fakti ko davanje na ime izdr avanja. (4) U slu aju iz stava 3 ovog lana. (3) Izuzetno. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba. . tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uvek postoje u vreme zaklju enja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. odnosno od dana kada je u injeno poslednje fakti ko davanje na ime izdr avanja. (5) Tu ba za izdr avanje vanbra nog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbra nih partnera. (3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanje u bra nom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka. Naro ita hitnost postupka lan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje naro ito je hitan.

7. njegov zakonski zastupnik. javni tu ilac i organ starateljstva. kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici.Odstupanje od na ela dispozicije lan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje. pored suda op te mesne nadle nosti. . (3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti lan porodice protiv koga je mera odre ena. (3) Na in vo enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju lan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na ijoj teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost lan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. i sud na ijem podru ju ima prebivali te. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim licima. (2) Tu bu za odre ivanje mere za tite od nasilja u porodici. Naro ita hitnost postupka lan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici naro ito je hitan. odnosno boravi te lan porodice prema kome je nasilje izvr eno. Pokretanje postupka lan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokre e se tu bom. (2) Prvo ro i te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu ba primljena u sudu. mogu podneti: lan porodice prema kome je nasilje izvr eno.

Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici lan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi kako organu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te lan porodice prema kome je nasilje izvr eno. Organ starateljstva lan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici. (2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. Dejstvo albe lan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odre ivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomo u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. tako i o licima protiv kojih je odre ena mera za tite. (3) Na in vo enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. tako i organu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te lan porodice protiv koga je mera za tite odre ena. .(3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba. Odstupanje od na ela dispozicije lan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici.

podne e dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova injenica nije upisana u mati nu knjigu ro enih. Odbijanje zahteva za sklapanje braka lan 293 (1) Mati ar utvr uje. ako ovim zakonom nije druga ije odre eno. (2) Mati ar e usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvi eni ovim zakonom. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka lan 292 (1) Budu i supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka mati aru op tine u kojoj ele da sklope brak. prilo enih isprava i na drugi na in. (2) O usmenom zahtevu budu ih supru nika mati ar sa injava zapisnik. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. na osnovu izjava budu ih supru nika. (3) Budu i supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz mati ne knjige ro enih za svakog od njih. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode stru nog socijalnog rada i socijalne za tite. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvi eni ovim zakonom.II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1. . 2. Zajedni ke odredbe Sadr ina ovog dela zakona lan 290 Odredbama ovog dela zakona ure uju se posebni upravni postupci u vezi sa porodi nim odnosima. (4) Ako je budu i supru nik ranije bio u braku. Primena zakona kojim se ure uje op ti upravni postupak lan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodi nim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ure uje op ti upravni postupak.

Savetovanje u pogledu zdravlja lan 296 (1) Mati ar e preporu iti budu im supru nicima da se do dana sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja. dijagnoze i prognoze bolesti. Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka lan 295 Mati ar sa budu im supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka. Savetovanje u pogledu li nih i imovinskih odnosa lan 297 (1) Mati ar e preporu iti budu im supru nicima da posete bra no ili porodi no savetovali te i da se upoznaju sa va no u odr avanja skladnih bra nih i porodi nih odnosa. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ti u njihovog zdravlja. mati ar e konstatovati da su odustali od sklapanja braka. Odustajanje lan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme.(3) Na njihovo tra enje mati ar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. . a po potrebi i da posete odgovaraju u medicinsku ustanovu. le enju i rezultatima le enja. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (2) Mati ar e preporu iti budu im supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. a izostanak ne opravdaju. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka lan 294 Mati ar odre uje dan sklapanja braka u sporazumu sa budu im supru nicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvi eni ovim zakonom. (2) Mati ar e posebno preporu iti budu im supru nicima da se upoznaju sa mogu nostima i prednostima planiranja porodice.

dva svedoka i mati ar. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomo nika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja.Mesto i na in sklapanja braka lan 299 (1) Brak se sklapa javno. a mati ar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. izuzetno. (3) Punomo je treba da sadr i li ne podatke o vlastodavcu. izuzetno. (4) Punomo je va i 90 dana od dana overavanja. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice. ako za to postoje naro ito opravdani razlozi. na sve an na in. (3) Mati ar mo e. ako se obezbede uslovi u pogledu sve anog izgleda prostorije i ako se time ne vre a dostojanstvo ina sklapanja braka. Sklapanje braka preko punomo nika lan 301 (1) Op tinska uprava mo e. . U esnici prilikom sklapanja braka lan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju budu i supru nici. (2) Punomo je za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu. u prostoriji posebno predvi enoj za tu namenu. (2) Prostorija predvi ena za sklapanje braka mora biti prigodno ure ena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. kao i datum overe punomo ja. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog budu eg supru nika i punomo nika drugog budu eg supru nika ako za to postoje naro ito opravdani razlozi. in sklapanja braka lan 302 (1) Sklapanje braka po inje utvr ivanjem identiteta budu ih supru nika i izve tajem mati ara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predvi eni ovim zakonom. punomo niku i budu em supru niku koji e prisustvovati sklapanju braka.

punomo nik svojim imenom i prezimenom pored li nog imena supru nika koga zastupa. . mati ar e izvod iz mati ne knjige ven anih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosu e. u slu aju iz stava 2 ovog lana. uz izvod iz mati ne knjige ven anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. a zatim e svakog od njih pojedina no upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. mati ar e pro itati prilo eno punomo je. po pravilu. na prigodan na in e upoznati budu e supru nike sa pravima i du nostima u braku. Postupak priznanja o instva Izjava o priznanju o instva lan 305 (1) Izjava o priznanju o instva daje se.(2) Ako se brak sklapa preko punomo nika. (2) Upis braka u mati nu knjigu ven anih potpisuju supru nici svojim imenom i novim prezimenom. svedoci i mati ar. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje budu ih supru nika mati ar progla ava da je brak sklopljen. (2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. mati aru koji vodi mati nu knjigu ro enih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku lan 304 (1) Ako je mesto ro enja supru nika razli ito od mesta sklapanja braka. koje e o sklopljenom braku obavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. (3) Kada mati ar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. Upisivanje braka u mati nu knjigu lan 303 (1) Sklopljeni brak mati ar upisuje u mati nu knjigu ven anih i u mati nu knjigu ro enih za oba supru nika. (3) Posle potpisivanja mati ar uru uje supru nicima izvod iz mati ne knjige ven anih. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen mati ar e upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. (3) Mati ar e. 3. mati ar dostavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom mati aru.

mati ar je du an da je pou i o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. mati ar je du an da mu karca koji je priznao o instvo pou i o njegovom pravu na utvr ivanje o instva sudskom odlukom. u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz lana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem o instva. odnosno staratelja deteta. odnosno staratelj deteta. odnosno majka ili dete. Izjava o saglasnosti sa priznanjem o instva lan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju o instva. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. ne e se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog lana. odnosno majku ili dete. Savetovanje majke lan 308 (1) Kada majka prijavljuje ro enje deteta van braka. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja o instva u mati nu knjigu ro enih. prilo enih isprava i na drugi na in. (2) Ako je majka u prijavi ro enja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca koji je kasnije priznao o instvo. na osnovu izjava stranaka. (3) Izjava o priznanju o instva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili punomo nika.(2) Ako je izjava o priznanju o instva data mati aru koji nije nadle an. mati ar je du an da pozove majku i dete. Savetovanje oca lan 307 Ako majka i dete. . da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem o instva. Utvr ivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja o instva u mati nu knjigu lan 309 (1) Mati ar utvr uje. organ pred kojim je priznato o instvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priznanju o instva dostavi mati aru koji vodi mati nu knjigu ro enih za dete. mati ar je du an da majku pou i o njenom pravu na utvr ivanje o instva sudskom odlukom. mati ar je du an da pozove tog mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju o instva. (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta.

(3) Mati ar e usmeno saop titi mu karcu koji je priznao o instvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvi eni ovim zakonom za upis priznanja o instva u mati nu knjigu ro enih i o tome e sa initi slu benu bele ku. Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja lan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na ijem podru ju dete ima prebivali te. mati ar e upisati priznanje o instva u mati nu knjigu ro enih. . (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvi eni ovim zakonom. (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadle nog za porodi nu za titu. (2) Posle upisa priznanja o instva mati ar uru uje ocu izvod iz mati ne knjige ro enih za dete. odnosno boravi te. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka lan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nosti. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja lan 312 (1) Budu i usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na ijem podru ju oni imaju zajedni ko prebivali te.(2) Mati ar e usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao o instvo i o tome e sa initi slu benu bele ku. (3) Budu i usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz mati ne knjige ro enih za svakog od njih. budu i usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. Upis priznanja o instva u mati nu knjigu lan 310 (1) Priznanje o instva upisuje mati ar koji vodi mati nu knjigu ro enih za dete. odnosno boravi te. 4. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja).

organ starateljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji e ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja. na osnovu prilo enih isprava i na drugi na in. kao i od zdravstvenih ustanova. samog deteta. (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. socijalnog radnika. pravnika i lekara. (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog lana donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika lan 314 (1) Organ starateljstva utvr uje da li su budu i usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) na osnovu izjava budu ih usvojitelja. roditelja ili staratelja deteta. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stru nog mi ljenja psihologa. porodi nom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodi nim odnosima. . (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporu eno psiho-socijalno savetovanje. organ starateljstva e pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. organ starateljstva du an je da mu preporu i da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva.(2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvod iz mati ne knjige ro enih za dete. (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog lana daju stru njaci organa starateljstva. godinu ivota da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja lan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podobnost usvojitelja). odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od stru njaka porodi nih savetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodi nim odnosima. pedagoga.

(2) Period prilago avanja ne mo e trajati du e od est meseci. . (2) Jedinstveni li ni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodi nu za titu. organ starateljstva du an je da podatke o budu im usvojiteljima odnosno budu em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni li ni registar usvojenja. (4) Na in vo enja Jedinstvenog li nog registra usvojenja propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu.Jedinstveni li ni registar usvojenja lan 316 (1) Kada utvrdi da su budu i usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). Prilago avanje lan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao budu e usvojitelje du an je da im uputi dete radi uzajamnog prilago avanja. (3) Izbor budu ih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno staratelj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta. (3) Jedinstveni li ni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o budu im usvojiteljima za koje je utvr eno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja) i deci za koju je utvr eno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). osim ako je usvojitelj strani dr avljanin. odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbra ni partner usvojitelja deteta. (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilago avanja budu ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika). (2) Izbor budu ih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbra ni partner roditelja deteta. Izbor budu ih usvojitelja lan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira budu e usvojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog li nog registra usvojenja i o tome donosi poseban zaklju ak.

Re enje o usvojenju lan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao budu e usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1. ako su budu i usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i 3. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporu i budu im usvojiteljima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva. Savetovanje lan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporu i e budu im usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre mogu e. u kojem e ga podrobno obavestiti o predstoje em usvojenju. porodi nom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodi nim odnosima. . ako je to u skladu sa godinama i zrelo u deteta. 2. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju.Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja lan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da uzajamno prilago avanje nije bilo uspe no. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom. ako utvrdi da je uzajamno prilago avanje budu ih usvojitelja i deteta bilo uspe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika). (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. Upoznavanje sa pravnim posledicama lan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa budu im usvojiteljima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zasnivanjem usvojenja.

Isklju ivanje javnosti lan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je isklju ena. (2) Posle novog upisa ro enja usvojenika pravo uvida u mati nu knjigu ro enih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. . (2) Uru ivanju re enja iz stava 1 ovog lana mo e prisustvovati i dete ako je to u skladu sa njegovim godinama i zrelo u. (3) Re enje iz stava 1 ovog lana kona no je i njime se poni tava raniji upis ro enja usvojenika. Mesto i na in uru ivanja re enja lan 324 (1) Re enje o usvojenju uru uje se na sve an na in li no usvojiteljima i staratelju usvojenika. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u mati nu knjigu ro enih. porodi no savetovali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodi nim odnosima. Re enje o novom upisu ro enja lan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu ro enja usvojenika. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da uvaju svi u esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. Upisivanje i uvid u mati nu knjigu lan 326 (1) Re enje o novom upisu ro enja usvojenika dostavlja se bez odlaganja mati aru koji vodi mati nu knjigu ro enih za dete. (2) Re enjem o novom upisu ro enja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiteljima. mati ar je du an da uputi dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva.

Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka lan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokre e organ starateljstva po slu benoj du nosti. (2) Mesna nadle nost za ti enika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odre uje se prema mestu gde je ti enik na en. . pravosudni i drugi dr avni organi. 311-315. Mesna nadle nost lan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. (2) Na in vo enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. Postupak zasnivanja hraniteljstva lan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe l. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da uvaju svi u esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. l. 320 i 321 i l. udru enja i gra ani. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. (2) Na in vo enja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podnesu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. 5.Evidencija i dokumentacija o usvojenju lan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj deci. odnosno boravi ta ti enika. Isklju ivanje javnosti lan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je isklju ena.

(2) Ako ti enik ima imovinu. a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. odnosno lice koje ima pravni interes. . Re enje o stavljanju pod starateljstvo lan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uru uje ga staratelju bez odlaganja. (4) Uru ivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj upoznat sa svojim pravima i du nostima (uvo enje staratelja u du nost). (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odre uju se prava i du nosti staratelja.Hitnost postupka lan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. staratelju se uru uje i izve taj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine ti enika. (2) Na re enje iz stava 1 ovog lana primenjuju se odredbe lana 333 ovog zakona. Re enje o postavljenju novog staratelja lan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese odmah. (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj. (2) Privremeni zaklju ak o obezbe enju sme taja ti enika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine ti enika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. (3) Ako ti enik ima imovinu. ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. a sama imovina predaje mu se na upravljanje i raspolaganje.

. Re enje o prestanku starateljstva lan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uru uje ga bez odlaganja staratelju i ti eniku. ti enik koji je sposoban za rasu ivanje i lice koje ima pravni interes. ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja.Pritu ba na rad staratelja lan 335 (1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti ti enik koji je sposoban za rasu ivanje i lice koje ima pravni interes. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ti enik koji je sposoban za rasu ivanje. (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu. (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog lana odgovori u roku od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva. (3) Primopredaja izme u ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo iz lana 333 ovog zakona. odnosno lice koje ima pravni interes. odnosno lice koje ima pravni interes. Re enje o razre enju staratelja lan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uru uje ga staratelju bez odlaganja. Pritu ba na rad organa starateljstva lan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. (3) Ministarstvo nadle no za porodi nu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog lana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be.

(3) Svako je du an da se slu i svojim li nim imenom. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog lana mogu izjaviti roditelji deteta ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. re enje iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. Jedanaesti deo LI NO IME I ZAJEDNI KE ODREDBE Pojam lan 342 (1) Li no ime sastoji se od imena i prezimena. (2) Organ starateljstva re enjem odlu uje o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odre ivanju i promeni li nog imena deteta. (2) Na in vo enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi nu za titu.Upisivanje u mati nu knjigu lan 339 (1) Kona no re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno kona no re enje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja mati aru koji vodi mati nu knjigu ro enih za ti enika. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo lan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ti enicima. u skladu sa zakonom. (2) Ako ti enik ima nepokretnosti. Drugi postupci pred organom starateljstva lan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. (2) Li no ime upisuje se u mati nu knjigu ro enih. .

(2) Odluka o skra enom li nom imenu saop tava se mati aru koji vodi mati nu knjigu ro enih za imaoca prava na li no ime i konstatuje se u mati noj knjizi ro enih. ime kojim se vre a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi ajima i shvatanjima sredine. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje. (4) Ime deteta odre uje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. sadr i vi e od tri re i du no je da se u pravnom saobra aju slu i skra enim li nim imenom. ime kojim se vre a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi ajima i shvatanjima sredine. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u mati nu knjigu ro enih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. ali ne mogu odrediti pogrdno ime. III PROMENA LI NOG IMENA Ko ima pravo na promenu lan 346 (1) Pravo na promenu li nog imena ima svako lice koje je navr ilo 15. odnosno i ime i prezime. odnosno ako su odredili pogrdno ime. (3) Prezime deteta odre uje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. (2) Roditelji ne mogu zajedni koj deci odrediti razli ita prezimena. ako nisu poznati. Prezime deteta lan 345 (1) Prezime deteta odre uju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. . II ODRE IVANJE LI NOG IMENA Ime deteta lan 344 (1) Ime deteta odre uju roditelji. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. ako nisu poznati.Skra eno li no ime lan 343 (1) Lice ije ime ili prezime. ako u zakonom odre enom roku nisu odredili ime detetu.

. Promena prezimena supru nika lan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. 2. lice protiv koga se vodi krivi ni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. lice koje promenom li nog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. ime kojim se vre a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi ajima i shvatanjima sredine. utvr ivanjem materinstva odnosno o instva. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. zadr i svoje prezime. osporavanjem materinstva odnosno o instva. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja. 2.(2) Dete koje je navr ilo 10. Promena prezimena deteta lan 349 (1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. 2. 3. 3. umesto svog uzme prezime drugog supru nika. godinu ivota i koje je sposobno za rasu ivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom li nog imena. Ko nema pravo na promenu lan 347 Pravo na promenu li nog imena nema: 1. lice koje je osu eno za krivi no delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok kazna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. 4.

ozna avanjem sebe. odnosno boravi te. ozna avanjem imaoca druga ijim li nim imenom od njegovog. 3. neovla enom upotrebom imao evog li nog imena ili dela imena na drugi na in bez pristanka imaoca (neovla ena upotreba li nog imena). spre avanjem imaoca da se slu i svojim li nim imenom ili delom imena. pro irenim ili druga ijim navo enjem imao evog li nog imena ili dela imena. 2. iskrivljenim. .(3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni tenjem uzeti svoje prezime. 4. navo enjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozna ava imao evim li nim imenom ili delom imena. IV ZA TITA PRAVA NA LI NO IME Povreda prava na li no ime lan 351 Pravo na li no ime mo e se povrediti naro ito: 1. organizacije. drugog lica. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu li nog imena du na je da o tome obavesti nadle nog mati ara radi upisa promene li nog imena u mati nu knjigu ro enih i ven anih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gra ana. pripisivanjem imaocu druga ijeg li nog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i druga ijim li nim imenom ili delom imena. Pristanak za upotrebu imena lan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog li nog imena ili dela imena u dopu tene svrhe. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu li nog imena podnosilac mo e izjaviti ministarstvu nadle nom za porodi nu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. osim kada je to uobi ajeno ili neophodno (iskrivljavanje li nog imena). skra enim. Stvarna i mesna nadle nost lan 350 (1) Zahtev za promenu li nog imena podnosi se op tinskoj upravi na ijem podru ju podnosilac zahteva ima prebivali te. osporavanjem imaocu na drugi na in prava da se slu i svojim li nim imenom (osporavanje prava na li no ime). odnosno ometanjem na drugi na in da vr i pravo na li no ime (spre avanje i ometanje vr enja prava na li no ime). stvari ili pojave imao evim li nim imenom ili delom imena.

zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povre uje pravo. (3) U slu aju iz stava 2 ovog lana. za odre eni na in upotrebe odnosno za upotrebu u odre enu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotreba njegovog li nog imena. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. 4. .) ako bi upotrebom bilo povre eno pravo tih lica. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim li nim imenom. uni tenje ili preina enje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom li nog imena. 3. (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv. Opoziv pristanka lan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu li nog imena opozove. Vezanost pristankom lan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu li nog imena.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imao evo prezime odnosi (supru nik. povla enje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na li no ime ili ne to drugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava. o te eni ima pravo na naknadu tete prouzrokovane opozivom pristanka. naredi uklanjanje. s obzirom na okolnosti slu aja. srazmerno tome koliko je upotreba li nog imena doprinela ostvarenju dobiti. dete. opozivom pristanak prestaje. roditelj i dr. 5. a on to nije mogao predvideti. pod pretnjom pla anja odre ene svote novca povre enom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi. Tu be lan 355 Lice ije je pravo na li no ime povre eno mo e u parni nom postupku zahtevati od suda da: 1. 2. znatno na kodila njegovim interesima. za upotrebu na drugi na in odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu.

osim ako je do dana po etka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka. 25/93. 22/93. dete i roditelj umrlog. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na li no ime. (3) Ako je do dana po etka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postupku iz stava 2 ovog lana. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodi nim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem za potrebe drugih zakona. . Usvojenje lan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre po etka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana po etka primene ovog zakona. osim ako ovim zakonom nije druga ije odre eno. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE Primena ovog zakona lan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodi ne odnose koji su nastali do dana po etka primene ovog zakona. br. 35/94. za titu prava na li no ime mogu zahtevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog li nog imena. (4) Ako posle po etka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 3 ovog lana. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". 46/95 i 29/2001) nastavi e se prema odredbama ovog zakona. supru nik. postupak e se nastaviti prema odredbama Zakona o braku i porodi nim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 46/95 i 29/2001). br. 22/93. dalji postupak sprove e se prema odredbama ovog zakona. 25/93.Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na li no ime lan 356 Ako je imalac prava na li no ime umro posle izvr ene povrede. br. br. 35/94.

godine punova an je ako je zaklju en saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zaklju enja braka. godine do 9. narodnooslobodila kim odborima ili narodnim odborima priznaje se punova nim ako su bili u vreme zaklju enja braka ispunjeni uslovi iz l. godine pred vojnim organima. Prestanak va enja drugih zakona i propisa lan 362 (1) Danom po etka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodi nim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". a bez u e a predsednika narodnog odbora. 22/93. broj 29/64). maja 1946. maja 1955. godine do 5. odnosno odre enog lana narodnog odbora. .Brak lan 359 (1) Brak zaklju en pre 9. godine sklopljeni uz u e e mati ara ili drugog slu benika narodnog odbora. do ure enja posebnog vanparni nog postupka zakonom . 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". 15-19 ovog zakona i ako je uveden u mati ne knjige ili je tra eno to uvo enje do 9. maja 1946. (2) Brak zaklju en u vremenu od 6. br. br. Rokovi lan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvi eni ovim zakonom primenjiva e se na sve slu ajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. maja 1947. Shodna primena zakona kojim se ure uje vanparni ni postupak lan 360 Na postupak iz lana 11 stav 3 ovog zakona. (2) Danom po etka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog lana. godine. priznaju se punova nim od dana njihovog zaklju enja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih brakova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". maja 1946. 46/95 i 29/2001). aprila 1941. 35/94. 25/93. (3) Brakovi zaklju eni posle 9. (4) Odredba stava 3 ovog lana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom sudskom presudom ogla eni za nepostoje e.shodno e se primenjivati odredbe zakona kojim je ure en vanparni ni postupak za davanje dozvole za zaklju enje braka.

. br.(3) Danom po etka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vra anje roditeljskog prava) Zakona o vanparni nom postupku ("Slu beni glasnik SRS". broj 46/95). a primenjuje se od 1. 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". jula 2005. jula 2006. godine. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. Stupanje na snagu i primena ovog zakona lan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku Republike Srbije". osim odredaba lana 203 st. godine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful