KULTUROLOGIJA (skripta) 1. Pojam kulture i civilizacije. Istorija pojmova Termin kultura ima latinski koren.

Osnov može da se vidi u izrazu cultus (u smislu gajenja, obrade polja), colere (negovanje, gajenje, obrađivanje) ili cultura (u smislu obrade polja). Vremenom termin kultura evoluira i dobija metaforički smisao "obrada duha". U Engleskoj u 16. veku pojam kultura označava religijski kult, a u 17. veku izraz se odnosi na razvoj duha, na prefinjene manire. U 18. veku pojavljuje se termin civilizacija. Civilizacija postaje viši stupanj razvoja čoveka kao društvenog bića i sledi posle faze divljaštva. Termin civilizacija je razvio filozofiju odnosno ideologiju koja će preciznije odrediti status divljih naroda. Dolazi do stvaranja niza teorija o tome kakva je razlika između divljih i civilizovanih naroda. Pitanje je da li je to razlika samo u stepenu, samo istorijska razlika, ili razlika u kvalitetu. Rasističke teorije verovale su da se "divlji" narodi ne mogu dostići stupanj "civilizovanih". Počev od 19. veka termin kultura počinje sve više da se dovodi u vezu sa osobenim duhovnim svojstvima naroda (religija, umetnost, filozofija). Na osnovu nemačkog poimanja termina, kooperacija među narodima moguća je samo na tzv. civilizacijskoj ravni. Svaki narod ima svoje osobene sisteme kultura, one se tradicijski prenose i čuvaju. Elias smatra da "civilizacija" dopušta da se nacionalne razlike naroda do izvesnog stepena mogu eliminisati, dok nemački pojam Kultur potencira nacionalne razlike. 2. Evolucionistička teorija Evolucionizam je teorija koja se prvobitno odnosila na biološku nauku. Prema ovoj teoriji složeni organizam se razvijao od jednostavnih ka složenijim oblicima. Pristalice evolucionistička teorije (Tajlor, Morgan, Spenser i Bastijan) smatraju da su razlike među različitim kulturama u osnovi samo kvantitativne razlike, tačnije samo u stepenu razvitka. Pojedinačne kultura treba shvatiti kao razvojne stupnjeve jedinstvenog i univerzalnog razvojnog procesa. Tajlor smatra da se civilizacija razvija na podlozi razuma i naučnog saznanja, i da civilzacija stoji u mestu kada njom upravljaju stari običaji koje nameću pradedovi. Napredak traži nesputani razum. Do "kulturne evolucije" dolazi zato što na kraju "razum" preovlada nad tradicionalnim shvatanjima. On smatra da se na području kulture svako mora koristiti racionalističkim načelima i da će tradicija na kraju popustiti pred razumom. Što je neka kultura na višem stupnju, to je tradicija slabija. Tu se vidi Tajlerov otpor preme mitu i mitologiji. Mitologija je po njemu niži stupanj razvoja dok je naučno saznanje viši stupanj razvoja. Lesli Vajt je unapredio evolucionističko shvatanje kulture. Smatra da društvena grupa stvara kulturu i da je samim tim značajnija od pojedinca. Pojedinac nije u stanju da

menja kulturu niti da je nadzire i usmerava. "Ne određuju ljudska bića kulturu po želji i zamisli: upravo kultura određuje ponašanje ljudi."

3. Funkcionalistička teorija Antropolog Branislav Malinovski smatra da su ljudska bića jedna životinjska vrsta što znači da čovek mora prvo biološki da opstane tj. preživi kao i svaki drugi organizam u prirodi, a zatim čovek stvara sekundarnu sredinu - kulturu. Kultura se mora stalno reprodukovati, održavati i usmeravati. Svaka kultura stvara svoj kulturni standard. U temelju kulture nalaze se ljudske potrebe. Drugi važan pojam je pojam funkcije. Funkcija se objašnjava kao zadovoljenje neke potrebe aktivnošću u kojoj ljudska bića sarađuju, upotrebljavaju rukotvorine i troše dobro. Pozorišna institucija, kao institucija kulture, obavlja funkciju zadovoljenja jedne važne kulturne potrebe. Sve što radimo ima funkciju da zadovolji jednu potrebu. Treći važan pojam je tradicija. Kulturna tradicija se mora prenositi sa pokoljenja na pokoljenje uz pomoć mehanizma "vaspitne prirode". Četvrti elemenat kulture je njena organizacija unutar institucije. Tako bi institucija "umetnosti", na primer, bila zbir shvatanja ljudi jedne zajednice o tome šta je umetnost. Malinovski određuje kulturu kao "jedan integral sastavljen od delimično samostalnih, delimično koordiniranih institucija". Kultura se mora shvatiti kao sredstvo za postizanje cilja. Malinovski pokazuje da ljudi kao kulturna bića žive u skladu sa normama, običajima, tradicijama i pravilima. 4. Antiintelektualizam Franca Boasa. (metafizičke teorije o kulturi) Franc Boas je američki antropolog koji smatra da svaki narod ima vlastitu kulturu. Smatrao je da je kultura presudni faktor koji utiče na sveukupnu strukturu društva. Veruje da je politička promena u nekom narodu potekla iz kulture. Boas uvažava i tradiciju i osećanja kao bitne faktore kulture. Ukazivao je da se i danas u najrazvijenijim društvima uobičajeno mišljenje vodi pre svega osećanjima i tradicijom, a ne razumom. Rut Benedikt smatra da je osećanje pojedinca odlučujuće u razjašnjenju suštine kulturnog sistema, dok je razum sporedan činilac. Ona uvodi pojam "kulturnog obrasca" koji predodređuje položaj svakog novog člana u nekoj zajednici. Kulturni obrasci deluju na pojedince prinudom. Ističe da ipak ima mesta za "individualni elascitet" gde pojedinac dobro prilagođen obrascima svoje sredine, može da se pojavi i kao njen dalji kreator. Emil Dirkem ističe princip "kolektivne svesti". Smatra da je pojedinac nemoćan da stvori kulturnu instituciju. Za njega je kultura kolektivno osećanje i verovanje koje je suprotstavljeno razumu i umu. Po njemu je osnov kulture u "kolektivnoj volji", u "kolektivnom osećanju". Alfred Luis Kreber smatra da se kultura mora objašnjavati sopstvenim načelima. Prihvata pojam kulturnog obrasca koji svakoj kulturi daje celovitost i sprečava je da postane bezoblična, da bude skup nepovezanih elemenata. On uvodi i "krivulju rasta" po kojoj svaki stilski obrazac teži svom vrhuncu kome sledi opadaje. Kreber se odupirao tezi 2

da su veliki izumi i otkrića tvorevine pojedinačnih genija, već je smatrao da su bili stvoreni uslovi da se nešto pojavi i da je ta pojava bila neizbežna.

5. Teorija kulturnih ciklusa. (metafizičke teorije o kulturi) Teoriju kulturnih ciklusa izneo je Špengler. Ta teorija negira dotadašnju teoriju o stalnom progresu u kulturi već zastupa ideju o cikličnosti. Kada se jedan kulturni ciklus ostvari, dosegne svoj maksimum, počinje da nazaduje i odumire. Nikolaj Danilevski je smatrao da postoje opšti zakoni kulturnog razvitka. 1. Narod koji ima poseban jezik predstavlja samobitni kulturno-istorijski tip; 2. Neophodno je da ti narodi imaju političku nezavisnost; 3. Svaki tip svoje osnove izgrađuje za sebe, pri većem ili manjem uticaju tuđih civilizacija; 4. Civilizacija karakteristična svakom tipu doseže svoj maksimum samo onda kada raznovrsni etnički elementi koji ga čine imaju svoju nezavisnost; 5. Tok razvitka tipova najsličniji je dugogodišnjim jednoplodnim biljkama kod kojih je period rasta neodređeno dug, ali period cvetanja i donošenja plodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu životnu snagu. Danilevski smatra da slovenski tip civilizacije tek treba da doživi svoj procvat. On tu uključuje Ruse, Čehe, Srbe i Bugare. Ukoliko se to ne desi taj tip će se raspasti dajući materijal za postizanje tuđih ciljeva. Utemeljivač ciklusne teorije 20. veka je Osvald Špengler. On smatra da kultura odumire kada kolektivna duša naroda dosegne svoj maksimum u jeziku, verskom učenju, umetnosti, državnosti, nauci. Došavši do kraja kultura odumire postavši civilizacijom. Kod njega se pojavljuje i dualizam kulturnih snaga: uloga ženskog i muškog činioca u stvaranju kulture. Tu se žena vezuje za porodicu, a muškarac za društvenu zajednicu. Žena predsavlja simbol pasivnog, centripetalnog sistema, dok je muškarac izraz istorijskog dinamizma i državne volje naroda. On brine o višim interesima naroda, a žena o uskom porodičnom krugu. 6. Psihoanalitička teorija kulture. (metafizičke teorije o kulturi) To je teorija prema kojoj je kultura manifestacija subliminarnih seksualnih energija čoveka. Tu teoriju je prvi izložio Sigmund Frojd. On ističe da je osnov za stvaranje kulture grupni subjekt. Lična sloboda nije produkt kulture. Frojd kulturu gleda negativno - ona sputava erotsku energiju čoveka i lišava ga njegovih sloboda. Istorija kulture je istorija lišavanja čoveka njegovih potencijala, sloboda i kapaciteta uživanja. Začeci kulture pojavljuju se u trenutku prvog pokušaja da se urede društveni odnosi. Na početku jednog grupnog plemenskog života uspostavljeni društveni sistemi po strogim pravilima kojih su se morali pridržavati ostali članovi zajednice. Međutim, ljudima koji nisu mogli da bezgranično zadovoljavaju svoje nagone libida ostalo je da se bave kulturom, umetnošću, plesom, crtanjem, a sve u funkciji trošenja viška seksualne energija.

3

Smatra da žene zastupaju interese porodice i seksualnog života, da su neprijateljski raspoložene prema kulturi i da kultura zahteva sve veće nivoe sublimacije za koje žene nisu dorasle. Na drugoj strani muškarac poseduje znatnu količinu psihičke energije. Sve što utroši u kulturne svrhe, on najvećim delom oduzima od žene i seksualnog života. 7. Pojam simbola. Simbol, alegorija, znak Bitna odlika čoveka je njegova mogućnost da stvara simbole. Najreprezentativnije simboličke forme su: umetnost i mit, vera i filozofija, jezik, moralne vrednosti. Reč simbol dolazi od grčke reči σύμβολο što znači znak, simbol. Simbol je sa jedne strane fizička, materijalna stvar, a sa druge strane ona je nematerijalna - to je ljudska zamisao, naša projekcija, da u čulnim predmetima vidimo još i nešto drugo. Jezik je jedan od prvih oblika ljudske simboličke aktivnosti. Prema Marksu, jezik je star koliko i svest, on nastaje iz potrebe opštenja sa drugim ljudima. Jezik je instrument izražavanja ali i formiranja i oblikovanja čovekovih misli i osećanja. Znak i simbol pretpostavljaju materijalni predmet koji se može čuti, videti, opipati. (Čuje se na primer pisak lokomotive. Istog trenutka kada čujemo pisak, obelodanjuje se prisustvo same lokomotive). Da bi neki materijalni znak, predmet, zvučni signal, postao simbol on mora da se nalazi u jednom posebnom odnosu prema čoveku. Čovek mora biti u stanju da prilikom opažanja takvog materijalnog predmeta zamisli ili doživi jedan drugi, dublji smisao. Simbol je spoj "konačnog" i "beskonačnog", "slike" i "ideje". Razlikujemo simbol u užem smislu (beskonačno koje se izražava u konačnom) i alegoriju (formu u kojoj konačno teži da se u beskonačnom poništi i ukine). U razumevanju simbola nije potrebna nikakva konvencija (u vatri svi vide neku dinamiku, polet, revoluciju), dok je ona neophodna kod alegorije (žena koja u jednoj ruci drži kantar, a u drugoj isukani mač predstavlja pravdu). 8. Frejzerovo shvatanje magije, religije i nauke. Kritika Magija, po Frejzeru, nastaje iz naivnog misaonog procesa čoveka koji je još nemoćan da shvati one dublje, unutrašnje veze i odnose među pojavama sveta. Magijska slika sveta građena je na osnovu "opažajnog mišljenja", koje odlikuje primitivna svest, i "pojmovnog mišljenja" visoko razvijenog, civilizovanog čoveka. Prema Frejzeru, misaoni procesi na kojima se zasniva magija svode se na dva principa. Prvi princip je "zakon sličnosti" gde slično proizvodi slično, ili gde posledica liči na svoj uzrok. (Lovac pre polaska u lov najpre gađa strelom crtež životinje koju ide da lovi). Drugi princip je "zakon dodira ili prenosa" gde stvari koje su jedanput bile jedna s drugom u dodiru produžuju da delaju jedna na drugu. (Primer je "uziđivanje senke". Sa crvenim koncem se izmeri senka nekog čoveka, a zatim se taj konac ugradi u temelje nekog objekta koji se gradi. "Izmereni čovek" će ubrzo umreti, a zgrada će se trajno održati). Pod religijom, Frejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila viših od čoveka, za koje se veruje da vladaju sudbinama čoveka. Kao i magija, religija sadrži dva 4

elementa: teorijski - vera u višu silu i praktični - mogućnost da se delanjem, molitvama, obredima i žrtvama te sile umilostive i zadovolje. U nauci se veruje u neumitni tok prirodnih događanja i nema načina da se prirodne sile umilostive. Edvard Pričard u kritici Frejzerovog gledišta smatra: da postoji afektivna idejna sličnost između nauke i magije; da razvoj misli prolazi kroz stadijume magije, religije i nauke; da je pogrešna Frejzerova analiza magijske simbolike. Za Pričarda je neprihvatljiva pojmovna i istorijska diferencijacija magije i religije. Smatra da je magija obavezno prethodni stupanj, a da religija dolazi kasnije. Ističe da magija kao sistem verovanja i postupaka, nije jedinstvena i istovetna za sve narode i kulture sveta. Magija nije neki puki sistem veza među predstavama, već je sistem ritualnih postupaka. 9. Magija i religija u teoriji Bronislava Malinovskog Bronislav Malinovski smatra da ne postoji kvalitativna razlika između svesti primitivnog i civilizovanog čoveka. Smatra da ne postoji ni jedan narod bez religije i magije, ma kako primitivan bio. Ne postoji ni jedna vrsta primitivnih ljudi kojoj nedostaje naučni stav ili nauka. Magija, nauka i religija idu zajedno. Prvobitnim religijama, dakle magiji i animizmu, Malinovski pripisuje karakter "kolektivne svesti". Zajednica doprinosi formiranju prvobitnih opštih predstava, uključujući tu i totemizam. Malinovski pravi razliku između magije i religije. Magijski obred se izvodi kao sredstvo koje vodi jednom cilju, on ima određenu praktičnu svrhu poznatu svima koji ga vrše. Magijska radnja ima cilj koji je praktičnog karaktera, pa je samim tim okrenuta budućnosti. Religijska radnja nama nikakav drugi cilj osim da očuva i integriše ljude zajednice. Ona je okrenuta sopstvenoj tradiciji, kulturi i prošlosti. 10. Dirkemovo shvatanje magije, religije i obreda Dirkem polazi od pretpostavke da ne postoji ljudska zajednica bez religije, ali religija nije nešto čime započinje život neke zajednice. U spoljašnje manifestacije religije spadaju pojam natprirodnog i pojam božanstva. Religija bi bila neka vrsta spekulacije o svemu što izmiče nauci i, uopšte, distinktivnom mišljenju. Ona nadilazi ideju o bogovima ili duhovima. Dirkem smatra da pojam verovanja pretpostavlja dva aspekta: teorijski i praktični (obred). Religija je delo kolektiva. Ona se određuje kao čvrsto povezan sistem verovanja i običaja. Sve religije Dirkem deli na dve osnovne vrste: naturizam - koji se obraća stvarima prirode kao što su reke, nebo, zvezde itd; i animizam - čiji su predmet duhovna bića, duhovi, duše, demoni, božanstva. Kult označava obožavanje ili obogotvorenje stvari, predmeta ili bića iz prirode (kult prirode) i obožavanje duša ili duhova predaka (kult predaka). Dirkem je napravio razliku između obreda i kulta. Kult se javlja kao sistem raznih obreda, svečanosti ili ceremonija čija je zajednička odlika da se periodično obnavljaju u pravilnim vremenskim 5

n. krštenja). Na evropskom tlu to su: civilizacija Lepenskog vira.razmacima (kult predaka). koje se upotrebljavalo za natpise i zapise na spomenicima i hijeratsko pismo. 6 . Religija je sa jedna strane jedinstvo sistema obreda. i kao pridev prema tome kakav položaj zauzima u rečenici. običaja i kulta. Najstariji primerci kineskog pisma nalaze se na kostima i oklopima kornjača. kojim su se pisali verski i svetovni natpisi na papirusu. Primitivac u pojavama vidi ono što mu je tradicija i kultura nametnula. intelektualnu dimenziju. vizantijska (kao poseban oblik hrišćanske) i naučno-tehnička ili zapadno-evropska civilizacija. i kao glagol. Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja. već je suštinska. Poznato je oko 2500 piktograma iz dinastije Šang. hrišćansaka. formiranje gradova. Svaka reč je potpuno zasebna celina i ne menja se u sintaksičkoj upotrebi: ista reč može služiti i kao imenica. Ti su ljudi razumna bića. budi religijsko mišljenje. 12. Sumersko pismo bilo je klinasto. a ne objektivan sled činjenica. Civilizovani narodi za osnov kulture i života uzimaju logiku. na tlu južne Mesopotamije. Na afro-azijskom tlu mogu se uočiti četiri najznačajnije i najstarije civilizacije: sumerska. Između 1500. ne znači da je on manje logičan od civilizovanog čoveka. svoje običaje i ustanove. kada dostigne izvestan stepen intenziteta. veka p. 11. Između subjekta i viđenog predmeta isprečava se mistična predstava kojom predmet odmah biva interpretiran. ali je stvar u tome što se naša predstava podudara i sa objektivnim osobinama predmeta. važne događaje (obred venčanja. Pismo ranih civilizacija. i 1200. Obred je vezan za pokretne. sagledan. pa je utoliko naše saznanje "objektivno". To što primitivac izbegava logičke operacije koje odlikuju civilizovanog čoveka. nadnacionalni jezik. Kod starih Egipćana postojale su dve vrste pisma: hijeroglifsko. Svaki tip društva ima svoj mentalitet. a primitivna misao je orijentisana na natprirodno. Teorija primitivnog mentaliteta Lisjen Levi-Brila Prema Brilu mentalitet pojedinca proističe iz "kolektivnih društvenih predstava". Plemena indoevropske rase. Razlika među njima nije u stepenu.e. koja je sudbinski delovala na dalji razvoj civilizacija. rimska. indijska i kinaska. sahranjivanja. Najraniji primerci potiči iz 14. dogodila se jedno od najvećih masovnih seoba naroda. a sa druge strane ona poseduje teorijsko-saznajnu. godine p. Odlike kultura Istoka i Zapada Civilizacija predstavlja "veliki kulturni organizam" sastavljen od više nacionalnih kultura. Bril priznaje da i civilizovan čovek posmatra predmete saglasno svojoj kulturi. ali da misli neneučno i nekritično. važne odlike civilizacije su: pismo. Takav tip mišljenja Bril naziva predlogičan što znači da je primitivan čovek racionalan.n. egipatska. ali "razmišljaju u kategorijama različitim od naših". razvoj nauke. U ljudskom društvu postoje dva osnovna mentaliteta: primitivni i civilizovani. grčka. Osim jezika. Treba pomenuti i hetitsko hijeroglifsko pismo koje se sastojalo od 220 znakova. koje često odlikuje zajednički. Dirkem ističe da kolektivni život.e.

Sumerska civilizacija potpuno je formirana oko 3 milenijuma p. Prvu dinastiju uspostavljaju kraljevi Ura oko 2600 p. na tlu južne Mesopotamije.n. Enlil je bog vetra. g. Svi ostali bogovi neba se pokoravaju vlasti Anua. Tako je usledio niz kratkotrajnih civilizacijana ovom tlu: sumerska. p. o tome kako je taj narod vodio borbu sa svojim bogovima i demonima. koje čini 12 ploča ispisane klinastim pismom. a potom su počeli da ih sahranjuju iza kuće. U Egiptu se srećemo sa jedinstvenom centralizovanom državom na čitavom prostoru reke Nila kojom je vladao jedan kralj. kralj Sunca. U najstarijoj fazi Egipat je prošao kroz totemizam. Na čelu Egipta bio je faraon. kada dostiže i svoj vrhunac. Iz simbioza. Iza njega je bila kasta sveštenika i dvorskih činovnika. Egipat je skončao kao helenska provincija. krava. Vrhovni bog je Anu. Sumersko pismo bilo je klinasto. milenijumu p. Nakon vladavine Hamurabija sledi asirsko carstvo. Vrhunac je dostigla kada je kralj postao Hamurabi koji je pokorio Sumer postavši kraljem Sumera i Akada.n. Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja. 13. Razdoblja egipatske epohe dele se na dinastije. 7 . Sumerani su verovali u zagreban život. prelaze Kavkaz i kreću prema istoku i zapadu.e. U neolitu se javlja kult mrtvih (htonizam). Ovaj oblik hrama naziva se zigurat.e. koja se prema vrhu sužava. Verovali su u mnogobrojna božanstva. Najstarija egipatska božanstva bila su u obliku životinja: soko. Najpoznatije sumersko pisano delo je Ep o Gilgamešu. 332. gospodar neba. Građevine su bile u obliku stepenastog tornja.prozvana "konjički narodi". Stanovništvo Egipta su činili Libijci. Ova vera dobija krajnji izraz u sfingi (telo životinje i glava čoveka). godine p. Vremenom su se Akadi osnažili i u Vavilonu su formirali svoju dinastiju. nastaje "nov period sveta". Prema Veberu pojavila se u se u velikim talasima na celom prostoru od Kine do Grčke.religija i umetnost Egipatska civilizacija se formira u dolini reke Nil u 5 milenijumu pre n. nove pridošle i stare. Na severu su bili semitski narodi.e. dok je na dnu društvene lestvice stajao narod i robovi. Egipćani su verovali da je suštinski element ljudskog postojanja bilo Sunce. Sumer i Vavilon – istorija. nalik čuvenoj Vavilonskoj kuli koju je podigao Nabukodonosor oko 600. Nubijci i Semiti. umetnost Sumerska civilizacija pojavila se u 5. Ovaj hram je bio i svetovnog i duhovnog karaktera. i 4. o procesu individualizacije.n. akadska.n. u brojne demone i duhove.e. vavilonska i asirska. bik. religija. domorodačke osnove kulture. na ušću Tigra i Eufrata. a Zemlja trave i žita. koji su prihvatili sumersku kulturu i pismo. Ono zatim prelazi u ruke Nabukodonosora što je dovelo do novog uzleta Vavilona kao grada. sahranjivali su mrtve na grobljima.e. Od svih tih različitih etnosa stvoren je jedan narod.e.. da je ono jedini izvor života. Egipatska kultura . Akadi. 14. Ostaci starih Egipćana su današnji Kopti. U periodu robovlasništva dolazi do sinteze totemizma i ideje o bogočoveku.n. Govori o delima tog sumerskog vladara.

oca. muškost. prezirali su naučno. Mitologija Kine je htonično. Oblast kulta obuhvatala je tri obreda: kult Neba. Istoriju Kine posmatramo kroz vladajuće dinastije: Hsia. Kaligrafija (krasnopis) je činila osnovu školskog sistema i likovne umetnosti.n. Šang. 16. oličenog u bogu Sunca. Čou. a torzo u amfasu. Pokrećući životni princip su Jang i Jin. Jin predstavlja nesavršenstvo. Iz tog perioda poznato je oko 2500 piktograma. Han. Mrtvima su prinosili žrtve. Drevna Kina isto kao i antička Grčka može se nazvati zemlja filozofije. Sva egipatska umetnost vezana je za htonično i personifikovano božanstvo. Jang i Jin predstavljaju odnos muškog i ženskog principa. Epoha dinastija Tang smatra se smatrana je epohom cvetanja likovne umetnosti i poezije kao i keramike. Zemlje i Čoveka. Smisao je bio prodreti do najvišeg. Jang označava savršenstvo. ka vrhu piramide. Na reljefima i slikama telo se uvek prikazuje na jedan način. Kult Neba je najstariji kult u Kini. školsko znanje. za vreme vladavine dinastije Šang. Kuća u drevnoj Kini pripadala je ženi. Kinesko pismo je bilo ideografsko.Umetnost Egipta bila je podređena postizanju određenih ciljeva. gde se završava u jednoj tački. Kineska umetnost je autohtona i snažno je uticala na susedne kulture.e. 15. dvojnost. a njen najstariji brat rukovodio je grupom. Kinu odlikuju dva drevna kulta: kult predaka (Konfučije) i kult prirodnih sila i pojava (Taoizam). Taoisti su osuđivali civilizaciju. Prvi tragovi ovog pisma potiču iz 14. Kineska istorija je borba sa rekom i poplavama. veka p. Jedno hijeroglifsko koje su koristili za natpise i zapise na spomenicima. itd. vezanog za tlo. Počeci dvorske drame datiraju iz perioda dinastije Han. Stari Egipćani su poznavali dva pisma. nebo. U kini su se razvile dve filozofije: taoizam i konfučijanstvo iz kojih se vremenom razvijaju istoimene religije. javila se centralizovana vlast. Od htoničnog.e. Kult predaka je bio rasprostranjen u čitavom kineskom društvu. Glava i noge su u profilu. Reljefi i slike su uvek u nekom nizu koji nas vodi ka cilju. Taoizam predstavlja idealizaciju jednostavnosti i jednostranosti "primitivnog" društva. Drugo je bilo hijeratsko kojima se pisali svetovne i verske spise pisane na papirusu. Možemo reći da je ona bila monumentalna i uzvišena. matrijarhatski obojena. jedinicu. majku. Duhovi predaka mogli su da pribave ili uskrate uspeh u lovu. Čin (kineski zid). U severnim delovima Kine pronađeno je polirano kamenje. U periodu dinastije Tang razvija se narodna drama. To je najbolje predstavljeno u piramidama. Taoizam Dve osnovne filozofske škole bile su taoistička i konfučijanska. Iz potrebe da aktivnost čitavog stanovništva bude koordinirana. svetlo i lakoću. ženskost. ratu.n. Razlikuju prirodno od onog što 8 . Kineska kultura Prvi spomenici materijalne kulture Kine datiraju iz 8 milenijuma p. zemljoradnji. Pisano je na okolopima kornjača. zemlju. tamu i otežavanje. U vajarstvu su zastupljene teme životinjskog porekla.

U 6.bramaizam/hinduizam. ona potiče s Neba. a ostala njegova kazivanja sakupili su njegovi učenici i objavili pod nazivom "Konfunčijansko štivo". Osnovao je školu Ju. Buda i Mahavira uspostavili su dve nove vere budizam i đainizam.e. Tao. U temeljima budizma postoje četiri istine: da u životu postoji tzv. Za razliku od filozofije taoizma koja je okrenuta nadzemaljskom. godine p.n. Ta spoljašnja lepota izražava se u terminima mej i šan. neopipljiv. 18. dosežemo samo na putu oslobođenja od čula i strasti.n. Napisao je jednu knjigu "Anali proleća i jeseni". kaste Civilizacija stvorena u dolini reke Inda u 3 milenijumu p. i označava lepotu spoljašnjih stvari koja se doseže čulima.n. Bio je savremenik Zaratustre i Bude.e. Nestali su sredinom drugog milenijuma p. doprinosi razvoju čovekovog karaktera. amorfno.e. veka p.nirvanu. ali je ona niže vrednosti. Razvio je verovanje u apsolutno blaženstvo .Apsolutnim duhom. nečujan. konfučijanstvo je okrenuto ovozemaljskom. liturgije (morala) i muzike se dostiže savršenstvo. Konfučije je rođen sredinom 6. U bramaizmu čovek treba da dostigne moralno načelo.n. Prema bramaizmu duša posle brojnih života ima nadu da će se osloboditi svih patnji i sjediniti sa Apsolutnim. odbacivanjem strasti.stvoritelj. Insistirao je na socijalnoj funkciji umetnosti (kao Platon). Indija . i 5. budizam. Kultura i umetnost kod njega vode disciplinovanju čoveka.e. Konfučijanstvo je izvršilo najveći uticaj na kinesku kulturu. Rođen je 604. a ipak je izvor Neba i Zemlje. Bramaizam je bio prvobitno vezan za žrtvene obrede. obrazovanja. veštačko. Reformisani bramaizam. Poezija i muzika po njemu mogu imati veliku društvenu snagu koja se može upotrebiti u rukovođenju i upravljanju državom. da je uzrok te patnje je želja. Konfučijanstvo ne odbacuje ljudska osećanja. Smisao i cilj života u bramaizmu je spajanje sa brahmom .n. Filozofija taoizma izložena je u "Knjizi o putu" koju je napisao Lao-Ce. Ovo učenje će poslužiti za oblikovanje triju najznačajnijih indijskih religija budizam. Smatra da preko poezije. Osnivač i propovedač je Buda.onaj koji održava svet i Šiva . Tao je nevidljiv. žudnja za čulnim 9 . Isticao je i saznajnu funkciju umetnosti. Tajnu života. univerzalna patnja.je čovekovo.e. a da bi to uspeo mora se osloboditi telesnog. ali zahteva njihovu kontrolu. U knjizi opisuje Tao kao nešto bez imena. 17. Muzika izražava harmoniju svemira. Višnu . Lao-Ce ne negira spoljašnju lepotu. veku p.onaj koji razara svet. a tek kasnije razvio se kao filozofski princip. Ovo načelo vodi u budizmu ka nirvani kao savršenog oblika oslobađanja pojedinca. Ono se bavi problemima države i društva. Do velike harmonije dolazimo oslobađajuči se spoljašnjeg sveta. Tao. Budizam nastaje kao reakcija na obrede žrtvovanja koji su vršeni u bramaizmu. pod najezdom Arijskih plemena. đainizam i hinduizam. Konfučijanstvo Dve osnovne filozofske škole bile su taoistička i konfučijanska. na kastinski sistem i na vrhovni autoritet Veda. možemo dostići odricanjem od čulnog. hinduizam se temelji na tri vrhovna božanstva: Brama . Unutrašnju lepotu. prazno.

Kad Dalaj Lama umre on ulazi u dušu određenog deteta koje se kasnije traži. put ka Nirvani. radni deo stavovništva). u kojoj su prikazani doživljaji princa Rame. apstraktno Biće. Kultovi Grčka civilizacija pojavila se na tlu Krita. Postoje dva pravca u budizmu: hinajana i mahajana. Naziva se kritska ili minojska civilizacija što se vezuje za mit o Minotauru. Bog se nije smeo prikazivati u ljudskom obliku sa individualnim karakteristikama. Motivi prikazivanja bili su čovekova svetovna okolina. Vrhunac vere je identifikacija sa Đainom. Svetovna arhitektura i vajarstvo stvarani su za običan svet. Reljefi budističkog hrama su građeni tako da figura odozdo ka gore gubi realističku osnovu. da je potrebno osloboditi se te želje i da je to moguće uz pomoć osmokrakog puta. 20. zanatlije). Kaste su bile podeljene na: bramani (sveštenici). Najviše biće se ne može direktno i neposredno prikazati u čulnoj formi. Indijsko vajarstvo i slikarstvo uticalo je i na umetnost Kine i Japana. Članovi grupe se uzajamno pomažu. a znatno manje pod uticajem budizma. već kao idealizovano. Minoj je tražio svake devete godine da mu Grci šalju 10 . To se pre svega odnosi na tri vrhovna božanstva neohinduizma: Bramu. Kasta je zatvorena grupa čijim se članom postaje rođenjem. Bramani su nastojali da u umetnosti hrama prikažu svoje apstraktne zamisli o kosmosu i životu. sina Minoja. ne laži. celokupni biljni i životinjski svet. šudve (ratari. Umetnost budizma. Prema novim istraživanjima može se uočiti i treća grana budizma tantrizam i njgova novija varijanta lamaizam. Za lamaizam je važan pojam reinkarnacije duše. angažovali su umetnike za izradu slika na zidovima hramova. već zaobilazno. Indijsko društvo je bilo uređeno po principu kasti. Kad su Grci pali kasnije u ropstvo. ne vrši preljubu. Đainizam je vera koju je utemeljio Budin savremenik Mahavira. 19. Prema legendi bik je rastrgao Androgeja. veka p. alegorijski. Teološki gledano to simbolizuje put idealizacije. Višnu i Šivu.zadovoljstvom. Bramani su naručivali najveći broj skulptura. Razlika bramaizma i budizma u umetnosti se pojavljuje kao razlika dveju estetičkih teorija: simboličkog i alegorijskog prikazivanja božanstva. ne kradi. pavije (najniši sloj).n.e.e. kšatrije (plemići). nastalo između 6. Najveći broj umetničkih dela u Indiji nastao je pod uticajem bramaizma. Umetnost Indije Umetnost bramaizma. vaišije (trgovci. Istorija i religija stare Grčke. kao i na kulturu naroda Indokine. U pogledu književnosti posebno mesto pripada epskom delu Mahabharata. i 3. Drugi značajan ep je Ramajana. Razvila se sredinom trećeg milenijuma p. Duhovni vođa lamaizma je Dalaj Lama.n. Grupa ima svoje običaje i odeljene su od drugih. U budizmu postoji pet zapovesti: ne ubij. ne pij alkohol. Reč je o biku kralja Minoja sa Krita.

zasnovan na matrijarhatu i htoničnom verovanju u snagu prirode i volje.e. godine p. Razlog za kolonizaciju bila je potraga za novim obradivim površinama.n. do 404. do 500.e. O njemu znamo samo na osnovu Homerove Ilijade i Odiseje. g. Umetnost Grčke . g. od 1200. 4) Helenistički stil vlada posle Aleksandra Makedonskog.. Aleksandar Makedonski osvaja Grčku.n. Grčki polisi grupisani oko Atine i Sparte vode međusobne. Počinje da se koristi prvo hijeroglifsko pismo.e. Apolonski kult je racionalan. patrijarhalan. Razvijaju se gradovi i tehnologija.e. veka. do 5. vek p.n. Ovaj stil bi se mogao odrediti i kao jonski.).e. i 4. Od 413. peloponeske ratove.-700. a drugi se iselio na ostrva Jonskog mora i na zapadni obalni pojas Male Azije.n.p. i 14. U likovnoj umetnosti razlikujemo četiri razdoblja: 1) geometrijski stil (900.n. a iz dioniskog . Bila je to epoha Velike Grčke. iracionalan. Heleni koloniziraju celo Sredozemlje.). do 16. zanatstvo i trgovina. 11 . Ovaj kult implicira razmišljanje o ljudskoj duši kao staništu božanskog. bili su Dorani.n.sedam mladića koje bi bik rastrzao. dioniski i orfički kult. svaki grad ima svog boga zaštitnika.e. Grci su prošli kroz dva mitološka perioda: od htonizma i starih ženskih božanstava do solarnih bogova na čelu sa Zevsom.n. idealistički sa verovanjem u ideju i besmrtnost duše. Grčku konačno porobljava Rim. 2) arhajski stil (700. šireći granice Grčke do Indije.n. civilizaciju razaraju Mikenjani. Dolaskom Dorana jedan deo drevnog stanovništva je pokoren. i na tragično doba od 500.n.e. g.n. Od 8. Niče je primetio da da će se iz ovih triju grčkih kultova razviti: iz orfičkog . Od 1200. Od 8.-500.bronzano doba. Dioniski i orfički kult bili su kultovi nižih slojeva.) glavni motiv je ljudska figura izgrađena prema već ustaljenom Polikletovom kanonu. a zatim i linearno. Svuda niču gradovi-države koji se nazivaju polisi. Dioniski je intuitivan. pokriva period od 20. ali i tri vrlo snažna kulta u grčkoj: apolonski.p.p.p.hrišćanstvo. o sudbini čoveka nakon smrti.p.n. a svoj vrhunac dostiže između 16.e. a to je ujedno i epoha dorskog stila. g. mračni ili Homerov period grčke civilizacije. iz apolonskog . književnost Istoriju umetnosti stare Grčke možemo podeliti na pretragičnu epohu.p. Miron i Apeles. zbog čega je dobila naziv kritsko-mikenska civilizacija. veka p. čiji su motivi bogovi i ljudi. 338.e. dok je apolonski kult bio kult viših socijalnih slojeva. veka p. Ova civilizacija se razvija paralelno sa mikenskom. Krit je stvorio autentičnu civilizaciju koja će se kasnije proširiti i na grčko kopno. Srednji period grčke civilizacije . godine p. Odlikuje ga korintski stil.e. likovna umetnost. U Grčkoj počinje snažan razvoj trgovine. geometrijski oblici slikarstva na vazama. Oko 1400. g. Poliklet.e. Jača institucija olimpijskih bogova. g. aristokratije. Konjički narodi koji upadaju na ovaj prostor oko 1200. 21.n. veka traje novi talas kolonizacije.likovne umetnosti. traje tzv. 3) klasični stil (5. Od 8. do 400. Atina gubi ovaj rat. Tek od dolaska Dorana Grci počinju da se nazivaju Helenima.e.p. veka počinje treći i poslednji veliki period antičke grčke civilizacije.arhitektura. 146. g. Najznačajniji stvaraoci koji su obeležili ovaj "zlatni vek" grčke klasične umetnosti su bili Fidija. Orfički kult je utemeljio pevač Orfej. do 750.drama i tragedija.

do 120. Hrišćanstvo – odlike. Sedmorica protiv Tebe. Posle drugog 12 . Sofokle je bio pisac. dok su budizam prihvatala već visoko civilizovana društva.Otkrovenje Jovana Bogoslova. dotle u većini religijskih tradicija na Istoku je po sredi odnos emocije i intelekta. državi i vlasti. • Prva karakteristika je da za razliku od orijentalnih religija hrišćanstvo i islam vide sebe kao jedinu pravu religiju. Dok je u hrišćanstvu bitna "intelektualna preokupacija". U islamu su potpuno spojene religijske i političke ustanove. anatemišu druga božanstva. godine je priznato za zvaničnu crkvenu religiju. u formi životinje ili kao antropomorfno biće. • Sedma odlika religija Istoka i Zapada ima u vidu odnos prema političkoj sferi. Bog se pojavljuje u duhovnom obliku. a u budizmu je potpuna razdvojenost religije od države. Milanskim Ediktom 313. hrišćanstva i islama Razvoj srednjovekovnih civilizacija obeležen je usponom triju velikih religija: hrišćanske. Antigona. Njegovi komadi su Medeja i Hipolit. U njima je naglašen sukob novog humanizma i drevnog htoničnog mita. Vilson – opšte odlike budizma. a možda i duže. Sofokle i Euripid. dela apostolska. dve filozofije: Sokrata i sofista. Njegovi najznačajniji komadi su Car Edip. Orestija. Hrišćanski monoteizam je nastojo da sebe prikaže kao univerzalnu religiju. U hrišćanstvu vlada paralelizam crkve i države. dveju mitologija: novih olimpijskih i starih htoničnih božanstava. U tom vremenu napisana su četiri jevanđelja. godine nove ere. • Šesta odlika odnosi se na subjektivni stav čoveka prema veri. pa se budistička religija uklapala u starije verske i filozofske obrasce.Troje najvećih grčkih tragičara bili su Eshil. Ajant i dr. vek je sudar dva kulta: apolonskog i dioniskog. B. Najznačajnija Eshilova dela su Okovani Prometej. ali i htoničnog i ljudski-stradalačkog. islamske i budističke. na primer. Budizam. 22. Čitav 5. • Druga karakteristika orijentalnih kultura je njihova tolerantnost prema različitim religijskim idejama i raznim filozofskim školama. Nasuprot njima razlikujemo i prirodne religije gde se Božanstvo pojavljuje u formama prirode: u zvezdama i kamenu. Kod Eshila se ukrštaju momenti božanskog i nadzemaljskog. kao Jedan i jedinstven. Euripid je bio usamljenik. istorija Hrišćanstvo se pojavilo na prostoru Rimskog carstva na prelazu stare u novu eru. 23. 21 poslanica i Apokalipsa . koji je uobličavan u vremenu od 30. Brajan Vilson je uočio niz karakteristika po kojima se mogu jasno diferencirati razlike među tim religijama. Jevreji i hrišćani. svoje drame sastavljao je daleko od gradskog života. političar i strateg. • Peta odlika je da su u istočnim kulturama prihvatljivi mnogi i različiti izvori mudrosti. • Četvrta odlike je da je hrišćanstvo donelo Zapadnoj Evropi civilizaciju. islam i hrišćanstvo su religije otkrovenja u kojima je individualna egzistencija potčinjena Jednom Bogu. Filozofija hrišćanstva je izložena u Novom zavetu. • Treća odlika je hrišćanski zahtev da religijske dogme budu logički neprotivrečno izložene.

rimske. a njihov broj 12 je mitskog porekla. kada se pojavljuje protestantizam.e. Vizantija se zalaže za pravoslavni . kao posledica zahteva za reformame u katoličkoj crkvi. Formalno otcepljenje vezuje se za 1054. čak direktno suprotstavljen jevrejstvu. 24. v. a posle nekoliko vekova i katolička.. a njegove istine kanonizovati. godinu. 25. i zapadne filozofske misli ponikle na evropskom. Zbog toga reformacija je zabranila stvaranje ikona i slika o bogu i drugim religijskim bićima. 13 . bez čulnih svojstava.e. zapadna varijanta hrišćanstava sve više neguje nove izvore zapadne teorijske misli. da slike daju moć nad onim što prikazuju.svetskog rata u pećinama na obali Mrtvog Mora otkriveni su Kumranski rukopisi u kojima je izložena svojevrsna filozofija novog verskog pokreta koji je bio samostalan. Protestanti se vezuju isključivo za Sveto pismo. Mateju. pratioce. Na čelu reformi bili su Luter i Kalvin. grčkom tlu. Međutim.pravoverni tip interpretacije hrišćanstva. relikvija i ikona. i zapadne crkve. Sve crkve usvajaju dogmu o Svetom trojstvu. vizantijske.n. Umetnost u hrišćanskoj kulturi srednjeg veka Ernest Kris smatra da se umetnost u hrišćanskoj civilizaciji zasniva na verovanju u magijsku moć slika. godine n. veku dolazi do novih potresa u katoličkoj crkvi. Katolička. Isusov rad rimska vlast je zabranjivala. kao i sedam svetih tajni. Za reformaciju je izvor otkrovenja sama Biblija. Najstarije jevanđelje potiče iz 70. Istočna i zapadna hrišćanska crkva. pre ustanovljenja Novog zaveta na stotine jevanđelja. imaterijalno biće. Današnji protestantizam ima dve svoje grane: anglikanstvo i luteranstvo.ne pokazujući se ljudima. Od tog doba se već uočavaju sporovi istočne crkve. Pravoslavna crkva odbacuje pojam čistilišta i u tome je saglasna sa luteranskom i kalvinističkom crkvom. a pravoslavna patrijarha. Kao jeretičku veru. Pravoslavna i katolička crkva priznaju kult svetca. Prve hrišćanske opštine imale su. pri čemu se oslanja na grčka učenja i učenja svetih otaca. Novi zavet je sastavljen posle Kumranskih rukopisa i nakon Hristove smrti. Isus je istorijska ličnost. Marku i Jovanu. Ne postoje nikakvi sabori na kojima bi se tumačio biblijski tekst. apostole. Osnovni filozofsko-moralni stav je predavanje individualne egzistencije Beskonačnom. Hrišćanski bog je bez atributa. Suština hrišćanstva treba da se sagleda kao susret orijentalne kulture preko ideje i mita o Hristu spasitelju. Crkva je nastojala da Bog . Smisao hrišćanstva je bio u ispovedanju vere o skorom nailasku kraljevstva ili carstva božijeg na zemlji. Katolička crkva ima na čelu papu. prikazivanje tema iz Starog i Novog zaveta prvo je prihvatila pravoslavna crkva. stekne suverenu vlast nad smrtnicima. ali ne i za odluke crkve. Raskoli u katoličanstvu Hrišćanstvo se od trenutka kada je priznato za državnu religiju na čitavoj teritoriji Rimskog carstva počinje institucionalizovati. Imao je učenike. a ostala tri su iz 2. poništavanje telesnog u ime Duhovnog. Prema konačnoj redakciji ostala su četiri jevanđelja: po Luki. U 16.

na severu Evrope. do 14. Do prvog raskola došlo je za vreme patrijarha Fotija 867. Postepeno su se uvećavali razlozi za sukob. na saboru bacio anatemu na papske legate i Rimsku crkvu. Papski legati su bacili anatemu na patrijarha Kerularija i na istočnu crkvu u celini.n. kada je praktično došlo do odvajanja istočnog i zapadnog hrišćanstva. koje se već od prvih vekova nove ere postepeno počelo diferencirati. kasnije Carigrad.Arhitektura katoličke i protestantske crkve razvijena je kroz dva stilska obrasca: romanski. "verska" književnost pisana na latinskom jeziku. Kerularije je odmah potom. o Nibelunzima. a time i neophodno strahopoštovanje. a odnosila su se na tumačenje dogmi i problema Svete Trojice. Teološki spor dve crkve Ime "vizantijska civilizacija" potiče od imena grada Vizantiona. a po svom sadržaju verskog je karaktera. Kult ikona je nevidljiv deo dogmi pravoslavne crkve i vizantijski misionari su ga uveli u sve zemlje koje su priveli hrišćanstvu. i "službena". veku podigao grad Konstantinopolis. Glavni sporovi istočne i zapadne crkve počeli su nakon propasti Rimskog carstva (476) oko primata katoličke crkve sa papom na čelu. Crkvena književnost je bila u službi vere. umetanje Filikove (tumečenje porekla Sverog Duha) u veronauku itd.e. od 9. Carigradski patrijarh Mihajlo Kerularije u strahu od saveza pape Lava IX i vizantijskog cara Konstantina IX zatvorio je latinske crkve i samostane u Carigradu. 26. a zatim. Smatra se da najstarije ikone potiču od egipatskih pogrebnih portreta iz helenističkog i rimskog doba. U književnosti se zapažaju dve umetničke vrste: "narodna književnost" pisana na narodu razumljivom jeziku. osudio celibat. Sa Božanstvenom komedijom Dantea Algijerija prestaje uspon strogo religiozne hrišćanske kulture. a kod pravoslavaca na saborima. današnji Istanbul. 27. Boga treba voleti. Na oblikovanje pravoslavlja uticala je u zantnoj meri grčka filozofija. U narodnoj književnosti ističu se epovi o Rolanu. dok je katolička teologija pretrpela znatan uticaj rimskog eklekticizma i stoicizma. veka. U pravoslavnoj crkvi se radilo o nečem drugom: potrebno je uznošenje ka Bogu. U srednjem veku.. Ernst Kris ukazao je na zabranu ikona u hrišćanstvu prvih vekova. Često se ime "vizantijska civilizacija" povezuje sa pravoslavljem. Od tog događaja dve dogmatike se uobličavaju kod katolika na koncilima. na jugu i gotski. približiti mu se. propisane su 14 . Stvorena je osobena ikonografija. Umetnost u pravoslavnoj kulturi Za pravoslavnu religiju je karakterističan kult ikona. godine. počev od kanonskih pitanja. na čijem je mestu car Konstantin u 4. koji je sagrađen na Bosforu 667. crkveno slikarstvo je zabeležilo najveći uspon upravo u pravoslavnom svetu. godine p. godine. odnosno carigradskog patrijarha. Vizantijska civilizacija. iz bojazni da bi magijskom identifikacijom sa Bogom vernici izgubili distancu prema Bogu. baroka. a do konačnog raskola došlo je 1054. U slikarstvu je posebno značajno slikarstvo renesanse. Vremenom je ona dopustila upotrebu "ikona" i čak teološki opravdala njenu svrhu.

29. U arhitekturi osnovni objekat je džamija. veka. Stanovništvo Jastriba prihvatilo je Muhamedovo učenje. Temelji islama nalaze se u Kuranu i Muhamedovim sunama. veku. a najznačajniji njen element je minaret. preislamskih kulturnih elemenata i tradicije hrišćanstva. Postepeno ovi drevni kultovi će ustupiti mesto lokalnim božanstvima koja predstavljaju korak bliže ka monoteizmu. Najstarije plemensko božanstvo Hubal bilo je predmet posebnog obožavanja. pa mit gubi na važnosti. naročito u Kapadokiji i u slovenskim zemljama na Balkanu i Rusiji. Još su Platon i Ksenofan kritikovali mit i govorili da nastupa doba trezvenosti.ispovedanje vere. Razvijala se i narodna muzika. Arapi su svoje bogomolje spolja ukrašavali ornamentom.norme. i finansijski prilog državi i zajednici. Sveti zakon islama je šerijat koji sledi iz Kurana i suna. nastala na osnovu otkrovenja koje je u 7. pa su ga vremenom počeli nazivati Alahom (svemoguć). Preseljenje Muhameda i pristalica iz Meke u Medinu naziva se hidžra. biljnim stilizacijama i pejzažom. Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama je dekorativna umetnost. U 18. godine Muhamed se nagodio sa emisarima iz grada Jastriba. molitva pet puta dnevno. do 13. Muhamed je imao negativan stav prema idolima. Zidno fresko-slikarstvo se posebno razvilo od 9. Vokalna muzika je postala najomiljeniji tip muzike. Islam polazi od stava da je ovu religiju Bog saopštio Muhamedu preko anđela Gavrila. Još za vreme cara Justinijana u Carigradu su otvorena velika gradilišta. epohi prosvetiteljstava. Oko 622. post – ramazan. U muzici islama je je vremenom došlo do sinteza brojnih uticaja. umetnost Islam je monoteistička religija. Zlatno doba vizantijske umetnosti je ono koje je došlo posle 1204. Islamsku umetnost odlikuje odsutnost skulpture i figurativne umetnosti uopšte. 28. Islamska kultura – istorija. a manje instrumentalna. Sa Muhamedom počinje epoha islamske kulture i civilizacije. stil i tehnika slikanja. hodočašće – hadž. Pojam mita Ni jedan fenomen moderne kulture ne može se razumeti. obožavanje drveta i svetog kamena. Jastrib postaje centar nove vere i vernika pod imenom Medina. U narodnoj umetnosti nalazimo brojne primere ornamentlne umetnosti sa geometrijskim crtežima. Konstitutivan element muzike je arapski jezik i arapska poezija. Islam je primio elemente Judaizma. da nema drugog boga do Alaha. Svaki musliman dužan je da poštuje pet stubova vere: šehada . a da se u njemu ne sagleda značajno prisustvo mita. veku propovedao Muhamed u Arabiji. trijumfa razuma 15 . Preko Carigrada vizantijska umetnost se širila izvan granica carstva. Jedna od najraširenijih i autentičnih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. godine. pre svega sagrađena je Sveta Sofija i druge njegove zadužbine. cilj hodočašća. Pre pojave islama postojao je "kult prirode". a od te se godine računa muslimanski kalendar. dolazi do dominacije razma. Danas postoje dve tendencije: za i protiv mita.

Transcedentalna ili utopijska funkcija. U mitu su prisutne tri najvažnije ljudske funkcije: religijska. pesimizam. ali i u socijalnoj praksi 19. biti inspiracija revolucionarnim promenama. a mit rezultat prvobitnih kompleksa čiji je stvaralac ljudska vrsta u celini. dobro. i 20. Međutim. razum i volju.i racionalne svesti. 2. Da je neprihvatljiva dilema: mit ili razum i mitologija ili nauka. briše razliku između realnog i nerealnog. 4. Funkcija mitologije u primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do većeg stepena reda u zajednici i time predupredi stanje haosa. a da se u njemu ne sagleda značajno prisustvo mita. Sa Hegelom u teoriji i filozofiji. saznajna i estetska. Delotvorna funkcija. Mit je najstarija dominantna forma ljudske zajednice. pesimizam. Funkcije mita su: 1. 5. Mit je regulator egzistencije i ponašanja. Mit je katarza za oslobađanje strahova i drugih osećanja. Smatra da je razlika između sna i mita u tome što je san izraz ličnog kompleksa. Funkcija mitologije u primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do većeg stepena reda u zajednici i time predupredi stanje haosa. Mit objedinjuje suprotnosti: umno i čulno. duhovnog i materijalnog. Mit je pokretač moralnih i civilizacijskih aktivnosti. apatiju. 3. ishrane i seksualnog života. Mit objašnjava postojeći društveni i kosmički poredak shvaćen na način svojstven datoj kulturi. Sinkretička funkcija. istina i lepota. apatiju. sve mitske predstave su zaodenute u estetske forme. Katartička funkcija. dobro. Funkcije mita Ni jedan fenomen moderne kulture ne može se razumeti. a mit prošlosti. na oblast nesvesnog. Prelazak od sveta mita na svet refleksnog mišljenja bio je presudan za razvoj evropske civilizacije. U mitu su prisutne tri najvažnije ljudske funkcije: religijska. svetovnog i sakralnog. sumnju. Prelazak od sveta mita na svet refleksnog mišljenja bio je presudan za razvoj evropske civilizacije. Ima i onih koji smatraju da se istinski mit ne suprostavlja razumu. 30. Komparativna mitologija pokazuje da mit zauzima istaknuto mesto u svakoj civilizaciji i da u mitu umetnost. Mit pokreće čoveka na aktivnost ali i na duševnost. saznajna i estetska. Karl Abraham ukazuje na odnos sna i mita. sumnju. istina i lepota. Omogućava apstraktno predstavljanje. Estetska i simbolička funkcija. Umetnost u svakoj zajednici konstantno ide sa mitom i u svakoj velikoj kulturi se susrećemo sa nastojanjem umetnika koji u mitu tragaju za svojom inspiracijom. Mit objašnjava postojeći društveni i kosmički poredak shvaćen na način svojstven datoj kulturi. duhovno i materijalno. sa apsolutizovanjem razuma sam čovekov život je postao siromašniji jer je čovek izgubio sve ono što mu je davalo nadu. veka dovršeno je ukidanje mitskog i imaginarnog. religija i filozofija imaju svoje iskonsko poreklo. Mit oslobađa čoveka od svakodnevnice. Regulativna funkcija. Mit može provocirati progres. 6. 16 . San je više okrenut sadašnjosti.

bio je višeznačan. uticaj sunca. sposobnost da se momentalno uspostavi celina. Objašnjava nejasne stvari i forme. Kao religijski kult mit spaja životne zajednice ljudi i bogova bez obzira da li je u pitanju politeizam ili monoteizam. Mit je "otelotvorenje ideje". 9. 32. Socijalno-politička funkcija. Mit je jedno od simboličkih formi kulture sa svojim običajima koji oblikuju čovekove čulne i emotivne doživljaje. astralne i meteorološke. Prema njoj mit se mora dovesti u vezu sa prvobitnim čovekovim objašnjenjima prirodnih zbivanja. Inkorporativna funkcija. Naturalistička i animistička teorija mita Marks Miler je utemeljio naturalističku teoriju mita. to je čulno iskazana misao. a objekt je prouzrokovao posledicu u subjektu. kiše. Mit se javlja kao element u integraciji društva. 2. Saznajna funkcija. Vunt kritikuje naturalističku teoriju i kaže sa suviše insistira na činjenicama. 8. već upravo obrnuto. Utemeljivač ove teorije je Fridrih Krajver. Prema animističkoj teoriji mitovi nisu reakcija čovekove fantazije na prirodne. objektivne događaje. Mitovi se prema naturalističkoj teoriji dele na: solarne. uključujuči tu i umetnost. mitovi nastaju iz subjektivnih izvora. Mit je povezan sa religijom i verovanjem u natprirodne moći. čak i kada za njegovo postojanje nije bilo nikakvih racionalnih osnova. 10. Kultna funkcija. Mit je predstupanj logičkog razmišljanja. u demone. "doslednog" tumačenja 17 . 31. Metode tumačenja mita 1. Simboličku teoriju. da je intelektualistička. Vunt je smatrao da obe teorije nose slabosti osnovnih teorijsko-filozofskih misli 19. iz sećanja ili iz sećanja u snovima.7. Alegorijska teorija. a upravo u toj višeznačnosti treba tražiti izvor i poreklo svih mitova. a animustička insistira na subjektivnom. Čovek je objašnjavao pojave iz prirode. veka iz koje su se razvile. izbegavati metod "bukvalnog". Prema Mileru prvi mitovi su nastali tako što bi neposredni sadržaj spoljašnjeg sveta trenutno i snažno zaokupio sve mentalne snage primitivnog čoveka. Mit kao elemenat strukture može naći mesta u najrazličitijim formama kulture. Svaki jezički znak. Mitovi su refleks čovekove fantazije na objektivna prirodna događanja. U okviru naturalističke teorije mita razvijen je i poseban filološki metod analize poznatiji kao "jezičko-etimološko objašnjenje" mitova. oblaka itd. mit se morao dugo održati u kolektivnoj svesti. na početku čovekove istorije. lunarne. Mitovi su usko povezani sa magijom i obredom. sklad sadržaja i forme. Mitovi su predstave verovanja u duhove umrlih predaka. tj. kretanje nebeskih tela. U grčkoj filozofiji bila je na snazi ideja da se mitovi moraju "alegorijski" tumačiti. Smatra da zbog toga što su mitske predstave stvorene u trenutku snažnog afektivnog pražnjenja. Vunt je nastojao da prevlada naturalističku i animističku koncepciju mita i istovremeno negira racionalističko i psihološko objašnjenje. na grmljavinu. podupire kolektivno mišljenje.

On u svom delu "Sveti zapis" tumači nastanak bogova tako što tvrdi sa su bogovi koje ljudi obožavaju i idealizuju. U srednjem veku teoretičari su pokušavali da na alternativan način protumače i stare filozofije. da mit treba tumačiti iz njega samog. Hofšteterova kritika. Po Frojdu roditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnije psihoneurotičara i normalnih. Što se tiče Edipa kao i samog sadržaja mita. a da se ne sklizne u neuruozu. Dobila je ime po filozofu Euhemeresu sa Sicilije. U knjizi "Tumačenje snova" opisuje Edipov kompleks. Borba bogova u Ilijadi je sukob elemenata u prirodi. 33. Tumačenje mita o Edipu (Frojd). Kranfeldova kritika.sadržaja. Po njemu je problem "vođe" odnos između "sposobnog" i "nesposobnog". Psihoanaliza deli strukutru umetnosti na: formu ili estetsko i sadržaj ili vanestetski sloj dela. dok Jung polazi od kolektivnog nesvesnog). Mnogi teoretičari uveravali su da gotovo sva bitna pitanja estetskog ostaju nerazrešena ukoliko se ostane kod dimenzije svesnog. u svom podsvesnom osećanju nose "Edipov kompleks" i "kompleks oceubistva". svesti i samosvesti. 4. To znači da se rešenje mora tražiti u nesvesnom delu duše. (Frojd polazi od ličnog nesvesnog. Umetničko delo je forma u kojoj se nesvesno pojavljuje. Šeling smatra da se smisao mita nalazi u samom mitu. On polazi od socio-psihološkog stanovišta. Razlika je što većina dece tu "mržnju" oseća nesvesno. a ne samo prirodnih principa. Mitski oblici su autonomne tvorevine duha. Kritika Psihoanaliza polazi od stava da se osnovni razlog umetničkog stvaranja i doživljavanja dela nalazi u nesvesnom. zaljubljenost u jednom i mržnja prema drugom roditelju karakteristika je i psihoneurotičara i normalnih. Kod Hegela saznajni sadržaj je izraz logosa. U porodičnom krugu "sin" je po porodičnom pravu. kao i odrasli. Došlo se do važnog zaključka da se umetnost nalazi na sredini puta između sna i neuroze. Kranfeld. dok psihoneurotičar to oseća u naglašenom vidu. Utemeljivač ove teorije je Šeling. stav prema roditeljima. Frojd je doživljaj iz vlastitog detinjstva. inferiorniji u odnosu na svoga oca. Suština ove teorije je suprotstavljanje alegorijskoj i euhemerističkoj teoriji mita. Frojd smatra da deca. dok je kod Junga i psihoanalitičara uopšte ovaj sadržaj "libidarne" odnosno "erotske" prirode. bez obzira na vrednosti. smatra da je Frojd apsolutizovao realnu stranu "porodičnog romana" previđajuči njegov dublji smisao. Frojd je mitove tumačio preko snova. nekada bili ljudi koji zbog nekih svojih zasluga narod vremenom uznosi. 3. Psihoanaliza se do skoro bavila snom i neurozom. Jungov učenik. Tautegorijska teorija. a u bogovima je alegorija i moralnih. Kranfeld smatra da je Frojd razumevanje i značenje mita sveo na "porodični skandal". Psihoanaliza i mit. Po njemu je politeizam astralna religija gde su ljudi bogove shvatali kao zvezde. Euhemeristička teorija. Ono predstavlja način da se izgladi konflikt sa nesvesnim. 18 . Tako se Zevs prikazuje kao civilizator čovečanstva koji je ljude iz varvarstva uveo u moralni život. veštački preneo na svet odraslih. Ova teorija spada u istorijskoracionalističke interpretacije mita.

jer se sfinga isto kao i Joksata odrekla majčinstva da bi ostala večito mlada. Ne poznaje ni oca pa samim tim nema kompleks oceubistva. Suprotno tome alegorizam omogućava da se ono konačno ukine u beskonačnom. izvan istorijskog vremena. a time i otpor racionalizmu. Romansijeri skloni mitologizovanju pretrpeli su snažan uticaj Frojda. Taj otpor racionalizmu. Mit se ispoljio u drami. Pelagrino vidi u Edipu pregenitalnog traumatizovanog neurotičara. 35. Demitologizacija i remitologizacija U doba racionalizma i prosvetiteljstva učinjen je odlučan udarac mitskom i religijskom mišljenju. Mit o Edipu ne predstavlja incestuoznu ljubav između majke i sina. Mit nam ne govori da se Edip Zaljubio u Jokastu. čija je funkcija da beskonačno pokaže u konačnom. Junak je u potpunoj izolaciji od svakodnevnog života. Modernu književnost koja se oslanja na mit odlikuje prevladavanje socijalnoistorijskih i prostorno-vremenskih granica. Istraživanje o tome koliko je mit prisutan u književnosti izvršeno je u delima Tomasa Mana i Džejmsa Džojsa. Važnu ulogu u tome ima simbolizam. iako je delom povezana sa nebom. već simbol pobune protiv vlasti oca u patrijarhalnoj porodici. Osobenost je monoteizma. Mit u savremenoj književnosti Mit i književnost imaju blisku vezu. Razlika između starih i novih mitova je što današnji mitovi se brzo demitizuju i što im je vreme trajanja znatno kraće. U oba romana unutrašnja radnja potiskuje spoljašnju. Jedna od karakteristika romana 20. Smatra da je sfinga simbol "smrti majke". veka je prenošenje radnje u unutrašnji svet. Andre Žid smatra da je umetnost ljudska stvar. Mitologizam je karkteristična pojava u književnosti 20.Fromova kritika. Najmanje potrebe za mitskim imaju srednji slojevi. veka dolazi do talasa remitologizacije. najkarakterističnija je kod Ničea. Sa druge strane u "Ulisu" Džojs se bavi problemom vezanosti-nevezanosti za porodicu i 19 . Svoju kritiku izneo je u delu "Zaboravljeni jezik". Ova dva pisca su klasični primeri mitološkog romana 20. Leh Mruz smatra da je stvaranje mita izvesna forma bekstva i oslobođenja od straha i da i danas postoje šanse za stvaranja mita.mesto koje simbolizuje blizinu smrti. uporedo sa afirmacijom filozofije života. a najvidljivije potrebe imaju ugrožene zajednice (npr. odnosno. Psihološki gledano postoje delovi društva sa većom. veka. Pelegrinova kritika. On je ne poznaje. On smatra da ovaj mit predstavlja pokušaj da se razreši sama trauma iz Edipovog života. Mruz ističe da nove mitove odlikuje veća individualizacija. Ističe da u pozadini umetnosti mora ležati neko verovanje mitološkog tipa. U drugoj polovini 19. U "Čarobnom bregu" Man glavnog junaka smešta u sanatorijum . Spacijalizacija u savremenoj književnosti znači ukidanje istorijskog vremena i njegovo pretvaranje u kosmičko ili večno vreme. Čitav smisao on vidi u tome što je Edip ogrubo odgurnut od roditelja još kao odojče. Adlera i Junga. Karakteristika je politeističkih religija. ali paralelno sa ovim procesom demitologizacije tekao je i sve primetniji suprotan proces remitologizacije. veka. manjom potrebom za mitom. 34. zatvorenici). poeziji i romanu.

Džojsova "Ulisa" aludira na Homerovu "Odiseju". Ovde je reč o pseudo mitu za koji je karakteristično da kratko traju (Bitlsi). U Italiji je jedan od najpoznatijih filmova koji su podržavali fašizam bio „Bela lađa“ iz 1941. masovna kultura. opšteljudske strane njegove ličnosti. Ona treba da odgovori na pitanje kako je jedno umetničko delo stvoreno. 36. kulturno-istorijsku i univerzalnu stranu ličnosti autora. 20 . čak filozofskog romana i oslanja se na poznavanje „stare kulture. elementima kojima se takva vrednost inače ne može pripisati. Pitanje estetske vrednosti dela je izvan kruga interesovanja psihologije umetnosti. Film Frica Langa „Metropolis“ iz 1926. kao najmasovnija umetnost 20. Mehanizam kojim je običan čovek svakodnevno bombardovan mas-medijima. o nemačkoj kulturi kao takođe višoj od ostalih. Mit može ne samo da se efikasno koristi u filmu npr. tri osnovne teorijske discipline: Psihologija. 37. Iz toga se uočavaju tri osnovna pristupa umetnosti. kič U film. godine smatra se pretečom fašističkog filma. Sociologija i Filozofija umetnosti. Danas se mit uključuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. osobama. postoje situacije gde preovladava mitološki karakter koji teži da dâ mitsku i ritualnu vrednost činjenicama. Jednom umetničkom delu pristupamo tako što ćemo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije pojedinih aspekata same ličnosti autora. štampom. već i da propagira sam kič. Njegova snaga dovodi do značajnih ostvarenja u umetnosti i drugim formama društvenog života. žena = majka = učiteljica. kroz slojeve koji se odnose na: psihološku. Nacistički mit i film. dimenzija njegove stvaralačke umetničke ličnosti: individualne psihologije. radi fašističke propagande. dovodi do toga da se određenoj osobi počinju prepisivati takvi kvaliteti koji je uzdižu na nivo mitskog heroja. Psihologija umetnosti ispituje stvaralački proces autora kao individualnopsihološkog subjekta i način kako se delo doživljava od strane pojedinca. kulturne i nacionalne karakteristike. Reč je o obnovi mita o germanskoj. U najžešće antisemitske filmove ubrajaja se „Jevrejska opasnost“. Poetika mitologizovanja kod Mana i kod Džojsa je jedan od vidova intelektualnog. pri čemu on nužno preobražava "estetsku dimenziju" u kič. Teorijski pristupi umetnosti U delu jednog umetnika nalazi se više slojeva. Danas se mit uključuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. mitski elementi postali su sredstvo propagande nacističke ideologije. istorije religije i savremenih naučnih teorija“. godine reditelja Roselinija. gde nalazimo ključnu tačku fašističke ideologije o ženi – izjednačavanje: čovek = dete. koji je imao za cilj da skrene pažnju na opasnost od Jevreja koji navodno doprinose degeneraciji Nemačke. kako se u duši pojedinca začinje delo i kako ga konzument prima. reklamama.pojavljivanje umetnika u formi boga-oca. arijevskoj rasi kao višoj. S druge strane. veka. Mit.

Pod suštinskim značenjem Panofski podrazumeva da se umetničko delo interpretira kao znak. religije. Jednom umetničkom delu pristupamo tako što ćemo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije pojedinih aspekata same ličnosti autora. Motivi kao primarna sadržina sada se shvataju kao nosioci sekundarnog ili konvencionalnog značenja i mogu se nazvati "predstavama" a kombinacije predstava čine "priče i alegorije". epoha) i civilizacijskog subjekta (rod. Estetska vrednost nekog dela se interpretira na dva načina: subjektivistički . oblikovane komade bronze. kulturno-istorijsku i univerzalnu stranu ličnosti autora. narod. kroz slojeve koji se odnose na: psihološku. sadržaja jedne škole. kolektivno-istorijskog (klasa. strukture društva. simbol. jedne epohe. Istorija umetnosti bavi se konkretnim činjenicama istorijskog razvoja umetnosti. i to u formama: individualnog subjekta. relativne su. ljudska vrsta).Sociologija i Istorija umetnosti ispituju umetnost u socijalno-istorijskom kontekstu. istorije. određene linije i boje. i opštedruštvenih tokova. Prema jednom stanovištu estetske vrednosti variraju. Pod primarnom sadržinom Panofski podrazumeva.kao vrednost koja je konstantna i važi univerzalno.u duhu relativizma. nacija. Sociologija umetnosti razmatra pretpostavke i mogućnosti opštih odnosa: stilskih orijentacija. nema sigurnih kriterija. u skulpturi. za onom suštinom po kojoj se fenomen umetnosti razlikuje od svih drugih. Struktura estetskog akta Umetničko delo je tvorevina duha čiji se smisao i vrednost određuju tek u odnosu prema čoveku. sekundarnu ili konvencionalnu i sloj suštinskog značenja. kao izraz i simbol ličnosti koja stvara. drveta koji predstavljaju prirodne predmete. Prirodna sadržina se deli na: faktičku . 38. kamena. nacije. Estetika traga za univerzalnim smislom umetnosti. U svemu ostalom njihovi metodi se razlikuju. Kao sekundarnu ili konvencionalnu sadržinu podrazumeva dalji postupak koji se može odrediti kao objašnjavalački. Vrednost i vrednovanje umetničkog dela. Struktura umetničkog dela – E. pronalazeći "tipične" odnose i veze. Ervin Panofski te slojeve naziva "sadržinama" i razlikuje tri takve sadržine: primarnu ili prirodnu sadržinu.koja se vidi i ekspresivnu koja se oseća. Panofski U delu jednog umetnika nalazi se više slojeva. običaja itd. ili izraz "nečeg drugog": kao izraz nacije i epohe. zatim. Subjekt stvaranje se može posmatrati apstraktno ili izdvojeno u umetničkoj tvorevini uz pomoć uslovno pretpostavljenih triju odgovarajućih objektivacija umetnika. 21 . sloj. dimenzija njegove stvaralačke umetničke ličnosti. Ne postoji jedna trajna vrednost o nekom umetničkom delu. na jednoj slici. 39. Filozofija umetnosti i Estetika bave se odgovorom na pitanje: Šta je to što "umetničku formu" razlikuje od drugih kulturnih oblika: od filozofije. i objektivistički . Ovu relativističku teoriju vrednosti razvili su sofisti Gorgija i Protagora ("čovek je merilo svih stvari").

tada se naš sud preobražava u kritički sud. razvili pitagorejci.recipijenta. to jeste da bude sud o estetskoj vrednosti dela. "dobro" i "istina" postoje objektivno. Pojam ukusa nastao je iz potrebe da se odredi lična dimenzija koja sledi iz čovekovog suočenja sa predmetnim svetom. Tek kada umetnost prosuđujemo istovremeno i uz pomoć čula i razuma. veku. Ova vrednost je stalna i nepromenljiva.zadovoljava se kriterijum estetike.kao intelektualnog zauzimanja stava prema tom delu. Možemo razlikovati tri posredna nivoa odnosa subjekta prema objektu: sudove ukusa. već im vrednost pripisuje subjekt u neposrednom suočenju sa umetničkim delom. Estetika započinje ispitivanje estetskog fenomena na onom mestu na kome se završava kritički sud. Venturi je rekao da ako sudimo na osnovu čulnih odjeka koje je predmet izazvao. Ukus je i sastavni deo strukture umetničkog dela. ali samo sa "ukusom" takva se vrednost kao estetska još ne može dostići. i konstitutivni elemenat "estetskog stvaranja" i "estetske recepcije". Kant smatra da kad umetnička dela prosuđujemo isključivo čulima. 22 . bez njega se ne može pristupiti delu. c)Formom suda estetike: "Tajna večera je delo koje pripada umetnosti. Braumgarten je ukus odredio kao sposobnost čulnog prosuđivanja. Bez "ukusa" nema mogućnosti da neki pojedinac doživi "estetsku vrednost". odnosno primaoca dela . Sud ukusa je po tipu individualan. posredstvom imaginacije . dok je sud kritike univerzalan. Sud kritike teži da postane sud sa apsolutnim važenjem. među prvima. Ukus je teorijski zasnovan tek u 17. sudove kritike i stavove estetike i metaestetike. istina i dobrota nisu svojstvo samih predmeta. a ne religiji". dok je ukus sposobnost da se delo adekvatno primi. b) Formom suda kritike: "Tajna večera je delo izvanredne lepote" .zadovoljava se stav ličnosti. Onaj koji izriče "sud ukusa" svestan je njegove relativnosti važenja. stvaraoca dela. Sudovi ukusa i kritičko prosuđivanje dela Ukus je u istoriji estetike određivan kao sposobnost prosuđivanja lepote i umetnosti. Benedeto Kroče smtra da je genije sposobnost da se delo stvori. ona važi za sve ljude. Estetika postavlja pitanja: Kako je uopšte moguće doneti sud o delu.Druga teorija vrednosti polazi od stava prema kome: "lepo".posledica toga suđenja je izricanje atributa lepote. Recepcija ili prijem dela odigrava se u aktu doživljavanja umetničkog dela i u aktu suđenja . što se za sud ukusa ne može reći. estetska vrednost uopšte nije moguća. bio on sud ukusa ili kritički sud? Kako znamo da je delo estetski uspelo? U kakvom su odnosu doživljavanje i refleksija? Analizirajući Leonardovu "Tajnu večeru" možemo reći da: a) Formom suda ukusa: "Tajna večera mi se veoma dopada" . Ovu teoriju su. a zatim Sokrat i Platon. U savremenoj estetici preovladalo je mišljenje da bez aktivne uloge "ličnosti". 40. Ukoliko sudimo bez ovih ličnih predubeđenja. onda bi to bio sud ukusa. koji nemaju nikakve veze sa istinskim sudovima. to su sudovi čula. rasporedu likova i koloritu uspostavljen princip harmonije. Ukus uslovljava estetski doživljaj. preme kojoj je u kompoziciji. Danas je preovladalo mišljenje da tri temeljne vrednosti: lepota. "subjekta".

nepredmetne ili nefigurativne umetnosti. ali ako bi pritom zanemario eksplicitnog onda bi pisac stvarao za specifičan sloj ljudi. Delo je iznad svog tvorca. seksu itd. Sam pisac ne može pomoći kritičaru. jer je predmet ukinut u velikom delu moderne. pri čemu misli na uživanje u hrani. Difren smatra da je osnovna funkcija kritičara da upućuje i opisuje samo delo. Što se funkcije kritičara tiče ona se istorijski menjala. Gajger je uočio da estetsko posmatranje isključuje svaku zainteresovanost u pogledu uživanja. piću. a kritičar je stručnjak koji tu vrednost otkriva. kao savetnici. Pisac ne samo što ne nestaje u svom delu. Danas u masovnoj kulturi je dominantno upravo golo uživanje . refleksija . pisac. On upozorava da je uživanje u suprotnosti sa radom kao i da se izdvaja od saznavanja i delanja. Istina dela je u samom smislu dela. da objasne i da ocene delo. Prema Markuzeu. 41. Kritičar ne treba da se bavi biografijom umetnika. Upućivati za Difrena znači otkrivati publici smisao dela. Objašnjavati znači posmatrati delo kao proizvod u svetu kulture. današnja kultura je izbacila iz uživanja duhovnost. Smatra da pisac mora da vodi računa o ulozi implicitnog čitaoca. Postepeno će se kritika od verbalne ocene klasičnih dela poistovećivati sa problemom razumevanja i suđenja.Pojam kritika potiče od grčke reči κρίνω što znači suditi. Danas je preovladalo stanovište da su i kritika umetnosti i suđenje o ukusima u osnovi socio-istorijski uslovljeni. uživanje je važna kategorija recepcije. 23 . ekstremni slučaj. Jaus estetsko iskustvo smatra pravim tek ako je ostavilo za sobom svekoliko uživanje i izdiglo se na stupanj estetske refleksije. ogolila ga i učinila sve kulturne tvorevine funkcionalnim. Kantova tipologija ukusa Pored ukusa. odnosno κριτής što znači sudija. Erih From smatra da je uživanje zadovoljenje želje koja ne zahteva aktivnost. Teorije umetničke recepcije.bez uživanja u predmetu. već nam delo kaže šta je on sâm. Kad se kritičari obraćaju publici njihov je zadatak trojak: da upućuju. Delo je za kritičara uslovljeno bilo određenim psihološkim procesima. bilo istorijskim okolnostima. Smatra da nije svako u stanju da se oslobodi svoje zainteresovanosti u korist čistog posmatranja. U vreme tek osnovane Francuske akademije kritičari su se gotovo profesorski obraćali piscima kao sudije. prilagodljivim svetu i logici kapitala. budući da su čitaoci. stila i kritike. gledaoci ili slušaoci u osnovi nekompetentni. Kant je formulisao stav o "bezinteresnom dopadanju" po kome se estetsko iskustvo od prostog čulnog razlikuje udaljavanjem posmatračevog ja od predmeta ili estetičkom distancom.bez posredstva duha dok je avangardnoj ili elitnoj umetnosti na delu suprotan. Oceniti delo znači pripisati mu određenu vrednost. sa teorijom znanja i saznanja. Jaus pravi razliku između dva tipa čitalaca: implicitni čitalac (onaj koji čita sva velika dela istorije) i eksplicitni čitalac (onaj koji je vezan za svoje vreme). dok su objašnjenje i ocenjivanje operacije koje se oslanjaju na nešto što je izvan dela.

po njemu "ništa drugo ne razdvaja lepo od prijatnog sem prosta razlika u stepenu i obimu". i 2. čine ga čulni oseti koje ima i bezumna životinja. Tradicionalni stil se temelji na ideji lepote. iracionalnog isplivaju potisnute libidiozne želje. harmoniju čulnog i duhovnog. Pretpostavke modernog ukusa 24 . za brutalnim nametanjem. Prijatno je nepravi ukus. izazivanjem emocije zadovoljstva. v. izazivajući nesvesno. Kod njega važi pravilo "De gustibus non est disputandum". Lepo simbolizuje sklad. a moderni na ideji ružnoće. Uzvišeno dobija neki "viši smisao" do kojeg dovodi umetnost "uzvišenog tipa" u delima romantičke umetnosti tj. lav je simbol snage sile.koje se vezuje za kategoriju "lepog" i apstrakciju . U tim delima naglašena je prisutnost idejnog. ljubav. mere. Estetika lepog i estetika ružnog. Danas imamo realistički i apstraktni tip umetnosti. figuracije duboko je bilo prožeto pozitivnim osećanjem. Žan Mari Gijo je tvrdio da je izazivanje osećanja zadovoljstva dovoljan razlog za izrastanje "estetskog predmeta" i "estetskog zadovoljstva". Za Kanta relativni su bili oni tipovi stilova i ukusa koji odgovaraju pojmovima "prijatnog". Psihoanaliza polazi od stava da je umetnost neka vrsta terapije i za umetnika i za konzumenta. da omogući da iz našeg nesvesnog. ukus dopadanja. avangarde. Ona je sredstvo kojom se konflikt sa nesvesnim rešava na takav način da ličnost umetnika i uživaoca obezbedi da ne sklizne u neurozu. život. fabule. subjektivni ukus.) i moderni. nisu uspeli da zadrže razliku između "prijatnog" i "lepog" na kojoj je Kant insistirao. ćup simbolizuje matericu. ukus uživanja. Voringer je uočio da ružne forme nisu i neestetske. da stvori veštačku kamuflažu. Otuda. 42. Da bi objasnili estetiku lepog i estetiku ružnog moramo razlikovati dva osnovna stila: tradicionalni (do 19. To je hedonični ukus. Voringer. sklada. Tim pojmovima Kant se bavi u svojoj knjizi "Kritika moći suđenja". uživanje čulnog reda. a apstraktni tip nezadovoljstvo. Simbolizuje klasični ukus. "lepog" i "uzvišenog". da pruži površno zadovoljstvo. strah. srce.tipičnog za modernu umetnost. On razlikuje dva stava: uživljavanje . a u umetnosti realistički stil. Kroz sve epohe u istoriji umetnosti prisustvo harmonije. Umetnost mora da obavi dva zadatka: 1. zadovoljstvo i radost. težnje za despotskom vlađću. 43. Tu postoje i dva osnovna osećanja: zadovoljstva tipičnog za tradicionalnu i nezadovoljstva . ruža simbolizuje savršenstvo. izražava povratak i obnovu kosmičke i biološke energije.Sud ukusa je fenomen iz reda "suda vrednosti" ali isto tako "ukus" je jedan od opštih uslova mogućnosti za konstituisanje estetskog predmeta u procesu estetske komunikacije. izvor fizičkog i duhovnog života. idealnog i realnog. Uživanje i uosećavanje Estetičari psihologističke orijentacije predviđauju razliku između "estetskog doživljaja" i "empirijskog doživljaja".koja se vezuje za kategoriju "ružnog". umnog činioca na štetu čulnog. U estetici Imanuela Kanta je data osnova za teorijsko promišljanje tipologije estetskih ukusa. Ako uzmemo na primer Grezovu sliku "Rasprsli vrč": vrelo predstavlja usta devičanske vode odnosno slimbol materinstva. Realistički tip izaziva uživanje.

a ne na razum. čime se izražava negativan stav prema savremenoj tehničkoj civilizaciji. Snažna osećanja koja prate kič u suprotnosti su sa određenom hladnoćom osećanja u modernim umetničkim delima. Sve što ide iz Razuma. Čovek "masovnog društva" odbacuje avangardnu umetnost. Čovek masovne kulture lišen je zadovoljstva na emocionalnom planu. Savremena tehnička civilizacija. ali i istinskoj lepoti. u kojoj dominiraju: umnost. celina nad delovima. On razlikuje "estetsko uživanje" od "prostog ili banalnog uživanja" koje se vezuje za doživljaj kiča. Ideologija kiča je usredsređena na osećanje. koja mu nudi osećanje negativnog zadovoljstva. organizacija. Kič koji se danas proizvodi stvaraju psiholozi masa. U umetnosti joj odgovara konformistička umetnost koja pruža maksimum zadovoljstva uz minimum utrošene snage. red. tako da u svakoj umetnosti ima bar trunke kiča. konzervativni na prošlost a avangardistički na budućnost. Postoji i treći tip ukusa "tradicionalistički" ili "akademski". Kič je jedan od sadržaja kulture masovnog društva. Postoje bar tri dominantna tipa "modernog ukusa": konformistički. 44. avangardistički nastrojena. Stvorio ga je "mali čovek". Konformistički ukus i njemu pripadan socijalni sloj. Intelektualna elita. realizam i avangardizam. Ta svest teži da se prepozna u tvorevinama koje simbolički nose trag savremenosti. Ideja lepote je zamenjena idejom zadovoljstva. Masovni mediji doveli su do poraza maštovitosti i kreativne aktivnosti čoveka. Kič čini svakodnevni život prijatnim pomoću niza rituala koji ga ulepšavaju. Prema Abrahamu Molu kič je neodvojivo vezan za umetnost. Socijalni slojevi koji su nosioci ovog stila su izvan banalnog uživanja i intelektualne krajnosti karakterističnih za konformistički i avangardni ukus. Došlo je do poništenja razlike između umetnosti i svakodnevnog života. 25 . Hegel je upozorio da umetnost danas ne zadovoljava najviču potrebu duha vremena. Abraham Mol Kulturna industrija omogućila je pojavu kiča. u knjizi Fenomenologija kiča polazi od stava da je kič vezan za uživanje. Ludvig Gic. To su tvorevine "masovne ili industrijske kulture" i u tome redu kič-tvorevine kao surogati umetnosti. izmiče kontroli pojedinca. Danas su na delu dva osnovna tipa ljudi: čovek masovne kulture i čovek intelektualne elite. već kritičkoj misli. nastoji da komunicira sa delima u kojima nema mesta pukom čulnom zadovoljstvu. što pokušava da nadoknadi u slobodno vreme kroz uživanje i zadovoljstvo.Moderna tehnologijska svest nema potrebe za istinskom umetnošću. Kič se suprotstavlja uzvišenom i avangardi. Mentalna struktura savremenog čoveka je takva da posmatra stvari iz kič ugla. Konformistički ukus. što je "preteško" i "zamara" ne dolazi u obzir. upravlja pogled na sadašnjost. konzervativni (tradicionalistički) i avangardistički i njima odgovarajuća tri stila: stil industrijske kulture. Suština "kičerskog" je želja da umetnik udovolji kupcu.

filozofske ideje. da avangardizam "ruši barijere". U biti avangardnog stila pojavljuju se obeležja: aktivizma. Pojam "avangardnog ukusa" neodvojiv je od pojma "avangardne umetnosti". dosada i gađenje dolaze na mesto harmoničnog raspoloženja. Mišljenje i um se u modernom svetu ne javljaju u funkciji kritike postojećeg sveta. Konstanta doživljaja avangardnog ukusa je osećanje nezadovoljstva. Avangardistički ukus. Tradicionalistički ukus. Adorno kritikuje potrošačko društvo. kiča. Inteligencija je privržena imitativnom elementu u strukturi umetnosti jer teži da odbaci svaku kreaciju u kojoj dominira čisto estetski princip. Pravi razliku između inteligencije i intelektualne elite. Samo razumevanje revolucije ukusa je dovoljno za članstvo u intelektualnoj eliti. neautentično postojanje. ideološke. 46. To su ideološki i pragmatički momenti avangardne umetnosti. Renato Pođoli je napisao studiju o avangardnoj umetnosti. Renato Pođoli Kod avangardističkog ukusa osnov traganja nije u lepom. masovni ukus i tvorevine masovne kulturne industrije. 45. Duhovno opredeljenje inteligencije je "tradicionalističko".Lepota u kiču sa svojom težnjom da usreći čula. antagonizma i nihilizma. već ga brane i nastoje ga opravdati. Ludvig Gic je rekao da za modernu umetnost kao karakteristično ostaje činjenica da negativna raspoloženja kao što su strah. To je kultura koja afirmiše prosečnost. Inteligencija je konzervativna. On avangardu razmatra kao pre kao sociološku nego kao estetsku činjenicu. a snob je onaj koji podržava revoluciju bez obzira da li je u stanju da formuliše i kritički sud. Razlika klasičnog i modernog nije estetske već kulturno . Ukus i stil klasične umetnosti pripadaju prošlom vremenu. ona umetnost smatra izrazom moralne. "razara sve što mu je putu". Renato Pođoli smatra da je tradicionalistički ukus u državama kontinentalne Evrope konzervativan. dok je intelektualna elita okrenuta avangardi. nego u ružnom. Ističe da se moderna industrijska kultura temelji na pretpostavci da je zabava izbavljenje i spas. u prvom redu. a njihov zadatak je da formulišu važeći kritički sud i da sa razumevanjem prihvate datu revoluciju ukusa. Lansira se mit zabave kao ideal 26 . Intelektualna elita je ona grupa ljudi koja smatra da je avangarda jedini mogući umetnički program. Smatra da je jedan od prvih vidova avangardnog pokreta "aktivizam i aktivistički momenat". Ističe da je odlika ove umetnosti aktivizam koji se stvara da bi podsticao protiv nekoga ili nečega i osporavanje svega postojećeg kroz razaranje svega što mu je na putu. u radikalnoj je suprotnosti sa transcedentalnom lepotom umetničkog dela.istorijske prirode. Mišljenje da se čovekovo postojanje otkriva tek u neraspoloženju ne vlada samo u filozofiji već i u literaturi. zatim da se pokret stvara "protiv nekoga ili nečega". Ističe da je inteligencija bliža tradicionalističkom ukusu. Adorno Ideološka i filozofska osnova tradicionalizma je u indiferentnom i neaktivnom stavu prema savremenosti.

građanske kulture. 27 . Po Srbima ova oblast se nazina Servija. veka tri postojeće srpske države: Raška. istražujući upotrebu i funkciju kulture u okviru društva. Adorno zasniva ukus na ideji kreacije.e. Doseljavanje na Balkan i stvaranje države Južni Sloven stižu na Balkan u 6. U srednjovekovnom latinskom. stripova itd. Prema analizama koje je Kajzer imao u vidu. a da.n. proizilazi da a) skoro polovina stanovništva ne čita "klasičnu". a b) najveći deo druge polovine čita čistu "potrošačku literaturu". klase i grupe. Iz toga proizlazi da će umetnost i dalje vršiti funkciju saznavanja. bestselera. Smatra da život. "lepu književnost". Značajna je analiza Jirgena Šarfšverta koju je dao povodom stanovišta Volfanga Kajzera. Potom se Srbi povlače na sever prema svom današnjem stanovištu. 48. 47. Ona se bavi kulturnim razvijem demokratskog i postindustrijskog društva. Akademska nauka o književnosti je donedavno branila monopol nad područjem tzv. dok se c) samo ograničena društvena grupa bavi avangardnom. Od početka 11. s druge strane. u franačkim analima. Pojam Srbi. Kompenzatorska funkcija trivijalne književnosti Leo Levental smatra da je poplava masovne književnosti. Duklja i Zahumlje postaju vazali Vizantije. s jedne strane. emocionalne tenzije traže književnost koja rasterećuje. Po dolasku na balkan srpskim narodom upravljali su kneževi. 1958. godine Kajzer je promenio mišljenje i rekao da književnost uopšte. Ističe da je književnost u građanskom svetu jasno odvojena od ostalih kulturnih delatnosti. visokom književnošću. Adorno je utemeljio filozofiju ili ontologiju nemira. ali sada najvišeg filozofskog tipa. On kaže da društvo dopušta kritiku u onoj meri u kojoj je zagarantovana njena relativna neefikasnost.). uzdizanjem i saznavanjem sebe i vremena u kojem živi. javlja se 822. "visoke" književnosti. odlikuje racionalni tip ponašanja u procesu proizvodnje. Pojam "autonomne umetnosti" nastao je kao posledica funkcije umetnosti u građanskom društvu kad je trebalo suprotstaviti se vladajućoj ideji korisnog. Poreklo imena Sloven i Srbin je nerazjašnjeno. v. Peter Birger smatra de je iluzija da u razvijenom građanskom društvu postoji slobodna konkurencija shvaranja umetnosti. veku. koja stoji u kritičkom odnosu prema društvu. društvene slojeve. koja je suprotna imitaciji i ponavljanju na kojoj se zasniva masovna kultura. tj. ne samo "konzumentska" može biti zabavna i može uzdizati i razviti problematiku svoga doba. izvršila prepad na akademske discipline. Alfons Zilberman utemeljio je "sociologiju književne popularne kulture". reč Sloven se izvodi iz reči sclavus što znači rob. popularnih časopisa. vizantijski car Iraklije dozvolio je Južnim Slovenima da se nasele oko Soluna. Kajzer smatra da "masovna književnost" treba da zadovolji osnovnu čovekovu potrebu za: zabavom. u pisanim dokumentima. kao otvorenu sliku sveta koja se najavljuje u pojmu utopijskog. Prema Konstantinu VII Porfirogenitu (10. njegovu strukturu.

On se priklonio zapadu i krunisan je 1217. Srbiju su počeli da komadaju provincijalni gospodari. Sa istoka je. Njegov sin Dragutin. značajni srpski velikaši bili su Vuk Branković. godine Srbija je ostvarila veliku pobedu protiv Bugarske. bio i dalje snažan uticaj Vizantije. i 26. Albaniju i Epir. septembra 1371. a sina Uroša proglasio je za kralja Srbije. manastir Mileševo. On je srpski narod doveo do vrhunca političke i osvajačke moći. U spoljnoj politici okrenuo se Bugarskoj. Pokušavao je konstantno da se oslobodi vizantijskog uticaja. Protiv Srbije su se ujedinili Bugari i Vizantija. godine. Počinje da vlada 1166. Srpska država oduhvatala je čitavu Makedoniju. 28 . godine za prvog srpskog kralja uz pomoć papskog legata. a potom se zamonašio u Hilandaru pod imenom Simeon. Dolazi u grad Ras po kome je srpska država nosila ime Raška. Veliki župan. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne crkve. Dobrovoljno se povukao sa prestola u korist srednjeg sina Stefana. Srpska vlastela zbacila je i njega sa vlasti i dovela na presto trećeg sina Stefana Prvovenčanog Uroša I. koji je vladao na Kosovu i Đurać Balšić u Zeti. Rastko Nemanjić uspeo je da 1219. zbacio ga je sa prestola i postao novi srpski kralj 1276. U bici kod Velbužda 1330. Poginuli su i kralj Vukašin i despot Uglješa. Stefan Dušan zbacio je. a glad i bolest su uzimali maha. a na zapadu. Lazar Hrebeljanović se veštom politikom nametnuo ostalim vladarima kao naslednik Nemanjića. Pomirio je srpsku i carigradsku crkvu. koji donose nov način i tehnologiju vađenja i prerade rude. godine u Skoplju kruniše se za Cara "Srba i Grka". Nakon Milutina na vlast dolazi Stefan III Dečanski. Vukašin je potisnuo sa prestola Uroša i postao srpski kralj. godine Turci su porazili srpsku vojsku u bici na reci Marici. Njegovu vladavinu obeležio je veliki broj zadužbina i crkava. Srpski arhijereji mogli su samostalno da biraju svog arhiepiskopa. zemlja je opustela. uz pomoć vlastele. Nakon njegove smrti nasleđuje ga Uroš Nejaki koji vlada uz pomoć Vukašina Mrnjavčevića i despota Uglješe Mrnjavčevića. Uspeo je da prenese mošti svetog Save iz Bugarske u Srbiju i pohrani ih u. zbacila ga je sa vlasti. Srbi su zatim osvojili Niš sa okolinom. 1346. Pored njega. izdejstvovao je srpskom poglavaru titulu patrijarha. Makedoniju i zadobili prevlast na Balkanu. nezadovoljna time. svog oca sa vlasti i krunisan je za kralja 1331. Ojačao je i proširio granice srpske države. Milutin je najduže vladao u srednjovekovnoj srpskoj istoriji. godine. Stefan Prvovenčani vlada u doba poljuljanog autoriteta Vizantije. 25. skoro 40 godina. svoju zadužbinu.Stefan Nemanja. Sasi. Nakon Stefana Prvovenčanog na vlast dolazi kratko njegov najstariji sin Radoslav koji u spoljnoj politici čini zaokret prema istoku. međutim. Na čelo države došao je Stefanov najmlađi sin Vladislav. Posle pada sa konja povukao se sa prestola u korist mlađeg brata Milutina. godine. Krunisao ga je Sava Nemanjić. Time je Sava osnovao snažne duhovne temelje srpskom pravoslavlju. Tako je došlo do novog poleta srpske srednjovekovne privrede i trgovine. uticaj katoličke crkve. U državi je počelo da vlada bezakonje. Proširio je granice države osvojivši Duklju i Zetu. rodonačelnik je dinastije Nemanjića. Srpska vlastela. Za vreme vladavine Uroša I u Srbiju dolaze nemački rudari.

Prvi slovenski kaluđeri dolaze u drugoj polovini 10 veka. v. 49. Prvi monasi na Atosu su zabeleženi u 12 veku. godine pristale da zajedno sa Bosnom i Hercegovinom. veka. je paganske praznike zamenila hrišćanskim. Kraljevina Srbija i Kneževina Crna Gora su nakon 1918. podelio je na episkopije. Postavio je za patrijarha. Prijem hrišćanstva. Nakon ustanka 1804. godine. Međutim. svog brata. Prvi veliki manastir. Priznavao je tursku vlast. Hrvatskom i Slovenijom formiraju Kraljevinu SHS. na čelu sa svetim Savom. godine izdiže se nova srpska dršava. Nakon pada Srbije pod tursku vlast 1459.n. Time je Sava osnovao snažne duhovne temelje srpskom pravoslavlju. Sveti Sava je posvećen početkom 13. na Atosu podignut je krajem 10 veka. Hrišćanstvo je primio prvo viši socijalni sloj srpskog naroda. Značajnu ulogu u srpskoj istoriji srednjeg veka odigrao je Mehmed-paša Sokolović. osmanski vladari su više od jednog veka uvažavali Savin kult. godine. a od 9. godine odlukom Vizantojskog cara Hilandar je dodeljen Svetom Savi i Svetom Simeonu. Uspeo je da uspostavi prijateljske odnose sa Ugarskom. protopopijate i parohije. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne crkve. nakon ustanka u Banatu 1594. Patrijaršija je dobila pravo da objedini versko-crkveni rad na celokupnom prostoru na kojem žive Srbi. Sveta gora i kult Svetog Save Veliki uticaj Vizantije doveo je do brze hristijanizacije Srba u drugoj polovini 9. Vatoped. a konačni pad predstavlja tursko zauzimanje Smedereva 1459. Moć Srbije počela je da opada. ali i u ostalim pravoslavnim zemljama. koju je Srbija izgubila. čime je omogućila običnom narodu da postepeno počne prihvatati pravoslavno hrišćanstvo kao svoju veru. za potrebe crkvene organizacije. u poslovicama i pesmama Savin lik se pojavljuje u brojnim oblicima. veka. Nastojali su da žive i rade u skladu sa osnovnim načelima hrišćanstva. Prva značajna ličnost na čelu Srbije nakon pada Kosova bio je despot Stefan Lazarević. Na Atosu su živela tračko-ilirsko-grčka plemena. Vizantijom i Mletačkom Republikom. 1557. godine obnovio je Pećku patrijaršiju. manastiru Manasija. Ostaće poznat i po svojoj zadužbini. godine. Od tog doba njegov kult se proširio u Srbiji. godine pod Karađorđem Petrovićem i diplomatijom kneza Miloša Obrenovića. pre svih u Bugarskoj i Rusiji. drveni kovčeg sa telom svetog Save prenet je iz Mileševa u Beograd gde je spaljen na Vračaru. Rastko Nemanjić uspeo je da 1219. Državnu teritoriju Srbije. mešajući se sa prehrišćanskim srpskim legendama.Juna 1389. Atos je bio uglavnom pust i nenaseljen. U srpskoj epskoj poeziji. Srpska pravoslavna crkva. dok je većina prostog naroda još dugo držala u svesti drevnu pagansku veru. 29 . u narodnim pričama i legendama. Sklanjajući se od Arapa na Atos se sklanjaju i kaluđeri. Hatišerifom iz 1830. 1198. Makarija Sokolovića.e. godine odigrala se bitka na Kosovu. Srpski arhijereji mogli su samostalno da biraju svog arhiepiskopa.p.

među njima i Sava Mrkalj koji je pre Vuka izvršio reformu ćirilice izbacivši nepotrebne znakove. Reč je o stanovištu preme kome čovek može da uspostavi neposredan odnos sa Bogom a da mu za to nije potrebna zvanična crkvena vlast. 1814. Bogumilstvo je naročito bilo rasprostranjeno u Bosni. U Resavskoj školi stvoren je novi ćirilični pravopis srpskog jezika. Ovaj verski pokret zasnovan je na ideji o večnom sukobu dobra i zla. ali je korene uhvatilo u Bugarskoj pre nego što su Bugari prihvatili hrišćanstvo.glagoljicu koja je imala 40 slova. dok je narodni jezik bio u upotrebi kod prostog naroda. 1847. Vuk Karadžić izvršio je jezičku reformu kod Srba. zapad i istok. ruskoslovenski i narodni jezik.ćirilicu. monaštvo i jeresi u pravoslavlju Monaštvo u Srbiji je bilo veoma razvijeno i predstavljalo je kamen temeljac pravoslavlja. Ishija znači molitveno "tihovanje" u sjedinjenju sa Bogom. i 18. godine. veka do sredine 15. a da je Bog stvorio nebeski svet kome čovek teži. 30 . Jezik Ćirila i Metodija. U tom vremenu se zapaža postojanje dva paralelna toka: srpska redakcija crkvenoslovenskog ili srpskoslovenski jezik i narodni jezik. Crkvenoslovenski jezik se u srednjem veku pisao dvema azbukama: glagoljicom i ćirilicom. veku. U 17. Oni su u Bosni uspeli da osnuju i zvaničnu crkvu . veku koristila su se tri jezika: srpskoslovenski. godine. Ćirilo je stvorio prvu slovensku azbuku . godine je godina "Vukove pobede" kada je narodni jezik prihvaćen kao književni jezik.50. Isihizam se javlja sa početkom monaštva. Jezik u srednjem veku u Srbiji Slovenski preci Srba. bogumili su uspešno delovali pod imenom "patareni". Isihazam. a u Srbiji u 12. danas nazivamo staroslovenski. 1818. veku. godine objavio je prvu gramatiku. u srpskim zemljama pod Austrijom i Ugarskom. Iz Jermenije se proširilo prema zapadnim oblastima Carstva. govorili su jezikom koji se danas naziva praslovenskim. začelo se na Istoku. Ono predstavlja monaški podvig koji preobražava čovekovo biće. na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje iz 1185. Propoveda da je vidljivi svet deo Satane. Vremenom su mladi književnici sve češće koristili narodni jezik. To je otpor širokih narodnih slojeva učenoj hrišćanskoj i vizantijskoj religiji. otvara ga dejstvu božanskih energija koje čoveka uzdižu na viši stupanj duhovne egzistencije. Crkvenim jezikom su se koristili crkva i viši socijalni staleži. Prvi značajni pisani tekst na staroslovenskom. kao pravoslavna jeres. Dovodi se u vezu sa istočnim asketizmom. Za vreme vladavine Osmanlije novi centri srpske pismenosti i obrazovanja nastajali su na severu. godine objavio je Srpski riječnik i novu verziju gramatike. Bogumilstvo. u doba seobe na jug. odnosno štokavski govor u pismenoj upotrebi. Od kraja 12. Pismenost kod Slovena počela je da se razvija tek u vremenu okončanih seoba na Balkan. 51. Staroslovenski jezik je postao književni jezik. poznat kao "resavski pravopis". kojim su prevodili značajne bogoslužbene knjige sa grčkog na slovenski. veka. Prva srpska štamparija osnovana je na Cetinju 1493. Kliment je uprostio glagoljicu i stvorio novo pismo ."bosanska crkva". Ona je ubrzo prihvaćena u Rusiji u 11.

osmolisti. Sveti Sava napisao je kratko žitije Simeona Nemanje Hilandarski tipik. Tom tipu raških građevina pripada čitav niz važnih crkava: Studenica. Srpskog seljaka se žitijina književnost nije ni doticala. Najveći polet srpska književnost dostiže za vreme kralja Milutina. i c) moravski stil. Presudno razdoblje za postanak srpske književnosti je vreme od 10. pisama i zapisi. Crkvena i epska književnost U srednjem veku.-11.v. duhovna i crkvena poezija. Raški stil. veka i traje do poraza Srpske despotovine (1389-1459). Arilje iz 13. Žiča.od Milutina skoro do kraja 14. koji počinje od kraja 14. u drugoj se nalaze jednobrodni i trobrodni hramovi. Sopoćani. i formiraju se glavni književni centri rane nemanjićke Srbije: Hilandar. žitija. Peć. zatim. Arhitektura u srednjem veku – stilovi Prema stilskim odlikama sve se crkvene građevine mogu podeliti na dve osnovne skupine: 1) na crkve sa centralnom osnovom i 2) na crkve sa podužnom osnovom. uz gusle. veku se zaokružuju glavni književni žanrovi toga doba: žitija i službe. Najviši dometi su bili postignuti u žitijskoj književnosti. ugledajući se na gradnju crkava u Carigradu i Solunu. kao ni pozorišta i skulpture. Srpsko-vizantijski stil ili stil srpskog klasicizma nazvan je još i stilom renesanse doba Paleologa. U najranijem periodu izgrađene su dve značajne crkve Sveti Nikola u Toplici i katedrala u vizantijskom Kotoru. dok su autori drugih Domentijan i Teodosije. u Srbiji tri umetnosti su bile naročito razvijene: živopis. tj.). Stefan Prvovenčani napisao je Žitije svetog Simeona. Njima se veliča kult Kneza Lazara i Miloša Obilića. U srednjovekovnoj književnosti vladali su strogi zakoni određenih rodova: pohvala.od Nemanje (kraj 12. Prostrana i osvetljena unutrašnjost crkvi bila je pogodna za monumentalno fresko slikarstvo. Zapažaju se dve vrste žitija: a) iz Studenice i Žiče i b) Hilandara. Epske i lirske pesme pevale svakom prilikom. Žiča. Najznačajniji jezički spomenik svakako je Miroslavljevo jevanđelje.v. b) srpskovizantijski ili klasični stil . U prvoj grupi se primećuju okrugle crkve ili rotonde. Posle poraza na Marici i Kosovu srpska književnost razvija se sa osloncem na vizantijsko-pravoslavnu tradiciju. veka. povelja. veka. Gradac. Ova književnost izrasta na kosovskom kultu u čijem je središtu knez Lazar. U 13. pisano oko 1185. Bila je to literatura viših socijalnih slojeva. veka kada je stara slovenska književnost posrbljena postajući tako osnovom srpske srednjovekovne književnosti. Studenica. Muzike gotovo da i nije bilo. Pisci prvih žitija su sveti Sava i Stefan Prvovenčani. šestolisti i trolisti. Reč je o trobrodnim ili 31 . Mileševa.52. slikarstvo. Jedno od prvih samostalnih ostvarenja srpske književnosti jeste Letopis popa Dukljanina iz 12. U usmenom predanju. 53. zatim Studenički tipik. kao i građevine sa osnovama u obliku izduženog slobodnog krsta. U narodu se razvija narodni ep i književni narodni izraz uopšte. veka. U obradi fasada zapaža se snažan uticaj zapadnog romanskog stila. Mileševa. Književnost u srednjem veku u Srbiji. U srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi razlikujemo tri osnovna arhitektonska stila: a) raški . arhitektura i književnost. a nastao je za vreme vladavine kralja Milutina.) do kralja Milutina (kraj 13. godine za humskog kneza Miroslava. Morača. je opevano stradanje neroda. Osnovna odlika ovog stila je ta što su građevine nosile obeležje tradicije vizantijske umetnosti.

Vladislav je podigao svoju zadužbinu Mileševo. U Sopoćanima je naslikan jedan od ikonografski najsloženijih zahvata zidnog slikarstva. U Uvodu Života svetog Simeona Domentijan kaže da umetnost samo prenosi božiji dar. Kasnije je kao zadužbine sagradio Đurđeve Stupove. Ravanica. osnovno pitanje je bilo da li se na ikonama može prikazati božanstvo. Stefan Prvovenčani i Sava počeli su izgradnju crkve Svetog Spasa u Žiči. Za ovaj period srpskog graditeljstva značajno je to da se središte srpske umetnosti seli na sever. Svoju stilsku inspiraciju slikarstvo je pronalazilo u vizantijskoj pravoslavnoj duhovnosti. Protivnici upotrebe ikona nazivali su se ikonoborcima. 54. U istočnom hrišćanstvu Boga nije moguće naslikati. Car Dušan podigao je mauzolej crkvu Sveti Arhanđel kod Prizrena. Milutinovu zadužbinu čine Crkva kralja Milutina na Hilandaru. 32 . crkva Svetog Stefana. Počev od zidnog slikarstva u Bogorodičinoj crkvi u Studenici teče razvitak monumentalnog stilskog izraza 13. Studenicu i Hilandar. i u 15. Pobedila je struja koja je dopuštala mogućnost upotrebe ikona. veka. Najvažnije crkve u ovom stilu su Gračanica i Nagoričino. pred kraj 14. crkva Svetog Đorđa itd. Do savršenstva su dovedeni plastičnost i monumentalnost scena i figura. sa jednom ili pet kupola. Uroš I je zahtevao da se čitava unutrašnjost prekrije freskama sa zlatnim listićima na pozadini i da se na njoj islika mreža kvadratića. a manji je broj sa jednom. Likovna umetnost i minijatura Slikarstvo se veoma živo razvijalo na prostoru Vizantije i pravoslavnog hrišćanstva. Manastiri i crkve srpskih vladara Stefan Nemanja podigao je manastir Sveti Nikola kod Kuršumljije. veka. Ovom stilu pripadaju: Lazarica u Kruševcu. Veće građevine poseduju pet kupola. veku. U dugim raspravama koje su se vodile sve do 8. Despot Stefan Lazarević i njegovi naslednici podigli su niz crkava i manastira. Gračanica. U osnovi crkava pojavljuje se oblik trolista.petobrodnim crkvama sa razuđenim svodovima. ali je moguće slikati Isusa Hrista kao Bogo-Čoveka. ali sa osnovnom nacionalnom sadržinom. Jovan Damaskin je pozivao slikare da naslikaju sve osnovne događaje iz Hristovog zemaljskog života. crkva Bogorodice Ljeviške. To je crkvena arhitektura koja je nastala za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Ljubostinja. čime bi se ostvario utisak mozaika. Arhitektura je postala kitnjasta. Moravski stil. Osnova je u obliku upisanog krsta. Likovnu poetiku artikulisali su Domentijan i Jovan Damaskin. Lazaricu i dr. Kalenić i Manasija. crkvu Svete Bogorodice na ušću reke Kosanice. veku vladaju dva osnovna žanra crkvenog slikarstva: živopis i ikonopis. Kraljeva crkva u Studenici. Uroš I je podigao Sopoćane i crkvu Svete trojice. 55. U 8. Knez Lazar Hrebeljanović Ravanicu. Stefan Dečanski podigao je Visoke Dečane.

Prema vizantijskom istoričaru Prokopu. dati ono što bogovi žele. ali i same te zajednice sa božanstvom kome se prinosi zajednička žrtva. kao i drugi Južni Sloveni. Reč "treb" označavala bi: da nešto treba. bio je posvećen hrast. U Miroslavljevom jevanđelju ukras odlikuje zapadni uticaj i raskid sa staroslovenskom tradicijom. Principi animologije Srbi. Nekad su prinošene ljudske žtrve. bikove. veku. u demone. Žrtvenici i hramovi Čin žrtvovanja podrazumeva voljno davanje ili odricanja pojedinca ili društvene grupe od neke visoko vrednovane stvari ili bića u korist neke svete sile ili bića višeg statusa. najpre vrši vladar. 33 . pročišćenja od suvišne energije. Obredom žrtvovanja uspostavlja se prisna veza unutar članova zajednice. utvare i sablasti. ognjište. Tek se u 14. hramovi. Žrtvovanje. a onda je došlo do zamene klanjem životinja. može se proučavati kroz četiri osnovna odseka: 1.Od najznačajnijih dela minijature u srednjem veku izdvajaju se Miroslavljevo jevanđelje i Vukanovo jevanđelje. kad je reč o opštedržavnom interesu. odnosno. žrtvovali su mu petlove. kao i većina drugih religija. Mesta kulta u okviru porodice su: prag. istočni zid kuće. Prvi oblik te religioznosti bio je manizam (poštovanje predaka). Žrtvu je stalno pratila molitva. raskršća. ali je usred propasti srpske države sve ubrzo zamrlo. Žrtve se prinose na određenom mestu za vreme kultnih praznika ili u posebnim prilikama. a u patrijarhalnoj porodici pater familias. obročišta (mesta u prirodi. da se mora dati. žrtvovati. kraj drveća i kamenog krsta). Na planu kolektivne psihologije. groblje. obred žrtvovanja ima karakter katarse.čiji su manifestni oblici: kultovi prirode i kultovi predaka. Žrtve koje se prinose bogovima nazivaju se trebi. Smisao žrtvenog obreda. Opšta animologija . 57. a mesto za žrtvovanje trebišta. mogao očekivati razvoj vajarstva. Bogu Perunu. 56. Animizam je verovanje po kome je celokupna stvarnost prožeta ili nastanjena duhovima ili dušama. Veruje se da je animizam osnova celokupne religioznosti srpskog naroda. u plemenu to je žrec. U religijskom ritualu dominiraju molitve i prinošenje žrtvi u krugu porodice ili zajednice. Drevna srpska religija. medvede i jarce. u razne dobre i zle duhove. Vajarstvo nikad nije zaživelo. Najpre je bilo zabranjivano od strane crkve. izvori. Cilj je održavanje veze sa dobronamernim silama kako bi one one uzvratile dobročiniteljstvom ljudima. Osnovni smisao fenomena žrtvovanja je da se jedna zajednica ovim ritualom suprotstavi sili destrukcije i nereda. U hrišćanskom folkloru Perun je zamenjen svetim Ilijom. vode. kod Istočnih i Južnih Slovena. i danas još poseduju duboko verovanje u duše. od potrebe za nasiljem. Forme žrtvenika u okviru zajednice su crkve. kada se počinju graditi crkve sa fasadama od skupocenog kamena.

islam. Kamen služi u mnogim obredima i magijskim radnjama. u strogo ljudskom obliku. tavan. biljaka i vatre Prema narodnom verovanju svaka biljka je dobila svoju dušu od duša umrlih ljudi. Srpski narod. raskršće. bosiljka i kult badnjaka. Probušeni kamen se koristi u dva obreda. Kult drveta i biljaka je brzo pravoslavna hrišćanska crkva prihvatila. Koristi se prirodni. zoomorfizam i demonizam. Manifestne forme ove religioznosti su htonizam .2. u stvari. 59. Značajnu ulogu imaju kult masline. u novijim oblicima čuva starije slojeve religioznosti. Svako važnije bilje imalo je svog boga. Onaj ko sanja svoje umrle. jevrejstvo. kamen se zadene za granu nerodne šljive. Kod Srba postoji verovanje u nezavisne duše. dovoljno je da dođe do kamena stanca i da na njemu zapali sveću. usamljeni kamen većeg oblika . stan umrloj duši. Kult drveta. 4. Za kamen stanac se vezuje veliki broj rituala. kada se prilikom obredne muže ovaca kroz takav kamen "protera" prvi mlaz mleka. Kod paganskih slovena važno je bilo sveto drvo povezano sa kultom duša umrlih. Isto tako. Postoji i običaj magijskog bacanja kamena sa desne noge u dalj. kamen i vasionu. pre izlaska sunca. Kult vatre je karakterističan element indoevropskih religija. a hteo bi da se oslobodi ovih noćnih mora.viši i mlađi nivo religioznosti. Kamen stanac je.hrišćanstvo. o Božiću. Staništa duša su: uglovi kuće. značajnu magijsku funkciju imaju kamen u funkciji nadgrobnog spomenika. Otkrivena religija . Pojedini primerci hrasta kod Srba vršili su ulogu prvobitnih hramova.kamen stanac. odžak. ali i životinjski svet. dolazi na kamen stanac gde izvodi prigodni magijski ritual. U težnji da se duša umrlog učini nepokretnom dovoljno je da se "veže" za kamen. koja sadrži niz mitskih likova/božanstava.bogovi donjeg sveta i solarna božanstva . groblje. 34 . u formama svoje vere. U ritualnom loženju badnjaka sam badnjak predstavlja zamenu boga sunca. prag. u cilju zaštite od ujeda zmija. kao i probušeni kamen. budizam.kao višeg i u istorijskom smislu mlađeg sloja religioznosti. hrpa gomila kamenova. O Đurđevdanu. 3. pri čemu se ta druga forma čoveka naziva duša ili sen. Demonologija . Religija i kult kamena U srpskoj narodnoj religiji postoji veći broj primera vezivanja duše za kamen. kraj ognjišta. neobrađeni kamen različite veličine. krov itd. zatim. Osim kamena stanca. kao najmlađi stupnjevi religijske individuacije. Porodilja koja nema mleka.bogovi gornjeg sveta. Manifestne forme ove vrste religioznosti bile bi totemizam. 58. Priroda i ljudski svet posmatraju se kao inkarnacije demona koji nastanjuju šume i vode. sa verovanjem da će i sve slične šljive roditi. i probušeni kamen. Mitologija . heroja nadljudske snage. kao čovekovog duplikata. Duše mrtvih se brzo kreću i sveznajuće su. Posebno mesto imao je kult hrastovog drveta.

Zmija u srpskoj mitologiji odgovara htoničnom . odnosno ognjištem. boravi u poljima ili na planinama. Zmaj je ognjeno biće. ispod kućnog praga. Kult vatre. 35 . Zmija se pojavljuje i kao životinjski predstavnik žitnog demona i utiče na rod useva. 62. Vračare u bajanjima obično traže vodu sa levog ili desnog vodeničnog točka kako bi oterale zlu nameru dušmana. piju je i kupaju se. poklapa se sa nastankom državne organizacije jednog naroda. Ona brani čoveka od svakog nevidljivog zla. Veruje se da svaka kuća ima svoju zmiju i ona se naziva čuvarkuća. odiže se od zemlje i htonskog. Srpski narod veruje da zmija živi u temelju. dakle. leži u htonskom supstratu.. Srpski narod veruje da zmija živi u temelju kuće. Veruje se da svaka kuća ima svoju zmiju i ona se naziva čuvarkuća. grada i oluje. Motiv borbe sa zmajem se ne pojavljuje nigde gde već nije formirana država. Čovek se plaši zmije i čini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. Zmija kao demonsko biće U zmiji je inkarnirana duša predaka. Zmija i zmaj Zmija odgovara htoničnom (zemaljskom. s obzirom da se na Badnje veče okupljaju domaći pokojnici. na mestima trajnog prebivališta ljudske duše. U srpskom folkloru zmaj uvek ide sa ognjem. Istovremeno čovek istu zmiju obožava i prinosi joj žrtve. U srpskoj mitologiji čovek se plaši zmije i čini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. 61. a zmaj odgovara antropomorfnom mitološkom sistemu. Zmaj leti. zaštitnu funkciju: on brani naselja i polja od nepogoda. Protočna voda se koristila da se opere odeća umrlog što je simbolizovalo odlazak mrtvog iz sveta živih.starijem i praslovenskom mitološkom supstratu. Voda koja izvire iz vrela kao i kiša predstavlja božansku krv. U tom smislu je raširen motiv da od pojedene zmije postaje razumljiv jezik ptica. a koren verovanja je iz osobene dioniske tradicije. ispod kućnog praga. na mestima trajnog prebivališta ljudske duše. Velika je moć protočne vode upošte. 60. Zmaj se pojavljuje kao spoj nekoliko životinja najčešće gmizavaca i ptice. a posebno one koja se zahvata kraj vodenice. podzemnom) praslovenskom supstratu. kraj ognjišta. kraj ognjišta. kad se pojede. Zmija se zamišlja i kao inkarnacija umrlih predaka. Čudotvorna moć koju daje zmija. Kult zmaja vezuje se za razvijeni stupanj društva. a s tim u vezi ideja plodnosti.Badnjak je božanstvo koje se spaljuje da bi opet oživelo. umivaju se. dakle. ima širu socijalnu. Samim tim ona je i simbol plodnosti. vode i izvora U svakom kraju u Srbiji postoji neka proglašena zdrava voda oko koje se ljudi okupljaju. Na istoj mitološko-strukturalnoj liniji sa zmijom nalazi se lunarna simbolika. Badnjak se dovodi i u vezu sa kultom pokojnika. Tako da možemo utvrditi da pojava zmaja kod nas datira iz vremena kosovskog i postkosovskog ciklusa.

Crni konj pomaže pri pronalaženju blaga i otkrivanju vampira. psa. Veruje se da se ona hrani ljudskim srcima i džigericom. Sva sakata mitska bića predstavljaju mesec u opadanju. Sa hrišćanstvom ovaj beli vuk je doveden u vezu sa Svetim Đorđem. čobaninom. mačke. Veštica je ženski korelat vampira. veštica. veruje se da će umreti domaćin iz te kuće. Mora je slična ili čak srodna veštici. Često se smatra da je mora veštica koja se pokajala. U staroj srpskoj religiji pas se identifikuje sa čovekom. Vučiji oblik vampira je tipično srpski i kod nas se češće naziva vukodlakom. dok mlada žena kad umre postaje vila. mora i vukodlak. već ih samo muči. Vuk u dobrom liku je domaći pas. Najstariji petao se prinosi kao žrtva svetom Iliji. Pas je i pratilac lovačkih božanstava (Dijana). mori ljude na spavanju i zaustavlja im disanje. Taj običaj je u vezi sa htonskom prirodom srpskog vrhovnog božanstva. mori. u obliku kopita. Mitsko oblikovanje vuka vezuje se za istočnoslovensko božanstvo gospodara šume. Vampir. Ako bi takav petao ostao živ posle Ilindana. Veštica poprima oblik leptira. samoubice. To je mrtvo telo koje je oživelo. U istočnoj Srbiji je dobro očuvan kult svetog Todora. Kod Srba postoji verovanje da je veštica svaka stara žena kad umre. 65. petao – demonska bića Kod Srba konj se pojavljuje u vezi sa demonima donjeg sveta. koji se nisu ispovedili. davi ljude i pije im krv. koji su iznenada umrli itd. 36 . Vampiri su oni koji umiru neprirodnom smrću. Na dan Svetog Mrate kolje se crno pile. Dobroćudan kao domaća kokoš i petao. U konje se pretvaraju grešne duše. životinja i ptica koji je zamišljen kao beli vuk. 64. On ima dva lika. staništu kulta predaka.63. a u lošem liku u obliku divlje životinje koja nanosi štetu. Konji se prvo jašu poljima radi plodnosti a onda se daje konju kolač todorčić. i zloćudna u obliku gavrana i vrane. sakati. Dobar deo običaja oko Badnjeg dana povezan je sa žitnim demonom sagledanim u obliku ptice. kokoš ili petao. Vuk i pas kao demonska bića Kult psa je posebno razvijen kod stočara. hromi vuk. Klanje petla obavljala bi najstarija žena u domaćinstvu i to na kućnom pragu. Konj. pa ne jede više ljude. Vuk ima dve forme: dobro i zlo. kako bi se usevi zaštitili od gaženja od strane Todorovih konja. kada kreće i poslednji. crne ptice. mora Vampir pripada krugu demona vezanih za kult predaka. vuka itd. Vukodlak je demon prekriven vučijom dlakom. Kod nas je poznato ritualno klanje petla koje se vezuje za dva praznika: Sveti Ilija i Mratindan. veštice. ustalo iz groba i luta okolo. Opšte je shvatanje da je mora demon koji noću pritiska. Jesenji praznici su smatrani „vučijim“ i posebno se slavio poslednji dan.

Na svadbi su prisutni zli demoni koji bi da spreče srećan završetak socijalne veze dveju porodica. posebno u toku noći. Raskršća imaju isti status kao groblja. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. Kumstvo je ustanova starija od hrišćanstva. u suprotnom dete bilo rođeno sa manom. Na čelu obreda je kum. krštenje. Kod svadbenih običaja. Magijske radnje se obavljaju noćima i na grobljima i na raskršću. očekujući za uzvrat potomstvo i uspeh u braku. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. čitav niz zabrana. dalje. Drevni je običaj kod Srba strižba ili šišanje deteta. Njoj se u principu brani svako kretanje van kuće. Strižba se obavlja ujutru. kondenzovane istorije života i potrebe da se opstane. Kod mnogih naroda raskršća se smatraju kao opasna. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. i kumstvo u nevolji. I u nevestinoj i u 37 . krštenje. On pramenove kose stavlja u belu maramu koju majka stavlja na neko visoko mesto. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. nevesta prilaže novac na raskršću. To je kultno mesto na kome obitava htonska boginja. Tu se skupljaju duhovi i zli demoni. mrtvacem. kao i rituala koji se obavljaju nakon rođenja deteta. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. zabrana. Sve ti rituali proizvod su iskustva. zaštitnik porodičnog kulta. Antropološki ciklus. kojih se trudnica morala pridržavati. Svadbeni običaji Rođenje. venčano. krštenje. "nečistu" vodu posle kupanja prosipaju na raskršću. Njoj je zabranjeno šutiranje domaćih životinja. Ona se isključivo obavlja u kući deteta. odnosno tu se sahranjuju tuđinci i zločinci. odnosno godini. 68. Za raskršća se vezuju i sudbine tzv. šišano. proizilazi i niz tabua. Zbog verovanja da su trudnica i njen plod u utrobi na magijski način povezani. 67. nečista mesta. tzv. kao i kontakt sa "nečistim mestima" i bićima: grobljem. Rođenje. Njeni spomenici se nalaze na grobljima i raskršćima gde joj se prinose žrtve. u neparnom danu. Raskršća i groblja Raskršće je kod Srba i drugih naroda važno kultno i obredno mesto. strižba Rođenje. porodilja i novorođenčadi. posebno da onemoguće uspešnu "prvu bračnu noć". kao žrtvu boginji raskršća. jer bi. zaštitnica je braka i plodnosti. Postoji. neobičnih smrti. Kod Srba postoje četiri kumstva: kršteno. Kada bolesno dete okupaju u kući. U grčkoj mitologiji boginja raskršća je Hekata. Antropološki ciklus.66. na primer.

Nakon što osoba izdahne pali se sveća. ne okrećući se.mladoženjinoj kući stavlja se žar na kapiju kroz koju prolaze svatovi i posebno mlada i mladoženja. Pošto je umirući izdahnuo otvaraju se vrata i prozori. Smisao paljenja sveće je u tome da se preminuli ne povampiri. Prokletija je običaj proklinjanja nepoznatog krivca za učinjeno rđavo delo. za koje se vezuju brojni običaji magijskog i mitološkog karaktera. Narod i dan-danas veruje u dostižnost kletve. konačno ovu duša veže. Objavljivanje smrti u kući najavljuje se naricanjem. Veruje se da se pokojnik može služiti hranom. pre ulaska u kuću ritualno pere ruke. prinosi muško dete. Umrli na glavi mora obavezno imati kapu. na mišici. kada se nevesti. koje ona diže tri puta u vis kako bi najpre dobila muško dete. U narodu postoji i običaj zvani "nakonče". Pokojnika iz kuće iznose najbliži i to tako da noge idu napred. Lapot je običaj starih Slovena napuštanja i ubijanja staraca i iznemoglih. po dolasku. krštenje. U dvorištu svojih roditelja. Da se pokojnik ne bi povampirio zaseca mu se prst na nozi. uglavnom batinom. Po povratku sa groblja svaki učesnik pratnje. Na isteku godine dana umrlome se podiže kameni spomenik. ispod kolena. Običaj se održao uglavnom u istočnim delovima Srbije. Prokletije i lapot Osim sudskih i državnih organa. baca čašu preko ramena unazada sa ciljem da je razbije. Smisao ritualnih postupaka vezanih za smrt jeste pripremanje duše umrloga za što uspešniji i bezbolniji prelaz u onaj svet. Antropološki ciklus. odnosno što će "na onom svetu ići po mraku". odluke i presude donosili su i "selo" ili "narod". Njima se grupa. Pred skupljenim svetom familija bi premlatila starca ili babu. a žena maramu. venčanje i smrt predstavljaju četiri osnovne faze u antropološkom ciklusu. ređe kamenjem ili sekirom. 70. Sahranjuje se sutradan. Žar predstavlja zaštitu od zlih demona. Mlada u mladoženjinoj kući preskače prag. došavši u mladoženjinu kuću. užasnuta fenomenom smrti. 69. suprotstavlja dezintegrativnim silama kako bi sačuvala potrebnu životnu energiju. pošto mlada popije vino. Ljudi umrli na neprirodan način sahrajivani su van groblja. Njegov cilj je da se posle godinu dana lutanja duše umrloga. Ovi obredi imaju religijsku i socijalnu snagu. Kod odra izloženog mrtvaca stavljaju se darovi u jelu. 38 . da je aktivan na nevidljiv način. jer se demoni nalaze ispod praga. Prazan sanduk i prazan grob ne smeju prenoćiti. Koga su god vodili na lapot on bi išao bez ikakvog straha. Ona čini sve da se ne zameri duhovima kuće novog doma u koji ulazi. koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog stanja Bića u drugo. Njegova odeća i samrtne stvari bacaju se ili se trećeg dana po smrti peru u reci i na nekoj livadi. Smrt i pogrebni običaji Rođenje. ustali.

Baba je simbol patrijarhalnosti. a druga. ostaci starog slovenskog poštovanja drveća. Zvuci koji ga čine stvoreni su preko govornih organa i oni se mogu linearno i sekvencijalno predstaviti na simboličan način. a zatim se krst. zajedno sa cvećem i hranom. jer nema nasumičnog korišćenja zvukova i slučajnih izmena. Sve je povezano sa vodenim demonima. Drugo mišljenje je da je slava dan posvećen živima. ili se živa mačka baca u zažarenu peć. Primarna struktura se nalazi u sintaksičkoj ravni (reči). objekt. Zasnovan na nizu pravila i ograničen je. Zavetine. Magijski obredi za dobijanje kiše Oranje i sejanje se kod svih naroda smatra činom oplodnje zemlje. ognjišta – kulta predaka te kuće i zato se ne seče dok traje slava. poštovanja. Baba je manji hleb koji gost po čestitanju slave poljubi. Jezik i teorije o jeziku Ljudska komunikacija podrazumeva postojanje pojedinaca koji imaju zajednički simbolički sistem. jer razlikuje jedan pojam. pomešani su sa kultom predaka. Dobri dani za setvu su ponedeljak i četvrtak. On je sistem razlika i kontrasta. u ravni glasova. jer poseduje određen broj zvukova. Slave i zavetine. Mitološku paralelu ovom običaju nalazimo i u japanskoj religijskoj i običajnoj praksi ostavljanja staraca i starica u planini. i takođe bile polivane vodom. Taj simbolički sistem je jezik i odlikuje ga dvojstvo strukture. od drugog putem varijacije zvuka ili reda. bacao u reku. Dodole su bile devojčice od 6 do 14 godina koje su okićene cvećem prizivale kišu. Za prestanak kiše ukopavala se živa mačka ili magarac. Agrarni ciklus. Jezik je linearan i sekvencijalan. Veče uoči slave se mesi kolač večernjača. Svako ko govori svoj maternji jezik u stanju je da sastavi i razume bezbroj novih rečenica. izraz zahvalnosti. Jezik je i sistemski. Igrale su. a za samu slavu slavski kolač i „baba“. 73. Jedna od devojčice je imala poseban status i njoj se vezivao krst za nogu sa neznanog groba. 71. ognja. taj hleb stoji stalno na stolu i seče se treći dan slave. Priozvoljan je jer nema objektivne veze između prirode stvari i jezičke jedinice koja se 39 . a loši petak i subota. 72. čijom se krvlju orosi kamen i drvo.nadajući se boljem životu na onom svetu. događaj. fonološka. jagnje. Zavetine su zavet sela svecu da će ga praznovati kao seosku slavu ako ga izbavi od nevolja. To je simbol vatre. pa u istočnoj Srbiji i Makedoniji. pevale i prskale ukućane idući od kuće do kuće. Krsna slava se slavi tri dana. Druga važna osobina ljudskog jezika je njegova stvaralačka sposobnost. sa verovanjem da će preći u bolji život. Ova praksa raširena je u dinarskim predelima. Dodole bi dobijale darove u hrani. Bira se hrastovo ili orahovo drvo gde se prinosi zajednička seoska žrtva. Agrarni ciklus. kolač „baba“ Krsna slava je praznik obožavanja svojih predaka.

kako odnose između zvuka i značenja koriste pojedini jezički predstavnici u nekoj osobenoj komunikacionoj situaciji. • Psiholingvistička teorija je teorija o čovekovoj osnovnoj sposobnosti da se ponaša simbolično.na to odnosi. Odvajanjem jezika od žive reči. tako da vrednost jednog znaka zavisi od prisustva drugih znakova. Moderna lingvistika nastoji da pronađe neke opštije gramatičke teorije kojom bi se mogli opisivati svi ljudski jezici. proučava odnose između zvuka i značenja. Čovek ima um koji mu omogućava da postupa po slobodnoj volji. poseduje svaki pojedinac. Lingvisti vide jezik kao teorijski problem odnosa između zvukova i značenja. po mišljenjima nekih autora. Osnovna pretpostavka generativne gramatike je u tome da je suština lingvističkog sistema znanje koje čovek mora da ima da bi razumeo i stvorio rečenice u svom jeziku. dovela je do značajnih promena u lingvistici. odnosno govora. • 74. Po Sosiru. dok jezik kao živa reč ne može da se proučava bez uvida u širu govornu zajednicu. mada pripada društvenom delu jezika. oslanja se na unutrašnju saglasnost korisnika da se pridržavaju pravila značenja i upotrebe. nezavisno od spoljašnje sredine. on je odvojio društveno od individualnog. Čomski u svom delu „Sintaksičke strukture“ smatra da lingvistika postaje generativna gramatika koja se bavi procesima nastajanja jezika. Prihvaćeno je antropološko shvatanje da se svet može objektivno gledati jedino kroz oči onih koje proučavamo. prvenstveno rečenice. Čomski smatra da postoje univerzalna načela koje poznaje svaki govornik i koja su mu urođena. On je i konvencionalan. Sociolingvistička teorija objašnjava kako je simbolično ponašanje sistem povezan sa društvenim varijablama korisnika i konteksta. fonološku i semantičku. Lingvistika i kompjuterska lingvistika Lingvistika proučava osnos između zvukova i značenja. Sve brojne postavke i tumečenja jezika mogu se svrstati u tri glavne teorije o jeziku: • Lingvistička teorija je teorija o čovekovom sistemu simbolizacije u komunikaciji. Jezik se posmatrao kao koherentna. jezik je sistem međusobno povezanih znakova. Podelio je pravila na tri komponente: sintaksičku. Taj korpus znanja mu omogućava jezičku kompetenciju. U tome se sastoji "sosirovski paradoks" jer jezik kao sistem. sintaksa i semantika). Ova pravila koja čine teoriju jezika jesu gramatika. Govorni predstavnik ima prećutno ili unutrašnje znanje svojih pravila jezika. proučava kako ljudi odnose između zvuka i značenja mogu da izvode u kodnom ponašanju. Jezik je jedinstven za ljudsku vrstu i mada se razlikuje od etnosa do etnosa svi su oni složeni u određena gramatička pravila i jednako dobro služe u komunikaciji. Napravio je razliku između jezika kao sistema i jezika kao žive reči. autonomna celina. Pojava antropološke lingvistike. sposobnost. U savremenoj lingvistici sistem se opisuje preko pravila (morfologija. tj. 40 .

međutim. tj. sposobnost) razvija kod dece. 75. a ne same rečenice. Oblast koja se zove veštačka inteligencija najviše je zainteresovana za jezik. Smatraju da kao govornici najbolje što možemo da uradimo je da koristimo čujne i vizuelne simbole koji u našim slušaocima mogu da dodirnu izvesne elemente njihovog prošlog iskustva. Naučnici su sve više tražili kognitivni pristup teorijama jezičkog ponašanja. opis onih tipova procesa mentalnog ponašanja koji su uključeni u stvaranje i razumevanje jezičkih iskaza. Viver i Nes smatraju da je govor psihofizički proces putem kojeg jedna osoba pokušava da utiče na drugu. Ono što je za Čomskog jezička kompetencija ljudi. Blek i Mur smatraju da je govor kako stimulans za ponašanje tako i odgovor koji ponašanje upućuje samom stimulansu. nego kao pasivan proizvod jezičkog učenja. govori o verbalnom ponašanju. Kognitivni psiholingvistički pristup pretpostavlja da ljudi imaju unutrašnju sposobnost da razvijaju jezik. oni imaju značenje. proučava korelacije koje postoje između jezičkih i društvenih struktura. 76. pronalaženje matemetički preciznog načina na koji bi se opisao i formulisao jezik. Sociolingvistika Prema sociolingvistici ni komunikacija ni jezik nisu nezavisni od ličnog i društvenog konteksta. Ovaj pristup je kritikovao Čomski. Način govora često nije produkt individualnih sposobnosti već postoje obrasci. Restriktivni kôd se često nalazi u situacijama društvene 41 . istraživanje tekstova i sve ono što se podrazumeva pod terminom hyper text.Kompjuterska lingvistika bavi se opisom i objašnjenjem formalnih jezika i ona pokriva širok krug aktivnosti koje su u vezi sa računarom. Entiteti jezika su simboli. Skiner. Sociolingvistika se bavi problemima društvenog raslojavanja jezika. Psiholingvisti su proučavali kako se jezička kompetencije (znanje. bihevoristika nije mogla da objasni. Cilj je konstituisati inteligentne sisteme koji mogu da komuniciraju. Skiner je definisao osnovne tipove stimulativnih uslova koji vode ka ponašanju u jeziku i odredio uslove gde je jezik sam stimulans za neko ponašanje. tj. Psiholingvistika Psiholingvistika proučava ponašanje pri upotrebi jezičkog sistema. Jezik se više posmatra kao nešto što su ljudi razvili svojom aktivnošću. ali veza između simbola i stvari je arbitarna i društveno kontrolisana. Hil naziva jezik "prvom i najizrazitijom ljudskom simboličnom aktivnošću". Kognitivni pristup smatra da dete uči pravila i strategije za razvoj ili tumačenje rečenica. Tako će slušaoci proizvesti za sebe značenjske obrasce koje mi želimo da one imaju. Bernštajn razlikuje dva koda – restriktivan (sintaksa minimalno složena) i razvijen jezički kôd (složenija sintaksa). ali ne i o prirodi značenja. Tu spada pre svega mašinsko prevođenje sa prirodnih jezika. Ova oblast istražuje mogućnosti i probleme koji se javljaju kada postoji ogroman broj tekstova na kompjuteru koji se mogu prikazati na različite načine.

Smatra da su etnografija i komunikacija. Razradio je pojam pravila varijacije koja pretpostavljaju da je govor podložan stalnoj promeni. Etnografija govora podrazumeva da neko može da ima znanje gramatike ali ne mora da ima i znanje o govornim obrascima koji postoje u određenoj zajednici. Hajmz smatra da dete razvija obrazce za korišćenje jezika i time ustanovljava svoju sociolingvističku kompetenciju. smatrajući da prvi utiče na drugi. Ideje Vorfa su naročito bile pod udarom kritike. održavanja društvenih odnosa. istražujući u celini njene komunikativne navike. dok Hopi žive isključivo u svom psihološkom vremenu koje je vezano za udaljenost i kretanje. Etnografija komunikacije za kontekst uzima celu zajednicu. Čovek Zapadne civilizacije živi u koordinatama prostora i vremena. Suprotno tome. 77. bez čega interpersonalna komunikacija ne bi bila moguća. U svojim istraživanjima oni su povezali gramatički sistem jezika američkih Indijanaca sa njihovim pogledom na svet.razmene. Kod Hopi Indijanaca nema bezobličnog: postojanje može ili ne mora imati oblik. a posebno gramatike. Jezik je uzrok a ne posledica. Sapir – Vorfova hipoteza Njena glavna pretpostavka je da naš način mišljenja zavisi od jezika kojim govorimo. Jezik je sredstvo za socijalizaciju. Vreme i prostor se kod njih izražavaju kroz događaje. Jezik doprinosi kulturi. ali uvek ima intenzitet i trajanje. One su dobrim delom poticale iz nemogućnosti pozitivističkog preispitivanja njegovih hipoteza. Sapir je formiranje jezika posmatrao unutar društva i tvrdio da tek onda kad se formira jezik može da deluje na oblikovanje pogleda na svet. objašnjenjima i instrukcijama. dok razvijeni kôd odgovara raspravama. Mislili su da jezik nije samo mentalni način izražavanja stvarnosti već i sredstvo koje uobličava način na koji govornik vidi stvarnost. a ne lingvistika i jezik ti koji određuju pojmovni okvir putem koga se procenjuje mesto jezika u kulturi i društvu. Kod nas je. Vorf smatra da pojmovi vremena i materije zavise od prirode jezika kroz koji se razvijaju. a kultura oblikuje stvarnost. On ima veliku ulogu u prenošenju tradicije. bez obzira na društvene grupe. Smatra da jezički sistem (njegova gramatika) oblikuje ideje. Del Hajmz u svom delo „Osnovi sociolingvistike“ govori o etnografiji komunikacije koja proizilazi iz antropološke lingvistike. Vorf smatra da spoljni svet postoji. društveni odnosi ne mogu da postoje bez njega. Gledišta Sapira i Vorfa se dosta razlikuju. 42 . Tvrdio je da je kulturno i društveno znanje nekog društva bitna odlika uspešne komunikacije. materija bezoblična masa kojoj je potrebna forma da bi realno postojala. Labov se suprotstavio generativnim gramatičarima i njihovom isključivom usmerenju na individuu. ali se naučno ne može shvatiti sve dok se znanje koje imamo o njemu ne pretoči u jezik. na primer.

da lingvistička kompetencija govornika ne uključuje samo sposobnost da se proizvede sintaksa. Teorija kulturne lingvistike Kulturna lingvistika zasnovana je na starim tradicijama kao i savremenim teorijama u antropološkoj lingvistici. Kulturna lingvistika je sinteza kognitivne lingvistike i boasovske lingvistike. i razna druga pravila). pismo. Najznačajniji naučnik koji se bavio etnografijom govora bio je Hajmz. od oblačenja do građanja kuća. promenljivi i teško mogu da se odrede. 79. bezlični i statični. brigu za poznavanje folklora naroda čiji se jezik istražuje. matematika. Boasovu jezičku relativnost nastavili su njegovi učenici Sapir i Vorf. već i sposobnost da se jezik koristi pragmatično u određenom društvenom i kulturnom kontekstu. Na osnovu dogovora kodovi se dele na konvencionalne. zajednička iskustva članova neke zajednice ili kulture. Boasova lingvistika predstavlja pre svega opis gramatike jezika u njihovim vlastitim terminima. Etnosemantika proučava načine na koje različite kulture organizuju i kategorizuju oblasti znanja. životinje. srodnici. arbitarne i estetske. dodiri. a njima upravljaju pravila koja prihvataju svi članovi zajednice koji ih koriste. mirisi. notni znakovi. bonton. etnosemantike i etnografije govora. itd. • Estetski kodovi su različiti.). note. itd. mape. pokreti tela. itd. Obuhvataju unutrašnji. slikarstvo. To su pre svega kodovi nauke kao što su brojevi. Kodovi ponašanja regulišu načine ponašanja zajednice i pojedinih članova (zakoni. subjektivni svet.) i analoške (slike. U najširem smislu kodovi mogu biti veštački (Morzeovi znaci) i prirodni (jezik). Masovna i narodna umetnost koristi konvencionalne estetske kodove. etnosemantiku. kao što su biljke. Kodovi i njihove vrste Kodovi su znakovni sistemi različitih vrsta (jezik. oslanjajući se pri tom na etnografske i lingvističke metode. hemijski simboli. • Kod arbitarnih kodova radi se o dogovorenom odnosu između oznake i označenog. • Konvencije su nepisana pravila. bitna za antropološku lingvistiku: Boasovu lingvistiku. U svakom društvu postoje kodovi ponašanja i značenjski kodovi. Kodovi čine sisteme u koje su organizovani znakovi. i etnografiju govora. On smatra da različiti jezici klasifikuju iskustva različito i da takve klasifikacije nisu nužno svesne. Simbolički su. zatim saobraćajni znaci. Kad je reč o kulturnim kodovima oni se mogu podeliti na digitalne (jezik. mada se najviše oslanja na kognitivnu lingvistiku.). itd.78. Konvencionalni estetski kodovi omogućavaju uklapanje članova društva u njihovu kulturu. Vezani su za kulturni kontekst. Kognitivna lingvistika se može vezati za tri tradicionalna pristupa. Kulturna lingvistika treba da konotira široki interes za jezik i kulturu. načini na koje će uređivati svoj život i svakodnevnicu. On smatra da je govor sistem kulturnog ponašanja. matematički znaci. a značenjski kodovi se odnose na sisteme znakova koji imaju više jedinica koji se mogu kombinovati (paradigmatska dimenzija koda) po pravilima koja su stvar dogovora (sintagmatska dimenzija koda). 43 . Čine ih ponašanje ljudi. a ne već u oformljenim kategorijama indoevropskih jezika. Kognitivna lingvistika pretpostavlja da jezik izražava mentalne predstave ili koherentne ideje. vojne uniforme.

81. Još jedan problem je i nemogućnost jesnog razlikovanja između konotacije i denotacije. Denotacija se odnosi na očigledan. hiperbola. U tradicionalnoj upotrebi. U Vebsterovom rečniku metafora je govorna figura u kojoj se reč ili fraza koja označava jednu vrstu objekta ili radnje koristi umesto neke druge da bi ukazala sličnost ili analogiju između njih. on opisuje odnos između označitelja i označenog. Bart razlikuje dva reda značenja: denotativno i konotativno. bukvalan odnos. Pod konotacijom Bart ne misli samo drugi smisao. Bart razlikuje i treći red značenja koje naziva simboličnim. Termin denotacija se koristi u mnogim teorijama da se odredi prvo glavno ili jedino značenje. usled činjenice da ih je prihvatila masovna publika. metafora pokriva različite govorne figure. ulice. Književna kritika polazi od pretpostavke da je književnost pre svega konotativne prirode za razliku od denotativnog jezika i govora. širem i užem. već da uključuje sve osim jednog odnosa denotacije koji ostaje tajna. 80. metafora se koristi u dva različita smisla. Fotografija nekog dela grada. Konotacija je za Barta idealno oruđe za analizu književnog teksta pošto denotacija dozvoljava da se otkrije samo prost. sinegdoha i sl. bukvalan smisao znaka. U nekim novijim studijima postoji tendencija da se nauka o metafori podeli na komparativne teorije koje metaforu shvataju kao sličnost ili poređenje između dva 44 . U širem smislu. ali tu postoje različita stanovišta koja su posledica različitog stava prema književnom tekstu i njegovom tumačenju. U tradicionalnoj semantici konotativno značenje je sekundarno zančenje koje znak može imati pored primarnog.Konvencionalizacija je kulturni proces koji se javlja kada kodovi koji su do skora bili sasvim nekonvencionalni. U užem smislu ona predstavlja samo jednu od tropa kao što su metonimija. dok je smisao konotacije određen značenjem. Fisk smatra da metaforom pokušavamo da nepoznato odredimo poznatim. Metafora i metonimija Aristotel smatra da je metafora prenošenje izraza sa jednog predmeta na drugi i to ili sa roda na vrstu ili sa vrste na rod ili sa vrste na vrstu ili na osnovu analogije. postaju popularni i svakodnevni. Denotacija i konotacija U sholastici pojmovi konotacije i denotacije su se upotrebljavali da bi se razlikovali apstraktni od konkretnih termina. Predmet postaje simboličan kada kroz konvenciju i upotrebu dobije značenje koje mu omogućuje da postane nešto drugo. Denotativni red značenja je deskriptivan. Nejasnost pojma konotacije dovela je do brojnih kritika i čak odbacivanja konotacije kao činjenice značajne za književnost. dok se konotacija vezuje za moguća asocijativna značenja. denotira taj deo grada. kuće. standardnog ili suštinskog značenja. Denotaciju identifikuje sa primarnim značenjem reči ili rečenice. nasuprot konotaciji koja implicira više od jednog značenja. Eko smatra da denotacija ukazuje na značenje.

Simbolički znaci su oni aspekti znakova koji zavise od drugih znakova da bi mogli da se prepoznaju i tumače. Mokre ulice su ponekad indeksni znaci kiše. Njene osobine sliče osobinama objekta i to pobuđuje analogne senzacije u svesti koja zapaža tu sličnost. Ikona deluje faktičkom sličnošću između oznake i označenog. Ferdinand de Sosir – proizvoljna priroda jezičkog znaka 45 . Metafore povezane sa ikoničnim znacima se teže mogu odgonetnuti i nalazimo ih uglavnom u reklamama. Ikonični znak samo predstavlja objekt. već beleži njegovu prisutnost. Njena osnovna definicija je da deo stoji za celinu. Indeks je jedini znak koji je u vezi sa stvarnošću i blizak sa svojim objektom. a simbol mogućnost (hipotetično). Ali onda mokre ulice čine ikonu. 82. U tom pogledu. Persova teorija znaka – ikona. mokre su od kiše. ikona se već sadrži u indeksu. Može se razumeti jedino u odnosnu na prethodno uspostavljeno pravilo koja određuje šta će predstavljati (crveno svetlo za zabranu). pošto je kiša i sama mokra. ali nema dinamičku vezu sa objektom koji predstavlja. ikoničko značenje zastave može biti razumljivo samo onom ko poznaje američku istoriju. i teorije semantičkog tipa koje drže da se do metafore dolazi putem verbalne opozicije ili interakcije semantičkih sadržaja. indeks. Primer korišćenja metafore u svakodnevnoj komunikaciji odnosi se na upotrebu novca kao metafore vremena. 83. Ikona liči na objekat. računamo. Simbol je znak koji bi izgubio svoj karakter kad ne bi bilo tumača. a ikona je građa deduktivnog mišljenja. "potrošnja" vremena. da. To je znak koji se odnosi na objekt koji označava time što je taj objekt zaista uticao na njega (mokre ulice i kiša). zvuk violine) zamenjujemo odliku neke stvari sa samom tom stvari. Američka zastava sa zvezdama i belim linijama predstavlja 50 država koje se nalaze u Uniji (zvezde) i 13 kolonija koje su u početku formirale Uniju (linije). indeks i simbol Pers deli znak na tri osnovne kategorije: ikona. indeks uključuje u sebe ikonu. Kada kažemo Bela kuća je najavila ili beli dvor je potvrdio. tj. već umesto toga traži princip asocijacija. Jakobson smatra da je ona glavni način romana dok je metafora glavni način poezije. indeksnost . gde ikonično predstavlja aktuelno. Kada kažemo: čuo je violinu (tj.nužnost (ono što je logički nužno). pa tako kažemo "ušteda" vremena. Metafora nije vezana za princip bliskosti na istom planu značenja kao metonimija. Pers je predložio da ova tri aspekta znaka imaju svoje korespondente u logici. Svaka reč u knjizi je simboličan znak. njegovo tumačenje ne uzrokuje sličnost. jer je ona na njih uticala. ako se uzme da počiva na pravilima gramatike i diskursa koji je osoben za neki jezik. na primer. Simbol nam omogućava da stvaramo apstrakcije. Indeksi za cilj imaju da opštu misao dovedu do pojedinačnog iskustva. koristimo metonimiju u kojoj se mesto javlja kao političko središte. Želeo je da stvori sistem logičkih pojmova zasnovan na znacima koji bi mu omogućili da u potpunosti objasni proces mišljenja. "gubljenje" vremena itd. tj. Metonimija asocira značenje unutar istog plana stvarnosti. Indeksi se moraju jasno razlikovati od ikona iz dva razloga: mnogi znaci imaju i ikoničnu i indeksnu prirodu.predmeta. i simbol.

Elementi govora su individualno određeni. U reči su važne zvučne razlike koje nam omogućavaju da ih odvajamo od drugih reči. Govor je pojedinačna upotreba društvenog sistema znakova u govornim radnjama ili tekstovima. Sinhronijska analiza bavi se sistemom znakova u nekom datom trenutku bez obzira na njegovu istoriju. Njegova teorija znaka ima nekoliko osnovnih pretpostavki. a govor je nameran (jezik pojedinac prima pasivno. Što je znak motivisaniji. Materijalni element (zvuk) po sebi ne pripada jeziku. On pravi razliku između vrednosti i značenja. strukturalan pojam značenja i arbitarnost jezičkog znaka. Motivacija i ograničenje opisuju u kojoj meri označeno određuje označitelja. Jedna reč može biti zamenjena nekom drugom ili upoređena s nekom drugom. pa zato nisu društveni. to je više njegov označitelj ograničen označenim. zvuci u vazduhu) i označeno (mentalni pojam na koji se ta slika odnosi). a govor je izbor iz onoga što se naučilo). Ikona je znak gde je oblik označitelja određen na neki način preko označenog. Sosir označitelja smatra materijalnim delom vrednosti. njegova mentalistička zavisnost. Jezički znak je dvostrani psihološki entitet koji se sastoji od pojma (označeno) i zvučne slike (označitelj) koji ukazuju na opozicije koje ih odvajaju kako jedan od drugog tako i od celine čiji su deo. Vrednost je element značenja. Visoko motivisan znak je vrlo ikoničan: fotografija je više motivisana od saobraćajnog znaka. nasuprot koga se nalazi govor. Njena vrednost nije utvrđena sve dok ne možemo da je razmenimo sa nekim drugim pojmom da nešto znači. a govor uključuje nameru prilikom izbora asocijativnih zvučnih slika sa pojmovima u jeziku).Ferndinand de Sosir bavio se načinom na koji se znaci (reči) povezuju sa drugim znacima. Ferdinand de Sosir . već da se radi o osobenoj komunikaciji koja čini arbitarni entitet. ali značenje se od nje razlikuje i istovremeno od nje zavisi. ikonično. Ono je promenljivo. Jezik je neneamran. Ograničenje se odnosi na uticaj koji označeno vrši na označitelja. dok je označeni pojmovni deo. on je samo materijal koji jezik koristi. pošto su upravo razlike te koje nose značenje. Sosir smatra da je značenje vrednost pojma unutar celog semiološkog sistema. 84. motivacija i ograničenje i svi su oni povezani među sobom. Model dvostruke strukture znaka sastoji se od tri termina: znak. organizovanje znakova U okviru analize fenomena znaka kao sistema iznosi se važnost dve dihotomije: jezik naspram žive reči (govora) i sinhronija naspram dijahronije. Glavni pojmovi koji se koriste u odnosu između označitelja i označenog su proizvoljno (arbitarno). Dijahronija se bavi razvojem znakovnog sistema u istorijskoj perspektivi. Značenje nije statično. od znaka. Proizvoljna priroda znaka ukazuje da nema nužne veze između označitelja i označenog. Vrednost označitelja može se odrediti jedino u odnosu ili u razlici sa drugim fenomenima jezika (ako je reč o lingvističkoj vrednosti). Jezik je socijalan u smislu njegovog saznavanja. a jezik pasivan (jezik je zbir onoga što se naučilo. Govor je aktivan. označitelj (znaci na hartiji. Semiologija vidi komunikaciju kao stvaranje značenja u poruci. To su: dvostruka struktura znaka. predstavlja aktivan proces. Sosir je jezički sistem nazvao jezik. Govor je heterogen (ne 46 .jezik i govor. tj.

Mukaržovski i praški jezički krug Osnove moderne teorije o znakovima postavili su dvadesetih godina XX veka članovi Praškog jezičkog kruga. I umetnost i kultura. Naučnici su počeli da se bave pitanjima koja su se ticala značenja umetnosti. Potvrdio je stanovište Praške škole o međuzavisnosti sistema što nikako ne ugrožava autonomiju umetnosti i njenu estetsku funkciju. Mukaržovski je predstavio jednu sveobuhvatnu semiotičku estetiku. nacionalnosti. nošnja od običnog upotrebnog predmeta postaje znak koji funkcioniše na isti način kao verbalni znaci i u njemu se nalazi mnoštvo značenja. i odredio umetničko delo kao semiotički iskaz. a jezik homogen (zvučne slike i pojmovi su nepromenljivo povezani). Mukaržovski smatra da se delo posmatra kao povezano sa sistemom onog jezika u kome je nastalo. Preko funkcije. Stav da znakovni sistemi nisu emanentni i da su na jedan složen način međusobno povezani. tj. U jeziku. kulture i društva. Gledište o postojanju drugih znakovnih sistema osim jezika koji čine složeni sistem sistema semiotičkih kodova svih vrsta. U paradigmi sve jedinice moraju imati nešto zajedničko što ih čini članom paradigme i moraju se jasno razlikovati od drugih u paradigmi. odnosa između različitih umetnosti. itd. njegovog stvaraoca i recipijenta. Sintagma je kombinacija izabranih znakova. sintaksa. 86. mada ima nešto osobeno po čemu se od njih razlikuje. složenih odnosa između umetnosti. 85. i nijedno ni drugo nije a priori iznad jednog ili drugog. rečnik je paradigma. strukturu i po tome je sličan drugim "jezicima". a rečenice sintagma. moraju imati distinktivne odlike znaka. Važna odlika sintagme su pravila kako se prave kombinacije U jeziku to su gramatika. po njihovom viđenju imaju svoj autonoman razvoj. iz kojeg se pravi izbor da bi se formulisala poruka. Zato Lotman umetnost naziva drugostepenim modelativnim sistemom (prvostepeni je prirodni jezik). bračnog stanja i sl. Gledište o funkciji i polifunkcionalnoj prirodi ljudske aktivnosti. kao i razvoja umetničkih sistema. a koji je u bliskoj vezi sa vrednosnim sistemima kulture nekog perioda. Tako narodna nošnja funkcioniše kao znak društvene i ekonomske diferencijacije. odnosa između umetničkog dela. Umetnički jezik je 47 . Znaci su organizovani u kodove na dva načina: putem asocijacije ili paradigme i putem sintagme. Jezik umetnosti ima svoja pravila.postoji obrazac između društvenog konteksta i rečenog). profesije. Dokazivali su tri glavne pretpostavke: 1. Paradigma je niz znakova. Jurij Lotman – jezik umetnosti Lotman smatra da je umetnost jedno od sredstava komunikacije i da se može odrediti kao jedna vrsta jezika. Tumačenje i proučavanje umetničkog književnog dela pretpostavlja ispitivanje koda prirodnog jezika i koda književnog jezika. Ono što je ključno u povezivanju književnog dela sa vanliterarnim sistemima jeste jezik. Praški jezički krug video je sve kulturne pojave povezano i međuzavisno u jednom aktivnom i složenom međuodnosu. u muzici melodija. rečnik. 2. poput azbuke. 3.

Svako umetničko delo je jedinstven znak. neverbalna komunikacija spada u takozvane prezentativne kodove koji su u bliskoj vezi sa svojim komunikatorima (koderima) i koji su indeksne prirode. neki tekst) koji su sastavljeni od ikoničnih simbola i znakova. poimanjem vremcna. Istraživači su pronašli da postoje kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa. Za Latinoamerikance međutim. dok je poruka informacija koju donosi sam tekst. 87. jer time gubi svoj smisao. poimanjem prostora. orijentacija i izgled Argajl. Prezentativni kodovi su razni gestovi. Pa i to se često izbegava. vcć i na brojne neverbalnc načine: gestovima. (na primer. jer prenosi složene informacije. Telesni dodir ili haptički način. Lotman kaže da se umetničko delo ponaša kao živi organizam. što znači da je to takva vrsta komunikacije u kojoj je nužno prisutan sam komunikator. nauka i umetnost. Oni se najčešće koriste u komunikaciji licem-u-lice. grimase. U tom ponašanju neverbalna poruka se javlja kao moćan deo komunikativnog procesa. da ono živi u sprezi sa čitaocem predajući mu upravo onu vrstu poruke koju on hoće da primi. originalan po sadržaju. jednostavan stisak ruke je nesto vrlo bezlično. Neverbalna komunikacija Kultura se uči počev od jezika pa preko svih neverbalnih načina izražavanja ljudskih emocija i stavova do specifičnih oblika kulture kao što su religija. kvalitet glasa. 1. Ljudi različitih kultura suštinski mislc na različite načine i to izražavaju ne samo jezikom. Lotman u umetničkom delu izdvaja poruku i jezik kao dva osnovna aspekta umetničkog dela. Kodovi dodira. Kod većine zapadnih naroda muškarci se ustežu od bilo kakvog drugog dodira osim stiska ruke. Druga se odnosi na uspostavljanje međusobnog odnosa. Indijanci i Severni Evropljani (Amerikanci) pripadali drugoj. Jezik je nešto što postoji i pre samog dela i mora do izvesne mere biti zajednički i za stvaraoca i za recipijenta. Ono što je informacija jeste novina i originalnost umetničkog dela. Sve što ljudi rade je naučeno. dodirom. 48 . raspoređivanjem vremena i brojnim drugim načinima koji se nazivaju kulturnim ponašanjem. dok bi Azijati. stavovima. Za razliku od reprezentativnih kodova. mišljenjima koje saznaje slušalac. Jezik književnost je poseban jezik i on se nadograđuje na prirodni jezik kao drugostepeni sistem. 88. prostora. dok je poruka promenljiva i može da zastari. Fisk utvrđuje da neverbalna komunikacija ostvaruje dve osnovne funkcije. i zato se umetničko delo ne može prepričavati. Jezik je nepromenljiva i trajna strana umetničkog dela. Telesni dodir je kulturno kodiran i u pogledu količine i kvaliteta. Južnoamerikanci i Južnoevropljani spadaju u prvu grupu. Jedna je da prenosi indeksnu informaciju i o govorniku i o njegovoj situaciji. Arapi. Bergun i Gerero su opisali brojne različite kodove ili načine izražavanja koji se pri tom koriste.složeniji od prirodnog.

zadati i slučajni. Prekulturna proksemija se odnosi na čovekovo čulno percipiranje prostora. boja kose i šminka kod žena) i unutrašnji koji se odnosi na naše fizičke osobenosti (visina.U studiji Džounsa. kao što je to na primer ljubljenje i grljenje pri susretu. težina. odnosi se na fiziologiju telesnog pokreta. ustanova u kojoj se radi. i one se odreduju kao kine. mada time i ne komunicira sa pacijentom. utiču na komunikaciono ponašanje. Čovek ima dve osnovne prostome potrebe. 2. kad žele da iskažu svoju iskrenost i dobru volju. stambeni ili radni prostor ličnosti. razumevanje. sekundamu i javnu. Kako se okrećemo prema nekome takođe je neka vrsta poruke o našem odnosu. uključivanje. Glas u verbalnoj komunikaciji je prenosilac emocionalnih poruka. i sl. Hol razlikuje infrakulturno i prekulturno proksemično ponašanja. Ljudi su skloni da stvaraju stereotipne predstave o drugima na osnovu njhovog oblačenja. Džounsa i Jarbroa o značenju dodira analizira se sedam primarnih oblika dodira kod odraslih ljudi: pozitivan efekat. 4. baš kao i Italijani ili Grci. Pozitivan efekat se odnosi na onu vrstu dodira koja želi da izazove podršku. prirodne boje) nose poruku o nama. igrački. Javna teritorija se odnosi na javna mesta uopšte. 49 . klimanje glavom) određuje se kao kinema. Bliskost. ponašanja u javnosti. galame. ljubavni ili seksualni interes. odnosno čovekova šira okolina. Orijentacija. kultura. Pol. 3. Izgled. Mezoprostor je sledeći korak. jedna je teritorijalna. Sekundamu predstavljaju razna javna mesta. Glasovne osobenosti predstavljaju veoma značajan kod u komunikaciji. kao što je to na primer situacija kod zubara ili lekara gde on dotiče. kao što je golicanje ili lažno rvanje. Pod njim on podrazumeva kako čovek nesvesno strukturiše svoj mikroprostor. Igrački se vezuje za potrebu da se olakša situacija kroz neku vrstu igre. 89. Mikrokineza: klasa kina koje imaju isto društveno značenje (na primer. Amerikanci bi to smatrali agresivnošću i nepristojnošću. Fizički izgled često prenosi vrlo važne poruke drugom. hibridni. ritualni. Teritorijalna se dalje deli na tri kategorije: primarnu. proksemički ili prostorni kod. kao što su škola. ali svaka osoba ima svoj vlastiti kinetički model. Spoljni izgled koji se na izvestan način može kontrolisati (odeća. i to je područje njegove privatnosti. Hibridan dodir kombinuje pozitivan efekat i ritualni dodir. Infrakulturno ponašanje možemo zvati i teritorijalno ponašanje. Kad se radi o kultumoj dimenziji. Kontrolisani dodiri teže da usmere ponašanje kao što je dodir po ramenu. kratak zagrljaj pri pozdravu ili opraštanju. kontrolisani. Arapi. Kod mnogih naroda jačina glasa i brojne gestikulacije znače iskrenost i dobronamernost. društveni status. 2. Zadati i slučajni dodiri su više kontakti nego stvar komunikacije. Primama teritorija je lično okruženje. Ritualni dodir se odnosi na stisak ruke. Telesni jezik (kinetičan ili mimičan kod) Berdvistel je svoju analizu telesnog jezika podelio u nekoliko područja: 1. na primer. Hola je skovao izraz proksemija. prekineza. Emocionalno stanje se može otkriti kroz pokrete lica. Mikroprostor je neposredna čovekova okolina. skaču i viču. Tu se izdvajaju najmanje jedinice neverbalnog ponašanja koje imaju različitu vrednost u različitom kontekstu. Odnosi na način kako ljudi uobličuju i koriste prostomu komunikaciju. Makroprostor se proširuje na veće teritorije od naselja do gradova i dalje. druga je lična.

tela. ritmički koji opisuju ritam ili tempo nekog događaja. U telesni jezik spadaju: 1. Izraz lica se odnosi na različite grimase lica kojima se prenose brojne poruke. inferiornost ili nadmoć. komunicira takođe neka značenja: prijateljstvo. osmeh ili mrštenje čela. Primarne funkcije pogleda su: fatička. pojačavati. Znamenja se mogu direktno razumeti. spacijalni koji opisuju prostor i deiktički ukazuju na predmete. Pokreti mišića lica mogu se menjati. Pokreti oka. Amblemi ili znamenja su konvencionalni. ležimo. Način na koji sedimo. očiju. iznenađenja ili besa. glave. igranje brojanicama i sl. Oni se najčešće odnose na izraz lica koji nam ukazuje šta neko oseća. gestovi koji nagoveštavaju pravac misli. kontakt preko oka. Pokazatelji osećanja su neverbalni izrazi emocija i afekata. kroz gestove. posredstvom ruku. Dezmond Moris je definisao gestove kao radnje kojima se daje neki uočljivi. Gestovi Gestovi predstavljaju vrstu telesne komunikacije. Najčešće su vezani za govor i dopunjuju verbalnu komunikaciju. 3. Ekspresivna funkcija vidljiva je u reakcijama koje se preko očiju mogu izraziti kada se radi o emocijama zadovoljstva. Adaptatori ili telesni manipulatori pomažu ličnosti da zadovolji ili ukaže na nake vlastite probleme ili dešavanja. 5. ekspresivna i konativna. ideografi. Ekman i Frizen klasifikovali su gestove na pet kategorija: 1. kao što su palice tj. Primarne ili namerne gestove Moris je podelio na šest kategorija: 50 . nogu. i služe da se ilustruje ono što se govori. udaranjem olovke o sto. Gest je način uspostavljanja komunikacije i da bi neki pokret bio i gest on mora da prenosi neku poruku ili informaciju. održi. Ilustratori su gestovi povezani sa govorom. gde ima za cilj poticanje ili održavanje razgovora. zavise od konvencije i zbog toga ih posmatramo kao kodove. Položaj. fizički znak onome ko posmatra. 2. I upravo ova vrsta ponašanje može dosta toga da nagovesti o nekom pojedinicu i njegovoj društvenoj okolni. do pućenja usana ili mrštenja čela. strukturiše i završi međuodnos. namerni znaci koji su autonomni u odnosu na jezik. 90. Ekman razlikuje više tipova ilustratora. stojimo. Regulatori su gestovi povezani sa govorom i oni regulišu govornu interakciju između govornika i slušaoca. 2. 4. Fatička se ogleda pre svega tokom razgovora. Gestovni amblemi su ograničeni na posebne kulture. gestovi koji naglašavaju pojedine reči. kinetografi koji slikaju radnje. na primer. kao što je češljanje. 4. pa i celog tela. piktografi pokazuju predmete. Pomažu da se pokrene. govori mnogo o međusobnom odnosu ljudi. od namigivanja. 3. kao što prst na ustima označava tišinu ili mahanje rukom pozdrav. Konativna funkcija dobija na važnosti kada je reč o onome kome je pogled upućen. Gestovi se najčešće odnose na pokrete ruku. Izbegavanje nečijeg pogleda ili slobodno gledanje u oči. zavisno od pravila koja postoje u pojedinim kulturama. neprijateljstvo. Telesni gestovi mogu biti primarni ili namerni i slučajni. nogu ili glave. ili rečenice.

3. radnja se vrši u odsustvu predmeta na koji se odnosi. naročito ruku. na primer. Šematski gestovi se odnose na podražavanja koja skraćuju ili sažimaju. teatralnu. 2. Novi i stari mediji Osnovna razlika između starih i novih medija je u tome da novi mediji nisu masovni u klasičnom smislu. 5. 91. ali i pokreti koji se stvaraju pomoću ostalih delova tela. čime počinje da se povećava jaz između onih bogatih informacijama i onih siromašnih. Tu spadaju sve vrste facijalnih znakova. Novi elektronski sistemi ne potiču iz jednog izvora i obično vrše posebne usluge za relativno male grupe publike. klimanje. Teatralna mimikrija se odnosi na svet glumaca koji simuliraju da bi nas zabavili. Tradicionalne granice između medija nestaju otkako im je zajednički kompjuterski modem. Tehnički gestovi su takvi gestovi kojim se služe stručnjaci u pojedinim zanimanjima ili ljudi koji pripadaju određenim profesionalnim sredinama. Moris razlikuje četiri vrste mimičkih gestova: društvenu. ili nevericu time što povučemo prstom donji kapak. Izražajni gestovi. bledilo. Mimički gestovi su takva vrsta pokreta kojima se nešto ili neko podražava. Većina elektronskih istraživanja u poslednjim decenijama zasnovana je na poboljšanju u oblasti tehnologije čipa. Oni izdvajaju samo jednu crtu onoga što opisuju u cilju veće efikasnosti i brzine. 51 . durenje. crvenilo. gunđanje itd. Najvažniji sistemi tog tipa su jezik gluvonemih i mornarski semaforski jezik. Ako je čovek gladan ili žedan. veće nepoverenje u vladu i druge institucije. Sadašnje promene modernog vremena zasnovane su na kompjuterizovanoj tehnologiji masovnih medija. Takvi su na primer. parcijalnu i vakumsku mimikriju. Kod parcijalne mimikrije radi se o podražavanju nečega što podražavalac ne može da bude. rukama let krila i sl. gestovi koje čine članovi nekog televizijskog studija kada jedni drugima prenose upustva za rad. Novi resursi informacija utiču na društvo. 4. sleganje ramenima. Šifrovani gestovi predstavljaju formalne znake koji su povezani uzajamno i čine sistem koji predstavlja određeni kôd ili jezik.1. Masovni mediji su značili centralno proizvedene standardizovane informacije i proizvode zabave koji su se distribuirali širokoj publici kroz posebne kanale. To su osmeh. mahanje. 6. Društvena mimikrija se odnosi na masku koju stavljamo na lice u društvu da bismo prikrili prava osećanja. Kod vakumske mimikrije. Ključ za ovu promenu je pojava poluprovodnog čipa. Specifični su za određenu kulturu i moramo ih naučiti da bismo ih mogli razumeti. rukom će pokazivati šta želi da jede ili pije. Rezultat je dalja fragmentacija društva. Zajednička veza izmedu starih i novih medija je mogućnost da ponude obilje informacija i zabave širokoj publici veoma povoljno i po pristojnim cenama. Svake dve godine u proseku dolaze nove čip generacije. kad glupost pokazujemo tako što okrećemo kažiprst na slepočnici. kao kad šakom podražavamo pištolj. Simbolički gestovi se tiču apstraktnih pojmova. jer faktor koji odvaja ekonomske klase u razvijenom zapadnom društvu sve je više pristup informacijama i kontrola.

Do sad se multimedijalna tehnologija uglavnom zasnivala na visokom. Ambivalencija . Apodiktički dokaz .koji je logički nužan. u umetničkim delima svih kultura i epoha.nemogućnost rešenja nekoga problema. oblika kulture. Najčešće to su dva suprotna mišljenja ili stava na jedno te isto pitanje za koje postoje jednake logičke šanse.psihička težnja da se istovremeno izraze dva suprotna osećanja. Još jedna nova tehnologija u medijima postaće u budućnosti deo multimedijalnog obrasca: virtuelna stvarnost. Arhetip . U budućnosti će oni verovatno izgledati više kao televizori sa daleko većim mogućnostima od današnjih. za Junga to su praiskonske slike koje je formirala kolektivna svest i koje se nalaze u snovima.U logici i teoriji saznanja: jasno shvatanje predmeta. bezuslovno istinit i kome ne može protivrečiti nijedan drugi stav. Jasno je da se nalazimo usred masovnih komunikacija kojima će vladati sve više multimedijalni servisi i u oblasti informacija i u sferi zabave. praforma. Akulturacija .prauzrok. u mitu. To je nova vrsta spoja ljudskog i kompjuterskog koja nudi svet fantazije u kome će igre i druge zabave biti dostupne u domaćinstvu. tehnološkom produžetku konvencionalnih kompjutera. u vizijama sveta. model. Apercepcija . sa zahtevima vremena.učenje po kome je osnova stvari za čoveka nesaznatljiva. 52 . misaono saznanje. Današnji svet živi u sredini u kojoj informacioni uređaji zasnovani na kompjuteru menjaju načine na koji se stvaraju i pohranjuju informaeije. Anahronizam . naučnog stava. Apologeti . percepcija je ono što je doživljeno a da pri tome ne mora biti jasno shvaćeno. uvid u unutrašnje psihičko stanje.Multimedijalni kompjuteri su visokotehnološki hibrid koji daje fotografije i filmove na istom ekranu sa tekstom i zvukom.branioci nekog učenja. u religijskim predstavama. praslika. REČNIK POJMOVA Agnosticizam . Aporija . u fantaziji. nesavremenost. opažanje jedinstva u refleksiji.kulturni proces koji se odvija između dveju kultura koje se nalaze u trajnom kontaktu.ono što je u suprotnosti sa vremenom.

Supr. savršenog. sadržavati u svom pojmu. odnosno. „prečišćavanje duše" od navale čulnosti.nauka o krajnjim istinama čoveka i sveta. što pripada nečulnom svetu.proizlaženje iz Jednog. za pitagorejce smrt 53 .„čišćenje". nastajanje nižeg. stav bez dokaza. Dogmatizam . savršenog Bića.pravac u modernoj psihologiji.je tvorac sveta koji stvara svet iz prvobitnog haosa ili iz pramaterije. Invarijabilan .nedovoljnost. Kritika mitske svesti. artizam označava dominaciju čisto formalnih sredstava u umetnosti: „igra boja" u slikarstvu ili „igra reči" u signalisgičkoj poeziji. Demijurg . Fenomeni se ne posmatraju kao izolovani skupovi elemenata.pravac u teoriji saznanja koji svako saznanje izvodi iz čulnog iskustva (empirije).u Eumenide. Gnoseologija . su najvatreniji branitelji stava o potrebi unutrašnjeg.Artizam . Evharistija . „racionalizam". duhovnog sagledavanja boga bez bilo kakvog posrednika. su se svetile ljudima i proganjale su sve one koji su se ogrešili o porodični princip. Geštalt teorija . Involucija .nešto što se može shvatiti samo pomoću intelekta. Empirizam . katkada se preobražavaju u dobroćudne likove . strasti. U hrišćanskoj dogmatici: učenje o kraju sveta. kritičko-racionalna analiza mitova koja nastoji da dokaže da su „mitovi" rezultat čovekove nemogućnosti da racionalno shvati pojave u prirodi i društvu. Katarsis .tajna pričešća. Emanacija . već kao skupovi koji konstituišu autonomna jedinstva. odnosno struktura nad njihovim elementima. o materinsko načelo.teorija saznanja. Sinonim: „kritika saznanja". Involvirati . Kapitel .oslobaćanje izvesnih religijskih pogleda i pojmova njihovog mitskog sadržaja.je ukrašena glava na vrhu stuba. E. elementi strukture ne postoje pre celine čiji su deo. Jansenizam . intelektualnim opažanjem. a manje genijalnosti i talenta. Erinije . Disponibilitet . Dogmatizam je doktrina prema kojoj je ljudski duh snosoban da shvati bivstvo u njegovoj apsolutnoj realnosti. strukturom i zakonima saznanja. Inteligibilan . Geštalt . o božjem carstvu na zemlji. najvažniji deo hrišćanskog bogusluženja. koji svet stvara ni iz čega. deo filozofije koji se bavi suštinom. nedostatak. jonski i korintski upravo se po kapitelu najjasnije razlikuju. teorija prema kojoj u našoj percepciji stvari. Insuficijencija . Zapaža se i kod psihičkih i istorijsko-kulturnih tvorevina. pojavljuju se i u obličju zmije i pasa. uskrsnuću mrtvih.opažajno-prostorna forma čulnog predmeta. iz višeg.teološki pokret utemeljen na Avgustinovom učenju a usmeren protiv jezuita.imati u sebi.način umetničkog izražavanja koji je više rezultat veštine i tehnike. slabljenje. izražavajući unutrašnju koherentnost. Eshatologija . oskudpost. j. Erinije su službenice moćne htonične boginje Hekate. raspoloživost. Razlikuje se od hrišćanskog „boga". obredno jedenje hleba (Hristovo telo) i pijenje vina (Hristova krv) kao vid sjedinjenja sa Hristom i u Hristu. uprljavši ruke krvlju.u grčkoj mitologiji demoni podzemnog sveta.nepromenljiv. U grčkoj arhitekturi tri osnovna stila: dorski.opadanje. nesavršenog.stanje nečega što je na raspolaganju. Demitologija .„dogma". pojava i događaja premoć dobija „totalitet" ili „forma".

materija. odnosno „subverzivna politička poruka". katarsis duše od tela. individua itd. pak. unapred datim zakonima. Semantika ne ispituje znakove kao takve. „reprezentativne umetnosti". lepota. priroda. „bezopasnim" slojevima manifestiog plana dela. semantika apstrahuje od toga da su ovi znakovi proizvodi odrećenih grupa ljudi.one u kojima se umetničko u umetnosti .učenje o sveprisutnosti uma. gledište koje uvažava aktivnu ulogu pojmovnog mišljenja zapostavljajući iskustvo i činjenice. Konceptualizam .tumačenje društvenih i kulturnih pojava po analogiji sa biološkim organizmom. Racionalizacija . nauke o znacima. kao ostvarenje uma.stanovište po kome se neka situacija ili iskustvo prevodi u pojmove. u odrećenju svoga zadatka. reči i označenog. Prezentativne umetnosti . Upor. muzika. duša. i predstavlja nauku ili teoriju o značenju reči. ili za vreme bolesti. filmu. sa onim neizbežnim. Obeležje gotovo svake religije. božanskog u duši i u svetu.biti u braku sa više muževa.pojam psihologije. Misticizam .grad mrtvih. Supr. praksu. bez skretanja od već ustaljene šeme: mladosti-zrelosti-kraja organizma. bivanje. prema kome logos. Pagoda . najčešće „libido". Pragmatičan .istočnjački hram ili deo hrama. Pažnja se. sredstvo mističnog saznanja (u budizmu. Ciklusna teorija o razvoju kulture je organicistička. sloboda. Nekropola . razvoj se odvija po strogim. fizičke iscrpljeposti. iza fizičkog") to je nauka o prvim principima i uzrocima. Organicizam . ima za predmet odnos izmeću znaka i njegovog značenja. Rezidue . Označava nameru umetnika ili. u hrišćanskoj mistici). odnosio. podzemna grobnica. nefigurativne umetnosti. sa simboličkom funkcijom. „empirizmu" i „nominalizmu". ideju treba posmatrati kao apsolutnu stvarnost sveta. kao fizičke tvorevine. Semantika . često u obliku višespratne kule sa bogato ukrašenim izvijenim krovovima iznad svakog sprata. već ih uzima kao da su stvoreni u cilju označavanja.(„ono što je posle. praksa preobraćanja pristalica jedne vere u drugu.znači osloboćenje. preživeli ostaci u našoj individualnoj ili kolektivnoj svesti.pomirenje sa sudbinom.usredsrećen na akciju. kod kojih se jasno prikazuje „sadržaj": u književnosti. Rezignacija . Prozeliti .oni koji prelaze u drugu veru. bog. tromosti.neposredno-čulno pokazuje samom „formom". sila. Supr. „semiotika". istina. kritike da se pažnja čitalaca i javnosti svesno odvrati od pravih poruka dela.u psihologiji arhaični. prozelitizam je pokret. a čiji je agens. takve su umetnosti: arhitektura. stoga zadržava na tzv. bez vidljivog "sadržaja". može se javiti u okviru saznanja i osećanja neke nadmoćnosti koju subjekt ne može savladati. Predmeti metafizike su sledeći: bivstvo. Za Aristotela cilj je tragadije da „izazivanjem osećanja straha i sažaljenja vrši pročišćenje (katarsis) takvih osećanja". 54 . Panlogizam .verovanje u mogućnost neposrednog saznanja tajanstvenih i zagonetnih natprirodnih bića. Poliandrija . psihologije i političke sociologije. groblje. svetski duh. Kontemplacija . posmatranje. tradicionalnom slikarstvu. sociologije umetnosti. o osnovnim pojmovima saznanja u njegovom poslednjem za nas shvatljivom smislu.gledanje. Metafizika . duhovno opažanje natčulnog. čiji se dublji smisao nalazi u latentnom sloju tvorevine.Semantika je deo opšte semiotike. život.

deluju u recepciji „jednog bića umetnosti" više naših čula istovremeno. već našim načinom saznanja predmeta. u estetici s. 55 . umetnički ples. U estetici prosuđivanje umetničkog dela sa njemu stranog vrednosiog stanovišta.opšta teorija o znacima. najzad. u estetici .Semiotika . a ne vlastitih zakona. Sinestezija . odnosno balet. Utilitarizam .e.) do cara Augusta (63.oznaka za sve što nadilazi iskustvo. Semiotika se deli na tri discipline. 2) semantika ispituje odnos znaka prema „predmetu" koji on označava. Hermetizam . Transcendentalno . je svako ono saznanje „koje se ne bavi predmetima.zavisnost od tuđih.). Heteronomija . Helenizam .e. objašnjavanja.. pak.period grčke kulturs posle smrti Aleksandra Makedonskog (323. t. o vrstama znakova. U estetici: „hermetičan tekst" ukazuje na nepristupačnost delu.teorija tumačenja. opera.znači „saradnju. na pragmatiku. sadejstvo više čula". Supr. 3) pragmatika ispituje odnos znaka prema „govorniku".gledište po kome umetnost ima primarno za cilj da zadovolji neke društveno-političke potrebe. odnosno. „razumeti" bez poznavanja određene samo tom delu ili samo toj stilistici odgovarajuće poetike. najzad. god. koji ga upotrebljava. delo se ne može „otčitati"..kod Kanta transcendentalno dobija metodološko značenje. što je s one strane mogućnog iskustva. rečima. drugih. filmska. što prekoračuje područje ljudske svesti. Transcendentno .„zatvorenost". „imanentno". Supr. dolazi pre iskustva.korisnost. Proizvođači kiča bespoštedno koriste efekte sinestetičkog delovanja predmeta.Transcendentalno ne znači nešto što nadilazi svako iskustvo (to bi bilo transcendentno) nego ono što. doduše. „autonomiji". nijs ničim višim uslovljeno. ali što. Hermeneutika . nego što omogućava samo saznanje iskustva". Utilitarna estetika je primer teorije umetnosti koja ns uvažava princip umetničke autonomije. pozicije „istine" (saznanje) i „dobra". označava pojavu da u nekim umetnostima. pre n. kakva je npr. 1) Sintaktika se bavi odnosom znaka prema ukupnom „sistemu znakova". semantiku i sintaktiku. ire n. koje treba da bude apriori mogućno. jezika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful