You are on page 1of 195

EDICUA

LOTOS

FRITJOF CAPRA

TAOFIZIKE
Urednik:

Jedno istrazivanje paralela izmedu savremene fizike i istocnjackog misticizma

DuSan Kan

Prevod sa engleskog: Marko Zivkovic

Graficki urednik: Zvonko ~utinovskil Korektor: Marko ~ivkovi~/lzdava~: OPUS,Beogradl Slog: CAD, Studio Beogradl stampa: RO "BUDUCNOSr, Novi Sadl Tirat: 2000 primeraka.

OPUS·BEOGRAD 1989

Naslov originala: Fritjof Capra, THE TAO OF PHYSICS, An Exploration of the Parallels between Modern Physics and Eastern Mysticism (Fontana/Collins, 1976)

Za izdavaca: Slobodan Blagojevic

CIP -

Karanorasauaja

y rry51lHKaUHjH

Hap0IJ,Ha 5H51lHOreKa Cpfiaje, Beorpan

53: 1 KAfIPA, <PPHTjOCP Tao fizike: jedno istrazivanje paralela izmedu savremene fizike i istocnjackog rnisticizma / Fritjof Capra; prevod sa engleskog Marko Zivkovic. - Beograd: Opus, 1989. - 390 str. .rparp. npnxaau: 20 CM. - (Edicija Lotos) Ilpeaozr nerra: The Tao of Physics. - BH6JIHOrpacpHja: CTp.385-390. ISBN 86-7453-009-5 53:299.5 fIK:a. <PH3HKa/ <PHJI03ocpHja 6. MHcTHUH3aM / <PH3HKa

Ovu knjigu posvecujem: Ali Akbar Kanu Karlosu Kastanedi Dzefriju CUu Dzonu Koltrejnu Verneru Hajzenbergu Krisnamurtiju Liu Hsiu Ciju Firozu Mehti Dzeriju Sesku Mariji Tojfenbah Alanu Votsu jer su mi pomogli da nadem svoj put i Zaklini koja je sa mnom putovala tim putem najduze,

SADRZAJ

PREDGOVOR PREDGOVOR PUT FIZlKE Savremena fizika - Put srca? Znati i videti Nova fizika PUT ISTOCNJACKOG Hinduizam Budizam Taoizam Zen ..... ... .. .. ... . . MISTICIZMA S one strane jezika DRUGOM IZDANJU

.

.11
.15 .21 .33 .55 .65 103
111 119

Kineska misao

131 139 149 167 189 .223 .245 .267 .259

PARALELE Jedinstvo svih stvari S one strane sveta suprotnosti Prostor-vreme Praznina i oblik Kosmicki pies Simetrije kvarkova - Jedan novi koan? ... Dinamicni uni verzum

ukoliko se one zaista sretnu. Te linije svoj koren mogu vuci iz sasvim razlicitih delova ljudske kulture. onda se mozemo nadati da ce iz toga proizici nova i zanimljiva otkrica. ako su barem toliko medusobno povezane da medu njima moze doci do istinske interakcije.. U NOVO] FIZleI? · 309 · 339 · 363 · 369 · 385 STA SE PROMENILO BIBLIOGRAFIJA Verovatno je prilicno opstevazeca istina da se u istoriji ljudskog misljenja najplodonosniji razvoj cesto odigrava na onim tackama gde se susrecu dye razlicite misaone linije... razlicitih vremena ili razlicitih kulturnih okruzenja iIi religijskih tradicija: odatle. sto ce reci.Obrasci promene Meduproziman j e EPILOG . Verner Hajzenberg .

Prevazila- . znao sam da su pesak. Buduci da sam fizicar. prodiruci kroz vazduh. da zemljinu atmosferu neprekidno bombarduju pljuskovi . i tog sam trenutka znao da je to PIes Sive. medutim. Posebno su me privlacili zagonetni aspekti zena koji su me podsecali na zagonetke kvantne teorije.kosmickih zraka". prolaze kroz visestruke sudare. stene. voda i vazduh oko mene sacinjeni od vibrirajucih molekula i atoma. osecao sam njegov ritam i . ali do tog trenutka ja sam sve to dozivljavao kroz grafikone. kada sam odjednom postao svestan kako cela moja okolina ucestvuje u jednom gigantskom kosmickom plesu. dovodenje u vezu toga dvoga predstavljalo jednu cisto intelektualnu vezbu.cuo" njegov zvuk. U isto vreme veoma sam se zainteresovao za istocnjacki misticizam i poceo sam da uvidam paralele sa savremenom fizikom. Dok sam sedeo na toj obali moja su ranija iskustva ozivela: •video" sam slapove energije kako se spustaju iz svemira. Prosao sam dugotrajnu obuku u teorijskoj fizici i nekoliko godina sam se bavio istrazivanjima. a da se ovi sastoje od cestica koje stupaju u interakcije jedna sa drugom stvarajuci i unistavajuci druge cestice. Znao sam. test ice visoke energije koje.PREDGOVOR Pre pet godina doziveo sam predivno iskustvo koje me je uputilo pisanju ove knjige. dijagrame i matematicke teorije. Gospodara Plesa koga stuju Indusi. posmatrajuci kotrljanje talasa i osecajuci ritam sopstvenog disanja. Sedeo sam na obali okeana jednog kasnog letnjeg popodneva. "video" sam atome elemenata i atome svog tela kako ucestvuju u tom kosmickom plesu energije. u kojima su se cestice stvarale i nestajale u ritmickom pulsiranju. U pocetku je. takode. Sve je to meni bilo poznato iz mojih istrazivanja u fizici visokih energija.

Zasluga za to pripada dvojici ljudi koji su dosli sa Istoka. Kroz eelu knjigu njegovo shvatanje fizike bi trebalo da postepeno napreduje. da posebnu zahvalnost dugujem Grejemu Alegzanderu. Sonji Njubaj. poput Kastanede. Secam se prvog takvog iskustva. analitickog misljenja i meditativnog dozivljavanja misticke istine za mene je bilo. studenata i prijatelja . Nije moguce pomenuti imena svih . Kasnije je dosao dozivljaj Sivinog Plesa koji sam pokusao da uhvatim u fotomontazi prikazanoj na slici 7.biljke moci" koje su mi pokazale kako je urn u stanju da slobodno protice: kako duhovni uvidi dolaze sami od sebe.Rajanu Tomasu. Kako je doslo nakon godina detaljnog analitickog misljenja. i napisao nekoliko clanaka 0 paralelama koje sam neprestano otkrivao. pretacuci bujicu svojih utisaka na papir. Reju Riversu. Duboko sam zahvalan Firozu Mehti sto mi je otvorio oci za mnoge aspekte indijskog misticizma i mom ucitelju Tai Cija. Dzoelu Serku. a koji jos nisu dosli u dodir sa religijskim filozofijama Istoka.na poslednjem ali i ne najmanje znacajnom mestu . moram zahvaliti Gospodi Pauli Bajer-Inhof iz Beca za njenu nesebicnu novcanu podrsku u vreme kada je bila najneophodnija. U pocetku. na mom putu su mi pomagale .Tokom godina sam pravio mnoge beleske. Pokusao sam da prikazem glavne pojmove i teorije savremene fizike bez upotrebe matematike i jednim ne-tehnickim jezikom. Dzonatanu Esmoru. Predgovor 5to se tice sadrzaja ove knjige. Lin Gejmbles. no slicni napredak u shvatanju istocnjackog misticizma se ne mora odigrati. Oni ce naci da istocnjacki misticizam pruza jedan dosledan i lep filozofski okvir u koji se mogu smestiti nase najnovije teorije 0 fizickom svetu. i jos uvek je veoma tesko. Ova kniga je namenjena obicnom cnaocu koji se zanima za istocnjacki misticizam i kome nije neophodno nikakvo znanje 0 fizici. Jedino cernu se ja mogu nadati jeste da proizvedem osecanje da bi takvo jedno ucesce bilo itekako vredno truda. sve dok najzad nisam sakupio svoja iskustva u ovoj knjizi. medutim. to iskustvo me je toliko snazno obuzelo da sam zaplakao. Dublje razumevanje bilo koje misticke tradicije moze se osetiti jedino kada odlucimo da u njoj aktivno ucestvujemo. Takode se nadam da ce se medu citaocima ove knjige naci i mnogi fizicari koje interesuju filozofski aspekti fizike. Dzordzu Sudarsanju i . umetnika. posto je misticizam pre svega iskustvo koje se ne mote nauciti iz knjiga. London Deeembar 1974. Osecam. mad a neki pasusi i dalje pri prvom citanju mogu izgledati tesko shvatljivi za laika. bez ikakvog napora. Nakon njega sledila su mnoga slicna iskustva koja su mi pomagala da postepeno shvatim kako se iz moderne fizike pomalja jedan dosledan pogled na svet koji je u skladu sa prastarom mudroscu Istoka. Fritjof Kapra 12 13 . Svi tehnicki izrazi koje sam morao uvesti definisani su tamo gde se prvi put pojavljuju i njihoy se spisak nalazi u registru na kraju knjige. Stratfordu Kaldekotu.naucnika. izviruci iz dubina svesti.koji su mi pomogli da formulisem svoje ideje tokom podsticajnih diskusija. majstoru Liu Hsiu Ciju koji me je uveo u zivi taoizam.Predgovor ienje tog jaza izmedu racionalnog. Izgleda da je to neizbezno. citalac ce mozda osetiti izvestan nedostatak ravnoteze izmedu prikazivanja naucne i misticke misli. istovremeno. Na kraju. Tokom pisanja ove knjige moje sopstveno shvatanje istocnjacke misli znacajno je produbljeno.

Dogadaji koji su uslediIi potvrdiIi su ta osecanja. Te su mi diskusije izu- .tradicionalno povezivan. ali nikada temeljno istrazene. reakcija naucne zajednice je bila opreznija. nagovestavane i ranije. Stoga smatram da bi citaoclma ovog novog izdanja trebalo da kazem nekoIiko reci 0 mnogim stvarirna koje su se u toku tih godina desile . Mada je vrlo malo reklamirana i predstavljana javnosti. kao sto je opisano u prethodnom predgovoru. iIi se tek izdaje. brzo se procula od usta do usta i sada vee postoji. i to sasvim pogresno.nove fizike" sa raznim ljudirna. posto je misticizam-barem na Zapadu . misticizam pocinje da se uzima ozbiljno cak i unutar naucne zajednice. cak osecao da se ta knjiga pre pise kroz mene nego sto je ja sam pisem. a ponekad sam. taj se stay sada menja. u desetak izdanja sirom sveta. Knjiga je u Engleskoj i Americi primljena s odusevljenjern. no i tu takode raste zanirnanje za sire impIikacije fizike dvadesetog veka. pisuci Tao fizike. Kao sto se moglo i predvideti. u jednom iskustvu koje je sada vise od deset godina iza mene. Oklevanje savremenih naucnika da prihvate duboke slicnosti izmedu sopstvenih i mistickih pojmova ne zacuduje mnogo. Uspeh Tao fizike snazno je uticao na moj zivot. Kako je istocnjacka misao zainteresovala jedan znacajan broj ljudi i kako se meditacija vise ne posmatra sa podsmehom iIi podozrenjem. Tokom protekIih godina puno sam putovao drzeci predavanja profesionalcirna i laicirna i razmatrajuci impIikacije .knjizi. imao sam snazan osecaj da otkrivam nesto sasvim ocigledno ~to ce u buducnosti biti opstepoznato.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Ova knjiga je prvi put objavljena pre sedam godina i nastala je. Kada sam otkrio paralele izmedu pogleda na svet fizicara i mistika. Na srecu. sa mutnim. tajanstvenim i krajnje nenaucnim stvarima. fizici i meni samom.

isticanju davali prednost nad integracijom. pokusavajuci da povrati ravnotezu izmedu muskih i zenskih strana Ijudske prirode. prema tome. Upravo je to. te prema tome.u nasem misljenju i osecanjima. muskih stavova i vrednosti. Sve veca zainteresovanost za ekologiju. Ja sad to zanimanje sagledavam kao deo jednog mnogo sireg trend a koji pokusava da se suprotstavi jednoj dubokoj neravnotezi u nasoj kulturi . vrednosno-neutralnu nauku. Naucnici su. nasim vrednostima i stavovima. ispitivao sam razne aspekte i implikacije ovog kulturalnog probrazaja. To sam 17 . dovodeci do radanja jedne nove vizije stvarnosti koja ce zahtevati temeljnu promenu naseg rnisljenja. nikako ne moze prenaglasiti. vee i moral no odgovorni za svoja istrazivanja. Mi smo sarno . dolazi do krize drustvenih. koje u ovoj knjizi detaljno razmatram. Obrasci koje naucnici posmatraju u prirodi blisko su povezani sa obrascima njihovih umova. snazno interesovanje za misticizam. moralnih i duhovnih dimenzija. Na taj nacin svest 0 dobokoj harmoniji izmedu pogleda na svet savremene fizike i shvatanja istocnjackog misticizma sada se pojavljuje kao integralni deo jednog mnogo sireg kulturnog preobrazaja. zapostavljaujuci njemu komplementarni yin. dostigavsi svoj vrhunac. Oni nas mogu odvesti.6 kojim ce putem krenuti. analizi nad sintezom. medutim. savremena fizika dovodi u pitanje i mit vrednosno-neutralne nauke. Sa te tacke gledista. iIi zensku stranu. U mojoj drugoj knjizi. veza izmedu fizike i misticizrna nije sarno vrlo zanimljiva vee je takode i izuzetno znacajna. Prekretnica (The Turning Point). ili muskim vrednostima i stavovima. Ona pokazuje da su rezultati savremene fizike otvorili dva vrlo razlicita puta kojim se naucnici mogu zaputiti. Nasao sam da je kineska terminologija yin a i yanga veoma pogodna za opisivanje te kulturne neravnoteze. istovremeno smo svedoci pocetka jednog zarnasnog evolucionog kretanja koje kao da ilustruje onu staru kinesku izreku da se "yang. Meni se cini da se (u vreme kada gotovo polovina nasih naucnika i inzenjera radi za vojsku. Cinjenica da ce promene naseg sistema vrednosti uticati na nase nauke moze zacuditi one koji veruju u objektivnu. povlaci u korist yina". racionalnom znanju nad intuitivnom mudroscu. i u nasim drustvenim i politickim stukturama. nauci nad religijom. Sezdesete i sedamdesete godine iznedrile su citav niz drustvenih pokreta koji se svi izgleda krecu u istom smeru. "put srca" . ne sarno intelektualno. jasno za sobom povlace da se klasicni ideal naucne objektivnosti vise ne moze odrzati. jedna od znacajnih implikacija nove fizike. Taj je jednostrani razvoj sad a dostigao jednu vrlo opasnu fazu. Ovo izdanje osavremenjeno je ukljucivanjem rezultata najnovijih istrazivanja u subatomskoj fizici. siri okvir u kojem se to istrazivanje obavlja nikada nece biti vrednosno neutralno. rastuca feministicka svest i ponovno otkrivanje holistickih pristupa zdravlju i lecenju predstavljaju ispoljavanja jenog istog evolucionog trenda.Predgovor drugom izdanju zetno mnogo pomogle da shvatim siri kulturni kontekst velikog zanimanja za istocnjacki misticizam koje se pojavilo na Zapadu tokom poslednih dvadeset godina. 16 Predgovor drugom izdanju opazanja i vrednosti. i tako dalje.Odatle ce naucni rezultati do kojih oni dolaze i tehnoloske primene koje ispituju biti uslovljene njihovim nacinom miSljenja. ekoloskih. Hajzenbergovi doprinosi kvantnoj teoriji.govoreci u krajnostima bilo Budi ili bombi. traceci ogromni potencijal ljudske domisljatosti i kreativnosti za stvaranje sve savrsenijih sredstava masovnog unistenja) Budin put. takrnicenju nad saradnjom. Mada veliki deo njihovog detaljnog istrazivanja nece eksplicitno zavisiti od njihovog vrednosnog sistema. Nasa je kultura dosledno davala prednost yangu. sirenju nad cuvanjem. Sve se to suprotstavlja prenaglasavanju racionalnih. mislima i vrednostima. sa njihovim pojmovima. Medutim. i na svakom je naucniku da se odlu.

jer se paralele sa istocnjackim misticizmom pojavljuju ne sarno u fizici. Fritjof Kapra PUTFIZlKE 18 . To je potvrdilo ono snazno uverenje koje me je podstaklo da knjigu napisem . predstavlja upecatljivo svedocanstvo za moju tvrdnju da filozofija mistickih tradicija. U mojoj drugoj knjizi razmatraju se izvesne ideje 0 slobodnoj volji. nasao sam da okvir teorije sistema pruza jedno prirodno prosirenje pojmova savremene fizike na druge oblasti. jun 1982. i njima odgovarajucih ideja u istocnjackom misticizmu. psihologiji i drugim naukama. Vecina tih otkrica zapravo je nagovestena u prvom izdanju. nova sistemska biologija i psihologija ukazuju na neke druge slicnosti sa mistickim misljenjem koje leze izvan podrucja fizike. kojeg sam se poduhvatio u Prekretnici. poznata i kao . pre nego obezvredenje buducim istrazivanjima. Veoma mi je drago 5tO ni jed no od tih najnovihih otkrica nije obezvredilo ono sto sam napisao pre sedam godina. vee i u biologiji. izrazena sistemskim jezikom. uma. kao i dodajuci jedan novi odeljak na kraju knjige pod naslovom "Sta se promenilo u novoj fizici". psihologiji i u drustvenim naukama.da ce osnovne teme koje koristim u poredenjima izmedu fizike i misticizma biti ojacane. smrti i radanju. Stavise. sada osecam da se sa svojom tezom nalazim na mnogo cvrscem tlu. prirodi zivota. u kojem su opisana najznacajnija nova otkrica u subatomskoj fizici. Pored toga. Duboka harmon ija izmedu tih pojmova. Berkli. medicini. pruza najdosledniju filozofsku osnovu za nase savremene naucne teorije. Izucavajuci odnose izmedu fizike i tih nauka.philosophia perennis". svesti i evolucije. Ispitivanje sistemskih pojmova u biologiji. pokazalo mi je da sistemski pristup snazno potvrduje paralele izmedu savremene fizike i istocnjackog rnisticizrna.Predgovor drugom izdanju ucinio unoseci neke male izmene na odredenim mestima u tekstu kako bih ga uskladio sa novim istrazivanjima.

Isto vazi i za pojmove kao sto su prostor.. ako nema. . Oprobaj ga koIiko god puta smatras da je potrebno. Pojam materije u subatomskoj fizici na primer. Ucenje Don Huana Savremena 'fizika je izvrsila dub ok uticaj na skoro sve aspekte ljudskog drustva.PUT SRCA? Svaki put sarno je put. On se prostire do oblasti misljenja i kulture gde je doveo do jednog sustinskog preokreta u Ijudskom poimanju univerzuma i covekovorn odnosu prema njemu. Pazljivo osmotri svaki put. i nemoj se ustezati da ga napustis ako ti srce kaze da to ucinis. Ona je postala osnova prirodnih nauka. Danas tesko da postoji neka industrija koja ne koristi rezultate atomske fizike... uticaj savremene fizike prevazilazi tehnologiju. Istrazivanje atomskog i subatornskog sveta u dvadesetom veku razotkrilo je neocekivana ogranicenja klasicnih ideja i donelo neophodnost jedne radikalne revizije mnogih od nasih osnovnih pojmova.. vreme iIi uzrok i posledica. a dobro je poznat i uticaj koji su ti rezultati imaIi na politicku strukturu sveta kroz njihovu primenu na atomsko oruzje. fundamentalni za nase shvatanje sveta koji nas okruzuje i s njihovim korenitim preobrazajem ceo nas pogled na svet poceo je da se menja. a kombinacija prirodnih i tehnickih nauka sustinski je izmenila us love zivota na nasoj zemlji. A onda upitaj sebe i sarno sebe . uzaludno je traciti zivot na njega.Prvo poglavlje SAVREMENA FIZIKA . onda je taj put dobar. Ima Ii ovaj put srca? Ako ima. Medutim. Ti su pojmovi. medutim. u potpunosti se razlikuje od tradicionalne ideje 0 materijalnoj supstanci u klasicnoj fizici. kako na dobrobit tako i na stetu. Karlos Kastaneda.

Sledeca tri navoda posluzice kao primeri: 0 ljudskom razumevanju . puno su raspravljali i fizicari i filozofi tokom proslih decenija.PUT FIZIKE Savremena fizika . str. 1954). 22 23 .Heisenberg. Misticke tradicije prisutne su u svim religijama i misticki se elementi mogu pronaci u mnogim skolama zapadne filozofije. Pojmovi savremene fizike cesto pokazuju iznenadujuce paralele sa idejama izrazenim u religijskim filozofijama Dalekog Istoka. Dzulijus Robert Openhajmer Opsti. no vrlo se retko uvidalo da sve one izgleda vode u istom pravcu. ohrabrenje i prociscavanje stare mudrosti'. nikada ranije susretani ili novi. o tim promenama.Bohr. Ono sto mi nalazimo predstavlja jedno potvrdivanje. Paralele sa savremenom fizikom pojavljuju se ne sarno u 3 W. osnovne karakteristike njihovih pogleda na svet su jednake. str. Kine i Japana.. Teza ove knjige mogla bi se prema tome uopstiti. 173.R. ja mislim na religijske filozofije hinduizma. Physics and Philosophy (Allen & Unwin.lako one obuhvataju ogroman broj tanana isprepletanih duhovnih disciplina i filozofskih sistema. njih su neki veliki fizicari naseg veka zapazili dolazeci u dodir sa dalekoistocnim kulturama prilikom gostovanja na univerzitetima Indije. budizma i taoizma. Videcemo kako nas dva temelja fizike dvadesetog veka . (moramo potraziti) u onim vrstama epistemoloskih problema s kojima su se vee susreli mislioci poput Bude i Lao Cea. do sada.put srca? Veliki naucni doprinos teorijskoj fizici koji je od poslednjeg rata dosao iz Japana moze ukazivati na odreden odnos izmedu filozofskih ideja dalekoistocne tradicije i filozofske sustine kvantne teorlje". koje osvetljavaju otkrica u atomskoj fizici nisu po prirodi stvari potpuno nepoznati. Kada govorim 0 . 2 N. vee se u izvesnoj meri moze naci u svim misticki orjentisanim filozofijama. a u budistickoj i hinduistickoj misli jos znacajnije i centralnije mesto.pojmovi Paralelu lekciji koju nam daje atomska teorija . Cak i u nasoj sopstvenoj kulturi oni imaju svoj istorijat. Science and the Common Understanding (Oxford University Press. 8-9. 1963).kvantna teorija i teorija relativiteta .Oppenheimer. budista i taoista... London. nisu bile temeljito razmatrane. 1958). kada su pokusavali da usklade nasu poziciju gledaoca sa pozicijom glumca u velikoj drami postojanja". Atomic Physics and Human Knowledge (John Wiley & Sons. i kako se ta slicnost pojacava kada posmatramo najnovije pokusaje da se te dve teorije kombinuju radi objasnjavanja pojava iz submikroskopskog sveta: svojstva i interakcije subatomskih cestica od kojih je sacinjena sva materija.obe prisiljavaju da svet sagledavamo veoma slicno nacinu na koji ga vide hinduista. 20.. tako sto ce se reci da nas savremena fizika vodi jednom pogledu na svet koji je veoma slican shvatanjirna mistika svih vremena i tradicija. Verner Hajzenberg Cilj ove knjige jeste da istrazi taj odnos izmedu pojmova savremene fizike i osnovnih ideja u filozofskim i religijskim tradicijama Dalekog Istoka.Istocnjackom misticizmu". Nils Bor 1 J. str. Njujork. ka jednom pogledu na svet koji je veoma slican shvatanjima istocnjackog misticizma. Taj pogled na svet ne ogranicava se sarno na Istok. Mada ove paralele. Tu su paralele izmedu savremene fizike i istocnjackog misticizma najupadljivije i cesto cemo susretati iskaze za koje je gotovo nemoguce reci da li poticu od fizicara iIi istocnjackih mistika. do kojih je dovela savremena fizika. London.

istocnjackom pogledu na svet" i tek cu povremeno pominjati druge izvore misticke misli. obdarene zivotom i duhovnoscu. jer nisu videli razliku izmedu zivog i nezivog. kosmicki dah. duha i materije. Razlika izmedu istocnjackog i zapadnjackog misticizma je u tome da su na Zapadu misticke skole uvek imale rnarginalnu ulogu. Ukoliko nas danas fizika vodi jednom pogledu na svet koji je u stustini misticki. carobnjaka iz plemena Jaki. posto su sve oblike postojanja shvatli kao ispoljavanja . Oni zapravo nisu ni imali rec za materiju. no kasnije je shvatan kao inteligentni i licni bog koji stoji iznad sveta i upravlja njime. polazeci od mistickih filozofija starih Grka. Stoga cu. u sufizmu Ibn Arabija iIi ucenju Don Huana.Nastajanja". filozofija i religija nisu bile razdvojene. radi jednostavnosti. ona se. i filozofija miletske skole zaista je i bila snazno misticki obojena. a paraIeIe sa istocnjackim misljenjem jos su izrazenije u filozofiji Heraklita Efezanina. vecnog . simbol za neprekidno proticanje i promenu svih stvari. prateci je kako raste i razvija se u jednom impresivnom razvoju intelektualnog misljenja koje se sve vise okretalo od svojih mistickih izvora da bi izgradilo jedan pogled na svet koji je u ostroj suprotnosti sa shvatanjima Dalekog istoka.fizisa". naravno. ona se ne zasniva sarno na intuiciji. On je svoj osnovni princip nazvao Bicem i smatrao je da je 24 25 . Mudraci miletske skole u Joniji nisu se bavili takvim razlikovanjima. Njihov cilj je bio . medutim. on je nazivao logosom. Savremena fizika . predstavlja takode i sredisnji cilj za sve mistike.fizika" ponce od te grcke reel i izvorno je prema tome oznacavao nastojanje da se sagleda sustinska priroda svih stvari. Heraklit je verovao u svet neprekidne promene. zapadna nauka najzad prevazilazi te poglede na svet vracajuci se pogledima starih grckih i istocnjackih filozofija. mogu se naci u prvom periodu grcke filozofije u sestom veku pre n. Monisticka i organicka shvatanja Milecana bila su vrlo bliska drevnoj indijskoj i kineskoj filozofiji. Izraz . Taj je princip prvo poistovecen sa jedinstvom univerzuma. To jedinstvo. Heraklit je poucavao da sve promene u svetu proisticu iz dinarnicke i kruzne igre meduprozirnanja suprotnosti i sve je parove suprotnosti sagledavao kao jedinstvo. a Anaksimander je univerzum video kao jednu vrstu organizma kojeg prozima i odrzava "pneuma". na isti nacin na koji vazduh odrzava ljudsko telo. Tako je Tales izjavio da su sve stvari pune bogova. Za njega se svo staticko Bivstvo zasnivalo na obmani i njegov je univerzalni princip vatra.e.. govoriti 0 . koje obuhvata i nadilazi sve suprostavljene sile. pre 2500 godina. na izvestan nacin. kao i svake zapadne nauke. u jednoj kulturi u kojoj nauka. Koreni fizike.put srca? To.PUT FIZIKE vedama hinduizma. da otkriju sustinsku prirodu iIi istinsku gradu stvari koju su nazivali . Drastican korak u tom pravcu napravio je Parmenid iz Eleje koji se snazno suprotstavljao Heraklitu. Na taj je nacin otpoceo jedan trend u misljenju koji je najzad doveo do razdvajanja duha i materije i do dualizma koji je postao karakteristican za zapadnjacku filozofiju. Zanimljivo je pratiti evoluciju zapadne nauke duz njenog spiralnog puta. i na jed nom strogom i doslednom maternatickom forma lizmu. U svojim najnovijim stadijumima.onima koj i misle da je materija ziva". Ovog puta. vee i u Heraklitovim fragmentima. u Ji Djingu iIi u budistickim sutrarna.fizis". dok na Istoku one cine glavni tok istocnjackog filozofskog i religijskog misljenja. Cepanje ovog jedinstva otpocelo je 'sa elejskom skolom koja je posta vila jedan Bozanski princip sto stoji iznad svih bogova i ljudi. Milecane su kasniji Grci nazivali "hilozoistima" iIi . vee i na eksperimentima velike preciznosti i slozenosti. vraca svojim pocetcima.

Ova ce pitanja zaokupljati zapadnu misao vise od dye hiljade godina nakon vrhunca grcke nauke i kulture u petom i cetvrtom veku pre n.pre nego materijalnom svetu. cije mesanje i razdvajanje prouzrokuje promene u svetu. Kako je paralelno sa ovim razvojem tekao i porast zanimanja za matematiku.put srca? i kontemplacija bozijeg savrsenstva mnogo vredniji od izucavanja materijalnog sveta. Naucno znanje antike sistematizovao je i organizovao Aristotel stvorivsi semu koja ce predstavljati osnovu za zapadnjacki pogled na svet narednih dye hiljade godina.e. Tokom kasnijih vekova. ani su bili potpuno pasivni i po svojoj prirodi mrtve cestice koje se krecu u praznini. grcki su filozofi pokusali da prevazidu ostri kontrast izmedu shvatanja Parmenida i Heraklita. filozofi su svoju paznju okrenuli duhovnom. koja je svoj najjasniji izraz nasla u filozofiji Leukipa i Demokrita.po prvi put. i oblasti materije (res extensa). Razlog zbog kojeg aristotelovski model univerzuma toliko dugo vremena nije dovoden u pitanje lezi upravo u tom nedostatku interesovanja za materijalni svet. i jedan razvoj u filozofskom misljenju koji je odveo ekstremnom formulisanju dualizma izmedu duha i materije. Galilej je bio prvi koji je kombinovao empirijsko znanje matematikom i stoga se smatra ocem savremene nauke. U kasnom petnaestom veku. u jednom istinski naucnom duhu i preduzimani su eksperimenti da bi se proverile spekulativne ideje. Uzrok njihovom kretanju nije objasnjen.opeka". ova predstava postala je sustinski element zapadnog misljenja. No i sam Aristotel je smatrao da su pitanja Ijudske duse Savremena fizika .PUT FIZIKE ono jedinstveno i nepromenljivo. ljudskoj dusi i problemima etike. izucavanju prirode prislo se.kartezijanska" podela omogucila je naucnicima da se prema materiji odnose kao prema mrtvoj i potpuno odvojenoj od sebe. Takvog jednog mehanicistickog shvatanja sveta drzao se Isak Njutn koji je na toj osnovi konstruisao svoju mehaniku ucinivsi je temeljom klasicne fizike. Ta se formulacija pojavila u sedamnaestom veku i filozofiji Renea Dekarta koji je svoje shvatanje prirode zasnovao na sustinskom razdvajanju dvaju posebnih i nezavisnih oblasti.Pa- . Ta . oblasti uma (res cogitans). Drzao je da je promena nemoguca. U petom veku pre n. oni su pretpostavili da se Bice ispoljava u odredenim nepromenljivim supstancama. Radanju savremene nauke prethodio je. ad druge polovine sedamnaestog do kraja devetnaestog veka. Grcki atomisti povukli su jasnu liniju izmedu duha i materije prikazujuci materiju kao nesto sto je sacinjeno od nekoliko osnovnih gradivnih elemenata ili . Kako je ideja 0 razdvojenosti izmedu duha i materije hvatala korena. izmedu tela i duse. kao i snaznom uticaju hriscanske crkve koja je podrzavala Aristotelove doktrine tokom citavog srednjeg veka.26 27 . a promene koje mi naizgled opazamo u svetu smatrao je pukim obmanama cula.e. prateci ga. zasnovanih na eksperimentu i izrazenih maternatickim jezikom. kada su se ljudi poceli oslobadati uticaja Aristotela i crkve pokazujuci jedno novo zanimanje za prirodu. najmanje nedeljive jedinice materije. dualizma izmedu uma i materije. Daljni napredak zapadne nauke morao je da ceka renesansu. ali cesto je povezivan sa spoljasnjim silama za koje se smatralo da su duhovnog porekla i sustinski razlicite od materije. To je dovelo do koncepcije atoma. Pojam jedne neunistive supstance kao nosioca razlicitih svojstava izrastao je iz ove filozofije i postao jedan od fundamentalnih pojmova zapadnog misljenja. Da bi pomirili ideju nepromenljivog Bica (Parmenidovu) sa idejom vecnog Nastajanja (Heraklitovu).. na kraju je doslo do formulisanja pravih naucnih teorija . i da materijalni svet sagledaju kao jedno mnostvo razlicitih objekata sklopljenih u ogromnu masinu. mehanicisticki njutnovski model univerzuma dominirao je naucnim misljenjem.

tikago. Ova unutarnja rascepkanost odrazava covekov pogled na svet .. dakle postojim" navela je zapadnog toveka da svoj identitet poistoveti sa umom. verovanja.T. kao i do jedne ruzne i zagadene okoline u kojoj je zivot postao i fizicki i mentalno nezdrav. budisti ili taoisti . Taj rascepkani pogled na svet dalje se prosiruje i na drustvo koje se deli na razlicite nacije. Kao posledica karteziJans~e po?e~e. ~vaka j~dinka je dalje rascepljena na veliki broj posebmh odeljaka. i nisu nista drugo do razliciti aspekti ili ispoljavanja jedne iste krajnje stvarnosti.izvan" njega koji se sagledava kao jedno mnostvo odvojenih objekata i dogadaja. Izuzetno su doprineli razvoju klasicne fizike i tehnbologije.PUT FIZIKE ralelna. talenata.. Dekartova filozofija nije bila znacajna sarno za razV?~ klasicne fizike. 28 29 . Za istocnjackog mistika.rag~~ishvatani su kao nepromenljivi i vecni boziji zakom kojirna se svet potcinjava. Verova?j~ . The Awakening of Faith.da su svi ti fragmenti . Fascinantno je posmatrati kako nauka dvadesetog veka. njemu bila je predstava boga kao vladara koji upravlja svetom odozgo narnetnuvsi mu svoj bozanski zakon.u nama samima.unutar" tela.Suzukija (Open Court. koji su u neprekidnim medusobmm sukobima proizvodeci stalnu metafizicku zbrku i osujecenost.bili oni hinduisti. neskladnog uma koje se mora prevazici: Kada je urn pomucen. 78. kako spontanog. Prirodno okru~enje kao da se sastoji od odvojenih delova koje razlicite mteresne grupe treba da eksploatisu. mnostvenosti nestaje". U budistickoj filozofiji to se naziva neznanjem (avidya) i smatra se stanjem pomucenog. u nasoj okolini I nasern drustvu . mote se smatrati onim sustinskim razlogom za citave nizove danasnjih drustvenih. stvarajuci na taj nacina jedan prividni sukob izrnedu svesne volje i instinkata koji su izvan upliva volje. nastaje mnostvenost stvari. itd. Najvisi cilj za njihove sledbenike . Ono nas je ot~dilo od p~i~ode i od nasih bliznjih. religijske i politicke grupe.Ja koje Je smesteno negde . Za razliku od mehanicistickog stanovista Zapada.put srca? sve zesceg talasa nasilja. do Savremena fizika . str. Kartezijanska podela i mehanicisticki pogled na svet bili su prema tome istovremeno i korisni i stetni. 19(0). u prevodu D. no kada se urn smiri. Nasa navika da opazeni svet delimo na pojedinacne i zasebne stvari i da sebe dozivljavamo kao izolovano ja u ovom svetu smatra se obmanom koja potice iz naseg mentaliteta koji bi sve da izmeri i kategorise. u zavisnosti od njenih aktivnosti.jeste da postanu svesni 4 Ashvaghosha.Mislim. rase. koja je potekla iz kartezijanskog rascepa i mehanistickog pogleda na svet i tije sarno postojanje ne bi bilo moguce bez jednog takvog pogleda. Mada se razlicite skole istocnjackog misticizma razlikuju u mnogim pojedinostima. Fundamentalni zakoni prirode za kojima su naucnici t. vee je takode izvrsila ogroman uticaj I na celokupm zapadnjacki nacin misljenja sve do danasnjeg d~n~. osee~nja. sve one isticu osnovno jedinstvo univerzuma koje predstavlja sredisnju temu njihovih ucenja. tako i institucionalizovanog. Ono je dovelo do jedne krajnje nepravedne raspodele prirodnih bogatstava stvarajuci ekonomski i politicki nesklad. vecina Ijudi svesna je sebe kao izdvojenog. ekoloskih i kulturalnih kriza. Dekartova cuvena recenica Cogito ergo sum . urnes to sa ce~okupnim svojim organizmom. Urn je razdvojen od tela i dodeljen mu je uzaludni zadatak da ga ~ontroliSe. istocnjacko shvatanje sveta je .organicko" . sada prevazilazi ovu rascepkanost i vodi nas nazad ka ideji jedinstva izrazenoj u ranoj grckoj i istocnjackim filozofijama. sve stvari i svi dogadaji koji se opaza]u culirna su medusobno povezani.zaista odvojene stvari. ali su imali puno nepozeljnih posledica po nasu civilizaciju.

Zanimljivo je. Ona 5 Brihad-aranynka Upanishad. ziv. Sto dublje budemo prodirali u submikroskopski svet. bolje cerno shvatati kako je savremeni fizicar.7. dosao do toga da svet sagledava kao jedan sistem nerazdruzivih. Onaj koji iznutra upravlja svim stvarima On je tvoja Dusa. kao po klasicnom grckom shvatanju. sile koje prouzrokuju kretanje ne nalaze se izvan objekta.poznato kao . bez sumnje je jedan od glavnih razloga za ogromnu popularnost koju su one u poslednje vreme zadobile na Zapadu.15. sve veci broj ljudi upravo ovo smatra razlogom koji lezi u osnovi rasirenog nezadovoljstva u nasern drustvu i mnogi su se od njih okrenuli istocnjackim putevima oslobadanja.probudenje" . razdvajanje prirode na zasebne objekte nije fundamentalno i svi takvi objekti imaju fluidni i promenjljivi karakter. uskogrudu i suvoparnu disciplinu koja je odgovorna za sva zla moderne tehnologije. koji konsultuju Ji Djing i upraznjavaju jogu iIi neke druge oblike meditacije. vee je to princip koji sve kontrolise iznutra: Onaj ko. Istocnjacki pogled na svet je stoga po prirodi dinamican i sadrzi vrerne i promenu kao svoja osnovna svojstva. 30 31 . U skladu stirn. i sire.put srca? Poglavlja koja slede pokazace da su osnovni elementi istocnjackog pogleda na svet istovremeno i elementi pogleda na svet koji se rada iz savremene fizike. pogotovo medu mladima. rascepkani pogled na svet. da sugerisu jedno poimanje sveta po kojem naucna otkrica mogu biti u savrsenom skladu sa duhovnim ciljevima i religioznim uverenjima. boraveci u svim stvarima Ipak drugi je od svih stvari. kao i istocnjacki mistik. duhovan i materijalan u isto vreme.ekoloski" pogled na svet istocnjackih filozofija. Ova knjiga ima za cilj da poboljsa predstavu 0 nauci time sto ce ukazati na postojanje sustinskog sklada izmedu duha istocnjacke mudrosti i nauke Zapada. unutarnji Upravljac. Dve najosnovnije teme u ovom poimanju jesu jedinstvo i medupovezanost svih pojava i sustinski dinamicna priroda univerzuma. vecina istocnjackih filozofija u sustini predstavlja religijske filozofije. vee predstavljaju prirodeno svojstvo materije. i mozda ne tako zacudujuce. medudejstvujucih sacinitelja u neprekidnom kretanju gde posmatrac predstavlja integralni deo tog sistema.nije sarno intelektualni tin vee predstavja iskustvo koje ukljucuje celokupnu licnost i koje je po svojoj sustinskoj prirodi reIigijsko.vet no u pokretu. Savremena fizika . U nasoj zapadnjackoj kulturi. Besmrtnik". istocnjacka predstava bozanskog nije predstava nekog vladara koji odozgo upravlja svetom. Pojavljivanje ove svesnosti . Njihova je namena da iznesu stay po kome istocnjacka misao. Kako su kretanje i promena osnovna svojstva stvari. obicno imaju izrazeno negativan stay prema nauci. Organicki. vide kao jednu nemastovitu. Oni naginju tome da nauku. da oni koje privlaci istocnjacki misticizam. Cije telo 5U sve stvari. Koga nijedna od svih stvari ne poznaje. . 3. organski. Kosmos se sagledava kao jedna nerazdvojiva stvarnost . kojom jos preovladuje mehanicisticki.PUT FIZIKE jedinstva i medupovezanosti svih stvari. Zbog tog razloga. Dakle. a fiziku pogotovo. misticka misao mogu pruziti jednu doslednu i relevantnu filozofsku podlogu teorijama savremene nauke. po istocnjackom shvatanju. da prevazidu pojam izolovanog pojedinacnog sopstva i da se poistovete sa krajnjom stvarnoscu.

znanjem" podrazumeva isto ono sto i fizicar sa Oksforda iIi BerkIija? Drugo. dok je tradicionalni istocnjacki stay obicno upravo suprotan. Drugo poglavlje ZNA TI I VIDETI Od nestvarnog vodi me stvarnom! Od tame vodi me svetlu! Od smrti vodi me besmrtnosti! Brihad-aranyaka Upanisada 32 Pre nego sto pocnemo da izucavamo para IeIe izmedju savremene fizike i istocnjackog misticizma. da li budisticki kaluder iz Angkor Vata iIi Kjotoa pod . od kojih je ovaj prvi po tradiciji povezivan sa naukom. jednacina i teorija. koji su najcesce nazivani racionalnim i intuitivnim. a sta iz religijskih spisa. drevnih mitova iIi filozofskih rasprava na drugoj? Namena ovog poglavlja je da pojasni te dye tacke: prirodu znanja 0 kojem cemo govoriti i jezik kojim se to znanje izrazava. Ono sto mi zelimo da uporedimo jesu iskazi naucnika i istocnjackih mistika 0 njihovoj spoznaji sveta.iIi tao . a drugi sa reIigijom. na jednoj strani. Da bismo uspostaviIi ispravni okvir za ovakvo poredenje. i duhovnih discipIina koje se uglavnom zasnivaju na meditaciji i isticu cinjenicu da se njihovi uvidi recima ne mogu saopstiti. prvo se moramo zapitati 0 kakvoj to vrsti . naucnog znanja. Na Zapadu se intuitivna religijska vrsta znanja nize vrednuje od racionalnog. izrazene izuzetno profinjenim jezikom savremene matematike. put koji vodi duhovnom znanju i samospoznaji. da put .fizike moze biti jedan put srca.znanja" govorimo.PUTFIZIKE pokusava da sugerise kako savremena fizika ide mnogo dalje od tehnologije. koju cemo vrstu iskaza uporedivati? Sta cerno izabrati iz eksperimentalnih podataka. Kroz celu istoriju postoji stay po kojem je urn sposoban za dye vrste znanja iIi dva modusa svesnosti. . moracemo da se pozabavimo pitanjem kako zapravo mozemo praviti bilo kakvo poredenje izmedu precizne nauke.

Upanisade. struktura i pojava oko nas. s druge strane. koliko god nam mogao izgledati jasno. Sokrat je u Grckoj izrekao slavnu recenicu . 34 35 . mi ne mozemo uzeti u obzir sva njihova svojstva. uporeduje. Na taj nacin mi konstruisemo jednu intelektualnu mapu stvarnosti u koji su stvari svedene na svoje opste obrise. Na Istoku se vrednosti pripisane ovim dvema vrstarna znanja cesto sasvim jasno vide iz imena koja im se daju. svet suprotnosti koje mogu postojati jedino u odnosu jedna prema drugoj. oblast nauke koja meri i kvantifikuje. Od takvog postupka mozemo ocekivati sarno priblizno predstavljanje stvarnosti. u drevnoj su se Kini razvile dye komplementarne filozofske tradicije . odvaja. vee moramo odabrati sarno jedan mali broj onih koja su znacajna. iIi 0 •uslovnoj istini" i •trancendentalnoj istini". te je stoga svo racionalno znanje nuzno ograniceno. jedan visedimenzionalni svet koji ne poznaje prave linije iIi potpuno pravilne oblike. naucila . uvek naglasavala komplementarnu prirodu intuitivnog i racionlanog predstavljajuci ih arhetipskim parom yina i yanga koji cine osnovu kineske misli. Jasno je da nas apstraktni sistem pojmovnog misljenja nikada ne moze u potpunosti da opise iIi shvati ovu stvarnost. poseduje sarno jedan ograniten raspon primenljivosti'". meri i kategorise. a pogotovo u savremenoj fizici koja nas je.Znam da nista ne znam". Za vecinu nas je veoma tesko da neprekidno budemo svesni ogranicenosti i relativnosti pojmovnog znanja. Posto nam je nasa predstava stvarnosti toliko shvatljivija od stvarnosti same. Racionalno znanje stoga predstavja sistem apstraktnih pojmova i simbola koje odlikuje linea rna. Shodno tome.PUT.koje se bave ovim dverna vrstama znanja. naravno. na primer. govore 0 visern i 0 nizern znanju i ovo nize znanje povezuju sa razlicitim naukama. Zen budisti kazu da je prst potreban I W. .relativnom" i . 1963). Apstahovanje je kljucno svojstvo ovog znanja. po recima Vernera Hajzenberga. Budisti govore 0 . str. London.apsolutnom" znanju. Na taj se nacin stvara jedan svet intelektualnih razIikovanja.relativnom". jedan svet u kojem je . Jedan od glavnih ciljeva istocnjackog misticizma i jeste upravo da nas oslobodi ovog brkanja. zbog cega budisti ovu vrstu znanja nazivaju .FIZIKE Sledece izjave 0 znanju koje se pripisuju dvojici velikih mislilaca Zapada i Istoka tipicni su primer za ova dva stanovista. U vecini je- Znati i videti zika ova linearna struktura postaje eksplicitna upotreborn azbuka koje sluze da iskustvo i misao saopste dugim nizovima slova. mi ih cesto brkamo smatrajuci nase pojmove i simbole stvarnoscu. Kineska filozofija je. jer ako zelimo da poredimo i klasifikujemo neizmernu raznoIikost oblika.kako nam govori savremena fizika cak i prazan prostor zakrivljen. Racionalno znanje proizilazi iz iskustva koje imamo sa objektima i dogadajima u nasoj svakodnevnoj okolini. Physics and Philosophy (Allen & Unwin. a ono vise sa religioznom svescu. klasifikuje i analizira. Ono pripada oblasti intelekta 6ji je zadatak da razlikuje. a Lao Ce je u Kini rekao. Prirodni svet je s druge strane svet beskrajnih raznolikosti i slozenosti.taoizam i konfucijanizam . Oblast racionalnog znanja je.Heisenberg.Ne znati da znas je najbolje". gde se stvari ne odvijaju u nizovima. sekvencijalna struktura tipicna za nase misljenje i govor. Kada razmisljarno o svetu suoceni smo sa istom onom vrstom problema kao i kartograf koji pokusava da zakrivljenu povrsinu Zemlje prekrije jednim nizom dvodimenzionalnih mapa. 125. Ogranicenja bilo kog znanja do kog se doslo ovim metodima postaju sve uocljivija u savremenoj nauci. vee istovremeno.da svaka ret iIi pojam.

15. Cinjenica . ljudi sluze da se prenesu ideje. vee predstavlja onu sustinsku karakteristiku svih mistickih iskustva. oslobadas se ustiju smrti". bezoblicno. apstrakcije i klasifikaeije intelekta koje su. Na Zapadu je semanticar Alfred Korzibski (Korzybski) ukazao upravo na istu tu stvar svojim mocnim sloganom. 85. Po recima upaniOno sto je necujno. nepropadljivo. London 1956). Ona se nikada ne moze adekvatno opisati recima. vece ad velikog. Po recima Viljema Dzejmsa (William James): soda. kao sto smo videli. uprkos ogromnog napretka racionalnog znanja. ali zaboravljaju zamke. Njujork. niti urn. "Mapa nije teritorija". 2 Chuang Tzu. priredila Clae Waltham (Ace Books. poglavlje 26. bezmirisno. Ne znamo ga.meditativnim" iIi mistickim stanjem. 3 Katha Upanishad.0 kojoj cemo se osvedociti citajuci bilo koje novine . taoisticki mud rae Cuang Ce je pisao: Ribarske kosare sluze da ve ribe ljudi zaboravljaju njima hvataju zecevi. vee i culno opazanje. 1971). Ono sto zanima istocnjacke mistike jeste neposredni dozivljaj stvarnosti koji prevazilazi ne sarno intelektualno misljenje. Potpuna spoznaja ove takvosti ne sarno da je srz istocnjackog misticizma. Kao sto je rekao Cuang Ce. Upanisade 0 tome kazu: Tamo oko ne doseze. Znanje koje proistice iz takvog jednog iskustva naziva se . neposredan dozivljaj nerazlucene. . ne razumemo Kako onda 0 njemu da poucavamo". Kao i bezukusno.apsolutnim znanjem" jer . zamke sluze da se kada uhvate zeceve. ali da se vise ne bi trebalo baviti prstom kada mesec jednom prepoznamo.PUTFIZIKE da bi se pokazao mesee. 5 Citirano u J. ali kada ulo- Znati i videti ali kada se shvate ideje. 3. 3. preveo James Legge. neadredene . koji tu stvarnost naziva tao. iznosi istu cinjenieu u prvoj recenici Tao Te Ci~a: "Tao koji se moze recima iskazati nije vecni tao". Lao Ce.se ne oslanja na razlikovanja. kako nam kazu budisti. Da takvo jedno stanje postoji posvedocili su ne sasmo brojni mistici na Istoku i na Zapadu. predstavlja dovoljno svedocanstvo 0 nemogucnosti saopstavanja apsolutnog znanja putem reel. nepadeljene. Apsolutno znanje je prema tome jedno potpuno neintelektualno dozivljavanje stvarnosti. vee na njega ukazuju i psiholoska istrazivanja. postojano.Da se 0 tome moze govoriti. nedodirljivo.takvosti". II tom. svako bi vee rekao svom bratu'". cvrsto Spoznavsi To. str. Science and Civilisation ill China (Cambridge University Press.da covecanstvo nije postalo nista mudrije u poslednjih dye hiljade godina. Bez pocetka. 36 37 . 4 Kena Upanishad.Needham. bez kraja. jedno iskustvo koje se rada u ne-uobicajenom stanju svesti koje se moze nazvati . Istocnjacki mistici stalno isticu cinjenicu da krajnja stvarnost nikada ne moze biti predmet raeionalnog misljenja iIi znanja koje se moze demonstrirati. ljudi zaboravljaju reti2• kosare. jer lezi izvan oblasti cula i intelekta odakle proizilaze nase reci i pojmovi. To je. uvek relativne i priblizne. Reci se lovi riba. Govor ne dospeva.

a to se zapravo desava vrlo cesto . To znaci da ce morati da formulisu jedan model iskazan obicnim jezikom koji tumaci njihovu matematicku semu.James. koji cini trecu etapu istrazivanja. Racionalni deo istrazivanja zapravo bi bio uzaludan kada ne bi bio nadopunjen intuicijom koja naucnicima daje nove uvide i cini ih kreativnim. Ova teorija se zatim koristi da bi se predvideli rezultati daljnih eksperimenata koji se obavljaju kako bi se proverile sve njene implikacije. u kadi. Ovaj nacin cvrstog zasnivanja svih teorija na eksperimentu poznat je kao naucni metod i videcerno da odgovarajuci metod potoji i u istocnjackoj filozofiji. U fizici se znanje stice kroz proces naucnog istrazivanja za koji se moze smatrati da se odvija u tri etape. te tri etape nisu jasno razdvojene i ne slede uvek isti redosled. Ti uvidi obicno dolaze iznenada i svojstveno im je da se javljaju ne onda kada se sedi za stolom i ispisuju jednatine. na morskoj obali. Racionalno znanje i racionalne aktivnosti svakako sacinjavaju najveci deo naucnog istrazivanja. dok svuda oko nje. London.PUT FIZIKE Nasa normalna budna svest. ukoliko je obuhvatnija. leze potencijalni oblici svesti koji su potpuno razliciti". fizicari se mogu zadovoljiti time sto su pronasli matematieku semu i sto znaju kako da je koriste u predvidanju eksperimenata. Iako se fizicari uglavnom bave racionalnim znanjem. ali to nije sve sto ono obuhvata. i u fizici i u istocnjackom misticizmu. naravno. The Varieties of Religious Experience (Fontana. cak i kada se pojavi suprotno eksperimentalno svedocanstvo. 374. str. ona ogromna razlika izmedu ovoga dvoga lezi u empirijskom stavu savremene nauke koji je bio potpuno stran grckom umu. predstavljati kriterijum za razumevanje koje su postigli. formulacije doslednog matematickog modela. Cak ce i za same fizitare formulacija takvog jednog verbalnog modela. itd. Takva Serna obicno se naziva matematickim modelom iIi. U drugoj etapi. po ovom pitanju bila potpuno razlicita. fizicara do nekog odredenog modela more dovesti neko filozofsko uverenje koje (on ili ona) zastupa i u koje more nastaviti da veruje. oni ce svakako u jednom trenutku zeleti da 0 svojim rezultatima govore i ne-fizicarima i morace stoga daih izraze obicnim jezikom. teorijom. naravno. izgle- 6 W. s druge strane. Grci su do svojih modela dolaziIi deduktivno iz nekog fundamentalnog aksiorna iIi principa. tek je jedna specijalna vrsta svesti. 38 39 . No.pokusati da tako modifikuje svoj model da on moze objasniti nove eksperimente. Grcka je filozofija. Na primer. razdvojeni tek najtanjim zastorima. Prva etapa se sastoji od sakupljanja eksperimentalnog svedocanstva 0 pojavi koju treba objasniti. S druge strane. a ne induktivno iz onoga sto su posmatrali. Na tom stupnju. Ali ukoliko eksperimentalno svedocanstvo nastavi da protivreci modelu on ce na kraju biti prisiljen da ga odbaci. Tokom tih perioda opustenosti nakon usredsredene intelektualne aktivnosti. vee u stanju opustenosti. racionalna svest kako je mi nazivamo. za vreme setnje u sumi. a na taj nacin i sustinski deo nauke. a mistici intuitivnim znanjem. grcka umetnost deduktivnog rezonovanja i logike predstavlja sustinski deo druge etape naucnog istrazivanja. Iako su grcki filozofi imali izuzetno visprene ideje 0 prirodi koje se cesto priblizavaju savremenim naucnim modelima. On ce tada . Znati i videti U praksi. 1971). obe ove vrste znanja su zastupljene u obe oblasti. To postaje ocigledno kada ispitamo kako se dolazi do znanja i kako se ono izrazava. eksperimentalne clnjenice se povezuju sa matematickim simbolima i razraduje se jedna matematicka Serna koja medusobno povezuje te simbole na jedan precizan i dosledan nacin.

Shvatanje po kome matematika nije nista drugo do jedan krajnje apstrahovani i sabijeni jezik nije opsteprihvaceno. a ne svojstvom same stvarnosti. mora smatrati delom nase pojmovne mape. ~hvaljujuci svojoj prirodenoj neprec~znos~l.Sve stvari su bro~evi" i koji je razvio jednu vrlo posebnu vrstu matematic- Znati i videti kog misticizma. Kako ga 6~imo sv~ st. Tome Akvinskog. i u modernim vremenima sve do Kanta .a prema onome sto je bezvremeno. ni od kakve koristi za fiziku ukoliko se ne mogu formulisati u jednom doslednom matematickom okviru i nadopuniti tumacenjem na obicnom jeziku. j~.. ..Russell. Re6 naseg jezika nisu prema tome jasno definisane. Avgustina. London. Do krajnje apstrakcije dolazi u matematici gde su reci zamenjene simbolima i gde su operacije povezivanja simbola strogo definisane. prema Bertranu Raselu (Bertrand Rusell) bio odlucujuci za religijsku filozofiju Zapada: Kombinacija matematike i teologije. 1961). Kod Platona. divljenj. Ta mapa predstavlja sarno neka svojstva stvarnosti. tj. ali mi za to moramo platiti izvesnu cenu. sto je dogadaj koji je. Intuitivni uvidi nisu. vee da je inherentna samoj prirodi. A~o ~?novo upotrebimo analogiju Korzibskog 0 mapi 1 tentonp mozemo reci da je svakodnevni jezik jedna mapa koja. Sv. u jedan jedini red simbola sazeti informacije za koje bi im bilo potrebno nekoliko stranica obicnog teksta. History of Western Philosophy (Allen & Unwin. avo verovanje potice od Pitagore koji je izrekao slavnu tvrdnju . naucnici mogu u jednu jednacinu. s druge strane tezi jasnim odredenjima i nedvosmislenim vezama i ona stogadalje apstrahuje jezik ogranicavajuci znacenje njegovih reci i standardizujuci njegovu strukturu u skladu sa pravilima logike. Dekarta. onako kako je mistik dozivljava. naravno. 56. koje potice od Pltagore i cini razliku izmedu intelektualizovane teologije Evrope i neposrednijeg misticizma Azije 7.Neposredniji misticizam Azije" ne bi. Mnogi matematicari zapravo veruju da matematika nije tek jezik kojim se opisuje priroda. nacin uvela logicko rezonovanje u oblast religije. Na taj nacin. Pitagorejska filozofija. Naucni metod apstrahovanja veoma je delotvoran i mocan. matematika se. One poseduju nekoliko znacenja. medutim. od kojih mnoga tek nejasno prolecu kroz ~a~ urn ostajuci uglavnom u podsvesti u trenutku kada cujemo neku rec. Apstrahovanje predstavlja kljucno svojstvo tog okvira. ~ako ga tesemo i uspostavljamo sve strozije povezanosti.i~kog. Stvarnost. sa svojom visoko diferenciranom i jasno definisanom strukturom. od jednog sistema pojmova i simbola koji sacinjavaju mapu stvarnosti.. mi ne znamo tacno koja su to svojstva posto smo sa sastavljanjem mape poceli postepeno i bez kriticke analize u detinjstvu. koja je otpocela sa Pitagorom. 40 41 . Nauka. njegove elasticnosti postepeno nestaje. kao sto je vee pomenuto. prihvatio pitagorejsko shvatanje matema~ike. poseduJ. Ono se sastoji.e odredenu elasticnost tako da u izvesnoj men mote prattti zakrivljeni oblik teritorije. on postaje sve udaljeniji od stvarnog sve~ . Kako mi svoj sistem pojmova sve preciznij~ definisemo. a sa jezikom 7 B.PUT FIZIKE da da intuitivni urn stupa na scenu i pruza iznenadne jasne uvide koji u naucno istrativanje unose toliko radosti i odusevljenja. tokom srednjeg veka. Ta nepreciznost i viseznacnost naseg jezika od sustinskog je znacaja za pesnike koji -uglavnom rade sa njegoyim podsvesnim slojevima i asocijacijama. ~o ist~njackom shvatanju. na taj. str. Spinoze i Lajbnica postoji jedno blisko prozimanje religije i razumskog misljenja. bila je svojstvena religijskoj filozofiji u Grckoj.rotijim. moral nih teznji i log. potpuno je neodredljiva i neizdiferencirana.

s druge strane. Stepen u kojem se naglasavaju razum i logika ogromno se. neposredno misticko iskustvo se nalazi u srzi svih njih. ze« 42 43 . kakva god da se dijalektika kasnije razvila u cilju dubljeg ispitivanja smisla iskustva probudenja".bez reci. 1968). ali je bio pod jakim uticajem taoizma. visoko su intelektualne skole dok su taoisti uvek gajiIi duboko nepoverenje u razum i logiku. Cak i oni mistici koji se bave najtananijim raspravama nikada ne smatraju intelekt izvorom svog znanja vee ga koriste tek da analiziraju i protumace svoj licni misticki dozivljaj. 103. navedeno delo. 9 J . koriste pojmove koji se mogu intuitivno razumeti. Ukoliko postoji jedan intuitivni elemenat u nauci. na primer. 8 D. 1965).9. Zen koji je izrastao iz budizma. ali su uvek neprecizni i viseznacni. Dzozef Nidem (Joseph Needham) u svom delu Nauka i civilizacija u Kini neprestano istice empiricki stav taoista nalazeci da je taj stav ucinio taoizam osnovom kineske nauke i tehnologije. ali njihovi simboli nisu neposredno povezani sa nasim iskustvom. Cvrsto zasnivanje znanja na iskustvu u istoenjackom misticizmu sugerise paralelu sa cvrstirn zasnivanjem naucnog znanja na eksperimentu.Onog trenutka kada govoris 0 nekoj stvari. Svo znanje se cvrsto zasniva na Znati i videti ovom iskustvu. 33. medutim. str.T. D. Ono je u isocnjackim tradicijama opisano kao neposredni uvid koji lezi izvan podrucja intelekta i do kojeg se dolazi pre posmatranjem nego misljenjem. Znacajno je shvatiti razliku izmedu matematickih modela i njima odgovarajucih verbalnih. Njujork. str. 10 Iz Zenrin kushu. Hinduisticka vedanta. opservacijom. kada je u pitanju njihova unutrasnja struktura.. Rani taosticki filozofi su se. Muira & R. da bi tamo meditirali 0 Poretku Prirode i da bi posmatrali njegova bezbrojna ispoljavanja .povlacili u divljinu. The (Harcourt-Brace. po Nidemovim recima. Fuller Sasaki. u I. .. Edward Conze (Harper & Row. KOQII prir. U tom smislu budizam je radikalni empirizam iIi ucenje zasnovano na dozivljenom. u sume i planine. na primer. str. 237. Iako su druge skole istocnjackog misticizma manje ekstremne. onda takode postoji i jedan racionalni elemenat u istocnjackom misticizmu. gledanjem u samog sebe.PUT FIZIKE matematike dostizemo tacku na kojoj su veze sa stvarnoscu toliko labave da odnos simbola i naseg culnog iskustva vise nije ocigledan.Needham. bez uputstava. Po tome se oni ne razlikuju mnogo od filozofskih modela stvarnosti te se stoga to dvoje moze vrlo lako uporedivati. Ovi prvi su strogi i dosledni. Njujork. bez objasnjenja. sto istocnjackim tradicijama daje snazan empirijski karakter kojeg njegovi zastupnici uvek naglasavaju. razlikuje od jedne skole do druge. pise 0 budizmu: Licno iskustvo je . Isti taj duh prozima i sledece zenovske stihove: Ko tezi da bude prozet prirodom bude Mora paziti na godisnja doba i uzrocne veze'". koristeci opet pojmove koji se mogu intuitivno razumeti. On se gotovo iskljucivo usredsreduje na iskustvo probudenja i tek se usput zanima za tumacenje tog iskustva. bez znanja".T. Ovu paralelu jos ubedljivijom cini priroda mistickog iskustva. temelj budisticke filozofije. prornasujes cilj" . iIi budisticka madhyamika.Suzuki. ali koji su pomalo viseznacni i neprecizni. II tom. Suzuki. To je razlog zbog koga nase matematicke modele i teorije moramo nadopuniti verbalnim tumacenjima. ponosi se time da je .. Verbalni modeli. Dobro poznati zenovski izraz kaze . Oil Indian Mahayana Buddhism.

dugogodisnju obuku pod vodstvom iskusnog ucitelja i. a videnje se smatra osnov om spoznaje u svim budistickim skolama. Medutim. jer je videnje u osnovi znanja. Videnje je dozivljavanje probudenja". ukoliko je ucenik uspesan. kao da svako mote ponoviti kad hoce. sto je izvorno znacilo . Naucne eksperimente. Eksperimentalna etapa u naucnom istrazivanju izgleda da odgovara neposrednom uvidu istocnjackog mistika.lnaS prevod: K.. Buddhism (Schocken 12 U Carlos Castaneda. svo znanje svoj izvor ima u videnju.. 10. Mogucnost da se iskustvo ponovi zapravo je od sustinskog znacaja za svaki misticki trening i predstavlja sam cilj mistikove duhovne obuke. Ovde mozda treba dodati jedno upozorenje. Svako ko zeli da ponovi neki eksperiment u savremenoj subatomskoj fizici mora da prode kroz dugogodisnju obuku. medutim. u privatnosti meditacije. Ovaj empirijski pristup istocnjacke filozofije jako podseca na naglasak koji u nauci postoji na posmatranju. kao i u naucnoj obuci. Ono. utroseno vreme. Suzuki o tome kate: Videnje igra najznacajniju ulogu u budistickoj epistemologiji. A Separate Reality (Bodley Head. Kastaneda. dok su misticka iskustva izgleda rezervisana za jedan mali broj pojedinaca i to u posebnim prilikama. sarno za sebe.videnju" oni pod tim podrazumevaju jedan nacin opazanja koji mote ukljucivati vizu11 D. Odvojena stvarnost (Prosveta. Budinog uputstva za sarno-spoznaju. . Paralela izmedu naucnih eksperimenata i mistickih iskustava mote izgledati zacudujuce kada se ima u vidu vrlo razlicita nriroda ovih cinova posmatranja. London. medutim. Kada istocnjacki mistici govore 0 .Moja predodredenost je da vidim . 1971) str. gledanju iIi posmatranju. Stoga se u Budinom ucenju znanje i videnje obicno nalaze zdruzeni. mistika iz plemena Jaki koji kate. kineskom prethodniku zena.Suzuki. ne garantuje uspeh. posto je misticko iskustvo stvarnosti u sustini jedno ne-culno iskustvo. on ce biti u stanju da . Znati i videti elno opazanje. Tek onda ce biti u stanju da prirodi postavi neko specific no pitanje putem eksperimenata i da razume odgovor koji dobije. Naglasak na videnju u mistickim tradicijama ne bi trebalo shvatiti previse doslovno. stavise. dok mistici do svog znanja dolaze iskljucivo kroz samoposmatranje. jeste empirijski karakter njihovog znanja. U tan budizmu.gledati". Ovaj odlomak takode podseca na Don Huana. 235. Prva stavka Osmostruke staze. Slicno tome. bez ikakvih sprava. sto oni zaista naglasavaju kada govore 0 videnju. Njujork. nakon cega sledi ispravno znanje. D. Budisticka filozofija prema tome u krajnjem ishodu ukazuje na videnje stvarnosti onakvom kakva ona jeste. ali koji ga uvek i sustinski nadilazi postajuci neculno dozivljavanje stvarnosti . najcesce.viziji tao-a".T. Fizicari izvode eksperimente koji podrazumevaju razradeni timski rad i visoko razvijenu tehnologiju. a ne u njihovoj pouzdanosti iIi slozenosti.ponovi eksperiment". jer jedino pomocu videnja mote covek od znanja znati"l2. Podrobnije ispitivanje pokazuje. jeste ispravno videnje. a naucni modeli i teorije odgovaraju razlicitim nacinima na koje se taj uvid tumaci. vee ga treba razumeti u jednom metaforicnom smislu. duboko misticko iskustvo zahteva. 1963). Znanje je nemogucno bez videnja. Beograd) 44 45 . da razlike izmedu ove dye vrste posmatranja leze sarno u njihovim pristupima.PUT FIZIKE U taoizmu je pojam opservacije olicen u imenu za taoisticke manastire. kuan. te stoga sugerise jedan okvir za nase poredenje. Taoisti su prema tome svoje hramove smatrali mestima za posmatranje.T. str. 0 probudenju se obicno govori kao 0 . Outlines of Mahayana Books.

I jedno i drugo predstavljaju zapise 0 ispitivanju prirode univerzuma. Dobro je poznato da taj trenutak mora doci spontano. iIi neku drugu rec i ne mozemo da je se setimo ni pored najvecih napora.i fuzicka i duhovna . . Stranica iz nekog casopisa sa podrucja savremene eksperimentalne fizike bice za neupucenoga isto toliko misteriozna kao i neka tibetanska mandala.predstavlja glavni cilj svih skola istocnjackog misticizma i mnogih aspekata istocnjackog nacina zivota. Svima nam je poznata situacija kada zaboravimo ime neke osobe iIi mesta. Tek iznenadnim intuitivnim uvidom u Znati i videti prirodu vica mi dozivljavamo onaj oslobadajuci smeh koji vic i treba da izazove. preveo Ch'u Ta-Kao (Allen & Unwin. ako ne i nadrnocna fizicarevoj tehnickoj aparaturi. Osnovna svrha ovih tehnika izgleda da je u tome da stisaju urn koji misli i da svesnost pomere od racionalnog ka intuitivnom rnodalitetu svesti. Tokom duge kulturalne istorije Indije. setimo zaboravljene reci.PUT FIZIKE Misticko iskustvo prema tome nije nista vise jedinstveno nego neki savremeni eksperiment u fizici. tj. Pripremanje uma za ovu svesnost . Tao Te Ching. U mnogim oblicirna meditacije. kao sto je disanje. Kine i Japana.na vrh jezika" ali nikako da nam dode. poglavlje 41. iznenadni uvid. Mistikova svest u dubokoj meditaciji . ono takode nije ni nista manje slozeno.objasnjavanjern" vica. To je jedan neposredni. u bljesku. To je n~eiI~ kojim se sluzi hinduisticka joga i taoisticki Tai Ci Cuan. da se ne rnoze postici . London. nepojmovnu svest 0 stvarnosti. razvijeno je jedno ogromno rnnostvo razlicitih tehnika.prosvetljenja". Ovaj primer iznenadnog prisecanja necega je posebno relevantan za budizam koji smatra da Budina probudenost predstavlja nasu prvobitnu prirodu koju smo mi sarno zaboravili.po svojoj je kompleksnosti i delotvornosti ravna. Zen je pogotovo pun smesnih prica i anegdota. Naucnik i mistik su dakle razvili krajnje slozene metode posmatranja koji su nedostupni laiku. iIi vuzuelna predstava mandale. rituala i umetnickih oblika kako bi se postigao ovaj cilj.prvobitno lice" i iznenadno . S dru~e strane. i sve se to moze nazvati meditacijom u najsirem smislu te reci. U ovaj proces nije ukljuceno nikakvo razmisljanje. Druge skole usredsreduju paznju na telesne pokrete koji se moraju izvoditi spontano bez uplitanja bilo kakve misli. stisavanje racionalnog uma postize se usredsredivanjem paznje na jednu jedinu stvar. neposredni intuitivni uvidi u prirodu stvari su normal no ograniceni na izuzetno kratke momente. jer oni gotovo bez izuzetka pokazuju veliki smisao za humor. Drugacije je u istocnjackom misticizmu gde se oni produzavaju na duze periode i na kraju postaju postojana svesnost. 1970).Da mu se ne smeju. Mada se duboko rnisticko iskustvo najcesce ne desava bez duge pripreme.za neposrednu. svi rni u svom svakodnevnom zivotu dozivljavamo neposredne intuitivne uvide. po- 13 Lao Ce.lmamo je .prisecanje" tog lica predstavlja njihovo probudenje. zvuk mantre. osecaja kojeg. intelektualnom analizom. mada je njegova slozenost sasvim drugacije vrste. sve dok ne odustanemo i ne pr~mestimo paznju na nesto drugo kada se odjednom. U on om delicu sekunde u kome shvatite vic vi dozivljavate jedan trenutak . U nasem svakodnevnom zivotu..13. Ritrnicki pokreti ovih skola mogu dovesti do istog onog osecanja smirenosti i spokoja koji odlikuje staticnije oblike meditacije. Slicnost izmedu duhovnog uvida i razumevanja vica mora da je dobro poznata prosvetljenim ljudima. ne bi bio dovoljan da tao-om se nazove. Od ucenika zen budizma se zahteva da pronadu svoje . Drugi dobro poznati primer spontanog intuitivnog uvida jesu vicevi. 46 47 . a u Tao Te Cingu citamo.

ritualnih pokreta. na primer.. pojmovima i obrascima misljenja. Za vecinu Ijudi. spontano kretanje ruke. okolina se dozivljava na neposredan nacin bez filtera pojmovnog misljenja. ovaj modalitet svesti predstavlja jedno sasvim novo iskustvo. . poglavlje •Tao Neba" (Spoljasnja poglavlja). jer se svako novo otkrice rada u takvom jed nom iznenadom neverbalnom bljesku. vee slusajuci sviranje ucitelja i na taj nacin razvijajuci osecaj za muziku. Takvo stanje svesti ne razlikuje se od stanja u kome se nalazi ratnik koji ocekuje napad s krajnjom budnoscu. skijanje je jedan jako zahvalan oblik meditacije. a pogotovo za intelektualce. Indijska muzika se ne uci citajuci note. No to su izuzetno kratki momenti do kojih dolazi kada je urn ispunjen informacijama. Onaj koji ide za tao-om smanjuje znanje'". Japanske cajne ceremonije pune su sporih. . To je urn nekoga ko se suocava sa smrcu.15 Glavna odlika ovog meditativnog stanja jeste dozivljaj jedinstva sa okolnom sredinom. bas kao sto se i pokreti Tai Cija ne uce putem verbalnih uputstava vee tako sto se bezbroj puta ponavljaju zajedno sa uciteljem. budni ste i spremni. Kineska kaligrafija zahteva nesputano. Kako niste slepi. ali on te culne predstave ne zadrzava radi analize iii tumacenja. prevod sa kineskog Radosav Pusic. Oko vas se okuplja gomila da vidi borbu. 1967).0 kako je spokojan urn mudra14 Lao Ce. 48 49 . a da mu to ni za tren ne poremeti paznju. 15 Cuallg Ce. U dubokoj meditaciji urn je potpuno budan. Sve se te vestine na Istoku koriste da bi se razvio meditativni modalitet svesti. Kada se racionalni urn stisa. a kako niste gluvi. sir. urn ispraznjen od svih misli i pojmova i na taj nacin pripremljen da tokom duzih perioda funkcionise u svom intuitivnom modalitetu. upratnjavanja zenovske meditacije: Sikan-Iaza je jedno poviseno stanje usredsredene svesnosti u kojem nismo ni napeti ni uzurbani. mogu pobuditi i neki sportovi. Njima se ne dopusta da pore mete paznju. Lao Ce govori 0 ovom kontrastu izmedu istrazivanja i meditacije kada kaze: Onaj koji ide za ucenjem uvecava znanje. Pored neculnog poimanja stvarnosti on prima i sve zvuke. Naucnicima su neposredni intuitivni uvidi bliski iz njihovih istrazivanja. 53-4. Istocnjacke umetnicke forme takode predstavljaju oblike meditacije. Prema mom iskustvu. Three Pillars of Zen (Beacon Press. pretapajuci se u nerazlucivo jedinstvo. Boston.Kapleau. vi ih cujete. s druge strane. One nisu toliko sredstava za izrazavanje umetnikovih ideja koliko putevi samo-spoznaje kroz razvoj intuitivnog modaliteta svesti.PUTFIZIKE nekad. registrujuci sve sto se oko njega desava.odraz svih stvari. Znati i videti cal On je ogledalo neba i zemlje . Kada bi se vasa pozornost pokolebala makar i na tren. no zasiguno nikada mlitavi.. No ni jednog trenutka va~ se urn ne povodi za tim cu lnim utiscima". U meditaciji je. sablja bi vas isekla istog casa. To je jedno stanje svesti u kojem je prestao svaki oblik rascepkanosti. Po recima Cuang Cea. prizore i druge utiske iz okolne sredine. Zamislimo da ucestvujete u macevalackom dvoboju kakvi su se nekada odigravali u drevnom Japanu. prevod sa kineskog Radosav Pusic. poglavlje 48. intuitivni modalitet proizvodi jednu neobicnu svesnost. Zen majstor Jasutani Rosi upotrebljava ovu sliku u svom opisu sikan-taze. Suoceni sa svojim protivnikom vasa paznja ne popusta ni za tren. 16 U P. vi ih vidite krajickom oka.

oni nisu sigurni.PUTFIZIKE Zbog slicnosti koja postoji izmedu meditativnog stanja i pozornosti ratnika. sve dok nisu otkrivene elektricne i magnetne pojave. pre svega na kretanje cvrstih tela. Odatle i Ajnstajnov aforizam. Istocnjacki misticizam se zasniva na neposrednim uvidima u prirodu stvarnosti. Kada ovaj prvi uslov nije zadovoljen. kombinuje na jedinstven nacin lagane i ritmicke . I savremenim fizicarima kao i istocnjackim misticima ova je cinjenica vrlo dobro poznata. U tom se modelu uticaji otpora vazduha iIi trenje obicno ne uzimaju u obzir.jogicke" pokrete sa totalnom pozornoscu ratnikovog uma. obratimo paznju na jedan od najpoznatijih modela u fizici. kojima u Njutnovoj teoriji nije bilo mesta. jeste bojno polje.tacne". No. Ovaj aspekat pribliznosti je prilicno tanan. Izucavati jednu ogranicenu grupu pojava mole takode znaciti da se njihova fizicka svojstva prate sarno u jednom ogranicenom rasponu. predstava ratnika igra znacajnu ulogu u duhovnom i kulturnom zivotu Istoka. U fizici se tumacenja eksperimenata nazivaju modelima iIi teorijama i spoznaja da su svi modeli i teorije priblizni 6ni temeljnu pretpostavku savremenih naucnih istrazivanja. U obe ove oblasti. a borilacke vestine tine znacajan deo tradicionalnih kultura Kine i Japana. Cineci to. mora se primeniti teorija relativiteta. da se mogao primenjivati sarno na jednu ogranicenu grupu pojava. oni zanemaruju ostale pojave. a u onoj meri u kojoj su sigurni. Da bismo iIustrovali ove tvrdnje. Bhagavad Gita. Svi ti modeli predstavljaju aproksimacije koje vaze za jedan odredeni opseg pojava. jer su najcesce vrlo mali.klasicnu" mehaniku. posmatranja se zatim tumace i tumatenje se vrlo cesto saopstava recima. Pozornica na kojoj se odigrava omiljeni religijski tekst Indije. Izvan tog opsega oni vise ne pruzaju zadovoljavajuci a 50 51 . njutnovska je mehanika dugo vremena smatrana konacnom teorijom za opisivanje svih prirodnih pojava. kada nije zadovoljen drugi uslov. Danas mi znamo da njutnovski model vazi sarno za objekte koji se sastoje od velikog broja atoma i sarno za brzine koje su male u poredenju sa brzinom svetlosti. Sarno nam iskustvo to moze reci. priblizna mapa stvarnosti. Taoisticki Tai Cuan.pogresan" iIi da su kvantna teorija i teorija relativiteta . oni se ne odnose na stvarnost". Otkrice ovih pojava pokazalo je da je model bio nepotpun. a fizika se zasniva na posmatranju prirodnih pojava u naucnim eksperimentima. Fizicari znaju da njihove metode analize i logickog rezonovanja nikada ne mogu odjednom objasniti citavo podrucje prirodnih pojava i zato oni izdvoje odredenu grupu pojava i nastoje da izgrade model koji bi tu grupu opisivao. na Njutnovu . To ne znaci da je Njutnov model . "U onoj meri u kojoj se zakoni matematike odnose na stvarnost. Tako je predstava 0 klasicnoj mehanici dalje nagrizena kada je fizika dvadesetog veka ukazala na njena sustinska ogranicenja. te model stoga nece pruziti komple- Znati i videti thi opis stvarne situacije. jer nikada unapred ne znamo gde leze ogranicenja teorije. sto mole predstavljati drugi razlog zbog kojeg je teorija priblizna. "put ratnika" . Pojave koje se ne uzimaju u obzir mogu iIi imati tako mali uticaj da njihovo ukljucivanje ne bi znacajnije menjalo teoriju iIi se mogu izostaviti jednostavno zbog toga sto nisu bile poznate u vreme kada je teorija izgradena. klasicna mehanika mora biti zamenjena kvantnom teorijom. Posto su reci uvek jedna apstraktana. jedne umetnosti macevanja u kojoj duhovni uvid macevaoca dostize najvise savrsenstvo. ako se izuzmu ovakva izostavljanja. za koji se smatra da je vrhunska kineska borilacka vestina. verba Ina tumacenja naucnog eksperimenta iIi mistickog uvida nuzno su neprecizna i nepotpuna. U Japanu je snazan uticaj zena na samurajsku tradiciju doveo do pojave onoga sto je poznato kao busido.

Hinduista s dubokim uvidom zna da su svi ti bogovi produkti uma. Svoju krajnost ona je dostigla u zen budizmu sa takozvanim koanima. 1943). S druge strane. ani su tu tehniku preneli kineskim i japanskim budistima koji su je dalje razvili. oni cesto teze da je jos vise naglase upotrebljavajuci cinjenicn! jezik. Coomaraswamy. Prema Dzefriju Cuu (Geoffrey Chew). Ukoliko. U Japanu postoji jos jedan nacin izrazavanja filozofskih shvatanja koji treba pomenuti. Bogata indijska masta stvorila je ogroman broj bogova i boginja tije inkarnacije i poduhvati tine teme fantasticnih prica. koje mnogi ucitelji zena koriste da bi preneli svoje ucenje. te je stoga u stanju da nacin na koji mistici dozivljavaju stvarnost prenese mnogo bolje od cinjenickog jezika. najcesce ne zanimaju za analizu takvog jednog opisa. I istocnjacki mistici su takode potpuno svesni cinjenice da su svi verbalni opisi stvarnosti neprecizni i nepotpuni. vee da su to ona sustinska sredstva kojima se prenose ucenja jedne filozofije ukorenjene u mistickom iskustvu. besmislenim zagonetkama. oni se suocavaju sa ogranicenjima jezika. K. problernom. jo~ bolje. koji ce ih prosiriti poboljsavajuci aproksimaciju. 17 A. Na koji nacin onda istocnjacke tradicije izlaze na kraj sa problemom verbalne komunikacije? Pre svega. U fizici se priblizna priroda svih iskaza kvantifikuje i napredak se postize time sto se aproksimacije poboljsavaju kroz niz postupnih koraka. Ti koani uspostavljaju jednu znacajnu paralelu sa savremenom fizikom 0 kojoj ce biti reci u narednom poglavlju. To je jedan poseban oblik izuzetno sazete poezije koju uciteljl zena cesto koriste da bi direktno ukazali na . Neposredno iskustvo stvarnosti nadilazi oblast misljenja i jezika.PUTFIZIKE opis prirode i moraju se naci novi modeli koji ce zameniti stare . "mit otelovljuje onaj najblizi pristup apsolutnoj istini koji se da izraziti recima. bogatih sugesti- 52 53 .takvost" stvarnosti. a kako je say misticizam zasnovan na takvom neposrednom iskustvu. 33. Hinduism and Buddhism (Philosophical Library. istocnjacki mistici zele da saopste svoje iskustvo. zaogrce svoje iskaze u oblik mitova. on takode zna da te mitske slike nisu stvorene da bi ucinile price privlacnijima. Mitski jezik je mnogo manje sputan logikom i zdravim razumom. str. Indijski misticizam. sve ono sto se 0 njemu kaze moze biti sarno delimicno tacno. Tako su taoisti cesto koristili paradokse kako bi razotkrili nedoslednosti koje se radaju iz verbalnog opstenja i da bi pokazali njegove granice. a hinduizam pogotovo. kad god dodemo do neke uspesne teorije iIi modela zapitamo: zasto je ta teorija uspesna? koja su ogranicenja modela? na koji tacno nacin on predstavlja aproksimaciju? Ta pitanja Cu smatra prvim korakom ka daljnjem napretku. Kineski i japanski mistici su pronasli jedan drugaciji put za prevazilazenje problema jezika. Urnes to da paradoksalnu prirodu stvarnosti ucine pristupacnom kroz simbole i slike mita. On je pun magije i paradoksalnih situacija. Pre rna Anandi Kumarasvamiju (Ananda Coomaraswamy). tako da se pojam jasno odredene aproksimacije nikada nije ni pojavio u istocnjacko] misli. poredenja i alegorije. a ipak jedan od najvaznijih zadataka pri njegovom konstruisanju.iii. mistike najvise zanima sarno iskustvo stvarnosti.teoriji pertle" biti vise reci kasnije. 0 cijoj ce . od sustinskog je znacaja da se uvek. Na Istoku je razvijeno nekoliko razlicitih nacina nosenja sa tim Znati i videti vnim slikama ali nikada precizan. koristeci meta fore i simboIe. s druge strane. a ne opis tog iskustva. Odredivanje ogranicenja datog modela cesto je jedan od najtezih. Njujork. poetske slike."'". ani se prema tome. sabranih u epove ogromnih dimenzija. mitske slike koje predstavljaju mnoga lica stvarnosti.

gomile mirisnih cvetova".nuzno neprecizni. Mi zelimo da na neki nacin govorimo 0 strukturi atoma . Trece poglavlje S ONE STRANE JEZlKA Ta protivrecnost koja je toliko zbunjujuca za uobicajeni nacin misljenja proizilazi iz cinjenica da mi moramo koristiti jezik da bismo saopstili nase unutrasnje iskustvo koje po samoj svojoj prirodi nadilazi lingvistiku . jasno su stavile do znanja da ta stvarnost prevazilazi klasicnu logiku i da 0 njoj ne mozemo govoriti svakodnevnim jezikom. Tako Hajzenberg pise: Najtezi problem . V.bilo uz pomoc mitova. str. D. i to je onaj nivo na kojem cu povlaciti paralele. 19 Ibid. 18 U A. na primer. Njujork. na koji je zen duboko uticao. vee je i potpuno neadekvatan da opise atomsku i subatomsku stvarnost. kosmicki pIes boga Sive prenosi istu ideju 0 rnateriji koju fizicaru prenose odredeni aspekti kvantne teorije polja.oni su potpuno svesni ogranicenja koja namece jezik i .PUT FIZIKE Kada je jedan kaluder upitao Fuketsu Ensoa. The Way ojZell (Vintage Books. simbolima i poetskim slikama. str. Suzuki Problemi jezika su ovde zaista ozbiljni.Iinearno" misljenje. u vezi sa upotrebom jezika pojavljuje se u kvantnoj teoriji. mi ne mozemo govoriti 0 atomima obicnim jezikom. I bog koji plese i fizicka teorija predstavljaju produkte uma: modele koji opisuju intuicije stvarnosti svojih autora.. Medutim... . 183. ~h~a~nje pO kom~ su svi naucni modeli i teorije priblizni 1 pO kome njihova verba Ina tumacenja uvek pate od nepreciznosti naseg jezika bilo je opsteprihvaceno od strane naucnika vee pocetkom ovog veka. 1957). dye osnove savremene fizike. Hindusu. rec~~a .. /!laS prevod: A. Uvid u samu prirodu zivota do kojeg su dosli ti pesnici haikua dopire do nas cak i u prevodu: Listovi padaju jedan na drugi kisa kvasi kisuI9• Kad god istocnjacki mistici izrazavaju svoju spoz?aju. I oni su takode p~ibliz~i i . Put zena (Knjiievne novine. mi tu nemamo nikakvog jednostavnog vodica za povezivanje matematickih simbola sa pojmovima svakodnevnog je- 54 . . Kvantna teorija i teorija relativiteta. Oni odgovaraju istocnjackim mitovima. Prvo. klasicnom japanskom stihu od svega sedamnaest slogova. kako da prodem bez greske?" majstor je odgovorio: Uvek se secam Kiangsua u martu.Kada nisu dopusteni ni govor ni cutanje.Ovaj obl.T. Hajzenberg . 187. pesnickih shka ili paradoksalnih iskaza ..WatlS. Izucavanje sveta atoma prisililo je fizicare da shvate kako nas uobicajeni jezik nije sarno neprecizan. kada je doslo do jednog potpuno neocekivanog razvoja dogadaja.VOlS. Savremena fizika je dosla do istog tog stanovista u pogledu svojih verbalnih modela i teorija.W. krestanja fazana. simbola.ik duhov~e poezije svoje savrsenstvo je dostigao u haiku-a. Beograd).

177. str. U dva odlomka koji su navedeni na pocetku ovog poglavlja. 3W. Tacan iznos interferencije moze se lako izracunati. 239. prema Bertranu Raselu. i jedino sto nam je od pocetka jasno jeste da se nasi uobicajeni pojmovi ne mogu primeniti na strukturu aroma'. s druge strane. od Heraklita do Don Huana. to je onaj glavni razlog zbog kojeg njihovi modeli stvarnosti cine primereniju filozofsku podlogu za savremenu fiziku nego modeli zapadne filozofije. 2 D. oduvek smatralo da stvarnost nadilazi svakodnevni jezik i mudraci Istoka se nisu plasili da zakorace izvan logike i uobicajenih pojmova. str.Heisenberg. jer proizvodi dobro poznate pojave interferencije koje se vezuju za talase: kada postoje dva izvora svetlosti. 1963). str. 011 Indian Mahayana Buddhism. tamo gde se podudare vrh i dolja imacemo manje. To se mote jednostavno objasniti interferencijom talasa koji dolaze iz ta dva izvora: na onim mestima gde se dva vrha podudare imacemo vise svetla nego sto iznosi njihov zbir. a to vazi.Suzuki. U istocnjackom misticizmu se. nay. London. Njujork. Ovi paradoksi svojstveni su svakom misticizmu.T. Edward Conze (Harper & Row. Physics and Philosophy (Allen & Unwin. a od pocetka ovog veka karakteristicni su i za fiziku. Po mom misljenju. D. vee mote biti veci iIi manji. i ona nas navodi na zakljucak da se zracenje sastoji od talasa. U atomskoj fizici su mnoge od paradoksalnih situacija povezane sa dvostrukom prirodom svetlosti ili . a ipak su oba odlomka gotovo istovetna. prir. intenzitet svetla koji se mote naci na nekom drugom mestu ne mora nuzno biti jednak upravo zbiru intenziteta svetlosti koje dopiru iz ta dva izvora. I fizicar i mistik zele da saopste svoje spoznaje. 1968). ovo je zasigurno najzanimljivija pojava u savremenoj fizici i tu lezi jedan od korena njenog odnosa sa istocnjackom filozofijom. Sa filozofskog stanovista. S one strane jezika sno je da se zracenje mora sastojati od talasa. ja1 W.PUTFIZIKE zika. 178-9. Suzuki govori 0 budizmu/ a Verner Hajzenberg 0 atomskoj fizici3. logika i racionalno misljenje oduvek su bili glavna sredstva za formulisanje filozofskih ideja. Ova vrsta interferencije mote se uociti kad god se bavimo elektromagnetskim zracenjem. U skolama zapadne filozofije.elektromagnetskog zracenja. S jedne strane.jos opstije . delo. cak i za religijske filozofije. Problem jezika na koji nailazi istocnjacki mistik potpuno je isti kao i problem sa kojim se suocava savremeni fizicar. I\/\/\/\/\/\/\/\/\/\I\{\ v V vrv V V V V V V1V interferencija dva talasa 56 57 .T.Heisenberg. ali kada oni to ucine uz pomoc reci njihovi iskazi postaju paradoksalni i puni logickih protivrecnosti.

bez oslanjanja na pojmove.izbije" elektrone sa povrsine metala. On je pun zacudujucih protivrecnosti i njegov jezgroviti. budizam i taoizam nastoje da paradokse naglase. slavnog zen majstora u Kini pre stotina godina. "Mu"! Doslovno. a ne da ih prikriju. Ni jezik ni imaginacija nisu uspevaIi da izadu na kraj sa ovom vrstom stvarnosti. taj izraz znaci . 58 59 . jeste mu. a ipak se nikada nismo sreli". 26. Savremeni zen majstor Jasutani upoznao je jednog ucenika sa Zapada sa jednim od najcuvenijih koana sledecim recima: Jedan od najboljih koana. Kineski i japanski budisti prihvatili su ovu taoisticku tehniku saopstavanja mistickog iskustva tako sto su jednostavno razotkrili njegov paradoksalni karakter. Ti se eksperimenti mogu ispravno protumaciti jedino ako se opisu kao sudaranja . Glavni taoisticki spis. Istocnjacki misticizam je razvio nekoIiko razlicitih nacina nosenja sa paradoksalnim aspektima stvarnosti. Pitanje koje je toIiko zbunjivalo fizicare na pocecima atomske teorije bilo je kako se elektromagnetsko zracenje moze istovremeno sastojati od cestica (tj.T. Ono sto ti moras uciniti jeste da otkrijes duh iIi sustinu tog mu. napisan je izuzetno zbunjujucim.ne". Iracionalnost i paradoksalni sadrzaj tih zagonetki cine da ih je nemoguce resiti pomocu razmisljanja. str. i pitao: . delujuce. pa se prema tome mora sastojati od pokretnih cestica. koji je bio ucenik zena. snazni i izuzetno poetski jezik ima svrhu da zarobi citaocev urn i izbaci ga iz poznatog koloseka logickog misljenja. 1968). Evo njegove pozadine: Jedan kaluder je dosao kod Dosua.Poseduje Ii pas Budinu prirodu ili ne?". dinamicne Budine prirode. One su upravo i sastavljene da bi zaustavile proces misljenja priprernajuci na taj nacin ucenika za neverbalno dozivljavanje stvarnosti. No uprkos tome. Japan. Kjoto. ne kroz intelektualnu anaIizu vee poniranjem u svoje najunutarnjije bice. Kada je ucitelj zena Daito video cara Godaigoa. Do slicne situacije dolazi i u rendgenskim eksperimentima sa .cestica svetlosti" sa elektronima. The Essence of Buddhism (Hozokan.rasturanjem". Koani su pazljivo sastavljene zagonetke 6ja je svrha da ucenika zena nateraju da shvati ogranicenja 10gike i racionalnog misljenja na najdramaticniji nacin. Do~u je odvratio. A onda preda mnom konkretno i zivo moras pokazati da shvatas mu kao zivu istinu. naizgled nelogicnim stilom. elektromagnetsko zracenje takode proizvodi i takozvani fotoelektricni efekat: kada se ultraljubicasto svetlo upravi na povrsinu nekih metala ono je u stanju da .PUT FIZIKE S druge strane. Mu je izraz zive. zato sto je najjednostavniji.Suzuki. Zen budisti imaju posebnu sklonost da od nedoslednosti koje proisticu iz verbalne komunikacije naprave vrlinu i sa svojim sistemom koana razvili su jedan jedinstveni nacin potpuno neverbalnog prenosenja sopstvenih ucenja. pa ipak nismo bili razdvojeni ni za tren. oni pokazuju i obrasce interferencije koji su svojstveni talasima. koji se sire daleko u prostor. rekao je: S one strane jezika Mi smo se razisli pre hiljada kalpi. Dok se u hinduizmu oni zaobilaze upotrebom mitskog jezika. entiteta koji su ograniceni na veoma malu zapreminu) i od talasa . Gledamo se po ceo dan. Lao Ceov Tao Te Cing. aIi smisao Dosuovog odgovora ne lezi u tome. teorije ili apstrakna 4 U D.

koan prestaje da bude paradoksalan i postaje jedan duboko smisleni iskaz koji dolazi iz onog stanja svesti kome je pomogao da se probudi.. Kada je resenje jednom pronadeno. Ona sarno pruza zagonetke. .PUT FIZIKE objasnjenja. vee potpuno ostavIja uceniku da kroz koane spozna istinu.Dva dIana proizvode pIjesak. Three Pillars of Zen (Beacon Press.fundamentalnirn zakonima prirode" koj i leze u osnovi velike raznolikosti prirodnih pojava. U knjigama 0 zenu citamo da koan zarobljava ucenikovo srce i urn 5 U P. Svojstva tih atoma izvedena su iz makroskopske predstave biIijarskih Iopti. mu ne mozes razumeti obicnim shvatanjem. Te su pojave pripadale naucnikovoj makroskopskoj okolini pa prema tome i podrueju njihovog culnog iskustva. istina je bila s~rivena ~ ~ar~doksima koji se nisu mogli resiti logickim razrnisljanjern. koju Hajzenberg ovde vrlo zivo opisuje: Secam se razgovora sa Borom koji su trajali satima sve do kasno u noc i koji su se zavrsavali u gotovo potpunom ocajanju. Da li se ovakva predstava zaista mogla primeniti na svet atoma nije se dovodilo u pitanje. str. delo.Koje je tvoje prvobitno lice . Osnivaci kvantne teorije doziveli su istovetnu situaciju. vee ih je trebalo shvatiti u terminimajedne nove svesti. ona mora izgledati apsurdno iIi paradoksalno. svesti 0 atomskoj stvarnosti. i kada bih nakon razgovora sam prosetao obliznjim parkom neprekidno bih samom sebi postavljao pitanje: Da li je moguce da priroda more biti toliko apsurdna kao sto nam je izgledala u tim atomskim eksperimentima''? Kad god se sustinska priroda stvari analizira intelektom. Resavanje koana od ucenika zahteva krajnji napor koncentracije i potpuno ucestvovanje. Mistici su to oduvek shvatali. moras ga upoznati neposredno celim svom bicerrr'. ne daje nikakve izjave.ono koje si imao pre nego sto si se rodio ?" . jedno stanje neprekinute napetosti u kojem ceo svet postaje jedna ogromna mas a sumnje i zapitanosti. oni su bili dovoljni i primereni za opisivanje prirodnih pojava. 6 W. str. Zapravo. to se nije ni moglo eksperimentalno ispitati. 42. Zapamti. Naucnici su vekovima tragali za . III jedan od sledeca dva: . ali za nauku je to postalo problem tek nedavno. 1967). Boston. Ovde je naravno. Ona ne koristi nikakve pozitivne tvrdnje. na slican nacin kao i demokritovski model u staroj Grckoj. ucitelj bila priroda. Pocetniku ce ucitelj zena obicno dati bilo ovaj koan . sve pojave svodio na kretanje i medudelovanje cvrstih neunistivih atoma. Kao i u zenu.Heisenberg. S one strane jezika stvarajuci pravi mentalni zastoj. . dakle iz culnog iskustva.KapJeau. 135. koja. ucenik mora da resi jedan dugacki mz koana. 60 61 . Kako su predstave i intelektualni pojmovi njihovog jezika apstrahovani iz upravo tog iskustva. Ovde nailazimo na jednu upadljivu paralelu sa paradoksalnim situacijama sa kojim su se suocavali fizicari na pocecima atomske fizike.. kao ni zen majstori. Sta je pljesak jednog dIana?" Svi ovi koani imaju manje iIi vise jedinstvena resenja ~oja iskusni ucitelj smesta prepoznaje. Na pitanja 0 sustinskoj prirodi stvari odgovarao je u klasicnoj fizici njutnovski mehancisticki model univerzuma koji je. od kojih se svaki bavi posebnim aspektom zena: To je jedini nacin na koji ova skola prenosi svoja ucenja. nay. U skoli Rinzaj.

oni to mogu uciniti jedino posredstvom jednog lanca procesa koji se zavrsava. 62 63 . Uz pomoc najrazvijenije tehnologije oni su mogli da sve dublje i dublje prodiru u prirodu. Ono sto mi vidimo iIi cujerno nikada nisu same pojave koje ispitujemo vee uvek sarno njihove posledice. To.jezgra i elektroni. Tek smo. Atomska fizika pruzila je naucnicima priliku da po prvi put nazru sustins.posmatramo" svojstva atoma i njihovih sacinitelja na jedan posredni nacin.dozivimo" subatomski svet. najvazniji korak. Sam atomski i subatomski svet lezi izvan naseg culnog opazanja. Kao i mistici i fizicari su sada poceli da se bave neculnim dozivljavanjem stvarnosti. Osetljivi i komplikovani instrumenti savremene eksperimentalne fizike duboko prodiru u submikroskopski svet. medutim. i kao i mistici. Istazujuci unutrasnjost atoma 1 ISPItujuci njegovu strukturu nauka je prev~zisla gran~ce nase culne imaginacije. dakle.PUT FIZIKE U dvadesetom veku. koji svoje predstave uzima iz sveta cula. Kako sve dublje i dublje prodiremo u prirodu. Znanje 0 materiji na ovom se nivou vise ne izvodi iz neposrednog culnog iskustva. cujnim okidanjem gajgerovog brojaca. sa filozofske tacke gledista. morali su da se suoce sa paradoksalnim aspektima tog iskust~a. u oblasti prirode koje su veoma udaljene od nase makroskopske okoline. koje bi se dalo uporediti sa iskustvom koje imamo u nasem svakodnevnom zivotu.i najzad sacinitelji jezgra . uz pomoc savremenih instrumenata u stanju da .kao i mnoge druge subatomske cestice.protoni i neutroni . nije neko obicno iskustvo. iIi tamnom tatkom na fotografskoj ploci. zatim su pronadeni njegovi sastavni delovi . te stoga nas svakodnevni govor. Medutim.ku prirodu stvari. Od te tacke nadalje. i cine taj svet dostupnim nasim culima. medutim. Od tada pa nadalje. na primer. ~rv~: korak u svet atoma.. fizicari su bili u stanju da se na eksperimentalni nacin pozabave pitanjem krajnje prirode materije. prisiljeni smo da odbacujemo sve vise i vise predstava i pojmova iz svakodnevnog jezika. bio je onaj. pa prema tome da do izvesne mere i . ona se vise nije mogla sa apsolutnom sigurnoscu ~sla~jati na logiku i zdrav razum. otkrivajuci sloj po sloj materije u traganju za krajnjim .opekama" od kojih je sagradena. Na taj je nacin potvrdeno postojanje atoma. modeli i predstave savremene fizike postali su srodni onima iz istocnjacke filozofije. S one strane jezika Na ovom putovanju u svet beskrajno malog. vise nije primeren opisivanju posmatranih pojava.

Heisenberg. i ilustovao je potresajuci karakter tog iskustva recima jednog zen majstora koji ga je opisao kao . Suzuki. str. i da je to pomeranje stvorilo osecaj da ce nauka izgubiti t10 pod nogama2• Ajnstajn je doziveo isti taj potres kada je prvi put stupio u dodir sa novom stvarnoscu atomske fizike. 1963). bez ika- 1 D. London. 1968).. Japan. Suzuki ga je nazvao . T. 7. ..T. D. Kjoto. Physics and Philosophy (Allen & Unwin. Fizcari su se pocetkom ovog veka osecali vrlo slicno tome kada je novo iskustvo atomske stvarnosti iz temelja protresalo njihov pogled na . The Essence of Buddhism (Hozokan.najzapanjujucim dogadajem koji se ikada moze desiti na podrucju ljudske svesti.svet i to su iskustvo oni opisali izrazima koji su cesto bili veoma nalik onima koje je upotrebio Suzukijev zen majstor.Cetvrto poglavlje NOVA FIZIKA Prema istocnjackim misticima. Tako je Hajzenberg pisao: Zuena reagovanja na nedavni razvoj savremene fizike mogu se razumeti jedino kada shvatimo da su tu poceli da se pomeraju temelji fizike.dno vedra koje se provali". remeteci svaki oblik ustaljenog iskustva "1. str. nepos red no misticko iskustvo stvarnosti predstavlja prelomni dogadaj koji potresa same temelje naseg pogleda na svet. Bilo je to kao da mi je tlo izmaknuto ispod nogu. 2 W. U svojoj autobiografiji on je pisao: Svi su moji pokusaji da prilagodim teorijsku osnovu fizike ovoj (novoj) vrsti znanja potpuno propali. 145.

uvek u stanju mirovanja i nepromen- 3 U P. objekat. 1949). Bio je to zaista krajnje impresivan temelj koji je. Tu je jedan novi siroki i duboki natin dozivljavanja. holistickiji i . dodirivanja Sri Aurobindo Ovo poglavlje ce posluziti da oerta jednu prelim inarnu sliku ovog novog poimanja sveta nasuprot pozadini klasicne fizike". poput mocne stene. Nils Bor Sve stvari zapravo pocinju da menjaju svoju prirodu i izgled. na sebi drzao celokupnu nauku pruzajuci cvrstu osnovu filozofiji prirode gotovo tri veka. llinois. celo nase dozivljavanje sveta radikalno je drugacije . 1934).Schilpp (prir. stvari". Otkrica savremene fizike zahtevala su duboke promene u pojmovima kao sto su prostor. Svi pojmovi koji se pominju u ovom poglavlju bice detaIjnije razmatrani kasnije. . da su istocnjacki mistici i zapadnjacki fizicari prosli kroz slicna revolucionarna iskustva koja su ih dovela do potpuno novih nacina sagledavanja sveta.45. Evanston. 1958).PUTFIZIKE kvog tvrstog temelja na vidiku nad kojim bih mogao graditi''. 66 67 . a kako su ti pojmovi u samoj osnovi naseg dozivljavanja sveta onda nije ni cudno sto su fizicari koji su bili prisiljeni da ih menjaju osecali nesto poput potresa. 327. prema tome. 011 Yoga 11(Aurobindo Ashram. Veliko prosirenje naseg iskustva u proteklim godinama iznelo je na svetlo nedovoljnost nasih jednostavnih mehanickih koncepcija i stoga je potreslo temelje na kojima se zasnivalo uobicajeno tumacenje posmatranja".Bohr. evropski fizicar Nils Bor (Niels Bohr) i indijski mistik Sri Aurobindo izrazavaju dubinu i koreniti karakter tog iskustva. str. 2.). Taj je model cinio cvrsti okvir klasicne fizike.A.Aurobindo. str. str. pokazujuci kako je klasicno mehanisticko shvatanje moralo biti napusteno pocetkom ovog veka kada su nas kvantna teorija i teorija relativiteta dve osnovne teorije savremene fizike .. Atomic Physics and the Description of Nature (Cambridge University Press.. titalac kome se ovaj preliminarni prikaz savremene fizike ~ini previse sabijenim i teskim za razumevanje ne treba previse da se brine. Albert Einstein: Philosopher-Scientist (The Library of Living Philosophers.naterale da prihvatamo jedan daleko tananiji. Izgleda. prvi tom. uzrok i posledica. vreme. saznavanja... Pondiceri. London.. bila je trodimenzionlni prostor klasicne euklidovske geometrije. na kojoj su se odigravale sve fizicke pojave. Iz tih promena proistekao je jedan novi i korenito drugaciji pogled na svet koji se jos uvek oblikuje u proeesu savremenog naucnog istrazivanja. Nova fizika videnja. Pozornica njutnovskog univerzuma.organickiji" pogled na prirodu. Bio je to jedan apsolutni prostor. itd. 5 S. materija. Indija. U sledeca dva odlomka. 4 N. Klasicna fizika Pogled na svet kojeg su promenila otkrica savremene fizike zasnivao se na Njutnovom mehanickom modelu univerzuma.

ne posedujuci nikakve veze sa materijalnim svetom i proticuci jednoliko iz proslosti kroz sadasnjost u buducnost. nazvane vreme. S Ibid. Capek. Prinston.. izmedu materije i prostora.). ne obaziruci se ni na sta spoljasnje'". Da bi efekat ove sile na materijalnu tacku pretocio u preciznu matematicku fomu.P. silom gravitacije. cak tako cvrsta da se nikada ne mogu izlizati niti raspasti na komade. The Science of Matter (History of Science Readings. Za njih se smatralo da su nepromenljivi zakoni kojima se krecu materijalne test ice i stoga se mislilo da oni mogu objasniti sve promene koje se opazaju u fizickom svetu. Materija se prema tome. i za nju je Njutn smatrao da je kruto povezana sa telima na koje dejstvuje i da trenutno deluje na daljinu.7.Crosland (prir. Njutn je morao da izmisli potpuno nove pojmove i matematicke tehnike. uvek ostaje slican i nepokretan?". i u oba modela cestice su uvek ostajale istovetne po svojoj masi i obliku. tako da nijedna obicna sila nije u stanju da razdvoji ono s~o sam bog ucinio jednim u prvobitnom stvaranJu . .samo od sebe i po sopstvenoj prirodi. tvrde. ona nije dalje ispitivana. str.Apsolutno. 36. neuporedivo cvrsca od bilo kojeg tela od njih sacinjenog. masivne. Taj model bio je sasvim slican modelu grckih atomista. str. Harmondsvord. cvrste i neunistive objekte od kojih je sacinjena sva materija. str.PUT FIZIKE ljiv. i da su te prvobitne test ice buduci cvrsta tela. bez obzira na bilo sta spoljasnje. Nju Dzerzi. istinito i matematicko vreme". naime tehniku diferencijalnog racuna. 1971). bog je na pocetku stvorio materijalne cestice. 76.rnaterijalne tacke" i Nutn ih je video kao male. Njutnove jednacine kretanja predstavljaju osnovu klasicne mehanike. kako je najbolje odgovaralo svrsi za koja ih je oblikovalo. U matematickim jednacinama one su tretirane kao .rnozda najveci napredak u misljenju koji je ikada jedan pojedinac imao privilegiju da ucini". koje je takode bilo apsolutno. Ta sila je vrlo jednostavna posto zavisi jedino od masa cestica i njihovih medusobnih razdaljina. Za cestice i sile medu njima smatralo se da ih je stvorio bog i da stoga Nova fizika nisu podlozne daljnjoj analizi. pokretne cestice upravo onakvih velicina i onog broja i sa onakvim drugim svojstvima i u onakvoj srazmeri sa . . Penguin Books. govorio je Njutn. The Philosophical Impact of COIItemporary Physics (D. sile izme9 U M. tete jednoobrazno. To je bilo jedno velicanstveno intelektualno postignuce za koje je Ajnstajn rekao da je . 1961).Van Nostrand. U svojoj Optici. Sve promene u fizickom svetu opisivane su u terminima jedne odvojene dimenzije. prostorom. je Svi fizicki dogadaji su u njutnovskoj mehanici svedeni na kretanje materijalnih tacaka u prostoru koje je prouzrokovano njihovim medusobnim privlacenjern tj. To je sila gravitacije. Po njutnovskom shvatanju. Oba su se zasnivala na razlikovanju izmedu punoce i praznine. Znacajna razlika izmedu demokritovskog i njutnovskog atomizma je u tome sto ovaj drugi ukljucuje i precizni opis sile koja deluje izmedu materijalnih cestica. uvek ocuvavala i bila je u sustini pasivna. 68 69 . 7 Citirano u M.Apsolutni prostor. Iako je to bila jedna cudna pretpostavka. Elementi njutnovskog sveta koji su se kretali u tom apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu bili su materijalne cestice. . u svojoj sopstvenoj prirodi. Po Njutnovim sopstvenim recima. Njutn nam daje jasnu sliku toga kako je on zamisljao bozije stvaranje materijalnog sveta: Izgleda mi verovatno da je bog na pocetku oblikovao materiju u cvrste.

Capek. 122. 70 Nova fizika da objasni osnovna svojstva suncevog sistema. a da nigde cak ni pomenuli niste njegovog Tvorca".Nisam imao potrebe za tom pretpostavkom". 237. tj. delo. London. kao i plimu i oseku i ostale pojave vezane za gravitaciju. bez da se ikada pomene ljudski posmatrac i takvo je objektivno opisivanje prirode postalo ideal celokupne nauke. The Growth of Physical Science (Cambridge University Press. 71 . On je pokazao da njutnovski zakoni kretanja osiguravaju stabilnost suncevog sistema i da se prema univerzumu odnose kao prema savrseno sarno-regulisucoj masini. Laplas. Kada je Laplas prvo izdanje svog dela poklanjao Napoleonu . str.predvideti s apsolutnom izvesnoscu ukoliko je u bilo kom trenutku njegovo stanje poznato u svim pojedinostima. gravitacioni uticaj planeta jednih na druge. Za divovsku kosmicku masinu se mislilo da je potpuno kauzalna i determinisana. te je on stoga nasao da postoje neke nepravilnosti koje nije mogao da objasni.taj bi dakle intelekt mogao jednom istom formulom obuhvatiti kretanja najvecih tela u univerzumu i kretanja najmanjih atoma. meseca i kometa sve do najmanjih detalja. Na taj je nacin celokupni univerzum stavljen u pokret i od tada on. Njegov planetarni model bio je. funkcionise upravljan nepromenjlivim zakonima. . On je taj problem razresio time sto je pretpostavio da je bog uvek prisutan u univerzumu kako bi ispravio te nepravilnosti. 1951). Filozofsku osnovu ovog strogog determinizma cini10 je ono temeljno razdvajanje ja od sveta koje je uveo Dekart. Ohrabreni brilijantnim uspehom njutnovske mehanike u astronomiji. nav. Jeans. Najzad se cak i teorija toplote mogla svesti na mehaniku. za njega nista ne bi bilo neizvesno i cela bi se buducnost kao i proslost rasprostrla pred njegovim pogledom'". poput neke velike masine.PUTFIZIKE du njih i fundamentalne zakone kretanja. i ona je i tu funkcionisala. kada je shvaceno da toplota predstavlja energiju koju proizvodi slozeno . na primer.u principu . Sve sto se dogada imalo je tat no odredeni uzrok i proizvodi tat no odredenu posledicu. Rezultat toga bilo je veliko delo u pet tomova.Napoleon je primetio.pretpostavljajuci da je receni intelekt dovoljo velik da te podatke podvrgne analizi .poskakujuce" kretanje n Citirano u J. To je verovanje svoj najjasniji izraz naslo u slavnim recima francuskog matematicara Pjer Simon Laplasa (Pierre Simon Laplace): Intelekt koji bi u datom trenutku znao sve sile koje deluju u prirodi i polozaj svih stari od kojih se svet sastoji . verovalo se da se svet rnoze opisati objektivno. medutim.'pruzila potpuno resenje velikog mehanickog problema koji je postavljao suncev sistem i koja bi dovela do tako bliskog poklapanja teorije i posmatranja da empirijskim jednacinama vise ne bi bilo mesta u astronomskim tablicama "n. nazvano Nebeska mehanika (Mecanique Celeste) u kojoj je Laplas uspeo da objasni kretanja planeta. str.kaze prica . . Na to je Laplas bez ustrucavanja odgoYorio. i buducnost bilo kog dela sistema moze se . Osamnaesti i devetnaesti vek bili su svedoci ogromnog uspeha njutnovske mehanike. kazu mi da ste vi napisali ovu veliku knjigu 0 sistemu univerzuma. vrlo pojednostavljen jer je zanemarivao. Sam Njutn je primenio svoju teoriju na kretanje planeta i bio je u stanju 10Citirano u M. fizicari su je prosirili na jednoliko kretanje fluida i na vibracije elasticnih tela. veliki matematicar.Gospodine Laplas. zadao je sebi ambicioni zadatak da usavrsi Njutnove proracune u jednoj knjizi koja bi . Mehanisticko shvatanje prirode je prema tome blisko povezano sa strogim determinizmom.. Kao posledica ovog razdvajanja.

Na taj se nacin voda pretvara u paru. Prvi od tih dogadaja bio je otkrice i ispitivanje elektricnih i magnetnih pojava koje se nisu mogle na odgovarajuci nacin opisati mehanistickim modelorn i koje su obuhvatale jednu novu vrstu sile. Faradej i Maksvel su nasli da je primerenije reci kako svako naelektrisanje stvara jedan. Na slican se nacin i mnoge druge termicke pojave mogu sasvim dobro razumeti sa cisto mehanisticke tacke gledista. kada je prisutno. s druge strane. Oni su pojam sile zamenili pojmom polja sila i na taj su nacin bili prvi koji su zakoracili izvan njutnovske fizike. s jedne strane. molekuli se na kraju sprezu u jedan novi cvrsct obrazac koji predstavlja led. To stanje u prostoru koje poseduje potencijal da stvori silu nazi va se polje. nepreglednu tehnologiju elektricnih uredaja. trebalo je da prode manje od sto godina pa da se pronade nova fizicka stvarnost koja je ucinila ociglednim ogranicenja njutnovskog modela i pokazala da ni jedno od njenih svojstava ne poseduje apsolutno vazenje. kada se termicko kretanje uspori hladenjem vode. Njegov fundamentalni eksperiment proizveo je. proistekla kompletna teorija elektromagnetizma. Umesto da interakciju izmedu pozitivnog i negativnog naelektrisanja tumace tako sto ce jednostavno reci da se ta dva naelektrisanja medusobno privlace kao dye mase u njutnovskoj mehanici. S druge strane. povecava se kretanje vodenih molekula sve dok oni ne savladaju sile koje ih drze na okupu i ne razlete se. Nova fizika Ta spoznaja nije dosla naglo. Kada se poveca temperatura recimo. on je cinio osnovu za njegove i Maksvelove teorijske spekulacije iz kojih je.stanje" u prostoru oko sebe tako da drugo naelektrisanje. Kada je Faradej proizveo strujni tok u namotajima bakarne zice pokrecuci magnet pokraj njih i na taj nacin pretvorio mehanicki rad kretanja magneta u elektricnu energiju. Ti su zakoni smatrani osnovnim zakonima prirode i za Njutnovu se mehaniku drzalo da je konacna teorija prirodnih pojava.od kojih je ovaj prvi bio jedan od najvecih eksperimentatora u istoriji nauke. A ipak. vee su je postepeno uveli dogadaji koji su poceli da se odigravaju vee u devetnaestom veku pripremajuci teren za naucne revolucije naseg doba. na kraju. Taj znacajan korak ucinili su Majkl Faradej (Michael Farady) i Klark Maksvel (Clerk Maxwell) . Njega proizvodi jedno naelektrisanje i ono postoji bez obzira da Ii neko drugo naelektrisanje dospeva u njegovu blizinu kako bi osetilo njegov ucinak.PUT FlZIKE molekula. vee su same te sile ucinili primarnim predmetom svojih ispitivanja. Faradej i Maksvel nisu sarno proucavali efekte elektricnih i magnetnih sila. vode. on je nauku i tehnologiju doveo do prekretnice. 72 73 . voda para led Ogromni uspeh mehanistickog modela naveo je fizicare ranog devetnaestog veka da veruju kako je univerzum zaista jedan veliki mehanicki sistem koji funkcionise u skladu sa njutnovskim zakonima kretanja.porernecaj" ili jedno . oseca silu. a drugi brilijantni teoreticar.

Njegovi naucni radovi stoje na pocetku dvadesetog veka kao impozantni intelektualni spomenici.razbila su sve osnovne pojmove njutnovskog pogleda na svet: pojam apsolutnog prostora i vremena. Tako je njutnovski model prestao da bude osnova za celokupnu fiziku. oscilujuca elektricna i magnetana polja koja se razlikuju sarno po ucestalqsti svojih oscilacija. Taj 74 75 . nazvan elektrodinamika. Nijedan od tih pojmova nije se mogao prosiriti na nova podrucja u koja je fizika sad a pocela da zalazi. svetlosni talasi iIi rendgenski zraci predstavljaju elektromagnetne talase. zvucni talasi kao vibracije vazduha. teoriju atomskih pojava. predstavljao je spoznaju da svetlost nije nista drugo do naizmenicno promenljivo elektromagnetno polje koje putuje kroz prostor u obliku talasa. a drugi je bio jedan novi nacin sagledavanja elektromagnetnog zracenja koji ce postati karakteristican za kvantnu teoriju. njutnovska mehanika je ispocetka drzala svoj polozaj osnove cele fizike. Nova fizika Dakle. Ajnstajn je uveo dva revolucionarna trenda u misljenju. Vrhunski produkt ove teorije. Savremena fizika Prve tri decenije naseg veka iz korena su promenile celokupnu sutuaciju u fizici. Maksvel je. i da je vidljivo svetlo sarno jedan sicusan delic elektromagnetnog spektra. Ajnstajn je snazno verovao u sustinsku harmoniju prirode i ono sto ga je najdublje zaokupljalo kroz ceo njegov naucnicki zivot bilo je da pronade jedinstvene temelje fizike. vodeni talasi kao vibracije vode. da su osnovni entiteti u njegovoj teoriji polja. godine. Dva odvojena dogadaja razvoj teorije relativiteta i atomske fizike. sile su bile kruto povezane sa telima na koja su dejstvovale. a elektromagnetne talase kao elasticne talase tog etra. u njenom potpunom obliku gotovo u celosti konstruisao sam Ajnstajn. Mora da je intuitivno shvatio. a ne mehanicki modeli. dye odvojene teorije klasicne fizike. a koji je nazvan etrom. medutim. Na pocetku savremene fizike stoji izuzetni intelektualni podvig jednog coveka: Alberta Ajnstajna. U dva clanka. tumaceci polja kao stanja mehanickog napona u jednom vrlo laganom medijumu koji ispunjava prostor. i ideal objektivnog opisivanja prirode. Danas znamo da radio talasi. cak i ako to nije eksplicitno izrazio. To je bilo sasvim prirodno. Prema njutnosvkom shvatanju. na pocetku dvadesetog veka fizicari su imali dye uspesne teorije koje su se odnosile na razlicite pojmove: Njutnovu mehaniku i Maksvelovu elektrodinamiku. Kompletnu kvantnu teoriju razradio je dvadeset godina docnije citav jedan tim fizicara.Teoriju relativiteta je.piramide moderne civilizacije. jer su talasai obicno dozivljavani kao vibracije necega. strogo kauzalnu prirodu fizickih pojava.istovremeno koristio nekoliko mehanickih tumacenja svoje teorije i po svemu sudeci ni jedno od njih nije shvatao sasvim ozbiljno. Uprkos ovih dalekoseznih promena. Jedan je bio njegova specijalna teorija relativiteta. elementarne cvrste cestice.Sadaje pojam sile zamenjen mnogo prefinjenijim pojmom polja koje poseduje svoju sopstvenu stvarnost i koje se moze izucavati bez ikakvog oslanjanja na materijalna tela. medutim. Tom cilju je poceo da se priblizava konstruisuci jedan zajednicki okvir za elektrodinamiku i mehaniku. Ajnstajn je bio taj koji je pedeset godina kasnije jasno shvatito tu cinjenicu kada je utvrdio da ne postoji nikakav etar i da elektromagnetna polja predstavljaju fizicke entitete po sebi koji mogu putovati kroz prazan prostor koji se ne mogu objasniti rnehanicki.PUT FIZIKE Bila je to najdublja promena u nasem poimanju fizicke stvarnosti. oba objavljena 1905. I sam je Maksvel pokusavao da svoje rezultate objasni mehanickim terminima.

gde c predstavlja brzinu svetlosti. Sva merenja koja se ticu prostora i vremena na taj nacin gube svoj apsolutni znacaj. U teoriji relativiteta. U takvom jednom slucaju. njutnovski pojam apsolutnog prostora kao pozornice za fizicke pojave napusta kao i pojam apsolutnog vremena. prema tome. Pojmovi prost ora i vremena su u tolikoj meri sustinski za opisivanje prirodnih pojava da njihova promena za sobom povlaci i promenu citavog okvira koji koristimo da bismo opisali prirodu. Najznacajnija posledica te promene jeste spoznaja da mas a nije nista drugo do jedan oblik energije. dva dogadaja koja jedan posmatrac vidi kao istovremene za druge posmatrace se mogu odigravati po razlicitim vremenskim redosledima. I prostor i verme postaju tek elementi jezika kojeg neki odredeni posmatrac upotrebljava da bi opisao posmatrane pojave. svetlost svetlosni talasi inf'racrveni radar 10 '0 10· FM TV radio talasi 10" elektromagnetski spektar - AM okvir je poznat kao specijalna teorija relativiteta. Razliciti posmatraci poredace dogadaje razlicito u vremenu ukoliko se krecu razlicitim brzinama u odnosu na posmatrane dogadaje. Ona je ujedinila i upotpunila strukturu klasicne fizike. Prema teoriji relativiteta. i potkopala jedan od temelja njutnovskog pogleda na svet. ne postoji univerzalno proticanje vremena kao u njutnovskom modelu. a odnos izmedu toga dvoga datje slavnom jednacinorn E=mc?.vreme".PUTFIZIKE Nova fizika (ciklusi po sekundi) frekfenclja 10'· kosrnicki zraci 10'6 10" 10" gama zraci 10'" 10'• x-zraci 10'6 10" 10" ultra ljubicasti v. od sustinskog je znacaja za teoriju relativiteta. prostor nije trodimenzionalan. . a da ne govorimo 0 vremenu i obrnuto. brzina svetlosti. ali je istovremeno uvela drasticne promene u tradicionalne pojmove prostora i vremena. Stavise. U teorij i relativiteta se. Oboje su blisko povezani i sacinjavaju jedan cetvorodimenzionalni kontinuum. a vreme nije neki nezavisni entitet. Ta konstanta c. nikada ne mozemo govoriti 0 prostoru.prostor . Cak i objekat koji miruje poseduje energiju uskladistenu u sopstvenoj masi. Kad god opisujemo fizicke pojave koje ukljucuju brzine koje se priblizavaju 76 77 .

PUT FIZIKE brzini svetlosti, nas opis mora uzeti u obzir teoriju relativiteta. To se pogotovo odnosi na elektromagnetne pojave, od kojih je svetlost tek jedan primer, sto je dovelo Ajnstajna do formulacije njegove teorije. Ajnstajn je 1915., izlozio svoju opstu teoriju relativiteta u kojoj je okvir specijalne teorije prosiren kako bi obuhvatio gravitaciju, tj. medusobno privlacenje svih masivnih tela. Dok je specijalna teorija potvrdena nebrojenim eksperimentima, opsta teorija jos uvek nije konacno potvrdena. Medutim, to je do sada najprihvacenija, najdosledinija i najelegantija teorija gravitacije i siroko se koristi u astrofizici i kosmologiji za opisivanje univerzuma najsirih dimenzija. Sila gravitacije, prema Ajnstajnovoj teoriji, ima ucinak .zakrivljavanja" prostora i vremena. To znaci da u takvom jednom zakrivljenom prostoru euklidovska geometrija vise ne vazi, bas kao sto se ni dvodimenzionalna geometrija povrsi ne moze primeniti na povrsinu sfereo Na povrsi mozemo nacrtati, na primer, jedan kvadrat tako sto cemo na pravoj liniji obeleziti jedan metar, napraviti prav ugao i obeleziti ponovo jedan metar, zatim napraviti jos jedan prav ugao i obeleziti jos jedan metar, i najzad napraviti i treci prav ugao i opet obeleziti jedan metar, nakon cega se ponovo nalazimo na pocetnom polozaju i kvadrat je zavrsen. Na sferi, medutim, ovaj postupak ne funkcionise, jer pravila euklidovske geometrije ne vaze na zakrivljenim povrsinarna. Na isti nacin, trodimenzionalni zakrivljeni prostor mozemo definisati kao onaj u kome euklidovska geometrija vise ne vazi, Ajnstajnova teorija sada kaze da je trodimenzionalni prostor zaista zakrivljen i da tu zakrivljenost stvaraju gravitaciona polja masivnih tela. Gde god postoji neki masivni objekt, na primer neka zvezda iIi planeta, prostor oko nje je zakrivljen, a stepen zakrivljenosti zavisi od mase tog objekta. A kako se u teoriji relativiteta prostor nikada ne moze razdvojiti od vremena, onda je i

Nova fizika vreme pod uticajem prisustva materije, proticuci razlicitim tempom u razlicitim delovima univerzuma. Ajnstajnova opsta teorija relativiteta na taj nacin potpuno ukida pojmove apsolutnog prostora i vremena. Nisu sarno sva merenja koja se ticu prostora i vremena relativna: celokupna struktura prostor-vremena zavisi od rasporeda materije u univerzumu i pojam .praznog prostora" gubi svoj smisao.

ucrtavanje kvadrata na ravnoj povrsini i na sferi Mehanisticki pogled na svet klasicne fizike zasnivao se na shvatanju 0 cvrstim telima koja se krecu u praznom prostoru. To shvatanje i dalje vazi u oblasti koja je nazvana .zonom srednjih dimenzija", nairne, u oblasti naseg svakodnevnog iskustva u kojem klasicna fizika i dalje predstavlja korisnu teoriju. Oba ova pojma - pojam praznog prostora i pojam cvrstih materijalnih tela - duboko su urezani u nase navike misljenja, tako da nam je izuzetno tesko da zamislimo neku fizicku stvarnost u kojoj oni ne vaze. Pa ipak, upravo je to ono sto nas savremena fizika prisiljava da ucinimo kada iskoracimo iz srednjih dimenzija. .Prazan prostor" je izgubio svoj 79

78

PUT FIZIKE smisao u astrofizici i kosmologiji, naukama koje se bave univerzumom najsirih dimenzija, dok je atomska fizika, nauka 0 beskrajno malom, razbila pojam cvrstog objek-

Nova fizika elektricnim silama. Nije lako steel oseca] za red velicine atoma, toliko je on udaljen od nasih makroskopskih razmera. Precnik jednog atoma iznosi priblizno jedan stomiIioniti deo centimetra. Da biste sebi predstaviIi tu sicusnu velicinu, zamislite jednu pomorandzu koja je uvecana do velicine Zemlje. Atomi pomorandze ce tada biti velicine tresanja. Bezbroj tresanja, tesno upakovanih u loptu velicine Zemlje - to Yam je uvecana slika atoma u pomorandzi, Atom je dakle izuzetno mali u odnosu na makroskopske objekte, ali je ogroman kada se uporedi sa jezgrom u svom sredistu. U nasoj slici atoma velicine tresnje, jezgro atoma ce biti tako malo da necemo biti u stanju da ga vidimo. Cak i ako naduvamo atom do velicine fudbalske lopte, iIi cak do velicine jedne sobe, jezgro ce i dalje biti previse malo da bi se videlo golim okom. Da bismo videli jezgro, morali bismo da naduvamo atom do velicine najvece kupole na svetu, kupole katedrale Sv. Petra u Rimu. U atomu te velicine, jezgro bi imalo velicinu zrna soli! Zrno soli u sred kupole Sv. Petra, i truncice prasine koje kovitlaju oko njega u ogromnom prostoru kupole - eto tako mozemo sebi predstaviti jezgro i elektrone jednog atoma. Ubrzo nakon pojave ovog ..planetarnog" modela atoma, otkriveno je da broj elektrona u atomima n~kog elementa odreduje hemijska svojstva tog elementa 1 danas mi znamo da se celokupna periodicna tablica elemenata moze izgraditi tako sto cemo jezgru najlakseg atorna - vodonikovog" - postupno, dodavati protone i neutrone, a njegovoj atomskoj ..ljusci" odgovarajuci br?j elektrona. Interakcije izmedu atoma dovode do raznih hemijskih procesa, tako da se cela hemija sada u principu moze razumeti na osnovu zakona atomske fizike.

tao
Pocetkom veka otkriveno je nekoliko pojava povezanih sa strukturom atoma, a neobjasnjivih u terminima klasicne fizike.Prvi nagovestaj da atomi imaju neku strukturu dosao je od otkrica X-zratenja; jednog novog zracenja koje je vrlo brzo naslo svoju sad a vee dobro poznatu primenu u medicini. X-zraci, medutim nisu jedina zracenje koje atomi emituju. Ubrzo nakon njihovog otkrica, otkrivene su druge vrste zracenja koje emituju atomi takozvanih radioaktivnih supstanci. Pojava radioaktivnosti pruzila je konacan dokaz za kompozitnu prirodu atoma, pokazujuci da atomi radioaktivnih supstanci ne sarno da emituju razlicite vrste zracenja, vee se pretvaraju u atome potpuno razlicitih supstanci. Pored toga sto su podvrgnute intenzivnom proucavanju, ove su pojave takode koriscene, i to na najdovitljivije nacine, kao nova oruda s kojima se u materiju prodrlo dublje nego sto je ikada ranije bilo moguce. Tako je Maks fon Laue (Max von Laue) koristio X-zrake da bi proucavao raspored atoma u kristalima, a Ernst Raderford (Ernest Rutherford) je shvatio da alfa test ice koje izbijaju iz radioaktivnih supstanci predstavljaju veoma brze projektile subatomske velicine koji se mogu koristiti za ispitivanje unutrasnjosti atoma.Te su se cestice mogle ispaljivati na atome i iz nacina na koji su skretane sa svoje putanje mogli su se izvuci zakljucci 0 strukturi atoma. Kada je Raderford bombardovao atome alfa cesticarna, dosao je do senzacionalnih i potpuno neocekivanih rezultata. Atomi ne sarno da nisu bili cvrste i pune cestice kako se verovalo jos od antike, vee je ispalo da se oni sastoje od ogromnih prostora u kojima se izuzetno male cestice - elektroni - krecu oko jezgra, vezani za njega

• Atom vodonika sastoji se od sarno jednog protona i jednog elektrona.

80

81

PUTFIZIKE Te zakone, medutim, nije bilo lako prepoznati. Njih je dvadesetih godina ovog veka otkrila jedna medunarodna grupa fizicara u kojoj su bili Nils Bor iz Danske, Luj de Brolji (Louis De Broglie) iz Francuske, Ervin Sredinger (Erwin Schrodinger) i Volfgang Pauli (Wolfgang Pauli) iz Austrije, Verner Hajzenberg iz Nemacke i Pol Dirak (Paul Dirac) iz Engleske. Ti su ljudi udruzili svoje snage preko svih nacionalnih granica udarajuci pecat jednom od najuzbudljivijih perioda u savremenoj nauci, koji ih je po prvi put doveo u dodir sa cudnom i neocekivanom stvarnoscu subatomskog sveta. Svaki put kada su fizicari postavljali pitanje prirodi u nekom atomskom eksperimentu, priroda im je odgovarala paradoksom, i sto su se oni vise trudili da razjasne situaciju, to su paradoksi postajali ostriji. Trebalo im je puno vremena da prihvate cinjenlcu da ti paradoksi pripadaju samoj prirodi strukture atomske fizike i da shvate kako se oni javljaju kad god pokusavamo da atomske dogadaje opisemo tradicionalnim terminima fizike. Kada je ovo jednom shvaceno, fizicari su poceli da uce kako da postavljaju ispravna pitanja i kako da izbegavaju protivrecnosti. Po Hajzenbergovim recima, "o~i su nekako usli u duh kvantne teorije " i najzad su nash preciznu i doslednu matematicku formulaciju te teorije. Pojmove kvantne teorije nije bilo lako prihvatiti cak ni nakon sto je dovrsena njihova matematicka formulacija. Njihov ucinak na imaginaciju fazicara bio je sokantan. Raderfordovi eksperimenti su pokazali da se atomi, umesto da budu cvrsti i neunistivi, sastoje od ogromnih prostora u koj ima se krecu izuzetno male cestice, a sad a je kvantna teorija jasno pokazala da cak ni te cestice ni iz daleka nisu poput cvrstih objekata klasicne fizike. Subatomske jedinice materije predstavljaju veoma apstraktne entitete koji poseduju dvostruki aspekt. Zavisno od toga kako ih posmatramo, oni se pone-

Nova fizika kad javljaju kao cestice, a ponekad kao talasi; a ovu dvostruku prirodu pokazuje i svetlost koja moze uzeti oblik elektromagnetnih talasa ili cestica.


cestica
talas To svojstvo materije i svetlosti je vrlo cudno. Izgleda nemoguce prihvatiti da nesto u isto vreme moze biti i cestica - tj. entitet ogranicen na vrlo malu zapreminu- i talas, koji se rasprostire daleko u prostor. Ta je protivrecnost proizvela vecinu paradoksa nalik koanu koji su konacno doveli do formulisanja kvantne teorije. Ceo taj razvoj otpoceo je kada je Maks Plank (Max Planck) otkrio da se energija toplotnog zracenja ne emituje kontinuirano, vee da se javlja u obliku .energetskih paketa". Ajnstajn je te energetske pakete nazvao .kvantima" prepoznajuci u njima fundamentalne aspekte prirode. On je bio dovoljno smeo da pretpostavi kako se svetlost i bilo koji drugi oblik elektromagnetnog zracenja mogu javiti ne sarno kao elektromagnetni talasi, vee takode i u obliku tih kvanata. Svetlosni kvanti, koji su kvantnoj teoriji i dali ime, od tada su prihvaceni kao bona fide cestice i sada se nazivaju fotonima. Oni su medutim, cestice posebne vrste, koje se krecu brzinom svetlosti i ne poseduju masu. Protivrecnost koja naizgled postoji izmedu predstava cestice i talasa razresena je na jedan potpuno neocekivani nacin koji je doveo u pitanje same temelje mehanistickog pogleda na svet - pojam stvarnosti materije. Na subatomskom nivou, materija ne postoji s izvesnoscu na odredenim mestima, vee pre pokazuje .tendencije da postoj i", a atomski dogadaj i se ne odigravaju s izve<

82

83

tarnim mode~om. Pre svega. potpuno istovetna u svim atomima jedne date vrste. cvrsti materijalni objekti klasicne fizike rastapaju se na talasne obrasce verovatnoca. Kako prodiremo u materiju. Mi nikada ne mozemo predvideti neki atomski dogadaj sa izvesnoscu. ' ~ova atomsk~ te~rija je odmah bila u stanju da resi nekohko zagonetki koje su se pojavile u vezi sa strukturom atoma i koje se nisu mogle objasniti Raderfordovim plane. Na subatomskom nivou.iz tih sudara ne bi izasao nepromenjen. vee pre pokazuju . Ti odnosi uvek na jedan sustinski nacin ukljucuju i posmatraca.osnovne opeke". jedino mozemo reci koliko je verovatno da ce do njega doci. Ta je konfiguracija. Da pocnemo od toga da cvrstoca (solidnost) materije predstavlja posledicu jednog tipicnog . stavise. priroda nam ne pokazuje nikakve izlovane . te se tendencije izrazavaju kao verovatnoce i povezuju se sa matematickim velicinama koje uzimaju oblik talasa. izmedu posmatraca . Kvantna teorija na taj nacin razotkriva jedno sustinsko jedinstvo univerzuma. sto je osobina subatomskog sveta za snoscu u odredenim trenucima i na odredene nacine. No atom kiseonika ce uvek zadrzati sebi svojstvenu konfiguraciju elektrona. U atomskoj fizici nikada ne mozemo govoriti 0 prirodi ada. i posmatranoga. Oni su . sta je to sto materiji daje njen aspekat solidnosti i cvrstoce? Drugu zagonetku predstavljala je izvanredna mehanieka stabilnost atoma. apstraktne matematicke velicine sa svim karakteristicnim svojstvima talasa koje su povezane sa verovatnocama da ce se cestice naci na odredenim tackama u prostoru i u odredenim vremenima. ne predstavljaju verovatnoce stvari. Ljudski posmatrac cini poslednju kariku u lancu procesa posmatranja i svojstva bilo kojeg atomskog objekta mogu se shvatiti jedino u terminima interakcije tog objekta sa posmatracem.kvantnog efekta" povezanog sa dvostrukim talasno/cesticnim aspektom materije. Kartezijanska podela izmedu ja i sveta.stvari oko nas. bez obzira odakle poticu i kako su u proslosti bili tretirani. Kvantna teorija je pokazala da sva ta zapanjujuca svojstva atoma proisticu iz talasne prirode njihovih elektrona.. Kvantna teorija je na taj nacin razbila klasicne pojmove cvrstih objekata i strogo deterministickih zakona prirode. vise se ne moze praviti k~da se bavimo atomskom materijom. Svi zakoni atomske fizike izrazavaju se u terminima ovih verovatnoca. potpuno su istovetna.PUT FIZIKE Nova fizika da ~lasicni i~. Ali ako se sve . zasto onda nismo u stanju da prodemo kroz zatvorena vrata? Drugim recima. sastoje uglavnom od praznog prostora. To je razlog zbog kojega cestice mogu u isto vreme bitl i talasi.eal objektivnog opisivanja prirode vise ne vazi. na primer. rna koliko se cesto sudarao sa drugim atomima. u konacnom ishodu. To znaci 84 85 . . istovremeno ne govorimo i 0 sebi. barem sto se tice rasporeda mase. pa se ipak nakon svakog sudara vracaju svom prvobitnom obliku.talasi verovatnoce". Pazljiva analiza procesa posmatranja u atomskoj fizici pokazala je da subatomske cestice nemaju nikakvog znacenja kao izlovani entiteti. vee pre verovatnoce medupovezanosti. Ona pokazuje da ne mozemo razloziti svet na najmanje jedinice koje postoje nezavisno. Raderfordovi eksperimenti . One nisu . atomi se sudaraju milionima puta svake sekunde.stvami" trodimenzionalni talasi poput zvuka ili vodenih talasa. U formalizmu kvantne teorije. ~ shodno tome i dva parceta cistog gvozda. a ti obrasci. Dva atoma gvozda.su pokazah da se atomi koji sacinjavaju cvrstu rnatenju gotovo u potpunosti sastoje od praznog prostora.tendencije da se odigraju". vee se mogu shvatiti jedino kao medupovezanosti izmedu pripremanja jednog eksperimenta i kasnije izvrsenog merenja. U vazduhu. vee se pre ukazuje kao jedna komplikovana mreza odnosa izmedu razlicitih delova celine. ukljucujuci i nas same. Nijedan planetarni sistem koji sledi zakone klasicne mehanike ni~ada .

tj. U atomu se. a nigde drugde izmedu njih.. elektron moze skociti na vise orbite uko- 86 87 . oni na to sputavanje odgovaraju kovitlajuci naokolo. Mesto cestica koje kruze oko jezgra bolje je da zamislimo talase verovatnoce rasporedene u razlicite orbite. to ce njihova brzina biti veca. sad. Atomske orbite se. dakle.PUTFIZIKE koju ne postoji nikakva makroskopska analogija. Ti se obrasci pojavljuju kad god su talasi ograniceni na neki odredeni prostor. S druge strane. U slucaju elektronovih talasa unutar atoma. Elektron vodonikovog atoma. Kad god vrsimo merenje. to ce uvek biti na njegovoj najnizoj orbiti. Pod normalnim uslovima. bas kao sto i propeJer koji se brzo krece izgleda kao disk.osnovno stanje" (ground state) atoma. U orbitama se elektronovi talasi moraju tako rasporediti da se njihovi . zapravo sputavanje elektrona u atomu rezultuje ogromnim brzinama koje dostizu oko 1000 kilometara u sekundi! Te visoke brzine tine da atom izgleda kao cvrsta sfera. Veoma je tesko jos vise sabiti atome te tako oni materiji daju njen poznati aspekat cvrstoce. poput talasa u vibrirajucoj zici na gitari. na primer. Iz tih primera je dobro poznato da stojeci talasi mogu uzeti sarno jedan ograniceni broj tat no odredenih oblika.kruze oko jezgra" u smislu klasicne mehanike. mi cemo elektrone naci negde u tim orbitama. medutim.stojeci talasi". koja se naziva . Atom se ne moze prikazati kao mali planetarni sistem. elektroni su vezani za jezgro elektricnim silama koje nastoje da ih privuku sto blize. da sacinjavaju obrasce poznate kao . postoje dye sile koje se nadmecu. S jedne strane. Kad god je neka cestica ogranicena na mali prostor ona na to sputavanje odgovara krecuci se okolo. a ta razlika potice od talasne prirode elektrona. i sto su cvrsce vezani za jezgro. moze postojati sarno u odredenoj prvoj. to znaci da oni mogu po- Nova fizika obrasci stojecih talasa u zici koja vibrira stojati sarno u odredenim atomskih orbitama jasno odredenih precnika. elektroni rasporeduju u orbite na takav nacin da postoji optimalna ravnoteza izmedu privlacenja jezgra i njihovog protivljenja sputavanju. ali ne mozemo reci da oni . i sto je manja oblast na koju je ogranicena. to ce se cestica u njoj brze kretati. drugoj iIi trecoj orbiti. Odatle. U atomu. veoma razlikuju od planetarnigh orbita u suncevom sistemu. iIi u vazduhu unutar flaute (videti dijagram). itd.krajevi sastavljaju".

dok je osnovno stanje ono u kome se svi elektroni nalaze na najnizim mogucim orbitama i poseduju najmanje moguce kolicine rotacije. To je siIa elektricnog privlacenja izmedu pozitivno naelektrisanog atomskog jezgra i negativno naelektrisanih elektrona.PUT FIZIKE liko primi neophodnu kolicinu energije i tada se za atom kaze da je u .kvantnc stanje". Cinjenica da se te pojedinosti izrazavaju celim brojevirna znaci da elektron svoju rotaciju ne more menjati kontinuirano. moramo da proucavamo atomska jezgra koja sadrze prakticno celokupnu njegovu masu. jedne cestice Cija je masa priblizno jednaka pro- • . prema tome. 88 89 .Rotacija" elektrona u njegovoj orbiti ne sme se shvatiti u klasicnom smislu. vee sarno moze skakati sa jedne vrednosti na drugu. Stanja jednog atoma. biti potpuno istovetna. ali ce se nakon nekog vremena neizbezno vratiti na potpuno isto osnov no stanje. Medutim. nije neophodno da se ista vise zna 0 jezgrima osim njihovog naelektrisanja i mase. atomi koji iznenada preskacu iz jednog u drugo . i za stvaranje molekula. ako hocemo da razumemo prirodu materije. Interakcija izmedu elektrona i atomskih jezgara predstavlja prema tome osnovu svih cvrstih. nairne. stabilnih sredista koja poredstavljaju izvor elektricne siIe i Cine skelete velikog broja raznovrsnih molekularnih struktura. da saznamo od cega je materija u krajnjem ishodu sacinjena. Oni mogu biti u razlicitim pobudenim stanjirna. a takode i svih zivih organizama kao i bioloskih procesa koji su im svojstveni. nakon sto je kvantna teorija razotkrila svet atoma. S druge strane. Vise vrednosti opet predstavljaju pobudena stanja atoma. U ovom neverovatno bogatom svetu atomskih pojava. oblici i medusobne udaljenosti orbita njegovih elektrona. osnovna siIa iz koje proishode sve atomske pojave nama je bliska i mozerno je doziveti i u makroskopskom svetu. agregata sacinjenih od nekoIiko atoma povezanih medusobnom privlacnoscu. mozda zahvaljujuci sudarima sa drugim atomima u vazduhu. cestice koje na sputavanje odgovaraju kretanjem. Prozirnanje ove siIe sa elektronovim talasima proizvodi svu neizmernu raznolikost struktura i pojava u naso] okolini. Prvi kvantni broj je broj orbite i odreduje energiju koju elektron mora imati da bi bio u toj orbiti. daljnja dva broja odreduju detaljni oblik elektronovog talasa u orbiti i povezani su sa brzinom i smerom elektronove rotacije". Nova fizika Tendencije postojanja. upravo kao 5tO moze da skate sarno s jedne na drugu orbitu. njegove sacinitelje i sile koje ih tako cvrsto drze na okupu. jezgra igraju ulogu izuzetno malih. i najveci deo prirodnih pojava oko nas. To je razlog zbog kojeg ce biIo koja dva atoma kiseonika.kvantnim brojevima".eto sarno nekih od neobicnih svojstava atomskog sveta. tj. potpuno su istovetna za sve atome sa istim brojem elektrona.pobudenom stanju" iz koga ce se vratiti svom osnov nom stanju nakon nekog vremena. ona je odredena oblikom elektronovog talasa u terminima verovatnoca postojanja cestice u odredenim delovima orbite. Talasna priroda elektrona na taj nacin objasnjava istovetnost atoma i njihovu veliku mehanicku stabiInost. i jedna sustinska medupovezanost svih pojava . Prvi znacajan korak ka razumevanju strukture jezgra predstavlja otkrice neutrona kao drugog sacinitelja jezgra. da shvate struktruru jezgra. Tridesetih godina. na primer. a koji ukazuju na polozaj i oblik elektronovih orb ita. Da bi se shvatile te strukture. iIi fotona. Sledeca odlika atomskih stanja je cinjenica da se ona mogu u potpunosti odrediti jednim skupom celih brojeva koji se nazivaju . glavni zadatak fizicara bio je. Ono je odgovorno za sve hemijske reakcije. stirn da ce elektron otpustiti visak energije u obIiku jednog kvanta elektromagnetnog zracenja. tecnih i gasovitih tela.

kada je razdaljina izmedu njih oko dva do tri puta veca od njihovog precnika. Atomsko jezgro je oko sto hiljada puta manje od celog atoma. Fizicari su ubrzo shvatili da su se suocili sa jednom nov om silom prirode koja se ne pojavljuje nigde izvan jezgra. i posto su sabijeni u mnogo manji prostor njihova je reakcija tim zesca. Oni takode ucestvuju u hemijskim reakcijama i odgovorni su za hemijska svojstva materije.nukleoni" . sa svim svojim mnostvom oblika i tekstura i svojom slozenom molekularnom arhitekturom. Veci deo materije u univerzumu zapravo postoji u stanju koje je veoma razlicito od onoga koga smo upravo opisali. obicno ne odigravaju prirodno u ovom obliku materije. sve atomske i molekularne strukture se raspadaju. s druge strane.oko dye hiljade puta veca od mase elektrona .ovde gore" u nasoj makroskopskoj okolini. Jedan od velikih trijumfa savremene fizike bilo je otkrice 90 91 . ta sila po- Nova fizika staje snazno odbojna tako da se nukleoni ne mogu dalje priblizavati jedan drugom. ani Cine sustinu citavog niza zvezdanih pojava koje se posmatraju u astronomiji. jer obezbeduju energiju koja odrzava nasu zemaljsku sredinu. Sustinski novi aspekt materije jezgra koji objasnjava sva njena neobicna svojstva. predstavlja jednu potpuno novu pojavu. medutim.na ogranicavanje odgovaraju velikim brzinama.ali koja ne nosi naelektrisanje.PUT FIZIKE tonovoj (prvi sacinitelj jezgra) . jeste jaka nuklearna sila.kako se protoni i neutroni cesto nazivaju . a ipak ono sadrzi gotovo celokupnu njegovu masu. nuklearna sila drzi jezgro u jednoj krajnje stabilnoj. Nuklearne reakcije se. kao u vecini zvezda. medutim. ani jure po jezgru brzinama od oko 60 000 kilometara u sekundi! Materija jezgra prema tome predstavlja jedan oblik materije koji je potpuno drugaciji od bilo cega sto nam je poznato . kada temperatura nije previse visoka. Ovaj oblik materije. nije jedino neobicno svojstvo materije jezgra. vee je razotkrilo da nuklearna sila koja te cestice tako cvrsto drzi na okupu u jezgru. Kada toplotna energija naraste oko sto puta. To otkrice ne sarno da je objasnilo kako su jezgra svih hemijskih elemenata izgradena od protona i neutrona. U sirokom prostoru izmedu masivnih i zestoko kipucih jezgara krecu se elektroni. tako da molekuli previse ne poskakuju. nairne. nuklearna sila je snazno privlacna. . Za nasu planetu su nuklearni procesi u sredistu Sunca od posebnog znacaja. Na toj udaljenosti. a ono sto tu silu cini tako jedinstvenom jeste njen izuzetno kratak domet. Buduci da su iste kvantne prirode kao i elektroni. U sredistima zvezda postoje velike kolicine materije jezgra i tamo preovladuju nuklearni procesi koji se na zemlji odigravaju vrlo retko. Ona nije mogla biti elektromagnetnog porekla posto su neutroni bili elektricno neutralni. od kojih najveci deo potice od kombinacije nuklearnih i gravitacionih efekata. ali materiji pruzaju njen aspekt cvrstoce i obezbeduju veze koje su neophodne za izgradivanje molekularnih struktura. ali kada se udaljenost smanji. Mozda je najbolje mozemo predstaviti kao sicusne kapljice izuzetno guste tecnosti koja zestoko kipi i vri. moze postojati jedino pod vrlo specijalnim okolnostima. Predstava 0 materiji koja se rada iz istrazivanja atorna i jezgara pokazuje da je njen najveci deo usredsreden u sicusnim kapljicama koje su razdvojene ogromnim udaljenostima. To znaci da materija u jezgru mora biti izuzetno gusta u poredenju sa oblicima materija na koje smo navikli. kada bi se celo ljudsko tela sabilo do gustoce jezgra ono ne bi zauzimalo vise mesta od vrha pribadace. I zaista. ani sacinjavaju tek mali deo ukupne rnase. mada izuzetno dinamicnoj ravnotezi. Ova velika gustina. Na taj nacin. jer energije koje su tu dostupne nisu dovoljno visoke da bi narusile ravnotezu jezgra. Ona deluje sarno kada se nukleoni veoma priblize jedan drugome.

t D " •' e r 1'(1') ... ...... u izdanju Particle Data Group in Physics Letters. CHOO.osnovnih opeka" i taj je trend u misljenju zapravo snazan cak i danas.(IOZOI rOl •• AUtoo. • AI 0. . D. •• ~(l nOI SII ••• I'll"" Olt.. a danas je medu fizicarima rasireno uverenje da nijedna od njih ne zasluzuje to ime. 001 ••• AIII600. . PJJ rlt ••• SU • P1I rJ1 •••• OJS •• •• • • .('''0) " f' (lSlO) F.(16Z0.0.. .a1 Cil •• nIOI HI' Fl5 PII ••• •• •• 4111)Z1 411UCU 4(1"0.. zonlu. kao sto je ranije pomenuto.. .. ro... SII tI{Ztoo..arlflc... _I . 1974. . t:. .....IUO) DO) . • • ZlU'tOO.. br.UOJOI "UU" • U1SS.. ..c" 1-{O·).... C'690. rC(I·.... DO)" A.. 411"10. 1:1114001 pn.u __ 11041 -"01-'&. %1I6Zo..· • s' Tabela mezona April 1914 '.... U istoriji prodiranja u ovaj submikroskopski svet doslo se do jedne etape u ranim tridesetim godinama kada su naucnici mislili da su sad a konacno nasli . 0 • C'019) • M (lOll) .. do 1955..·(r... UWUI l-U-'l-U-}O-(N )- .. PH ..o..('moo) .... neutrona i elektrona. nove cestice su otkrivene kad su fizicari usavrsili svoje eksperimentalne tehnike i razvili nove ingeniozne uredaje za otkrivanje cestica.... (UO) c. !:1I1HII·')···· !'I1HO.n. ..KJII 4unOl 61)110.. (600) (770) (11l) (940) (951) ''lo -M ""'" ...01) .. A1140" POt SOl D •••• ..... 1'11". 'I' (9~) (970) (990) C. ~II./I VI VICA) f> ) • '" (unl -1(1 __ 0 • Emtlu Tabela bariona ". AI1"'1 run'l PII ........1I1M» .. Ove dye tab lice na sledecoj strani.'\oCIISO. 61l1'tO' AII'OO.'C.. ·M . cl •• r _m' ko."..- .-)- l'n:)O'U')· 0'(10 " .PUT FIZIKE da stalni dotok energije sa Sunea (nasa vitalna veza sa svetom veoma velikog) predstavlja proizvod nuklearnih reakcija (pojava iz sveta beskrajno malog).'OI Ot) •••• I:U.. 41Z1601 PJJ 531 DJ) •••• . a drugi teorijski.....'" ......' 7..'(l-'.. •••• AC t&lO. . (2115) (21601 . Ubrzo nakon formulisanja kvantne teorije. da se poimanje elementarnih cestica kao primarnih jedinica od kojih je sacinjena materija mora napustiti...... broj cestica povecao sa tri na sest.. • "U'''.. 411"0' 41196(1."C"OO) 1/1(1'. )... 4f1'.. ~C\IIO. Klasicne navike misljenja jos uvek su bile toliko uporne da je najveci broj fizicara pokusavao da materiju shvati u terminima njenih .....elementamih cestica".- -N o-c> )- '-(0'" -. Z. DI5 "IU... tom 50B.'.. i oba su zapocela tridesetih godina.. . "(luo.. 1 .. pokazuju vecinu cestica koje su danas poznate....' (l~Ol o·u')· I . o·c.. DO) A. rl' .. to se u to vreme uglavnom nije opazalo. implicira da svet ne mozemo razloziti na najmanje jedinice koje postoje nezavisno jedna od druge.. ... . medutim...' 1"'») (fiZ) vzu-. SOl . Ovo verovanje je pojacano teorijskim razvojem koji je tekao uporedo sa otkrivanjem sve veceg broja cestiea.eu "111'01 "IZOGO. Iako kvantna teorija.. Alina) POI" I\IUlS..(JP.'(ltIOn A.. a danas znamo za preko dye stotine .xIUSO.._. Na eksperimentalnoj strani.. • •• Good •w . .(1170) .... ("'0) L (1170) .' cl.. Uno) (IllS) (11101 (I"') (lUO) (1"0) ·s ..elementarnlm". Dva dalja razvoja dogadaja u savremenoj fizici pokazala su... 14 Tables of Particle Properties...elementarne cestice" smatrane konacnim neunistivim jedinieama materije: atomima u demokritovskom smislu.nco'.. 11:111111 Pit ~uuo. . .)._ · • · • . 3'11"'0) XllO)OI ..U"u. Tako se do 1935. uzete izjedne nedavno objavljene zbirke tabela'"." '~ . -t -u -. _. 0'(0·)' O·CO'). '/1(") . Kako je tokom godina otkrivano sve vise i vise cestica... One ubedljivo ilustruju da u takvoj situaeiji pridev ...osnovne opeke" od kojih je izgradena materija.ISZOI "lnJS) "H6l01 • (11001 "1""'1'1'5 Sit Pit Pit DI' SII Dl' •••• •••• •• -- "111001 DI' • "". c..... IC(J'lCn (lO801 (1100' (IlSO) (IUS) (IlSO) 0(1-. ••• 4fUZO...c" 0':. .. PI) "(1.01 FiT tltlMO) OlJ tllllOO. na osamnaest.. r.u' PO) .. " 0'(0" a'(o'l0(1-.'(14l0) • r.elemen- Nova fizika taran" vise nije jako privlacan. _ M."UOI N.. I . . Znalo se da se sva materija sastoji od atoma i da se svi atomi sastoje od protona.a. (l... I.. Jedan od tih razvoja bio je eksperimentalan.. &0111101 POI ... Te su takozvane . Good.- ... COl •••• AfZllOI 10S • AIU'O... . (an) C'6IO.. PO) •• AI1I10. c_U"m"u. :l1Z"OO) a Il. •I •I (1">1 1l9l0} (1960) (1100..'01 •• ~(I6. ~I"OI ... PU •• 511 •• 11:11'10) PU ~"6JO' I:IlIZO.. postalo je jasno da sve one ne mogu biti nazvane .. .901 DO) ..... " ".. Q I (JP) I/Z(O-) .. AI 1610) SCI •••• AII. A(ItI'1 A''')O. AUOIO. Pt) ZIlZl~1 II (!JOG. ~1]O_o. ZIZooOl SII • ~IZOJO' rn •••• ~II010I ZIZOIOI PI)" ~fl'OOI Cll" Et'IUO) •• _ ~CI4'" ... .. postalo 92 93 .

Ne postoji potpuna teorija nuklearne cestice koja bi se mogla uporediti sa kvantnom teorijom za atom ski svet. jedan proces koji ukljucuje energiju koja se ispoljava kao masa cestice.tvari" za koju se mislilo da su od nje sacinjene sve stvari. vee je takode razotkrila i fundamentalnu simetriju koja postoji izmedu materije i antimaterije. iIi za proces. Ta pozitivno naelektrisana cestica. Teorija relativiteta je duboko uticala na nasu predstavu 0 materiji time sto nas je naterala da na jedan sustinski nacin izmenimo nase poimanje cestice. i osnovno pitanje je bilo da li materiju mozerno deliti unedogled. Cinjenica da je masa neke cestice jednaka odredenoj kolicini energije znaci da se cestica vise ne more Nova fizika smatrati staticnim objektom. Dirakova teorija nije bila sarno izuzetno uspesna u objasnjavanju tananih pojedinosti atomske strukture.PUT FIZIKE je jasno da potpuna teorija nuklearnih pojava ne moze biti sarno kvantna teorija. jedna dinamicna velicina koja je vezana za aktivnost. ali stapanje kvantne teorije i teorije relativiteta u jednu potpunu teoriju sveta cestica jos uvek predstavlja sredisnji problem i veliki izazov savrmene fundamentalne fizike. Ukoliko na raspolaganju imamo dovoljno energije mozemo stvoriti parove cestica i anticestica koje ce se pretvoriti u cistu energiju u obrnutom procesu anihilacije. koja se sada nazi va pozitron. Kada se dye cestice sudare s visokom energijom.kvantno-relativistickih" modela koji jako dobro opisuju neke aspekte sveta cestica. sa nekom . Ona je predvidela postojanje anti-elektrona sa istom masom kao i elektron. to mora da bude . masa nekog objekta uvek se povezivala sa jednom neunistivom materijalnom supstancom. Mada znamo poprilicno toga 0 strukturi jezgra i 0 interakcijama izmedu nuklearnih cestica. Pre relativisticke fizike cestica. Simetrija izmedu materije i antimaterije implicira da za svaku cesticu postoji jedna anticestica iste mase i suprotnog naelektrisanja. ili cemo na kraju doci do nekih najmanjih nedeljivih jedinica. U klasicnoj fizici. Nakon Dirakovog otkrica celo se pitanje deljenjamaterije pojavilo u novom svetlu. Mi imamo nekoliko . Teorija relativiteta je pokazala da masa nema nikakve veze sa bilo kakvom supstancom vee da predstavlja jedan oblik energije. zaista je i pronadena dye godine nakon sto ju je Dirak predvideo.relativitisticki" opis. Stvaranje materijalnih cestica iz ciste energije svakako je najspektakularniji efekat teorije relativiteta i ono se moze razumeti jedino u terminimashvatanja cestlca koje je gore izlozeno. pa stoga do sada jos uvek nismo bili u stanju da formulisemo potpunu teoriju jezgra. za sacinitelje materije se uvek smatralo da su ili elementarne jedinice koje su neunistive i nepromenljive. ali ti delovi nisu manji od prvobitnih cestica. Ovi procesi stvaranja i anihilacije cestica predvideni su iz Dirakove teorije pre nego sto su stvarno pronadeni u prirodi i od tada su posmatrani milionima puta. To je stoga sto se cestice ogranicene na zapreminu jezgra cesto krecu tako brzo da se njihova brzina priblizava brzini svetlosti. Kako mi kazemo. vee ona mora ukljuciti i teoriju relativiteta. jer svaki opis prirodnih pojava koje ukljucuju brzine bliske brzini svetlosti mora da uzme u obzir teoriju relativiteta. mi jos uvek na onom fundamental nom nivou ne razumemo prirodu i slozeni oblik nuklearne sile. Oni su opet cestice iste vrste i nastaju iz energi- 94 95 . Energija je. To novo poimanje cestica uveo je Dirak kada je formulisao jednu relativisticku jednacinu koja opisuje ponasanje elektrona. medutim. Ta je cinjenica od kljucne vaznosti za opisivanje njihovog ponasania. one se obicno raspadnu na delove. Takva teorija jos nije pronadena. vee se mora pojmiti kao jedan dinamicni obrazac. ali sa suprotnim naelektrisanjem. Ono sto nam je dakle potrebno za potpuno razumevanje nuklearnog sveta jeste jedna teorija koja u sebe ukljucuje i kvantnu teoriju i teoriju relativiteta. iIi da su slozeni objekti koji se mogu razbiti na sastavne delove.

Ceo problem deljenja materije razresava se tako na jedan neocekviani nacin. Eksperimenti visokih energija koji su poslednjih decenija obavljani sa rasturanjem cestica pokazali su nam na krajnje upecatljiv nacin dinarnicnu i vecno promenljivu prirodu sveta cestica. Jedini nacin da se subatomske cestice dalje podele jeste da ih udarimo jednu 0 drugu u procesu sudara u kome ucestvuju visoke energije. Sudaranja cestica predstavljaju nas glavni eksperimentalni metod za proucavanje njihovih svojstava i interakcija. Kineticke energije koje su potrebne za kolizione eksperimente (e~sperimente sa sudaranjem) postizu se pomocu ogrommh ubrzivaca cestica (akceleratora). neutrone i elektrone.nakon cega se ponovo raspadaju na protone. a zatim sudaraju sa drugim protonima iIi neutronima. . U tom svetu su klasicni pojmovi kao sto su . Energija dye cestice koje se sudaraju se u procesu sudaranja ponovo rasporeduje da bi stvorila jedan nov obrazac. One predstavljaju supermikroskope naseg vremena. Nijedan od tih 96 97 . Na taj nacin rnozemo deliti materiju unedogled. velikih kruznih masina kilometarskih precnika u kojim se protoni ubrzavaju do brzina bliskih brzini svetlosti. a fizika cestica se stoga cesto naziva i . paradoks ce nestati. vee se moze uciniti da one ostave tragove koji se mogu fotografisati! Ti tragovi cestica nastaju u takozvanim mehurastim komorama na nacin slican nacinu na koji mlazni avion ostavlja trag na nebu. taj novi obrazac moze obuhvatiti i dodatne cestice. Sve se cestice mogu preobraziti u druge cestice: mogu se stvoriti iz energije i ponovo se pretopiti u nju. Ovo stanje stvari mora ostati paradoksalno sve dok se drzirno statickog gledista 0 slozenirn . Tacke iz kojih izlazi po nekoliko tragova su tacke na kojima se cestice sudaraju. Viskoenergetska sudaranja subatomskih cestica predstavljaju osnovni metod kojim se fizicari sluze pri proucavanju svojstava tih cestica.osnovnih opeka". Uprkos svom krajnje kratkom zivotnom veku.elementarna cestica".PUTFIZIKE je kretanja ("kineticke energije") koja je ucestvovala u procesu sudaranja. te cestice ne sarno da se mogu otkriti ida se njihova svojstva mogu izmeriti. ceo univerzum prikazuje se kao jedna dinamicka mreza neodvojivih energetskih obrazaca. Cestice su zapravo za mnogo redova velic ina rnanje od mehurica koji sacinjavaju trag. Do sad a jos nismo pronasli jednu potpunu teoriju koja bi opisaJa taj svet subatomskih cestica. spirale i krivine koje cestice iscrtavaju u mehurskim komorama od najveceg znacaja za savremenu fiziku.objektima" koji se sastoje od . Zadivljuje to sto su za istrazivanje sveta beskrajno malog potrebne masine takve velicine. i stoga su ove lepe linije. ali su fizicari u stanju da iz debljine i zakrivljenosti traga odrede koja ga je cestica prouzrokovala. Cestice se tada shvataju kao dinamicki obrasci.materijalna supstanca" iIi . ali ipak posedujemo nekoliko teorijskih modela koji veoma dobro opisuju neke njegove aspekte. ali nikada ne dobijamo manje delove. izgubili svoje znacenje.izolovani objekt". Slika na sledecoj strani pokazuje takve tragove iz mehuraste komore. a ako je uvecana dovoJjnom kolicinom kineticke energije. Tek kada prihvatim? dinamicko. relativisticko glediste.fizikom visokih energija". Materija se u tim eksperimentima pokazuje kao potpuno podlozna transmutaciji. Nova fizika Vecina cestica stvorenih u tim sudarima zive izuzetno kratko vreme . a zakrivljenja su prouzrokovana magnetnim poljima koja eksperimentatori koriste da bi identifikovali cestice. iIi procesi koji ukljucuju odredenu kollcinu energije koja se nama prikazuje kao njihova masa.mnogo krace od miIionitog dela sekunde . jer sarno stvaramo cestice iz energije koja ucestvuje u tom procesuo Subatomske cestice su tako u isto vreme i unistive i neunistive.

to jest. Taj pojam povezuje sile izmedu sacinitelja materije sa svojstvima drugih sacinitelja materije i tako ujedinjuje ta dva pojma. I \ \ I . silu i materiju.predstavljaju se kao razmena drugih cestica.njene interakcije sa okolnom sredinom . ti atomi od jezgara i elektrona.PUT FIZIKE Nova fizika modela nije lisen matematickih teskoca i svi oni na odredene nacine protivurece jedan drugome. Tako se za zrno soli more reci da se sastoji od molekula soli. da se molekuli soli sastoje od dye vrste atoma. ali svi oni odrazavaju osnovno jedinstvo i sustinsko dinamicni karakter materije. Medutim. mogu razumeti jedino u terminima njene aktivnosti . Teorija relativiteta nije sarno na drastican nacin uticala na nase poimanje cestica. vee se mora shvatiti kao jedan integrisani deo celine. na nivou cestica vise nije mogucno posmatrati stvari na taj nacin. prema tome. No i za silu i za materiju se sad a smatra da zajedno poticu iz dinamicaih obrazaca koje nazivamo cesticama. koji su izgledali tako temeljno razliciti jos od grckih atomista. Cinjenica da cestice stupaju u interakciju posredstvom sila koje se ispoljavaju kao razmenjivanje drugih cestica predstavlja joS jedan razlog zasto se subatomski svet ne moze razloziti na sastavne delove. \ \ \ \ \ Ova i slicne fotografije obrcu se cia bi se jasnije prikazali fini tragovi cestica. njihovo medusobno privlacenje iii odbijanje . vee i na nasu predstavu 0 silama izmedu tih cestica. fizicari cesto koriste ovaj metod. a jezgra od protona i neutrona. U relativistickom opisu cesticnih interakcija. On predstavlja posledicu cetvorodimenzionalnog prostorno-vremenskog karaktera subatomskog sveta i sa tom predstavom ne izlaze lako na kraj ni nasa intuicija niti nas jezik. Oni pokazuju da se svojstva cestice.i da se cestica. Taj je pojam vrlo tesko vizuelno predstaviti. ne moze posmatrati kao neki izolovani entitet. sile izmedu cestica . 98 99 . Pa ipak on je od sustinskog znaca]a za razumevanje subatomskih pojava. Od makroskopskog nivoa pa dole do nivoa jezgra dobra je aproksimacija reci da se stvari sastoje od sastavnih delova.

a jos istaknutija postaje u . izolovanih objekata. Svet cestica ne mote se razloziti na elementarne sastavne delove. vrlo je slicno iskustvu istocnjackih mistika. Takvo jedno iskustvo.PUTFIZIKE Poslednjih godina. da se mora primeniti relativisticka slika u kojoj su sile istovremeno i cestice.sto izlazi na isto . medutim. U savremenoj fizici univerzum se.Pri takvom dozivljavanju. dacu jedan kratak opis onih skola istocnjacke folozofije koje su relevantne za poredenje za citaoca koji s njima nije upoznat. Ta slicnost postaje ocigledna u kvantnoj teoriji i teoriji relativiteta.kvantno-relativistickom" modelu subatomske fizike gde se obe ove teorije udruzuju kako bi proizvele krajnje upecatljive paralele sa istocnjackim misticizmom. U narednih pet poglavlja bite opisana istorijska pozadina. budizma i taoizma. gube svoj smisao.brzine koje sastavni delovi dostizu toliko visoke. PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA 100 . uzroka i posledice. tradicionalni pojmovi prostora i vremena. To su razlicite skole u okviru religijskih filozofija hinduizma. karakteristicne odlike i filozofski pojmovi tih duhovnih tradicija. Na taj se nacin zamagljuje razlika izmedu cestica-sacinitelja i cestica koje sacinjavaju vezivne sile i aproksimacija po kojoj se objekat sastoji od sastavnih del ova prestaje da vazi. ima sve vise dokaza da su i protoni i neutroni slozeni objekti. dakle. dozivljava kao jedna dinamicna nerazdvojiva celina koja uvek na jedan sustinski nacin ukljucuje i posmatraca. Pre nego sto detaljno izlozim te paralele. stirn da ce naglasak biti na onim aspektima i pojmovima koji ce biti znacajni za kasnija poredenja sa fizikom. ali su sile koje ih drze na okupu toliko snazne iIi su .

takozvani vedski . Vise nego za bilo koju istocnjacku tradiciju to vazi za hinduizam. jezickih i kulturalnih slozenosti prostranog indijskog potkontinentao Ispoljavanja hinduizma protezu se od visoko intelektualnih filozofija ciji pojmovi dostizu ponekad neverovatan opseg i dubinu do naivnih i detinjastih rituala koje upraznjavaju mase.vidovnjaci". svetim jezikom Indije. ceremonije i duhovne discipline.Peto poglavlje HINDUIZAM Da bi se razumela bilo koja od ovde opisanih filozofija. od kojih je najstarija Rig veda. a hinduizam je tokom mnogih vekova ne sarno uticao na intelektualni zivot Indije. Ako su Hindusi u velikoj vecini prosti seljaci koji svojim svakodnevnim stovanjern odrzavaju u zivotu narodsku religiju. iznedrio veliki broj izuzetnih duhovnih ucitelja koji su prenosili njegove duboke uvide. On je pre jedan veliki i slozeni drustveno-religijski organizam koji se sastoji od bezbrojnih sekti. Njihov glavni cilj jeste neposredno misticko dozivljavanje stvarnosti. vazno je shvatiti da su one po svojoj sustini religijske. kultova i filozofskih sistema i koji obuhvata razne rituale. a kako je taj dozivljaj po svojoj prirodi religijski onda su i one same neodvojive od religije. prastarim spisima ciji su autori bezimeni mudraci. Postoje cetiri vede. s druge strane. Hinduizam se ne moze nazvati filozofijom. vee je gotovo u potpunosti odredio i njen drustveni i kultrurni zivot. Napisane starim sanskrtom. a ipak zilave i snazne duhovne tradicije odraz su geografskih. Duhovni izvor hinduizma lezi u vedama. kao i obozavanje bezbrojnih bogova i boginja. rasnih. kod kojeg je ta veza izmedu filozofije i religije posebno snazna. Kaze se da je gotovo sva misao u Indiji religijska misao. vede su . niti on predstavlja neku jasno odredenu religiju. hinduizam je. Mnoga lica ove slozene.

u jogi.12. niti se moze opisati recima: "Brahman. Mahabharata.4. medutim. Postavi na njega strelu zasiljenu meditacijom.42. realisticka pozadina rata izmedu dye porod ice vrlo brzo bledi i isoezava. i digni se veliki ratnice. jer je prisiljen da se bori protiv svojih sopstvenih srodnika u velikom porodicnom ratu koji sacinjava glavnu pricu u Mahabharati.2.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Hinduizam bi~ka koju vodi Arduna zapravo duhovna bitka ljudske pnrode. 1. Jedan od tih epova. ljudi zele da govore o toj stvarnosti i hinduisticki su mudraci sa svojom sklonoscu ka mitu predstavili brahmana kao bozanskog i 0 njemu govore mitoloskim jezikom. verovatno izmedu 150 i 500. ali spisi jasno stavljaju do znanja da ti bogovi nisu nista do odrazi jedne krajnje stvarnosti: To sto ljudi kazu. sabranih u ogromne epove. shvata se kao . ujedinjujuci je pojam koji daje hinduizmu njegov. One su tokom proteklih dvadeset pet vekova.6..e.. 2. S Brihad-aranyaka 104 105 . nazvani upanisade. Sam Krisna savetuje Arduni: Sabljom mudrosti poseci sumnju rodenu iz neznanja sto lezi ti u srcu.to njegovo je tbrahmanovo) delo zaista! I onje sam svi bogovi'". i postaje jasno da je 1 Mundaka Maitri Upanishad. bezgranicna. u sustini. nedostupna razumu i misli . nazvana brahmanom. prerusen u Arduninog vozara. 4 ostale najvisi religijski autoritet za vecinu hinduistickih sekti.dusa". Mase indijskog naroda nisu. ili unutarnja sustina svih stvari. sadrzi najomiljeniji indijski religijski tekst.17. Ta stvarnost. . Najstariji delovi su svete himne i molitve. Zatezuci ga mislju uperenom u sustinu Kao u metu. 6. 4. nerodena. vee kroz veliki broj popularnih prica. Svaka od veda sastoji se od nekoliko delova koji su sastavljeni u razlicitim razdobljima. Upanishad. Upanishad. Pa ipak. Naredni delovi bave se zrtvenim ritualima povezanim sa vedskim himnama. digni/. razraduju njihov filozofski i prakticni sadrzaj. Dok bog govori. 3 Bhagavad Gita.4. intelekt ga ne moze shvatiti. brahman. U skladu sa sobom budi.3. Krisna. jeste ideja da mnostvo stvari i dogadaja oko nas ne predstavlja nista drugo do razlicita ispoljavanja iste krajnje stvarnosti.3. koji predstavljaju osnovu neizmerne i zivopisne indijske mitologije. 2 Bhagavad Gita. vrhovni i bez pocetka: izvan onoga sto jeste i izvan onoga sto nije. predivnu duhovnu poemu Bhagavad Gite. . monisticki karakter uprkos obozavanju brojnih bogova i boginja. 13.Nepojamna je ta vrhovna Dusa. pre n. U Indiji se svaki filozofski sistem koji ne prihvata autoritet veda smatra neortodoksnim. primile ucenje hinduizma kroz upanisade. vodile i nadahnjivale najvece umove Indije u skladu sa savetom koji daju njihovi stihovi: Uzimajuci kao luk veliko oruzje upanisada. Razlicitim aspektima bozanskog nadenuta su imena raznih bogova koje Hindusi obozavaju. Osnova Krisnine duhovne pouke. prolazi bojnim kolima pravo izmedu dye vojske i na dramaticnoj pozornici bojnog polja pocinje da raztokriva Arduni najdublje istine hinduizma. Gita.i ovoga i onoga .. U upanisadama se nalazi sustina duhovne poruke hinduizrna. On je beskonacan i izvan je svih pojmova.Postuj ovog boga! Postuj onog boga! . kako se obicno naziva. bitka ratnika u potrazi za prosvetljenjem. a poslednji. prodri u Neprolazno prijatelju'. predstavlja dijalog izmedu boga Krisne i ratnika Ardune koji je u velikom ocajanju. kao i celog hinduizma. Krajnja stvarnost.

predstavlja sustinu upanisada: To sto je najtananija sustina . 6. kao i u slucaju maje.9.gde bog postaje svet koji. izgubljen u sebicnoj zabludi. mit 0 lili poseduje jak ukus magije. Od . 8.4.7. razbiti okove karme znaci spoznati da su sve pojave koje opazarno culima deo iste stvarnosti. ne znaci da je svet obmana. Ali covek koji poznaje odnos izmedu sila prirode i delanja. Osloboditi se zacaranosti majom. iIi . ukljucujuci i nase sopstvo.. 6 Chaudogya Upanishad. Biti slobodan od vezanosti za karmu znaci shvatiti jedinstvo i harmoniju cele prirode.PUT ISTO(:NJA(:KOG MISTICIZMA Hinduizam Prema hinduistickom shvatanju prirode. Karma znaci "tin. "Karma je sila stvaranja. na kraju. svi oblici predstavljaju relativnu. a ideja da su atman i brahman. i delati shodno tome. Sve dok je nase shvatanje sveta rascepkano. Maja je obmana koja proistice iz shvatanja da ti pojmovi predstavljaju stvarnost. stvari i dogadanja oko nas predstavljaju stvarnosti prirode. ukoliko mislimo da oblici i strukture. iz brkanja mape sa teritorijom. Ta obmana lezi jedino u naso] tacki gledista. Maja.promenila je tokom vekova svoje znacenje. ne opazajuci jedinstvo brahmana koje lezi u osnovi svih tih oblika. jedno isto.. To je onaj aktivni princip igre. zapravo brahman. mi smo vezani karmom. ukljucujuci i nas same. bozanska igra i svet se sagledava kao pozornica bozanskog igrokaza.rnoci". gde je sve dinamicki povezano sa svim ostalim. 106 107 . te ne postaje njihov rob''.sile". ali covek.magijskom stvaralackom mod". Kao i veci deo hinduisticke mitologije. Osnovna tema koja provejava kroz hinduisticku mitologiju jeste stvaranje sveta iz samo-zrtvovanja boga "frtvovanja" u izvornom smislu . Brahman je veliki mag koji se preobrazava u svet i taj cln on obavlja svojom . celokupni unievrzum na delu.3. licna i krajnja stvarnost. To znaci potpuno i licno doziveti da je sve. 7 Bhagavad Gila. 3. vidi kako neke sile prirode deluju na druge sile prirode. Znacenje karme je.to dusa je celog ovog sveta.osvecivanja" . opet postaje bog. To je atman. Svet maje neprestano se menja.jedan od najznacajnijih izraza u indijskoj filozofiji . sto predstavlja izvorno znacenje reci maja (maya) u Rig vedi. koju u postojanje doziva veliki mag bozanskog igrokaza. umesto da shvatimo da su sve to sarno pojmovi nasih umova sklonih merenju i kategorisanju. bozanskog glumca i maga. To si ti6. jer je bozanska lila jedna ritrnicka. Dok god brkamo bezbrojne oblike bozanske lile sa stvarnoscu. Ispoljavanje brahmana u Ijudskoj dusi naziva se atmanom. 8 Ibid. Gita je po ovom pitanju sasvim jasna: Svo delanje odigrava se u vremenu preplitanjem sila prirode. Po recima Gite. misli da je on sam taj koji dela. prema tome.27-8. To je Stvarnost. sve dok smo zacarani majom i dok mislimo da smo odvojeni od svoje okoline i da mozemo delati nezavisno. kojoj sve stvari duguju svoj zivot. spusteno sa svog izvornog kosmickog nivoa na ljudski novo gde je zadobilo jedan psiholoski smisao. fluidnu i vecno promenljivu maju. Ret maja . kao sto se cesto pogresno tvrdi. jos jedan znacajan pojam indijskog misljenja. zacarani smo majom. ona je pocela da oznacava psiholosko stanje onoga ko je zacaran magicnom igrom. Ova stvaralacka delatnost bozanskog naziva se lila. dinamicna igra. Dinamicka sila igre jeste karma. delo".

sto znaci . uprkos svorn visokorn filozofskorn I intelektualnorn nivou. kao sto su bile i Sakti i brojna druga zenska bozanstva kojih u hinduistickoj rnitologiji irna veorna rnnogo.21. Medutirn. srednjovekovni tantrizarn. a moze olicavati i rnnoge pojedinacne aspekte bozanskog. vee nastoji da se ostvari celirn svojirn bicem. . lisen biIo kakvog rnltolosko~ sadrzaja. Cinjenica da su rnnogi od tih pojrnova iIi praksi protivrecni ni na~rnanje ne brine Hinduse. Hinduizarn je cak razvio i jedan ogranak. jer se telo uvek srnatralo integralnirn delorn Ijudskog bica. 4. Za prostog Hindusa.oslobadanje" i predstavlja sarnu sustinu hinduizrna. Hinduista. iIi . Iz tog stava proiziIazi velika tolerantnost i sirokogrudost koja je svojstvena hinduizrnu. kada je u zagrljaju Duse. On nikada ne bi ocekivao od svih svojih sledbenika da budu u stanju da bozanskom pridu na isti natin. najpopularniji put prilazenja boznskom jeste da se ono obozava u obliku nekog licnog boga iIi boginje. Hinduizarn srnatra da postoje bezbrojni putevi oslobadanja. prerna torne.staza" joge koj~ ~b~hvataju osnovne fizicke vezbe i razne rnentalne discipline narnenjene Ijudirna razlicitih vrsta i na razlicitim duhovnirn nivoirna. jer ukljucuje svakodnevnu rneditaciju i . Visnu i Bozanska rnajka. dusom i telorn. Najintelektualnija skola je vedanta koja se zasniva na upanisadama i naglasava brahmana kao je~an bezlitan. te stoga pruza razlicite pojrnove.. ne zna ni za spolja ni za unutra''. Najslavnija je njegova pojava kao Natarade. jer oni znaju da se brahman ionako nalazi s one strane pojrnova i predstava. Veliki Gospodar. Sakti se takode pojavljuje i kao Sivina zena i ovo se dvoje cesto prikazuje u strastvenorn zagrljaju u velicanstvenirn skulpturarna sa zidova hrarnova. tako i ta osoba. ne pokusava da zelje svog tela kontrolise svesnorn voljorn. arhetipska boginja koja svojirn rnnogirn oblicirna predstavlja zensku energiju univerzurna. Visnuova uloga je da odrzava univerzurn.zdruziti" i odnosi se na zdruzivanje pojedinacne duse sa brahmanom. Postoji nekoliko skola iIi . u hinduizrnu se culno zadovoljstvo nikada nije potiskivalo. u korne se prosvetljenje trazilo kroz duboki dozivljaj culne Ijubavi . a ne necim izdvojenirn od duha. Te skulpture odisu izuzetnom culnoscu kakva se ne moze naci nigde u zapadnoj religijskoj urnetnosti. Visnu se takode pojavljuje pod rnnogirn rnaskarna. Kralja Plesaca. Ovo obilje boginja opet po9 Brihad-arauyaka Upanishad. Uopsteno govoreci. Siva je jedan od najstarijih indijskih bogova i moze na sebe uzeti rnnoge oblike . Bozanska Majka. u skladu sa recima upanisada: Kao sto covek u zagrljaju voljene zene ne zna ni za spolja ni za unutra. Kao Kosmicki Plesac. Siva je bog stvaranja i razaranja koji svojirn plesorn odrzava beskrajni ritarn univerzurna. Plodna indijska masta stvorila je doslovno hiljade bozanstava koja se javljaju u bezbrojnim rnanifestacijarna. Za razliku od vecine zapadnjackih religija. Danas se u Indiji najvise postuju Siva. od kojih je jedna i bog Krisna iz Bhagavad Gite.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Hinduizarn Mahesvara.3.suspregnuti".u kojoj je svako oboje". rituale i duhovne vezbe za razlicite rnodalitete svesnosti. vedantisticki put oslobadanja se veorna razlikuje od biIo koje skole zapadnjacke filozofije. Taj se dozivljaj u hinduistickoj filozofiji naziva moksa.Kada je prikazan kao olicenje punoce brahmana nazrva se 108 109 . Siva je bio u bliskoj vezi sa ovirn srednjovekovnirn oblikorn erotskog rnisticizrna. metafizicki pojarn.druge duhovne vezbe 6ji je cilj postizanje sjedinjenostI sa brahmanom. Trece bozanstvo ove trijade jeste Sakti. Jos jedan znacajni i uticajni rnetod oslobadanja poznat je kao joga.

u hinduizmu predstavlja potpuno ravnopravni deo bozanskog. dok se Mahajana prosirila po Nepalu. budizam vuce poreklo od jednog osnivaca.istorijskog" Bude. odrazavajuci razlicite aspekte beskrajnog.ishodu . moramo biti svesni onog osnovnog stava u hinduizmu po kome su u sustini sva ta bozanstva istovetna.e. dinamicno i neposredno psiholosko tumacenje. on je izvrsio snazan uticaj na intelekutalni. uzimajuci u tu svrhu tradicionalne indijske pojmove maje. Tibet. Kinu. itd. Hinajanu i Mahajanu. Kini i Japanu. iIi Velika kola. dok Mahajana. Budu nije zanimalo zadovoljavanje ljudske radoznalosti u pogledu porekla sveta. iIi Mala kola. karme. i dajuci im novo. Zapadnjacki urn se lako zbuni neverovatnim brojem bogova i boginja koji nastanjuju hinduisticku mitologiju u svojim raznim pojavama i inkarnacijama. verujuci da je duh ucenja vazniji od njegove prvobitne formulacije. On se bavio iskljucivo ljudskom situacijo. onda je budizam svakako obojen psiholoski. takozvanog . Nepal. ukljucujuci tu zemlje Indokine. Pitagore i Heraklita u Grckoj.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA kazuje da telesna i culna strana ljudske prirode. dakle. tokom onog izuzetnog perioda koji je video radanje tolikog broja duhovnih i filozofskih genija: Konfucija i Lao Cea u Kini. Njegovo ucenje nije.. Kao i u slucaju hinduizma u Indiji. kao i Sri Lanku. Zaratustre u Persiji. biIo metafizicko. Tibetu. patnjama i osujecenjima ljudskih bica.nespoznatljivog brahmana. Sesto poglavlje BUDIZAM Budizam je vee mnogo vekova preovladujuca duhovna tradicija veceg del a Azije. nirvane. Skola Hinajane ucvrstila se u Cejlonu. predstavlja ortodoksnu skolu koja se strogo drzi slova Budinog ucenja. vee psihoterapijsko. kulturni i umetnicki zivot tih zemalja. budizam se razvio u dye glavne skole. Ako je hinduizam obojen mitoloski i ritualisticki. Sva ona predstavljaju ispoljavanja jedne iste bozanske stvarnosti. za razliku od hinduizma. Medutim. Hinajana. prirode bozanskog i slicnih pitanja. postavsi na kraju znacajnija od ove dye skole. On je ukazao na izvor ljudskih osujecenja i na nacin njihovog prevazilazenja. U samoj In- 110 . Nakon Budine smrti. Koreju i Japan. sveprisutnog i . On je ziveo u Indij i sredinom sestog veka pre n. Burmi i na Tajlandu. Hinduisticke boginje nisu prikazane kao svete device.u krajnjem . vee u culnlm zagrljajirna zapanjujuce lepote. pokazuje elasticniji stay. Sidarte Gautame. Ako hocemo da razumemo kako Hindusi uspevaju da izadu na kraj sa svim tim mnostvom bozanstava. koja se uvek vezivala za zensko.

Za istocnjacki svet. rekao je Buda. on je iznenada dospeo do konacnog i definitivnog razjasnjenja svih svojih traganja i sumnji u cinu . Prema budistickoj tradiciji. To je iskustvo koje je Sidarta Gautama doziveo jedne noci. Druga plemenita istina se bavi uzrokom sve patnje.takvost". jedan intelektualni pojam koji ne poseduje stvarnost. 112 113 . ne-misljenja. potpunog probudenja" koji ga je ucinio Buddhom. nikakvo sopstvo koje bi bilo stalni subjekat nasih promenljivih iskustava. razradujuci veoma detaljno mnoge od njegovih tananih znacenja i dodajuci sopstvene originalne ideje. Medutim. jednom sazetom prikazu nalik izjavi lekara. koji prvo identifikuje uzrok bolesti ljudskog roda.Sve stvari nastaju i prolaze ". Buda je odmah nakon svog probudenja otisao u Jelenov gaj u Benaresu da bi propovedao svoje ucenje svojim predasnjim drugovima Dhammapada. Prva plemenita istina ukazuje na najistaknutiju odliku ljudske situacije. ~n ga je izrazio u obliku cuvene Cetiri plememte istme. a zatim izjavljuje da se ta bolest moze izleciti. Dokle god takvo shvatanje preovladuje. to jest. kad god se suprotstavljamo toku zivota i pokusavamo da prijanjamo uz postojane oblike koji su svi maja. apsorbovao budizam. Kako se sirio Azijom. Kao i uvek u istocnjackom misticizmu. .neprevazidenog. intelekt se smatra tek sredstvom koje treba da rascisti put za neposredno misticko iskustvo koje budisti nazivaju .probudenjem". Iz tog neznanja mi delimo opazeni svet na pojedinacne i izdvojene stvari. patnju iIi osujecenost (dukha). Sedeci u dubokoj meditaciji pod proslavljenim Bodhi drvetom. iIi neznanje.Probudenim". bez obzira da Ii se radi 0 stvarima. Prijanjati uz taj pojam vodi istoj onoj osujecenosti kao i pristajanje uz bilo koju drugu fiksiranu kategoriju misljenja. To je beznadezno hvatanje za zivot zasnovano na pogresnoj tacki gledista koja se u budistickoj filozofiji naziva avidya. i na taj nacin pokusavamo da tluidne oblike stvarnosti zatvorimo u fiksirane kategorije koje je stvorio urn. neizbezno cemo se suocavati sa sve novim i novim osujecenjirna. . mahajana budizam se nikada ne gubi u apstraktnom spekuJativnom misljenju. 113. Pokusavajuci da prijanjamo uz stvari koje vidimo 1 diji. mahajana budizam je dolazio u dodir sa mnogim narodima razlicitih kultura i mentaliteta koji su Budino ucenje tumacili sa svog stanvista. Budizam smatra da ideja 0 izdvojenom pojedinacnom sopstvu predstavlja obmanu. razvijajuci izuzetno slozene filozofije s dubokim psiholoskim uvidima. nakon sedam godina naporne discipline u sumama. prema budistickom shvatanju. a Buda je na kraju prihvacen kao jedna od inkarnacija mnogoIikog boga Visnua.PUT ISTOtNJAtKOG MISTICIZMA Budizam isposnicima. da bi na kraju prepisao lek. uprkos visokom intelektualnom nivou tih filozofija. Drvetom probudenja. da je sve oko nas nestalno i prolazno. dogadajima. Ovo ucenje 0 nepostojanosti ukljucuje i shvatanje po kojem ne postoji ja. elasticni i asimilisuci hinduizam je. tek drugi oblik maje. . Sustina ovog iskustva je da se prevazide svet intelektualnih razlikovanja i suprotnosti i da se dostigne svet acintya-e. Jjudima iIi idejama. 'Na taj nacin oni su vekovima odrzavali budizam zivim. nakon mnogo vekova. prijanjanjem (trifna). gde se stvarnost pojavljuje kao nepodeljena i nerazlucena . a shvatanje po kojem tok i promena predstavljaju osnovna svojstva prirode lezi u korenu budizma. Ta osujecenost potice iz teskoce suocavanja sa os nov nom cinjenicom zivota. Patnja se pojavJjuje. predstava Bude u stanju meditacije isto je toliko puna smisla koliko i predstava razapetog Hrista za Zapad i ona je nadahnula bezbrojne umetnike sirom Azije koji su stvorili velicanstvene skulpture Buda u meditaciji.

e. Prvi koji je izlozio ucenje Mahajane i jedan od najdubljih mislilaca medu budistickim patrijarsima. i njega pokrece karma. tocak radanja i smrti. jasnim uvidom u ljudsku situaciju sto je neophodna polazna tacka.vestih nacina" da se dostigne budastvo. ispravnim videnjem i ispravom spoznajom. koji na mnogo nacina podseca na Bhagavad Gitu. Ovaj zapis na jeziku pali je poznat kao Pali kanon i cini osnovu ortodoksne skole Hinajana..takvosti". buduci da predstavlja stanje svesti koje je izvan svih intelektualnih pojmova. kao sto je vee ranije pominjano.Raspadanie je svojstveno svim sacinjenim stvarima". Ti nacini idu od ucenja koja naglasavaju religioznu veru u ucenje Bude. mi ostajemo zarobljeni u jednom zacaranom krugu u kojem svaki tin rada sledeci.to je Osmostruka staza samo-razvoja koja vodi stanju budastva.e. napamet nauceno ucenje. U maloj knjizi nazvanoj Budenje vere on je izneo temeljne misli mahajanskog budizma . vee ga je smatrao sredstvom postizanja probudenja. no koje su zapravo prolazne i vecno promenljive. govoreci da on mote sarno da ukaze na put ka Budizam budastvu. Taj je zacarani krug u budizmu poznat kao samsara. On je insistirao na oslobadanju duhovnog autoriterta. Budine poslednje reci na samrti karakteristicne su za njegov pogled na svet i za njegov stay kao ucitelja.posebno one koje se odnose na budisticki pojam . Na cetvrtom od tih sabora. odrzanom na ostrvu Cejlon (Sri Lanka) u prvom veku n. Tokom prvih nekoliko vekova nakon Budine smrti vodeci kaluderi budistickog reda odrzali su nekoliko Velikih sabora na kojima je glasno recitovano celokupno ucenje i gde su se razlicita tumacenja uskladivala. ii. bio je Asvagosa koji je ziveo u prvom veku n. U tom su stanj~ zauvek gtezli pogresni pojmovi 0 izdvojenom sopstvu I jedinstvo svog zivota postaje stalnim osecajem. Prva dva dela ove staze bave se. i opisuju ono neposredno misticko iskustvo stvarnosti koje predstavlja krajnji cilj. a odgovor na svako pitanje postavlja nova pitanja. Moguce je prevazici zacarani krug samsare. . ukljucujuci i njega samog. Cetvrta plemenita istina predstavlja Budin recept za okoncanje sve patnje .stvari". 114 115 . Nirvana je ekvivalentna moksi u hinduistickoj filozofiji i.Idite i dalje uporno napred" 2. 2 Digha Nikaya. Mahajanska skola sebe naziva Velikim kolima budizma. dugackih spisa koji su zapisani sanskritom sto do dvesta godina kasnije i predstavljaju Budino ucenje na mnogo razradeniji i tananiji nacin nego Pali kanon. rekao je pre nego sto je umro. Mahajanska skola se pak zasniva na jednom broju takozvanih sutri. Njegove izjave 0 svetu ogranicavale su se na isticanje nepostojanosti svih . . Postici nirvanu znaci dosegnuti probudenje ili budastvo. to jest.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA kao cvrste i postojane. koje je usmenim putem prenoseno duze od pet stotina godina. po prvi put je zapisano. 154. Ovaj izuzetno lep i lucidan tekst. ono se protivi svakom daljnjem opisivanju. jer svojim sledbenicima nudi veci broj razlicitih metoda iIi . do razradenih filozofija u kojima ima pojmova koji se veoma priblizavaju savremenoj naucnoj misli. a da na svakom pojedincu ostaje da prode svojim putem do kraja kroz sopstvene napore. osloboditi se okova karme i dostici stanje potpunog oslobodenja nazvano nirvana. Treca plemenita istina kazuje da se patnja i osujecenost mogu okoncati. Oni daju pravila za budisticki nacin zivota koji je Srednji put izmedu dveju krajnosti. Buda svoje ucenje nije razvio u dosledni filozofski sistem. Poslednja dva dela bave se ispravnom svesnoscu i ispravnom meditacijom. beskrajni lanac uzroka i posledice. Sledeca cetiri dela bave se ispravnim delanjem.

Naglasak na Ijubavi i milosrdu kao sustnskim delo- tve (~odhisattva). vee da se vrati u. Briljantnirn dokazirna on je razbio metafizicke postavke svog vremena i na taj nacin pokazao da se stvarnost. all koje ne tez: sarno za sopstvenim probudenjem. Stoga joj je i dao ime sunjata.svet kako bi. Po mom misljenju. Stoga je Nagardunina tvrdnja da je sustinska priroda stvarnosti praznina daleko od toga da bude nihilisticka tvrdnja za sta se obicno smatra. Bodisatva je Ijudsko bice na najvisem stupnju . Dharmakaja je slicna brahmanu i hinduizmu.Telo Bica". ~snovu o~e skole cini budisticko ucenje po kojem je izvorna pnroda svih Ijudskih bica istovetna sa Budinom prirodom. u krajnjem ishodu. sarno jedna strana budizrna. koji je koristio izuzetno slozenu i tananu dijalektiku kako bi pokazao ogranicenja svih pojmova 0 stvarnosti. Asvagosa je verovatno izvrsio snazan uticaj na Nagardunu.l?eal bodisatve dosledno se uklapa i u budisticko ut~nJ~ 0 nepostojanju ja. vee je upravo izvor celokupnog zivota i sustina svih oblika. Prema mnogim autorima. To je.takvost": kada se shvati bezuspesnost svekolikog pojmovnog misljenja. P?rek!o ov~ ~~ej~. ne moze shvatiti pomocu pojmova i ideja. vee i izrazom dharmakaja.Suzuki govorio da su . a takode se odrazava i u Ijudskom umu kao bodhi.lefi ~ Budinoj odluci . Do sad a prikazana shvatanja mahajanskog budizma odrazavaju njegovu intelektualnu. sto je ekvivalentno Asvagosinom izrazu tathata.praznina". vee se zavetovalo da ce pomoci svim zivim bicima da dostignu budastvo pre nego sto ono sarno ude u nirvanu . Budizam sti. jeste da verujemo u sopstvenu izvornu probudenost. "nistavilo ". medutirn.svojim bliznjima pokazao put ka izbavljenJu. Shodno tome. i ona smatra da sve sto treba da cinimo kako bismo usli u ni. stvarnost se dozivljava kao cista takvost. sustinska priroda svih stvari se u mahajanskom budizmu ne opisuje iskljucivo apstraktnim metafizickim pojmovima poput Takvosti i Nistavila. Ona prozima sve materijalne stvari u univerzumu. U Mahajani se smatra da je istinska probudena mudrost (bodhi) sastavljena od dva elementa za koje je D. budistickog osecanja I budistickog iskustva.N~~d. .koja se u budistickoj tradiciji pfikazuje kao svesna i ni malo laka odluka . jednom od karakteristicnih svojstava ~ahaJansko~ budizma. Ta se sutra srnatra samirn jezgrom mahajanskog budizma i nju Suzuki uzdize krajnje odusevljenim recima: tice. najintelektualnijeg filozofa Mahajane. iii . onda ideja 0 jednom pojedincu kOJIsam ulazi u rurvanu ocigledno nema mnogo smisla. jer ako ne postoji izdvojeno po~~dmatno sopstvo. budisticka misao je dostigl~ vrhu~ac ~ tak~zvanoj skoli Avatamsaka koja se zasmva na Ist?lrnenoJ sut'"!.. koji opisuje stvarnost kakva se ona prikazuje budistickoj religijskoj sveH. spekulativnu stranu. Stoga je ona istovremeno i duhovna i materijalna.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA predstavljao je prvi reprezentativni traktat 0 mahajanskom ucenju i postao je glavni autoritativni uzor za sve skole mahajanskog budizma. vima mudrosti najsnazniji je izraz nasao u idealu bodisa- .anu iii "Cistu zemlju"..dva stuba koja drze veliku gradevinu budizma To su transcedentalna mudrost iii intuitivna inteIigencija (pradna) i Ijubav iii milosrde (karuna). probudena mudrost.duh?vnog ra~vitka koje je na putu da posta~e Buda. Sarna Stvarnost iii Praznina nije neko stanje pukog nistavila. Nju nadopunjuje budisticka reIigijska svest koja obuhvata veru.T. iii . ona zaista predstavlja vrhuna.da ne ude odmah u nirvanu. 117 Sto se Av?tamsaka:sutre 116 . ele~ent vere se naglasava u takozvanoj skoli Ciste zemlje u okviru mahajanskog budizma. . ljubav i milosrde. To sarno znaci da su svi pojmovi 0 stvarnosti koje stvara ljudski urn u krajnjem ishodu prazni.c ~ do~r~~nJ~ b~distitke misli.

poimanje ne sarno sto sacinjava samu sustinu istocnjackog pogleda na svet. zlatnog doba kineske filozofije i od tada je uvek bila visoko eenjena.slr. dubini osecanja i gigantskim razmerama kompozicije kakvi su dostignuti u toj sutri.4. oko prvog veka n. jedan od najvecih spisa koje je indijski ~eligijski genije proizveo.e. The Essence of Buddhism (Hozokan. sarno jedan aspekt kineske misli.uma: Dok su ovi prvi prakticni. On u sebi ujedinjuje dye komplementarne strane ljudske prirode . po recima Cuang Cea. 118 1 Chuang Tzu.intuitivnu mudrost i prakticno znanje. priredila CJae Waltham (Ace Books. Sredisnja tema Avatamsake jeste jedinstvo i medupovezanost svih stvari i dogadaja. U toj drevnoj kulturi filozofska misao je dostigla svoj vrhunae tokom kasnog perioda Con (oko 500-221 pre n. Edward Conze (Harper & Row. kada se mahajanski budizam prosirio Azijom.). 3 D. medutim. moralnim vrednostima i nacinom vladavine. predstavljaju "v~hunae budisticke misli koja se na Dalekom Istoku razvijala tokom poslednjih dve hiljade godina . metafizicni i transeedentalni. drevni religijski tekst. Japan. 1968). 122.T. toliko je velik da se za njih kaze da predstavljaju dva pola ljudskog . Kako su Kinezi praktican narod s visoko razvijenom drustvenom svescu.T. . pragmaticni i drustveni.svojim mirovanjem postaju mudraci. prir. ljudskim odnosima. vee je podjednako zainteresovan i za svetovne stvari. 4 D. nudi najupecatliivije paralele sa mode lima i teorijama savremene fizike. 54. iskljucivo na tom visokom duhovnom nivou. preveo James Legge. na ovaj ili onaj nacin. kontemplaciju i drustveno delanje . Kontrast izmedu Kineza i Japanaea s jedne strane i Indijaea s druge. 1971). da A vatamsaka sutra. sir.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA nijedna religijska knjizevnost na svetu nikada se nece pribliziti grandioznosti koneepcije. OVI drugi su mastoviti. Kjoto. Njega nadopunjuje onaj aspekt koji odgovara mistickoj strani kineskog karaktera. . bavile zivotom u drustvu. Kada su kineski i japanski filozofi poceli da prevode i tumace A vatamsaku. Kineski mud rae ne boravi. naisao je na kulturu koja je bila stara preko dye hiljade godina. prema Suzukiju. Videcemo. prerna tome. ova su se dva pola udruzila stvarajuci jedno novo dinamicno jedinstvo i ishod toga bile su filozofija Hua-yen u Kini i filozofija Kegon u Japanu koje. vee predstavlja i jedan od osnovnih elemenata pogleda na svet koji se rada iz savremene fizike. i dostizanje jednog viseg nivoa svesti. kineskog ideala prosvetljenog coveka koji je dostigao misticko sjedinjenje sa univerzumom. i koji je zahtevao da najvisi cilj filozofije bude prevazilazenje drustva i svakodnevnog zivota.Suzuki. To je nivo mudraea. svojim kretanjem kraljevi'". 1968). Njujork. medutim. Potpuno ostvarena ljudska bica.koje Kinezi povezuju sa slikama mudraea i kralja. Njujork.Suzuki. Upravo je ta sutra podstakla umove Ki?eza ~ Jap~naea vise od bilo cega drugog. To je. sve su se njihove filozofske skole. Ona je vecno vrelo zivota sa koga se ni jedan religiozni urn nece okrenuti neutoljene zedi ili sarno delimicno zadovoljerr'. ova je filozofija posedovala dva komplementarna aspekta.e.. Sedmo poglavlje KINESKA MISAO Kada je budizam stigao u Kinu.. Oil Indian Mahayana Buddhism. Od samog pocetka. pogJavJje 13.

jer je tradicionalne ideje tumacio u skla- 2 I. za cijeg se autora. pa cak ni priredivac bilo koje od Klasika. Vee sam pominjao paradoksalni stil i snazan i poetski jezik ove knjige koju Dzozef Nidem smatra . jednog od najvecih kineskih mislilaca. budizma i taoizma. zdravog razuma i prakticnog znanja. komentatora iIi priredivaca. bio stariji savremenik Konfucija. Ljudska sreca se. Pri tome je on. Zacetnik taoizma bio je Lao Ce. Njegovo ucenje se zasnivalo na takozvanih Sest klasika. prevashodno bavio posmatranjem prirode i pronalazenjem njenog Puta ili tao-a. 6je ime doslovno znaci . Jedan od njegovih glavnih ciljeva bio je da sacini eticku osnovu za tradicionalni kineski porodicni sistem sa njegovom slozenom strukturom i ritualima obozavanja predaka. ne mogu smatrati delima jednog autora. dostize onda kada pratimo prirodni poredak. no. II tom. On je kineskom drustvu dao sistem obrazovanja i stroga pravila drustvene etikecije. Ova dV3 trenda u misljenju predstavljaju suprotne polove kineske filozofije. a koje su pretstavIjaIe duhovnu i kulturnu bastinu . dok su se taoizmom uglavnom bavili stariji ljudi kako bi povratili i razvili onu prvobitnu spontanost koju su drustvene konvencije razbile. Konfucijanizam je svoje ime dobio po Kung Fu Ceu iIi Konfuciju. kao verovatno ni Lao-ce. Konfucijanizam je bio filozofija drustvene organizacije.. delajuci spontano i verujuci svom intuitivnom znanju.Stari ucitelj" i koji je. Konfucijanizam se obicno naglasavo u vaspitanju dece koja su morala da nauce praviIa i konvencije neophodne za zivot u drustvu. on nije bio ni autor.2.. 1956). ugradujuci u svoju filozofsku sintezu elemente iz sve tri ove tradicije. . medutim. mno_goobimnije delo od Tao Te Cinga. Tokom sestog veka pre n. sto je ime koje joj je dato u kasnijim vremenima. Cuang Cea. vee da se pre radi 0 zbirkama taoistickih spisa koje su razliciti autori sastavili u razlicitim vremenima. ni komentator. poeziju. Cu Hsi je bio izuzetan filozof koji je konfucijansku ucenlost zdruzio sa dubokim razumevanjem budizma i taoizma.svetih mudraca" iz kineske proslosti. starim knjigama koje su sadrzavale filozofske misli. s druge strane. Taoizam se. U jedanaestom i dvanaestom veku neokonfucijanska skola je pokusala da napravi sintezu konfucijanizrna. rituaIe. str. po taoistima. U Kini ona se obicno nazi va jednostavno Lao-ce a na Zapadu je poznata kao Tao Te Cing. te stoga kornplementarnim. Needham.e. prema predanju. iIi Konfucijeve Analekte. bilo kao autora. prema savremenim saznanjima.Knjiga 0 Putu i Moci". Kinesko predanje povezuje Konfucija sa svim tim delima. da se ni Cuang-ee. 120 121 . sto je svoj vrhunac dostiglo u filozofiji Cu Hsija. veoma uticajnom ucitelju s velikim brojem ucenika koji je kao svoj glavni cilj video prenosenje drevne kulturne bastine svojim ucenicima. otisao dalje od jednostavnog prenosenja znanja. London. ove dve strane kineske filozofije razvile su se u dve odvojene filozofske skole. Druga znacajna taoisticka knjiga jeste Cuang-ee. konfucijanizam i taoizam.bez izuzetka najdubljim i najlepsim delom na kineskom jeziku . Science and Civilisation ill China (Cambridge University Press. smatra da je ziveo oko dve stotine godina nakon Lao Cea. 35. muziku i istoriju.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Kineska misao du sa sopstvenim poimanjem morala. ali su u Kini oni uvek smatrani polovima jedne iste ljudske prirode. Njegove sopstvene ideje posta Ie su poznate kroz Lun Yu. jednu zbirku izreka koju su sastavili neki odnjegovih ucenika. Za njega se govori da je bio autor kratke knjige aforizama koja se smatra glavnim tekstom taoizma. Moderna nauka smatra. medutim.

Klasicna kineska rec se veoma razlikoval~ od apstraktnog znaka koji oznacava neki jasno odredeni pojam. Mnoge njegove reci mogu se koristiti kao imenice. vee je predstavljao organski obrazac .koji je u sebi cuvao punocu slika i sugestivne moci reci. svet se sagledava kao neprekidno proticanje i pro~ena. Oni su govorili 0 tao-u coveka 111. kao i mnogih jos neuradenih. Slicno tome. Kin~zi su verovali ne sarno da proticanje I promena predstavljaju sustinska svojstva prirode.jedan "gestalt" . sa svojim ucenjem 0 nepostojanosti. "celina". ~n~ijski budizam je. Medutim. Kineski urn nije naginjao apstraktnom logickom misljenju i razvio je jezik koji se veoma razlikuje od onoga koji se razvio na Zapadu. posmatr~Ju.k. ali ga je uzimao sarno kao osnovnu pretpostavku Ijudske situacije razradujuci dalje njene psiholoske posledic~. ispisani karakter nije bio tek neki apstraktni znak.. Jasno je da se mnogo od te slikovitosti mora izgubiti u prevodu na zapadne jezike. Tao je kosmicki proces u kojem ucestvuju sve stvari. na primer. Njujork. 14. filozofa iz drugog veka pre n. njihovi su spisi i izreke mogli biti kratki i neodredeni.. on se od tih indijskih pojmova razlikuje svojim sustinski dinamicnim kvalitetom. imao jedno sasvim slicno shvatanje. Prevod jedne recenice iz Tao Te Cinga.: 4 Chuang Tzu. poreda~ prirode. ovom i I 3 Fung Yu-Lan. I Konfucijevi Analekti i Tao Te Cing pisani su onim jezgrovitim. u stanju je da prenese sarno mali deo bogatog slozaja ideja sadrzanih u originalu. nav. neodredJjiva stvarnost i kao takav on je ekvivalentan hinduistickom brahmanu i budistickoj dharmakaji. 1958). A Short History of Chinese Philosophy (Macmillan. 1977. sto je razlog zbog kojeg razliciti prevodi te kontroverzne knjige cesto izgledaju kao potpuno razliciti tekstovi. Na taj nacin on postaje . U svom izvornom kosmickom smislu. vee i da u tim promena~a postoje postojani obrasci koje IJudi ~reba da.3 . .jedan sa taoom" ziveci u skladu sa prirodom i uspevajuci u svemu cega'se lati. (Nolit. a ipak bogati sugestivnim slikama. po kinesko~ shvatanju.ah drugo tumacenje. Namera govornika nije bila toliko da izrazi neku intelektualnu ideju.potpun". sugestivnim stilom koji je tipican za kineski nacin misljenja. U kasnijim vremenima. .PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Kineska misao Kinezi su. ~ druge strane. Kao sto je rekao Fung Ju Lan. poglavlje 22.0 tao-u Ijudskog drustva. koji doziva u urn jedan neodredeni slozaj slikovnih predstava i emocija. Mudrac prepoznaje te obrasce I svoje delanje upravlja u skladu sa njima. Kako su se kineski filozofi izrazavali jezikom koji je tako dobro odgovarao njihovom nacinu misljenja. pridevi iIi glagoli. da bi se razotkr~10 svo bogatstvo Lao-cea i Konfucijevih Analekta u njihovom izvornom 0blik U.d. Ina§ prevod: Fung Ju-Lan. kao i Indijci. Bio je to pre jedan zvucni simbol snazne sugestivne moci. str. verovali da postoji jedna krajnja stvarnost koja prozima i ujedinjuje mnogostrukost stvari i dogadaja koje posmatramo: Postoje tri izraza .Bila bi potrebna kombinacija svih vee postojecih prevoda. Po recirna Huai Nan Cua.onfucijanci su mU. /storija kineske filozofije. sto je izvorno znacilo "put". tao je krajnja. To je put iIi proces univerzuma.sveobuhvatan".) 122 123 .delo. . shvatajuci ga kao ispravan nacin zivota u moralnom smislu. predstavJja samu sustinu univerzuma. Ovu stvarnost oni su nazivali tao.e. a njihov redosled nije se odredivao toliko gramatickim praviIima koliko emocionalnim sadrzajem recenice. Ta su imena razlicita. Beograd. koliko da izvrsi uticaj na slusaoca. koji. ali je stvarnost kojoj tezimo kroz njih ista: odnosi se na onu Jednu stvar".

i . . zenski. 1970). A. 7 Lao Ce. vee takode i muskeg i zenskog. rasipnistva i neumerenosti. dakle. Yang je.. 80. sto je znacenje koje dobro pokazuje relativnost ta dva pojma: jeste tao. prijerncivi. ova dva arhetipska pola prirode prikazivana su ne sarno pomocu svetlog i tamnog.Vracanje je kretanle tao-a". Nebo je gore i puno je kretanja. 124 125 . bolje je uciniti premalo nego preterati. II tom.po starom geocentricnom shvatanju . cvrstog i popustljivog.Otici daleko znaci vratiti se" . nay. tako ce i oni koji gomilaju sve vise i vise novca da bi uvecali svoje bogatstvo na kraju zavrsiti u siromastvu. Recitu ilustraciju za ovu staru kinesku mudrost 5 Citirano u J. 8 Wang Ch'ung. Tao Te Ching. kaze Lao Ce. JoS od veoma starih vremena. 6 Lao Tzu. nalazi da je lako upravljati celim svetorrr'. povezivan sa Nebom. 7. The I Ching or Book of Changes (Routledge & Kegan Paul. nay. yin se povlaci pred yangom8• Po kineskom shvatanju. 9 R.Mudrac".PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Onaj ko se prilagodava toku tao-a. BaS kao sto ce se i covek koji zeli da ode sto dalje na Istok na kraju obresti na Zapadu.Needham. 297. London. Ta je ideja veoma stara i mnoge su generacije radile na simbolizmu arhetipskog para yina i yanga dok on nije postao temeljni pojam kineskog misljenja.treba da se odrekne krajnosti. str. To duboko uverenje davalo im je hrabrosti i postojanosti u teskim razdobljirna. stvaralacka moe. gornjeg i donjeg. Kineska misao predstavlja moderno industrijsko drustvo koje neprekidno pokusava da poveca "zivotni standard" pogorsavajuci tako kvalitet zivota svih svojih clancva. 51. prateci prirodne procese Neba i Zemlje. pa stoga yang simbolizuje kretanje a yin mirovanje. Po kineskom shvatanju bolje je imati premalo neg" previse. prey. predstavljan kao Zemlja. kao tamni. str. Uvodenjem polarnih suprotnosti yina i yanga.Needham. kaze Lao Ce. i one iz fizickog sveta i one iz ljudskih situacija. Ideja je da sve pojave u prirodi. kao snazna. delo. 1968).dole i nepokretna. ideji o ciklicnim obrascima u kretanju tao-a data je definitivna struktura. ali je uzimana i kao pravilo za zivot. str. One su ta dva pola koji postavljaju granice ciklusima promene: Dospevsi do vrhunca. to obrasci kosmickog puta koje ljudska bica treba da prepoznaju? Osnovno svojstvo taoa jeste ciklicna priroda njegovog neprekidnog kretanja i promene. muska.7. Ta ideja verovatno je izvedena iz kretanja sunca i meseca i iz smene godisnjih doba. Na podrucju misljenja. Kakvi su. dok je yin. dospevsi do vrhunca. citirano u J. yin je slozeni.Wilhelm. London. . ona se mora preokrenuti i pretvoriti u sopstvenu suprotnost. delo. IV tom. prevod sa kineskog Radosav Pusic. poglavlja 40 i 25. a sad svetlost. jer mad a na taj nacin mozda necemo dospeti jako daleko. sirenja i skupljanja. sve manifestacije tao-a nastaju iz dinamickog preplitanja ove dye polarne sile. Reci yin i yang izvorno su oznacavale senovitu i suncanu stranu planine. Zemlja je . poglavlje 29. pokazuju ciklicne obrasce dolazenja i odlazenja. Ono je dovelo do ucenja 0 zlatnoj sredini u koju veruju i taoisti i konfucijanci.D. sigurni sarno da idemo dobrim pravcem. a u vremenima uspeha cinilo ih je opreznim i skromnim. ~no sto fUSta da se pojavi sad tama. yang se poxlaci pred yinom. Ch'u Ta-Kao (Allen & Unwin. . zenski i majcinski element. Kinezi verzuju da kad god neka situacija dospe do svoje krajnosti.

zadnji dec je yang.Dijagram Krajnjeg Vrhovnog": Ovaj dijagram predstavlja jedan simetricni raspored tamnog yina i svetlog yanga. poglavlje 22. 6. njegova povrsina je yin. Ravnoteza izmedu svih tih del ova odrzava se neprekidnim protokom ci-a iii vitalne energije. stvaralacka delatnost kralja. prednji je yin. ona vee u sebi sadrzi seme svoje suprotnosti. nay. Yin je tiho. izmedu hladne i mracne zime i svetlog i top log leta. yin dostize svoj vrhunac i povlaci se pred yangom". predstavlja onaj princip koji upravlja svim kretanjima tao-a. duz jednog sistema .meridijana" na kojima se nalaze akupunkturne tacke. Tzu.e.Needham.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA . nay. citirano u J. cetvrti vek pre n. Kad god je protok izmedu yina i yanga blokiran. Kineska misao Dve tacke na dijagramu simbolizuju ideju da kad god jedna od siIa dostize svoj vrhunac. tela se razboljeva. "Zivot je". ' 10Kuei Ku Tzu. Tradicionalna kineska medicina se takode zasniva na ravnotezi yina i yanga u ljudskom telu i svaka se bolest smatra porernecajern u toj ravnotezi. Izgleda tako da preplitanje yina i yanga. Uopsteno govoreci.I. Kao narodu zemljoradnika. kontemplativno mirovanje mudraca. IV tom. a yang jasni i racionalni muski intelekt. delo. Telo se deli na yin i yang delove.skladno mesanje yina i yanga"l1. yang je snazna. To je jedna rotaciona simetrija koja vrlo snazno sugerise kontinuirano kretanje: Yang se kruzno vraca svom pocetku. kaze Cuang Ce. 126 127 . Preplitanje dveju suprotnosti ogleda se i u hrani koju jedemo. ali se Kinezi nisu zau11 Chuang intuitivni urn. ali ta simetrija nije staticna. jer ona sadrzi elemente yina i yanga. delo. Kinezima su kretanja sunca i meseca i promene godisnjih doba oduvek bili bliski. Svaki organ je povezan sa po jednim meredijanom i to tako da yin organima pripadaju yang meredijani i obrnuto. praiskonskog para suprotnosti. str. Par yina i yanga je veliki lajtmotiv koji prozima kinesku kulturu i odreduje sve aspekte tradicionalnog kineskog nacina zivota. iIi . . a bolest se leci tako sto se u akupunkturne tacke zabadaju igle kako bi se stimulisao i ponovo uspostavio protok ci-a. Zdrava ishrana se za Kineze sastoji u uravnotezavanju tih yin i yang elemenata. unutar tela postoje yin i yang organi. Dinamicki karakter yina i yanga iIustrovan je drevnim kineskim simbolom koji se naziva Tai-ci Tu. unutrasnjost tela je yang. Stoga su oni smenu god isnjih doba i pratece pojave rasta i raspadanja u organskoj prirodi videli kao najjasnije izraze preplitanja izmedu yina i yanga.

Polazna tacka ove knjige bio je skup od sezdeset cetiri figure iIi . Oni su krenuli i dalje da izucavaju razlicite kombinacije yina i yanga koje su razviIi u jedan sistem kosmickih arhetipova. vee pre zato da bi se otkrio slozeni raspored sila u sadasnjoj situaciji kako bi se moglo ispravno delovati. 321. takozvanom presudom. 128 129 . Stoga se sa sigurnoscu mote reci da je u stvara~e Ji Dinga usla natalozena mudrost hiljada godina' . nay. kao sto su vede iIi biblija u drugim kulturama. Treci tekst tumaci svaku od sest linija u heksagramu jezikom koji je nabijen mitskim predstavama. Ovi su heksagrami. stavili na tome. Ideja je bila da se u heksagramu ucini vidljivim kosmicki obrazac tog trenutka i da se iz prorocanstva vidi koji mu je pravac delanja primeren: U Promenama postoje sIike da bi otkrile. Svaki heksagram se sastoji od sest linija koje mogu biti bilo isprekidane (yin) iIi pune (yang). delo. Poznati sinolog Ricard Vilhelm (Richard Wilhelm) zapocinje uvod u svoj prevod ove knjige sledecim recima: Knjiga Promena . Knjiga Promena je stoga delo koje je organski raslo tokom hiljada godina i koje se sastoji od mnogih slojeva koji poticu iz najznacajnijih perioda kineske misli.heksagrama" koji se zasnivaju na simbolizmu yina i yanga i koji su se koristiIi za proricanje. Kasnije je dodan jos jedan kratak tekst.bez sumnje je jedna od najznacajnijih knjiga u svetskoj knjizevnosti.Wilhelm. Jednim slozenim ritualom sa pedeset strukova hajducke trave odredivan je heksagram koji odgovara licnoj situaciji onoga koji je postavio pitanje. Ona ponce jo~ iz mitskih vremena i obuzimala je paznju najvecih ucenjaka Kine sve do danasnjeg dana. dobra sreca i nesreca odreduju se kako bi se donela odluka. takozvana slika. Autoritet i ugled koji je ona uzivala u Kini tokom hiljada godina mote se uporediti sarno sa autoritetom i ugledom svetih spisa. Taj stay je uzdigao Ji Ding iznad nivoa obicne knjige za gatanje i ucinio od njega knjigu mudrosti.na kineskom Ji Ding . XlVII -- -- Te tri kategorije teksta sacinjavaju osnovne delove knjige koji su se koristili za proricanje.P Ji Ding nije. Knjiga Promena je prva od sest konfucijanskih Klasika i mora se smatrati delom koje lezi u samom srcu kineske misli i kulture. str. 13Ibid. Taj sistem je razraden u Ji Dingu. koja je trebalo da ukaze na pravac delanja koji je u skladu sa doticnirn kosmickim obrascem. postoje presude da bi se tumacilo.PUT ISTO(:NJA(:KOG MISTICIZMA Kineska misao tao-a u prirodi i ljudskim situacijama. smatrani kosmickim arhetipovima koji predstavljaju obrasce 12 R. koji ce kasnije biti detaljnije razmatrani. str.. cesto tesko shvatljivim. prema tome. koja razvija znacenje heksagrama u nekoliko cesto izuzetno poetskih redaka. Svaki od njih je dobio naziv i snabdeven je kratkim tekstom. iIi Knjizi Promena. konsultovan tek zato da bi se saznala buducnost. tako da njih sezdeset cetiri sacinjava sve moguce kombinacije te vrste. Gotovo sve sto je najvece i najznacajnije u tri hiljade godina kineske kulturne istorije iIi je crplo nadahnuce iz ove knjige iIi je izvrsilo uticaj na tumacenje njenog teksta.

. 2 Ibid. pre nego za racionalno znanje. Najsire znanje ga ne poznaje. Mudraci su odbacili oba ova metoda'. Neprekidna transformacija svih stvari i situacija predstavlja sustinsku poruku Knjige Promena: Promene su knjiga Koju covek ne mote zaobici. 2 14 Ibid.i Lao Cea koji je neke od svojih najdub: IJ!h afonzama izvukao iz tog izvora.. Cuang Ceova knjiga puna je del ova koji odrazavaju taoisticki prezir prema rezonovanju i dokazivanju. poglavlje 24. preveo James Legge. 348. Cvrsto i popustajuce jedno drugog preobrazavaju. Sarno promena ovde je na delu'". Ne mogu se zarobiti pravilima. Po recima Cuang Cea. priredila Clae Waltham (Ace Books. kretanje bez stanke.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Upotreb~ !. Nepoverenje prema konvencionalnom znanju i rezonovanju snaznije je u taoizmu nego u bilo kojoj drugoj skoli istocnjacke filozofije. iIi sa Budinom Osmostrukom stazom. te je stoga relevantniji za nase poredenje sa savremenom fizikom. Pas se ne smatra dobrim zato sto dobro laje. 1 Chuang Tzu. ovaj drugi je taj koji je misticki usmeren. U samom sredistu konfucijanskih komentara. 130 . oslobadanje od strogih pravila konvencije.IJa d njegove upotrebe u svrhu gatanja . kao i celokupnog Ji Dinga. U kontekstu kineske kulture. Njujork. poglavlje 22. str.i Ding~ kao knjige mudrosti zapravo je dale~o zna<::aJ~. takozvanih Deset krila kombinuju strukturalno tumacenje heksagrama sa filozofskim objasnjenjima. Poput hinduizma i budizma. a <::0vek se ne smatra mudrim zato sto vesto govori. rezonovanje nece uciniti ljude mudrim kad je on u pitanju. 1971). taoisticko izbavljenje oznacava. taoizam u osnovi predstavlja put izbavljenja iz tog sveta i po tome se moze uporediti sa putevima joge iii vedante u hinduizmu. Svestan ogranicenja i relativnosti sveta racionalnog misljenja. Osmo Poglavlje TAOIZAM Od dva glavna trenda u kineskoj misli. konfucijanizma i taoizma. specificnije. Tako on kaze. o On je nadahnjivao vodece umove Kine tokom vekova i~medu ?stalih. taoizam je zainteresovan za intuitivnu mudrost. Nadolazeci i opadajuci bez krutog zakona. Konfucije je intenzivno proucavao Knjigu Promena i najveci deo komentara na tekst koji sacinjavaju kasniji sloj knjige poticu od njegove skole. Ti komentari. stoji naglasak na dinamickom aspektu svih pojava. Proticuci kroz sest praznih mesta. Ono se zasniva na cvrstom uverenju da ljudski intelekt nikada ne moze shvatiti tao. Njen tao se vecno menja Smena.

. pazljivo je posmatranje prirode.. uzeo. To sto . Taoisti su sve promene u prirodi sagledavali kao ispoljavanja dinamicke igre meduprozirnanja izmedu polarnih suprotnosti yin a i yanga.izvan zemaljskih suprcmosti'". 112. London. Na Istoku se.Ovo" je takode i . Philosophy (Macmillan. predstavljati aspekte jedne iste stvari. A Short History of Chinese 3 Ibid. svaki pupoljak . Na taj nacin oni su razvili jedan stay koji je u sustini bio naucni i sarno ih je njihovo duboko nepoverenje u analiticke metode sprecilo da stvore prave naucne teorije. stalni tok preobrazaja i promene". Jedan odlomak iz Cuang-cea jasno pokazuje kako je posmatranjem organskog sveta otkriven temeljni znacaj promene: U preobrazavanju i rastu svih stvari.Ono" je takode i . Oni se uopste nisu zanimali za taj svet. Za zapadnjacki urn je jako tesko da prihvati ovu ideju implicitnog jedinstva svih suprotnosti.. prvo pojacaj . taoisti su izvukli dva osnovna pravila za ljudsko ponasanje. Jedino ova sustina.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Raspravljanje je dokaz da se ne vidi jasno''.ovo" .ono" prestaju da budu suprotnosti cini samu sustinu tao-a. str. moglo bi se reci osovina. i tako su dosli do uverenja da svaki par suprotnosti sacinjava jedan polarni odnos u kojem je svaki od polova dinamicki povezan sa onim drugim. Nama izgleda krajnje paradoksalno da iskustva i vre- Taoizam dnosti za koje smo uvek verovali da su suprotstavljeni mogu. medutim. Kad god zelis nesto postici. Unwin. 7 Lao Tzu. nazi va tananom mudroscu 7.ono". prey. i u Kini polarni odnos svih suprotnosti lezi u samoj osnovi taoisticke misli. zajedno sa drustvenom etikecijom i moralnim standardima. poglavlje 2. jeste srediste kruga podloznog beskrajnim promenama''. i svako svojstvo poseduje svoj odgovarajuci oblik. U tome vidimo njihovo postepeno sazrevanje i propadanje.. svrgnuo.45. pogJavlje 13. bez obzira na to.. S druge strane. prvo uzdizi. Tako Cuang Ce kaze: . govorili su. kad god zelis nesto da zadrzis. Iz shvatanja po kojem kretanja tao-a predstavljaju neprekidno preplitanje suprotnosti. poglavlje 36. na kraju krajeva.svojstva tao-a" . Tako Lao Ce kaze: Da Da Da Da To bi bi bi bi se se nesto skupilo treba ga prvo rasiriti. moras dopustiti da u to ude i nesto sto mu je suprotno: S Bhagavad Gila. Taoisti su logicko razmisljanje smatrali delom vestackog sveta Ijudi. Ch'u Ta-Kao (Allen & 6 C·· iurano u F ung Yu-Lan. Njujork. vee su svu svoju paznju upravili na posmatranje prirode kako bi raspoznali . oslabio. No. Tao Te Ching.ovo" i . 2. 1958). (970). Jedan od najznacajnijih uvida taoista bilo je shvatanje da su preobrazaj i £romena sustinska svojstva prirode. treba da krenes od onoga sto je tome suprotno. oduvek smatralo da je za postizanje prosvetljenja neophodno otici . sjedinjeno sa dubokom mistickom intuicijom. 132 133 . prvo daj. dovelo taoisticke mudrace do dubokih uvida koji se potvrduju i u savremenim naucnim teorijama. 4 Ibid.

134 135 . A upravo ta veza najbolje pokazuje da je njegOYpogled na svet bio misticki.. vlazno susi. delo. vee dolazi prirodno i spontano. Budi izlizan i ostaces nov''. ukljucuju pojmove dobra 'i zla koji se nalaze u istoj medupovezanosti kao i yin i yang..snazno nas podsecaju na reel Lao Cea. Tao-u se njegovo kretanje ne namece. to je kao da sledimo i postujemo yin. poglavlje 2. vrlo cesto pogresno shvatan.. poglavlje 22. 9 Chuang Tzu.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Budi savijen i ostaces uspravan. ali prakticno nikada u vezi sa taoizmom. str. pre svega.Zar necemo da sledimo i postujemo one koji ispravno vladaju i da se klonimo onih koji stvaraju nered"? pokazuju nedostatak upoznatosti sa principima Neba i Zemlje i sa razlicitim kvalitetima stvari. vee pre kao jednu tendenciju koja je prirodena svim stvarima i situacijama. toplo se hladi. 11Ibid.The Cosmic (Cambridge University Press. Fragment 12Ibid. Budi prazan i ostaces pun. cije nam je ucenje poznato sarno u fragmentima i koji je bio. 105. Cuang Ce je po ovom pitanju sasvim jasan: Izreke. muzika i glas se stapaju u harmoniju. Zacudujuce je da ova velika slicnost u pogledima na svet izmedu ta dva mudraca iz sestog veka pre n. kao i Lao Cea.Tesko i lako se uzajamno dopunjavaju . 10 U G.Sve tece".e.. nije opste poznata. str. Heraklit se cesto pominje u vezi sa savremenom fizikom. "Put na gore i put na dole jedno su isto". To je nacin zivota mudraca koji je dostigao jednu visu tacku gledista. i tako i svih moralnih standarda. postavlja paralele izmedu njegovih ideja i ideja savremene fizike u pravu perspektivu. On je poredak sveta poredio sa . u Grckoj jedan covek. 307. poucavao sustinskim odlikama ovog taoistickog shvatanja. nav.12 . ispred i iza slede jedno drugo. Lao Tzu.S. rat mir..Hladne stvari se greju. delo. . I opet. To je kao da sledimo i postujemo Nebo. poglavlje 17. jedno stanoviste sa kojeg se jasno opazaju relativnost i polarni odnos svih suprotnosti. zima leto. On je sa Lao Ceom delio ne sarno isticanje neprekidne promene.Zar necemo da sledimo i postujemo ono sto je ispravno i klonimo se onoga sto je pogresno"? i . i jos uvek je. Kao i taoisti. rekao je Grk. nay. Zapanjujuce je da je.taoista" bio je Heraklit iz Efesa. 13 str. . ion je svaki par suprotnosti video kao jedinstvo i bio je sasvim svestan relativnosti svih takvih pojmova. mudrac ne tezi dobru vee nastoji da odrzi jednu dinamicnu ravnotezu izmedu dobra i zla. sto je izrazio svojom slavnom izrekom . Kada govorimo 0 taoistickom poimanju promene. vazno je shvatiti da oni tu proemenu ne vide kao posledicu neke sile..vecno zivom vatrom koja se s merom pali i s merom gasi" 10. sto. i "Bog je dan noc.. a na Zemlju se ne obaziremo. a na yang se ne obaziremo. 184. suvo se ovlazuje. Jasno je da se tako ne moze postupati".. London. Taj grcki . Taoizam klicne. Svestan relativnosti dobra i zla. . Heraclitus .13. otkricu da su sve suprotnosti polarne i stoga sjedinjene. sto je slika zaista vrlo slicna kineskoj ideji 0 tao-u koji se ispoljava u ciklicnom preplitanju yina i yanga.Kirk. sitost glad"ll. vee i shvatanje da su sve promene ci8 Ibid. istovremeno kad su Lao Ce i njegovi sledbenici razvijali svoj pogled na svet. Te suprotnosti. po morn misljenju. sledece Heraklitove reci . 1970). 149. Lako je videti kako je shvatanje 0 promeni kao dinamicnom preplitanju suprotnosti odvelo Heraklita.

Po recima Huai Nan Cua. onda smo u skladu sa tao-om i nase ce delanje 14 Citirano u J. a Dzozef Nidem ga prevodi kao . opravdavajuci to tumacenje jednim navodom iz Cuang-cea: Ne-delanje ne znaci ne ciniti nista i cutati.sve dolazise sarno od sebels. tako da njegova priroda bude zadovoljena'P.. niko nista ne cinjase . 16 Lao Tzu. 68-9. a kako ljudsko ponasanje treba da se odlikuje po uzoru na delovanje taoa. ne imahu priIike da ga upotrebe. str. Needham. prema tome. Taoisti su verovaJi da je ispoljavanje zenskih. poglavlja 71 i 2.Ne-delanjern sve se moze postiC1 o· . 17 Lao Tzu. str. nay.ne-delanje". Delanje taoistickog mudraca proishodi stoga iz njegove intuitivne mudrosti.. Taj izraz doslovno znaci . delo. znaci delati spontano i u skladu sa sopstvenom istinskom prirodom. muski. London. stvari ne trpehu povrede i ziva bica ne umirahu pre svoga vremena. Delati u skladu sa prirodom za taoiste. zensko. 88.. poglavlje 48. cetiri godisnja doba smenjivahu se svako u svoje vreme. kao i . Taoizam biti uspesno. isticao sve ono sto je intuitivno. Aka i bejahu obdareni znanjem. 15Ibid. Njihov ideal je najbolje sazet u jednom odlomku iz Cuang-cea u kome se opisuje neka vrsta taoistickog raja: Dok se haos jos nije pojavio. Neka svemu bude dopusteno da cini ono sto po prirodi cini.Ne znati da znas je najbolje" . Science and Civilization ill China (Cambridge University Press. delo. nav. kako Nidem kaze. Konfucijanizam je bio racionalan. To bejase ono sto se moze nazvati stanjem savrsenog jedinstva.16 • tao-a14• Oni koji slede prirodni poredak plove tokovima Kontrast yin a i yanga ne predstavlja sarno osnovni organizujuci princip sto prozima celokupnu kinesku kulturu. Taoizam je. Ukoliko se uzdrzavamo od delanja koje je suprotno prirodi iIi. nav. U tim vremenima yin i yang bejahu skladni i nepokretni. njihovo mirovanje i njihovo kretanje odvijahu se bez ikakvih smetnji. 136 137 .Mudrac radi bez delanja i poucava bez reCi. 1956). IS Chuang Tzu. vee se on odrazava i u dva dominantna trenda u kineskom misljenju. kaze Lao Ce. vee on jednostavno prilagodava svoje delanje kretanju tao-a. On nema potrebe da sebe iIi bilo sta oko sebe prisiljava. Takav nacin delanja naziva se u taoistickoj filozofiji wu-wei. spontano i u skladu sa okolinom u kojoj se nalazi. aktivan i dorninirajuci. delo.kretanja nasuprot toku stvari". prijerncivih kvaliteta Ijudske prirode najlaksi nacin da se vodi savrseno uravnotezeni zivot u skladu sa tao-om.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA Spontanost je tao-ov princip delanja. ljudi starine ucestvovahu u opustenom spokoju koji je krasio citav svet. II tom. misticno i prijemcivo. onda spontanost treba da olikuje i sve ljudske delatnosti. . To je smisao onih naizgled tako zbunjujucih Lao Ceovih reci: . s druge strane.17. od . poglavlje 16.uzdrzavanje od delatnosti koja je u suprotnosti sa prirodom" . U ta vremena. To znaci imati poverenja u sopstvenu intuitivnu inteligenciju koja je prirodena ljudskom umu bas kao sto su i zakoni promene prirodeni svim stvarima oko nas.

pragmaticka strana kineskog mentaliteta je na uticaj indijskog budizma reagovala tako sto se usredsredila na njegove prakticne aspekte i razvila ih u jednu posebnu vrstu duhovne discipline kojoj je nadenuto ime can. sto se obicno prevodi kao meditacija.e. pod imenom zen. dostigla u budistickoj skoli Hua-yen (sanskrit: A vatamsakay u Kini i skoli Kegon u Japanu. Na taj nacin je doslo do jedne izuzetno plodne razmene ideja koja je svoj vrhunac. i tamo se ona. neguje kao ziva tradicija jos i danas.. Zen stoga predstavlja mesavinu filozofija i jedinstvenih odlika tri razlicite kulture. Iskustvo prosvetljenja iIi probudenja predstavlja samu sustinu svih skola istocnjacke filozofije. ljubav taoista prema prirodnosti i spontanosti i dosledni pragmatizam konfucijanskog uma. prihvatio Japan. Filozofiju cana je.Deveto poglavlje ZEN Kada je oko prvog veka n. To je nacin zivota koji je tipicno japanski. Po Suzukijevim recima. S druge strane. n. zen je u sustini cisto budisticki. ali zen je jedinstven po tome sto se usredsreduje iskljucivo na to iskustvo i ne zanimaju ga nikakva daJja tumacenja. prevodenje budistickih sutri je podstaklo kineske mislioce navevsi ih da ucenja indijskog Bude protumace u svetlu svojih sopstvenih filozofija. "Zen je disciplina probudenja". Sa stanovista zena. najzad.e. jer njegov cilj nije nista drugo do ciJj samoga Bude: postizanje probudenja. a koji opet odrazava misticizam Indije. odgrale su se dye paralelne pojave. sustina budizma je Budino probudenje i njegovo ucenje da sva- . oko 1200. iskustva koje je u zenu poznato kao satori. kao sto je vee pomenuto. Uprkos svom prilicno specificnom karakteru.. S jedne strane. kineski urn dosao u dodir sa indijskom mislju u obliku budizma.

nikakva forma Ina verovanja niti dogme.Walts.neposrednog ukazivanja" Cini onu posebnu aromu zena.Evo"! odreza Bodidarma. Dosu upita: . nadilazi sve kategorije misljenja. MoIim te smiri moj urn". "Ali kada trazim sopstveni urn". koje razotkrivaju paradokse pojmovnog misljenja i Cija je namena da poput koana. rekao je Cuang Ce. Molim te poduci me".W. Njujork. U P.Upravo sam pristupio manastiru. koji Cine veci deo zenovske knjizevnosti. Uvidanje sopstvene prirode i dostizanje probudenja. . suprotno. izjavljujuci da ga upravo ta oslobodenost od svih uvrezenih uverenja cini istinski duhovnim. U tim razgovorima. a drugi mu odgovori". koji je veliki znacaj pridavao prakticnom produktivnom zivotu i ideji 0 nastavlja2 U A. Zenovsko iskustvo je iskustvo satorija i posto to iskustvo. preveo James Legge.Ako jedan up ita za tao. 140 141 . priredila Clae Waltham (Ace Books. koristeci iznenadne i spontane akcije iii reci.Donesi mi svoj urn". odgovorio je Bodidarma. . u krajnjem ishodu. Njujork). 87. Takvo stanoviste veoma je odgovaralo kineskom mentalitetu. . Reps. Sto ne oslanjajuci se na reci i znake. On mora da je to uverenje nasledio ad taoizma.Pojeo sam". rekao je kaluder. Ona je tipicna za japanski urn koji je vise intuitivan nego intelektualan i koji voli da cinjenicu pruzi kao cinjenicu bez mnogo komentara. Vise od bilo koje druge skole istocnjackog misticizrna. izlozen u obimnim sutrama smatra se tek dodatkom na to.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA ko ima potencijal da to probudenje postigne. str. zenovsko iskustvo se moze preneti sa ucitelja na ucenika. zen nije zainteresovan ni za kakvu apstrakciju ili konceptuaIizaciju. str. zaustave proces misljenja kako bi pripremiIi ucenika za misticko iskustvo. . 1957). Zen tode neposrednog ukazivanja na istinu.onda ga nijedan ad njih ne poznaje'". 3 The Way of Zen (Vintage Books. koji je pokazivao isti taj nepopustljivi stav.Jesi Ii pojeo svoju kasu"? Kaluder odgovori: . . Tako su oni razvili me1 Chuang Tzu. Neposredno ukazuje na Ijudski urn. 96. i ono i jeste vekovima prenoseno posebnim metodima svojstvenim zenu. Ta tehnika . 1971).pa cu ga smiriti" .nikako ne mogu da ga pronadem" . Ostatak doktrine. Dosu rece: . Zell BOlles (Anchor Books. . Pa ipak. ucitelji govore sto je moguce manje i svoje reci koriste da bi paznju ucenika skrenuli sa apstraktnih misli na konkretnu stvarnost.Smirio sam tvoj um"2! Jedan kaluder rece Dosu-u: . zen je uveren da reci nikada ne mogu izraziti onu krajnju istinu. Zen Flesh. podrazumeva aktivno ucesce u svakodnevnom zivotu.Zasto onda ne operes svoju zdelu" 3? Ovi dijalozi iznose jos jedan aspekt koji je svojstven zenu. koje sam vee pominjao. pog\avlje 22. vee. Jedan kaluder je trazeci pouku rekao Bodidarmi: "Urn mi nije smiren. On ne poseduje nikakvu posebnu doktrinu iIi filozofiju. Probudenje u zenu ne znaci povlacenje od sveta. Ovu tehniku dobra ilustruju sledeci primeri kratkih razgovora izmedu ucenika i ucitelja. Zen majstori nisu bili skloni preteranoj govorljivosti i preziraIi su svako teoretisanje i spekulaciju. Jedno klasicno sazeto odredenje opisuje zen na sledeci nacin: Posebno predanje izvan spisa. Njujork. .

tako da je zen. ali je osnova tog naglasavanja strogo budisticka. tokom kojih se od ucenika trazi da predstave svoje videnje koana kojeg pokusavaju da rese. Kineski ucitelji uvek su isticali da can iIi zen predstavlja nase svakodnevno iskustvo. Zen and Japanese Series. Ziveci potpuno u sadasnjosti i posvecujuci punu paznju svakodnevnim zanimanjima. erpem vodu". on je odgovorio: "To je kao kad jasuci na volu trazite volove" .Suzuki. iIi . ipak duboko mistican. str. Ponovno zadobijanje prirodnosti nase prvobitne prirode zahteva dugotrajnu obuku i predstavlja veliki duhovni podvig. i nije mogao da prihvati monaski karakter indijskog budizma. najveci znacaj pridaju zazenu iIi sedecoj meditaciji koja se u zen manastirima svakodnevno upraznjava mnogo sati. mada naglasava prakticne strane zivota. Skola Soto. spoznaja da se proces probudenja sastoji jednostavno u tome da postanemo ono sto vee jesmo od samog pocetka. kao sto je izjavio Ma-cu. Pre nego sto pocnete da izucavate zen. dok izucavate zen. 0 kojem je bilo reel u prethodnom pgolavlju i daje znacajnu ulogu periodi'cnim formalnim razgovorima sa uciteljem. Kada su zen majstora Po-canga pitali 0 traganju za budastvom. kada sam umoran spavam".Kada sam gladan jedem. za5 U P. .T. Skola Rinzaj iIi . 1959).Kapleau. Po recima jedne slavne zenovske izreke. Zen planine su opet planine i reke nju porodicne loze. U skoli Rinzaj. zanimanja i ljudi iz svakodnevnog zivota. kako zanosno! Nosim drva. . Ona zastupa . Three Pillars of Zen (Beacon Press. str. kao i mnogo toga u zenu. To je verovanje u savrsenost nase prvobitne prirode. Mada zvuci prosto i ocigledno. on je rekao.nagla" skola koristi metod koana.svakodnevni urn". ali kada ste Naglasak zena na prirodnosti i spontanosti svakako pokazuje njegove taoisticke korene. planine su planine i reke su reke.poput proleeno~ povetarea koji miluje evet pomazuci mu da procveta" . Danas u Japanu postoje dve skole zena koje se razlikuju po svojim metodima poucavanja. Kada su Po-canga pitali da definise zen.mirno sedenje" i nase uobicajene poslove kao dva oblika meditacije. U zenu satori oznacava neposredno dozivljavanje budastva svih stvari. onaj ko je dostigao satori dozivljava cudesnost i misteriju zivota u svakom pojedinacnom cinu: Kako cudesno. Obe skole. Cu/Jure (Bollingen 142 143 . Prvo i najvaznije medu tim stvarirna jesu objekti. Oni su naglasavali probudenje u sred svakodnevnih zanimanja i jasno su stavili do znanja da svakodnevni zivot ne smatraju sarno putem do probudenja. .postepena" skola izbegava sok metode Rinzaja i tezi postepenom sazrevanju ucenika zena. 49. vee probudenjem samim. Resavanje koana podrazumeva duge peri ode intenzivne koneentracije koja vodi naglom uvidu satorija. 1967). iSoto i Rinzaj. Zenovsko savrsenstvo stoga znaci ziveti svoj svakodnevni zivot prirodno i spontano. Prvo sto svaki ucenik zena mora da nauci jeste ispravan polozaj tela i disanje pri ovom obliku meditacije. kao sto je udarae stapom iIi glasan uzvik. Boston. ovo je zapravo jako tezak zadatak. planine vise nisu planine i reke vise nisu reke. Iskusni ucitelj zna kada je ucenik dospeo do same ivice naglog probudenja i u stanju je da ga sokom utera u iskustvo satorija koristeci neocekivane postupke. su opet reke. 4 U D. Njujork. koji se nazivaju sanzen.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA doziveli probudenje. 16.

a skola Soto smatra zazen najznacajnijim sredstvom koje omogucava uceniku da sazri i uzraste do satorija. da bi naucio kako da zateze luk .umetnost bez umetnosti" izrastajuci iz nesvesnog.puta ratnika". stavise. 144 145 . macevanja i dzudoa. luk. cilj i strelac su se svi stopili u jedno i nije odapinjao on. Mada sve one zahtevaju savrsenstvo tehnike. Srecni smo sto na raspolaganju imamo jedan predivan opis takve . Sedim mirno.ono". ritualne postupke ca-no-ju-s. jednostavnost i potpuno pristustvo duha svojstveno zenovskom zivotu. i razliciti zanati.bez namere". . nay. uredenja vrta. Prolece dolazi i trava raste sarna od sebe6. 134. spontano kretanje ruke koje zahtevaju kaligrafija i slikarstvo. 6 Iz Zenrin kushu: u A. Sve te umetnosti izrazavaju spontanost.misticnu" umetnost i u svojoj knjizi on nam daje licni izvestaj 0 tome kako je doziveo zen kroz gadanje iz luka. strela.PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA zen se koristi da bi pripremio intuitivni urn za bavljenje koanom.Watts. jer 0 zenu uopste i ne govori. Svaka od ovih aktivnosti u Japanu se shvata kao do. Kada je dostigao vrhunac savrsenstva. Treba10 mu je mnogo godina napornog vezbanja. Kao sto jedna zenovska pesma kaze. i duhovnost busidoa. koje ga je potpuno preporodilo. vee i ceremonijalne aktivnosti kao sto su sluzenje caja i aranziranje cveca. tao iIi "put" koji vodi probudenju.orpadne od strelca poput zrelog ploda". zen je izvrsio ogroman uticaj na sve aspekte tradicionalnog japanskog nacina zivota. Herigel je proveo vise od pet godina sa jednim cuvenim japanskim majstorom kako bi naucio njegovu . itd. vee je kroz njega odapinjalo . japanske cajne ceremonije. Posto istice da se probudenje ispoljava u svakodnevnim zanimanjima.plese" spontanim pokretima bez napora i svrhe.. On opisuje kako mu je gadanje iz luka predstavljeno kao jed an religijski ritual koji se .W. ne cinirn nista. pustajuci da hitac . Svi oni istrazuju razlicite vidove zenovskog iskustva i mogu se upotrebiti da obuce urn i dovedu ga u dodir sa krajnjom stvarnoseu. Ranije sam vee pominjao lagane.urnetnosti bez umetnosti" koji nam je pruzio Eugen Herigel (Herrigel) u svojoj maloj knjizi. Zen Zen u umetnosti gadanja iz luka. delo. Herigelov opis gadanja iz luka jedan je od najcistijih opisa zena. to jest. kaligrafije.duhovno". Zazen se. nekom vrstom opustene snage i kako da otpusti strunu . Tu spadaju ne sarno umetnosti slikanja. str. i borilacke vestine poput strelicarstva. posto se telo i urn stapaju u jednu skladnu celinu kojoj nije potrebno daljnje poboljsavanje. smatra samim ostvarenjem naseg budastva. pravo majstorstvo se postize tek kada se prevazide tehnika i kada umetnost postane .

(~~-f)..Ut) V· .) . - II r: II ("·'A. vh.' ~..1:(v"uO.t MrJfJ .. ~ '1..r -f(~l(r) t 1[ (u~ d.Y~q fiff~'n~~q ~1~~ f~t!~q I ~H~~ U = r....." r-' I -') I A-')I r A~ r· ~10. V.q "~~'ttll~rif: u~a..ffiltrt~f~: I qfr I 1!Tf~ I ...!...qr".. = [ V.) ')·R.r(D.A.J L (I4.TfifilNfT ~lf.." o.)"t3(f. r\ r l. ~ : dr-N . .. ~tr~r~i~~tpr~f~~ir f11'~~: Qlllf~: tnf~ 11'tR:I ..t.:·-iV...t... A..)1 4 -"') 4/ :"'I -').y) [ V: (~4-).1" r:"'~) ~. i A.ffr{fI1')~? + it~~TifTi'iii1~t f~~ f~tt ijj1T ~Tl'fTfc:f.'(.i~ ~~t tlf~ C\ ' • fif~...~") ......(:.. v.~1 .. ~1: n'fifi'f "r..~..." fiffi:n:i~~: qfr. L Vt-a Vr•..'f.ci~·)~Q>c-+ i(ri. -"') ~ l' .lJ I I«·n 1 I - if: I "'·(Y/~I) : I A:(~tJ/A~(illJ1" i ('~t.m {~Iif: I ~?~ 'fjffif~i~~lihi I D..tirf'·(~u)r.01: ~(. '..jl~" qTj!T~.j if f~"fli" 'Q~fi'f: s: f!.\~OJ1(t.~- It r: I ri..u" d. fi~~ I ~~..1 • ~f~fefq~f}:{f~~- [V~(~f)..t .iJN Tit.. + ~ '!) (It )(r ill.~. i (~~( A~"..i.(tfJ l.Jtf. _ .qTf~ iff ~: I 'JjJtrll~~r}:{: ~..~~J][ A: R: I). t . d" A.II 1f. i ..('~t)r.fr (iI"1) t :z.V.4JJ (i"-1) Qlll~f~:I .. (D"UD..~~..A~&.... V:-C:...H~T~lf~ Cf.2'1frs(~("l(t) -t ilrsQ'~~.~!fr ~~ V D.~~t nSli~ t~ Ni. ifi: I Jl'fT~if~~T ~i.•R') _..Jfrr. t "'r'\Q..NN l' itt:r:..T~f~~Tfu'~~TifiTiit: I "~~ifTifiTont "T I Sliil'~T~"T ".1fF~ ..~)....lI "I .ut) N . -'> -.q: I R.U·~ i! ..I ~~flfrtf~: i!: I~ Q'Tf~ I' writ: I ~~: I I ~f.'( 't''f")~l N "r I+~ f) :. ".!~{-ff)f) Ni[(It r1 ~= Iffli~Tif: {...r. U'~'t' 'Qi'f~ ~~ fif.-tMr)N':' _ n~:l::tU.(r~"r:) t ?(~....t(.1) 1• [V:(~f).() [A.'(~4).-fur-t .... ~-« I mrn: I - I 5fT: I r: II ..~~ ~lrD.A~"'·i) t 1.. (DI"'U 0.'(p"''''r"'' r.ut) = PARALELE l~ ~ "lll I ] ihr"'( D... J "R-~ ..iH'~I iiJ~ I ~il'~'!iJsrJT~: ifT~ I I I ~'JT~ti"'~Hm ~l'f~fi'f Cf...jj ~fq~IiTif: ~~~ I I ijIfT~~fi'f I I . A~(.~(llo1· l n ~trm~ .~it.....'l) 1.U') ':3.A~lftfJ1 ~ [A:(..

njegova sustina . 1 Ashvaghosha. str. japanski budista moze tumaciti svoje iskustvo terminima koji se veoma razlikuju od onih koje koristi indijski budista. osnovni elementi shvatanja sveta u svim tim tradicijama su isti. Izgleda takode da ti elementi predstavljaju i osnovna svojstva pogleda na svet koji proiziIazi iz savremene fizike.moglo bi se cak reci. Najznacajnija karakteristika istocnjackog pgleda na svet .i taj dozivljaj poseduje izvestan broj sustinskih svojstava koja ne zavise od mistikovog geografskog. Ona se naziva brahman u hinduizmu. ona velika sveobuhvatna celi- . T. nedeljivu stvarnost koja se ispoljava u svim stvarima i koja ih sve obuhvata. njihovo shvatanje sveta u sustini je isto. . tao u taoizmu. Posto prevaziIazi sve pojmove i kategorije. jeste jedinstvo ukupnosti svih stvari. istorijskog iIi kulturnog zaleda. 1900). tikago. Sve se stvari sagledavaju kao meduzavisni i nerazdovojivi delovi te kosmicke celine.na neposrednom neintelektualnom dozivljaju stvarnosti . 55. na'.jeste svest o jedinstvu i medupovezanosti svih stvari i dogadaja. budisti je zovu i tathata iIi Takvost: Ono sto dusa poima kao takvost.Deseto poglavlje JEDINSTVO SVIH STY ARI Iako se duhovne tradicije koje su opisane u poslednjih pet poglavlja razlikuju u mnogim detaljima. u prevodu D. dharmakaja u budizmu. The Awakening of Faith. kao razlicite manifestacije iste krajnje stvarnosti. To je shvatanje koje je zasnovano na mistickom iskustvu . Jedan hinduista iIi taoista mogu naglasavati razlicite aspekte tog iskustva. dozivljavanje svih pojava u svetu kao manifestacija jedne osnovne jednosti. Suzukija (Open Court. medutim. Istocne tradicije stalno se vracaju na tu krajnju.

znaci doslovno . teoriji atomskih ~ojava. tokom vise od cetrdeset godina fizicari nisu uspeli da pruze jedan jasan metafizicki model.nalazi se na mnogo manje cvrstom tlu. rasprava koja sledi ipak moze izgledati prilicno suvoparna i tehnicka.P. ali zato moze voditi jednom dubokom uvidu u sustinsku prirodu stvari.tj. str. izrazavaju jedan isti uvid . na razlicite nacine. preko pazljive analize procesa posmatranja. vee predstavlja takode i jednu od najznacajnijih otkrovenja savremene fizike. . pozabaviti nacinom na koji u kvantnoj teoriji.da su sacinitelji materije i osnovni fenomeni u kojima su oni zastupljeni svi medusobno Jedinstvo svih stvari povezani i meduzavisni. Ta osnovna jednost univerzuma ne sarno da je sredisnja karakteristika mistickog dozivljaja. Pre nego sto udem u to razmatranje. On se odnosi na uravnotezeno i smireno stanje uma u kojem se dozivljava osnovno jedinstvo univerzuma: Ulazeci u samadhi cistote. 93.stvari" i .PARALELE U svakodnevnom zivotu. Matematicki okvir kvantne teorije uspesno je prosao nebrojene provere i sada je opste prihvacen kao dosledan i precizan opis svih atomskih pojava. U ovom poglavlju cu se. moram se vratiti na razlikovanje izmedu matematickog okvira neke teorije i njenog verbalnog tumacenja. Jedinstvo svih stvari i dogadaja bice tema koja ce se ponavljati kroz celo nase uporedivanje savremene fizike i istocne filozofije. ali ona ne predstavlja fundamentalno svojstvo stvarnosti. prema tome. 4 H. da prepodese urn sabirajuci ga i smirujuci ga kroz meditaciju. Ta je deoba. nastaje pojam osnovne medupovezanosti prirode . 150 151 . mi nismo svesni ovog jedinstva svih stvari vee delimo svet na izdvojene stvari i dogadaje. Obmana je verovati da nasi apstraktni pojmovi pojedinacnih .ne mora biti jako zabavna.mentalna ravnoteza".). tom D3 (mart 1971. ~ 0 drugirn aspektima kvantne teorije bice reel u narednim poglavljima. 2 Ibid. str. Verbalno tumacenje. Osnovni cilj istocnih mistickih tradicija je.dogadaja" predstavljaju nesto stvarno u prirodi. naravno. U morn razmatranju drzacu se prikaza koji je dao Henri Stap (Stapp) sa Kalifornijskog univerziteta". metafizika kvantne teorije .samadhi. Dok budemo proucavali razlicite modele u subatomskoj fizici videcemo da oni uvek iznova. Sanskritski termin za meditaciju . Zapravo. a koje se usredsreduje na odredene aspekte ove teorije i na odredenu vrstu eksperimentalne situacije koja se u subatomskoj fizici cesto susrece". Stapov prikaz na najjasniji nacin pokazuje kako iz kvantne mehanike proizilazi je~ Mada sam izostavio celokupnu matematiku i znacajno pojednostavio analizu. Stapp.S-Matrix Interpretation of Quantum Theory". s druge strane. . vee jedino kao integrisane delove celine. To je jedna apstrakcija koju je stvorio nas diskriminisuci i kategorizujuci intelekt. Ona se pokazuje na atomskom nivou i sve se jasnije ispoljava kako dublje prodiremo u materiju. Hinduisti i budisti nam govore da se ta obmana zasniva na neznanju (avidya) koje stvara urn zacaran iluzijom (maya).poput mnogih duhovnih vezbi Istoka . sve do oblasti subatomskih cestica.jogicku" vezbu koja . 1303-20. korisna i neophodna da bismo se snasli u svetu koji nas svakodnevno okruzuje. da ih je nemoguce razumeti kao izolovane entitete. (postici ces) uvid koji prodire kroz sve i koji ti omogucava da postanes svestan apsolutne jednosti univerzuma/. Mozda bi je trebalo prihvatiti kao jednu . Razmatranje koje sledi zasniva se na takozvanom Kopenhagenskom tumacenju kvantne teorije koje su razvili Bor i Hajzenberg kasnih dvadesetih godina ovog veka i koje jos uvek predstavlja najsire prihvaceni model. Physical Review.

Tehnicki jezik klasicne fizike predstavlja tek jedan rafiniraniji oblik naseg svakodnevnog jezika i on je jedini jezik koji imamo na raspolaganju za saopstavanje nasih eksperimentalnih rezultata. vee pre ispoljavaju . pa cak i samim postojanjem materije.tendencije da se odigraju". Ne postoji nacin da izbegnemo ovaj paradoks. nalaziti neki elektron. dosli smo do spoznaje 0 verovatnoci kao 0 fundamentalnom svojstvu atomske stvarnosti koja upravlja svim procesima. u neko odredeno vreme.objekta".PARALELE dna sustinska medupovezanost prirode i osim toga smesta tu teoriju u jedan okvir koji se na jednostavan nacin more prosiriti i na relativisticke modele subatomskih cestica 0 kojima ce kasnije biti reel. recimo njih 60% raspasti na jedan nacin. na primer. ne more- 152 153 . Posmatrani sistemi se u kvantnoj teoriji opisuju u terminima verovatnoca. ali se ti termini ne mogu dosledno koristiti za opisivanje posmatranog . Nije. drugim recima. kao sto je slucaj kad osiguravajuca drustva ili kockari koriste verovatnoce.tendencije da postoje" a atomski dogadaji se ne odigravaju sa izvesnoscu u tacno odredenom vremenu i na odredeni nacin. vee pre ispoljavaju . To znaci da nikada ne mozemo sa sigurnoscu predvideti gde ce neka subatomska cestica biti u odredeno vreme. Pocetna tacka Kopenhagenskog tumacenja je razdvajanje fizickog sveta na sistem koji se posmatra (. Gornja slika pokazuje neke vizuelne modele takvih obrazaca verovatnoce.raspadaju" na druge cestice nakon izvesnog vremena. I zaista. subatomska cestica. neka nestabilna cestica moze se raspasti na razlicite kombinacije drugih cestica i opet nismo u stanju da predvidimo koju kombinaciju ce neka odredena cestica izabrati. Sve sto mozemo da predvidimo je da ce se od velikog broja cestica. Mi znamo da su klasicni pojmovi neadekvatni na atomskom nivou. U opstem slucaju. Jasno je da takva statisticka predvidanja zahtevaju veliki broj merenja da bi se potvrdila. Vazno je shvatiti da statisticko formulisanje zakona atomske i subatomske fizike ne odrazava nase neznanje o fizickoj situaciji. Isto to vazi i za . najveci deo danas poznatih subatomskih cestica je nestabilan. moguce precizno predvideti to vreme. a 10% na treci nacin. 30% na drugi. Sistem koji obavlja posmatranje opisuje se u terminima klasicne fizike. U stanju smo jedino da predvidimo verovatnocu raspadanja nakon odredenog vremena ili. Sve sto smo u stanju da ucinimo je da predvidimo verovatnocu. Nije moguce. naime one se dezintegrisu . Ovde je bitno to da celokujpni obrazac predstavlja elektron u nekom datom vremenu. Subatomske test ice ne postoje sa izvesnoscu na tat no odredenim mestima. Sada dolazi do jedne ozbiljne teskoce koja proistice iz cinjenice da se ta dva sistema tretiraju na razlicite nacine. Posmatrani sistem moze biti atom.nacin" ras- Jedinstvo svih stvari padanja. no ipak. primorani smo da ih koristimo da bismo opisali svoje eksperimente i da bismo izneli rezultate. u eksperimentima sa sudaranjem cestica u fizici visokih energija beleze se i analiziraju na desetine hiljada sudara medu cesticama da bi se odredila verovatnoca nekog odredenog procesa. prosecni zivotni vek velikog broja cestica iste vrste. Na primer. medutim. atomski proces itd.ili . U okviru tog obrasca. a malo je verovatno da cerno ga naci tamo gde su tamni. reel sa sigurnoscu gde ce se u atomu.objekat") i na sistem koji obavlja posmatranje. Ti uslovi odreduju jedan obrazac verovatnoce koji predstavlja tendencije elektrona da se nade na razlicitim mestima u atomu. niti na koji nacin ce se neki atomski proces odigrati. Elektron se vrlo verovatno nalazi tamo gde su obrasci svetli. U kvantnoj teoriji. Sistem koji obavlja posmatranje sastoji se od eksperimentalne aparature i ukljucuje jednog ili vise ljudskih posmatraca. Njegov polozaj zavisi od snage privlacenja koja ga vezuje za atomsko jezgro i od uticaja drugih elektrona u atomu.

ti se problemi zaobiIaze tako sto se sistem koji obavlja posmatranje opisuje operacionalnim term inima. te se tendencije. U kolizionim eksperimentima u fizici visokih energija.vodi u duboke metafizicke probleme koji jos uvek nisu razreseni. na primer. iIi verovatnoce.klasicni termini za eksperimentalni nacrt i funkcije verovatnoce za objekte koji se posmatraju . Kada je cestica pripremljena za posmatranje. to jest. kompleksni sistem koji ne poseduje izdvojene. putuje od A do B i meri se u oblasti B. u procesu koji se moze nazvati pripremnim procesom. i priprema i merenje cestice se moze sastojati od citavog niza vrlo slozenih procesa. a najjednostavniji fizicki entitet koji se mote uzeti je neka subatomska cestica. u vidu instrukcija koje naucnicima omogucavaju da postave i izvedu svoje eksperimente. jasno odredene delove i eksperimentalna aparatura se ne mora opisivati kao izolovani fizicki entitet. Radi daljnjeg razmatranja procesa posmatranja bice korisno uzeti jedan odredeni primer. U matematickom formalizmu kvantne teorije. vee jedino 0 njegovim -tendencijarna da bude u odredenim oblastima. Cestica se priprema u oblasti A. Ukoliko zelimo da posmatramo i merimo jednu takvu cesticu. U praksi. jednom matematickom velicinom koja je povezana sa verovatnocama pronalazenja elektrona na razlicitirn mestima u razlicitim vremenima. Taj proces odvija se u akceleratoru cestica. vizuelni modeli obrazaca verovatnoce Kontrast koji postoji izmedu ova dva opisa . 154 155 . predstavljaju takozvanom funkcijom verovatnoce. medutim. priprema cestica koje se koriste kao projektiIi sastoji se u tome da se one salju duz jedne kruzne putanje i da se ubrzavaju sve dok im energija ne postane dovoljno visoka. njena svojstva se mogu izmeriti i to cini proces merenja. Situacija se simbolicki mote predstavitzi na sledeci nacin. kao sto je elektron. iIi je cak stvoriti. moramo je prvo izolovati. Na taj se nacin merni uredaji i naucnici zapravo sazirnaju u jedan posmatranje cestice u atomskoj fizici U praksi.PARALELE mo govoriti 0 polozaju Jedinstvo svih stvari elektrona.

a ipak i u interakciji da bismo ga posmatrali'": Taj je problem u kvantnoj teoriji razresen na jedan pragmaticki nacin tako sto se zahteva da posmatrani sistem bude osloboden spoljasnjih smetnji koje stvara proces posmatranja u toku nekog intervala izmedu njegove pripreme i pota.po recima Henrija Stapa . u tom slucaju. interakcija ima. izdvojeni fizicki entiteti su prema tome idealizacije koje imaju smisao jedino u onoj meri u kojoj glavni deo interakcije poseduje veliki domet. takva analiza more biti prilicno slozena i najcesce se izvodi uz pornoc racunara. S druge strane. to znaci da pojam izdvojenog fizickog entiteta ne mora da ima preciznu definicuju.da su svi njeni pojmovi i teorije priblizni". str. Svojstva cestica potom se dedukuju iz matematicke analize njihovih tragova. • Videti stranu 51. ti sudari odigravaju se u mehurskoj komori gde cestice stvaraju vidljive tragove koji se fotografisu. Svojstva cestice ne mogu se odrediti nezavisno od tih procesa. kako se to u fizici naziva. 6 Ibid. manifestacija tog dalekometnog efekta preci ce veliku razdaljinu. vee kao jedna medupovezanost izmedu procesa pripreme i merenja. vee se moze difinisati sarno priblizno.da . Tada ce biti slobodna od spoljasnjih smetnji i moci cemo da je smatramo izdvojenim fizickim entitetom. Takva se situacija moze precizno matematicki definisati. Takav se uslov moze ispuniti ukoliko su aparati za pripremu i za merenje fizicki razdvojeni velikom razdaljinom. pojam izdvojenog fizickog entiteta moze se precizno odrediti jedino ako je taj entitet beskrajno udaljen od sredstava za posmatranje. Osnovni problem sa posmatranjem u atomskoj fizici je. Ta je interakcija obicno kompleksna i obuhvata razlicite efekte koji se prostiru preko razlicitih udaljenosti. Posmatrani objekat je manifestacija interakcije izmedu procesa pripreme i merenja. Jedino u slucaju kada se uredaji ne razdovoje u dovoljnoj meri efekti malog dometa postaju domi- I. U ovom slucaju. u slozenijim slucajevima. ne kao neki izolovani entitet. Ona postoji i ima smisla jedino u tom kontekstu. tako da posmatrani objekat moze putovati iz oblasti pripreme u oblast merenja. Svi ti procesi i aktivnosti sacinjavaju akt merenja. To se radi na sledeci nacin. ali dok god su uredaji za merenje dovoljno razdvojeni ti se efekti mogu zane mariti. razlicite . Jedinstvo svih stvari Koliko velika. U ovoj analizi posmatranja zanacajno je to da cestica cini jedan srednji sistem koji povezuje procese u A i B. Ukoliko se promeni priprema iIi merenje. Sada. U okviru kvantne teorije. one se izbacuju iz akceleratora (A) i putuju do odredisne oblasti (B) gde se sudaraju sa drugim cesticama. to znaci da se uredaji za merenje postavljaju na tolikim medusobnim udaljenostirna da se njihova glavna interakcija odvija kroz razmenu cestice iIi. Uvek ce biti pristuni i drugi efekti. 1303. Moramo se ovde prisetiti osnovnog stava savremene nauke .cestici".PARALELE Kada se postigne zeljena energija. pokazuje da mislimo na neki nezavisan fizicki entitet koji se prvo priprema.njeg merenja.sistem koji se posmatra mora biti izlovan da bismo ga definisali. a zatim meri. U praksi ovo naravno nije moguce.domete". ukoliko dominantni deo interakcije poseduje veliki domet. promenice se takode i svojstva cestice. 156 157 . a nije ni neophodno. U ovkiru kvantne teorije. U fizickom smislu. cinjenica da govorimo 0 . iIi 0 bilo kojem drugom posmatranom sistemu. treba da bude ta razdaljina? U principu ona mora biti beskrajna. jedne mreze cestica. prema tome .

PARALELE
nantni. U takvom slucaju, celokupni makroskopski sistem formira jednu ujedinjenu celinu i pojam posmatranog objekta gubi smisao. Kvantna teorija na taj nacin otkriva jednu sustinsku medupovezanost univerzuma. ana pokazuje da ne mozemo razloziti svet u nezavisno postojece najmanje jedinice. * Kako prodiremo u materiju, nalazimo da je ona sacinjena od cestica, ali one nisu .osnovne opeke" u Demokritovom i Njutnovom znacenju. One predstavljaju tek idealizacije koje su s prakticne tacke gledista korisne ali nemaju nikakav fundamentalni zanacaj. Po recima Nilsa Bora, .Izolovane materijalne cestice su apstrakcije, jer njihova se svojstva mogu odrediti i posmatrati jedina kroz njihovu interakciju sa drugim sistemima'l''. Kopenhagensko tumacenje kvantne teorije nije opste prihvaceno, Postoji nekoliko protivpredloga i filozofski problemi koji se tu javljaju su daleko od toga da budu razreseni, Sveopsta medupovezanost stvari i dogadaja, medutim, izgleda da je fundamentalno svojstvo atomske stvarnosti koje ne zavisi ni od jednog posebnog tumacenja matematicke teorije. Sledeci odlomak iz jednog nedavno objavljenog clanka Dejvida Boma, jednog od glavnih protivnika Kopehagenskog tumacenja, potvrduje ovu cinjenicu na najrecitiji moguci nacin. Dovedeni smo do jednog novog poimanja neprekinute celovitosti koje osporava klasicnu ideju razlozivosti sveta na de love koji postoje izdvojeno i nezavisno jedan od-drugog ... Obrnuli smo uobicajeno klasicno poimanje po kojem nezavisni .elementarni delovi" sveta predstav ljaju fundamentalnu stvarnost, a razliciti sistemi tek sarno pojedinacne kontigentne oblike i slozajeve tih delova. Urnes to toga, sad a kazemo da nerazdvojiva kvantna medupovezaS N. Bohr, Atomic Physics and the Description (Cambridge University Press, London, 1934.), str. 57. of Nature

Jedinstvo svih stvari nost celokupnog univerzuma predstavlja fundamentalnu stvarnost, a da su delovi koji se ponasaju relativno nezavisno tek pojedinacni i kontigentni oblici u okviru te celine". Na atomskom nivou, prema tome, cvrsti materijalni objekti klasicne fizike pretapaju se u obrasce verovatnoca, a ti obrasci ne predstavljaju verovatnoce stvari, vee pre verovatnoce medupovezanosti. Kvantna teorija nas prisiljava da univerzum sagledamo ne kao zbirku fizickih objekata, vee pre kao jednu slozenu mrezu odnosa izmedu razlicitih del ova jedne jedinstvene celine. Upravo su na taka v nacin, medutim, istocnjacki mistici dozivljavali svet i neki od njih su svoje iskustvo opisali recima koje su skoro istovetne sa onima koje koriste atomski fizicari. Evo dva primera: Materijalni objekat postaje... nesto razlicito od onoga sto sada vidimo, ne jedan izdvojeni objekat na pozadini ili u okolini koju sacinjava ostatak prirode vee jedan nerazlucivi deo i, na jedan tanani nacin, cak i izraz jedinstva svega onoga sto vidi-

mo'",

Stvari svoje postojanje i svoju prirodu zahva~uju medusobnoj zavisnosti i same po sebi nisu nista 1.

9 D. Bohn & B. Hiley, "On the Intuitive Understanding of Nonlocality as Implied by Quantum Theory", Foundations of Physics, 5. tom (1975.). 10 S. Aurobindo, The Synthesis of Yoga (Aurobindo Ashram, Pondicherry, Indija, 1957.), str. 993. II Nagarjuna, citiran u knjizi: T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism (Allen & Unwin, London, 1955.), str. 138.

158

159

PARALELE Ukoliko se ovi iskazi mogu uzeti kao izvestaji 0 tome kako se priroda javlja u atomskoj fizici, onda se sledeca dva iskaza atomskih fizicara mogu, sa svoje strane, citati kao opisi mistickog dozivljaja prirode: Elementarna cestica nije neki entitet koji postoji nezavisno i koji se ne da analizirati. Ona je, u sustini, jedan skup odnosa koji poseze izvan sebe ka drugim stvarima'I. Svet se tako prikazuje kao jedno slozeno tkivo dogadaja u kojem se povezanosti razlicitih vrsta smenjuju iIi poklapaju iIi kombinuju i na taj nacin odreduju tkanje celine". Slika medupovezane kosmicke mreze, koja proizilazi iz savremene atomske fizike, na istoku se slroko koristila da bi prenela misticki dozivljaj prirode. Za Hindusa, Brahman je ujedinjujuca nit kosmicke mreze, osnovna potka svega postojeceg: Onoga na kome su nebo, zemlja i atmosfera Utkani, i vetar, zajedno sa svim zivotvomim dahovirna, Njega jedinog znaj kao onu jednu DU~UI4. U budizmu, slika kosmicke mreze igra jo~ vecu ulogu. Srz Avatamsaka Sutre, jednog od glavnih spisa mahajana budizma'P, sacinjava opis sveta kao savresene mreze medusobnih odnosa gde sve stvari i dogadaji stupaju u jednu beskrajno slozenu interakciju. Mahajana
12

Jedinstvo svih stvari budisti razvili su mnoge parabole i poredenja da bi ilustrovali tu sveopstu medupovezanost, od kojih ce 0 nekirna kasnije biti jos reci u vezi sa relativistickom verzijom .fllozofije mreze" u savremenoj fizici. Kosmicka mreza, najzad, ima sredisnju ulogu u tantrickom budizmu, jednom ogranku Mahajane koji je potekao iz Indije oko treceg veka n.e. i koji danas cini glavnu skolu tibetanskog budizma. Spisi ove skole zovu se Tantre a sanskritski koren te reci znaci .tkati", sto ukazuje na meduprotkanost i meduzavisnot svih stvari i dogadaja. U istocnjackom misticizmu, ta sveopsta meduprotkanost uvek obuhvata i Ijudskog posmatraca i njegovu ili njenu svest, a to vazi i u atomskoj fizici. Na atomskom nivou, .objekti" se mogu razumeti jedino preko interakcija izmedu procesa priprema i merenja. Kraj ovog lanca procesa uvek lezi u svesti ljudskog posmatraca. Merenja su interakcije koje u nasoj svesti stvaraju .osete" - na primer, vizuelni oset svetlosnog bleska, iIi tamne tacke na fotografskoj ploci - a zakoni atomske fizike nam kazu s kojom ce verovatnocom neki atomski objekat dovesti do nekog odredenog oseta ukoliko ga pustimo da stupi u interakciju sa nama. .Prirodna nauka", kaze Hajzenberg, .nije sarno opisivanje i objasnjavanje prirode, ona je deo igre meduprozimanja izmedu nas i prirode" 16. Kljucna karakteristika atomske fizike je da ljudski posmatrac nije neophodan sarno da bi posmatrao svojstva nekog objekta, vee je neophodan i da bi ta svojstva definisao. U atomskoj fizici ne mozerno govoriti 0 svojstvima nekog objekta kao takvim. Ona imaju smisla jedina u kontekstu interakcije tog objekta sa posmatracern. Po Hajzenbergovim recima, "To sto mi posmatramo nije sarna priroda, vee priroda koja je izlozena na-

H. P. Stapp, navedeno delo, str. 1310. Physics and Philosophy (Allen & Unwin,

13W. Heisenberg, London, 1963.), str. 96.

14 Mundaka Upanishad, 2.2.5. 15 Videti strann 118. 16 W. Heisenberg, navedeno delo, str. 75.

160

161

PARALELE sem nacinu postavljanja pitanja"!". Posmatrac odlucuje na koji ce nacin izvrsiti merenje i taj ce naert do izvesne mere odrediti svojstva posmatranog objekta. Ako se eksperimentalni naert promeni, promenice se sa svoje strane i svojstva posmatranog objekta. To se moze ilustrovati jednostavnim slucajem neke subatomske cestice. Pri posmatranju jedne takve cestice, mozemo izabrati da merimo - izmedu ostalih velicina - i polozaj cestice i njen momenat (velicinu koja se definise kao masa cestice pomnozena njenom brzinom). V sledecern poglavlju videcemo da jedan vazan zakon kvantne teorije - Hajzenbergov prineip neodredenosti - kaze da se te dye velicine nikada ne mogu istovremeno izmeriti sa preciznoscu, Mozemo da dodemo iIi do preciznog znanja 0 polozaju cestice i ostanemo u potpunom neznanju u pogledu njenog momenta (i, prema tome, i njene brzine), i obrnuto; iii mozemo dati do grubog i nepreciznog znanja 0 obe velicine. Ono sto je tu vazno je da to ogranicenje nema nikakve veze sa nesavrsenoscu nasih tehnika merenja. To je jedno principijelno ogranicenje koje je neodvojiv dec same atomske stvarnosti. Ukoliko odlucimo da precizno izrnerimo polozaj cestice, ta cestica jednostavno ne poseduje jasno definisani momenat i, ako odlucimo da merimo momenat, ona ne poseduje jasno definisani polozaj, V atomskoj fizici, prema tome, naucnik ne more igrati ulogu izdvojenog objektivnog posmatraca, vee postaje ukljucen u svet koji posmatra u tolikoj meri da uti~e na svojstva posmatranih objekata. Dzon Viler (Wheeler) vidi u ovoj ukljucenosti posmatraca najznacajniju karakteristiku kvantne teorije i zato je predlozio da se rec .posmatrac" zameni recju .ucesnik".

Jedinstvo svih stvari Prema Uilerovim sopstvenim recima, Nista nije od veceg znacaja kod kvantnog principa nego to da on obara poimanje sveta kao necega sto .lezi" tame izvan, dok je posmatrac od njega bezbed no odvojen 20 em debelim zastitnim staklom. On mora razbiti to staklo cak i da bi posmatrao jedan tako sicusni objekat kao sto je elektron. On mora posegnuti unutra. On mora posta viti merne uredaje koje je izabrao. Na njemu je da odluci da li ce meriti polozaj ili momenat. Postavljanje uredaja da bi se merilo jedno od toga dvoga sprecava ga i ne dozvoljava mu da postavi uredaje koji bi merili one drugo. Stavge, merenje menja stanje elektrona. Nakon toga univerzum vise nikada nece biti isti. Da bi se opisalo one sto se desilo, moramo preertati tu staru rec .posmatrac" i na njeno mesto postaviti novu rec .ucesnik". V nekom cudnom smislu univerzum je ucesnicki univerzum'[, Ideja 0 .ucescu umesto posmatranja" u savremenoj fizici je formulisana tek nedavno, ali je svakom izucavaoeu misticizma ta ideja dobro poznata. Misticko znanje nikada se ne moze dostici tek posmatranjem, vee jedino punim ucescem eelokupnog naseg bica. Pojam ucesnika je prema tome kljucan za istocnjacko shvatanje sveta i istocnjacki mistici su taj pojam doveli do krajnosti, do tacke gde posmatrac i posmatrano, subjekat i objekat, ne sarno da su nerazdvojivi vee postaju i neraspoznatljivo. Misticima nije dovoljna situaeija koja je analogna onoj u atomskoj fiziei, gde se posmatrac i one sto se posmatra ne mogu razdovjiti, ali se jos uvek mogu raspoznati. Oni idu mnogo dalje od toga i u dobokoj meditaciji do18I. A. Wheller, u zborniku: I. Nehra (prir.) The Physicist's Conception of Nature (D. Reidel, Dordreht, Holandija, 1973.), str.

17Ibid. str. 57.

244.

162

163

Po recima Cuang Cea. 1973. ja postajem jedno sa Velikim Sveobuhvatajucim. Na kraju izgleda da reci jednog tantrickog budiste. dakle. u kojem su niti svih siIa i svih dogadaja.. Foundations of Tibetan Mysticism (Rider. Savremena fizika.tako nam mistici kazu . str. Njujork.15. u cije dinamicke siIe on moze sebe umetnuti. 93.PARALELE Jedinstvo svih stvari svest u svoj opis sveta". 1971.). svih oblika svesti i njihovih objekata. Ali tamo gde je sve postalo sarno nase vlastito sopstvo. Napustajuci tako svoj materijalni oblik i oprastajuci se sa svojim znanjem. deluje u jednom veoma razlicitom okviru i ne mote ici toliko daleko u dozivljavanju jedinstva svih stvari. naravno. meduzavisnih odnosa". Kvantna teorija ukinula je shvatanje 0 fundamental no odvojenim objektima. tamo mirisemo drugog. uvela je pojam ucesnika da bi zamenila pojam posmatraca i mozda ce doci do toga da joj je neophodno da ukljuci ljudsku 19 Brihad-aranyaka Upanushad. tamo osecamo ukus drugog .. Tako upanisade kazu. Moja veza sa telom i njegovim delovima se istopilao Moji culni organi su odbaceni.stvari". gde se subjekat i objekat stapaju u jednu sjedinjenu neizdiferenciranu celinu. 4. • o ovome ce biti vise reci u osamnaestom poglavlju 22 Lama Anagarika Govinda. Tamo gde postoji dvojnost. priredila Clae Waltham (Ace Books.u jednom stanju svesti u kojem se nasa individualnost pretapa u jedno nediferencirano jedinstvo. Lame Anagarika Govinde. poglavlje 6. tamo vidimo drugog. 20 Chuang Tzu.). Dosla je do spoznaje univerzurna kao jedne medupvezane mreze fizickih i mentalnih odnosa ciji se delovi mogu odrediti jedino preko njihove povezanosti sa celinom.5. 164 165 . Ali ona je u atomskoj teoriji napravila veliki korak u pravcu shvatanja sveta istocnjackih mistika. To ja nazivam sedenjem i zaboravljanjem svih stvarr". stizu jednu tacku na kojoj potpuno nestaje svako razlikovanje izmedu posmatraca i onoga sto se posmatra. Spoljasnji svet i njegov unutasnji svet za njega su sarno dye strane jednog istog tkanja. gde i koga cemo tada videti? Gde i koga cemo tada omirisati? Gde i koga cemo tada okusiti19? To je. gde je svet cula prevaziden i gde za sobom ostavljamo pojam . ono krajnje poimanje jedinstva svih stvari. Ono se dostize . London. preveo James Legge. na savrseno prikladan nacin sumiraju taj pogled na svet savremene fizike: Budista ne veruje u nezavisni iIi zasebni spoljasnji svet. utkani u jednu nerazlicivu mrezu beskrajnih.

1970. I poglavlje. T.Kada ceo svet shvati lepotu u lepoti pojavljuje se ruznoca'" Mistik prevazilazi ovo podrucje intelektualnih pojmova i prevazilazeci ga postaje svestan relativnosti i polarnog odnosa svih suprotnosti. prevod: Ch'u Ta-ao Allen & Unwin. Tao Te Chillg. 1 Lao Tzu. Suzuki pise. Nama je u normalnom stanju svesti izuzetno tesko da prihvatimo to jedinstvo svih kontrasta. izvan zemaljskih suprotnosti"! glasi Krisnin savet u Bhagavat Giti. Postizanje svesnosti 0 tome da su sve suprotnosti polarne i da stoga tine jedinstvo. tako da ono predstavlja jednu od najzagonetnijih osobina istocnjacke filozofije. .Jedanaesto poglavlje S ONE STRANE SVETA SUPROTNOSTI Kada nam mistici sa Istoka govore da oni sve stvari i dogadaje dozivljavaju kao ispoljavanja jedne sustinske jednosti. Samim cinom usmeravanja paznje na bilo koji pojedinacni pojam mi stvaramo njegovu suprotnost. uvid koji lezi u samom korenu istocnjackog pogleda na svet. To je. medutim. Suprotnosti su apstraktni pojmovi koji pripadaju podrucju misljenja i kao takve one su relativne. vee su sarno dve strane jedne iste stvarnosti: krajnosti koje tine deo jedne jedinstvene celine. . ali su u isto vreme svesni da su sve razlike i kontrasti relativni u okviru jedne sveobuhvatne sjedinjenosti. Tako D. London. On dolazi do saznanja da dobro i zlo.• Budi uistinu vecan. prijatnost i bol. a takav isti savet dobijaju i sledbenici budizma. zivot i smrt nisu apsolutna iskustva koja pripadaju razlicitim kategorijama. a pogotovo jedinstvo suprotnosti. Oni opazaju posebnost svake stvari. smatra se u duhovnim tradicijama Istoka jednim od najvisih ljudskih ciljeva. to ne znaci da oni sve stvari proglasavaju jednakima. Kao sto kate Lao Ce.

vee ce uvek predstavljati ispoljavanje jedne igre meduprozimanja koja postoji izmedu njih. str. tek razliciti aspekti jednog istog fenomena.ne-misljenja" (acintyae). pobeda i poraz. Shvatanje da su sve suprotnosti polarne. covek od vrline nije onaj koji je preduzeo nemoguci zadatak da tezi sarno dobru i potpuno odstrani zlo.zapravo i celokupni istocnjacki misticizam. Na Istoku. To shvatanje dinamicke ravnoteze od sustinskog je znacaja za nacin na koji se jedinstvo suprotnosti dozivIjava u istocnjackom misticizmu. predstavlja jedan od osnovnih principa istocnjackog nacina zivota. str. blistavo sunce". prema tome. vee pre onaj koji je sposoban da odrzava dinamicku ravnotezu izmedu dobra i zla. 297. Dinarnicko jedinstvo polarnih suprotnosti moze se iluustrovati jednostavnim primerom kruznog kretanja i njegove projekcije. a krajnje tacke oscilacije sam obelezio sa YIN i YANG). Kyoto. 117. Japan 1957) str. Suzuki. Ako se to kretanje projektuje na ekran. zatim krece nazad. Zamislite da imate jednu loptu koja se vrti u krug.PARALELE Osnovna zamisao budizma je prevazilazenje sveta suprotnosti. YIN ------------- YANG dinamicko jedinstvo polarnih suprotnosti Lopta se vrti po kruznoj putanji stalnom brzinom. S one strane sveta suprotnosti nujvise ukazivali kineski mudraci kroz svoj simbolizam arhetipskih polova yina i yanga.). dobro i zlo. 1957. 168 169 . Na sva4 R. Na taj su momenat 2 D. Wilhelm. ali na projekciji ona usporava kako se priblizava ivici. The Essence of Buddhism (Hozokan. njihov sukob nikad nece dovesti do potpune pobede jedne od suprotstavljenih strana. Wattts. (Routledge & Kegan Paul. To nikada nije neki staticni identitet. (Vintage Books. sagledavajuci ga kao proces koji dovodi do njihove igre meduprozimanja: Ono sto pusta da se pojavi sad tama a sad svetlost je tao". Oni su jedinstvo koje lezi iza yina i yanga nazivali tao. «zo. i ubrzava da bi opet usporila . sveta izgradenog od intelektualnih distinkcija i emocionalnih oneciscenja. i otkrivanje duhovnog sveta ne-razlikovanja. The Way Njujork. u krugu sam napisao TAO.. 18. u kojem jedinstvo svih suprotnosti postaje jedno zivo iskustvo.). vee je uvek jedna dinamicka igra meduprozimanja izmedu dye krajnosti. W. Recima jedne zen pesme. ono postaje jedna oscilacija izmedu dye krajnje tacke. The I Ching or Book of Changes. da su svetlo i tama. U sumrak petao najavljuje zoru A u ponoc. London 1968. (Da bi odrzao analogiju sa kineskim misljenjem. 3 Citirano u A. T. sto podrazumeva postizanje jedne apsolutne tacke glediSta2• Celo budisticko ucenje.i tako dalje u ciklusima koji se beskrajno ponavljaju. vrti se oko ove apsolutne tacke gledista koja se dostize u svetu . Kako su sve suprotnosti meduzvisne.

takmicenja. i zato prenaglasavamo jednu iIi drugu stranu. u nasem se muskom drustvu neprestano potiskuju. po recima Lao Cea. polumuskog-poluzenskog bica. musku stranu zenskoj. U tantrickom budizmu. Potpuno samoostvareno ljudsko bice je ono koje. koji zraci plemenitom smirenoscu i transcedentnom uzvisenoscu. U mnogim tradicijama Istoka. jeste srediste kruga podloznog beskrajnim promenama''. privlacan. agresivnosti i tome slicno. racionalnog misljenja. i muskarcima je dodelilo vodece uloge i najveci deo drustvenih privilegija. musko/zenski polaritet cesto je ilustrovan seksualnim simbolima.PARALELE koj projekciji ove vrste. religiozan. mi se osecamo neugodno sa tim musko/zenskim polaritetom u sebi. a kao najcudesnija odlika te nove stvarnosti javlja se sjedinjavanje pojmova koji su do tada izgledali suprotstavljeni i nepomirljivi.zenski modaliteti svesti. sIeve njegov zenski aspekt . Zapadna civilizacija je tradicionalno pretpostavljala . 1958. Jedna izvanredna skulptura Sive u hinduistickom hramu u Elefanti prikazuje tri lica boga: sa desne strane.poznaje musko a ipak se drzi zenskog".). Jedan od osnovnih polariteta u zivotu je onaj koji postoji izmedu muske i zenske strane ljudske prirode.prestaju da budu suprotnosti cini samu sustinu tao-a.a u sredini sublimnu sjedinjenost ova dva aspekta u velicanstvenoj glavi Sive Mahesvare. A Short Historyof ChinesePhilosophy. mogIo bi se reci osovina. ljubav i samilost kao aktivni muski kvaliteti. . (Macmillan. Umesto da shvati kako je licnost svakog muskarca i svake rene rezultat jednog preplitanja izmedu muskih i zenskih elemenata zapadno drustvo je uspostavilo jedan statican poredak gde se od svih muskaraca ocekuje da budu muzevni. U istom tom hramu. Takav stay doveo je do preteranog naglasavanja svih yang iIi muskih aspekata ljudske prirode: aktivnosti. dinamicka ravnoteza izmedu muskih i zenskih modaliteta svesti predstavlja glavni cilj meditacije i cesto je ilustrovana u umetnickim delima.ono ". iIi zivota i smrti.ovo" .Ono" je takode u. Medutim. okultni iIi parapsihicki. Ja sam vee napominjao da je u savremenoj fizici dostignut slican nivo. a od svih rena da budu zenstvene.nezan. Ti naizgled Cea: . Jedino ova sustina. mistican. zenska odlika ljudske prirode.ono".ovo" i . Yin . tezi se sjedinjavanju ova dva aspekta ljudske prorode. 170 171 .. gde su zenski modaliteti razvijeni. kruzno kretanje javice se kao oscilacija izmedu dye suprotne tacke. Ova slika dinamickog sjedinjavanja suprotnosti zaista je velikoj meri zaokupljala umove kineskih mislilaca kao sto se mote videti i iz sledeceg odlomka iz Cuang S one strane sveta suprotnosti U istocnjackom misticizmu. Njujork. Kao i u slucaju polariteta dobra i zla. . zavodljiv . gde harmonicni pokreti bozijeg tela i smirena nezainteresovanost njegovog/njegog lica opet simbolisu dinamicko sjedinjenje muskeg i zenskog. a sjedinjavanje jednog i drugog u procesu probudenja predstavlja se ekstaticnim seksualnim spajanjem muskih i zenskih bozanstava.. Istocnjacki mistici tvrde da se takvo sjedinjavanje nasih muskih i zenskih modaliteta mote doziveti jedino na jednom visern planu svesti na kojem se podrucje misljenja i jezika prevazilazi i gde se sve suprotnosti pojavljuju kao jedno dinamicko jedinstvo. . Siva je predstavljen i u obliku hermafrodita. u samom kretanju suprotnosti bivaju ujedinjene i prevazidene. str. 112.Ovo" je takode i . 5 Citirano u Fung Yu-Lan. koji se mogu opisati recima kao sto su intuitivan. njegov muski profil koji iskazuje mutevnost i snagu volje. To sto . Intuitivna mudrost shvata se kao pasivna.iIi . Velikog Gospodara. Istrazivanje subatomskog sveta razotkrilo je jednu stvarnost koja neprekidno prevazilazi jezik i rezonovanje.

U dye dimenzije te ravni.dlme~IJI.PARALELE nepomirljivi pojmovi uglavnom nisu . jer je relativisticka prostorno. Primeri sjedinjavanja suprotstavljenih pojmo. Poput jedinst.vremenska stvarnost u sustini dinamicka stvarnost u kojoj su objekti u isto vreme i procesi. To fundamentalno jedinstvo je osnova sjedinjavanja pomenutih suprotnih pojmova.devreka") koji je presecen jednom horizontalnom ravni.a suprotnosti. ge je materija i kontinuirana i diskontinuirana. Cetvorodimenzionalni svet ralativisticke fizike je svet u kojem su sila i materija ujedinjene.. Da bismo doziveli sjedinjavanje naizgled odvojenih entiteta u jednoj visoj dimenziji.va u savremenoj fizici mogu se naci na subatomskom ruvou. u okviru tri dimenzije oni sagledavaju kao delovi jednog jedinstvenog predmetao Slicno sjedinjavanje entiteta koji izgledaju odvojeni i nepomirljivi postize se u teoriji relativiteta prelaskom iz tri u cetri dimenzije. Crtez na sledecoj strani predstavlja jos jedan primer. s~ odlg~~v~ na jednom vasem planu ".m~vekoju. dok se.og . Zamislimo kolut (u obliku . Savrerneni fizicari bi. trebalo da budu u stanju da steknu uvid u neka od centralnih ucenja Dalekog Istoka povezujuci ih sa iskustvima iz svog sopstvenog domena. Sami pojmovi prostora i vremena predstavljaj_u p_oj. ~redstavljaj. a svi oblici predstavljaju dinamicke obrasce. To se sjedinjavanje mote isk_usiti i p~~lazeci iz jedne u dye dimenzije ili iz dye u tn. potekli iz svakodnevnog isku~tva.I?a se bave istocnjacki mistici .o~i isti k.fen~mena. Sve veci broj mladih fizicara zaista i pronalazi u tome veoma vredan i stimulativan pristup istocnjackom misticizmu. gde. prema tome. u kojem se prelazi iz dye u tri dimenzije. Svi ovi primeri pokazuju da suprotstavljeni pOJmovi. tj: u je. medutim. U tim slucajevima.all njihovo sjedinjavanje na jednom ne-svakodnevnom nivou stvar~ nosti otkriva paralelu sa misticizmom Istoka. Za opts tog sveta neophodna je teorija relativiteta. se u relativistickom okviru klasicni pojmovi prevazilaze prelaskom na jednu visu dimenziju . a sila i materija nisu nista drugo do razliciti aspekti jednog ist. 172 173 .u previse uzak okvir za svet subatomskih cestica.dnoJ v~soJ.mada nekad I jesu . gde se materija moze javiti u vidu diskontinuiranih cestica iIi u vidu kontinuiranog polja.s~ i~gle~ dali potpuno razlicito. nije nam neophodna teorija relativiteta. U raruje II II II S one strane sveta suprotnosti navedenom primeru kruznog kretanja i njegove projekcije. ali su uJedl~Jem u rela~lvl~t~tkoJ fizici. kakvo dozivljavaju mistici? ~no.na tetvor?<ii~enzi~ onalni prostorno-vremenski kontinuum. suprotni polovi oscilacije u jednoj dimenziji (duz jedne linije) ujedinjeni su u kruznom kretanju u dye dimenzije (u jednoj ravni).oji. gde su test ice u isto vreme unistive i neunistive. I kao i kod mistika radi se 0 dinamickom jedinstvu. povrsine preseka izgledaju kao dva potpuno odvojena diska.

London. Predstava 0 talasima koji su uvek prostiru u prostoru fundamental no se razlikuje od predstave 0 cesticama koja podrazumeva preciznu lokaciju. • cestica talas Ovaj dvojni aspekt materije i zracenja je zaista krajnje neobican i doveo je do mnogih . .PARALELE medutim. iIi fotona. kada se snop tih cestica propusti kroz neki uzak otvor on ce se rasuti bas kao i snop svetlosti . U stanju duboke meditacije. Odatle potice neopozivost izvesnih iskustava meditacije na nivou trod imenzionalne svesti i u okviru logickog sistema koji ogranicava mogucnosti izrazavanja narnecuci svoja ogranicenja procesu misljenja". a talasi takode cestice. Najslavniji i najpoznatiji slucaj jednog takvog sjedinjavanja protivrecnih pojmova verovatno je odnos cestica i talasa u atomskoj fizici. na primer. izgleda da su u stanju da dozive stvarnost visih dimenzija neposredno i konkretno. Gledajuci ove dye predstave. str. materija poseduje dvojni aspekt: ona se javlja i u vidu cestica i u vidu talasa.kvantnih koana" koji su podstakli stvaranje kvantne teorije. Cetvorodimenzionalni svet teorija relativiteta nije jedini primer u savremenoj fizici gde se naizgled protivrecni i neusaglasivi pojmovi sagledavaju kao razlieiti aspekti jedne iste stvarnosti. Svetlost se. cinjenicu da su test ice takode i talasi. 136.drugim recima i elektroni se takode ponasaju talasno. Fizicarima je trebalo dugo vremena da prihvate cinjenicu da se materija manifestuje na nacine koji izgledaju kao da su medusobno iskljucivi.). Kada mistici pokusavaju da to iskustvo izraze recima. oni mogu da prevazidu trodimenzionalni svet svakodnevnice i iskuse jednu potpuno drugaciju stvarnost u kojoj su sve suprotnosti ujedinjene u jednu organsku celinu. Prema recima Lame Govinde: Iskustvo visih dimenzija postize se integracijom razlicitih centara i nivoa svesti. ali kada te cestice svetlosti putuju kroz prostor one se javljaju kao vibrirajuca elektricna i magnetna polja cije ponasanje pokazuje sve karakteristike talasa.kvanata". Elektroni se normal no smatraju cesticama.ogranicena na trodimenzonalni svet cula. emituje i upija u obliku . Od situacije zavisi koji ce se od ovih aspekata javiti. a ipak. Nas jezik i obrasci misljenja razvili su se u ovom trodimenzionalnom svetu i zbog toga nam je izuzetno tesko da izademo na kraj sa tetvorodimenzionalnom stvarnoscu relativisticke fizike. U nekim situacijama preovladuje aspekt cestice. u drugim se pak cestice ponasaju slicnije talasima. (Rider. s druge strane. suoceni su sa istim problemima kao i fizicari koji pokusavaju da protumace multidimenzionalnu stvarnost relativisticke fizike. Foundations of Tibetan Mysti- S one strane sveta suprotnosti Na atomskom nivou. laik bi mogao doci na pomisao da se ova protivrecnost more razresiti ako kazemo da slika na desnoj strani jednostavno pokazuje jednu cesticu koja se krece poput talasa. 6 Lama Anagarika Govinda. a OVU dvojnu prirodu pokazuje i svetlost i sva ostala elektromagnetna zracenja. Istocnjacki mistici. ali njihova moe vizuelnog predstavljanja je kao i kod svakog drugog . 1963. 174 175 .iskuse" cetvorodimenzionalni prostorno-vremenski svet kroz apstraktni matematicki formalizam svojih teorija. Fizicari su u stanju da . nismo vise u stanju da tako jasno sebi predstavimo to jedinstvo. Ovaj nacin raz- cism.

I ovaj par suprotnosti takode je prevaziden u okviru atomske stvarnosti. medutim. tj. a matematicka forma te kolicine je forma talasa. ako pitamo da li smer talasa vodeni talas Fenomen talasa srece se u mnogim razlicitim kontekstima kroz celokupnu fiziku i moze se opisati istim maternatickim formalizmom kadgod se pojavi.Selected Essays (M. talas. 30. Ne moreno. poput vodenih ili zvucnih talasa. medutim.ne". ali ne putuju zajedno sa samim talasom. prema tome.). vee su . Uvodenje talasa verovatnoce u izvesnom smislu razresava paradoks cestica koje su istovremeno i talasi. cestice vode se ne krecu uporedo sa talasom vee kruzno. Ono sto se menja je obrazac verovatnoce i. cestice vazduha u zvucnom talasu osciluju sarno napred-nazad.stvarni" trodimenzionalni talasi. vibrirajuca zica na gitari. Ono sto mislimo pod tim je da celokupni talasni obrazac prodstavlja manifestaciju cestice. moramo da odgovorimo .S one strane sveta suprotnosti PARALELE misljanja. iIi vodeni. 1972. na primer. opet se koriste te forme da bi se opisali talasi povezani sa cesticarna. Ono sto se 'pre~osi ~uz ta~ lasa nije nikakva cestica vee je poremecaj kOJIproizvodi talasani fenomen. U jednom vodenom talsu. postavljajuci ga u jedan potpuno novi kontekst. Po recima Roberta Openhajmera. Na slican nacin. sir. onoliko drugacija koliko se . u kvantnoj teoriji ne govorimo 0 putanji cestice kada kazerno da je cestica takode i talas. Oni su cvrsto povezani sa statistickom prirodom kvantne teorije. zvucni talas. ali u isto vreme to vodi u jedan drugi par suprotnih pojmova koji je jos fundamentalniji. moramo da odgovorimo . Isle se maternaticke formule koriste da bi se opisao svetlosni talas. sto ce reci da je slicna formama koje se koriste za opisivanje drugih vrsta talasa.razlikuju talasi u jezeru od jata riba koje pI iva u istom pravcu) 7. pitamo da Ii polozaj elektrona ostaje isti. Prema tome. talasi su mnogo apstraktniji. talasi koji su u vezi sa cesticama nisu . T. sa Cinjenicom da se atomski fenomeni mogu opisivati jedino u terminirna verovatnoca. pociva na nerazumevanju prir. prerna tome. prema tome. onaj koji se odnosi na postojanje i nepostojanje. U kvantnoj teoriji. potpuno drugacija od predstave cestica u kretanju.ne". Nikada ne mozemo reel da neka atomska cestica postoji na nekom odredenom mestu. apstraktne matematicke velicine koje su povezane sa verovatnocama pronalatenja cestica na razlicitim mestima i sa razlicitim osobinama. Cestica niti postoji niti ne postoji na nekom mestu. cestica poseduje tendencije da se nalazi na razlicitim mestima i na taj nacin ispoljava jednu cudnu vrstu fizicke stvarnosti izmedu postojanja i nepostojanja.po recima Viktora Vaiskopfa . 1. kako tal as prolazi dalje. Predstava o prostiranju talasa je. Physics ill the Twentieth Century . Medutim.ode talasa. F.talasi verovatnoce H. KejrnbridZ. 177 176 . Mas. Buduci da predstavlja obrazac verovatnoce. ako pitamo da li se polozaj elektrona menja s vremenom. Ako. Cestice koje se krecu poput talasa ne postoje u prirodi. na primer. opisivati stanje cestice u terminima fiksiranih suprotnih pojmova. Ovaj put. niti mozemo reci da ona ne postoji. Press. 7 v. Weisskopf. tendencije test ice da se nalazi na odredenim mestima. Informacija 0 verovatnocama za neku cesticu sadrzana je u jednoj velicini koja se naziva funkcija verovatnoce.

Oppenheimer. 178 179 . Tako kaze Asvagosa: Suoceni sa stvarnoscu koja lezi s one strane sup rotstavljenih pojmova. 1900. istocnjacki mistici se bave stvarnoscu koja lezi s one strane postojanja i nepostojanja i oni cesto naglasavaju tu vaznu cinjenicu. R. Kao i atomski fizicari. niti ono sto je nepostojanje. Ovaj obrazac karakterisu amplituda A . Cikago. London. str. Unutar je svega ovoga. " ne'" . skacuci sa prve na drugu i obrnuto. i talasna duzina L . a ipak. cestice i talasi. i blizu je. niti je ono sto je u isto vreme i postojanje i nepostojanje'". vee se stalno krece i menja svoju tacku gledista. 5. ako pitamo da Ii je u kretanju. Science and the Common Understanding. 42-3. u atomskoj fizici moramo ici dalje cak i od pojmova postojanja i nepostojanja. Suzuki (Open Court. multidimenzionalnom utisku koji dolazi od medusobnog preklapanja pojedinacnih utisaka dobijenih iz razlicitih uglova gledanja 1111. Talas je jedan vibracioni obrazac u prostoru i vremenu. Daleko je. Od svih tih parova suprotnosti.rasp on vibracije.). The Middle Way. Stvarnost atomskog fizicara. Zbog toga Openhajmerove reci kao da predstavljaju odjek reel iz upanisada. fizicari i mistici moraju da prihvate jedan poseban nacin razmisljanja.. prevazilazenje pojmova postojanja i nepostojanja predstavlja takode i jedan od najzagonetnijih aspekata istocnjackog misticizma.PARALELE elektron miruje. 1954. g J. T. moramo da odgovorimo S one strane sveta suprotnosti Takvost je niti ono sto je postojanje. kretanje i mirovanje.ne". (Oxford University Press. Mozemo ga posmatrati u nekom odredenom vremenskom trenutku i tada cemo videti jedan periodicni obrazac u prostoru. U isto vreme. II Lama Anagarika Govinda "Logic and Symbol in the Multi-Dimensional Conception of the Universe". U pitanju je osobina kvantne teorije koja lezi u srcu neprekidne rasprave oko njenog tumacenja. Upravo na taj isti nacin razmislja i istocnjacki mistici kada pokusavaju da protumace svoj dozivljaj stvarnosti koja je s one strane svih suprotnosti. Da bismo uspeli da izidemo na kraj sa atomskom stvarnoscu morali smo da naucimo kako da se igramo sa te dve predstave. The Awakeining of Faith. 59. na primer. 10 Ashvaghosha. ispitajmo detaljnije pojmove talasa i cestice. 152. Sila i materija. 9 lsa-Upanishad.to su neki od suprotstavljenih ili protivrecnih pojmova koji su prevazideni u savremenoj fizici. Da bismo videli kako je moguce skakati izmedu predstava cestica i talasa u atomskoj fizici. u mnogostranom. Krece se.). postojanje i nepostojanje . Po recima Lame Govinde. Ne krece se. moramo odgovoriti ..udaljenost izmedu dva susedna vrha. gde urn nije fiksiran u krutom okviru klasicne logike. nadilazi uske okvire suprotnih pojmova. str. str. tj. i izvanje svega ovoga". mi smo sada vee navikli da u opisivanju materije primenjujemo i pojam cestice i pojam talasa. tom 36 (februar 1962). U atomskoj fizici. kao i stvarnost istocnjackog mistika. "Istocnja~ki nacin misfjenja pre se sastoji u kruzenju oko predmeta kontemplacije . ovaj poslednji izgleda kao da je najfundamentalniji. prevod: D.

momenat" i koja se definise kao masa cestice pomnozena sa njenom brzinom. talasni obrazac S druge strane mozeno posmatrati kretanje jedne odredene tacke talasa i tada cerno videti oscilaciju koju odlikuje odredena frekvencija .PARALELE L S one strane sveta suprotnosti Informacija 0 stanju kretanja cestice sadrzana je u talasnoj duzini i frekvenciji talasa. Cestice koje se krecu velikim brzinama poseduju takode i visoku energiju. dok crvena svetlost ima nisku frekvenciju i veliku talasnu duzinu sto odgovara fotonima niske energije i momenta. 180 181 . od fotona fisoke energije i visokog momenta. ljubicasto svetlo ima visoku frekvenciju i malu talasnu duzinu i sastoji se.brzinom" da bi opisali stanje kretanja cestice. sto znaci da talas sa malom talasnom duzinom odgovara cestici koja se krece s visokim momentom (i-prema tome visokom brzinom). Okrenimo se sada predstavi cestice. Staticki talasni obrazac prikazan na slici predstavlja sarno jedan . moguce naci bilo gde uzduz talasa sa istim izgledima na uspeh'. prema tome. i testic~ ~e. 1 njeno stanje kretanja mote se opisati preko brzine i energije kretanja. a tamo gde je mala i nasi izgledi su mali. Kvantna teorija sada povezuje osobine talasa verovatnoce sa osobinama odgovarajuce cestice tako sto dovodi u vezu amplitudu talasa na odredenom mestu sa verovatnocom pronalazenja cestice na tom mestu. vee radije upotrebljavaju velicinu koja se naziva . testic~ ~oseduje jasno odredeni polozaj u svakom trenutku. Prema klasicnim idejama. prema tome. + U ovom primeru ne sme se misliti da postoje veci izgledi da se cestica pronade tamo gde talas ima uzvisenje nego tamo gde je x talasni paket koji odgovara cestici smestenoj negde u oblasti X udubljenje. Talas prikazan na prethodnoj slici poseduje istu ampltudu tokom cele svoje duzine. na primer. Frekvencija talasa srazmema je energiji cestice: talas sa visokom frekvencijom oznacava da cestica poseduje visoku energiju.broj koji pokazuje koliko puta tacka osciluje u sekundi. Fizicari se retko kad koriste . Tamo gde je amplituda velika imamo vecih izgleda da pronademo cesticu koju trazimo. Talasna duzina je obmuto srazmema momentu cestice.fotografski snimak" kontinuirane vibracije tokom koje svaka tacka duz talasa dostize vrh u periodicnirn intervalima. u slucaju svetlosti.

i prema tome verovatnoca nalazenia cestice izvan X jednaka nuli. sto je u vezi sa duzinom talasnog paketa. ~-" Odnos izmedu neodredenosti polozaja cestice i momenta ne predstavlja jedini oblik principa neodredenosti. mi se bavimo situacijarna u kojima je polozaj cestice u izvesnoj meri poznat. medutim. to ce nejasniji biti njen momenat i obrnuto. . ta cestica jednostavno ne poseduje jasno definisani momenat i obrnuto. To znaci da neodredenost ne postoji sarno u slucaju polozaja cestice. vee neodredenost postoji i kod njenog momenta. Takav jedan obrazac dobio je ime talasni paket".PARALELE Talas koj i se prost ire poput onog na nasem primeru ne govori nam mnogo 0 polozaju odgovarajuce cestice. Ove dye neodredenosti su medusobno povezane.. Kvantna teorija ulazi u igru onda kada povezujemo talasnu duzinu sa momentom odgovarajuce cestice. Ukoliko talasni paket ne poseduje jasno definisanu talasnu duzinu. to ce dovesti do povecanja raspona u talasnoj duzini i na taj nacin do povecanja neodredenosti '. Duzina talasnog paketa predstavlja.. Ovaj obrazac pokazuje da se cestica nalazi negde unutar oblasti X.nostavnosti. tj. Precizna matematicka forma ovog odnosa izmedu 'I neodredenosti polozaja i momenta neke test ice je pozna. momenta cestice. od neodredenosti polozaja) . cestica ne poseduje jasno definisani momenat. ako fl:!limo da njen talasni paket OgranitimoJ na manju oblast. tako da je ukupna amplituda . sto je prouzrokovano rasponom u talasnoj duzini. 182 183 . Ukoliko zelimo da preciznije odredimo polozaj testice. polozajem cestice negde duf jedne linije. oni izgraduju obrazac.-\ sto ce reci. Ako odlucimo da precizno izmerimo polozaj cestice. dok unutar X. Postoji raspon talasnih duzina cija velicina zavisi od duzine talasnog paketa: sto je talasni paket kraci to je veci raspon u talasnim duzinama. Za tacke unutar te oblasti mozemo dati sarno verovatnoce prisustva cestice. Znacajna osobina jednog takvog talasnog paketa je da on ne poseduje odredenu talasnu duzinu. ali tada cemo morati da ostanemo u potpunom neznanju sto se tice one druge. Slicni odnosi vaze izmedu ostalih velicina. ovde se bavimo sarno jed. On je sastavljen od nekoliko talasnih tokova razlicitih talasnih duzina koje medusobno stupaju u destruktivnu" interferenciju izvan oblasti X. nikad ne mozemo znati i polozaj i momenat neke cestice s velikom preciznoscu. Sto bolje znamo polozaj. a manje verovatno blize krajevima talasnog paketa gde su amplitude male). kao na primer u opisu elektrona u atomu.. na pri- zaja cestice. ali nam ne dopusta da je blize lokalizujemo. Vrlo cesto.nom prostornom dimenzijom g. Talasni paket ne poseduje odredenu talasnu duzinu.! ta kao Hajzenbergov odnos neodredenosti iIi princip neodredenosti. prema tome. --. neodredenost u odredivanju polo- S one strane sveta suprotnosti vezi sa kvantnom teorijom. vee predstavlja jedno principijelno ogranicenje. vee jednostavno sledi iz prirode talasa. To nije ni u kakvoj • Radi jed. Vazno je shvatiti da ovo ogranicenje nije prouzrokovano nesavrsenoscu nasih tehnika merenja. U takvom slucaju verovatnoca pronalazenja cestice na razlicitim mestima mora biti ogranicena na jednu odredenu oblast. u subatomskom svetu.. Videti stranu 57. Nju je moguce pronaci bilo gde duz talsa sa istom verovatnocom. Izvan te oblasti verovatnoce moraju biti jednake nuli. Mi mozemo odluciti da preduzmemo precizno merenje bilo koje od ove dye velicine. jer raspon u talasnoj duzini (tj. udaljenost izmedu dva susedna vrha nisu jednaka duz celog paketa. Njegov smisao je da. neodredenosti polozaja ) zavisi od duzine talasnog paketa (tj. To se moze postici talasnim obrascima poput onoga na sledecem dijagramu koji odgovara cestici ogranicenoj na oblast X. (Cestica se najverovatnije moze naci u sredistu gde su amplitude verovatnoce velike.

Dogadaji koji se odvijaju unutar kratkog vremenskog interval a nose veliku neodredenost sto se tice odredivanja energije. a precizan odnos izmedu njih dat je principom neodredenosti.odnosu. Sto vise namecemo jedan pojam fizickom . vibracije talasnog paketa ce na toj tacci odpoceti s malim amplitudama koje ce se povecavati. povezana sa neodredenoscu energije na isti nacin na koji je neodredenost polozaja cestice u prostoru povezana sa neodredenoscu momenta. prema tome. i obe treba upotrebljavati u okvirima ogranicenja koja postavlja princip neodredenosti.objektu". To znaci da nikada ne mozemo znati i vreme kada se neki dogadaj odvija i njegovu energiju s velikom tacnoscu. a zatim ponovo smanjiti sve dok se najzad vibracija potpuno ne zaustavi. Fundamentalni znacaj principa neodredenosti je u tome da on izrazava ogranicenja nasih klasicnih pojmova u jednoj preciznoj matematicko] formi. rasp on u frekvenciji obrasca odgovara neodredenosti energije cestice. Neodredenost pri odredivanju polozaja nekog dogadaja u vremenu postaje. predstavlja jednu idealizaciju bez fundamentalnog smisla. On je smatrao da su predstava cestice i predstava talasa dva komplementarna opisa iste stvarnosti.iIi komplementarnom . Pojam komplementarnosti postao je nezaobilazni deo nacina na koji fizicari razmisljaju 0 prirodi. On se mote definisati jedino preko svoje povezanosti sa celinom. Mozemo reci da se prolazak odvija u okviru tog vremenskog intervala. momenat. Raspon u frekvenciji zavisi od trajanja vibracionog obrasca i kako kvantna teorija povezuje frekvenciju talasa sa energijom cestice. dogadaji tija je energija jasno precizirana mogu se lokalizovati jedino u okviru dugackih vremenskih intervala. Da pocnemo stirn da pojam izdvojenog fizickog entiteta. kao sto prostorni obrazac talasnog paketa ne poseduje jasno odredenu talasnu duzinu. itd. pokazalo se. izvedeni iz naseg uobicajenog makroskopskog iskustva nisu potpuno adekvatni da opisu taj svet. stirn da je svaka od tih predstava sarno delimicno ispravna i da ima sarno ograniceno polje primene. Kako cestica prolazi jednu odredenu tacku posmatranja. a Bor je cesto napominjao da on mote predstavljati koristan koncept i izvan podrucja fizike. Kada opisujemo osobine jednog takvog entiteta preko klasicnih pojmova .pre verovatnoce nego izvesnosti. Nasi klasicni pojmovi. A sada. neodredenost u vremenskom polozaju (tog) dogadaja. ne kao obrazac u prostoru.nalazimo da su ti parovi pojmova meduzavisni i da se ne mogu istovremeno precizno definisati. To se jasno mote videti ako predstavimo sebi nas talasni paket.PARALELE mer izmedu vremena trajanja nekog atomskog dogadaja i njegove energije. . I jedna i druga predstava potrebna je da bi se pruzio potpun opis atomske stvarnosti. kao sto je cestica.kao sto su polozaj. energija. vee kao jedan vibracioni obrazac u vremenu. Trajanje vibracionog obrasca predstavlja. Nils Bor je uveo pojam komplementarnosti. zapravo. On je igrao kljucnu ulogu u drevnoj kineskoj misli koja se zasnivala na uvidu da suprotni pojmovi stoje u polarnom . da je pojam komplementarnosti bio izuzetno koristan pre 2500 godina. tako odgovarajuci vibracioni obrazac u vremenu ne poseduje jasno odredenu frekvenciju. Kineski mudraci predstavljali su tu komplementarnost suprotnosti arhetipskim polovima yina i yanga sagledava- 184 185 . Radi boljeg razumevanja ovog odnosa izmedu parova klasicnih pojmova. a te veze su statisticke prirode . Kao sto je ranije receno. ali ga ne mozemo blize odrediti. subatomski svet pojavljuje se kao mreza S one strane sveta suprotnosti odnosa izmedu razlicitih delova jedne jedinstvene celine. prema tome. to vise onaj drugi pojam (iz para) postaje neodreden. Trajanje ovog obrasca predstavlja vreme tokom kojega testica prolazi pokraj nase tacke posmatranja.

i kada je trebalo da izabere odgovarajuci motiv za svoj grb. Amsterdam. Nils Bor je odao priznanje dubokoj harmoniji koja postoji izmedu drevne mudrosti Istoka i moderne nauke Zapada. u vreme kada je njegovo tumacenje kvantne teorije vee bilo potpuno razradeno. iz memorijalne knjige. Bor je proizveden u viteza u znak priznanja za izuzetna dostignuca u nauci i znacajne doprinose danskom kulturnom zivotu. Grb Nilsa Bora. njegov izbor je pao na kineski simbol tai-chia koji predstavlja komplementarni odnos arhetipskih suprotnosti yina i yanga. Nils Bor je bio u potpunosti svestan ove paralele izmedu svog pojma komplementarnosti i kineske misli. Izabiruci taj simbol za svoj grb zajedno sa natpisom Contra ria sunt complementa (suprotnosti su komplementarne). priredio S. Rozental (North-Holland Publishing Company.PARALELE S one strane sveta suprotnosti juci njihovo dinamicko preplitanje kao sustinu svih prirodnih pojava i svih Ijudskih situacija. Kada je posetio Kinu 1937. Niels Bohr. Deset godina posle toga. 1967) 186 187 . bio je duboko impresioniran drevnim kineskim pojmom polarnih suprotnosti i od tog je vremena zadrzao zanimanje za istocne kulture. godine.

prostora koji se povinuje zakonima Euklidove geometrije. svoje poreklo vuce iz grcke misli. Njihova je uloga da unesu red u stvari i dogadaje koji nas okruzuju i zbog toga su od prvorazrednog znacaja ne sarno u nasem svakodnevnom zlvotu. kao sto obicno verujemo.. ta su shvatanja prostora i vremena bila toliko duboko ukorenenjena u umovima filozofa i naucnika da su smatrana istinitim i neporecivim svojstvima prirode. nezavisnog od materijalnih objekata koji se u njemu nalaze. Klasicna fizika zasnivala se kako na shvatanju prostora kao apsolutnog. Na Zapadu. ogranicenja naseg racionalnog urna postaju ocigledna i primorani smo da izmenimo iIi cak i napustimo neke od nasih pojmova. nezavisno od materijalnog sveta. a ne teritorije. Demonstrativna geometrija predstavljala je srediste grcke matematike i u izuze- . a ne deo okvira koji koristimo da bismo prirodu opisali. da oni ne predstavljaju svojstva stvarnosti. I Dvanesto poglavlje PROSTOR-VREME Savremena fizika je na dramatiean nacin potvrdila jednu od osnovnih ideja istocnjackog misticizrna .ideju da su svi pojmovi koje koristimo da bismo opisali prirodu ograniceni. Ne postojitakav zakon fizike koji u svojoj formulaciji ne bi zahtevao pojmove prostora i vremena. trodimenzionalnog. Verovanje da je geometrija svojstvena prirodi. vee da su proizvodi uma. Stoga je duboka promena tih osnovnih pojmova. predstavIjala jednu od najvecih revolucija u istoriji nauke. U nasoj mapi stvarnosti znacajnu ulogu igraju pojmovi prostora i vremena.. tako i na shvatanju vremena kao jedne odvojene dimenzije koja je takode apsloutna i koja ravnomerno protice. vee i u nasim pokusajima da kroz nauku i filozofiju razumemo prirodu. Kad god prosirimo granice svog iskustva. do koje je dovela teorija relativiteta. delovi mape.

Odatle ona Plato nova izreka .Ovde ne sme da ude onaj ko ne zna geometriju". pri premeravanju zemljista i pravljenju nebeskih mapa. vee da je urn namece prirodi. na primer. Filozofija Istoka je. A. U jednom budistickom tekstu. 198. citirano u T. Albert Einstein: (The Library of Living Philosophers. tek povrsne stvarnosti/. Trebalo je da dode jedan Ajnstajn da bi naterao naucnike i filozofe da shvate da geometrija nije svojstvena prirodi. str. Kate se da je na ulazu u Platonovu akademiju u Atini posalo . sa Zemljom u sredini.. buducnost. poslost. Evanston. geometrija je prema tome bila u samom sredistu svih intelektualnih aktivnosti i sacinjavala je osnovu filozofskog obrazovanja. 0 kaluderi.. postao je karakteristika grcke filozofske mis1i. Oni su je obilato koristili pri gradnji oltara preciznih geometrijskih oblika. Philosopher-Scientist 190 191 . Smatralo se da je geometrija savrsena kombinacija logike i lepote i zbog toga je postojalo verovanje da je njeno poreklo bozansko.PARALELE tnoj meri je uticala na grcku filozofiju. V. ). oblici misljenja. Kako su geometriju smatrali bozijim otkrovenjem. Istocnjacki mistici su ih tretirali kao i ostale intelektualne koncepte: kao relativne. iako to ne znaci da je Indijci i Kinezi nisu dovoljno poznavali. ogranicene i iluzorne. Grcka geometrija je kroz naredne vekove nastavila da vrsi snazan uticaj na zapadnu filozofiju i nauku. pojmovima prostora i vremena. svakodnevne reci. 2 Madhyamika Karika Vrtti. The Central Philosophy of Buddhism (Allen & Unwin. Tako geometrija na Dalekom Istoku. Tek prihvatanje tog otkrica oslobada urn da se poigrava sa. 250. i pojedinacna bica nisu nista do imena. IIinois. To je znacilo da nebeska tela moraju da se krecu kruznim putanjama.Bog je geometar". 1949) str. Centra Ina spoznaja teorije relativiteta je da geometrija predstavlja konstrukciju intelekta. 1955). za razliku od grcke. London. Prostor-vreme da pretrazi oblast mogucnosti koje se nude za njihovo definisanje i da odabere onu formulaciju koja se slate sa posmatranjem'. Schilpp (prir.. Po recirna Henrija Margenoa (Hanry Margenau).organizmi koji sacinjavaju univerzalni organizam sledili su svoj I Iz knjige: P. Tu su sliku ucinili u jos vecoj meri geometrijskom smatrajuci da su nebeska tela pricvrscena na jedan niz koncentricnih kristalnih sfera koje se krecu kao celine. Euklidovi Elementi bili su u evropskim skolama standardni uzbenik sve do pocetka ovog veka i Euklidova geometrija je smatrana pravom prirodom prostora vise od dve hiIjade godina. Buda je poducavao. R. Grcima je bilo ocigledno da bi nebesa morala ispoljavati savrsene geometrijske oblike. Njen metod deduktivnog izvodenja teoreme iz aksioma koji se sami ne dovode u pitanje. nailazimo na reci. oduvek smatrala da su prostor i vreme konstrukcije uma. Grci su verovali da njihove matematicke teoreme izrazavaju vecne i precizne istine 0 stvarnom svetu i da geometrijski oblici predstavljaju manifestaciju apsolutne lepote. U vezi stirn su vrlo zanimljiva zapazanja Dzozefa Nidama (Joseph Needham) 0 kineskoj astronomiji: Kinezi (astronomi) nisu osecali potrebu za (geometrijskim) oblicima objasnjavanja . Murti.. da . od star ina postovanim. nikada nije dostigla onaj status koji je imala u staroj Grckoj.. Taj se filozofski stay takode odrazava i u cinjenici da drevna istocnjacka nauka najcesce nije smatrala neophodnim da prirodu uglavi u prave linije iii savrsene krugove. fizicki prostor. ali nikada radi pronicanja u apstraktne i vecne istine.

Niti su iskusili tu srednjevekovnu tamnicu kristalnih sfera"... Neka se jasno shvati da prostor nije nista do jedan nacin rasclanjavanja i da ne poseduje stvarnu egzistenciju sam za sebe . 107.. s druge strane.. 458.. ~ .... Suzuki (Open Court. A i B... Needham. T.. oni su spoznali da konvencionalna shvatanja prostora i vremena ne predstavljaju krajnju istinu.... III tom... •• A 3 J. zamislite dva posmatraca koji lebde u prostoru i posmatraju jedan kisobran. Posmatrac B.. 1956). .... ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• "•••:_J".... ... Istocnjacki mistici povezuju pojmove vremena i prostora sa odredenim stanjima svesti. Science and Civilisation ill China (Cambridge University Press. dva posrnatraca... vidi kisobran sa svoje desne strane i na takav natin da je njegov gornji deo udaljeniji od njega. predstavljala nista novo. Kineze.. tako da mu je gornji deo blizi. vee intelektualne konstrukcije..posmatraca" .nepredstavnom" algebrom.. I pre Ajnstajna je bilo dobro poznato da se mesto nekog objekta Prostor-vreme u prostoru mote odrediti jedino u odnosu na neki drugi objekat.. prema tome. Kakav je to novi pogled na prostor koji je proizasao iz teorije relativiteta? On se zasniva na otkricu da su sva merenja prostora i vremena relativna.. 19(0) str. Kao ilustraciju relativnosti takvih kooridinata.kao sto su ... kao na sledecoj slici. Po recima Asvagose... naravno..PARALELE Tao svaki prema sopstvenoj prirodi.. Istancani pojmovi prostora i vremena koji proizilaze iz njihovih mistickih iskustava izgleda da su u rnnogome slicni pojmovima savremene fizike. The Awakening to Faith.da nasi geometrijski pojmovi ne predstavljaju apsolutna i nepromenjljiva svojstva prirode. London. nije sputavala ona opsednutost evropskih astronoma krugom kao najsavrsenijim oblikom . str. Prostor fostoji jedino u odnosu na nasu rasclanjujucu svest . postaje jasno da sva prostorna odredenja .-'1\ -. Posto su sposobni da prevazidu uobicajena stanja kroz meditaciju.. predstavljene u ovom slucaju teorijom relativiteta. Prosirujuci ovaj dvodimenzionalni primer na tri dimenzije. Posmatrac A opaza kisobran sa svoje leve strane i malo iskoseno. To se obicno cinl uz pomoc tri koordinate. tikago. u sustini.. Isto vazi i za nasu ideju vremena. a tacka od koje se koordinate mere more se nazvati mestom . i njihovo se kretanje moglo obuhvatiti jednom.. Relativnost prostornih odredenja nije... 4 Ashvaghosha. preveo D. koji posmatraju kisobran 192 193 . Prema tome stari istocnjacki filozofi i naucnici su vee imali onaj stay koji je toliko bitan za teoriju relativiteta .

.. medutim.kao sto su "pre". To je. Efekat je isti. e I se od pozicije posmatraca i stoga su relativne.000 milja u sekundi (= 300. ali kad se brizne priblize brzini svetlosti.poseduju jedno apsolutno znacenje nezavisno od koordinatnog sistema. To je bilo poznato davno pre teorije relativiteta.. U Prostor-vreme gija. "d " 0 I" . x "Ievo "d"" esno . za druge posmatrace mote se odigrati ranije iIi kasnije. ali su dogadaji koje posmatra prouzrokovani cesticama koje se krecu razlicitim brzinama. Ko se od to dvoje krece u odnosu na laboratoriju.istovremeno" . obzir 194 195 . . kada se videlo da je simultanost relativan pojam. relativnost vremena je dobro utvrdena stvar koju potkrepljuju bezbrojni ekspe. U svakodnevnom zivotu. nije od znacaja. Smatralo se da je vremenski redosled dva dogadaja nezavisan od bilo kojeg posmatraca. vremenski razmak izmedu odigravanja nekog dogadaja i njegovog uocavanja igra kljucnu ulogu u uspostavljanju jednog niza dogadaja.toliko velika. Dva dogadaja koji jednom posmatracu izgledaju istovremeni mogu se za druge odigravati u razlicitom vremenskom sledu. medutim. gde se radi 0 interakcijama izmedu cestica koje se krecu gotovo brzinom svetlosti. Za uobicajene brzine.. bila je u napustanju ideje da prostornovremenski koordinatni sistem poseduje objektivni smisao kao odvojeni fizicki entitet. kada se posmatrac krece velikom brzinom u odnosu na posmatrani fenomen. Svetlosti je potrebno izvesno vreme da bi presla put od dogadaja do posmatraca. Teorija relativiteta je na taj nacin pokazala da sva merenja koja se ticu prostora i vremena gube svoj apsolutni znacaj. Fundamatalni zancaj ovog napretka jasno je izrazio Mendel Saks (Sachs) u sledecim recima: Prava revolucija koja je dosla sa Ajnstajnovom teorijom . ne postoji apsolutni prostor koji je nezavisan od . posmatraci koji se krecu ra~li6tim brzinama razlicito poredati dogadaje u vremenu ..PARALELE . utisak koji imamo da se dogadaji koji nas okruzuju mogu poredati u jedinstveni vremenski niz proistice iz cinjenice da je brzina svetlosti . to je vreme toliko kratko da se mote smatrati da je prostiranje svetlosti trenutno.000 km/s) . koji zavisi od stanja kretanja posmatraca. "IS ko:. . "gore. U fizici visokih ener. i primorala nas je da napustimo klasicne pojmove apsolutnog prostora i apsolutnog vremena.univerzumu u datom trenutku" u nekom apsolutnom smislu. Ono ~toje bitno je relativno kretanje posrnatraca i posmatranih dogadaja. Ajnstajn je shvatio da ce u takvom slucaju. Neki udaljeni dogadaj koji se odigrava u odredenom trenutku za jednog posmatraca.posle". U normalnim uslovima. Ajnstajn je shvatio da su vremenska odredenja takode relativna i da zavise od posmatraca. te su razlike toliko male da se ne mogu uociti. Sto se vremena tice. . Mislilo se da odredenja koja se odnose na vreme .en c'itd . pogresno. Primetite da u ovom slucaju posmatrac rniruje u svojoj laboratoriji. vise nije moguce odrediti takav jedan definitivni trenutak za celokupni univerzum. da mi uzimamo kao da se dogadaji odigravaju u istom trenutku kada ih opazamo. iIi . Nije stoga moguce govoriti 0 . situacija u klasicnoj fizici bila je potpuno drugacija. Relativnost vremena nas takode prisiljava da napustimo Njutnov pojam aposlutnog prostora. medutim. posmatraca. Da bi se doslo do tog rezultata neophodno je uzeti ~injenicu daje brzina svetlosti ista za sve posmatrace.186. nmenn . ali sada. u poredenju sa bilo kojom drugom brzinom iz naseg iskustva.zavi . Za takav prostor se smatralo da sadrzi jednu definitivnu konfiguraciju materije u svakom trenutku. Umesto te ide- . dolazi do merljivih efekata.

Zakoni mehanike koji vladaju pojavama koje su u vezi sa teIima u kretanju.transforrnacije" vee su od ranije bile dobro poznate i siroko koriseerie u klasicnoj fizici. Takva prenosenja ili .. da Ii jednacine necije teorije izgledaju istovetno u svim kooridinatnim sistemima. Sachs. To se dvoje. jer se vreme dodaje trima prostornim koordinatama kao cetvrta dimenzija. u drugi. oblici misljenja. tom (februar 1969). da budu isti za sve posmatrace s njihovim proizvoljnim pozicijama i relativnim kretanjem.relativistickom" okviru koji u sebe ukljucuje. naime svetlosni talas. i zakoni elektordinamike.referentnog okvira". Zanimljivo je da je klica teorije relativiteta bila sadrzana u jednom paradoksu koji je Ajnstajnu pao na pamet jos kao sesnaestogodisnjaku.Space Time and Elementary Interactions in Relativity". neka postorna koordinata u jednom okviru ce se u opstem slucaju u drugom okviru pojaviti kao mesavina prostornih i vremenskih koordinata. teorija relativiteta tvrdi da suo~ro~torne . drugom posmatracu javljalo ka~ pojava koja protivreCi zakonu fizike. mogu se onda formuIisati u jednom zajednickom . ni~e mogao da prihvati.IJao p?cetnu tacku za teoriju relativiteta. svakodnevne reci". 53. tj. U relativistickoj fizici nastaje jedna nova situacija. elektoriciteta i magnetizma. . Transformacija izmedu dva referentna okvira prikazana na prethodnoj ilustraciji izrazava obe koordinate posmatraca A (jednu horizontalnu i jednu vertikalnu. Prostor-vreme shvatio da pincip relativiteta moze biti zadovoljen u opisu elektomagnetnih pojava jedino ukoliko su sva prostorna i vremenska odredenja relativna.ka~u da prostor i vreme nisu . Da bi se proverilo da Ii je zadovoljen princip relativiteta. kao sto je ranije nave~e~o. ili . zapravo. nairne. pre~stav. Posto su sada prostor i vreme svedeni na subjektivnu ulogu elemenata jezika koji neki odredeni posmatrac koristi za svoj opis prirodnih pojava. . prema tome. Ova izjava jednog savremenog fizicara ukazuje n~ veliku bIiskost koja postoji izmedu pojmova postora 1 vremena U savremenoj fizici i onih kojima se sluze istocnjacki mistici koji. ne stvar~j~Ci talas. Ajnstajn Je 7 M. medutim. kako pokazuju linije sa strelicama na crtezu) kao kombinacije koordinata posmataraca B i obrnuto. jer ono sro za jednog posrnataca predstavlja prostor. str. M~adom AJnstajnu je stoga izgledalo da bi se nesto sto jedan p~smatrac uocava kao dobro poznatu elektromagnetnu pojavu. Da bi se iz njihovih opisa mogIi apstrahovati !leki opst~v~zeCi prirodni zakoni. Taj je zahtev _poznat kao princip relativiteta i on j~. 22.~ vremenske koordinate sarno elementi jezika koji posmatrac koristi da bi opisao svoju okoIinu 7. i vreme kao cetvrtu koordinatu koju treba odrediti u odnosu na posmatraca. pored tri prostorne koordinate. To zaista predstavlja jednu potpuno novu situaciju. tj.nista do imena. Takv. Posto transformacije izmedu razlicitih referentnih okvira izrazavaju svaku koordinatu jednog okvira kao kombinaciju koordinata drugog okvira. a to on. oni te zakone moraju forrnulisti tako da zadrze isti obIik u svim koordinatnim sistemima. Svaka promena koordinatnih sistema mesa prostor i vreme na jedan matematicki jasno odreden nacin. Physics Today. svaki ce posrnatrac te pojave opisati na razlicit nacin. U kasnijim godinama. Tacni izrazi lako se mogu dobiti uz pornoc elementarne geometrije. nepoznata u fizici. On je pokusao da zamisli kako bi zrak svetlosti izgledao posmatracu koji putuje pored njega brzinom svetlosti i dosao je do zakljucka da bi takav posmatrac video svetlosni zrak kao elektomagnetno polje koje osciluje ne krecuci se napred. moramo naravno biti u stanju da prenesemo prostorna i vremenska odredenja iz jednog koordinatnog sistema. to ce za drugog biti jedna mesavina prostora i 196 197 .a je pojava. vise ne moze razdvajati.PARALELE je.

MI nemamo neposredni culni dozivljaj cet~~ro. Ovaj novi okvir se mora koristiti kad god se opisuju pojave u kojirna se javaljaju velike brzine. str.drugo. sazvezda III galaksija na sv. prostor po sebi i vreme po sebi su osudeni da se pretvore u izbledele senke i jedino ce jedna vrsta sjedinjenosti izmedu njih sadrzati nezavisnu realnost". ~onatna brzina svetlosti ni u kom slucaju nije smetnja za ~stronome. U novom okviru. U relativistickoj fizici. Njujork. . Na nebu je zapra~o moguce posmatrati raznorazne pojave koje su se odigrale tokom miliona proteklih godina. J~ste da ta veza nije znacajna sarno kada su u pitanju velike razdaljine. Ono sto nam teorija relativiteta. do raz~i~iti.le~anciju i lepotu.im stupnjevima. Prostor-vreme slost. Sv~tl~ je potr~bno osam minuta da stigne od sunca d? ZemlJe I ~to mi s~. Ovaj pojam uveo je Herman Minkovski (Hermann Minkowski) u slavnom predavanju iz 1908. 75.nce u~ek vidimo onako kakvo je b~l~ osam minuta rarnje. Od sada pa nadalje.PARALELE vremena. u jednom drugacijem kontekstu. 1923). vee predstavlja jednu veliku predn?st. nikada ne govorimo 0 prostoru bez da govorimo 0 vremenu i obrnuto. prostor i vreme se tretiraju ravnopravno i neraskidivo su povezani. merenje bilo koje razdalpne. Medutim. jer obuhvata odredivanje posmatracevog stanja kretanja i na taj nacin mora uzeti u obzir i vreme. Mnoge godine rada sa teorijom relativiteta dove Ie su do toga da pocnemo da cenimo tu eleganciju i ~tinil~ su da njen matematicki formalizam pos~n~ sa~~~'!lbh. Kadgod proucavamo prirodne poja- 198 199 .aspekti jednog te istog pojma. a uz pomoc mocnih teleskopa vidimo galaksije onakve kakve su bile milionima godina pre toga.' navikli na znacaj veze koja postoji izmedu pros. Pojmovi prostora i vremena su u tolikoj meri osnovni za opisivanje prirodnih pojava da njihova promena za sobom povlaci izmenu citavog okvira koji se u fizici koristi za opisivanje prirode. Bliska veza izmedu prostora i vremena bila je. . O~a I~ dop~~ta da samim posmatranjem svemirskih dubl?~ I dubl~a proslosti prate evoluciju zvezda. dobro poznata u astronomiji mnogo pre teorije relativiteta. Ta osobina daje relativistickom okviru veliku matematicku e. SjedinjavanJe prostora i vremena . Cak i ~vde na Zemlji. The Principle of Relativity (Dover Publications. prema tome. Einsten et al.to~a I vremena. Usled toga sto je brzina svetlosti konacna. astronomi nikada ne vide univerzum u njegoYom sadasnjem stanju. vee i kada se bavimo visokim b~~inam~. Astronomi su. najblizu zvezdu vidimo onak~u kakva je bila cetiri godine ranije. mje nezavisno od vremena. sledecim recima: Pogledi na prostor i vreme koje zelim da pred varna izlozim izrasli su iz tla eksperimentalne fizike i u tome lezi njihova snaga. go~on.kao sto je u preth?dno~ pogla~IJu pome?uto ~ povlaci za sobom i sjedinjavanje drugih ?snovmh pojmova i taj sjedinjavajuci aspekat pre~stavlJa najkarakteristicniju osobinu relativi~tltkog ?kvlra. Pojmovi koji su u nerelativistickoj fizici ~gledah potpuno nepovezani sada se sagledavaju kao m~ta. niti drugih relativistickih pojmova.zak. Astronomija i astrofizicari se bave izuzetno velikim udaljenostima tako da tu takode na vaznosti dobija cinjenica da je svetlu potrebno izvesno vreme da bi stiglo od objekta koji se posmatra do posmatraca. to nije puno pomoglo na~oJ mt~lcIJI. Oni su radikalni. Oboje su blisko i nerazdvojivo povezani i formiraju jedan tetvorodimenzionalni kontinuum koji je nazvan "prostor-vreme". Slicno tome.dlT?enzl?nalnog prostor-vremena. Teorija relativiteta je pokazala da prostor nije trodimenizionalan i da vreme nije izdvojeni entitet. vee uvek gledaju nazad u pro8 Iz knjige: A.

jer bi se svi njegovi . Slicno tome. relativisticka kontrakcija (skupljanje) je toliko velika.Senka je projekcija tacaka trodimenzionalnog prostora na dvodimenzionalnu ravan i njena duzina je razlicita za razlicite uglove projekcije. Ovaj . bas kao sto u nasem svkodnevnom zivotu nema smisla pitati se koja je stvarna duzina necije senke. sto predstavlja reciti dokaz za cinjenicu da stvarnost koju opisuje teorija relativiteta nije lako svarljiva za nase uobicajene moci poimanja. On je izazvao vatrene polemike u naucnim casopisirna. a pri 99 procenata od brzine svetlosti njihoy je zivot oko 7 puta duzi. nismo u stanju da bilo sta tvrdimo 0 pojedinacnim cesticama. u eksperimentima sa .usporili tokom putovanja. on bi pri povratku kuci bio mladi od svog brata.unutrasnji sat" cestice je usporio kretanje i. takode. Na primer. vreme se usporava. u klasicnoj fizici uvek se uzimalo da stapovi imaju istu duzinu i kad miruju i kad se krecu. .PARALELE ve u kojima se javljaju velike brzine. a postaje sve kraci sa povecavanjem brzine u odnosu na posmatraca. cak i otkucaji ljudskog srca. Svi ovi relativisticki efekti izgledaju nam cudno sarno zato sto nismo u stanju da svojim culima iskusimo cetvorodimenzionalnl prostorno-vremenski svet. Vazno je shvatiti da nema smisla pitati se koja je duzina objekta . ali bi na povratku odjednom shvatio da je njegov brat blizanac sada mnogo stariji. vee jedino njegove trodimenzionalne . u savremenoj fizici je vrlo dobro potvrdeno. Ako bi jedan od dva brata blizanaca krenuo na put po svemiru krecuci se velikom brzinom.satovi" . Te predstave poseduju razlicite aspekte u razlicitim referentnim okvirima: pokretni objekti izgledaju razliciti od onih Mozda bi ovde trebalo ukazati na jedan mali tehnicki detalj. idu sporije. Duzina nekog objekta zavisi od njegovog kretanja u odnosu na posmatraca i ona se menja sa brzinom tog kretanja. raspadaju se nakon izvesnog vremena na druge cestice. Prostor-vreme mozdani talasi itd. od kojih neke ni do dana dasnjeg nisu prestale. vazi i za vremenske intervale. Usporavanje satova koji se krecu. zavise od referentnog okvira. shvatamo koliko je tesko baviti se tim pojmovima.puIs. . Stap ima svoju najvecu duzinu u onom referentnom okviru u kojem miruje. primetio nista neobicno. Brojni eksperimenti su potvrdili cinjenicu da zivotni vek" takve jedne nestabilne cestice zavisi od njenog stanja kretanja. + 200 201 .palacinke". Kada govorimo 0 zivotnom veku odredene vrste nestabilnih cestica. prema tome. da loptaste cestice postaju .predstave". Ti satovi mogu biti razlicitih vrsta: mehanicki. S tacke gledista cestice. To znaci da satovi koji se krecu. Promena je takva da se objekt skuplja uzduzno u pravcu svog kretanja. ali s tacke gledista laboratorijskog posmatraca. njen zivotni vek uvek je isti. Sam putnik ne bi. kako na nivou intuicije. gde se cestice sudaraju pri ogromnim brzinama. On se produzava sa brzinom cesticeo Cestice koje se krecu brzinom koja iznosi 8 % brzine svetlosti. mi pod tim uvek podrazumevamo prosecni zivotni vek. five oko 1.7 puta duze od njihovohih sporih . s tacke gledista coveka sa Zemlje. nairne. postaju sve duzi kako se brzina u odnosu na posmatraca povecava. protok krvi. To opet ne znaci da se zivotni vek menja za samu cesticu. Najveci deo subatomskih cestica su nestabilne. Teorija relativiteta je pokazala da to nije tacno. Zahvaljujuci statistickorn karakteru subatomske fizike. atomski. ona zivi duze. U fizici visokih energija. tako i na nivou svakodnevnog jezika. koliko god neverovatno zvucalo. Ono sto vazi za duzine.blizanaca". naravno.rasturanjern". ali za razliku od prostornih udaljenosti. I oni.stvarna" . i duzina nekog pokretnog objekta predstavlja projekciju tacaka cetvorodimenzionalnog prostor-vremena na trodimenzionalni prostor i njegova duzina je razlicita u razlicitim referentnim okvirima.paradoks blizanaca" je mozda najslavniji paradoks u savremenoj fizici.