P. 1
Kulturologija-skripta

Kulturologija-skripta

|Views: 12,563|Likes:
Published by sladjana11

More info:

Published by: sladjana11 on Mar 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. Pojam kulture i civilizacije. Istorija pojmova
  • 2. Evolucionistička teorija
  • 3. Funkcionalistička teorija
  • 4. Antiintelektualizam Franca Boasa. (metafizičke teorije o kulturi)
  • 5. Teorija kulturnih ciklusa. (metafizičke teorije o kulturi)
  • 6. Psihoanalitička teorija kulture. (metafizičke teorije o kulturi)
  • 7. Pojam simbola. Simbol, alegorija, znak
  • 8. Frejzerovo shvatanje magije, religije i nauke. Kritika
  • 9. Magija i religija u teoriji Bronislava Malinovskog
  • 10. Dirkemovo shvatanje magije, religije i obreda
  • 11. Teorija primitivnog mentaliteta Lisjen Levi-Brila
  • 12. Pismo ranih civilizacija. Odlike kultura Istoka i Zapada
  • 13. Sumer i Vavilon – istorija, religija, umetnost
  • 14. Egipatska kultura - religija i umetnost
  • 15. Kineska kultura
  • 16. Taoizam
  • 17. Konfučijanstvo
  • 18. Indija - bramaizam/hinduizam, budizam, kaste
  • 19. Umetnost Indije
  • 20. Istorija i religija stare Grčke. Kultovi
  • 21. Umetnost Grčke - arhitektura, likovna umetnost, književnost
  • 22. B. Vilson – opšte odlike budizma, hrišćanstva i islama
  • 23. Hrišćanstvo – odlike, istorija
  • 24. Istočna i zapadna hrišćanska crkva. Raskoli u katoličanstvu
  • 25. Umetnost u hrišćanskoj kulturi srednjeg veka
  • 26. Vizantijska civilizacija. Teološki spor dve crkve
  • 27. Umetnost u pravoslavnoj kulturi
  • 28. Islamska kultura – istorija, umetnost
  • 29. Pojam mita
  • 30. Funkcije mita
  • 31. Naturalistička i animistička teorija mita
  • 32. Metode tumačenja mita
  • 33. Psihoanaliza i mit. Tumačenje mita o Edipu (Frojd). Kritika
  • 34. Demitologizacija i remitologizacija
  • 35. Mit u savremenoj književnosti
  • 36. Nacistički mit i film. Mit, masovna kultura, kič
  • 37. Teorijski pristupi umetnosti
  • 38. Struktura umetničkog dela – E. Panofski
  • 39. Vrednost i vrednovanje umetničkog dela. Struktura estetskog akta
  • 40. Sudovi ukusa i kritičko prosuđivanje dela
  • 41. Teorije umetničke recepcije. Kantova tipologija ukusa
  • 42. Estetika lepog i estetika ružnog. Voringer. Uživanje i uosećavanje
  • 43. Pretpostavke modernog ukusa
  • 44. Konformistički ukus. Abraham Mol
  • 45. Avangardistički ukus. Renato Pođoli
  • 46. Tradicionalistički ukus. Adorno
  • 47. Kompenzatorska funkcija trivijalne književnosti
  • 48. Doseljavanje na Balkan i stvaranje države
  • 49. Prijem hrišćanstva, Sveta gora i kult Svetog Save
  • 50. Isihazam, monaštvo i jeresi u pravoslavlju
  • 51. Jezik u srednjem veku u Srbiji
  • 52. Književnost u srednjem veku u Srbiji. Crkvena i epska književnost
  • 53. Arhitektura u srednjem veku – stilovi
  • 54. Manastiri i crkve srpskih vladara
  • 55. Likovna umetnost i minijatura
  • 56. Smisao žrtvenog obreda. Žrtvenici i hramovi
  • 57. Principi animologije
  • 58. Religija i kult kamena
  • 59. Kult drveta, biljaka i vatre
  • 60. Kult vatre, vode i izvora
  • 61. Zmija kao demonsko biće
  • 62. Zmija i zmaj
  • 63. Vuk i pas kao demonska bića
  • 64. Konj, petao – demonska bića
  • 65. Vampir, veštica, mora
  • 66. Raskršća i groblja
  • 67. Antropološki ciklus. Rođenje, krštenje, strižba
  • 68. Antropološki ciklus. Svadbeni običaji
  • 69. Antropološki ciklus. Smrt i pogrebni običaji
  • 70. Prokletije i lapot
  • 71. Agrarni ciklus. Magijski obredi za dobijanje kiše
  • 72. Agrarni ciklus. Slave i zavetine, kolač „baba“
  • 73. Jezik i teorije o jeziku
  • 74. Lingvistika i kompjuterska lingvistika
  • 75. Psiholingvistika
  • 76. Sociolingvistika
  • 77. Sapir – Vorfova hipoteza
  • 78. Teorija kulturne lingvistike
  • 79. Kodovi i njihove vrste
  • 80. Denotacija i konotacija
  • 81. Metafora i metonimija
  • 82. Persova teorija znaka – ikona, indeks i simbol
  • 83. Ferdinand de Sosir – proizvoljna priroda jezičkog znaka
  • 84. Ferdinand de Sosir - jezik i govor, organizovanje znakova
  • 85. Mukaržovski i praški jezički krug
  • 86. Jurij Lotman – jezik umetnosti
  • 87. Neverbalna komunikacija
  • 88. Kodovi dodira, prostora; orijentacija i izgled
  • 89. Telesni jezik (kinetičan ili mimičan kod)
  • 90. Gestovi
  • 91. Novi i stari mediji

KULTUROLOGIJA (skripta) 1. Pojam kulture i civilizacije. Istorija pojmova Termin kultura ima latinski koren.

Osnov može da se vidi u izrazu cultus (u smislu gajenja, obrade polja), colere (negovanje, gajenje, obrađivanje) ili cultura (u smislu obrade polja). Vremenom termin kultura evoluira i dobija metaforički smisao "obrada duha". U Engleskoj u 16. veku pojam kultura označava religijski kult, a u 17. veku izraz se odnosi na razvoj duha, na prefinjene manire. U 18. veku pojavljuje se termin civilizacija. Civilizacija postaje viši stupanj razvoja čoveka kao društvenog bića i sledi posle faze divljaštva. Termin civilizacija je razvio filozofiju odnosno ideologiju koja će preciznije odrediti status divljih naroda. Dolazi do stvaranja niza teorija o tome kakva je razlika između divljih i civilizovanih naroda. Pitanje je da li je to razlika samo u stepenu, samo istorijska razlika, ili razlika u kvalitetu. Rasističke teorije verovale su da se "divlji" narodi ne mogu dostići stupanj "civilizovanih". Počev od 19. veka termin kultura počinje sve više da se dovodi u vezu sa osobenim duhovnim svojstvima naroda (religija, umetnost, filozofija). Na osnovu nemačkog poimanja termina, kooperacija među narodima moguća je samo na tzv. civilizacijskoj ravni. Svaki narod ima svoje osobene sisteme kultura, one se tradicijski prenose i čuvaju. Elias smatra da "civilizacija" dopušta da se nacionalne razlike naroda do izvesnog stepena mogu eliminisati, dok nemački pojam Kultur potencira nacionalne razlike. 2. Evolucionistička teorija Evolucionizam je teorija koja se prvobitno odnosila na biološku nauku. Prema ovoj teoriji složeni organizam se razvijao od jednostavnih ka složenijim oblicima. Pristalice evolucionistička teorije (Tajlor, Morgan, Spenser i Bastijan) smatraju da su razlike među različitim kulturama u osnovi samo kvantitativne razlike, tačnije samo u stepenu razvitka. Pojedinačne kultura treba shvatiti kao razvojne stupnjeve jedinstvenog i univerzalnog razvojnog procesa. Tajlor smatra da se civilizacija razvija na podlozi razuma i naučnog saznanja, i da civilzacija stoji u mestu kada njom upravljaju stari običaji koje nameću pradedovi. Napredak traži nesputani razum. Do "kulturne evolucije" dolazi zato što na kraju "razum" preovlada nad tradicionalnim shvatanjima. On smatra da se na području kulture svako mora koristiti racionalističkim načelima i da će tradicija na kraju popustiti pred razumom. Što je neka kultura na višem stupnju, to je tradicija slabija. Tu se vidi Tajlerov otpor preme mitu i mitologiji. Mitologija je po njemu niži stupanj razvoja dok je naučno saznanje viši stupanj razvoja. Lesli Vajt je unapredio evolucionističko shvatanje kulture. Smatra da društvena grupa stvara kulturu i da je samim tim značajnija od pojedinca. Pojedinac nije u stanju da

menja kulturu niti da je nadzire i usmerava. "Ne određuju ljudska bića kulturu po želji i zamisli: upravo kultura određuje ponašanje ljudi."

3. Funkcionalistička teorija Antropolog Branislav Malinovski smatra da su ljudska bića jedna životinjska vrsta što znači da čovek mora prvo biološki da opstane tj. preživi kao i svaki drugi organizam u prirodi, a zatim čovek stvara sekundarnu sredinu - kulturu. Kultura se mora stalno reprodukovati, održavati i usmeravati. Svaka kultura stvara svoj kulturni standard. U temelju kulture nalaze se ljudske potrebe. Drugi važan pojam je pojam funkcije. Funkcija se objašnjava kao zadovoljenje neke potrebe aktivnošću u kojoj ljudska bića sarađuju, upotrebljavaju rukotvorine i troše dobro. Pozorišna institucija, kao institucija kulture, obavlja funkciju zadovoljenja jedne važne kulturne potrebe. Sve što radimo ima funkciju da zadovolji jednu potrebu. Treći važan pojam je tradicija. Kulturna tradicija se mora prenositi sa pokoljenja na pokoljenje uz pomoć mehanizma "vaspitne prirode". Četvrti elemenat kulture je njena organizacija unutar institucije. Tako bi institucija "umetnosti", na primer, bila zbir shvatanja ljudi jedne zajednice o tome šta je umetnost. Malinovski određuje kulturu kao "jedan integral sastavljen od delimično samostalnih, delimično koordiniranih institucija". Kultura se mora shvatiti kao sredstvo za postizanje cilja. Malinovski pokazuje da ljudi kao kulturna bića žive u skladu sa normama, običajima, tradicijama i pravilima. 4. Antiintelektualizam Franca Boasa. (metafizičke teorije o kulturi) Franc Boas je američki antropolog koji smatra da svaki narod ima vlastitu kulturu. Smatrao je da je kultura presudni faktor koji utiče na sveukupnu strukturu društva. Veruje da je politička promena u nekom narodu potekla iz kulture. Boas uvažava i tradiciju i osećanja kao bitne faktore kulture. Ukazivao je da se i danas u najrazvijenijim društvima uobičajeno mišljenje vodi pre svega osećanjima i tradicijom, a ne razumom. Rut Benedikt smatra da je osećanje pojedinca odlučujuće u razjašnjenju suštine kulturnog sistema, dok je razum sporedan činilac. Ona uvodi pojam "kulturnog obrasca" koji predodređuje položaj svakog novog člana u nekoj zajednici. Kulturni obrasci deluju na pojedince prinudom. Ističe da ipak ima mesta za "individualni elascitet" gde pojedinac dobro prilagođen obrascima svoje sredine, može da se pojavi i kao njen dalji kreator. Emil Dirkem ističe princip "kolektivne svesti". Smatra da je pojedinac nemoćan da stvori kulturnu instituciju. Za njega je kultura kolektivno osećanje i verovanje koje je suprotstavljeno razumu i umu. Po njemu je osnov kulture u "kolektivnoj volji", u "kolektivnom osećanju". Alfred Luis Kreber smatra da se kultura mora objašnjavati sopstvenim načelima. Prihvata pojam kulturnog obrasca koji svakoj kulturi daje celovitost i sprečava je da postane bezoblična, da bude skup nepovezanih elemenata. On uvodi i "krivulju rasta" po kojoj svaki stilski obrazac teži svom vrhuncu kome sledi opadaje. Kreber se odupirao tezi 2

da su veliki izumi i otkrića tvorevine pojedinačnih genija, već je smatrao da su bili stvoreni uslovi da se nešto pojavi i da je ta pojava bila neizbežna.

5. Teorija kulturnih ciklusa. (metafizičke teorije o kulturi) Teoriju kulturnih ciklusa izneo je Špengler. Ta teorija negira dotadašnju teoriju o stalnom progresu u kulturi već zastupa ideju o cikličnosti. Kada se jedan kulturni ciklus ostvari, dosegne svoj maksimum, počinje da nazaduje i odumire. Nikolaj Danilevski je smatrao da postoje opšti zakoni kulturnog razvitka. 1. Narod koji ima poseban jezik predstavlja samobitni kulturno-istorijski tip; 2. Neophodno je da ti narodi imaju političku nezavisnost; 3. Svaki tip svoje osnove izgrađuje za sebe, pri većem ili manjem uticaju tuđih civilizacija; 4. Civilizacija karakteristična svakom tipu doseže svoj maksimum samo onda kada raznovrsni etnički elementi koji ga čine imaju svoju nezavisnost; 5. Tok razvitka tipova najsličniji je dugogodišnjim jednoplodnim biljkama kod kojih je period rasta neodređeno dug, ali period cvetanja i donošenja plodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu životnu snagu. Danilevski smatra da slovenski tip civilizacije tek treba da doživi svoj procvat. On tu uključuje Ruse, Čehe, Srbe i Bugare. Ukoliko se to ne desi taj tip će se raspasti dajući materijal za postizanje tuđih ciljeva. Utemeljivač ciklusne teorije 20. veka je Osvald Špengler. On smatra da kultura odumire kada kolektivna duša naroda dosegne svoj maksimum u jeziku, verskom učenju, umetnosti, državnosti, nauci. Došavši do kraja kultura odumire postavši civilizacijom. Kod njega se pojavljuje i dualizam kulturnih snaga: uloga ženskog i muškog činioca u stvaranju kulture. Tu se žena vezuje za porodicu, a muškarac za društvenu zajednicu. Žena predsavlja simbol pasivnog, centripetalnog sistema, dok je muškarac izraz istorijskog dinamizma i državne volje naroda. On brine o višim interesima naroda, a žena o uskom porodičnom krugu. 6. Psihoanalitička teorija kulture. (metafizičke teorije o kulturi) To je teorija prema kojoj je kultura manifestacija subliminarnih seksualnih energija čoveka. Tu teoriju je prvi izložio Sigmund Frojd. On ističe da je osnov za stvaranje kulture grupni subjekt. Lična sloboda nije produkt kulture. Frojd kulturu gleda negativno - ona sputava erotsku energiju čoveka i lišava ga njegovih sloboda. Istorija kulture je istorija lišavanja čoveka njegovih potencijala, sloboda i kapaciteta uživanja. Začeci kulture pojavljuju se u trenutku prvog pokušaja da se urede društveni odnosi. Na početku jednog grupnog plemenskog života uspostavljeni društveni sistemi po strogim pravilima kojih su se morali pridržavati ostali članovi zajednice. Međutim, ljudima koji nisu mogli da bezgranično zadovoljavaju svoje nagone libida ostalo je da se bave kulturom, umetnošću, plesom, crtanjem, a sve u funkciji trošenja viška seksualne energija.

3

Smatra da žene zastupaju interese porodice i seksualnog života, da su neprijateljski raspoložene prema kulturi i da kultura zahteva sve veće nivoe sublimacije za koje žene nisu dorasle. Na drugoj strani muškarac poseduje znatnu količinu psihičke energije. Sve što utroši u kulturne svrhe, on najvećim delom oduzima od žene i seksualnog života. 7. Pojam simbola. Simbol, alegorija, znak Bitna odlika čoveka je njegova mogućnost da stvara simbole. Najreprezentativnije simboličke forme su: umetnost i mit, vera i filozofija, jezik, moralne vrednosti. Reč simbol dolazi od grčke reči σύμβολο što znači znak, simbol. Simbol je sa jedne strane fizička, materijalna stvar, a sa druge strane ona je nematerijalna - to je ljudska zamisao, naša projekcija, da u čulnim predmetima vidimo još i nešto drugo. Jezik je jedan od prvih oblika ljudske simboličke aktivnosti. Prema Marksu, jezik je star koliko i svest, on nastaje iz potrebe opštenja sa drugim ljudima. Jezik je instrument izražavanja ali i formiranja i oblikovanja čovekovih misli i osećanja. Znak i simbol pretpostavljaju materijalni predmet koji se može čuti, videti, opipati. (Čuje se na primer pisak lokomotive. Istog trenutka kada čujemo pisak, obelodanjuje se prisustvo same lokomotive). Da bi neki materijalni znak, predmet, zvučni signal, postao simbol on mora da se nalazi u jednom posebnom odnosu prema čoveku. Čovek mora biti u stanju da prilikom opažanja takvog materijalnog predmeta zamisli ili doživi jedan drugi, dublji smisao. Simbol je spoj "konačnog" i "beskonačnog", "slike" i "ideje". Razlikujemo simbol u užem smislu (beskonačno koje se izražava u konačnom) i alegoriju (formu u kojoj konačno teži da se u beskonačnom poništi i ukine). U razumevanju simbola nije potrebna nikakva konvencija (u vatri svi vide neku dinamiku, polet, revoluciju), dok je ona neophodna kod alegorije (žena koja u jednoj ruci drži kantar, a u drugoj isukani mač predstavlja pravdu). 8. Frejzerovo shvatanje magije, religije i nauke. Kritika Magija, po Frejzeru, nastaje iz naivnog misaonog procesa čoveka koji je još nemoćan da shvati one dublje, unutrašnje veze i odnose među pojavama sveta. Magijska slika sveta građena je na osnovu "opažajnog mišljenja", koje odlikuje primitivna svest, i "pojmovnog mišljenja" visoko razvijenog, civilizovanog čoveka. Prema Frejzeru, misaoni procesi na kojima se zasniva magija svode se na dva principa. Prvi princip je "zakon sličnosti" gde slično proizvodi slično, ili gde posledica liči na svoj uzrok. (Lovac pre polaska u lov najpre gađa strelom crtež životinje koju ide da lovi). Drugi princip je "zakon dodira ili prenosa" gde stvari koje su jedanput bile jedna s drugom u dodiru produžuju da delaju jedna na drugu. (Primer je "uziđivanje senke". Sa crvenim koncem se izmeri senka nekog čoveka, a zatim se taj konac ugradi u temelje nekog objekta koji se gradi. "Izmereni čovek" će ubrzo umreti, a zgrada će se trajno održati). Pod religijom, Frejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila viših od čoveka, za koje se veruje da vladaju sudbinama čoveka. Kao i magija, religija sadrži dva 4

elementa: teorijski - vera u višu silu i praktični - mogućnost da se delanjem, molitvama, obredima i žrtvama te sile umilostive i zadovolje. U nauci se veruje u neumitni tok prirodnih događanja i nema načina da se prirodne sile umilostive. Edvard Pričard u kritici Frejzerovog gledišta smatra: da postoji afektivna idejna sličnost između nauke i magije; da razvoj misli prolazi kroz stadijume magije, religije i nauke; da je pogrešna Frejzerova analiza magijske simbolike. Za Pričarda je neprihvatljiva pojmovna i istorijska diferencijacija magije i religije. Smatra da je magija obavezno prethodni stupanj, a da religija dolazi kasnije. Ističe da magija kao sistem verovanja i postupaka, nije jedinstvena i istovetna za sve narode i kulture sveta. Magija nije neki puki sistem veza među predstavama, već je sistem ritualnih postupaka. 9. Magija i religija u teoriji Bronislava Malinovskog Bronislav Malinovski smatra da ne postoji kvalitativna razlika između svesti primitivnog i civilizovanog čoveka. Smatra da ne postoji ni jedan narod bez religije i magije, ma kako primitivan bio. Ne postoji ni jedna vrsta primitivnih ljudi kojoj nedostaje naučni stav ili nauka. Magija, nauka i religija idu zajedno. Prvobitnim religijama, dakle magiji i animizmu, Malinovski pripisuje karakter "kolektivne svesti". Zajednica doprinosi formiranju prvobitnih opštih predstava, uključujući tu i totemizam. Malinovski pravi razliku između magije i religije. Magijski obred se izvodi kao sredstvo koje vodi jednom cilju, on ima određenu praktičnu svrhu poznatu svima koji ga vrše. Magijska radnja ima cilj koji je praktičnog karaktera, pa je samim tim okrenuta budućnosti. Religijska radnja nama nikakav drugi cilj osim da očuva i integriše ljude zajednice. Ona je okrenuta sopstvenoj tradiciji, kulturi i prošlosti. 10. Dirkemovo shvatanje magije, religije i obreda Dirkem polazi od pretpostavke da ne postoji ljudska zajednica bez religije, ali religija nije nešto čime započinje život neke zajednice. U spoljašnje manifestacije religije spadaju pojam natprirodnog i pojam božanstva. Religija bi bila neka vrsta spekulacije o svemu što izmiče nauci i, uopšte, distinktivnom mišljenju. Ona nadilazi ideju o bogovima ili duhovima. Dirkem smatra da pojam verovanja pretpostavlja dva aspekta: teorijski i praktični (obred). Religija je delo kolektiva. Ona se određuje kao čvrsto povezan sistem verovanja i običaja. Sve religije Dirkem deli na dve osnovne vrste: naturizam - koji se obraća stvarima prirode kao što su reke, nebo, zvezde itd; i animizam - čiji su predmet duhovna bića, duhovi, duše, demoni, božanstva. Kult označava obožavanje ili obogotvorenje stvari, predmeta ili bića iz prirode (kult prirode) i obožavanje duša ili duhova predaka (kult predaka). Dirkem je napravio razliku između obreda i kulta. Kult se javlja kao sistem raznih obreda, svečanosti ili ceremonija čija je zajednička odlika da se periodično obnavljaju u pravilnim vremenskim 5

vizantijska (kao poseban oblik hrišćanske) i naučno-tehnička ili zapadno-evropska civilizacija. Dirkem ističe da kolektivni život. 11. Takav tip mišljenja Bril naziva predlogičan što znači da je primitivan čovek racionalan. važne odlike civilizacije su: pismo. Obred je vezan za pokretne.e. i kao pridev prema tome kakav položaj zauzima u rečenici. budi religijsko mišljenje. već je suštinska. i 1200. intelektualnu dimenziju. Plemena indoevropske rase. a sa druge strane ona poseduje teorijsko-saznajnu. To što primitivac izbegava logičke operacije koje odlikuju civilizovanog čoveka. krštenja).n.e.razmacima (kult predaka). Sumersko pismo bilo je klinasto. Primitivac u pojavama vidi ono što mu je tradicija i kultura nametnula. veka p. nadnacionalni jezik. egipatska. hrišćansaka. koje često odlikuje zajednički. koje se upotrebljavalo za natpise i zapise na spomenicima i hijeratsko pismo. dogodila se jedno od najvećih masovnih seoba naroda. kojim su se pisali verski i svetovni natpisi na papirusu. Teorija primitivnog mentaliteta Lisjen Levi-Brila Prema Brilu mentalitet pojedinca proističe iz "kolektivnih društvenih predstava". sahranjivanja. Odlike kultura Istoka i Zapada Civilizacija predstavlja "veliki kulturni organizam" sastavljen od više nacionalnih kultura. Svaka reč je potpuno zasebna celina i ne menja se u sintaksičkoj upotrebi: ista reč može služiti i kao imenica. Na evropskom tlu to su: civilizacija Lepenskog vira. običaja i kulta. kada dostigne izvestan stepen intenziteta. godine p. grčka. Religija je sa jedna strane jedinstvo sistema obreda. ali "razmišljaju u kategorijama različitim od naših". ali je stvar u tome što se naša predstava podudara i sa objektivnim osobinama predmeta. i kao glagol. ali da misli neneučno i nekritično. Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja. rimska. Treba pomenuti i hetitsko hijeroglifsko pismo koje se sastojalo od 220 znakova. Civilizovani narodi za osnov kulture i života uzimaju logiku. pa je utoliko naše saznanje "objektivno". svoje običaje i ustanove. Razlika među njima nije u stepenu. U ljudskom društvu postoje dva osnovna mentaliteta: primitivni i civilizovani. Pismo ranih civilizacija. Najstariji primerci kineskog pisma nalaze se na kostima i oklopima kornjača. koja je sudbinski delovala na dalji razvoj civilizacija. Između 1500. razvoj nauke. a ne objektivan sled činjenica. ne znači da je on manje logičan od civilizovanog čoveka. indijska i kinaska. Bril priznaje da i civilizovan čovek posmatra predmete saglasno svojoj kulturi. formiranje gradova. Svaki tip društva ima svoj mentalitet. 12. sagledan.n. a primitivna misao je orijentisana na natprirodno. Između subjekta i viđenog predmeta isprečava se mistična predstava kojom predmet odmah biva interpretiran. 6 . Osim jezika. Najraniji primerci potiči iz 14. Kod starih Egipćana postojale su dve vrste pisma: hijeroglifsko. na tlu južne Mesopotamije. Ti su ljudi razumna bića. važne događaje (obred venčanja. Poznato je oko 2500 piktograma iz dinastije Šang. Na afro-azijskom tlu mogu se uočiti četiri najznačajnije i najstarije civilizacije: sumerska.

gospodar neba. Na čelu Egipta bio je faraon. godine p. kralj Sunca. U periodu robovlasništva dolazi do sinteze totemizma i ideje o bogočoveku. p. na ušću Tigra i Eufrata. Svi ostali bogovi neba se pokoravaju vlasti Anua.e. nove pridošle i stare. Akadi. Vrhunac je dostigla kada je kralj postao Hamurabi koji je pokorio Sumer postavši kraljem Sumera i Akada. Sumerska civilizacija potpuno je formirana oko 3 milenijuma p. Od svih tih različitih etnosa stvoren je jedan narod. kada dostiže i svoj vrhunac. dok je na dnu društvene lestvice stajao narod i robovi. Nubijci i Semiti.e. o tome kako je taj narod vodio borbu sa svojim bogovima i demonima. Na severu su bili semitski narodi. Iza njega je bila kasta sveštenika i dvorskih činovnika. a Zemlja trave i žita. koja se prema vrhu sužava. Građevine su bile u obliku stepenastog tornja. Egipatska kultura . Ono zatim prelazi u ruke Nabukodonosora što je dovelo do novog uzleta Vavilona kao grada. religija. nalik čuvenoj Vavilonskoj kuli koju je podigao Nabukodonosor oko 600. prelaze Kavkaz i kreću prema istoku i zapadu. milenijumu p. Verovali su u mnogobrojna božanstva. Sumersko pismo bilo je klinasto.e. U neolitu se javlja kult mrtvih (htonizam)..e.n. Govori o delima tog sumerskog vladara. Ovaj oblik hrama naziva se zigurat. Ova vera dobija krajnji izraz u sfingi (telo životinje i glava čoveka). Prvu dinastiju uspostavljaju kraljevi Ura oko 2600 p. nastaje "nov period sveta". Najstarija egipatska božanstva bila su u obliku životinja: soko.n. Egipćani su verovali da je suštinski element ljudskog postojanja bilo Sunce. Nakon vladavine Hamurabija sledi asirsko carstvo. Prema Veberu pojavila se u se u velikim talasima na celom prostoru od Kine do Grčke.n. bik.prozvana "konjički narodi". akadska. 14. umetnost Sumerska civilizacija pojavila se u 5. Tako je usledio niz kratkotrajnih civilizacijana ovom tlu: sumerska. Razdoblja egipatske epohe dele se na dinastije. U Egiptu se srećemo sa jedinstvenom centralizovanom državom na čitavom prostoru reke Nila kojom je vladao jedan kralj. Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja. o procesu individualizacije. 332. a potom su počeli da ih sahranjuju iza kuće.n. Sumerani su verovali u zagreban život. u brojne demone i duhove. krava. 7 . sahranjivali su mrtve na grobljima. koje čini 12 ploča ispisane klinastim pismom.religija i umetnost Egipatska civilizacija se formira u dolini reke Nil u 5 milenijumu pre n.n. Egipat je skončao kao helenska provincija. Vrhovni bog je Anu. Stanovništvo Egipta su činili Libijci. i 4.e. Iz simbioza. Enlil je bog vetra. g. Vremenom su se Akadi osnažili i u Vavilonu su formirali svoju dinastiju. domorodačke osnove kulture. na tlu južne Mesopotamije. koji su prihvatili sumersku kulturu i pismo. U najstarijoj fazi Egipat je prošao kroz totemizam. Ostaci starih Egipćana su današnji Kopti. Ovaj hram je bio i svetovnog i duhovnog karaktera.e. 13. Sumer i Vavilon – istorija. Najpoznatije sumersko pisano delo je Ep o Gilgamešu. da je ono jedini izvor života. vavilonska i asirska.

U periodu dinastije Tang razvija se narodna drama. Kult predaka je bio rasprostranjen u čitavom kineskom društvu. zemljoradnji. Na reljefima i slikama telo se uvek prikazuje na jedan način. zemlju. javila se centralizovana vlast. Drevna Kina isto kao i antička Grčka može se nazvati zemlja filozofije. Jin predstavlja nesavršenstvo. Čin (kineski zid). Možemo reći da je ona bila monumentalna i uzvišena. Od htoničnog. za vreme vladavine dinastije Šang. oličenog u bogu Sunca. Jang označava savršenstvo. Stari Egipćani su poznavali dva pisma. Kaligrafija (krasnopis) je činila osnovu školskog sistema i likovne umetnosti. Kuća u drevnoj Kini pripadala je ženi. vezanog za tlo. 16. U vajarstvu su zastupljene teme životinjskog porekla.e. Smisao je bio prodreti do najvišeg. Oblast kulta obuhvatala je tri obreda: kult Neba. jedinicu. Reljefi i slike su uvek u nekom nizu koji nas vodi ka cilju. oca. Pokrećući životni princip su Jang i Jin. Istoriju Kine posmatramo kroz vladajuće dinastije: Hsia. Pisano je na okolopima kornjača. nebo. Razlikuju prirodno od onog što 8 . Zemlje i Čoveka. Kinu odlikuju dva drevna kulta: kult predaka (Konfučije) i kult prirodnih sila i pojava (Taoizam). ratu. Sva egipatska umetnost vezana je za htonično i personifikovano božanstvo. matrijarhatski obojena. Kineska istorija je borba sa rekom i poplavama.e. Šang. Prvi tragovi ovog pisma potiču iz 14. gde se završava u jednoj tački. ka vrhu piramide. Kinesko pismo je bilo ideografsko. dvojnost. tamu i otežavanje. Kult Neba je najstariji kult u Kini. Drugo je bilo hijeratsko kojima se pisali svetovne i verske spise pisane na papirusu. školsko znanje. Kineska umetnost je autohtona i snažno je uticala na susedne kulture. a njen najstariji brat rukovodio je grupom. Mrtvima su prinosili žrtve. U severnim delovima Kine pronađeno je polirano kamenje. 15. Epoha dinastija Tang smatra se smatrana je epohom cvetanja likovne umetnosti i poezije kao i keramike. Duhovi predaka mogli su da pribave ili uskrate uspeh u lovu. veka p. Iz potrebe da aktivnost čitavog stanovništva bude koordinirana. Kineska kultura Prvi spomenici materijalne kulture Kine datiraju iz 8 milenijuma p. Taoizam predstavlja idealizaciju jednostavnosti i jednostranosti "primitivnog" društva. a torzo u amfasu. Čou. Taoizam Dve osnovne filozofske škole bile su taoistička i konfučijanska. Jedno hijeroglifsko koje su koristili za natpise i zapise na spomenicima. Jang i Jin predstavljaju odnos muškog i ženskog principa. Glava i noge su u profilu. Počeci dvorske drame datiraju iz perioda dinastije Han.n. Mitologija Kine je htonično. itd. Iz tog perioda poznato je oko 2500 piktograma. To je najbolje predstavljeno u piramidama. Taoisti su osuđivali civilizaciju. svetlo i lakoću.Umetnost Egipta bila je podređena postizanju određenih ciljeva.n. prezirali su naučno. majku. muškost. Han. U kini su se razvile dve filozofije: taoizam i konfučijanstvo iz kojih se vremenom razvijaju istoimene religije. ženskost.

Tao je nevidljiv.e. i označava lepotu spoljašnjih stvari koja se doseže čulima. konfučijanstvo je okrenuto ovozemaljskom. Višnu . veku p. liturgije (morala) i muzike se dostiže savršenstvo. odbacivanjem strasti. 18. Ta spoljašnja lepota izražava se u terminima mej i šan. a ostala njegova kazivanja sakupili su njegovi učenici i objavili pod nazivom "Konfunčijansko štivo". budizam. univerzalna patnja. Isticao je i saznajnu funkciju umetnosti.onaj koji razara svet. žudnja za čulnim 9 . Konfučijanstvo je izvršilo najveći uticaj na kinesku kulturu. Konfučije je rođen sredinom 6. Kultura i umetnost kod njega vode disciplinovanju čoveka.e. možemo dostići odricanjem od čulnog. nečujan. veštačko. Za razliku od filozofije taoizma koja je okrenuta nadzemaljskom. Ovo učenje će poslužiti za oblikovanje triju najznačajnijih indijskih religija budizam. Ono se bavi problemima države i društva.e. đainizam i hinduizam. Lao-Ce ne negira spoljašnju lepotu. dosežemo samo na putu oslobođenja od čula i strasti. Razvio je verovanje u apsolutno blaženstvo . U knjizi opisuje Tao kao nešto bez imena.je čovekovo. Osnovao je školu Ju. Do velike harmonije dolazimo oslobađajuči se spoljašnjeg sveta. amorfno.onaj koji održava svet i Šiva . Poezija i muzika po njemu mogu imati veliku društvenu snagu koja se može upotrebiti u rukovođenju i upravljanju državom. Insistirao je na socijalnoj funkciji umetnosti (kao Platon). a ipak je izvor Neba i Zemlje. a da bi to uspeo mora se osloboditi telesnog. Bio je savremenik Zaratustre i Bude.nirvanu. Budizam nastaje kao reakcija na obrede žrtvovanja koji su vršeni u bramaizmu.n. U bramaizmu čovek treba da dostigne moralno načelo. veka p. Buda i Mahavira uspostavili su dve nove vere budizam i đainizam. pod najezdom Arijskih plemena. Tajnu života. Unutrašnju lepotu. U temeljima budizma postoje četiri istine: da u životu postoji tzv. neopipljiv.n. Muzika izražava harmoniju svemira. a tek kasnije razvio se kao filozofski princip. Napisao je jednu knjigu "Anali proleća i jeseni". Nestali su sredinom drugog milenijuma p.bramaizam/hinduizam. i 5.Apsolutnim duhom.e. Indija . prazno. hinduizam se temelji na tri vrhovna božanstva: Brama . U 6. Filozofija taoizma izložena je u "Knjizi o putu" koju je napisao Lao-Ce.n. Rođen je 604.stvoritelj.n. na kastinski sistem i na vrhovni autoritet Veda. da je uzrok te patnje je želja. Prema bramaizmu duša posle brojnih života ima nadu da će se osloboditi svih patnji i sjediniti sa Apsolutnim. Smatra da preko poezije. Smisao i cilj života u bramaizmu je spajanje sa brahmom . Konfučijanstvo ne odbacuje ljudska osećanja. ali zahteva njihovu kontrolu. Tao. Tao. Ovo načelo vodi u budizmu ka nirvani kao savršenog oblika oslobađanja pojedinca.e. Osnivač i propovedač je Buda. 17. ona potiče s Neba. Reformisani bramaizam. doprinosi razvoju čovekovog karaktera. Bramaizam je bio prvobitno vezan za žrtvene obrede. godine p. kaste Civilizacija stvorena u dolini reke Inda u 3 milenijumu p. Konfučijanstvo Dve osnovne filozofske škole bile su taoistička i konfučijanska. obrazovanja. ali je ona niže vrednosti.n.

Najviše biće se ne može direktno i neposredno prikazati u čulnoj formi. Najveći broj umetničkih dela u Indiji nastao je pod uticajem bramaizma. sina Minoja. apstraktno Biće. Postoje dva pravca u budizmu: hinajana i mahajana.zadovoljstvom. Umetnost Indije Umetnost bramaizma. angažovali su umetnike za izradu slika na zidovima hramova. ne vrši preljubu. Indijsko vajarstvo i slikarstvo uticalo je i na umetnost Kine i Japana. Teološki gledano to simbolizuje put idealizacije. 19. i 3. Članovi grupe se uzajamno pomažu. Razvila se sredinom trećeg milenijuma p. Kultovi Grčka civilizacija pojavila se na tlu Krita. Umetnost budizma. Za lamaizam je važan pojam reinkarnacije duše. U budizmu postoji pet zapovesti: ne ubij. Reljefi budističkog hrama su građeni tako da figura odozdo ka gore gubi realističku osnovu. alegorijski. Razlika bramaizma i budizma u umetnosti se pojavljuje kao razlika dveju estetičkih teorija: simboličkog i alegorijskog prikazivanja božanstva. Indijsko društvo je bilo uređeno po principu kasti. Svetovna arhitektura i vajarstvo stvarani su za običan svet. 20. Duhovni vođa lamaizma je Dalaj Lama. Bog se nije smeo prikazivati u ljudskom obliku sa individualnim karakteristikama. ne laži. kao i na kulturu naroda Indokine. već kao idealizovano. Bramani su naručivali najveći broj skulptura.n. Kasta je zatvorena grupa čijim se članom postaje rođenjem.e. To se pre svega odnosi na tri vrhovna božanstva neohinduizma: Bramu. vaišije (trgovci. Kaste su bile podeljene na: bramani (sveštenici). Drugi značajan ep je Ramajana. Istorija i religija stare Grčke. Naziva se kritska ili minojska civilizacija što se vezuje za mit o Minotauru. da je potrebno osloboditi se te želje i da je to moguće uz pomoć osmokrakog puta. šudve (ratari. ne pij alkohol. Reč je o biku kralja Minoja sa Krita. Kad Dalaj Lama umre on ulazi u dušu određenog deteta koje se kasnije traži.e. zanatlije). Grupa ima svoje običaje i odeljene su od drugih. Bramani su nastojali da u umetnosti hrama prikažu svoje apstraktne zamisli o kosmosu i životu.n. Motivi prikazivanja bili su čovekova svetovna okolina. Vrhunac vere je identifikacija sa Đainom. celokupni biljni i životinjski svet. a znatno manje pod uticajem budizma. već zaobilazno. nastalo između 6. ne kradi. u kojoj su prikazani doživljaji princa Rame. radni deo stavovništva). Minoj je tražio svake devete godine da mu Grci šalju 10 . Prema legendi bik je rastrgao Androgeja. U pogledu književnosti posebno mesto pripada epskom delu Mahabharata. Đainizam je vera koju je utemeljio Budin savremenik Mahavira. veka p. put ka Nirvani. pavije (najniši sloj). kšatrije (plemići). Višnu i Šivu. Kad su Grci pali kasnije u ropstvo. Prema novim istraživanjima može se uočiti i treća grana budizma tantrizam i njgova novija varijanta lamaizam.

g. g. g. g.n. 21. 146. godine p. dok je apolonski kult bio kult viših socijalnih slojeva. Od 8.n. čiji su motivi bogovi i ljudi. svaki grad ima svog boga zaštitnika. do 5.n.e.hrišćanstvo.n.n. U likovnoj umetnosti razlikujemo četiri razdoblja: 1) geometrijski stil (900.p. pokriva period od 20. Umetnost Grčke . Dolaskom Dorana jedan deo drevnog stanovništva je pokoren. Grci su prošli kroz dva mitološka perioda: od htonizma i starih ženskih božanstava do solarnih bogova na čelu sa Zevsom. književnost Istoriju umetnosti stare Grčke možemo podeliti na pretragičnu epohu. Tek od dolaska Dorana Grci počinju da se nazivaju Helenima. Jača institucija olimpijskih bogova. Krit je stvorio autentičnu civilizaciju koja će se kasnije proširiti i na grčko kopno. Aleksandar Makedonski osvaja Grčku. Poliklet. a drugi se iselio na ostrva Jonskog mora i na zapadni obalni pojas Male Azije.arhitektura. Od 8. Počinje da se koristi prvo hijeroglifsko pismo. traje tzv. Srednji period grčke civilizacije . Odlikuje ga korintski stil. Od 413. zasnovan na matrijarhatu i htoničnom verovanju u snagu prirode i volje. veka p. peloponeske ratove. iracionalan.e. idealistički sa verovanjem u ideju i besmrtnost duše. i 4.likovne umetnosti. o sudbini čoveka nakon smrti. Dioniski je intuitivan. Grčku konačno porobljava Rim. aristokratije. Ova civilizacija se razvija paralelno sa mikenskom. mračni ili Homerov period grčke civilizacije.n. veka traje novi talas kolonizacije.p. g.e. Najznačajniji stvaraoci koji su obeležili ovaj "zlatni vek" grčke klasične umetnosti su bili Fidija.p. Razvijaju se gradovi i tehnologija..e.e.-500. vek p.n.n. patrijarhalan. i na tragično doba od 500. Od 1200. g.e.e. Grčki polisi grupisani oko Atine i Sparte vode međusobne. Konjički narodi koji upadaju na ovaj prostor oko 1200.e. do 404. zbog čega je dobila naziv kritsko-mikenska civilizacija. do 750. Svuda niču gradovi-države koji se nazivaju polisi. veka p. Ovaj stil bi se mogao odrediti i kao jonski. Bila je to epoha Velike Grčke. a iz dioniskog . Ovaj kult implicira razmišljanje o ljudskoj duši kao staništu božanskog.). ali i tri vrlo snažna kulta u grčkoj: apolonski. veka počinje treći i poslednji veliki period antičke grčke civilizacije. bili su Dorani.p.n.) glavni motiv je ljudska figura izgrađena prema već ustaljenom Polikletovom kanonu. zanatstvo i trgovina. Dioniski i orfički kult bili su kultovi nižih slojeva.p. iz apolonskog . dioniski i orfički kult. a svoj vrhunac dostiže između 16.p.e. Atina gubi ovaj rat. 2) arhajski stil (700.n.p. civilizaciju razaraju Mikenjani. 338.sedam mladića koje bi bik rastrzao. od 1200.bronzano doba. šireći granice Grčke do Indije.e. Oko 1400. do 400.drama i tragedija. geometrijski oblici slikarstva na vazama. a to je ujedno i epoha dorskog stila. Orfički kult je utemeljio pevač Orfej.e. g. 4) Helenistički stil vlada posle Aleksandra Makedonskog. Niče je primetio da da će se iz ovih triju grčkih kultova razviti: iz orfičkog . 11 . likovna umetnost. a zatim i linearno. i 14.n.-700. O njemu znamo samo na osnovu Homerove Ilijade i Odiseje. Razlog za kolonizaciju bila je potraga za novim obradivim površinama. Miron i Apeles. do 16. U Grčkoj počinje snažan razvoj trgovine.e.n. veka. do 500. godine p. Apolonski kult je racionalan. Od 8. Heleni koloniziraju celo Sredozemlje.). 3) klasični stil (5.

Milanskim Ediktom 313. političar i strateg. islamske i budističke. svoje drame sastavljao je daleko od gradskog života. 22. • Šesta odlika odnosi se na subjektivni stav čoveka prema veri. u formi životinje ili kao antropomorfno biće. kao Jedan i jedinstven. Nasuprot njima razlikujemo i prirodne religije gde se Božanstvo pojavljuje u formama prirode: u zvezdama i kamenu. a možda i duže. Sedmorica protiv Tebe. a u budizmu je potpuna razdvojenost religije od države. Hrišćanski monoteizam je nastojo da sebe prikaže kao univerzalnu religiju. Dok je u hrišćanstvu bitna "intelektualna preokupacija". godine je priznato za zvaničnu crkvenu religiju. 21 poslanica i Apokalipsa . hrišćanstva i islama Razvoj srednjovekovnih civilizacija obeležen je usponom triju velikih religija: hrišćanske. dveju mitologija: novih olimpijskih i starih htoničnih božanstava. dotle u većini religijskih tradicija na Istoku je po sredi odnos emocije i intelekta. koji je uobličavan u vremenu od 30. 23. istorija Hrišćanstvo se pojavilo na prostoru Rimskog carstva na prelazu stare u novu eru. anatemišu druga božanstva. Kod Eshila se ukrštaju momenti božanskog i nadzemaljskog. Posle drugog 12 . Najznačajnija Eshilova dela su Okovani Prometej. • Četvrta odlike je da je hrišćanstvo donelo Zapadnoj Evropi civilizaciju. Budizam. Vilson – opšte odlike budizma. Njegovi najznačajniji komadi su Car Edip. Bog se pojavljuje u duhovnom obliku. vek je sudar dva kulta: apolonskog i dioniskog. U njima je naglašen sukob novog humanizma i drevnog htoničnog mita. pa se budistička religija uklapala u starije verske i filozofske obrasce. • Sedma odlika religija Istoka i Zapada ima u vidu odnos prema političkoj sferi. državi i vlasti. do 120. U islamu su potpuno spojene religijske i političke ustanove. dela apostolska. Njegovi komadi su Medeja i Hipolit. na primer. Sofokle je bio pisac. Sofokle i Euripid. • Peta odlika je da su u istočnim kulturama prihvatljivi mnogi i različiti izvori mudrosti. Ajant i dr. Hrišćanstvo – odlike. islam i hrišćanstvo su religije otkrovenja u kojima je individualna egzistencija potčinjena Jednom Bogu. Orestija. Antigona. dve filozofije: Sokrata i sofista.Troje najvećih grčkih tragičara bili su Eshil. B. • Treća odlika je hrišćanski zahtev da religijske dogme budu logički neprotivrečno izložene. U hrišćanstvu vlada paralelizam crkve i države. godine nove ere. Jevreji i hrišćani. • Prva karakteristika je da za razliku od orijentalnih religija hrišćanstvo i islam vide sebe kao jedinu pravu religiju. Brajan Vilson je uočio niz karakteristika po kojima se mogu jasno diferencirati razlike među tim religijama. U tom vremenu napisana su četiri jevanđelja.Otkrovenje Jovana Bogoslova. • Druga karakteristika orijentalnih kultura je njihova tolerantnost prema različitim religijskim idejama i raznim filozofskim školama. Euripid je bio usamljenik. ali i htoničnog i ljudski-stradalačkog. dok su budizam prihvatala već visoko civilizovana društva. Čitav 5. Filozofija hrišćanstva je izložena u Novom zavetu.

Pravoslavna crkva odbacuje pojam čistilišta i u tome je saglasna sa luteranskom i kalvinističkom crkvom. Formalno otcepljenje vezuje se za 1054. 25. i zapadne filozofske misli ponikle na evropskom. pratioce. Osnovni filozofsko-moralni stav je predavanje individualne egzistencije Beskonačnom. a pravoslavna patrijarha. Ne postoje nikakvi sabori na kojima bi se tumačio biblijski tekst. Crkva je nastojala da Bog .pravoverni tip interpretacije hrišćanstva.e. Današnji protestantizam ima dve svoje grane: anglikanstvo i luteranstvo. U 16. rimske.ne pokazujući se ljudima. Međutim. Mateju.n. v. Sve crkve usvajaju dogmu o Svetom trojstvu. Od tog doba se već uočavaju sporovi istočne crkve. a njihov broj 12 je mitskog porekla. Prema konačnoj redakciji ostala su četiri jevanđelja: po Luki. ali ne i za odluke crkve. Suština hrišćanstva treba da se sagleda kao susret orijentalne kulture preko ideje i mita o Hristu spasitelju. Katolička crkva ima na čelu papu. Prve hrišćanske opštine imale su. Raskoli u katoličanstvu Hrišćanstvo se od trenutka kada je priznato za državnu religiju na čitavoj teritoriji Rimskog carstva počinje institucionalizovati. kao i sedam svetih tajni. relikvija i ikona. poništavanje telesnog u ime Duhovnog. prikazivanje tema iz Starog i Novog zaveta prvo je prihvatila pravoslavna crkva. Zbog toga reformacija je zabranila stvaranje ikona i slika o bogu i drugim religijskim bićima. i zapadne crkve. veku dolazi do novih potresa u katoličkoj crkvi. Za reformaciju je izvor otkrovenja sama Biblija. Protestanti se vezuju isključivo za Sveto pismo. a njegove istine kanonizovati. Isusov rad rimska vlast je zabranjivala. Vizantija se zalaže za pravoslavni . imaterijalno biće. Marku i Jovanu. 24. pre ustanovljenja Novog zaveta na stotine jevanđelja. 13 . a ostala tri su iz 2.e. Najstarije jevanđelje potiče iz 70. Hrišćanski bog je bez atributa. vizantijske.svetskog rata u pećinama na obali Mrtvog Mora otkriveni su Kumranski rukopisi u kojima je izložena svojevrsna filozofija novog verskog pokreta koji je bio samostalan. da slike daju moć nad onim što prikazuju. pri čemu se oslanja na grčka učenja i učenja svetih otaca. Na čelu reformi bili su Luter i Kalvin. Katolička. Imao je učenike. kao posledica zahteva za reformame u katoličkoj crkvi. grčkom tlu. stekne suverenu vlast nad smrtnicima. godinu. Kao jeretičku veru. Pravoslavna i katolička crkva priznaju kult svetca. Isus je istorijska ličnost. godine n. bez čulnih svojstava. čak direktno suprotstavljen jevrejstvu. zapadna varijanta hrišćanstava sve više neguje nove izvore zapadne teorijske misli. Smisao hrišćanstva je bio u ispovedanju vere o skorom nailasku kraljevstva ili carstva božijeg na zemlji. kada se pojavljuje protestantizam. Istočna i zapadna hrišćanska crkva. Novi zavet je sastavljen posle Kumranskih rukopisa i nakon Hristove smrti.. Umetnost u hrišćanskoj kulturi srednjeg veka Ernest Kris smatra da se umetnost u hrišćanskoj civilizaciji zasniva na verovanju u magijsku moć slika. apostole. a posle nekoliko vekova i katolička.

Glavni sporovi istočne i zapadne crkve počeli su nakon propasti Rimskog carstva (476) oko primata katoličke crkve sa papom na čelu. iz bojazni da bi magijskom identifikacijom sa Bogom vernici izgubili distancu prema Bogu. na jugu i gotski. Vremenom je ona dopustila upotrebu "ikona" i čak teološki opravdala njenu svrhu. Crkvena književnost je bila u službi vere. Na oblikovanje pravoslavlja uticala je u zantnoj meri grčka filozofija. Boga treba voleti. U književnosti se zapažaju dve umetničke vrste: "narodna književnost" pisana na narodu razumljivom jeziku. veka. osudio celibat. kada je praktično došlo do odvajanja istočnog i zapadnog hrišćanstva. Kult ikona je nevidljiv deo dogmi pravoslavne crkve i vizantijski misionari su ga uveli u sve zemlje koje su priveli hrišćanstvu. kasnije Carigrad. a po svom sadržaju verskog je karaktera. na saboru bacio anatemu na papske legate i Rimsku crkvu. Teološki spor dve crkve Ime "vizantijska civilizacija" potiče od imena grada Vizantiona. na severu Evrope. na čijem je mestu car Konstantin u 4. odnosno carigradskog patrijarha. 26. a zatim. veku podigao grad Konstantinopolis. o Nibelunzima. od 9. Kerularije je odmah potom. Sa Božanstvenom komedijom Dantea Algijerija prestaje uspon strogo religiozne hrišćanske kulture.Arhitektura katoličke i protestantske crkve razvijena je kroz dva stilska obrasca: romanski.e. približiti mu se. Stvorena je osobena ikonografija. U narodnoj književnosti ističu se epovi o Rolanu. Vizantijska civilizacija. U pravoslavnoj crkvi se radilo o nečem drugom: potrebno je uznošenje ka Bogu. Papski legati su bacili anatemu na patrijarha Kerularija i na istočnu crkvu u celini. a do konačnog raskola došlo je 1054.n. "verska" književnost pisana na latinskom jeziku. a time i neophodno strahopoštovanje. dok je katolička teologija pretrpela znatan uticaj rimskog eklekticizma i stoicizma. godine. koje se već od prvih vekova nove ere postepeno počelo diferencirati. Postepeno su se uvećavali razlozi za sukob. Smatra se da najstarije ikone potiču od egipatskih pogrebnih portreta iz helenističkog i rimskog doba. propisane su 14 . Umetnost u pravoslavnoj kulturi Za pravoslavnu religiju je karakterističan kult ikona. U slikarstvu je posebno značajno slikarstvo renesanse. i "službena". Carigradski patrijarh Mihajlo Kerularije u strahu od saveza pape Lava IX i vizantijskog cara Konstantina IX zatvorio je latinske crkve i samostane u Carigradu. Ernst Kris ukazao je na zabranu ikona u hrišćanstvu prvih vekova. počev od kanonskih pitanja. umetanje Filikove (tumečenje porekla Sverog Duha) u veronauku itd. U srednjem veku. a kod pravoslavaca na saborima. današnji Istanbul. 27. godine. Često se ime "vizantijska civilizacija" povezuje sa pravoslavljem.. Do prvog raskola došlo je za vreme patrijarha Fotija 867. godine p. crkveno slikarstvo je zabeležilo najveći uspon upravo u pravoslavnom svetu. baroka. do 14. a odnosila su se na tumačenje dogmi i problema Svete Trojice. Od tog događaja dve dogmatike se uobličavaju kod katolika na koncilima. koji je sagrađen na Bosforu 667.

Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama je dekorativna umetnost. biljnim stilizacijama i pejzažom. Postepeno ovi drevni kultovi će ustupiti mesto lokalnim božanstvima koja predstavljaju korak bliže ka monoteizmu. pa mit gubi na važnosti. do 13. cilj hodočašća. Stanovništvo Jastriba prihvatilo je Muhamedovo učenje. post – ramazan. dolazi do dominacije razma. umetnost Islam je monoteistička religija. obožavanje drveta i svetog kamena. stil i tehnika slikanja. U arhitekturi osnovni objekat je džamija. naročito u Kapadokiji i u slovenskim zemljama na Balkanu i Rusiji. epohi prosvetiteljstava. Islamsku umetnost odlikuje odsutnost skulpture i figurativne umetnosti uopšte. Oko 622. Temelji islama nalaze se u Kuranu i Muhamedovim sunama. veka. i finansijski prilog državi i zajednici.ispovedanje vere. Sveti zakon islama je šerijat koji sledi iz Kurana i suna. hodočašće – hadž. U muzici islama je je vremenom došlo do sinteza brojnih uticaja. molitva pet puta dnevno. Konstitutivan element muzike je arapski jezik i arapska poezija. Svaki musliman dužan je da poštuje pet stubova vere: šehada . a najznačajniji njen element je minaret. 29. Preko Carigrada vizantijska umetnost se širila izvan granica carstva. a manje instrumentalna. Pojam mita Ni jedan fenomen moderne kulture ne može se razumeti. Islam polazi od stava da je ovu religiju Bog saopštio Muhamedu preko anđela Gavrila. Zlatno doba vizantijske umetnosti je ono koje je došlo posle 1204. Sa Muhamedom počinje epoha islamske kulture i civilizacije. trijumfa razuma 15 . Najstarije plemensko božanstvo Hubal bilo je predmet posebnog obožavanja. pre svega sagrađena je Sveta Sofija i druge njegove zadužbine. U narodnoj umetnosti nalazimo brojne primere ornamentlne umetnosti sa geometrijskim crtežima. 28. a da se u njemu ne sagleda značajno prisustvo mita. Pre pojave islama postojao je "kult prirode". Razvijala se i narodna muzika. Danas postoje dve tendencije: za i protiv mita. Jastrib postaje centar nove vere i vernika pod imenom Medina. pa su ga vremenom počeli nazivati Alahom (svemoguć). a od te se godine računa muslimanski kalendar. da nema drugog boga do Alaha. Islamska kultura – istorija. U 18. Još su Platon i Ksenofan kritikovali mit i govorili da nastupa doba trezvenosti. Muhamed je imao negativan stav prema idolima.norme. Vokalna muzika je postala najomiljeniji tip muzike. veku. godine. Preseljenje Muhameda i pristalica iz Meke u Medinu naziva se hidžra. Jedna od najraširenijih i autentičnih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. Arapi su svoje bogomolje spolja ukrašavali ornamentom. nastala na osnovu otkrovenja koje je u 7. Zidno fresko-slikarstvo se posebno razvilo od 9. preislamskih kulturnih elemenata i tradicije hrišćanstva. veku propovedao Muhamed u Arabiji. godine Muhamed se nagodio sa emisarima iz grada Jastriba. Još za vreme cara Justinijana u Carigradu su otvorena velika gradilišta. Islam je primio elemente Judaizma.

Regulativna funkcija. Mit može provocirati progres. Međutim. a mit prošlosti. Karl Abraham ukazuje na odnos sna i mita. Katartička funkcija. 6. Mit je katarza za oslobađanje strahova i drugih osećanja. briše razliku između realnog i nerealnog. Mit objašnjava postojeći društveni i kosmički poredak shvaćen na način svojstven datoj kulturi.i racionalne svesti. dobro. saznajna i estetska. Da je neprihvatljiva dilema: mit ili razum i mitologija ili nauka. Estetska i simbolička funkcija. pesimizam. Omogućava apstraktno predstavljanje. Prelazak od sveta mita na svet refleksnog mišljenja bio je presudan za razvoj evropske civilizacije. pesimizam. 2. duhovnog i materijalnog. San je više okrenut sadašnjosti. razum i volju. istina i lepota. Komparativna mitologija pokazuje da mit zauzima istaknuto mesto u svakoj civilizaciji i da u mitu umetnost. Mit oslobađa čoveka od svakodnevnice. Mit objašnjava postojeći društveni i kosmički poredak shvaćen na način svojstven datoj kulturi. 5. ishrane i seksualnog života. Transcedentalna ili utopijska funkcija. 30. Mit objedinjuje suprotnosti: umno i čulno. Funkcije mita su: 1. a da se u njemu ne sagleda značajno prisustvo mita. Funkcija mitologije u primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do većeg stepena reda u zajednici i time predupredi stanje haosa. sa apsolutizovanjem razuma sam čovekov život je postao siromašniji jer je čovek izgubio sve ono što mu je davalo nadu. ali i u socijalnoj praksi 19. Umetnost u svakoj zajednici konstantno ide sa mitom i u svakoj velikoj kulturi se susrećemo sa nastojanjem umetnika koji u mitu tragaju za svojom inspiracijom. saznajna i estetska. svetovnog i sakralnog. dobro. U mitu su prisutne tri najvažnije ljudske funkcije: religijska. Mit je najstarija dominantna forma ljudske zajednice. Mit je pokretač moralnih i civilizacijskih aktivnosti. sumnju. U mitu su prisutne tri najvažnije ljudske funkcije: religijska. istina i lepota. Mit je regulator egzistencije i ponašanja. i 20. Funkcija mitologije u primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do većeg stepena reda u zajednici i time predupredi stanje haosa. apatiju. religija i filozofija imaju svoje iskonsko poreklo. na oblast nesvesnog. Mit pokreće čoveka na aktivnost ali i na duševnost. 16 . Smatra da je razlika između sna i mita u tome što je san izraz ličnog kompleksa. 3. sve mitske predstave su zaodenute u estetske forme. biti inspiracija revolucionarnim promenama. duhovno i materijalno. Delotvorna funkcija. a mit rezultat prvobitnih kompleksa čiji je stvaralac ljudska vrsta u celini. Prelazak od sveta mita na svet refleksnog mišljenja bio je presudan za razvoj evropske civilizacije. sumnju. Funkcije mita Ni jedan fenomen moderne kulture ne može se razumeti. apatiju. 4. Sa Hegelom u teoriji i filozofiji. Sinkretička funkcija. veka dovršeno je ukidanje mitskog i imaginarnog. Ima i onih koji smatraju da se istinski mit ne suprostavlja razumu.

Simboličku teoriju. na početku čovekove istorije. bio je višeznačan. Mit je povezan sa religijom i verovanjem u natprirodne moći. U okviru naturalističke teorije mita razvijen je i poseban filološki metod analize poznatiji kao "jezičko-etimološko objašnjenje" mitova. Utemeljivač ove teorije je Fridrih Krajver. Čovek je objašnjavao pojave iz prirode. Prema animističkoj teoriji mitovi nisu reakcija čovekove fantazije na prirodne. Prema njoj mit se mora dovesti u vezu sa prvobitnim čovekovim objašnjenjima prirodnih zbivanja.7. a objekt je prouzrokovao posledicu u subjektu. Naturalistička i animistička teorija mita Marks Miler je utemeljio naturalističku teoriju mita. kretanje nebeskih tela. na grmljavinu. Mitovi su usko povezani sa magijom i obredom. Mitovi se prema naturalističkoj teoriji dele na: solarne. Svaki jezički znak. izbegavati metod "bukvalnog". veka iz koje su se razvile. a animustička insistira na subjektivnom. to je čulno iskazana misao. U grčkoj filozofiji bila je na snazi ideja da se mitovi moraju "alegorijski" tumačiti. Vunt je nastojao da prevlada naturalističku i animističku koncepciju mita i istovremeno negira racionalističko i psihološko objašnjenje. lunarne. 8. Saznajna funkcija. Mit je jedno od simboličkih formi kulture sa svojim običajima koji oblikuju čovekove čulne i emotivne doživljaje. Mit je "otelotvorenje ideje". Mit se javlja kao element u integraciji društva. tj. u demone. uticaj sunca. Objašnjava nejasne stvari i forme. sposobnost da se momentalno uspostavi celina. Kultna funkcija. Alegorijska teorija. Mit je predstupanj logičkog razmišljanja. Socijalno-politička funkcija. čak i kada za njegovo postojanje nije bilo nikakvih racionalnih osnova. 9. podupire kolektivno mišljenje. iz sećanja ili iz sećanja u snovima. 2. Mitovi su predstave verovanja u duhove umrlih predaka. 31. Mitovi su refleks čovekove fantazije na objektivna prirodna događanja. Smatra da zbog toga što su mitske predstave stvorene u trenutku snažnog afektivnog pražnjenja. astralne i meteorološke. sklad sadržaja i forme. uključujuči tu i umetnost. oblaka itd. 10. da je intelektualistička. Vunt je smatrao da obe teorije nose slabosti osnovnih teorijsko-filozofskih misli 19. mitovi nastaju iz subjektivnih izvora. 32. Kao religijski kult mit spaja životne zajednice ljudi i bogova bez obzira da li je u pitanju politeizam ili monoteizam. objektivne događaje. Metode tumačenja mita 1. mit se morao dugo održati u kolektivnoj svesti. već upravo obrnuto. Inkorporativna funkcija. a upravo u toj višeznačnosti treba tražiti izvor i poreklo svih mitova. "doslednog" tumačenja 17 . Prema Mileru prvi mitovi su nastali tako što bi neposredni sadržaj spoljašnjeg sveta trenutno i snažno zaokupio sve mentalne snage primitivnog čoveka. Mit kao elemenat strukture može naći mesta u najrazličitijim formama kulture. Vunt kritikuje naturalističku teoriju i kaže sa suviše insistira na činjenicama. kiše.

u svom podsvesnom osećanju nose "Edipov kompleks" i "kompleks oceubistva". inferiorniji u odnosu na svoga oca. Po njemu je politeizam astralna religija gde su ljudi bogove shvatali kao zvezde. Kranfeld. 18 . Došlo se do važnog zaključka da se umetnost nalazi na sredini puta između sna i neuroze. Ono predstavlja način da se izgladi konflikt sa nesvesnim. Kranfeld smatra da je Frojd razumevanje i značenje mita sveo na "porodični skandal". Što se tiče Edipa kao i samog sadržaja mita. (Frojd polazi od ličnog nesvesnog. stav prema roditeljima. da mit treba tumačiti iz njega samog. Razlika je što većina dece tu "mržnju" oseća nesvesno. Po Frojdu roditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnije psihoneurotičara i normalnih. Šeling smatra da se smisao mita nalazi u samom mitu. nekada bili ljudi koji zbog nekih svojih zasluga narod vremenom uznosi. Mitski oblici su autonomne tvorevine duha. Frojd smatra da deca. Suština ove teorije je suprotstavljanje alegorijskoj i euhemerističkoj teoriji mita. Euhemeristička teorija. 3. On u svom delu "Sveti zapis" tumači nastanak bogova tako što tvrdi sa su bogovi koje ljudi obožavaju i idealizuju. Dobila je ime po filozofu Euhemeresu sa Sicilije. Kranfeldova kritika. Umetničko delo je forma u kojoj se nesvesno pojavljuje.sadržaja. Jungov učenik. To znači da se rešenje mora tražiti u nesvesnom delu duše. a u bogovima je alegorija i moralnih. a da se ne sklizne u neuruozu. Kod Hegela saznajni sadržaj je izraz logosa. dok Jung polazi od kolektivnog nesvesnog). Tumačenje mita o Edipu (Frojd). Kritika Psihoanaliza polazi od stava da se osnovni razlog umetničkog stvaranja i doživljavanja dela nalazi u nesvesnom. dok psihoneurotičar to oseća u naglašenom vidu. 4. Psihoanaliza se do skoro bavila snom i neurozom. U knjizi "Tumačenje snova" opisuje Edipov kompleks. Borba bogova u Ilijadi je sukob elemenata u prirodi. Hofšteterova kritika. bez obzira na vrednosti. U porodičnom krugu "sin" je po porodičnom pravu. zaljubljenost u jednom i mržnja prema drugom roditelju karakteristika je i psihoneurotičara i normalnih. U srednjem veku teoretičari su pokušavali da na alternativan način protumače i stare filozofije. a ne samo prirodnih principa. On polazi od socio-psihološkog stanovišta. Psihoanaliza deli strukutru umetnosti na: formu ili estetsko i sadržaj ili vanestetski sloj dela. veštački preneo na svet odraslih. dok je kod Junga i psihoanalitičara uopšte ovaj sadržaj "libidarne" odnosno "erotske" prirode. smatra da je Frojd apsolutizovao realnu stranu "porodičnog romana" previđajuči njegov dublji smisao. Frojd je doživljaj iz vlastitog detinjstva. Po njemu je problem "vođe" odnos između "sposobnog" i "nesposobnog". 33. Tako se Zevs prikazuje kao civilizator čovečanstva koji je ljude iz varvarstva uveo u moralni život. Tautegorijska teorija. Ova teorija spada u istorijskoracionalističke interpretacije mita. Mnogi teoretičari uveravali su da gotovo sva bitna pitanja estetskog ostaju nerazrešena ukoliko se ostane kod dimenzije svesnog. kao i odrasli. Utemeljivač ove teorije je Šeling. svesti i samosvesti. Psihoanaliza i mit. Frojd je mitove tumačio preko snova.

Taj otpor racionalizmu.Fromova kritika. Ne poznaje ni oca pa samim tim nema kompleks oceubistva. veka. Istraživanje o tome koliko je mit prisutan u književnosti izvršeno je u delima Tomasa Mana i Džejmsa Džojsa. Smatra da je sfinga simbol "smrti majke". veka. a najvidljivije potrebe imaju ugrožene zajednice (npr. Spacijalizacija u savremenoj književnosti znači ukidanje istorijskog vremena i njegovo pretvaranje u kosmičko ili večno vreme. ali paralelno sa ovim procesom demitologizacije tekao je i sve primetniji suprotan proces remitologizacije. čija je funkcija da beskonačno pokaže u konačnom. Razlika između starih i novih mitova je što današnji mitovi se brzo demitizuju i što im je vreme trajanja znatno kraće. Romansijeri skloni mitologizovanju pretrpeli su snažan uticaj Frojda. Karakteristika je politeističkih religija. jer se sfinga isto kao i Joksata odrekla majčinstva da bi ostala večito mlada. U oba romana unutrašnja radnja potiskuje spoljašnju. Leh Mruz smatra da je stvaranje mita izvesna forma bekstva i oslobođenja od straha i da i danas postoje šanse za stvaranja mita. On je ne poznaje. Pelagrino vidi u Edipu pregenitalnog traumatizovanog neurotičara. Važnu ulogu u tome ima simbolizam. Mit nam ne govori da se Edip Zaljubio u Jokastu. Sa druge strane u "Ulisu" Džojs se bavi problemom vezanosti-nevezanosti za porodicu i 19 . 34. Junak je u potpunoj izolaciji od svakodnevnog života. iako je delom povezana sa nebom. Modernu književnost koja se oslanja na mit odlikuje prevladavanje socijalnoistorijskih i prostorno-vremenskih granica. Psihološki gledano postoje delovi društva sa većom. Najmanje potrebe za mitskim imaju srednji slojevi.mesto koje simbolizuje blizinu smrti. Mit o Edipu ne predstavlja incestuoznu ljubav između majke i sina. veka je prenošenje radnje u unutrašnji svet. uporedo sa afirmacijom filozofije života. Mit se ispoljio u drami. Osobenost je monoteizma. Suprotno tome alegorizam omogućava da se ono konačno ukine u beskonačnom. Ističe da u pozadini umetnosti mora ležati neko verovanje mitološkog tipa. Demitologizacija i remitologizacija U doba racionalizma i prosvetiteljstva učinjen je odlučan udarac mitskom i religijskom mišljenju. već simbol pobune protiv vlasti oca u patrijarhalnoj porodici. Adlera i Junga. Jedna od karakteristika romana 20. U "Čarobnom bregu" Man glavnog junaka smešta u sanatorijum . Andre Žid smatra da je umetnost ljudska stvar. Mitologizam je karkteristična pojava u književnosti 20. izvan istorijskog vremena. Ova dva pisca su klasični primeri mitološkog romana 20. zatvorenici). Mit u savremenoj književnosti Mit i književnost imaju blisku vezu. a time i otpor racionalizmu. Pelegrinova kritika. odnosno. On smatra da ovaj mit predstavlja pokušaj da se razreši sama trauma iz Edipovog života. Svoju kritiku izneo je u delu "Zaboravljeni jezik". 35. najkarakterističnija je kod Ničea. Mruz ističe da nove mitove odlikuje veća individualizacija. manjom potrebom za mitom. U drugoj polovini 19. Čitav smisao on vidi u tome što je Edip ogrubo odgurnut od roditelja još kao odojče. veka dolazi do talasa remitologizacije. poeziji i romanu.

gde nalazimo ključnu tačku fašističke ideologije o ženi – izjednačavanje: čovek = dete. 37. Teorijski pristupi umetnosti U delu jednog umetnika nalazi se više slojeva. Ona treba da odgovori na pitanje kako je jedno umetničko delo stvoreno. kako se u duši pojedinca začinje delo i kako ga konzument prima. Jednom umetničkom delu pristupamo tako što ćemo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije pojedinih aspekata same ličnosti autora. već i da propagira sam kič. 36. U najžešće antisemitske filmove ubrajaja se „Jevrejska opasnost“. Pitanje estetske vrednosti dela je izvan kruga interesovanja psihologije umetnosti. 20 . osobama. Ovde je reč o pseudo mitu za koji je karakteristično da kratko traju (Bitlsi). dimenzija njegove stvaralačke umetničke ličnosti: individualne psihologije. čak filozofskog romana i oslanja se na poznavanje „stare kulture. kulturno-istorijsku i univerzalnu stranu ličnosti autora. dovodi do toga da se određenoj osobi počinju prepisivati takvi kvaliteti koji je uzdižu na nivo mitskog heroja. Poetika mitologizovanja kod Mana i kod Džojsa je jedan od vidova intelektualnog.pojavljivanje umetnika u formi boga-oca. o nemačkoj kulturi kao takođe višoj od ostalih. Mehanizam kojim je običan čovek svakodnevno bombardovan mas-medijima. masovna kultura. Džojsova "Ulisa" aludira na Homerovu "Odiseju". postoje situacije gde preovladava mitološki karakter koji teži da dâ mitsku i ritualnu vrednost činjenicama. U Italiji je jedan od najpoznatijih filmova koji su podržavali fašizam bio „Bela lađa“ iz 1941. Mit može ne samo da se efikasno koristi u filmu npr. Film Frica Langa „Metropolis“ iz 1926. kao najmasovnija umetnost 20. kič U film. Sociologija i Filozofija umetnosti. štampom. Reč je o obnovi mita o germanskoj. žena = majka = učiteljica. Danas se mit uključuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. koji je imao za cilj da skrene pažnju na opasnost od Jevreja koji navodno doprinose degeneraciji Nemačke. Psihologija umetnosti ispituje stvaralački proces autora kao individualnopsihološkog subjekta i način kako se delo doživljava od strane pojedinca. S druge strane. Danas se mit uključuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. tri osnovne teorijske discipline: Psihologija. radi fašističke propagande. pri čemu on nužno preobražava "estetsku dimenziju" u kič. mitski elementi postali su sredstvo propagande nacističke ideologije. arijevskoj rasi kao višoj. elementima kojima se takva vrednost inače ne može pripisati. godine reditelja Roselinija. reklamama. kroz slojeve koji se odnose na: psihološku. Nacistički mit i film. Mit. godine smatra se pretečom fašističkog filma. opšteljudske strane njegove ličnosti. Iz toga se uočavaju tri osnovna pristupa umetnosti. Njegova snaga dovodi do značajnih ostvarenja u umetnosti i drugim formama društvenog života. veka. kulturne i nacionalne karakteristike. istorije religije i savremenih naučnih teorija“.

simbol. Estetska vrednost nekog dela se interpretira na dva načina: subjektivistički . jedne epohe. Pod suštinskim značenjem Panofski podrazumeva da se umetničko delo interpretira kao znak. nacija. Struktura umetničkog dela – E. Panofski U delu jednog umetnika nalazi se više slojeva.koja se vidi i ekspresivnu koja se oseća. zatim. kao izraz i simbol ličnosti koja stvara. i to u formama: individualnog subjekta. religije. kamena. Ne postoji jedna trajna vrednost o nekom umetničkom delu. Ovu relativističku teoriju vrednosti razvili su sofisti Gorgija i Protagora ("čovek je merilo svih stvari"). Kao sekundarnu ili konvencionalnu sadržinu podrazumeva dalji postupak koji se može odrediti kao objašnjavalački. Estetika traga za univerzalnim smislom umetnosti. epoha) i civilizacijskog subjekta (rod.u duhu relativizma. određene linije i boje. Struktura estetskog akta Umetničko delo je tvorevina duha čiji se smisao i vrednost određuju tek u odnosu prema čoveku. nacije. istorije. kulturno-istorijsku i univerzalnu stranu ličnosti autora. strukture društva. narod. 38. pronalazeći "tipične" odnose i veze. sekundarnu ili konvencionalnu i sloj suštinskog značenja. Prema jednom stanovištu estetske vrednosti variraju. dimenzija njegove stvaralačke umetničke ličnosti. Sociologija umetnosti razmatra pretpostavke i mogućnosti opštih odnosa: stilskih orijentacija. Vrednost i vrednovanje umetničkog dela. Jednom umetničkom delu pristupamo tako što ćemo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije pojedinih aspekata same ličnosti autora. nema sigurnih kriterija. sadržaja jedne škole. Motivi kao primarna sadržina sada se shvataju kao nosioci sekundarnog ili konvencionalnog značenja i mogu se nazvati "predstavama" a kombinacije predstava čine "priče i alegorije". i opštedruštvenih tokova. kolektivno-istorijskog (klasa. ili izraz "nečeg drugog": kao izraz nacije i epohe. i objektivistički . oblikovane komade bronze. na jednoj slici. relativne su. kroz slojeve koji se odnose na: psihološku. 39. 21 . sloj. U svemu ostalom njihovi metodi se razlikuju. Pod primarnom sadržinom Panofski podrazumeva. u skulpturi. običaja itd. Subjekt stvaranje se može posmatrati apstraktno ili izdvojeno u umetničkoj tvorevini uz pomoć uslovno pretpostavljenih triju odgovarajućih objektivacija umetnika. Istorija umetnosti bavi se konkretnim činjenicama istorijskog razvoja umetnosti. drveta koji predstavljaju prirodne predmete.Sociologija i Istorija umetnosti ispituju umetnost u socijalno-istorijskom kontekstu. ljudska vrsta). Filozofija umetnosti i Estetika bave se odgovorom na pitanje: Šta je to što "umetničku formu" razlikuje od drugih kulturnih oblika: od filozofije. Prirodna sadržina se deli na: faktičku . za onom suštinom po kojoj se fenomen umetnosti razlikuje od svih drugih.kao vrednost koja je konstantna i važi univerzalno. Ervin Panofski te slojeve naziva "sadržinama" i razlikuje tri takve sadržine: primarnu ili prirodnu sadržinu.

posledica toga suđenja je izricanje atributa lepote. Estetika započinje ispitivanje estetskog fenomena na onom mestu na kome se završava kritički sud. Onaj koji izriče "sud ukusa" svestan je njegove relativnosti važenja. "subjekta". i konstitutivni elemenat "estetskog stvaranja" i "estetske recepcije". to su sudovi čula. već im vrednost pripisuje subjekt u neposrednom suočenju sa umetničkim delom. što se za sud ukusa ne može reći. dok je ukus sposobnost da se delo adekvatno primi. ona važi za sve ljude. Ukus je i sastavni deo strukture umetničkog dela.Druga teorija vrednosti polazi od stava prema kome: "lepo". a zatim Sokrat i Platon. Tek kada umetnost prosuđujemo istovremeno i uz pomoć čula i razuma. Braumgarten je ukus odredio kao sposobnost čulnog prosuđivanja. Ova vrednost je stalna i nepromenljiva. istina i dobrota nisu svojstvo samih predmeta. Benedeto Kroče smtra da je genije sposobnost da se delo stvori. 22 . bez njega se ne može pristupiti delu. estetska vrednost uopšte nije moguća. posredstvom imaginacije . koji nemaju nikakve veze sa istinskim sudovima. bio on sud ukusa ili kritički sud? Kako znamo da je delo estetski uspelo? U kakvom su odnosu doživljavanje i refleksija? Analizirajući Leonardovu "Tajnu večeru" možemo reći da: a) Formom suda ukusa: "Tajna večera mi se veoma dopada" . ali samo sa "ukusom" takva se vrednost kao estetska još ne može dostići. razvili pitagorejci. preme kojoj je u kompoziciji. onda bi to bio sud ukusa. Venturi je rekao da ako sudimo na osnovu čulnih odjeka koje je predmet izazvao. Ukus je teorijski zasnovan tek u 17. Danas je preovladalo mišljenje da tri temeljne vrednosti: lepota. Recepcija ili prijem dela odigrava se u aktu doživljavanja umetničkog dela i u aktu suđenja . to jeste da bude sud o estetskoj vrednosti dela. Sud kritike teži da postane sud sa apsolutnim važenjem. U savremenoj estetici preovladalo je mišljenje da bez aktivne uloge "ličnosti". c)Formom suda estetike: "Tajna večera je delo koje pripada umetnosti. Estetika postavlja pitanja: Kako je uopšte moguće doneti sud o delu. Možemo razlikovati tri posredna nivoa odnosa subjekta prema objektu: sudove ukusa.recipijenta. sudove kritike i stavove estetike i metaestetike. Bez "ukusa" nema mogućnosti da neki pojedinac doživi "estetsku vrednost". a ne religiji". dok je sud kritike univerzalan. veku.kao intelektualnog zauzimanja stava prema tom delu. Ovu teoriju su. Sud ukusa je po tipu individualan. među prvima. Ukoliko sudimo bez ovih ličnih predubeđenja. rasporedu likova i koloritu uspostavljen princip harmonije. Sudovi ukusa i kritičko prosuđivanje dela Ukus je u istoriji estetike određivan kao sposobnost prosuđivanja lepote i umetnosti. stvaraoca dela.zadovoljava se kriterijum estetike. "dobro" i "istina" postoje objektivno. Kant smatra da kad umetnička dela prosuđujemo isključivo čulima.zadovoljava se stav ličnosti. odnosno primaoca dela . Pojam ukusa nastao je iz potrebe da se odredi lična dimenzija koja sledi iz čovekovog suočenja sa predmetnim svetom. tada se naš sud preobražava u kritički sud. b) Formom suda kritike: "Tajna večera je delo izvanredne lepote" . 40. Ukus uslovljava estetski doživljaj.

23 . 41. Delo je za kritičara uslovljeno bilo određenim psihološkim procesima. Jaus pravi razliku između dva tipa čitalaca: implicitni čitalac (onaj koji čita sva velika dela istorije) i eksplicitni čitalac (onaj koji je vezan za svoje vreme). budući da su čitaoci. odnosno κριτής što znači sudija. Sam pisac ne može pomoći kritičaru. Teorije umetničke recepcije. Smatra da nije svako u stanju da se oslobodi svoje zainteresovanosti u korist čistog posmatranja. ali ako bi pritom zanemario eksplicitnog onda bi pisac stvarao za specifičan sloj ljudi. ogolila ga i učinila sve kulturne tvorevine funkcionalnim. refleksija .bez posredstva duha dok je avangardnoj ili elitnoj umetnosti na delu suprotan. dok su objašnjenje i ocenjivanje operacije koje se oslanjaju na nešto što je izvan dela. uživanje je važna kategorija recepcije. Oceniti delo znači pripisati mu određenu vrednost. već nam delo kaže šta je on sâm. Kritičar ne treba da se bavi biografijom umetnika. Objašnjavati znači posmatrati delo kao proizvod u svetu kulture. jer je predmet ukinut u velikom delu moderne. On upozorava da je uživanje u suprotnosti sa radom kao i da se izdvaja od saznavanja i delanja. Istina dela je u samom smislu dela. Jaus estetsko iskustvo smatra pravim tek ako je ostavilo za sobom svekoliko uživanje i izdiglo se na stupanj estetske refleksije. pisac. Smatra da pisac mora da vodi računa o ulozi implicitnog čitaoca. Kad se kritičari obraćaju publici njihov je zadatak trojak: da upućuju. Difren smatra da je osnovna funkcija kritičara da upućuje i opisuje samo delo. gledaoci ili slušaoci u osnovi nekompetentni. Prema Markuzeu. Gajger je uočio da estetsko posmatranje isključuje svaku zainteresovanost u pogledu uživanja. Kant je formulisao stav o "bezinteresnom dopadanju" po kome se estetsko iskustvo od prostog čulnog razlikuje udaljavanjem posmatračevog ja od predmeta ili estetičkom distancom. stila i kritike. pri čemu misli na uživanje u hrani. Pisac ne samo što ne nestaje u svom delu. Danas je preovladalo stanovište da su i kritika umetnosti i suđenje o ukusima u osnovi socio-istorijski uslovljeni. Danas u masovnoj kulturi je dominantno upravo golo uživanje . prilagodljivim svetu i logici kapitala. Delo je iznad svog tvorca.bez uživanja u predmetu. Što se funkcije kritičara tiče ona se istorijski menjala. Kantova tipologija ukusa Pored ukusa. nepredmetne ili nefigurativne umetnosti. ekstremni slučaj. današnja kultura je izbacila iz uživanja duhovnost. da objasne i da ocene delo. bilo istorijskim okolnostima. a kritičar je stručnjak koji tu vrednost otkriva. Upućivati za Difrena znači otkrivati publici smisao dela.Pojam kritika potiče od grčke reči κρίνω što znači suditi. Postepeno će se kritika od verbalne ocene klasičnih dela poistovećivati sa problemom razumevanja i suđenja. kao savetnici. sa teorijom znanja i saznanja. Erih From smatra da je uživanje zadovoljenje želje koja ne zahteva aktivnost. seksu itd. U vreme tek osnovane Francuske akademije kritičari su se gotovo profesorski obraćali piscima kao sudije. piću.

Uživanje i uosećavanje Estetičari psihologističke orijentacije predviđauju razliku između "estetskog doživljaja" i "empirijskog doživljaja". "lepog" i "uzvišenog". lav je simbol snage sile. uživanje čulnog reda. ljubav. Prijatno je nepravi ukus. avangarde. Tu postoje i dva osnovna osećanja: zadovoljstva tipičnog za tradicionalnu i nezadovoljstva . izazivajući nesvesno. Pretpostavke modernog ukusa 24 . Žan Mari Gijo je tvrdio da je izazivanje osećanja zadovoljstva dovoljan razlog za izrastanje "estetskog predmeta" i "estetskog zadovoljstva". strah. mere. težnje za despotskom vlađću. da pruži površno zadovoljstvo. Ako uzmemo na primer Grezovu sliku "Rasprsli vrč": vrelo predstavlja usta devičanske vode odnosno slimbol materinstva. Kod njega važi pravilo "De gustibus non est disputandum". a u umetnosti realistički stil.) i moderni. Realistički tip izaziva uživanje. i 2.tipičnog za modernu umetnost. subjektivni ukus. Otuda. a apstraktni tip nezadovoljstvo. Voringer. Estetika lepog i estetika ružnog. figuracije duboko je bilo prožeto pozitivnim osećanjem.koje se vezuje za kategoriju "lepog" i apstrakciju . Danas imamo realistički i apstraktni tip umetnosti. za brutalnim nametanjem. To je hedonični ukus. harmoniju čulnog i duhovnog. Tim pojmovima Kant se bavi u svojoj knjizi "Kritika moći suđenja". a moderni na ideji ružnoće. umnog činioca na štetu čulnog. sklada. Umetnost mora da obavi dva zadatka: 1. ukus uživanja. ćup simbolizuje matericu. ukus dopadanja. život. Voringer je uočio da ružne forme nisu i neestetske. Uzvišeno dobija neki "viši smisao" do kojeg dovodi umetnost "uzvišenog tipa" u delima romantičke umetnosti tj. 42. da omogući da iz našeg nesvesnog. da stvori veštačku kamuflažu. Ona je sredstvo kojom se konflikt sa nesvesnim rešava na takav način da ličnost umetnika i uživaoca obezbedi da ne sklizne u neurozu. izražava povratak i obnovu kosmičke i biološke energije. srce. On razlikuje dva stava: uživljavanje . iracionalnog isplivaju potisnute libidiozne želje. čine ga čulni oseti koje ima i bezumna životinja. fabule.koja se vezuje za kategoriju "ružnog". Simbolizuje klasični ukus. Za Kanta relativni su bili oni tipovi stilova i ukusa koji odgovaraju pojmovima "prijatnog". 43. Psihoanaliza polazi od stava da je umetnost neka vrsta terapije i za umetnika i za konzumenta. Kroz sve epohe u istoriji umetnosti prisustvo harmonije. po njemu "ništa drugo ne razdvaja lepo od prijatnog sem prosta razlika u stepenu i obimu". zadovoljstvo i radost. Lepo simbolizuje sklad. U tim delima naglašena je prisutnost idejnog.Sud ukusa je fenomen iz reda "suda vrednosti" ali isto tako "ukus" je jedan od opštih uslova mogućnosti za konstituisanje estetskog predmeta u procesu estetske komunikacije. idealnog i realnog. Tradicionalni stil se temelji na ideji lepote. Da bi objasnili estetiku lepog i estetiku ružnog moramo razlikovati dva osnovna stila: tradicionalni (do 19. ruža simbolizuje savršenstvo. nisu uspeli da zadrže razliku između "prijatnog" i "lepog" na kojoj je Kant insistirao. v. izazivanjem emocije zadovoljstva. U estetici Imanuela Kanta je data osnova za teorijsko promišljanje tipologije estetskih ukusa. izvor fizičkog i duhovnog života.

što je "preteško" i "zamara" ne dolazi u obzir. Abraham Mol Kulturna industrija omogućila je pojavu kiča. Kič čini svakodnevni život prijatnim pomoću niza rituala koji ga ulepšavaju. Hegel je upozorio da umetnost danas ne zadovoljava najviču potrebu duha vremena. upravlja pogled na sadašnjost. u kojoj dominiraju: umnost. Postoje bar tri dominantna tipa "modernog ukusa": konformistički. Masovni mediji doveli su do poraza maštovitosti i kreativne aktivnosti čoveka. organizacija. To su tvorevine "masovne ili industrijske kulture" i u tome redu kič-tvorevine kao surogati umetnosti. Ludvig Gic. Ideologija kiča je usredsređena na osećanje. Prema Abrahamu Molu kič je neodvojivo vezan za umetnost. tako da u svakoj umetnosti ima bar trunke kiča. već kritičkoj misli. avangardistički nastrojena. Ideja lepote je zamenjena idejom zadovoljstva. Postoji i treći tip ukusa "tradicionalistički" ili "akademski". realizam i avangardizam. 44. red. celina nad delovima. Suština "kičerskog" je želja da umetnik udovolji kupcu. Sve što ide iz Razuma. ali i istinskoj lepoti. koja mu nudi osećanje negativnog zadovoljstva. Kič je jedan od sadržaja kulture masovnog društva. Ta svest teži da se prepozna u tvorevinama koje simbolički nose trag savremenosti. nastoji da komunicira sa delima u kojima nema mesta pukom čulnom zadovoljstvu. Konformistički ukus. Intelektualna elita. što pokušava da nadoknadi u slobodno vreme kroz uživanje i zadovoljstvo. Došlo je do poništenja razlike između umetnosti i svakodnevnog života. Čovek "masovnog društva" odbacuje avangardnu umetnost. Socijalni slojevi koji su nosioci ovog stila su izvan banalnog uživanja i intelektualne krajnosti karakterističnih za konformistički i avangardni ukus. čime se izražava negativan stav prema savremenoj tehničkoj civilizaciji. Snažna osećanja koja prate kič u suprotnosti su sa određenom hladnoćom osećanja u modernim umetničkim delima. konzervativni (tradicionalistički) i avangardistički i njima odgovarajuća tri stila: stil industrijske kulture. u knjizi Fenomenologija kiča polazi od stava da je kič vezan za uživanje. a ne na razum. konzervativni na prošlost a avangardistički na budućnost. izmiče kontroli pojedinca. Danas su na delu dva osnovna tipa ljudi: čovek masovne kulture i čovek intelektualne elite. Stvorio ga je "mali čovek". Kič se suprotstavlja uzvišenom i avangardi. Konformistički ukus i njemu pripadan socijalni sloj. Mentalna struktura savremenog čoveka je takva da posmatra stvari iz kič ugla. Čovek masovne kulture lišen je zadovoljstva na emocionalnom planu. On razlikuje "estetsko uživanje" od "prostog ili banalnog uživanja" koje se vezuje za doživljaj kiča. 25 . Kič koji se danas proizvodi stvaraju psiholozi masa. U umetnosti joj odgovara konformistička umetnost koja pruža maksimum zadovoljstva uz minimum utrošene snage. Savremena tehnička civilizacija.Moderna tehnologijska svest nema potrebe za istinskom umetnošću.

dosada i gađenje dolaze na mesto harmoničnog raspoloženja. Ludvig Gic je rekao da za modernu umetnost kao karakteristično ostaje činjenica da negativna raspoloženja kao što su strah. Avangardistički ukus. Ukus i stil klasične umetnosti pripadaju prošlom vremenu. Intelektualna elita je ona grupa ljudi koja smatra da je avangarda jedini mogući umetnički program. Renato Pođoli smatra da je tradicionalistički ukus u državama kontinentalne Evrope konzervativan. Inteligencija je konzervativna.istorijske prirode. već ga brane i nastoje ga opravdati. masovni ukus i tvorevine masovne kulturne industrije. u prvom redu. 45. Smatra da je jedan od prvih vidova avangardnog pokreta "aktivizam i aktivistički momenat". u radikalnoj je suprotnosti sa transcedentalnom lepotom umetničkog dela. 46. On avangardu razmatra kao pre kao sociološku nego kao estetsku činjenicu. Adorno Ideološka i filozofska osnova tradicionalizma je u indiferentnom i neaktivnom stavu prema savremenosti. antagonizma i nihilizma. U biti avangardnog stila pojavljuju se obeležja: aktivizma. da avangardizam "ruši barijere". Adorno kritikuje potrošačko društvo. nego u ružnom. Renato Pođoli Kod avangardističkog ukusa osnov traganja nije u lepom. Konstanta doživljaja avangardnog ukusa je osećanje nezadovoljstva. Ističe da se moderna industrijska kultura temelji na pretpostavci da je zabava izbavljenje i spas. Duhovno opredeljenje inteligencije je "tradicionalističko". ona umetnost smatra izrazom moralne. Tradicionalistički ukus. To su ideološki i pragmatički momenti avangardne umetnosti. neautentično postojanje. Ističe da je inteligencija bliža tradicionalističkom ukusu. Ističe da je odlika ove umetnosti aktivizam koji se stvara da bi podsticao protiv nekoga ili nečega i osporavanje svega postojećeg kroz razaranje svega što mu je na putu. a snob je onaj koji podržava revoluciju bez obzira da li je u stanju da formuliše i kritički sud. To je kultura koja afirmiše prosečnost. Renato Pođoli je napisao studiju o avangardnoj umetnosti. Pravi razliku između inteligencije i intelektualne elite. Lansira se mit zabave kao ideal 26 .Lepota u kiču sa svojom težnjom da usreći čula. Mišljenje i um se u modernom svetu ne javljaju u funkciji kritike postojećeg sveta. dok je intelektualna elita okrenuta avangardi. Pojam "avangardnog ukusa" neodvojiv je od pojma "avangardne umetnosti". zatim da se pokret stvara "protiv nekoga ili nečega". filozofske ideje. Samo razumevanje revolucije ukusa je dovoljno za članstvo u intelektualnoj eliti. ideološke. kiča. Inteligencija je privržena imitativnom elementu u strukturi umetnosti jer teži da odbaci svaku kreaciju u kojoj dominira čisto estetski princip. Razlika klasičnog i modernog nije estetske već kulturno . a njihov zadatak je da formulišu važeći kritički sud i da sa razumevanjem prihvate datu revoluciju ukusa. Mišljenje da se čovekovo postojanje otkriva tek u neraspoloženju ne vlada samo u filozofiji već i u literaturi. "razara sve što mu je putu".

e. kao otvorenu sliku sveta koja se najavljuje u pojmu utopijskog. Kajzer smatra da "masovna književnost" treba da zadovolji osnovnu čovekovu potrebu za: zabavom. v. ali sada najvišeg filozofskog tipa. Po Srbima ova oblast se nazina Servija. odlikuje racionalni tip ponašanja u procesu proizvodnje. u pisanim dokumentima. vizantijski car Iraklije dozvolio je Južnim Slovenima da se nasele oko Soluna. Po dolasku na balkan srpskim narodom upravljali su kneževi.n. a b) najveći deo druge polovine čita čistu "potrošačku literaturu". Adorno zasniva ukus na ideji kreacije. koja stoji u kritičkom odnosu prema društvu. 48. stripova itd. njegovu strukturu. veku. 47. uzdizanjem i saznavanjem sebe i vremena u kojem živi. Duklja i Zahumlje postaju vazali Vizantije. Pojam "autonomne umetnosti" nastao je kao posledica funkcije umetnosti u građanskom društvu kad je trebalo suprotstaviti se vladajućoj ideji korisnog. s druge strane. izvršila prepad na akademske discipline. veka tri postojeće srpske države: Raška. "lepu književnost". javlja se 822. društvene slojeve. 27 . emocionalne tenzije traže književnost koja rasterećuje. Poreklo imena Sloven i Srbin je nerazjašnjeno. Peter Birger smatra de je iluzija da u razvijenom građanskom društvu postoji slobodna konkurencija shvaranja umetnosti. istražujući upotrebu i funkciju kulture u okviru društva. tj. Alfons Zilberman utemeljio je "sociologiju književne popularne kulture". popularnih časopisa. Akademska nauka o književnosti je donedavno branila monopol nad područjem tzv. Doseljavanje na Balkan i stvaranje države Južni Sloven stižu na Balkan u 6. Adorno je utemeljio filozofiju ili ontologiju nemira. Prema analizama koje je Kajzer imao u vidu. bestselera. ne samo "konzumentska" može biti zabavna i može uzdizati i razviti problematiku svoga doba. Iz toga proizlazi da će umetnost i dalje vršiti funkciju saznavanja. Značajna je analiza Jirgena Šarfšverta koju je dao povodom stanovišta Volfanga Kajzera. On kaže da društvo dopušta kritiku u onoj meri u kojoj je zagarantovana njena relativna neefikasnost. Ona se bavi kulturnim razvijem demokratskog i postindustrijskog društva. visokom književnošću. a da. U srednjovekovnom latinskom. koja je suprotna imitaciji i ponavljanju na kojoj se zasniva masovna kultura. s jedne strane. Od početka 11. reč Sloven se izvodi iz reči sclavus što znači rob. klase i grupe. Potom se Srbi povlače na sever prema svom današnjem stanovištu.građanske kulture. godine Kajzer je promenio mišljenje i rekao da književnost uopšte. Smatra da život. proizilazi da a) skoro polovina stanovništva ne čita "klasičnu". Prema Konstantinu VII Porfirogenitu (10. dok se c) samo ograničena društvena grupa bavi avangardnom. "visoke" književnosti. Kompenzatorska funkcija trivijalne književnosti Leo Levental smatra da je poplava masovne književnosti. u franačkim analima. 1958. Pojam Srbi. Ističe da je književnost u građanskom svetu jasno odvojena od ostalih kulturnih delatnosti.).

Proširio je granice države osvojivši Duklju i Zetu. godine u Skoplju kruniše se za Cara "Srba i Grka". On je srpski narod doveo do vrhunca političke i osvajačke moći. Pored njega. uz pomoć vlastele. Srpska država oduhvatala je čitavu Makedoniju. Milutin je najduže vladao u srednjovekovnoj srpskoj istoriji. Makedoniju i zadobili prevlast na Balkanu. U državi je počelo da vlada bezakonje. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne crkve. Time je Sava osnovao snažne duhovne temelje srpskom pravoslavlju. Nakon njegove smrti nasleđuje ga Uroš Nejaki koji vlada uz pomoć Vukašina Mrnjavčevića i despota Uglješe Mrnjavčevića. godine. a potom se zamonašio u Hilandaru pod imenom Simeon.Stefan Nemanja. Poginuli su i kralj Vukašin i despot Uglješa. svog oca sa vlasti i krunisan je za kralja 1331. Uspeo je da prenese mošti svetog Save iz Bugarske u Srbiju i pohrani ih u. Stefan Dušan zbacio je. nezadovoljna time. Stefan Prvovenčani vlada u doba poljuljanog autoriteta Vizantije. Njegovu vladavinu obeležio je veliki broj zadužbina i crkava. U spoljnoj politici okrenuo se Bugarskoj. a na zapadu. koji je vladao na Kosovu i Đurać Balšić u Zeti. Za vreme vladavine Uroša I u Srbiju dolaze nemački rudari. i 26. Srpska vlastela. U bici kod Velbužda 1330. godine Srbija je ostvarila veliku pobedu protiv Bugarske. zbacio ga je sa prestola i postao novi srpski kralj 1276. Sasi. skoro 40 godina. Na čelo države došao je Stefanov najmlađi sin Vladislav. Srpska vlastela zbacila je i njega sa vlasti i dovela na presto trećeg sina Stefana Prvovenčanog Uroša I. koji donose nov način i tehnologiju vađenja i prerade rude. a glad i bolest su uzimali maha. svoju zadužbinu. Srbi su zatim osvojili Niš sa okolinom. izdejstvovao je srpskom poglavaru titulu patrijarha. rodonačelnik je dinastije Nemanjića. godine za prvog srpskog kralja uz pomoć papskog legata. Ojačao je i proširio granice srpske države. Posle pada sa konja povukao se sa prestola u korist mlađeg brata Milutina. međutim. Srpski arhijereji mogli su samostalno da biraju svog arhiepiskopa. Pokušavao je konstantno da se oslobodi vizantijskog uticaja. a sina Uroša proglasio je za kralja Srbije. Nakon Stefana Prvovenčanog na vlast dolazi kratko njegov najstariji sin Radoslav koji u spoljnoj politici čini zaokret prema istoku. zemlja je opustela. Tako je došlo do novog poleta srpske srednjovekovne privrede i trgovine. 1346. Nakon Milutina na vlast dolazi Stefan III Dečanski. Veliki župan. Krunisao ga je Sava Nemanjić. On se priklonio zapadu i krunisan je 1217. Sa istoka je. godine. Pomirio je srpsku i carigradsku crkvu. Dobrovoljno se povukao sa prestola u korist srednjeg sina Stefana. godine Turci su porazili srpsku vojsku u bici na reci Marici. Protiv Srbije su se ujedinili Bugari i Vizantija. Albaniju i Epir. Lazar Hrebeljanović se veštom politikom nametnuo ostalim vladarima kao naslednik Nemanjića. 28 . značajni srpski velikaši bili su Vuk Branković. manastir Mileševo. septembra 1371. Njegov sin Dragutin. Srbiju su počeli da komadaju provincijalni gospodari. Počinje da vlada 1166. 25. Dolazi u grad Ras po kome je srpska država nosila ime Raška. godine. zbacila ga je sa vlasti. Vukašin je potisnuo sa prestola Uroša i postao srpski kralj. bio i dalje snažan uticaj Vizantije. Rastko Nemanjić uspeo je da 1219. uticaj katoličke crkve.

Rastko Nemanjić uspeo je da 1219. u poslovicama i pesmama Savin lik se pojavljuje u brojnim oblicima. godine pod Karađorđem Petrovićem i diplomatijom kneza Miloša Obrenovića. Postavio je za patrijarha. Nastojali su da žive i rade u skladu sa osnovnim načelima hrišćanstva. Prvi monasi na Atosu su zabeleženi u 12 veku. 29 . Sklanjajući se od Arapa na Atos se sklanjaju i kaluđeri. 49. godine odlukom Vizantojskog cara Hilandar je dodeljen Svetom Savi i Svetom Simeonu. Sveti Sava je posvećen početkom 13. Vizantijom i Mletačkom Republikom. veka. Nakon ustanka 1804.e. Sveta gora i kult Svetog Save Veliki uticaj Vizantije doveo je do brze hristijanizacije Srba u drugoj polovini 9. Hrvatskom i Slovenijom formiraju Kraljevinu SHS. Priznavao je tursku vlast. Hatišerifom iz 1830. Srpska pravoslavna crkva. Na Atosu su živela tračko-ilirsko-grčka plemena. na čelu sa svetim Savom. Srpski arhijereji mogli su samostalno da biraju svog arhiepiskopa. mešajući se sa prehrišćanskim srpskim legendama. godine obnovio je Pećku patrijaršiju. Hrišćanstvo je primio prvo viši socijalni sloj srpskog naroda. drveni kovčeg sa telom svetog Save prenet je iz Mileševa u Beograd gde je spaljen na Vračaru. Makarija Sokolovića. Vatoped. Kraljevina Srbija i Kneževina Crna Gora su nakon 1918. na Atosu podignut je krajem 10 veka. osmanski vladari su više od jednog veka uvažavali Savin kult. svog brata. manastiru Manasija. godine pristale da zajedno sa Bosnom i Hercegovinom. Moć Srbije počela je da opada. Prijem hrišćanstva. U srpskoj epskoj poeziji. veka. godine. godine odigrala se bitka na Kosovu. koju je Srbija izgubila. 1198. nakon ustanka u Banatu 1594. protopopijate i parohije. je paganske praznike zamenila hrišćanskim. Nakon pada Srbije pod tursku vlast 1459.Juna 1389. Uspeo je da uspostavi prijateljske odnose sa Ugarskom. a od 9. a konačni pad predstavlja tursko zauzimanje Smedereva 1459. podelio je na episkopije. Međutim. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne crkve. 1557. čime je omogućila običnom narodu da postepeno počne prihvatati pravoslavno hrišćanstvo kao svoju veru. Prvi slovenski kaluđeri dolaze u drugoj polovini 10 veka. Atos je bio uglavnom pust i nenaseljen. Državnu teritoriju Srbije. Od tog doba njegov kult se proširio u Srbiji.n.p. Time je Sava osnovao snažne duhovne temelje srpskom pravoslavlju. Patrijaršija je dobila pravo da objedini versko-crkveni rad na celokupnom prostoru na kojem žive Srbi. dok je većina prostog naroda još dugo držala u svesti drevnu pagansku veru. pre svih u Bugarskoj i Rusiji. godine izdiže se nova srpska dršava. Prva značajna ličnost na čelu Srbije nakon pada Kosova bio je despot Stefan Lazarević. godine. Ostaće poznat i po svojoj zadužbini. v. u narodnim pričama i legendama. ali i u ostalim pravoslavnim zemljama. godine. za potrebe crkvene organizacije. Značajnu ulogu u srpskoj istoriji srednjeg veka odigrao je Mehmed-paša Sokolović. Prvi veliki manastir.

poznat kao "resavski pravopis". Ono predstavlja monaški podvig koji preobražava čovekovo biće. začelo se na Istoku. Propoveda da je vidljivi svet deo Satane. godine. odnosno štokavski govor u pismenoj upotrebi. Oni su u Bosni uspeli da osnuju i zvaničnu crkvu .glagoljicu koja je imala 40 slova.ćirilicu. godine objavio je Srpski riječnik i novu verziju gramatike. veku. i 18. godine objavio je prvu gramatiku. na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje iz 1185. Jezik u srednjem veku u Srbiji Slovenski preci Srba. godine."bosanska crkva". Pismenost kod Slovena počela je da se razvija tek u vremenu okončanih seoba na Balkan. Isihizam se javlja sa početkom monaštva. Crkvenoslovenski jezik se u srednjem veku pisao dvema azbukama: glagoljicom i ćirilicom. Za vreme vladavine Osmanlije novi centri srpske pismenosti i obrazovanja nastajali su na severu. Bogumilstvo.50. otvara ga dejstvu božanskih energija koje čoveka uzdižu na viši stupanj duhovne egzistencije. Jezik Ćirila i Metodija. Ona je ubrzo prihvaćena u Rusiji u 11. a u Srbiji u 12. To je otpor širokih narodnih slojeva učenoj hrišćanskoj i vizantijskoj religiji. Vuk Karadžić izvršio je jezičku reformu kod Srba. u doba seobe na jug. U Resavskoj školi stvoren je novi ćirilični pravopis srpskog jezika. 51. a da je Bog stvorio nebeski svet kome čovek teži. veku. u srpskim zemljama pod Austrijom i Ugarskom. zapad i istok. 30 . danas nazivamo staroslovenski. Ovaj verski pokret zasnovan je na ideji o večnom sukobu dobra i zla. Ishija znači molitveno "tihovanje" u sjedinjenju sa Bogom. veka. godine je godina "Vukove pobede" kada je narodni jezik prihvaćen kao književni jezik. Iz Jermenije se proširilo prema zapadnim oblastima Carstva. veka do sredine 15. Dovodi se u vezu sa istočnim asketizmom. Kliment je uprostio glagoljicu i stvorio novo pismo . 1814. Isihazam. U 17. U tom vremenu se zapaža postojanje dva paralelna toka: srpska redakcija crkvenoslovenskog ili srpskoslovenski jezik i narodni jezik. veku koristila su se tri jezika: srpskoslovenski. Ćirilo je stvorio prvu slovensku azbuku . kojim su prevodili značajne bogoslužbene knjige sa grčkog na slovenski. govorili su jezikom koji se danas naziva praslovenskim. kao pravoslavna jeres. Prvi značajni pisani tekst na staroslovenskom. ali je korene uhvatilo u Bugarskoj pre nego što su Bugari prihvatili hrišćanstvo. među njima i Sava Mrkalj koji je pre Vuka izvršio reformu ćirilice izbacivši nepotrebne znakove. Staroslovenski jezik je postao književni jezik. bogumili su uspešno delovali pod imenom "patareni". Od kraja 12. ruskoslovenski i narodni jezik. monaštvo i jeresi u pravoslavlju Monaštvo u Srbiji je bilo veoma razvijeno i predstavljalo je kamen temeljac pravoslavlja. Bogumilstvo je naročito bilo rasprostranjeno u Bosni. 1818. Crkvenim jezikom su se koristili crkva i viši socijalni staleži. Vremenom su mladi književnici sve češće koristili narodni jezik. dok je narodni jezik bio u upotrebi kod prostog naroda. 1847. Reč je o stanovištu preme kome čovek može da uspostavi neposredan odnos sa Bogom a da mu za to nije potrebna zvanična crkvena vlast. Prva srpska štamparija osnovana je na Cetinju 1493.

Gradac. 53. dok su autori drugih Domentijan i Teodosije. povelja. tj. Osnovna odlika ovog stila je ta što su građevine nosile obeležje tradicije vizantijske umetnosti.v. zatim Studenički tipik. Srpskog seljaka se žitijina književnost nije ni doticala. zatim. arhitektura i književnost.od Nemanje (kraj 12. Peć. je opevano stradanje neroda. i c) moravski stil. U srednjovekovnoj književnosti vladali su strogi zakoni određenih rodova: pohvala. pisano oko 1185. Crkvena i epska književnost U srednjem veku. a nastao je za vreme vladavine kralja Milutina. Pisci prvih žitija su sveti Sava i Stefan Prvovenčani. Epske i lirske pesme pevale svakom prilikom. U obradi fasada zapaža se snažan uticaj zapadnog romanskog stila. Mileševa. Reč je o trobrodnim ili 31 . Najznačajniji jezički spomenik svakako je Miroslavljevo jevanđelje.52. Žiča.v. veka. U najranijem periodu izgrađene su dve značajne crkve Sveti Nikola u Toplici i katedrala u vizantijskom Kotoru. veka i traje do poraza Srpske despotovine (1389-1459). Raški stil. Prostrana i osvetljena unutrašnjost crkvi bila je pogodna za monumentalno fresko slikarstvo. duhovna i crkvena poezija. kao i građevine sa osnovama u obliku izduženog slobodnog krsta. Književnost u srednjem veku u Srbiji. Stefan Prvovenčani napisao je Žitije svetog Simeona. Jedno od prvih samostalnih ostvarenja srpske književnosti jeste Letopis popa Dukljanina iz 12. Bila je to literatura viših socijalnih slojeva. uz gusle. u drugoj se nalaze jednobrodni i trobrodni hramovi. i formiraju se glavni književni centri rane nemanjićke Srbije: Hilandar.). osmolisti. Najviši dometi su bili postignuti u žitijskoj književnosti. veka. Njima se veliča kult Kneza Lazara i Miloša Obilića. Posle poraza na Marici i Kosovu srpska književnost razvija se sa osloncem na vizantijsko-pravoslavnu tradiciju. Srpsko-vizantijski stil ili stil srpskog klasicizma nazvan je još i stilom renesanse doba Paleologa.) do kralja Milutina (kraj 13. veka. koji počinje od kraja 14. kao ni pozorišta i skulpture. Presudno razdoblje za postanak srpske književnosti je vreme od 10. b) srpskovizantijski ili klasični stil . Morača. Arhitektura u srednjem veku – stilovi Prema stilskim odlikama sve se crkvene građevine mogu podeliti na dve osnovne skupine: 1) na crkve sa centralnom osnovom i 2) na crkve sa podužnom osnovom. pisama i zapisi. Ova književnost izrasta na kosovskom kultu u čijem je središtu knez Lazar. Muzike gotovo da i nije bilo. U 13. žitija. Mileševa.od Milutina skoro do kraja 14. šestolisti i trolisti. Najveći polet srpska književnost dostiže za vreme kralja Milutina. Studenica. Sveti Sava napisao je kratko žitije Simeona Nemanje Hilandarski tipik. ugledajući se na gradnju crkava u Carigradu i Solunu. godine za humskog kneza Miroslava. U srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi razlikujemo tri osnovna arhitektonska stila: a) raški . U prvoj grupi se primećuju okrugle crkve ili rotonde. Tom tipu raških građevina pripada čitav niz važnih crkava: Studenica. Arilje iz 13. veku se zaokružuju glavni književni žanrovi toga doba: žitija i službe. Sopoćani. Žiča. U narodu se razvija narodni ep i književni narodni izraz uopšte. slikarstvo. veka kada je stara slovenska književnost posrbljena postajući tako osnovom srpske srednjovekovne književnosti.-11. Zapažaju se dve vrste žitija: a) iz Studenice i Žiče i b) Hilandara. U usmenom predanju. u Srbiji tri umetnosti su bile naročito razvijene: živopis.

i u 15. Ljubostinja. Despot Stefan Lazarević i njegovi naslednici podigli su niz crkava i manastira. 32 . Protivnici upotrebe ikona nazivali su se ikonoborcima. pred kraj 14. veku. Ovom stilu pripadaju: Lazarica u Kruševcu. Stefan Prvovenčani i Sava počeli su izgradnju crkve Svetog Spasa u Žiči. veku vladaju dva osnovna žanra crkvenog slikarstva: živopis i ikonopis. Do savršenstva su dovedeni plastičnost i monumentalnost scena i figura. Moravski stil. Vladislav je podigao svoju zadužbinu Mileševo.petobrodnim crkvama sa razuđenim svodovima. Arhitektura je postala kitnjasta. Kalenić i Manasija. ali sa osnovnom nacionalnom sadržinom. crkva Svetog Stefana. To je crkvena arhitektura koja je nastala za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Gračanica. Jovan Damaskin je pozivao slikare da naslikaju sve osnovne događaje iz Hristovog zemaljskog života. U dugim raspravama koje su se vodile sve do 8. Za ovaj period srpskog graditeljstva značajno je to da se središte srpske umetnosti seli na sever. Počev od zidnog slikarstva u Bogorodičinoj crkvi u Studenici teče razvitak monumentalnog stilskog izraza 13. Svoju stilsku inspiraciju slikarstvo je pronalazilo u vizantijskoj pravoslavnoj duhovnosti. Veće građevine poseduju pet kupola. Ravanica. Stefan Dečanski podigao je Visoke Dečane. a manji je broj sa jednom. U istočnom hrišćanstvu Boga nije moguće naslikati. 55. čime bi se ostvario utisak mozaika. crkva Bogorodice Ljeviške. Lazaricu i dr. Uroš I je zahtevao da se čitava unutrašnjost prekrije freskama sa zlatnim listićima na pozadini i da se na njoj islika mreža kvadratića. osnovno pitanje je bilo da li se na ikonama može prikazati božanstvo. U Uvodu Života svetog Simeona Domentijan kaže da umetnost samo prenosi božiji dar. Likovna umetnost i minijatura Slikarstvo se veoma živo razvijalo na prostoru Vizantije i pravoslavnog hrišćanstva. Milutinovu zadužbinu čine Crkva kralja Milutina na Hilandaru. Uroš I je podigao Sopoćane i crkvu Svete trojice. ali je moguće slikati Isusa Hrista kao Bogo-Čoveka. 54. Kraljeva crkva u Studenici. Manastiri i crkve srpskih vladara Stefan Nemanja podigao je manastir Sveti Nikola kod Kuršumljije. Knez Lazar Hrebeljanović Ravanicu. crkvu Svete Bogorodice na ušću reke Kosanice. U Sopoćanima je naslikan jedan od ikonografski najsloženijih zahvata zidnog slikarstva. veka. Pobedila je struja koja je dopuštala mogućnost upotrebe ikona. veka. Kasnije je kao zadužbine sagradio Đurđeve Stupove. Studenicu i Hilandar. U 8. Osnova je u obliku upisanog krsta. Likovnu poetiku artikulisali su Domentijan i Jovan Damaskin. U osnovi crkava pojavljuje se oblik trolista. sa jednom ili pet kupola. Car Dušan podigao je mauzolej crkvu Sveti Arhanđel kod Prizrena. crkva Svetog Đorđa itd. Najvažnije crkve u ovom stilu su Gračanica i Nagoričino.

kraj drveća i kamenog krsta). najpre vrši vladar. Reč "treb" označavala bi: da nešto treba. u razne dobre i zle duhove. ali i same te zajednice sa božanstvom kome se prinosi zajednička žrtva. Principi animologije Srbi. a mesto za žrtvovanje trebišta. Nekad su prinošene ljudske žtrve. Cilj je održavanje veze sa dobronamernim silama kako bi one one uzvratile dobročiniteljstvom ljudima. dati ono što bogovi žele. Prema vizantijskom istoričaru Prokopu.Od najznačajnijih dela minijature u srednjem veku izdvajaju se Miroslavljevo jevanđelje i Vukanovo jevanđelje. izvori. pročišćenja od suvišne energije. Najpre je bilo zabranjivano od strane crkve. kad je reč o opštedržavnom interesu. Mesta kulta u okviru porodice su: prag. vode. obročišta (mesta u prirodi. Forme žrtvenika u okviru zajednice su crkve. ognjište.čiji su manifestni oblici: kultovi prirode i kultovi predaka. bikove. Obredom žrtvovanja uspostavlja se prisna veza unutar članova zajednice. Veruje se da je animizam osnova celokupne religioznosti srpskog naroda. istočni zid kuće. žrtvovati. Na planu kolektivne psihologije. obred žrtvovanja ima karakter katarse. od potrebe za nasiljem. Prvi oblik te religioznosti bio je manizam (poštovanje predaka). Žrtve koje se prinose bogovima nazivaju se trebi. Vajarstvo nikad nije zaživelo. žrtvovali su mu petlove. Žrtvovanje. 57. mogao očekivati razvoj vajarstva. utvare i sablasti. Žrtvu je stalno pratila molitva. bio je posvećen hrast. kada se počinju graditi crkve sa fasadama od skupocenog kamena. hramovi. može se proučavati kroz četiri osnovna odseka: 1. groblje. veku. Animizam je verovanje po kome je celokupna stvarnost prožeta ili nastanjena duhovima ili dušama. Žrtvenici i hramovi Čin žrtvovanja podrazumeva voljno davanje ili odricanja pojedinca ili društvene grupe od neke visoko vrednovane stvari ili bića u korist neke svete sile ili bića višeg statusa. 56. U religijskom ritualu dominiraju molitve i prinošenje žrtvi u krugu porodice ili zajednice. kod Istočnih i Južnih Slovena. Osnovni smisao fenomena žrtvovanja je da se jedna zajednica ovim ritualom suprotstavi sili destrukcije i nereda. u plemenu to je žrec. odnosno. u demone. raskršća. Drevna srpska religija. 33 . kao i drugi Južni Sloveni. U hrišćanskom folkloru Perun je zamenjen svetim Ilijom. Žrtve se prinose na određenom mestu za vreme kultnih praznika ili u posebnim prilikama. Smisao žrtvenog obreda. Tek se u 14. Bogu Perunu. a onda je došlo do zamene klanjem životinja. i danas još poseduju duboko verovanje u duše. da se mora dati. kao i većina drugih religija. ali je usred propasti srpske države sve ubrzo zamrlo. U Miroslavljevom jevanđelju ukras odlikuje zapadni uticaj i raskid sa staroslovenskom tradicijom. a u patrijarhalnoj porodici pater familias. medvede i jarce. Opšta animologija .

biljaka i vatre Prema narodnom verovanju svaka biljka je dobila svoju dušu od duša umrlih ljudi. a hteo bi da se oslobodi ovih noćnih mora. Kod Srba postoji verovanje u nezavisne duše. Kult drveta i biljaka je brzo pravoslavna hrišćanska crkva prihvatila. Kamen stanac je. Kult vatre je karakterističan element indoevropskih religija. Isto tako. Mitologija . neobrađeni kamen različite veličine. zatim. Demonologija . Postoji i običaj magijskog bacanja kamena sa desne noge u dalj. Manifestne forme ove vrste religioznosti bile bi totemizam. Manifestne forme ove religioznosti su htonizam . usamljeni kamen većeg oblika . koja sadrži niz mitskih likova/božanstava. Svako važnije bilje imalo je svog boga. U ritualnom loženju badnjaka sam badnjak predstavlja zamenu boga sunca. odžak. u cilju zaštite od ujeda zmija. u formama svoje vere. kao čovekovog duplikata. 59. kraj ognjišta. pri čemu se ta druga forma čoveka naziva duša ili sen. u stvari. prag. kao i probušeni kamen. kamen se zadene za granu nerodne šljive. kao najmlađi stupnjevi religijske individuacije. dovoljno je da dođe do kamena stanca i da na njemu zapali sveću. hrpa gomila kamenova. zoomorfizam i demonizam. Priroda i ljudski svet posmatraju se kao inkarnacije demona koji nastanjuju šume i vode. Onaj ko sanja svoje umrle. O Đurđevdanu. krov itd. kamen i vasionu. bosiljka i kult badnjaka. 3.viši i mlađi nivo religioznosti. Religija i kult kamena U srpskoj narodnoj religiji postoji veći broj primera vezivanja duše za kamen. ali i životinjski svet. stan umrloj duši. 58. sa verovanjem da će i sve slične šljive roditi. o Božiću. Porodilja koja nema mleka. Duše mrtvih se brzo kreću i sveznajuće su. Pojedini primerci hrasta kod Srba vršili su ulogu prvobitnih hramova. kada se prilikom obredne muže ovaca kroz takav kamen "protera" prvi mlaz mleka. Staništa duša su: uglovi kuće. budizam. raskršće. groblje. Otkrivena religija . 34 . Kod paganskih slovena važno je bilo sveto drvo povezano sa kultom duša umrlih. pre izlaska sunca.bogovi donjeg sveta i solarna božanstva . tavan.2. Značajnu ulogu imaju kult masline. dolazi na kamen stanac gde izvodi prigodni magijski ritual. Kult drveta. islam. i probušeni kamen. Srpski narod. Kamen služi u mnogim obredima i magijskim radnjama. U težnji da se duša umrlog učini nepokretnom dovoljno je da se "veže" za kamen. u novijim oblicima čuva starije slojeve religioznosti. Osim kamena stanca. Koristi se prirodni. Probušeni kamen se koristi u dva obreda.kao višeg i u istorijskom smislu mlađeg sloja religioznosti. značajnu magijsku funkciju imaju kamen u funkciji nadgrobnog spomenika.hrišćanstvo. jevrejstvo.bogovi gornjeg sveta. Za kamen stanac se vezuje veliki broj rituala. Posebno mesto imao je kult hrastovog drveta. heroja nadljudske snage. u strogo ljudskom obliku. 4.kamen stanac.

a koren verovanja je iz osobene dioniske tradicije. odiže se od zemlje i htonskog.Badnjak je božanstvo koje se spaljuje da bi opet oživelo. ispod kućnog praga. ima širu socijalnu. U srpskoj mitologiji čovek se plaši zmije i čini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. kad se pojede. 60. s obzirom da se na Badnje veče okupljaju domaći pokojnici. a zmaj odgovara antropomorfnom mitološkom sistemu. Zmija kao demonsko biće U zmiji je inkarnirana duša predaka. Kult vatre. na mestima trajnog prebivališta ljudske duše. dakle. Zmija se pojavljuje i kao životinjski predstavnik žitnog demona i utiče na rod useva. Badnjak se dovodi i u vezu sa kultom pokojnika.. 35 . Veruje se da svaka kuća ima svoju zmiju i ona se naziva čuvarkuća. na mestima trajnog prebivališta ljudske duše. Samim tim ona je i simbol plodnosti. Zmaj je ognjeno biće. vode i izvora U svakom kraju u Srbiji postoji neka proglašena zdrava voda oko koje se ljudi okupljaju. U tom smislu je raširen motiv da od pojedene zmije postaje razumljiv jezik ptica. Na istoj mitološko-strukturalnoj liniji sa zmijom nalazi se lunarna simbolika. Ona brani čoveka od svakog nevidljivog zla. 61. a posebno one koja se zahvata kraj vodenice. Velika je moć protočne vode upošte. kraj ognjišta. Čovek se plaši zmije i čini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. Srpski narod veruje da zmija živi u temelju. Veruje se da svaka kuća ima svoju zmiju i ona se naziva čuvarkuća. Kult zmaja vezuje se za razvijeni stupanj društva. Motiv borbe sa zmajem se ne pojavljuje nigde gde već nije formirana država. Zmija i zmaj Zmija odgovara htoničnom (zemaljskom. dakle. poklapa se sa nastankom državne organizacije jednog naroda. U srpskom folkloru zmaj uvek ide sa ognjem. Zmaj se pojavljuje kao spoj nekoliko životinja najčešće gmizavaca i ptice. odnosno ognjištem. boravi u poljima ili na planinama. umivaju se. Protočna voda se koristila da se opere odeća umrlog što je simbolizovalo odlazak mrtvog iz sveta živih. a s tim u vezi ideja plodnosti. Zmaj leti. Srpski narod veruje da zmija živi u temelju kuće. Vračare u bajanjima obično traže vodu sa levog ili desnog vodeničnog točka kako bi oterale zlu nameru dušmana. Voda koja izvire iz vrela kao i kiša predstavlja božansku krv. Zmija se zamišlja i kao inkarnacija umrlih predaka. Zmija u srpskoj mitologiji odgovara htoničnom . Čudotvorna moć koju daje zmija. piju je i kupaju se. zaštitnu funkciju: on brani naselja i polja od nepogoda. kraj ognjišta. Istovremeno čovek istu zmiju obožava i prinosi joj žrtve. ispod kućnog praga. leži u htonskom supstratu.starijem i praslovenskom mitološkom supstratu. podzemnom) praslovenskom supstratu. 62. grada i oluje. Tako da možemo utvrditi da pojava zmaja kod nas datira iz vremena kosovskog i postkosovskog ciklusa.

vuka itd. 65. u obliku kopita. Veštica je ženski korelat vampira. Vukodlak je demon prekriven vučijom dlakom. veštice. veštica. životinja i ptica koji je zamišljen kao beli vuk. već ih samo muči. Mora je slična ili čak srodna veštici. davi ljude i pije im krv. pa ne jede više ljude. On ima dva lika. Sva sakata mitska bića predstavljaju mesec u opadanju. mori. koji su iznenada umrli itd. Veruje se da se ona hrani ljudskim srcima i džigericom. veruje se da će umreti domaćin iz te kuće. Vampiri su oni koji umiru neprirodnom smrću.63. mori ljude na spavanju i zaustavlja im disanje. Ako bi takav petao ostao živ posle Ilindana. kokoš ili petao. U istočnoj Srbiji je dobro očuvan kult svetog Todora. Crni konj pomaže pri pronalaženju blaga i otkrivanju vampira. a u lošem liku u obliku divlje životinje koja nanosi štetu. Vuk u dobrom liku je domaći pas. Konj. dok mlada žena kad umre postaje vila. Jesenji praznici su smatrani „vučijim“ i posebno se slavio poslednji dan. Kod nas je poznato ritualno klanje petla koje se vezuje za dva praznika: Sveti Ilija i Mratindan. To je mrtvo telo koje je oživelo. kako bi se usevi zaštitili od gaženja od strane Todorovih konja. samoubice. crne ptice. Dobar deo običaja oko Badnjeg dana povezan je sa žitnim demonom sagledanim u obliku ptice. mačke. 36 . petao – demonska bića Kod Srba konj se pojavljuje u vezi sa demonima donjeg sveta. Opšte je shvatanje da je mora demon koji noću pritiska. Pas je i pratilac lovačkih božanstava (Dijana). mora Vampir pripada krugu demona vezanih za kult predaka. kada kreće i poslednji. Vuk ima dve forme: dobro i zlo. Klanje petla obavljala bi najstarija žena u domaćinstvu i to na kućnom pragu. 64. Vučiji oblik vampira je tipično srpski i kod nas se češće naziva vukodlakom. Vuk i pas kao demonska bića Kult psa je posebno razvijen kod stočara. Često se smatra da je mora veštica koja se pokajala. i zloćudna u obliku gavrana i vrane. koji se nisu ispovedili. Mitsko oblikovanje vuka vezuje se za istočnoslovensko božanstvo gospodara šume. U staroj srpskoj religiji pas se identifikuje sa čovekom. hromi vuk. sakati. Vampir. U konje se pretvaraju grešne duše. Kod Srba postoji verovanje da je veštica svaka stara žena kad umre. staništu kulta predaka. čobaninom. ustalo iz groba i luta okolo. psa. mora i vukodlak. Najstariji petao se prinosi kao žrtva svetom Iliji. Na dan Svetog Mrate kolje se crno pile. Konji se prvo jašu poljima radi plodnosti a onda se daje konju kolač todorčić. Veštica poprima oblik leptira. Dobroćudan kao domaća kokoš i petao. Taj običaj je u vezi sa htonskom prirodom srpskog vrhovnog božanstva. Sa hrišćanstvom ovaj beli vuk je doveden u vezu sa Svetim Đorđem.

66. neobičnih smrti. On pramenove kose stavlja u belu maramu koju majka stavlja na neko visoko mesto. krštenje. nevesta prilaže novac na raskršću. šišano. Kod mnogih naroda raskršća se smatraju kao opasna. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. krštenje. Kumstvo je ustanova starija od hrišćanstva. nečista mesta. zaštitnik porodičnog kulta. Njoj se u principu brani svako kretanje van kuće. Raskršća imaju isti status kao groblja. Zbog verovanja da su trudnica i njen plod u utrobi na magijski način povezani. Antropološki ciklus. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. Tu se skupljaju duhovi i zli demoni. kojih se trudnica morala pridržavati. mrtvacem. zabrana. jer bi. zaštitnica je braka i plodnosti. Postoji. u neparnom danu. kao žrtvu boginji raskršća. kondenzovane istorije života i potrebe da se opstane. čitav niz zabrana. i kumstvo u nevolji. Drevni je običaj kod Srba strižba ili šišanje deteta. dalje. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. odnosno tu se sahranjuju tuđinci i zločinci. u suprotnom dete bilo rođeno sa manom. Antropološki ciklus. kao i kontakt sa "nečistim mestima" i bićima: grobljem. Za raskršća se vezuju i sudbine tzv. Na svadbi su prisutni zli demoni koji bi da spreče srećan završetak socijalne veze dveju porodica. 68. Kod Srba postoje četiri kumstva: kršteno. Kod svadbenih običaja. Njoj je zabranjeno šutiranje domaćih životinja. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. Rođenje. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. tzv. Kada bolesno dete okupaju u kući. proizilazi i niz tabua. I u nevestinoj i u 37 . Raskršća i groblja Raskršće je kod Srba i drugih naroda važno kultno i obredno mesto. Na čelu obreda je kum. Njeni spomenici se nalaze na grobljima i raskršćima gde joj se prinose žrtve. očekujući za uzvrat potomstvo i uspeh u braku. strižba Rođenje. "nečistu" vodu posle kupanja prosipaju na raskršću. na primer. venčano. Magijske radnje se obavljaju noćima i na grobljima i na raskršću. Strižba se obavlja ujutru. 67. U grčkoj mitologiji boginja raskršća je Hekata. Ona se isključivo obavlja u kući deteta. kao i rituala koji se obavljaju nakon rođenja deteta. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. To je kultno mesto na kome obitava htonska boginja. Sve ti rituali proizvod su iskustva. posebno da onemoguće uspešnu "prvu bračnu noć". porodilja i novorođenčadi. posebno u toku noći. Svadbeni običaji Rođenje. odnosno godini. krštenje.

koje ona diže tri puta u vis kako bi najpre dobila muško dete. ne okrećući se. 70. Ljudi umrli na neprirodan način sahrajivani su van groblja. Antropološki ciklus. Koga su god vodili na lapot on bi išao bez ikakvog straha. Narod i dan-danas veruje u dostižnost kletve. Sahranjuje se sutradan. Objavljivanje smrti u kući najavljuje se naricanjem. U dvorištu svojih roditelja. a žena maramu. da je aktivan na nevidljiv način. odnosno što će "na onom svetu ići po mraku". Prokletije i lapot Osim sudskih i državnih organa. Veruje se da se pokojnik može služiti hranom. 69.mladoženjinoj kući stavlja se žar na kapiju kroz koju prolaze svatovi i posebno mlada i mladoženja. Običaj se održao uglavnom u istočnim delovima Srbije. Ovi obredi imaju religijsku i socijalnu snagu. suprotstavlja dezintegrativnim silama kako bi sačuvala potrebnu životnu energiju. Smrt i pogrebni običaji Rođenje. Pokojnika iz kuće iznose najbliži i to tako da noge idu napred. Smisao ritualnih postupaka vezanih za smrt jeste pripremanje duše umrloga za što uspešniji i bezbolniji prelaz u onaj svet. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. Ona čini sve da se ne zameri duhovima kuće novog doma u koji ulazi. došavši u mladoženjinu kuću. uglavnom batinom. Prazan sanduk i prazan grob ne smeju prenoćiti. Pošto je umirući izdahnuo otvaraju se vrata i prozori. na mišici. Njima se grupa. Lapot je običaj starih Slovena napuštanja i ubijanja staraca i iznemoglih. jer se demoni nalaze ispod praga. Umrli na glavi mora obavezno imati kapu. Nakon što osoba izdahne pali se sveća. prinosi muško dete. Kod odra izloženog mrtvaca stavljaju se darovi u jelu. Po povratku sa groblja svaki učesnik pratnje. odluke i presude donosili su i "selo" ili "narod". krštenje. 38 . užasnuta fenomenom smrti. Njegov cilj je da se posle godinu dana lutanja duše umrloga. pre ulaska u kuću ritualno pere ruke. Mlada u mladoženjinoj kući preskače prag. ustali. kada se nevesti. konačno ovu duša veže. po dolasku. Pred skupljenim svetom familija bi premlatila starca ili babu. Na isteku godine dana umrlome se podiže kameni spomenik. ispod kolena. Prokletija je običaj proklinjanja nepoznatog krivca za učinjeno rđavo delo. Žar predstavlja zaštitu od zlih demona. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. ređe kamenjem ili sekirom. baca čašu preko ramena unazada sa ciljem da je razbije. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. Da se pokojnik ne bi povampirio zaseca mu se prst na nozi. pošto mlada popije vino. U narodu postoji i običaj zvani "nakonče". Smisao paljenja sveće je u tome da se preminuli ne povampiri. Njegova odeća i samrtne stvari bacaju se ili se trećeg dana po smrti peru u reci i na nekoj livadi.

Sve je povezano sa vodenim demonima. jer razlikuje jedan pojam. Krsna slava se slavi tri dana. Mitološku paralelu ovom običaju nalazimo i u japanskoj religijskoj i običajnoj praksi ostavljanja staraca i starica u planini. Igrale su. kolač „baba“ Krsna slava je praznik obožavanja svojih predaka. Drugo mišljenje je da je slava dan posvećen živima. Baba je simbol patrijarhalnosti. Agrarni ciklus. Ova praksa raširena je u dinarskim predelima. objekt. 73. Jedna od devojčice je imala poseban status i njoj se vezivao krst za nogu sa neznanog groba. Primarna struktura se nalazi u sintaksičkoj ravni (reči). Baba je manji hleb koji gost po čestitanju slave poljubi. čijom se krvlju orosi kamen i drvo. Dobri dani za setvu su ponedeljak i četvrtak. u ravni glasova. Slave i zavetine. 72.nadajući se boljem životu na onom svetu. a za samu slavu slavski kolač i „baba“. zajedno sa cvećem i hranom. jer poseduje određen broj zvukova. Jezik je linearan i sekvencijalan. a zatim se krst. pa u istočnoj Srbiji i Makedoniji. To je simbol vatre. Zasnovan na nizu pravila i ograničen je. bacao u reku. Zavetine. Taj simbolički sistem je jezik i odlikuje ga dvojstvo strukture. 71. od drugog putem varijacije zvuka ili reda. događaj. a druga. sa verovanjem da će preći u bolji život. fonološka. Bira se hrastovo ili orahovo drvo gde se prinosi zajednička seoska žrtva. Druga važna osobina ljudskog jezika je njegova stvaralačka sposobnost. Jezik i teorije o jeziku Ljudska komunikacija podrazumeva postojanje pojedinaca koji imaju zajednički simbolički sistem. jer nema nasumičnog korišćenja zvukova i slučajnih izmena. ognja. taj hleb stoji stalno na stolu i seče se treći dan slave. On je sistem razlika i kontrasta. i takođe bile polivane vodom. pevale i prskale ukućane idući od kuće do kuće. Jezik je i sistemski. ognjišta – kulta predaka te kuće i zato se ne seče dok traje slava. Agrarni ciklus. a loši petak i subota. jagnje. Magijski obredi za dobijanje kiše Oranje i sejanje se kod svih naroda smatra činom oplodnje zemlje. pomešani su sa kultom predaka. Svako ko govori svoj maternji jezik u stanju je da sastavi i razume bezbroj novih rečenica. Veče uoči slave se mesi kolač večernjača. Dodole su bile devojčice od 6 do 14 godina koje su okićene cvećem prizivale kišu. izraz zahvalnosti. ostaci starog slovenskog poštovanja drveća. Dodole bi dobijale darove u hrani. Zavetine su zavet sela svecu da će ga praznovati kao seosku slavu ako ga izbavi od nevolja. ili se živa mačka baca u zažarenu peć. poštovanja. Priozvoljan je jer nema objektivne veze između prirode stvari i jezičke jedinice koja se 39 . Zvuci koji ga čine stvoreni su preko govornih organa i oni se mogu linearno i sekvencijalno predstaviti na simboličan način. Za prestanak kiše ukopavala se živa mačka ili magarac.

odnosno govora. Podelio je pravila na tri komponente: sintaksičku. Odvajanjem jezika od žive reči. Taj korpus znanja mu omogućava jezičku kompetenciju. Lingvistika i kompjuterska lingvistika Lingvistika proučava osnos između zvukova i značenja. proučava odnose između zvuka i značenja. Čovek ima um koji mu omogućava da postupa po slobodnoj volji. Pojava antropološke lingvistike. sposobnost. 40 . Jezik je jedinstven za ljudsku vrstu i mada se razlikuje od etnosa do etnosa svi su oni složeni u određena gramatička pravila i jednako dobro služe u komunikaciji. dovela je do značajnih promena u lingvistici. Moderna lingvistika nastoji da pronađe neke opštije gramatičke teorije kojom bi se mogli opisivati svi ljudski jezici. prvenstveno rečenice. Sve brojne postavke i tumečenja jezika mogu se svrstati u tri glavne teorije o jeziku: • Lingvistička teorija je teorija o čovekovom sistemu simbolizacije u komunikaciji. poseduje svaki pojedinac. mada pripada društvenom delu jezika. kako odnose između zvuka i značenja koriste pojedini jezički predstavnici u nekoj osobenoj komunikacionoj situaciji. • 74. Osnovna pretpostavka generativne gramatike je u tome da je suština lingvističkog sistema znanje koje čovek mora da ima da bi razumeo i stvorio rečenice u svom jeziku. On je i konvencionalan. Čomski u svom delu „Sintaksičke strukture“ smatra da lingvistika postaje generativna gramatika koja se bavi procesima nastajanja jezika. dok jezik kao živa reč ne može da se proučava bez uvida u širu govornu zajednicu.na to odnosi. on je odvojio društveno od individualnog. oslanja se na unutrašnju saglasnost korisnika da se pridržavaju pravila značenja i upotrebe. U tome se sastoji "sosirovski paradoks" jer jezik kao sistem. Govorni predstavnik ima prećutno ili unutrašnje znanje svojih pravila jezika. Lingvisti vide jezik kao teorijski problem odnosa između zvukova i značenja. tako da vrednost jednog znaka zavisi od prisustva drugih znakova. Sociolingvistička teorija objašnjava kako je simbolično ponašanje sistem povezan sa društvenim varijablama korisnika i konteksta. • Psiholingvistička teorija je teorija o čovekovoj osnovnoj sposobnosti da se ponaša simbolično. Jezik se posmatrao kao koherentna. sintaksa i semantika). autonomna celina. nezavisno od spoljašnje sredine. Ova pravila koja čine teoriju jezika jesu gramatika. fonološku i semantičku. tj. Napravio je razliku između jezika kao sistema i jezika kao žive reči. Čomski smatra da postoje univerzalna načela koje poznaje svaki govornik i koja su mu urođena. jezik je sistem međusobno povezanih znakova. Po Sosiru. U savremenoj lingvistici sistem se opisuje preko pravila (morfologija. Prihvaćeno je antropološko shvatanje da se svet može objektivno gledati jedino kroz oči onih koje proučavamo. po mišljenjima nekih autora. proučava kako ljudi odnose između zvuka i značenja mogu da izvode u kodnom ponašanju.

istraživanje tekstova i sve ono što se podrazumeva pod terminom hyper text. Kognitivni psiholingvistički pristup pretpostavlja da ljudi imaju unutrašnju sposobnost da razvijaju jezik. Sociolingvistika se bavi problemima društvenog raslojavanja jezika. Cilj je konstituisati inteligentne sisteme koji mogu da komuniciraju. Oblast koja se zove veštačka inteligencija najviše je zainteresovana za jezik. Jezik se više posmatra kao nešto što su ljudi razvili svojom aktivnošću. tj. govori o verbalnom ponašanju. 75. Tako će slušaoci proizvesti za sebe značenjske obrasce koje mi želimo da one imaju. 76. Viver i Nes smatraju da je govor psihofizički proces putem kojeg jedna osoba pokušava da utiče na drugu. ali veza između simbola i stvari je arbitarna i društveno kontrolisana. proučava korelacije koje postoje između jezičkih i društvenih struktura. nego kao pasivan proizvod jezičkog učenja. Skiner. Tu spada pre svega mašinsko prevođenje sa prirodnih jezika. Sociolingvistika Prema sociolingvistici ni komunikacija ni jezik nisu nezavisni od ličnog i društvenog konteksta. Hil naziva jezik "prvom i najizrazitijom ljudskom simboličnom aktivnošću". pronalaženje matemetički preciznog načina na koji bi se opisao i formulisao jezik. bihevoristika nije mogla da objasni. Bernštajn razlikuje dva koda – restriktivan (sintaksa minimalno složena) i razvijen jezički kôd (složenija sintaksa). ali ne i o prirodi značenja. Naučnici su sve više tražili kognitivni pristup teorijama jezičkog ponašanja. Način govora često nije produkt individualnih sposobnosti već postoje obrasci. Smatraju da kao govornici najbolje što možemo da uradimo je da koristimo čujne i vizuelne simbole koji u našim slušaocima mogu da dodirnu izvesne elemente njihovog prošlog iskustva. sposobnost) razvija kod dece. opis onih tipova procesa mentalnog ponašanja koji su uključeni u stvaranje i razumevanje jezičkih iskaza. Psiholingvistika Psiholingvistika proučava ponašanje pri upotrebi jezičkog sistema. tj. Blek i Mur smatraju da je govor kako stimulans za ponašanje tako i odgovor koji ponašanje upućuje samom stimulansu. Psiholingvisti su proučavali kako se jezička kompetencije (znanje. međutim. Restriktivni kôd se često nalazi u situacijama društvene 41 . Ova oblast istražuje mogućnosti i probleme koji se javljaju kada postoji ogroman broj tekstova na kompjuteru koji se mogu prikazati na različite načine. Ovaj pristup je kritikovao Čomski. Entiteti jezika su simboli. a ne same rečenice. Kognitivni pristup smatra da dete uči pravila i strategije za razvoj ili tumačenje rečenica.Kompjuterska lingvistika bavi se opisom i objašnjenjem formalnih jezika i ona pokriva širok krug aktivnosti koje su u vezi sa računarom. oni imaju značenje. Skiner je definisao osnovne tipove stimulativnih uslova koji vode ka ponašanju u jeziku i odredio uslove gde je jezik sam stimulans za neko ponašanje. Ono što je za Čomskog jezička kompetencija ljudi.

Jezik je sredstvo za socijalizaciju. bez obzira na društvene grupe. Mislili su da jezik nije samo mentalni način izražavanja stvarnosti već i sredstvo koje uobličava način na koji govornik vidi stvarnost. a ne lingvistika i jezik ti koji određuju pojmovni okvir putem koga se procenjuje mesto jezika u kulturi i društvu. Jezik je uzrok a ne posledica. Etnografija komunikacije za kontekst uzima celu zajednicu. Vorf smatra da spoljni svet postoji. Hajmz smatra da dete razvija obrazce za korišćenje jezika i time ustanovljava svoju sociolingvističku kompetenciju. Sapir je formiranje jezika posmatrao unutar društva i tvrdio da tek onda kad se formira jezik može da deluje na oblikovanje pogleda na svet.razmene. Kod nas je. dok razvijeni kôd odgovara raspravama. Del Hajmz u svom delo „Osnovi sociolingvistike“ govori o etnografiji komunikacije koja proizilazi iz antropološke lingvistike. Jezik doprinosi kulturi. ali se naučno ne može shvatiti sve dok se znanje koje imamo o njemu ne pretoči u jezik. 77. 42 . održavanja društvenih odnosa. Smatra da su etnografija i komunikacija. Sapir – Vorfova hipoteza Njena glavna pretpostavka je da naš način mišljenja zavisi od jezika kojim govorimo. smatrajući da prvi utiče na drugi. One su dobrim delom poticale iz nemogućnosti pozitivističkog preispitivanja njegovih hipoteza. ali uvek ima intenzitet i trajanje. Suprotno tome. bez čega interpersonalna komunikacija ne bi bila moguća. Ideje Vorfa su naročito bile pod udarom kritike. Labov se suprotstavio generativnim gramatičarima i njihovom isključivom usmerenju na individuu. Smatra da jezički sistem (njegova gramatika) oblikuje ideje. materija bezoblična masa kojoj je potrebna forma da bi realno postojala. objašnjenjima i instrukcijama. Vreme i prostor se kod njih izražavaju kroz događaje. istražujući u celini njene komunikativne navike. Vorf smatra da pojmovi vremena i materije zavise od prirode jezika kroz koji se razvijaju. Tvrdio je da je kulturno i društveno znanje nekog društva bitna odlika uspešne komunikacije. U svojim istraživanjima oni su povezali gramatički sistem jezika američkih Indijanaca sa njihovim pogledom na svet. Gledišta Sapira i Vorfa se dosta razlikuju. a posebno gramatike. Etnografija govora podrazumeva da neko može da ima znanje gramatike ali ne mora da ima i znanje o govornim obrascima koji postoje u određenoj zajednici. a kultura oblikuje stvarnost. društveni odnosi ne mogu da postoje bez njega. On ima veliku ulogu u prenošenju tradicije. Čovek Zapadne civilizacije živi u koordinatama prostora i vremena. Razradio je pojam pravila varijacije koja pretpostavljaju da je govor podložan stalnoj promeni. Kod Hopi Indijanaca nema bezobličnog: postojanje može ili ne mora imati oblik. na primer. dok Hopi žive isključivo u svom psihološkom vremenu koje je vezano za udaljenost i kretanje.

) i analoške (slike. Kodovi čine sisteme u koje su organizovani znakovi. Boasova lingvistika predstavlja pre svega opis gramatike jezika u njihovim vlastitim terminima. To su pre svega kodovi nauke kao što su brojevi. promenljivi i teško mogu da se odrede. notni znakovi. i etnografiju govora. mape. i razna druga pravila). slikarstvo.). a ne već u oformljenim kategorijama indoevropskih jezika. kao što su biljke. note. Vezani su za kulturni kontekst. bonton. itd. • Konvencije su nepisana pravila. načini na koje će uređivati svoj život i svakodnevnicu. itd. Teorija kulturne lingvistike Kulturna lingvistika zasnovana je na starim tradicijama kao i savremenim teorijama u antropološkoj lingvistici. U svakom društvu postoje kodovi ponašanja i značenjski kodovi. matematika. U najširem smislu kodovi mogu biti veštački (Morzeovi znaci) i prirodni (jezik). zatim saobraćajni znaci. Kognitivna lingvistika se može vezati za tri tradicionalna pristupa. Kad je reč o kulturnim kodovima oni se mogu podeliti na digitalne (jezik. On smatra da različiti jezici klasifikuju iskustva različito i da takve klasifikacije nisu nužno svesne. Kodovi i njihove vrste Kodovi su znakovni sistemi različitih vrsta (jezik. da lingvistička kompetencija govornika ne uključuje samo sposobnost da se proizvede sintaksa. Kulturna lingvistika je sinteza kognitivne lingvistike i boasovske lingvistike. oslanjajući se pri tom na etnografske i lingvističke metode. bezlični i statični. Obuhvataju unutrašnji. • Kod arbitarnih kodova radi se o dogovorenom odnosu između oznake i označenog. Boasovu jezičku relativnost nastavili su njegovi učenici Sapir i Vorf. itd. • Estetski kodovi su različiti. Kognitivna lingvistika pretpostavlja da jezik izražava mentalne predstave ili koherentne ideje. Najznačajniji naučnik koji se bavio etnografijom govora bio je Hajmz. Etnosemantika proučava načine na koje različite kulture organizuju i kategorizuju oblasti znanja. arbitarne i estetske. Na osnovu dogovora kodovi se dele na konvencionalne. već i sposobnost da se jezik koristi pragmatično u određenom društvenom i kulturnom kontekstu.). životinje. Kodovi ponašanja regulišu načine ponašanja zajednice i pojedinih članova (zakoni. pismo. 79. 43 . pokreti tela. Čine ih ponašanje ljudi. srodnici. a značenjski kodovi se odnose na sisteme znakova koji imaju više jedinica koji se mogu kombinovati (paradigmatska dimenzija koda) po pravilima koja su stvar dogovora (sintagmatska dimenzija koda). mada se najviše oslanja na kognitivnu lingvistiku. itd. od oblačenja do građanja kuća. matematički znaci. mirisi. Kulturna lingvistika treba da konotira široki interes za jezik i kulturu. hemijski simboli. dodiri. Konvencionalni estetski kodovi omogućavaju uklapanje članova društva u njihovu kulturu. vojne uniforme. etnosemantike i etnografije govora. zajednička iskustva članova neke zajednice ili kulture.78. etnosemantiku. On smatra da je govor sistem kulturnog ponašanja. Masovna i narodna umetnost koristi konvencionalne estetske kodove. brigu za poznavanje folklora naroda čiji se jezik istražuje. subjektivni svet. Simbolički su. a njima upravljaju pravila koja prihvataju svi članovi zajednice koji ih koriste. bitna za antropološku lingvistiku: Boasovu lingvistiku.

ulice. širem i užem. U širem smislu. bukvalan odnos. sinegdoha i sl. U nekim novijim studijima postoji tendencija da se nauka o metafori podeli na komparativne teorije koje metaforu shvataju kao sličnost ili poređenje između dva 44 . Književna kritika polazi od pretpostavke da je književnost pre svega konotativne prirode za razliku od denotativnog jezika i govora. on opisuje odnos između označitelja i označenog. U tradicionalnoj upotrebi. U Vebsterovom rečniku metafora je govorna figura u kojoj se reč ili fraza koja označava jednu vrstu objekta ili radnje koristi umesto neke druge da bi ukazala sličnost ili analogiju između njih. 81. Denotaciju identifikuje sa primarnim značenjem reči ili rečenice. U tradicionalnoj semantici konotativno značenje je sekundarno zančenje koje znak može imati pored primarnog. Metafora i metonimija Aristotel smatra da je metafora prenošenje izraza sa jednog predmeta na drugi i to ili sa roda na vrstu ili sa vrste na rod ili sa vrste na vrstu ili na osnovu analogije. Bart razlikuje i treći red značenja koje naziva simboličnim. metafora se koristi u dva različita smisla. Nejasnost pojma konotacije dovela je do brojnih kritika i čak odbacivanja konotacije kao činjenice značajne za književnost. Fotografija nekog dela grada. Konotacija je za Barta idealno oruđe za analizu književnog teksta pošto denotacija dozvoljava da se otkrije samo prost. Još jedan problem je i nemogućnost jesnog razlikovanja između konotacije i denotacije. Termin denotacija se koristi u mnogim teorijama da se odredi prvo glavno ili jedino značenje. kuće. Denotativni red značenja je deskriptivan. Denotacija i konotacija U sholastici pojmovi konotacije i denotacije su se upotrebljavali da bi se razlikovali apstraktni od konkretnih termina. Fisk smatra da metaforom pokušavamo da nepoznato odredimo poznatim. standardnog ili suštinskog značenja. Bart razlikuje dva reda značenja: denotativno i konotativno. usled činjenice da ih je prihvatila masovna publika. hiperbola. 80. postaju popularni i svakodnevni. nasuprot konotaciji koja implicira više od jednog značenja. Pod konotacijom Bart ne misli samo drugi smisao. bukvalan smisao znaka. Eko smatra da denotacija ukazuje na značenje. U užem smislu ona predstavlja samo jednu od tropa kao što su metonimija. Predmet postaje simboličan kada kroz konvenciju i upotrebu dobije značenje koje mu omogućuje da postane nešto drugo. Denotacija se odnosi na očigledan.Konvencionalizacija je kulturni proces koji se javlja kada kodovi koji su do skora bili sasvim nekonvencionalni. ali tu postoje različita stanovišta koja su posledica različitog stava prema književnom tekstu i njegovom tumačenju. denotira taj deo grada. dok se konotacija vezuje za moguća asocijativna značenja. već da uključuje sve osim jednog odnosa denotacije koji ostaje tajna. dok je smisao konotacije određen značenjem. metafora pokriva različite govorne figure.

jer je ona na njih uticala. računamo. Indeks je jedini znak koji je u vezi sa stvarnošću i blizak sa svojim objektom. tj. Ikona liči na objekat. Metafore povezane sa ikoničnim znacima se teže mogu odgonetnuti i nalazimo ih uglavnom u reklamama. ikona se već sadrži u indeksu. a simbol mogućnost (hipotetično). mokre su od kiše. indeks i simbol Pers deli znak na tri osnovne kategorije: ikona. To je znak koji se odnosi na objekt koji označava time što je taj objekt zaista uticao na njega (mokre ulice i kiša). tj. Kada kažemo Bela kuća je najavila ili beli dvor je potvrdio. 82. "gubljenje" vremena itd. Jakobson smatra da je ona glavni način romana dok je metafora glavni način poezije. njegovo tumačenje ne uzrokuje sličnost. da. a ikona je građa deduktivnog mišljenja. Ikona deluje faktičkom sličnošću između oznake i označenog.predmeta. Ali onda mokre ulice čine ikonu. ako se uzme da počiva na pravilima gramatike i diskursa koji je osoben za neki jezik. U tom pogledu. Indeksi se moraju jasno razlikovati od ikona iz dva razloga: mnogi znaci imaju i ikoničnu i indeksnu prirodu. pa tako kažemo "ušteda" vremena. Želeo je da stvori sistem logičkih pojmova zasnovan na znacima koji bi mu omogućili da u potpunosti objasni proces mišljenja. Persova teorija znaka – ikona. Njena osnovna definicija je da deo stoji za celinu. zvuk violine) zamenjujemo odliku neke stvari sa samom tom stvari. Pers je predložio da ova tri aspekta znaka imaju svoje korespondente u logici. Kada kažemo: čuo je violinu (tj. 83. Metonimija asocira značenje unutar istog plana stvarnosti.nužnost (ono što je logički nužno). Njene osobine sliče osobinama objekta i to pobuđuje analogne senzacije u svesti koja zapaža tu sličnost. Indeksi za cilj imaju da opštu misao dovedu do pojedinačnog iskustva. Može se razumeti jedino u odnosnu na prethodno uspostavljeno pravilo koja određuje šta će predstavljati (crveno svetlo za zabranu). Primer korišćenja metafore u svakodnevnoj komunikaciji odnosi se na upotrebu novca kao metafore vremena. Simbolički znaci su oni aspekti znakova koji zavise od drugih znakova da bi mogli da se prepoznaju i tumače. već beleži njegovu prisutnost. Metafora nije vezana za princip bliskosti na istom planu značenja kao metonimija. Ferdinand de Sosir – proizvoljna priroda jezičkog znaka 45 . koristimo metonimiju u kojoj se mesto javlja kao političko središte. ikoničko značenje zastave može biti razumljivo samo onom ko poznaje američku istoriju. gde ikonično predstavlja aktuelno. indeksnost . i simbol. indeks. ali nema dinamičku vezu sa objektom koji predstavlja. Svaka reč u knjizi je simboličan znak. i teorije semantičkog tipa koje drže da se do metafore dolazi putem verbalne opozicije ili interakcije semantičkih sadržaja. na primer. Američka zastava sa zvezdama i belim linijama predstavlja 50 država koje se nalaze u Uniji (zvezde) i 13 kolonija koje su u početku formirale Uniju (linije). "potrošnja" vremena. pošto je kiša i sama mokra. Mokre ulice su ponekad indeksni znaci kiše. Simbol nam omogućava da stvaramo apstrakcije. indeks uključuje u sebe ikonu. već umesto toga traži princip asocijacija. Simbol je znak koji bi izgubio svoj karakter kad ne bi bilo tumača. Ikonični znak samo predstavlja objekt.

a jezik pasivan (jezik je zbir onoga što se naučilo. nasuprot koga se nalazi govor. Model dvostruke strukture znaka sastoji se od tri termina: znak. strukturalan pojam značenja i arbitarnost jezičkog znaka. ali značenje se od nje razlikuje i istovremeno od nje zavisi. Njegova teorija znaka ima nekoliko osnovnih pretpostavki. Vrednost označitelja može se odrediti jedino u odnosu ili u razlici sa drugim fenomenima jezika (ako je reč o lingvističkoj vrednosti). Semiologija vidi komunikaciju kao stvaranje značenja u poruci. a govor je izbor iz onoga što se naučilo). motivacija i ograničenje i svi su oni povezani među sobom. 84. označitelj (znaci na hartiji. Govor je pojedinačna upotreba društvenog sistema znakova u govornim radnjama ili tekstovima. Elementi govora su individualno određeni. Jezik je neneamran. tj. ikonično. Njena vrednost nije utvrđena sve dok ne možemo da je razmenimo sa nekim drugim pojmom da nešto znači. Govor je heterogen (ne 46 . U reči su važne zvučne razlike koje nam omogućavaju da ih odvajamo od drugih reči. Proizvoljna priroda znaka ukazuje da nema nužne veze između označitelja i označenog. pa zato nisu društveni. Govor je aktivan. Motivacija i ograničenje opisuju u kojoj meri označeno određuje označitelja. dok je označeni pojmovni deo. pošto su upravo razlike te koje nose značenje. Značenje nije statično. Jezik je socijalan u smislu njegovog saznavanja. Ograničenje se odnosi na uticaj koji označeno vrši na označitelja. od znaka. Glavni pojmovi koji se koriste u odnosu između označitelja i označenog su proizvoljno (arbitarno). Jedna reč može biti zamenjena nekom drugom ili upoređena s nekom drugom. a govor je nameran (jezik pojedinac prima pasivno. Visoko motivisan znak je vrlo ikoničan: fotografija je više motivisana od saobraćajnog znaka. Sosir je jezički sistem nazvao jezik. Materijalni element (zvuk) po sebi ne pripada jeziku. Vrednost je element značenja. Ikona je znak gde je oblik označitelja određen na neki način preko označenog. to je više njegov označitelj ograničen označenim. Dijahronija se bavi razvojem znakovnog sistema u istorijskoj perspektivi. Ono je promenljivo. On pravi razliku između vrednosti i značenja. Sosir smatra da je značenje vrednost pojma unutar celog semiološkog sistema. organizovanje znakova U okviru analize fenomena znaka kao sistema iznosi se važnost dve dihotomije: jezik naspram žive reči (govora) i sinhronija naspram dijahronije. To su: dvostruka struktura znaka. predstavlja aktivan proces. već da se radi o osobenoj komunikaciji koja čini arbitarni entitet. Ferdinand de Sosir .jezik i govor. Što je znak motivisaniji. Sinhronijska analiza bavi se sistemom znakova u nekom datom trenutku bez obzira na njegovu istoriju. njegova mentalistička zavisnost. a govor uključuje nameru prilikom izbora asocijativnih zvučnih slika sa pojmovima u jeziku). zvuci u vazduhu) i označeno (mentalni pojam na koji se ta slika odnosi). Sosir označitelja smatra materijalnim delom vrednosti.Ferndinand de Sosir bavio se načinom na koji se znaci (reči) povezuju sa drugim znacima. Jezički znak je dvostrani psihološki entitet koji se sastoji od pojma (označeno) i zvučne slike (označitelj) koji ukazuju na opozicije koje ih odvajaju kako jedan od drugog tako i od celine čiji su deo. on je samo materijal koji jezik koristi.

nacionalnosti. u muzici melodija. Potvrdio je stanovište Praške škole o međuzavisnosti sistema što nikako ne ugrožava autonomiju umetnosti i njenu estetsku funkciju. Ono što je ključno u povezivanju književnog dela sa vanliterarnim sistemima jeste jezik. složenih odnosa između umetnosti. kao i razvoja umetničkih sistema. kulture i društva. odnosa između umetničkog dela. Gledište o postojanju drugih znakovnih sistema osim jezika koji čine složeni sistem sistema semiotičkih kodova svih vrsta. Preko funkcije. Paradigma je niz znakova. i nijedno ni drugo nije a priori iznad jednog ili drugog. Umetnički jezik je 47 . odnosa između različitih umetnosti. U paradigmi sve jedinice moraju imati nešto zajedničko što ih čini članom paradigme i moraju se jasno razlikovati od drugih u paradigmi. Dokazivali su tri glavne pretpostavke: 1. Važna odlika sintagme su pravila kako se prave kombinacije U jeziku to su gramatika. moraju imati distinktivne odlike znaka. nošnja od običnog upotrebnog predmeta postaje znak koji funkcioniše na isti način kao verbalni znaci i u njemu se nalazi mnoštvo značenja. 2. strukturu i po tome je sličan drugim "jezicima". Tumačenje i proučavanje umetničkog književnog dela pretpostavlja ispitivanje koda prirodnog jezika i koda književnog jezika. I umetnost i kultura. rečnik. 86. poput azbuke. njegovog stvaraoca i recipijenta. Gledište o funkciji i polifunkcionalnoj prirodi ljudske aktivnosti. Praški jezički krug video je sve kulturne pojave povezano i međuzavisno u jednom aktivnom i složenom međuodnosu. Mukaržovski smatra da se delo posmatra kao povezano sa sistemom onog jezika u kome je nastalo. Jezik umetnosti ima svoja pravila. 85. Jurij Lotman – jezik umetnosti Lotman smatra da je umetnost jedno od sredstava komunikacije i da se može odrediti kao jedna vrsta jezika. mada ima nešto osobeno po čemu se od njih razlikuje. a rečenice sintagma. sintaksa. Znaci su organizovani u kodove na dva načina: putem asocijacije ili paradigme i putem sintagme. a koji je u bliskoj vezi sa vrednosnim sistemima kulture nekog perioda. Mukaržovski je predstavio jednu sveobuhvatnu semiotičku estetiku. tj. rečnik je paradigma. Tako narodna nošnja funkcioniše kao znak društvene i ekonomske diferencijacije. Sintagma je kombinacija izabranih znakova. a jezik homogen (zvučne slike i pojmovi su nepromenljivo povezani).postoji obrazac između društvenog konteksta i rečenog). itd. Stav da znakovni sistemi nisu emanentni i da su na jedan složen način međusobno povezani. U jeziku. bračnog stanja i sl. po njihovom viđenju imaju svoj autonoman razvoj. Naučnici su počeli da se bave pitanjima koja su se ticala značenja umetnosti. profesije. iz kojeg se pravi izbor da bi se formulisala poruka. 3. Mukaržovski i praški jezički krug Osnove moderne teorije o znakovima postavili su dvadesetih godina XX veka članovi Praškog jezičkog kruga. Zato Lotman umetnost naziva drugostepenim modelativnim sistemom (prvostepeni je prirodni jezik). i odredio umetničko delo kao semiotički iskaz.

Neverbalna komunikacija Kultura se uči počev od jezika pa preko svih neverbalnih načina izražavanja ljudskih emocija i stavova do specifičnih oblika kulture kao što su religija. Lotman kaže da se umetničko delo ponaša kao živi organizam. stavovima. raspoređivanjem vremena i brojnim drugim načinima koji se nazivaju kulturnim ponašanjem. Kodovi dodira. originalan po sadržaju. jednostavan stisak ruke je nesto vrlo bezlično. dok je poruka promenljiva i može da zastari. Druga se odnosi na uspostavljanje međusobnog odnosa. i zato se umetničko delo ne može prepričavati. Pa i to se često izbegava. Za razliku od reprezentativnih kodova. mišljenjima koje saznaje slušalac. Ono što je informacija jeste novina i originalnost umetničkog dela. Za Latinoamerikance međutim. Istraživači su pronašli da postoje kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa. dodirom. jer prenosi složene informacije. grimase. prostora. Jezik književnost je poseban jezik i on se nadograđuje na prirodni jezik kao drugostepeni sistem. orijentacija i izgled Argajl. poimanjem prostora. Telesni dodir je kulturno kodiran i u pogledu količine i kvaliteta. 88. dok je poruka informacija koju donosi sam tekst. Jezik je nešto što postoji i pre samog dela i mora do izvesne mere biti zajednički i za stvaraoca i za recipijenta. Kod većine zapadnih naroda muškarci se ustežu od bilo kakvog drugog dodira osim stiska ruke. Fisk utvrđuje da neverbalna komunikacija ostvaruje dve osnovne funkcije. da ono živi u sprezi sa čitaocem predajući mu upravo onu vrstu poruke koju on hoće da primi. poimanjem vremcna. Lotman u umetničkom delu izdvaja poruku i jezik kao dva osnovna aspekta umetničkog dela. 87. Arapi. neki tekst) koji su sastavljeni od ikoničnih simbola i znakova. 48 . Oni se najčešće koriste u komunikaciji licem-u-lice. (na primer. Sve što ljudi rade je naučeno. Svako umetničko delo je jedinstven znak. Jedna je da prenosi indeksnu informaciju i o govorniku i o njegovoj situaciji. Južnoamerikanci i Južnoevropljani spadaju u prvu grupu. Jezik je nepromenljiva i trajna strana umetničkog dela. nauka i umetnost. U tom ponašanju neverbalna poruka se javlja kao moćan deo komunikativnog procesa. što znači da je to takva vrsta komunikacije u kojoj je nužno prisutan sam komunikator. dok bi Azijati. neverbalna komunikacija spada u takozvane prezentativne kodove koji su u bliskoj vezi sa svojim komunikatorima (koderima) i koji su indeksne prirode. kvalitet glasa. 1. jer time gubi svoj smisao. Prezentativni kodovi su razni gestovi. Bergun i Gerero su opisali brojne različite kodove ili načine izražavanja koji se pri tom koriste. Ljudi različitih kultura suštinski mislc na različite načine i to izražavaju ne samo jezikom. Indijanci i Severni Evropljani (Amerikanci) pripadali drugoj.složeniji od prirodnog. vcć i na brojne neverbalnc načine: gestovima. Telesni dodir ili haptički način.

odnosi se na fiziologiju telesnog pokreta. uključivanje. klimanje glavom) određuje se kao kinema. skaču i viču. Mikroprostor je neposredna čovekova okolina. Primama teritorija je lično okruženje. težina. odnosno čovekova šira okolina. igrački. sekundamu i javnu. prekineza. na primer. kratak zagrljaj pri pozdravu ili opraštanju. kad žele da iskažu svoju iskrenost i dobru volju. i sl. Javna teritorija se odnosi na javna mesta uopšte. Tu se izdvajaju najmanje jedinice neverbalnog ponašanja koje imaju različitu vrednost u različitom kontekstu. Orijentacija. Čovek ima dve osnovne prostome potrebe. Hol razlikuje infrakulturno i prekulturno proksemično ponašanja. 2. 2. Spoljni izgled koji se na izvestan način može kontrolisati (odeća. stambeni ili radni prostor ličnosti. Makroprostor se proširuje na veće teritorije od naselja do gradova i dalje. Glas u verbalnoj komunikaciji je prenosilac emocionalnih poruka. Ritualni dodir se odnosi na stisak ruke. Igrački se vezuje za potrebu da se olakša situacija kroz neku vrstu igre. hibridni. jedna je teritorijalna. 3. Sekundamu predstavljaju razna javna mesta. Infrakulturno ponašanje možemo zvati i teritorijalno ponašanje. Glasovne osobenosti predstavljaju veoma značajan kod u komunikaciji. Kontrolisani dodiri teže da usmere ponašanje kao što je dodir po ramenu. Džounsa i Jarbroa o značenju dodira analizira se sedam primarnih oblika dodira kod odraslih ljudi: pozitivan efekat. Mezoprostor je sledeći korak. ali svaka osoba ima svoj vlastiti kinetički model. Izgled. i to je područje njegove privatnosti. Odnosi na način kako ljudi uobličuju i koriste prostomu komunikaciju. boja kose i šminka kod žena) i unutrašnji koji se odnosi na naše fizičke osobenosti (visina. kao što je to na primer ljubljenje i grljenje pri susretu. Pozitivan efekat se odnosi na onu vrstu dodira koja želi da izazove podršku. druga je lična. 49 . kultura. kao što su škola.U studiji Džounsa. Kad se radi o kultumoj dimenziji. Pol. 89. Telesni jezik (kinetičan ili mimičan kod) Berdvistel je svoju analizu telesnog jezika podelio u nekoliko područja: 1. Emocionalno stanje se može otkriti kroz pokrete lica. utiču na komunikaciono ponašanje. kontrolisani. ustanova u kojoj se radi. Bliskost. baš kao i Italijani ili Grci. ljubavni ili seksualni interes. Hibridan dodir kombinuje pozitivan efekat i ritualni dodir. ponašanja u javnosti. društveni status. i one se odreduju kao kine. prirodne boje) nose poruku o nama. ritualni. Hola je skovao izraz proksemija. Teritorijalna se dalje deli na tri kategorije: primarnu. kao što je to na primer situacija kod zubara ili lekara gde on dotiče. Zadati i slučajni dodiri su više kontakti nego stvar komunikacije. Kako se okrećemo prema nekome takođe je neka vrsta poruke o našem odnosu. Mikrokineza: klasa kina koje imaju isto društveno značenje (na primer. proksemički ili prostorni kod. razumevanje. 4. Pod njim on podrazumeva kako čovek nesvesno strukturiše svoj mikroprostor. Amerikanci bi to smatrali agresivnošću i nepristojnošću. Fizički izgled često prenosi vrlo važne poruke drugom. kao što je golicanje ili lažno rvanje. mada time i ne komunicira sa pacijentom. Kod mnogih naroda jačina glasa i brojne gestikulacije znače iskrenost i dobronamernost. Prekulturna proksemija se odnosi na čovekovo čulno percipiranje prostora. Arapi. galame. Ljudi su skloni da stvaraju stereotipne predstave o drugima na osnovu njhovog oblačenja. zadati i slučajni.

2. Gest je način uspostavljanja komunikacije i da bi neki pokret bio i gest on mora da prenosi neku poruku ili informaciju. 4. kao što je češljanje. Telesni gestovi mogu biti primarni ili namerni i slučajni. osmeh ili mrštenje čela. Adaptatori ili telesni manipulatori pomažu ličnosti da zadovolji ili ukaže na nake vlastite probleme ili dešavanja. Izbegavanje nečijeg pogleda ili slobodno gledanje u oči. Pokreti mišića lica mogu se menjati. Ilustratori su gestovi povezani sa govorom. 3. Regulatori su gestovi povezani sa govorom i oni regulišu govornu interakciju između govornika i slušaoca. ritmički koji opisuju ritam ili tempo nekog događaja. Amblemi ili znamenja su konvencionalni. pojačavati. kao što prst na ustima označava tišinu ili mahanje rukom pozdrav. 3. Dezmond Moris je definisao gestove kao radnje kojima se daje neki uočljivi. od namigivanja. inferiornost ili nadmoć. govori mnogo o međusobnom odnosu ljudi. iznenađenja ili besa. Konativna funkcija dobija na važnosti kada je reč o onome kome je pogled upućen. Primarne funkcije pogleda su: fatička. 2. zavise od konvencije i zbog toga ih posmatramo kao kodove. održi. ekspresivna i konativna. Fatička se ogleda pre svega tokom razgovora. na primer. spacijalni koji opisuju prostor i deiktički ukazuju na predmete. gde ima za cilj poticanje ili održavanje razgovora. očiju. komunicira takođe neka značenja: prijateljstvo. ili rečenice. Ekspresivna funkcija vidljiva je u reakcijama koje se preko očiju mogu izraziti kada se radi o emocijama zadovoljstva. ležimo. gestovi koji nagoveštavaju pravac misli. Gestovi se najčešće odnose na pokrete ruku. Pomažu da se pokrene. udaranjem olovke o sto. do pućenja usana ili mrštenja čela. posredstvom ruku. 5. strukturiše i završi međuodnos. fizički znak onome ko posmatra. Znamenja se mogu direktno razumeti. Najčešće su vezani za govor i dopunjuju verbalnu komunikaciju. Gestovi Gestovi predstavljaju vrstu telesne komunikacije. namerni znaci koji su autonomni u odnosu na jezik. igranje brojanicama i sl. i služe da se ilustruje ono što se govori. ideografi. Način na koji sedimo. Ekman i Frizen klasifikovali su gestove na pet kategorija: 1. glave. gestovi koji naglašavaju pojedine reči. kontakt preko oka. stojimo. nogu ili glave. U telesni jezik spadaju: 1. kroz gestove. neprijateljstvo. kao što su palice tj.tela. I upravo ova vrsta ponašanje može dosta toga da nagovesti o nekom pojedinicu i njegovoj društvenoj okolni. 4. nogu. kinetografi koji slikaju radnje. pa i celog tela. Gestovni amblemi su ograničeni na posebne kulture. Ekman razlikuje više tipova ilustratora. Pokreti oka. piktografi pokazuju predmete. 90. Položaj. Oni se najčešće odnose na izraz lica koji nam ukazuje šta neko oseća. Pokazatelji osećanja su neverbalni izrazi emocija i afekata. zavisno od pravila koja postoje u pojedinim kulturama. Izraz lica se odnosi na različite grimase lica kojima se prenose brojne poruke. Primarne ili namerne gestove Moris je podelio na šest kategorija: 50 .

Masovni mediji su značili centralno proizvedene standardizovane informacije i proizvode zabave koji su se distribuirali širokoj publici kroz posebne kanale. ali i pokreti koji se stvaraju pomoću ostalih delova tela. 4. Novi elektronski sistemi ne potiču iz jednog izvora i obično vrše posebne usluge za relativno male grupe publike. Šematski gestovi se odnose na podražavanja koja skraćuju ili sažimaju. Simbolički gestovi se tiču apstraktnih pojmova. Mimički gestovi su takva vrsta pokreta kojima se nešto ili neko podražava. rukama let krila i sl.1. Tehnički gestovi su takvi gestovi kojim se služe stručnjaci u pojedinim zanimanjima ili ljudi koji pripadaju određenim profesionalnim sredinama. Šifrovani gestovi predstavljaju formalne znake koji su povezani uzajamno i čine sistem koji predstavlja određeni kôd ili jezik. naročito ruku. Većina elektronskih istraživanja u poslednjim decenijama zasnovana je na poboljšanju u oblasti tehnologije čipa. na primer. Takvi su na primer. Kod parcijalne mimikrije radi se o podražavanju nečega što podražavalac ne može da bude. rukom će pokazivati šta želi da jede ili pije. Tradicionalne granice između medija nestaju otkako im je zajednički kompjuterski modem. teatralnu. Specifični su za određenu kulturu i moramo ih naučiti da bismo ih mogli razumeti. Tu spadaju sve vrste facijalnih znakova. jer faktor koji odvaja ekonomske klase u razvijenom zapadnom društvu sve je više pristup informacijama i kontrola. crvenilo. Izražajni gestovi. Oni izdvajaju samo jednu crtu onoga što opisuju u cilju veće efikasnosti i brzine. mahanje. Novi i stari mediji Osnovna razlika između starih i novih medija je u tome da novi mediji nisu masovni u klasičnom smislu. ili nevericu time što povučemo prstom donji kapak. To su osmeh. Sadašnje promene modernog vremena zasnovane su na kompjuterizovanoj tehnologiji masovnih medija. Moris razlikuje četiri vrste mimičkih gestova: društvenu. kad glupost pokazujemo tako što okrećemo kažiprst na slepočnici. Ako je čovek gladan ili žedan. radnja se vrši u odsustvu predmeta na koji se odnosi. 6. 91. Najvažniji sistemi tog tipa su jezik gluvonemih i mornarski semaforski jezik. čime počinje da se povećava jaz između onih bogatih informacijama i onih siromašnih. gunđanje itd. Kod vakumske mimikrije. klimanje. Rezultat je dalja fragmentacija društva. Zajednička veza izmedu starih i novih medija je mogućnost da ponude obilje informacija i zabave širokoj publici veoma povoljno i po pristojnim cenama. parcijalnu i vakumsku mimikriju. durenje. kao kad šakom podražavamo pištolj. veće nepoverenje u vladu i druge institucije. 5. Društvena mimikrija se odnosi na masku koju stavljamo na lice u društvu da bismo prikrili prava osećanja. sleganje ramenima. Novi resursi informacija utiču na društvo. 3. Teatralna mimikrija se odnosi na svet glumaca koji simuliraju da bi nas zabavili. 51 . 2. Svake dve godine u proseku dolaze nove čip generacije. bledilo. gestovi koje čine članovi nekog televizijskog studija kada jedni drugima prenose upustva za rad. Ključ za ovu promenu je pojava poluprovodnog čipa.

model. bezuslovno istinit i kome ne može protivrečiti nijedan drugi stav.U logici i teoriji saznanja: jasno shvatanje predmeta.psihička težnja da se istovremeno izraze dva suprotna osećanja. Aporija . Apercepcija . praforma. u religijskim predstavama. To je nova vrsta spoja ljudskog i kompjuterskog koja nudi svet fantazije u kome će igre i druge zabave biti dostupne u domaćinstvu. Arhetip .nemogućnost rešenja nekoga problema. tehnološkom produžetku konvencionalnih kompjutera. Akulturacija . u mitu. Ambivalencija . REČNIK POJMOVA Agnosticizam . Današnji svet živi u sredini u kojoj informacioni uređaji zasnovani na kompjuteru menjaju načine na koji se stvaraju i pohranjuju informaeije. uvid u unutrašnje psihičko stanje. Još jedna nova tehnologija u medijima postaće u budućnosti deo multimedijalnog obrasca: virtuelna stvarnost. misaono saznanje. Anahronizam . za Junga to su praiskonske slike koje je formirala kolektivna svest i koje se nalaze u snovima. percepcija je ono što je doživljeno a da pri tome ne mora biti jasno shvaćeno. 52 . sa zahtevima vremena. oblika kulture. Apodiktički dokaz . Do sad se multimedijalna tehnologija uglavnom zasnivala na visokom. u fantaziji. u umetničkim delima svih kultura i epoha.prauzrok.ono što je u suprotnosti sa vremenom. Apologeti .koji je logički nužan.Multimedijalni kompjuteri su visokotehnološki hibrid koji daje fotografije i filmove na istom ekranu sa tekstom i zvukom. naučnog stava. Najčešće to su dva suprotna mišljenja ili stava na jedno te isto pitanje za koje postoje jednake logičke šanse. praslika.učenje po kome je osnova stvari za čoveka nesaznatljiva. nesavremenost.branioci nekog učenja. u vizijama sveta. Jasno je da se nalazimo usred masovnih komunikacija kojima će vladati sve više multimedijalni servisi i u oblasti informacija i u sferi zabave. U budućnosti će oni verovatno izgledati više kao televizori sa daleko većim mogućnostima od današnjih.kulturni proces koji se odvija između dveju kultura koje se nalaze u trajnom kontaktu. opažanje jedinstva u refleksiji.

o božjem carstvu na zemlji. U hrišćanskoj dogmatici: učenje o kraju sveta. nedostatak. Insuficijencija . Dogmatizam je doktrina prema kojoj je ljudski duh snosoban da shvati bivstvo u njegovoj apsolutnoj realnosti. Sinonim: „kritika saznanja". Jansenizam . uskrsnuću mrtvih. Demitologija .način umetničkog izražavanja koji je više rezultat veštine i tehnike.nedovoljnost. iz višeg. strasti. intelektualnim opažanjem. E. Emanacija .opadanje.u Eumenide. a manje genijalnosti i talenta. Erinije . teorija prema kojoj u našoj percepciji stvari.nešto što se može shvatiti samo pomoću intelekta. sadržavati u svom pojmu. najvažniji deo hrišćanskog bogusluženja. jonski i korintski upravo se po kapitelu najjasnije razlikuju. savršenog Bića. savršenog. nastajanje nižeg. Erinije su službenice moćne htonične boginje Hekate. Katarsis .stanje nečega što je na raspolaganju.je ukrašena glava na vrhu stuba. katkada se preobražavaju u dobroćudne likove .nepromenljiv. Geštalt . pojavljuju se i u obličju zmije i pasa. Razlikuje se od hrišćanskog „boga". Kapitel . obredno jedenje hleba (Hristovo telo) i pijenje vina (Hristova krv) kao vid sjedinjenja sa Hristom i u Hristu. stav bez dokaza. Fenomeni se ne posmatraju kao izolovani skupovi elemenata.teološki pokret utemeljen na Avgustinovom učenju a usmeren protiv jezuita. Supr.imati u sebi. o materinsko načelo. kritičko-racionalna analiza mitova koja nastoji da dokaže da su „mitovi" rezultat čovekove nemogućnosti da racionalno shvati pojave u prirodi i društvu. Empirizam . nesavršenog. uprljavši ruke krvlju. su najvatreniji branitelji stava o potrebi unutrašnjeg.pravac u teoriji saznanja koji svako saznanje izvodi iz čulnog iskustva (empirije). odnosno. izražavajući unutrašnju koherentnost.nauka o krajnjim istinama čoveka i sveta. Disponibilitet . Gnoseologija .Artizam . elementi strukture ne postoje pre celine čiji su deo.u grčkoj mitologiji demoni podzemnog sveta. Kritika mitske svesti. raspoloživost. U grčkoj arhitekturi tri osnovna stila: dorski. Inteligibilan . Eshatologija .opažajno-prostorna forma čulnog predmeta. Evharistija . Involvirati . što pripada nečulnom svetu. za pitagorejce smrt 53 . Involucija . Invarijabilan . strukturom i zakonima saznanja.„dogma". oskudpost. odnosno struktura nad njihovim elementima.teorija saznanja. „racionalizam". duhovnog sagledavanja boga bez bilo kakvog posrednika. već kao skupovi koji konstituišu autonomna jedinstva.pravac u modernoj psihologiji.tajna pričešća. Dogmatizam . su se svetile ljudima i proganjale su sve one koji su se ogrešili o porodični princip. Zapaža se i kod psihičkih i istorijsko-kulturnih tvorevina. artizam označava dominaciju čisto formalnih sredstava u umetnosti: „igra boja" u slikarstvu ili „igra reči" u signalisgičkoj poeziji.„čišćenje". „prečišćavanje duše" od navale čulnosti.proizlaženje iz Jednog. slabljenje. Demijurg . deo filozofije koji se bavi suštinom.je tvorac sveta koji stvara svet iz prvobitnog haosa ili iz pramaterije.oslobaćanje izvesnih religijskih pogleda i pojmova njihovog mitskog sadržaja. j. koji svet stvara ni iz čega. pojava i događaja premoć dobija „totalitet" ili „forma". Geštalt teorija .

čiji se dublji smisao nalazi u latentnom sloju tvorevine. ideju treba posmatrati kao apsolutnu stvarnost sveta.biti u braku sa više muževa.usredsrećen na akciju. Panlogizam . Supr. prema kome logos. već ih uzima kao da su stvoreni u cilju označavanja. Ciklusna teorija o razvoju kulture je organicistička.u psihologiji arhaični. bez skretanja od već ustaljene šeme: mladosti-zrelosti-kraja organizma. Za Aristotela cilj je tragadije da „izazivanjem osećanja straha i sažaljenja vrši pročišćenje (katarsis) takvih osećanja". muzika. u hrišćanskoj mistici). semantika apstrahuje od toga da su ovi znakovi proizvodi odrećenih grupa ljudi. lepota. Predmeti metafizike su sledeći: bivstvo. Upor. iza fizičkog") to je nauka o prvim principima i uzrocima.pomirenje sa sudbinom. podzemna grobnica.one u kojima se umetničko u umetnosti . praksu. „empirizmu" i „nominalizmu". Metafizika .znači osloboćenje. preživeli ostaci u našoj individualnoj ili kolektivnoj svesti. 54 . kod kojih se jasno prikazuje „sadržaj": u književnosti. kritike da se pažnja čitalaca i javnosti svesno odvrati od pravih poruka dela. stoga zadržava na tzv. često u obliku višespratne kule sa bogato ukrašenim izvijenim krovovima iznad svakog sprata. kao fizičke tvorevine. u odrećenju svoga zadatka. Nekropola .tumačenje društvenih i kulturnih pojava po analogiji sa biološkim organizmom. ili za vreme bolesti. materija. praksa preobraćanja pristalica jedne vere u drugu. „bezopasnim" slojevima manifestiog plana dela. reči i označenog. Pažnja se. katarsis duše od tela. duša. kao ostvarenje uma. Poliandrija . bivanje. unapred datim zakonima.verovanje u mogućnost neposrednog saznanja tajanstvenih i zagonetnih natprirodnih bića. sa simboličkom funkcijom. sila. može se javiti u okviru saznanja i osećanja neke nadmoćnosti koju subjekt ne može savladati.pojam psihologije. o osnovnim pojmovima saznanja u njegovom poslednjem za nas shvatljivom smislu. posmatranje. Racionalizacija .neposredno-čulno pokazuje samom „formom". pak. priroda. Supr. Semantika ne ispituje znakove kao takve. Konceptualizam . prozelitizam je pokret. razvoj se odvija po strogim. Obeležje gotovo svake religije. i predstavlja nauku ili teoriju o značenju reči. Pagoda .stanovište po kome se neka situacija ili iskustvo prevodi u pojmove.oni koji prelaze u drugu veru. sloboda. groblje. nauke o znacima. Rezidue . Prozeliti . Označava nameru umetnika ili.učenje o sveprisutnosti uma. psihologije i političke sociologije. Semantika .gledanje. odnosio. sredstvo mističnog saznanja (u budizmu.istočnjački hram ili deo hrama. sa onim neizbežnim. filmu.(„ono što je posle. Pragmatičan . tradicionalnom slikarstvu. Kontemplacija . život. sociologije umetnosti. duhovno opažanje natčulnog. nefigurativne umetnosti. božanskog u duši i u svetu. fizičke iscrpljeposti. ima za predmet odnos izmeću znaka i njegovog značenja. „semiotika".Semantika je deo opšte semiotike. Misticizam . istina. odnosno „subverzivna politička poruka". tromosti. Rezignacija . Prezentativne umetnosti .grad mrtvih. individua itd. svetski duh. gledište koje uvažava aktivnu ulogu pojmovnog mišljenja zapostavljajući iskustvo i činjenice. Organicizam . a čiji je agens. „reprezentativne umetnosti". najčešće „libido". bog. takve su umetnosti: arhitektura. bez vidljivog "sadržaja".

. t. Hermetizam . umetnički ples. Heteronomija .Semiotika . ali što. koje treba da bude apriori mogućno. sadejstvo više čula".kod Kanta transcendentalno dobija metodološko značenje. je svako ono saznanje „koje se ne bavi predmetima. „autonomiji". 2) semantika ispituje odnos znaka prema „predmetu" koji on označava. rečima. Supr. Hermeneutika . odnosno balet.korisnost. 55 . god.. označava pojavu da u nekim umetnostima.znači „saradnju. o vrstama znakova. Utilitarna estetika je primer teorije umetnosti koja ns uvažava princip umetničke autonomije. odnosno. Supr. a ne vlastitih zakona. u estetici s. Helenizam . u estetici . što je s one strane mogućnog iskustva. već našim načinom saznanja predmeta. semantiku i sintaktiku. Transcendentalno . pre n. jezika. drugih.period grčke kulturs posle smrti Aleksandra Makedonskog (323.Transcendentalno ne znači nešto što nadilazi svako iskustvo (to bi bilo transcendentno) nego ono što. najzad. Transcendentno . Sinestezija . kakva je npr.). objašnjavanja.oznaka za sve što nadilazi iskustvo. „imanentno".„zatvorenost". delo se ne može „otčitati".e. najzad. 3) pragmatika ispituje odnos znaka prema „govorniku". na pragmatiku.opšta teorija o znacima.gledište po kome umetnost ima primarno za cilj da zadovolji neke društveno-političke potrebe. Semiotika se deli na tri discipline. ire n. opera. dolazi pre iskustva. U estetici prosuđivanje umetničkog dela sa njemu stranog vrednosiog stanovišta.teorija tumačenja. Utilitarizam . „razumeti" bez poznavanja određene samo tom delu ili samo toj stilistici odgovarajuće poetike. filmska. nego što omogućava samo saznanje iskustva". Proizvođači kiča bespoštedno koriste efekte sinestetičkog delovanja predmeta. doduše. U estetici: „hermetičan tekst" ukazuje na nepristupačnost delu. deluju u recepciji „jednog bića umetnosti" više naših čula istovremeno. koji ga upotrebljava. pozicije „istine" (saznanje) i „dobra". nijs ničim višim uslovljeno.e. pak. 1) Sintaktika se bavi odnosom znaka prema ukupnom „sistemu znakova".zavisnost od tuđih. što prekoračuje područje ljudske svesti.) do cara Augusta (63.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->