P. 1
Mittag_-_Gradjevinske_konstrukcije

Mittag_-_Gradjevinske_konstrukcije

|Views: 1,383|Likes:
Published by mivuk77

More info:

Published by: mivuk77 on Mar 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/22/2015

pdf

text

original

Martin Mittag

r

-In
n

-IJ
Prtrucnl« za graditelja
0

18. potpuno preradeno izdanje

konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i necintme gradnje
Sa nemeckim normama i tehnickim gradevinskim odredbama

IZDAVAC: GRADEVINSKA KNJIGA AD Trg Nikole Pasica 81Il 11000 BEOGRAD ZA IZDA VACA: Perica Obradovic, vd direktora Dubravka Jurela Kovacevic, odgovomi urednik Redaktor-prevodilac: prof. arh. Ranko Trbojevic Prevodioci: Verka Jovanovic arh. Jovan Jovanovic Milojka Stanisic Graficka obrada: Interklima-grafika, Stampa: Interklima-grafika, Tirai: 1000
CIP - KaTaJIOrH3a~Hja y I1y6J1HKa~HjH Haponna 6H6JlHOTeKa Cponje, Beorpan 624.011.04(035) 69(035) 721(035) MHTAr, MaPTHH Gradevinske konstrukcije: prirucnik za graditelja 0 konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i nacinima gradnje : sa nemackim nonnama i tehnickim gradevinskim odredbama: 580 stranica sa 9065 crteza i 840 tabela / Martin Mittag; [redaktor-prevodilac prof. arh. Ranko Trbojevic; prevodioci Verka Jovanovic, arh. Jovan Jovanovic, Milojka Stanisic]. - 18. potpuno preradeno izd. Beograd: Gradevinska knjiga, 2003. (Vrnjacka Banja: Interklima-grafika). 586 str. : ilustr. ; 28 em NasI. izvornika: Baukonstruktionslehre Martin Mittag. - Tiraz 1 000.Bibliografija: str. 573-574. - Registar. ISBN 86-395-0376-1 a) Tpahesaucxe KOHCTpYK~Hje Ilpapynaana 6) 3rpail.e - Ilpojexrosaise - Ilpapy-raana COBISS.SR-ID 106741516 /

Vmjacka Banja Vrnjacka Banja

I. Izdanje - 14. Izdanje Edicija. K. Bertelsman, Giterslo 15. Izdanje - 17. Izdanje Instituta za gradevinsko planiranje, Detmold 18. potpuno preradeno izdanje 2000. Sva prava zadrzana © Friedr. Fiveg & Sin Izdavacko preduzece sa ogranicenim jemstvom, Braunsvajg/Vicsbaden, 2000.

vleweg

Izdavac Fivegje

preduzece strucne izdavacke grope Bertelsman Springer Autorsko delo ukljucujuci sve njegove delove je zasticeno autorskim pravorn. Svaka prodaja van strogih granica autorskog prava je nedozvoljeno i kaznjivo bez odobrenja izdavaca. Ovo narocito vazi za umnozavanje, prevode, snimanje rnikrofilrnova i rnernorisanje i obradu u elektronskim sistemima.

http://www.vieweg.de

PREDGOVOR

uz prvo

izdanje

(izvod)

Ovaj udzbenik i prirucnik ima za svrhu da graditelju pruzi pregled obimne oblasti grazevinskih konstrukcija. Ovaj pregled se ne ogranicava na nekritican skup konstrukcija koje se ne nalaze u praksi. Suprostavljanjem primera tipa POGRESNO - MOGUCE - ISPRA VNO prikazano je kako se gradi solidno i ispravno primenjuje materijal. Vanredno velika raznolikost grubih gradevinskih i zanatskoh radova prisiljava na strogu podelu knjige uz odustajanje od opsirnog teksta. Zato je vise korisceno prikazivanje crtezima i sazimanje u tabele, koje je tehnicaru razumljivo bez mnogo reci. Izbor primeraje uraden nakon opsimog uvida u novija domaca i inostrana izdanja. Opsiran popis literature se nalazi na stranama 573 do 576 ove knige. Delomje navodenje izvora vrseno i u tekstovima uz crteze .. Prilikom obrade knjige imao sam ljubaznu podrsku velikog .broja kolega, strucnog udruzenja i tinnie kod stamparsko-tehnicke obrade i korekture mi je pomogla moja supruga, Brigita Mitag. Svima njima upucujem moju najvecu zahvalnost. Martin Mittag

Predgovor uz 18. potpuno preradeno izdanje
Od izlazenja prvog izdanja je proslo blizu 50 godina. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama se od tada razvila u standardno delo sa ukupnim tirazom koji prelazi 200.000. primeraka i dodatnim izdanjima na vise stranih jezika. Razvoj gradevinskih konstrukcija i tehnickih gradevinskih propisa su zahtevali znatno prosirenje obima poglavlja gradevinskih konstrukcija i zastite gradevina za ca 300 stranica i prebacivanje poglavlja tehnickih uredaja u drugi tom .. Oblast gradevinskih.materijala i gradevinskih proizvoda je rasclanjena i preuzeta u aktuelni dopunski tom sa CD-ROM-om. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama sa standardnim detaljima kao i dopunski tom sa CDROM-om su medusobno umrezeni. Ovim prosirenjem sa ca. 6.000 opsirnih infonnacija 0 proizvodima ca. 500 finni nastala je mreza koja omogucava usku povezanost nauke i prakse. Sastav sadrzaja je usledio u saglasnosti sa troskovnim grupama prema DIN 276. Obrada 18. izdanja je uradena uz sadelovanje Instituta za dokumentaciju i infonnaciju u planiranju, tehnici i ekonomiji gradevine na Tehnickom Univerzitetu Prag, Fakultet za gradevinarstvo, sa timom autora pod vodstvom prof. Dr J. Vicanija. Standardne detalje su obradili gospoda dipl. ing. Vilhar i dipl. ing. Rihar. DIP-odeljak je obradila gospoda Helga Gerersdorfer. Svim saradnicima se duboko zahvaljujem. Lektorsku obradu i korekturu je opet preuzela moja supruga, Brigita Mitag, posebno prebacivanje na nova pravila 2000 nemackog pravopisa. Na njenom neumomom doprinosu se posebno zahvaljujem.

Marija Rajn, februar 2000.

Martin Mittag

5

Sadrzaj prema trcskovnlm grupama DIN 216
300 Gradevlna - konstrukcija zgrade
320 Fundiranja 320.01 Pregled fundiranja Raspodela prltiska u Ilu pod lemeijima Vrste lemelja Razdelnice i dilatacione spojnice Gradevinsko tlo prema DIN 1054 Vrste gradevinskog tla - opterecenla Plitka fundiranja prema DIN 1054 Duboka fundiranja prema DIN 1054 Fundiranja sipovima - uousent sipovi prema DIN 4014 laptivanja zgrada prema DIN 18195 Materijali za gradevinska zaptivanja - oblasti primene laptivanja laptivanje laplivanja laplivanje prirodnim asfaltom (asfaltmiks) protiv podzemnih i vode pod pritiskom zgrada protiv podzemne vlage prema DIN 18195, dec 4 zgrada protiv procedne vode prema DIN 18195, dec 5 ponaiianje gradevinskog tla Strana Strana Strana Strana 11 11 11 11

321.01 322.01 323.01 326.01 326.02 326.03 326.04 326.05 326.06 326.07 326.08 326.09 330

Strana 12 Strana 12 Strana 13 Strana 17 Strana 18 Strana 20 Sirana20 Strana 22 Strana22 Strana 23 Strana 25 Strana27 Strana 29 Sirana 30 Strana 31 Strana 32 Strana33

laptivanje zgrada protiv pritiska vode spolja prema DIN 18195, dec 6 Izvodenje zaptivanja proliv pritiska vode iznutra prema DIN 18195, deo 7 Gradevinska zaptivanja iznad razdelnica prema DIN 18195, dec 8 Gradevinska zaptivanja, prodiranja, zavrseci prema DIN 18195, dec 9 Gradevinska zaptivanja, zastimi slojevi i mere zastlte prema DIN 18195, dec 10 Gradevinska zaptivanja, standardni detalji

SpolJni zidoYi, ekologija 330.01 330.10 330.20 330.21 330.22 330.23 330.30 331 331.01.01 331.02.02 331.01.03 331.01.04 331.01.06 331.01.07 331.01.07 331.01.08 331.01.09 331.01.12 331.01.13 331.01.14 331,01.15 331.01.16 331.02 331.03 331.04 331.05 331.06 331.07 331.10 331.11.01 331.11.02 331.11.03 331.11.05 331.11.06 331.11.07 331.20.01 331.20.03 331.20.04 331.20.07 331.20.08 331.21 331.22 331.30 331.30.01 331.30.02 331.30.03 331.30.04 331.31.01 331.31.02 331.32 Nacini gradnje zidova prema ekolosklm aspeklima Toplotni mostovi prema DIN 4108, prilog 2 Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, deo 4 (zaslila od pozara), od betona, zidani zidovi Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara), od drvenih gradevinskih delova Klasifikovani nosael i stupci prema DIN 4102 (zastlta od pozara), celicni gradevinski delovi Klasifikovani posebni gradevinski delovi (prozori, vrata) prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara) lvucna izolacija prema DIN 4109, podlistak 1 Noseei spoljni zidovi lidani zidovi prema DIN 1053, stabilnost Proracun Pravila slaganja opeka, mere zasnte Ukrucenje i dufina izvijanja zidova Dimenzionisanje prema uproscenorn poslupku Prevezi za sipove posebnog oblika Slojni zidovi lidovi, precizniji postupak obracunavanja Zidovi, gradevinski delovi i konstrukcioni detalji lidovi, izvodenje Jednoslojni zid od fasadnih opeka - standardni detalji Dvoslojni zid od fasadnih opeka sa vazdusnlm slojem - slandardni detalji Konstruklivno oblikovanje dvoslojnog zida sa vazdusnirn slojem - standardni detalji Olvori prozora kod fasadnog zida od vidljive opeke - standardni detalji lid od prirodnog kamena prema DIN 1053 Meiloviti zidovi Oblaganje obradenim kamenom Kameni okviri Armirani zid prema DIN 1053, deo 3 lid od poroznog betona - standardni detalji lidovi od livenog betona prema DIN 1045 lidovi od lakog betona prema DIN 4232 Nosaci od gotovih betonskih delova Konstrukcija vezaea Krovni nosae vezae Ploee za krovne tavanice Podvlaka lavanice 19rade - stubovi Celicna Celicna Celicna Celicna Celicna gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradevinski sislemi hale zidne konstrukcije standardni detalji standardni detalji fasadnih konstrukcija za celicne zgrade Sirana42 Strana 44 Strana 50 Strana 57 Strana 65 Strana 71 Strana 72 Strana 75 Strana 75 Strana 76 Strana 77 Strana 78 Strana 80 Sirana 81 Strana 81 Strana82 Strana 83 Sirana 86 Strana 87 Sirana 88 Sirana 89 Strana 90 Strana 92 Sirana 94 Strana 96 Strana 98 Strana 100 Sirana 102 Strana 108 Strana 108 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 109 109 111 112 114 115 116 118 119 122 123

Ispuna celicnih nosaea zidnim ploeama od poroznog betona Celicna konstrukcija, obloga sa plocarna od poroznog betona, standardni detalji Drvene zgrade Brvnara od oblovine Brvnare od cetvrtasle gradnje Gradenje kontinualnim slubovima od rezane grade Gradenje u skeletu (bondruku) rezanom gradom Drvene zgrade, standardni delalji, spoljni zidovi Drvene zgrade, standardni detalji, krovovi Drvene zgrade, nisko energetske, standardni detalji

Sirana 124 Strana 126 Strana Strana Strana Strana Strana 129 129 130 131 132

Strana 133 Strana 134 Sirana 136

7

Sadrzaj prema troskovnlm grupama DIN 276
300 Gradevina - gradevinska konstrukcqa
332 332.01.01 332.01.02 332.01.03 332.D1.04 332.01.05 332.D1.05 332.01.06 332.01.09 332.01.11 332.01.12 332.01.16 332.02 332.03 334 334.01 334.02 334.03 334.04 334.05 334.05 334.06 334.07 334.08 334.09 335 335.01.01 335.01.03 335.02 338 338.01 338.02 338.03 338.04 338.05 339 339.01 Nenoseci spoljni zidovi Nenoseci spoljni zidovi, nacini gradnje, stafiekl zahtevi Nenoseci spoljni zidovi, toplotna zastita Nenoseci spoljni zidovi, zvutna zastita Nenoseci spoljni zidovi, osvetljenje dnevnom svenoscu Nenoseei spoljni zidovi, protivpozarna zastita Noseci sistemi od pretki Ispune za konstrukeiju od pretki Ceone veze Kotvijenje Osnovne vrste nenosecih spoljnih zidova, zidovi zavese Zastakljeni spoljni zidovi Aluminijumske Aluminijumske fasadne konstrukeije, fasadne konstrukeije, fasada od stakla nacin gradnje stupei - precage Strana 140 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 140 141 141 143 144 144 145 148 150 151 155

Strana 156 Strana 158 Strana 163

Prozorl, spoljna vrata Prozori i zidovi od staklenih opeka, zvutna Drveni profill za prozore i prozorska Protiv-provalni zastita prema DIN 4109

Strana 164 Strana 165 Strana 169 Strana 170 Strana 176 Strana 176

vrata prema DIN 68121, dec 1

prozori prema DIN 18054 detalji

Drveni prozori, standardni

Metalni prozori prema DIN 18360 Prozori-zidovi prema DIN 18056 Aluminijumske Aluminijumske Protivpozarna Zastakljenja konstrukeije konstrukeije, za prozore i vrata, standardni provalozaprecne detalji

Strana 177 Strana 186 Strana 187 Strana 191 Strana 194 Strana 194 Strana 196 Strana 197 Strana 198

prema DIN V 18103 profila

vrata i protlvpozarnl

zidovi od aluminijumskih

prozora prema DIN 18545

Obloge spoljnih zidova Obloge spoljnih zidova prema DIN 18515, 18516 Zaptivanje spojnica spoljnih zidova prema DIN 18540 Zidne obloge od vlaknasto-eementnih Zastlta od sunea Rolo-zatvaranje, Drvene roletne Saloni Zaluzije Markize, makazaste Spoljna vrata Zatvaranja velikih prostora i rolo resafke uredaji za zastitu od sunca i zatamnjivanje prema DIN 18073 talasastih ploea

Strana 198 Strana 200 Strana201 Strana 202 Strana205 Strana206 Strana 206

340

Unutrasnji ziclovi
340.01 340.30 340.30.01 340.30.02 340.30.03 340.30.06 340.30.08 342.02 342.03 342.04 342.05 342.06 Natini gradenja zidova sa ekoloskoq gledista Strana 208 Strana210 Strana 210 Strana 211 Strana 212 Strana 215 Strana 217 Strana 226 ploca prema DIN 18183 Strana 227 Strana229 Strana 231 Strana 232 detalji Strana237 Strana243 Strana243 Strana 245 Strana 246 Strana247 Strana 248 Strana 250 Strana 251 Strana252 Strana253 Strana 254 Strana 255 Strana 256 zidove Strana 257 Strana257 Strana 260 Unutraso] zidovi, zvutna zastita prema DIN 4109 Jednoslojni zidovi kruti na savijanje Tavanice kao podeoni gradevinski delovi Uticaj bocnih gradevinskih delova Prigusenje zvuka prema DIN 4109 Prigusivanje vazdusnoq zvuka Nenosscl unutrasnii zidovi DIN 4103 od gips-kartona

Montai:ni zidovi u plotama Nenosscl unutrasn] Nenosecl unutrasnii

zidovi, standardni

detalji za drvenu gradnju u drvetu zgrade

zidovi, standardni unutrasn]

detalji za niskoenergetske

zidovi, sistemi zidova sa stubovima zidovi, pregradni zidovi, standardni

342.D7
344 344.01 344.02 344.03 344.04 344.05 344.06 344.07 344.08 344.09 344.10 344.11 344.12 345 345.01 345.02

Nenoseei unutrasnil unutrasnia vrata

Vrata i kapije, naclni izrade, velicine Unutrasnia Unutrasnia vrata od drveta prema DIN 18100 vrata od drveta, sperovana krila

Provalozapretna Drvena unutrasnia Celitni

vrata prema DIN V 18103 vrata, standardni detalji

okviri, zaptivka vrata

Okovi vrata Brave na vratima, kvaka Klizna vrata, primeri izvodenja Drvena obrtna vrata, primeri i izvodenja Klizna potpuno staklena vrata, primeri i izvodenja Celitna vrata i kapije

Obloge za unutrasnie Sistemi malterisanja Malterski zidovi

8

Sadrzaj prema troskovnhn grupama DIN 276
300 Gradevina - konstrukcija zgrade
350 Tavanice 350.01 350.20 350.21 350.22 350.23 351 351.01 351.02 351.03 351.04 351.05 351.06 352 352.01.01 352.01.02 352.01.03 352.01.04 352.01.05 352.02.01 352.02.02 353 353.01 353.02 353.03 355 355.01.01 355.01.03 355.02.01 355.02.04 355.02.05 355.02.07 355.02.08 355.03.01 355.03.02 355.03.03 355.04.01 355.04.02 355.04.03 355.05 358 358.01 358.02 360 Krovovi 360.01 360.10 360.20 360.21 361 361.01.01 361.01.02 361.01.03 361.01.04 361.01.05 361.01.07 361.02.01 361.03 361.03.02 361.03.06 361.04.01 361.04.05 361.04.08 361.05 361.06.01 361.06.04 361.06.05 361.06.07 361.07 361.08.D1 361.08.03 361.08.04
~.

Naeini izgradnje tavanica sa ekoloskoq Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Konstrukcije armirno-betonske armirno-betonske

gledista

Strana 263 Strana 265 Strana 274 prema prema DIN 4102 (pozama zastita) Strana 278 Strana 281 Strana 284

tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) grede prema DIN 4102 (pozarna zastita) betona sa podlogama

tavanice od eelienih nosaca iii armiranog

drvene tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) tavanica tavaniee, armirano-betonske tavanice, sa supljim blokovima balkonske ploce

Masivne tavaniee,betonske Masivne tavaniee, standardni Lukovi i svodovi Tavanice

Strana 284 Strana 286 Strana 293

detalji konzole tavanica, ploee podesta, ploce stepeniea,

sa eelienim nosacirna

i telima za ispunu

Strana 295 Strana 296 Strana 297 Strana 298 Strana Strana Strana Strana Strana 298 299 300 301 302

Drvene tavaniee Drvene tavaniee za punu toplotnu zastltu Podloge, namazi Podloga poda, kosuliica Namazi preko razdeonog sloja Visokonapregnuti namazi prema DIN 18560 Izrada poda Knauf - teeni namazi Standardni detalji podne podloge Parket, poplocavanie Drvena kaldrma Lake plafonske Vesalice Tavaniee sa malterom Standardni Stepeniee, preko rabie mreze pod loge obloge drvetom, rendisane daske

Strana 304 Strana 305 Strana 306 Strana 306 Strana 307 Strana 308 Strana 310 Strana 310 Strana 312 Strana Strana Strana Strana Strana kamena iii betona 313 316 317 319 320

detalji, tavanlcne podesti

Vrste stepenista, mere stepenista Rektifikacija stepena Masivne stepenice, unutrasnje stepeniee, spoljne stepeniee Stepenice od gotovih armirano-betonskih del ova Masivne stepeniee, primeri izvodenia Oblici stepenica, profili stepenica, obloge stepena Standardni detalji, stepenisni podesti Stepenice od eelienih nosaca sa stepenima od obradenop Geliene stepenice . Spiralne eeliene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, nacin graaenja Spiralne drvene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, obrazine, rukohvati Ograde stepenica, Balkoni, terase Terase i balkoni, konstrukciona Standardni detalji, balkonski uputstva rukohvati

Strana 321 Strana 322 Strana 323 Strana 324 Strana 325 Strana 326 Strana 328 Strana 329 Strana 329 Strana 330

prikljueak

Nacin gradnje krovova sa ekoloskoq

gledista

Strana 334 Strana 337 Strana 339 Strana 341 Strana 343 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 343 344 345 346 347 349 (pozarna zastita)

Slojevi toplotne izolacije za rayne krovove Klasifikovani drveni krovovi prema 01N 4102 (pozarna zastita)

Prodori kroz krovove prema DIN V 18234-3 Krovne konstrukcije

Klasicnl sistemi kosih krovova Konstrukcioni principi odqovaralucih tesarskih konstrukcija Krovovi, spreg protiv vetra Krovovi sa rogovima, krovovi sa rozniacama, primeri Krov sa roznjacarna, cetvorovodnt krov, mansardni krov Kucni krovovi od drveta, graaevinski provereno lzvodenie Drveni krovovi za potpunu toplotnu zasntu Sistemi krovnih vezaea, konstrukcioni Linijski sistemi graaenja Sistemi oslonaea Savremene krovne konstrukcije od drveta, puni vezael, resetkaste Drveni resetkasti vszaci, standardni detalji Siobodno noseci krovni vezaci, primeri Punozidni Gelieni Gelieni Gelieni Celieni resetkasti sistemi, cvorne taeke konstrukcije, okvirni vezael principi

Strana 353 Strana 355 Strana 356 Strana 360 Strana 361 Strana 365 Strana 368 Strana 370 Strana Strana Strana Strana 381 384 385 387

krovni vezaci krovovi, standardni detalji vezaci, pregled sistema i primeri eelienih sed krovova vezaci primeri za ramovske i lucne vezace vezaci, cvorista

Gelieni resetkasti

Strana 388 Strana 390 Strana 392 Strana 393 Strana 396

Betonski krovni vezacl Armirano-betonske hale, osnovni oblici, standardne hale Tipske hale od armirano-betonskih prefabrikovanih delova KrovovT od okvirnih vezaca

361.09

9

Sadrzaj prerna troskovnlrn grl.lpama DIN 276
300 Gradevina - gradevinska konstrukclja
361.10 361.11.01 361.11.02 361.11.04 361.11.05 361.11.07 361.11.08 361.12.01 361.12.02 361.13 361.14.01 361.14.02 361.14.06 361.14.07 361.15 36116.01 361.16.03 361.17 361.18.01 361.18.02 361.18.03 362 362.01 363 363.01 363.02 363.03 363.04 363.04.14 363.04.16 363.05 363.06 363.07 363.08 363.09 363.10 363.11 361.12.01 363.12.03 368 368.Q1 368.02 380 Dimnjaci, 381 381.01.01 381.01.06 381.02 382 382.01.01 382.02.01 Sistern lucnih krovova Sistemi stapnih konstrukclla Oblici ravnih resetki nosaca Strukturisani svodovi Strukturisane kupole Geometrijski oblici pritisnutih Prostorne resetke Strana 398 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 402 403 405 406 408 409

lukova i kupola

Stapovi, cvorista, lezista strukturisanih konstrukcija Stapovi i prikljucci za drvene konstrukcije Kablovske konstrukcije i obesene krovne konstrukcije

Strana 410 Strana 411 Strana 414 Strana Strana Strana Strana 417 418 422 423

Povrsinske nosece konstrukcije Ljuske Nabrane konstrukeije Kupole Membranske nosece konstrukcije

Strana 425 Strana 428 Strana 430 Strana 435 Strana 439 Strana 440 Strana 441 Strana 443

Zategnute konstrukeije bez prednaprezanja Prednapregnute konstrukcije opterecene na zatezanje Kotvljenje zatezanja u gradevinskom tlu

Masivne podkrovne tavanice prema DIN 18530 Odvodenje padavina sa ravnih krovova Dilatacione razdelnice u masivnim krovovima Krovni otvori Ugradnja kupola-svetlarnika, standardni detalji

Strana 443 Strana 448

Krovni pokrivaci Pokrivanje krovova strukturisanih sistema

Strana 448 Strana 449 Strana 457 Strana 467 Strana 480 Strana 482 Strana 483 Strana 486 Strana 488 Strana 493 Strana 496 talasaste ploce Strana 499 Strana 500 Strana 502 Strana 504 Strana 507

Krovni pokrlvaci za rayne krovove, krovne izolacije prema DIN 18531 Standardni detalji krovnih pokrivaea za ravne krovove

Pokrivanje erepom, betonski erep Krovne badze Krovni prozori u krovnom pokrivacu Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Ppokrivanje

od crepa

skriljcorn (prirodni skrillac) vlaknasto-cementnim sa vlaknasto-eementnim metalom drvenom sind rom bitumenskom sindrorn, bitumenske krovnim plocarna talasastim plocarna

slamom i trskom

Ozelenjavanje krovova Standardni detalji uz ozelenjavanje Odvodnjavaje krova kisne cevi detalji Krovni oluei i odvodne Odvodnjavanje sahtovl, kana Ii

Strana 507 Strana 510

krova, standardni

Kucni dimnjaci Zahtevi koji se postavljaju pred kucne dimnjake Pravila za prevez dimjnaka Glava dimnjaka, Ventilacioni standardni detalji prema DIN 18150, dec 1 Strana 512 Strana 517 Strana 518

sahtovi i kanali Strana 519 Strana 520

Sabirna okna i kanali, zvucna zastita prema DIN 4109, prilozenl list Okna za provetravanje odqovarajuce DIN 18017, dec 1

Prilog A 001 A 002 A 003 A 004 A 005 Podaci

Zastita

gradevina, zastita od vlage od pozara od buke svetlost, spisak

gradevinska

fizika

Strana 521 Strana 523 Strana 558 Strana 561 Strana 563

Toplotna Zalltita Zastita Zalltita Dnevna
0

osuneanost literature

Strana 571 Strana 573 Strana 576

lzvorlma,

NormallYni Popis firm! Registar

list - normi standardnih detalja

Strana 577 Strana 579

pojmoya

10

Fundiranja
Pregled
Fundiranja,opllte: Zdravica, koja se pri 1.5 do 3 kg/em' Raspoclela opterecenja ne sleze za vise od 3-4 mm, ozpriliska u tlu ispod lemelja (prema liter. 64)

320.01.01

nacava se kao srednje do dobro gra<1evinsko zernljiste. Pritisak na gradevinsko tlo S9 pri sve veco] dubini rasporeduje

na vece povrsine --+

1 do 3. Uticaj susednih temelja mote u dubljrn slojevima da se prekolopi (zakosenie opterecene povrsinel) Kod stambenih zgrada s 2 puna sprata kod srednjeg qradevinskoq tla dovoljni su jednostavni trakasf ternelil spratnih stambenih zgrada (posebno sa tankim zidovirna) (tzv. banketi). vodlti racuna
0

Kod visedovoljnoj

siriru i dubini temelja! Pretpostavke za pribhzan proracun -'> tabela 1 Fundiranje mora da se vrsl u uslovima bez mraza (0,8 do 1,5 m dubine). da pomeranja gradevinskog zemljista zbog smrzavanja i ponovnog otapanja ne bi prouzrokavala naprsline (kod tistog sljunkovitog zernljista ne postoji opasnost od zarnrzavanjal}, Kod veorna tesklh ostecerua I nepovoljnog tla uobicajeni su rostil]! -'> 12. obrnuti svodovi

-'> 13, bunari --lo 14. temeljne ploce --+ 9 iii fundiranje

na slpovirna

--+

10.

Temelji ne mogu da sprees sleganje zgrade. oni treba da obezbede ravnomerno sleganje i da sprece stvaranje naprslina. Jednako sleganje razlicitih velicina jedne gradevine jedinici postlze povrsina se samo ako vece povrsine od onih manjih. Kod tamelja teskih dobiju manje opterecen]e delova zgrada po razlicito rasporediti

1 Raspodela pritiska na tlo, 2, 3 Siroki temelji kod jednakog vecirn dodatnim naponima nego uski temelji. Vrsta lemelja (prema liter. 64)

pritiska

stops rezultiraju

r a z d v 0 j n ice --+ 16 do 24. U temelju postavljene spojnice moraju da prolaze kroz celu gradevinu dodatne razdelnice smeju da se rasporede sarno na vislrn spratovima.

Pokretljivost ne sme da se smanji na pojedlnacnlrn

spratovima.

'rebera 1. Potrebne sirine i duiine temelja za vissspratne slambene gradevine ked prosecnog gradevinskog lIa (dopusten pritisak lIa 2 kg/em'), orijentacione vrednosti
1)

Broj punih spratova Nosed s p o l j n i z i d: Dna osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno telo, visina Nosed s red n i i z i d: Dno osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno tela, vis ina Odstupanja prema specifitnoj mm mm mm mm

2
400 400 500 500

3
500 500 625 625

4 600 600 750 750

5 700 700 875 875

6 600 800 1000 1000

tezini zida! Potreban statitki dokaz.

a-:::nepmpusUjivi c,;;podloga !I ,...

b=pesak. 20 em c=boton, 10 em

slnj

ud karrmna

e~!iazduj;ni sloj,1 0 em f =izolacmna plol:a

r:t"~~~'"

s:

~ ~=~~~a~~on1
pctcetosntc

prorez

15 Osnov stuba, nearmirani nabijeni beton

16 Osnov stuba, ploca od armiranog betona

17 Fundiranje mbenih prostora

bez mraza

sta-

bez podruma

9
Temelji na razdvojnim

i isteznim

razdelnicama

(prema

liter. 62, 64)

4 Fundiranje, na temeljnoj ploci, 5,6 Fundiranje rostiljern sa sipovima, 7 Pojedinacni ternelji za zgrade bez podruma, 8 Trakasti temelji (najcesei nacln fundiranja), 9 PloCasti temelj, 10 Rostilj sa slpovirna, 11 Tonuci bunar

Osnove

21 Temelji odvojeni poqresno

22 Temelji spojeni

23 lzvoden]e pri podeljenoj ploti stope

24 T emelji pored postojece zgrade

12 Fundiranje od pragova

na rostilju

13 Fundiranje tim sucovirna

na obrnu- 14 Fundiranje na tonucim bunarima

18 Razdvojene

razdelnice

kod razlicitlh delova zgrade

11

Fundiranje
Gradevinsko zemljiste
Gradevlnsko tto prema DIN 1054 U teoretskom, qranlcnorn slucaju nepopustljvost donjeg tla temelj se naginje bez prethodnog menjanja oblika i lama tla oko svoje ivice, eim je rezultiraiuca sila prekoraci (n ak re t a nj e). Kod prejakog nagiba rezultirejuce prema vertikalnoj sili, usled prevladavanja otpora izmedu stope i tta, dolazi do k liz ani a 2.3.1 Sieganja Kao posledica opterecerua nastaju pri dovoljnoj sigurnosti od lama zemliista, sleganja pretezno stiskanjem sloieva zernlllsta. I vodoravna opteretenja mogu da prouzrokuju sleganja. Ravnomerna sleganja uglavnom ne ublaiavaju stabilnost i koriscenje gradevine i takode ne dovode do steta ad sleganja. Ali one mogu da nastanu prilikom neravnomernih sleganja delova qradevina. kOje se mogu ocekivali pri preopteretenju napona kod neravnomernog sastava tla, razlicite gustine i neravnomernag stvaranja slojeva kao i kod neredovnih oblika temelja, razlicitih dubina fundiranja, razlicitoq i neuravnoteienog opterecenja. 2.3.1.1 pasusu Sleganja 2111 kod n e v e z a nih tl a prema Objasnenja uz pasus 2.3.3

321.01.01

2.1 Vrste gradevlnskog

Iia

Gradevinsko 110 se po razlicitorn ponasanju kod opterecenia gradevina u svrhe ovog normiranja deli na zdravicu (trosna stena), na stene (cvrsto stenje)"1 na nasuta tie.

2.1.1 Zdravica
Tlo se smatra zdravicorn ako je nastato zavrsenlm, geo-islorijskim procesom. Razlikujemo sledece glavne grupe: 2.1.1.1 Nevezana tla su pesak, sljunak, kamenje i njihove mesavme, kada teiinski udeo sastavnih delova sa granulacijom ispod 0,06 mm ne prelazi 15%._ Ovome odgovaraju grubo zrnasta Iia (GE. GW. GI. SE. SW. SI) kao i rnesanozrnasta tla (GU. GT. SUI prema DIN IBl96.labela 1 2.1.1.2 Vezana tla su gline, glinasta prasmasta ilovaca i prasmasta ilovaca kao i njihove rnesavine sa nevezanim tlorn (mesanozrnasta tla sa vecirn udelom finoce), kada je vecinski udeo vezanih sastavnih delova sa granulacijama ispod 0,06 mm veei ad 15% (npr. peskovita glina, peskovlta prasmasta ilovaca, ilovaca, laporac} 2.1_1.3 Organska tla su treset iii istruleli mulj i anoqranska Iia (grupa navedenih u pasusirna 2.1.1.1 i 2.1.1.2) sa organskim primesama iivolinjskog iii biljnog porekla, kada njihov teiinski udeo ked nevezanih tla iznosl vise ad 3%, kod vezanih vise ad 5% (npr. humusnl pesak, istruleli rnul]. iii pesak koji sadrf Ireset, organska prasinasta llovaca iii glina, ilovaea), 2.1.2 Slene U okviru ovog normativa se sve cvrste stene oznacavaju zbirnim pojmom "stene" 2.1.3 Nasulo zemljiste Zemljisle se smatra nasutlm. kada je nastalo nasipanjem iii ispiranjem. Pri tome razlikujemo: 2.1.3.1 Rastresiti nasipi bilo kakvog sastava 2_1.3_2 Zbijeni nasipi ad nevezanih iii vezanih vrsta tla iii ad anorganskih nasutih materijala (npr. gradevinski sut, sljaka, ostact ruda) kaca su nasipi dovoljno sabijeni (vidi pasus 4.2.3).

Dokaz sigurnosti ad prevrtanja preko odnosa momenta od ekscemrlcnth vertiklanln opteretenja nije jasan. Sem toga kod fundiranja dolazi do zakazivanja - drugacije nego kod krutih tela - zbog progresivne plastifikacije tla ispod najvi~e opterecenoq dela povrslna stope. Kao jednostavno pravilo za praksu u fundiranju se ad 1940. pokazao dokaz 0 "fugi koja zjapi" u sprezi sa oqranicaniern napona stope u delu povrslns stope koji je najvise opterecen. Na ovoj vrsti dokaza se u principu i dalje ostaie. Ternejji sa rasclarqenorn povrstnorn stope (slika 1 a, b, c): kod ovih povrsina stope tezlste pnnsne povrslns se nalazi dalje ad ose simetrije neg a sto je to slucaj kod zatvorenog cetvorouqla. Kada se npr odnos b -oznacava kao ,.sigurnost na prevrtanje 11k " 2e ne moze se navesti nikakav odnos nezavlstan od geometrijskog oblika povrsine stope izmedu zjapljenja fuge i 1"'- (eekscentrtcnosn rezultanti)

Zrnasta struktura se, vec prema postojetoj gustini taloienja. sabija zbog preraspodele del ita tla. Zato dolazi do skoro polpunog sleganja prilikom opteretivanja, t/. za vreme qradnje. vccmom su manja nego ked vezanlh tla, Zbog dinami6kih uticaja iii podizanja poctzemnih voda moze znatno da se umanji unutrasnjim trenjem uslovljen otpor tla prema premestaoiu zmaca. Objasnjenja uz pasus 2.3.1.1

Poseban slui:aj sleganja moza da nastupi kod peska koji se nasipa u stanju vlaznosli zemlje. Ono se stvara usled privtdne kohezije gruboporozne zrnaste strukture, kola se prilikom potapanja vodom urusava, Besprekorno i prema jasnim pravilirna zemljanih radova sabijen nasip kod preplavljivanja sleganje nete vise biti vredno pomena. Kod prirodnih slabo vezanih vrsta tla pravi les irna u tom srnislu labilnu zrnastu strukturu. Posebno osetljiva na dinarnlcke sile su rastresito taloiena nevezana tla. I kod slabo vezanih Iia kao sto su praslnaste ilovacs sa brojem plasticnostl Ip < 10 , dinamlcke sile mogu da izazovu sleganja. Kod jednokratnih, kratkovremenih opterecenja na udar moze se samo u labavo lagerovanom nevezanom t1u da ocekuie preraspodela zrna. Siabe vezana tla - izuzev lesa - pri lome uglavnom ne pokazuiu nikakvu reakciju sleganja. 2.3.1.2 Sleganje 2 I 1.2 kod vezanih Iia prema pasusu

o

b

c

Slika E 1: Zone pritisaka kod rasclanjenih oblika osnove plocastihtemelja 2. Poiedinacnl lemelji lakih gradevina tornieva (slika E 2): Stabilnost temelja nije jednaka stabilnosti gradevine, koja ne spada u predmet ovog normatlva. Blok - temelji gradevina sa isturenim masama iii gradevina koje su oselljive na promene horizontalnih sila (slika E 3 a. b)

3.

2.2 Opterecenje Gradevinsko 110je opteredeno stalnim cpterecenjima kao i pokretnim opterecenitrna. U stalna opterecerua se ubrajaju izmedu ostalog i sopstveno opterecene gradevine, stalno delujuci pritisci zemlje, opteretenie zemlje j pritisci vade (npr i pritisak podzemnih vodotokova). U pokretna opterecenia se ubrajaju izmedu ostalog opterecenla prema DIN 1055 dec 3 i DIN 1072. promenljivi prilisei zemlje i vade kao i pritisci leda. Opterecenia, kOja nastaju promenama okoline gradevine, npr zbog gradevinskih mera, zbog izmena u optereeeniirna iii zbog opadanja podzemnih voda, ubrajaju se vec prema njihovom trajanju u stalna opterecenja iii u pokretna opterecenja. pri cemu su merodavni verovatnoea njihovog pojavljivanja u punoj racunskoj velicini kao i trajanje i ucestalost njihovog uzroka: Sem toga; u izn;mnim slul:ajevima Slucaj opterecenja 1 Stalna opteretenja i pokretna opterecenja, kOja redovno nastupaju (i vetar). Slu¢aj opleretenja 2. Sem opteretenja slucaja 1 i istovremeno, ali ne redovno nastupajuca opteretenja; opterecenja kOja nastaju samo za vreme gradnje. Slui:aj opterecenja 3 Sem optereeenja slucaja 2 istovremeno su moguca neplanska opteretenja (npr. zbog kvara pogonskih i sigurnosnih uredaja iii zbog opteretenja usled nesrete).

Razmera sleganja zavisi od sposobnosti menjanja oblika zrnaste strukture. Tok sleganja se odlaze vee prema vremenu koje je potrebno za istiskanje vade u porama (konsolidacija) i maze vee prema propusnosti lIa da traje cuze od samog vremena gradnje. Pri tome nastaje prekomerni pritisak vade u porama, eije je nestajanje istovremeno odavanje vade u porarna mera za konsolidaciju tla. Dinarnieka sile uzrokuju u vezanim tlima utoliko manja sleganja. ukoliko su vece brojke konzistencije i brojka plasticnosti, kao i brzina opteretenja. Njihov uticaj na sleganje zbog toga uplavnom ne mora da se uzme u razmatranje, ali ne i uticaj elasticnosti gradevinskog tla na njihanja dimnjaka i tornjeva. 2.3.2

Slika E 2: Gradevina osetIjiva na prevrtanje na plilkom lundamentu otpornom na iskretanje

Slika E 3: Primer; za plitko fundiranje osetljivo na lzvrtanie

Stabilnost temelja zavisi ext pouzdanog odredivanja delujutih slla i svrsishodno se vrednuje sracunavanjern dodatnih sila ,jV. ,jH. koje mogu da dovedu do prevrlanja. 2.3.4 Ktizanje Gradevina kliz; kada je vodoravna komponenta rezultirajuce sile koja dejstvuje u povrsini preseka stope iii u povrsini preseka koji se nalazi ispod nje, veta ad protivdelujuce sile smicanja. Opasnost ad klizanja se umanjuje krajnjim otporom ispred gradevine. Objasnjenja uz pasus 2.3.4 Definicija ne ogranicava pojam klizanja na slutaj kada se prekoraei sila smicanja u granicnom sloju B - C na stopi temelja (slika E 4 a). 1slucaj pradslavljen na sliei E 4 b. kod koga te se kritiena spojnica ispod B - C u sloju E - D zaustaviti zbog male sile smicanja, moze takode da se uvrsti u ovo. Ovaj slucai zaista predstavlja prelaz na poseban oblik lama zemljista sa povrsinom lama C - E - D - A. Posta uobicajeni proracun lama zemljista prema DIN 4017 deo 2 ne maze da se prim en; na ovaj poseban slucaj, i za ovaj nacin zakazivanja mora da se ispita opasnost klizanja, pri cemu, otpor zemlje dobija utoliko veci relativan znacaj kao sila reakcije, ukoliko D - E leii dublje ispod

lom zemljisla

Opasnost ad lorna zemljista raste sa smanenjem sirine i dubine optereeenja temelja, sa smanjenom cvrstoCom na smicanje tla kao i sa rastutom ekscentricnoscu i nagibom opterecenja. Ona raste sa povetanim nivoom podzemnih voda i smanjenom specificnom tezinom tla. Opasnost ad lama zemljista se kod vezanih tla sa visokim stepenom zasicenosti vodom povecava i zbog toga sto cvrstota na smicanje kod brzog opterecenjatemelja usled viska pritiska vode iz pora ima rast koji nije u skladu sa rastom sila pritisaka. Kod gradevina na uzdignulom lerenu odn. u iii na kosini, 10m zemljista maze da se polavi kao t ere n ski, odn. 10m kosine

2.3.3 Prevrlanje Iskretanje temelja se izbegava utvrdivanjima ekscentrienosti opteretenja prema pasusu 4.1.3.1 i zahtevanom sigurnoscu ad lama zemljista, aka se svi uticaji odgovarajute uzmu u obzir. Pod tim prelpostavkama, npr. kod temelja sa zatvorenom povr~inom stopa koji imaju dvostruko simetricni poprecni presek, nije potreban nikakav dodatni dokaz. Sigurnost od prevrtanja celokupne gradevine iii gradevinskih delova koji se nalaze lznad temelja se time ne ugrozava. Kod tela gradevine, kod kojih relativno mala izmena opteretenia maze znatno da uveta eksentricnost rezultirajuce sile. potrebna su posebna ispitivanja. Kod tela gradev;ne velike vilkosti iii sa gradevinskim delovima koji se prote.tu daleko van povrsine stope, prvobitno postojeta sigurnost ad prevrtanja maze da bude smanjena pomeranjem tezista gradevina usled neravnomernog slegan;a.

8-C.
Cist proces klizanja je mogut samo u retkim slucajevima - pri malo; dubin; uvez;vanja u gradevinsko tlo i glatkom dnu temelja. Otpor u spojnici A - 8 extn. A -D moie da se stavi u racun kao otpor zemlje uz postovanje ogranieenja prema'pasusu 4.1.2.

2.3 Ponas..nje

gradevinskog

Iia

Gradevinsko tlo menja oblik usled sila izazvanih opteretenjem gradevine odgovarajuCe Syojoj stisljivosti i cvrstoti na smicanje. Vertikalna opteretenja temelja prouzrokuju pre svega vertikalna pomeranja (sleganja). Sa poraslom opterecenja, tlo se poliskuje boeno. dok temelj konacno ne utone u tlo dostizanjem opterecenja kod sloma, pri eemu mo.te i da se izmakne boeno (10m z e m I j i sl a). Ukoliko tacka u kojoj rezultanta spoljnih sila pogodi stopu lemelia izvan jezgra (vidi sliku 1), onda nastaje "razdelnica koja zjapi" i brzo narastajuci napon stope u oblasti pritiska. koji maze da dovede do lama zemljista.

~~
a
Slika E4:

.....

B

C
Primeri uz definiciju klizanja Spojnica B - C moze da bude ; zakosena

12

Fundiranja
Plitka fundiranja
4 Povrsinska
fundiranja (Izvod iz DIN 1054) 4.1.2 Pretpostavke

322.01.01

opterecenja
pritiska na tlo usled 2.2 pretpostaviti na Ugao trenja zida

Plitkim lundiranjima se oznacavaju lundiranja koja u povrsln: stope prenose vertikalne, kose, centratne i ekscentricne sile. i to kako kod plitkih tako i kod dubokih tunoiranja. Dozvoljeno opteretenje gradevinskog tla plitkim fundiranjem je kod vertikalnog opteretenja ograniteno sleganjima koja su podnosliiva za gradevinu, odn. razlikama sleganja kao i sigurnosti na 10m zernljista uz postovania ekscentncnosti i nagiba rezultante kao i brzine opterecivanja. Kod kosog opterecenia mora sem toga da postoji dovoljna sigurnost od klizanja. U normal nom slucaju dozvoljeno optsrecen]e gradevinskog tla plitkim fundiranjem maze da se tzracuna uz pomoe vrednosti rz tabele prema pasusu 4.2., pri temu otpada proracun loma tla. Proracun sleganja postaje samo onda potreba, kada treba uzeti u obzir uticaj susednih temeIja. Ako nisu date pretpostavke prema pasusu 4.2. iii treba da se prekoracs vrednosti za oozvoliena pritiskanja tla prema pasusu 4.2., potreban je tacan dokaz prema pasusu 4.3. Na sadasnjern nivou tehnike lundiranja nema jasne gran 1ce izmedu plitkog i lundiranja sipovirna, Zato se u plitka fundiranja racuna] svi elementi lundiranja koji svojom stopom sem normal nih sila uvode i momente u gradevinsko tlo. Posto ekscentricnost normalne sile usled otpora zemIje i njegovog dejstva naprezanja opada sa dubinom, bunar npr. moze da deluje statieki kao plitko fundiranje (bunar se u gradevinskom tlu okrece kao kruto telo) II kao sip (bunari napregnutl kao elasticna tela u gradevinskom tlu). Ukoliko vucne sile treba preneti lundiranjem, one se moraju preuzeti iii putem sopstvenog opteretenja, dodatnog opterecenia (plitko fundiranje) iii putem sila smicanja, koje se mobilisu u gradevinskom tlu (fundiranja sipovirna i zate-

Kod projekta temelja treba raspodelu opteretenja navedenih pod pasusom sledeti nacin: a)

(op "-

0)

bi se promenio

samo pri

obr-

b) c)

prilikom dokazivanja dozvoljenog pritiska na tlo prema pasusu 4.2 kao i kod dokazivanja lorna tla, kao ravnomerno raspodeljene; prilikom proracunavanja sila u preseku kao i prilikom dokazivanja sleganja, kao pravolinijski raspodeljene; prilikom dimenzionisanja savitljivih temeljnih ploca i greda fundiranja prema DIN 4018

tanju 3 podnozja zida i pri pretezno statickorn opteretenju: dinamicke smetnje naponskog stanja mogu da umanje smicucl

napon na zidu.
Prilikom sracunavanja otpora zemlje pre pojedinacnih temelja ne treba privremeno primeniti nikakvu sadejstvujutu

smnu, [er za to ima veoma malo sigurnih iskustava.
Kada se otpor zemlje uvede u razmatranje ravnotete, tlo ispred temelja mora da se sabije pre svega ako je nasuto. Posto aktivne sile koje spadaju u otpor tla ne deluju statno, moguCe su naknadne graC!evinske intervencije (npr. postavljanje vodova, poduhvatanje) unutar tla koje zahteva otpor zemlje i uz odqovarajuci dokaz. Kod duboko vezuiucih plitkih tundlranja otpor zemlje raste linearno sarno u gornjoj zoni istiskivan]a, a u dubljlm zonama u skladu sa teorijama elastltnog ukljestenia. (Slika 7).

Broj udara I koeficijenti oscilacija treba da se uracunaju u saobracajna opteretenja samo kod sracunavania sile u preseku neposredno saobracaiu izlozenih temelja. Kod odredivanja rezultirajute se uzme u obzir i vertikalna zemlje. site u stopi temelja rnoze da komponenta aktivnog pritiska

Otpor zemlje sme da se uzme u obzir kao reakciona sila vodoravnih sila iii obrtnog momenta samo onda kada temelj rnoze bez opasnosti da pretrpi pomeranje koje je dovoljno da pobudi potreban otpor zemlje. Humusno zernfjs te koje je angaiovano za mobilizaciju otpora zemlje mora da ima barem srednju gustinu slojeva iii krutu konzistenciju. Za nasuta tla u tom smislu vaie zahtevi za pasus 4.2.3. Tlo ne sme ni privremeno ni trajno da se otkloni sve dok dejstvuju uzroene sile.

¢
b

Obj a s nj e nj e uz 4.1.2
Pojednostavljenje u stvarnosti neravnomerne raspodele pritiska stope jednom pravom, je prema iskustvu dopusteno kod krutih tela temelja. Stvarna raspodela je u prvom redu zavisna od sigurnosti tla na 10m: kod vel ike sigurnosti, dakle malog opteretenja temelja, u blizini ivica temelja dolazi do maksimuma napona. Sa rastutim opteretenjem puni se naponska kriva stope i asimptotski se priblizava raspodeli sa maksimalnom vrednoscu u sredini temelja (slika5). Pravolinijska raspodela pritiska stope leti u pogledu di-

c
SJika

7:

Ukljestenjs u gradevinskom krutosti tela fundiranja

tlu pri smanjenoj

4.1.3 Stablinosl 4.1.3.1
Sila koja rezultira iz konstantnih ten j a mora da sece povrsinu stope u jezgru. dode do .razdelnice koja zjapi", opteretaka da ne

gel·
Normalni slucajevi su opisani putem pretpostavki nabrojanim u pasusu 4.2. Pri tome opasnost loma tla iii kosine u datom slucaju treba unapred da se ispita i iskljuci. Zbog naizmenitnog uticaja sleganja zabranjeno je, primera radi, da se lundiranje visoke zgrade neposredno pored zgrada nize gradevinske visine iii plitko lundiranje gradevine koja je osetijiva na sleganje pored fundiranja sipovirna smatra pravilom.

za nosivost gradevinskog

menzionisanja temelja na malam nesigurnim osnovama, a tla je bez prakticnoq znacaia.

<Iy"
<11',)-

'

1,<,<.<,
?

Sila koja rezultira iz ukupnog opteretenja rnoze u ogranitenom obimu da prouzrokuje zjapljenje fuge, i to najvise do teziste povrsine stope. Kod temelja Cija osnova ima pravougaoni iii kruzni puni presek, mora da sece stopu unutar jedne oblasti koja je ogranitena sledetim: a) za pravougaoni puni presek (vidi sliku)

(2)\ (~)'0_1__
b,
b)
fe

4.1

Oplite

by

9

4.1.1 Polozaji

I oblikovanje

stope

temelia smrzavanja, ali najSlika

dIVgJ----5:

za kruzni puni presek

Dno stope mora da bude van zone manje 0,8 m ispod nivoa tla. U a)

-00.59
Sematski prikaz razvoja pritiska u tlu pri rastucern opteretenju jednog plitkog temelja

sladecirn slucajevima od ovoga sme da se odstupi:
kod gradevina sa podredenim zunacajern (npr. pojadinacne qaraze, jednospratne supe, gradevine u prlvremene svrhe i sl.) i malog povrsinskoq opteretenja kod fundiranja na cvrsto, steni u ravnomernom slojevitom prevezu. od ispiranja vode. gradnje iii

b)

Kod temelja iii temeljnih ploca sa velikim prepustima (slika 6 a) iii se razapinje preko vise oslonaca (slika 6 b), napon stope se prernesta na oslonce. Ova tendencija se jos po[acava u datom slucaju skupljanjem betona plitkih temelja.

e, i ey ekscentricitet sile u pravcu osa temelja x i y sa krajnje dopustenlrn vrednostima xe i Yeo b~ i b sirine
Ovde su temelja koje idu uz to,

r je

radijus kod kruznih temel{a.

Gradevinsko tlo mora da bude zasnceno smanjenja gustine slojeva ad strane tekute Vezivo tlo mora da bude zasticano

za vreme

ad

orneksavanja iii smrzavanja. Oblas
nj e nj a uz 4.1

Minimalni zahtev u pogledu dubine lundiranja bez smrzavanja (razmak do povrslne izlozene smrzavanju) mora u datom slucaju da se prekoraci prema lokalnom iskustvu. Kod vrednosti koje su ispod ovog nivoa mora za gradevinsko tlo koje je izlozeno smrzavanju da se racuna sa lomovirna usled sleganja i uzdizanja i odredenim vitoperenjima, ali koji i ne moraju da ugroze koriscerue gradevine. Izuzete gradevina podredenog znacaja iz inace obaveznag zahteva, ne znaci da takve gradevine ne bi bile na isti nacm ugroiene od smrzavanja. Ali ne postoji ni jedan razlog da S9 investitoru zabrani preuzimanje ovog rizika. Fundiranja u privredne svrhe (skele, demontazni objekti) koje ne prezimljuju, mogu takode da se postave plitko na povrsinu. Zahtev za sigurnostu vezivog tla se ogranitava na vreme gradnje, tj. vreme do predavanja gradevina investitoru, jer time zavrsava javno-pravna odgovornos1. Moguce je da i drugi nestatitki aspekti odrede polozaj st~· pe temelja: na primer sklonost ka skupljanju tla do vetih dubina pored gradevine u duzim susnim periodima iii du· boko korenje dlVeta koje maze da da povod za jednostrano odvodenje vode ispod stope temelja i time za neravnomerno sleganle. Tekute podzemne vode ugrozavaju nosivost gradevinskog tla samo onda kada pritisak toka ugrozava stabilnost neke kosine na kojoj se fundira, iii kada rastute podzemne vode pored nekog temelja smanjuju sigurnost od hidraulicnog lorna tla.

Slika 6:

Primeri za raspodelu pritiska vih povrsinskih temelja

u tlu ispod savitlji· Osnova pravougaonog skog oivicenja temelja; oznake kod dvoosovin-

Odustajanje od uracunavania dinamickth koeficijenata po pravilu polazi od razmisfjanja, da se amplitude dinarnickih udela spoljnih sila na putu od mesta kazivaca do temelja jako prigusuju. Izuzetke predstavljaju plitko lund irani, neposredno izlozeni saobracaju, banketi iii ploce (fabricke hale, saobracajni objekti) iii rnasinski temelji. Ukoliko se kod potpornih zidova racuna sa aktivnim pritiskom zemlje, onda se smanjuje momenat pritiska zemlje koji se odnosi na spojnicu temeljne stope uz uzimanje u obzir ugla trenja zida. Smicuci naponi izmedu zida i tla se iskljucuju malim nagibom. Obrtni ugao koji je potreban za aktivan pritisak zemlje je veoma mali i trebalo bi da se krece u, prema do sada poznatim merenjima za pesak, vet prema gustini slojeva zadnjeg nasipa velicinama od 10' do 10". Pri tome pritisak zemlje pada sa pritiskom mirova· nja vet samim elasticnim smanjenjem napona tla na aktivni pritisak zemlje. Pomeranja koja su potrebna za mobilizaciju punog otpora zemlje leze - npr. kod peska vet, prema gustini slojeva - u podrucju od santimetra do decimetra. Delovanje polovine otpora zemlje. kako je utvrdeno u pasusu 4.1.3.3, ukazuje da se pomeranje dri:i na niskom nivou i ne predstavlja nikakav dodatni zahtev sigurnosti.

o bj

as nje nj e uz 4.1.3.1

Zahtev u prvom pasusu treba da osigura da stabilnost potpornih zidova (pritisak zemlje kao konstantno opterecenje) ne bude ugrozena pucanjem gradevinskog tla; nezavisno od dokaza loma tla i sleganja postoji opasnost da grade· Yinsko tlo izmite u stranu pod stalno visokim opterete-

njem iviea temelja. Zahtev

S9

ogranicava na konstantna

opteretenja slutaja opteretenja 1 i uglavnom se moze konstruktivno lako ispuniti. Pri tome treba voditi racuna 0 tome da jedan dec sirine temelja ostane staticki posteden. Navedena formula a) za dozvoljenu ekscentricnost ukup· nog opteretenja je priblizna, a maksimalno 6% je pouzdana. (Formula b) je tacna. Za kruzne popretne preseke glasi odgovarajuti uslov:

1_,'3

gde je r'o

r,_ odnos unutrasnjeg prema spoljasnjem
f,

radijusu.

13

a za sluca] opterecanja = 1. =.2 "g = _!!s_+_~~ H Od prineipijelnog zahteva da se dozvoljeno opterecenje povrsmsklh fundiranja do kate u svakorn pojedinacnorn slucaju proraeunavanjern sigurnosti od loma tla kao i vrednosti pretpostavljenih sleganja i razlika u sleganju.1. Orijentaeione vrednosti za to magu da se uzmu iz DIN t 055 dec 2. Dopunski dokaza u DIN 4017 dec 1 i pri cernu je A povrsina koja treba da prenosi oplerecenie. kada: e) optereeenje tla treba odrediti prema pasusu E 8: Merodavne duzine za dokaz dnakih oblika temelja loma tla kod neje- 4.3.3. tj. slroko. Ugao trenja stope se odnosi na parametar smicanja (unutrasnji ugao trenja) ~. kada su ispunjeni uslovi u pasusu 4. Uz rastueu dubinu ukopavanja znatno se povecava dozvoljeni prltisak na tlo zbog vece boone protivteze tla (vidi tabele 1 do 6). Pri ovome su: Hs ::. GW. Oni mogu da se primene uglavnom neposredno.5 1.3. ne deluju pritisci vode u porama (tlo konsolidovano. dokle god zbir isecanih povrsina ne cini vise od oko 20% ukupne povrsine kontura stope (orijentaeiona vrednost).02 4. a kod pada opterecenja 3 za 0.2.2.3.1.poseban proracun sleganja radi obuhvatanja uzajamnih utieaja. U konsolidovanom stanju kod dokaza sigurnosti na klizanje nije dozvoljenja primena efektivne kohezije posto se ona zbog neizbeznih porerneceja dna gradevinske jame. s druge strane.) rezultanti H horizontal nih sila akcije: Ob j a s nj e nj e uz4. Uz pojam dubine ukopavanja uz pasus 4. Pod b) navedena dinarnicka naprezanja su pre svega od znacaia kod ne gusto lagerovanih nevezanih tla. elementa mora da bude minimalna: Merodavna dubina ukopavanja: I za sve razudenosti povrsine stope unutar stabilnog klina tla ABC i pripadajuce merodavne sirine b (q! unutar ugla trenja dreniranog tla). onda pritisak na tlo sme da se poveea za napon koji rezultira iz optereeenja u skladu sa veeom dubinom.1 1.3. a u datom slutaju uzirnajucl u obzir redukeije prema pesusu 4.3_2 Sigurnost mora da bude: Pad op:recenja na 10m tla ryp jednog temelja Ukoliko horizontalno smieanje H deluje istovremeno pravca x i y onda se uzima da je H=~ Za kao vsliclna sile. GE. kod povrsina prefabrikovanih betonskih temelja sme koristiti 2 °Sl = ~' 3 c.1 ugao trenja stope temelja u granienom slucaju.Fundiranja Plitka fundiranja Preporutuje se da se ne blraju neslrnetricni oblici povrsina stopa (trougao.3.1. Ukollko se potisak tla i trenje stope zajedno obracunavaju. jer u njima veoma mali dodatni naponi mogu da prouzrokuju sleganja i time pitanje uzajamnog utieaja ponasarua sleganja pojedinih temelja (preterano naslojavanje napona) rnozs dobiti na znacaju.i sredenjestepenovanim I Pad op~:e¢enja I 3 1. t< b voda lezi vise od dna teukopavanja je I < 0. dubina ukopavanja t < 1.01. vidi sliku 10.05 Pri tome se polazi od toga da se ova sigurnost bazira samo na dejstvu sopstvenih opterecenja iznad stope temelja (vidi DIN 1055 DEO 1). H" -"= V· tang 8s1 Kod osnove temelja sa perforiranom povrsinorn stope merodavne su spoljne dimenzije dokle god zbir usteda ne iznosi vise od 20% ukupne povrsine stope u okviru date konture (orijentaeiona vrednost). Vrednosti tabele 1 i 2 vaze nadalje samo za temelje opterecene vertiklanim opterecanlern.divanje clozvoljenog prilisk. Ob j as nje nja Postupak dec 2. GT prema DIN 18(96). jedna sigurnost od "p toji jOs sigurnost od 'I. kada a) su uslovi gradevinskog zernliista prlbnzno ravnomerni sve do dubine ispod dna fundiranja kOja odgovara dvostrukoj sirini temelja. kod dubina ukopavanja iznad 2m. Kod vrste gradevina opisane u odeljku 2. GT prema DIN 18(96). iii H. I za nekonsolidovano stanje se tu naaze podaei za vrednost c. parametar smicanja nedreniranog tla pri punom DIN 18137 dec 1 nadpritisku vode iz pora prema se ukazuju na sledeca posebna pitanja. Ovi takozvani normalni slucajevi su plitka fundiranja koja raspotazu premeravanjima nave denim u tabelama 1 do 6 i koji se izvode na tlplcnirn vrstama tla navedenim u tim tabelama. eiie ie teliste tacka u kojoj deluje opterecenje. pritisak vode tla).06 mm (grupa tla SU. je kod temelja kod koiih sem vertiklanih optere6enja V deluju i vodoravna opterecenja (HN tang 0s).1.4 Sigurnost '1. rnoquce je samo relativno nisko povecan]e dozvoljenog tiskanja tla za Llps £11 u kN/m' (Llt dubina ukopavanja u metrima koja prelazi preko 2 mi. Povrslnska fundiranja sa preteznim iii redovnim dlnamickirn naprezanjima treba medutim i u svim ostalim vrstama tla planirati prema drugacijim aspektima nego sto su normalni slucajevi obradeni u pasusu 4 sa pretezno statickim naprezanjem. trapez iii slicno).1.15. Zato je samo kod neuobicajeno malog razmaka izmedu temelja i veCih pritisaka na tlo potrebno . U datom slucaju za neslrnetricnu povrsinu stope treba izvesti na taj nacin da se odrede odqovaraluca tezlsta i glavne ose lenjivosti.1.1 i c. pre ugradivanja betona za temelje cesto gubi. vee su pritisei na tlo tako odabrani da kod uobicajeno zastupljenih razmaka izmedu temelja i opteretenja temelja ne treba zazirati od primetnog utieaja sleganja.3 usko stepenovanim grubozrnastim tlom (grupa tla SE i GE prema DIN 18(96) sa stepenom neravnomernosti U s 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa malim udelom finog zrna.1 1. pod a) doc).2. Uz uzimanje u obzir bocne reakeije tla u podovima opterecenja 1 i 2 mora da se dokaze povecana sigurnost za 0. Dozvoljeno optsrecenle dna temelja treba tada da se odnosi na manju od redueiranih cuzina straniea b' Dozvoljeno 4. treba uzeti sledece: kad u tlu.3. Ob j as nj e nje uz 4. 4. Odqovarajucl tome onda za V treba primeniti istovremeno moguee najmanje vertikalne sile koje deluju na ovaj dec povrslne. a potom povrsma konvertuje u cotvorougao istih povrsina sa istim polozajern tetista i istim glav- 322. na kome dolazi do klizanja. on mora da se odnosi na isti pravae sile.5.2 IJIV. Kod osnova pokazanih na sliei E 9 merodavne su spoljne dimenzije. GU. onda se rnoze uprosceno postupiti. onda mogu da se odrede dozvoljem pritisci tla prema pasusima 4. posto za to nema priznatih iskustava. temelj nije pretezno iii po pravilu dinamicki angalovan.3.-% zrnlma ~ 0. i 30% kod trakastih temelja). 0 cesto prisutnim tipicnirn vrstama tla.3.3 prstena merodavna za H. SW. =A b~1 W A h. gustini lagerovanja D ~ 0. Ukoliko nisu dati preduslovi a) I b). sa do 15 tszinsko procentnim zrnima s 0. SI. na primer analogno dokazu loma zemljista kod ekscenfricnoq opterecenja (vidi DIN 4017 dec 2).06 mm (grupa tta SU.3 Sigurnost na klizanje ".2 loma tla je naveden normalna sila koja deluje u stopi temelja kriticnog preseka (v8d8 pasus 2. b) Slika E 9: Merodavne sirine za dokaz loma tla kod perlo- riranih osnova temelja Ukoliko je dubina ukopavanja svih delova temelja veta od 2m. 0. <is = d) merodavni nivo podzemnih melia a najmanja dubina odn. Kod ekscentncnoq opterecenia povrsinu temelja treba smanjiti na deiimicnu povrsinu A'. a) Kod prstenastih temelja je sirina odredivanje sigurnosti na 10m tla.4) a spoljne normalne sile nakon odbitka reiz viska pritiska vode u porarna: kao "~f stope c.1. rnoze se kod izracunavanja sile smieanja stope temelja u racun staviti samo onu dellmlcnu povrsmu stope temelja kroz eije teziste prolazi dejstvo sile H.3. A = 1.. ti.1 =~' (~' prema DIN 18137 Deo I).4 b tang (b sirina temelja). Pretpostavka za ovo je doduse to. i u datom slucaju jedan dec E" otpora zemlje E. a I kao mero- Na poprecnirn preseeima prikazanim d) treba upotrebiti b kao merodavnu davnu dubinu ukopavanja.8 m 14 .2. mora da se vodi racena 0 tome da obe sile svoju najvecu vrednost dostizu pri pomeranjima razlicitih velieina. rnoze se odustati ako se s jedne strane. 4.. Minimalna dubina t = 2b sa ravnomernim uslovima gradevinskog zernljista navedena pod a) uzima u obzir cinjenieu. a povrsina izgradenog terena i graniea sloja teku priblizno vodoravno. U tom smislu vazi pasus 4. pasus 3.1 Dozyoljenl prltisak 9raCievinskog zemljisla Podaei vale pri a) za nevezana na tlo kod nevezanog koja je prisutna tla pri nosivosti Potreban je dokaz za obe kombinaeije b b1 i 11 kao i b2 i 12.ukoliko uopste treba pridavati znacaja velicini sleganja .3. i 4.2.3 Kada se ukljuci potisak zemlje za prijem horizontalne sile. da klizna povrsina koja izaziva 10m tla rnoze da dopre do te dubine i da su dodatni naponi koji se sa temelja prenose na gradevinsko tlo dovoljno oslabili (na otprilike 10% kod pOjedinaenih temelja. Slika nom neravnomernosti zrna U> 3. iii sa pretetno vodoravnim naprezanjem tela temelja treba dokazati da kod kosog polozaja pri cemu je 0.elimo u potpunosti da iskoristimo uvecanu nosivost koja se time dobija prema pasusu 4. na sliei E 8 pod a) do slrlnu. da u oblasn utieaja gradevine nema vezanih tla jako sklonih sleganjima. Kod pritisaka na tlo koji su navedeni u tabelama nije posebno uzet u obzir eventualni utieaj opterecenih susednih temelja. ukoiiko se ne radi 0 stenlu. Kod pravougaonih temelja su duzine bocnih stranica ove delirnlcne pcvrsine paralelne stranama temelja i nasuprot duzmarna bocnlh strana ternelja umanjene za duplu velieinu laste x eentrieiteta.: tang VI pri cernu V' iii u povrsini dobija se iz zultante sile pod a). Dokaz za ovo prema lokalnom iskustvu treba napraviti putem sondiranja iii uzimanja proba i laboratorijskim testovi- rna. koja nije bocno paralelna. GI prema DIN 18(96) sa U> 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa niskim udelom finih zrna. poslednja receniea. za koga se kod temelja od betona livenog na lieu mesta 0. treba postupati prema pasusu 4. I I 1. temelja je odnos rezultante hrizontalnih sila reakeije (otpora stope temelja H. temeljenja na u z 90 n D.2. Ako ne :. c. Kada rezultirajuca horizontalna sila napada ekscentricno. Otporni Sadrtaj Visina momenat povrsine stope temelja tezista gradevine iznad spojniee uz 4. pri tome ne sme da se uzme u obzir kohezlja W gradevine sa tang a = -za slutaj opterecenia 1 postoj jos 2 pos- b) kada u tlu u kome dolazi do klizanja deluju pritisei vode u porarna (tlo nekonsolidovano. h. sa stepenom neravnomernosti zrna u~ b 3' b) gustini lagerovanja grubozrnastim tlom (grupa tla SE. Za ove normalne slucaleve su dozvoljeni pritisei na tlo stavljeni u tabele 1 do 6.3. sa do 15 tez. cvrstoce na smieanje.3. ukazuje se na objasnjanja nim pravcima. i da je utvrden merodavni nivo podzemnih voda.45 u usko-. radi 0 trakastim i pojedi- nacnirn temeljima sa oqranleenlm i cesto prisutnim premeu dva ravanjima l.2 i sliku E 8.2. sa stepe- 4.1.vanja t1a za 110'· maine slucajeve uz pomo': 'ebelarnih vrednostl Ukoliko osobine tla mogu pouzdano da se proeene na osnovu informaeija 0 gradevinskom zernljistu prema pasusu 3. GU. nema pritiska vode dna).

na dubini od 2 m ispod povrsine izgradenog lerena izmeri pritisak na vrhu ~ 7. do 7. u koja bez napora moze da se utisne u dubinu od 0. pasus 4.3. odn. Prema iskustvu naslage peskovte iii sljunkovne zdravice zbog prirodnog procesa sedimentacije poseduju uglavnom ovu gustinu naslaga.2 Dozvoljeno vine n e o se tljive na naprezanje sleganja tla 9 za grade(vidi tabelu 2) 4.2. vrednosti iz poslednje kolone tabele 1 moraju da se umanje za 10% po metnu dod atne siline temelja. zdepastiji.3 m i sa slrinama temelja b cd 0. U homogenom Kod istovremene pojave razlicitih sirina temelja ispod gradevina ostaju dakle razlike u sleganjima koja se pojavljuju u rasporedu veiicina od 0.2. Dokaz zahtevane minimalne nosivosti putem pobijenih sondi.5 MN/m2.2.2 vaze kao vrednosti iz tabele za uvecanja prema pasusu 4.1.GE 53 > 0. Preporucujs se oprez kada se oCekuje rastresita naslaga peska usled njegovog porekla nastajanja (pesak dina. kod sirih temelja meru od ca. za trakaste temelje treba koristiti dozvoljene reakeije temeljnog tla prema tabeli 1 Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski u tabelu.1. Do zv olj en 322. iz tabele A navedenog pridodavanja izmedu gustine naslage D i stepena zqusnjavanja Dp. Povecarua vrednosti tabela su dozvoljena samo za sirine temelja b > 0. tj. Navedene rakeije temeljnog tla mogu kod sirina temelja od 1.5 m da dovedu do sleganja od ca. tj. jarkovi iii gradevinske jame. Ako je kod ekscentrienoq opterecenia manja reducirana boena duzlna b' < 0.03 o op ter ec en je ".01. b). dobijen iz Proktor testa. onda vrednosti iz tabele mogu za ovaj slucaj da se ekstrapoliraju pravolnijski.1. Minimal"a nosivost tla koja je potrebna za primenu vrednosti tabela je prisutna kada se pritisnutom sondom prema DIN 4094 dec 1. Nasuprot ovome su opterecenja temelja gradevina osetljivih na sleganja ogranicena linijom b na sliei 13. ne predstavlja opasnost i ne dovodi do steta od sleganja. Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski.2.3 Pove canje a) .1. cenom padu" prema novijim istrazvanjima uvek veca. Prema ovome. zatrpani stariji lokaliteti.5 m. SE. dokaz na samo jednom mestu nije ni u kom slucaju dovoljan.2 odnosno u tabelama 1 i 2. a time i gustina naslage D mozs se tehnickim ispitivanjem sve teze iii se ne rnoze vise uopste utvrditi.6 . na vrednosti iz tabela koje su za to izvedene za veee sirine temelja.: vast nevezanog tla rnoze npr da padne na 1/6 nosivosn gustih naslaga (vidi sliku 11). U tom slucaju je dakle kod proveravanja odnosa naslage svrsishodno da se urnesto naslage D postavi stepen zgusnjavanja Dp.2. Pri tome rnoze da se pode od.1. kada je gustina naslage D> 0.s: . koja rnoze da se dokaza razlicltirn postupcima.--"'Sirina lemeij'~"b-- Sllka 13: Sematski prikaz statickih zahteva a) prema dovoljnoj sigurnosti od loma temeljnog tla i b) pri pridrzavanlu dozvoljenog sleganja. i to utoliko vise sto je temelj odnos strana. talozenja iz klizista iii sl. Posto su odnosi nevezanih naslaga lIa usled proeesa sedimentaeije retko jedinstveni. tj. Nevezana tla.ni naslage radi pnrnene tabela. Cije je sleganje neskodljivo za konstrukciju gradevine.1..2. tj. Pod razlicitlm sirinama iii razllcito duboko fundiranim temeljima su ove reakeije temelja tla povezane sa delom veoma velikim razlikama sleganja. kada dubina ukopavanja iznosi najmanje 0. koja su veoma retko prisutno u prirodi.5 m iii dubine ukopavanja t z 0.Fundiranja Plitka fundiranja o oj a s nie n ie uz 4.80665kp.2 U tabeli 2 navedene reakeije temeljnog tla odgovaraju liniji a na slid 13. koje nisu dozvoljene bez posebnog dokazivanja neskodliivosti za odredenu konstrukciju.SW SI. stambene i poslovne zgrade).1. vee koje u svom conasanlu sleganja trpe naizrnenlcan utieaj nadogradnjom (statickl neocredeno postavljene konstrukcije.5 rn. 1 kN ~ 100 kp odn. Za guste do veoma gustih naslaga nevezana tla. Vrednosti za sinnu temelja 2 m smeju da se primene i kod vecih sirina. srednje gustoj naslagi.2.) iii ukoliko dno fundiranja lezi unutar ranije oblasti delovanja coveka (stare otpadne jame.5 Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0.moze bez razmisljanja da se prihvati. Kod vetih susu 4. Zato kod sirokoslepenovanih tla moraju da se postave visi zahtevi gusl.1. Vrednosti do kojih se doslo prema pasusu 4.1 i 4.2. osiguravaju pojavljivanje samo malih razlika sleganja.8 m kod "prostornog pada" je nosivost nasuprot "ujedna- Za velieine sUa se prema DIN 1301 koristi jedinica kN (KIIoNjutn)1 kN • 10'N (1 kN· 100019. iii na gustinu Proktora !'p.2. 15 . 2 em.e. koloni i propisi u poslednjoj recenici ovog pasusa odgovaraju liniji b. stambene i poslovne zgrade. 1 kN/m2 :: 0.3 Prama a) dozvoljeno uvecanje srednje reakcije temeljnog lIa kod zdepastih temelja samaea uzima u obzir prostorni efekat nosivosti takvih temelja nasuprot odnosa "i ujednacenog pada" koji postoji kod trakastog temelja iii kod izduienih pojedinacnih temelja.5 m celi~na sipka precnika • 20 mm. na slici 13. onda vrednosti iz tabele smeju da se ekstrapoliraju pravolnijski. osim ako se iskopaju soncazne jame koje idu u dubinu van neposrdne oblasti temelja.5m 200 270 340 400 1m 300 370 440 500 1. a jednake dvostrukoj sirini temelja.1 Brojka Gustina Stepen zqusnjavanja Dp. Sondiranjima se mogu dokazivati dovoljne nosivosti po pravilu bez poteskoca sve do dubine zahtevane u pasusu 4.1 Nosivosl kod nevezanih tla veoma zavisi od gustine naslage.2. 4 rnrn.1. npr.3 iii smanjenja prema pasusu 4. moraju da utvrde gustine naslaga D od 0. pri csmu vee prema raspodeli velicine zrna.1 i kao sto se vidi na slid 11 Ali ovo relativno veliko uvecanje pretpostavlja da ispitivanja koja su izvffiena kao dokaz guste nasi age daju besprekoran rezultat koji moze da bude ugrozen kontroverznim vrednostima testova.1 gradevine Dozvoljena osetljive reakcija temeljnog tla za na sleganje (vidi tabelu 1) Vrednosti prema tabeli 2 smeju da se koriste za trakaste temelje.06 mm.2. One se uvek odnose samo na vrednosti u tabelama 1 i 2. kod gustine naslaga D > 0. sto prema svim iskustvima i za gradevine koje su osetljive na sleganja.5 za tla prema pasusu 4. Prema b) moguce uvecanje dozvoljene reakcije temeljnog tla prema tabelama 1 i 2 do maksimalno 50% vodi racuna o znatno boljoj nosivosti gusto lagerovanih nevezanih tia.01 0 kplcm~ uz 4.f].2.5 m ne prelaze meru od ca. Tabela A: Pretpostavke za primenu dozvoljene temeljnog tla prema pasusu 4.5 1 1. 2 em. kao sto je obradeno u objasnjenjima uz pasus 4. ali ne manje od 2 m ispod dna fundiranja. odnosi se iii na graniee gustine lagerovanja prema DIN 18126.1 Objasnjenja Dva principejelna zahteva za dovoljnom sigurnoscu na 10m zemljista i pridrzavanje dozvoljenog sleganja su sematski prikazana na slici 13. Objasnjenja uz4. dok vrednosti navedene u 4.2 a) i pasusu 4. prema DIN 18127 Kod tla sa vise od 5% finog zrna ispod 0.GU GT SE. Brojke neravnomemosti kod 1ipitnih nevezanih ua nasutom lIu je primenjivo odredivanje speclficne tezine sa izotopskom sondom. velieine zrna no und nd. data je pri ca.010 kplcn7 Obj a s nj e nj a uz 4.3 m i sa sirinama temeija bad 0. 4. i u datom slutaju ih treba sabrati.2.2. 1 em. Kod dubine ukopavanja od t> 0.65 za tla prema pasusu 4.5 1 1.45 naveden u normativnom tekstu. sto je manji njegov Sllka!!: Zavisnost moguceg optereeenja temelja od gustine nasi age nevezanog gradevinskog zemljista U tabeli 1 odgovaraju dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su navedene u 2. GE SU.5m 250 270 290 310 3m 220 240 260 280 kod gracevna sadubinama fundiranja t od 0.3 ~95'% 7. L.struke sirine temelja b odn. Dokaz nosivosti putem odredivanja gustine tla nasuprot tome po pravilu mora da se oqranlcl na dno fundiranja. ukoliko se takvi temelji dodatno mere uz pornoc vrednosti iz tabele. Slicno kao kod nevezanih tla. sa velikim dozvoljenim reakcijama temeljnog tla pod sirokim temeljima.2. ali. Dobro meri!o za nosivost daje otpor na vrhu pritisnute sonde.1. b'od 0. iii kod kojih su neravnomerna sleganja sterna iii ugrozavaju koriscenje. na gradevlnsko slegenje 110 i greaey.1.5 1 Nevezano oselljiya na gradevinsko sleganje i graaeYina 1) >3 > 0. oc sklopa zrna. sa razudenim gabaritima i uobicajenim razmacima zidova iii stubova od najmanje 4 do 5 m. Suva gustina tla do koje se doslo prema DIN 18125 dec 2.5 do 1 em. Tabela 2: Nevezano neoselljlve Kod gradevina eiji temelji ne mogu da se slegnu nezavisno jedan od drugog. liniji a.5m 330 360 390 420 2m 280 310 340 360 2. Kod znatnog uzajamnog utlcaja susednih temelja sleganja mogu da se povecaiu. pouzdano i u primerenom obimu dokazana nosivost tla. i 3.4.3 dozvoljava povecanie vrednosti iz tabele.5m 1m 1.3 m 1 kN/n7 Dozvofjena reakcija temeljnog tla u kN/m I) ked traksatih temelja sa sirinama boon. ako rezultati mogu proverom nasumice da se kontrolisu na lieu mesta. Proktor gustine zahteva zbog osetljivosti na greske postupaka uvek paralelna merenja i zato je shodno tome komplikovan.5 2 Dozvoijena reakcija temeljnog tla u kN/m2 kod trakastih temelja sa sirinama bodn.1 .1. Ovom saznanju odgovara odvojeno utvdivanje dozvOljene reakcije temeljnog tla za oba ova slucaja u pasusima 4. Kod jedne gustine laqerovania D uskostepsnovana. b) U tabelama 1 i 2 navedene vrednosti smeju da se uvecavaju do 50% kada je ispitivanjima do dubine koja odgovara dvostrukoj duzini manje strane ternsIja.5 2 kOOgradevina sa dubinama fundiranja t ad 0. mogu da se planiraju samo prema teoriji loma zemljista (linija a na slici 13)..ne Najmanja dubina ukopavaola lemelja m 0. krateri od bombi i sl). Kod manje gustine naslage nos. Primedba: Odluka 0 ovome usledice putem sondiranja iii dokazivanjem na posebnim probama.45 >98 % ~ 7.3 b). Minimalna nosivost koja je zahtevana za primenu tabela 1 i 2 normativa. Navedeni postupak daje pri tom iii suvise povoljne rezultate iii se ne rnoze vise primeniti.1. Ovako dobijene vrednosti za poveeanja i umanjenja vaze kao vrednosti iz tabele.5 m. kod sirih temelja do znatno vecih sleganja.2. a) odn. temelji gradevina kod kojih sleganje koje nastupa . jednakozrnasta tla pokazuju veeu nosivost nego slrokostepsnovana neravnomerno sastavljena tla (vidi sliku 12). Navedene reakeije temeljnog tla mogu da dovedu do sleganja koja kod sirina temelja od 1.1. b'. reakeije Za sirine temelja izmedu 3 m i 5 m.2. dokaz za guste naslage treba dati i "u primerenom obimu".3m 1) 150 Slika 10: Pad reakcije temeljnog tla ispod pojedinacnog temelja vrednosti tabela 1i2 Kod pravougaonih temelja sa bocnlrn odnosom pod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 1 i 2 smeju da se povecavaiu za 20%. Tabela slrina temelja od 5 m treba postupati zemljisle prema pa- Grupa tla prema DIN 18196 neravnomernosti U naslage D Otpor na vrhu pritisnute sonde 4. Vrednosti tabele 2 i vrednosti u prve dve kolone tabele 1 smeju da se povecavaju samo onda. zbog zavisnosti otpora na pobijanje od raspodele velicins zrna i oblika zrna. Sondiranja pobijanjem mogu da se izvrse samo kod tla sa najvecirn zrnom do ca.i u nevezanom tlu takode uvek ogranieeno .2. Dokaz nosivosti preko odredivanja stepena gustine u vezi sa analizama veucma zrna i granieama gustine nasi age odn. b'od 0. vee su potrebna stalna ispitiva- nja na razlicitim mestima u osnovi gra<1evine. su sa sigurnoscu rastresite naslage. koloni. pretpostavlja mesna iskustva. Kada je kod skscentricnoq opterecenia manja redueirana bocna duzina b' < 0.. nosivost moze da se proeeni i kod mesanozrnastih tla sa malim udelom finih zrna.30 odn 0.5m 2m 200 270 340 400 300 370 440 500 150 400 470 540 600 500 570 640 700 flI 0.

( 1_ Vrednosti koje su uzavisnosti od dubine ukopavanja navedene u tabelama 3 do 6 megu na drugim dubinama ukopavanja da se dopune pravolinijski ukljutenim meduvrednostima. onda smeju da se upotrebe vrednosti prema tabelama 1 do 6 prilikom premeravanja temelja koji treba da se grade na takvom tlu. Ukoliko vee koriscene rekeije temeljnog tla.2 Dozvoljene reakcije lemeljnog gradev.1.5-struke sirine temelja.S i 2. Za kasasta i meka veziva tla ne mogu ovde da se navedu opste obavezuiuce vrednosti. Za guste naslage vaze vrednosti tabele B. neravnomernih tla.010 kp/cm' 4: Mesanozrnasto 110. kod koje pri malim sirinama temelja proees loma tla vodi do manjih reakcija lemeljnog tla.8 i sem loga veta od pirine temelja b b) Ukoliko na lemelj sem vertikalnih sila V utieu i vodorayne sile H. ali takode i vrednosti navedene u kolonama 2 iii 3 labele I. je stenje u raspadanju. Vrednosti tabela 3 do 6 su primenjive kod sirina temelja izmedu D. odn. 4. Dozvoljene reakclje lemeljnog tis kod nasulog zemlJlsta Ako nasipi ispunjavaju pretpostavke navedene u pasusima 4. utoliko se sa ovom praksom ne kose odredbe u DIN 1054. . eije je teziste tacka delovanja opterecenia. ? Otporna vrhu prltisnute sonde M~Jm' ~15 <3 0.. koje sadr!1 vel.2. dokle god je dubina lundiranja t veta od 0. polreban je proratun 10ma Ila.1 odn. kod brzeg opterecenja moze da dode do viska pritiska vode iz pora. Umanjenja prema b) uzimaju u obzir kako leorelsku tako i opilima dokazanu cinjenicu da naginjanje opleretenja umanjuje optrecenje loma Ila.1. Tabela 3: Clsla les I) se uvecaju za 20%. bez da se kida iii mrvi. Take za npr.5 do 2 m i sledece konzistencije kruta polucvrsta cvrsta 150 180 220 250 220 280 330 370 330 380 440 500 2 Najmanja dubina ukopavanja lemelja m 0.0. jednostavno proeenjivanje (nisu redovni slutajevi). Ukoliko se radi 0 pravom (primarno natalozenom) lesu. Kod izracunavanja sleganja za reakcije temeljnog tla navedena u tabelama 3 do 6 pretpostavljen je ne suvise uzak razmak pojedinacnih temelja. Ukoliko se lemelj u veoma kratkorn roku u potpunosti optereti iii je konzistencija tla manja od krute.3 da se koriste.3 i uz uzimanje u obzir pojave viska pritiska vode iz pora. sljunka iii kamena (npr."ine zrna od gllne sve do velleine peska.2. onda reakcije temeIjnog Iia kod povrsinskih temelja smeju da dostignu vrednosti navedene u tabeli 7. kOje ne sme da se ugrozi gradevinskim meramao Pri lome odnos H Vne sme da bude veci od 1 4. Pol u e v r s I 0 je one tlo koje se kod pokusaja da se izvalja u 3 mm debele rolnice dod use mrvi i kida. a) i b) treba 4.5 1 1. vrednosti iz tabela koje su dobijene za vece sirine temelja. vidi objasnjenja uz pasus 4. Pomenute vrste vezivog 1Ia se obeleiavaju prema DIN 4022 dec 1 Ako nazivi iii dobijena konzisteneija leze izmedu podataka iz tabela 3 do 6. jako glinastu prasinastu llovacu sa krulom do polutvroorn konzistencijom vazi vrednost za krutu glinu koja je navedena u tabeli 6..2. Kod dobijanja ovih vrednosti iz tabela za vezivo gradevinsko zernliiste je skoro iskliucivo bio merodavan proces sleganja.5 1 1.1). Ponovno valjanje pojedinacnih delova vise nije moguee. b'.2.3.l 0% po metru dodatne sirine temeIja. ukoliko se ovakvi temelji dodatno mere prema vrednsotima ovih tabela.04 reak- Grupa tla prema DIN 18196 SE. je povrsma stenja nagnuta vise od 30". Vrednosti prema tabeli 1 mogu da se korlste neizmenjene. a ne mogu da se smatraju redovnim slucajevima. a) b) c) d) K a s a s t 0 je one tlo. Kod jako nagnutih opterecanja Irebalo bi sem ovega da se slalno vodi raeuna 0 dovoljnoj dubini ukopavanja. prema jednoglasnom lokalnom iskustvu nisu dovele ni do kakvih iii podnosliivih steta sleganja.5 do 2 m i sleoeca konzistencije kruta 120 140 160 180 polucvrsta 170 210 250 280 evrsla 280 320 360 400 Odgovaragrupama tla UM.2 U tabelama 3 do 6 navode se kao redovni slutajevi dozvoljenog opterecenja vezivog gradevinskog zernliista.4 Pod a) propisano smanjenje dozvoljene reakcije lemeljnog Iia pri visokom vodostaiu podzemnih voda uzima priblizno u obzir utica] uzgona na sigurnosl od 10ma zernljista.2 m i dubinama ukopavanja t> 0.1 c). a koji ne sme da bude ispod 3. Obj as nj e n] e uz 4.3.1. ST. ukoliko je obezbedeno besprekorno odvodenje opterecenia u dublje slojeve i ukoliko je iskliuceno poqorsao]e karakteristika stenja usled gradevinskih mera.nskog zemllisla Iia kod vezivog Vrednosli iz tabela 3 do 6 vaze za Irakaste temelje ne vezivom tlu krutog (0. GE GW.1.1. ST.5 2 2) Tabela Dozvoljena reakcija temelino~ tla u kN/m' 2) kod trakastih temelia sa slrlnama b odn. koje je isto iii vace od sirine temelja. Ukoliko je nivo podzemnih voda na razmaku ispod dna fundiranja. GT prema DIN 18196 1 kN/m2 ~ 0. ispitivanjima iii lokalnim iskustvima mora da se doka~e da ne moze da dode do iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture zbog vode koja prodire iii opterecenja temelja. onda vrednosti moraju da se umanje za ca. dokle god nisu vece od umanjenih vrednosti tabele 2. na stranama nagiba brdskih slojeva i raselina odstupa samo malo od terena.2. Stenje u ravnomemo cvrstoj povezanosti e) ~~~~.0 m iii 3. Dp. Medutim. Ne da se vise mesiti. Ukoliko oba povecanja prema pasusu 4.2. U tabelama 3 do 6 navedene reakeije temeljnog tla kod centralno opterecernh temelja mogu da dovedu do sleganja reda vellcina od 2 do 4. smeju da 4_2_4 Dozvoljene fundiranja reakcije na steni lemeljnog 118 kod pliikog Ukoliko se gracievinsko zernfjste sastoji od jednoobraznog postojaneg stenja dovoljne masivnosti. kada je tvrsta konzisteneija dokazana veclrn brojem proba. onda ih treba sabirati.1 i na delirnicnu povrsinu A'.010 kp/cm' 7: Stenje Tabela Stanje kamene mase D~~~~i~kg9rr~~~i~~~~i~I~~i~~ stena ne lomi se nlje Iii lomi se iii sa jasnim sameje malo vrem~~~~?~i.3 b) Gustina naslage D ? 322.3 . b'od 0. b' od 0. Kao dopuna uz tabele 3 do 6 za manje gradevine (vidi pasus 4. U protivnom su ovi poslednji merodavni. vaze vrednosti za d ~ 0.SW 51. Vrednosti u tabelama 3 do 6 se nadalje ne mogu primeniti na vrste 1Ia kod kojih treba zazirati od iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture. eije stanje odgovara uslovima u gradevinskom zemljistu.010 kp/em' 6: Masna glina I) 2 Tabela Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0. oplili su pokazali. treba pomnoziti sa taktororn umanjenja Kod podloge krute konzistencije upolreba vrednosti iz tabele pretpostavlja samo postepeni rast opterecenia temeIja.kruto".Fundtranja Plitka funciiranja Tabela B: Prelpostavke eije temeljnog Cifra neravnomernosti za povecanle dozvoljene 118 prema 4.3.2. C v r s I 0 (tvrdo) je on~ 110koje se sasusilo i lada najeesee izgleda svetlije. leoretski laklori prema DIN 4017 dec 2 izazivaju suvise velika reduciranja.3. Smeju da se ukljuce nlrn iskustvirna. K r u 10 je one 110kOje se da lesko mesiti.5 1 1. GU.1) Irakasti temelji sa slrinama b : 0. eiji iznos po potrebi mora da se dokaze. onda vrednosli iz labele. Za sirine temelja izmedu 2 iSm vrednosti tabela 3 do 6 moraju da se umanje za ca.)2 V treba multiplicirati lemelja. izuzetak je einila samo tabela 3 za prasinastu ilovaeu.1 . Vrednosti tabela 3 do 6 vaze samo za temelje sa centralnim opteretenjem. Obj a s n j e nj e uz4. lundiranja na ivicama stenja.2. 4. sastavljanje tabela je oqraniceno na konzisleneije . za gustinu naslaga kod ravnomernih odn.5 do 2 m j krute do polucvrsta konzistencije 130 180 220 250 _!!_ ) V ukoliko je odnos strana veei od 2.5 1 1.5 2 I) 2) Odgovara grupama tla SU. kOje kod stiskanja u saci izlazi izmedu prsitju.0). koje takode poclvaju na potrebnoj sigurnosti od 10ma tla (vidi objasnlen]a uz pasus 4. ako nivo podzemnih voda dotice temelj (d ~ 0). Uoliko nivo podzemnih voda le~i iznad dna fundiranja.2.2 i ako za veziva tla postoji Proktorska gustina od 100% prema DIN 18127. Ukoliko H deluje' paralelno sa duzorn staranorn onda rnozs da se mnozl sa taktororn umanjenja.2. 10% po metru dodatne sirina temelja. Primedba: Sianja vezivog Iia mogu na terenu da se pojave u sledecem obliku. Ukoliko treba da se dimenzionisu siri temelji koji se poklapaju sa tabelama. onda treba umanjili vrednosti tabeIe 2. jer ti slucalevi ne poIpadaju pod uopsteno.75 < Ie < 1.1. vet se samo lomi. 4. b' od 0. Dozvoljeno opterecenje treba onda primeniti na manju od reduciranih bocnih duzlna.polucvrsto" i "cvrsto" Vrednosti tabela koje su navedene za "cvrsto" gradevinsko zernljiste smeju same onda da se korista.4 Smanjenje vrednosti tabele 2 a) Ako je razmak d izmedu merodavnog nivoa podzemnih voda i dna fundiranja manji od merodavne sirine temelja b odn.jedva da trpe uticaj horizontalne sile. dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su dobijene iz zahteva za dovoljnom sigurnoseu od loma zernliista iz tabele 2 treba urnanlif za 40% (pri d I b ~ 0) iii odgovarajuee odnosu d I b. Kod vodostaja podzemnih voda iznad dna lundiranja pri malo] dubini ukopavanja ternetla ugrozava se sigurnost od 10ma zernljista. llovaea)" Dezvoljena reakcija temeljno~ tta U kNlm kod trakastih temelja sa irinama b odn. onda iz njih treba uzeti uvek nepovotjniju vrednost. Kod eetvorougaonih temelja sa odnosom strana ispod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 3 do 6.5 2 I) 2) Naimania cuotna Dozvoljena reakcija temeljn~ na u kN/m2 2) kod trakastih temelia sa irinama b odn. ali moze u ruci da se izvafja u 3 mm debele rolnice. (1 _!!".1.5 2 1) Dozvoljena reakcija temeljnoQ tla U kNlm kod trakastih lemelja sa sirinama b odn. Kod vodostaja podzemnih voda izmedu dna lundiranja i razmaka d ~ b ispod dna lundiranja. i to za 40%. posto srednja sleganja lemelja dokle god je obezbedena sigurnosl od klizanja prema pasusu 4. Vrednosti navedene u tabelama 3 do 6 vaie neumanjeno i za kosa opterecenja. Odustalo se od navodenja dozvoljene reakcije temeljnog tla za veziva tla mekse konzisteneije. prema pasusu 4.5 m rnoze da sa racuna sa dozvoljenom srednjom reakeijom temeljnog 1Ia od 80 kN/m' I) Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0. Vrednosti tabela nisu primenjive za ona vremena gradenja kod kojih se za manje od 15 dana dostigne maksimalno opterecenje (nije "redovan slueaj"). poluevrslog (Ie > 1) iii tvrstog stanja.010 kp/cm' 16 . Kod ekscentricnoq opteretenja treba smanjiti povrsinu temelja kao u pasusu 4. Posto se plitka fundiranja na mekanoj podlozi ne izvode cesto. nanosi peska. horizonlalnih sila bez uzimanja u Ovde je H zbir delujuCih obzir potiska zemlje.1 Jos jed nom se ukazuje na postovanje pretpostavki navedenih u pasusu 4. Za ekscentricna opterecenja va~i sve reeeno uz pasus 4.1 Nadalje treba voditi raeuna 0 tome da u vezanim tlima same krute konzisteneije. TL i TM prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0.7~ ~~~~tinama I) StenJe u naiz- 2000 1000 1 kN/m' . GE SUo GU GT SE. Kod malih dubina ukopavanja.5 do 2 m i sredece konzistencije kruta 90 110 130 150 poluc:vrsta 140 180 210 230 cvrsta 200 240 270 300 2\ 21 Odgovara grupi tla TA prema DIN 18196 1 kNlm' = 0. Kod veclh sirina temelja treba postupati prema pasusu 4. onda smanjenje oplerecenja 1Ia usled uzgona u dubljim slojevima moze da se zanemari i da se racuna sa nesmanjenim dozvoljenim reakcijama lemeljnog tla kao vla~na zemlja. meduvrednosti odqovarajuce utvrditi tokalu sag- Dozvoljene reakeije temeljnog tla treba lasnosti sa strucnlrn institutom kada: a) b) c) d) e) I) je nejasno da Ii se gradevinsko zemljiste rnoze ucvrstiti u stene. b' od 0. Uvecanja dozvoljene reakcije temelja tla za zdepaste temelje odgovara einjeniei da ovi temelji pri jednakom naponu dna i jednakoj manjoj sirini imaju manje sleganje.65 ? 100% ? 15 U pogledu zahtevanih razlicitih vrednosti D odnosno. iii gline. da bi se sleganja odr~ala u navedenim granicama. Kod ekscsntricno opterecenih temelia dolazi do olvlcenja.2.2. su geoloski odnosi nejasni. Kod znatnog obostranog uticaja susednih temelja rnoze da dode do vecih vrednosti sleganja. da barem u u oblasli upolrebnih opterecenja.3 Odgovara grupi UL prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0. Me k 0 je one 110koje se da lako mesili. Zato se za ove slucajevs tra~i dokaz prema pasusu 4. treba da se bazira na vecirn reakeijama temeljnog tla od onih navedenih u tabeli 7 kada ne npr kod strucan institut se takode mora uvek konsultovali rnoze da se iskljuci opasnost od 10ma zernfjlsta.2. Meduvradnosti (d/b izmedu 0 i 1) treba ukljuciti pravolinijski.010 kp/em2 5: Gllnasls prasmasto uovasta tla ) ' 2) Tabela ukopavanja temelia m 0.0 m.2.5 98% >3 > 0. Za dimenziniranje temelja na lesu mogu da se koriste vrednosti tabele 3. onda cozvoIjenu reakciju temeljnog 1Ia treba odrediti prema pasusu 4.~mena ostecena 4000 1500 ~t~i~ .01. ukoliko stenje pokazuje prikazane karakteristike.2. ali je jos uvek dovoljno vlazno da bi moglo ponovo da se oblikuje u grudvu.GT SUo GU U Slepen zgusnjavanja Dp. takode u pegledu rnoqucnostl ispitivanja.

0 kom udelu se pri tome u pojedinacnorn slucaju radi. 5. 5.5 Prema vrsti naprezanja razlikujemo: aksijalne. onda izrnedu ostalog mora da se racuna sa znalnim poqorsaniern konzistencije oko sipova kao i reakcijom zastora. Time izazvana prernestanja zrna vade do sabijanja tla. 1 . Prema ovome je nevezano gradevinsko zernljlsts dovoljne nosivosti kada je. cesto je svrsishodno zameniti ih plitkim tundiranjrna.1. povetanje sleqanja.1 zlikujemo: ra- G otove si pove. razlikujemo slpove sa naiz- Sila uzgona jednog gradevinskog tela koja se preuzima zategnutim sipovlrna iii drugim zateqnutirn elemenlima.1. utiskivanjem cevastih sipova i vibriranjem.1.1.2. 5. Potresanja prili· kom korlscenja gradevinskih uredaj su lokalno oqranicena i mogu iskustveno da se zanemare kod fundiranja sipovi- rna. Ovo pravilo vazi shodno tome i za koso razuprte sipove.2. Sipovi se pri lome dodatno naprezu na savijanje 5.2. opterecenia gradavina se uvode u sipove i od njih se pradaju nosivim slojavima gradevinskog zernliista.2. U dalom slueaju lakode treba voditi racuna i 0 ulicajima vremena. uzdizanja obelezava granicno oplereeenje. Ukoliko ne rnoze da se izbegne razlika u dubinama susednih sipova. 5. Ukoliko se nasuprot tome sipovi u vezanom lIu podvrgnu statickim naizmenicnirn opterecenjirna. ceh~na i drvene sipove. Ali odredivanje ne iskljucuje da se razdelnicama razdvojeni delovi gradevine fundiraju plitko (npr. kotvane ploce iii kOlveni zidovi. modula zastora.3.4. sa U c 3 0. posebno u fino-peskovitim. mora da se dokaze prema. da se preuzmu i plitko lezetim konslrukcijama za ankarovanja.1 Fundiranja ~ipovima treba uopsteno lako dimenzionisati. 5.2.2. uzdizanjima prelazi u slrmu silaznu pravu (vidi sliku 2).2 u slucaju opteretenja 3.4 Utica. jer ovde dolazi do znalnog povecanja modula knutosti odn. ukoliko iz drugih razloga nije potrebna veta dubina ukopavanja iii ukoliko je u veoma nosivom lIu dovoljna iii preporucljiva manja dubina ukopavan]a.2 Opsle uz projekat 5. Dejstvo negativnog Irenja omotaca na gradevinu moze da se smanji od· govarajutim postavljanjem ~ipova i izborom vetih razma· ka izmedu sipova.2. prj eemu treba voditi racuna 0 tome da se pravilno procene duzine izvljanja i uslovi opterecivanja.1. Pomeranja kao i obrtanja onda mogu da budu veta nego sto rezultiraju iz proracuna kosog sipa otpornog na savijanja i zatezao]a. od prednapregnutog betona. Treba tezlti po rnoqucstvu ravnomernoj dubini fundiranja.1 Pojmovi Vrste lundiranja sipovima sipovima prema DIN 1054 5.1. Nasuprot tome. treba ogranicili linijom koja ide oko lroslrukog precnika trupa sipa van osovina ivicnih sipova. Posebna ispilivanja su polrebna.4. negativnom trenju omotaca.2 Prema nacinu na koji se optarecenja uvoda u gradevinsko zernljiste.6 Prema dejstvu na okolno 110 razlikujemo slpove kod kojih tlo radnim postupkorn moze biti iii sabijeno. Me s ovi I i Sl povi.4 Dozvoijeno optrecenje slpova iz probnog cenja (dobijanje granicnog optereeenja) optere- Probna optsrecen]a pritisnutih uporedni rezultali optere6enja.3. "Jumbo" sipova iii kod b) c) sipovi treba vise da se oplerete nego sto 10 dozvoljavaju odredbe 0 dozvoljenom opleretenju pobijenih sipova (prema DIN 4026) iii ubusenih sipova (prema DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2). Kod prvi pUI opleretenih vezanih tla u nekonsolidovanom stanju mora da se priimeni kohezija Cu.2 kod plilkih fundiranja Kod nevezanih noseeih slojeva gustina fundiranja sipovima mora da bude veta no povrsinsko fundiranje.1.1 Utica. a sto odgovara srednjem raslojanju vertiklanih sipova. kada ovakve sile putem samih sipova budu uvedene u podlogu.2.7 Sipovi Ireba da stoje dovoljno duboko u nosivom zernliistu.5 Sipove za fundiranje Ireba napragnuli pretezno u pro avcu njihove osovine. Treba dokazati prenos sila sa gra· devine na SipOV8.1. Povrsina na kojoj Ireba da se bazira uporedenje. sastava povrsine omolaca i izgradnje stope sipa. 5. Oni se u celoj svojoj duzini iii delimic· nim duzinama proizvode odn. Pritianuti sipovi uobicajenoq nacina gradnje treba da budu najmanje 20 cm debeli. a u konsolidovanom slanju onaj napon smicanja koji se dobija iz vertikal· nog napona u tlu. u pasusu 4. Cak i kasasti slojevi lIa sprecavaju izvijanje. 17 .5) prauzima momenle savijanja i da pradaje tlu poprecne sila.izuzev slucajeva neznalnog optsrecenja . Kao smernica. Nosivosl zategnulih sipova i kotvenih sipova . Oni se sklapaju na licu mesta proizvedenih delova. u sljunkovitom i peskovitom zemliistu uglavnom ca.4 u slucajevirna opteretenja 1 i 2 kao i = 5.1 i 5.Fundiranja Duboka fundiranja Fundlranje 5. Odnos duzlne prama precniku je kod sipa uglavnom toliko valiki.4 Pod a) navedeni kriterijumi za cvrtsocu nosivog sloja odgovaraju zahtevima DIN 4026 i DIN 4014 deo 1. ne lznosi vise od 3% u slucaju optrecenja 1 i 5% veretiklane sile u slucaiu opleretenja 2. Pri lome tre· ba vodili racuna da se slaganje konslrukcije koja se podupire sipovima sasloji od sleganja plitkog fundiranja i sleganja pojedinacnog sipa. dok Irenje ornotaca ne igra neku bilnu ulogu. kao i formiranjem krutih sipova. ukoliko njihovi vrhovi nisu vise udaljeni na spolja od vrhova vertikalnih ivicnih sipova. nacina gradnje sipa i postupka uqradivanja. oslonci hale tundirane na sipovima. Horizontlne sile Ireba prihvalati iii kosim sipovima.2. vremena Nosivosl pobijenih sipova. istisnuto iii rastreseno.2 Kod sila koje deluju kratkorocno cak i ploca glave sipa ce rnoci da prenese neposredno na gradevinsko zemhiste jedan deo opteretenja koje se na nju prenosi sa gradevine.3 Utlcaj boeno povrillnskog 323.2. prema iskustvima severno nemackog prosza odnosnu razvijenu povrsinu omotaca sipa.1 ovog normaliva. gustini naslage sipova sa velikim prosirenlern slope. odn. 5.4. nosivosti gradevinskog zernljista.55 za lIa sa U2:.1. armirano-betonske.3 za plitka fundiranja u dubini koje je merodavno za prijem sila pritiska. kod kojih Irenje omolaca ima odlucujuci udeo u kapacitetu nosivosli. 5. razlikujemo: P r iIi s nut i ~ i P 0 v i Oni prenose opteretenja sipa uqlavnom pritiskom vrha sipa na gradevinsko zemljiste.1 Krllerijumi oplerecenja za ulvrdivanje naslaga u slutaju nego za uobieaje- dozvoljenog probu pa- Kod izracunavanja dozvoljenog opteretenja putem nog opleretenja Ireba uzeti u obzir uslove navedene susima 5.2.01.3 Prema vrsti materijala sipa razlikujemo: belonske. noslvost sipova 5. na savijanje iii na oba nacina opterecene sipove.1. npr.2. da: sipova. Kod velikih ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 2 sme da se poslupa prema pasusu 5. 5. Primedba: Sipovi za sabijanje koji treba da zbiju rastresito gradevinsko zamljisla koja moze da se zbije. da sa sip staticki rnoze smatrati zglobnim staporn. onda dublji sipovi treba da se ubace pre plicih sipova.3.3 Merodavni utlcaji na '" = 1 . lnatni udeli horizonlalnih sila mogu. 5. Uz "Iundiranje lebdetim sipovima" vidi objasnjenja uz pasus 5.5 Sigurnosl od uzgona 5. Obj a s nje nj a uz 5. ne spadaju u fundiranja sipovirna koja ovde obradujerno.2.1 Sigurnosl jednog sipa odnosi se na granieno opteretenje Dg. polozaja sipa i razmaka izmedu sipova kao i nacina ukopavanja u 110. koji celom duzinorn sto]i u tlu.2. 3 lahtev za priblizno poluevrslom konzislencijom vezanog gradevinskog zemllista odgovara onom iz pasusa 4.4. duzine ukopavanja u nosive slojeve i njihove jacine. ukoliko ne postoje treba uvek onda izvoditi ka- a) Obj a s nj e nje uz5.4 Uvodenjem dlnarnlckln sila kao sto su udari IIi oscilacije kod nevezanih iii slabo vezanih tla mogu da se izazovu slpova Prema vrsti ugradnje i postupka proizvodnje 5. da kod uvodenja ne rnoze da nastupi ststno povratno dejstvo na susedne sipove. kod nasipa uz 5. zalegnuti Sip izranja prilikom probnog optera6enja.4. Oni prenose optrecenjs pretezno putern Iranja ornotaca sipa na nosive slojeve.treba uvek dokazati pro- bnim opterecenjima. 5.Fundiranje stojecim sipovima" ja kod primena sipova reo dovan slucaj. npr.1.3. lako da mogu da se ocekuju manja sleganja nego kod plilkog fundiranja. ako su manje podlozni pritisku.01 opterecenla Fundiranja s t oje c im slp ovi rn a su fundiranja 5ipovima. 5. U vezanom tlu su opterecanja oscilacijam i potresom sipova uglavnom bez znacaia. Ovakva dubinska fundiranja predstavljaju prelaz ka fundiranju na bunarima i fundiranju na stupovima. dinamickih naprezanja srnan]e- Znatne oscilacije iii potresanja mogu da izazovu nje nosivosli sipova ocn. duzlne i materijala imaju pribllzno isle karakteristike pri deformacijama i sleganju. bocnom optereeenju povrsina i dinamickom naprezanju.2 Negallvno trenje omotaca D~ { 0. (Pobijeni sipovi vidi DIN 4026. 3 m. 5. kada se pomnozi sa koeficijentom staticnog priliska KO i langensom paramelra smicanja (unulrasnjeg ugla trenja) tang 1" odvodnjenog tla.2.2. Izvode se busenjern (vidi DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2). isporucuju i pobijaju u dubio nu tla. 5. Mogu da se primene ako popustljivi slojevi na vecirn dubinama polako postaju cvrsei .3.4 Fundiranje lebdecirn ~ipovima treba prema rnoqucnosti izbegavatl.1 do 5. na koje onda mogu svrsishodno da sa primene odredbe pasusa 4 kao i Dna pasusa 5. Kod velikih precnika sipova kao npr. Obj a s n j e nj a uz 5.3.3.2 Kod izracunavanja sila koje deluju na pojadine si· pove jednog staticki neodredenog rostilja na sipovima tre· ba voditi racuna 0 ulicaju promena oblika sipova i gradevinskog zemljista. od prefabrikovanih sipova i unutrasnji naponi.) Sipovi izvedeni na lieu mesta. mogu da se izazovu horizontalna krelanja mekog tla. materijala sipa. presuju.2 peska moze da se raeuna sa 20 kN/m2 5. prema trenutnom stanju tehnickoq saznanja nije rnoquc. 5.1. odnosa podzemnih voda. kod nabijenlh sipova oplerecenje pri konslantnom sleganju SOl od 0. kotvama i osloncima iii potiskom zernlje. oblika sipa i povrsine poprecnog preseka.2. 5.1 Prilikom fundiranja sipovima. F r i k c ion i ~ i P 0 vi.025 precnika sipa d (prema DIN 4026).4. 5. busene rupe.2. ako takve sile na drugi nacin dospeju u tlo. koja mogu da daju povoda za dodatno sleganje sipova. kotveni sipovi. Pri tome Ireba vodili racuna da kosi sipovi pri strrnorn polozalu. nosivo gradevinsko zernljlste nema dovoljnu jacinu: se prilikom uvodenja sipova na predvidenu dubinu fundiranja pojave dileme u vezi rnopucnosti opteretenja slpova odn. U jednostavnim slucajevima mogu da se primene i pogodna priblizne metode.3. 5. Ukoliko horizontalna sila koja dejstvuje na vertikalni sip iii ro~tilj na sipovima. I jacina i cvrslina povrsinskih slojeva su od znaeaja. pod odredenim okolnostima dodeljenu spoljnu silu prenose pre savijanjem nego pulem normalnih sila. sa oznakama u pasusu 4.9 Unutar jednog fundiranja sipovirna za isti staticki zadatak (npr.2.4. Obj a s n j e nj a uz5.4.4 za II. Ovo vazi narocito kod statlcki neodredenih sistema sipova.1 5. rnoze uglavnom da se odustane od posebnog dokazivanja. Objasnjenja tora. onda zbog velike sposobnosti amortizovanja gradevinskog zern'jista dolazi do neznalnih potresanja u slojevima koji nose sipove (izuzev zemljotresa i slienih udarnih talasa). Fundiranja lebdetim (p uv aj uc im ) s i p o vi rn a su fundiranja sipovirna kod kojih se opteretenje gradevine ne prenosi neposredno na nosivo gradevinsko zemljiste koje lezi dublje vee na slojeve koji mogu jako da se sabiju. ispiraju. prenosenje sila pritisaka iii zatezanja) treba koristiti slpova koji na osnovu svog nacina proizvodnje. Sipovi kozliei).2. Granicno optrecenje je ono opleretenje pod kojim pritisnuli sip primelno uranja. Oni S8 na lieu mesta ugraduju u supljini pripremlieno] na tlu. ono meslo na kome plilka kriva nakon prelazne oblasti sa znalno raslutim sleganjima odn. Pouzdan dokaz. kod kojih se opterecenie gradevine slpovirna prenose na nosive slojeve tla koji leze dublje. da S8 5ile iz gradevine sarno sipovima prenose na gradevinsko zamlji~le.8Sipovi istog smera moraju da imaju toliki razmak osovina. uvetanim vrednostlma ". kao otprilike kod fundiranja rnasina. u povrsini dna slope sipa se pod odredenim okotnstirna prenose i momenti.2 Vrste Ukoliko se pored fundiranja sipovlrna na mekom sloju tla iznad nosivog gradevinskog zernljista postavlja izduzeno povrsinsko optere6enje (otprilike u obliku naslpa). i stope. To na iskljucuje da Irup sipa u ograniceno] meri (vidi objasnjenja uz pas use 5. tj. prasinaslo ilovicastim i glinenim tlima moze da rasle jos duze vreme nakon pobijanja. naslagana opterecenia postavljena neposredno na gradevinsko zemljists). kada se slezu gornji slojevi tla. sam putam kosog polozaja sipova (kosi sipovi. uvrcu iii se postavljaju u unapred pnpremljene. Kosi sipovi se u ovo ukljucuju samo uloliko. linija opleretenja od sleganja odn. Pri lome treba uzeti u obzir moguca horizonlalna pomeranja. Nosivost sipa zavisi od vrsla tla i njihovih karakteristika.3. . nabija· njem betona livenog na licu mesta. Sip moze dodatno jos da se optereti negativnim Irenjem omotaca.6 Dabljina sipova za fundiranje zavisi od njihove duzine i od zeljene nosivosli.10 Kod sipova koji slobodno stoje treba ispitati si5. Samo ako 10k linije oplere6enja-sleganja ne daje jasan rezuital 0 slanju granicne vrednosti Q9' kao granicna vrednosl kod ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 1 moze da se odredi opteretenje pri ukupnom sleganju S od oko 2 cm (vidi DIN 4014 deo 1) .4 rnenicnirn Prema oblikovanju formiranjem trupa gurnost na izvijanje. vibriraju.3Kod grupa sipova zbir sila pritiska ne sma da napregne gradevinsko zamljiste u sredini vise nego SID bi bi10 dozvoljeno prema pasusu 4.

03 0.3 Ovim odredbama treba da se ukaze na to da probno opterecenie ne treba da se proceni samo prema granicnom opterecersu vee i prema sleganju sipa pod upotrebnim opterecenjem.1 za potrebnu jacinu nosivog sloja ispod ubusenog sipa.2 Dozvoljeno opterecen]e sipa dobija se kada se qranicno opterecenje 00 podeli sa koefieijentom sigurnosti "(prema pasusu 5.1. 5. 1 20 1 1.1.1.3 Dozvoljeno sleganja Kod gradevina koje se grade na rasedu zernljista iii kosini. 5.4.4. precnik sipa (stope) Odnos sleganja glave sipa slDodn.4.3 Prema pasusu 5A.7 Siabilnosl gralievina sedu zemljista lundlranlh sipovima na ra- Obj a s n j e nj e uz5A.75 2.45 0. 2.l Definicilorn i grafikonom granicnog opterecenja jasno je da je ukliucena prelazna oblast linije sleganja opterecerua prilikom odredivanja grani6nog opterecenja.1.3 U slucaJevima navedenim u pasusu 5.8 stanju 0.1.) Pretpostavka za primenu otpora vrha sipa navedenog u tabeli 2 je pokretna granica Wt.1 0.3 do 0.1. ukoliko najmanja i najveca vrednost ne odstupaju vise od 30% od srednje vrednosti. Ako se ode ispod navedenih vrednosti treba uraditi dokaz protiv probijanja. Dozvoljeno opterecenje iii sipova uglavnom raeunava empirijskim stattcklm proracunlrna tla. Njihova jedinstvena primena medutim olaksava uporedno vrednovanje rezuttata probnih opterecenia.0 0.4. uklju6ujuCi rostilj sipova.4. Kod sipova gracievina koji su predvideni za probna opterecanja treba voditi raeuna 0 tome da se sipovi dimenzioniSU dovohno za preuzimanje ocoklvanoq iii dokaznog granicnog opterecenja. u DIN 4014 deo 2 za velike ubusens slpove i u DIN 4026 za pobijene sipove.1 U pasusu 5.4.75 Kod zategnutih slpova sa nagibima izmedu 2 1 i 1 1 sigurnost treba interpolirati pravolinijski izmedu vrednosti redaka 4 i 5.4. koje treba dckazati.2 Sigurnosl Slika 2: Dijagram recenje Qmax Ukoliko prilikom opita ne moze da se dostigne granicno optere6enje. onda primenieno naivece opterecenie Om". ukoliko u prethodno navedenim normativima nije drugacije navedeno. probno opterecenje cesto ne mote da se poveca do onog opterecenja koje rnozs da se smatra granicnim opterecenjern u smislu pasusa 5. S/DF koje se odnosi na precnik slpa (stope) i srednjeg 01· pora vrha sondiranja u nevezanom tlu Olpor vrha sip. Kao ulazna vrednost prema tabeli 2 se koristi kohezija u nedreniranom stanju Cu vezivnog tla. otpor prttlsnutih slpova odnosno sleganje glave stoa siD odn. sa kojom treba da se dokaze otpor vrha sondiranja q. pobijene sonde moze da utlce trenje sipki. Ukoliko takva iskustva ne postoje i ne vrse se probna opterecenja. Kod primene sigurnosti umanjene za vise od jednog probnog opterecenja.4.3) merodavno sleganje za oqranicenie dozvoljene sile sipa.1. Empirijski postupei se smeju dozvoliti samo onda.35 3.1.1. Kod nevezanih tla prema DIN 1054.25 4.02 0.2. onda linija otpora na sleganje pojedinaenog sipa uz postojanje jednostavnih odnosa tla sme da se sraeuna sa vrednostima prema tabelama 1. cvrstoca). treba voditi racuna 0 preklapanju mase zemlje na koju utice zatezanje sipa i shod no tome treba smanjiti dozvoljeno opterecenje.2 sraeunato dozvoljeno opte- recenie ne sme da dovede do prekomernog naprezanaJ materijala sipa.3. 5. vazi kao granicna vrednost. Kod ubusenlh slpova sa proslreniern stope treba smanjiti vrednosti na 75%. .2 otpor vrha pojedinacnog sipa u zavisnos!i od sleganja prema labelama 1 i2 Podaci vaze za normativno proizvedene ubusene sipave.4 treba obazrivije prirnenif vrednosl koelieijenta sigurnosti iii ga utvrditi u saradnji sa priznatim strucnjacirna iii gradevinskim institutima.9 1. sto ima znacaia pre svega kod sipcva sa velikom slobodnom duiinom izvijanja. 5. sipova se preporucuie d uzme srednja vrednost da se za merodavni iz precnika stope i optereeenle sipova Vrsta sipa prema procesu Sa odredbom da granicno opterecenie treba da rezultira iz ponovljenog probnog opterecenia dozvoljava se da dokazani rast nosivosti sipa sme komercijalno da se iskorlsti.4.l. fundiranjem sipovima treba dokazati stabilnost od loma zernliista odn.1.10=sg 0.5m.1 Aksijalni 7. Pritisnuti ~jpovi Zalegnti sipovi pod nagibom do 2 1 1) Zateqnuti sipovi RQd nagibom od 1 1 1) SipOVi sa veclm naizmenlcnlm opterecenjem (zatezanje i pritisak) 1) 1 >2 1 >2 >2 2 1.3 1.2 sracunato dozvoljeno opterecenje ne sme dadovede do sleganja (odn.6 Dozvoljeno tupelrna oplerei:nje 5. T abela 1 7 Izracunavanje zanom i vezivom 7. U protivnom treba primeniti 1. 7.0 Tabela "*) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju lineamo.03 0. Tabela 8.2-struku najmanju vrednost.l. cije izracunavanje po pravilu zahteva laboratorijske probe.1 U lakvim slu6ajevima probno opterecenie treba izvesti samo do onog sleganja glave sipa.02 0. 5.nosl ~ Broj probnih opterecenla lzvrsenlh pod istim uslovima Sigurnost u slucaiu opterecenia Kod lebdecih precnik sipa trupa. lorna kosine (vidi DIN 4084 deo 1 ideo 2) i cele gradevine.05 1.5 11.4 Prema pasusu 5. izvrsenirn probnim opterecenjima. Kao granieno optere6enje srne da se uzme srednja vrednost iz probnih opterecen]a.4. kriterijumi predstavljaju jednostavne granicnog opterecenia. bez da se pri tome zahteva vee broj nepoznatih.8do 1. pod uporednim okolnostima.1. Za dobijanje Cu u tabeli 5 vaii pasus 7.02 I pntisnutih "ipava iz iskustvenih vrednosti Kod jednostavnih odnosa tla i cesto koriscenin vrsta sipova vaze opterecenja sacinjena u DIN 4014 dec 1 za ubusene sipove. koje odgovara cetvorostrukom sleganju u upotrebnom stanju. a u vezanom tlu putem kohezije u nedreniranom stanju Cu.8 3.75 1.5m u nosiv sloj.3 Trenje omotaca noslima 4 i 5 pojedinacnog sipa prema vred· -) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno.5 do 0. >2 1. sipova proracunsklm posne sme da se iz- '1 Og i dostignuto opterecenja-slsqanja: granicno optsnajvecs optereeenje 5. s/OF 0.4.9 2. Do vrednosti loma trenja omotaca koja je dostignuta prilikom sleganja s'o prema jednacini (7) treba raeunati sa linearnim lokom otpora omotaea sipa (vidi sliku 3). pasus 2.4.7 0. senih sipova sa prosirenjem stope treba smanjiti na 75%.1. Linija otpora na sleganje za pritisnute sipove treba da se sracuna na osnovu probnih opterecenia (vidi DIN 1054). Ukoliko se probno opterecenje pasle nekog vremena ponovi i pri tom rezultira visorn granicnom vrednoscu. Dozvoljeno optreeenje ovih sipova se dokazuje samo retko nepos red no pomotu probnih opterecenja: oblcno se izracunava vrednovanjem rezultata drugih probnih opterecenja putem uporeoivanja.1.35 0. J Vrednost loma trenja omota6a za pojedniacni Sip Ireba pretpostaviti prema tabelama 4 i 5.75 1.5 obj a s nje nj a uz 5. koja je navedena u pasusu 7.2 0. Sem toga treba dokazati da tlo koje lezi ispod toga ne uqrozava proces sleganja.Fundiranja Dubinska fundiranja Ob j a s nj e nj a uz5.1 opste ponasarqa nosivosti u neve- Otpor vrha slpa Us U MNlm2 u zavlsnostl od sleganja glave slpa siD odn.1. uzdizanja) iii do razlika u sleganju.1 1.2 Sigurnost »prerna tabeli 8 za zategnute sipovs va· zi samo za samostojece sipove.0 otporu vrha sondiranja 'lsMNlm2 15 1 I Ukoliko na rezultate sondiranja teske.6 0. ana rnoze takode da se utvrdi i na bazi iskustava sa drugim.75 1.5 0.5 1.5 1. Kao jednostavni odnosi tla prema DIN 1054 se ovde delinisu oni za koje rnoze dovoljno tacna da S8 utvrdi cvrstoca u nevezanom tlu putem otpora vrha sondiranja qs.75 1.4.2). koji se ukopavaju najmanje 2.0 u zavisnosti od sleganja s/DF koje se odnosi na u vezanim tlima stpa os MNlm2 . Sigu.2.2.4. Fini do srednji pesak iii lako prasjnastoilovitasti pesak Tabela 2: Olpor vrha sipa OS glave sipa siD odn.0 J 25 1.4. koja ugrozavaju konstrukeiju iii koriscen]e gradevine. 18 (. koji stoje u grupama jedan blizu drugog. slOF os MNlm2 .75 1. preporucu]e se koriscenie standardne sonde SPT prema DIN 4094. prelpostavka je da se probna opterecenia vrse na istim sipovima i pod istim uslovima gradevinskog zernljista (sled slojeva. Kod fundiranja sipavima na stenju. kada su na osnovu lokalnih iskustava iii po tacno utvrdenim pretpostavkama priznati iii na osnovu probnih opterecenja dokazani kao pouzdani.5 2 1.5 do 1. Pretpostavlja se da jacina nosivog sloja ispod dna sipa lznosi tri precnika stope sipa.4 1.1.10 =_"g_ 0.4. Kod zategnutih sipova. u zavisnosti od ugla nagiba.75 2 2 1.2.4. 5. ani ne zavise od broja opterecenja i rastsrecenja ispod granicnog opterecenia. < 80 % (vidi DIN 18122 deo 1).2 zahtevana sigurnost "jednog sipa od popustania na pritisak iii zatezanje mora da poseduje barem vrednosti navedene u tabeli 8.01.3 5. Ubuseni sipovi prerna DIN 4014 (Izvod) spoljneg lIu. racunski potisei na povrsinama sipova smeju do 100% da prekorace vrednosti tabele 7 u pasusu 4.5 Ked ubuvrednosti J 7:1. treba dokazati ovaj uslov pomoeu sondiranja. 4 i 5 prema pasusu 7. Najbolje je za to koristiti sondu vrsnog pritiska prema DIN 4094. Kod slpova vecih precnika kod kojih je prema iskustvu (vidi pasus 5. 5.1 . 3: Faklorl preracunavanja sondiranja lis u MN/m2 broja udara /11:30(udara dlranja) kod slandardnog Vrsta tla izrnedu otpora vrha pritisnule sonde I na po 30 em prolesta penetraeije.2.5 Dozvoljena aplerei:enje 323. ali najmanje 1. ~ 10 MN/m' u onoj dubinskoj oblasti. Vrednosti tabela ne vate za oblasti trupa sipa koje su zasticene caurama i preko vi sine stope sipa. Odredivanje se posebo odnosi na velike ubusene sipove za koje je merodavan DIN 4014 dec 2. onda vaii to opterecenie.) Pesak iii pesak sa nesto sljunka Sircko gradirani pesak Peskoviti sljunak iii sljunak Otpor vrha pri kohezji u nedreniranom Cu MN/m2 0. pri srednjem 10 0. Za preracunavanje rezultirajucih vrednosti vidi tabelu 3. Navedeni pornocni moqucnosti za odredivanje 5.

umanjenja "i u zavisnosti od polozaja ubu- (15) Kod grupa iiipova varajutu sa neravnomerno rasporedenim ubuse- (16) nim sipovima ai-vrednosti smeju da se izra6unaju UZodqoprimenu slika 4 i 5. Za otpor vrha sipa Sg Horizontalna dejstva no vertikalne sipove Slik. On moie i da se utvrdi na osnovu iskustava sa drugim.g (u MN) + 0.. vidi sliku 3. rnoze se da se zanemari sopstve- ks (z) = flhE . 0. znace Ovde oznake nhE nhi Slika 3: Konstrukeija linije otpora cenje tabela 1. t vaie ovde smisleno tome. cvrstoca nevezanog tla pri srednjem atporu vrha sonde os MN/m2 0 5 10 ~ 15 0 0.12 7. ao (t2) Ami Povrsina ornotaca sipa u zavisnasti ad sleganja od sleganja glave Faktori <1L I "<l zavise od rastojanja sipova <1L u smeru sile i "<l poprecno na smer sile kao i polozaja ubusenoq sipa u grupi (vidi sliku 6).(5) 0.4.4.04 0.(s) + l: A.(s) (7) Otpor sipa na horizontalna pomeranja treba da se utvrdi na osnovu horizontal nih probnih opterecsnja. Og.01.4.~--~-----~3-~~IO na igrupu sipova se lzracunava sa: (11) 5:Faktori umanjenja "QA i UQZ za odnos odstojanja ose sipa aQ poprecno na smer sile prema preseku trupa sipa D: pri aaiD -c 2 vaze uslovi [ednoq kontinualnog zida (vidi npr.m' 'mi(S) (8) 7. Vrednost 10ma trenja omotaca sme da se pretpostavi pri 5" prema jednacinl (9).2 *) 0.5 O.2 i 7.0 i----~:-::::"""'" O.10pste Odredbe koje su sadriane za dejstva poprecna na kosih sipova. 2: vrednosti 4 > IIL>2 smeju da se interpoliraju (18) (19) linearno.03 4: Vrednost 10m.da se racuna sa vrednostima koje su za pritisnute sipove riavedene u tabelama.g od kojih daIje linije otpora na sleganje idu vertikalno.4. 0" i O.(5) znaci: Otpor stope sipa u zavisnosti od sleqanja glave sipa 5 Otpor ornotaca sipa u zavisnosti od sleganja glave sipa 5 L A. tmi(S) Kod ovog izracunavanja no opterecen]e slpova. 7. Kod otpora vrha sipa treba umanjiti vrednosti tabelama 1 i 2 sa faktorima umanjenja v prema tabeli 6 koji Kod modula zastora konstantnog celom dubinom (kao gornja granica za slpove u prekomerno konsolidovanirn veznim vrstarna tla) Pri tome sracunati Cj = Holyo (21) ks (z) = kg = eonst slpa i rnodu- gde je He horizontal no dejstvo na glavu sipa (proizvo'jno) su zavisni ad odnosa strana.2 Pojediancn. U sluca'u uvezanih glava sipova ne mora da se imitira rezanje kod probnih opterecenja.06 ". Sipovl u pasusima 7.4 Dobijanje linije vrednostima lz tabela otpora na slaganja prema 7. Faktoru umanjenja "< za jedan ubuseni sip u grupi odpovaraju sledeca umanjenja modula zastora: a) Kod modula zastora koji se povecava linearno sa dubinom z (priblizno primenjivo kod ubusenih slpova u normalno konsolidovanim i nevezanim vrstama tla).3 Dejstvo grupe kod dejstva u aksijalnom pravcu Naizrnenicno dejstvo izme6u pojedinacnih slpova u grupama sipova kod dejstva u aksijalnom praveu treba uzeti u obzir prema DIN 1054. = 0.1.1 Dodn. pojedini ubuseni si· povi ucestvuju u razlicito] meri u prijemu horizontalnog ds]stva HG koje utice na grupu sipova.3 Grupe slpova U grupama sipova kod kojih svi ubusenl sipovi pokazuju priblizno ista horizontalna pomeranja. preporucuje se da se izracunavanje sile u preseku vrsl i pornocu gornjih i donjih granicnih vrednosti. pod istim uporedivim okolnostima izvrserurn probnirn opterecsnllrna. na sleqania uz korisb) E I Otpor na savijanje ubusenih sipova Modul zastora pojedinacnog sipa nadubini Z= D modul zastora pojedinacnog slpa u grupi na cubini z= D duiina ubusenoq sipa 7.. Tmt trenja omotaca u nevezanom tlu Vrednost lorna l"mf trenja ornotaca MN/m2 ") Tabela 6: Faktor umanlenj. DIN 4085) Qrg(S) == AF u. Kod dvostruko sirnetricnih grupa od jednakih ubusenih sipova rasodela dejstva Ovde 0. zlD sa (13) elasticnorn duiinom L pojedinacnog sipa vali Slika (14) 6:Faktori senoq sioa unutar grupe.1 DF (6) sa D Precnik trupa sipa sa DF Precnik sipa Za trenje ornotaca vaii sledecs: 5" = 0.ipova sa razlicitim otporom na saviianjs uousenih sipova raspodela I{. 4 i 5 za vrednost loma trenja omotaca prema pasusu 7. 7. 2. up- Posto kod merenja savijanja poduine krutosti ubusenih iiipova (otpor sipa/sleganje glave slpa) mogu da imaju znatan utica]. Pri tome se umesto vrednosti lorna ~ und 0. Kod vertikalno optere6enih zidova uousenih slpova trsba postupatl prornisfjeno. *) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju hneamc 5: Dobijanje linlje otpora na izdizanje za vucne slpove Tabela Vrednost 10ma 'inl trenja omotaca u vezanom tlu Vrednost lorna fmf trenja ornotaca MN/m2') Cvrstoca veznog tla prt koheziji u nedreniranom stanju cu MN/m2 Linija otpora na izdizanje za zategnute sipove sme . Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno 7. 4:Faktor umanjenja UL za odnos odstojanja ose sipa aL u smeru sile prema precniku trupa sipa D: pri uLID < 2 treba staviti "L O. kod nekruznlh ubusenlh slpova (zljebljeni zic!ni elernentij zaIIL?4: IlL.1. na poledinacne slpovs sme da se izracuna priblizno sa u-vrednostima prema slikama 4 i 5 sa: Hi Ci (20) Vrednosti 4 > IlL > 2 magu da se interpoliraju lineamo. (9) pri cemu 5" treba izracunatl prema jednacinl (7).025 0.08 0.5 ~ 3 em + O.4 Na temelju podataka iz tabele prema pasusima 7.!s) Povrslna stope sipa Otpor vrha sipa u zavisnosti sipa s glave sipa Trenje omotaca u zavisnosti sipa 5 Broj zernlllsnoq sloja pri od sleganja glave cernu je "< = at.1. Kod grupa . v za otpor vrha sip.9}---"""f'"--:' 0. 4 i 5.4.ako odstupajuci od DIN 1054 nema probnih opterecenia .1.1 ~ 0.1.025 0. pri cernu kao osnovnu povrSinu treba uvesti zbir povrslna stopa sipova. 1. 7. sa elasticnom duzinom L poiedinacnoq 10m zastora pojedinacnog sipa ksE vazi Yo Pomeranje glave sipa (17) Uzimajuci u obzir uslove vitoperenja na glavi sipa sa modulom zastora prema [ednaclnarna (15) i (16) odn. 19 . Opste odredbe prema pasusu 7. (18) i (19).Fundtranja Dubinska fundiranja Tabela 323.. 0.2 Jednacine (11) do (19) vale za sipove zglobno prikljucene na plocu glave sipa i za sipove delirnicno iii eele uvezane u jednu plocu glave sipa.3 vaie i ubuseni sip od do 4:1 nagnutih vazi sledece: Sg = = 0. koriste njihove rezervne vrednosti 50 i S'g odn.75f----t' O(s) = Os(s) = AF o.2 i 7.1.04 0.ml 1 'm!) o Slika .3 prema sliei 3 treba izracunati liniju otpora na sleganje 0(5).5 Faktorl umanjenja za ubusene slpcve nekruznog obilka (zljebljeni zidni elementi) Za trenje ornotaca su merodavne vrednosti prema tabelama 4 i 5. a kao povrsinu ornotaca obavijajucu povrsinu.

podzemnih i voda pod pritiskorn Jednostavan nacln zaptivanja moze da se pri!agodi svim potrebama. Odvod vodene pare ~ 13 nije rnogue.09 do 2 mm ukljutujuci vlaknasti materijal 3) Hacunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu 11 3 Ispitivanje prema Apsolutno zaptivanje zida.materijala tvorljivog punioca u vezivnoq nerastvor.~t~ "C 54 do BO 54 do BO BOdo125 BOdo 125 DIN 52011 nepunjen punjen > 99 >50 z 99 >50 DIN 1996 dec 6 nepunjen punjen Ispitivanje prema 2) Kod punjenih masa racunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu..Jipahtel"-masa lB122) 1\ 13do 16 1) >25 <75 45 do 80 B5 do 120 9 Mana: Obloga zida kaja advodi vodu.e3 sa vet rom 1"11111+' Zaptivanje podrurna protiv vlage iz zemlje rivoq vezivnog sredstva % ~~~:~j~ni~ V!:ie~~~:~!~~a.8 Kalolama lzolueene melalne trake '1 Opsti zahtevi: bez pora i pukctlna. % % ~ 55 30 do 50 ~30 DIN 1996 dec 6 II!! skuplje jj L 7 3 4 1 Bilumenski rastvcr emulzija nepunjen punjen > > > 70 70 70 21 21 ~3 <3 ~5 DIN 53150 25 do 40 s20 DIN 1996 dec 6 od0 1) bitumena DIN 53213 dec 1 Ispilivanje prema DIN ISO 2431 7 Mana: Vodoodvodni pokrivac. . Kod dugolrajne kise postepeno vlaienje zidova. a iiolaciane gradevinske delave izolacionim s l oj e v irn a p.Zaptivanja zgrada Pojmovi i materijali Materijali za gradev. obloga Odvodenje vodene pare ~ ta mocuee. odvodenje vodene pare ~ 13 rnoquce. obradlv na vruee 2 Udec mase rastvorljivog vezivnog sredstva% Udeo mase punioca Udeo mase peska ~.. - -- "' . 100 mm 5 Debljina neprafilisane trake 21 mm sirine. Nus prostorija mora ca se ev. za aluminijumsku traku iz DIN 1784 i za traku od plemenitog metala iz DIN 17440.01. org.. a) b) c} Malerijal za popunjavanje luga u zastitnlm slojevlma mase za ispunu od bitumena. obradiva na hladno 1 2 Vreme lsticanja Zaptivanj~ podruma prouv podzemmh i vade podpritiska 7 Tacka orneksanja cvrste matene ·C 54 do 72 >60 >60 DIN §fOl1 It t I' 5 3 Tacka gorenja 4 Vreme susenia do prasinaslE21 suvoce h 5 6 UnutraSnja zaptivna obloga protiv unutrasnjeg prttiska 6 Zaptiyanje protiv vocene pare (stepen teenostlj 5 ·C > > Udeo mase Udeo mase ras. Norma a duvanom bitumenu Ie u pnpremi. U posebnim 2) 4 Traka cd plemenitog metala 5CrNiMo iero slutajevima i nepsrofilisano Kad proflrisanlh llmova debllinu neprolilsane trake Ireba odredlti preko mase povrslne. leplJlve 3) sa tntumenskcm emulzfjom prema DIN 52041. materijala orq. agresivnih voda.. 14 20 . Poqorsanje 10plaine zastite.2 0. \t! '" ! / . 1 2 3 MaterijaJ 4 6 7 Zatezna cvrstcca neprcnnsane trake N/mm' Gradevina je dobro osigurana.0 do 1. Potreban kosi krovni prostor koji bi medutim mogao da se iskorisli za nus prostorije.05 do 0. zid postaje regulator kisne vlage. Prilikom potresa. 10 Prednost: Mana: Zaptivajuca obloga zida. ugradena lila od prodiranja kise pod vet rom zas- Prednast: lBdo22 >25 S 75 45 bls 80 ~90 DIN 1996 deo 15 DIN 1996 DIN 1996 DIN 1996 DIN 52011 dec 14 dec 6 ceo 14 Vrsta bitumena: destilacioni bitumen prema DIN 1995.. 3) Vrsta minerainih punionica: kamena brasna koja ne bubre i/ili mineralni vlaknasti materijali Sredstva Iinainog premazivanja.4401 DINBroj DIN 170B DIN 1712 deo 3 DIN 17440 0. Za biturnensku emulziju prema DIN 52041 12 Prednost: Mana: Zaptivanje protiv podzemne vlage.0090 3. % <65 <40 DIN 1996 deo 6 5 Tacka cmeksavania cvrste materlje 'C >90 ~ 90 DIN 5201111 W'YM"Y"I 11 Prednost: Odvodenie orenaze podzemne vlaqe putern ~i»M!i 1 2 - DIN 53213 dec 1 3 lspitivanje prema . Pretpostavka: Drugacije regucisana ventiJacija iii regulacija klime prostorije. mastlks.~~~stf ·C h % S3 S5 3D do 50 > 3D DIN 53215 m.5 X Broj rnaterfjala 2.Odo2. velicina zrna 0. Nacin isporuke: 600 mm slroke roloe.. 13 "" ~ . obrade na vruee. Zaptivne gradevinske delove nazivamo n eprapustljivim slojevima. obradive na hladno 1 2 Tal:ka gorenja "C > 21 3 Udeo mase rastvorljlvog vezivnag materijala % 4 1 Rastvor bilumena Emulzija bitumena 25 do 70 >35 DIN 1996 deo 6 Udeo mase materijala punioca u nerastvoru. Udeo mase punrcca ne sme da prekoracl udeo vezivnog Stepen euvoce 1 sa 300 g/m~ Za bitumensku emulziju i dalje prema DIN 52041 sredstva.5 1. t mm debljine.. Nasuprot izolacijama koje stite gradevinu ad gubitka toplote. 2 Udeo mase rastvo- 1 ·C 54do BO >60 BOdo 125 >90 DIN 52011 Zaptivanja kise krova protiv 2 Zaptivanje zida protiv ki:§.3 200 do 260 60 do 90 500 do 600 .. napravl na posebnom spratu. ~ . kod bakame Irake do max.065 Visina ka!ote I. osetljivo na naprsline. Mana: Ukoliko su pretpostavke poqresene rnoze da dode do teskih ostecenja zbog vlage.. Traka 1 Bakarna 2 3 Aluminijumska traka traka Skracena oznaka SI-Cu AI 99. min. toplotnag zracenja iii buke.1 0.lne slojeve Sin a od PVC-a postojana.~. abradive na vrucs i hladno. Mana: Spojevi podloge ad sljunka i tucanika mogu vremenom da utanu u blato. sleganja itd.nska zaptlvarua Bitumensko sredstvo predpremaza 1 326. Nju treba uzeti za bakarnu traku jz DIN 1791. Trake i profilisane sipke. Izgradnja teska i skupa. Odyodenje vodene pare --+ 13 nije moquce. Nepropustljivost vodene pare gradeyinskim materijalima sa velikom paronepropustliivoccu.5 1. Prednost: Aslalln.. ravno i pravo zvuceno. ! ~! i j 1 3. 5 raeaa omekveziv- Tacka crneksavanja nog sredstva " cvrste materije "C "C odnosi se na 100% mineralne materije % % Asfaltni masliks 1 ("spahlel~-masa 13(16) Asfaltni mastiks 2 (. lIRaterijal za zasl. mase I sredstva za flnalnl premaz. spaljna mallerisanje.2 0. Prednost: Klima prostorije moie tacno da se podesava. Besprekorne konsfrukciie krovnog pokrlvaca su tesko izvodljive. Trake ad vestaekih materijala. krovni 8 Mana: Zaptiven pokrlvac krovni Prednost: 1l 2\ 3. potrebno za gradnju u celicnom skeletu.0255 1. posebno kod opasnosti od naprslina. Mana: Kod visokog procenta vlage i kisnog vrernena moie da bude prekoracena sposobnost zida da upija vodu i da se pooorsa toptotna zastita.Odo2.~ij:2) >45 1 Rastvor bitumena > 15 >15 DIN ISO 2431 materna >21 54do 727> 2 3 1 Emulzija bitumena Ispitivanje prema se cvrsta DIN 53213 Deo 1 prema DIN 53150 DIN 52011 " Stepen suvoce 1 na staktu sa 250 g/m2 lztacunata DIN 21 Ispituje 53215. I ~~. savanja Stedi se na krovnorn prostoru.01 prema DIN 18195 dec 2 i 3 4 Vreme susenja do 5 Udeo mase na evrstom telu 2 Vreme tecenja) 5 curenja (stepen 3 Tacka sagorevanja 6 Ta{:ka orneksavama ·C 7 Udeo mase pepela U odnosu na evrstu rnaterliu % s5 $5 DIN 52005 Zaptivanja stite gradevinu ad vlage.1eniCellcni delo\li su ugrozeni ad rde. "Spahtel"-mase. 2J Stepenovan pc zmlma. Ugra<. Odvodenje vodene pare putem poroznih qradevinskih materiiala i provetravanje Prednost: Jednostavno odvodenle vodene pare. Pretpostavka: Odvodnjavanie treba ornoqucltl olicanje.

21 .. Bitumensku traku potom treba pre polaganja neposredno uvaljati u lepljivu masu. treba eventualno odgovarajuCim Ispltivanjem proverlti medusobnu podnoslilYost upotrebljenih materijala.03D J300DD 7 8 9 1O 7.4 Postupak livenja i uvaijanja Kod postupka livenja i uvaljanja bitumenske trake se uvaIjaju u izlivenu lepljivu masu. Postupak lepljenja plamenom prema pasusu 7. Raspored perforacija: postavljene su po duznom pravcu trake razmak izrnedu perforacija: u poduznorn pravcu trake 90 do 120 rnrn. 60 do 100 g/m'.4. treka G 200 S 4 traka G 200 S 5 traka V 60 S 4 traka sa 0. c) Staklena vlakna od hemijskih vlakana.6 Ispitivanje Savne i suceone spojeve koji su uradeni na gradevini prerna pasusu 8.4.2 i 8. Za "irinu traka kod vertikatnih iii jako nagnutih povrsina vazi pasus 7.----. Primedba: Kao ucvrsCivaci za plastleno-zaptivne trake pogodne su npr. koji se za podlogu ucvrscuju nitnama.4.02 malerijall 6 Aslaltnl mastlks. DIN 16938 na bitumen DIN 16729 Etilakopclimerlzat-tiltumen varenje X (ECB)-traka Toplotno-plinsko varenje Varenje grejnim elementima Lepljenje bitumenom " skracenca 8. 7_6 Poslupak va. sav mm Dupli sav po pojedinaenom Savu mm Ekspanzivno varenje PIB PVCmekano 30 30 20 30 20 30 15 20 15 15 4 "Spahtel"-mase obradive na hladno Hladno obradive spahtel-mase treba nanositi mistrijom. metala prevucenih plastikom iii od plastike. Za sirinu vara vazi tabela 3. 8_4_7 Naknadna obrada Spojeve savova koji su uradeni prema pasusima 8.10psle Za propevodnlu savnih I suceonih spojeva na gradevini. Za ovo po pravili treba primeniti kombinaclju nize navedenlh postupaka ispitivanja. 3. Pre nego sto se na njega nanesu drugi iii sledeci slojevl.4 Savn. Istisnutu lepljivu masu treba odmah razvue: po povrsini. ravnalicom premazivanjem iii prskanjem.01. 8. 7.2 0 PETPO. Sirina vara mora tada da iznosi najmanje 5 mm. koji se obraduie na vruce. Kod lepljenja bitumenom ciste spojne povrsine treba celom povrsinorn spojiti sa vruca obradivom bitumenskom lepljivom masom. Obrada malerijala prema DIN 18195 deo 3 X varenje prema DIN 7728 deo 1. finalna sredstva premazivanja. Izmedu plasticno-zaptivnih traka i opterecenja treba rasporediti zastitne trake.3. Nadalje bi savove PVG-mekanih zaptivnih traka nakon ekspanzivno ill toplotno plinskog varenja trebalo obraditi premazivanjem spojenih ivica savova sa PVC rastvorom. da ona prilikom odmotavanja potpuno ulegne u lepljivu masu. Postupak varenja prema pasusu 7.Savne i suceone spojeve treba napraviti prema pasusu B.7 m. nanoseniern valjkom iii prskanjem.4 Varenje grejnim elementima Kod varenja grejnim elementima ciste spojne povrsine treba plastificlrati grejnim klinom i neposredno nakon toga spojiti pritiskom.2 do pasusa 7. Tabela 3: Materijal1t Postupak Jednostavan sirinu. lrake I Traka I Gala bitumenska Bltumenska Krovna Zaptivna Zaptivna Zaptlvna Zaplivna Zaptivna Krovna Krovna traka traka traka traka traka traka zaplivna zaptivna traka traka traka traka traka R 500 N 326. Bitumenska masa trake mora pri tome da bude toliko rastopljena da prilikom odmotavanja bitumenske trake ide celom sirinom ispred trube bitumena i da bitumenska masa izlazi na ivicama odmotane trake. moraju dovoljno da se prosuse odn. b) Staklena vlakna od sirovog stakla prema DIN 52141.4. Precnika supljina: 16 do 20 mm. min. obradivo na hladno Bitumensko sredstvo predpremaza i finalna sredstva premazivanja koja se obracuju na hladno treba nanositi npr. Broj perforacija: 120 do 140 kom. odn.!m2. 8.2 do 7. ali zanatski prefabrikovane trake od plastienih zaptivnih traka sarno prema pasusu 8. vati mistrijom. 8. 8. Tabela 2: Postupak Ekspanzivno Materijal plasucno-zapflvntn PIB PVC mekani traka'' ECB 7_2 Postupak 7. Bitumenske i metalne trake treba ugraditi smaknuto jednu naspram druge i po pravilu u istom smeru.4. DIN 16937 na bitumen PVC mekani 3 (polivinilhlorld neotpoma mekani)-traka. u zavisnosti od materijala plasticno-zaptivnih traka. One ne smeju vremenom ni hemijski ni mehanieki da ostete plastitno-zaptivne trake.enja Kod postupka varenja treba stranu koja je okrenuta ka podlozi cvrsto namotane trake kao i samu podlogu dovoljno zagrejatl u cilju besprekornog povezlvanja. Na vertukalnim i jako nagutim gradevinsklm povrsinarna treba koristiti samo bitumenske trake sirine do 0. Pri odmotavanju trake celom njenom sirlnorn. 140 do 180 glm2. Pre nego sto se na njih nanesu sledeci iii drugi slojevi.4. povrsinska masa i ostali zahtevi: a) Uljani papir. medusobno 70 do 100 mm.6 sme da se primeni sarno za varene trake. Na vertikalnim i jako nagnutim gradevinskim povrslnarna. Vrstu.5. Kod obrade bitumenskih-zaptivnih traka u postupku paljenja u oblasti prekrivanja traka treba naneti dodatnu lepljivu masu. Primedba: Ukoliko se plastitno-zaptivne trake lepe celom povrslnorn sa bltumenom. Za ovo treba koristiti nepunjene lepIjive mase. Pri tome pred namotanu bitumensku traku treba naneti lepljivu masu u dovoljnoj kolicini. Ukoliko kasiranja iii druge vrste slojeva sprecavaju izradu spojeva.4. medutim bitumenske trake koje treba da se lepe treba namotati zategnuto na osovinu i prilikom odmotavanja tvrsto uvaljati u lepljivu masu. 7 Bilumenske lrake 8_3 Labavo treba obradi8. da su prlikom nalepljivanja bitumenske trake oba premaza dovoljno tecna da bi se obezbedilo besprekorno lepljenje.5 Postupak paljenja Kod postupka paljenja se lepljlva masa koja se na podlozi nalazi u dovoljnoj kolisini rastapa dovodom toplote. Pri tome na donju stranu bitumenske trake koja se lepi treba naneti jedan premaz.4. Za sirinu vara vaZi tabela 3.:. 150 glm'.4. vijcima iii klinovima. Primedba: Vrednosti temperature koje su za to potrebne u zavisnosti od upotrebljene vrste bitumena nalaze se u tabeli t Tabela 1: B 25 " 150 do 160 85/252) 180 100/25" 190 do 200 105/152) preko 200 do 210 " Skracenica prema DIN 7728 deo 1. Metalne trake treba u principu obradivati po postupku livenja i valjanja prema pasusu 7. mazanjem.2_1 mazanja cetkom iii slabo nagnutim gradevinskim po- G 20000 Na vodoravnim tt 12 13 14 15 Bltumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska varena varena varena varena varena varena J J 300 S 4 300 S 5 vrstnarna Bitumenske staze treba medusobno zalepiti namazom lepljive mase celom povrsinorn. Tolotno-plinsko varenje PVCmekano ECB Varenje grejnim elementima PVCmekano ECB 5 Lepljive mase . treba ih uklonlti.3. Ekspanzivno Kod ekspanzivnog varenja ciste spojne povrsine treba blago rastvoriti nekim podesnim sredstvom za rastvaranje (sredstvo ekspanzivnog varenja) iii rnesavinorn rastvaraca i nepos red no nakon toga spojiti pritiskom.3.1 D AI 0.4. Upotrebljena vrsta bitumena temperatura obrade u·C n Prema DIN 1995 Prema tabelama analiza bitumenske industrije " kod pripreme treba izbegavati temperature preko 240 ·C.1 Opsle Bitumenske trake treba prema jed nom od postupaka navedenih u pasusima 7. min. Ali.4.2 X X X X X X Malerijali za razdvajanje slojeva Naziv.5 mm u oblasti T -suceljavanja treba rnehanlckl iii termicki zakositi ivice donjih plasticno-zaptivnih traka. tako da se po rnoqucstvu zalepi bez supljina.4 treba ispitati na njihovu nepropusnost.4. 7_3 Postupak livenja Kod postupka livenja bitumenske trake se uvaljaju u izlivenu lepljivu masu.::_----------------- Zaptivanja zgrada Oblasti primene.. pa se cvrsto namotana bitumenska staza u tome razmotava. i sueeonl spojevl 6. 8 Plasticne-zaplivne trake 3 Bitumensko sredstvo predpremaza i flnalno sredstvo prernazivanja.6 zalepiti jedne za druge celom povrsinorn. lepljivu masu treba uliti u klinasti prostor izrnedu podloge i pritisnute trube bitumenske trake. Za sirinu staze kod vertlkalnih Iii jako nagnutih gradevinskih povrsina vazi pasus 7. cocuse Plastlcno-zaptivne trake iii iz njih zanatski prefabrikovane trake treba postaviti labavo na podlogu i msstlrnlcno povezati sa podlogom mehanleklrn ucvrscivacirna.iii PVC mekanim -zaptivnim trakama treba naknadno obraditi injektiranjem PI&-odn.2 iii u postupku paljenja prema pasusu 7.2 Na vertikalnim iii jako nagnutim gradevinskim povrsinarna Bitumenske trake treba zalepiti za podlogu i medusobno sa dva premaza lepljivom masom celom povrsmorn.4. Kao pornoc u mcntaz: prilikom obrade smeju da se korlste i hladni lepkovi koji podnose plastiku.2. treba da prethodi valjkasta lepljiva masa. provetre. Prekrivanje sava pri tome treba da iznosi najmanje 100 mm. moraju dovoljno da se prosuse. Na vodoravnim i slabo nagnutim gradevinskim povrsinarna lepljivu masu treba izlivati iz izlivnog suda na podlogu pred umotanu bitumensku traku tako.5 ne sme da se primeni kod golih bitumenskih traka.2 Labavo poslavljanje sa oplerei:enjem Plastlcno-zaptlvne trake iii iz njih zanatsko prefabrikovane table treba postaviti labavo na podlogu i opremiti trajnim opterecenjern. 7.4 treba naknadno obraditi kako sledi: Zaptivanja T-sucellavarua sa PI&-. provetre. a visak treba da bude istisnut na bocnirn stranama bitumenske trake. Istisnutu bitumensku masu treba odrnah raspodeliti po povrsini. obradiv na vruee Asfaltni mastiks. Za ovo sme da se koristi samo punjena lepljiva masa.1 mm bakarne trake sa 16 debe lim u'oskom csoncern na ad - DlfIIS~'3' ptasttene zaptivne trake 2 Traka prema DIN 16935 POliuzobutilen-(PIB-) PVC mekani 2 (polivinilhlond olporna traka 7. Kod plasticnozaptivnih traka debljine iznad 1. Za sirinu vara vazi tabela 3. min. d) Polietilenska-{PE-)folija.4 Finalna sredstva premazivanja treba po pravilu nanositi mazanjem. 6. PVC-rastvora. 8_2 Postavljanje sa vruce obradlvom lepljivom masom Za postavljanje sa vrucorn plasticnorn masom smeju da se koriste samo piastlcno-zaptvne trake koje podnose bitumen. Za pravljenje spojeva spojne povrsine moraju da budu suve I bez nscistoca.1 njem Labavo postavljanje postavljanje sa Bilumenske 2 prema DIN 52129 DIN 52128 DIN 52143 DIN 18190 dec 2 DIN 18190deo3 DIN 18190deo4 DIN 1S190deo DIN 18190deo DIN 52130 DIN 52130 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 4 5 menanteklm prii:vrsciva- i metalne trake 2 3 4 5 6 krovna traka R 500 V 13 J 3000 G220D Cu 0. Plasticno-zaptivne trake treba lepiti premazivanjem cetkom prema pasusu 7.2 i pasusu B.4. 50 g/m'. Prilikom svakog radnog postupka treba naneti konzistentan slo].3 Toplotno-pllnsko varenje Kod toplotno-plinskog varenja eiste spojne povrsoe treba plastificirati dejstvom toplog plina (vruc vazduh) i neposredno nakon toga spojiti pritiskom.2 do pasusa 8. polozaj i bro] ucvrscivaca treba podesiti prema vrsti pod loge i vrsti plasticno zaptivnih traka kao i prema ocekivanim opterecenjirna. lopaticom iii ravnalicorn. lepljivom masom sme da se premaZe samo toliko povrsine. obradive na vruee Vruce obradive lepljive mase i finalna sredstva prernazivanja treba zagrejati toliko da njihov viskozitet odgovara stepenu obrde. smeju da se korlste postupci prema tabeli 2. Ukoliko se savni i suceonl spojevi ne lepe sa bitumenom treba obezbediti da delovi plasticno-zaptivnih traka koje preticu budu slobodni od lepljive mase. osim u slueaju da rnasinski postupak obrade dozvoljava veeu mekanfj-traka.3. Za pravljenje tabli i fazonskih delova od mekog PVC-a u radioniei sme pored toga da se koristl I vlsokofrekventno varenje (HF-varenje). rayne trake iii tanjiri drzaei od metala.5 Lepljenje bitumenorn 8_1 Opsle Plastlcne zaptivne trake treba obraditl po postupku urvrdenom prema pasusu B. Lepljive mase treba nanositi zajedno sa bitumenskim trakama koje treba lepiti prema jednom od postupaka utvrdenim u pasusu 7. 8. Postupak ugradnje treba izvrSiti smisleno kao u pasusu 7. Nalepljene bitumenske trake treba upeglati od sredine trake prema ivicama. Ivice nalepljenih bitumenskih traka treba upeglati. e) Bitumenizirana traka od staklenih vlakana jednostrano grubo peskarena. kao i profili za ubetoniranje od plastike iii metala prevueenog plastikom. 150 g/m2. 10paticom.

om sa tackasto varenom zicom (deb.5 mrn. Oblast prirnene Zaptivanja od prirodnog asfalta su naroclto pogodna za qradevme koje stoje u podzernno] vodi. Vazno je za ekonomlcnost ave vrste zaptivanja da su povrsme koje treba izolovati velike. zidom. 2 Postavljanje zaprecnih slojeva l. oronv vlage nanose se u [ednorn iii eva sloja ukupne debljine io-rsmm. 16) tada je rnoquce i jednostavnija zaptivanja na gradevlni izvesti od asfaltnog mastiksa (~ 5. mastiksom debljine 10 do 12 mm umesto kod drvenih podova. Place ad nabijenog astalta 25 mm debljine Podloga maltera debjjme ad cementnog mm Zaplivanja protiv podzemne i vode pod prlliskom 15-20 Izvodenje zaprecnih slojeva. vertikalnih I horizontalnih delova podruma od podzemne I Potpuno zaprecavanje vlage iz zernhista. a "" astattni rnasttks b= armirano bet. korisno je odvojiti vertikalni zid od betonske pod loge pornocu vertikalnog sloja asfaltnog rnastiksa. dobija se pobol[sana zastita od vlage. pa se istovremeno sa zidanjem zaliva vrelim prirodnlm asfaltom. i. del. ocI mastiksa deb. se dodaje i trini- 326. Tom prilikom asfalt prodlre i u spojniee zastitnoq zida I zacepljule ih (~ 10. 333. sirina okea 12.iee 0.01 dadski cist asfalt.e. potrebni su zastitnl slojevi.zapttvenla zgrada Zaptival1ja protlv vlage. a sem toga i za unutrasrua zaptivanja rezervoara za vodu itd. deo minerala (1/3 peska + 1/310mljenog kamena 1 do 3 mm + 1/3 lomljenog kamena 3 do 5 mm). Tarno gde postoji opasnost od pueanja (npr u oblastlma gde zernljiste klizi) treba na suve zldove i tlo postaviti jedan sloj natopIjene hartue be. Prirodni aslait mora da se zaqreje do 180aC I da se kuva (vreme kuvanja za kazan od 300/4 do 5 cas). 15 mm 16 Izometrijski prikaz jednog zaptivanja protiv vode pod prltiskorn. plata c= lvrdi liven I asfall 15 Potpuno zaprecavanje vode pod pritiskom. Primenjuje se ako se lzvodi drveni pod u zgradama bez podruma.7 Ako se kontinualno provuce jedan horizontalnl 10 do 15 mm debljine zaprecni slo] asfalt rnastiksa. Ako zaptivni sloj podleze rnehanlckirn naprezanjima. Ako donja povrsina betonske pod loge leli na zemlji. a protiv podzemne i vode pod pritiskom u dva Iii tri sloja. Uglove i prelaze treba ojacati (~ 12 do 14). tecan prethonl premaz utice na bolje prlljubljivanje asfaltnog sloja na zidove.tnl zld pa tek onda prikljuci noseci zid Uljana hartfja Zaprecnl sloj ® Na vee izvedeni ncseci zid postavlja se zaprecni sloj zajedno sa zasnt. Oval nacin nije dozvoljen od asfaltnog mastiksa kod zgrada bez podruma. To je najcesce sluca] kod vecih zaptivanja od podzemne i vode pod pritiskorn (~ 15. na rastojanju 2 em od zida koji se zaptlva. dela prlrodnog asfaltnog mastiksa + 1 tel'. Ako Ie opasnost od pukotlna veca treba zastiti slo] (vidi dole) ojacati jednom metalnom mrei. Za inzinjerske radove trazi se prema AlB ledan zastitnl sloj debljine 25 mm I to do 2 tel. horizontalnih i vertlkalnih delova podruma od penjuce i bocne --. all se ne zahteva prema AlB. zaprecnl slo] je prekinut vazcusnim slojevrn. izvadenje Zaptivanja od pnrodnog asfalta. 20 ) 20 do 50 do ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ES~~~/~ 50 Postavljanje zaprecnih slojeva od asfal!nog mastiksa na zgradama sa podrumom Pobaljsana zasliia od penjuce podzemna vlage Zaptivanja protiv podzemne j vade pod prlttskorn 6.4 mm) Viskokovredno zaptivanje koje izdrzava pritisak vode rnoze se izvesti ako se ozlda zastitni zid od tvrdo petene opeke iii klinkera (otpornih na kiseline) debljlne 1/2 opeke. Hladan. od astaltnoq mastiksa u korltastom izvodenju ' 22 . Prl nanoseniu na povrsinu koja se zaptiva izbegavati jastuke od pare).02.rnicno i cistog kamenog i 22 tel % (rede 12%. kako bl S8 isplatila upotreba kazana za kuvanje.4 Kod zidanja duplih zidova. Primer jedne unutrasn]e izolacije sa zastitnrrn zidom zalivenim za zid i pod. ako se prvo izvede zast. 1.4. ukupne debljine 15-20 em. 8) Ako podzemna voda sadrzi klseline ne treba upotrebitl nernacki prirodnl asfal! prema AlB. vrste zaptlvanla. 16%) bitumen a (B 45 DIN 1995). 11). asfaltnl mastiks 3.ezisna spojnica izvodi se sa asfaltnim malterom. podzemne vode i vode pod pnnskom Zaplivanja prirodnim astaltom (astaltmastlks) Malerijali Aslaltni brasna) mastiks je rnesavina mlevenog asfaltnog kamena (del.

4 koje mora da doseze do dodatnog vodoravnog zaptivanja. S 1£. 10 em iznad povrsins poda podruma a gornje ca. zom'j'iSta'~'. onda zaptivanje treba lzvrsiti sliei 2.2 Nadalje treba sve spoljne povrsine spoljnih zidova koji doticu tlo zastiti od prodiranja vlage.4 ~. Nasip treba po rnoqucstvu postaviti u visini vodoravnog zidnog zaptivanja. GP L. kao i materijal ispune radnih prostorija sastoje od nevezanih tla. 5.izolacija od podzemne vlage. 5. 8 Slika 5 Sli •• 5 Silk.2. 3 Sli~.. kapilarna voda).~'''--' Silk.cnirn zaptivnim trakama protiv vode koja se nalazi u tlu. Treba je izvesti varenim bitumenskim prema DIN 52131.:r . ali to vaii u istom smislu i za druge gradevine. adhezivna veda. zahtevi" Zaptivanje Na podlogu redivac.-~.2.1 Ova norma vaii za zaptivanje bez podrurna zidove treba zastiti od vodoravnim zaptivanjem protiv podizanja vlage.01 5.pojrnovi .1. u visini povsine zernljista.pojmovi. Ona moraju da budu neosetIjiva na prirodne vode iii vode ko]e su nastale rastvaranjima iz betona iii maltera. pesak. 9 23 . dlrnenzionisanje i izvod'enje" zqrada protiv podzemne vi age prerna DIN 18195.Zaptivanja zgrada Zaptivanja protlv podzemne vlage Izvodenje Vodoravna zaptivanja zaplivanja protlv podzemne vlage prema DIN 18336 (VOB/C) Izolaciju treba izvesti [ecnoslojno.01 u zldovlrna trakama V 60 84 prema DIN 52131 Zaptivanje treba izvesti jednoslojno sa labavo postavljenim bitu menskim krovnim zaptiv nim trakama G 200 DD prema DIN 52130 . deo 4 1 Oblast primene i svrna 5. onda se prihvata odredeno vlazenje zidova ispod vodoravnog zaptivanja kao i samog patosa. Kod spoljnih zidova zaptivanje treba da se postavi sa ca. da bi ovo zaptivanje bilo zasticeno od ostecenia kod izrade konstrukeije poda. Iznad zemljista mote i da izostane ukoliko zidovi u dovoljnoj meri odvode vodu.1. ~ .e sme da se izvrsi i prema sliei 3 iii slici 4.Y __ -. oznake. Ukoliko ova izvedba nije moguca jer pod treba postavitl u visini povrsins zernliista (vidi sliku 4). Pri tome pod treba zastiti zaptivanjem pema 6."_ ')lU :I. Kod ovog natina izvodenja unutrasn]s povrsins zidova moraju da ostanu nemalterisane od patosa sve do vodoravnog zaptivanja.' .1. 1.03.3 Ukoliko se pod izvodi sa provetrenim meduprostorom iznad zemlje (vidi sliku 1). vldl pasus ~. 2 Silk. 2 Pojmovi 3 Materijali vidi 326. 1 Silk.1. npr. protiv podzemne vlage na zgradama je prikazan u slede6im pasusima.- poorurna Silk.2 (vidi no Noseci pod vtdr casus: 5. sliunak.Bhumenske zavarene trake . '" ~ 2 StS Silk. sifonska voda. dejstvo presecanja kapilara nasipa.1. a na gore do vodoravnog zaptivanja prema pasusu 5. Kod unutrasnjih ztdova rnoze da se izostavi gornje zaptivanje. 7 vidi pasus.1 Kod zgrada bez podruma spoljnje i unutrasn]e 1. Donje zaptivanjs treba da se postavi ca.2 Ona vazi nadalje protiv vode koja potlce od padavina i nezajaiene vode (filtraciona voda) kod vertikalnih i nizih zidnih gradevinskih delova . kapilarno vezana.3 Sa ovim opterecenjern vlage sme da se racuna samo kada se gradevinsko zernlpste do dovoljne dubine ispod stope temelja. 30 cm iznad okolnog zernliista.1. zida koje dodiruju pasusu 5. 30 em iznad zerntjista.1.: ~ 1 .:-2'1 'i?q vidr pasus: u • Ploea :emelja GP poca podruma ~'/1.1. varenim bitumenskim .1 Kod zgrada sa zidanim podrumskim zidovima u spoljnim zidovima treba predvideti najrnanjs dva vodoravna zaplivanja.2. laptivanja spoljnih zaptivanja zldnlh povrsma treba naneti predpremaz od bitumenske podloge koja sadrii raz- Izolaciju treba fzvestt jednoslojno.4 okolne prema pasusu zidnog poda. trakama v 60 84 Za sve sotalo vazt DIN 18195-4 ._'J. Ukoliko je prdviden dublje postavljeni pod. Preklapanje traka treba zavarif rnedusobno.01. a podzemne gradevinske de love prema pasusu 1. koja se kapilarnim silama dalje razvodi i protiv sile teze (podzemna vlaga.2 Sve spoljne povrsine spoljnjeg treba zastiti od bocne vlage prema slike 5 i 6).01. 1.5 Zgrade kod kojih se ne stedi mnogo na prostoru zaptivan. 5. otprilike postavljenog u visini zaptivanja 5..1 (vidi slike 1 do 4). .1 laplivanje zgrada gradevina i gradevinskih delova sa bitumenskim materijalima i plast.2 laplivanje 5.1 i od nsustavljene procedne vode.. Da se ne bi ugrozilo treba ga npr prekriti beton poda. U tom slucaju donja povrsina konstrukeije poda mora da bude postavljena najmanje 5 em iznad vodoravnog zidnog zaptivanja.mliitla ~~~~·""77' vldl pasus: 5111 () GP Ptoca temefja GP poda 't ~~. 5. onda nije potrebno posebno zaptivanje poda.11 vldj paws: s:5 S 11.Bitumensks krovne zaptivne trake .".jzolacija zgrada . folijom pre nego sto se nanese na 'I lahtevi Zaptivanja od podzemne vlage moraju da stite gradevine i gradevinske delove od spolia deluiuce podzemne vlage. Zaptivanje na dole mora da dosete do prosirenia temelja. u protivnom treba zaptivanje podici iznad obloge podnozja. U tom slucaju pod treba zastiti grubozrnastim nsasipom koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine protiv prodiranja vlage.1.01 vidi 326..mr r /'1 ''. 5. oznake" Izolacija podnlh povrslna 326. :: ._ r-'. GP zemljiSta "\ .1 Zgrade Ijima zgrada sa podrumom od opeke sa zidovima na trakastim teme- 5 Poslavljanje Princip struenoq zaptivanja 5.

Zaptivanja moraju celom svojom duiinom da se spoje sa vodoravnim zaptivanjima prema pasusu 6.5 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije zastita pod a podruma sme da se izvede i postavlianjem grubozrnastog nasipa kao u pasusu 5. Kod upotrebe golih bitumenskih traka prema DIN 52129 takode treba predvideti finalni premaz. Povrsine postavljanja traka treba poravnati sa malterom grupe maltera II iii III prema DIN 1053 dec 1 u takvoj deb~ Ijini. 6.2. Zaptivanja treba izvesti najmanje u jed nom slo]u. DIN krovne zaptivne Plasticne zaptivne trake 16937 iii DIN 16729.7 cm kod asfalmastiksa. i mora da dopire do donjeg vodoravnog zaptivania zidova. 11.3.2. protiv vlage koja se podize zaptivanjem prema pasusu 6. pritiska zemlje.2 do 0.1. ukoliko treba da se nalepe trake koje podnose bitumen.6 11.1 do 1. neposredno na zaptivene zidne povrSine ne smeju da se nasipaju gra~ devinski sut. 5. "Spahtel . ECB trake prema DIN 16729 i PVC mekane trake koje po· dnose bitumen prema DIN 16937 smeju da se lepe.2 i pripremiti ih sa hladno - tecnim predprernazorn.3 do 1.3 Zaplivanja hladnim "spahlel- masama" 6. Mesta suee· Ijavanja smeju da se prelepe. 6.5 . da se zaptivanje ne osteti.0 do 1.2 Zaplivanja sa bitumenskim Ira kama Za zaptivanje bitumens kim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 dec 2. trake prema DIN 52130. Trake iii table treba postaviti slobodno.3 I Plasticne zaptivne trake prema DIN 16938 smeju da se koriste kada se ostale zaptivke ne sastoje od bitumenskih materijala. povrsins treba poravnati i istrljati malterom grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Pre nanosenja premaza.3. a preklapanja moraju da budu potpuno zalepljena. suocenirn spojevima I prilkljuccirna.2. npr. Ukoliko je potrebno npr. Za zaptivanja sa plasticnim . broj Sredstvo predprsmaza rastvor 1 Bttumenski I I 1. Savovi. Za zaptivarue spoljnjih zidnih povrsina mogu da se koriste svi zaptivni materijali navedeni u DIN 18195 dec 2 uz uvazavan]e gradevinskih i zaptvno-tehn.3 Tavaniee podruma treba postaviti sa njihovom donjom povrsinom najmanje 5 em iznad gorn. ukoliko je to potrebno. Zap~ a~ja Pit tome :16 smeju da S9 piekidaju.1 Opste Za zaptivanje podnih povrsina srneju da se koriste bitumenske trake.3.4 Zaptivanja bltumenskim trakama 6. naneti hladno-tetni predpremaz.2 Zaptivanja sa zaptivnim premazlma Zaptivanje zidova podruma treba predvideti prema pasusu 5. Trake eba postaviti slobodno iii nalepiti na podlogu. treba naneti hladno .7 em na podlozi prema pasusu 6.. Na gradevini izvedeni savovi. i 0.1 Opsle 6. suoceni spojevi i prikljucci smeju da se zalepe i bitumenom. radi zastite od podizanja vlage su u pojedinacnom slucaju potrebne posebne mere (vidi sliku 9).2 Radi upijanja zaptivnih premaza povrsine zidanih zidova treba ispuniti spojniee potpuno i ravno: betonske povrsine moraju da imaju ravnu i glatku povrsinu. i.1. nasip beton 5. obradiv na vruce 2. pre nego sto se nanese poda. suo7 Minimalne kolclne za ugradnju odn.03. Prema nacinu popune radnog prostora iskopa i izabranog zaptivanja. kod poroznih gradevinskih materijala. 5. 1. onda treba predvideti trees vodoravno zaptivanje spoljnjih zidova najmanje 5 em ispod donje povrsine tavamce podruma (vidi sllku 6). PVC mekane trake koje ne podnose bitumen prema DIN 16938 treba labavo ugraditi rnehanickim ucvrscivanjsm: ne smeju da dodu u dodir sa bitumenom.2 Zgrade eama sa zldovima od opeka na temeljnim plo- 6.0 0.1 de~ Kod izvodenja zaptivanja protiv podzemne vlage vaie: DIN 18195 dec 3 za obradu materijala. Trake moraju da se preklapaju cenlrn spojevima i prlklluccirna.1. sui prikljutcima. nanose lopaticom Potrebne minimalne kolicine za zaptivne materijale koji mogu da se premazuju i nanose lopatieom su navedene u sladeco] tabeli. Stoga. i.4.4 iii pasusu 5. ukoliko se ne koriste premazna sredstva pogodna za vlaznu podlogu. Kod zaptivanja sa PIB trakama prema DIN 16935 na zidne povrsine treba naneti premaz lepljive mase i trake zalepiti postupkorn paljenja.3 1.02 povrslna 6.3 Pokrivni premaz. Da bi prihvatile hladnu spahtelmasu zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6. Zaptivanja PIB~stazama treba prekriti razdvojnim slojem ad odqovarajuclh materijala prema DIN 18195 dec 2.3 Zgrade sa zldovima od betona Zaptivanje povrslna spoljnjih zidova treba predvideti prema pasusu 5.2 do 0.1. Podloga mora da bude suva. tako da ne mogu da nastanu vlaini mostovi (malterski mostovi). Nacin mehanickog ucvrscivanja se izvodi prema gradevinskim uslovima . kod koriscenja mekanog PVC-a otpornog na bitumen sme da se zalepi na podlogu. da se stvori vodoravna povrsina bez neravnina. malter iii beton moraju dovoljno da se stvrdnu.Spahtei~maS3" obradlva na hladno do 4. koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine.4 Zaptivanja sa plastienm zaplivnim Ira kama od mekanog PVC-a Zaptivanja treba izvesti od najmanje jednog sloja iii zanatski prefabrikovanih tabli.1.Zaptivanja zqrada Zaptival'lja protlv podzernne vlage 5.6 Bitumenski Bitumenska emulzija rastvor I 1.8 I I 9 do 13 I 24 . postavlianje vodoravnih zaptivanja u tim zidovima. 10 em na savovima.3 do 2.3.4.1.3. Trake ne smeju da se nalepljuju.4. protiv prodiranja vi age.3. treba se prldrzavati minimalnih kolielna koje se nanose prema pasusu 7 ocenim spojevima 6.4 po eelokupnoj temeljnoj ploci. 6.mase" treba po pravilu naneti cernu moraju da se ispostuiu minimalne pasusu 7 u dva slo]a. KOd mekanih PVC traka koje pod nose bitumen.3 Zaptlvanja PIB·a iii ECB-8 sa plasticnim zaplivnim trakama od Zaptivanja treba izvesti ad najmanje jednog sloja. Ukoliko tavanlca podruma treba da lezi nize. 5..zaptivnim trakama Zaptivni materijal trake prema DIN 18190 dec 2 do dec 5. preklapanja kod PIB·a treba zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom.3 do 2.zaptivnim trakama zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6.1 Kod zgrada na temeljnim plocarna pod podruma treba zastitl zaptivanjem prema pasusu 6. prema DIN 16936.4. Trake moraju da se preklapaju za 10 cm na savcvirna.0 1. da bi mogle da se prenose vodoravne sile.2.1 em kod masa koje se rade na vruce. Gotova zaptivanja treba zastiti od mehanickih ostecenja.. praslna iii slienih slobodnih cestica.4.1 do 1. npr zastitnirn slojevima prema DIN 18195 dec 10. zaobliti.5 (vidi sliku 6).0 t:. kako lepljivom masom. DIN 18195 dec 9 za izvodenje proboja. Kao podloga za zaptivan]a je potreban sloj betona iii jednakovredna stabilna podloga.2.2. 2 Brturnenska emulzija Pokrivni 3 4 premaz.2. Bitumenske varene trake prema DIN 52131 smeju da se nanose i postupkom varenja.2 Vodoravna zaptlvanja zaptivanja u zidovima u zidovima treba iskoristiti Za vodoravna Bitumenske Zaptivne krovne trake prema DIN 52128. plasticne zaptivne trake iii astaltrnastiks.0 do I 1. Kolicine evrstih tela vaze za srednje radne temperature i za srednju debljinu sloja od 0. Kod vruca=tecnih premaza sledeci premaz treba spraviti odmah nakon hladenja prethodnog.3 na htedno 1. suoceni spojevi i prikljucci moraju da se preklapaju za 5 em kada se yare ekspanzionim varilacklrn sredstvom. od npr. a koje se lepe lepljivom masorn. po pravilu nije moouce.2.2.ckih potreba. ako su preklopi siroki 10 em. Trake treba labavo iii tackasto iii celom povrslnorn zalepiti na podlogu.tecni predpremaz. Za taj slucaj zidne povrsme treba pripremiti kao u pasusu 6.4.2.0 6 Bitumenski raslvor iii emulzija As1altmastiks 7 Asfaltmastiks 1.. 6.5 Zaplivanja sa plasticnim .2. prelaza i prikljucaka. sueeonim eima da se preklapaju za 5 em. Pod treba zastiti u zavisnosti od zahteva koriscanja podnumskih prostorija prema pasusu 5. koji se cvrsto drzi na podlozi. Trake treba zalepiti u jednom sloju lepljivom masom. a kod ECB ---a toplim gasom iii grejnim elementom. odn.3.1 obradiv 0.5.. treba pokriti npr folijom. preklapanja moraju da budu sirine 10 em. zaptivanja u zidovima treba izvesti ste~ penasto. 5.2. U tom slucaju mora doduse da se izvede donje vodoravno zaptivanje spoljnih zidova (vidi sliku 8). Treba otkloniti zaprljane povrsine koje treba da se prernazu.2. Zaptivanja moraju da se sastoje od najmanje jednog sloja.2. koje bi mogle da probiju trake. DIN 18195 dec 10 za zastitne slojeve i zastitne me- Za zaptivanje bitumenskim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 deo 2.eg vodoravnog zaptivanja spoljnih zidova. za 3 em moraju da se preklapaju kada se Yare toplim gasom. reo 6. upotrebu zaptlvnih materijala kojt mog" da se premazuju odn.4 Podove podruma treba zasnti prema sliei 5. pri kolicine prema 6 Izvodenje 6. tako i labavim mehanickim ucvrscivanjem.2.3 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije pod podrurna sme da se zastiti i grubozrnastim nasipom.3 ZaptivanJa spoljnih zidnil! 326. kamena sitnez iii drobina.1. Gole bitumenske trake prema DIN 52129 moraju sa svoje donje strane da imaju po eeloj povrslni vruc sloj lepljive mase i da se zastite pokrivnim premazom. Kada je iz konstruktivnih ra~ zloga to potrebno.2. Kolieine treba naneti prema broju radnih procesa koji su navedeni u koloni 5. Premaze koji se nanose treba spraviti od jednog hladnotecnoq predpremaza i najmanje dva vruca iii tri hladno tecna finalna premaza. peska. 5. Na mestima sueeljavanja moraju da se prekrivaju za najmanje 20 em. Posta zbog monolitnog sastava betona.1 pri cernu donje vodoravno zaptivanje maze da otpadne. kod hladno-tecnih premaza sledeCi sme da se nanese tek nakon susenja prethodnog Premazi moraju da stvore konzistentni i pokrivajuci sloj. Trake moraju na ~avovima. 5.2. za zaptivene zidne povrsine treba predvideti zastitne mere iii zastitne slojeve.4. Kod ovog naoma izvodenja treba pogodnim merama sprecitl bocno pomeranje zida cigli zbog dejstva horizontalnih sila. kod zavarenih traka potpuno zavarena. spojevima i prikljuc- cvrstoq Gustina tria kg/dm Kolicina potrosn~e kg/dm Kclicina tvrstog t¥la kg/dm Radni procesi. tr- Trake moraju da se preklapaju za 5 em na savovima.2.4 Zaplivanja podnlh povrslna 6. DIN 18195 dec 8 za izvodenje zaptivanja preko spoinica. Bridove i zlebove treba.1 Opste 6.5 Zaptivanja sa aslalmasliksom Zaptivanja od asfaltmastiksa treba izvesti u minimalnoj bljini od 0. Da se ne bi ugrozilo dejstvo presecanja kapllara.0do 1. posto se nadoknaduje zaptivanjem temeljne place (vidi sliku 7).3. Kod popune treba paziti na to.

--4 . R. r.J = ne manjo oo 0. mora da abuhvata iii pokriva gradevinu iii gradevinski dec koj mora da stiti u ugroienoj oblasti i da spree: prodiranje vode .. cdn.!" .o:lsmni $:101 f I1m aOCi zld (tern.5 mm i da zbog eventual nih daljih pokretanja sinna naprslina ostane oqranicena na najvise 2 mm. npr. moraju da budu podesru za odgovarajute koriscenie. odredivanjem nagiba. 24 em debljir-.3 Slojevi. voda padavina.1 vidi 326. b '" re_sti1r.70 4 Osnovni oOJICi zaplivnog korira -t 15 do 11 minimaln' pritisak OObijon nasipan}em zem!. potreban radi dOvrnjnog pritiska na zld ( -+ osncvro praviJo 4)- e~~~~~~=~~~~=~~~~ I~ 4t. Nastavk" ilV9s!l2.S· 10mdutlna. 1.5 mm. b = zid. rasporedom armature.01 mora da bude u rnoqucnosti da premosti naprsline u gradevini koja se zaptiva..Ptasticne zaptivne trake sa polivinilhloridom koji sadzi omekslvac (PVC·Pj. 61) 5. a pomeranje ivica naprslina na razini zaptivanja na naivise 1 mm.$J ). drzati u dozvoljenim nim merama granieama odqovarajucirn konstruktiv- 4. tezlne 300 glm2 teskih traka od sintetickih vlakana.. 5 do 7 txbegavaH uglove u zaotlvnorn Koritu! a = mrsavi beton. ... $. ispod ovih slojeva treba ugraditi parnu branu i u datom slucaiu i slojeve izravnanja. izmedu zastitnih siojeva najmanje debljine 2 mm i min.0t .04. skok napona u stopt -+ 12 izjednaci\i ob!lkovanjem !emeline plote -. Zljebudu u pravcu toka vode i zaob- Pogresno Ispravno Premaz Nall/iti "'va podzomnih veda Dljagram opterecenja nlje u razmer.2 Nastajanje naprslina u gradevini koje ne mogu da se premoste zaptivanjem (vidi pasus 4.4 Zaptivanje 5 Gradev. 25 . Za astalo vaii izvodenjs.~ eeo !. treba se pobrinuti za trajno deluiuee odvodenje voda koje uticu na zaptivanje.2 Ova norma ne vaii za zaptivanje 2 Pojmovi 3 Malerijali 4 Zahlev. liltraeiona voda iii industrijska vada. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja ne budu sire od 0.3 Zaptivanje ne sme da izgubi svoje zastitno dejstvo pri pokretima gradevinskih delova koji se ocekuiu. npr. 4. metalnim trakama i plasttcntm zaptivnim trakama protiv neizdanskih voda.-'!-_.2 Zaptivanje 1. najmanje debljine 1. preduzeti mere prema DIN 4095. zbog oscilaeija..tehnitkim merama.J snaru temeijne pleCel krutirn cue -.nski zahtevl Zaptivanja prema ovo] normi moraju da stite qradevine iii gradevinske delove od procednih voda i moraju da budu neoseUjiva na prirodne vode iii vode koje su nastale rastvorom iz betona iii maltera. c ~ zaptivka. ukoliko je to potrebno. koja na zaptivanje ne vrsi nikakav iii sarno prolazno minimalan hldrostatski pritisak.4 Gradevinsko . Kort vellkog plitiska stoba izvestl korltasto udubl)en)e -t 14. 5..J -. ravne bez gnezda. d = zaiititini zid i stops.1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva iii delova gradevina koj se zaptivaju moraju da se stvore pretpostavke za strucno polaganje i izvodenje zaptivania. bel da se prlUskivanje Zerrilje smanjllll uklne us!ed prttiska zamlia.aplivanja protiv procedne vade premo DIN 18336 (VOBIC) Visoki zahtevi Bitumenske od bitumenskog predpremaznog trake koji 326. Plastitne zaptivne trake varenim trakama 4 prema zaptivnih traka.... '9~ _ datoj v~!O:mio " = zaplivena gradev1na· b = sirma is!<'opa.01 vidi 326. dovoljnom toplotnom izolacijom iii razde!nicama.o @ -t t ::: I Q. na koje nepasredno treba da sa postave zaptivanja..ft1 tB$!(j·j(Wjee [) pH rmtlirr~r\C .Ij&born . minimalno raslOjanj9 lzrrecu oiJjekala koji zadr~avajll pritisak zemlJe. protiv veda u obliku kapljanja i curenja npr.. Zaplivanje zgrada protiv procedne 1 Oblast primene i svrha vade prema DiN 18195 dec 5 4. Pri tome treba uzeti u obzir nalzrnenicno dejstvo izmedu zaptivanja i gradevine i u datom slucaiu naprezanje zaptivanja 5..zahtevi su: najmanje t .!::':f.OfI. 5. koji pripadaju javnim ulicama.ljno plcta) . da zaptivka mo:!:e ca sledi ave ookrete gradev. Za zaptivanje nekoriscenlh krovnih povrsina vaii DIN 18531. Podaei koji su za ovo potrebni moraju da budu zastephenl kod projektovanja zaptivanja gradevine.2 mm debljine i sa zastitnim slojem traka najmanje 2 mm debljine i najmanje 300 glm' tezne ad sintetickih vlakana..1 Ova norma vazi za zaptivanje gradevina i gradevinskih del ova sa bitumenskim materijalima. ~~~-----'II>--- iepe" ka -+ priHsak vcde ~ 1~dnos!avl1a zastile oc vlage-t oo voda pod pritiskom 2 pobo!iSana zaztita od vlage -t 3 zastita 12 do 14 izoogallllti utiskillll!1je stcce.-?ltd {stopa) c "" t~.4) treba spreciti konstruktivnim merama.5 Povrsine gradevine tivanje. zbog skupljanja. 18 D.IDt:.litpbrka. . Kod zaptivanja gradevina iii gradevinskih delova u zemlji treba. prema DIN 52130 i jednim slojem PV 200 DD prema DIN 52t 30. 5. 13..vtsetak zidne zaptivke. sa jednim slojem G 200 DD.:tt ~." DIN 18195·5 .::r=::3It"" 600 n.. Zaptivanja treba izvesti jednoslojno sa bitumenskim DIN 52131 zalepljene celom povrsinom. ne pod nose bitumen . Treba sve zastiti jednim pokrivnim slojem. S do 10 . Armiran i protiv uzgon!l {zbog aKumulirane vode) gor· nj. a koje nastaju npr.te . tj.Gradevinska zaptivanja protiv vode bez pritiska. npr.ne. Zaptivku treba izvesti sa zaptivnim trakama od sintetiGkih materijala PVC·P·NB prema DIN 16938. 4. kod vOCIopropusne ispuna ispod OP gradevln'lkog lemljiSt"l-. otvorei ne smeju da budu mokre. Ukoliko je patrebno.OO r_+-. Ne smeju da vrse negativan uticaj na zaplivanje i moraju da budu podesni kao podloga za zaptivanje i njegovo pastavljanje. proracun i Zaptivku treba potpuno zalepiti sa eva sloja bitumenskih Zaptivanje treba izvesti jednaslojna sa plasticnirn zaptivnim trakama PVC·P·NB prema DIN 16938 .kod vodonepropusne ispune !mad GP gladevinskog lern~iS(a.spored zaplivki koje zadriavaju vodu (prema Iii."'-t:::. ploee kolovoznih traka mostova. 11 Gomji za. promena temperature iii sleganja. uputstvo: Ova norma vazi za zaptivanje koriscenlh krovnih povrsina. 19 Iii u!oSc'ma.3 w:penke {j -rnatte~.01 Umereno opteretenje Bitumenske trake Na podlogu treba naneti predpremaz drii razrsdivac. -t a do -+ 18. Raspodelaza~!I!nogzlcia na polja..01. sredstva koje saG 200 S Na zaptivnu podlogu treba naneti predpremaz saorz: rastvarac.Zaptivanja zgrada Zaptivanja protlv procedne vode Izvodenje .. moraju da budu nih naprslina i grebena bovi i bridovi moraju da IjenL Ispravno na koje treba da se nanese zapcvrste.... 14. 10 (jo:20 rrm f.e. i to sa strane okrenute vodi. = vleina izmadu stope 1gradevillSk og zernljista t. . 19 2a~i!ni zld ('SIOpu) ilVesti tsxo.

npr.7 Zaptivanje aslaltom metalnim trakama u sprezl sa Ilvenlm Zaptlvanje treba Izvestl od najmanje jednog sloja kalotama Izolucenlh metalnlh traka od bakra iii plemenltog celika I od jednog zastltnog sloja od bltumensklh traka ojacanih staklenom vunom Iii clstih bltumensklh traka. 6. Za prekrlvanje savova.2 do 7. tackasto zaleplti iii slobodno postaviti.2 i pasus 3. Ovakve zastltne slojeve. kod PIB-a ih treba zavaritl ekspanzionirn sredstvom za varenje I kod ECB-a toplim gasom III grejnim elementom.zaptlvne trake moraju da se prekrivaju na savovima. koja treba medusobno povezati lepljivom masom I flnalnim premazom. Kod koriseenja cisto bltumenskih traka zaptivanje mora da se utisne.zaptlvne trake I krovne zaptlvne trake treba naneti premazivanjem eetkom. 1. Na kraju zaptivke tavaniee zasutlh gradevlna. krovne zaptivke iii zavarene trake ZaptlvanJe treba izvesti sa najmanje jednim slojem traka sa uloscirna od tkanlne Iii metala.2 Zaptlvanja su umereno opterscena kada Saobracajna opterecenja prstezno mlruju prema DIN 1055 dec 3 I kada zaptlvanja ne leze ispod saobracajnih povrsina. zastitnl sloj i ispod zaptivanja. U tom slucaju sme da se promeni postupak Ilvenja.5.zaptlvsa traka.2.3 Na podlozi od pojedinacnih elemenata.1. treba preduzeti podesne mere prernoscivanja spojniea ploca. Treba posebno obratiti paZnju na odredbe u DIN 18195 deo 10 pasus 3. ali nl na jed nom mestu ne sme da bude Ispod 12 mm iii preko 20 mm.1. nalivanjem ill paljenjem.02 7. pri eernu najmanje jedan sloj mora da se sasto] od uloska od tkanine Iii od metalnih traka koje treba postaviti na stranl vode.zaptivnlh traka iii -lIrovnih zaptlvnih traka treba premazatl zavrsnim pre· mazom. Preko zaptlvke treba predvidetl razdvojni sloj koji u dovoljnoj meri prekriva sav I sucsono spajanje.bltumena Zaptivanje treba izvesti sa najmanje dva sloja. 5.a kod plasticnih . 7.85 mm debelih plasticno . 7. Ukoliko posebnim slucajevima to ne moie da se Izbegne. sueeonlh spojeva I prlkljucaka zap· tlvnlh slojeva vail pasus 7. nalivanjem iii postupkom nalivanja . zaptlvanju ne sme da se poverl preriosen]e planiranih sila paralelnlh sa njenom povrsinorn. Prl tome se treba driatl mlnlmalnlh koliclna za lepljene slojeve i flnalni premaz prema tabelL Staze moraju da se prekrivaju za 10 em na savovlma. kao i DIN 18195 dec 10 za zasntne slojeve i zastltne mere. Lepljlve mase treba nanoslti postupelma premazivanja cetkom.7 Zaptivanje zidnih povrsina em iznad mesta dopiranja vode.3.1 i 7.2 mm debelih plasticno . Kod vodoravnlh i slabo nagnutlh povrsina gornjl sloj cisto bitumensklh staza sme da se zameni pogodnim zastitnirn slojem sa razdvojnom funkeljom. rasporedlvanjem ostonaca.2. Bitumen. gotovih Zaptivanje treba lzvesti od jednog sloja najmanje 1. 2.2. pre postavljanja zaptivania.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanja od nelzdanske vode 5. ploca. polutvrdlm III najmanje 2 mm debellm i najmanje 300 g/m2 tesklm trakama od slntetlckog vlakna. podlogu treba premazati prednamazom a ispod metalnih traka treba ugradlti razdvojni .3.utiskivanja valjkom. podlogu treba opremiti prednama· zom.2 Zaptlvanle bitumensklm .04. suceonirn spojevima I prikljucnleama da se prekrlvaju za 5 em.5 mm debellh plasticnih . suceorurn spojevlma I prikliucclrna kod ekspanzionog varenja da se prekrivaju za 5 em.3. a moraju da se vare sa PIB ekspanzionlm varilackim sredstvom i kod ECB·a toplirn gasom Iii grejnlm elementom.3.zaptivnih traka. suceonirn spojevlma I prikljucelma od ekspanzivnog varenja za 5 em. Ovo zaptlvanje sme da se korlsti samo na vodoravnlm Iii slabo nagnutlm povrsinarna. Iznad povrslns zastltnog iii nasutog sloja (vidi DIN 18195 deo 9).2 Zaptivanja sa bitumenskim . trajne.7 i za preradu bitumenskih traka pasus 7.zaptivnim trakama.zaptivne staze moraju na savovirna. I Lepljeni ~~~It Minimalne Bitumen.5 mm debelih plasticnlh . moraju trajno da odvodnjavaju kako povrsinu gradevlna III gradevlnskog deia. Za kollclne mase I prekrivanle Zaptlvanje treba formlratl od jednog sloja asfalmastlksa (. Zastltni sloj od Ilvenog asfalta kod jednoslojnog tiksa mora da bude najmanje 20 mm debljine. Ovde se ubrajaju u principu sve vodoravne I kose povrslne spolja I u zemljL 7 Izvodenje 7. vima i prlkljucelma da se prekrlvaju za t 7. Plastlcns .1.zaptlvnim mekanog PVC-a koje pod nose bitumen trakama od 7.3. na podlogu treba naneti premaz.zaptivnih traka. zaptivku treba podvu6i najmanje 20 em pod spojnieu izmedu zastora i zidova i eventualno povezati sa zaptivkom zida. napunjen punjer.2. Lepljlve mase treba naneti premazivanjem cetkom. Kod PVC mekanih .masa 13/16) sa neposredno na to stavljenlm zastltnlm slojem i u svemu ostalom prema pasusu 7.2.3.zaptivnih staza -lIod PIB·a najmanje 1.3.3. Gornje slojeve bizumensklh . ko] prolaze kroz zaptivanje. t 6 Vrste cpterecenja 6. ('I . Za koliclne masa I prekrlvanje traka 326. prelazl I zavrseel izvedenl od drugih bitumensklh materijala ill materljala kojl pod nose bitumene odgovaraju6e pasusima 7.4 Zaptivanja.zaptlvne trake i krovne zaptlvne trake treba opremiti zavrsnlrn premazom.6 Zaptlvanle plasticnim . 7.1 Ukoliko je potrebno.zaptivnim trakama.5. Bltumenske .1.zaptivne staze moraju na savovirna. 7.valjanja. U posebnim slu6ajevima zaptivka sme da se sastoji od najmanje 0.Iii uloskom od metalnlh traka. Tabela. nalivanjem Iii postupkom nalivanja . 7. vee prema podlozi i nacinu zaptivanja prvog sloja treba potpuno zalepiti. ako se poloz! dodatni gore opisani.6 Zaptivanja vodoravnlh ill malo nagnutih povrsina treba podici uz prikljucne vertikalne povrsina po pravilu za t 5 em. bltumenske varene staze treba ugradlti postupkom varenja bez kori5eenja dodatne lepljlve mase Iii postupkom livenja.2 mm debljlne sme da se korisf sa· mo ekspanzlono varenje. Ukoliko se za prvi sloj koriste bitumenske staze. Prl tome se treba prldriavati mi· nlmalnih ugradnih kollclna za lepljene slojeve i sloj zavrs· nog premaza prema tabelL Bltumenske trake moraju na Savovlma.3. Temperatura na zaptlvanju mora da ostane najmanje za 300C ispod tacks orneksavanja prema metodi prstena i kugli (vidi DIN 52011) za lepljive mase i finalna premazna sredstva od bitumena.2.staza koje podnose bitumen zastimi sloj sme da se sasto] od cisto bitumensklh traka sa dovoljnim prekrlvanjem sava I suceonoq spoja I lepljlvim I flnalnlm premazom. od sirove staklene vune. npr zbog delova grejnih uredaja.3. onda njlhove savove I suo ceone spojeve treba zavariti. ukoliko se za drugl sloj koriste cisto bitumenske staze U svemu ostalom vaze u skladu sa upotrebljenlm pasusi 7.Q1 MN/m2 Donje strane bltumensklh traka prvog sloja treba premazati celom povrslnom lepljivom masom. 7.3 Zaptlvanja su jako opterscena kada jedno III vise opteracenja prekoracuju gran Ice koje su navedene u pasusu 6. 1.3.zaptivnim trakama od mekanog PVC-a Zaptlvanje treba izvssti od najmanje jednog sloja rnlnlmalno 1. U pro· tivnom treba preduzeti zastltne mere protiv ostecivanja prema DIN 18195 deo 10.zaptlvnih traka koje treba celom povrslnorn zalepiti lepjlvom masom Izmedu dva sloja clsto bitumensklh traka.3.3. koje treba lepljivom masom Izmedu dva sloja cisto bltumensklh staza zaleplti celom povrsinom.1 Opste 7.2 Zaptivanja kod umerenih optereeenia 7.1. Ukoliko je pot rebno. Bltumenske .1. U tom sluca'u moze da se promenl I postupak nalivanja.zaplivnim trakama od PIB-a iii EC8·a Zaptlvanje treba lzvesti od jednog sloja piasticnih . treba izvesti po moguestvu nepos red no posle zavrsetka zaptivanja.krov- Zaptlvanje treba lzvesti od najmanje eva sloja.i/ili -Varenim trakama Zaptlvanje treba Izvesti od najmanje dva sloja traka sa tkanlm .Iii palje· njem.3.1 Vee prema veliclnl opterecenja koje deluje na zaptivanje usled saobracaja. tako I ravan zaptlvanja. 7. Bltumenske . Ukoliko je potrebno na podlogu treba nanetl predpremaz.5 I I I u kg/m 1. t_ Ukollko je potrebno.zaptivnih traka ispod 1.1.8 Zaptivanja po pravllu treba obezbediti sa zastltnim slojevlma prema DIN 18195 deo 10. ill najmanje 2 mm debele i najmanje 300 glm2 teske trake od sintetlckoq vlakna. Izmedu zaptivanja i podloge treba predvideti razdvojni slo]. Jednoslojnl asfalmastlks mora u proseku da bude debljlne 10 mm ali ni na jed nom mestu ne sme da bude ispod 7 mm iii preko t 5 mm. npr.2. Ako se gornjl zastitnl sloj od meka· nih PVC traka polutvrdih traka. 7.zaptivnim trakama od mekanog PVC·a koje ne podnose bitumen Zaptlvanje treba izvestl od najmanje jednog sloja min.1 Treba se pridrzavatl minirnalnih ugradnih kollcina za lepljene slojeve i zavrsni premaz shoo dno tabelL Plasticne .1.zaptivne trake moraju na savovirna.8 Zaptivanje nlm aslaltom sa aslaltmastiksom u sprezl sa live- Postu~k mazanJ~. Mogu da se lepe sa bitumenom. Zaptivku treba premazatl zavrsnirn premazom. -lIrovnih zaptlvki iii varenih traka rna ojacsnih staklenom vunom bitumenskim nim trakama iii cisto bitumenskim stazama . 7.3 Pos- I nalivanja i Izavr~ni Postupak premaz valjanja slojevi kotitine za ugraaivanje 1. suceonirn spojevima i prikljuccirna da se prikrivaju sa 5 em. kojl se nanose na gotovu zaptivku. Zaptlvku treba uqraditl izmedu zastltnlh slojeva od podesnlh staza. Zaptlvanje treba premazatl zavrsnirn premazom.5 traka VaZl pasus 7.zaptivne trake treba ugradltl premazom cetkom III paljenjem. suceonim spoje- 7. 7.5 7. Je opterecenje vodom malo I nlje stalno 6.5 mm debellh plasticnih . kotvi I armature iii drugim konstruktivnim merama mora da se obezbedl da gradevlnskl delovl ne kllze I da se ne savijaju na zaptlvanju.zaptivnih traka. 7. Vrsta lepljive i mase za zavr!ni premaz 7. slobodno postavljene polietilenske folije III razdvojno . kada se neposredno na· kon izvedenog zaptivanja nanosi zastitni sloj. DIN 18195 deo 9 za resavanie prodlranja. Ovo zaptivanje sme da se primeni samo onda kod velikih opterecenja. Plasticne .4 Zaptivanje plastic no .1 Zaptlvanje sa cisto bitumensklm trakama i/ill trakama cd staklene vuna . naleganjima i nastavcima.3. prelaza I zavrsetka.7 Sllvnlcl. Savove treba Ispltati prema DIN 18195 dec 3.3. U svemu ostalom vail smisleno za preradu metal nih traka pasus 7.1 Zaptivanje sa cistim bitumenskim stazama Zaptivanje treba formiratl od najmanje trl sloja. koje treba medusobno povezatl lepljivom masom i premazati zavrsnlm premazom. trakama vaz: pasus 7.1.2. kad su prodiranja..9 Za dozvoljeno optereeenje na pritisak pojedinih vrsta zaptivanja vaZe odgovarajuee vrednosti DIN 18195 deo 6.2. Ono sme samo tamo da se prlmenl gde je obezbedeno utisklvanje zaptlvke povrsinsklm prltiskom od najmanje 0.zaptivne trake treba ugradltl nanoseniern premaza cetkorn Iii paljenjem za obradu cisto bitumensklh staza vazi pasus 7. Za ugradlvanje cisto bitumensklh traka vail pas us 7. livenjem .3. temperature I vode razllkujemo umereno I jako opterecena zaptlvanja.4 Zaptivanje sa plasticnim . DIN 18195 dec 8 za formlranje zaptlvanja iznad pokretnlh fuga. kOje treba postaviti slobodno III sa pogodnlm lepkom.3. 7.3 Zaptivanje plastlenfm zaptivnim trakama od PIB· a III ECB-a Zaptivanje treba izvesti najmanje od jednog sloja minimalno 1.zastitni sloj od cisto bltumenskih staza sa lepljeno zavrsnim premazom.k v~~!~ 1. 7. ukollko je potrebno. 7. 26 . treba podl61 najamnje 20 Plasticne .i sloj za Izjednacenje prltlska pare. kod zavarivanja sa toplirn gasom Iii grejnlm elementom za 3 em.3 Zaptivanja zs v'soka opterecenja asfalmas- 7. treba uzeti u obzir prilikom planiranja.0 mm debljlne.zaptlv· ne trake i -lIrovne zaptivne trake treba ulepitl lepljivom masom nanosenjem lepka cetkom -.5 Zaptivanje sa ptastlcno .2.3.1 Minirnalne ugradne kolicine za lepljene slojeve I zavrsni premaz treba ispostovati shodno tabelL Plasticne . Kod koriscenja plasticnih . Dvoslojni asfaltmastlks mora da bude u proseku ukupne debljlne 15 mm.5) tUJX!. a kod varenja sa toplim gasom iii grejnim elementom za 3 em.3 Zaptivanje komblnacijom bltumensko nih traka.zaptivrnh traka.S. najmanje t mm debellm mekanlm PVC trakama.5 Ocekivana temperatura opterecenja zaptivanja. a em. Plasticno . ali povrsinski prltisak ne sme da bude manjl nego sto je naveden u pasusu 7. Bltumenske zavarene trake treba ugradltl zavarlvanjme bez koriscenia dodatne lepljene mase ill nalivanjem. npr.5 Zaptivanje sa asfaltamastiksom Zaptivanje treba izvesti od sloja asfaltmastlksa (spahtel masa 13/16) sa nepos red nom na to polozenim zastimirn slojem od livenog asfalta Iii dva sloja asfaltmastiksa.1 Kod Izvodenja zaptlvanja od vode bez pritiska DIN 18195 deo 3 za obradu materljala.3. osim ukoliko stetna dejstva mogu sa sigurnoMu da se sprees posebnim preventivnim merama.2 Zaptlvanja smeju da se formiraju samo u rneteoroloskim povoljnim uslovima. koje treba postaviti slobodno Iii naneti pogodnlm lepkom .8. 7. Smeju takode da se zalepe bitumenom kad se prekrivaju za to em. koje treba lepljivom masom naneti postupkom premazlvanja cetkom III paljenja.6 Kod dokazlvanja stabitnostl gradevlne III gradevlnskog dela ko]i treba da se zastitl. onda ih i na donjim stranama treba celom povrslnom prema· zatl lepljlvom masom. ako se prekrivaju za po 10 em.zaptivnih traka koje pod nose bitumen i leplji· vom masom. Preko zaptivke treba postaviti zastitnl sloj od odqovaraiucih traka npr najmanje 1 mm debele PVC mekane trake.5 mm kod ECB-a 2. Variranje temperature na zaptlvanju ne zrosi viSe od 40 K.1. Krovnim zaptlvnlm . Posebno treba obratiti paznju na opterecenie zaptlvanja na lzolacionirn slojevlma zbog saobracajnog opterecerua: radi Izbegavanja ostecenia zbog deformaelja treba birati izolaclone materljale kojl zadovaoljavaju staticka I dinarnicka opterecenia.spahtel" .

mora rasporedivanjme upornjaka. @ Kod vertiklanih stepenika zaplivku izdasno pritisnuti.4 Zaptivanje 5.zaptivanja protiv pritis- Kod zaplivanja ad cisto bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129 sa bakarnim lucenlrn trakarna. po patrebl armirana o.1 Zaptivanja kaja su otporna na pritisak moraju da stite gradevine ad pritiska vade spolja koja hidrostatski deluje na spaljne strane i mora da bude otparna na prirodne vode iii one koje nastaju rastvaranlern betona iii maltera. konstruktivnim merama se mora obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja nisu sire ad 0. pOfj:t8"Vl:ani~ kartcnaalh UaKa '(od 2'slolnog zapttVanja.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanje protiv 'lode pod prltlskem Izvodenje Zaptlvanje zaptivanja protlv protlv vode pod pritiskom spolia prema DIN 18336 (VOB/C) U svemu ostalom vazl DIN 18195 .6 Kod promene velicina sila kaje deluju na zaptivku treba izbe6i stvaranje naprslina uslovljenih opterecenjern gradevinske konstrukeije. spolja kod ugradnje zaptivke iznutra -+ 44. Kad vezivog tla zaptivanja treba voditi najmanje 300 mm iznad planirane povrSine gradevinskag zemljista.. Zljebovi i iviee moraju da budu u pravoj liniji i zaobIjen sa poluprecnlkorn od 40 mm.. armatura iii konstruktivnim merama da se obezbedi da gradevinski delovi ne klize i da se ne izvijaju na zaptivei. Iza zida ispuna prema -+ 23. iloseti zid d =. 4 Zahlevi vidi 326. rebno.4 U pasusu 6 navedeni su dazvaljeni tikalno na ravan zaptivanja za pojedine prilisni naponi vernacine zaptivanja.: 30 Usidrenje zastitnoq sloja kod dogradi.k.7 "Gradevinska ka vade iznutra. sem toga gra· devinu treba zastiti od valznosti zemlje prema DIN 18195 dec 4 iii od vode koja ne vrsi prilisak prema DIN 18195 dec 5.tavaniea uoblcajen je suceoru SPO] prema -+ 40.8 ~ :. Podaei koji su za ova potrebni maraju da budu prisutni prilikom gradevin· skog zaptivanja.. 3 Materljali." "ON. temperaturnih promena i sleganja.01 vidi 326. metalnirn trakama i plasticnirn zaptivnim trakama protiv pritiska vode spolja tj. apteretenja zaptivke drzati odgovarajutim merama u dozvoljenim granicama. najmanje 1..Jpljena (><cd rezer- 'e.titl"'la GIDna. Tamo gde je rnoquce izvadenje prema 15 do 17. zantevr izvesti livenjem i premazati ga zavrsnirn premazom. 61) 4.. dugacki nagibi stopa mogu da skliznu. na deane Prltfskivania zaptivanja kod grejnih kanala itd.2 Zaptivku po pravilu treba postaviti na stranl gradevine koja je akrenuta vodi. Vezana kapiia.2 Kod dokazivanja stabilnosti za gra<1evinu koju treba zassila paralelnih njenaj 4.J.01 vode pod pritiskom . skupljanjern. prema -+ 24 se rasterecanje doduse izbegava. treba 5 Gradevinski zahtevi 5. Raspored zaptivanja i armature a w zaptlvM.NB vise ad 1:1 nagnutim povrslnarna sredstva koje sadrii razredivac.. ona mora da bude u abliku zatvorene kade iii mora da obuhvata gradevinu sa svih strana. Kod zaptivanja gradevine iznutra prekrivanje prema -+ 41. @ laP!!v. Zaptivanje zqrada protiv priliska vode spolja prerna DIN 18195.laf. rayne i slobodne od gnez· da. nisu rnoquca resenja kao -+ 25. 5. voda kern. U svernu ostalom vazi DIN 18195 . 5. varua na postojecl lid.:J ~ Pos1avlfa_njs ksrtDl"lSxih traka Kod 3--sI0jnOQ zaPliVonJ8. -po. 4.dimenzianisanje i izvodenjs.5 Ispade i ulegnuta povrsina koje treba zaptivati ograniciti na neophodno potreban broj.Q b = znstltru lid C "." zaptivanja . Sastav zaptlvanja otpornih na vodu (prema lit. Ukoliko ovo u posebnim sluGajevima ne moze da se izbegne. a premestanie iviea naprsline u ravni zaptivanja naivise 2 mm.. dimenzianisanje i izvoden]e.5 mm debljine. Z8plivanje protiv prltlska vode 326. kotvi.01..o o priTlsak . Izvodenje S!epSn1K9 zai<oslti vododrzivih oer p~itf$ka zaptivanja eocc 30:~C.oOj . 32.3 Zaptivanje ne sme da izgubi svaje zasntno dejstva kad ocekivamh pakreta gradevinskih delova usled skuplianja. Kad gradevina u ablastima visokih voda je merodavan najvisi nivo visokih voda. vee kosinama ispod 30° -+ 20. veda Years) pod prit . Minimalno rastojanje armature 27 . 2 Pojmovi. potrebno.. Broj Sio]6vQ "Zavi.S em f .5 mm i da usled eventualnih daljih pokreta sirina naprsline ostane ograniilena na naivise 5 rnrn. Na vertikalnirn predpremaznog j lznutra zaptivnim trakama PVC P . - f] @ suceone spajeve i prikljucke izvesti uzajamnim p~ekrivanjem zidnih i temeljnih traka -+ 37..rmli 00 pritiska vade . mora da bude u mogutnosti da premosti naprsline koje nastaju npr. 31 Od ukotvljenja rnozs da se odustane ako se zaptivanje stope konst: kao klizni ~IOj. I_L . desno pritisklvanje nastajs ad sopstvene tezine kanala usled koriS6enja zaptivke stope kod kliznog sloja.su1jlca. - codesmaa zajezene na.05.ma veda WH kartzy~ il soot xseton 333·! karton ~ 'eY Visinske razlike u stopi fundiranja: razlicitu debljnu stope ne premostiti vertikalna. Ovo je npr./ I)8llovo ~ / e Kli2ni mOjo prltiSaiI: C. te trake treba ugraditi livenjem i valjanjem. zaptivei se sme poveriti prenosenje konstruktivnim 5.pb¢a stope. zato primeniti stepe· novanje sa kontra padovlma-s 21.a od 1 co 4ScC '2 rn visine de . U oblasti k?slna prlrnenttl povratru suceonl spaj -+ 39. prativ vode koja na zaptivku vrsl hidrostatski pritisak sa spoljne strane. 20 do 26 zastitn] zid mora usidrenjem da se _pnteg~e uz noseci lid. Kad prelaza zid . Pri tome treba uzeti u obzir medusobno dejstvo izmedu zaptivke i gradevine i u dodatnom slucaju 5. Ispravno je -+ 25. i ne smeju da budu mokre. Zaptivanje treba kod nevezivog tla voditi najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa podzemnih vada. 38 .01.Gradevinska zaptivanja nih vo~a pod pritiskam . Ugradivanje zaptivke zida iznutra -+ 42.. -+ 43. all nakan vezivanja betona se pritisak na vertikalno zaptivanje potpuno ukida. dec AB. kada priboj zadrzava pritisak zemlje na zasntm lid -+ 28 ili ako zbog eevovoda itd. povrsini.eno _. Kod ugradnje izmedu dva postojeca zida leva usidrenje je pot. voce... .1 Kod planiranja gradevine kaja treba da se zaptiva ireba stvoriti pretpostavke za strucno rasporedivanje i izvodenje zaptivanja.J. 10 em e '"" cerneotna KO.zaptivanja protiv spolj- Zaptivanje treba izvesti viseslojno od najmanje 3 sloja sa cisto bitumenskim trakama R 500 N prema DIN 52129 "Cisto bitumenske trake -Pojam. 22. titi. na koje treba da se postavi zaptivka.3 Gradevinske povrsine.01 Najvisi niva padzemnih vada treba proeeniti po magutstvu dugagadisnjim pasmatranjima.6 . DaduSe. oznacavanje. kod sleqanja ispune se rastereeuje. moraju da budu evrste. 26. deo 6 izo- 1 Oblast primene i svrha Ova norma vaz! za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalirna. m visine P:ocedna veda. treba naneti premaz ad bitumenskog Zaptivanje tzreba izvesti jednoslojno sa plasticnim prema DIN 16938. otvorenih naprslina iii grebena. veda. 4. 26 -+ 29.

8.6. na podlogu naneti predpremaz. suceorurn spojevima j priklju~eima da se prekrivaju za 10 em. koje treba bitumenskom lepljivom masom ulepiti izrnedu dva sloja cisto bitumenskih traka.Gradevinska zapttvanja ZapUvanje protiv vade pod prltiskcm 5. Bitumenske . Ukoliko je potrebno. a ukoliko je potrebno. zaptivki iznad pokretnih prodora. no opterel:enje vazi tabela 5.Ira kama 5. Za dozvoljeno 4 preko 9 I I I 3 3 3 Tabela 4: Broj slojeva kod zaplivanja prema 2 Dubina uranjanja pasusu 6. 6.7.6 Bra.valjanja. ukoliko je potrebno. zaptivku treba podesiti merama osigurati od odvajanja od podloge.1 Zaptivanje treba izvesti sa najmanje onoliko slojeva koliko je navedeno u tabeli 5. a cisto bitumenske staze pcstupkom nosenja cetkom iii livenjem.05 mm debelih traka od plemenitog 6elika. od jednog sloja PVC mekaminimalnoj debljini navedeizrnedu dva sloja cisto bitulepljivom masom. Metalnu traku treba nalepiti punjenim bitumenom pcstupkom livenja i valjanja.2 Nije potrebno pritisnuti zaptivku.3 Slojeve lepljive mase za zaptivanje treba naneti cotkom.m spojevima i prikljuccirna za 10 em. 6.1 Zaptivanje treba izvesti sa slojevima navedenim u tabeli 1.8. cetnado4 preko 4 do9 preko 9 MNfm max. suceonirn spojevima i pri- 10 za zastitne slojeve i zastitne mere.2 polazu dva sloja od 0. i zavrsnoq premaza 6. Za dozvoljeno nanosenra cetkorn Postupkom hvanja Postupkcm Zavrsnorn livenja i valjanja premazu Minimalne 2 Bitum~n. 5. gledajuei sa strane vode.5) 1.4 Kolicine mase lepljivih treba da odgovaraju tabeli 7 slojeva i zavrSnog premaza 2 do 4 preko 4 do 9 preko 9 MNlm~ max.2 Postupak dozvofjeno optere- Postupak livenja i ceue nanosenja cetkom ili llveniem vatjanja paljenjem iii postupDubina uranjanja 6.2 i pasusu 6.varenim Ira kama bilumenskim 6.5.3 do 6. zaptivka mora da se polofi najmanje celom povrsinorn.0 MNlm2. suceonirn savovirna i prikljuccirna sa 10 em preklopa. Zaptivku treba premazati zastltnlrn premazom.3 Nad podsecenim povrsinarna kao i u gornjoj i b06noj strani svoda zaptivanja uvek treba izvesti prema redovima 4 iii 5 tabele 5. ukoliko je potrebno. najmanje 6. Potreban ukupan bro] se ravna prema tabeli 4.2. ukoliko je potrebno.2 pclaie jedan sloj od 0. 6. na pritisak vade vaze: 3 za preradu 8 ponasan]e 9 za izvodenje materijala. zaptivanje sme da se optereti do 1.9 Prilikom planiranja treba uzeti u obzir temperatumo optereCenje zaptivke koje treba ocekivati. koje moraju ekspanziono da se Yare. 6.2.1. na podlogu treba naneti trakama 6. na podlogu trsba naneti jedan predpremaz.1 Opste 6.6.3 6.3 Smeju da se koriste ECB -trake slrine do 1m. pritisno optereceoje vazi tabela 8.2 Pritisak na zaptivku nije potreban.3 uqradene kg/m~ kcliclne u 1.aplivanja prema 1 Dubina uranjanja 2 pasusu 6.6.3. 6.1.5 PVC mekane trake moraju na savovima.4 Zaptivanje i prikljuceima sa 20 em. 6. Za dozvoljeno pritis- 6.4 Kolicine masa koje moraju minimal no da sadrze lepljeni slojevi i zavrsni premaz navedeni su vee prema pcstupku ugradnje u tabelama 2 i 7 PIB-trake. suceonirn spojevima i prikljuccima da se prekrivaju za najmanje 5 em. Ugradene kolicine se ravnaju prema tabeli 1 i pasusu 6.5 Zaptivanje sa bilumenskim-zaplivnim trakama sam.3 Bitumenske trake pojedinih slojeva moraju da se 326. 6.Ot MNfm2 Ukoliko kod zaptivanja na vertikalnim povrsinarna u blizini povrsine graaevinskog zernliista ova vrednost ne rnoze da se postigne. tisno opterel:enje vazi tabela 6. kao i clsto bitumenske trake moraju na savovlrna. a metalne trake na savovima sa to em. Zaptivapremazom.5.5.6.2 Ako se u zaptivanju sa cistim bitumenskim trakama prema pasusu 6. Ovakve zastitne slojeve. PIB-trake koje se lepe bitumenom. nalivanjem iii postupkom nalivanja-valjanjem.7.7. 6.2 Zaplivanja sa cislo bilumenskim stazarna R 500 N 6. slojeva.7_ Zaptivanja od cisto bitum~nskih traka !j!lleju prema taoen 1 da se opterete sa najvise 0.6 stazarna Zaplivanje sa PIB-stazama i cislo bllumenskim 2 Vrsta mase za lepljenje j prernazlvanje Postupkcm I 3 Lepljeni slojevi 6. Primedba: Zaptivanja sa bitumens kim .3.2 Pritisak na zaptivku nije potreban. 6. 5.1. npr tormiranjem ispupcenja.6. 6.5 Bra. koje treba izmedu dva sloja cistih bitumenskih staza zalepiti bitumemenskom masom.3. napunjen Bitumen.4. Treba ih ugraditi nanosenjarn cetkom iii paljenjem. Posebno su nedozvoljena gnezda u betonu bez supna strani i cislo bilumenskim prekrivaju na savovirna.5 MNfm2. Prvi sloj mora na donjoj strani celom povrsinorn da se prernaze lepljivom masom. 1.10 Za delove gradevine na padinama treba preduzeti konstruktivne mere protiv klizanja.2 Pritiskivanje zaptivke nije pctrebno. u tom slucaiu je ipak potrebno ugraditi najmanje 4 sloja. 6. DIN 18195 dec vrsetaka. Za dozvoljeno pri- Tabela 1: Brol slojeva kod zaptivanJa prema pasusu 2 6.12 Zid uz zaptivku mora da se zida iii betonira Ijina. slojeva kod .varenim stazama se pretazno primenjuju kod radova na dubinama iznad g!ave i sa podsecenirn povrsinarna. pri cemu povrsinski pritisak ko]i na njega deluje mora da iznosi najmanje O. ske trake moraju na savovlrna.5. a bitumenske trake postupkom nanosenia cetkorn iii livenjem.2 Pritisak zaptivke nije potreban.8 Zaplivanje Irakama sa ECB . pritis- 6. 6. koje se nanose na gotove zaptivke. koje treba rnedusobno povezati bitumenskom lepIjivom masom.1 Kod izvodenia DIN 18195 dec DIN 18t95 dec spojniea.2. 6. najmanje I I 6. 3 punjen (. koje lepljeni slojevi i zavrsni premaz moraju minimalno da sadrze.05.3 PVC mekane trake treba izvesti nanosenjem kom iii paljenjem.8.6 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna. Kod proracuna pritiska ne sme da se uzme u obzir hidrostatski pritisak vode koja deluje. Kod zaptivanja koja se sastoje iskljucivo od bitumenskih rnateriiala. koje lepljeni slojevi i zavrsru premaz moraju najmanje da sadrze. na podlogu treba naneti predpremaz.enja cetkom iii livenjem. 6. osim ukoliko stetna dejstva mogu sa siqurnoscu da se sprece posebnim merama opreza.3. kao i DIN 18t95 dec zaptivanja koja su otporna koje se obraduju u ovom normativu. Moraju da se prekriju sa najmanje 3 em ako se vare na toplo sa top lim gasom.5 6. koje treba rnedusobno spojiti bitumenskom lepljivom masom. treba izvesti po rnoqucstvu neposredno nakon zavrsetka zaptivanja. nije potreban minimalan pritisak traien u pasusu 6.5 Ukoliko se koriste punjene mase sa drugom brute gustinom od one navedene u tabeli 2. pritisno optereeenje vaii tabela 9.2 Zaptivka mora u prineipu da bude pritisnuta. t mm debe Ie bakarne trake iii od 0. na suCeonim spojevima 6. 6.2. 1.4 Kolicine masa.varene trake treba naneti varenjem i spojiti rnedusobno. prelaza i za- ECB-trake kljuceima koje se lepe bitumenom. za sve vrs- 6.1 mm debelih bakarnih traka iii od 0.2 3 Postupak na~ no~enjatetkom iii livenjem Postupak livenja i valjanje 6.2. suceonim spojevima i prikliuccirna da se preklapaju za 10 em.5.4. 5. Posto slojeve metalnih traka treba u prineipu ugraditi izmedu slojeva od bitumenskih traka. sucson.1 Zaptivanje treba izvesti najmanje sa slojevima navedenim u tabeli 6.1 Zaptivanje treba izvesti nih staza prema DIN 16937 u noj u tabeli 9. suceonirn spojevima i prlkljuccirna da se preklapaju za najmanje 5 em.4. koje treba ulepiti menskih traka sa bitumenskom nje treba premazati zavrsnim rebno. konstrukeija treba 5. U suprotnom treba preduzeti zastitne mere protiv ostecenja prema DIN 18195 dec 10.8 Kod staticki neodrsdenih nosel:ih uzeti u obzir utieaj sabijanja zaptivke. su vee prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7 koje se ne yare na toplo sa toplim gasuceonirn spojevima i prikljuceima da se preklapaju za najmanje 5 em. 6.02 6. suceonirn spojevima i pritiseima da se preklapaju najmanje 10 em. na podlogu treba naneti jedan predpremaz. 6. i ako su bitumenske trake ugra<1ene postupkom nano. .0 3 4 Broj slojeva. Prema metodi prstena i kugle. vazi pasus 6. Zaptivanjs treba premazati zavrsnim premazom.4 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna.7 Zaptlvanje sa PVC mekanim menskim Ira kama 6.3 iii treba dokazati dejstvo opterecenia na zaptivku.. Zaptivanje treba premazati zavrsnirn premazom. Metalnu traku treba ugraditi kao drugi sloj.4.2. onda tezina lepljive mase koja treba da se ugradi po m2 mora da se sracuna odgovarajuce odnosu bruto gustina. da se preklapaju za najmanje kao i cisto bitumen10 em.1 Zaptivanje treba izvesti od sloja najmanje 2.6 MNfm Kod vecih opterecenja zaptivanja treba izvesti iii prema pasusu 6.1 Zaptivanje treba izvesti od jednog sloja PIB-traka u minimalnoj debljini navedenoj u tabeli 8. treba sem toga ulepiti metalne trake. Cisto bitumenske trake rnoraju na savovima.2.1 3 Pcstupak 4 Pcstupak Dozvoljeno cpterecenje 1 nancsenja cetkom iii livenjem najmanie livenja i vallanja m MN/m! max.3. Zaptivanja Kojima nije pctrebno da budu pritisnuta obraduju pasusi 6.11 Kod delovanja pritiska vazduha. Temperatura na zaptivei treba da ostane najmanje 30·C ispod tacke omeksavanja lepljivih masa i zavrsnih premaza (vidi DIN 520tt). 6. Potreban ukupan broj slojeva i dozvoljeno pritisno opterecenje za ovako zaptivenu zgradu ravna se prema tabeli 3. 6.traka.3 Zaptivke treba opremiti i zastitnirn slojevima prema DIN 18t95 dec 10.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u rneteoroloskim uslovima koja ne deluju nepovoljno na njih.4 Kolicine masa.5 Ukoliko se zaptivanje lzvodi punjenim venjem i valjanjem. 6. 3 1.6 Trake pojedinih slojeva moraju da se prekrivaju na savovima. a treba ih zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom prema DIN 16935.7.4 Kolieini mase lepljivih slojeva treba da odgovaraju tabeli 2. bitumenom li0. Tabela 2: Ugra(!ene kolicine kod zaptivanja prema pasusu 6.8.3 PIB-trake treba ugraditi nanoseniern cetkorn iii paIjenjem a cisto bitumenske staze nanossnjem cetkorn iii Ii· venjem.7. 6. Ovo vazi neoqramcsno te zaptivanja 6 jzvodenje 6.1 Ukoliko se kod zaptivanja sa cisto bitumenskim stazama prema pasusu 6.05 mm debele trake od pie menitog celika. na podlogu treba naneti predpremaz. 6.5. Dozvoljeno no opterecenje iznosi najvise t . 6.5 6.7 Konstruktivnim merama treba iskljuciti nenamerno advajanje zaptivke od njene podloge.8.2. 6. ukoliko se ekspanziono vare sa tetrahidrofuranom (THF). I kod vodoravnog polozaia stope gradevine moraju da se preduzmu mere koje iskliucuju pomeranje gradevine zbog sila koje bi mogle da se aktiviraju nastavkom gradnje. Dozvoljeno optereeenje 6. suceonim spojevima i prikljuceima da se prekrivaju za 10 em.8. i cislo bllu- 2 0 do 4 preko Q 4 do 9 6. livenjem. su prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7 28 . slojeva. mm debelih ECB . moraju na savovima. moraju na savovirna.2.5.5 2.5 ECB-trake zaptivke nasuprot vodi. ukoliko je potpredpremaz.2.3 Trake treba ugraditi kom livenja .5 1.5.2.3 Zaplivanje sa etsto i melalnim Ira kama bilumensklm stazama R 500 N Tabela 3: Bro. Zaptivanje treba premazati zavrSnim premazom.

armatura iii drugim konstruktivnim merama da se obezbedi da delovi zgrade ne klize iii se savijaju po zaptivei. Ovaj normaliv ne vazi za zaptivanjezemljanih skih radova i za zaptivanja u hemijskoj zastiti.1. gradevin- 5.01.Ulozak Ikanine 2 .4 Prilikom projektovanja ne sme da se optereti zaptivka silama paralelnim sa ravni zaptivanja. min i vrsta uloska bttumensk'h varenih traka Dubina uranjanja m Dazvoljena opterecenle MN/m2 max. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u rnornentu nastajanja ne budu sire od 0. da se dobro pod nose sa materijalom zaplivanja i da budu tako izvedena da je iskljuceno ostecenje zaplivanja.6 Ukoliko se uz zaptivku izvede bez supljina.do9 pnteno opterecenje MN/m2 max. Kod lepljenih zaptivki temperatura mora da ostane za najmanje 30 K ispod tacke orneksavanja po metodi prstena i kugle prema DIN 52011 upotrebljenih bitumenski materijala. 4. a preko toga najmanje 2 rnrn. 5. 5. 4.mekanih kod zap!ivanja prerna pasusu 6. 3 PVC-mekane trake Najmanja debljina 2 3 I slojevi 4 5 zavrsnr premaz f-5 Vrsta mase za 1 lepljenja i premazivanja Pcstup korn I Lepljeni POSI~p~om .PETP-ulozak 1. Ukoliko se za ucvrsclvanje zaptivki koriste sredstva za uevrscivanje koja prodiru kroz zaptivku. onda moraju da se prekriju sa materijalom za trake koji treba zavarili sa zaptivkom kao spoj sava Irake. Ona mora da bude u obliku zatvorene kade i po pravilu mora da se izdigne najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa vode i da se osigura od podlivanja. b) Bitumenskim zaptivnim trakama prema DIN 18190 dec 2 do dec 5 iii bitumenskim krovnim zaptivnim trakarna prema DIN 52130.6 2 Dubina uranjanja ootereceo]e MN/m2 max.3 1. temperaturnim promenama. sldara. npr.5 Kada na zaptivku treba da se postav! zastitni sloj onda predvideti cvrst zastitnl sloj prema DIN 18195 dec 10. Treba planski uzeti u obzir eventualno stvaranje kondenzaeije na strani koja je otklonjena od vode. Kod lepljenih zaplivki previjanja moraju da budu zaobljena sa poiuprecrukorn od najmanje 40 mm a iviee moraju da budu obuhvaeene najmanje 30 mm x 30 rnrn.3. npr. L__ preko 4 4_ . b) PVC-P-trake prema DIN 16730.ina PVC . 6.5 utozaka: 1.01 vidi 326.5 - 1. onda zaptivku treba izvesti na razdvojnom iii zastitnorn sloju.8 od bakarne 0.Uloiak + 1 -utozak Staklena Ikanina: 2 .Ulozak do 4 2 trake Ked utofaka staklene ad 2 _ ulcfak iii ulozak iii PETP - od tkanine ad bakarne trake 2 do4 preko 1. Prilikom planiranja gradevinskog zaptivanja moraju da budu prisutni podaei 0 velieini i vrsti pokreta koji treba da se apsorbuju.1 postavljene 1 Oblast primene Ovaj normativ vazi za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalima.0 Minimalne ugradene kchcine u kg/m2 2 3 Bitumen.R 500 N i c) trakama prema nabrojanom u tacki b). protiv voda koje iznutra vrse hidrostatski pritisak na zaptivku.3 Zaptivanje Kod izvodenja zaptivanja protiv unulrasnjih voda pod pritiskom za preradu materijala vaii DIN 18195 deo 3. bazena za akumulaeiju vode.8 tkanine: ad tkanine Kod svih dn. to mora da se Siobodno postavljenu zaptivku treba jednog sloja: a) ECB-trake prema DIN 16729.1 Zaptivke protiv pritiska vode iznutra (zaptivke rezevoara) moraju da sprece nenamerno isticanje vode iz rezervoara i da stite gradevinu od vode. neravnina.3.trakarna prema DIN 16935 i golim bitumenskim trakama DIN 52129 .0 2. Za izvodenje zaptivki 18195 dec 6. Bro. skupljanjem. punjenjem iii prazojenjem.03 pasusu 6.5 2 Tabela 8: Tabela PIB-traka kod zaptlvanja prema pasusu 6.2 Zaptivanje 6. 6. Pri tome treba uzeti u obzir uzajamno delovanje izmedu zaptivke i gradevine i eventualno opterscen]e zaptivke drzati u dozvoljenim granieama odqovarajuci konstruktivnim merama. zaptivke Ireba tako izvesli da kod pustanja u pogon zaptivene gradevine (punjenog rezervoara) vazduh koji je zatvoren izrnedu zaptivke i njene podloge rnoze da izade.R 500 N.1 4. iii ECB-trakam prema DIN 16729 i cisto bitumenskim g) trakama DIN 52129 .1 Opste 6.5 1. ivieama i rubovima ojacati odqovaraiucirn priborom iii podloscirna od materijala za trake koje treba zavariti sa zaptivnirn slojem.5 2. bazena za pllvanje. u daljem tekstu nazvani rezervoari. Sredstva za ucvrscivan]e moraju da budu otporna na koroziju.4 Gornje ucvrscenje 6. c) PVC-P-trake prema DIN 16734. dec 5 iii dec 6.0 peke 4 do 9 1 . poiedinacno vaze pravila prema DIN 5.'.3 Siobodno 6.5 Povrslne gradevina na koje treba da se nanese zaptivka moraju da su bez gnezda. zaptivke izvesti od po 5. treba i spolja zaptivati prema DIN 18195 dec 4. sloieva min.5 - Izvodenje zaptivanja protiv pritiska vode Iznutra prema DIN 18195. 4 Zahtevi vidi 326. kasirane plastikom iii plasticne profile koji se postavljaju na podlogu zaptivke i na koju se navaruju plasticne trake.01 Trake moraju za dubinu vode da budu debele najmanje 1.6 2. poslednji slav). Broj slojeva.5 mm ida eventualnim daljim pokretima slrina naprslina ostane oqranicena najvise na 5 mm a prernestanje iviea naprslina sa najvise 2 mm.ulozak 00 tkanine 1 .01.2 lepljena zaptivanja Lepljena zaptivanja treba izvoditi na jedan od sledecih naetna: Clsto bitumenskim trakama DIN 52129 . ukoliko se podlivanje zaptivke ne spreci na drugi nacin.0 2 3 .ulozak 00 tkanine dozvofjeno Dubina uranjanja .1.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u vremenskim uslovima koji ne bi stetrnno delovalli na njih sem ukoliko bi sterna dejstva posebnim merama mogla sa siqurnoseu da se sprees. sleganjima. 6.Ulozak 1 -lJloi:ak tkanine ad bakarne tkanine preko 9 3 trake preko 9 0. rezervoara za skupljanje kisnice. treba postaviti razdvajajuci iii zastitni sloj izmedu zastitnoq sloja i zaptivke (vidi pasus 6.5 1 . Za uevrscivanje treba koristiti limove kasirane plastikom.3 Zaptivanje treba na gornjoj iviei i po pravilu na prevojima ivieama i rubovima pricvrstiti rnehanicki za podlogu. kod bazena za plivanje. dec 7 6.5 (dubina uranjanja) do 9 m rnrn.R 500 N.2 Ukoliko na rezervoar deluje sem vode iznutra. 5.ulozak od bakarne trake - - 2.3.5) 1 . 29 .4 Zaptivanje mora da premosti naprsline u gradevini koje nastaju npr.0 1. otvorenih naprslina iii grebena. 6 Izvo4enje 6..0 f-- 1. npr. metalne profile.3. 5 Gradevinski zahtevi 4. f) PVC-P-trakama prema DIN 16937 i clsto bitumenskim trakama DIN 52129 . d) Bitumenskim varenim trakama prema DIN 52131.1. sakupljanjem. metalnim trakama i plasticnirn zaptivnm trakama protiv pritiska vade iznutra tj.5 do ulofak 4 9 0.ulaiak od bakarne ad tkanine od bakarne trake trake Postupkom llvenja i livenja pafjenja valjanja _ preko9 2- uiofak 2 do4 oreko 4 do 9 preka 9 1.05.R 500 N. i voda spolia.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanja protlv veda pod prlttskorn Tabela 5: Broj slojeva kod zapllvanja prema 326. ne sme da izgubi svoja zastitno dejstvo zbog ocekivanih pomeranja gradevinskih delova.Uloiak lkanine 3 .trake Najmanja debljina mm 2 do 4 Kod ulozaka ad jutene tkanine: 2 . Kod vertikalnih iii jako nagnutih povrsina visina preko 4 m Ireba takode predvideti meduucvrscsnja.7 traka Tabela 7: Kolicine za ugradivanje kod zaptivki prema pasusu 6.1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva treba obezbediti pretpostavke za strueno postavljanje i izvodenje zaptivanja. zida iii betonira.3.4 2 Dozvotleno i vrsta ulozaka Tabela 6: Broi slojeva kod zaptivanja prema i vrsta ulo~aka pasusu 6. nepunjen Bitumen. Eventualno mora rasporedom upornjaka.R 500 N i a) metalnim trakarna. treba postaviti na strani gradevine koja je okrenuta vodi.2 Zaptivanje treba na prevojima.3.ulozak 2 . e) PIB . Nadalje ne smeju da sadrze stetne materije koje bi mogle da ugroze funkciju zaptivanja. Ukoliko je potrebno. i vrsta uloska bitumenskih zaptivnih traka Dubina uranjanja dazvoljeno pritisno opteracenje MN/m2 max PIS . d) PVC-P-trake prema DIN 16937 iii e) PVC-P-traka prema DIN 16938 2 Pojmovi 3 Materijali.3 Prilikom projektovanja treba uzeti u obzir ocekivan temperaturna opterecenja zaptivke.lgih 1- PETP-uloi:ak Tabela 9: Debl. npr. m 1 . kod rezervoara pijace vode. 6. na fileu od hemijskih vlakana. Cisto bilumenskim trakama DIN 52129 . punjen (y = 1. Ako mora da se racuna sa stetnirn uticajern iz podloge pod zaptivkom. Prema vodi koju primaju treba da se odnose neutralno i da budu otporne.

1 Opste 6. Voda bez pritiska prema DIN 18195 dec 5 i 5poljnih veda pod pritiskom prema DIN 18195 dec 6 za zaptivanje iznad dilataeionih razdelniea gradevlna (u daljem tekstu kratko razdelniea).1 po pravilu treba tormirati uz pornoc slobodnih i cvrstih konstrukcija prirubniea prema DIN 18195 dec 9.3. 6. Ove razdelniee se po pravilu nalaze iznad povrsine gradevinskog zernliista. d~ se formiraju na istom mestu kao i u gradevinskom delu koji se zaptiva. obe strane zaptivanja treba ojacati bakarnim izolutenim trakama. •. Alcuta-Izoluceni lim 0.bitumenske zavarene trake .01.2.biturnenskih zavarenih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133 .0 rnrn. iii uz pornoc spolja postavljenih prolilisanih traka koje treba ubstonirati..3.1. vode kroz razdelniee u gradevinu. Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3. 62) 3. 6. 3.5 mm iii Bitumenskih traka sa uloskorn od poliestervlakana.Polimer . sa uloscirna od tkanine iii metalnih traka. . pre toga razdelniee treba prekriti sa jedne strane ucvrscenim. Trake za ojacanje tips I Kombinova no pomeranje ravni i prostor za razdelnlee Trake Z8 Prostor za spojnicu I Pcmeranje prema zaptlvanja lskuuclvo verti kalno para- ojacanje u vodoravnirn stabc nagnutim povrstnarna 8roj Slrlna mm Sirina1) Dubina lelno 10 20 30 10 15 20 25 sirina uklju¢ujuci mm 10 20 30 40 1) mm ~ 300 > 500 > 500 > 500 sirinu razdetnice. Trake ojacavanja treba tako rasporediti da su uvek medusobno odvojene zaptivnim slojem iii dodatnim slojem (dodatkom). Za ravna ojacanja je u tabeli naveden potreban broj traka za ojacavan]e j njihova sirina U zavisncsti ad pomeranja razdelniee kao i velicine potrebnog prostora za razdelniee. zahtevi". Ugao preseeanja razdelnice medusobno i sa ugla. deblJlne nairnarue 0. 5..3. 10 mm vaii: 3.5. Fiazdelniee tipa II su razdelniee za brza iii cesto ponovtena pomeranja. Trake od nerdajuceg celika.3 Kod zaptivanja protiv voda be.5. (c). Razmak razdelniea od paralelnih prevoia i ivica kao i prodiranja mora da iznosl najmanje pola sirine traka ojacana (vidi tabelu) uz dodavanje slrine prikljuciva· nja potrebne za zaptivanja povrsine. zastitnim slojevima.biturnenskih zavar~· nih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133. Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3.2 mm sirokih plastikom prevucenih limova.1.3.2 Fiazdelnlee lips II Uzimanjem u obzir velicine i ucestalosti pomeranja razdelniea kao i nacina opterecenia vodom treba utvrditi nacin zaptivanja u svakom pojedinacnorn slucaju. sirine najmanje 30 em. debljine najmanje 0.56 Podupiranje razdelniee armiranom podloznorn plocorn Gradevinska zaptlvanja lznad razdelnlea prema DIN 18195.01 II 3 Mate'ijali vidi 326.2 mm.0 mm. npr.2. razdelniea koje moraju da prime iskljucivo pomeranja paralelno na ravan zaptivanja. sirina najmanje 50 em. temperaturnih promena i eventualno pritiska vode protlv pritlska vode spolja 5 G.2. npr potporni limovL 5. 5.3. najmanje 0.5. debljine najmanje 1.2 mm debljine. Pri tome na obe strane razdelniee treba rasporedti slobodnu i cvrstu konstrukeiju prirubniee.1 Bitumenske trake . kod kojih mera od: za- Ukupna 30 . npr.4 U svemu ostalom vazl DIN 18195 .2. 6. tj.2 treba nice treba prekriti sa jedne strane pncvrscenim. slrine najmanje 30 em. koje u slucaju potrebe smeju na donjoj strani razdelniee da se pritvrste na podlozi zaptivke.3. 5.1 Flazdelniee tipa i Povrsinsko zaptivanje treba prevuci preko razdelniee i ojacati sa najmanje 2. ispod povrslne tla. oznake. 0.1.2 smeju takode da se koriste. Plasticnih zaptlvnih traka.5.01 pre rna DIN 18336 (VOB/C) od max. 40 mm kod pomeranja iskljucivo vertikalno na ravan zaptivanja.3.5 mm I sm- .1 Fiazdelniee Ilpa I sa pomeranjima do 5 mm Kod povrsinskih zaptivanja od bitumenskih materijala razdel nice treba zaptivati sa najmanje 1 slojem bitumenskih zaptivnih iii varenih traka sirine 500 mm.1. pravcem i veliclnorn pokreta koje treba da prim I.4 Kod zaptivanja 1 Oblast primene i svrha Ova norma vaii u vezi sa zaptivanjima protiv Vlage tla prerna DIN 18195 dec 4.01 Razdelnlce tips I su razdelniee za spora i jednokratna iii retko ponovljena pomeranja.2 Zaptivanja moraju da budu otporna na prirodne vode i vode nastale rastvorima iz betona iii maltera. Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3.5.6 Delormacija zaptivanja koja proizilazi iz njegovog mehanitkog optere6enja mora da se uzme u obzir kod formiranja zaptivnih i susednih gradevinskih delova.1 iii 3.5 mm debljine.1.1 Vode pod pritiskom 5poljne vode pod pritiskom .2 treba tzvesti znac razdelnica. 6. rasporedeno aksijalno iznad razdelnice.. na koje treba vodonepropusno prikliuciti kako povrsinsko zaptivanje tako i povezujuci zaptivni profil. 6.5 Razdelniee moraju i u gradevinskim delovima sa kojirna se granice. odn.4. .3.1 treba izvesti lznad razdelnica.1 Fiazdelnice tipa I Kod povrsinsklh zaptivanja od bitumenskih materijala zaptivanja preko razdelniea treba provuci ravno i ojacati sa najmanje eva.8 "Gradevinska zaptivanja . 6.2. Trake od nerdajueag ealika. vode koje vode poreklo iz koriscenja gradevine. npr. 3. Kod povrsinskih zaptivanja sa plastitnim zaptivnim trakama zaptivanja treba prevu6i preko razdelniee bez daljih olacarua.. rasporedeno aksijalno iznad razdelniee.5 mm i sirine najmanje 20 em. debljine najmanje 1.05 mm. debljine najmanje 0. velitine i raspored ojacanja kao i komore razdelni· ea vazi pasus 6. plastikorn prevucenim 11mom. naimarue 1.2 Nepritiskuju6a voda Unutrasnie vode pod pritiskom prema pasusu 3. 51 do 54 Razliclite vrste zaptivanja sa dodatnim mm (b). Ukoliko ovo u pojedinom slucaju kod zaptivanja protiv vode bez pritiska ne rnoze da se ispostuie.3 3.2 Plasticne zaptivne trake.pojrnovr. Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3.2 mm. razdetnlce tlpa II Zaptivanja iznad razdelniea treba izvesti prema pasusu 6. npr slobodnim i pricvrscenlrn konstrukeijama prirubniea prema DIN 18195 dec 9.3 Razdelniee moraju po mogu6stvu da idu prvolinijski i bez ispada. ne sme da se preskoci.5. Ukoliko se metalne trake rasporede na spoljnim stranama zaptivke onda ih uvek treba zastiti jos jednim dodatkom. Povrslnsko zaptivanje izvesti iznad razdelnica.2 III 3.2 Treba razlikovati razdelniee tipa I i 2 Pojmovi vidi 326. Elastomer trake. pritiska prevojima i ivicama ne sme bitno da odstupa ad pravog 6. najmanje od 0. oblikovanjem prostora razdelniee.2 Kod zaplivanja protiv vlage tla 5. moraju da budu rasporedene na Spoljnoj strani zaptivke i moraju da budu zasttcene dodatkom od bitumenskih traka.4 Zaptivanje zgrade treba sa obe strane razdelniee da leii u istoj ravni.1 Zaptivanja iznad razdelniea rnoraju da sprece prodiranje vlage tla odn. Tabela. . .2 Fiazdelniee tlpa I sa pomeranjima preko 5 mm . 4. 61. 6. . Njihova debljina mora da odgovara plastlcnirn trakam koje se koriste za povrsinsko zaptivanje u zavisnosti od dubine uranjanja prema DIN 18195 dec 6.4.2. 5. obe strane zaptivanja treba ojacati sa po jednim slojem polirner . debljine 0. Ove razdelniee se po pravilu iznad povrsins gradevinskog zemljista. pri cernu trake u podrucju razdelniea treba podupreti..3. pre toga raz~ellirnorn.Gradevinska zaptlvanle Zaptillanjeprotlv vode pod prltlskcm izvoaenje zaptivanja iznad razdelniea 326. 5. i najmanje 300 mm siroke trake.5. Za broj. Od ovog pravila sme da se odstupi samo kod dilataeionih razdelniea. olovni lim. 100 50 do 80 6 Izvodenje 6. po potrebi u dvostrukoj izvedbi.3.1 Potrebni podaei 0 ocekivanirn optere6enjima zaptivke iznad razdelnice moraju da budu prisutni kod projektovanja gradevinskih zaptivanja.1 U slede6em tekstu dati su podaei za izvodenje ptivanja iznad razdelniea. pomeranja zbog naizrnenicnih opterecenja saobracaia iii duzinske promene zbog dnevnih ternperaturnih promena. npr pomeranja sleganja iii duiinskih promena zbog qodlsnjlh temepraturnih promena.1. 30 mm kod pomeranja iskljucivo paralelno na ravan zaptivanja 25 mm kod kombinaeije obe vrste pomeranja..zaptivanja iznad razdelniea" Zap!ivanje razdelniea (prema lit. deo 8 Kod povrsinskih zaptivki od slobodno postavljejnih plastic' nih zaptivnih traka zaptivku treba prevuci preko razdelnice. Dalje trake za ojatanje smeju da se sastoje od plasticnih zaptivnih traka.5. .3. Izvodenja prema pasusu 6. u slucaju potrebe u dvostrukoj izvedbi. 6. koje mogu da se sastoje od Bakarne trake. Bakarne izolucene trake na njihovim spljnim stranama treba zastiti dodacima bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129. ne najmanje 20 em. debljine najmanje 3. i sa vrstom.1 Vlaga tla . 6. 3. debljine najmanje 0. 0. bakarni kartonskim uloscirna (a). sirine najmanje 30 em.1 treba izvesti iznad razdelnica.7 Materijali za ispunu razdelnice moraju da se podnose sa predvidenim materijalima zaptivanja.1 Ukoliko se ugraduju samo 2 trake za oiacanie onda rnoraju uvek da se sastoje od metalnih traka. 1 mm (d).2 treba izvesti iznad razdelnlca: obe strane zaptivke treba ojacatl sa po jednim slojem polimer .06. od clsto 55.2 mm. rasporedeno aksijalno iznad spojruce. . Plasticnih zaptivnih traka.01.2 Razdelnice tipa II Zaptivanje iznad razdelnica treba u prineipu izvesti posebnim konstrukeijama. 3.adevinski zahtevi Zaptivanja iznad razdelnica cija pomeranja ne prekoracuju mere prema pasusu 6. 6. potrebne su posebne konstrukeije.5 mm debelih i ca.2 Za zaptivanja iznad spojniea sa pomeranjem 3. • .05 mm debIjine. Nadalje moraju bez ostecenia da prime optere6enja nastala pomeranjem razdelniea. Ovo podupiranje treba preduzeti uz pornoc ca. . npr prekidanjem povrsinskoq zaptivanja i rasporedom u obliku petlji pogodnih zaptivnih materijala iii uz pornoc slobodnih i evrstih konstrukeija prirubniea.4. 3 lim. najmanje 300 mm siroke trake koje mogu da se sastoje od Bakarne trake.2 Izvodenje razdelniea u gradevinskoj konstrukeiji mora da bude podeseno sa sistemom zaptivanja kao.3 nalaze 4 Zahlevi 4. oblozen plastikom.

minimalne mere Slika 4: Prirubnica kod promene pravca ravni zaptivanja.~ kolovoznlh ptoca mostova 48. slobodna prirubnica 1 slrina 81 2 debljina tl 3 obuhvatanje ivica f cvrsta prirubnica ~50 5da 7 ·1 ~6 . vazi DIN zaptivke 18195 . Kod zaptlvanja sa bitumenskim trakama III sa nalepljenim visokopolimemim trakama prikljucne povrsine moraju da budu naimanje 100 mm siroke. e "" cvrsta prirubnica.1 Vlaga tla Prlkljutke na prodiranjima 3. ad vlage tla Prlkljucke na prodiranja premazima i namaznlm masama bitumena treba izvesti ad materljala koji mogu da se nanose lopatlcom Iii koristiti rnanzetne. prirubnicarna.01 prelazl. u pojedinlm zaptlvnim slojevlma moraju probojcem da se utlsnu nupe za provlaeenje zavrtnjeva. f "" savovi vara. Uobicajene mere za pritezne slobodnlh i cvrslih prlrubnlca Prilezne sine Vrsta mere (vidi sliku 1 do 4) vode bez pritiska sine i konstrukcije Konslrukcije slobodnih cvrstih prirubnica zaptlvanja protlv i Za gradevinska vade bez pritiska spoljnlh voda pod priuskom 2 Prilezna sina odn. zavrsecl i pre laze treba izvestl sa lepljenjem prlrubnicama.2. +2 ~22 s.9 . 75 do 150 5. Povrslne prirubnlca kOje su okrenute zaptlvanju treba neposredno pre ugradnje ocistiti i po potrebl nanetl predpremaz.tlskom Prlkljucke na prodlranja treba Izvestl sa konstrukcijama slobodnih I cvrstih prirubnlca.prodlranja. Siobodne prirubnice moraju da budu napravljene kao napasovani komadl sa dugackim rupama.1 Kod zaptivanja protiv vada bez pritiska Prlkljutke na prodlranja treba Izvestl lepljenom prirubnicom. Zavrsetke na vertikalnim delovima zgrade treba osigurati tako sto se Ivlca uvlaci u Zljeb iii se stavljaju pritezne sine iii se konstruktivno pokriju.. Sl0b0dna Slika 2: Prirubntca ad ravnih i ugaonih gvoida u slobodno] i cvrsto] konstrukciji 5: Tanjirasto sioro za bitumenska zaptivanja. navarenlh prinubnica i rnanzetni I ne smeju da se povijaju Ivice. prevucerurn pla45 do 47 slobodnlh I cvrstlh priruna zaspre- 3. delove zgrade treba Izvestl prlteznlm smarna. razmak ad kraja slobodne pnrubnice ') ~ 75 ~ 75 ~ 75 prirubnica Cvrsla pnrubnlca Prilezne sine za zaptivanja protiv voda bez pritiska u oblasti umerenog opterecenja i za zaptivanja protiv umerene vlage tla moraju da poka~u takav olpar na savijanje da je obezbeeJena besprekorna zastita zaptivanj8.2 Lepljena prlrubnica. zavrseci". npr.07. onda ih na tim mestlma treba Izvestl sa radijusom od najmanje 200 mm. 1 Oblast primene (~:4t.2 . d ~ eaura zatvarae.6. Zavrsetke kod unutrasnie ugradnje zaptivkl treba izvesti prernestenjern titnl slo] zida. navarena prirubnlca. Ivlce ugradnlh delova koje su okrenute zaptivcl ne smeju da budu nabrane. slobodna prirubnlca mora da bude sa navojem radl prlkljucenja zaptlvke.2.1 Ops!e Ugradni delovl moraju da budu neosetljivi na prirodne iflli vode kOja se procedi iz betona odn. 9 = prsten sa navojem. Njena dutina ne sme da prade vise od 1. . b = ojacani kabl. navarena prinubnica i mantetne moraju vee prema vrsti zaptivanja da se sastoje od pogodnih metala. a cvrste prinubnlce tako ugraditi da njihove povrsine budu u istoj ravni sa povrsinom kOja se zaptiva. npr. Zavrsetke zaptivanja sa materijalima u obliku traka treba izvesti sa zastitorn ivica traka npr. h = zaptivna masa. kod spoliasnie ugradnje zaptivanja sa prlteznlm sinama. k :: vodootporm savovi vara.2. Iznad mesta naleganja cvrste-prinubnice treba da nalegnu i slobodne prlnubnce.podtoske (vidi sllku 4). Ukoliko se na prlkljucnoj povsini zavrsava vise slojeva. Zavrsetke treba Izvesti kao u pasusu 4.01. Prelazi izmedu zaptivnih sistema od materljala koji se podnose mogu da se Izvedu I bez ugradnih delova.6. da odgovaraju upotrebIjenlm zaptlvnlm materijallma I odredenom optereeenju vode.6. zavrsetaka prema 0111118336 Zaplivanje eevl (prema lit. usled elek· trolltskih procesa. c = abujmlca za ukjestenja kabla. U slucaju potrebe treba koristitl nerdaju6e materljale iii primeniti pogodne mere zastite od korozi· je. d = ovojna cev. prelazl I zavrsec moraju po potrebl I uz pornoc ugradnlh delova tako da da se fomnlraju.5 . DIN 18195 dec 9 i svrha Ova norma vall u kontekstu sa zaptivanjirna protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4.. I kod ocekivanih pomeranja gradevlnsklh delova ne smeju da Izgube svoju funkclju. Svi savovi vara kojl treba da prekinu put vode moraju da budu vodootpoml i po moguestvu izvedeni u dva sloja. Ceone spojeve cvrste prinubnice treba zavariti celom povrsinom I na povrSinl zaptivanja ravno Ispollrati. Za zavrtnje treba koristfti navarene zavrtnje sa navojem iIi provucene i navarene zavrtnje sa sestougaonom glavom.5 m i mora da bude izabrana taka da rnoze da se ugradl bez ostecerqa zavrtnja. navarenom prirubnicom. Dullnu zavrtnja pre pritezaria trebe tako pomerlti da nakon stavIjanja matice zavrtnja zaptivke.5. f ::::slabodna prirubnica. Konstnukcije slobodnlh I cvstlh prinubnlca treba tako rasporedlti da su njlhove spoljne Ivlce udaljene najmanje 300 mm od gradevinsklh ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnica. d. Zaptivanja treba na prikljuecima po potrebi ojatati. onda njih treba prikljuCiti stepenasto. poduzni presek snka Tabela. b .01 5. 50 Zaplivanje ulaza kablova: a = kabl. rz. Gradev!nska zaptivanja. navarenorn prirubnicom iii manzetnom i obujrnicom. Potrebne sueeone spojeve i Savove zaptlvnih slojeva u oblastlma prinubnica treba sueelitl i rasporedlti u smaknutom poretku. Prelaze treba fornmlratl sa konstrukcljama cvrstih I slobodnih prlrubnica koje kod povezivanja razlicltih sistema zaptl· vanja treba izvestl kao dvostruku prirubnicu sa razdelnom trakom (vidl sllku 3). + 2 s.2 4.6. i = zaptivna kapa od vezova i uvojnica.3 Kod zaptivanja ne Lepljena prlrubnica. Zaptivanja moraju da zavrsavaju na prikfjucnirn povsinama lepljenih prirubnlca. navarena prirubnica I rnanzetna treba da budu tako rasporadeni da su njihove Ivice udaljne najmanje 150 mm od gradevlnskih Ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnlca. 3.v voda pod pr. prot. prelaze I zavrsetke. Ova norma ne vazi kod krovnlh zaptlvanja I kod zaptivania kojl prlpadaju javnlm putevlma (vldl I DIN 18195 dec 1).6 Prodiranje. Madu· prostor izmedu dve slobodne prlnubnice ne sme po pravilu da lznosi vise od 4 mm. manzet- Prodlranja. ~~~C'ffi" '-~_M"~~J~ 11 razmak zavrtnja od drugog jedan 150 do 200 75 do 150 Slika 1: Prlrubnlca ad pljosleg gvolda u slobadnoj i evrsloj konstrukciji Siobodna razmak zavrtnja od kraja priteznih sina 12 odn.2 ~ 70 ~6. u slobodnoj i cvrsto] konstrukci[i. maltera kao I da se podnose sa zaptivnlm materljalima koji treba da se prlkljuce. da Imaju predpremaz. voda bez pritiska prema DIN 18195 deo 5 I spoljnjlh veda pod prltlskom prema DIN 18195 deo 6 za prodlranja.6. Ukollko je potrebno za to treba preouzetl posebne mere.4 U svemu ostalom lazi. zavrtnja 9 precnik dl prosirenje kod zavrtnja 10 sa navajem precnik d~ Say .3 Vade pod pritiskom Prlkljucke na prodlranjlma I prelaze treba Izvestl konstrukcljama bnica: zaptivanje treba ravnomerno utegnuti.6.0 a::n 5 Izvodenje I rasporedivanje ugradnih delova prirubn~ ~l pnrubnica ~~____. 3. Prodiranja. prl cernu u simetrall ugla treba rasporeditl jedan zavrtanj. plastike ill plastikom prevucenih metala.Gradevlnska zavrsecl prema zaptlvanja . prlteznim sinarna Iii konstrukcljama slobodnih i cvrstih prirubnica. Zbog ovalnlh rupa pri pritezanju treba korlstiti ploce .0 . > 2 Pojmav! 3 Zahtevi vldl 326.: cvrsta prirubnica. Moraju da budu cisti.1 Prlkljutke Prlkljucke bez prliiska trake na prodlranlma na vertlkalne Bitumenske .j ~10 ~ 14 d. ~tl ~60 ~ 150 > 10 . I I prelaze treba Izvestl lepljenjem prlrubnlcama. . Zaptivanje po pr· avilu treba voditi u vis najmanje 150 mm iznad povrslne obloge koja leli preko zaptlvanja. Kod Ispusta sa slobodnom i cvrstom prirubnicom. ani saml kao i njlhov prikljutak na prodirucs gradevinske delove moraju da budu vodootpomi. Siobodna prinubnl· ca ne sme da bude izvedena kruce od Cvrste prinubnice. na gradevlnske delove kojl Idu u vlslnu treba Izvestl Ilmovlma oozno zaptivanje cevi 3.Gradevinska zaptivanla Zaptivanja protlv vode pod prltlskom Izvodenje zaptlvanja u oblasti prodiranja.2.2 Vode 3. 4 Izvodenje 4. prodiranja. Prelaze treba tormirati.z:z~~~~ZZ2ZE£l 31 Silks 3: Dvostruka prirubnica za preiaze u slobodnoj i tvrstaj kanstrukciji . 326.3. Zaptlvne trake treba po pravllu prlkljuclti sa lepljenOm prirub· nicom.2 Kod zaptlvanja 4. Ispusti kao ugradni delovl kod zaptlvanja protlv voda bez pritlska moraju da odgovaraju DIN 19599. ostanu slobodna najmanje dva hoda navoja na kraju zavrtnja. Kod navarenih zavnrqeva sa navojem treba u slutaju potrebe statlCkI proveriti say vara. uvlaceniern u iljeb ili rasporedivanjem priteznih sina. prelaza. Kod kortscenja navarenih prirubnica u kontekstu sa zaptivanjlma od visokopolimernlh traka treba se pridrzavati sirlne savova vara prema DIN 18195 deo 3. lepljenom prirubnicom. navarenom prirubrucorn. rnanzetnama sa obujmicom iii konstrukcijama slobodnlh I cvrstih prlrubnica . ukollko je potrebno. rasporedlvanje konstnukcija ovojnih cevi sa caurama-zatvaracrna za sprovodenje cevi i kablova. Radl ugradnje zaptlvkl u konstnukcijl slobodnlh i evrstih prlnubnica. Lepljena prirubnlca. T reba Ih usdritl u gradevinu. Ukoliko se naglbi ravnl zaptlvanja u odnosu na duznl pravac konstrukcija slobodnih i cvrstih priruonica promene za vise od 45'. prelazi i zavrseci moraju tako da se rasporede da gradevlnsko zaptivanje mote strucno da se prikljuci. ~ tl ch ~8 >12 ~ 20 vara kod zavrtnja sa navojem 7 sirina 51 8 visina 52 rupe srafova odn.2 4 sirina B2 5 debljina t2 6 Zavrtanj precnik ~ 160 :! 10.2 Plasticne zaptlvne trake Prikljucke na prodiranjima i prelaze treba izvesti navarenim Prlkljucke stikom. 49 Ked vecih precnika cevi i ocekivanih pomeranja cevi prikljutak sa ovojnom cevi i caurorn _ zatvaracern: a ::::ovojna cev. u svorn poloZaju dovoljno oslgurani I. 61) (VOB/C) 3. c ::::stobodna prtrubnlca. e zaptivna masa. U principu kod Izbora materijala za ugradne delove treba voditi racuna 0 opasnostl od korozije.

Zastitns slojeve za gradevinske zaptivke prema DIN 18195 dec 5 u slucaju potrebe treba odvojti od zaptivki i razdvojiti uz pomoc razdelniea. itkih .2. sluzs privremenoj zastiti zaptivanja za vreme gradevinskih radova.1 3. a sem toga rnoraju da budu podesni za posebna opterecenja svakog pojedinacnoq slucaja.4 3. kod rasporedivanja arrnature najmanje u B 15 prema DIN 1045.2.5 Zaptivke treba nadalje za vreme utieaja stetnih materija. 4. 3. ukoliko se rasporeduju na povrsinarna sa vecirn uq10m nagiba od 18" (ca. stranama gradevine.3.3. Siobodne i utvrdene ploce tanjirastih kotvi treba uglavnom izvesti U okruglom obliku sa istim precnlkom.1 Zastitni slojevi moraju trajno da stlte gradevinske zaptivke od stetnih utieaja staticke. od betona Zastitni slojevi od betona moraju da se vode ria]manje u kvalitetu betona B 10.7 Ukoliko se na strani vertikalne zaptivke koja je okre· nuta suprotno od vode postavi konstruktivni zid.6 Ukoliko se ispred vertikalnih iii jako nagnutih zaptiva· nja.3.7. Pomeranja i deformaeije zastitnih slojeva ne smeju da ostete zaptivke. na njih sme da se stupa samo kada je to nuzno neophodno i samo u podesnoj obuci. U cvrstlrn zasntnim slojevima treba nadalje rasporediti razdelnice u oblasti promena nagiba.3.2 Trake moraju na poduznirn i popretnim da se preklapaju za najmanje 5 em.2.6 Zast. Cauru navoja cvrstoq sidra treba zastlti od prljanja i oznatiti polozaj za ugradnju slobodnog usidrenja.tn. Za koriscenje ked plastitnih zaptivanja treba upotrebiti tao njiraste kotve u posebnoj izvedbi sa uglavnom manjim me- rna temperature. kada ti zastitni slojevi mogu da se opterete slajevi i ako su za dati slutaj osigurani. od bitumenskih zaptivnlh traka 3. mere zastite DIN 18195. Pritezne sine treba sestouqaonim sratovirna ucvrstiti za rnozdanike na dovoljno ravnim gradevinskim po- 326. 3.Gradevinska zaptlvanla Zastitni slojevl Ovo vazi i za dodatna zaptivanja kod plasticnih zaptivki. od maltera Zastitni slojevi od maltera smeju da se torrniraju samo na povrsinarna po kojima se hoda iii ne vozi. Kod zastit- 3.2 Kod formiranja zastitnih slojeva ostete zaptivke: necistocu na zaptivkama brizljivo odstraniti. Njihove povrsine pritezanja moraju da imaju slrinu od najmanje 25 mm. 3.3 Posle izvodenja Kod vertikalnih zastitnih slojeva koji se izvode nakon izrade zaptivke treba predvideti po pravilu 4 em siroku razdelnieu izmeClu zaptivke i zida. 4.1 Zastitni slojevi od bitumenskih zaptivnih traka smeju da se rasporede samo na vertikalnim povrSinama na dubinama preko 3 m ispod povrsine gradevinskog 32 .3 Kod gradevinskih razdelniea jevima treba rasporediti razdelniee jedinosti vali DIN 18195 dec 8.3.3 Zaptivne prikljucke treba za vreme gradnje zastititi podesnim merama od ostecenja i stetnoq upijanja vode.3. 3%) smeju da se poloze beton· ske ploCe i u najmanje 3 em nevezanu posteljieu od sljunka velitine zrna 4/8 mm.2. gotovih betonskih delova velikog formata.8 lasti1ni 3.1 zastitnoq sloja od bitumenskih zaptivnih traka mora da se popuni gradevinska jama iii radni prostor u slojevima tija debljina zavisi od vrste ispune.3. Moraju da budu podesene prema trajanju merodavnog stanja gradnje.3 Zast. pri cernu se zaptivne iviee vodootporno uglave izmedu priteznih sina i gradevinske povrslne. Razdelniee treba izvesti ravno povrslnom betona malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1. ti materijali rnoraju da odgovaraju zahtevirna pasusa 3.3. nasuprot zastitnlrn slojevima. odeljak 2. dec 10 se ojacaju najvise 12.3.3 Zastitne slojeve na nagnutim zaptivkama treba. npr premazom ee· mentnog mleka.3. npr suncevih zraka. 33 %). u tom slucaju na ivicama i prodorima kroz zaptivku u zastitnorn sloju moraju da se obezbede dovoljno stroke razdelniee.4 Razdelniee u vodoravnim iii malo nagnutim zastitnim slojevima moraju da budu zatvorene. pri istezanjima uslovljenim promena- Tanjiraste kotve koje se koriste kod bitumenskih zaptivki moraju po pravilu po obliku i minimalnim merama da od govaraju slici 5.tn.5 em debelim i 24 em sirokirn podlozernljista i samo tamo gde su iskljutena naknadna ostecenja. 5.1 Zastitrii slojevi od bet 0 n ski h P lot a. npr sredstava goriva. 4 em velikim precnikom. 3.3. Matiee treba zavrnuti nekoliko puta.4 Zaptivke treba do zavrsetka gradevine zastititi od rnoquclh stetruh opterecenja zbog podzemnih. ukoliko su nagibi duzi ad 2 m. koji prilikom zidanja sa malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1 treba popuniti i brizljivo nabiti nabijatima.3.2 do pasusa 3. kod prelaza sa malo na jako nagnute povrsine.3.3.6 Tanjirasta kotva prirubnice i vrsti zaptivanja.7.1 Materijali Materijali za zastitne slojeve moraju da budu kompatibilni sa gradevinskim zaptivkama i da budu otporni na opteretenja mehanieke. npr otpronost na hemi)ska dejstva iii haba· nje. Neizbezni drzati odstojanja ne smeju Stetno da se utisnu u zaptivku. koja se izvode nanosenjern tetkom. onda izmeClu njih treba rasporediti pogodan razdelni sloj od materijala prema DIN 18195 dec 2. Nadalje.3.6.3. 4.3.3. Na gradevin· skim ivieama i prevojima pritezne sine treba tako prekinuti da one jedna drugu. onda dul:ine njihovih iviea moraju da budu najmanje 10 mm vece od precnika slobodnih ploca. uzajamno ne ometaju. Za ovo je potrebno postaviti celicnu traku (vidi sliku 1). ipak rnoraju da odgovaraju sledecirn zahtevima.5. Pri tome posebno treba voditi racuna 0 tome da je u svakom momentu gradnje prisutno dovoljno oSiguranje od uzgona.7. iz· vesti od najnil:e tacke prema gore i u takvim pojedinatnim razmaeima da ne mogu da se klizaju. kojima ne trebaju nikakvi zastitni slojevi.08. mogu da budu i visedelne.2. Ova norma vazi za zastitne slojeve na gradevinskim zaptivanjima protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4. eve· ntualno poslednji put pre ubetoniranja iii uzidivanja konstrukeije. 3. za razdelniee iznad gradevinskih razdelniea zato treba predvideti uloske i/ili naliv. 4.7 Zastitni slojev. slojevi od ploca 3.01 5. U protivnom treba preduze· ti zastitne mere protiv ostetenja prema pasusu 4. livenjem iii livenjem i valjanjem. 3. 3.3 Izvodenje 3. malterske posteljiee i ispuna razdelniea. Za savove vara tanjirastih kotvi vazl pasus 5. odn. Zasntne slojeve od maltera treba u slucaju potrebe osigurati od savijanja. 1 em debelim malterom qruSve uglove i iviee treba zaobliti.8 Kod izgradnje oivitavanja gradevinskih jama.01. Treba ih izvesti od zaptivnih traka za graClevinska zaptivanja prema DIN 18190 dec 4. 4. prekidu radova.1. voda bez pritiska prema DIN 18195 dec spoljnjih voda pod pritiskom prema DIN kao i za zastitne mere koje treba predvideti devinska zaptivanja zastitila od osetcenja 5i 18195 dec 6 da bi se grado zavrsetka prlmene skarna.3 Zastitini slojevi od keram titni slojevi koji se naknadno izvode moraju u razmaeima da se popunjavaju ispunama iii da se podupiru. Sastav livenog asfalta mora da odgovara opteretenju zastitnog sloja. 3.1 3. zbog kopanja zernljista. odeljak 3. moraju u svakom momentu gradnje da budu stabilni. slojevi . treba ih po pravilu arm irati. 3.3.1. akumuliranih iii povrsinskih veda. I svrha last.3.3 Povrsinu zida koja je okrenuta zaptivei treba omalterisati glatko obradenim pe II prema DIN 18550. Ova zastita i za to eventualno potrebna ojatanja smeju da se uklone tek neposredno pre nastavka zaptivnih radova. koju treba popuniti malterom bez supljina prema pasusu 3.1 ivieu na dnu zida treba zaobliti sa ca. Moraju da budu debljine najmanje 2 em ida se sastoje od grupe maltera II ill III prema DIN 1053 dec 1 Ukoliko se armiraju litanom mrezorn treba koristiti grupu maltera III. 3. Armatura mora da pokrije beton prema ovoj normi.01 slojevl 3. Prema ovim optretenjima se biraju i vrste plota koje treba koristiti.3.3.3. 3. 3. Ukoliko se koriste tvrste ploCe kvadratnog oblika. ea. ukoliko se ne sastoje od bitumenskih zaptivnih traka.5.tnl 3.3. moraju nepomerljivo da se izvedu za vreme gradnje. odeljak 4. tako da povrsine zastitnih slojeva okrenute zaptivei tine neprekinut ravan oslonae zaptivanja. Ukoliko se koriste tanjiraste kotve sa odstupajuclrn oblieima i merama. Nadalje. Treba ih podeliti vertikalnim razdelnieama u razrnaku od najvise 7 m i odvojiti od ugaonih podrucja.2. da bi se izbegla opasnost od klizanja.4 Pritezne sine Mere priteznih slna i sestougaonih zavrtnja koji su potrebni za njihovo ucvrscvarue rnoraju da odqovaralu vrsdnostima tabele. 3.1.5.2 Zidani zastitn. 3. Kod bitumenskih zaptivki treba na slobodnom kraju oqraniciti curenje bitumenske mase. 33 %). npr graClevinski materijali iii aparati. Materijal ispune bi trebalo na razmaku 50 em od zastltnoq sloja da se sastoji od peska sa velicinorn zrna do 0/4 mm.3. Gradevinska 1 Oblast zaptlvanja.4 Zastitnl slojev. Vertikalne zastitne slojeve treba od vodoravnih iii nagnutih odvojiti razdelnieama sa uloscirna. dinarnicke i tsrrnleke vrste. slojevl od ostalih materijala Ukoliko trebaju da se izvedu zastitni slojevi od drugih materijala nego onih iz pasusa 3. 3. Ukupna debljina zastitnog sloja mora da iznosi najmanje 5 em.5 Na vodoravne iii slabo nagnute zastitne slojeve smeju da se nanose tereti iii rastresite mase sarno onda. pasusu 3. npr.3 4 lastitne mere 4.5 Konstrukclje slobodnlh i cvrstlh prlrubnica Konstrukeije slobodnih i cvrstih prirubniea moraju po pravilu da budu od celika koji rnoze da se vari i njihove mere moraju da odgovaraju vrednostima tabele.tni sloievi od livenog asfal1a njl armature.5. npr od plasticnih iii penastih plasticnih materijala.2 Siobodni zastitni slojevi.2. koji se izvode pre izvode· nja zap!ivke i koji s!uze kao oslonae zaptivkama. U pojedinaenim slutajevima mogu da predstavljaju korisne slojeve gradevine.6. npr.3. Ukoliko je to potrebno za ugradnju.iii ploca od k a men a moraju da budu pogodni za odredena posebna opteretenja. Ulosci vertikalnih razdelniea prema moraju da obuhvate i zaobljeni deo. termiCke i hemijske vrste koje na njih deluju.3.1.2 doravnih iii nagnutih povrsina razdelnieama iii uloseima. 4. Kao agregat sme da se koristi samo sljunak sa velitinom zrna do 8 mm.5 Zast.2. on· da njihovo tisto odstojanje od zaptivke mora da iznosi naj· manje 5 em. Pritezanje treba u zavisnosti od upotrebljenih zaptivnih materijala tako dimenzionisati da se ne razdvoji zaptivka. a zastitni slojevi zahtevima pasusa 3. ne smeju da se treba prethodno ZaStitni slojevi od betonskih ploca na vodoravnim iii slabo nagnutim zaptivanjima moraju da se izvode uz ko· riscenje maltera grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Plo· ce treba celom povrsinom pololiti u posteljieu od maltera.1 Zasntne mere.3.50 m.1.5 em uz koriscenje maltera grupe I iii II prema DIN 1053 dec 1 Pri tome vertikalne zastitne slojeve treba odvojiti od vo· 3.2 Zastitnl slojevi treba da budu najmanje 5 em de· beli. Zastitne slojeve koji se nanose na gotove zaptivke po moguestvu treba izvesti od· mah nakon zavrsetka zaptivanja. Kod prelaza zaptivke sa nepodudarnim materijalima treba predvideti razdelne trake (vidi sliku 3). onda nije potreban razdelni sloj. posteljiea od maltera najmanje 2 em. vrslnarna. treba podesnim merama oSigurati da se zastitni sloj zaptivanja ne pomera iii ostecuje. 2 Pajmovi 3 Zaslitni vidi 326.3. rastvarate iii ulja opiate.3.4 Vertikalni zastitni slojevi. a po rnoqucstvu vertikalnim.3. zastitne slojeve treba podeliti vertikalnim raz· u razmaku najvise 7 m i odvojiti od ivitnih ob· Ukoliko se zaslitni sloj od livenog asfalta izvodi preko zaptivke od bitumenskih materijala. slojev.2 3. Pojedinacne duzine priteznih sina ne smeju da prekorace 2. 3.3 Obujmice Obujmiee po pravilu mora da su od metala i da mogu vise puta da se pntazu.1 Zidane zastitne slojeve treba izvesti u debljini 11 . 4. npr. Njihovi oblici moraju u zavisnosti od svog rasporeda da odgovaraju slikama od t do 4.2.3. koji se izvode pre izvode· nja zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei. gradnje zastititi od za podmazivanje i 3.9 Vertikalne i jako nagnute zaptivke treba zastiti od to· plotnog dejstva. Razdelniee u sluoaju potrebe treba ispuniti nalivnom masom. ali debljine koja ne sme da iznosi vise od 30 em. Ukoliko se zastitni sloj postavlja na cistim metalnim trakama iii na zaptivkama od asfaltmastiksa. 4.2 Na nezasticenirn zaptivkama ne smeju da se skladiste nikakvi tereti. 3. Vertikalni zas· nih slojeva sa za zaptivanje terasa i slicnih povrsina sa nagibem od 2" stepena (ca.2.3. Vertikalne delnieama lasti. npr.1. katenjem eirada iii polivanjem vode.3.2.1 Opste Vrstu zastitnog sloja treba odabrati u zavisnosti ad oCekivanih opterecenja i lokalnih uslova. iii na povrslnarna koje su nagnute vise od 18" (ca.3. kao ploce umesto kuka.2 Zahtevi 3. 5. Kod ugradnje slobodnog usidrenja njegov navoj mora najmanje za velitinu precnika zavrtnja da se usraf u cauru navoja. u tvrstim zastitntm slona istom mestu: za po- 3. postave ar· maturni ulosei ukljucuju¢i montatno i podelno gvo"'e. Zaptivke od bitumenskih materijala treba pre ugradnje ar· matura premazati slojem eementnog mleka da bi mogla da se prepoznaju mehanicka ostecenja zaptivki pri ugrad· 3.1. Oblik kotve za slobodne i utvrdene plote treba izvesti odqovaraiuce pojadinacntrn konstruktivnim potrebama. Pritisak rnatica treba podesiti prema konstrukeiji 5. Povrsinska voda ne sme da odie pi zaptivanje od njegove pod loge.2 3. rama nego na slici 5. onda iz· medu zaptivke i zida treba ostaviti meduprostor sirine 4 em. Zavrtnji moraju do postavljanja rnatica da se zastite od pro Ijanja i ostecenia. koji se izvode pre izrade zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei. smeju da 3.1 Zastitne slojeve od livenog asfalta treba izvoditi u debljini od najmanje 2 em.

Koch MARMORIT GmbH Schock Bauteile GmbH Kodlirme BOEHM BTS COWAPLAS DENNERT DOW_DEU HEIDELD HUESKER KOCH SCHOECK 33 .Schock . ON 125 Filter-sloj od sljunkovitog peska Betonski blok travnjaka .5xll.DRAIN Drenaina cev .kosuljica-folija Cowadi B II.3 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage . 1.Ijunka 20 cm Gelicno-betonska podna pioca.darska folija Cowed! BM 20.Hydrolan-SOM. 0.09.ISDMVR tip 8-24 Toplotno izolacioni .2 mm. WS-B2.ISDMUR tip 8-24 Sloj toplotne izolacije .Hydrolan . fleks.- 1----' 1.Cowap/ast .omponentnompolimerbitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje orsnaznlrn slojem spojenih elemenata i fleksibilne drenaze cevi od PVC-U-a Element toplotne izolacije kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip .z.pol.superflex-2000 W. KG Ewald Darken AG KARL EPPLE Trockenmortel GmbH & Co.AGRDFLEX-F.01 Jednoslojni spoljni zid podruma od opeka Zaptivanje povrslne spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-l<.ne 60 cm Razdelni sloj.2-komponentna. 0. filterskim slojem od geotekstila i fleksibilne drenaine cevi od PVC-U-a Toplotno-izolacioni element kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip sljunka.kreiJno-cementno -mai!inski malter MK Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica .Cowaplast .Cowaplast . KG Max Drossbach GmbH & Co.Cowaplast-zidarska fol.Ijunka. 7 17 18 19 20 21 - .biokov! krei'.Dennert . debljina zida 30 cm Zaptivka povrstne spoljnjeg zida .Hydrolan-SMO.BTS .Perimate 01 branske i drenaine place. Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. 1.2 mm. debljine 100 mm Zidana obloga sa vazdusnirn slojem .njackog pescereKSL. 6x20 cm Nasip grubog . 12 13 14 15 - 16 -------6 --.Dow .ona placa jezgra.Koch MARMDRIT . posteljica grubog sliunka 20 cm Armirano-betonska podna ploea.II.Hydrolan .bilna PVC-drenaina cev.OOzaltin .ja Cowedi BM 20.zidarska folija Cowadi BM 20.Epple.Cowaplast .BTS .teska opeka.merb.ca .DEL TA .2komponentna-polimerbitumenska zeptivne masa Drenaini sloj od spregnutog elementa .Epple . 2-komponentnaplasticna-bitumenska-zaptivna masa Razdelni sloj . PS-15-B I. sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjeq zida . 60 mm Filter-sloj.krecno-cementni masinski malterMK Noseei spoljni podrumski zid .tiefboard. sirine 80 cm Razdelni sloj . 1. --- -.por-opeka HLz W.PC 190 fini malter PICD sistem malterisanja unutrasnjih tavanicaKoch MARMDRIT . 6 Proizvodni podecl Bohm Kunststoffe GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co. s.stopa Jednoslojni spoljni zid podruma od toplotno-izolacionih opeka sa perimetarskom i drenainom ptoeorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-komponentnomplastienorn bitumenskom masom Odvodnjavanje sa drenaznorn plocorn od ekstrudiranog polistirola.5cm 19---- 678910 11 12 13 14 15 16 - ---. HLz A. Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc.Huesker .tumenska zapt.--1 . standardni detalji Spoljni zid podruma .koSulj. 2-komponentna-plasticna-bitumenska masa Perimetarska brana .Darken .vna masa Razdelni slo] .2 mm.PC 190 fini maiterPICD Noseta konstrukcija ploce tavanlce Element toplotne izolacije .Drossbach .SchOck .2 mm.Heidelberger Diimmsysteme .un.9 -. ad PVC-V-a.Cowaplast .zidarska folija Cowadi BM 20..B6hm .Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida . Heidelberger Darnmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co.Superflex-2000 W.3 mm Horizontalna brana protiv penjuCe vlage .kreiJno-cementno -masinski malterMK Konstrukcija ploce tavanice Element toplotne izolacije .izolac.folija coweoi B 11.Epp/e.Koch MARMDRIT . ad PVC-V-a. 15 cm Zaptivanje podnih povrsina . i!irine 50 cm Noseti spoljni zid podruma .5 ~: lil( 12 17 18 19 - Prolzvodnl podaci Basaltin GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co.Heidelberger Oiimmsysteme -mehanicki sistem Frigolit FM.HaTe®-Gewebe Betonski ivicnjak Nasip grubog .PC 190 fini malter PICD Drenaina cev .r. debljine 120 mm 19-- 18--- "3 " 1 ---H 678910 11 -·----10 --8 ----------- 16 6 -.GED . ON 125 Filter-sloj od sljunkastog peska Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida . --. 15 cm Zaptivanje podnih povrsina-Dajterman . posteljica krupnog .Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .Gradevinska zaptlvania Gradevinska zaptivanja. vertikalni .fleksibilne PVC-drenaine cevi. KG Heidelberger Damrnsysterne GmbH Schock Bauteile GmbH Kodllrme BASALTIN BTS COWAPLAS DEITERM DROSSBAC DOERKEN EPPLE HEIDELD SCHOECK Toplotnolzolacionl spoljni zid podruma .stopa 326.sprezni sistem . 1.Dajterman . debljina zida 49 cm Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .

vertikalni . vodenasti rastvor organosilikata i alklid silikata 5 .Toplotnoizolacioni .koritasti blok 15 . spoljnl zid podrurna 326. dvo2komponentna-bitumenska-emulzija 4 .visokiiviCni kamen. 4.Zaptivanje razdelnica.Zastitnl sloj-Dow .Gradevinska zaptlvanla Gradevinsi<a zaptlvanla..Nasip .Konstrukcija ploCe tavanice 19 - tavanica .KLEWA-zidna zaptivna traka.Noseei spoljasnji zid podruma . vertiklani. 50 mm 10 .Epple .Zaptivanje povrSina spaljnjeg zida protiv voda bez pritiska .Filter-sloj od sljunkovitog peska 13 .DRAIN-perkoacione Filter-sloj.Heidelberger izolacioni sistemitankos/ojni sistem Frigolit MP.Toplotno-izalacioni sloj . WD-Bl.Zaptivanje pod nih povrsina .Spoljni nosecl zid podruma . WS-B2.visoka rupicasta opeka HLz W. WD-Bl. KG Toplolno-. 10 cm Zaptivanje odnih povrsina .Kiesey.debelo nasipanje 2K.Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida 18 . Chemische Baustoffe IsoBauw Diimmtechnik GmbH E.Sistem malterisanja unutrasnjeq zida . 15x25xl00 cm Nasip grubog sljunka Padnoina traka ad obradenag kamena Sistem rnalterisanja spoljnjeg zida .Deutsche Hey'di .AGROFLEX-F. toplotna-izolacioni sa obimnom izolacijom ad ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnih zidava podruma protiv vlage tla sa bitumenskimvarenim stazama Odvadnjavanje sa drenaznom plocorn ad ekstrudiranog palistirola.100mm sistem malterisaja unutrasnjih 20 .Deutsche Heyai .Drenazni sloj. 4. KLEWA DachbaustoHe Kod lirme DOW_DEU FCN GIMA HEIDELD HUESKER KLEWA 34 . debljine 120 mm Proizvodni podaci Dow Deutschland Inc.IsoBouw .Ijunkastog peska Ivicnjak ad betona . toplotno-lzolovan izolacionom i drenaznom plocorn ad polistirol-zrnaste pene Zaptivanje povrsina spaljnih zidova podruma protiv nepritiskajucih vada sa specijalnim sistemom zaptivanja na bazi cementa i alkalid-silikatnom raslvaru Odvadnjavanje drenai:nom plocorn od polistirala. debljina specijalni 10 11 zida 30 cm Hey'di (zaptivni mulj.VIABORD udubljen iviCni kamen 16 .09. standardnl detalji Topiotno izolac.Dow .Deutsche 7 .0 mm 8 .on.kret-cement-masinski cement MK 18 .Drenazna cev.Dennert .Nasip grubog sljunka 17 .spregnuti sistem . posteljica grubog sljunka 20 cm Armirano betanska podna ploca. HBL 2. vertikalni .0 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage.Obimna izalacija . filter-slajem od geotekstila i drenainom cevi od PVC-U-a 1 2 3 4 - Nasip sljunka. sirine 70cm 5 . nalivna masa razdelnica od termoplasticnog rastvor organosilikata kaucuka Heydi ' Kiesey vodenasti i alklid silikata 6 . 10 cm 3 .sistem rnalterisanja unutrasnjeq zida 6 . od 9 . 50 mm 9 . 20 DF.Epple .puder-ex .Perimate DI drenaine plote.Girnghuber debljina zida 30 cm . 20 mm 14 .Deutsche sistem zaptivanja Vertikalni drenaini sloj . Schwenk Betantechnik GmbH & Co.KLEWABIT G 20054.Sistem malterisanja unutrasnjih tavanica 19 .VW5.Zaptivanje povrslna spaljnjeg zida protiv vlage tlaKiewa . ON 125 12 . lilter-slojem od geotekstila i lIeksibilnam drenainam cevi od PVC-U-a t . KG Deutsche Heydi GmbH.KLEWABIT G 200 54.Franz Carl NOdiing .Horizontalna brana protiv penjute vlage .IsoBouw .Epple . fleksibilna PVC-U-a.Zljeb za odvodnjavanje od prefabrikovanih betanskih elemenata . WD-2013 14 15 16 17 Bl.Naseta konstrukcija tavanice 20 .zolacioni spoljni zid podruma .supy'i blok-od lakog betona. 65 mm PVC-drenatna cev. KG Heidelberger Diimmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co.Perimate IN5izolacioneplote.Franz Carl NOdling .Huesker .5chwenk . KG Veit Dennert KG KARL EPPLE Trockenm6rtel GmbH & Co.02 Jednoslojni spoljni zid podruma od lakag betona (agregat od ekspandirane gline.Horizontalna brana prativ penjuCe vlage .gips-kret-fini Kod firme DROSSBAC DENNERT EPPLE HEYDI ISOBOUW SCHWENKB malter FP 200 Proizvodni podaci Max Drassbach GmbH & Co.gips-kret-fini malter FP 200 8 .Deutsche Hey'di' SK-Coating.Filter-sloj.stopa Jednoslojni zid podruma od opeke.Perimate IN5 izolacione plote. pasteljica grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna plata. od geotekstila 12 . FRANZ CARL NODLING Girnghuber GmbH & Co.isolir-tecen) plote. 7 .fasadne izolacione plote W.Drenai:na cev .Dow .Drossbach .Ivicnjak ad betona.Ijunka.Kiewa . DN 125 Filter-sloj od .HaTe®-vlakna ispregnuti materijali 11 .Kiewa .

KG Isofoam S.AGROSIL 1000.KSK-BIKUPLAN SY 15. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co.Dow .Ijunka Ivicni blok od betona . 2komponentna-bitumenska zaptivna masa Obimna izolaeija. ON 125mm Preizvodnl podaci Boizenburg Gail Inax AG Deitermann Chemiewerk GmbH + Co.Nasip . 24 em Drenazna eev .kvalitet R 500 Armirano-betonsko ucvrscenie. DN 125 Filter sloj od sljunkovitog peska Ivicni blok od betona . od geotekstila Drenaina cev. 240xl15xl0 mm Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea Konstrukeija tavanice Sistem malterisanja spoljnjeg zida. B2.Quandt . 4.Koster . samolepljiva plastiCnaibitumenska zapffvna traka. za odvodenie vode DN 125 Zaptivanje povrstne spoljnjeg zida podruma protiv vode bez pritiska sa 2komonentnom bitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje sa drenaznom plocorn od ekstrudiranog polistirola.kvalitet R 500 Sistem malterisanja unutrasnjeg zida Noseci spoljnji zid podruma .Boizenburg Gaillnaxkombi-kolor-kamene pioCe.Perimate INS izolaeione ploee. posteljiea grubog sljunka 20 em 2- 3 . toptotno-izolacioni sa poHstirola Oblozni zid od pregradnog betona Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma i povrsme obloznog zida ad vlage tla sa samolepljivom plasticnom-bitumenskom zaptivnorn trakom Odvodnjavanje obodnom izolacijom od ekstrudiranog polistirola.Dennett .Ijunka i fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a Jednoslojni spoljnji zid podruma lzotaclonorn ptocorn ad ekstrudiranog 1 .klinker obloina opeka.5 mm Obimna izolaeija-Isofoam .suplji blok od lakog betona. 20 mm Filter-sloj.zaobljeni ivicnjak.stopa od armiranog betona. vertikalni. grebani malter Toplotno-izolacioni sloj . 2 OF (240x115x113 em) Sistem malterisana] unutrasnjep zlda Sistem malterisanja unutrasnlih tavaniea Noseca konstrukeija tavaniee. HBL 2. 15x22xl00 em Fasadni oblozni zid.FINA-X R. WO-BI. WD-20BI.VWS.Dow . 60 mm Drenazni sloj.Koster . 15xl2xl6 89 10 11 12 - 13 - em 14 15 16 - 17 18 - 19 20 - Nasip grubog sljunka Podnozna traka od prirodnog klesanog kamena . 18 em Prolzvodnl pedaci Max Drossbaeh GmbH & Co. 16 em Zaptivanje pod nih povrsina+ Quandt-kvalitet PV 200 DO. KMz. 20 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova ad vlage tla . 1.03 Jednoslojni spoljnji zio podruma od lakog betona (agregat od ekspandirane gline beton).Perimate OS drenaine ptoce.Deitermann .Fabrik E.5 mm armirano-betonski zid kao pregradni beton. KG WavinGmbH Ked firme BGI DEITERM DENNERT DOW_DEU ISOBOUW QUANDT SCHWENKB WAVIN Toplolno-izolacioni spoljni zid podrurna . PVC-eev u obliku tunela od PVCU-a. 1.WAVIN KG.plastikol-UDM 2 S.Gimghuber . toplotno-izolovan sa izolacionom ploeorn od ekstrudiranog polistirola Proboj u spoljnjem zidu podruma ad PVC-U-a. WO+WS-BI. IsoBouw Diimmteehnik GmbH W.Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivallja.0 mm Horizontalna brana protiv peniuce vlage .Sehwenk-BINAB-iviCnjak. 12 em klinkerom .fasadne izolaeione plaCe W. 20 em Toplctno-lzolacton! sloj-Isofoam .Fabrik E.IOOmm Odvodenje vode sa nasadnim mufom . 20 OF. pravougaoni formati 240xl15x71 mm Razdelni slo] .uljiea Vodoravno zaptivanjs protiv vlage tla . KG Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc. WD-30-bl.KSK-BIKUPLAN SY 15.Quandt . KG Girnghuber GmbH & Co.stopa 326.Poplocavanje 4 5 6 7 - 8910 11 12 - 13 14 15 16 - 17 18 19 20 21 - Nosecl sloj od . samolepljiva plasticnalbitumenska zeptivne traka.Orossbach . 100 mm Armirano-betonski lid. od PVC-U-a. vertikalni . posteljiea grubog illjunka 20 em Armirano betonska podna ploca.Ijunka. filter-sloj od geotekstila 12i fleksibilnom drenainom eevi od PVC-U-a 34567- Nasip sljunka.klinker. na postojeCim zicanim kotvama sa vazdusnim slojem Gimghuber .FINA-X 31. Quandt Daehbahnen . od PVC-U. ON 100 Filter sloj ad sljunkastog peska Podnozje oo klinker ploca. filter-sloj od sljunkastog peska i nasipa od grubog . glazirane KERASYSTEM. 240x115x25 mm Nasip grubog . 40x12 cm Spregnuta eementna ko. Quandt Daehbahnen . KG Kod firme DROSSBAC GIMA ISOFOAM KOESTER QUANDT SCHWENKB 35 .IsoBouw . debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska . standardnl detalji Toplo1no-izolacioni spoljni zid podruma .A Koster Bauchemie GmbH W. visoki profil Bi I.09.Wavin .Ijunka. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co.

bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4. vertikalni . PYP PV 200 S 4.Podrumski prczor .Meindl .Horizontalna brana protiv peniuce vlage .04 Jednoslojni toplomo-izotacioni spoljni zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv voda bez pritiska sa polimer- bitumenskim-varenim trakama Odvodnjavanje sa orenaznom piocom od polistirola. vertikalni . petlje 30x30 mm.Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .termopor R. posteljiea grubog . flexibilna PVC-drenaina eev. WS+WO-BI.bitumenska varena staza Bitufix G200S4. filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenaznorn eevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od poliuretana sa podrumskim svetlarnikom od betona sa resetkom Nasip .AlgoTile.AlgoOrain tho 50 mm 10 .Filter-sioi.AlgoStat .original kebu poliflex.Filter-sloj od sljunkovitog peska 14 . MEA Meisinger Josef Meindl GmbH . HUESKER Synthetic GmbH & Co.0 mm.Omm 4 .Meindl.MEA Meisinger .0 mm Obimna izolaeija-AlgoStat . zid podruma sa svetiarnikom . standardnl cietalji 'roptotno-fzotectcnt spoljn.Zid noseceq spoljnjeg zida podruma . flexibilna PVC-drenaina eev.PVC-zapreeni sloj u zidu.artoflex kaleit malter K 123- Proizvodni podac. sirine 70 em sistem maiterisanja unutrasnleq zida .09.Podrumski svetlarnik od na lieu mesta livenog betona. WS+WO-BI. vertikalni Drenaina cev . zid podruma sa svettarntkom .URSA-fasadna izolaciona plota FOP IN.Thermopor R N+F. vertikalni .. 1200x500 mm.Dow . sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjin tavaniea . 20 mm Nasip grubog sljunka Podrumski prozor .MEAOUR .Glaser .EUROFLEX.plemeniti unutrasnji malter Konstrukeija tavaniee Zieana resstka sa kvadratnim petijamaMEA Meisinger .preklopni prozor.Gradevinska zapttvanja Gradevinska zaptivanja. 12 em Zaptivanje podnln povrslna .Huesker .MEA Meisinger .Obimna izolaeija .ALLIGATOR .Kebulin . UNICOR Rohrsysteme GmbH Kodllrme ALGOSTAT ALLIGATO GLASER HUESKER MEA_MEl MEINDl_M PFLEIDER UNICOR 36 .strugani malter R Proizvodni podaci AlgoStat GmbH & Co.KG ALLIGATOR Farbwerke Jakob Glaser GmbH & Co.Artoflex kaleit maffer K 12 .Mauerziegel Pfleiderer Damrnstofttechnik GmbH & Co.bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4.stopa Jednoslojni spoljnji zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolacijom polistirola zaptivanje povrslna spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa bitumenskim- od varenim trakama odvodnjavanje sa drenainom plocorn od polistirola.HaTe®-vlakna i spregnuti materijali 11 . UNICOR Rohrsysteme GmbH Kod firme ALGOSTAT ALLIGATO DOERKEN KEBULIN MEA_MEl MEINDL_M PFLEIDER UNICOR Toplotno-lzoleclonl spoljnj.AlgoStat ..unutrasnji plemeniti malter Spoljni noseci zid podruma .Konstrukeija tavaniee t 9 .Kebulin . debljine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida . 50 mm Drenazni slo].Pfleiderer-URSA-fasadna kasetirana izolaeiona plota FKP.Mauerziegel Pfleiderer Dammstofftechnik GmbH & Co. od poliuretana 990x790 mm Razdelni sloj .Zicana resetka sa kvadratnim petljama . 50 mm 9 .obrtno-preklopni prozor u drvenoj oplati. 1200x500 mm toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida . 1200x500 mm 20 .Kebulin . 4.Zaptivanje protiv voda bez pritiska . AlgoStat GmbH & Co. 12 em Zaptivanje podnih povrsina .stope 326. debljine 100 mm 21 . KG.Perimate INS izolaeione ploce.KG MEA Meisinger Josef Meindl GmbH .ALLIGA TOR .DELTA .UNICOR .Nasip grubog sljunka 16 .2 mm.5 em 7 .ALLIGA TOR .Drenaini sloj.OOrken .AlgoOrain bit.Drenazna cev .Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea.MEA Meisinger .AlgoTile. 1. dubine 1200 mm 15 .ALLIGATOR-unutrasnji karara malterRK 18 .MEA OUR . PYP PV 200 S 4. sinne 80 em 5 . debljina zida 36.Pfleiderer .Omm Horizontalna brana protiv psnjuce vlage .Ijunka.Glaser .original kebu poliflex.Sistem malterisanja spoljnjeg zida . posteljiea grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna ploca. 4.4.Ijunka 20 em Armirano betonska podna ploca.KG ALLIGATOR Farbwerke Ewald Dorken AG Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co. ON 125 Filter sloj od sljunkastog peska Zastitni sloj . ad poliuretana.EUROFLEX. 4.0 mm.original kebu poliflex. PYP PV 200 S 4.sistem malterisanja unutrasnjeq zida-ALLIGATOR-unutrasnji Karara malter RK 6 .ALLIGA TOR . 50 mm Filter-sloj.presovana resetka. WD-Bl.ALLIGATOR . ON 125 13 .Omm 8 .Toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida . filter-sloj od geotekstila fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od PVC-U-a sa podrumskim svetlarnikom kao betonski polufabrikal od lakog betona sa resetkorn 123- i 4- ----" 5- 6- III II 7- 89 10 11 12 13 14 15 - ---" 16 17 18 19 20 21 - Nasip sljunka.Glaser . 4.presovana iiCana resetka petlje 30x10 mm.4.AlgoStat .UNICOR . 990x790 mm 17 . debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bel pritlska .

noseci zid podruma .Zieana resetka sa kvadratnim petljama.SCHOCK .Heraklith fasadni izolacioni sistem.Fabrik G. 5.Ijunka 20 em Razdelni sloj . 1.EPS-GI fasadna izolaclja.Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .Plastikol-UDM 2 S. vertikalni .Qualitekt R 500 Armirano podna ploca.Bohm .Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .Konstrukcija tavanice 17 ..stopa 326. debljina zida 30 cm 8 .Nosecl spoljni zid podruma . filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenainom cevi od PVC-U-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike.quick-mix . obrtno-preklopni.Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida . .Konstrukcija tavanice Prolzvodni podacl Fibrolux GmbH Karl Grumbach GmbH & Co. KG Toplolno-izolacioni spoljnl zid podruma sa svellarnikom . od PUR-a.pritezna prirubnica-Gul/y.Gimghuber . WS-BI.Nasip sljunka.klimaton@ST.kree-gips-masinski metterMP-F 7 . KG W.Fibrolux . ~'r . 1000xBOO mm 19 .mix Gruppe GmbH & Co.KG Deutsche Heraklith AG quick .Toplotno-izolacioni spregnuti sistem za spoljnje zidove . posteljica grubog sljunka 20 cm 2 . na pero i iljeb. 60 mm 10 . I OOx 100 em 14 . od plastike.Grumbach . sirine 30 cm 6 .0 mm 0.Jumbo koia slona V 60 S5.GFK resetka.DEL TA .& Co. debljine zida 30 cm 8 .Horizontalna brana protiv penjuce vlage . debljine 100 - mm.Jumbo koia slona V 60 S4. 'llt_~ \ 5 .Spoljni zid.Stockel .Zaptivanja protiv voda bez pritiska . 4. Stockel GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH Ziegelwerke Gleinstiitten GesmbH. 2-komponentna- 4- Horizontalna brana protiv peniuce vlage. 4. bitumen-varena traka V 60 S 4.Podrumski prozor .kree-cement-masinski maiterMK4 20 .Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .Marker .Armirano betonska podna ploca. KG HUESKER Synthetic GmbH & Co.UNICOR .Podrumski svetlarnik . sa podrumskim svetiarnikom od betona livenog na lieu mesta sa resetkorn od GFK-a i odvodom od PUR-a sa stepenastom gradnjom 1 2 3 4 Nasip . od plastike. petlje 30x30 mm.Zaptivanje podnih povrsina . 15 em Zaptivanja protiv voda bez pritiska .struktumilosnovni Proizvodnl podacl Bohm Kunststoffe GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. f/exibifna PVC-drenaina Nasip grubog sljunka Filter-sloj. posteljiea grubog . 4.Marker .Ijunka. laka opeka sa vertiklanim supljinama HLz.Hazdelnl sloj .05 Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke. vertikalni-HueskerHaTe@-vlaknaispreinimaterijali Drenazna cev .INSET-podrumski prozor.Plastikol-UDM bitumenska zaptivna masa 2 S.Zaptivanje protiv neizdanskih voda .POROTON 30 K.quick-mix . toptotno-izplacionl sa obimnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrslna spoljnih zlcova protiv voda bez pritiska sa bitumenskimvarenim trakama Odvodnjavanje sa obimnom izolaeionom plocorn od polistrola. standardnl detalji Toplolno-izplacioni spoijnjl zid podruma sa svetlarnikom . 2Drenazni slo].0 ''(:~.stopa Kodflrme FIBROLUX GRUMBACH HERAKLIT QUICK_M QUANDT STOECKEL UNICOR ZGW_GLE Jednoslojni spoljnji zid podruma od toplotno-izolacionih opeka.opeke Gleinstatten . 1200x500 1500 mm 15 . filter-sloja od geotekstila i drenaznom eevi od PVC-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike.Sistem malterisanja spoljnjeg zida .MtJrker .kree-cement-masinski mafterMK4 7 .Quandt .Gradevinska zaptlvanla Gradevinska zaptivanla. za ugradnju u tersse 18 .09. ON 100.Quandt .Deitermann .Quandt .Unidek . I~. slrine 70 cm 5 ..D6rken .Sistem malterisanja unutrasrueq zida .Unidek .kreecement-masinski malter MK 4 cev. 12 cm 3 . sirine 70 em 6 . ON 150 Filter-sloj od sljunkastog peska Podrumski prozor -SCHOCK . vertikalni od geotekstila Podrumski svetlarnik od betona livenog na licu mesta. KG Ewald Dorken AG Girnghuber GmbH & Co. 1200x600 mm 16 . od PVC-U-a. od pofiestera.Unidek EPS-DR drenaina piece.2 mm. ON 100 11 12 13 14 Drenaina cev . toplotno-izolacioni sa obimnom izolacijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa 2-komponentnom bitumenskom masom Odvodnjavanje drenaznorn piocorn od polistirola.cementni metter ZP 2 malter podnoija 18 . 1500x1500 mm 15 .EUROFLEX. dubine presovana.0 mm 9 .PVC -zapreeni sloj u zidu.delimiCno upijajuea cev.quick-mix . mm. 65 mm Filter-sloj. debljine plus 100 mm malter SP 2 19 .Miirker.0 mm. sa podrumskim svetlarnikom od poliestera sa resetkorn 1 . Marker Zementwerk GmbH Schock Bauteile GmbH Unidek Vertriebsgeselischaft mbH Kod firma BOEHM DEITERM DOERKEN GIMA HUESKER MAERKER SCHOECK UNIDEK 37 .Jumbo koia slona V 60 S4.Maksi-svetfamik.Obimna izolacija.Deitermann .krec-gips-masinski malter 9 10 11 12 13 MP-F komponentna-bitumenka zaptivna masa 16 . Quandt Dachbahnen .Quandt .Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .Tektalan- mm 17 - Dvorisni slivnik od plastike .Toplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida .TWINSTEP jednokrilni obrtno-preklopni prozor sa smaknutim oovrsireme.

posteljica grubog .B6hm .original kebu polimer GW4.stopa Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke. sirine 80 em Sistem malterisanja unutrasnjsq zida .kret·eement-masinski maiterMK4 Nosed spoljni zid podruma .superfleks2000 W.. W.KS.venog na licu mesta u kontaktu sa spoljnim zidom podruma Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv voda bez prttiska sa bitumenskim- varenim trakama Fasadni oblotni vazduha 1 2 3 4 zid od krecnjackog pescara na postojei:im kotvama sa slojem .awa GKV 100 Armirano betonska podna ploca. debijine 80 mm Armirano-betonski-pregradni zid.laki ERGO-blokovi kre(. debijine zida 30 em Pod od klinker ploca. Andernach .Ijunka 20 em Razdelni slo] od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano padna ploca.DOrken . 40x12x50em Nasip grubog sljunka Drenaina cev .5 em T oplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida .-cement·masinski ma/lerMK4 Konstrukeija tavaniee Proizvodni podacl A.ELASTITEKT GKV 100 S4.W. sa oblikovanim mufom.4.Gradevinska zaptlvania Gradevinska zaptlvania. Andernach . KG Ziegelwerke GleinstiiUen GesmbH. 4. debljine zida 25 em Proizvodni podaci B6hm Kunststolfe GmbH Correcta GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. L --15 l__ IS - 5- 678910 11 12 13 14 - 15 16 - Nasip . WD-20·Bl.UEP .OPEKA SA VERTIKALNIM 5UPLJINAMA 30. toplotno-izolaeioni sa izolacionom plocorn od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa polimer-bitumenskim-varenim trakama vazcusna drenaia od armirano-betonskog zida (beton liven na lieu mesta) sa probojima za vodu..W. 1. KG RYGOL-Di!mmstoffwerk W.A.Rygol . sirine 70 em Sistem malterisanja unutra.4.Poresta®-fasada.OPEKA SA VERTlKLANIM 5UPLJINAMA 25. Rygol KG Kod firma AWA DENNERT QUICK_M RYGOL Toplolno-izolacioni spolin. toplotno-izolaeioni sa izolacionorn pioeom od polistirola Oblozni zid od pregradnog betona Poptporni zid od betona I. W.UEP . sirine 50 em Toplotno-izolacioni spretni sistem . 15 em Zaptivanje podnih povrsma . od PVC-a.DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU. 2·komponentna-polimer-bitumenska zaptivna masa Armirano betonski zid. Baustoffbetriebe quick . zid podruma sa vazdusnom drenazom .Kebulin . Schwenk Betontechnik GmbH & Co. ANDERNACH DachbaustoHe Veit Denner! KG. od betonskih prefabrikata . od PVC-U·a.Schwenk .2 6- 78- 910 11 12 13 14 15 16 17 18 19 - mm.Deilermann . Andernaeh .quick-mL" .Correc1a .quick-mix . 2 DF (240x115x113 em) Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .0 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage .4.univerzalni plemeniti malter Konstrukcija tavanice Poplocavanje plocarna .a zida 36. W.mix Gruppe GmbH & Co..delimicno upijajuca cev. 50x50 em Razdelni slo] .univerzalni plemeniti metter Noseci spolnji zid podruma .09.Dennert . debijine 85 mm Zidani noseci spoljni zid . original kebu polimer GW4.Kebulin . na postojecirn kotvama sa slojem vazduhaDennertkretnjaeki pescanik .KG Joseph Raab GmbH & Cie.Schwenk .plote za terase. odvodnjavanje unutra sa iljebom od betonskog prefabrikata.Raab .fasadne izolaeione plote (sistem ooeeene fasade).koritasti blok.0 mm. 4.stops 326. pokrivena sa plocarna za pokrivanje terasa od betona 1 2 3 4 5 Nasip sljunka. 14 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska . oblik F.A. DN 150 Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage tla .Omm Razdelni sloj -A. 16 em Zaptivanje protivvoda bez pritiska-A.Raab . 20 cm Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .0 mm. Andernaeh· ELASTITEKTGKV 10(1 S4.eiglana Gleinstiitten .Omm Horizontalna brana protiv perjuce vlage . KG E.& Co.Ijunka.A. DN 150 Potporni zid od betona livenog na lieu mesta Fasadni oblozni zid. 240x115x25 mm Zljeb za odvodnjavanje. posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj . fasadne izolaeione plote sa malterom.njeg zida . deblj'lf.0 mm Drenatna eev. KG Ewald Dorken AG Kebulin Gesellschaf! Kettler & Co.eiglana Gleinstatten .06 Jednoslojni spoljni zid podruma od kre~njackog peseara.njackog pescara. serija Europa.kre(. KG Kod firrme BOEHM CORRECTA DEITERM DOERKEN KEBULIN RAAB SCHWNKB ZGW_GLE 38 . od PVC-a. Andernaeh ELASTITEKT GKV 100 S 4. W. standardnl detalji Toplotno-izolacloni spoljnl zid podrum a sa polpornim zidom .ELASTITEKT GKV 100 S 4. 4. zastlcena sa 2-komponentnom-polimer-bitumenskom zaptivnom masom.

Ijunka. Nasip . od PVC-U-a..Iso8ouw .Kunstler . toplotno-izolaeioni 326. fleksibilni zaptivni mulj Sistem malterisanja unutrasnjih zidova .delimicna upijaju(.86hm-fleksibilna PVC-drenaina cev.Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivanja. vertikalni .Epple .Epple .DieD izolacioni materijal60S4 Horizontlana brana protiv penjuce traka R 500 bitumenska varena traka V bitumenska 567B9 10 11 12 13 14 15 - vlage . deb/jine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida Prekrivanje otvora-kreeniacki pescar . Kemmerling Kunststoffwerke GmbH Eisenwerk Kunstler GmbH Josef Meindl GmbH . od drveta Podne klinker piece (olporne na mraz) . 14 em Zaptivanje podnih povrsina . 14 em Zaptivanje podnih povrsina . vertikalni . posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj .vrh zida --------20 r----' 1 2 3 4 5 Jednoslojni spoljni zid podruma od cigala.gips-kree-fini malter FP 200 Konstrukeija tavaniee Vrata-prozor-Gebr.Meindl .alima Jednoslojni spoljni zid podrurna od opeke.WMS 140101 spoljna ograda odcelika Zid nenosece ispune armirano-betonskog skeleta od krecnja6kog pescara Obimna izolacija . kao leiiste resetke Resetka sa kvadratnim petljama . sa. 2komponentno bitumensko debelo oslojavanje Drenaini sloj.DEL TA-GEO-DRAIN sistem Zid stepenista ad betona live nag na licu mesta.Hauraton .DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU.a cev. filter-sloj od nasipa sljunka i fleksibilnom drenaiom eevi od PVC-U-a Zavrsetak spoljnjeg zida podrurna vrh zida sa pokretnim prozoromlvratima od plastike i resetkom od poeinkovanog eelika. 50 mm Drenaina eev.klizna vrata Eurodut® SF2.Mauerziegel Schomburg Systembaustoffe GmbH Kod firme BOEHM DOW_DEU EPPLE JUMA KOEMMERL KUENSTLE MEINDL_M SCHOMBUR 39 .Girnghuber .Schomburg . PVC-U-a. od celika pocinkovana. DN 125 Drenaini sloj. 57158 mm.Darken .gips-kree-fini malter FP 200 Noseci spoljni zid podruma . 50mm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg ztda Razdelni sloj. posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploea. 5 DF.Combiflex-C2.2mm. KG HAURATON GmbH & Co.obimni sistem izolacije W-PER. 2-komponentno bitumensko debelo oslojavanje Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica . od tvrdog PVC-a 67B9 10 11 12 13 14 - oa - ~~~====-~f=1 --~~~~-===i _-_ ----9 B ---------- 15 16 17 1B 19 20 - --~~~--. toplotno-izolaeioni sa obirnnom izolacijorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrSine spoljnih zidova od voda bez pritiska sa 2-komponentnim bitumenskim debe lim slojem Odvodnjavanje sa drenainom ploCom ad ekstrudiranog polistirola.AOUAFIN-2K fleksibilni zaptivni mulj Horizontalna brana protiv peniuce vlage . DN 125 Nasip grubog sljunka Beton liven na licu mesta.Dieo izolacioni materijal- 16 17 1B 19 20 21 22 23 - varena traka V 60 S 4 Spoljna vrata .portir-podne ploee 30x30x3 cm Blok-stepenik od prirodnog tesanika.klinker elementi (240x115x25 mm) Zljebnjak za odvodnjavanje klase A .FASERFIX standardni iljebnjaei od betona sa staklenim vlaknima. Kommerling .09. PVC-P-a.AOUAFIN-2K. standardni detalji toplolno. debljine 20 cm Ograda sa ispunimaMussig .KS-vidljivi zidni nadvratnik Noseci spoljni zid .Combiflex-C2. a ulazna vrata su od drveta Odvodnjavanje je ispred ulaska u podrum sa iljebom za odvodnjavanje od betonskog prefabrikata pokriven rebrastom resetkom 1 2 3 4 Nasip sljunka. z.07 sa obimnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Ulaz u podrum preko armiranbo betonskih stepenlca. WD-2081.Marktheidenfelder opeka sa vertikalnim :lupljinama. P.visoka rupiCasta cigla HLz. KG IsoBouw Diimmteehnik GmbH Kalksandstein Bauberatung Dresden GmbH MORALT Fertigelemente GmbH & Co. sloj za izravnjavanje 10 em Filter-sloj ad sljunkastog peska Podna obloga od kamenih ptoca (na terasama preko postojecep betona)JUMA . 1000x500 mm Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova ad vlage tla .Dieo izolacioni materijalbitumenska Armirano betonska ploca.stopa . petlje 30x30 mm. rebrastom resetkom Nasip grubog sljunka Orenazna eev .sirine50em Topotno-izolaeioni sto] -lso8ouwfasadne izolacione ploee W-VWS.Schomburg .lzolacloni spoljnl zid podruma sa ulaznlm v. deb/jina zida 30 cm Zaptivanje protiv vode bez prltiska-« Schomburg .Perimate DI drenaine ploee.Schomburg . debljina zida 30cm Malter unutrasnje tavanice Konstrukcija tavanice oa Proizvodni podacl Biihm Kunststolfe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Ewald Dorken AG Dorentrup Klinkerplatten GmbH Girnghuber GmbH & Co. I ----2 r -. KARL EPPLE Troekenm6rtel GmbH & Co. KG JUMA Natursteinwerke Gebr.d podruma . WS-82. WS+WD-30-81. 10 DF.Darken .D6rentrup .Morall puna iverica V57. Wilhelm MOssig GmbH Kodfirme BOEHM DICO_I DOERKEN DOEREN GIMA HAURATON ISOBOUW KALKSAND MORALT MUESSIG Toplotno-jzolaeionl spolin.86hm .Dow .Morall . 1.TOP STAR Karo-re:letka.oizvodnl podaci Bohrn Kunststoffe GmbH Dow Deutschland Inc.

Toplotno-izolaeioni sloj .KLEWABIT S5. horizontal an od filter-vlakana Nasjp sljunka. fleksibilna PVC-drenaina cev. opeka sa vertikalnim supljinama HLz. 20 em Zaptivanje podnih povrsina . sirine 100cm Noseci sloj bez sredstava vezivanja (ostar pesak-droblna-soder-mesavlna). 3 em 14 . od PVC-U-a.Poriir 703 Minhenski grubi malter Kodlirme DROSSBAC HERAKLIT HIT MUESSIG KLEWA MEA_MEl PORPHYR RINN Proizvodni podaci Max Drossbaeh GmbH & Co.Rolo-vrata DIN 18073 .8 em Malter podnozia kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .Kiewa .2 mm.Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivanja. posteljiea grubog ..09.Hit Industrie Torbau . Kod firme BOEHM DICO_I ENDELE HAURATON MUESSIG MAERKER SCHWARZE malter SP 2 Toplotno-lzelaclonl spoljnl zid podruma .Kiewa .BOhm .stu ad peska Odvodnjavanje isprad ulaza u qarazu sa orenazom od grubog ~Ijunka i resetkorn 1 2 3 4 5 6 Filter-slo]. standardni detalji Toplotno-izolac.Resetka sa kvadratnim petijama .Endele .Kiewa . horizontalni puni 13 stspov! 17 18 - Podna obloga ad betonskih blokova na terasama preko postoieceq betonaRinn .KLEWABIT PV 200 S5.Poriir .u.Konstrukcija tavaniee 23 .Werke GmbH RINN Beton.tip Exakt 15 16 17 18 - Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee .5.MarkerMP-F kree-gips-masinski malter Konstrukcija tavaniee Razdelni sloj. sirine 25 em Nossci spoljni zid.presovana resetka.MOssig . debljina 20 em.balkonska ograda BG 90 "MODULAR" .Monotherm-50FST pomiCna preklopna vrata.Noseci sloj sa bituminoznim sredstvima vezivanja. ---:=.Toplotno-izolacioni sloj za spoljnje zidove. profIJ R 110.bitumenska traka R 500 6 .Drossbach PVC-U-a.Portlr 703 Minhenski grubi malter PV 200 19 . debljine 20 em.Razdelni sloj . kao leziste resetke 11 .. debljine zida 100mm 20 . 14x25 em.Sistem malterisanja spoljnjeg zida .Hauraton .Heraklith .Dico izolacioni materijal. pokriveno sa livenom resetkorn Nasip ~Ijunka.0 mm Kosuljica ad livenog asfalta 7 . PS-20-Bl. debljine 75 mm 24 .Ji.strukturnilosnovni Prol.rolo-vrata.Nasip grubog sljunka 10 .__ .bitumenska varena traka V 60 S 4 12 . 40x40 em.Omm 21 - Sistem malterisanja unutrasn]e tavanice . posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj .bitumenska varena V 60 S 4 traka U:t JL_JJ: --1 111!i I Ij I I il! -------=-~1 5 .KLEWA-brana u zidu.Krupno poplocavan]e . betona od staklenih vlakana. debijine 6 em 16 . ad PVC-P-a. pad 1:4 14 .bitumenska traka R 500 Armirano betonska podna ploca.Pokriveni sloj ad live nag astalta TV bit 6175.MOSSIG G 140 spoljna.DMW Schwarze . zidana brana. toplotno-izolaciona ~ ~-=-=-- 8 . WD-B2. ON 150 9 . - sa elektro-pogonom .Blok-stepenik od prirodnoq tesanika.Noseci sloj bez vezivnih sredstava (pescana posteljiea) 15 .FASERFIX standardni iljeb. 9 . debljine zida 24 em 19 .KLEWA-STD vlakno od rupiCastog stakla Hromirano betonska podna ptoca.Kiewa .-iF sa livenom resetkom 11 .Eurotux-pkxe fino brusene. 1.Poriir .MOssig .Poriir .Drena1na cev .Ograda sa ispunima .Ijunka 20 em Razdeni sloj . KG 40 . -T=--C--:--:C~=:=-_::=C=_C---:I "'.AGROFLEX-F.Obimna izolacija.ulaz u garazu Jednoslojni spoljni zid podruma ad opeke.Ograda od celicnih preckl . 16 em Zaptivanje podnih povrsma . petlja 30x10 mm. toplotno-izolaeioni sa obimnom izolaeijom Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Garazna vrata kao pomicna preklopna vrata od celika.Okvirna vrata za jednostruko zastakljivanje . toplotno-izolaciona Asfaltna rampa na nosecern sloju sa bituminoznim vezivima i odvodniavaniem ispred ulaza u garazu sa Zljebom za odvodnjavanje ad betonskih pretabrjkata.q::=~ 1 2 3 4 Jednoslojni spoljni zld podruma ad opeke.Dieo izolacioni materijal.. KG Deutsche Heraklith AG Hit Industrie Torbau GmbH Wilhelm Mussig GmbH KLEWA Daehbaustoffe MEA Meisinger Porphyr . Naturstein GmbH & Co.Dico izolacioni materijal.Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida od vlage tla .KG Wilhelm Mussig GmbH Marker Zementwerk GmbH DMW Schwarze GmbH & Co.Horizontalna brana protiv peniuce vlage .Poriir 700 grebani malter 22 . toplotno-izolaeioni sa obimnom izolacijom Zaptivanje padrumskog poda ad vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje poda podruma od vlage tla sa biturnensklrn varenim trakama Garazna rolo-vrata od aluminiiurna.Endal-saeasta izolaciona ploea.Marker .MEA Meisinger .Cementna kosuljiea 7 .Drena1na eev.Rinn . debljine 50 mm 20 .vodnl podaci Bohrn Kunststoffe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Endele Kunststoff GmbH HAURATON GmbH & Co. 1200x500 mm 12 .delimiCno obimna cev..oni spoljni zid podruma .Heratekta-FP.Color PIlaster La Casa.Zljeb za odvodnjavanje klase A . pod 1:3 13 .Nasip grubog .Horizontlana brana protiv penjuce vlage Dico-izolaeioni materijal..ulaz u garazu 326. sa elektro-pogonom-rampa na nosecern sloju bez bitumenskih sredstava sa navoznim slojem teraea od prirodnog kamena u lei.Ijunka 10 . Alu-dupli zid.Sistem malterisanja spoljnjeg zida . od ON 125 8 . visina 200 em. debljine 4.08 I~ I. 5.

ispuna stakla Podni oblog od betonskog bloka za terase. sa elektro-pogonom Rampa na nosacem sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivanjem navozne staze teraeom od prirodnog kamena u lezistu od peska sa vezivnim sredstvom Odvod vode ispred ulaza u garazu sa drenainim nasipom od grubog sljunka i resetkorn 1 .4. toplotno-izolacioni Toplotno-lzolaclonl spoljnl zid podruma ~Iaz u garazu Jednoslojni spoljni zid podrurna sa obimnom izolacijom Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim finalnim premazom Zaptivanje podnumskog poda od vlage tta sa bitumenskim izolaeionim premazom Visedelna qarazna vrata.KG MEA Meisinger Wilhelm MOssig GmbH Marker Zementwerk GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH Kodfirme BASALTIN HIT ISOBOUW KEBULIN MEA MEl MUESSIG MAERKER UNICOR od supljih betonskih blokova. standardnl detalji Toplotno-izolacioni spoljni zid podruma . Kemmerling Kunststoffwerke GmbH MEA Meisinger NORMSTAHL-Werk E.BINAB-iviCnjak.boeno-klizna. debljine 8 em Horizontalna brana protiv penjuce vlage .VWS. protivpoiarna Noseci slo] bez vezivnih sredstava (seder). V60S4. 18 em 4 .MEA Meisinger . debijine 50 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage lIa .iljeb za odvodnjavanje 100. lip kamena. visina 200 mm. debljina 20 em.MEA .Gradevinska zaptlvarua 32EW9. sa elektro-pogonom Drenaina eev .80mm Sistem rnaltensania spoljnjeg zida. visina 200 mm Drenaina eev .od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploca. oa celiCnog panela. od PVC-U-a.Schwenk .Schwenkploee lerasa. tHrine 80 em Zljeb odvodnjavanja klase C . debijine 5 cm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zlda Obimna izolacija . 15 em Zaptivanje podnih povrSina . debijina 80 mm Prolzvodnl podaci Behm Kunststoffe GmbH FRANZ CARL NODLING Heidelberger Oarnrnsysterne GmbH Gebr. 30x30 mm.original kebu GV 4. resetka sa petljems 30x10 poeinkovana.Omm Nosecl spoljni zid. serija Europa.SANDROPLAST bitumenski-izolaeioni premaz Kosuljiea od livenog asfalta DIN 18560 Visedelna vrata . pad 1:4 NoseCi sloj bez vezivnih sredstava (Ieziste oo peska) Ograda sa ispunima .IsoBouw . na postojscern betonu 30x30 em. posteljiea grubog sljunka 20 em 2Razdelni sloj .original kebu GV 4.Liapor zidni suplji blok (Hbl) od lakog belona. DN 150 Nasip grubog sljunka Ivitnjaei od betona .sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST bilUmenski-izolaeioni premaz Noseci sloj bez vezivnih sredstava (ostar pesak-droblna-mesavina).fasadne izolaeione ploee W.CARTAGO-eetvorougaoni pokrivac. visokoiviCni profil Bi t 15x12x16em Resetke od kvadratnih pettji .09 Gradelfinska zaptlvanla.garaina resetke.MODULAR" . debljina zida 24 em T oplotno-izolaeioni sloj . pad 1:4 Hidraulicno vezani nosscl sloj Krupni teraeo .od clstih bitumenskih traka R 500 N 3 . opeka sa vertikalnim supljinama HLz.EUROFLEX. KG Kodfi.MEARIN . visedelna vrete.ulaz u garszu Jednoslojni spoljni zid podruma od supljih betonskih blokova toplotno-izolacioni sa oblmnom izolaeijom Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje podrumskog poda od vlage lIa sa bitumenskim-varenim trakama Garazna visedelna vrata od celika. debljine 2 em Malter podnozja (kao sistem malterisanja spoljnjeg zida) .sandroplasl 5- 678910 11 - I 12 - I ---· 1 13 14 - 1----· ---4 ---3 2 1 15 16 - 17 18 - 19 20 21 22 23 - SANDROCK . 2000x200 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage . fleksibilna PVC-drenaina cev. sa eleklro-pogonom.MOssig -balkonska ograda BG 90 .B6hm .0 mm Cementna kosufjica Visedelna vrata . V 60 S 4. vertiklano klizna.Marker .me BOEHM FCN HEIDELD KOEMMERL MEA_MEl NORMSTAHL SANDROPL SCHWENKB 41 .obimna izolaciona ploea.eementni malter ZP 2 mailer podnoija Obimna izolacijaIsoBouw-obimnisislem izolaeije W-PER.UNICOR . WD-20B1.Heidelberger sislemi izolaeije . 4. debljine 20 em.Heidelberger sistemi izolaeijemineralni debeloslojni sistem.delimicna drenaina eev. 1. WS+WD-30-B1. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co. horizontalno-klizna vrata od telika.Armirano betonska podna ploca.NORMSTAHL . toplotno-izolaeiona sa elektro-pogonom Rampa na nosecern sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivacern navozne staze od betonskih blokova u lezistu od peska 123Nasip sljunka.Kebulin . pellje. DN 100 Nasip grubog sljunka Krupni teraeo . 60mm Sistem rnaltensanja unutrasn]e tavanieeMarker-kree-gips-masinski mlaler MP-F Konstrukeija tavaniee Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv vlage tla .tip Faceffe Podna obloga od betonskih blokova za pokrivanje terasa. 24x16 em.K6mmerling . V 60 S 4.Urieo@-teraco. lip 07.Schwenk . Doring GmbH sandroplast SANDROCK GmbH E.Bazaltin .Zaptivanje podnih povrsina .Hit industrifska gradnja vrata .Nasip sljunka. posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni slo] . od aluminijumskih supijih proma.- -" --'" 18 45- 678910 11 12 - 13 14 15 16 - 17 18 - 19 20 21 22 23 - Proizvodni podacl Basaltin GmbH Hit Industrie Torbau GmbH IsoBouw Darnrntechnik GmbH Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co.Kebulin . 14x21 em.sistem balkona Komaborcl plus.original kebu GV 4. debijina zida 24 em Toplotno-izolaeioni sistem povezivanja . debijine 7 cm Ograda sa ispunima . FRANZ CARL NUDLING .sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST 2000 zidni zastitni premaz Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee Konstrukeija tavaniee Nosecl spolin! zid. 40x40 em.MEA Meisinger . 4. ispunjena poliuretanskom penom. na postojecern betonu .visedelna vrata HIT.Kebulln .0 mm.Marker-slruklurnolosnovni maffer SP 2 plus --------22 r---1g .

0 48. Kod dobrog tehniekoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsma. I kod dobrog tehnickog oblikovanja kratak iivotni vek spoljnih povrsina.79 0.2 202.0 286 masa tzolacile R~ [dB) [Wlm2K) 0.53 0. drvena oplata a b e d e I .43 0.27 7.~0. podaei k-vrednost Mera zvucne oc Zid od krecnog peseara sa spoljnjom staklene vune.76 1.1 R~ IdB) 0.02 0. Veliki poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja. Mali troskovi odrzavanja.5 vreme koriseenja [a] 40 40 40 40 80 80 40 elekat staklene baste [g CO.7 3.31 0.5 521 . ekologija Nacini gradnje ztdova prerna ekoloskim aspektlma (prema lit.0 0. [kg/m2) 15.7 12.35WlmK pescara lid od krecnoq . skriljae debljina [em) masa [kg/m2) 16.7 12. -. Mali poteneijal ostecenja kod nebrifljivog detaljnog planiranja. daske I letve C02n vuna A. .Spoljni ztdov].38 0.ck.5 22.0 52.01.lm2 a) 466 22 207 188 386 101 102 okiseljavanje [g SOjm2 a) 1.54 0.01 9 9 664 23 741 71 1537 0.65 0.= 0.5 eelik niskolegirani vuna A.12 1. Mali troskovl odriavanja.0 15.21 1.' / I .2 137.Q7 4.39 k-vrednost Mera zvuene [Wlm2K) izolaclie R~ [dB) 0.I "1~4 ".34 6.lm2 a) 0. Veliki poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe. Srednji poteneijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja.89 .12 3. ispod terena (u odnosu na zemljiste) 330.2 7. 9 konvencionalni unutraSnji matter ukupno Veliki stekat staklene baste. Mali troskovi odriavanja. Malo okiseljavanje.8 61.66 0. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug zivotnl vek spoljnih povrsma.28 > 55 JI A~ 0. dvoljuskasti sa kamenom vunom masa [kg/m2) 167.29 okiseljavanje [9 SO.53 Zid od opeke sa spoljnjom izolacijorn od kamene sindra od vlaknasto eementnih ploea a c vlaknasto-eementni daske Iletve alu-lim kamena produini vuna C02n b e d ' / r .0 1. Ekoloska opsta procena 1471 vreme koriStenja [a) 30 35 35 80 80 40 elekat sta)~~ne baste [g CO m2 a) 141 37 155 194 109 47 683 vreme koriseenja [a) 80 80 80 80 80 80 40 elekat st~~ne baste [g CO m2 a) 159 148 4 94 194 127 116 Tehn. Veliko okiseljavanje.036 WlmK pescara malter MG zid od krecnoq krecni malter II ukupno debljina [em) psscara 12. III 12.0 malter MG Tehnilki podacf k-vrednost Mera zvucne izolacile IWlm'KI Neomalterisani lid od krecnoq pescara.0 15.65 0.0 57.lm2 a) 0.0 3.4 4.0 25.71 0.0 7.22 0. 42 ed a b c lid od krecnog cementni staklena Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste.13 0.39 0. " .33 0.0 15.6 1.035 WlmK II e lid od opeke malter MG .34 71 26 1929 0.28 okiseljavanje [9 SO. " Tehnickl podaci vune. 029) Spoljnjl zidoY.25 > 60 ~IS ~ ~ ". Malo okiseljavanje.23 8.19 0.2 0. I prodozni malter MG II 9 konveneionalni unutrasnji malter ukupno 841 2.39 0.19 2. Mali poteneijal stete kod nebriiljive izvedbs.4 203.5 235 izolaciiom C02n debljina [em) 2.0 0. Mali poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe.28 > 52 daske Ileive staklena produini Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste. 01 d e 7.

0 2.3 ko[a] elekat st)~~ne baste [g CO m' a] 113 41 35 521 47 443 121 26 1348 i. posteljica jednoslojni gipsani batona debljina [em] 2.43 2.23 0.00 3. ~!/.46 0. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrslna.0 4. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji iivotni vek spoljnih povrsina.2 cementa debljina [cm] 45 masa [kglm'] 19.j..0 258 9 produzn! malter MG II gipsani malter " I. Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja.D Ekoioska opSta procena Veliki elekat staklene baste.34 0. Mali troskovl odrtavanja. 029) Spoljn.!~je [gSO m'a] 1.. Mali troskovi odrzavanja.a.27 > 35 R~ [dB] I.ite'------I~~.0 2.5 4..D mekano vlakno vezano bitumenom. Srednji troskovi odriavanja. ce masa [kglm'] 15.0 130.5 masa [kglm'] 24.036 WlmK .6 6. Srednje okiseljavanje.27 > 35 .0 1. d e tvrda ploca vlaknatila (MDF) C02n Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste._j!i.37 0..89 [ern] masa [kglm'] 10.:k.5 12.24 > 59 12. ~1I~1 iii.87 0.5 R'w staklena vuna A= 0.05 zid od opeke produlni kamena produzrn jednoslojni malter MG II vuna A= 0.. ploCe od vlaknastog cementa velikolormatne a b c ploce od vlaknastog daskelletve C02n 2.11 0.17 1.5 10. Veliki poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Malo okiseljavanje.30 > 50 spoljni malter .96 TeMick.08 0.0 C02n 5.7 3. // konvencionalan file od vestackoq celik niskolegirani kamena lepak zid od opeke jednoslojni spoljni vlakna Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolaeije [Wlm'K] R~ [dB] 0.23 5.36 ispuna od meke ilovace rezano drvo C02n malter od ilovacs C02n ukupno Drveni okvlr sa ispunom od cerplca.59 0.0 0...52 0.48 3.2 14.0 330.5 0. e .2 masa [kglm'] 15.Spoljni ztdovl. Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja.0 6.8 0.12 0.3 154 a daskelletve b c d e daskelletve C02n C02n 2. Malo okiseljavanje.0 77 debljina [em] 2.0 7.01...02 omalterisan Zid od opeke dvoslojni sa kamenom a b c d e I 9 rnasa [kglm') 148.3 17. Visok poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Mali poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja. Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja.8 24. Mali poteneijal stete kod nebrilljive izvedbe.77 0. Tehnicki podaci k-vrednost Mera zvucne izolaeije [Wlm'K] [dB] 0.28 okise~i~anje [gSO m'a) 0.lm' a] 125 723 38 56 Tehnickl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije R'w [W Im2KJ [dB] 0.5 16. Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe.0 62.7 4.38 1.9 0.12 1. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsina.0 0.00 0.01 2.10 okise~. C02n rezano drvo C02n celulozne WlmK pahulje A = 0. ukupno I S1: Zid od bloka od poroznog omalterisan a b c d konveneionalni porozni beton tanak malter.18 okiseljavanje [g SO!m'a] 0.16 0. Mali troskovi odrtavanja. Kod dobrog tehnickog oblikovanja srednji iivetni vek spoljnih povrsina .18 0.2 18.0 9.0 15.32 okise~i~anje [g SO m' a] 0.46 Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolacije [Wlm'K] 0.0 30. Zid od opeke sa spoljnom omalterisan izolaeijom a b e d e I h od kamene vune malter debljina [em] 0. Prisutni ekolosko I tokslkolosko relevantni elementi.0 157.09 0. Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja.Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe.3 2. oel g 9 zavrsnt malter od ilovace ukupno 1""5.06 Wlm' K masa [kglm'] 34.40 0..21 1.2 11.3 0. Mali troskovi odrzavanja.5 190..0 279 .. Malo okiseljavanje.21 1. ekologija Nacini gradnje zldova prema ekolosklm aspsktlma (prema lit.39 0.0 0.2 ploee C02n 2.5 7. podaci izolaeije k-vrednost Mera zvucne kamena vuna terpic C02n = 0.21 0. I kant-drvo ukupno Drveni okvir sa izolaeijom od celuloznog vlakna.06 0.as~rvi9riief~r~~~~~~[oi~ijiiV~~ I' ~~-=~-=~~----.Folija 9 gipsano-kartonske ukupno Ekoloska opste procena Mali elekat staklene baste. ~' malter 1. spoljna izolacija od kamene vune debljina 1.4 > 57 Ekoloskaopslaprocena Srednji elekat staklene baste.7 WlmK 12..70 0.. zldovi Iznad lerena (iznad zemljisla) vunom unutra debljina [em] 15. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji zivotni vek spoljnih povrsina.32 0.5 ukupno Drveni okvir sa spoljnom izolacijom od staklene vune..0 59.5 21. Srednji potencijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja .D Ekoloska ukupna procena Srednji elekat staklene baste.04 " 1 toe d e de III I PE .5 vreme koriscsnja [a) 80 80 80 80 80 80 40 123 18 94 375 131 26 1184 vreme ristenja 25 25 25 25 25 80 80 40 0.0 183 vreme koriscenia [a] 35 80 80 40 elekat staklene baste [g CO.= 0..11 0.8 0.S:tai:.5 32.5 b daske-Ietve PEFolija C02n debljina [cm] 2.0 420 zid od opeke I.27 > 52 vuna A = 0.8 4. Mali troskovi odriavanja.7 10.0 18.---------~--~--~----~~~~~~--~----~~+-~~~~~~~~~~~~ R~ [Wlm'K] [dB) 0.035 WlmK malter MG II gipsani malter eelik niskolegirani Tehnlckl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije R~ [dB) [Wlm'K) 0.69 0. Malo okiseljavanje. Veliki potencijal stete kod nebriiljive izvedbe.0 58.0 11.2 133.035 rezano drvo C02n I malter od iiovace C02n .3 95. Srednje okiseljavanje.04 WlmK 12.t.16 2.0 10.. drvena oplata a daske-Ietve C02n C02n 12.0 7.23 4.0 3. 43 .3 34. Kod dobrog tehnlckoq oblikovanja dug zivotni vek spoljnih povrsma.0 12.05 0.27 0.7 940 vreme koriscenja [a] 30 35 35 80 80 80 elekat stakiene baste [g CO!m' a] 137 37 174 7 211 9 574 vremekoriscenja [a] 40 40 80 80 80 35 35 elekat stakiene baste [g CO/m' a] 363 11 52 86 10 16 182 719 vreme koriscenja [a] 25 25 80 80 40 114 5 40 106 435 vreme kori~tenja [a] 30 30 35 80 80 80 40 657 41 214 40 240 23 Ekoloska opsta procena Srednji elekat staklene baste. Drveni okvir sa ispunom od lake llovace i plocorn od trske a b e d e malter od ilovace C02n ~loCe od trscanih cevi 0.06 0.-Odiakeiiov.

toplotna zastlta Toplotnl mostovl prema DIN 4108.25 Ova] prilog uz DIN 4108 sadrf primere planiranja i izvodenja radi smanjenja dejstva toplotnih rnostova.17 i Kondenzacija nastaje uvek tame gde je lokalna temperatura povrsine niza od kondenzacione temperature odredsnog pritiska vodene pare. B.14 S!ika 8. razlicitih prik- 8alkonske piece se u ovom prilogu obraduju samo kao toplotno-tehnickl razdvojene konstnukcije. Dalji gradevinski zahtevi koji se postavljaju pred konstruk- erje nlsu navedeni u prikazanim primerima.24 Slika 8.80 %.1: pregled 1 330.52 3. vezivni sistem toplotne izolacije na spoljnjem zidu.29 2 Primeri planiranja Silk.3 slika 8.33 I Slika 8. Stvaranje plesni rnoze da usledi vet kod vllage vazduha koja jos nema za posledicu kondenzaciju.38 Silk. Druga izvodenja idu u mnogim slucajevima lspod minimalnih zahteva prema DIN 4108-2.10. Tabela 2: Objallnjenja kljuca za oblikovanje prikljucaka I~I ~I Slika 8. Iz razloga komfora pozeljno vnomerne temperature unutrasnjih Slika 8. B. a cije je izvodenje u principu slicno. Vet prema povrsinskorn materijalu kod reiativnih vlaznosn vazduha iznad ca.12 i slika 8.18 Silk. tehnika prlkazivanja U ovom prilogu navedeni primeri odnose se na vrste izvodenja formiranja prikljucaka.47 II Silk. Formiranja prikljucaka su prikazana kao pregledne matrice na slikama tabela A.31 Silk.5 i slika B. a povezano sa pripadajutom temperaturom spoljne povrsine.26 Slika B.1 Sklop . Toplotno-tehnlcko razdvajanje gradevinskih isturenih delova (balkonske ploce.3 kao piktogrami.9 Slika slika B. Stete od kondenzacije zato nastaju najpre u oblasti toplotnih mostova.Spoljni zldovl. ne daju se nikakvi podaci uz koeficijente prolaza toplote. nosete konzole. 1 Oblast primene Slika B. ucvrscivanja. B.1 do A.1 do 8.19 Silk.6 Slika 8.39 i Silk.28 Sllka B. 8. obetezeni su u ovoj matrici.35 i Slika B.32 Opiiti primeri pianiranja za smanjenje toplotnih mostova su: Izbegavanje izrazito razudenih qradevinskih tela.2: p'egled 2 I~I ~I Slika 8.4 i Slika 8. itd) od susednog gradevinskog tela.23 Slika 8.37 3 Primer. Radi olaksanoq pronalazenja pojedinacnin detalja uneti su brojevi slika prikljucaka. Pri tome SU toplotni mostovi slabe taeke posto na njima nastajo najnize temperature povrSina unutrasnjeg prostora.2 Sitka 8.42 10 Silk. Na slikama 8. B. Sllka B. 11 Slika 8.3 Uputstva za prlkljucke gradevinskih delovs Dodatak 8 daje primere za nacine izvodsnja Ijucaka gra(Jevinskih delova.22 Silk.2 Spoljni gradevinskl delovi Posmatrani spoljni gradevinski delovi predstavljaju trenutno uobicajene konstrukcije. prilog 2 Tabela A. Kontinualna ravan izolacionog materijala.l0 i B. dlaganja za nagaznu cvrstocu u oblasti itd.41 Slika 8.45 Slika B. ali ne i konstrukcione prlrnera za zgrade sa unutrasojorn temperaturom ispod 19°C.01 je odrzavati po rnoqucstvu rapovrsma.4 Odslupajuca izvodenja Kod pridriavanja prikazanih konstruktivnih principa i koeficijenata prolaza toplote spoljnih gradevinskih delova vale i druga jednako vredna izvodenja.46 Tabela A. a iz toga se dobija potrebna debljina izolacionog sloja.43 Slika 8.20 StikaB. Prikazane mere su pribli~ni podaci koji u pojedinacnim slucajevirna mogu da variraju.34 Slika B. pobalkonskih vrata I~I ~I 14 Slika B. Kod detalja prikljucka prozora zaptivanja. Kod veeih rastojanja od ivice koeficijent prolaza toplote podne ploee se obracunava shodno odgovarajutoj norrni prema prenosu toplote iznad nivoa tla. 8.44 3.48 III III III 3. nisu detaljno prikazana. B. Izvo(Jenja 3.50 II II Slika 8. B. B.l1 Slika 8. Slika B.49 Slika 8.27 Silk. Slika 8. npr.1 i slika B.7 i slika B.6 navedena debljina sloja izolacije u oblasti podne ploca sa d = 60 mm vaze samo za oblast ivica (rastojanje od ivice ~ 5 m).15 stika B. atike. Vrednosti merenja koeficijenata gubitka toplotnih mostova i vrednosti minimalnih temperatura spoljnih povrsina mogu da se ocitaju iz kataloga toplotnih mostova iii da se obracunaju prema E DIN EN ISO 10211. tokom kapilarne kondenzacije rnoze da se primi vlaga i uz odgovarajute trajanje to rnoze da dovede do stvaranja plesni. Prikljucni detalji koji nisu navedeni u ovorn prilogu. B.30 Slika 8.51 17 Jue¢j Kratka broj oznaka Gradevmskl delovl Prikljucna veza ~-::--::-::--:-r--:--::-:-:---::--:--::--1 Prikljutni gradevinski dec Podna plata Podna Podna ploca pioca Ai A2 lzolovani zid Spolia rzclovani nd Monolitni zid Monolilni zid Spolja lzclovan lzolcvan armirani arnuranl beton beton M1 M2 S1 82 Podna ploca Podna ploca Podna plata Spolja 44 .40 Slika 8. Pod listak prikazuje detalje toplotnih mostova visoke gradnje.36 Slika 8. B. Posto upotrebljeni materijali pokazuju razlicite toplotne provodljivosti i posto su moguca mala odstupanja debljina slojeva.21 Silk. podrumskom spoljnjem zidu sa izolacijom tog zida.

Hauser.: warmebrackenkata'oq.: Anschlussdetails von Niedrigenergieha.l: eoca poda . priiog 2 Tabela Prikljul:ak . TeubnerVerlag.W. lid U jezgru izclovani zid Monolilni zld Meduspratna tavanica Meduspralna tavanica Met1uspratna tavanlca Meduspratna tavenca Krov na roznjate Krov na rofnjace Krov na rasplnjace Krov na raspinjace Zavr~elak zaosta Zavrsetak zabata > 1.3: Plota poda-spolja izolcvanl zid(1/A1) 45 . i Nanni. Mainka. H.21 A2 Ml M2 A H K Ml M2 10 10 K M K M K M K M K M M A K DZ DZ IW Zid ad opeka 0. i Nanni. sa izgradenim potkrovljem Ravan krov Ravan krov MonoHtn..U. C. ZOrich 1985.: warmeeracken-Auas fOr den HoJzbau. sa U jezgru izolovanl zid izgradenlm potkrovJjem Krov na ro1:njate. Verbesserte Neubaudetalls. i Nanni. PrtiogB Prlmeri za nselne izvodenja pr!kljuenih detalja sa toplotnom provooipcostl na kojoj se ba~~aju prikazani su u tabell 8.02 priklfueaka A1 Tavanica podruma Tavanlca podruma Tavanica 18 • ~ Broi elementa slike I~I ~I Sllka 6. i Stteqel. durchgesehene AufJage 1997.Spoljni zleovl. Altbaudetails. SIA-Dokumentation 99. 3.U. ZOrich.: WarmebnJckenkatalog 3. Krov na roinjate.53 Slika 8. H.54 ~~I II Stika 8. H.10. C. toplotna zastlta Toplotni mcstovl prema DIN 4108. Neubaudetails. H. lid U jezgru izolovani zid Monolitn. Brunner.U.alika 2: Objal:njenje kljuea za cbtlkcvanje 330. Slika B.2: Plata poda . Stuttgart (1986).monolitni zid(1/M2J snka 8. ZOrich 1993. G. G. i Paschen. SIA-Dokumentalion 0 078.: WarmebrOckenkalalog 2. Hauser.: WarmebrOckenkatalog. i Sliegel. Bauverlag Wiesbaden 1992. Schulze. Fraunhofer IRB Verlag 1996. sa izgradenim potkrovljem Krov na raspiniace. J. G. Brunner. SIA-Dokumentation 00107.1.: W~rmebrOckenatlas fOr den Mauerwerk· sbau. zid MonoHtni zid Spolja izolovam zid U jezgru izolovani zid Ravan krov Krovni prozor Prikljueak mansardnog prozora Krov Unutra~nji zid 7 4 Hauser.21 -c }-R -c 1. J. C.: Stiegel. J.55 Spclla izolovani zid Spolja izclovani zid Orvena gradnja Orvena gradnja Drvena gradnja U jezgru izotovani ozid U jezgru izojovani II! - A2 HI H2 H3 K1 K2 K3 Ml M2 M3 A H K M 4 A H K M A H K M A M A1 podruma Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanica podruma Tavamca podruma Tavanlca podruma Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanlca podruma Prozorski parapet Prozorski parapet Prczorski ozid U jezgru izolovanl ozid Monolitni zid Monolitni zid Monolitni zid Spolja tzolovan zid Drvena gradnja U jezqru lzolovaru zid Monolitni zid spolia izofcvani lid Drvena gradnja U jezgru izolovani ozid Monolitni lid Spolia lzolovani lid Drvena qradnja U jezgru lzolovani zid Monolitni lid Spolja lzolovani lid U jezgru lzolovani zid MonoHtni zid Spolia Izolovanl zici Spolja izolovanl lid Monolitni zid MonoHtni zid parapet Prozorski parapet Uloiina prozora UJoiina prozora Ulofjna 20 Slika prozora Ulozina prozora Natprozornik Natprozornik Natprozornik Natprozornik Kutija roletne Crtani prikaz Materijal Kutija roletne Toplotna izolacija < Kutija roletne Terasa Terasa Terasa Terasa Balkonska p'oca 0. G.0 Ko~uliica 11 " lverica 12 12 14 14 Drvo 16 16 18 Malter 18 18 19 Tlo 20 21 Prllog C (izvod) Literature: 1 Brunner.0 Spolia izolovani ztd Drvena gradnja U jezgru izolovani zid Monolitni zid Monolitni lid U [ezqru lzclovani zid Monolilni zid U jezgru lzolovanl zfd Monolitn. Bauverlag Wiesbaden 1990.monotltnl zid (11M1) Slika B. sa izqradenlrn polkrovljem Krov na raspmace.usem. H.

monolilni zid (2JM1) Slika B.u jezgru izolovani zid (2IK2) Slika 8.u [ezqru izclovani zid (2JK3) Slika 8.spolja lzclovani armirani baton (1/51) Slika B.6: Podna ploca .monclltni zid (21M2) 100 100 W 60 Slika B..moncutni zid (2JM3) Slika 8..10.13: Tavanica podruma .7: Tavamca podruma .spolja izolovam armirani teton (1/52) HH HH \.spolja izclovani zid(1/A2) Slika 8.9: Tavanica podruma .4: Podna plata .Spoljni zldovt.10: Tavaruca W 60 podruma-spolja izclovartl zld (2IA1) Sllka B.14 Tavanica podruma .5: Podna plata .11: Tavanlca podruma .60 _j 365 Slika B.03 H 60 Slika 8. toptotna zastita Toplotnl mostovi prema DIN 4108.I 60 Slika B.spolia lzolovanl zid (2JA2) 46 .16 Tavanica podrumadrvena grat1a(21H2) Sllka B.. prilog 2 330.15: Tavanica podruma -drvena grada (2/Hl) 1 f.17: Tavanlca podrumadrvena gracJa(2JH3) HH 40 100 ::I- e " + ::Ie - S 1--1 60 Slika 8.8: Tavanica podruma .

22: Prozorski Varijanta2 zid (3/K) Uloztna prozcra .u jezgru lzolovanl Hf.33: rereee-morcamt zid (71M1) 36.spolja izolovani zid (3/A) ~100 Varijanta1 Slika 8. Slika 8.04 -"I Silka B.monolitnl zid (31M) SUU B.-.Spoljni zldov'.23: uonoe prozora-spolja tzclovanl zid (4/A) Stika 8. 36. Slika B. ::r~ 0 W II l' . prilog 2 100 330.10.21: 100 parapet Slika 8.monount zid (5/M) Slika 8.34: Terasa .monolitni zid (71M2) 47 .26: Natprozornik .I '" Slika B.monolitnt zid (4/M) drvena grada (3tH) 30 8 7 Stika 8.20: Prozorski parapet . toptotna zastlta Toplotni mostovl prema DIN 4108.12 Tavanica ~ podruma ~ -u iezqru izolovani zid (2/K1) Slib B.drvena grada(4/H) Sliu 8.28: Natprozornik .u jezgru lzolovanl zid (5/Kl 365 ::r.24: Ulafina prozora .19: Prozorski parapet .25: Uloiina prazora .U Jszgru izolovanl zid (4/K) Sitka 8.18: Prozorski parapet .

10.drvena gradnja (9/H) 48 .30: Kulija roletne .u [ezqru 100 izolovani zid 1-1 60 (elK) S!ika 8.u jezgru izclovani zid (9/K) Slika B.4O: Meduspratna tavamca .mcnolitni zid (S/M) Silks 8.35: Terasa .spolja lzclovani zid (S/A) SUits 8.Spoljnji zldovl Toplotni mostovl prema DIN 4108. prilog 2 330.monolitni zid (91M2) HH 40 lao Silks B.41: Meauspratna tavanica .39: Meduspralna tavanlca .spolia izolovani zid (7/A2) 365 Slika B.29: Natprozomik .monolitni zid (9/M1) SlUm B.36: Terasa .drvena gradnja (5/H) Sliks 8.31: Kulija roletne -spolja izolovani zid (S/A) i-------l---I 90 60 Sllka 8.42: Meduspratna tavanca .32: Kutija roletne .spolia izclovanl zid{7/A 1) Slika B.38: Meduspratna tavanica .05 i-j 80 i--------I 100 Siika B.spolja izolovani zid (S/A) 100 HH 40 100 H :ilI SlUm 8.37: Balkonska plata .

53: Ravan krav-monolitni zid (181M) I~ Silks B.51: Krov na rasoinlaee -monolitni zid (161M) Slika 8.54: Ravan krov ..57: Prikljueak mansardnog prozora (2010Z) 49 .10.S8: Prlkljutak unutrasnjeq zida u krovu (21I1W) Silica 8.43: Krov na roznjace .56: Krovni prozor (19/DZ) !. prilog 2 330.u jezgru Izolovani zid (111M) (11/K) Slika B.46: Krov na rasplniace . rnonofitni zid 365 Sllka 8.1 100 Silks 8.u jezgru Izolovani zid (1 O/K) 365 1---.Spoljni zldovl. toplotna zasttta Toplotni mostovl prema DIN 4108.spolja izolovan zid (la/A) 1 • 1 Slitta B.06 1 teo SUka 8.monolitni zid (1 DIM) !.----.44: Krov oa rozniate .55: Ravan krovu jezgru izolovani zid (lB/K) r------i 120 1-----1 100 Slika 8.52: Krov na respnlace .----.j 100 Slika B.u jezgru izolovani zid (l6/K) Silks 8.j 100 Slika 8..45: Krov na rasplnlace -.

2.01 zldova.1.03.2. zavrsm zldo· vi zgrade sa iii bez izolaclonog sloja odn. < 5 d.6. smlsleno vazl pasus 3. nosecih 4. DIN 4103 delovl 1 do 4 I DIN 18183.1. deo 4 (zastita od poiara) od betona.1.1 Navodl iz pas usa 4 vaze za zldove kojl se razapinju od neobradene tavanlee do neobradene tavamce.5 Dvoslojni sloj prarna pasusu 4.10 m i sirina S 1. potrebni su I drugl dokazi podesnostl. Izvedba 2. npr. pi 0 ce prostor P.2 Nenoseci zidoy. 4.2 Razdelniee izrnedu gotovih delova moraju prema sllci 21.02. Oni slute za sprecavarue prenosenja pozara iz jedne prostorije u drugu. ali moraju da prenesu opterecenia vetra koja deluju na njihovu povrslnu na nosece gradevin· ske delove.1. Kod nosecih zldova svakl sloj za sebe je od slueaja do slueaja oslonae tavaniee odn.1. Izvedba 3 a) ill 3 b). fli'im Izoiscioni slo] prerna pasusu 4. 4.2. ~~~~f'e. 4.13. prevezi itd.1 Betonski I armirano-betonskl zidovl od normalnog betona moraju uz postovanje uslova Iz pasusa 4. 4.1.6.2. 4.sklea za Izvodenje 50 ..4. 4. uporedl DIN 1053 deo 1.2 vaze za betonske I armiranobetonske zldove od normalnog betona prema DIN 1045.1 Nlze navedene minimalne debljlne d odnose se..2.sem obloge od eellcnog lima npr maltera III obloge. su plocastl gradevlnskl delovi koji su I u slucaju pozara ootarecenl pretelno samo svojom sopstvenom tezinorn i koji ne sluze ukrucenju na savijanje noseclh zidova.1. Zakosavanje I zavrteel izolaelonlh slojeva od mlneralnlh vlakana mogu da se zatvore zaptlvnlm materijallma za ra· zdelnlee prema DIN EN 26927 m !z.6 4.2 da Is· pune us love navedene u tabelama 35 i 36.1. uvek na neoblozenu debIjlnu zlda III na neoblozenl sloj.1. kao zld u prevezu III na suteljavanje sa malternom razdelnl· com bez kotve) Iii prema podaclma sa slike 17 odn. kutije prekldata.6 1 do 3 b) / Slika 21: lldne razdelnlee (~ema .1.lkljueenje ma~erlsanjem (samo u obi8911 ugradnje I prema DIN 4103 1) ceo Prlkljueenje sa kotvama Kotva oct nerdaju~ nenoseci zidovi ukrucuju delove gradevine. trostrano opterecen]a po- Slika lB: Prikljueci zld (stu pac I potpora) .zld nenosecl maslvnl zldovi (primer zldana opeka.3 Obloge.4 spregnute konstrukelje za tlju ugradnju treba ispostovati jednoobrazne odredbe norml i dozvola. deo 4.4 klase otpornosti na vatru sledecih klasilikovanih zidova se uvek odnose na zldove bez ugradenih elemenata. da dubio na maltera III betona odgovara minlmalnoj debljlnl zlda prema tabell 35. 140 mm. Kod razdelnlea na pero I tljeb prema slici 21. i?llNillzolacloni 4.4 Zidov.2. zastita ad pozara Klasifikovsni zidovi prema DIN 4102.10 m Kao zldanl deloyl kojl ne zalVaraju profior smatraju se poprecni preseei tija je povrsina z 0.koje su navedene u pasusu 4. U svemu ostalom ovakve kutlje mogu da se rasporede na bilo kom mestu.2.2. u pogledu zastlte od pozara treba ih posrnatrati kao i nosece zidove. prl eernu je d zastitno-pozarno tehnlckl potrebna debljlna prema tabell 35.2 Kod nos eel h zldova podacl doduse ne vaze za zidove sa s irln orn b< 0.40 m odn.3ZadlmenzionisanjepoZamlhzldovavidipasUS4.6 nenosecih maslvnlh zi- i Inslalaeije 4.. kao zld u pre· vezu) Iii prema podaelma sa sllke 19 odn.01 4. vee na otpornost na vatru ukupnog dvoslojnog zlda Oslonel. Nose':i cog rav"'ll "ai"s: vl$insko odsto1en_i.1 4. rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2. DIN 1052 deo 1 Ideo 2. funkcije 4. rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2 P. zldanih zidova ill zldanlh gradevinsklh ploca sa ukupnom deblji· nom < 60 mm smeju da se korlste samo nazldne kutije. grede. 4. Kod zarubljivanja > 3 em za minim ainu debljlnu zlda treba odrnerlti od krajnjlh tacaka zarubljivanja.1.2. zidovi stepenista..1.8 Natprozornicl. 4.1.Jtenje !Ijebom A-A 4. Klaslflelranl krovovl . sllke 18. zidan! zidov! UpulslYO: Prema DIN 4102.5. 4. stambeni pedeoni zidovi i pozarnl zidovi.3 koje su nize navedene vale samo onda. koiva razdelnice 4.2 do 4. 4.1. razdelnice na zldan< zid Belonili 4. eventualno kod koriscanja grade· vlnsklh materljala klase B treba abratiti pazniu na zahteve gradevlnskog nadzora. da budu tako Ispunjeni rnalterorn prema DIN 1053 deo 1 Iii betonom prema DIN 1045.2 Utiene kutlje. Kao stupcl iii kratki zldanl zldovl smatraju se poprecni preseei koji se sastoje od manje od dva nepod~ljena bloka iii eija je povrslna popresnoq preseka < 0.1. podvlake itd. Njih pozar opterecu]e samo sa jedne strane. kada zidoyl Podael prema tabeli 45 za dvoslojne pozarne zldove se ne odnose na otpornost na vatru jednog pojedinaenog zldnog sloja.8. anda Ispltlvanjlma treba dokazatl klasu otpornosti na vatru.2 Prikljucke n e nos eel h masivnlh zidova prema DIN 1045. Izvedba 1.6 2·slojni spoljni zidovi sa iii bez izolaeionog sloja iii vazdusnog sloja su oni zidovi koji su povezani kotvama iii eiji je unutrasn] sloj noseci.1.1 Osnove Vrste za premeravanje zldova zidova tavanlee i 330.01. odn.2. a spoljnji sloj nenoseci. 4.1.1. ploce zidova iii tavaniea.ikljo. ovo og· ranltenje ne vall za zidove ad betona III zldane zldove sa ukupnom debljlnom mlnimalna debljina + debljlna opiate .3 Kroz u pasusu 4 klaslflkovane zldove kojl zatvaraju prostorije smeju pojedinacno da se provedu elektnenl vodovl. Kao zidovi koji zatvaraju prostor nadalje vaze s pol j nih z i d 0 va> 1.1. u okvlru davanja opste gra· devlnsko-nadzorne dozvole.2.. Sllka 17: Prlkljucci zld . npr opterecenja tavaniee.2 Sporedn' uslov. plocastl gradevinski = lid 0 viz auk rue e n j e su plocasti gradevinski delovi za ukrucivanjs zgrade iii ojacavanje na savijanje napreqnutih zidova. U pogledu taktora Iskoriseenja a..3.4 Kada u zldove kojl zatvaraju prostorlje sa odredsnom klasom otpornostl na vatru treba da se ugrade zastakljlvanja III odredeni vatrozastitnl delovl sa odredenom klasom otpornostl na vatru.1 Podaei pasusa 4.2.0 m.2.5.1.1..1.e prema static~ kt'TI petrebama zldovi su pretezno na pritisak napregnuti delovi za preuzimanje vertikalnih opterecenja.2.tavanlca dova.0 m. .3 Prikljueke nos eel h maslvnlh zldova treba Izve· stl prema DIN 1045 Iii DIN 1053 deo 1 (npr.1. DIN 1053 dao 1 und DIN 4103 deo 1 (npr.1.5.1. iznad zidnlh otvora treba dimenzionisati za .1 Sem izuzetaka prema pasuslma 4. 4.1.4.1.1.2.5 Noseel zldovl kojl ne zatvaraiu prostor su nosecl zidovi koje pozar opterecujs sa dve strane . DIN 1053 delovi 1 do 4. razudene zldove od armlranog betona prema pasusu 4. rnoqucnosti lzvodenja 1 do 3) Kotva od nerdajuCeg pljOOteg telika 4. onda podesnost tih ugradnjl treba dokazatl u vezl sa zldom prema DIN 4102 deo 5 odn.2 Makslmalne vislne zldova rezultlraju Iz norm I DIN 1045.7 2·slojnl kllenl podeonl zidoy. Parne brane ne uticu na nazive klasa otpornostl .52. 4. Razdelniee sa izolaelonim slojem od mlneralnlh vis kana moraju da odgovaraju podaelma sa sllke 21. npr. kod zldova od betona. dovoljno je malterlsatl razdelnleu u spoljnlm tre6lnama zl· da. 4. 4.~~:'pomerljiva 4. ako se preostall popreeni presek otvora u potpunostl zatvorl malterom prema DIN 18550 deo 2 III betonom prema DIN 1045. perne brane Kod zidova klasllikovanlh u pasusu 4 je dozvoljeno postavljanje dodatnlh obloga . primer 4.kljllccl. kojl se rasporeduju izmecu slojeva dvoslojnlh zldova treba dlmenzionisatl same za se· be.6.rnoze biti opterecen sa tri iii cetlrl strane. Izoiacioni slOj ad mineral nih vlakana prema pasusu 4.1 Sa stanovista zastite od pozara razllkujemo neno· ssce i nosece zldove.20. Ovakve zldove treba dlmenzlonlsatl kao potpore prema pasusu 3. Primedba: Za sprovodenje snopa elektrlcnlh vodova potrebne su pregrade elju klasu otpornosti na vatru treba dokazati Ispltlvanjima prema DIN 4102 deo 9.1.2 Debljine zldova.2. kod zldova k o j i zatvaraju prostoriju ne smeju da se ugrade neosredno jedna preko puta druge. 361. deo 13.2 do 8.1. koji zatvaralu proster su npr. red 1.6.1.1.npr u okvlru davanja opste graaevlnsko·nadzorne dozvole.2. vlslne zidova 4.1 Oblast primene iarom.2 Klase otpornosll na vatru betonskih beionsklh zldova od normalnog betona ! / iii armlrano- Slika 19: Suceljavanje zldana opeka zld - zid nosecih zldova.2. Klasifikaeije pripadaju 4. Primedba: Ukoliko se zldovl kojl zatvaraju prostoriju pricvrscuju na npr. krova.Zidovi.a u slucaju delimltno iii potpuno slobodno stojeceq zida .1.. Kod rnontaznlh zldova III gradenja prefabrlkovanlm plocama potrebni pozarno-zastltno tehnltki Izolaeionl slojevl mogu oko takvih kutlja da se stlsnu na 30 mm.6 Ugradnje 4. sllke 20. opterecenja vetra. vazdusnoq sloja su zidovi koji nisu povezani rnedusobno pa nemaju kotve. zidovi u izlazima za sluca] nuzde.olacioni sial prema pasusu 4. kao i horizontalnih opterecenia. kao I zldove kojl zatvaraju I koji ne zatvaraju prostor. Izuzete iz ovoga su u pasuslma 8. ukollko nlje drugatije navedeno.6 - pozar Slika 20: Kllze6e sucellavanje zida (potprore) zldova. npr.2.4.4 Pr. 4.1. razdelne kutlje ltd. podtavaniee iii se postavljaju na duple po· dove.6. lidovl kojl zatvaraju mogu da budu noseci i nenoseci zidovi. klasifieirane stepenlee --> 351.13 odn. potrebnl su I drugl dokazi podesnosti .1.6. Zarubljene Ivlee mogu da se ne uzmu u obzlr ako zarubljivanja ostane s 3 em. tada treba da cdqovaraiuco] klasi vatrootpornosti. preeke.1.1.

.3. 4.5 Dozvoljena vitkost = obtastima zldova iznad 10 10 15 25 25 35 prema DIN 1045 35 45 55 65 U tabeli 37 se izvodenje zidova bazira na betonu 8 treba slicno stupcima voditi iznad ukupne visine zidova sa 7.20.2 2 2.1 a. 6. Ne.1. onda ekscentricno opterscenje koje moie da se primi treba da se izracuna prema jednacini (8): zul " / /' armatura F3Q-A F 60-A F 90-A F 12Q-A F18Q-A Ovde zul Ne Ne.1 1.412 .2 1.1 a.3.Ne.2.3 1.790 kN -1281 kN -1773kN 195 kN 595 kN 986 kN 123 kN 292kN 460 kN .3 vale za nosece zidove od armiranog betona prema DIN 1045 sa otvorima za vrata i prozore.3 Najmanje jedna duiine L i dimenzije prese- poduzne armature kod 10 nose6ih zidova pri opterecenju Faktora Faktora lskoriscenosti iskoriscenosf a. Nclt zul Ne.0 Minimatni osovinski razmaci u u mm otvora sa svetlom rnerorn s 2.5 = prema DIN 1045 10 10 10 U otvora mora da poseduje caju ~ 50 em.1. 51 . debljine bid em 20/20 40/20 60120 80/20 100/20 20/18 40/18 55/18 70/18 90/18 20/16 40/16 60/16 80/16 20/14 45/14 70/14 20/12 40112 60/12 1.2.0 za 20 %.1 Pasusi 4.2 Zidovi vaze kao noseCi zidovi koji ne zatvaraju prostor koje treba najpre dimenzionisati prema labeli 36.4. a. = 0.3.1 U zavlsnosf od sistemske duiine i dimenzija preseka mogu da se preuzmu centralne sile pritiska navedene u tabeli 37 rnoquca.3.3 1.980 -1257 kN kN kN kN kN 4.0 razmaci u mm = 0.2. klasa brute gusline 1. strana iznad iii ispod odredenog visinu od ~ 3 d.4.3 Podaei vatrootpornosti iz pasusa 4.2 Osovinski daeima rnoquca: Debljina zida d prema br 1.2 Pripadajuce sistemske ka treba videti iz slike 22.1 a = 0.1. ali minimalna debljina nenosecih zidova nosech zidova Osovinski podaeima zida du mm kod DozvolJeno opterecenje 2.0 m merom> 2.1 1.5 Faktor lskorlscenostl a. = 0.3.2 zida d u mm kod 100 '1 100'1 120 140 10 10 20 25 120 120 150 160 10 10 25 35 150 150 180 210 35 35 45 55 zidova noseCih zldova Faktor tskoriscenostl 4. Ovde doduse ne sme da se ide ispod minimalne zida od 150 rnrn.2 1. redovi 1 iii 2.3. t delova zida koji su sa svih strana izloienl vatrl prams 90 mln_ ugroZenosti poZerom prama DiN 4102 deo 2 Sistemska duzina 2.1 Nemalterisani zidovi Dozvoljena vltkost-vlsina Minimalna nenosscih debljina 4.3 Ukoliko se u zidne elemente uvode normalne vrednosti sa planskom krajnjom ekscentncnoseu. 1. = 0.2 1.3 1.3.2.2 i 1.1 vlslna sprataldebljina hs !d u" Debljina zida prema br.Zidovi. armatura F 3Q-A I F 60-A I F 9Q-A I F 120-A I F180-A prema DIN 1045 90 '1 90 110" 130 10 10 10 10 II 1 1.3 1.1. betonskl l armlrano-betonskl zldovl od normalnog betona koji zatvaraju pros!Orije 4.2.526 kN -1389 kN -2243 kN -3086kN -3928 kN . dec 4 (zastita od pozara) od betona.2 1.3.1 1.2.4 Kod nosecln i nenosecih zidova prema podaeima tabela 35 i 36 odredene navedene minimalne debljine zidova smeju da smanje na sledeCi nacin: klasa bruto gustine 2.7) kao i zidova sa veoma armaturom (razmaei sipki < 100 mm) debljina zida mora da tznos: najmanje 120 mrn.2 1.2.2.2.1 80 4." Poprecna I //' 4.299 .1 Zidove treba prikljucivali uvek celom povrsinorn na spratne tavaniee. navedenog kao uceo mase. sistemska cuzina zida: 4. smanjenja prema tabeli 2 su moquca. pravolinijska interpolaeija je dozvoljena.3.3. pravolinijska interpolaeija je dozvoljena.2 prema pasusima zida = 3.1. 4.2.2 1. za zidove klase sprataldebljina zida = hs Id 80 '1 1. = 0.4 Klass vatrootpcrnostl zidova od lakog betona sa kompaktnim sklopom prema DIN 4219 dec 1 Ideo 2 samo pod sporednim uslovima Zidovi sa obostranim do 3.1 Nemallerisani Minimalna Faktor Faktor faktora zidovi 120 120 120 u debljina zida d u mm lskorlscenostl 'I = 0. Tabeta 37: Centralno optereesnje koje mo:!e ds se primi dozy.4 vaze samo za d u mm podulne armature kao i razmaci osovina ali u u neoblozene zidove.1 1.2.6.2. t = -~~ 0 zul Nco I (8) Poprecna zul Nc. = 1.t iskorlscenostl a.3.2 i 4.2.3 Faktor iskortscenosti Minimalni osovinski nenosscih zidova = 0.0 a.5 Minimalni razrnak osovina armature prema ma 35 i 36 sma da se smanji na sledeCi nacin: klasa brute gusline 2. pasus 13.0 em'!m po strani 8S1420 S odn. zasnta od POi81'S 330.1.1 Rasclanjeni arrnlrano-betonskl zldovi Oblast primene (l-strano ugrozeni vatrom) Konstrukeione Red karakteristike Oznaka klase vatrootpornosti ~ ~~~ Poprecna ~ armatura .3. smanjenja debljina u prema tabeli 2 nisu prema pasusu 4.2 1. Tabela 36: Noseci betonski i armirano-betonski ugroienost vatrom) Konstrukeione zidovi od normalnog betona koji ne zatvaraju prostore (v i s e sir a n a klase vatrootpornosti 4.o doz. razmaei i i Us Us u oblastima zidova iznad otvora prema po- br. tabela 10.3.294 kN .587 kN .4 45.5 120 120 140 10 10 10 120 140 170 10 10 25 140 160 220 10 25 35 170 200 300 35 45 55 doz.3. >4% (vidi pasus 3.0 za 20 %.1.02 Klasifikovani zidovi prema DIN 4102.4.863 -1446 -2021 -2601 kN kN kN kN kN I" 12 iii I.0 za 5 %. 1. 4.2.4.2 Sporedni uslovi ali minimalna 2.2.1 i 4.5 a.3.3 i 1. karakteristike Oznaka Red 't::I ~~~ Poprecna I armatura .smanjenja prema tabeli 2 su 4.5 malterisanjem prema pasusima 3. ne manji od 10 mm.1 1. 4.1.0 m svellom merom> 2.3 1} razmaei U poduzne armature kao i razmaci osovina U i Us u oblastima zidova iznad otvora prema br.3. = 1.4.3.386 kN 608 kN 854 kN 97kN 292kN 475 kN 58kN 127 kN 200 kN - 152 kN - ne sme da se ide ispod slede6ih vre- - - - - - - - - Minimalni osovinski razmaei nosece pocuzne armature elemenata zida sa svih strana ugroienih pozarorn radi svrstavanja u klasu vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 deo 2 = 30 DIN 4219 dec 2 mm na Kod noseelh zidova koji ne zatvaraju proslore ne da se smanjuju ni debljina zidova ni razmak osoviarmature prema postojeclrn pravilima.2.4.1.4.2 1.2 Sporedni uslovl Faktor lskorlscenostt 1.0 m i Us u mm u oblaslima zidova 10 10 15 25 25 35 35 45 55 65 4. samo delove zidova izmedu otvora treba dimenzronisati prema tabeli 37 4.2128 -2760 kN kN kN kN kN Slika 22: .3. 3.1 Podaei iz pasusa 4.6 smeju tabela- . 4.3.o znaei slsdece: dozvoljeno centricno optere6enje prema DIN 1045 dozvoljeno ekscentricno opterecenie prema DIN 1045 centncno optereeenje koje maze da se primi nakon 90 min-nag dejstva pozara prema tab.3. = 1.50m .6. Nc.1 2.3 vaze samo F 90 (oznaka F 90-A).1 2. Armaturu 2 2. da se interpoliraju linearno. klasa bruto gusline 1.3 4.5 em'!m po stranl 8St 500 S iii M i razmaka osovina nosece poduzne armature od 25 mm prema sliei 23. 1.888 kN -1179kN -1534 kN - 117kN 291 kN 450 kN 581 kN 731 kN 83kN 203 kN 330 kN 450 kN 52kN 162kN 255 kN 27kN 62kN 98 kN Slika 23: Sematski prikaz dimenzija debljina. Kod ovog smanjenja dnosti: F 3D-A: min uvidi ~ F 60-A: min u 4.6.1 1.2 2.0 m slojem maltera Zidovi sa obostranim do 3. sirina.3.2.2 Mecluvrednosti smeju Ekstrapolaeija niie dozvoljena.4. razmaci U 80'1 100'1 120 mm 4.4.1.2.3.4 1.2.1.3 U daljem tekstu klasifikovani zidovi smeju da se ugrade samo onda kada odgovaraju uslovi okoline DIN 1045.2.1 1. tako da nije rnogucs slobodno pomeranje u oblasti zavrsetaka zidova.3 1.162 .1i 37 ekscentricnc optere6enje koje rnoze da se primi nakon 90 min-nog dejstva pozara 1 1.1 1.50 m .6.4.1 a.0 za 5 %. 4.2 vale pasusa 4. Faklor iskoriStenosti Minimalni osovinski lskorlscenostl a.216 kN .680 .o doz. zidani zidovi Tabala 35: l\Iose611 nenoseet.2.2.3. smanjenja prema labeli 2 nisu rnoguca: ali u i Us nisu manji od 10 mm gustom Kod sadrzala vlage u betonu. u svakom slu- Faktora iskoriscenosti 1.6.0 Faktor iskoriseenosli u poduzns armature koc 10 10 10 Minimalni razmaei osovina iznad otvora sa svetlom svetlom merom S 2.4.408 -1097 -1613 .3.3 60 80 4.50 m .1 1.

6 1. ne utieu rootpornosti i oznaku.2.2 o. ~~~~~~~~j~prema 0l~ ~)etona 2.5. Kod ekseentri- e s d/3 uvodenje opterecenja treba eentrirati zidnih ploea ne Supljine blokova iii gradevinskih smeju da idu okomito na ravan zida.HlzB uz koriscanje 1) Faktor Faktor Faktor lskoriscenla iskoriscenia iskonscenja ~ '" 0.2.1 1. F3G-A F6O-A F9O-A F 12t}-A F18O-A 4. "Giter"-blokovi. obloge (50) 4. supljinama.2. eventualno postojeee supljine moraju dobro da se zapuse.5.2 Podaei iz pasusa 4.5.3 Za dimenzionisanje 4. dokazi DIN 4103 dec 2 nenoseel unutrasnj podeoni zidovi.2.2 2. blokovi i ravne plate fasadni 1)2) 106 dec 1 106 deo 1 A1 106deo 2 suplji btckcvl i fasadne obloge uz kori~cenJe 4.O.5.2.4 1) 2) Klasa bruto gustine:!!:: 0. pasus 2a i 2e.2.1..1 3. treba u pojedinacnorn slucaju dokazati procenom prema DIN 4102 dec 2.6 ~ c:.7 Malteri od vestacke smole (disperzioni ter) koji se koriste za spajanje gotovih delova zisnih spojniea u debljini od . prema receptu DIN 1053 deo 2 zidani zid: prema ispitivanju kvaliteta. Kod 2-slojnih podeonih zidova potreban je malter uvek samo na spoljnjim stranama sloja . podeoni zidovi ad gipsanih zidnih gradevinskih ploca Ukoliko se dirnenzlonlse na osnovu ispitivanju kvaliteta prema DIN 1053 dec 2..pr. Normalni malter Maller tanke posteljice 31 Laki malter Kod 3.2.2. 4.2.3.3 3.e.2.2.ploce od mlneralnih vlakana iii panasteg stakla) on sme da se tretira kao malter. 115 (115) 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (1151 115 (115) 140 (115) 175 (115) 115 (115) 175 (115) 240 (140) o.3 2 Faktor Faktor Faktor iskoriscenja Iskoriscenja lskcriscenia ~ '= 0.2.delova zidova koji ne zatvaraju prostor treba za adredivanje peel ad konstantne ekscentrlcnostl iznad visine zida prema DIN 1053 deo a.1 4.2 ~ = 0. Oblast .6 Podaei tabela 38 do 41 pokrivaju ekscentricnosti DIN 1053 dec 1 ideo 2 do e ~ dl6.6 115 (115) 115 (115) 150 (115) 115 (115) 150 (115) 175 (150) 115 (115) 175 (150) 200 (175) o.5 N/mm2 vefe vrednasti od punog-.bloka-. prilozi DIN 1053 dec 4 zidani zid: ad prefabrikovanih elemenata od opeke DIN 4103 dec 1 nenosaci unutrasn] podeoni zidovi. onda kod koriscenja . 4. moraju da se sastoje od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 2.5. Pretpostavka za pofamo-zastrtno-tehntcko dovoljno prianjanje za maltersku podlogu..1.dow ko!.6 115 (115) 115 (115) 115 (115) Gradnja prefabrikovanim elementima ad opeka ~ '" 1 ." Zidov.1 3. da pripadaju klasi materijala A.3 Za odredivanje 1053 dec 1 odn.2..5.6 e.1. = 0. = 1.a) a" je odnos naprezanju postojeceq napreprema DIN 1053 1) Normalni matter 2) Malter tanke pcsteglca 3) Lagani malter 4) Kod upotraba maltera d ~ 50 5) kod upotrebe 6) Kod upotrebe maltera tanka posteljice: maltera tanka posteljice: Tabel.4.0 I ~uplji 150 (115) 200 (175) 240 (200) cnostl dl6 < konstruktivno.1.dova od opeka i zidnlh gradevinskih ploea uldjllclljll"i stupce I nadvoje 4.6 kg/dmJ mm 115 (115) 80 115 (115) 80 165 (140) 80 d ~ 75 d~ 70 165 (140) 100 mm mm (115) 60 6 lidne gradevinske ploee od gipsa prema DIN 18163 za brute gustine tanka posteljice: 4.gradevinske ploCe i porozni beton ravne graCJevinske pIo¢e prema DIN 4166 Suplje zidne plate od lakog F 6O-A 75 (75) F9O-A 10051 (75) F 12GA 115 (75) F18GA 150 (115) 754) (50) betona prema DIN 18148 Suplji blokovi Punt blokovi Zidna opeka ad lakog betona prema DIN 18151 prema DIN 18152 i puni blokovi od lakog betcna DIN 18153 od betona plate prema 50 (50) 70 (50) 95 (70) 115 (95) 140 (115) Zidne qradevinske od lakog betona prema DIN 18162 3 3.2.5.04) DIN 1053 dec 4 115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (165) 115 (115) 140 (115) 200 (140) 190 (165) 175 (140) 200 (140) 240 (175) 240 (190) same za zid zid prema 115 (115) 41 Malter rnoze da sa nadomesti dodatnim slojem zida iii fasadnom oblogom od opeka.5.2 ~ '" 0.2 3.8. zidan! zidovi Tabela 38: Mlnimalna debljina d neneseetn zldanlh zldeva od iii zidnih gradevinsklh ploca koji zatvaraju proslor (t-strana ugrozenosl poiarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim Konstrukeione Red malterom prema pasusu 4 5 2 10 karakteristike Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornosti 330.10 Konstrukclone karakteristlke (t-strsna Minimalna ugroZenosl pomrom).2 blokcvl od lakog betona prema DIN 18151 Puni blokovi i puni blokovi od lakoq betona prema DIN 18153.i ravnog bloka.5.8uz kariMenje I) 3) Klasa bruto gustine 3.2. 2d.2.3 5 '1 21 Faktcr Faktor Faktor Zidani iskoriscenla iskortscenja iskori~cenia a.2.h .5 4. 1.1.6 ~ = 1.2.2 Faktor Faktcr Faktor iskoriscenia iskoriStenja iskoriscenja ~ = 0.3 mm. naprezanja na pritisak a vazi DIN 1 i ravnl blokovi ad poroznog betona prema 4. 6 iskortscema lskcrtscema iskoriscenja o.ne izmedu slojeva.39: Minimaln. pasus 2.. 4. onda se u pojedinacnom slucaju proeenjuje prema DIN 4102..1 Sledeei podaci vaze za zidove i stupee od opeke i gradevinskih zidnih ploca prema siedeclrn normama: DIN 1053 dec 1 zidani zid.1 3. '" 0.2 Faktor lskoriscenja zanja prema dozvoljenom dec 1 (postoj.crl dozv.2 0. 1. '" 0. 52 . zastlta od pozara Klasifikovani zldovl prema DIN 4102. da poseo duju tacku topljenja .5.1 Zidovi i stupei od opeke i gradevinskih zidnih ploca moraju da imaju mininalne debljine navedene u tabelama 38 do 41 uz uvazavanjs sledecih pasusa.deo 2.2 Zidna opeka prema taka opeka sa horizontalnim DIN 105 deo 5 115 (70) 70 suplji blokovi 115 (70) 11561 (70) 140 (115) 115 (100) 175 (140) 115 (115) 190 (175) 175 (140) lake opekarske ploce sa harizontalnim 4.1. = 0.3 4 AiB najmanje istoj klasi klasu vatrootpornosti iii 7 (115) (115) (115) (115) (115) (115) 1115) (140) (175) (1151 (115) (115) 1140) (175) (2401 (115) (115) (140) (175) (300) (300) (140) (140) (175) (2401 (300) (365) precke i stupei moraju da pripadaju vatrootpornosti kao i zidovi: njihovu treba dokazatl prema pasusima 3.10 Kao malteri za poboljsanje trajanja mogu da se koriste malteri grupe P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4. kola se penje ne 4.2. izmedu ostalog za nadvoje preza dimenzionisanje j izvodenje ravnih na- 4 Krecno-pescene DIN DIN DIN opeke prama 106deo 1 106 deo 1 A1 106deo2 4 puni-. . nadvoja.1. zahtevi.. U2 0:: = 1.5.2 1.2.0 115 (115) 140 (115) 175 (140) sa 115 (115) 140 (115) 175 (140) 115 (115) 175 (115) 175 (140) 140 (115) 175 (140) 190 (175) 140 (115) 190 (175) 240 (190) lzolaclonl slojevi u prikljucnim spojnieama koji se rasporeduju iz zvucno-tehnickih iii drugih razlega. debljina d nosetih zldan.5. pasusi 1.2 3.2.0 Nlmm2 .5 Klase valroolpornosli .2. i da imaju brute gustinu ad .2 pozarnlh zidova vidi pasus 4.11 Vradnosti tabela 38 do 41 i 45 vazs za sva izvocenja suceonih spojnica prama DIN 1053 dec 1.3 3.1000 C prema DIN 4102 deo 17. 4. zatvaralu prostor ( ) vaze za zidove sa obos1ranim maltarom prerna pasusu 4. zaptivni materijali spojniea u smislu DIN-a EN 26927 na spoljnjoj strani izolaeionih slojeva ne uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku.~I .0 4) Nepropusni slojevi protiv vlage uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku.20.izolacionog sloja od materijala klase B on ne sma da se tretira kao malter.6 vertikalrurn supljinama.arrnlranoq zida" prema DIN 1053 dec 3.2 a. 115 (70) i klinker 115 (70) 115 (100) 140 (115) 175 (140) DIN 105 dec 21aka opaka DIN 105 deo 3 cpeka sa vertikalnim evrstoce DIN 105 deo 4 keramitki klinker 3. Kada sa na spoljnjim zidovima postavlja toplotna izolaeija.1 2.8 1.1 Zidna opeka prema DIN 105 dea 1 puna i vlscka visoke opeka.2 3.. ali vidi izuzetak u pasusu 4.. '" 175 (1401 240 (140) 240 (175) 4. "Giter"-blokavi i suplji blokovi (trenutno u nacrtu) purn-.30 kg/m3.0 supunama W 4.1 3. obracun i izvodenje.5. supljinama supljlnama ~ W.izolacionog sloja ad materijala klase A (n.1. viscke evrstoce.2.2 3.5. 2e do 8.Zidovi.5. supljine: Mz.5 uz kortscenje prema 115 (115) 115 (1151 115 (115) DIN 18152 ~ 0.1 Obtast primene 4_5. i fasadne Sporedn! uslovi 5 lid prema DIN 1053 deo 115 Gradnja prefabrikavanim elementima od opeke ..2.9 Oiacavajuce Zidna opeka supliinama Supljine Faktor Faktor Faktor prema DIN 105 dec 2 Laka suplja opeka sa vertikalnim .04 4. debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornasti Za dimenzionisanje prema DIN 1053 dec 2 kod planski ekscentrlcno pritisnutih stubaca odn.1 3.0 (115) (115) (115) Kretno-pestana DIN DIN DIN opeka prema Puni-.5. lepljivi malu oblasti lena klasu vat- Zldna opeka prema DIN 105 dec 1 puna i opeka HlzA.?:O. dujs kada malterska podloga ispunjava DIN 18550 dec 2. deo 4 (zastita ad pozare) ad betona. Vrednosli Red ~ Blokovi ad poroznog DIN 4165 betona wa~1 ." . delotvornost je Ona se obezbezahteve prema Laka opeka Faktor Faktor Faktor sa vertikalnim iskoriscenja iskori~cenja lskoriseenia ~ '" 0.5." Zidovi sa malterom F3O-A 1 2 Biokovi ad poroznog betona i ravni bk>kovi od poroznog betona prema DIN 4165 Poroan beton.3 3 3. klasa bruto gustine oe= 0. "Giter"-blokovi.5 sadrZe sem toga odredbe za dimenzionisanje ma smernicama dvoja. "Giter't-blckovi (trenutno u nacrtu) i ravne ploce tasadni blokovi i suplji blokovl puni-. 2b." 1)2)3) . pasusi 6 do 8 DIN 1053 dec 3 zidani zid: armirani zid: obra eun i izvodenje.2 4.1.: uz D'~ 4.

4 Stupei odn.v.10.2 Obloge malnih debljina gradnja zidova ga gra<1evinske nosti za zidove 4. 4. i celicnih nadvoja (dis- 2.7. celieni nadvoji koja se razapinju kao nosaci.6.1 22 2.0 4) Gradnja pretabrikovantm elementima od opeka 4. debljine zidova i razmaka osovina poduine armature da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 45. mora da odgovara najmanje podacima smerniea za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (vidi slucaj 2b). mi.04 ~ Bloknvi ad poroznoq betona DIN 4165 i ravnl Zidovi 1 -~ karakteristike ugro!enosl Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpcmosn 4.1 Spojevi nenosecm zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne-arrnlrano-betonske oslonce iii zidne ploCe mogu da se izvode npr.3.6 ~:::: 1.5. b) lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom prema DIN 4232.iz razlofizike.2 da ispune uslove navedene u tabeli 44.2.1 Nadvoji u zidanim zidovima su iii prefabrikovani nadvoji.2. 53 .2 4.6 4.2 0. n.7.5.8. treba voditi 0 tamo navedenim uslovima. zasiita od pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102. tavaniee. 4.0. U pogledu betonskog pokrova c armature nadvoja vaze sporedni uslovi tabele 42.3 3.2 ~dna ooeka prema DIN 105 deo 2 Laka suplja opeka sa vertlkalnlm supljinama Klasa brute gustine ~0. = = 0. 4. "Giter"-blokovi i suplji blokovi DIN 106deD 1 DIN 106 deo 1 A1 (trenutno u nacrtu) puni-.3 Dozvoljena vltkost.1 Kod raspore<livanja armature prema pasusu 2a debljina sloja maltera moie da se racuna u pokrivanje malterom. 3. Prlmedba:. = 1. pasusi 6 do 8. 4. 4 i 5. 4. u daljem tekstu nenavedene opste zahteve. 4.2 Za dimenzionisanje zidova vaze uslovi opstih gra<1evinsko-nadzornih odobrenja. ukoliko su dozvoljeni prema gradevinsko-nadzornim odredbama.0.2 navedene debljine malnu sirinu stubaca b.8. mlnimalnl razmak osovina Zidani 115 (115) 165 (1151 165 (165) 190 (1651 240 (190) I) 2) Normalni malter Malter tanke posteljice p Laki maltsr Kod 3. betona najmad i mini- 4.2.5.1 Oblast primene prelakog labrickog mlnlmalna debljlna podutne armature zldova i 4. zidani zidlOlli Tabela 40: Minimalna debljina d noseelh zldanih z.pr.U 3.2. ideo 4.1 Zidovi od lakog fabrickog spojevi (spojevi koji treba da prihvate suprema DIN 4102 dec 3) na susedne masivne gradevinske delove moraju kod zidova od armiranog betona iii zidanog zida da se izvedu sa punim spojnicam a malterom prema DIN 1053 dec 1 iii betonom prema DIN 1045 odnDIN 4232 iii prema podacima sa slika 19.6.1 Podaci iz pasusa 4.3. Zidovi od porozno-betonskih zidnih ptoca trenutno podleiu opstern gradevinsko-nadzornom odobrenju.0.armiranonobetonski nadvoji sa i bez U-oplate.1.2.0 Lake opeka sa vertlkalnlm ~upljinama W Faktor iskoriseenja ~:::: 0. 4.04) 32 3.nadvoja moraju da poseduju isto debljinu kao i zidovi.L2 3. moraju tako<1e da odgovaraju najmanje klasi vatrootpornosti F90 . 4.1 Ojacanja pozarnih zidova . Pretpostavka za tehnicku delotvornost zastite od pozara je dovoljno prianjanje na maltersku podloqu.L3 Faktor iskorlscerua Faktor iskcriscenia Faktcr ekorlscenla c.4. Ukoliko se u praksi ne izvodi bez maltera. "Giter"·blokovi.1.4 Celicne nadvoje treba obloiiti ma podacima iz pasusa 6.3. koji ispunjavaju zahteve postavljene pred poiarne zidove prema DIN 4102 dec 3.5. 2e).2.2.1. ceono naprezanje StatiCki potrebni Statiekl potrebni spojevi mogu da se izvode prema podacima sa slika 17 i 1R 4. prekrivanje malterom mora da iznosi uvek najmanje >50 rnm. 4. Primedba: 4." primene 4J vaie za zidove od armiranog F3O-A F6O-A F9O-A F 12O-A F18O-A blokovi ad poroznog betona prema 1) 2) 4.L2 3.i ravnog bloka .7.1 Klase vatroolpornosti poroznog betona Oblast . zidne ptoee od armiranog poroznog betona mogu da se prikljuce i prema datim mogucnostima izvodenja 2.1. 4.2.2.2.2.2.8.3 Nadvoji 4.7 4.4.1 Debljina armiranih zidanih zidova prema DIN 1053 dec 3. 4.2 Betonski zastltni sloj armature.2 0. a. ~.edu faktora lskoriscenja ILl vaii smisleno pasus 4. 4.0 n.2. u odnosu na presek betona.6. odn.3 3 3. stupci i bondruei od celika.7 4.2.2.2.2. bondruk.5 Ravni nadvoj prema smernicama za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (slabo armiranih). pasusi 2a i 2c. suplji blckovi i ravne ptoce fasadni blckovi i 1asadne obloge DIN 106 oeo 2 1)2) Uz koriscenle Faktar iskcrlscenia Faktor iskoriscenja Faktor lskortscenja zld prema DIN 1053 ceo 4 G2'" Podaei iz pasusa 4.7.3 Kao malter za poboljsanjs trajnosti vatrootpornosti mogu da se upotrebe malteri iz grupe maltera P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4. nadvoj od betonirane U-oplate i nadvoj od poroznog betona treba dimenzionirati prema podacima iz tabele 42.2.2 do 4.2.zidne ploce od lakog fabrickog sa gustim poroznim sastavom moraju da poseduju nje u tabeli 43.5. treba voditi racuna 0 tame navedenim uslovlrna.4 Oblasti zidova iznad otvora odn.6.3.1 3. umesto jednog nadvoja smeju da se upotrebe i nadvoji postavljeni jedan pored drugog.4 dove ne smeju da dovedu do smanjenja minizidova navedenih u tabeli 45.bloka-.4 Armiranl zld betona sa gustim poroznim sastavom moraju prema tabeli 43 kod nenosecih zidova da poseduju najmanje u redu 1 i kod nosecm zidova najmanje u redu 2 do 2.2 Sporedn! uslovl 4.2.5 uz koriS¢enje U Faktcr lskortscenja a Faktor iskoriscenla ~ 2 "'- 0.pr. Ono je obezbedeno ako malterska podloga ispunjava zahteve prema DIN 18550 dec 2.8.2 0.ojacavajuci poprecni zidovi. moraju sem toga da ispunjavaju sporedne uslove navedene na slikama 27 do 29.5 Nadvoje treba izvesti prema odqovaralueim podacima iz pasusa 4. 4. pasusi 2b.8 vaze za zidove od a) normalnog betona prema DIN 1045. '" 0. Faklor lskortsceoia ~ Faktcr lskortscenla c. 4.2.3 Poiarni zidovi moraju da zadovoljavaju.3 Razmaei osovina U i Us armature nadvoja moraju kod armiranobetonskih nadvoja da odgovaraju najmanje podaeima iz tabele 35.5.6 4.4.HlzS uz kcrlscenie 1) Faktor lskcrisceola c.8. 4. HllA. = = 0.0.2 Sirina nadvoja od armiranog betona iii armiranog poroznog betona mora da odgovara zahtevanoj minimalnoj debljini zida.6A i 4.0 Zidna cpeka prema DIN 105 deo 1 puna i cpeka sa vertikalnirn supljinama: supljine: Mz.6.3 Kod obostrano nanetog maltera prema DIN 18550 dec 2 vaie vrednosti ( ) navedene u istom redu kao i sporedni uslovi iz pasusa 4. treba voditi racuna 0 tamo navedenim uslovima. 20 i 24.-'''"'.6 Klase vatrootpornosf! zldova od betona sa gllsllm pcroznlm saslavom 4. Za dimenzionisanje armirano-betonskih vaie odredbe pasusa 4.6. od lakog betona prams DIN 18151 Punl blokovt I punt blckovi ad lakog betona prerna DIN 18152 ~~d~~~~.3.U 3.2 Faktor iskcnscenla Faktor iskoriscenja o. Klase bruto gustine ~ 0.vidi pasuse L3. npr. prlmene 0. stupei iii okviri .2 0.0 I~uplii blokOvi.1 3.3 Debljina anmiranih zidanih zidova prema DIN 1053 deo 3. kao ideo 2. faktora iskonscanja 4.5.2 Sporedn! 4.2 Oblasti zidova odn. njih treba videti u gra<1evinsko-nadzornim odredbama pojedinih zemalia.0 Nlmm2 < uz crS 4.!. klasa bruto gustine ~ 0.1.ano-beionsklm a2 vaii smisleno nenosecih zidnih gl8<ievinskim ploca sa susadnlm delovlma ar- 4.6. u tabeli su navedene takode vredsa rnalterorn. 4.7..3. koji su postavljeni neposredno ispred poiarnog zida.2 0.5.2.6.2. u svemu ostalom vidi pasus 4.4.7.!dova od armiranog . 4.20. i dimenzionisati pre- Za dimenzionisanje uslovi po~mih zidova vidi pasus 4. red 1.6 115 (115) 115 (1151 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (115) 140 (115) 140 (1151 140 (1151 175 (115) 200 (175) 175 (140) 200 (175) 240 (1901 G2'" 0 5 ll:! '" 1.1 Podaci iz pasusa poroznog betona.5.moraju da odgovaraju najmanje klasi vatroolpornosti F90.5 Nlmm2 vaza vrednosti same za zid ad punog-.2 Faktor iskcrlscenja G1'" 4. deo 4 (zastila IOdpozara) od betona.2 sa susednlm Spo] na gradillslu IIvenih betonsklh masivnlm grallevinskim I zidanih delovlma zi- 4.2.3.5 Kod koriscenja maltera od vestacke smole perzivni lepljivi malter) smisleno vaii pasus 4.2 U pogledu pasus 3. opstern raeuna nadvoji od armiranog betona podleiu trenutno gra<1evinsko-nadzornom odobrenju.dova kojl ne zatvaraju prostore (vlAestrana pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim malterom prema pasusu 4.f~l.8 (1151 (115) (1151 (115) (1151 (115) (115) (115) (115) (115) (115) (175) (175) (200) (2401 Pozarnl zldov.3 navedene minimalne debljine zidova.2 3.0. 4.5.!~j~ 01~ ~)etona prema DIN 18153. Kod nadvoja od lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom u pogledu rastojanja osovina u i Us armature nadvoja vaie u tabeli 6 ponovo date minimalne vrednosti za armiranobetonske grede.prerna podaeima sa slike 25.nadvoja iznad otvora.n.6.5. b) armiranog poroznog betona i c) blokova prema DIN 1053 deo 1.5. npr.1 kao i 4.0. 4. Mogucnosti izvo<1enja 1.1 . moraju da odgovaraju vrednostima prema tabelama 39 do 41.7.1 Poiarni zidovi moraju u pogledu vitkosti.7.2. Ovi podaci vaie samo do k1ase vatrootpomosti F90.1 Zidovi od armiranog poroznog betona moraju uz postovanjs pasusa 4.2 Sporednlllslov.6 115 (1151 150 (1151 175 (150) 150 (1151 175 (1501 175 (150) 150 (1151 175 (1501 240 (175) 150 (1151 175 (1501 300 (240) 175 (1151 240 (175) 300 (240) Prlmedba: Zidovi od porozno-betonskih zidnih ploca podleiu trenutno opsto] gra<1evinsko-nadzornoj dozvoli.5.13.2.8 uz koristenje 1) 3) Supfjine A i B Faktor lskoriscenja ~:::: 0.5 Spoj". 4.tabsll 31 (vidi sluca] 2d.8.1.5.6 115 (115) 140 (115) 175 (140) 140 (115) 175 (140) 175 (175) 140 (115) 190 (175) 240 (1751 140 (115) 240 (190) 300 (240) 175 (115) 240 (240) 300 (2401 o. 4.3 (175) (175) (240) (175) (175) (240) (175) (240) (240) (175) (2401 (3001 (240) (300) (365) 4 Kretno-pesectna opeka ptema Puni-.5.7.2 10 Konstrukcione Red 330. moraju najmanje da odgovaraju vrednostima iz tabela 39 i 40.0.7 4.5.7.3. Za prikljucke na ugaone stupce vaie podaci sa slike 26.1 32.6 vaie za zidove i stupce od lakog fabriCkog betona sa gustim poroznim sastavom ma DIN 4232 sa klasama bruto gustine ~ 0.6 115 (115) 115 (115) 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 175 (115) 175 (115) 240 (1151 240 (115) 240 (115) 365 (175) 240 (175) 300 (2001 490 (240) = 1. redovi 3 do 3.3. U vezi dimenzionisanja pozarruh zidova vidi pasus L2 L3 2 = Faktor lskcriscenla u2 = 1.arrniranl normalni iii lakobetonski nadvoji.1 4. iii nadvoji od betona livenog na lieu mesta u oblasti serklaia iii podvlaka. 2d i 2e.5.' ------------Zidovi.1 Oblast Faktor lskcrlscenja G~ = 1.8.2.

1.8.0m. 4. Povrh toga na sliei 29.:: 240 mm. da IzoIoc)onlsloJ p'omo pa""su 4.8. minimalna §irina le b>1.1 2.1. iii slike 30.3 3 3.1.0 prema §uplji-.2. htld~ 15 i post as 3.6 -') 365 300 -') 490 365 Faktor lskorlscenja a~ = 1.1 1. oznacene povrsine treba ozidati iii lzbetonirati izmedu prirubniea.2. Celicne veziee treba ukotviti unutar preseka zidnih ploca duzinorn I ~400 mm u oblasti izmedu obostrano postavljenje zidne armature.1 3.Betonska pokrivka 6elicnih veziea mora u ugradenom stanju da bude sa svlh strana ~50 mm.3.3.1.7 Spojev. klasa bruto qustlne z 0.0 115 175 240 300 (365) (300) -" Zidna 3.5. kao i 28.2.6.1.8.1.2 Faktor lskorlscenia a. izvodenja 5 do 7. slojeeill zldnlh ploea sa armiranobelonskim i eelienim delovlma -') Zldna opeka prema taka ~uplia opeka Supljine A i B '2 0.3.2 Kod koriscenja zidnih ploca od armiranog spoj sme da usledi i u skladu sa podaeima pasusa celicne veziee treba zavariti za celicne stupee. 4.7. izvodenje 1 (pero i zljeb) iii izvodenje 2 (ravna spojnica sa poveznim eepom).8. 4.8.1 3.2.2.2.1 2.sastrana ugrozenost pozarorn) Vrednosti ( ) vaze za stu pee malterisane sa svih strana prema pasusu 4.5 moraju da imaju debljinu obloge za <: F 90.2.ee izmedu stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona moraju da se izvedu prema podaeima sa slike 31.4 Zakosene ivice sa kosinom " 3 em ne uticu na klasifikaciju.2 1.4 Celicne prstke treba obloziti prema podaeima lz pasusa 6.pr. §uplji i ravni Blok 4.1. mm 1 F 31}-A F61l--A F 91}-A F 121}-A F181l--A Blckovi ad poroznog betona prema DIN 4165 Klasa brute gustine C!: 0.2 4.tiova koji 330. dimenzionisanje spoljnjih zidova j~ zat~ kao za zid koji zatvara.1.2 3.~4.1 3.2.0 N/mm2<post.1. 2 iii 3.1.3 I) 2) 3) blokovi DIN 106 deo 2 uz kortscenje 1) 2) Faktor iskori§cenja fasadni blokovi j fasadne opeke 115 175 240 365 240 175 (365) 240 175 490 240 175 (490) 240 175 (615) 240 175 (990) 240 175 a" '" 0.3.2 4. 4. HLz B 4. rnoqucnostl izvodenja 1 .1. Vrednosti ( ) prema redu 3.1.2.7. blckova i ravnih blokova Samo kod kori§cenja punih opeka.3 1. blokovl.4 3. lezeell! susedne celiene i spojne stu pee zidnll! ploca za Faktor isknriscenla rL.8.05 ne zalvaraju Red Konstrukcione karakteristike ~~~ I i Minimalna debljina d Minimalna stnna b u mm za vatrootpomosti oznaku ktase 4. Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih ptoca od armiranog poroznog betona treba ivzesti prema podaeima sa slike 31.8 Formiranje spojnica izmedu zldnil! ploee iskoriscenia a. Vertikalne spojnice izrnedu stojeclh zidnih ploca od armiranog poroznog betona mogu da se izvedu prema podaeima sa slike 30 (izometrij· ski prlkaz).4 trostrano .5 Armiranobetonske stupee i zidne ploee treba izvesti prema podaeima iz pasusa 4.4 Faktor 4.pr.) Faktor lskonscenja Ul = 1.1.4 3.5.8.8. = 0.8 sa vertikalnim ~upljinama DIN 105 dec 2 Klasa bruto gustine uz kori§tenje 1) 3) W 3.5.3.6.2 3.7.2.1 (1) Zid·Zid ® Zld·lavanlCa © r» Zld·zld sa izvedu prema podaeima SUka 24: ~i~t~~~~r~rdn~. sme da bude b. BI ~~lio~iic~~j~m:a:r~U!~~ =p~:~euic~:.. Suplji blokovl od lakog betona prema DIN 18151.0 -" 365 300 -') 365 Zidna opeka DIN 105 dec prema 1 .3 3.8. prostor prema tabeli 39-ina~ kao za zjd koji ne zatvara prostor prema tabeli 40.1. = 1.zidne ploce treba u svemu ostalom dimenzionisati prema pasusima 3.5 2 175 200 240 300 365 365 240 240 240 240 490 365 300 240 240 365 365 240 240 240 490 490 490 300 240 490 365 300 240 240 -') -') 615 490 365 490 490 365 300 240 615 615 615 490 365 _8) -') 730 615 615 4.1.2 3.2.1.3.1.3 4 Faktor iskori~tenja a" = 0.2 3.6 = 1.1 4.3 Armirano betonski stupei moraju da poseduju minimalnu debljinu 00 d = 240 mm.8.20.6.2.3.8. HLz A.delovima podnoija i temelja mogu da se izvedu n.8.4.6. vrednosti zid ad punih blokova. u 240 300 365 240 300 365 (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (3001 (240) (240) (240) (240) (240) -') (240) (240) _81 (240) (240) Faktor lskortscenla a" -" -') (240) Kre~no-pe~~ani DIN 106 dec 1 blokovi Puni-.2 2.1. precnika ~ 5 mm u razmaeima a .0 4) 115 175 240 6) 7) samo za ') 3~36?~) 240 3007) 240 -') 4.2.2 vats i za red 3.6 Spojev.3.1. III sa vise strana da bude zamenjen fasadnom oblogom.3 opeka prema laka opeka 2: 0.7.3.2 Vertikalne spojn.2. blokovi-. deo 4 (zastita od pozara) od betona.3 3.prema podaeima sa slike 30. Celieni stupei sa oblogom od gipsano·kartonskih ploca prema pasusu 6.1.2.3 Celicne stupee treba oblozit: prema podaeima pasusa 6.0 175 200 240 300 365 _81 730 490 490 -') 4.8. mogu6nosti izvodenja 1 i 2. 4.5 N/mm2 vaze.2 za <: F9D.2.2 3.8. zlda'li zidolfi Tabela 41: Mininalna debljina d i mlnlmalna sirina b noseelh stupaca odn. 4.6 .8.1 Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih plata od armiranog betona moraju da se izvode prema podaclma sa slike 31.2.8. 4.250 mm prema podacima sa suka 27. Zakosenja mogu da se zatvore zaptivnim rnasama za spojniee prema DIN EN 26927 4. Pun! blokovi Zidni blokovi uz i puni blokovl ad lakog baton a prema DIN 18152 betona 1) 3) prema DIN 18153.1 4.3.7.20dn.1.3 4.2 3.4.S 12 1.kod ugaonih stupaea dvostrano z za F90.6 Faktor iskoriMenja porozno-betonski ravni blokovi = 1. 4.2.8.8. a celicne stupee prema podaeima iz pasusa 4.2. §uplji-.betoniranja da se upotrebi i limen a obtoga prema sliei 29.betonskim delovima m:m 54 zgrade (primerl) 4. 4.2.8.2.6 115 175 240 300 6155) 490 200 200 9905) 615 365 300 7305) 615 240 200 9905) 730 490 365 9905) 7305) 300 240 9905) 365 365 -') -') 490 490 -') -') _81 .2.1 3.1.4 Spoievi ploca mogu da sa slika 25 do 28 i 30.Zidov!. izvodenje 1.1. i povrh toga da ispunajvaju sporedne uslove sa slike 29. vertikalnih spojniea rnoze urnesto maltera da se upotrebi i malter od vestacke smole (di· sparzivni lepljivi malter) za spajanje u oblasti spojniea u debljini od " 3 mm.4 1.6 od korlscenle 2.1 3.5.04) 115 175 240 300 -') 99051 615 490 _81 -') -') -') susednim gradevlne nenoseclh.8.2.i §uplji blokovi DIN 106 dec 1 Al (trenutno nacrtu) Pum-.8.2.2.2 1. lezeclrn zidnim piocarna 00 armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne eelicne iii vezivne oslo nee mogu da se konstrulsu n.2 Kod kori~cenja zidnih ploca od armiranog betona spoj rnoze da se izvede i zavarivanjem celicnih vezica ~5x20.6 175 240 300 175 240 300 240 175 190 365 240 240 365 240 240 490 300 240 490 300 240 -') 365 300 -') -') 490 365 -') -') 490 Faktor iskcrlscenla a. izvodenje 1 4.. stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona sa susednim armiranobetonskim preekama i plocarna tavaniea odn.5.8. zidne ploce (sirina zidne ploee b > 5 d prema DIN 1045) treba da su minimalne debljine d 170 mm. Povrh toga povrsine sa strane prostorije treba ozidati iii izbetonirati izmedu prirubniea.1.2 trostrano za " F90.5 ~ '" 0.2.prema podacima sa slike 27.8.1.1 3. Obloge treba osigurati uzengijama. Stupei odn. zastlta od pozara Klasiflkolfani zidolfi prerna DIN 4102.8 1) 3) sa vertikalnim ~upljinama DIN 105 deo 2 Klasa brute gustine u uz kori~cenje 3.8.1 Spojevi nenose6ih.8.) Opeka Supljlne: sa vertikalnirn §upljinama Mz.9 Armlranje zitinih ploce 011 poroznog batona Armiranje zidnih ploca od poroznog betona mora odgovara podacima sa slike 32.1 11.2 3.3.8.0 N/mm2.3 2.1.2.2 Kod kori~eenja zidnih ptoca od armiranog betona spoj sme da se izvede i odgovaraju6e podacirna pasusa 4.2 3.8.2 2.2.2 3.3 iii 6.1 Spojevi sa nenose6im.3.1 2.8.13 OOn. mogu6nosti izvodenja 1.2.3 1.1 3..2.1. Spojevi odpovarajrcih zidnih ploca sa susednim celicnim pre6kama iii tavanicama treba izvesti smisleno tome.5. kotvene veziee pri tome treba privariti na celicnim gradevinskim delovima.zidanih prosloriju (v.3.4 3. nenoseejh.8. 4.1 3. = 0.2.5.1 3. mogu6nosti lzvocenja 1 do 4.6. Norrnalni 41 51 malter Malter tanke posteljice Lak malter Pri 3.2.2. izvodenje 3.3 3. uz kori~cenje 3. kod spojeva na ugaone oslonee vaze podaei sa slike 28. betona 4.2 2. z.2.2 4.1 4.3 KOO horizontalnih .2.6 115 175 240 300 (365) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (730) (365) (240) (200) (730) (300) (240) (175) -') (365) (240) (240) -') (300) (240) -" -') Faktor lskcrlscenla ~:::z 1.f~iie~~~~ ranog betona sa susednim armirano .1.! "" 1.1 Faktor iskorlscerqa u2 = 0.4 U.3 Armiranobetonske precke moraju da poseduju minimalnu sirinu od b = 240 mm.3 3.10 Malter rnoze sa j .3 3. alternativno sme u smislu toga umesto zida odn.1.2. Razmake osovina armature precki treba dimenzionisati prema podaeima lz tabele 6 za ~ F90.1.1 1. pri tome krajeve uzengija treba navariti na prirubnieu oslonca na strani zida iii ukotviti savijanjem izmedu prirubnica.

Treba voditi recuna 0 minimalnoj Podaci vaie i za zidove od stojecih zidnih plcea armiranobetonskih supljih hodnika od lakog betona poroznog sastava prema DIN 4028.2 3.1 2.2. 10 52 Konstrukcione karakterislike Red f!1~~ Minimalna lakier Faktor debljina d u mm nosecih ~ '" 0.Zidavi.10. Klas<)gradeO ~~~~~o~lj!~~a~ kglm~ t 05 deo 1 do deo 5 - 71 113 (115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115 (115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115 (115) 175 (115) 175 115 175 115 175 175 175 175 (175) (175) - -.lIa iii III.1 3. deo 4 (zastita cd pezare) od betona. Minimalna ~~~:~~~di~~~~i~: ~o02WOm ~~~ :~~~ s~~~a~ £~O ~p~~n~cix ~ Uev~civan.ua iii III DIN 1053deo 1 ~ Kontmualna armatura 0> 6 BSt 420S -.1 vitkos1 : visina sprataldebljina 2. od betonske u-eptate I Ugaonik e 60 x 5 celom duzinom Kod prikJjutenja zidnih ploca Maze da se adustane od ( ) vaze za nadvaje sa 3-stranim malterisanjem prema pasusu 4. na donjoj strani nadvoja kod ugradivanja ~elicnih iii drvenih dovratnika.3.2 Zidovi od nenosacih zidnih ploca Dozvoljena vilkost : visina sprala1debljina Minimalna debljina zida d u mm Zidovi od nosecih Dozvoljena tabli 2) zida : hid 75 (75) zida : hid 150 (125) 175 (150) 175 (150) 200 (175) 75 (75) prema odobrenju 100 (100) prema odobrenju 2 2. lezecih zidnih ploca na armiranobetonske ugaone stupce (prikaz sa zidnim plocarna od poroznog betona).3. zesnta ad pozara Klasiflkovanl zidovi prams DIN 4102. Prema D!N 1053 dec 1 Cep sa navojem 0~10 ajmanje po jednoj spojnici iii po sredini ploes Pritisna ploea .3 2.2 'I 21 31 Minimalna debljina d u mm nenosecln zidova 3) zroova 1) uz ekserima spaj prema slic! 25 2 sa ~ 3 uqaonlm Slika 26: Mogu6nosti izvodenja prikljucka nenosecih.2.3 odn.2.e zavrtnjima 0 ~ 12 (coprecnt presek na mestu povesa 8'::.0 = armature u mm uz 10 10 10 20 20 30 30 40 50 60 Magucnosli izvodenja 1 do 4 spojeva nenosezidnih ploca sa celicnim i vezivnim stupcima. e.5 Podaci veze kako za nosaee zidove ko]! zatvaraju prostor taka i za nosece koji ne zatvaraju prostor. Kotvenaomta 0> 6 BS1420S U svakoj spcjnlcl - 1.2.3 3 3.5..20.4 Krecno-peStana opeka prema Laki beton DIN 106 cleo 1 i cleo 2 - 71 113 71 113 - - lzbamnirane U-oplate ad poroznog betona Laki beton Opeka krecno-pescaotn opeka 240 240 240 240 - - - cD m .0 Slika 27: cih.5 Faktor iskori§oenja a.1 3. leze6ih Minimalni razmak osovina u poduine Faktor iskoriMenja a. 200 (175) 225 (200) 225 (200) 250 (225) 240 (225) 300 (250) Oblaganje prema pasusu 6.. DIN 1053 deo 1 Popreena armatura F3(). a.sina h prelabrlkovanih porozno-belonskih nadvoja prema pasusu 4. ~~ Minimalni .1 2.300 mm u moManicima iii zivanja z 3xl0) sa ~ 6 ugaonih Minimalna sirina b u mm za oznaku klase vatrootpornosf Visina h mm Red Konstrukcione karakterislike betonska prekrivka mm Zidani zid ill F-30 A F.5 Faktor iskori~cenja a 4.3.1 2.3 Red Poprecna armatura ~1:X: : ~ Konstrukcione karakteristike 11 zidnih Oznaka ktase vatrootpornosti Z..1 2.ne noseclh'l i nenoseelh zldova kao i nosecih stupaca od lakog betona poroznog sastava Vrednosti ( ) vale za zidove sa obostrano mallerisanjem prema pasusu 4 .3.3 2. Faktor Faktor iskoristenja iskoriseenja d/b u mm/mm 240/24021 240/24021 24021/300 300/365 24021/365 365/365 300/365 365/365 3651365 365/365 a.-A I F120-A I Fl8O--A 125 (100) 150 (125) 1 1. nenoseoslonce 1 do 4 prikazani su sa Minimalni broj sipki n= 4 Tabela 43: Minlmalna debljina i mlnimalne iiir.j)OA MOA 1'-120 A F-180 A beton ]~T"~ fciBcfoJ zalivanl'e malterom grupe I . Izdanje 07. Tabela 44: Nosecl'l i nenoseel zidovi od anmiranog poroznog betona Vrednosti () vaze za zidove obostrana malterisane prema pasusu 4. Minimalne debljine zidova vafe i za nearmirane zidne table.S.3 'I Nadvoj ad poroznog 10 20 30 240 240 240 175 (175) 175 (175) 175 (175) 240 (200) 240 (200) 175 (175) 300 1 (240) 200 (175) - - - - - Sllka 25: Mogucnosti izvodenja 1 do 5 spojeva cih. '" 0. .tv~~:~r~~a ~e2~~~~c~i~li' 1 1...0 masi prema DIN 4232. 0. Del?vi prema prostoriji izme5u nozlce SlJcell zazidani iii izbetonirani 1. = 0.2 tskcrfscenia lskonscenla -e F3O-A (60)21 11521 (115)21 150 (115)21 175 (150) 7521 Malter grupe 1.06 ravnih nadvoja.1 ~ Prefabrikovan Zidna opeka ravan nadvoj prema DIN Mineralna vlakna prema DIN 18165 dec 1.1 1.. ~~~a:~~k~ s: nk~S~O~ a~ao ~~U. Slika 28: 21 Podaci vai:e kako za noseee zidove kaji zatvaraju prostor taka i za nose6e koji ne zatvaraju prostor. = 1.2 1) Minimalna debljina zida d u mm uz Faktor iskoriscenja a.. -zidne ptoce: delovi izvodenja zidnim plocarna od poroznog betona.2 2.: 0. Moguonosti izvodenia 1 i 2 spojeva nenosecih.2 2.7.2 2.3A.2 1.5 a 3'" Faktor lskcriscenja 1.2 2.: 1. na iii lit pro"".0 Minimalne dimenzije preseka nosecih stupaca adn.2. lezecih zidnih ploca na armiranabetanske odn." broj armiranih betona ~ipki n == 3 3 3. zldani zldovi Tabela 42: Minimalna 41rln8 b I minima Ina v.-A I FSO-A I F9().ptivoi 500jnica mavijal Malter grUPe 1I. leze6ih zidnih ploca sa celicnim i vezivnim ugaonirn slupcima.3 2 2. dec izvodenja 1 je prikazan sa zidnim plocarna od poraznog betona.5 D Vrednosti od maltera 330. 55 .5.91 pasus 2. 8~ )0 125x125xl0 Oznaka klase vatrootpornosti sventualno izvodenje F6O-A 75<1 (75)21 150 (115)21 175 (150) 200 (175) F9O-A 100 (100) 150 (115)21 200 (175) 240 (175) F 12O-A 125 (100) 150 (115)21 240 (200) 300 (200) F18O-A 150 (125) 175 (125)21 240 (200) 300 (240) 1 2 2.

Klasa gradevinskog rnaterfjala A. razmak osovlna jedn<>-i dvoslojnih "ozari -strana ugroZenosl pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa malterom prema pasusu Sematska skica za zidane zidove necmalterisane malterlsane ~ .1 22 3 3.2 1) z) Blokovi prema DIN 4165 klase bruto gustine ~ 0.B Kontinualna armatura ~ 0 6 SSt 220/340 300 5.lld Slika 29: Oplata (serna) celicnih stupaca 3) i celicnih precki (izvodenje Dimenzionisanje 2.5 mm.. Kod koriscenja maltera tanke posteljice prema tab eli 35 niau zahtevane prema tabef 44 nisu zahtevane otpada 31 4.:.6 cvrstoce 3. ua iii III pre ma DIN 1053 deat Utvr~civanje zavrtnjima mm sa mofdanicirna 5. Iia iii normalnog m.4. ked malterisanja sueeonih i oslonac':kihspojnica.0.2. ~Jternatjva: uklje~tenje u sanducasf temelj.2. 500 mm ~ Podnoije iii temelj iii pricvrscenje ptvaiuccm Kontinualna armatura DIN 105 deo 2 klase bruto gustine 5. klase Klasa bruto gustine ~ 0. delovi su prikazani sa zidnirn ptocarna od poroznog betona 101 "1 Dalii podaci vidi npr.1 Blokovi prema DIN 105 deo 1 klase bruto gustine ~ ~1. . stolsce zidne table Klase cvrstoce 4.?. deo 23) 71 .Zidovi.lepfjenja Zalivanje malterom II.8 = '" 24051 240 300 (300) Dimenzionisanje prema DIN 1053 deo 131..p . Kod kori$eenja rnaltera tanke posteljice i ravnih blokova sa malterisanjem spoja prikljueaka nenosecih. Silks 30: Mogucnosti Kod koriseenla maltera tanke posteljice: Faktor lskorlscenia '" S 0.07 \:::l c=-=~~ . DIN 18152. odobreniu200 200" 2 x 200 2x200" 30 20 ') o Nosece.3. 175 prema 2 zidne ploca klase cvrstoce ~ Klasa bruto gustine ~ 0.na d u mm Red 1 1. leiisnih spojnica. Izdanje 07. Deo 231 240 300 (240) 3656) (300) 6) 2 x 175 2 x 200 (2 x 175) 2x 240 (2 x 175) otpada Spoj sa kontinuiranam trakorn 100x6 iii kod armirano-betonskih plata sa klinovima prema suer 31..6 ~ ~ 300 240 300 240 (175) 300 (240) vece vrednosti vete vrednosti Blokovi prema DIN 18151. 330.1 Zidovi ad armiranog Nenosece poroznog betona 4. Kod koriscenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova: d 150 mm.9 ~ .3 Nenosece zidne ploCe. zidsnog zlds Tabela 45. dublna ukllestenja .1 1.6 ~ Ukoliko usled visokog faktora iskoriseenia Ukoliko usled visokog faktora iskoriscenja Ekscentricnost e s &3.. i sa malterom tanke posteljice.2 5.3.n.0 ~0. 0 ?__ 12 sa e ~ .2 5 prema DIN 1053 deo 1 ideo 2 maltera grupe II.1 5. 30 kg/m' Tacka lopljenja . Klasa bruto gustine ~ 0. 1) malter debljine ~1mm tBj. Rasponi plata 1010 2010 3010 4010 5010 8010 do do do do do do 2000 3000 4000 5000 6000 7500 Fe- r.4.4...:_ . 8.8 Deo 13). 1000 C Table sa vertikalnim supljinama i ope kama za ispunu dodirnih spojnica malterorn prema DIN 1053deo4 Vezne table sa dva sloja opeke lidani zldovl uz koriscenje lila 81 25 25 165 240 2 x 165 2 x 165 prema DIN 1053 Deo4 4.4 5.8 .3. Dimenzionisanje prema DIN 1053 ~ ~ N Ugaonik ~ 60x5 celom cuzfnorn iii u komadima sa (?_ 300 mm i razmakam uciova s 200 mm.3.. DIN 18153 klase bnuto gustine ~ 0. Sematska skica za armirane zidove .?.2 1.2.Ubaton (izvodenje 4 do 7) 1 do Dimenzionisanje prema DIN 1045 Dimenzionisanje prema DIN 1045 25 L~J ~"-~id._] // ".1 5. kosufjicom 0 6 BSt 2201340 2x1759) 2x 175 2 x 200 (2x 175) 2x 240 (2x 175) 2 x 240 2x 175 2 x 240 2 x 175 (2 x 175) 2x 240 (2x 175) otpada otpada . minimalna tlebljina zida i mlnimaln. stojel:ih zidnih ptoca sa armirano-betonskom preeagom. deo 4 (zastita od pozara) od bstona. Mogucnost izvodenja 2 ~0.0. ~ " / / W%~ "I Dizvoljena vitkost h Jd Minimalna B3 10) Poprecna armatura Pcpreena armature deblj..?.:. ~40'8jem ~508jem ~608jem ~70 8je m ~808jem ~908jem '1 Umesto pracnika 8 mm smeju da se koriste i sipke sa precnlkcm 7..91 pasus 2. Oplata prema . [5].2 2 lidovi od normalnog betona prema DIN 1045 Nearmirani Nenoseci Noseci Zidovi ad lakog betona sa poroznirn skloporn prema DIN 4232 klase bruto gustine beton Armirani beton dvosloinoq jednoslojnog Izvodenja 200 120 140 2 x 180 2 x 100 2 x 120 ') I Minimalni razmak osovine _IJ'~ uumm prema DIN 1045 prema DIN 1045 25 ~' .3 5..2 Blokovi prema DIN 106 deo 1 ideo 1 A 1 4) (trenutno u nacrtu) kao ideo 2 klase bruto gustine ~ ~ 0.6. lIaili III DIN 1053 dea 1 Mineralna vlakna prema DIN 18165 deo 1..1 1.. nih ztdeva 45210 Dozvoliena v.4.7 prema DIN 4232 250 300 2 x 200 2 x 200 otpada Spoj prema slici 25.. zastlta cd pozara Klasifikovani zidovi prema DiN 4102.3 5..1 Zidovi ad prefabrikovanih prema DIN 1053 deo 4 ploca ad pecene gllne "C . 300 iii sa vijcima sa cekcestom glavom precnlka ?__ 10 sa e-s 300 mm u kotvenu traku z 28115 iii zalivanje malterom grupe II... 5) 61 7) 8) 9) i ravnih blokova d = 175 rnrn.IkoSI.7 b -c pero 4 4.2 3. iii zljeb Zalivanje malterom odn.20. as 1500 ~'Eii Betonskc-celicna mreze sa uzengijama.8 x 175 20 ~100 9rupe 3.. U pogledu razmaka oba sloja ne postoje nikakvi zahtevi Kod koriseenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova sa perom i 2fjebom sarno = Popracni Q) presek Popretni presek Duzni presek spojnica na pera i 11jeb IZI glatka spojnica sa cepovima 12! 20. pas~Ja2 /" . kada pressk celika po m i strani ostane istL Izvodenje Izvodenje 1: armiranobetonske 2: armiranobetonske iii poraznobetonske zidne ploce zidne ploCe AusfOhrung Slika 32: Armatura zidnih ploca ad poroznog betona za pozarne zidove Slika 31: Dutne spojnice izrnedu zidnih ploca 56 . S·kukama oen.

5 mm debelih GKF-plo~a smeju da se upotrebe I GKB-plo~e sa d > 18 mm ill d ~ 2 x 9. Umesto 15 mm debellh GKF-ploca smeju da se korlste I GKB-plo~e sa d> 18 mm. x d. 4.11 Klase vateootpcmosf njenim bondrukom 4.3 Podaci iz pas usa 4. precke.1)./.vidi pasus 4. Jednostrano zamenjivo KF-plocama sa d ~ 12. b) iverica prema DIN 68763. mm D mm kg/m' 30 50 100 H. dasaka.5 2. i) daske sa perom i lljebom od Cetlnarskog drveta prema DIN 4072 i k) lake gradevinske ploee od drvene vune prema DIN 1101 4.5 1.r"ii• ).2 Drvena rebra gra<ie 9 10 I) ') 3) ~ . sa debljinom prema slici 39 od ~ 22 em. 50 x80 100 x 100 40 x80 50 x 80 100xl00 40 x80 40 x 80 40 x80 40 x 80 50 x 80 ~ // -e '1::1 :>i'»-'0.25 2./ . " -e '/%0 /It.4. Kod viseslojnih oplata ill oblaganja nastavke treba izmestati.12.5 0..4 Oplate/oblaganja 4.5 " -e. mm 25 iii 2x 16 165) b1 x d1 mmxmm 1 2 3 4 5 6 7 8 //. e ~ retve oc drvetam drvenih materilala bl ""- 3) 4) 5) Bi 71 8) U vezi nosecih zidova koji ne zatvaraju prostar vidl tabelu 50 (vidi takode .25 0.5 12. . minimalna dozvoljena MF= ploee iii asura Masa prema pasusu 4. onda on mora da pripada najmanje klasi gradevinskih matenjalaB2.locama. h) profilisane daske sa Zljebom koji baea senku pre ma DIN 68126 deo 1.12. gradenim drvenim tablama 4.2 Spojeve ploca i dasaka treba cvrsto sabiti preko drvenog skeleta .11.2 Sladeci podaei vale samo za zidove klase vatroolpornosti F30 (oznaka F30-B).5 12. mm d" d.2. deo 4 (za~tita od pozara).DIN 4074 dec 1 F6O-B . Slika 38: skiea) Primeri nastavaka oplata I oblaganja (serna- 4.5 0. debljine. -s- 4. Tabsla 51: Zidovi koll zalvaraju Red Konstrukcione karakteristike Skracenice: 4.11.5 1.1). Oblaganja e) place vlakanasto eementne.idovl ko.3 Kod koriscenja listopadnog umesto drveta u tom smislu vali pasus 5.1 U vezi nosecih ill nenosecih zldova kojl zatvaraju prostor vldl tabele 51 do 54 (vidi i . zasttta ad pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102. Umesto 15 mm debellh GKF·ploca smeju da se upotrebe 112.12.. 4.. e) ploCe od drvenih vtakana prema DIN 68754.-{. oblaganja stavljen je kod zidova koji zatvaraju prostor izolacioni sloj . Opiate i oblaganja rebara se sastoje od ploea ad drvenog materijala..5 12.11.11.1 Oblast prlmene zldova u vrs!.12. Ukoliko se postavlja izolacioni slo]. ~(..2 prema pasusu 4.t .3 Dozvoljenl naponi u drvenim rebrima prostcr 1) gr. dec " d) gips-karton gra<ievinske ploce GKB i GKF prema DIN 18180.5 ') 8 13 12. fWrYYvY "1 -e 1 . ~ 18 15 ') 12.3 Gips-karton gradevinske place treba pricvrstiti prema DIN 18181 sa zavrtnjlma za brzu ugradnju. pasus 11.5 1.''l:~ .4. sa debljinom prema slici 39 od ~ ~ 22 mm.11.od najmanje 120 mm x 120 mm kod 2-slrane uqrozenosf vatrom.2 Za ucvrScivanje obloge vale norme kao sto su DIN 18181..3 sadrzani Podaei 0 zidovima su u pasusu 4.2.10.1.5 1. 4.4.5. "" N/mm2 2. 4.10.1.1 Sledece sme da se upotrebljava: 1 Oplate/oblaganja a) lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 il.25 80 60 80 100 30 50 100 50 100 75 F9O-B F3O-B F6O-B ~ W H'.. g) daske za oplatu sa zakosenorn ivieom ad cetinar skog drveta prema DIN 68123. Sloj koji je prema prostoriji sme da se zameni vairo-zastltnrn gips-karton plocama (GKF) sa d ::! 18 mrn.12.12.. 2.5 12.01 lspu- 4. tabell 51 i debljine oplata prema tabeli 51 4.5 0..11. stupaca ild.5 mm debelih GKF-ploca smeju da se koriste I GKB-ploce sa a» 15 mm iii d> 2x9. Sloj koji je prema prostoriji moie da se zameni gips-karton grac. DIN 1102iDIN 1052deol 4.1.5') 9.Zidovi. mere b.12.1.5 22 15 12. . kada su opiate takode ad ploca iveriee i kada su ulepljene sa rebrima prema DIN 1052 deo 1. eksenrna iii stegama.12. 7) 7) ~ ~ - 15 e) 15 15 B) BJ 60 100 50 100 75 F9O-B E2ZI Oplata 'Eii!iI OplalaI obIaganj8 =>I Drugs i prekri.5 1. Zata u pogledu vrste.!Jl 7) 7) 60 80 50 100 50 50 F6O-B "' -.3 dozy. 4.12. 57 . Oznaka pai:arno zastltruh plata ~r~~o~u~~i/~~ (GKF) Kod nossclh zidova naponi Ob navedeni u tabelama 50 do 54 ne smeju da se prekorace: Ob je postojece naprezanje na pritisak u drvenlm rebrima.2 Bondruk Siubovi. Umesto 12.5 12.12.12.2 Podaei 0 nenoseern zidovlma sa drvenim rebrima i oplatama od gips-karton-gradevlnskih ploca su sadrzant i u pasusu 4.12.npr na stubovima (stupcima) i preckama.12.11.25 1.12.5. stupci i ostall drveni delovi Ie vrste moraju da imaju dimenzije preseka od najmanje 100 mm x 100 mm kod t-strane ugroienosli pozarom odn.i ne zatvaraju proster u gradnjl drvenlm !ablama Drvena rebra Red minimalne mere Konstrukcione karakteristike prema pasusu 4. navoderua f) do I). ukoliko su ispostovanl preseei stupaea iii rebara.> ~.54) 9.11 vale za nosece i nenosece zidove odgovarajuce DIN 1052 dec 1 i DIN 4103 dec 1 od povezanih stubova.53) F3O-B 4. precaqa.5 2.1.1. .5 2.5 mm.vrste zidova. lakim gradevinskim plocarna od drvene vune prema DIN 1101 iii zidom prema DIN 1053 deo 1 4_11.3 Ispuna bondruka Boncrucna polja moraju potpuno da budu ispunjena zamesenorn ilovacorn.3.4.4.12. Kod nenosecih zidova rebra smeju da budu i od ploca iveriee prema DIN 68763 sa bruto gustinom ~ 600 kg/m'. 40x80') 2.1 Podaci iz pas usa 4.2./" /. 12.denim Drvena rebra drvenim tablarna Izolacioni sloj Minimalnadeblj.3 Prema pasusu 4.4 Oplala 4.od drveta. u svemu ostalom za dimenzionisanje vaii DIN 1052 dec 1 Kod zidova koji ne zatvaraju prema pasusu 4. Umesto GKF-plo~a smeju da se koriste i GKB-plo~e.Vrste ztdova..12. pri cernu udeo pritiska iz optere6enja savijanja ne mora da se uzme u obzir.5 2. utvrscivanja itd.1 Oblast primene bondrucnlh z. 40 x 80 2) 0.5 2.4 .5 mm.:trano zamenljivo oplatom od dasaka prema pasusu 4.11.21.12.5 2.5 mrn debelim GKB. mm 133) 13 ') 8 ') 133) 8" 2 x 164) 2 x 164) 195) 195) 2 x 196) 2 x 196) 0 0 13 8 13 8 2 x 164) 19 19 d.'ievinskim ploeama 0 govarajuCe fusnoti 3.12 vaze za jednoslojne nosece i nenossce zidove u vrstl gradnje drvenim plocarna. /. podaci za lzolacionl sloj prema tabeli 49 odn.vidi pasus 4.1.1.11.5 mm debele GKF-plo~e povezane sa > 9.5 2. Primeri za Izvodenje nastavaka su prikazani na sllel38 . . Umesto 12.5 7) 7) 40 30 25 ~~ -:.1.12. nih vlakana iii asure Oznaka klase vatrootocr- nasti Prema pasusu 4.~101\"i!1 . Izuzetak od ovoga cine uvek gusto nastavljene poduzne ivice uzljebljenih ill dasaka sa iljebom kao i poduzne iviee lakih gradevinsklh ploca od drvene vune sa malterom.1. prostor nije potrebna oplata 4.4.izolacionog sloja ne postoje nikakvi uslovi.12 vaze i za 2-slojne zidne konstrukcije prema tabeli 49. odn. U svemu ostalom vale odredbe DIN-a 1052 deo 1 ideo 3.25 "" d.5 2.12.12.5 2.. DIN 18550de02.4. kada su nastavei pokriveni Rabie rnrezom iii slicnirn.2 Napon prema pasusu 4.1 Rebra moraju da budu od rezane drvene prema DIN 1052 dec 3. gips-karton gradevinskih ploca iii drugih gradevinskih ploea . treba uzeti iz podataka cetinarskog Primedba: U zidovirna gradenim drvenim tablama prema podacima iz tabele 50 pozamo-zastitnc-tehntcki nije potreban izolacioni slo]. od drvenlh gradevinskih detova 4.5 1.2.11.12.1.5 D mm 80 40 60 p HWl :: lake gradevinske oloce ad drvene vune b1 x a.25 0. mmx mm 1 2 3 4 5 N/mm2 2. iii a) sa ~ 12.. mm 4.5') 18 ') 12.5 2.5 dozvoljeno naprezanje Opla6ivanje(a) loblaganje(a) minimalne debljine od Pl06a od drvenog materijala p Plota od glps kartona (GKF) 4.4 Plcee ad mineral.dovs sa 330. uporedi pasus 4. dec 5.2 Minimalne tabela 50 do 54..25 2.12. debtj Oznaka Optaclvanieta) daskama oglaganje{a) Minimalna debljina Pjoea oo drvenih preradevine (min. bruto gust. nabrajanja f) do I).12 Klase vatroolpornostl venim plocama 4.4. . gradnje dr- Tabela 5D: Nose':l 'J .12. f) daske sa zakoSenom ivleom od cetinarskog drve ta prema DIN 68122. jedne ispune iii bondrucnih polja i najmanje jedne jednoslrane obloge.1.3. Kod nenoseclh zldova bb x d1 mora da bude 2: 40 mm x 40 mm.12.4 = 600 Oznaka materijala (mlnlmalna) klase otpornosti kg/m') prema pasusu d.5 2.1 Podaci pasusa 4. Jednostrano zamenjivo GKF-plocama sa d ~ 18 rnrn. Izmedu oplata odn.5 mm debelim pozarno-zastltnlm gipskarton plocarna (GKF) DIN 18180 iii b) sa ~ 18 mm debellm glps-karton gra<ievlnsklm plocarna (GKB) DIN 18180 iii e) sa ~ 15 mm debelim malterom prema DIN 18550 deo z iii d) sa ~ 25 mm debelim lakim gra<ievlnskim piocama od drvene vune prema DIN 1101 sa malterom prema DIN 18550 dec 2 iii e) sa ~ 16 mm debelim plocarna od drvenlh preradevina sa bruto gustinom ad ~ 600 kg/m' iii f) oplatom od dasaka (uiljebljena iii sa perom i lljebom prema sliei 39 sa dw ~ 22 mm). funkcije zidova" u pasusu 4. 4. funkelje zidova") u pasusu 4. ~ -e ~ .>. Klasifikovani zidovi smeju oa se izvoce sa i bez izolacionog sloia.5 mm iii oplatom od dasaka prema pasusu 4.1 Najmanje jednu stranu zida treba pokriti zatvorenom oplatom.5 mm iii GKB-plocama sa d z 18 mm iii d ~ 2 x 9. 4. t F3O-B 25 50 ~ 7 8 9 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 1l 2J W.4.5 0.

5 12.55) 9. rJ.2 Spojeve sa susednim drvenim tablama treba izvesti tesno spojene prema podacima sa slike 42.5') 10 10 10 12..55) 9.8.5') 12.5. Kod oplate sa d.4 Minimalnu debljinu (nominalnu debljinu) malnu bruto gustinu (nominalnu meru) izolaeionih treba uzeti iz podataka tabela 50 do 54.3 Izolaeioni sloj mora da se sastoji od mineralnih vlakana i da ima debljinu od 0 ~ 80 mm.. Tabela 55: Minimalne debljine nosecih zidova od bryana koji zatvaraju i zidova kojl ne zatvaraju prcstor oznake klase Yalroolpornosli F 30-S prema slikama 44 i 45 Opterecenjedozv. provetrene rasadoduse ne uzimaju u obzir. 4. mm 13 13 12. debljini i izvedbi poboljSavaju vatrootpornost klasilikovanih zidova.02 rebra prema odeljku 4. //.1 Kod svih zidova koji zatvaraju prostor potrebni su izolaeioni slojevi radi postizanja vatrootpornosti. = .12.5 12.12.5 12.5 od Plole ill asureod minera!nih Ylakana Skracenlce: MF = Plafe ad mineral nih via kana Ii asure HWL = Lake ploce od drvene 4.3 Spojnice tupo nastavljenih izolaeionih slojeva rnoraju da budu tesno zbijene. da pripadaju klasi gradevinskog materijala A I da imaju tatku lopljenja ~ 1000"C prema DIN 4102 deo 17..8 Zav.4 ovene vune p~ee Oaskei!i cvene prera(Jevine vune p·600 kg/ml Minimalna debljina debljina najrnanja zapr. Nlmm 22 22 12.. Zidna konsrukcija premaslici I s6. 4.5 9.. - o. . 4.2.5 12.. treba rasporediti tesno prikliucene poprecne grede . 4. :s.5 12. zidovl zgrada (F 30-8) + (F 90-B) od drvane vune mm 4.5 Nlmm 2 i provelrene fasade na klase vatrootpornosti Parne brane ne uticu u pasusu 4..4.Zidovi.1 Spojeve sa susednim masivnim delovima gradevine treba izvssti tesno zbijene prema podacima sa slike 41..5 12.12.5') 12. ~ 13 mm (vidi sliku 39) sme da se izabere d.55) 9.55) 9.5 12. x mora da bude ~ 40 mm x 40 mm.5 12.>kbr?~~nr~:s\~~:~~O~ida prema DIN 1053 deo 1 sa d> 115 mm mogu da se koriste i p)oce od drvenog materijala sa d. unUl_ra .izmedu rebara.55) 9.J 50 100 50 100 50 80 40 80 40 80 80 30 50 25 30 50 25 100 50 100 50 /'//.6.sa Red " .3 nlh~na I'' ' .2.5 12. d4 = minimalna debljina maltera. 4.12. pasus 2. 2.12. d ~ 25 debljina Minimalna debljina d.12.2 Drvena rebra moraju da imaju presek od b x d ~ 40 mm x 80 mm.12. mm od Malterna lakim pccerne Posta de se me u vanja je pobolisan]e uglavnom neznatno.5 9.25. u mm kod razmaka oja· eanih gradevinskih delova od . J.8... -e spolja." U pogledu nosecih SPOljn/ih zidova koji ne zatvaraju prostor (spoljnji zldovi .12.5.12.cd_ Gips-kartonske (najmanja zapreminska gustina) vatrozu1itne ~ote Izolacioni prema pasusu 4. Kod profllisanih dasaka je dw prema sllei 39.12. mm 132) 132) 13" 132.5 ad Plote od oplata prema pasusu iii 4. kod profilisanih dasaka 4.5.sn.5 9.5 'I 80 40 80 15 ') 15 ') 13 13 13 12. karakteristike Unutrasnje oblaganje (A) 4. 153) 153' 153) 153) 153) 153) 153) 153) izmedu eva otvora . treba da se spoje sa kontinualnim tavanicama gradene drvenim plocarna.h prera~ellina Najmanjs zapremin skegusline Gipskartonske vatrozastitne ploee (GKF) Plol:e ad mineralnih vlakana ill asure Lake gra~e\linske ploee od drvene vune Oaske preradevina sa p·600 kg/m3 Vlak· nastocementne pjoce Matter prako laklh drvenih plata ad drvene p·600 kg/m3) vune Najmanja '" lake ploce qradevlnska od drvene vune d2:25 mm Slika III 39: Merodavna debljlna debljlne oplata I oblaganja treba videti 50 do 54. Zastitno-pozarno-tehnicki su najpovoljniji nenastavljeni iii dvoslojni ugradeni izolaeioni slojevi sa izmestenlm nastaveima.5 12.Om IfiI\. od drvenih gradevinskih detova Tabela 52: " Spoljnji zidovi koji zatYaraju Drvena I karakterislike 330.12. Moraju da se sastoje od izolaeionih materijala od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 1. radi izbegavanja progorevanja iznad gar· njeg rebra (okvira).Om 80 " 100 140 180 50 kg/m3 100 100 12.7.3.q d.5 12.5" 12.5 13 12.7.. Tabela Red 53' Spoljnji zldovi Kcnstruktivne t koji zatvaraju Drvena reora pe.12.""ni prema drvenim pasusu tablama F 60-8 sloj 4.Om kNim i yisini zida .5 12.21."". od Spoljnja cplata iii oplata prema pasusu 4. ti.5 unutra 12. mm b..5 12.takode i delovi 3 I---4 5 ') " 'J 'J " 58 ~gl~~g.vidi sliku 42 izvedbe 3 i 4.. 1 2 3 U.. Izolaeionl slojevi od mineralnih vlakana u obliku asura smeju da se koriste kada su prisivene na iieanu mreiu.12. koji prema grade· vinskim nadzornim propisima moraju da zatvaraju prostor.5 ~5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 . Ukoliko zidovi u nacinu gradnje drvenih ploca.5 12.5 12.5.6 m 1 2 44 10 20 30 35 45 15 70 ) ' 90 120 140 .12.6.2 Izolaeione slojeve ad mineralnih vlakana u obliku ploea treba osigurati od ispadanja tesnim uCepljivanjem nabijanjem do ca. gustina P p ·600 kg/m3 V"'""'~ """"""" ""'" d.5 12. 12.4 Mlnimalne iz podataka tabela merodavna debljlna od ili proce ad drvenih .12.5') 9. rJ.12. Izolaeione slojeve od lakih gradevinskih ploca ad drvene vune treba na svim ivieama rebara prievrstiti drvenim letvama ~ 25 mm x 25 mm -vidi sliku 40. maher mora da odgovara DIN 18550 dec 2. treba konstruisati prema podaeima sa slike 43 i tabelama 54.2.5 Nlmm2 ..4 ad .5Izolaclonl d.12. IIIIiIiIII::§ .2 i 4.5 12.3 Izolacioni sloj prema pasusu 4.=~ 1.5 9.5 0 mm 80 80 80 0 mm 50 4. Izolaeioni slojevl u obliku asura moraju da imaju preklopljene spojniee ~ 10 em.12. 6 6 6 6 153) 153) d.5 12./.12.5') 80 II iF .12.na pasoeu prostor gr.5 12."... Umesto ovakvih izolaeionih slojeva ad mlneralnih vlakana mogu da se upotrebe i lake graaevinske ploce ad drvene vune prema DIN 1101 4.55) 40 80 40 50 25 30 50 80 80 100 50 100 50 80 30 50 25 80 30 50 25 132) 132) 13 ' 6 6 6 6 15 153) 153) 153) 153) 153) 2 80 40 30 50 25 80 40 30 50 25 80 30 50 25 100 50 100 50 15 153) 153) 153) 153) 153) 6 6 25 slol 4.3. Postojeci napon u drvenim rebrima mora da bude 0.5 9.55) 9. " 80mm5) o.5 12.12.5 9.6 Spojevi 4.7 Parne 4. koji prema gradevinsko· nadzornim zahtevima moraju da pokaiu vatrootpornost od (F 30·8) + (F 90·8).12.12. dec 4 (zattita od pozara).5 22 22 22 12. Ukoliko treba da se uzobzir pobohsanje vatrootpornosti potrebna su ispitiprema DIN 4102 dec 2.:. 4.1 Zavrsne zidove zgrada. ~ 4 mm Kod oblaganja daskama vidi sliku 39.4. ~u da sa koriste i GKB·ploce.55) 30 8 8 12. 1 em .5 9. '"' ~ 65 mm.8.5.5 12.5 12. zastita od pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102. cisl razmak izrnedu rebara mora da bude ~ 625 rnrn. CiJ ~MM <>i" spoija " .5 19 19 15 15 ~bX:rJ. koju ekserima (razmak eksera ~ 100 mm) treba pricvrstitl na drvena rebra.2 Provetrene lasade (ispred postavijenog sloja) vee prema vrsti. bruto gustina rno3 ra da iznosi p ~ 30 kglm • Izolaeioni sloj mora u svemu ostalom da odgovara podaeima iz pasusa 4.5 9.12.4 4.12.12.5 " 12.12. lTD mm 22 22 d" d2 mm d3 mm 12.2 .1 navedene brane i mini· slojeva ~6~':ri~ 80mmS) 16 16 rw~~~ 40 40 ~6~':ri~ 80mmS) co.5 12.. 4. K nenosetih zidova b. X dl dozy.

1 k" s 1 .4 0.0 163 144 155 127 148 110 139 91 128 80 114 3.5.1.ill dvostrukim uzljebljenjem (primeri vidi slike 44 i 45) treba da Imaju mlnlmalne debljine date u tabeli 55.0 193 167 180 142 167 116 152 92 134 80 118 5.mm 13 ) ' Gips karton ptoea pozarno-zastitne (GKF) ct.12. d (F 30·8) + (F 90-8) drvela dozv"'.2 a a 0.2 1.6 a 0. MS 10 prerna DIN 4074 deo 1 Razllkujemo maksimalno 3-stranu i 4-stranu ugroienost poi:arom. pre-rna DiN 1101 gips.na b u mm kod odnosa stranica hlb 1. ne zatvara prostor ad brvana ad punog drveta (primer sa dvostrukim Zljebom) 1l dozy u" -1.0 219 189 209 161 198 133 186 105 174 86 160 5.0 i 3-strane "grozen0511 pol!arom za F 30·8 StaMka naprezanja Red stranl- Minimalna slrma b u mm ked odnosa stranica hlb 1.4 iii 3.1) Slika 42: Spoj sa drvenim skiea) PQ!l.6 0.1 k. S 1.5. presekom ivice I podui:nim presekom iljeba grade) '2'~ 1 1.a.0 229 196 217 161 204 133 190 105 175 86 160 6. minimal-bruta gustine p ~ 600 kg/m3 d mm Gips karton ploca pozamo-zastltne (GKF) d mm 1 2 1) 13 ) ' 16 +9. najmanja sortlrne klase S 10 odn.4 0.6 0.5 Klase valroOlpornosli drvenlh greds 5.8 0.1 kR s 1.2.5 5.telikom.5.mmldmm 18 Lake gradevinske ploce od drvene vune prema DIN 1101 d.0 SpojsalidOl11 Spoj sa taV!inlcom 7" ~ ~ s-strero 0. Poiarna opterecrnost Prltlsak _5__ dozv 0. s- '7 '"a ~ ~ r--.0 Slika 44: Noseci zid od brvana ad punog drveta koji zatvara prostor (primer sa jednostavnim ilje· bom.5.2 odn.0 158 134 147 110 131 95 116 83 111 83 105 I. sa odnosom stranlca Tabela 75: Minimalna sir.13 Zidovi It A f 90-8 ~ . 4.4 0 0.0 0.1 Oblasl primene.2 1. minimal.0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 5.prer.0 237 196 222 161 205 133 190 105 175 87 160 2.4 Sledaci podaei vaze za l-slojne (vidi sllku 44) i 2-slojne (vidl sliku 45) nosece i nenosece zidove od brvana od punog orveta.bruto gustine p ~ 600 kg/m3 d.2 1.0 203 171 188 143 171 117 153 93 135 80 114 i razmakom stupaca s savijanja .0.1 Oblast prlmene "4 '5 a 0.2.1. b) oplalama odn.0 10 11 dozy u"s -1.0 168 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 4.0 i 2.0 I 4·slranoj ugrolienosli poiarom za F 30-8 Statleka naprezanja Rod hlb = Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 1. 59 .o '11 1) o 0.e- / lake gradevins'<e plate . nabij<>no AsU(e na titaoo} mret!. ugrol:enosl pol:arom 5.4 Podaci vale za eetinarska drveca pram a DiN 1052 deo 1.2 a 0 0.4 oblagan. od slojevitih dasaka od celinars sa odnosom Tabela 76: Minlmalna sirlna b neoblo!enih stupaca i greda ca h/b = 1.5.12.0 202 170 187 142 169 116 152 92 138 84 128 Prifisak Savijanje _<L ~ dozy 0.. dluiinom savijanja Sk U m 2.'"! (v~d: pt4necjbu Ui \abelO50} a 0.4.0 i razmakom stupaca s ad.oblogama od drveta iii drvenih preradevina prema pasusima 5.0 206 171 188 143 171 117 153 93 135 83 114 2.0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 6.cbno. U pogledu supljina (otvora) vidi pasus 5.12. grede i stupcl prema DIN 4102.8 0.5.. sa odnosom stranica Spolsa vijaka lidom sa ill bez " : Zidaf'Jizid iii tieton Sllka 41: Spojevi sa masivnlm ma-skiea) graaevinskim delovima (se- 1. drvenim preradevinama iii plastikom ponekad manjih debljina od datih Spoj na tavanicu &lavttc.5 vaze za staMki odrecJeno iii neodredena osionjene.0 i 3·strane 74: Minimalna slrlna ug. n.5.0 202 170 187 142 169 116 152 92 135 82 123 6. zekucaee Ploea od drv. dozy 1) u""a 2.1 1.karton plocama (GKF) prema DIN 18180.0 204 179 197 155 189 131 180 105 171 86 160 4. sve vrednosti tabela 74 do 83 mogu da se rnnoze sa 0.5 mm debelim pozarno-zastltnlm I I '~7 ONene IeT'IIic.2 a a 0.0.4 od Ploca od drv.3. u m 6.0 4·strano 0. kod lislopadnog drveca (sem bukve) sa bruto gustinom p > 600 kg/m3 prema redu 3 Isle tabele.mm 18 35 15 Malter grupe malterall prema DIN 18550 d do d mm lzolaci()r1i s~ 00 mlnsrelnin vlake. Savijanje _<L cozv I) a*B I 2.1 kR dozvu~sa 122 80 109 a 1.1.1 dozy IT"" -1. duzinom savijanja ~ u m 2. duiinom 5. kao I za bukvu.6 a 0.Zasfita ad pozera Klasifikovani zidovi.21.lma 5.0 182 157 168 132 154 110 137 88 5.13.0 181 159 171 136 160 117 148 93 133 80 114 4. zldovi zgrada koji z8tvaraju proslor (F 3O-B) 330.8 0.1 od pIoI.0 194 168 182 143 168 117 153 93 135 80 114 ad.0 158 134 147 110 131 95 116 80 104 80 95 5.0 179 158 170 137 159 116 147 92 132 80 113 4.0 Slika 43: Zavrsnl zidovi zgrade (Primer sa oznakama) 4.0 158 134 147 110 131 95 116 80 108 80 100 6. r(1£:a.8.6 0.2 4.0 169 149 159 130 147 110 134 88 118 80 103 4.0 187 164 182 143 177 123 172 102 166 86 160 3. tabela 1.pr. .4 Iii c] lavanicama od drvenih tabli prema labeli 56 uvek najrnanje trai:ene klase vatroolpornosti.na b neoblozenih stupaca i greda od punog drvela 1. red 1.4 od Red Spoljnle opiate iii oblaganja prema pasusu 4.~ \ dNena table 6 a~ 1) '7 ~J Poiarna optereeenost a 0.13. dec 4 (zastita od pozara) ad drvenlh gradevinskih delova Tabela 54: lavrsn.i.12.0 i razmakom stupaca s ad.zo:acioni l(~W1t.0 151 135 144 120 135 104 125 87 113 80 96 3.2 Brvna od punog drveta Brvna od punog drveta sa jedno.2 Postoji maksimalno s-sirana ugroi:enost poi:arom kada [e gornja strana greda pokrivena a) betonsklm gradevinsklm delovima prerna pasusima 3. celinar.prer.2 Posebna mera: Poprecne grede iii pregrada vlakana (Izolacioni sloj prema pasusu 4.0 Red Poi:arna opterscenost Prttisak Savijanje _<L ~ dozv 1 1.1 Podaci pasusa 5.0 a ke dczv ~ sa 1.5 Zamenjivo sa "12.5.0 148 132 141 116 134 100 125 80 115 80 100 3.0 i 2.0 rr: rr rs i-T' rs rg7 ~ JJ 3·strano B 0.4 0.0 a kR dozv ~sa Slika 45: Noseci zid koje zatvara odn.8 0.0 169 146 157 119 146 100 131 83 116 83 100 2.0 139 124 132 110 124 95 114 80 102 80 84 3.0 185 157 173 132 154 110 139 88 128 83 120 I 2.nG prema pesueu 4.03 + (F 90-B) Unutrasnje opiate iii oblaganja prema pasusu 4.0.8 0.8 0.5.3 Podaci vaze sem toga samo za grede bez supijina.ozenosli b neoblozenlh pozarom StatlCka naprezanja stupaca i greda ad punog drveta celinara za F 3O-B hlb = Minimalna sir.0 i 2. 5fmOlricno od mineralnih graaevinskim delovima (serna- '5 a 0.6 poze-rc-zusutro- sIDi 00 rn'rletalnlh tehniek' Nje polreba.. I 2. otvor! za cepove i zavrtnje ne vaie za supljine. I) F 30-8 od brvana od punog ~ ~3 1. dlVelom. 5.0 161 143 154 126 146 110 138 91 127 80 113 3.5.2 a 0. Slika 40: Ucvrseenja izolaeionog sloja (sama-skica) 5.1. slobodno leieee drvene grade opterecene savfjanjem iii savijanjem sa poouznorn silom sa pravougaonim presekom prema DIN 1052 deo 1.0 158 134 147 110 131 95 116 80 102 80 90 4. Tabeia 4·strana ugroi:enost vatrom postoji kada je gornja strana greda otkrivena iii drugacije pokrivena.0 190 157 173 132 154 110 137 88 125 80 114 6.

0. DIN 1052 dec 1 i b(~).5. Tabela 79: Minimalna sir..04 Neoblozene grede Pozarna opterecsnost Pritisak Savijanje ~ dozv 1 1.0 1.8 0.0 151 126 143 106 139 91 139 80 138 80 138 6.0 154 130 145 108 135 93 127 80 121 80 117 4.0 Pritisak Savijanje ~ dozy 0.4 0 0.25 a i ~ h1.5 pri cernu SU ~ b·h s 1.0 147 131 140 116 133 100 125 80 114 80 3. kada se Ispostuju sporedni uslovi prema sliei 48.1 Oblozene grede maraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da poseduju u tabeli 84.0 153 128 142 107 130 92 126 80 123 80 120 6.2 0 0.3 "2 ~ f-.0 i 4-strane ugrozenosli poiarom ZlI F 30-B Staticka naprezanja Red 5. 5.slrane b(~)=b-2u.6 0. 'jjSH = 0.slrane uqrozenosti od pozara b(~) vidi jednaclnu (10) h(~) = ti-: U· ~ = vazt: (12) 83 119 83 112 99 -1.8 0.Slrana 17*9 0.o 1) '7 r-s rg- '11 dozy IJ O"·B"" 80 116 80 111 83 130 83 129 83 145 83 146 1. a kod koriscenja slajevilih dasaka celina.BU 100 sa pogodnim uredajima za presovanje iii lepljenje. grede i stupel prema DIN 4102.0 230 207 224 187 217 167 210 145 201 120 189 3.8 0.5.0 151 126 143 106 142 91 143 I 6.5.15 + 0.1 Za neoblozene grede F 30.3 Dubina naleganja gneda na beton iii na zid mora kod klase vatrootpornostl F 30 da bude " 40 rnrn.2.. Minimalne dubine naleganja na drvene gradevinske delove kao i minimalne zahleve spajanja Ireba uzeti iz podataka prema pasusu 5.0 157 134 146 110 134 95 129 80 126 80 123 6.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140 6. s 220 mm Slika 48: Dimenzije atvora sa ojacanjirna 5.6 0 0.0 i 2.IJ(~) sirina odn. du21nom savijanja .6 0 0.~ ugrazenosti od pozara: (101 (11) Kod 3.7 Za grede sa gerberovim zglabovima vaze podaci labela 74 do 79.2.6 0.8 0.Zastita od pozara Klasifikovani zidovi.0 (9) Stalicka Minimalna sirina b u mm kod adnasa stranica hlb b(~) h(~) Poi:arna Prilisak Savijanje I.._ dozv e".2.0 151 126 143 106 135 91 132 80 130 80 128 5.0 168 145 157 118 145 100 130 I 2. deo 4 (zastita od pozara) od drvenih gradevinskih delova Tabela n: Minimalna skina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevitlh dasaka cellnara sa odnosom slranica hlb = 4.0 B.1 k.8.0 0. u m 5.0 324 282 305 236 281 195 251 156 223 121 189 2. 5. Tabela 78: Mlnlmalna sirina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevllih dasaka celinara sa odnosom slranica hi/) = 1.0 i 6. u pagledu povezivanja rnozdanika ne Ire' ba uzirnati u obzir nikakve sparedne uslove.1 0.0 259 233 249 209 239 184 226 155 211 120 189 4.8 0.0 157 134 146 110 137 95 135 83 133 83 131 2.4.1.4 Kod greda kad kojih je prema DIN 1052 dea 1.na /) neoblozenih stupaca i greda od slojevilih dasaka celina.0 ~ stepen smicanja iskoriscenja prema napana guranja odn.0 134 120 127 106 121 91 114 80 107 80 101 3.6 Za ukupan poprecni presek cetvorougaonih greda od punog drveta sa usecsmrn mozdamcima vaze podaci labela 74 do 75.0 290 257 273 219 252 184 226 149 196 124 170 6. 3-strane ugrofenosti pozareen za F 60-B Statlcka naprezanja Red Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica h/b 1..6 0 0. kod dimenzionisanja napana guranja odn.0 5.o dozy IJ 4.0 2.0 139 124 131 110 123 95 114 80 105 80 95 3.0 3'slrano 0.0 157 134 146 110 133 95 121 80 112 4.6 0.0 i 6. ~ 0.2 0 0.4 0. ra one navedene u labelama 76 do 79. dozv ~sa Tabela 80: Min.0 243 220 232 199 221 176 206 149 188 120 158 4.0 ---'L dozv 1J 0 0 0.4 0 0.sa k.0 2. u m 5.0 168 145 157 118 145 100 130 80 116 80 108 6. 60 . ~ 1.5.1 navedene debljine ablaganja.8 0.0 167 145 157 118 145 100 130 80 115 80 99 4. Ojacanja treba postaviti od gradevinske lepljenice od bukavag drveta prema DIN 68705 dec 5 BFU.D opterecenost ~ dazv 1 1.1 k.1 k•. uparedi pasus 5.na /) neoblozenih slupaca .4 0.8 mmfmin.4 0.3 h.0 154 130 145 108 142 6. hro i hru ~O. __.2.5.2.5.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140 i razmakom stupaca s ad.2 0 kR• dozy C7B r-s f-t" ~ 6 ""9 10 1} )J Obloiene grede ""'i1 dozy e".0 154 130 145 108 137 93 134 80 132 80 130 5.0 188 164 180 139 171 112 162 90 151 80 140 4.8.0 i 4-slrane ugrozenosli pozarom za F 30-8 naprezanja Red --"---1.0 214 194 206 177 198 159 188 139 176 120 156 3." 1.5.3.0 4·strano 0.0 135 121 127 107 119 92 111 80 102 80 92 3.4 0.4 0 0.5.2 0 0.smicanja merodavan nasuprol dokaza na savijanje iii savijanje sa poduznorn si10m.8 0.0 2.0 i 3-strane ugrozenosti pozarom ZlI F 30-8 naprezanja Red S1alicka Minimalna sirfna b u mm kod odnasa stranlca hlb 4.5.6 0. O"""a ali najmanje 40 mm. h.0.2 1.0 136 122 130 108 123 93 116 80 109 80 103 3.2 Ukrucenje od iskrelanja greda mora da se izvede odqovarajuce trazeno] klasi vatrootpornosn.6 0 0.7 mmfmin) i trajania vatrootpornosti ~ 2" 3"" """4 "'5 "'il "7 f-a rg~ 1) r-. 11 0 0 0. ---'L dozy 0"·6 11 0 0 0.malna sir.5.i- 1 1.25 hd i ~ 0.2 0 b(~) i h(~) su kod 4.5. 5.2 0 0.a sa odnosom stranlca hi/) = 4.2 1.8. ukucavanjem eksera sa presavanjem.2 0 1. ~ 0. a kod klase vatrootpornosti F 60" 80 mm.0 269 242 255 214 239 184 220 149 196 121 164 5. 5.0 168 145 157 118 145 100 130 80 115 80 103 5.0 151 126 143 106 132 91 124 80 119 80 115 4.0 i razmakom stupaca s od.0 284 255 272 226 258 195 241 156 220 120 189 i razmakom stupaca 5 od. Ukupna debljina ajacanja t u mm (po stranl U2) mora u zavlsnosti ad napana guranja koji je zaslupljen u sredini probaja u MN/m2 i sirini nosaca b u mm da iznosi '0 u MNfm' t~ (0.1 k. mora da se ispostule [ednacina uslovljavanja (9): ~ ~ '"'4 rr t-s r-.2 0 0.~ h(~)=h-2u.8 0.0 153 128 142 107 128 92 117 80 109 80 102 4.0 307 272 291 236 272 195 251 156 223 120 189 6.0. Za nsoblozane gr' ede F 60. u m 5.2.0 154 130 145 108 145 93 146 83 147 83 148 Poi:arna opterecenost Prijisak Savijanje ~ dozy 1 1.4 h.B od slojevilih dasaka odqovarajuce vrednasli mogu da se uzmu iz labela 80 do 83. mal nag preseka. rr ~ ~ "'5 6 6 T ""9 10 1) ""'i1 IJ = 1. s 1. 5.1 sa 1.sa 1.1 n.0 153 128 142 107 128 92 121 i razmakom stupaca s ad. visina preoslalog preseka u zavisnosti od brzine sagorevanja ("'0111)0" = 0.0.2 330. du!inom savljanja . du21nom savijanja .0 5. 5..0 169 148 164 130 158 112 153 90 147 80 140 3.21.0 153 128 142 107 134 92 132 2.1 k.2 1. ---'L dozy 17*11 1J 0 0 0.4· 'a)' b (13) Minimalna sirina b u mm kod odnosa sirarnca hlb 4.0 306 258 284 219 252 184 226 149 197 127 176 I 2.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 83 140 2. u suprotnorn odnos strana hIb mora da bude .0 0. greda od slojevilih dasaka cetlnara sa odnosom stranica hlb = 1 0 i 2 0 .· dozv ". hd s 0.4 0 0. u m 2. .2.2..0 157 134 146 110 133 95 125 80 119 80 114 5.5 Sparedni uslovi tabela 76 i 83 vaze i za grede do narmalnog udela sile od 20% sa otvorima (probojima). I 6. u pogledu gerberovog zgloba Ireba uzef u abzir sporedne uslove iz pas usa 5. ~ 1.B mogu u zavisnosti ad iskoriscenja napona kod koriscanja punog orveta cetlnara da sa u labelama 74 i 75 vide navedene dimenzije mini. red 1.. duzinom savijanja .2 1.3 u vezi dlrnenzlonlsanja ukrucenja iskrelanja vidi tabela 74 do 83.1 Pozarna opterecenost 3-strano 93 141 80 140 80 140 80 105 dozy a"'s k..10. dazv".

2.re~~.2 a 0.8 0.05 hlb = 4.3 Oblotenl zateqnutl deloy! Obloieni zategnuti delovi moraju nezavisno od iskoriscenja napana i vrsle drveta da se formiraju prema podacima pasusa 5.8 0.1.6..0.MS 10 prema DIN 4074 dec 1.8 0.1.0 342 302 330 264 318 221 303 176 287 146 267 6.2 Podaei vaie za stupee bez supljlna.li_nia "" u m 2. za dimenzionisanje ovakvih izvodenja vldi minimalne zahteve koji se pastavljaju kod pavezivanja. duzinom sa.5.8 0.na b neoblozenlh stupaca i greda 1.7.6 0..listopadnog veta vaii u istom smislu pasus 5.2 Neobloteni stupe.6 0._ dozy ~ Savijanje __<>. " a 0.2.2 Neoblozeni zategnuli deloyi 5. kao i 2-strano ugroleni.5.0 298 250 273 212 247 179 228 146 213 139 201 2. 5.6. Razlikujemo slsdece 4-strano ugroieni stupei a) neobloieni stupci od slojevitih drvenih dasaka F 30-B i F 60-B (vidi pasus 5. 5. drvenih zategnutih poz.0 323 280 303 235 279 195 250 156 222 131 192 Red Poiarna optereeenost Pritisak ___52.1.3.4 ploearna (vidi tabelu 84.0 __<>.4 0.6.0.1.8 0.·dozv.2 a 0.1.4 0.1. siupaca i zategnutih delova (sernatske skiee izvodenja 1 i 2) kod koristenja Gips-karton pozarno-zastltne place (GKF) prema DIN 18180 Lepljenica prema DIN 68705 deo 3 I) Lepljenica prema DIN 68705 deo 5 Iverica prema DIN 68763 I) Uiljebljenlh I) mm mm mm mm mm dasaka ad celinara prema DIN 4072 12.5). iseeanja.0 a stupe.6.4 0 0.0 rr 1 4 1. MS 10 prema DIN 4074 dec 1 5.6 a 0.2 1.sa 1. Kod cstvoroetranag oblaganja gornju stranu lreba obloiiti odgovarajui:e donjoj strani.0 i 2.1.0 268 241 255 214 239 184 223 149 205 132 186 5.6 vazs za drvene stupes prema DIN 1052 dec 1 najmanje sortirne klase S 10 odn.3.7.7 Klase zamenjeni presek sa krstastim iii I-presekom._ dozy cr·" I) I 2.0 300 252 283 214 263 178 248 147 238 148 230 Red Pozarna opterscenost Pritisak Savijanje ~ dozv ~ 1 1.5. Preseci mogu da se oblikuju i lepljenjem pod pntiskom-ukucavanjem ekssra.5. Cetvorougaoni zamenjen presek iste powsma hlb = 4..0 i razmakom stupaca s od. minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeli iz labele 84. za cetyorougaoni presek mogu u zavisnosli od tskoriscenja napona da se izracunaju minimalne sirine navedene u tabelama 76 do 83.0 242 220 232 198 220 176 207 149 192 127 175 4.1.1.5 1.0 i razmakom stupaca s od.'0 -.. vidi minimalne zahleve koji se postavliaiu pred spojeve u pasusu 5. odn. 5. stupe.2 7 If-s a a 0.6.pr.3 Oblozen. stupaea poiarom 5.2 2""4 "5 6 "7 8 a a 0.8.0 kB~ 1. 5.6. ~ O'''a = f-.listopadnog vela vazl u istom smislu pasus 5.0 i 6.7.2 do 5.2 0 0. 5.f-s ~ ~ 7 f-.2).0 282 250 265 212 247 179 225 146 206 135 191 6.T 1) I-g r-.0 234 213 225 193 215 171 205 145 195 132 184 4.5. dec 4 (zastita od pozara) od drvenih gratievinskih delova Tabel. slojeyitlh drvenlh dasaka Tabela Konstrukcione karakteristike ked Greda.2. obloziti sa gips-karton pozarno-zastitrnrn plocarna (GKF) prema DIN 18180 prema padacima crteia za izvodenje u labeli 84.2_6 vaie drvenlh ugroZenost smisleno ovome.stupaea 5.dozy 1.4 0 0. od punog drveta .3._ dozy ~ Savijanje __<>.8 0.0 228 206 222 186 216 166 208 144 199 120 188 3.2 U pogledu koriili:enja cetinara odn.1 1.6. 330.1.12 do 1.0 I 4-strane 83: Minimalna strlna b neoblotenlh ugrozenostl potarom Staticka naprezanja stupaca i greda za F 60-9 od slojeyitlh dasaka cetlnara sa odnosom stranlea Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 4.. Obloieni stupcl moraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da se izvedu prema padaeima pasusa 5.0 213 194 206 176 197 159 187 139 176 121 164 3.1A 1.6 kg/dm3 materijala klase gradevinskog materijala B 1 minimalna mm debljina 50 1) Ked ploCa ad drvenog 5. i zategnut.0 305 271 289 235 271 195 250 156 222 128 188 6.1.0 306 258 285 219 257 184 236 149 219 141 206 2.2 Podaci vaze za zategnute delove bez supljina.2 Kod stupaea od kojih je prema DIN 1052 dec 1 kod dimenzionisanja napon guranja odn. duZinom savllanja "" u m 2.2) i c) oblozenl stupei (vidi pasus 5.2. du:tlnom saviJanja "" u m 2. u pasusu 5_8.3 Umeslo oblaganja gips. deloy.0 "3 """"2 r-.o a 0. moze da zameni celvorougaoni presek iste povrsine koju lreba odrediti prema sliei 49.4.2 Grede treba patpuno.3.0 i razmakom stupaca s 00.0 209 190 202 174 194 157 187 137 179 126 171 3.arna opterecenost Pritisak ___52.6 7 '"T 7 1) f-g f-.0 295 248 275 209 257 177 244 145 235 146 228 Red Poi. 6.5. 5.. a kod koriscanja punog drveta od cetinara one navedene u tabelama 74 i 75..5 Stupel (sematska skica izvodenja 3) ked koristenja zidnih gracjevinskih ploca 00 gipsa sa bruto gustlnom 00 ~ 0.1 k.0 238 216 229 195 219 173 209 147 199 133 188 4.1) !J 0' .0 i 3-strane 81: Minlmalna Airlna b neobloZenlh stupaca i greda ugroZenosti pozarom za F 60-9 Staticka naprezanja od slojeyltlh dasaka cetinara sa odnosom stranlca Minimalna sirina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 4.3 1.2 do 1.2 1.1 5.s1<anog oblaganja) l-slojno oblaganje kod BSH.rom islih povrsina 2·slojno oblaganje vatrootpornosti deloya 5.7.t-s I) I 6. Ova oblaganja treba uevrstitt vijeima iii ekserima. s-strano ugrozeni stupci. red 1.3)..1 za neoblozene stupce mogu u zavisnosli od iskoriseenja napona kod koriscenja slojevitih drvenih dasaka od celinara da se uzmu dimenzije minimalnog preseka navedene u tabelama 76 do 83.3 U pogledu koriscenja eennara odn. u pogledu dimenzionisanja detalja ovakve vrste. naslayljanja ild.0 283 254 271 225 257 195 240 156 219 124 188 5. 5.5.0 320 284 311 250 302 217 292 176 281 146 267 5.0 4·strano 0.0 236 215 225 194 213 172 201 146 186 125 170 4.1 Neoblozeni zalegnuti delovi moraju u zavisnosti od iskorisCenja napona da imaju u tabeli 85 dale minimalne sirine.4 Pasusi 5.sal.0 285 252 270 214 256 178 242 147 228 145 217 6.0 259 234 248 208 236 177 223 145 211 138 200 5.6.2.7.4. ugrozenost 5.6 a 0. PloCe od drvenog rnateniala mogu i da se nalepe.6 0._ dozva. U svemu ostatom za ucvrStivanje kao I za glalko ispunjavanje spajnica vaii DIN 18181.4 0. b) neobloieni slupei od punog drveta F 30-B (vidi pasus 5_6.2 Minimalna debljlna b oblaganja kad Greda. grede i stupcl prema DiN 4102.0 .5 19 15 19 24 50 sme da se smanji za 10%.7 vaie za 3.o 13 4-strano 84: Oblozene grede. 5.0. Kod dvoslojnog oblaganja trsba izmestitl nastavke.0 262 236 248 209 233 179 216 146 199 130 181 5.2 1. dr- 1._ dozy I) 0'''6 I 6.1) mogu odqovarajuce da se upolrebe i ploce od drvenog materijala iii uiljebljene daske (vidi tabelu 84.2 1. dozv a"l1= 1.5. redovi 1. iseeanja. iii cetvorostrano uqrozene drvene zalegnule delove prema DIN 1052 dec 1 sa zategnutim delovima najmanje sortirne klase S 10.1 Podaei pasusa 5.0 207 189 199 173 190 156 180 137 170 120 158 3.0 5.karton pozarno zastttnlm _2_ 3 1.0 3-strano 0. 0.smieanja rnsrodavan nasuprot dokaza na pritisak sa savijanjem. T -.6. Krajevi stupaca moraju svojom celom povrsinorn preseka da se prikljuce u praveu sile.0 296 262 291 232 285 204 280 172 274 146 267 4.0 205 187 198 171 190 155 183 136 176 125 168 3.0 kR~ 1. 5. spojeva itd. 2 x 12.6 Klase vatrootpornosti primene.1.3 Neoblozene stupee od slojevitih drvenih dasaka sa krstastim iii l-prssekorn.1 Podaei pasusa 5. 61 . 5.strano uqrozenl pozarorn (oblaganje zato mora da ima takvu lrajnost vatrootpornostl kOja odqovara najmanje klasi vatrootpornostl stupaea).0 i 4-strane ugrozenosti poz.7. I I Slika 49: Celvorougaoni Slupaca (izvadenje kOO4.0 280 248 266 209 251 177 237 145 224 143 214 6. sa izuzetkom povrsina nalegan)a..5.4 5. naslavljanja. cija je eetvrta strana take pakrivena .1.Zastita od pozera Klasifikovani zidovi.6. dubina ukopavanja sredstava za ucyrseivanje mora da odgovara najmanje 6 dn.1 1. stupaca i zateqnutih delova (izvodenje kOO3-s1ranog oblaganja) Red CD "t> 7 t-sojno oblaoanie glps karton nom oovrsoom (red 1 1 1) Pla~e ad drvenlh preradevina III daske (redov! 1.0 264 237 252 211 240 181 227 147 215 140 202 5.7.~) Q '-'" Oznaka klase vatrootpornosti F3O-B F6O-B mo zastitne place poza- .-.0 290 257 272 219 254 164 234 149 213 137 196 6.2.0 362 317 347 267 330 221 312 176 291 146 267 2.6. dr- oozv = 1.sa 1.n.1.2.1 kB ·dozv. u drvene zidove ugradeni stupei ad slojevitih drvenih dasaka.21.2 a a 0.1 Oblest a .5. minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeti iz labele 84.1 kB -dozv Tabela hlb = 82: Minimalna Air. mora da se ispostuie uslovna jednacina prema pasusu 5.rom za F 60-9 Staticka naprezanja od slojeyitih dasaka cetlnara sa odnosom stranlca Minimalna strina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 1.0 257 232 248 208 237 184 225 155 210 120 188 4..1.1 kB_~1.5) ~~~b) t.1 Oblsst prlmene.3.zldorn " da su stupei sarno 3.l Tabela a 5.0 269 238 268 211 268 186 268 159 267 146 267 3.

8.8. j) Kod rasporedivanje priteznih zavrtnjeva prema DIN 1052 dec 2.5 2. = 10 mm za F 30 c.3 Zljebovi sa zavrtnjima odn. ad drvenih gradevinsklh delava Tabela 85: Minimalna Sialicka naprezanja lilrina 330.8. spojevl sa zljebovlma posebne izrade cernu ie min ~.21.1 10 dozv a O'·'l:. 5.1 b) ~I = - ) .3 u prineipu sme da se postavi N = 0.8.0 1.2. kad spajeva klase vatrootpornosti F 30: Nije potrebna smanjenje optsrecenla kada posebni ekseri imaju cubinu ukucavanja u srednje drvo ad najmanje 8 do 5.0 dazv . cepovima iii pokrivnim podvezama prema sliei 52.2.3. podveze.1 pravila.7 5.1 2.7). dodatno rasporedi.6 0.r.' = 100 mm za F 60 Za spojeve za koje je prema DIN 1052 dec 1 data minimaIna debljina drveta (min a). Slika 53: Spoj kljesta (primer sa drvenom postavorn). ukoliko ne treba zadrzati vece sirine prema padacima tabela 74 do 79.2.0 1.2.4 Ukoliko se unutar spoja spojni prlbor od celika i od celicnog lima prekriva drvetam debljine Ct prema pasusu 5. dozy N f (min as + c rninirnalna debljina beenag drveta prema pasusu 5.-t.Zidavi.2 3-strano 4-strano Odnos straniea hlb 1.0 2.8. k . 5. minimalne debljine bocnoq drveta mogu da se sracunaju uz uzimanje u obzir debljine ploce odn.dozvO'~sal.2.3. prema DIN 1052 dec 2.8.' (16) sa.8. prlkljucivanja iii nastavljanja.2.0 80 80 84 80 89 80 93 80 96 80 100 80 80 85 80 92 80 97 80 101 80 105 96 87 107 80 117 80 125 80 132 80 140 80 80 90 80 98 80 103 80 108 80 112 I 3-strana 4~strano Odnos stranica hlb 1. zastita ad pozara Klasifikovan! zldevl.8.0 2. = 30 mm za F 60 Za cspove i zavrtnje sa precnikorn ~ 20 mm davoljan je za F 30 razmak iviea prema DIN 1052 dec 2 i za F 60 povecan je za 20 m m. I I okomito (jab na vtakno)».vidi sliku 51 Razmaei iviea sredslava neopterecene iviee: min Ovde povezivanja od opteretene odn. 6 i 7 dozvoljena opterecsnie po cepu. n.2 Zljebovi sa nezasticenlrn zavrtnjima odn.8.sestaugaonim zavrtnuma iii sestougaonim drvenim zavrtnjima sa zastitorn zavrtnjeva prema pasusu 5.25· dozy N· as I min "s. . treba se drzati sledeCih dimenzija drveta .0 1.5 ' dozv.3 kad spoja klase vatrootpornasti F 30 iii F 60: Ne mora se dr~ali uslova pasusa 5.1 i se najmanje polovina eksera koji bi bili potrebru za spajanje prema pasusu 5.2 Podaei vaze za spojeve I<oji su optereteni na pritisak.2.2.8. grede i stupcl prema DIN 4102.3. anda radi zastite spaja treba postaviti drvenu postavu prema sllci 53.1 uslovi Tabela 86: Sporedn. pasus 4. neoblozenlh Konstrukciane zglobova F 30-B min a ked eksera Slika 51: Razmak od ivice (e) i debljine bocnoq drvela (a) prema pasusu 5.1 (primeri za izvoden]e 1 i 2).3.\ Maksimalni napon savijanja u celicnoj prirubnici Maksimalno naprezanje na zatezanje u ceuencm varenja 0""" vatroolpornosti primene spojeva prema DIN rebru i savovima 5.8.1 sredstava koja sluze za ucmora da iznosi najmanje Ct . 5.0 2.8.4 0. onda debljina ploca.: 50 mm za F 30 min as.2. dozv u"'s 11 t 1.8 vale za mehanicka spajanja izmedu drvenih gradevinskih delava prema DIN 1052 dec 2.8. Bez dodatnih posebnih eksera Za opterecenje N po iljebu treba dokazati da je Ns 0.1 5. = min a + c.8.2 ~3 ~ 4 6 a a 0.B.1 1. Za razmake ivica veznih sredslava koje treba zastiti vaz: pasus 5. Podaei vaze sama za oblast spajanja.0 dozv o-DIN 18800dea 1 0.2. f = er.4 '"7 ~9 ~ 1\ a 0.0 2.2. labele 4.1 Zljebovi ciji je polozaj asiguran nezastlcenlm posebnim ekserima. za bocno drvo treba se dodatno jas pridrzavati slececeq: min a.8.2 2.3. DIN 1052 dea 1 2.2 Opsta 5.6 a 0.pr. cepova odn. Za ivice kaje su zasticene od delavanja mac.8.3 Uzljebljen.2.1 (bez obzira na upotrebljeni cep). dimenzlje drveta Ukoliko u pasusu 5.ukucanirn lalpama iii rasporedivanjem priteznih zavrtnjeva). Podaei ne vale za spojeve kod kojih su srsdstva povezivanja opteretena u aksijalnom pravcu.8.4 120 55 30 35 140 65 30 35 Sllka za povezivanje 6 6 . smalraju se zastitno-pozarno-tehnlckl dovoljno oblozenlrn (vidi i pasus 5.0 0. mm (15) pozara vaze raz- er. 5.1.-.0 1.1.8. kazivanje drvenih cepova bez nadvisenia (ekseri:glatki seri) priek- 5.2.2 1.1. + znace: C.8.4 Kod uiljebljenih greda klasa vatrootpornasli 60 treba se samo drzati dimenzija drveta prema 5.2.2. Minimalna sirina naleganja b1 Minimalna debljina podveze d Minimalni razrnael eksera e1 i e2 Minimalan broj eksera podveze n po strani podveze Dozvoijeni naponi u N/mm2 Maksimalni napon smicarqa 't u drvetu Maksimalno naprezanje na pritisak (gnjecenje Punog drveta a) b) e) lepljene drvene ploce lepljeni cepovl prethodno prikueana pokrivna (prekrivanje) 52: Zastita sredstava podveza 1.2 nisu dati nikakvi dodatni podaci. \ .8.0.pr.0 1.1 5.N prema DIN 190532 dea 1 i kod povezivanja sa zavrtnjima i posebnim ekserima. za nosece spojeve i spojeve za osiguranje poloiaja.8.2 vrscivan]e poknvnih podveza. 1.0 2.8 0.7 Ukolika kad kljegla kaja su uqrozena savijanjem ne maze ca se izbegne iskretanje iii savijanje kljesta konstruktivnim merama (n.0 89 81 96 80 102 80 106 80 110 80 114 80 80 97 80 105 80 111 80 116 81 120 kRs 1.3 2.8 0.25 dozy o-DIN 18800 dea 1 Razmak iviea vezivnih 5. vaze samo za spojeve kod kojih se sile prenose slrnetricno (n.3.8. kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera i kod dva cepa najmanje 6 eksera.3 1.pr.3. prikazivanje drvenih cepova bez nadvisenja Red Minimalni zahtevi u kariMenju .. b) e.. F 30 i pasusu 5. treba sam a sracunaf dirnenzqe drveta prema pasusu 5.5 Dubina zabijanja eksera za pricvrMivanje pokrivnih podveza mora da iznosi najmanje 6 Na svakih 150 em' pokrivnih podveza mora da se predvidi sredstvo za ucvrstivanje. zatezanje iii srnicanjs.1 Podaei iz pasusa 5.4 1.8. Paslavljena drva nije potrebna kod opterecenia manje ad 0. sestougaonim zavrtnjima iii sestougaonim drvenim zavrtnjima kod spojeva klase vatrootpornosti F 30: a) Sa dooatnlm posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecsnla ukoliko se drzi uslova iz pasusa 5.1. prema pasusu 5.3 Ukolika se sredstva povezivanja zasticuju lepljenim drvenim plocarna.8. razmak ivica (I! iii . dozy N pri a.ne za t-secna povezivanja) -vidi sliku 50.2 1.pocveza mora da iznosi najmanje Ct prema pasusu 5.s.0 149 135 158 123 167 120 175 120 182 121 189 134 123 151 120 159 120 166 120 171 127 176 188 168 208 149 225 134 240 120 254 146 267 149 134 163 122 173 120 180 120 186 131 192 I a 0.2.kod naleganja i kantaktnog sueeljavanja klase vatrootpornosti F 30 i F 60. I \ • 6"n (~ Slojevilih drvenih dasaka Dimenzije minimalnih preseka u mm i minimalan broj eksera Minimalna sirina grede b.L na pravac sile) prema DIN 1052 dec 2 c. dec 4 (zastita od.N. mm 5.5 dazv. Gradevinske delove koji Ireba da se prikljuce treba dimenzionisati prema pasusima 5.2.8.1 Oblast 1052 5.0 1.8.6 Kod povezivanja radi asiguranja polozaja. prikazivanje dugih drvenih cepova bez nadvisenia ~ Savijanje ___!1_ dozy 0'.-+-+.1.8.pozara).1 i prema DIN 1052 dea 2.8.06 b neoblozenih zategnutih puno drvo F3O-B delova Cetinari ~ Red Zalezanje I@] Minimalna Ugroi:enost slojevite drvene daske F3O-B slnna b u mm pozarom F6O-B Slika 50: Simetrlcno povezivanje okomito na pravae sile.2 do 5. (14) 5. gerberovih karakteristike 110 99 123 89 133 80 143 80 151 87 160 88 80 103 80 112 80 118 80 124 84 128 I Serrano 4·strano Odnos stranica hlb 2.8.8 Klase de02 5... Debljina bocnoq drveta: min as.1 62 .

- \~/ • :\' Q.1 a.7. dovoljno je da se za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 ispostuj.3 Prema pasusu 5.1 a.5.7_3 Ukoliko se mere limova prema pasusu 5.la.2. ~min (d.8.8.1 odn..8. 5.25 uzirna u obzir razliciti nivo sigurnosti kod pozarno-zastitno-tehnickog dimenzionisanja nasuprot dimenzionisanju prema DIN 1052 dec 1 Nije potrebno (dalje) smanjenje opterecenja.8.4 Za povezivanja ekserima radi osiguranja polozaja.8.8.08 ( 1 + sa [-j ) 110 4 '~I (19) 5.8.3 Za d .4.1 5_8.2 Letista od celicnih paouea debljine lima ~ 10 mm mogu da se uvrste u klasu vatrootpornosti F 3D.8. + "m + 2· ~200 mm (drveni cap sa nadvisenjarn) s20 mm a a Zakosenje od max.1.-30 Ovde znaci v) d" 1.6.sa ugradenim Celienim limovima: Treba 5.I a.8 F 30: 0 = 200 mm 5. kod kojih je drvo prepusteno iii ulepljenim drvenim letvicama prema sliei 55 c) odn.8.8.) za nezastlceni drveni cap dozvoljeno .8. < min (d" I a.4.1 Ukoliko celieni delovi postavljeni spolja sluze sarno za osiguranje poloiaja.:520 mm Zakosen]e od max.5.7...2.2. F 30: <IS~ 10 mm F60: <IS~30 mm 5_8.. i Armiranobetonski oslonae iii zid Za posebne eksere je dovoljno sarno da se ispoStuje uslov dubina ukueavanja ~ 8 do 5. pasus 5.6 Za spajanje klinovima za podesavanje sme da se primeni same maksimalno 25% odgovarajuceg dozvoljenog opterecenja prema jednaclnama (17) i (20).bez celicnih limova: Za klase vatro- F60: 0=440 mm optereeenje N po drvenom cepu treba dokazati da je Ns 1.1 Slika 56: l. 10 mm duzlna drvenog eepa 2· as + am > 120 mm o (drveni cep bez nadvisenja) 2· as + am + 2 0> 200 mm (drveni eep sa nadvirenjem) cepa ne vaii wdP~~~~~~ ~ .05( 1 +[--]) 10 110 4 (23) po ekseru Za do I a. ukoliko se postuju uslovi prema pasusima 5.4.(a. Dalji faktor od 1. 1.1 odn.8.S.2.2.1).3 zasticeni drveni cepovi spoja klase vatrootpornosti F 30 i F 60: a) b) kod a) uslovi prema pasusima 5. zasttta ad pozara Klasifikovani spojevi drvenil1 gradevinskih delova prema DIN 4102.9 Spojevi drvo-drvo Klasa vatrootpornosti F 30 i F 60 (vidi sliku 57) air" kao u pasusu 5.4.4.4.. prikueanim pokrivnlrn podvezama prema sliei 55 d).O.0 ispostovatl sledece uslove: duzina eksera In ~ 90 mm za limove vidi pasus 5.8.8.25 " da je ) (17) 330. + "m ~ 120 mm (drveni eep bez nadvisenja) ~ = 2· a.. treba dati i druge dokaze pogodnosti . kod naleganja i suceonlh kontakata klase vatrootpornosti F 30 i F 60.8_5_1 Nezasticsnl nosti F 30: klinovlma klinovi prems DIN 1052 deo Slika <? cenlrn ivieama 54: Mera lima 0 kod koriscenja limova sa nszastib) teono ueepljenje sa pokrivnom podvezom 2.7 Za opterecenje N po drvenom cepu treba dokazati NS1.4. treba se driati sledeceg prekrivanja drvetom..5 mm na kraju drvenog kao nadvisenje.5.' da je (24) dozy F 0.2.4.2. 5_8.2. koji prema sliei 55 b) ne izlaze na ivieu drveta.B.3. kod spoja / tepovi radi osiguranja poloiaja Calicna papuca debljine lima.) prema pasusu 5. postoju (dalje) smanjenje sledeci uslovi: opterecenja ukoliko se is- za ueepljenje sa pokrivnim podvezom prema slid 57b).6. kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera. pasusl 5.2 Ukoliko je nszastleena je leie jedna nasuprot druge. a kod eva cepa najmanje 6 eksera b) Bez dodatnih posebnih eksera Za optereceoje N po cepu treba dokazati da je. pasus 5.4.8_5 Povezivanja sus 5 5.8.6 treba se drzati dubine ukueavanja od 8 do.tf.8_7. ispostovat' sledece uslove: dubina ukueavanja ~ 8 do dnI as 2: min (dn I as)' I'rlmedba: kod spojeva sa ugradenim celicnim llmovirna dozvoljena optereeenla smeju da se povecaju za 10% prerna DIN 1052 dec 2.1 Neza~tieeni drveni cepovi. mogu da se izvode bez postave. Nije potrebno d" n.4 Veze drvenim eepovlma . dec 4 (zastita ad pozera) 5.Zidavi.8.3 zasticeni klinovi kod spoja klase vatrootpomosti F 30 i F 60: Ne moraju da budu ispostovani 5_8.8. treba da se prikljuci DIN 1052 dec 1 i F dozvoljena sila kosnika iii slieno koji kod dimenzionisanja ueepljenja prema (znak formule vidi pasus 5.4. sa dozy.7 Uslovi za celiene limove kod povezivanja sa ugradenlm celien.1 a. ako su prema podaeima sa sflke 56 prikljucena na armirano-betonski oslonae iii zid.8 Povez.npr u okviru davanja opsteg gradevinsko-nadzornog ugao izmedu napada sile i pravea vlakna srednjeg iii bocnog drveta i (as 90 0C) i = I.5. sa najmanje 3 formule u jed- d. sto znaci nezasticeno povuceno sa ivice i time zasneeno sa lepljenim drvenim letvicama i time zasticeno sa prikueanim pokrivnim podvezama i time zastlceno limova povueenm sa ivi- c) teono ueepljenje stranama (Uvek najmanje 3 sredstva osiguranja polozaja) Silks 57: Minimalne dimenzije vatrootpornosti F 30 i F 60.3 zastlceni ekseri klase vatrootpomosti F 30 i F 60: Ne moraju da se ispostuju odn.8.2 Neza~tieeni drveni cepovl kod spoja otpornosti F 30 .1 povrsl- <~ 5. U pogledu znakova nacini (25) vidi pasus 5.8.-30 v) 5.8.6 Spajanje 6. sarno sledaea mera lima: samo jedna ivica iii dve koonda mora da se ispostuje pri cemu je dozy.8.1 5.8.. pri cemu je mm na kraju drvenog cepa ne vazi Poloiaj ucepljenja mora da bude osiguran sredstva uevrscivanja.10.1 bl cl dl ~ . sa pokrivnim podvezama radi na svirn ucvrsi:ivanja Ceonih ueepljenja za klasu u jednoj ravni. N s 0. sa (1 + [-j ) (1--) I~.6.1 i se upotrebi najmanje polovina eksera koja bi bila potrebna kod spajanja sarno sa posebnim ekserima.) =0.8.8.8.07 5.vanja Ijen. su postav- (1 __ 5. kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 .5.21.5 kao nadvisenje.iS~ 20 mm F60: <IS~60 mm kod limova uopste. Nezasticeno caono uCepljenje ~} POkrivne~~veze ~ / Q.8.1 ne ispostuju.8. dimenzije drveta prema pasusu 5.m limovima (::2 mm) kod spois klasa vatrootpornostl F 30 i F 60 5. npr. .8.4.8.) "=-'-"~"---~ min (d" I a.4.8.2. 5.6 I" (drveni cep sa nadvisenjem) odobrenja. 5. ukoliko se postulu sledeti uslovi: je = je = pri cemuje min(dolas)=O.25· dozy 0.8. as) min (d"I a.6.2. (drveni cep bez nadviiienja) odn. tada je drvo prepusteno sa strane: F 30: .16-1 amla.4.8. .7 ekserima prama uslovi pasusa 5.0 za uc:epljenje sa pokrivnim stranama prema sliei 57 c.) min (d. spolja sa celicnim delovima ko.5. (22) ee 63 .ezlste mm (primer) g dS! I as pri cernu je i!: min (ds. T reba dokazati F~ a.) I min (do I a. pasus 5 5.v~) (b-2 v~) I t b) za nezasncena ucepijenja prema sllci 57 a). 110 4 a (21) 360 5.8.8.8. kllnovlma za pcdesavanje prema DIN 1052 deo 2. podvezama na svirn (b-2v~)lb (25) duiina drvenog cepa I = 2· a.1 Kod limova sa nezastlcenim ivicama ne sme da se ide ispod sledece mere lima prema sliei 54: sa celicnom stopom debljine lirna z 10 Primedba: Upotrebljivost grednih papuca (celiene papuce debljine lima < 10 mm) ne moie da se proceni sarno prerna DIN 4102 dec 2.?~').8... nezasticenlm nama limova nisu pokriveni ovim pravllima.8. pasus 5.4 a 5. uslovi prema pasusima 5. ~f1~~ Objasnjenja: a) b) e) d) Silks 55: Rasporedivanje celicnih . < min (do I aj dozvoljeno optereeenie treba umanjiti u odnosu (do I a.. (~. paPokrivne podveze kod spojeva klase vatrootpor- a) Sa dodatnim posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecenia ukoliko se ispostuje uslov iz pasusa 5. Iviee limova se smatraju zasticenirn ukoliko se kod iirnova do 3 mm debljine.1 DIN 1052 dec 2.6.4 Prema pasusu 5.8_5_2 Prema pasusu 5.) Za 5.7 potrebna postava.?.25·dozV"l(a.7.)lmin (d" I a.4_5 Kod uiljebljenih greda klase vatrootpornosti F 30 i F 60 treba lspostovatl same dimenzije drveta prema pasusu 5.pterecenje po drvenom cepu treba srnanjtl u odnosu (d"I a.(1-3:0 ) (20) F 30: 0 = 120 mm F 60: 0= 280 mm 5.8.4 Spojevi sa slobodno leiecim. moraju da se zaStite iviee limova.7 klase vatrootporno- brzina sagorevanja (d. 360 sledece: prema pasusu 1.25 ' dozy N N prema DIN 1052 dec 2.2. iii spojevi za koje je prema pasusu 5.) = 0.3 ne moraju da S9 ispostuju.). pri cernu je ~ statlekl potrebna dubina ucepljenja.sa ugrallenim eelienim limovlma: Za celicne llrnove vaii pasus 5.8.2 Nezasticeni ekseri kod spojeva sti F 30 -.1 Nezasticeni ekseri kod spoja klase vatrootpornosti F 30 . dopunski uz pasus 5.bez calicnih limova: (18) Treba druge oznake u formulama vidi DIN 1052 dec 2.8.

1 Zglabavi u slemenu magu da se klasifikuju u klase vatrootpornosti F 30 i F 60. prikaz drvenih cepova 5.8. 88 x 260 ~ lrina lima za spoj greda u ravrn prema ~ 50mm d!: 2mm ~ lOmm ~ 120 mm prema sledecoj labeli Debljina boCnog drveta mm 60 i 80 100 t20i 140 160i 180 200 i 220 pretnik ~Q_~ti ~d$lll't t~:i~doZV N suer 55a) Slika 62: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim povima bez celicnih limova kod spojeva klase vatrooipornosti F 30 prema pasusu 5.2 Za povezivanja cepovima posebne gradnje dobijaju se prema pasusu 5.4.10.8.21.1 Prema kriterijumima pasusa 5. c.I. dimenzije prema slikama 60 do 63. N.9 dobijaju se dimenzije date u pasusu 5.2 (primer) za povezivanja ekserom klase vatrootpornosti F 30 r so t drvenog 8 10 12 16 20 tepa mm dozvN NS~ .10.lW il1 d npr.8.pokrivanje drvetom prema sfici 55 b) F30 A 2: 1 as cf In '\ am ~50mm ~mina+cf ~2mm =10mm ~90 mm "~I ~100mm 2mm 30mm 60mm c 61: Minimalne dimenzije za pavezivanja drvenim cepovirna sa ugradenim eelicnim limovima za spojeve klase vatrootpomosti F30 fN:SdOZVN F 60 prema pasusu 5. 5.8. Manje uobicajeni spojevi F60 330.6.8.2 (primer).debljina A = } 64 .8.8.10.pr.08 5.11. l.4 (primer) Slika 64: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosn F 30 prema pasusu 5.1 do 5. prikaz drvenag cepa bez nadvlsenja.11 Primeri dimenzije kad zglabova u slemenu F 30 i F 60. • 30 mm drvenih petlji Slika 65: Minimalene dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim celienim limovima kod spojeva klase vatrootpornosf '" 60 prema pasusu 5.6.8.8.=10mm ed . N.4. .8.9. 0. tabela 4.4 (primer) kod zastlte podveza eksera drvenim } ~min a podvezama C.8. 0..rjOZYN 1fIUl4+Cr 160 a" ~ 100 16 16 16 20 20 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28 20 24 24 28 28 28 24 28 28 28 32 24 28 28 32 32 28 28 32 32 36 am } F30 iN~drJl'iN Potrebni precnici drvenog cepa dSI (preferencijalne mere) u zavisnosti ad debljina drveta ~ i am za IX = 0 kad kojih nije potrebno smanjenje maksimalno dozvoljenog opterecer[a dozy.11.8. Potrebni precnici drvenog cepa dSI preferencijalne mere) u zavisnosti od debljina drveta as i am za IX =< 90 kod kojih nije potrebno smanjen]e maksimalno dozvoljenog opterecenla dozy..1 (primer).3. ~100mm 30 mm De~jne bocn~ drveta as i odgovarajuci precnik drvenog eepa ! uzimajuci u obzir preferencijalne mere za N s: dozy N Slika 60: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima sa ugraclenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosti F 30 prema pasusu 5.6 dimenzije F30 ekserima dobijaju se prema prema slikama 64 do 67.4 Za povezivanja susu 5. Kod drugih povezivanja minimalne dimenzije treba lzraeunati prema pasusima 5.I I 140 minimalna velicina eksera dn x I 46 x 130 55 x 140 60 x 180 70 x 210 i 160 'l 180 200 I C.ulepljena drvena drvena ploea iii pfropfen letvica prema slid SSe) letvlca prema suer 52 Slika It. = 10mm prema niie datoj tabeli Dubina ukucavanja: 8 dn aSmm 60 80 100 120 160 .8.8.11.8.4.2 b).8.2 b) (primer) debljina bocnog drveta as mm 60 80 100 40 8 8 60 10 10 10 12 debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140 am 160 180 200 >mina+(f " 12 12 12 16 16 12 16 16 16 16 20 20 16 16 16 20 20 20 16 16 20 20 20 24 16 20 20 20 24 24 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28 as as C. dimenzije prema slici 59.. zastita od pozara Klasifikovani spojevl drvenih gradevinskih delova prema DIN 4102. prikaz drvenih eepova bez nadvlsenia ce- Oebljine bocnoo drveta a" i pripadajul:e minimalne velieine eksera uz uzimanje u obzir prioritetnih mera za N ~ dovz N Slika 66: Minimalne dimenzije bez eelicnih limava kod spojeva prema pasusu 5.6. .8.11. = Slika 63: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpornosti F 60 prema pasusu 5. 5.3 (primer) Ol: as 100 mm .8. I . drvena plata iii ptrooten prema slici 52 = ec A-A ~ i A ~! a" C. kada su izvedeni prema podacima sa slike 58. 6 i 7 Slika 59: Minimalne dimenzije i dozvoljeno opterecenje za povezivanja sa cepovima posebne gradnje kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 prema pasusu 5. . I" d" 5.8.8. cleo 4 (zastita od pozara) 5.4. papa- ~ 50mm ~ 10mm ~ 120 mm u zavisnosf ad a" i am prema ni!e dato] labeli am Prikucana pokrivna podveza prema suet 55d) 180 200 mm _ debljna veziee } kod zastite ~ min a eksera ~ 2 mm pornocu c. 5. as C. 30 mm Slika 67: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpomosf F 60 prema pasusu 5.Zidovi. aka se izvode prema padacima iz tao bele 86.8.8. .3.11.8.1 do 5.' e b i min a kao i dozy N prema D N 1052 deo 2.6.3 (primer) dabljina bocnog drvala a" mm 60 80 100 120 140 160 180 200 40 10 10 60 12 12 16 16 debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140 ii dJj I N:S02SdozvN _'_':so:S.8. dn FlO 120 ~50mm ~mina+c.2 Gerberavi zglabovi magu da se klasifikuju u klasu vatraatparnasti F 30.4. .8.1 (primer) F60 Slika 58: Minimalne klasa vatraatparnosti bez nadviserua 5. " \ ~ n.3 Za povezivanja cepovlrna dobijaju se prema susu 5.

1.18 "j 012 1. Za sracunavanie minimalne debljine oblaganja treba koristiti ve6u UIA-vrednost koja rezultira iz jednacma (29) i (30). 1 U tabeli 89 su sem toga sernatskl prikazani obrisl oblaganja. mogu da se vide u /Y. Vodove zato treba u oblasti supllua odn. 6.-1 200 (30) 330. vidi pasus 6. 6.1. karakterfstlc- -I. zastlta od pozara Klasifikovani nosaci i stupel prema DIN 4102.1.4.2 i 6. Za deo profila koji se najbrie zagreva treba sracunatl modifikovanu UlA-vrednost: Tabela zamo-zastitno-tehnlckt --A 2h+ b 10' 87: Faktor obllka za razlicile profile Profil ~ I 1. Kolaps ukupnog profila uglavnom usleduje na osnovu usijanja jednog takvog dela profila.1.1 Kod celvorostrane izloienosti nja cele konture proflla je razvijena UIAA kada je A povrslna preseka profila. treba odrediti opitima toplotnog istezanja u zavisnosti ad stepena iskoriscenja. 4-strano - 4b to' A da se umanji beli 88.dd u mm kod oblaganja prema pasusu 6. t. pcvrsina Nosaei Razvijena A iliStupci 6. racunato ad iviee celicnog gradevinskog dela koji treba da se zastiti.j.1. celicni gradevinski delov! 6 Klasifikovani celieni graClevinski delov.1.1. 6.1. U Kod visina nosaca >600 mm bude merodavno i 200 t ~ ~ 'I F 30 do F 90 'I 2 F120doF180 4 < 90 90 do 300 < 90 90 do 300 0 5 5 5 moie oa -~ A .1. U svim drugim u em. da se odredi pojednostavljeno (26) aka je znace: ad temperature zavisna graniea istezanja celika prema momentu otkazivanja graniea istezanja celika na 20'C sobne temperature faktor oblika prema tabeli 87 faktor oblika vazi samo za profile sa opteprema teoriji elastieiteta.4.4.2 Ob.eevi.b i oblaganja 6. za klase vatrootpornosti a) b) iii Stupe.prema odnosu obima plamena prema povrsini preseka koji se greje.3 Kod troslrane izloienosti cele konture profila rezultira razvijena povrsina .1 Kriliena temperatura celika T. protili 8 Stupe. da ne pretrpe nepogode. 4-strano -- 2b+ 2h 10' A 10 Ncsaciiii Stupei 4-strano 2b+ 2h -~to' A F 30 do F 90 ad najmanje 30 em i F 120 do F 180 ad najmanje 60 em celicnih gradevinskih del ova 11 6. zavrtnji i HV -zavrtnji moraju da se obloie u istoj debljui kao prikljueeni profili.3 kao i 6. deformaeije iii da potpuno zakaiu. grade- 6. Primedba: Upotrebljivost 13 Nosac ill iF ~~ a-strano - 2b+ 2h A - 10' 4-strano 2b+ 2h - stupac to' (28) A visinu i sirinu preseka.4 Ukoliko se vodovi . kod klasa vatrootpornosti F 30 i F 60. deo 4 (2a5ma cd pozera). telik 2 (31) Noiica metara.4 za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 za navedeni iznos Ad uvek navedenim u ta- Stupe.6 Primeri za UlA-sracunavanje tabeli 89.5 se drZe na graaevinskom delu pornocu nosaca maltera kao sto su rebrasti razvuceni metal.u rebrima l-nosaca . onda kroz trajnost njihove vatrootpornosti treba obezbediti da ti vodovi ne ostets obloge ked ugrozenosti vatrom. iieano tkanje i sl.1. Oblaganja malterom bez ovakvih nosaca maltera nisu dozvoljena bez posebnog dokazivanja upotrebljivosti.1 Ukoliko se na nose6e iii ojacavajuce celicne gradevinske delove sa odredenom klasom vatrootpornosti Celicnim gradevinskim delovima koji ne moraju da pripadaju nijednoj klasi vatrootpornosti.2.2 Ukoliko se ked dimenzionisanja deo 1 do deo 4 izaberu dozvoljenih. hit u em 6.1.2.4. izlolenosti povrslna plamenu L RSlV.n.1strano - 100 t /Y.2.1.50 @ 1. malterom opisana u pasusima 6.1. (1) z.6.1. na primer pornocu opste gradevinsko nadzorne dozvole.- b 10' to' s-seano -A iIi 112' Pri cemu b i A predstavljaju ne vrednostl.1. onda erit T ris6enja eelika prema DU 18800 manja iskoris6enja ad maksimalno sme u zavisnosti ad stepena isko- 6. and a prikljucke i susedne celione delove treba obloliti po jednoj duzini. Za lzvodenje (vrsta i raspored prlcvrscivanja kao i minimalna debljina maltera) vaze podaei prema pasusu 6.1. iicano tkanje i sl.14 Klasa vatrootpornosti []1:1 1.2.1.2.vade kroz supljue iii kroz polja resetkastih nosaca. t i ovde Ugaonik 4-strano ---- 1" k (1) 6. Beton iIi I u ern' -- 200 1 200 t 4-5lrano .2 Merodavna je veca vrednosl. pia menu n.SUplj.).1.1. 4-strano -t tOO Kod svih niie navedenih klasifikovanih skih del ova UlA-vrednost je ogranicena b) Ukoliko calicne gradevuske delove treba proceniti sa U/Avrednostima >300 rrr". Kritiena temperatura kod gradevinskih delova koji su klasifikovani u daljem tekstu ad St 37 i St 52 prema DU EN 10025 kod dimenzionisanja prema DU 18800 deo 1 do deo 4 zavisi ad razlicitih para- 6. 15 Nosac 3-strano 200 U principu se noiiea koja je okrenuta vatri odn.70 prsma podaclma pasusa 6. vrsta cellka t je debljina dela profila a kame se radi u em.pr. 65 .3. vrednosli odnosa UtA delovi 6.acunavanje u m-1 i oblaga- u zavisnosti ad UlA-vrednosti koji treba da se prikljuCe.1 osnove za dimenzlonisanje delav" Slika 68: Opadanje Fabela 89: Primerl Red POV.2.pr.3 Iviee ispusta .1.4 za oblaganja stupaea.C) receniern na savijanje dimenzionisanja slucaievirna je ~ .01 6.3. oblaganja malterom koja su popotrebna i koja nisu nosena nosacima maltera na gradevinskom delu (rebrasti razvuceru metal.2 Kod eetvorostrene nja u obliku kulije je 2h+2b UIA'--A kada h i b predstavljaju fila. k (20 .2 Sredstva povezivanja kao sto su zakivei.. 6.n.4 Konslrukcioni prucipl 9 Nosaci 6.moraju da se zastite u istoj debljini kao i ostali delovi profila.2Ii kod koriscenja Red UtA prema pasusu m :' maltera prema DU 18550 deo 2 grupe maltera P II iii P IVc 0 0 0 5 P IVa iii P IVb vermikulit iii perlit malter prema pasusu 3.2. Ugaonik 4-strano ---1 2b+ 2h to' A 200 (20·C).1.5 5 5 5 5 - 2h + b A 10' 6.1.3 Kriticnu temperaturu gradevinskih celika koji nisu obuhva6eni slikom 68. deo profila koji je okrenut vatri najbrie zagreva. celienih cril gracievlnski!1 (UIA)mod .na mestima provodenja kroz polja reSetke taka uevrstiti poljima resetki polaganjem vesanjsrn ilili konstrukeionim delovima klase gradevinskih materijala A.1.3.4 Da bi se postiglo da se celieni gradevinski kod ugrozenosti vatrom zagreju samo do temperature celika ad < erit T uopste.Zidovi. onda su za klasifikaeiju protrebna ispitivanja prema DU 4102 deo 2.1.1.5 Oblaganja 14 UlA· (29) A vee objasnjene F Atm.l-pro- Ncsac 6. kod kojih se zagrevaju samo spoljnje povrSine nonca .22.4.§UB odnosne graniee rasprostiranja vinskih calika u zavisnosti ad temperature.4 Kod trostrane izloienosti obliku kutlje je 2 ti+ b UIA'--~ A plamenu i oblaganja u t Pliost.1.2 za klase vatrootpornosti F 30 do F 180 i kod stupaea koji su optere6eni na pritisak prema podacima pasusa 6. potrebno je oblaganje. .2.4.k U jednacini (26) ~ prema krlvini na sliei 68.1.5 Kod jednoslrane izlozenosti plamenu ..3 Ogranlcanje vrednosli odnosa UIA celicnih gradevinsa s 300 rrr" 6 Dvostruki ugaonik 4-strano --A 2b+ 2h to' ~ 7 $upljiprotili Kod izracunavanja kritiene temperature prema jednaeini (26) minimalna debljina oblaganja kod maltera sme a) kod nosaca kojl su optereceni na savijanje prema podaeima pasusa 6. za A UtA-obracunavanja Ugrozenost a-snano V/A m-' erit T eelika je ana temperatura na kojoj graniea istezanja eelika padne na napon celika koji postoji u gradevinskom delu. --A ccvrsme to' 4-strano mil (27) 6. treba posebno dokazati.1. 6.2 za oblaganja nosaca i pasusu 6. 6.26 kod opterecenja na savljanje 0 1.2.pr. 12 Nosac Hi stupac -- 200 t 6. Njegovo dimenzionisanje se ravna prema vrednosti odnosa UtA u m-'. -~- Ad-vrednosli prema redovima 1 i 2 smeju da se primene i kod oblaganja malterom stupaca prema pasusu 6.je 100 UtA'-1 (32) debljina dela profila a kame se radi (nozice) Nofica .ova je prakticno slueaj kod uzidanih iii ubetoniranih l-nosaca.2.1 Kritiena temperatura Konstrukcionekarakteristike b.27 ~ 1.2 16 Nosac s-srrero 2h+ b ---A 10 2 Tabela 88: lznos umanjenia za crit LlT= 100 K dna debljuu oblaganja d kod oblag311ja malterom 17 Nceac 3-strano . kablovi iii trase kabplamenu i oblagalava .1.

6.3.1.3.3 Klase vatrootpornostl ukljucujuci kon.sa stegama iii zavrtnjima iii kod cetvorostranoq oblaganja obaviti ih aka donjeg poiasa na isti naein kao aka gornjeg. . 66 . Presek otvora mora po paru otvora da iznosi ~ 6 em2 otvori zacepljeni betonom iii malterom moraju pre oblaganja stupaca da se pan avo potpuno olvore.4 spojevi pasusu 6.kod konscanja mallera II ad tt m? « 90 9Odol19 120 do 179 180 do 300 II 2) Grupa maltera P II iii P IVe prama DU 18550 deo 2 F 30 5 5 5 5 F 60 15 15 15 15 F 90 F 120 F 180 5 5 5 5 Grupa mat1era P IVa iii P IVb prema DU 18550 deo 2 F 30 F 60 5 5 15 15 F90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 F 180 25 F 30 5 5 5 5 vermikuht iii perUt ma'ter prema pasusu 3.2.2 UlA prema Minimalna debljina rnattera 2) d u mm preko drzaca maltera (rebrasti razvuceni metal iii iicano tkanje) prema susednoj serni-skici . ugrozenoscu vatrom sa tn strane. Ona postoji kada je gornja strana nosaca potpuno prekrivena plocama iii supljim talpama prema podaeima pasusa 3.uz uvazavan]a UIAvrednosti obtozenl u skladu sa opisanom vrstom oblaganja.1.3 21 31 Za minimalne debljine maltera diD za donje notiee lreba videti padatake prema tabeli 90.2.2.npr.2. na savijanje napregnute. 11 F 6(}-A 50 F 9(}-A 50 F 12(}-A 50 F 18(}-A 75 50 50 60 50 60 50 60 70 60 115 60 gradevinske place ad gipsa prema DIN 18163 Nosace maltera treba izdasno ukotviti n.2 2.2 Podaei vaie i za celicne stupee sa konzolama.3. Ukoliko nije moquce pozarno-zastitnc-tetmeko dimenzionisanje. kod kojih su povrSine izmedu nozica potpuno izbetonirane.22. koji ne smeju oba da budu na isto] strani preseka. ugrozenost vatrern 6. Kod visokih nosaca mogu iz razloga stabUnosti da budu potrebne eventualna vece debljine.4 do 3. limeni profiti.6. I ( )-vrednosti vaze za stupee ad supljih profila.2 6. Minimalna debljina zida rezultira iz podataka tabele 91.'---------------- A"'¥l Zidovi. 2do3 lid prema DU 1053 deo 1 iii oblaganje ploeama prema DU 4103 deo 2 ad F 3(}-A porozno-betonskih blokova ill gradevinskih ploca prema DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn. 6.2. zastlta od pozara Klasifikovani I'losaci i stupcl prema DIN 4102. Tabella 93: Minlmalna debljina oblaganja d u mm celicnih stupaca sa UIA 300 mnr zida ill ploca . drveta iii plastike . Umesto uzengija koje drze odstojanje smeju da se upotrebe i odqovarajuce delotvorne skobe nosaca.enjez~vrtnjem: \\ min.3 50 (50) 60 (60) 50 (50) 60 160) 70 (50) 80 (60) 70 (70) 100 (80) 115 (70) 120 (100) mora na svim mestima da ima otvore istlh velicina. Otvori na opekama ne smeju da se pruzaju okomito na rebro nosaca.ukupna debljina maltera 0 ~ d + 10 mm . 6. 6.3.2. DU 18152.. Red 1 2 2.3.30 U~vrsc. u datom slu~aju kod koriscenja gradevinskih materijala klase S treba lpak ispostovaf gradevinsko-nadzorne zahteve. Ovaj zahtev treba ispuniti i onda kada se postavlja plafon sa odredenim trajanjem vatrootpornosli .6 uvek najmanje trazene klase vatrootpornosti . DU 18153 i DU 18162 2 lidne opeke prema DIN 105 deo 1 iii krecnJackopescane opel<e prema DIN 106 deo 1 lidn.1.s.a kod podova koji se delimicno iii potpuno sastoje ad gra"evinskih materijala klase S. sa oblaganjem malterom donjih notica 11 Oblaganja manerom Red Minimalna debljina d 2) 3) zida za oznacavanie klase v~rootPOrnQsti 6. I z~ stu pee sa otvoremm III zidane.5 F 60 5 5 5 5 F 90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 25 F 180 25 Oznake uvek glase F 3(}-A. cetvorostranom ugroienoscu vatrom.2.2.2.3 vaze za obloiene celi~ne stupee prema DIN 18800 deo 1 ideo 2 sa .1.1 F 3(}-A armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog betona prema DIN 4223 poroznog 50 (30) Oznaka klase vatrootpornosti F 6(}-A F 9(}-A F 12(}-A 50 (30) 50 (40) 60 (50) F 18(}-A 75 (60) 6.6 Utvrscenje stegom 2.. ukoliko su konzole odqovaraluce oblozene uz uvaiavanje UIA-vrednosti. deo 4 (zastita od pozara). da su i protiv preturanja i ostala staticki potrebna uevrscenja obloiena uz uvaiavanje UIA-vrednosti odgovarajute opisanoj vrsti oblaganja. DIN 18153 i DIN 18162 zidnih opeka prema DIN 105 dec 1 iii krecnjacko-peManih blokova prema DIN 106 deo 1 ideo 2 zidnih gradevinskih poea ad gipsa prema DIN 18163 50 (50) 50 (50) 50 (50) 50 (50) 70 (50) 2.3 Podaei pasusa 6.1. uslov.tj.3. da bi malter mogao da prodre kroz drzac maltera ~1 0 rnrn. ad celika.2. 6.1 oblozenlh celicnih stupaca Oznaka klase vatrootpornosti Oblsst primene.2 Podaei pasusa 6.2 vaze i za resetkaste nosace kada su pojedini stapovl.zidnih gradevinskih ploca ad lakog betona prema DU 18151. razvueenoq metala iii zicanog tkanja moraju da poseduju drzaee rastojanja navedene u sematskim skieama tabele 90. Obloga stupaea zidanog zida iii gradevinskih zidnih ploea prema DIN 1053 deo 1 adn.2 330.>IN 18152. Izuzeti iz ovoga su spojevi koji su potrebni samo za vreme rnontaze.2 vaze uz uvazavanja UlA-vrednosli i za odqovarajuce nosaee sa eetvorostranom ugro~enoscu vatrom. odnosni slucajevi su oznacenl sa" -~. Svaki sloj obloge treba pojedina~no ucvrstitl za donju konstruki:iju i premazati.02 Klase vatrootpornosli oblozenih celicnih nosada 6. 6.5 Kod klasifikovanih nosaca je dozvoljeno postavljanje dodatnih oblaganja .1 Podaei pas usa 6. celicl'li gradevil'lski delovl Tabela 90: Minimalne clebljine maltera obloienlh celienih noeaea bez zlda Plate Hi suplje talpa prema pasusfma 3. 3 zavrtnje/m 6. koji su potpuno izbetontrani.2.1.iii lezi slobodna.mora da bude " 400 mm. F 9(}-A.da se postave eelom duzlnorn stupea do donje iviee neobradene tavaniee.vidi sernatske skiee u tabelama 90 do 92.4 do 3. ad gornje ivice neobradene tavanice .DIN 4103 deo 1 uz upotrebu porozno-betonskih blokova iii gradevinskih ploca prema DIN 4165 i DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn. evornt limovi itd. U svemu ostalom za ucvrscivanje i spahtlovanie spojniea vaii DIN 18181 6. Spojniee viseslojnih obloga treba izrnestati za ~ 400 mm.3 Pritisnute stapove u resetkastlrn nosaCima dimenzionisati prema podaeima pasusa 6. zamaltensane Obklgeod sa oblogom od betona.3. u mm zidane Ispune celicnih nosaea. Za sve oblozene nos ace se pretpostavlja Tabela 91: Minimalna debljina d. kada su nosacl oblozent ~etvorostrano u skladu sa opisanom vrstom oblaganja.1.2. F 6(}-A.1. . 6.2. kao profilima..300 mm-I sa oblogom od gips-kartonskih pozarno-zastitnlh ploca (GKF) prema DIN 18180 sa zatvorenom povrslnom Oblaganja gips-kartonskim plocarna moraju u pogledu rasporeda ploca i rninimalne debljine da ispune uslove navedene u tabeli 92.1 Oblaganja malterom nosaca bez ispune zidom prostora izmedu nozlca moraju da poseduju minimalne debljine maltera navedene u tabeli 90. F 12(}-A i F 18(}-A. Sirina raspona ploea . Nesagorivi nosacl maltera ad rebrastog razvucenoq metala.1 Padaci pasusa 6.2 Za oblaganja malterom nosaca sa zidanom ispunom izmedu noiiea vaze smisleno podaci pasusa 6. razmaei stupaea ad celicnih profila . ugrozenost vatrom 6. Cetvorstrana ugroienost vatrom posto] kada gornje strana nosaca dobije druga prekrivanja . Oblaganja gips-karlonskim pioeama Tabela 92: Minlmalna debljina d u mm oblaganls celienlh nosaca sa UIA.1 Oblast primene. 6. obujmiee i sl. oblozene eeli~ne nosace prema DIN 18800 dec 1 sa maks.izuzev oblaganja eeli~nim limom.1.1.2 6.1 Sva obloge moraju ad gornje iviee poda .2. I.2 treba Sporedn.2 Vale za staticki odredeno iii neodredeno oslonjene.2 Celicni stupei zalvorenog preseka sa betonskom IIi malterskom ispunom moraju u razmaku ad najvise 5 m kako u gornjem taka i u donjem delu stupea da imaju uvek najmanje po dva otvora. 6. zidnih gradevinskih ploea ad lakog betona prema DIN 18151.ole 6.pr. Spojniee jednoslojnih obloga treba postaviti gips-kartonskim trakama. doouse minimalne debljine maltera prema tabeli 90 moraju da se ispostuju samo u oblasti donjeg pojasa.tj.2.stupee treba i u tavaniei obloiiti odqovarajuce zahtevanoj klasi vatrootpornosti.1.2.

4 3 za pripadajute za pripadajuCe za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne visine profila visine profila visine profila visine profila preseka h ~ 0. h::! 1..5 28010.7 200/0.9 h ~ 1.smemiearna za spregnute celicne ncsaee".5 ') F30 10 10 10 10 F60 10 20 20 20 F90 35 35 35 45 F120 35 45 45 45 F180 45 55 55 55 6. U takvim slucajevima svaki sloj obloge treba celienim trakama iii upredenom zlcom driati na razmaku od $400 mm.5 mub h::! 2.5· h~ 2.0 17010. = 0.0 80/0.0 mub kod izabranog taktora iskori~Cenja prama 7010.F 6O--A.7 300/0.3.0 120/0.3 200/0.4 24010. u sredin.0 6010.iicanotkanje iii belonom.4 30010. Minimalne Minimalna Visini noiiee dimenzije sirina min preseka Us prema slici 69 F 3O--A F 6O--A F 9O--A F 12O--A ked izabranog taktcra lskonscenla prema 7010.2 270/0.3.1 Obloge od betona moraju da budu konstruktlvno armirane i moraju da poseduju mlnimalne debljine navedene u tabeli 93. mub mub mub mub dimenzionisanje. betonom iii zldom. Plalon prema DIN 18168 dec 1 stiti celiene nosace od ugrozenosti vatrom sa strane prostorije.1 3..0 fakiora iskori~cenja prema 80/0.0 100/0.' 300/0.8 nije moguce pOZarno-za~titno-tehnieko 67 . betonski eellk BSt 500 S Ked kori~cenja ceiicnih pro1ila kvaliteta telika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrednosti.lie poprecnog preseka i potrebni odnosi dodatne armature uz povrstnu donjag pojasa za spregnuti nosal:: sa izbetonlranim komorama prema "smernicama zs spregnute celicne nc. odozdo .0 Minimalna sirina min b u mm/potrebna Visini noiiee (As / AFL) armatura u odnosu 1) 3.2 3.5.0 150/0.5 h ~ 2. odnosni slucajevl ·mub .1 Podaei pasusa 6. b je sirina profila iii betona komore: merodavna je manja vrednost.2 1.0 30010.2 1.0 mub kod izabranog armatura u odnosu 200/0.7 10010.1 Klase vatrootpornosti eelicnih zatega ukljueujucl njlhove prikljueke treba izraeunati na osnovu ispitivanja prerna DIN 4102 dec 2.3 Itt.2.0 25010.0 10010.0 dimenzije «.3.0 7010. razvuceni metal iii lieana tkanje) prema navedenoj ~ematskoj skid kod kcnseenja ma'tera" ad 6.0· h ~ 3.4 za pnpadajuce za pnpadajuce za prjpadajuce za prlpadajuee Minimalne vrsine profila visine proflla vislne profila visine protila preseka h ~ 0. III Minimalna debliina obl.5 Klase belonsklh V81. Kod viseslojnih obloga ovo ucvrs6enje na sloju okrenutom ka prostoriji sme da se zameni ucvrsclvanisrn prema DIN 18181. da on kod ugroienosti vatrom odozdo i sam pripada klasi vatrootpornostl -vidi pas us 6.3 3. ukoliko nosaei i mreze iii resetke prema pasusu 6. merodavna je manja vrednost.) visine profila visine profila visine profila preseka 1.0 150/0.0 6.1. eelien! gradevinski delov! Tabela 94: Minim. podesnost spojniea. 30010. Oblaganje sme da naleie neposredno na celik.9 h ~ 1.1 sa oblogom pozamlh za!\titnih ploea (GKF) prams DIN 18180 sa zatvorenom povrstnom od gips-karton Tabela 95: Konstrukcione karakteristike Oznake klase vatrootpornosti F 3D--A 1) 12.0 35010.1 1.0 120/0.6 270/0.3 Minimalna sirina min b u mm/potrebna armatura visinl noiiee (As I AFL) za prcadajuce visine profila h ~ 0.22.5 320/1.ine maltera oblozen.0 su obeleieni 30010.4. 2.0 70/0.tj.3. d u mm celicnih stupsca sa UIA ~OO mm .4 21010.3 2.0 7010.lne debl.3.' 30010.2.03 UlA prerrra pasusu 6.4 200/0. 6.6 Minimalna ~irina min b u mm/potrebne vlslnl nonce (As / AFL) armature U odnosu 2.3 280/0.05 kvalitet betona ~ B 25 u.05 kvaiitete betona ~ B 25 Oznaka klase vatrootoornosf 1) u.0 su obeieieni 270/0. pasus 7.0 100/0.0 25010. Sve spojnice treba smicati i izravnati gipsom. u odnosu 6. 6.0 h:i!:: 3.0 60/0. 300/0. zastlta ad pozara Klasifikovani nossei i stupe! prams DIN 4102.2.5.2.2 20010. dobijene minimalne vrednosti moraju da se uvecaiu. 6.).2 26010.1. b je slnna profila iii betona komore. obloge.4.0 180/0.5 rnu b h ~ 2.2.3.3. I I F6Q-A I I F 9D--A I I F 12D--A 4x 15 I I F 18D--A 5x 15 Tabe!a 103: Tabsla 103: Mlnimalne dimen.5.4 I) za pripadajuce za prlpadajuce za pripadajuCe za pripadaluce Ukoliko visine protna vlslne profila visine profila visine profila h ~ 0.2 smeju gips-kartonske graaevinske ploce da se postave i neposredno na stupce.5 Oblaganla 6.2 Minimalna debljina rnanera d u mm preko nosaca maltera (rebrasti rezvucenl metal.7 8010.3 190/0. smeju dodatno obilno da se obloze radi pozamo-zastltno-tehnlekl potrebnog oblaganja.F 12O--Ai F 18O--A.5 vaie sa niie opisanim karakteristikama za odozdo (donja strana plalona) ill za odozgo (gornja strana nosece tavaniee) optereeene celiene nosace lavan.00lpornosti cell~nlh tavanica sa plalonima primene. 3.0 60/0.3 240/0. saee".0 22010. Uslov: "s :vidi bIS:i!::18.5 + 9.2 Za dobijanje odredene klase vatrootpornosti 6elicne zatege moraju da imaju oblog i u datom slucaju odredene dimenzije poprecnih preseka.3.7 30010. 300/0. 6. ne smeju da se obloze sa dodatnlm limenim oblaganjem.2. Ukoliko istezanje treba da se oqranicl. 6.4 Za zastitu uglova treba uvek postaviti one zasthne sine.0 38010.4 za pripadajuce za pripadajuCe za pripadaju~e za pripadajuCe Ukoliko visine profila visine profila visine profila visine profila h~ h::! h~ 0.nu donjeg pOiasa za spregnute nosaee sa izbeloniranim komorama prerna .9 i ako su delovi zida koji se vode pored stupaea minimalne debljine navedene u tabeli 93 spregnuti sa susednlm delovima zida.let cellka: St 52-3. poduzna i poprecna suceljavanja treba uplesti i smaknuto rasporediti.5.3 Oblaganja razwcem metal . mora da se dokazs Ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2.4.6 270/0.0 F 18O--A as - 0.4 Klase vatrcctpcrnosn celie nih za tega i prekritl uga- 3 dimenzije Minimalna ~irina min b u mm/potrebne visini noiice I AFL) (A.1.9 ·mu b h ~ 1 .3.0 mu b mub mu b dimenzionisanje.od ugroienosti vatrom sa strane plalona.0 24010.ganj. Klasilikaeija se bazlra uglavnom na stanju lorna (T .2 sa ~_ M. 6.0 18010.h celicnih stupaca 330.0 60/0. - 1. one sa prekrivkom cioe noseeu tavanieu i smeju da se sastoje od nosaca punih zidova.0 10010. Betonsko oblaganje sme da naleze neposredno na celik.1 Oblest valrom dimenzije Minimalna ~irina min b u mm/potrebna Vismi nooiee (As 1 AFL) 2.0 6010. U svemu ostalom u vezi ucvrsclvanja i gipsiranja spojnlca vaii DIN 18181 6.2 Gips-kartonske graaevinske ploce treba prievrstltl na pod-konstrukeiju od celienih limenih sina sa razmakom od < 400 mm.0 .9 .3 poseduju u/Avrednost od .3. kval. Us prema Oznaka klase vatrootpornosti 1) slici 69 6.1. debljina tlss:2 plata 6.2 2.0 70/0.1. 1.1 1. Celienl nosse.5 24010.5 mub h~ 2.4 prema 1.5 do 4.4 190/0.0 6010.0 8010. resetkastih nosaea iii i od mrezastih nosaes.5.6 30010.1. Svaki sloj obloge treba odvojeno ucvrstin na pod-konstrukciji I spojniee izravnati gipsom. prema DIN 18800 dec 1 leze u prostoru izmedu plalona i prekrivke.0 . Supljine u blokovima ne smeju da idu okomito na poduznu osovinu stu pea. Nosace maltera i iieano tkanje treba brliljivo ucvrstiti uvezivanjem.0 30010.0 150/0.ca sa plafonima kao i za krovove koji se neposredno postavljaju. beton > B25.5.9 .5 zahtevani 5 mm debeli yermikulit odn. belonski celik BSt 500 uz uvazavanie konstruktivnih mera prems pasusu 7.8 30010.0 8010.0 26010.2.8 nije mocuce pozamo-zastitno-tehnkko Tabe!a 104: Mlnimalne dimenzije preseka I polrebni odnos! dodatne armature uz pom. U pasusu 3. 15 15 15 15 1) Oznake glase uvek F 3O--A.".2 Oblaganja ozidom iii plocama moraju da se izvedu spregnuto I moraju da poseduju minimalne debljine navedene u tabeli 93.6. kvalitel celike: St 52-3.5 ) 12.3. 6.5 24010.3.0 h ~ 3.3 Celienl stupel sa otvorenlm presekom kod kojih su povrsine izrnedu nozica potpuno ispunjeni malterom.3 za pripadajuce za pripadajuce za pripadajuce Minimalne h ~ 0. Uslovi bls~18.0 7010.0 15010.2 2.5 3 x 15 ' Zarnerjjvo sa >18 mm gips-karton gradevlnskim plocarna (GKBI prema DIN 18180..0 ·mub kod izabranog faktora iskori~~enja prema ~ .6. armatura sem toga nije potrebna kod upotrebe zidnih graaevinsklh ploca od gipsa prema DIN 18163.6 20010.0 240/0. mu b h ::! 1 .erit Tsa s > 10 %. mub h ~ 3. beton ~B25.7 30010. spojeva i sredstava za povezivanja. Ova armatura nije potrebna ukoliko se stupci ugrade u celo] visini zidova prema pasusirna 4.1 3. 6.0 70/0.3 220/0. odnosni slutajevi 8010.Zidovi.2 180/0.3 25010. 6. Cls: vidi pasus 7..0 80/0.3 30011.0 faktora iskoris~enja prema 170/0.1 s.5.6 350/1.3 3.3. zastitnih ugaonika i zicanog tkanja koje leii blizu gornje povrsine obloge rnoraju da odgovaraju podaelma sernatskih skiea tabele 94. Celieni stupei sa otvorenim presekom.3.0 12010. ugrozenost nosaea I armlrano- Kod koriscerjja eelienih prolila kvaliteta eelika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrecnostr.1 Oblaganja seduju minimalne gips-kartonskim plocama F 3O--A F 6O--A Minimalne dimenzije preseka za izabrani faktor lskorlscenia u odnosu F 9O--A F 12O--A F 18O--A as ~ 0. Oblaganja treba armirati eelicnim uzengijama sa preenikom " 5 mm najmanjeg razmaka od 250 rnrn..0 10010. 6.3 2. dec 4 (zastita od petars).2 3.3 170/0.3 Klase vatrootpornosti celicnih zatega u resetkasnm nosaclrna treba odredit: prema podacirna pasusa 6.4 bu mm/potrebna armatura u odnosu (As / AFL.1 2. zldom iii ploeama F30 < 90 90do119 120do179 180 do 300 2} Grupe maltera P II iii P IVe prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 25 25 25 25 45 45 45 55 45 55 55 55 65 65 65 65 F30 10 10 10 10 Grupe maltera P IVa iii P IVb prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 10 20 20 20 35 35 45 45 35 45 45 60 45 60 60 60 vermikuliHIi-perlit ma'tsr prema pasusu 3.2 Postavljanje i ucvrseivanje nosaca maltera od rnaterijala klase graaevinskih materljala A.3 dimenzije kod izabranog «.3. = 0.4 Oblaganja mallerom moraju da poseduju u tabeli 94. Celicne trake i upredene iice treba takode prekriti.5 .2. Sve spojniee treba smaknuti. debljina tlss:2 ploca d':! 12 em Red odnos armature berona kcmcre s: 0.3.0 18010.' 30010.4 190/0.3.F 9O--A.3 27010.5. Ukoliko se koriste prelabrikovanl delovi za oblaganja.8 30010.2 30010. kod kojih povrsms izmedu nozica nisu potpuno ispunjene malterom.0 armature .0 .1 2. betonom iii zidom.2 sa ".0 18010.7. 300 m·'. Sam plaion moze tako da bude izveden.2 17010.0 200/0.0 20010.4.0 15010.perlit gornji malter srne da se zameni malterom prema DIN 18550 deo 2.0 15010.4. mu b mub mub mub 6. mu b za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne visine profila vlslne profila preseka gips-kartonskim plocarna moraju da podebljine navedene u tabell 95.9 .1 Oblaganja malterom stupaea minimalne debljine maltera navedene d~ 15 em Red odnos armature betona komore s: 0. 80/0.3 Alternativno za pricvrMivanje prema pasusu 6.

i presek za provodenje vesalice na plalonu nije znatno veci od preseka vesalice.50 m za q. celicni gradevinski delovl Tabela 105: Dlmenzije minimalnih preseka za spregnule stepce od betonom punjenih supl.2 2.2 i 7.1 2. ciji su spojevi dobro zaptiveni. .2 2 .npr.6 240 40 0.1.1 2." Tabel.2.5 300 40 0.4 Podaci iz pasusa 6.5.11.1..04 .5.5 ne rom medulavanicnog prostora.1 1.1.5 preseka pri izabranom 1.. odnos sit debljine IIi alternalivno: Minimalne Pripadajuci Minimalni debljine d i b u mm minimalni razmak osovina u poduzne armature rebralnoiice odnos sIt debljine Ukoliko se plaloni gran ice sa lakim podeonim zidovima iii ukoliko treba laki podeoni zidovi da se prikljuce odozdo iii odozgo .0 25 Pripadajuci mfnimalni razmak osovlna u podu!ne armature u mm Betonsko prekrlvanje vidl DIN 18808 dea 1.lie minimalnih preseka za spregnute stupce od celitnlh profile sa izbetoniranim bocnim prams DIN 18806 dao 1 (I odn.. 500 S .. Red ~J . 68 .(.2 3.krovove od prednapregnutog betona.ciji su sastavni delovi klase gradevinskih materijala B sa ugrolenosti vatrom > 7 kW him' iii ukojko platen kod ugrolenosti vatrom odozgo treba da pripada nekoj klasi vatrootpornosti.3 2) Tabela Minimalne debljine d i b cdn-preenjk Du mm mlnimalni mimmalni odnos armature ~ / (As'" '\) u 160 % 0 2) 200 1. 6.2.5 30 260 3.lnog betons (vrsta gradnje II). 500 S DU 18806 deo 1 q.7 240 50 0. : vidi pasus 7 3.22.. zastlte od pozara Klasifikovani nosacl i stupei prerna DIN 4102.4 do 3.. DU 4158 i DU 4160 i DU PripadaJuci razmak osovina u podutne armature u mm Dimenzije minimal nih preseka pri izabranom taktoru iskoriscenja Minimalne debljine d i b odn-precntk D u mm Pripadajuci mlruma'nl ocnos armature -\ I (As + At» u % Pripadajucj mlnimaml razmak osovlna u poduine armature u mm "a '" 0.5. Zbog povoljnijeg ponasanla u slucaju vatre armiranobetonskih tavanica naspram tavanica sa celicnim gredama. Prekrivanje utlce na ponasan]e plalona 10kom pozara.2 do 6.1 2..ih proflta prema DIN 18806 deo 1 (dlsodn. : vidi pasuse 7.1.2 1.4O mmj).7 za ugrozenost zato ne vaze i za vatrom odozgo. pczamc-zastmo tehnieko dtmennonisanle.6 200 35 0.3. Pripadajuci minimami razmak osovna u poduine armature u mm Pripadajuci mmimalnl odnos debljine rebralnoiice Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuci minimalni razmak osovma u podofne armature u mm Pripadajuci minirnelnl ocnos debljine rebra/nofice sit Dimenzije minimal nih preseka prl izabranom faktoru lskorlscerna Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuei mintmalnl razmak osovina u podutne armature u mm Pripadaluct minimalni odnos debljine reera/oonce sit Ukolika nije moguce pozamo-zastltno Dimenzije mimmalnlh preseka pri izabrancm laktoru iskoriseenja ~ '" 0.1.5 vale samo za neopteretene plafone • t. osovina u poduzne armature u mm rebralnoi:ice 40 0.6 U tavanicnorn msduprostoru postavljeni vodovi .5 i 7. 278 uvek sa plalonom DU 4159.1..2.2. beton ~ 825m armatura od BSI-il500S Kod koriscenja St 52 dozvoljeno optereeenie sme da se izraeuna samo sa = 240 N/mm' . za svetiljke .3 razmak osovina u poduzne rebrainoiice 40 0.2 2..5.0 50 400 6.5 vale samo za zatvorene plafone koJI se gran sa masivnim zidovima.2 2. treba dokazati pogodnost platona ispitivanjem prema DIN 4102 dec 2.5. sa strane prostorije iii iz medutavanicnog prostora.5.5 300 50 0.7 as =.sem sopstvene tezine nize opisani plaloni ne smeju ni u slucaju poiara da se opterete.. pri odnosu minlmalne arrnatere od As I Ab) = 3.tj. pasusi 4..---·-----------Zidovi. Razlikujemo: a) b) Pokrivka Pokrivka od I. armatum od eSt-.1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna.6 280 50 0.5. ukoliko se preostali presek otvora potpuno zatvori gispom i.5 vale samo za plalone bez ugradnji.1 do 1.. 6.. 6.0 % i maksimalne duzine stupes od 7.1 3.3 2 2.1 i 7.npr..3.1.4 Minimalne debljine d i b odn.2 i 7. izolacije cevi.lma prerna DIN 18806 dec 1 (Iodn. DIN 4028 iii DIN 4223 je najmanje 5 cm debelo i ~titi celicni nosac od ugrOlenosti vatrom odozgo.j..6 300 40 0.0 40 400 6. sa izuzetkom delova koji pripadaju konstrukciji plalona.sl. koji su uqradeni u platon I dele ga iii ponlstavaju pozarno-zastitno tehnicko dejstvo plalona.1.6 160 u mm 40 0. sa delovima me(!ugradnje od lakog betona iii opeke prema DU 4028 i DU 4223. - Oznaka klase vatrootpornosti F 3O--A 0.5 odnos sit debljine IIi alternativno: debljine d i b u mm minimalni razmak. kablovl i cevi -.5.l08: Tabela 108: Dimen. Sem toga kada su u pitanju izolacije kablova iii gradevin· ski materijali.1 3.7). Dozvoljeno je i provodenje cevi za prskalice. 6.7 Podaci iz pasusa 6. Dimenzije minimalnih debljine preseka " vatrootpornosti 6.7 F 18{}-A 400 60 0. odnosni slucajevl su obeleteni sa / 106: Dimenzije minimalnih preseka DIN 18806 deo 1.2 3.vidi pasuse 6.5.2.5.pr. 6.1..0 40 450 6.1 3.2 1.7 150 F 6O--A 180 F9O-A 220 50 0... ste. Konstrukcione karakterlstike Oznaka klase vatrootpornosti Red F3D-A 1 1..2 1.. Kod plalona koji ugrozeni vatrom samo odozdo pripadaju nekoj klasi vatrootpornosti (vid.2.: vidi pasuse7.2 3. Oimenzije minimalnih minimalni Minimalne Pripadajuti Minimalni Minimalne Pripadajuci debljine d i b u mm i4 cJ faktoru iskori~Cenja armature u mm Gi.3 2. 6.. klima-tennicki ure(!aji iii drugi gra(!evinski delovi.7 200 40 0. Klasu vat· rootpornosti u tim slucajevima treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2.4 Minimalne debljine dib 1) F 6D-A 260 40 0.3 Dimenzije minimalnih preseka pri izabranom faktoru iskori~¢enja ~ '" 0.u okvlru dodeljivanja op~teg gradevinsko·nadzornog odobrenja.s ._j • Prlpadajuci fIlJ • Konstrukcione karakteristike Prekriv. ostale instalacije itd. armatura ad 8St-.ili u slucaju neobradene tavanice betonom prema DIN 1045.1 1. Red ~ ~.2 Podaci pas usa 6.6.3. PripadajuCe minimalno betonsko prekrivanje c celi~nog profila u mm minimalni u poduine armature u mm 1..5.5 Kroz klasilikovane tavanice smeju da se provode pojedini elektricni vOdov.0 60 500 6. ubetoniranih celifnlh prolila prema Za dimenzionisanje pasusi 3.5. pas us 6. beton ~ 825m.0 50 450 6. odnasni slucajevi su cbelezeni sa ~.ije minimal nih preseka za spregnute stupce od cellcnih proflla sa izbetoniranim bocnim delo.3 2.4 1. izolacioni slojevi itd.s i___L__l F 3O--A F 6<>-A F 9<>-A F 12(}--A F 18O-A Dimenzije mlnlmalnlh preseka pn izabranom faktoru iskoriscenja ~ _ 0.1 1. deo 4 (zastlta od pozars). ukoliko je time nastala ugroienost vatrorn.0 30 220 3.8 I!s Red f____.3 Minimalne Pripadajuci Minimalne Pripadajuci d i b u mm betonsko prekrivanje c eelitnog prolila u mm razmak osovina Podaci zato pretpostavljaju da se u rnedutavantcnom prostoru izmedu neobradene tavanice i plalona ne nalaze sagorivi sastavni delovi.4 260 0 2) opisane Dimenzije minimalnih presaka prj izabranom laktoru iskaris¢enja ~ . Ugradnje kao npr ugradne svetiljke.7 F 12D-A 300 60 0. da se opisani plaloni ne opterete u vremenskom periodu predvidenom klasilikacijom. Prlmedba: Za provodenje snopova elektricnih vodova potrebna su oblaganja Ciju klasu vatrootpornosti treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 9.moraju da se dakle lako ucvrste na nossco] tavanici (neobradenoj tavanici) gradevinskim materijalima klase A. = 0.. treba dokazati podesnost plalona i spojeva ispitivanjima prema DIN 4102. ~.-preemk D u mm Pripadajuci minimalni odnos armature As I (As Ukoliko nije rnoquce "t- 260 Ab) u % 3.. 7. Konstrukcione karakteristike (A. beton ~ B25m Konstrukcione za spregnute stupee ad potpuno armatura od BSt-a 500 S Odgovarajuce postupku ispitivanja vale klase vatrootpornosti tavanice sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem normalnlm betonom i za armirano-betonske i tavanice odn.5 lee Minimaln.2 do 6.3 3.5.1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna.2.s ~ min (dl10. vrste.3 20 Tabala 107: Dlmen.min (dI10. krovove od prednapregnutog betona I normalnog betona sa i bez delova medugradnje od normalnog betona (vrsta gradnje III) uvek sa tavanicom opisane Yr.2. _".0 60 Odgovarajuce postupku ispitivanja prema DIN 4102 deo 2 vale klase vatrootpornosn tavanica sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem lakim betonom i za armiranobetonske i tavanice odn.0 40 260 6. po mogutstvu ravnomerno raspodeljena i iznosi :5 7kW Pripadajuee rninirnalno minimalni debljine lf alternativno: u poduine armature u mm d i b u mm razmak osovina him' Ukoliko su zastupljeni snopovi kablova.3 3 3.1 1.3..3 3.4 140 40 0.kog betcna (vrsta gradnje I) i od norm.3 2.3.4 belon ~B25m.. prekrivanja plalona odn.7 u mm sit 160 40 0. _ _ 330.0 40 550 6.3 Podaci iz pas usa 6. kovanje plalona kod uqrozenosti vaze vatklasifi- F 3(}-A 150 40 20 F 6(}-A 180 50 30 200 40 F 9(}-A 220 50 30 250 40 20 F 12(}-A 300 75 40 350 50 30 F 18(}-A 350 75 50 400 60 40 delovima 1.0 " tehnleko rflmenzlcnisanie. n.nosecih tavanica vaze karakteristike Za dimenzionisanje Oznaka klase vale pasusi 6.. vidi pasuse 4.1. potrebni su i dalji dokazi podesnosti. vodovi. postavljanje vesalica je doZVOljeno samo ako su preduzele dovoljne mere protiv prekoracenja maksimalno dozvoljenog povecanja temperature na strani okrenutoj ka vatri.2 2.Dls~2S) vrsta celika supijeg profila SI 37.40 mm)).6.6 Klasilikacija neobradenih tavanica sa plalonima (vrsta gradnje I do III) se ne gubi ako se kroz plalone provode vesalice . Oznaka ktase vatrootpcmosn 1) .7 F9D-A 300 50 0. dimenzionisanje plalona mote u odredenim slucajevima da usledi sa manjim dimenzijama .2 1.0.nje prema DIN 1045.6 250 30 0.1 2.

1 uvek sa visecirn l:ieanim malterisanim tavanicama prema DIN 4121 moraju da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 96.1 Oblest primene.2 StatiCki odredeno oslonjene spregnute ba dimenzionisati prema pasusu 7. nosaes tre- 7. zato razlikujemo a) b) tavanice tavanica b e z izolacionog sloja i sa izolacionim slojem.3d. 0. a) evor sa skriven.3. Dadatnim oblaganjem plafona .1.4. celieni gradevinski delovi 6. Oblaganja eelienih nosaca prema pasusu 6. krovova su kod sledeclh klasifikovanih tavanica odn."il:.7. 7.2 da poseduju u tabeli 103 odn .1. ukoliko se ispostuju sporedni uslovi navedeni u tabelama 103 do 108 (npr minimalne dimenzije preseka). 6. pasus 5.0116 i 1.2.0037.papirne bljine .1.4. 1.3. Kod spregnutih tavanica bez armature savijanja treba gore rasporediti potrebnu armaturu skupljanja..adeljak 12.3 6. tabele 104 200 - ".05 KlasiflkoVCll1il'Iosaci i stupcl prema DIN 4102. Kod primene tabele 104 treba za dimenzionisanje armature za ploce napregnute na smicanje dodatno ispostovati stedeea pravila prema smernici za eeliene spregnute no- sace: 1. B-8 8-B 2. Razdelne trake .3. Kod koriteenja spregnutih tavanica nosac mora da bude zasticen odozgo ad direktnog napada vatre.smernicama za dimenzionisanje i izvodenjs celienih spregnutih nosaca" kod 3-strane uqrozsnostl pozarorn nezavisno ad stepena spregnutosti u spoju.1 Osnove za dimenzionisanje skih dalova spregnulih Uputstva za izvodenje pasusa 7 prihvataju upotrebu trgovaeko uobieajenih valjanih profila od vrsti eelika tabrickih brojeva 1.m ukotvljenjem pomocu zavrtnja sa glavom Slika 72: Primeri za podesne prikljueke kad stupaca b) provucena limena petlja punjenih tupljih profila od betonom 7. treba uvek potpuno prekriti armaturom u preseku ploca I-I prema slici 69.2.1 Sledeei podaci vaze za spregnute nosaca sa ispunom od betona bez pradnaprezanja prema .3.tabeli 104 navedene minimalne sirine i potrebnu anmaturu betonske ispune u odnosu na povrsinu prirubnice u zavisnosti od faktora iskonscenja cr. 69 .zastita ad POiCIIl'8 330.n. :eO.ju kad upotrebe gradevinskih materijala klase B trsba ipak ispostovatl gradevinsko-nadzorne zahteve.3 gradevinsk.5 z cm b) c c v Scm c) NavanvanJe cep-zavrtnja sa 91avom na rebro pronla mm debljine.rnoze da se izostavi pozamo-zastnno tehnieko dejstvo ni~e opisanih plafona. 3. Za minimalnu armaturu ploea pojasa vazi DIN 4227 dec 1. krovova dozvoljena bez daljih dokazivanja. u datom slue. armaturu potrebnu za preuzimanje poprecnog savijanja treba zaraeunan na 40% armature smicanja.2... Beton mora da ispunjava najmanje zahteve za normalni beton klase evrstoce B 25 prema DIN 1045.22. 7 Klaslilkovani spregnull trake . pasus 3._ ·A-A Zalivni otvor A !- A-A 7_2. uvek sa minimalno zahtevanom klasom vatrootpornosti.5..5_1. Kod istovremene pojave smicanja pioca i poprecnoq savijanja u ploei tavanice. Slika 73: Primeri za podesne ubetonirani valjani profil prikljueke na potpuno Slika 74: Primeri za podesne celienog profila sa betonskom prikljueke na spragnuti stupac ad ispunom boenih delova Odstupajuee ad DIN-a 4227 dec 1.moraju da budu de- 250 300 u.1.3. Slika 71 :Razmaci sredstava za kotvljenje radi osiguranja betona ispune kod profilnih visina izmedu prirubnica >400mm (usadna kukica iii zavrtanj sa glavom) prema pasusu 7. plaiona mogu da uticu na trajnost vatrootpornosti sledecm klasifikovanih tavanica. grallevin- 7.1 Spregnuti nosaci moraju uz uvazavanje podataka iz pasusa 7.2. izmedu tavanice . ver UzengiJa06 e-zs cm sa ugaonim §pkama 08 iii mrezauzengije 0>4 a) a.5.0570 prema DIN EN 10025 i varenih profila.1.5. Postoji 3-strana ugrozenost vatrom kada je gornja strana eelienih nosaea prekrivena arm irano-betonskim ploeama od normalnog betona bez supljina prema pasusu 3.2. parnlm branama do ca. Kod debljih slojeva rnoze da se izostavi po- a) Nevanvanje uzengija na rebro profila prema DIN 4099 b) Usadne kuke provuti krczc) otvcre u c) rebru profila i pritvrsti\i na uzengiji zamo-zasntno tehnieki plafon..sle gradnje I do iii sa visecim zlean.2. Silks 70: Konstruktivne mere radi osiguranja betona ispune u visini profila 400 mm izmedu nozica pasus 7.5 mm. pasus 6.zastltno tehnieki. tavanice od prednapregnutog betona vrste gradnje I do III prema podacima pasusa 6.10 Izolac. 0.2 i polaganje podnih obloga iii krovova na gornjoj strani nosecih tavanica odn.9 Klasifikacije se ne uqrozavsju uoblcajenim premazim a iii oblogama kao .3 Staticki neodredeno oslonjene spregnute nosace treba u oblasti pozitivnih momenata takode dimenzionisati prema pasusu 7.1 A-A A A-A 7.2 Sporedni usio. Ovo je obezbedeno kada je 90% povrslna gornjeg pojasa efektno zastieeno pozarno. Pri tome nagib pritisnih kosnika treba pretpostaviti prema DIN 4227 dec 1. 7.2.4d.2. ugrozenost vatrom B-B B-B 7_2. odn.posebno oblaganje limom .4 iii spregnutim tavanicama prema opttim gradevinsko-nadzornim adobrenjima.onl slojev.pr. Za oblast negativnih momenata treba sprovesti dokaz ispitivanjima prema normama reda DIN 4102.2 Klase valroolpornosti nom od betona spregnutih nosaee sa lspu- A .2.2. deo 4 (zastita od pozara]. odeIjak 12. pasus 12.8 Klasifikacije vaze sarno za plafone koji nisu dodatno oblozen!.2. 1.m malterlsanim iavanicama prema DIN 4121 Gelieno-noseee tavanice i eelicno-betonske odn. 6_5_2 Tavanice Smna profita mm 170 • Mlnima/ni razmak oscvina Klasa vatroofpcrnostt mm u u u u u u u F 60 100 45 60 40 60 35 40 25 F90 120 60 100 55 75 50 50 45 F 120 F 180 120 60 90 60 70 60 120 60 90 60 - Slika 69: Minimalni razmaci osovina za dodatnu armaturu spregnutih nosaca kod koriscenja tabsls 103 odn. deloy.4 smicanje ploe.

redovi 1.2.5. Debljina ploee mora da iznosi najmanje 15 em ocn. mora da bude povezan sa rebrom profila. DIN-a 70 .tz cm kod primene tabele 104. ali je ona najmanje tolika kao duzina stupaea izmedu dye tacke naleganja (visina sprata).3 da poseduju u labelama 105 do 108 navedene dimenzije minimalnih preseka (minimalna debljina.oni prine. vidi slike 70 i 71. pripadajucl minimalni razmaei osovina duine armature i pripadaju6e vrednosti minimal nih odnosa debljine rebrolnoiiea prema tabeli 108.smsrncama za eelicne spregnute nosace".1 Spregnuti stupei moraju uz uvazavanie pasusa 7.2 Vrednosti 7.4 Potrebna dodatna armatura betonske ispune prema tabeli 103 odn.3 Za odrec1ivanje faktora iskoriscenja a.3. 1.6 Spregnute 7. kvalitet betona .3. Povrslnu preseka armature koja treba da se odredi iz navedenog odnosa minimalnih armatura treba raspodeliti na najmanje cetiri slpke podulne armature.3. Beton komore treba ukotviti i onda kada se prema DIN 18806 dec 1. Razmaei osovina poouzne armature su propisani kao mini maine vrednosti i ne smeju se smanjiti. Alternativno mogu da se upotrebe i korpe uzengija od zavarenih rnreza betonskog celika (bez dodatnih ivicnih sipki).50 m sa armaturom od najmanje As I(A. sa centricnlm iii ekscentrtcnirn opterecenjem).0438). 7.0-B 25 i armatura BSt 500 S. sme linearno da se interpolira izmedu debljina minimalnih preseka i odnosa minimalnih armiranja. kada se ispostuju u pasusu 7.2. pornocu zastitna armature blizu povrsine sa precnikorn sipke d. Za to treba zavariti uzengiju za rebro profila iii buseniern provesti kroz rebro iii usadne kukiee provesti busenjern kroz rebro i povezati sa armaturom ili zavariti glavu zavrtnja na rebro. ispusti u spregnutim nosaeima sa betonskim ispunama.0-4.4 Potrebnu poduznu armaturu u betonskim ispunama treba voditi celom cuzmorn nosaca do najmanje 5 em ispred kraja nosaca. vidi slike 70 i 71 Beton ispune treba osigurati.3. (Kod upotrebe St 52 dozvoljeno optere6enje sme da se tzracuna samo sa Bs = 240 Nlmm' 7.3.3.. kada nema drugog proracuna.2 odustaje od uzimanja u obzir proracuna poduzns armature.2.egnu!e stu pee od potpuno ubetonlranih celicnlh prolila preseka kao i pripadajuca minimalna betonska prekrivanja celienih profila i pripadajuce minimalne razmake osovina poduine armature spregnutih stupaea od potpuno ubetoniranih telicnih profila bez umanjenja dozvoljenog optereeenja.1 Tabela 106 daje debljine minimalnih 7.8 mm.2.3 Da bi se beton komora osigurao odn.4..p. . a debljina donjeg pojasa nosaca ne veca od dvostruke debljine rebra. Odnos armature A.5 Kod profila sa cistim razmakom unutrasnjih ivica nozice vecs od 400 mm sredstva za kotvljenje treba rasporediti 2. da debljina rebra ne bude veta od 1118 ~irine nosaca.=postojeci MI(p/ MIy)sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy.2.5.2 Sporednl uslovi 7.2. minimalni odnos debljine rebralnotiee) u zavisnosti od faktora iskori~cenjaa" DIN 7. 7.06 7. U podrucju evorova razmake sredstava za kotvljenje treba umanjiti sa duzine od 500 mm na ca.0 mm i velicinom okca izmec1u 150 mm x 150 mm i 500 mm x 500 mm.2.no spracena rotaclia.5 Kod faktora lskorlscenja koji odstupaju od vrednosti tabela sme linearno da se interpolira prema povrsin! donjeg pojasa izmedu minimalnih sirina i odnosa potrebne armature.3. Kod profila sa cistlrn razmakom unutrasnjh iviea nozlce vecirn od 40 em.ozenos! vatrom Sledeci podaci vaze za spregnute stupee prema 18806 dec 1 sa 4-stranom uqrozanoscu vatrom.2.3.3. Pri tome treba uz odredeni faktor lskoriscenja da se lzracunaju pripadaju6e debljine minimalnih preseka i pripadajuci odnos minimalne armature. I (A.5 Konstrukelonl prlne. kao sto je uobicajeno u praksi.2 Za preseke stupaca kod dUllne stupaea s 7. nosate treba na pogodan natin vezati za stupce iii prikljucne nosace.3.5 Mogu da se zanemare 7.5. za spregnute stupce od betonom IspunJenih supljih prolils 1. ako se ouzlna izvijanja na sobnoj temperaturi udvostruci radi zaraeunavanja faktora iskoriscenja "'. 330. onda je u slucaju pozara na njegovom krajnjem preseku uspg. 1. ZSI sp.tabele 105 do 108 samo onda. 1.3 Mogu da se upotrebe alternativno i sredstva za kotvljenje.. uz pretpostavku obostranog zglobnog lelista (Euler-sluca] 2).0-struko opterecerue u proracunu sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy-struko racunsko optere- 7. kao i dodatnim lvicnlm sipkama d.6 Kod faktora iskoris6enja Tabela 104 dale dimenzije minimalnih preseka i potrebne odnose dodatne armature pema povrsini nozice.2.4.2.3.3.3 Tabele 105 do 108 su primenjive kod krutih zgrada.2.2 odgovara dUlini lzvijanja na sobnoj temperaturi.3 Armirana betonska jezgra treba tako povezati uzengijama da sipke za vreme postupka betoniranja budu fiksirane u svom pololaju.2 iii 1. tabela 12. . zastlta ad pozara Klasifikovani nosae! i stupcl prema DIN 4102. 7.3.3.1 Oblasl prlmene. pasus 7. sredstva kotvljenja treba rasporediti 2. Za ovo treba zavariti uzengiju za rebro profila iii kroz izbusane rupe provuci ih kroz rebro iii provesti usadne kukiee busenjern u rebru i povezati sa armaturom iii navariti glavu zavrtnja za rebro.5. 7.2.2. spregnutih nosaca treba postojece sracunato opterecenje staviti u odnos (a.7). Pri tome .. celicni gradevinski delovi 4. 7.3.. kvalitetu be- 7.3 Klase vatroctpornosn spregnutih stupaca 1.pi za spregnuts nosaee sa betonsklm tspunama 7. vidi smisleno slike 70 i 71 7.2.3.prema podacima slika 72 do 74. opteretenja koji odstupaju od vrednosti tabela.uz odrec1eni faktor iskcriscsnia treba da se izracuna pripadajuca minimalna sirina i pnpadajuci odnos A.3.2.0-25. cak i kada se ne stavi dodatna cuzna armatura.4. 100 mrn.3. 7.3.3).5 Poduina tonskog 7 .3.5 (min. Uevrs6enje uzengija koje je potrebno prema DIN 18806 dec 1 za optere6enje na sobnoj temperaturi (navarivanje 7. Ne sme da se razmeste na vece rastojanje dul: osovine stupea od 500 mm.2.4 Vrednosti iz tabela vaze za spregnute stu pee od betonom ispunjenih supljih profila prema DIN 18806 dec 1 sa vrednostima odnosa dis odn. armatura mora da odgovara eelika BSt 500 S (1.2. Kod povutenog betona ispune ne smeju da se uzmu u obzir delovi nozice koji nisu pokriveni za odredivanje faktora lskortscenja a.2 Treba uVaZavati konstruktivne zahteve 18806 dec 1 Ne postavljaju se zahtevi koji idu preko ovoga.naleqanje na trake za eentriranja).2.1 Tabela 105 daje debljinu preseka kao i odnos rninimalne armature i minimalne razmake osovina poduine armature spregnutih stupaea od betonom ispunjenih supIjih proflla.2. 1.2.3 Konstrukeioni prine. Potrebnu armaturu smieanja treba voditi sve do iviee oblasti sadejstvujuce ~irine ploca koje su izabrane pozarno-zastimo tehruckorn proverorn.3.1 Tabela 107 daje debljine minimalnih presska kao i pripadaju6e minimalne razmake osovina poduine armature i prlpadajuca minimalne odnose debljine rebrolnoliea spregnutih stupaea od celicnih profila sa betonskim ispunirna.iii vi~eredno. Njihovo rastojanje ne sme da bude vece duz osovine nosaca od 40 em. minimalni razrnaci osovina. Kod odredivanja dozvoljenog opterecenia odabrana sadejstvuju6a sirina spregnute tavanlcne ploce sme da iznosi najvise 5 m pri sobnoj temperaturi.3.2 Zidove supljih profila treba opremiti rupama prema pasusu 6. oslonjeni tako da je sprecena rotaeija (vidi slike 72 do 74).3. slucaj tereta II (y=1 .2.2 Za odredivanje faktora iskorlscenja '" za stupce treba postaviti u odnos 1.22. tabele su lzracunate za celicne profile kvaliteta celika St 52. Profili moraju da budu tako oblikovani za primenu tabela. za b treba primeniti reduciranu sirinu nozics. vrsta telika supIjeg profila St 37.2 Beton ispune treba vezati prema sliei 70 odn.2.1.3.2.p.3. tabeli 104 je pozarno-zastitna mera i ne sme da se zaracuna kod odrec1ivanja faktora iskoriscenja a. Kod povueenoq betona komore ne smeju da se uzmu u obzir delovi notice koji nisu obtozen! i kod odredivanja faktora iskorlscenja a.struki racunski noseci teret) prema .3 Konstrukeioni prine.5. cenie prema DIN 18806 dec 1.slici 71 za rebro nosaca.3. Ukoliko se krajevi stupaea konstruktivno formiraju kao zglob (n.pr.2. smeju da se prlrnene.Uzengije u slucaju pozara nemaju staticku funkeiju.3. kada odgovaraju podaeima pasusa 3. 7. I A"L: 7.4 7. Ukoliko jedan stu pac ide kroz vise spratova. n.3.) = 3 % Vale potrebne debljine minimalnih preseka.pi za spregnule stupes od celicnih prollis sa belonsklm ispunom (komorama) 1.1 Tabela potrebne 103 daje dimenzije odnose dodatne armature minimalnih preseka i pema povrslnl nozice.3.l betonske ispune ne sme da prekoraci 5%. sluca] tereta HZ (y= 1. 7. ukoliko su krajevi stupaea. + A. 7. Mogu da se upotrebe i alternativna sredstva kotvljsnja. provoc1enje kroz rebro profila) sme da se zaracuna za kotvljenje betona komore potrebno u slucaiu pozara..pr.2. minimalno betonsko pokrivanje. za b treba primeniti reduciranu ~irinu nozlce. + A. Kod kori~eenja celicnih profila kvaliteta celika St 37 potrebna armatura sme da se redueira na 70% navedenih vrednosti.5).4 Ouzina izvijanja stupaea za odredivanje dozvoljenog opterscenja prema pasusu 7. 7. 7. Iz razloga zastite od pozara potrebna je povrsinska armatura koja u tom slucaju mora da se postavi prema DIN 18806 dec 1 7.3.------------------------------------'-----"-----'---Zidovi.b vidi tabelu 103.1 navedene konstruktivne mere za armaturu ploce tavanice. ug.3.2.3. protiv ispadanja.2. U pogledu potrebnih minimalnih razmaka osovina armature ploca vaze podaei u pasusu 3.3. kod drugih uslova naleganja treba postupati u istom srnlslu..4 Konslruke.3..Dls .iii vlseredno.2. deo 4 (zaslita cd pozara).

klasa gradevinskog materijala A.. a precnici pojedinaenih iica moraju ca iznose 0. 8. po izboru poredano u poduinom formatu iii vi· sini formata.3 Klase valrootpornosti brana u zidovima Sahtova za liflove ktase valroolpornosti F 90 Kao brane u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 dec 5 vaie: vrata sa krilima i preklopna vrata prema DIN 18090.1..3 i od jednog okvira sastavljenog od eelienih profila prema pasusu 8. precnlka 6 mm.4 Okvir zastakljivanja mora da se sastoji ad jed nag noseceq i jednog pokrivnog okvira..6. grupa maltera III Armatura spojnica 1.5 mm iii 0.4 Klase opeka valroolpornosti zaslakljlvanJa od staklenih Z1cano staklo (Iiveno staklo iii staklo za ogledala).5. 8.4.6.15 mm. 8.. betonskih stakala prema DIN 4243 I za zastakljivanja iieanim staklom (Iiveno staklo iii staklo za ogledala). od pozara.6 3 mm debele zaptivne trake moraju da se sastoje od mineralnih vlakana klase gradevinskog materijala A i da budu povezane sa staklom uz pornoc lepila klase gra· devinskog materijala A.6.. 8.2 Parapet.5 mm iii 0.350 mm Ploca od mineralnih vlakana.. '2) 8.4. ·B) prema pasusu 4. treba nezavisne od njihove ~irine uvrstiti u "dove koji zatvaraju prostor odn. tazkasto vareno Zaptlvejuce trake od keramitkih vlakana. nenosete zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F .B 15.4. danim slaklenim uslovl za zastakljivanje blokovima okomlto pore- Kao brane za zastitu od pozara sa odre<1enom klasom va· trootpornosti prema DIN 4102 dec 5 vaze celiena vrata prema DIN 18082 dec 1 (vrsta gradnje A) i DIN 18082 dec 2 (vrsta gradnje B) Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana za zastitu od poiara ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitivanja prema DIN 4102 dec 5 ideo 18. staklom 12) uslovl za okomlta zaslakljenja zicanim Normirane iii opste gradevinsko-nadzomo odobrene vrste gradnje brana za zasttn. 30 mm. ca.4.3.12 mm.6. ali ne isijavanja toplote. 35 mm slroke i 3 mm debele zaptivne trake. i kecelje 8.2 treba vodoravno upotrebiti pe- ® Slika 75: lastakljivanje Stakleni blokovi..4. razrnaci ".3.4.3 Sporedn.6.2.2 Klase vatroolpomosli brana za zaslilu od pozera 8.4.5 mm. prema DIN 18175 Dilataciona spajnica. treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti . eija deb· iznosi 7 mm (nominalna debljina prema DIN Veliclna okca tackasto zavarene i centricno polozene rnreze mora da iznosi ca.3.01 a Klas.4 U svim horizontalnim i vertikalnim ivicnim trakama treba rasporediti po 2 sipke armature. ·A.. W .4. moraju da imaju velicinu preseka ad najmanje 240 mm x240 mm. place od mineralnih vlakana (klasa DIN 4102·A) Ivicne trake ad cementnog maltera.2 lidanje staklenih blokova mora da se obavl cernentnim malterom koji se sastoji ad o~trog peska (granulacl· ja: 0 mm do 3 mm) I Portland cementa (Pl 35 F) u odnosu mesavine 1:4 (shod no prostornim delovima).4.npr delimieno su iii potpuno istureni parapeti . ·B). ·AS u F .3.4.4..4. treba nezavisno od njihove vlslne dimenzionisati kao zidove koji zatvaraju prostor odn.60 mm visoke.5.4. Brane u zldovima sahtova za liftove smeju da se ugrade sarno uz uvaiavanje zahteva postavljenih kabinama liftova i samo u provetravanim sahtovtma. treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti .. 8.1 Kao staklene blokove stakla prema DIN 4243.350 mm.2 Parapete koji ne odgovaraju pasusu 8. 8.8 lidani stubovi iii stupei ad betona izmedu zastaklji· vanja.3 Stakla eanog stakla Ijina mora da 1249 deo 4).6. 8.1..4.6.4..4. 8.3.. tako da stvaraju 12 mm ~iroki zljeb koji ide celom duzlnorn za prihvatanje stakla i sa abe strane nalepljene.1 Vodoravno pruiena zastakljivanja 8. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja.2 Dozvoljene mere zastakljivanja iznose 80 em x 200 cm (spoljnje mere okvira).4.4. 7 mm debljine (nominalna debljina): slrlna okca po sredini postavljenog i.6 mm.7 Susedni zid mora da se sastoji od najmanje 240 mm debe log zida prema DIN 1053 deo 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoco 12 i malterom najmanje grupe mattera II iii od najmanje 240 mm debelog betona odn.4 sprecavaju prolaz plamena i gasova sagorevanja.6. 8. precnik 6 mm. ca.zi DIN 1045.4. ·B) prema pasusu 4.1000 C prema DN·u 4102 dec 17 Okvir treba omalterisati sa abe strane iii ga prekrlti drugim gradevinskim materijallma klase A.4.8 m iznad povrsine gotovog patosa (OFF)).4.4. precnik 6 mm.4.1 lidovi koji se gran ice sa zastakljenjem moraju da se sastoje od najmanje 115 mm debe log zida prema DIN 1053 dec 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoce 12 i malterom najmanje grupe II iii od 100 mm debelog betona odn. 8...6. 8. ·AB i W .2. vidi i [2J i [3J. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja. klasa gradevinskog materijala A 10 Mineralna vuna.3. 8.350 mm Gelicni zavrtanj M 8 x 20.icanog umetka ""12. nalepljene lepilom klase gradevinskog materijala A Noseci podmetati od kalcijurn-silikata 25 x 7 x 5. arrniranog betona prema DIN 1045 sa betonom najmanje ktase cvrstoce B 10 odn.2. W . armatura 2.1 .4.1. 8.B 15.3. horizontalna i vertikalna klizna vrata prema DIN 18091 i vertikalna klizna vrata prema DIN 18092.kao i kecelje i parapets u kombinaciji sa keceljama treba ispitati radi cokaza klase vatrootpornosti prema DIN 4102 dec 3.3 G·zastakljivanja prema podacima iz pasusa 8. Pr.4. tako da bude pritisnut uz staklo koje je stavljeno u zaptivnu naku. za zastakljivanje moraju da se sastoje od zl(liveno staklo iii staklo za ogledala). klasa grac1evinskog materijala A Slika 76: lastakljivanje zieanim staklom zicanim staklom klase va- 8. (vidi sliku 75).6 Iznad zastakljivanja mora da se dlrnenzionlse staticki i pozarno-zasntno tehnieki taka.1 Oblast 8.5 Dilataciona spojnica izmedu ivienih traka i sused· nag zida iii susednog betonskog zida mora da se sastoji ad ca.3 pripadaju uz uzimanje u obzir sledece tacke klase vatrootpornosti G 120: a) ctst razmak izmedu pojedinih slojeva mora da iznosi . 190 mrn x 190 mm x 80 mm.1. koji moraju na uglovima okvlra da budu me<1usobno sucsono zavareni (vidi sliku 76). vrata) prema DIN 4102. BSt 420/500 RU Spojnice od cementnag maltera..4.likovani posebnl gradev. 8.2.1. 0 8. 8.6 mm.. prema pasusu 8.4. 8. b) me<1uprostor izme<1u ivicnih traka treba po celom obimu ispuniti sa z 30 mm debelim plocama od mineralnih vlaka klase gradevinskih materijala A.'2) 8. ca..2 Sporedni uslovi za zastakljivanje redanlm staklenlm blokov.4.1 Parapete koji potpuno leze na celieno·betonskoj konstrukciji i koji treba da se klasifikuju prema DIN 4102 dec 3 u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W ... na razrnacima od ca. celicni prom 45 x 45 x 5 Pokrivni okvir. lastakljivanje sme po izba· ru da se izvede u vertikalnom iii horizotnalnom obliku. 8. NoseCi okvir mora da se sastoji od celicnih profila L 45 mm x 45 mm x 5 rnrn.6.npr. celicni prolil40x40x4 Zatvaranja para zaptivnim materijabm na bazi silikona Celieni zavrtanj M 8 x 80 i metalni moroanik koji se siri.t Sledeci podaci vaze za zastakljivanja staklenirn prizmama prema DIN 18175 mera Ix b x h 190 mm x 190 mm x 80 mm.5.2 Podaci ne vaze za zastakljivanja sa drugim rnerarna iii drugim staklenim prizmama odn. 8. 71 . pasusu 8.. od betonskog okruglog eelika (vidi sliku 75). nenoseCe zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F .6 Okomito trootpornosll zastakljivanje G 30 8.4.4. Ulaz stakla u okvir mora dut svih ivica da iznosi najmanje 35 mm (vidi sliku 76).2 t-slojna okomita zastakljivanja prema 8.6. razmaci ".. 8. da zastakljlvanje sem sopstvene tezine nema dodatno vertikalno opterecenje.medba: Prema gradevinsko·nadzornim propisima G· zastakljivanja smeju da se ugraduju sarno na onim mesti· rna na kojima u pogledu zastite od pozara nema nedoumi· ca (npr za svetlosne otvore u zidovlma hodnlka kada je donja ivica G·zastakljivanja postavljena najmanje 1.3 2·sl0jna okomita zastakljivanja prema pasusu 8. c) zbag dvoslojnosti debljina zida iii betona mora da iznosi najmanje 365 mm. dec 4 (zastita ad pozara) 330.nski delcvl zldova 8. ·B). ·A. zastak- 8. = 8. 8.8 Okvir treba na svim stranama povezati sa zidom celienim zavrtnjima M 8 x 80 i opste gradevinsko·nadzor· no dozvoljenim metalnim rascepnim klinovima.23.15 mm debelih ploca ad mineralnih vlakana klase gradevinskih materijala A.4. grupa maltera Ill.7 Pokrivni okvir treba zasrafiti za nosed okvir. Pojedinasti videti lz normi i adabrenja.5 mrn: preenik fice 0.npr. 8. Nose6i okvir.4. 8.4. zasttta od pozara Klasifikollani posebni gradellinski delovl (prozort.2 lidani stubovi iii stupei od betona izmedu Ijenja moraju da budu najmanje 240 mm sirokl. Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitlvanja prema DIN 4102 dec 5. 8. ·A. brana u zidovima S8· htova za liltove klase F 90 i zastakljivanja klasa vatrootpornosti FiG smeju da ugraduju samo u zidove odredenih vrsta gradnje sa odredenim rnlnlmalnim debljinama i cvrstocama kao i uz uvaiavanje odredenih konstruktivnih detalja.5 Sporedn.3.4. Zaptivanje zastakljivanja mora da se izvede zaptivnim materijalom na bazi silikona. 8.3 8.1. ·AB u F .1 Dozvoljena velicina zastakljivanja iznosi maksirnalno 3. armiranog betona prema DIN 1045 betonom najrnanje klase cvrstoce B 10 odn.3 la nadvoje iznad zastakljenja vaii pasus 8. Oba okvira moraju da budu ugradeni jedan u drugi.3 U svlm horizontalnim i vertikalnim spojnicama treba nalzrnenicno rasporediti po 1 slpku armature.350 mm (vidi sliku 76)...4..3.5 m'. t.3.5 Staklo treba postaviti na dva 5 mm visoka I 25 mm duqacka noseca podrnetaca od kalcilum-sillkata klase gra· devinskog materijala A. pasus 20.4.4 Klase vatrootpornosn G·zaslaklJivanja primene G) 8. BSt 420/500 RU Zidani zid iii beton blokova od staklenih betonska Za dimenzionisanje zastakljivanja ad vodoravno poredanih staklenih blokova (betonskih stakala) va. F .2.9 Spojnice izmedu okvira i susednog zida treba popuniti mineral nom vunom klase gradevinskog materijala A sa taekorn topljenja .4.4.4.1 Klase valroolpomosli nenoseelh spoljnjih 8. taka da su ivicne trake uvek prekrivene.4. 8.Zidovi. 8.9 lvicna traka zastakljivanja mora da bude 40 mm duboko prekrlvena zidanim iii betonskim zljebom (vidi sliku 75).4. ·A. precnika 6 mm (vidi sllku 75).1.4.12.2 pripadaju klasi vatrootpornosti G 30.ma 8.5 mm x 12.1 spoijnjl zidovi koJI zatvarsju prostor NenoseCi spoljnji zidovi koji zatvaraju prostor a koje prema DIN 4102 dec 3 treba klasifikovati u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W . ·AB i W .1 lastakljivanje mora da se sastoji od jednog stakla prema pasusu 8.2.4. koji moraju da budu medusobno povezani uz porno': eelicnih sratova M 8 x 20 u razmacima ad ca... klasa gradevinskog materijala A: 2 komada na conjoj ivici.4.4.6. F . a pokrivni okvir ad eelicnih protila L 40 mm x 40 mm x 4 mm.3 pripadaju klasi vatrootpornosti G 60.4.staklima kao ni za nagnutu iii vodoravnu ugradnju sa izuzetkom zastakliivanja navedenih u pasusu 8.

1 V!aknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dec 1. -2 Pri tame sme pracenjena mera A zvucns izalacije da se poveca za 5 dB.. gradevinske lepljenice prema DIN 68705 deo 3 idea 5.r ~ ! P '~-------------------"""-----------_IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII_'~l!l Spoljnl zidovl.30 40 37: vrednostf) Kalona Red Primer. 1 Vlaknasti izolaciani materijal prema DIN 18165 dec 1.30 50 3.. Farmiranje krava Vezivna sredstvc Potrebno naslpanjesK mm dB R~.ovetranlh iii neprovetrenlh (mere u mm) 2 ravnih 3 drvenih krovova 4 R'w. izvodenja za spoljnje zldove gradene drvelom (racunske (mereumm) 1 Formiranje 3a~ 9 1 iii 2 krava R~. rnehanicko . gipskartanske place prema DIN 18180 oplata daskama na pera i iljeb 2 a Kao 2.:600 20~40 no ~f so 42 13 do 19 Oblasnlenla uz tabelu 38. 45 6 ra8 !::.vlaknaste cementne place na grubim daskama 2: 20 mm.pr.. Aka masa kaja se ad nasi na pavrsinu podeonih zidava kaji nalezu na ununasn] slaj spaljnjeg zida iznosi vise ad 50% mase kaja se ad nasi na pcvrsinu unutrasnjsq sloja spaljnjeg zida.~ 2 ~2. 45 2b tlNlJ~ a:600 1. iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 3 Iveriee.. Tabela R:' 1 2/2~ !~ 6 5 1 z400 ... gips-kartan place.\fii1 nl ~~oa 1 1 35 4 !~ 6 5 . s/m4 Iverice prema DIN 68763.A zvucna izalacije sme da se poveca za 8 dB. 72 .tvrde place ad drvenih vlakana prema DIN 68754 deo 1. sa d ~3mm 8 Krovna pokrivanje na drvenim letvama i u slucaju potrebe kantra-Ietvama 8 a Kao 8. ali sa medulelvama 2 b iverice. gipskartanske place prema DIN 18180 sa m' > 8 kg/m' 2 a Kao 2. onda mera R:'. tavaniee i kravove utvrdena mera R'w.2.~ ~ 2a~ 5 I' . betonski crep prema DIN 1115.600 ~~ 71:<l 13 3 1 5 2 3 13 12 . oplata daskama na perc i zlieb 3 Iverice.01 38: (raeunske vrednosti) 1 Prlmeri izvodenja p. 48 !~ 8.. ali sa zahtevima za zaptivanje (n. "' • (11 r~ ~ I :. 24 mm 3 Dodatno oblaganje drvetom..prema pasusu 2. 10 kg/m' 6 Plcce ad tvrde pene sa tankim i debelim malterom 7 Parna brana. crep u Jezistu od mallera)..!± 20400 2000 i~ 1 35 4- (YYVI 3 00600 11 ~ ~f 2/2. ivericom iii qlps-kartonsklm plocarna sa m' 2! 6 kg/m2 4 Meduletve 5 Pama bran a. Kad izracunavanja mase kaja se odnosi na povrsinu jed nag krova moza da se uzme u obzir i tezina nasipa sljunka.~ B1V \ ~lyVl)~i ... tip primene WD iii WS i W D 2 Iverice iii gips-kartanske place 2 a Iverice iii gips-kartonske place bez/sa meduletvama 2 b Oblaganje neobradenim daskama sa perom i zljebom..! ~ 8 37 ~~i rogavi ~1 Objasnierja uz tabelu 37. atpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: z 5 kN . krovovi Tabela merenja Kolona Red I 330.30 45 2I2a 1 . iljebni crep prema DIN 456 adn. oplata daskama sa m'~ 8 kg/m2 4 Suplji prastar pravetren/nepravelren 5 Kravna zapttvanie 6 Nasipanje sljunkom 7 Parna brana Tabela 39: Koiona Red 5 4 ~jy flAAjJ~ !~ :l!:60Q ". " Ii . tavanice ..1 Spoljnji zidov. gradevinska lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 ideo 5. m'. li 6 5 2b mehanieko . ~ 63 Lw 2 4 12 4/ l'lN~~ ~ :. s/rn" Iveriee prema DIN 68763.. I---rogovi mi ~1 8.A oba .600 . otpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: ~ 5 kN . Kad dvoslajnag zida sa vazdusnlm slajem prema DIN 1053 dea 1 utvrdena mera zvucns izolacije rnoze da se izracuna iz zbira masa koje se odnose na povrsinu slaja .kao kad jednoslajnih zidava krutih na savijanje . kod dvaslajnog ablaganja akrenutog ka prostariji parna brana rnoze da se postavi i izmedu ablaganja 6 Suplji prostor provetren/neprovetren 7 Traka iverice iii slieno. s 8. nepravetren 9 Folija koja propusta vodenu paru. (raeunska vrednosli) (mere u mm) 1 Formiranje krova kose drvene krovove 2 Prekrlvaree krova premacifri 3 R'wR dB ?q 19 ~! 2~1t°Si!1 1 8 5 5 !~ Wy0l~~ 10 2 4 _e_~ 't +r !~ 5 2.pr. • 42 'I) Primeri izvodenJa za provetrene i neprovetrene. ~~ 2 4 ~ ~vl~l 3 do ~600 4 1 6---- 19 ~! I~ 5 4 \A _]_' 14 ___ ~1 il~ _ 2/ "'00 -"r ' 7 1~ 2 4 3~ " 52 5 ~ 0 . i po zelji I - 35 ~Y: m~ iiI j . m' > 8 kg/m' 5 Spoljni sloj. gradevinska lepljenica.30.Azvucne izolacije rnoze u zavisnosti ad masa koje se odnose na povrsinu da se vide iz pasusa 2. podlistak 1 III Spoljnji gradevinski delovi 10.:. gra6evinske lepljenice sa m'» 8 kg/m 3a Kao 3. zastita od buke Zvucna izolacjja prema DIN 4109. ked dvosloinog oblaganja okrenutog ka prostoriji pama brana maze da se pastavi i izmedu obloga 8 Suplji prostor. iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 4 Obloge.AdB 3 11 . n. d't! 4 mm 12 Lake gradevinske plate ad drvene vune prema DIN 1101 13 Mineralni spoljnji maher prema DIN 18550 deo 1 ideo 2 14 Spoljni postavljeni zldnl slo] 1 L__6QO_ _J ~ ~ Objasnjenja uz tabelu 39: 1 Vlaknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dea 1. ... otpor na strujanje. Sa ~agOvi 8 35 45 00 19 .1 Dokaz bez gra(levinsko-akusllcnih 10. f 10 do 19 ~. potrebna samo ked oplacivania daskama 10 Meduletve 11 Vlaknaste cementne ploce. ravan crep adn.R Za gradevinsko-akusti~ne jednaslojne spaljnje zidove." I----rogovi ~ ~I 8 40 ~-~-~ " 2 z.koji se adnosi na cuzinu :=: ~ 5 kN sfm4 1 a Plooo od tvrde pene prema DIN 18164 dea 1.2..

normirane razlike Do zvucnoq prltiska po terci. 1 -101g [1 . Prlmedba: Zvucno-zastitni spoljnji zidovi sa tabelom 331. ~ 8 mm + 6/12/4 2100 mm )~~ ~. Isto vaii i za uporedive provetrene kroSpoljnji gradevinski delovi od savitljivih slojeva vaze kao podesni bez posebnog dokazivanja potrebe za vazdusnom zvucnorn izolacijom prema pasusu 2. kod metalnih i plasticnih prozora najmanje dva naslona.2 iz masa koje se odnose na povrslnu oba sloja uz odbijanje 2 dB.R zvuene izolacije od 25 dB do 45 dB (racunske vrednosti) 2 3 lahtevi Jednostruki prozora sa ut- Kalona 1 . Prozori sa spojenim Prozori sa kutijom 1) 3) sa 2 obicna odn.' 3 32 pcvrsina utvrdena vrednosl) i-tog elementa gradevinskog mera Hog zvucne elementa dela izolacije (racunska gradevinskog deja 212mm 232 dB 1 petrebno > 8mm 2 8mm 230 mm 1 potrebno - . R'w . a koji ne sme da bude stariji ad 5 godina. Potrebna zaplivanja moraju da budu postavljena celom duzlnorn. vrdenlm Izvodenja obrtnlh. vrata iii prozor u jed nom zidu) -~ :) 45 ~10121520 ~4Cl50 1XI lzotaclle na srednju gradevinskog dela 31 1) 4) vaze sarno ako nisu poduzete nikakve dodalne mere za provetravanje meduprostora stakala. R'w Tabela 40: Primer.37dB 1 potrebno 210mm 26 mm + 6/1214 R" R ~40 mm 1 potrabno ~40 mm 1 potrebno - ~8 mm bzw. Fl. bez prekidanja. 1 obicnim izolacionim staklom i1 sa izolacomm zastakljivanjem 2) sa 2 obicna stakla sa 1 obicnirn j 1 izolacionim staklom Red ':rl 25 Konslrukctone karakteristtke ~ ~6mm ~8mm ~27 dB nije potrebno ~ ~6mm nema nije potrebno ~~ nema nema nije potrebno ~ nije potrebno 11 S.R - 4) potrebno 1+2 4} potrebno Ukoliko se gracievinski deo sastoji ad sam a dva elementa..=-10Ig(-SgsS LS. Izolacioni staklo mora da irna trajnu oznaku koja je prepoznatljiva u ugradenom stanju. ~ 4 mm + 4/1214 2100 mm - 1 potrebno 6 40 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: R" R 242 dB 1+ 2 4J potrebno - 214mm ~50 mm 1+2 28 mm + 6/12144) 250 mm 1+2 - 4) polrebno - ~8 mm bzw. za srednju meru R~.R 5 37 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: . R:"RteS 7 42 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaplivanje: R" R 1+ 2 245 dB 4) potrebno - ~16mm 250 mm 1+2 28 mm + 8/1214 250mm - - 210 mm bzw. strana 1 10_1. Kod spoljnjih zidova sa oblaganjem spoljnjih zidova prema DIN 18516 dec 1 iii fasadnog oblaganja prema DIN 18515 uzlrna se U obzir samo masa koja se odnosi na povrsinu unutrasnjeg zida. sa izuzetkom prozora prema redu 1) ida poseduju dovoljnu krutost.05.res zvucne izolaclje vaii pojednostavIjeni odnos: s.1 Tabela 3 vidi KG 331.pr.pr.ukoliko treba uzeti u 'obzlr izrazana prodiranja rezonance u zvueno] izolaciji. n.R (n. normiranim razlikama zvuenog pritiska Do w p U pojedinacnim slutajevima. res zvuene izolacije gradevinskog dela kojl se sastojl od elemenata sa razlicilom zvuenom izolacijom.'.zld sa vratima iii prozorom Za srednju meru R:".2 Prozorll zldovl od slsklenih 330. Izmedu okvira prozora i spoljnjeg zida postoisce spojnice moraju da budu zaptivene prema tehniekirn rnoqocnosnma.r.r"C .1.R .60 1+2 4) R" R - - 4) potrebno - rnm ~ 12 mm bzw. Zidovi ad staklenih blokova prema DIN 4242 sa debljinom zida ~ 80 mm od staklenih blokova prema DIN 18175 vaze kao podesne bez posebnog dokazivanja da ispune zahteve potr. na kame se bazlra certifikat ispitivanja prema DIN 52210 dec 3.R. ali treba smanjiti za 2 dB utvrdenu meru R zvucne izolacije prema tabeli 40.. tabela 8..Spoljnji zidovi. ako njihova izvodenje odgovara primerima izvodenja navedenim u tabelama 37 do 39. moie da bude potrebno da se kod vrednovanja prema jednacinl (15) umesto utvrcienih mera Rw zvucne izolacije upotrebe mere R zvucne izolacije odn.02 blokova Prozori do 3 m' staklene povrsine (naiveee pojedinacno staklo) vaie kao podesne bez posebnog dokazivanja u smislu potrebne izolacije ad vazdusnoq zvuka prema DIN 4109.pr.30 mm 1 potrebno znace: povrslna ukupnog gradevinskog dela - - nije potrebno - - S. 4 konstrukcije I 5 6 Red izvodenja prozori 1) razliCitih vrsta prozora krilima 1) Tabela 40 vaii sam a za jednokrilne prozore iii visekrilne prozore I) sa cvrstim srednjim delom. R".res zvucne 1 izolacije ~i 1 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla MedlJprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: vazi: R" R - - R. = ~R . Prozori zato rnoraju da imaju zaptivke (vidi tabelu 40. tusnota 1.. vrata). otporna na starenje i lako zamenljiva. iz koje moi:e da se vidi utvrdena mera ~ R zvuene izolacije i fabrika proizvodaca. 1 n 10 )dB (15) 2 30 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m Rw R zaslakljivanje Zaptivanje: Zaslakljivanje: Ukupne debljine stekla Meduprostor stakala m Rw R zastakljivanje Zaptivanje:: Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: Ovde 2 6mm 212mm 230 dB 1 potrebno 2 6mm 230 mm 1 potrebno nema . onda za ovaj element treba najpre izracunati utvrdenu meru zvucne izolacije prerna jednaclm (14).R. n... Uz svaku isporuku mora da bude prilozeno fabricko svedocanstvo prema DIN 50049.pr. R". Kod prozora sa staklenim povrsmama :> 3 m' (najvece pojedinacno staklo) smeju tabele takode da se primene. Vrednosli koja upija zvuk ima smisla posto moze delimlcno da izravna neravnine spojnica koje nastaju usled slarenja zap- ') Sliks 20: Uticaj povrsina male zvucne izolaciju ad vazdusnop zvuka jednog (npr.8 mm + 4/12/4 2100 mm 1+2 . 35 37 vidi KG vove. n. okretnih i obrtno-okretnlh prozora (vrata) i zaslakljivanja merama Rw. moraju da budu meko gipka.R zvuene izolacije rezultira prema pasusu 2.5.za prozore.lcna izolacija prema DIN 4109. Do dcnosenja sigurnih rezultata ispitivanja treba utvrdenu meru R . zvuene izolacije prema tabef 40 za visekrllne prozore bez c:vrstog srednjeg dela umanjiti za 2 dB.30.05. Uloiina livke. tralno elasticna.'.R.pr.R.4 mm + 4/1214 230mm - 1 potrebno 1 potrebno - Primedba: prema postojecern rezultatu merenja za pojedini element moie da se upotrebi iii R..za zvucno izolovani otvor za provetravanje (vidi DIN 52210 deo 3). °1 9 'I 248 Opste vazect podaci nisu moquci: dokaz samo preko ispilivanja prema DIN 52210 podesnosti Sva krila moraju kod drvenih prozora da imaju duple sastavne i:ljebove za spoj sa doprozornikom. i . 73 .. podltstak 1 Kod sendvie-elemenata od betona sa izolacionim slojem od tvrdo-penastih materijala prema DIN 18164 dec 1 utvrdena mera R'w..R 4 35 R" R ~ 10 mm 216mm 235dB 1 potrebno 2 8mm 240 mm - 26 mm + 4/1214 240 mm - 1 potrebno 1 potrebno 1 potrebno Ukoliko je za oznacavanje zvucne izolacije jednog elementa gradevinskog del a data utvrciena normirana razlika zvucnog pritiska. Da bi se obezbedio po rnoqucstvu ravnomeran i visok pritisak u spoju krila i doprozornika mora da postoji dovoljan broj mesta zabravljivanja (zbog zahteva koji se postavljaju prozoru vidi i DIN 18055). Fl.R zvucne izolacije za pojedine vrste gradnje prozora se zadrzavaju samo onda kada prozori celom duzlnorn evrsto zaptivaju. U tabeli 40 odredene utvrdene mere Rw..ednja mera R·w. ako njihova izvodenja odgovaraju tabeli 40.f-7' - polrebno 1+2 4) potrebno J . Kod drvenih prozora se ukazuje na DIN 68121 deo 1 ideo 2. .. 26 mm + 4/1214 2100 mm Po pravilu vrednovanje maze da se izvrsi prema jednatini (15) sa utvrdenom merom zvucne izolacije odn._-- Soas (iD (16) rs 4) polrebno 1+2 4) potrebno - trz 4) potrebno 8 45 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaplivanje: - 218mm 260 mm 1+2 28 mm + 8/1214 . zastlta ad buke ZVl.za zidovel iii (n.

• "Glter" opeka Supljl biokovi od lakog betona R' R' (zld) in dB (prozor) u dB 22 38. malter . zaplivajuCim Irakama 4 Donji vodoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne (D) 1.R zvucne . 5 mm Ploce ad betona.2 ill 3 4 illS 1.A.2i1i3 ill ked utvrscenih delova sa 5 Prikljucna spojniea (F) 6 iii 7 6 7 iii 6 sa 8 8 .2 izotaizola- 2 3 4 R. (14) 41: Primer. podlistak 1 10.R..iverice prema DIN 68763. ') Zahleve treba utvrdili na osnovu lokalnih ustova.R". profilima. ::>irinaproreza za prolaz roletne (E) sa smanjenjem debljlne okova mora da bude . gas. po izboru laki "Giter" blokovi prema DIN 105 dec 2. od vazduSi10g zwka spoljnjih 3 gradevinskih delova (ne vail za avionsku 5 buku) Vrste prosterija sobe u Boravisne prostorije u slanovima.78 -"-1)] = 50-10 = 50-10 = 50-5. 50'dB 2 3 4 5 Srednja mera zvucne zastite se obracunava prema jednacini (15).A.5 m Korekturna vrednost prema DIN 4109. R~. • 44 dB.3 Kullja za rolelne Za kutije roletni vaze utvrdene mere Rw.3. 211i3 4 illS 4 Iii 5 2.1 .3 23 38.00063) ] 22 =-10 Ig 0.6 dB R:"". 10 mm. 61 do 65 66 do 70 71 do 75 76 do 80 >80 35 35 40 45 50 Bolasnieke bolnicama jumima.B I D (samo kad varijante sistema II) kutlje ne postavljaju se nlkakvi posebnl zahtevi.9 < vazdusnoq zvuka 40 dB -2 dB = 38 dB povr~ina prozora u % 4 22 38..1. bruto gustina blokova 700 kglm (materiial blokova. gas-belon blokovi prema DIN 4165) Bruto gustina zida prema tabeli 3 Masa koja se odnosi na povrslnu.. = 50-10 Ig [1 +-( 22 -10 " -1)] =50-10 1 Ig [1 +-(10 11 Ig (1 + 2.10 Ig [ (0. debljine > 50 mm. e ~ F 0 'F A- E Q ~ 3 R~.50 mm III m' ~ 30 kglm2 R~.res =. vrednosll) sa utvrdenim merama Rw.R. 4il1 5 ~.RdB 25 30 35 40 ') Unutrasnja kecelja oblaganje iii rnontazni poklopac (C) 1. = 2 m' R' w.wop zvucnoq pritiska. i sanatori.prostonie u prenoclsnma. R.R. Iz dijagrama ocitano: Iz toga proizlazi: RWR 1. 44 dB 5 Zaplivanje _poia sa .r~ in dB 38 povrsine Kod .4 ill 5 Povrsina zida sa vratima iii prozorom Povrsma zida Povrsina vrata iii prozora (kod vrata clsta povr~ina prolaza.. obloga iii montai:ni F prikljuena sponica poklopac (Potrebna toplotna izolaci'a ni'e sacrzana u ovim primerima lzvodenlai. prostonie uciontca i slitno potr.pr.-------------------------------------------Spoljnji zldovl. 50-35 2 . • 44 ca.idom (F): Zljeb adn. debljine G" 20 mm). sme da iznosi max.Giter' opeka i ~upljih blokova od lakog betona udeo prozarske betonskih blokova udeo prozorske povrsine sme da iznosi max.pero celom duzinorn 6 7 8 Ovde znaee: ~es=Sl+S2 Uklopne ili unene veze sa naleganjem na delu glave Dodatne zaptivanje svih prikljucnih spojnica sa zaptivajucim zaptivajucim materijalima 1 2 Varijanta sistema 3) 1111 1111 I II I II Red 1 8.8 Vanja"la slstema I Varijanla sistema II Pojedinost E Poklopac kutije roletne Poklopae kutije roletne " unutra spolja A spoljnja kecelja" D donji vadoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne " B gornjl dec kutlje" E prorez za prolaz roletne 2) C unutrasnla kecelja.03 .4..zolacije ~ 25 dB do '~ . DIN 4109 labela 8: Zahlevl Kolona Red Oblast zvucnoq pritiska izolaclje 2 ~Merodavan pritisak spoljne buke" dB(A) 1 do 55 55 do 60 III IV V VI VII.R..23%. = 50 dB R. Ukoliko se za kutije roletni kao karakterlsticna velicina zvucns izolacije navede utvrdena normirana razlika Dn. 74 .delovima prostorija kad kojih pradiruCa spoljnja buka zbog delatnosti koji se advijaju u prostoniarna daju samo podrecieni deprinos zvucnorn pritisku unulr~njeg prostora. debljine .R.R'w.R" .R .0002 + 0. Povecanjem razmaka izmedu roletne i staklene povrsine doprinosi kod spustenih povrsina da se Boravisna prostorija jednog stana: Poloza] u oblasti zvucnog pritiska IV.78) Ig 3. kod gas- Konstrukcija zida: 30 cm debeo~ sa abe strane malter PII.R.dela u dB 30 30 35 40 45 50 30 30 35 40 45 50 '\'t.. ali sa limenom oblogom sa m'~ 8 kglm' Ploce od drvenih preradevina.. debljine ~ 10 mm..3. onda se racunska vrednost izraeunava kako sledi: Ovde Primer 1: lid sa vratima zid 8.pr... 1 .2 3 iii 4 vidi iusnotu " 2 ill 3 vidi iusnotu 'I 611i7sa8 6i117sa8 2. ked prozora povrsina prozora ukljucujuCl okvir) Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) samog zida Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) vrata iii prozora Odnos ukupne povrsine zida S ea = 51 +52 ukljucujuci pnvrginu vrafa iii prozora.~ F ~r~ R~R. 269 kglm2.lake gradevinske place od drvene vune prema DIN 1101).2 ~38 48 32 23 38. uklj. Kolona R.000038 10~+2 ~ 330.R'wres = 6 dB. Dubina prostorije od ca.. koja je potrebna predmetu ispitivanja u zidu koji se ispituje da bi se obavilo ispitivanje u skladu sa odredbama Daloje: Trazeno je: R~ R . • 20 m' vrata 8.R:res = R~.reszida 'sa vratima i prozorom Pred A. ploce ad mlneralnih vlakana.24%. onda jednacina za obe delimicne povr~ine zidiprozar glasi kako sledi: 1 -R~. Merodavan pritisak spoljnje buke 66 db(A) do 70 db(A) Visina prostorije od ca.1 ~38 24 38. Zahteve toplotne izolaclje treba posebno Ispunitl (vldi DIN 4108 deo 2).R"".'" .res =-1019[-(20 22 1 = ... izolaciji prozora.0 Rw.. Za kutije roletni sa Rw R ~ 45 dB ne mogu da se navedu opste vaieci primeri izvodenja. suplji blokovi ad lakog betona prema DIN 18151. sklonistirna.R zvucne izolacije u tabeli 41.30.R znace: racunska vrednost utvrdene mere zvucne izolaeije u dB utvrdena normirana razlika zvucnog pritiska prema DIN 52210 dec 4 u dB.betona.' Sges R.'R·2· " 35 dB R.R. prema povr~ini Sz prozora iii vrata ~ Razlika tzrnecu ocreeene mere zvucne ciie zida Rw R 1 i odreciene mere zvucne ciie vrata iii prozora ~... ') 3) ') 12 Primer za primenu DIN-a 4109.R 1. n.. sa poveeanom unutrasniorn izolacijom Nosai:i maltera (n. opeke iii ad plovui:ca.malter Mera R'w R zvucne izolacije Prema tabeli 1 za opeku i blokove od plovueca za gas-beton 730 kglm2.R to''')] R.R(Zid) -R'w Rlprozor) 10 Ne poslavljaju se nikakvi zahtevi spoljnjlm grad. mereno u stanju ispitivanja odnosna-apsorpciona povrsina 10m' cista povrsma.R. Izvodenia ~ 40 dB (ra¢unske za kulije roleln.R. R' spoljnjeg grad.res 1 R' w. Materijall za kolone 3 do 5: Unulrasnja 1 2 3 4 kecelja (C) ill poklopac kulije role!ne (D) Sinteticke-dvostruke rebraste ploce iii ploce ad drvenih preradevina. Tabele 8 i 9 roletni vaeo] zvutnoj Tabela Kalona Red 1 2 42. Tabela9 -2dB 50 32 lahtev izolaeije od prema DIN 4109.5 m.=100% a udeo prozorske povrsine x %. Ako je ukupna povrslna 8". labela 8 Kod kutija roletni sa utvrdenom merom zvucne izolacije G" 40 dB Ireba na jednoj iii vise unutra~niih postavi zvucno-apsorbuluci malerijal (npr. Kancelarijske prostorije 1) i slitno 48 dB..0 24 37.res Razlika izmedu odredene mere zvucne lzolacije samog zida ~ Ali srednje mere zvutne izolacije R:. Tabela = Dnwp-l0 " Ig---2dB A" Sp".. debljine >10 mm Kao 1.g..R" R.2 Iii 3 1. zastita od buka lvucna izolacija prema DIN 4109.res=-101Q[-[(100-X)'10 '00 Iz ovoga rezultiraju vrednostl u tabeli 42..

1 Zidar. Podvezama kotvljene i iznad srednjeg zida suceliene grede evrsto na zatezanje povezati medusobno ->20. . + b.17. 75 . 36 ne zahtevaju dodatnu toplotnu izolaciju dodatnu toplotnu izolaciju. 4 Spoljnji zid sa oblaganjem koje zbog vodoravnog povezivanja pripada nosecern poprecnom preseku.. 37 Prekrivno sucehavan]e za armaturu ad okruglog cenka da se provedu kroz steperuste.. 0 12 -e 38. komentar u slikama Stabilnosl zidova Komentar u slikama 331. dalji zidovi unutar stana ne podlezu vise nikakvim oqraniceniirna mera i mogu da se izvode kao laki razdvojni zidovi -> 9. Maksimalni razmaci ukrucujucih poprecnih zidova -> B. kod jednostranog ozubljenja nikako iii samo sa kotvljenjem -> 12. Serklaii od teskog betona su hladni rnostovi i zahtevaju 33. Posto je ovaj propis nastao zbog opterecenia vetrom. \12 eigle debelo sa slojem toptotne izolacije. + bd' b. Serklazi ad armiranog zida -> 35.Zidovi Zidovi prema DiN 1053. Kod samo 11.if 29 -1 D" 30 31 32 b. 3 Zid sa vazdusnim slojem celom duzinorn.i' ~ 19A c.razmak 50 cm ad zida koji treba da se uknuti -> 10.+ 1>. kada nedostaje ukrucenle zida -> 21 do 23. Aka su i optere<':eni zidovi . . 5 Spoljnji zid cije slaganje ne pripada nosecern poprecnorn preseku.22 imh'! Kotve rasporediti samo ispod punog zida -> 19. 43.. Kod obostranog ukrucenia zida sme da se izvede ozubljenje bez kotvaovanja -> 11.+ b. kod opterecenih unutrasnjih zidova maze da se odustane ad toga (vrata stanova pored srednjeg zida!).18152.61 1 it f] ----. serklazi mogu da se rasporede ujedinjeni sa slapistern -> 30 ispod tavaniee -> 31 iii da se izvedu kao ivicne grede masivnin tavanica -> 32.5 em debelih opterecenih unutrasnjih zidova nisu dovoljni opsezi stepenista i razdelni zidovi stanova kao ukru<':enje srednjeg zida -> 6.34. Aka kotva celicnog betona de.i optareceni spoljnji zld. SerklaZi moraju i -e 38 A ne rnoze da se izve- Posebno treba voditi racuna a kolvljenju zidova i tavanica -> 13 do 18. treba ugraditi prstenaste kotve. vodoravni i >3 cm duboki okomiti slicevi su dozvoljeni samo u debljinama zidova > 24 em -> 41. Kosi.41 Kod svakog sprata potreban serxtaz Serklazi su potrebni i kod posebno sirokih -> 28 i posebno visokih prozara -> 29. I kod tipova poprecnih zidova su potrebna ukru<':enja 5 4. 1 ~ 193 ISPRAVNO !OORESNO 1 e 6~r61 '~·123 n-...+1>. 24 do 27 rasporedivanje prstenastih kotvi: ukoliko se izvode vise ad 2 puna sprata sa 24 em debljine spoljnjih zidova -> 24. 42.. U 24 cm debelim zidovima smeju da se rasporede samo .24 em debeli.5 m razmaka -> 7 if.Ii > 0. ROlnjaee krovova kotviti sa kalkanom samo onda.01.C. ugraditi poteznu kotvu -> 38 B. Slieevi nisu dozvoljeni u .01 V/.. 25 i gradevine od cigl ad lakog betona (DIN 18151.4(65) sa vise ad 2 puna sprata -> 26 iii> 18 m dUline -> 27. 2 Ispuna resetkaste konstrukeije..q e- 28 I~ 11' b. -> Vrata u ukrucuiucirn poprecnirn zidovima moraju da imaju min. >0.5 cm debelim zidovima -> 39. 3 em duboki okomiti slicevi -> 40..

:.4. DIN t8152 i DIN 18153.:z:::id::o:::ve::. 11521 17521 175 240 :s2.4.2 Zid prema ispilivanju podesnosli (EM) lid prema ispitivanju podesnosti je zid cije se osnovne vrednosti dozvoljenog pritiska 0. dozvoljeno d flo :s.nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg zida prema 8. iii ako treba da se dokaze stabilnost gradevine iii pojedinih gradevinskih delova. 5.10peke Smeju da se koriste sarno one opeke koje odgovaraju DIN 105-1 do DIN 105-5. opterecenje zbog iskosenoq polozala zgrade. pomerljivim lezistima 6_4Prostorna krutost Sve horizontalne sile n. dovoljno krute serklazne grede i ako u cuzinskorn i poprecnorn pravcu zgrade postoji ocigledno dovoljan broj dovoljno dugih krutih zidova koji su bez veeih slabih mesta i bez pukotina voc!eni sve do temelja. treba opteretiti trakom tavaniee prime rene sirine. kod dvoosovinski zategnutih tavanica za I treba primeniti kracu od dve sirine oslonca .nisu dozvoljeni za svodove zidove izlozene vremenskim di i 8. jer se nalaze u zoni dozvoljenih opterecenja iii su uzeta u obzir konstruktivnim pravilima i oqrantcenjma. npr. 5. serktazirna i serklaznirn gredama. 5_2 Z.pr.uticaj vetra na spoljnje zidove itd.nisu dozvoljeni za svodove i za opeke sa odstupanjima mera visine za vise od 1. koje idu paralelno sa pravcem razapinjanja tavaniea.ako postoje statlckl dokazane. U zidovima koji sluze kao jednostrani krajnji oslonac tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja pod uslovima uproscenoq postupka. YE:a. Pri tome treba uzeti u obzir i okomita odstupanja sistema zbog dejstva horizontalnih sila koje rezultiraju racunskirn kosim polozaiern zgrade za ugao meren u tucno] merL 1 (1) Tabela 1: Pretposlavke za primenu uproseenog postupka Uslovr Gradevinskr dec Oebljina zida Ceta visina zida mm unutrasnii zidovl :i!:: 115 -c 240 d h.240 noseci sloj dvoslojn ih spoljnjih i dvoslojn ih podelni zidovi zgrade :?:: <.pr. 4 (2) 0. Ako kod jedne gradevine nisu od pocetka prepoznatljivo osigurani krutost i stabilnost. 6. opterecenja vetra.Zido"i Zidovi prema DIN 1053 prema ovoj normi sme da se sracunava iii prema upro(pretpostavke vidi 6. moraju sigurno da se advode dalje u gradevinsko zernlpste. 2_5 6. zidovl Noseci zidovi su uglavnom na pritisak optereceni gradevinski delovi u obliku ploca za preuzimanje vertikalnih opterecema. 2. la zid od prirodnog kamena osnovne vrsdnosti 0. opterecenjs krova. odreduju na osnovu ispitivanja podesnosti prema DIN 1053-2 i prema tabeli 4c. sme do t 5% izracunatog horizontalnog udela sile jednog zida da se rasporedi na druge zidove..2_3. a kod ostalih unutrasnjlh oslonaca onda kada je odnos susednih razmaka oslonaca manji od 0. . Od racunskoq dokazivanja prostorne krutosti sme da se odustane ako su spratne tavanice formirane kao krute ploce odn. buke. . ukrucujuclrn gradevinskim delovima.kratki zidovi" vaze zidovi iii stubovi cije su povrsine preseka manje od 1 000 cm' lidani preseci manji od 400 cm' nisu dozvoljeni kao noseci.3.nije dozvoljen za zid EM b) Grupe maltera II ilia: ..2. dejstvo kontinuiteta treba kod prvog unutrasnjeg oslonca stalno uzimati u obzir.raz::::de:::)::ne:. pri tome je kao debljina zida kod dvoslojnih spoljnjih zidova merodavna debljina unutrasnjep sloja. dozvoljenih pritisaka. zidov.2 Oslonacki momenli U zidovima koji sluze kao meduoslonci delovi u obliku ploca koji su pretezno optsreceni samo svojom sopstvenom tezinorn i ne koriste se za ukrucenje zgrade iii ukrucenje na izvijanje nosecih zidova. utvrduju u zavisnosti od klasa cvrstoce blokova.2. dozvoIjenog pritiska rezultiraju u zavisnosti od klase kvaliteta zida. Nenoseci zidovi su gradevinski 2_6 Serklazi Ssrklazl su horizontalni gradevinski delovi koji leze u ravni zida za preuzimanje zatezanja koje mogu da nastanu u zldovima usled spoljnjih opterecenia iii usled deformacija. onda dokaz stabilnosti treba voditi prema pasusu 7 2 Pojmovi 2_1 Zid prema reeeptu (RM) lid prema receptu je zid cije se osnovne vrednosti dozvoIjenih pritisaka 0. Cesto su to i nosecl zidovi. DIN 1057-t. grupi maltera..02 I nom scenorn postupku 4 Olpornost na pritisak zilla Otpornost na pritisak se koo sracunavania karakterlse prema uproscenorn postupku prema 6. i nemalterisane neprilikama (vi- tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja tavanica pod uslovima uproscenoq postupka. Kod velike savitljivosti gradevinskih delova za ukrucenjs moraju sem toga da se uzmu u obztr izmene oblika kod izraeunavanja velieine preseka. Kod uproscenoq postupka ne treba da se dokazuju odredena naprezanja. kao i horizontalnih opterecenia.0 mm (zahtevi ravnih opeka). Kao meduoslonci u tom smislu vaze: a) unutrasn]i oslonac kontinualnih tavanica b) obostrani krajnji oslonci tavanica c) unutrasnii oslonci masivnih tavanica sa gornjom konstruktivnom armaturom u oblasti naleganja.2 i 8. 2.4. 2_4 Zidov.da.. pojedini gradevinski delovi smeju da se premeravaju prema preciznom postupku. DIN 18151. . poslupak sracunavanja 6_10ps!e Dokaz stabilnosti sme da se izvodi uproscenlrn postupkom za razliku od pasusa 7 kada su ispunjene sledece i u tabelil sacrzane pretpostavke: visina zgrade iznad zemlji~ta ne vise od 20 m.centrlrajucirn lajsnama.01. tavanice ploce iii staticki serklazns grede na razmaku dozvoljenih spratnih visina prema tabeli 1. ako su dovoljno horizontalno prlcvrscenl.nije dozvoljen za svodove i podrumske zidove.S0m cdn.7 Sve ostale sile oslonca smeju da se obracunaju bez uzimanja u obzir dejstva kontinuiteta uz pretpostavku da su nosece konstrukcije suceljene preko svih unutrasnjih oslonaca i postavljene bez ukljestanja. One su u tabeli 4a i 4b utvrdene u zavisnosti od klasa evrstoce blokova.0 m ukoliko se momenti izvijanja ugla zakretanja tavaniee ograniee konstruktivnim merama. vrsta maltera i grupa maltera prema tabelama 4a i 4b. vrsti maltera. a u tabeli 4c u zavisnosti od nominalne cvrstoce zida prema DIN 1053-2.3. i ako je racunskl razapeta paralelno ka zidu na jednoj iii obe strane zida. 2_7 Serklazne grede Serklazne grede su horizontalni gradevinski deloyi koji leze u ravni zida koji sem zatezanja moraju da preuzmu i momente izvijanja usled optsrecenja koja deluju upravno na ravan zida.1 n za s n < 4 3) Ukljueuju¢i dodatak Z8 nenoseCe unutr~:::n~Je. Ovaj dokaz rnoze da izostane ako okomiti kruti gradevinski delovi za ukrucen]e u posmatranom smeru ispunjavaju uslove sledece jednaeine: .4 Malteri tankih lezista (DM) . Kao takvi vale npr. :s2. DIN 106-1 i DIN 106-2.4.nema ogranieenja.6 EI + za n. pozara i vlage.9.9 osnovnim vrednostima 0. potreban je racunski dokaz stabilnosti vodoravnih i uspravnih gradevinskih delova. npr. Unutar gradevine koja se obracunava prema uproscenorn postupku. n.2 Izracunavanje velleins preseka reeenja U odnosu na opte- 5 Grac!evinski malerijali 5.3.2 0. iii ukoliko pretpostavke koje su navedene u ovom pasusu ne odgovaraju.2. kotvljenju zidova. Odstupajuce od ovoga MG III sme da se konsti za naknadno fugovanje i za one oblasti spoljnjih slojeva koji se izvode kao armirani zid prema DIN t 053-3.3 Laki malteri (LM) ..ivicni razmak :s" 2.2 lid 331.3 Vetar Uticaj opterecenla vetra upravnog la procenjivanje ko] dokumentaciji 0: a) b) c) d) e) f) g) h) i izvodenje zida je u gradevinsko-tehnicpotrebno najmanje dati sledece podatke 6 Uproseen. ---' 76 .1) iii prema precizpostupku (vidi pasus 7).3 Nosee.3). U pogledu ozidivanja sa iii bez malterisanja dodirnih spojnica vidi 9.7Sm Pokretno opterecenje p kN/m2 100" jednaCina.2. spratova je maksimalno dva puna sprata uz izgradeno potkrovlje: uxrucujuci poorecnl zidovi na razmaku :s"4. DIN 398. za ukrueenje lidovi za ukrucen]e su gradevinski delovi u obliku ploca za ukrucenjs zgrade iii za ukrucenje na izvijanje nosecih zidova.75m <12· d 1751) <240 :?:: <5 . c) Gnupe maltera III i lila: .1 na ravan zida sme po pravilu da se zanemari kod dokaza naprezanja pod uslovlma pojednostavljenog postupka. Kod jednospratnih nekog otvora garala i slitnih gradevina koje nisu predvidene za stalni bcravak je i d ~115 mm. Bro.pr. Kao vis ina zgrade kod kosih krovova rnoze da vazi sredina visine slemena i strehe.nije dozvoljen za vise od dva puna sprata i za debljine zidova manje od 240 mm. posto je taj uticaj ispostovan u faktoru k3 prema 6.2. sirina oslonea nalegajutih tavanica I s 6.momenti savijanja kod zategnutih tavanica. Nosece zidove ispod jednoosovinski razapetih tavanica. Ako se sracunava prema preciznijem postupku prema paSUSu 7. Kod sracunavanja preseka oslonaekih sila koje se pre nose sa jednoosovinski razapetih ploca i rebrastih tavanica kao i sa greda i ploca ojacanih greda na zid.1 i 9.cpterecenje vetrom. izradi i vrsti zida (RM iii EM) brute gustini i otpornosti na pritisak blokova koji treba da se upotrebe. Kod izbora gradevinskih delova treba Ispostovan i funkcije zidova u pogledu zastite od toplote. Nenosee. armiranju zida.skl malleri 5_2. Za ivice temelja.75m s 3~) <5 :?:: < Kod gradevina koje na osnovu svog statickoq sistema dozvoljavaju prebacivanje sila.0 m. Kao . evrstoce kamena i grupe maltera iz tabele 14.3_2 Normalni malteri (NM) a) Grupa maltera I: . DIN 4165. 6_2_1 Sile naleganja iz tavanlca Velieine preseka treba sracunan za merodavne slucajeve opterecerua koji nastaju za vreme montiranja i tokom koriseenja. onda racunske vrednosti a" otpornosti na pritisak zida treba sracunati prema jednacinl (10). prorezima i supljinama. tako da je uzeto u obzir moguce odvodenje tereta u poprecnom pravcu.240 1) 2) S 12 'judi. Nezavisno od toga treba obezbediti prostornu krutost zgrade. lzracunavanje oslonackih sila iz dvoosovinski tavanica razapetih u dva pravca sme da se vrsi prema DIN 1045. vrstama maltera i grupama maltera. flo treba uzeti visinu zgrade u m iznad gornje flo '240 [ednostcml spaljni zidovr s2.nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg sloja prema 8. sa izuzetkom popravke starih zidova koji su zidani malterom grupe I. n. 6. Ukoliko je visina zgrade veta od 20 m.

Blokovi manjih cvrsnna su dozvoljeni sarno od > 50 em iznad visine terena.01.75 51 57.5 38.5 49 61.n 12:5+1 ----I Mere otvcra.:(. Mera ctvora Zidni ispust 100-. 48 do 50 Ukoliko se ne uzima u obzir ukrucenje zida. 46 Pravita 0 dadirnim spojnicama Pravila za sJaganje opeka sa tricetvrtkama Dodirna spojnica unutrasnie ivies od kraja zfda. .5 49 61. 3.25 61.5 67.5 42. Mera stupca n12S-mere gradnje -- mere prostora Orijentacione grube Mera stupca -" .5 99 111.65 74 80.25 88.. upu- ~" <!?<t><-l:> ~ III RESNO 61 Oczacl.5 26 38. rnoquc je prelaz na zid vece cvrstoce ~ I1IIL 60· kornentar Pravila za slaganje opeka dopusta se malo preklapanje za koji vaze sledeca pravila: spojniea.---.5 92.25 63. 45.5 51 63.sf I 1~1r r .5 42. Pravila zidova a zavrsavaniu 5101vezaca zavrsava se sa jednim parom Sloj i ~:(. 433/4 50 56114 621/2 683/4 75 81 1/4 871/2 933/4 1061/4 itd..Nikada spojniea spojnice" se zamenjuje sledeclm pravilom 0 preklapanju spojniea (dozvoljeno preklapanje dodirnih spojniea): 47 Izracunavanje Pravilo 0 preklapanju spojnlca stepena vitkosti.03 Raspodela naprezanja na zidu naleganja sme da se primi pod 60·~ 44. 1 do 3 Polaganje blokova u malter. Dodima spojnica u sloju duinjaka udaljena Ie 1/4 odn.5 24 36.25 36. -- unutrasrne .100 kg/em' (druge vrste blokova). 66 Medusobno uklapanje novih formata blokova za zidanje. 54.. = 1--«1 I. onda odqovarajuce delove zida treba tretirati kao stubove i to dozvoljeni sarno u vitkostima do 5 20 uz smanjenje dozvoljenog pritiska.75 99 105.5 101 113. Sarno pravilo .5 94. .63.5 44. (100) kg/cm2 . 3/4 opeke od unutrasnje ivice i ad kraja zida. Osnovna pravila 0 slaganju opeka vaze i dalje nepromenjena.5 24 30 36.5 45 51 57.s: Dodirne spojniee mogu se preklapati u unutrasnjosf zida mereno u jed nom pravcu.5 74 86.75 49 55.·~·I:::I·~"' ~~.napon zida na naleganju.5 95 101 107.5 19. tacno 61/4 121/2 183/4 25 31 1/4 371/2 rae. 100 blokova predzida.5 26 38.Zidovi Zidovi prema DIN 1053.25 13. •• d 77 _ .75 26 32. 13.5 13.5 Sirine stupova su kod gradevinskih materijala sa > 50 kg/em' cvrstocs blokova vezane sarno za statlcke zahteve ~ 57 Kod evrstoce blokova s 50 kg/em' minimalna razmaka 50 em kod blokova celom duzinorn ~ 56. r I.~~1:~~:~a evrsroca .5 74 80 86.5 49 55 61.5 99 111. taenc 5. pocinje za celu sloju i udaljena vezaca pocinje ad je za celu opeku 44.75 101 107.5 99 105 ltd.75 76 82. 3/4 opeke od unutrasnje ivlce i od kraja zida. nise itd.5 itd. 7. Dnduna spojnica u sloju vezaca udaljena [e 1/4 odn. 11.5 69. U Pravila za slaganje opeka sa tricetvrtkarna Dodima spojnica U sloju duinjaka ad unutrasnie lvice i udaljena je opeku od kraja zida.5 itd.5 20 26 32.(~t kao do sada sa 2 pa- vezaea zavrsava se sa cetim veracem cetvrtkcm vezaca koji leii lza njega. rae. '.25 ltd.5 76 88. najvise za duzlnu jedne opeke (vidi prilozene slike). Ukoliko nije dovoljan dozv.r-------.25 ltd. kod stupova sa slobodnim krajevima ~ 52.s~nosa cementnm 65 Mere zida prema DIN 4172 "Mera u visokogradnji" -~~~. ~ 1. slikovni 331. tacnc 7. 5 11.5 92.! kg/cm2 : I ---+-.. 11. 75 em kod stupova zidanih u vezi ~ 55.5 101 113. 60 Zid podruma sme da se formira sarno sa blokovima cvrstoce " 50 kg/em' (blokovi od lakog betona) odn. Prema tome rnoze Pored sloga sa tricetvrtkarna se izvesti slog sa cetvrtkama 45 . . 61.12511/4opeke Izraeunavanje stepena vitkosti kod pravougaonih stupova ~ 51. 76 88.5 17.J 59. Cista visina stupova prozora sme se sarno onda primeniti kada se parapet i obrub izvode u punoj debljini zidova ~ 53.25 11.t~i~:~~~~~.5 88. iii ma'ter.75 24 30. Celieni gradevinski delovi moraju da budu vatrostalno oblozenl kada ulaze u pozarne zidove ~ 62. 1/2 bloka Duflna zidnog ispusta Skok mere 1/4 bloka 1/2opeke Skok mere tacno 13.S [+ r .5 itd.-~ maltercm '!ii~~:!i'i1!lii'i'i1i!i!l. rae.5 itd. 46.25 ltd.25 86.zolacioni sloj I na malteru r--.5 51 63.5 74 86. U prineipu treba zidati punim spojnieama stati spojniee sarno tamo gde je predvideno oblikom bloka ~ 2.25 38.5 67.5 17.5 63.5 70 76 82.ne smeju da oslabe pozarne zidove na vise od 24 em ~ 60..5 24 36. rae.

5 8do 12 7do 9 "" "" "" "" "" 3000 do 4000 4000 do 5500 "" "" "" 6500 do 8500 2000 do 3000 . ne smaknutih poprecnih zidova rnoze da se odustane od istovremenog zidanja oba zida u vezu. Produzenje (hemijsko bubrenje): predznak plus "" tkoo!ScI.65 b m 2.. a za dokaz sigurnosti na izvijanje prema 7. Obostrano rasporedene poprecne zidove eije su srednje ravni jedna prema drugoj pomerene za vise od trostruke debljine zida ko] treba ukrutiti.00 2. onda zidove treba tretirati kao dvostrano nosene. Nezavisno od polozaja vertikalnog proreza iii nlse na njenom mestu treba pretpostaviti otvor.9. / -_/' \ . kada je debljina preostalog zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 rnrn.85 o s s.15 1.3 2 0 -0.60m 0.1 Opsle pretpostavke za ukrucenje zldova Vee prema broju zidova koji su upravni na ravan zida razlikujemo dvo-.0 1.0do 2. Ona u iznimnim slucajevirna rnoze da bude i veca.04 6. prikliucci oslobodeni naprezanja. Ukoliko se u normama za blokove trali dokaz drugih granicnih vrednosti oblasti vrednosti. Kao ravno postavljene masivne tavanice U ovom smislu vale i tavanice od telieno-betonskih greda i rebraste tavanice prema DIN 1045 sa medu-gradevinskim delovima kod kojih oslonac usleduje pornocu ivienih greda.00 m Tabela 2: Specilicne vrednosl.c:.1 do-0.1 do-0.7 lIkrucenje 1duzlna izvijanja zldova 6.3 + 0.60 8. zidova treba u zavisnosti h.. Kod zidova debljine d sa cistern visinom sprata h. razdelnice itd.2.2 5 O.2.80 m 115 debljina zida 175 240 300 6. i debljinu od 1/3 debljine zida koji treba da se ukruti.5 2. I I : a a a .90 6..55 0.<:. U ovom slueaju treba posebno voditi raeuna 0 konsekvencama zbog razliCitih delormacija i gradevinsko-fizickih zahteva. visine i cvrstoce.40 0.dovoljna toplotna izolacija. slrina sastavljenlh popreentn preseka Kao sastavljeni vazs samo oni preseci eiji se delovi sastoje od blokova slicne vrste. kada ne deluju horizontalna opterecenja upravno na zidove od veeih planiranih opterecenja vetra i kada su date sledece minimalne dubine naleganja a na zidovima debljine d: d ~240 mm d c 240 mm Slika 1: Minimalna 1 duzina zida koji treba ukrutiti Zidovi za ukrucenje i . Velieina b znacl kod eetvorostranog drianja srednji razmak zidova za ukrucenje. Treba uzeli u obzir slabljenja preseka usled proreza.-- ~ \ a~ 175 mm a=d I 6. Kod ploca i drugih ravno postavljenih masivnih tavanica ukllesten]e zida i tavanice sme da se uzme u obzir srnanjenjem duzine izvijanja na t >lh' I ". Kod prozora vail cista visina prozora kao hi odn.65 0. 6.70 0. izracunatl kako sledi: h. h2• Kod obostrano rasporedenih.as m 2.8 SadejstvuJuca r-- 1. lemperalurne promene kao i module elasticnosti Koeficijent prolaza Modul elasticnosti toplate Vrsta zidarske opeke Krajnja vrednost prolaza vlage (skupljanje.3 -0.60 1.I cetvorostrano drianih zidova u zavisnosti od rastojanja b zidova za ukrueenje. delormac. tecenja i temperaturnih promena.40 b~ 3. b) tro-i cetvorostrano drzani zidovi: Za duzine izvijanja vazi '" = a· h. cervorostranc dri:ani zld Trostrano drzani zid debljina zida 240 175 115 b' m 0. Ukoliko je zid za ukrucenle prekinut otvonrna. Kao nepornicno driane smeju da se smatraju horizontalno noSene place tavanica i ukrucujuci poprecni zidovi iii drugi dovoljno kruti gradevinski delovi.5 1.4 -0.Zido. To isto vali kod razllcitih sleganja. Ukoliko ne sledi tacan dokaz za nostavljeno: a prema 7.40 bs 7.7..ob:")_ _ bib' _jJ_ Silks 2: Prikaz veilcina - Tabela 3: faktor 13 za odredivanje duzlne . treba tretirati kao jednostrano rasporedene poprecne zidove. Ovako pojednostavljeno dobijeno smanjenje duzine izvijanja je samo onda dozvoljeno.. "" 2500 do 4000 Skratenje ~o := (skupljanje): predznak minus.75 za debljinu zida d ~ 175 mm a = 0.75 0..0 1.0 1.4. b' > 15 d kod trostranog drianja. 1/3 cvrstoce zida na pritisak. Ukoliko je zid u vislni srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nlsarna. onda duiina zida izmedu otvora mora da bude najmanje velika kao na slid 1.50 2.. Iro.60 1.90 za debljinu zida 175 mm < d s 250 mm a = 1.0do2."a·h.2 mogu pojednostavljeno da se uzmu vrednosti deformacija koje su tu navedene. hemijsko bubrenje) I) Krajnja brojka puzanja Bloo 2) 0-00 2) ar Rarunska vrednost Oblast vrednosti 7 5do 7do Bdo E3) Ratunska vreclnost 1 Zidna opeka Krecno-pescane opeke 4) Oblast .5. Eel == 3) 4) 5) E Modul elasticnosti iz ukupnog istezanja kod Vazi i za blokove od zgure 78 18ki bAtnn .2. k80 rlnna1knm glinnm 78 . Za obracunavanie ivicnog izduienja prema slici 3 kao i oslonackoq momenta 7.45 3. va~i pojed- ~ ~5 I - . Oblast difuznosti je data u tabeli 2 kao oblast vrednosti. koji se istovremeno zidaju u prevezu sa istirn malterom i kod kojih se ne ocekuie kidanje na mestu preseka usled jako razlicitop deIormlsanja.01.zracunavanje izmene oblika Kao racunske vrednosti za deformacione osobine zidova od vestackih blokova smeju da se prihvate vrednosti navedene u tabeli 2.! Zidovi prema DIN 1053 Ovde znace: hG Visina zgrade iznad gornje ivice temelja Zbir svih okomitih naprezanja zgrade Zbir cvrstoce na izvijanje svih okomitih ukrucuiucih gr1u1evinskih delova u stanju prema teoriji elasticnosti u posmatranom smeru (za E vidi 6.) uz uvalavanje 6.i cetvorosnano orzane kao i slobodno stojecs zidove. rednosti mm/m Rarnnska vredoost 4 1.80 3. Ne mora da se primeni taktor koji je nepovoljniji od onoga ked dvostrano drzanoq zida. tro.zvijanja h.25 a 0. odn. koji mogu da izazovu prernestarqa napona i stete u zidu. vazs one.45 0.6 treba obezbediti da gore navedena delovanja ne ugroze nedozvoljeno stabilnost i upotrebljivost graclevinskog terena. Deformaeione osobine zidova mogu da budu jako difuzne. ivicnog razmaka b'.20 b· ~2. debljine d zida kojt Ireba da se ukruti.85 0. a) dvostrano drzaru zidovi: Uglavnom vazt od ciste visine sprata Zid ko] treba ukrutiti N Ef -. Konstruktivnirn merama (n.5dol.3 Otvorl u zldovima Aka zidovi imaju otvore cija je cista visina veca ad 1/4 visine sprata iii cija je cista razmaka veta ad 1/4 sirine zida iii eija je ukupna povrslna veca od 1/10 povrsine zida.~ ! ~ f.5 Naprezanja Iz krutog za slaganje opeka gradevinskih materijala razlieitog pcnasanja pri deformisanju mogu da nastanu znatna naprezanja usled skupljanja." .. EkoD Istezanje krajnjeg tetenja.80 4. ali najmanje 115 rnrn. 4b i 4c.60 0.5 Oblast vrednosti Ratunska vrednost 8 I MN/m2 Oblast vrednosti 9 10---8/K 3 +O. aka svaki ad oba poprscna zida zadovoljava gore navedene uslove za ukru6enje zidova.80 bs9.05 1. = 13 • h.10 3.35 0. onda za d treba primeniti debljinu preostalog zida iii treba pretpostaviti slobodnu ivicu.9. ~ 3.6 Osnove za . 6.6) 8roj spratova 331. onda delove zida izmeclu otvora zida i zida za ukrucenje treba smatrati trostrano orzanlm.t::j I a = 0. \ I 6.2 -0. b' kod trostranog drianja razmak izmedu sredine zida za ukrucenje i slobodne iviee (vidi sliku 2).. ao osnovna vrednost prema tabelama 4a. Sadejslvujuea sirina sme da se izracuna prema teoriji etasncnostl.pr.25 2.p8nrlir::lnnm ul E ca. Zidovi za ukru6enje moraju da imaju najmanje jednu deloIvornu duiinu od 1/5 eiste visine sprata h.75 m 0. Ukoliko rnoraju da se uzmu U obzir deformacije.3do-O.2 Duzine izvijanja Duzlnu h.95 1.80 5. Zidovi parapeta i nadprozornika ne smeju da se uracunaju u sadejstvujucu sirfnu. Nosivost na smicanje sastavljenog preseka treba dokazati prema 7.00 za debljinu zida d > 250 mm.60m b' ~3.30 4.50 m sme da se pretpostavi prema tabeli 3 u zavisnosti od bib' ukoliko ne sledi tacan dokaz za prerna 7.~ pretA7nO Ak<.2 do-0.2 -0.ja za puzanje.7.2..7.5 do 2. onda treba navesti vrstu i klasu cvrstocs blokova. Ako je b > 30 d kod eetvorostranog drzanja odn.50 0. Nezavisno od toga treba gradevinu ukrutiti kao celinu prema 6..20 m 2. Ukoliko se ne racuna sadejstvujuta slrlna sme obostrano da se pretpostavi sa po % visine iznad posmatranog sastavljenog presekat ali ne vise ad postojece sirine preseka.7. skupljanje.40 b's '--1. a delove zida izmeclu otvora zida kao dvostrano nosene.7.2 -0.75 0. pogodan izbor graaevinskog materijala.5 6 6 8 10 851 10 8 7 9 12 3500· 3000 5000 7500 2500 Blokovi od lakog betona Betonski blokovi Opeke od poroznog betona 1) 2) 1.0 1.85 0.. vrstu maltera i grupu maltera na Kojima se bazira obracun.1 do-O. Kod jednostrano rasporedenih poprecnih zidova moze da se pretpostavi nepornicno drlanje zida koji treba da se ukruti same onda kada se zid i poprecni zid od gradevinskih materijala skoro istog delormacionog ponasania zidaju istovremeno u prevezu i kada se ne ocekuie rusenie zidova usled jako razlicitih deformacija. iii kada je veza na zatezanje i pritisak osigurana drugim merama.5 -0.

I <JZ?$l 111111111111 [[]J]]Il] 69=23 Nasaticni sloj I! am t I! lit! 71=25 Tvrdavski sloj 5=89 Debljine zidova prema modularnim debljine zidova starih formata) 68=22 Vezacki slo] 70=24 Rampasti slo] = 6=72 Centricni duinjacki prevez za supije bokove 7=73 Naslonjeni duinjacki prevez za suplje blokove 8=74 Duznjacki prevez ad 175+ 115 mm sirokih cigala merama zidarskih blakova (mere u zagradama 9=75 Vezackl prevez (resetkasta cigla 24011751113 mm) 10=76 Krstasti prevez 11 =77 Blok-prevez Ugaoni prevezl za zldove od punlh b!okova I vlsokih rupteasnh blokova 12=78 Holandski prevez 13=79 Gotski prevez 14=80 Medasti prevez 111111 ~ II1I ~iOj 16=82 Fasadni zid sa Qzubljenjem 17=83 Fasadni zid sa zieanom kotvom 28=90 Prevezi sa tricetvrtkama lome iz celih blokova) (neekonornlcno. posto cetvrtinski blokovi mogu da 83 84 85 Ivice zidanja f:@~1§#g~(DmJtCm (Dtz0:: ~ ~I 93 LIb[ I lID !2:IT I Tl4 ~ gJ. odbojnici 1 Jllll~~ l vrata i prozora 79 .01. posto trlcetvrtinske opeke moraju da se 15=81 .i®t?U h~.! 94 I 18=86 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Delta 19=87 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Wahl 20=88 lid od duqacke suplje cigle.Tannenberg"-spomenicasti prevez 75 76 77 78 82 75 (glava)-prevez 128 79 Gotski prevez 80 Medasti prevez Krstasti slog 96 Obican slog 96 81 . prava ivica zidanja (Ievo).05 1. nacin gradnje Ludowici 91 do 94 prevez (desno) zidanja (sredina.f9i"F. 29=91 Prevezi sa cetvrtkarna (ekonomicnije se lome iz transportnog loma).1 ~LJ' Pogled odozgo 67=21 Duinjatki sloj slikama 1'111111111 II.Tannenoerq-spomenicasti prevez Holandski slog 108 72 Duznjacki prevez Broj polrebnih obloznlh komada 1m' kod formata opeka 2401115152 mm.Zidovi Zidovi prsma DIN 1053. za slog do 81 84 78 76 64 prema 72. nego 90.. Komentar I" It 331.

6 1. zidovi kao jednostrani krajnjl oslonae: k = k.5 1. Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodatno dokazati napon smicanja u lezisnirn spojnicama opterscenih opeka prema 6.2 1.m zidovima. '" 0.pr. ekscentricnog napona prltlsci (3) Pod pojeoinacnirn opterecenpma. a. prema 6. Za zid ') Za zid sa dodirnim spojnicama neispunjenih ma1terom treba vrednosn O"o"s prepcovltl.7 0.8 0. da se dozvoljeni formula aD '" k· ~ nisu prekoraceni. Kod smlcanja ploca vazi c= 1.5" 0.9 Laki mailer LM36 MN/m2 0.8 2. Kao ispunjena malterom u ovom smistu vazi dodirna spojnca kola je za pola debljine zida iii vise zamalterisana. npr trakarna za podesavan]e.7-1/6 za4. Smicanje sajbni: t '" O"dlS Tabela + 0.7" 0.0 4.9.20 80 ..0 II MN/m2 0.6 MN/m2 kod spoljnjih zidova sa debljinama ? 300 mm. Ovaj dokaz rnoze da izostane kada se uzima u obzir jednaCina (12). Pri tome su ovde racunsk: pretpostavljene otvorene lelisne spojniee. Treba voditi raeuna 0 6.5 2. Pri tome treba uzeti u obzir proreze i supljlne. gredama.. Ukoliko je potreban dokaz smicanja.0 4. 0. za zidove sa HlL s 1. prema jednacini (3).09 na adheziono 3) 6.9 0. prema tabelama 4a. onda treba dokazati sigurnosti na izvljanje prema 7.8 Iia MN/m2 0.9 1. '" Ovde znace: Q + 0. koji se sastoje od jedne ill vise nerazdvojenih blokova iii razdvojenih blokova sa udelom otvora manjlh od 35% i kojl nlsu oslabljenl prorezima iii supljinama.. 0 "" > 12 i razmakama 2.9 1.2. posebno kod krovnih tavanica: k.8 .: 1. za suplje blokove I blokova sa otvorima iii rupama za hvatanje 0.5 0.35 I J. = "0 a""s max tTz dozvoljeni napan na zatezanje sa izvijanjem paralelno na lszisnu spojnieu prlpadajuti pritisak upravan na lezisnu spojnicu dozvoljenu smanjenu adheziono srnicucu tvrstocu prema tabeli 5 maksimalnu vrednost dozvoljenog napona na zatezanje sa izvljanjem prema tabeli 6./d .4 0.~~r~~~~iLM 21 MN/m2 0.3.04 0. Prl tome je pretpostavljeno da na pclovini visine sprata nastupaju samo rnomenti izvijanja iz cvornih momenta prema 6. avo pcvecanle ne vaii za slueaj fusncte 2) i ne za ookaz oslonackoq prltlska prema 6. 2) prema DIN 105 dec 1 do dec 4 vaii O"a '" Tabela 5: Dozvoljena smanjena evrstoea smicanje a.9.9.HS i. u MNlm' ~ 0"0 ') DIN 1053-2 0.1 Kod tavaniea iznad najvlseg sprata./d<25 6.> 25 nisu dozvoliene. mora da se obezbedi priJem slrenja sila.2.0 za zidove k.6 0. na zate.0 do 9.7 0. Vrednosti vaze za pune blokove.2 i iz opterecsnla usled vetra.32 /Jw.014 8"..7 MNim' Tabela 4c: csnovne vrednostl za zid prema ispilu 1.podlolnim plocarna obezbediti. mozs po pravllu da otpadne i dokaz smlcanja za ukrueujuce zidove.0 0.2..5. d treba dokazatl uticaj neielJenog. Ukoliko deluju veca horizontalna optsrecenja iii ukoliko se uvode vertikalna opterecenia sa vecorn planiranom ekscentricnoscu. 0.5. za suplje blokove 0. horizontalnog pojedinacnog naprezanja H = 0. k" mania vrednost je merodavna. Vitkosti h.0 0.15 0.O za h..0 prltiska Nominalna cvrstoca 8M 1) u N/mm2 Tabela 6: Maksimalne vrednosti max napona na savijanja i latezan]. ad opeka navedenih u fusnoti 4) vaz! O"c.2 3. nlsu dozvoljeni kao noseci delovi.5 4.5 1 ' III MN/m2 ilia MN/m2 0.6 1.II MN/m~ NMlIa LM21 LM 36 0. Faktor za uzimanje u obzlr smanjenja noseceq opterecenla kod opasnosti od izvijanja prema 6. koje deluje na polovini visine sprata i koje sme ravnomerno da se rasporedi preko sirine zida.. dozvoljenih napona na prltlsak za lid sa normaln!m malterom Osnovne vrednosti 00 za normalni Grupa maltera matter Ovde znace: dozy. smicanja Ukoliko nlje potreban dokaz prostorne krutosti prema 6.0 12 20 28 1) 2.0 1.5 kN. Ukoliko se smanjenje optsrecenja usled obrtnog ugla tavanice izbegne konstruktivnim merama. Za zid sa opekama 0. Faktor za uzimanje U obzir smanjenja opterecenja us led obrtnog ugla tavaniea kod krajnjeg naleganja na unutraSnjim ill spoljnjim zidovima..5 5.5 ~ 0. onda se spojnice smeju otvoriti raeunski najviSe do telista preseka kako kod centricnostl u praveu ravni zida (opterecenie tanke ploce) tako i upravno (opterecen]e plotel.5 m za sve vrednosti od I..0 m poprecna sila previse pritisnuta povrslna preseka faktor za uzlmanje u obzir raspodele t preko preseka.4 MN/m2. za pune blokove bez otvora III rupa za hvatanje nominalna vrednost cvrstoce blokova na pritisak (klasa evrstoce bloka) Malter tanke le. npr.7.5 MNlm'.3 <T1Jm (6b) A maxe 0.1 1. k.4 3.010 B.5 4. dozvoljenog kvaliteta (EM) 11. Prarnestanje osovina zlda usled promene debljine zida ne vazi kao veca ekscentricnost. I 0. na izvijanje Faktor k.anje i izvijanie sa lalezanjem Naponi na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se stave u racun u nosec.8 za sve ostale . vldi tabelu 5 srednji prlpadajuCi pritisak upravan na lei is· nu spojnicu u nerascepljenom preseku A 0.9. paralelno sa lezlsnom spojnicom u smeru zida smeju da se uzrnu u obzir do sledecih maksimalnih vrednosti: (4) Tabela 4a: Osnovne vrednosll 0. = 1.5.5. H znaci ukupnu visinu.2 Doka. 4b iii 4e.11 0. onda nezavisno od sirine oslonca tavanice vazi k3 = 1 Ukoliko treba vrsiti dokazivanje za ekscentricno opterecenje.8 1.20m k.1 Dokaz napona kod cenlricnog prltiska Za primenu treba na osnovu linearne raspodele uz iskljutenie zatezanja dokazati. podvlakama../d k'=--1-5- zal0< h.02 0. sme za pravougaone preseke (nesastavljeni preseci) da se primeni sledeCi uproscenl postupak: k.=lza 1<4. 4b iii 4e.1 uzima u obzir u uproscenorn postupku nezeljenu ekscsntrlcnost I deformaciju prema teoriji II. Faktor za uzimanje u obzlr razlicitih uzgrednih koe· fieijenata sigurnosti kod zidova i . = b uri Duzina ploce-spreqa lvienipritisak prot Iv vetra ivlce u merodavnom slucaju kod .9 0. Ovde znace "0 k k. dOlvoljenog priliska za zid sa lak!m mallerom i maltsrom tanke lezisne spojnice Osncvne vrednosti ploca: (ToilS c.3 0..9.012 B.zUlt c· MNlm2 kod spoljnjih povetanje ne vail za dokaz zroova sa debljinama oslonackoq pritlska 300 mm. Faktor umanjenja: zidovi kao meduoslonci: k = k. iii k = k.5 0. sa h.3.13 5) Za krscno-pescane blokove prema DIN 106 dec 1 klase brute qustine z 0.3 0.01.33.0 1. Modul elasticnosti za zid ovde sme da se pretpostavi na E 3000 "0 Kod dvostrano vitkostima -drtanih zidova sa d -c 175 mm i sa zidova < .4 1. prema 6. I do 25. la ovaj sluca] naprezanja dozvoljeni naponi smeju da se povetaju za faktor 1.. 0.30 BM prema Klasa tvrstote bloka max 0". k.9 2. Za krecno-pescsne suplJe blokove i krecno-pescane suplje btokove prerna DIN 106 dao 1 vaze odgovarajuce vrednosti tabele 4a kod grupe maltera III do klase cvrstcce blokova 20...9.0 i 13. NMIII DM NMWa <I) 0. L duzinu zida. Osnovne vrednosti prema tabelama 4a.06 6.9 Dimenzionisanje prerna uproscenom postupku . Ukoliko treba zidove racunski dokazati kao ploce protiv vetra. Klasa cvrstoce bloka k.8 1.9. Pritiskanja delirnicnih povrsina upravno na ravan zida ne smeju da prekorace vrednost 1..0 116. 4b iii 4c.2 a[Jm:S: 4b: max r (Sa) Klasa cvrstoce btoka Osnovne vrednostl 0. sme da se pretpostavi ravnomerno rasporedeni oslonacki prinsak od 1 ..3 0.04 0.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 S. ako se dodatno dokaze da napon zida na pola visine zida ne prelazl vrednost dozy.9.05 0.0.9 1. kada presek debljeg noseceq zlda opasuje presek tanjeg nose6eg zida. 12 0.01 MNlm2 0.9. Reda.7 0. dozy .kratke zidove" prema 2.00 m sa 1 kao slrinorn oslanjanja tavaniee u m prema 6.10 0.4.0 3.3 0.0 za . sigurnosti Vrsta maltera Grupa rnaltera NMI NMII O"~ '" 0./d<tO k. kao duzinu izvijanja prema 6..0 2: 25-h. 12 20 28 36 48 60 1) I MN/m2 0. 331.4 Naponi opterecenja racunsko spustanje Silks 3: Dozvoljeno racunsko Ivicno izduzenje ploca t . izmedu sme da se interpollra linearno.6 1.: 20 ~28 treba zaokruziti na 0.9.9 3..0 1.0 3.3 Osionacki prltlsak Ukoliko zidove optereeuju pojedinacna .kratkih zidova" k.20 m < 1<6. S. Kod "giter" i supljih blokova treba n. = 0.9 i za opeke prema DIN 105 dec 1 do deo 4 vaf O"~ =0.5 Doka. prema tabelama 4a.2 1.1 1. Za visoke zidove sa HIL ~ 2 vall c = 1. dozvoljenog 1) 2} 0. jednacina (6). 6.0 vail c = 1.01 0. k. osloncirna itd.1 a Primena same kod porozno-betonskih ravnih blokova prema DIN 4165 i kod krecno-pescanlh ravnih blokova. da se sila prltiska prenese na najmanje dva podrnetaca. Q (5) A Smicanje dozv.6 avo k.1 1.kratke zidove" lidanl poprecni preseei tije su povrsine rnanje od 400 em'..2 3.2 1.9. onda kod preseka sa otvorenom spojnicom usled naprezanja ploce treba dodatno dokazatl da je racunsko ivicno izduzenje od opterecenia ploce na strani gde je otvorena ne prelazl vrednost BR = 1(}-4. /Jw.01 0.= t.=--:.2. Kod meduspratnlh tavaniea: cuo::: 0.3 . oc Naponl na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem 0. Ovo mOle da se pretpostavi kao dato kod brilljivo izvedenog sloga zida_Sirenje pritiska pod pojedinacnim optereeenjima sme onda unutar zida da se usvoji ispod 60 Vise optereeena oblast zida sme da se izvede vete cvrstoee zida..

07 [J]II IddJi t ® 95 Zadnje postavnanje zida./.5 em.. •5 ~ 6 _~1.. 114 blokova 97 Prednje poslavljanje zida.. Prebacivanje preveza -+ 114. 9 Uobieajeni razmaei kotvi.-t 10>- I:)oo--t [~_[]l r---------. da se okomiti razmaei kotvi kod velikoformatinih blokova poveca na 37.. Ne bi smele da postoje nikakve sumnje u to. 1/2 blokova 122 do 124 Prevez odre6'uju prevez sa trocetvrtkarna upotrebijene formirane biokove.. 103 Ukrstan]e upravno zida. Vazdusni sloj m 0 r a u ovom slueaju da se provetrava iznad svakog patosa sprata i ispod s v a k e tavaniee da se odvodi vazduh . 110 do 114 Prevezi sa eetvrtinskim blokovima. 14. 11 i kalkanskom zidu --+ 12. 20 em Pocinl<ovana liea 0 3 mm 5 do B Uobicajene vrste izvedbi .. 4 Dvospratna gradnja sa osloncem tavanice na unutrasn]l i spolja"nji sloj. Komentar u sllkama Prednje poslavljanje.ieanih i kotvi od ravnog eelika za slojevite zidove.0"""' S ""~c I Duiina kotve-. za slpova posebnog oblika 331. 2 Jednospratna gradnja sa osloneem tavaniee na unutrasn]i sloj. vodoravni razmak kotvi se onda smanjuje na ea. zidovi 101 Prikljueak upravno zida.. 105 do 109 Prevezi sa trocetvrtinskirn blokovima. 102 Prikljueak koso zida. 81 . Na mestima dodirivanja unutrasnie i spoljnje Ijuske treba ugraditi izolacione slojeve prema spolja --+ 13. 112 blokova 96 Prednje poslavljanje zida.-:"_ '. po pravilu se upotrebljava Mee. 104 Ukrstanje koso zida. ~l1i"~7e'i:I1. 115 do 121 Ovi prevezi za nosecl zid! nisu dovoljni za pravilo 0 preklapanju spojniea i nisu dozvoljeni 10 Raspored i velieina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha za vascusnl sloj.~ A ~~. zadnje poslavljanje Prevez. Prebacivanje preveza -+ 109. Raspored i velicina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha u zidu u strehi .Zidovi Zidovj prema DIN 1()53. ~9===== Prevez! slpova za zld od punih blokova I vlsokih rupicastih blokova 1 Poloiaj vazdusnoq sloja i kotve.65 em. ukrStanja r ~ I 98 pravougaona iviea zida 99 ostrouqaona iviea zida 100 tupougaona ivica zida 125 do 129 Prevezi mnogougaonih i okruglih sipova Slojn.01. 3 Dvospratna gradnja sa osloneem tavanice na poprecnirn zidovima (Skotska vrsta gradnje).

Pri tome sme da se primeni polovina pokretnog opterecenja kao stalno opterecenje i da se pretpostavi modul elastlcnosti za zid na E= 3000. razmak sredine zidova za Kao kod dvostrano drzanih zidova zida za ukruee- ukrucen]e Ako je b> 30 d kod eetvorostrano drianih zldova. smeju da se premeste uz pridrzanje ravnoteie izmedu granienih slucajeva ukljestenog i zglobnog oslonea. od debljina zida ~ 175 mm sme bez dokaza da se stavi B 0. Ovo rnozs da usledi i proraeunorn evora zid-tavaniea.75 (8b) ~240 s300 :> 7. Ovako dobijeni momenti u evoru smeju da se smanje na 2/3 njihove vrednosti. u zldoYima Sigurnosni koelieijent je Yw: 2. Pri tome vrednost f3 sme da se pretpostavi prema [ednaeinl (Bb). Ovde znace: ~O~~dUI zida prema 6. ivienim iljebom itd. stopi zida veca od 1/3 debljine zida d. Kod krovnih tavanica momenat MD AD treba ceo predati vrhu zida.7.betonske kod spoljnjih centrteocsr e vlslne sprata zidova) htc. kada su debljine zidova d> 240 mm. pri tome treba uzeti u obzir ogranieenje spojnice prema 7. a eiste visine spratova h.yost kod centricnog i ekscenlricnog opterecania priliskom Na osnovu linearnog rasporeda napona i istih preseka treba dokazatl.vn.1 7. susedne sirine oslonea tavaniee. 7.2 Ouzine izvlJanJa Duzina izvijanja "" zidova treba u zavisnosti ne sprata II. npr. la proraeun evornih momenata sme pojednostavljeno da se pretpostavi E-modul E 3000 . odn. 4b iii 4e. ali ukljute meduvredncsti..2).2.00 hs proracun momenta u cvoru Proraeun evora zid-tavanica sme da se zameni sledeeim orijentaeionim raeunom. da se proraeuna kako sledi: a) slobodno stojeCi zidovi: od eiste visi- 1><:2.5 Naprezanja Vazi 6. Kod preseka koji odstupaju od pravougaonika.1 Nos.Reda: 331. kod meduspratnih tavaniea treba po polovinu momenta Mz : Az predati vrhu i stopi susednog zlda.0 za zidove i za .05/.betona prema DIN taPlanirana na pcioviot 300 2 ~-d 3 1) opterecema Reducirana (za sve debljine vanice momenat ravni 2._It. 82 . Ukoliko je racunski ekscentricltet u evoru prema 7.08 I 7. vrednost dozvoljenog 4a.2) racunskt najvise do teli"ta ukupnog preseka. treba sem toga dokazati najmanje 1. da r struko optereeenje rnoze bez sadejstva zida na zatezanje da se prihvati u stanju loma. Kod preseka optsrecenlh plocarna i za otvorene spojnice treba dodatno dokazati da racunsko ivieno izduzenia od naprezanja ploca na strani gde je otvorena za dato opterecenje ne prekoracuie vrednost SR : 1()-4 (vidi sliku 3). onda njih treba tretirati kao dvostrano nosene.pr.2 Ookaz sigurnosli na Izvijanje Kod dobijanja napona treba sem planske ekscentrknosti e uzeti u obzir i neieljenu centricnost .2. s 3.1 Sile na osloncima Vazi 6.9 Olmenzionlsanje se i /2 prema 7.6.:2. koji rnoze pojednostavljeno da se bazira na eelovitim preseeima i elastienorn ponasanju materijala. Vaii 6.h momenata Ukoliko je racunski ekscentricitet opterscenla iz tavanica i gornjih spratova usled momenta u evoru na glavi.3. h. 1100 a.6 Osnove za proracun promena oblika Vaii 6. Tok momenta visinom zid usled vertikalnih naprezanja rezultira iz odgovarajueeg dela zidnih momenata koji su dobijeni proracunorn evora (vidi sliku 4).2.2..7. Ako je zid u oblasti srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nisama.4 Prostoma Vaii 6. Poduzne sile No od opterecenja iz gornjih spratova mogu da se primene centricno (vidi i sliku 4). pri cemu e rnoze 7.8 Samoseea sirina Vaii 6_B_ = = 7. b > 15 d kod trostrano drlanih zldova.4.kratke zidove" (slpovs) prema 2. ukoliko je preostala debljina zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 mm.2. 7.0 m. Prooraeun evora zid-tavaniea rnoze da se uradi na rezervnom sistemu uz proeenjivanje nultih tacaka momenata u zidovima.3.1 Opsle Vaii 6. po pravilu na pola spratne visine.33 B". 2) dufina rzvijanja -=0. U tom slucaju treba preduprediti ostecerua usled pukotina u zidu i malteru konstruktivnim merama.m lavan. kada pokretno optereeenie nije vece od 5 kN/m': Obrtni ugao u leiistu tavanice utlce na to da osionaeka slla tavaniee A deluje sa centricnoscu e.4 veca od 1/3 debljine zida. 7...Reda. i /. Potrebna dufina naleganja a tavanice na zidu < 240 d B= 1-0...7. kod spoljnjih zidova do 5% raspona susedne tavaniee.2. sme da se smanji duzlna izvijanja zbog ukljestenja zidova u tavanicama prema tabeli 7.67 znael: "'.7..9. ~ (9a) ez 7.7 Ukrueenje 7.2.9.. 1+ ( --) 3b d) za h. 7. krulost s: b: I>< : ----1+ 1 B. I.= sastavljenih poprecnlll preseka I>< 300 (hK duzina izvijanja prema 7..5-struku sigurnost na iskretanje.--rOvde znaee: 3 (7) _llb_.4 Ogranicenje ~v()fn. hs " ( --) b zahs>b: (ge) Ovde b B znace: Razmak slobodne iviee od sredine nje. Ovde je d debljina drianog zida. ~k~·~~~~~~~-~J~z I pretpostavke la sraeunavanje momenta evora i zida I I i No No poduina sila na vrhu zida.O. a srednji napon vrednost B". pod Ulna sila na stopi zida. 7.vetra iii pritiska zemlje. pojedinaene spratove iii eitave gradevine. Nezavisno ad polozaja vertikalnog proreza iii nlse treba na njegovom mestu prihvatiti slobodnu ivicu.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 7 Preciznlji poslupak obracunavanja Kod ravno oslonjenih tavaniea.2 Momenli u evoru Treba uzeti u obzir utieaj ugla obrtanja u leiistu tavaniea na centricnost opterecenia zldova. duzine prelpostavke izvijanja zidova zldov .6 odn.7.15 __§. Kod dokazivanja sigurnosti na izvijanja vazi idealni modul sekante I E.kratke zidove" vazl Tp : 2.3 Uprosceni da se primeni do 5% razlike susednih raspona tavaniee. pritiska (10) prema er.1 Opste Preeizniji postupak obracunavanja sme da se primeni na pojedinaene gradevinske delove.2.... Pod optereeenjem smeju da nastanu otvorene spojniee usled planirane ekscentnenosti e (bez /. zidova vazi 1 d ~ d 1. Neieljena ekscentricnost sme kod dvostrano drzanih zidova da se pretpostavi u obliku sinusa visine sprata sa maksimalnom vrednoscu .5 Zldnl moment.9. onda sme da se pretpostavi na 1/3. B" rezultira iz Ovde cetvorostrano drzani zidovi: Kod tavanica razapetih u dva pravea sa odnosom raspona do 1 2 smeju kao raspon za dobijanje ekseentriciteta da se primene 2/3 krace strane.. trakama za eentriranje. Kod ekscentricnog opterecania ne sme u stanju loma ivieni pritisak da prekoraci vrednost 1. 7. osnovna tabelama (9b) B.1 od lavanica od tavanica Tabela 7: Reduciranje duzine Izvljanja dvoslrano drianih zidova sa ravno oslonjenim mas. n.h. odn. Pri tome je B" raeunska vrednost evrstoce na pritisak zida sa teoretskom vnkoscu nula.cama.. b) dvostrano dri:ani zidovi: Uglavnom vaii 41(8a) Slika 4: Pojednostavljene 1><:11. kada su lspostovaru uslovi te tabele. preclznijim postupkom = eo 1><:----B h. odn. onda za d treba primeniti preostalu debljinu zlda iii treba prihvatiti slobodnu ivicu.5.sa odqovarajucorn izradom spoljnje obloge. 7.. (__2_+__2_) "~ ~0. 7.1 Sile na osloncima 7.9. Zidani preseci sa povrsinarna manjim ad 400 em' su nedozvoljeni kao noseci delovi. onda treba uvek postaviti B=1 e) trostrano drzani kalnom ivieom): 1 zidovi (sa jednom slobodnom verti- 1) Ovo znac! cemricnost bez uzimanja U obzir 11 eventual no i usled vetra.3 OlVor.01.2. npr masivnih tavaniea. kada je u ravni zida treba uzeti u obzir opterecerua vetrom (vidi 7. prerna 7. za ukrueenje 7. 2) Smeju pravolinijski da 7. Medutim. ukoliko se ne odreduje okvirnim racunorn prema Teoriji II.9. formiranjem razdelniea. 7.1 . .. Za sve ostale . i i skretanje stapa 12 prema Teoriji II. Momenti usled horizontalnih opterecenia.5.75.stepena zida odn.4).__ E. koji se sastoje od jedne iii viSe nerazdvojenih blokova iii iz razdvojenih blokova sa udelom otvora za manje od 35% i koji nemaju Supljine iii proreze.7.3 Vetar Momenti od opterecenia vetrom upravno na ravan zida smeju po pravilu da se zanemare do visine od 20 m iznad zemljista.

Neposredno vremenskim prilikama izlozena. 5: - 331. dozvoljeno naprezanja na savijanje nie paralelno na leiisnu spojnlcu a: pritisak upravan na lezisnu spoinlcu /."i '------'------------'---l. a visina nasipanja h..0. Me"uvrednosli trsba pravolinijski 83 . 1+ m I>" (11) 1800 U dozy.Om 1.c: minN: No :?:: minNo inlerpolirati. glave dimnjaka.5.5 Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodalno dokazatl napon smicanja u leiisnim spojnicama opterecemh pojedinacnih blokova prema pasusu 7.0 45 30 25 '5 m 2. zldovl 8.45 d· U.9..2. Kod "giter" i supljih blokova treba npr.2_1. a ekscentricnost tezista dela povrslne d B. onda kod glava dimnjaka. min No prema taoeu 8 U.S1 za "gite~' blokove i blokove sa otvorom za hvatanje iii rupama za hvatanje i .1 Raeunska vrednost koelicijenta trenja.9. Poduina sila zida N. s 2 (j'.s. gradevinske fizike iii poiarne zaslile nisu potrebne veee debljine.pr. krune zidova. Vitkosti a > 25 nisu dozvoljene. d duzinu dela povrslne u poduznorn debljinu zida koelicijenl sigurnosti prema 7. II Pojedinacns naprezanja. onda treba voditi raeuna 0 dovoljnoj krutosti konstrukcije koja to prihvata. :S ~HS+ p.3 Podrumski na pri- a) b) c) !J. Nosete zidove treba postaviti neposredno na lemelje.~ Hacunska A flr.025 !J.5. Nosece unutrasn]s i spoljasnje zidove Ireba izvodili su debljini od najmanje 115 mm. Od ovoga sme da se odustane kada je izabrana debljina zida ocigledno dovolma. za pune blokove bez otvora za hvatanje iii rupa za hvatanje Nominalna vrednost cvrsloce bloka na pritisak (klasa evrstoce bloka na pritisak) koeficijenl sigurnosti prema pasusu 7.2 Nosec.60 m.5 treba sa njihovim vrednostima na pol a visine sprata uzeti u obzir kao planske ekscentricnosti. onda treba konstruklivno obezbediti prijem zatezanja. zidova ulaza u podrum.2.+ p-' aB. cista visina podrumskog he visina nasipanja d deb»ina zida p.. Vai:i 8<1}1s '" 2 aoHS sa O"oIlS Posebno se ukazuje na potrebnu obradu blokova i radnih spojnica odqovarajuee 9.5 Proracun smlcanja Napone smicanja treba raeunan prema teoriji izvijanja odn. koji postoje pod korisnim optereceniern i pripadajuti normalni napon e-u leiisnoj spoinici moraju da ispune sieoece uslove: Smicanje tankih ploca: Slika 7: Prijem naprezanja Tabela za podrumske zidove 8: Min No za podrumske zldove bez raeunskog dokaza min No u kNJm pri vlslnl nasipanja he od 1.S1 za suplie blokove '0.3.5m r Kod dvostrano drzanih zidova prema 6. parapeli. Ukoliko to u posebnim slueajevirna nije mogute.=~( t Ovde 8. Ovaj dokaz rnoze da izostane.. e<-- bude: 6 8 Gradevinskl delovl i konslrukclonl delalji d) Cista visina podrumskog zida hs S 2.~ oJ (16a) 1 + 018"'1 (1Gb) Oebljina zida d sO. paralelno na leiisnu spojnicu u smeru zida smeju do sledecih maksimalnih vrednosti u upolrebnom stanju da se racunaju: bshs: N. prostiranie opterecenja I delimlcnl prilisci pov. Sllka 5: Pritisci dela povrsine Pritisci dela povrsine upravno na ravan zida ne smeju da prekoracs vrednost 0. Sa smanjenjem se uzirna u obzir raspodela napona u lszlsno] spojnici dui bloka. Racunska vrednost cvrstoce bloke.3 MN/m2 (15) 2. 0:. tako da rnoze da dode do dvoosovinskog prenosenja naprezanja u zidu. pri cemu sem planske ekscentricnostl e na ovom mestu Ireba primenili siedecu dodatnu ekscentncnost /> /. pri temu ne smeju da se racunaju oblasli preseka u kojima su spojnice po proracunu olvorene. + . Kod sastavlienih preseka sem toga treba izvestl dokaz na zaseku dela preseka. 4b iii 4c Ukoliko je podrumski zid koji je izlozen pritisku zemlje ukrucen u razmaku b poprecnirn zidovima iii statidcl dokazanim gra"evinskim delovima. nije veea od visine zida 11..9.5 vrednost cvrstocs na zatazarue bloka prema pasusu 7.Zidovi Zidovi prema 1053 Odnos naprezanja i izduienja treba obuhvatiti idealnim modulom sekante E. debljine zidova s 1. ' ukoliko je dec povrsine A. Ukoliko normaliv za malerijal u pogledu otpornostl na mraz predvida razlicite klase.. duzlnu izvijanja u m = -- 6e d h odnosnu plansku ekscentricnost sprata cvrstoce na smicanje prema 7. od stalnog naprezanja na pola visine nasipanja lezi unutar sledecih granica: d· flr.01.040 8. la sve grupe maltera sme da se stavi p = 0.l. 0. Ukoliko zidove opterecuju pojecmacna opterecenla. 7. povrsina grad.5 koeficijent Irenja 0. Za sve vrste rnaltera sme da se pretpostavi ~ = 0. Umesto jednacine (17) sme da se dokaze da stalno dodatno opterecenje No podrumskog zida ispod lavanice podruma leli unutar sledeclh granica: ('8) sa max No' 0. kada je H ls20-1000 (12) Ovde znate: B. onda A. Ukoliko se samo jedan dec povrSine A. Blokovi koji ostaju nepos red no izloieni vremenskim uslovima moraju da budu otporni na mraz.. 3T Ovde i na slici 7 sledecs znaci: h.1 Minimalne mere noseclh sipova iznose 115 mm x 365 mm odn.4 sa vitkostima l > 12 i i razmakama zidova < 2.1. Vazi '0.9.3 I' smanjene prianjajute cvrstoce na smicanje.1 zida 20d znace: razmak dela povrsine od sledece ivice zida u poduzsmeru nom smeru I.9. 0.9.1.. d vitkost zida zida na pola visine B FlO1S racunska vrednost smanjene sigurnosti prija- =- B~ p I>. prema teoriji tankih ploCa za homogeni materijal. Ireba ih podesnim merama (n.prekrivanjem) tako tormiratt.2 lidovi za ukrutenje Treba ispostovati 8. armiranjem iii betonskim konstrukcijama.5 kN sigurnosl r iznosi najmanje 1.. unutar jednog sprata Ireba radi pojednoslavljenja izvodenja i nadziranja po rnoqucstvu oqraniciti smenjivanje vrsta blokova i grupa maltera (vidi i 5.".5 m 75 50 40 30 20 '5 '0 pravolinijski r . kao npr. Naponi smicanja . Treba vodili raeuna 0 7.5.1 ~) I.5 minNsa minN ('3) (17) 8.9. Momente zida prema 7.S1 Kod pravougaonih preseka dovoljno ie sracunati napon za mesto maksimalnog napona smicanja. brJlo guslina nasipanja 8". zidovi Kod podrumskih zidova rnoze se izostaviti proracun tisak zemlje. Odstupajuci od tabele 2 ovo vaii za sve vrste zidova Ei 1100 Umeslo preciznog racuna sigurnosl na izvijanje sme da se dokaze dimenzionisanjem zida na pola visine sprata.45 ploca: mm 240 300 365 2. U oblasti ulicaja pritiska zemlje na zidove podruma pokretno opterecenje na povrsini gra"evinskog zemIjista ne iznosi vise 00 5 kNlm2. S B""". Treba se pridriavati minimal nih debljina zidova koje su ulvrdene u sledecim pasusima. horizontalne i lako nagnute vidljive povrsins fasadnog zida. drugi i poslednji pasus. No. 8. da voda ne rnoze da prodre u zid. IT.4. lidovi koji sluze preuzimanju horizonlalnih sila upravno na ravan zida mogu bili formirani i kao nenoseci zidovi prema8. Horizontalnu silu H treba primeniti na pola visine zida i Smicanje .3).033 !J.1.1 Opste lidovi koji moraju da nose vise od sopstvene lei:ine iz jednog sprata moraju se uvek srnatrati nosecirn zidovima.:t-minNo 2 2 b:?:: (19) (20) 2hs: N. (T (IGc) sme ravnomerno da se rasporedi na postojetoj sirini zioa b.. sme da se primeni raspodela pritiska od koncentrisanih opterecenia unutar zida ispod 60° Vise opteretena oblast zida sme da se izvodi u vaco] cvrstoci zida. .c: u.1 Vrsle zidova. B. podloznim plocarna obezbedili da se pritisna sila prenosi na najmanje 2 rebra. Debljina zida d:?! 240 mm. 175 mm x 240 mm. ~-minN. horizontalnog poledinacnoq naprezanja H = 0. polpornih zidova i bastensklh zidova.9.6.9.na B" B" Hacunska vrednost srnanienoq koelicijenta trenja. 1 +0. Ukoliko je prijem sila zatezanja konstruktivno obezbeden.. :S: --:. Naprezanja na zalezanje i savijanje <T. T prema 7. Ovde znacl: presek zida b A 7. zemljista se ne uspinje.1_2.09 = "0' (B r dozy.10pste Treba dokazati staticki potrebnu debljinu zida. sme da se optereti sledetim pritiskom dela povrsine e. Sile zatezanja je rnoquce primiti evrstocorn preveza zida na zatezanje.-T i zateza- Stika 6: Oblast nosivosti kod smicanja tankih ploca Ovde l znace: I>.0 m treba dodatno dokazati da pod uticajem nezeljenog.. ukoliko iz razloga poiame sigurnosti. ·d. --?!N1. Tavanica podruma deluje kao ploca i moie da primi sile koje nastaju od pritiska zemlje.6 mera prevezivanja prema 9_3 visina bloka koelicijent sigurnosti prema pasusu 7. mogu da se umanje kako sledi: 1 e..1. __ I.4 Naprezanja no zatezanle I sallijanie Naprezanja na zatezanje i savijanje upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se uzimaju u racun kod nosecih zidova.1.1 t.. vidi tabeli 4a.9. vrednosl 490 Meduvrednosti treba interpcliratl. na zatezanje. Ovde znace dozy. 7. (povrsina prenosenja) preseka zida optereti pritiskom centncno iii ekscentricno. onda donje granicne vrednosti No i N. kada su ispunjeni sledeci uslovi: 8.1 raeunska njaiute = U jednacini (11) je u pribliinom obliku obuhvacen utica] puzanja.2. HHS + 11" a D)- ('4) h 1" e. Merodavna je manja vrednost.2. jako struktunranorn zidu i slienim oblastima primene koristiti blokove sa naivetom otpornoscu na mraz.!+--!3 a.

smicanjem iii kotvom).. Za ove se· rklaze rnozs da se dodatno uracuna armatura u punom preseku. zida z 240 mm 1 m iznad poda.ko dubina Sirina pojedinatnog otvara 5) razmak prorezal supliina proreza Oebljina preostaloq zida <t 115 2: 115 ad otvora rnedusobnc dubina proreza 3) ~ 115 ~ 175 ~240 ~300 >365 1j 2) 3) 4) 5) Horlzontalni Minimalni Dubina Prorezi Ukupna mm dubne. po slojevima smaknuta. onda svaki sloj zida mora da pokaie najmanje dva reda blokova iste visina. sa slojem maltera.0 -c 8 -c 2. 1/3._.. ne u oblastima parapeta.4 m iznad iii ispad grube horizontalnog precizno sa kojim mofe kao i uvek na jednoj dozvolleni iu ked ~ 175 ~240 ~upljih blokova..2 Serklazne grede Ukoliko se koriste tavanice bez sadejstva ploee iii ukoliko su zbog izmene oblika krovne tavanice predvidena klizna lezista.3..3. Kod man-ih dutlna 84 . 8. kolona 3. '- kori~cenja blokovaevrstoceklase . U zgradama u kojima serklaz ne moie celom duzinorn da se izvede.3. smeju koloni 5 i koloni da se izvcde kod debljina zida do 80 mm dubine i 120 mm !iirine. Kod koriscenja blokova klase cvrstocs 2 20 i istovremeno kod odnosa stranica E = h/I2 2.2 Neomalterisani jednoslojni spoljnji zidovi (jednoslojni obloini zid) Ukoliko kod jednoslojnih spoljnjih zidova zid na spoljnjoj strani ostaje vidljiv. Vertikalni prorezi i otvori su i onda dozvoljeni bez dokaza. 12 17 U sve spoljnje zidove i poprecne -zidove koji kao vertikalne ploce sluie za odvodenje horizontalnih opterecenja (npr. Pri tome mora da se isuzirna u obzir debljina preostalog zida prema tabeli 10. izmedu kojih ide poduina spojnica celom duzinom.1. duzina povrsine ispuna).3. 8.4 Prikljucak kciju zidova na tavaruce i krovnu konstru- Sllka 8: Presek kroz 375 mm debeli jednoslojni zid (principijelna skica) spoljnji zidovi lasadni 8.0 smeju 14 25 33 naivece dozvoljene 13 23 35 vrednosti pcwslne ispuna povecequ I serklazne grede 16 23 da se interpoliraju 16 25 pravolinliski. vidi DIN 4103·1.1 Serklazi Tabela 9: nenoseelh spoljni.0 smeju da se udvostrucs vrednosti tabele 9. Za dozvoljeno opterecen]e je merodavna u preseku upotrebljena najniia klasa cvrstlns bloka. Suceljavanja treba izvesti prema DIN 1045 i po mogutnosti smaknuti ih medusobno. armiranog zida. 8. Sve ostale proreze i otvore treba uzeti u obzir kod premeravanja zida.:.. zamalterisana bez supljina.01. 8.. skeletnih i pregradnih slstema sme da se odustane od statickoq dokaza kada: a) su zidovi cstvorosfrano drzani (npr. ukoliko leii u tavanici iii nadprozorniku. posebno onda. b) su ispunjeni uslovi prema tabeli 9 i c) se koriste normalni malter. Tabela 10: Bez proracuna dozvoljeni prorezi i supljine u noseclrn zidovima 10 Oebljina zida Horizontalno naknadno i kosi prorazl 11 Vertikalnj prorezt i supljlne Vertikalni prorezi i ~upljine napravljeni Dutnna 2) proreza proreza 4) naknadno napravljeni u zidnom prevezu Razmak i ~upljine Minimalni Razmaka ororeza 6) nunna proreza neoqranlceno S 1. mogu da se izzidaju bez uzimanja u obzir kod dimenzionisanja zida. 8..1. 20 mm debela (vidi sliku 8).10 8. takvog Nisu :2 !iirina 2 struka adn. tanke ploce zidova iii tavanica.10pSte Spoljnji zidovi treba da budu tako konstituisani da izdrie opterecenja olujnih kisa.1 zlclovl i opsts odredbe za izvodenje Prema sklopu zida razlikujemo izmedu dvoslojnih spoljnjih zidova zidove sa slojem vazduha.4. 8. Kod jednoslojnog opekom obloienog zida. Minimalna debljina zida iznosi 310 mm. 8.2.. c) kada to zahtevaju uslovi gradevinskog zernliista. kada dubina naleganja tavanice iznosi najmanje mm.1. Ked koriscenja atata smeju zldovlma :2 240 mm da S8 izvedu prorezi iedan nasuprot drugog sa po lC da S8 poveea za 10 mm. Ukoliko se zid ne rnalterise. zidovl Serklaie treba postaviti u svakom sloju tavanice iii neposredno ispod toga. npr.dve ~ipke sa precnikom od najmanje 10 mm).Zidovi Zic!ovi prema DIN 1053 Jednacine (17) do (20) pretpostavljaju racunski olvorene spojnice.3 Prikljucak prianjanjem i trenjem Kod masivnih tavanica nisu potrebni posebne zatezne ve.4.1 Opste Nenoseci zidovi moraju da prenesu naprezanja koja deluju na njihovu povrsinu na nosece graaevinske delove. onda ih tu treba rnedusobno cvrsto povezati na zatezanje. proreza ~ 115 <260 <385 <385 <385 stranl zida.4.0 Bdo20m 82:2. kojr dopiru razmaka makslmalno proreza prema sme razmak ad ctvcra s 15 < 20 s 25 < 25 < 30 < 30 su dozvoiient pravcu samo ctvcre u oblasti < 20 < 10 s 30 s 30 s 30 s 30 s 490 mm. kada najmanje jedan od sledeclh kriterijuma odgovara: a) kod gradevina koji imaju vise od dva puna sprata iii su duie od 18 m. onda spojnice vidljivih povrsi· na moraju da budu najmanje 15 mm duboko.0 8 20dol00m 8~2. ako se korlsf alat da se adredi dublna.3 Prorezl i otvori Prorezi i otvori kod kojih se postuju granicne vrednosti prema tabeli 10. udaljena od sredine zida odn. cisto lzqrsbane i naknadno zanatski ispunjene i izvu6ene.0 = 1. 2: 240 i kosi prorezi ~ 0. treba postaviti serklaie.!ine proreza.?..25 m dugat. 7 sman'iti proporcionalno prema dulini zida. cin.2 Nenosecl spoljnji zidovi Kod zidova ispuna resetkastih. onda treba obezbediti horizontalno ukrucsn]e zidova pornocu serklaza iii stati6ki istovrednim merama. Kod zidova koji idu paralelno na pravac napona tavarnce zidne kotve moraju da obuhvate najmanje jednu 1 m siroku traku tavanice i najmanje dva rebra tavanice iii dve grede.1 Nacin konstruisanja kotvorn 8. Mogu da budu formirani od armiranog betona. zidova ad 2 m treba vradnosti u kolon. Kalkanske zidove treba izdasno ojacaf poprecnirn zidovi· ma iii postavljanjem stubaca.1 Omalterisani jednoslojni spoljnji zidovi Kod spoljnjih zidova od blokova otpornih na mraz treba naneti spoljnji malter koji ispunjava zahteve prema DIN 18550-1 iii treba predvideti zaStitu od vremenskih nepogoda.1.h bez racunskog NaJve6e dozvoljene vrednosti zldova dokaza pav. ali u iznimnim siucajevlma ne sme da prede 4 m..1. sa slojem vazduha i toplotnom izolacijom.4 Spoll".2 Jednoslojni spoljn. Kod di· menzionisanja serklaia ispod kliznih leiista treba osim toga uzeti u obzir zatezne sile koje odgovaraju preostalim silama trenja. zupcastirn ve· zom..O 8 kot100 mm 1152) 175 240 ~300 1) Kod odnosa Kod strana 2) = 1.3 Nenoseci unutrasn] podeoni zidovi Za nenosece unutrasrqe podeone zidove koji nisu optereceni vetrom koji deluje na njihovu povrslnu.5 m. • je odnos vece prema manjoj strani povrsine ispuna. Serklaie i njihove spojeve sa zidovima za ukrutenje treba di· menzionisatii za horizontalno opteretenje od 111 00 vernkalnog opteretenja zidova i eventual no od vetra.._ za .3 Nenosee.. -''- 12 vrednosti ovog reda smeju da S8 .1 Opste Obimni zidovi moraju da budu povezani zateznom kotvom iii trenjem. 7 ne sme na DO 2 m duiine dB. 8. proreza 2:~irina prcraza u podufnom dvostruke du.::.tavanice naivise 0.4. sa izolacijom jezgra. 8. 5 i 7 (h... najmanje grupe maltera Iia iii malter tanke malterske posteljice iii laki malter LM 36.. i minimalni razmak prema koloni 9. csllka iii drveta i pod upotrebnim opterecenjem treba da prihvate zateznu silu od 30 kN.1. DIN 4108-3 uputslva. obloga spada u nosecl presek.pr. Dr8kora~i mere kalona 7.. Ukoliko se sa obimnim zidovima suceljavaju ukotvljene gr· ede iznad unutrasnjeq zida. kada slabljenje preseka u odnosu na duiinu zida od 1 m ne iznosi vise od 6% i kada se zid racuna kao tro.__ --' __ . U tabeli 9.4. iii da zahvataju u popretna rebra. Razmak zateznih kotvi treba uglavnom da bude 2 m._.3 Dvoslojni sa tavanicom iii 8. kod tavanica sa drvenim gredama tri grede.:.2 Veza zateznom 8..2. I visina odn. Serklaz od anmiranog betona treba ojacatl sa najmanje dve sipke celom duiinom (n.2. 8.1. Kod nedostajuceg dodatnog opterscenja treba u slucaju potrebe predvideti prstenaste kotve.1 zldov. 8. da mogu daje za to Zatezne kotve (kod tavanica sa drvenim gredama kotva sa civijama) treba rasporediti u optere6enim oblastirna zldova.1. Kod svih zidova koji su izloteni prittsku zemlje mora da postoji izolacioni sloj od posebnog peskarenog kartona iii od materijala sa odqovrajucirn ponasanjem trenja protiv vlage koja se penje. ukoliko se ne povezuju po bitnim silama sa krovnom konstrukcijom. treba dejstvo serklaia obezbediti na drugi na8.. Sve spojnice rnoraju da budu potpuno ispunjene malterom.2.0 82:2. 8.0 12 20 36 50 1.2 Serklazl 8.. 331.sine ispuna I Debljina Naivete I dozvoljene vrednosti 1l povr~ine ispuna i znad zemljista u m" pr! I visini ad zlda d adoBm e = 1. od stececeq < 100 < 100 < 150 <200 <200 tavanice.4.4. kolona S. b) kod zidova sa mnogim i posebno velikim otvorima.iii eetvorostrano ukrucen.I vetar).4.4. kada zbir razmaka otvora prelazi 60% duiine zida iii kod razmaka prozora sa vise od 2/3 visine sprata 40% duzine zida.

Ispred njega Ireba izvesli spoljni sloj (obloznl sloj) sa punim spojnieama i toliko blizu (prst proreza) koliko to dozvoljava zidanje. iznosi 240 mm. da se trajno spreci prodor vode na rnestlrna suceljavanja. horizontalni razmak najvise 750 mm. Prvi red kotvi treba rasporediti sto je rnoquce dublje. nije polreban slatieki dokaz. Treba naroeito voditi raeuna 0 razliCitim delormaeijama spoljnjeg i unutrasnjeg sloja kod zgrada sa spoljnjim slojem koji ide preko nekoliko spratova.4. Debljina vazdusnoq sloja sme da se smanji sve do 40 mm. Za odvodnjavanje vaii nabrajanje kao pod b). e) Spoljnji slojevi debljine 115 mm treba da budu prihvaceni u visinskim razmaeima od ea. ploce. moraju da budu trajno zasticene od korozije.4.1. Kod zidanja treba ga zastiti od maltera koji pada prekrivanjem iii drugim podesnim merama.4.pr. krecno-pescani 8.).2 vazi i sledece: Cist razrnak slojeva zida ne sme da prekoraci 150 mm. Mora da se zida u prevezu (baevasti svod iii lastin rep).3. npr. da ne mogu da vode vlagu od spoljnjeg ka unutrasniern sloju (npr navlatenje plastienog kotura. moie da se odustane od sloja rnaltera na spoIjnjoj slrani unutrasnjsq sloja.1i svoja svojstva. nabrajanje e).3 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazdusntrn slojem i toplotnom izolacijom Kod rasporedivanja dodatnog toplotnog izolaeionog sloja u obliku zastora iii ploee na spoljnoj strani unutrasnieq sloja treba dodatno uz 8. Kod primene uproscenoo postupka treba voditi raeuna 0 6. onda treba odgovarajui:e pove6ati broj iicanih kotvi. nabrajanje e)) do krova odn.3. dui razdelniea i na gornjim ivieama spoljnjih slojeva) treba dodatno prema tabeli 11 rasporediti tri iicane kotve po metru ivicne duzinebatraqen. koje nakon ugradnje nije vise moguce kontrolisati. n. kada je dokazana njihova upotrebljivost prema gradevinsko nadzornim propisima.3. ukoliko nisu merodavni redovl 2 i 3 Oblast zida veta ad 12 m iznad zernliista iii razmak slcjeva zida iznad 70 do 120 mm Razmak slojeva zida iznad 120do 150 mm iliS cenje.4401 iii 1.5. u samo linearno iii sarno u visinu tavaniee. ako se malter spo]nice sastruza najmanje na jednoj strani supljine. Visina strele mora da bude najmanje 1/10 sirine oslonea kape. Sem toga mora da se obezbedi i slobodna pokretljiYost spoljnjeg sloja i u vertikalnom smeru. vlaga itd.11 Sllka 9: Zieana kotva za dvoslojni zid za spoljnje zidove donie maltensanje / Slika 10: Izvodenje donjeg dela kod dvoslojnog zida (prineipijelna skica) fasadnog Tab . otvorene dodirne spojniee).ne zicanlh kotvl po Lleana kotva Minimalan bro] Preenik Najmanje.5.4. Kod izvoden ja vazi narocno: a) Izolaeione materijale od mineralnih vlakana u obliku ploca i zastora kao i ploi:e od plastienih pena i staklene pene kao izolaeiju jezgra treba pricvrstif na unutrasojo] Ijusei tako da je obezbedena ravnomerna debljina sloja. voditi je uvis do unutrasnjeq sloja i uevrstltl je. ekspanzioni perl it) Ireba voditi raeuna 0 lome da izolaeioni materijal poipu no ispunjava supljinu izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg sloja. Spojniee vidnih povrsina ovih fasadnih slojeva treba da S8 izvedu u ravni zida.3. Ako povrslna spoljnjeg sloja . treba dokazati njenu stabilnost.4.la 1 j: Minimalan bro] i precnlk m2 zlclne pavrs. i to kod izvodenja vrata i prozora.4. onda je za to potreban LM 36. Vazdusnl sloj ne sme da se prekida malterskim rnostovima. 8. lukovi j dejstvo svodeva sa zaptivnom masom bez rastvaraca. 8. Mesta gde se izbija materijal kod ploea od tvrde pene (npr kod probijanja iieanih kotvi) treba zatvorili 8. zastori. Kod prekinutog naleganja (n. b) Debljina vazcusnoq sloja od najmanje 40 mm ne sme da se suzi neravninama sloja toplotne izolaeije. b) Spoljnje slojeve treba dole i gore opremiti otvorirna za provetravanje (npr.6 m. Vertikalni razmak iicanih kotvi treba da iznosi najvise 500 mm.1.1. Sme da se odustane od gornjih otvora za provelravanje.1 b) Minimalna debljina spoljnjeg sloja iznosi 90 mm. 4.4. Svodovi i lukovi vece slrine oslonca i jako promenljivog optereeenja treba racunati prema teoriji elaslicnosli. Taj visak treba uzeti u obzir kod dokazivanja pritiska naleganja. onda sme da viri do jedne trecine svoje debljine preko naleganja. lidarska opeka prema blokovi prema DIN 106-2 DIN 52252-1. Na lieu mesta livena pena kao izolaeija jezgra mora kod punjenja penom potpuno da ispuni supljinu izmedu spoljnjeg i unulrasnjeg sloja. Tanje spoljnje obloge su obloge eije je izvodenje regulisano u DIN 18515.2 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazousnlm slojem Kod dvoslojnih spoljnjih zidova sa vazdusrum slojem treba voditi raeuna 0 sledecern: a) Vazdusru slo] treba da bude najmanje 60 mm a i kod upotrebe zieanih kotvi prema tabeli 11 sme da bude najvise 150 mm debeo. U spoljnjim slojevima smeju da se koriste gledosani blokevi iii blokovi sa slojem povrslnske obrade samo onda kada je njihova otpornost na mraz ispitana uz povscano opterePlaSlicni kotur 331. nabrajanje e). Kod zakrivljenih slojeva zida treba utvrditi vrstu. Otvori za provetravanje treba uvek na 20 m' zidne povrsine (raeunato i vrata i prozore) da imaju povrsinu od ea. Zljeb i opruga iii prernasteni slojevi). nabrajanje b).4.3. Supljina izmedu slojeva zida sme da se ispuni bez preostalog vazdusnoq sloja. Ako se iicane kotve rasporede u posteljieu od lakog maltera prema sliei 9.5 Svodovl. laptivna traka za donji izolaeioni sloj mora da odgovara DIN 18195-4.3.4. 8.4571 prema DIN 17440 (vidi tabelu 11). Ukoliko debljina vazdusnoq sloja bude manja od toga. granulati i nasipi od izolaeionih materijala koji su trajno vodootporni.2 zasyodene kape Izmedu nosaea Kod pretezno mirujuceg pokretnog opterecenja prema DIN 1055-3 za kape eija je debljina iskustveno dovoljna (razmak nosaea do ea. Za iieane kotve prema 8.3.na konzolama) moraju u ravni prihvatanja svi blokovi da nalezu sa obe strane. ploCe od ptasticnih pena tako oblikovati i postaviti (stepenasti taIe.pr. Treba na pogodan nacin spreeiti osipanje izolacionog materijala (npr nerdaju60m rupieaslom resetkom). a ispod spoljnjeg sloja horizontalno. ako se koriste materijali za toplotnu izolaeiju koji su normirani za ovu oblast koriscenja iii eija je upotrebljivost dokazana prema gradevinsko nadzornim propisima. 85 . Slojeve zida treba na njihovim mestima spajanja (n.2. Ako 115 mm debeli spoljni sloj nije visi od dva sprata iii ako se prihvata na svaka dva sprata. Povrsina pod loge mora da bude tako izvedena da spoljnji sloj ne klize po njoj. b) Kod rastresitih nasutih materijala toplotne izolaeije (npr. Dozvoljeni su drugi obliei kotvi (npr kotva od ravnog i:elika) i moidanika u zidu.4. nabrajanje a).7500 mm' e) vazdusnt sloj sme da poeinje tek 100 mm iznad ravni zemlje i mora odatle odn.1. Otvori za odvodnjavanje na dnu zida moraju da ostanu u lunkeiji.50 m).nije ravnomerno ukotvljena.3. c) U pogledu karakteristika i izvodenja sloja toplotne izolaeije treba u tom smislu voditi raeuna 0 8. nabrajanje h). granulat mineralnih vlakana.od gornje iviee prihvatne konstrukeije (vidi 8.4. Za izvodenje spojnica vidnih povrsina fasadnih sloejva vidi 8.pr. U pogledu otvora za odvodnjavanja vaii smisleno 8. Ovo vaii za nadprozornike i nadvratnike kao i za podprozornike.4. Svodovi i lukovi sa povoljnim odnosom strele.1} Treba posebno obratiti painju na zidanje punim spojnieama lasadnog sloja i odqovarajuce izvlacenje spojnica vidIjivih povrsina.putem opsteg gradevinsko nadzornog odobrenja.4.1 Svodovl .2.0 mm klizanja po iieanoj kotvi. f) 8.3.prikljueci prozora i vrata) razdvojiti vodonepropusnim izolacionim slojem. Kod zgrada do visine dva puna sprata sme da se izvede kalkanski trougao do 4 m vi sine bez dodatnog prihvatanja.2. e) Slojeve zida treba povezati zieanim kotvama od nerdajuceg celika pod brojem materijala 1. g) h) unutrasrue slojeve i spratne tavanice treba zastiti od vlage na dnu meduprostora zidnih slojeva (vidi sliku 10). Ovo vaii i za oblasti parapeta spoljnjeg sloja.3. pri cemu donji otvori sluze i za odvodnjavanje. npr opstirn gradevinsko nadzornim odobrenjem.12 m. Njihovi razmaei se ravnaju prema klimatskim zahtevima (temperatura. takode i drugi svodovi i lukovi sa manjim razmakama oslonea.3. vidi sliku 9). raspored i broj kotvi uzimajuci u obzir deformaeije. do donje ivice prihvatne konstrukeije da se vodi u vis bez prekidanja. Ukoliko se umesto lasadnog sloja rasporedi malterisani spoljni sloj. lukovl Svodovi i lukovi treba da se oblikuju prema oslonackoj liniji za stalna opterecenia. Smeju da vire do 25 mm preko naleganja. Nju treba postaviti sve do prednje ivice spoljnjeg sloja. Konstrukeije za prihvatanja.2.3. d) Spoljnji slojevi sa debljinom manjom od 115 mm ne smeju da se zidaju vise od 20 m iznad zernliista i moraju da budu prlhvaceni u visinskim razmaeima od ca.2 voditi racuna i 0 sledei:em: a) Kod koriscenja zieanih kotvi prema tabeli 11 eisti razmak Ijuski zida ne sme da prede 150 mm.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 Kad se postavi nenoseci spoljnji sloj (oblo~ni sloj iii mallerisani sloj obloge) ispred noseceq unutrasrueq sloja (Slralnji sloj zida) treba voditi racuna 0 stedecern: a) Kod sracunavania treba kao debljinu zida pretpostaviti samo debljinu noseceq unutrasnjeg sloja vidi 8.4.4. Ukoliko se ne postigne jedna od ovih vrednosti. Izolaeione rnateriiale od mineralnih vlakana u obliku ptoca i zastora treba tako cvsto sucehtl. Minimalna duzina zidanih stubaca u Spoljnem sloju koji moraju da nose samo opterscenja iz spoljnjeg sloja.5 Dvoslojni spoljnji zidovi sa slojem maltera Na spoljnjoj strani unutrasnjeg sloja treba naneli neprekinuti sloj maltera.01.1. delici polistirol-penastih materijala.4 Dvoslojni spoljnji zidovi sa izolaeijom jezgra Dodatno uz 8. Zieane kotve moraju po obliku i merama da odgovaraju sliei 9. Druge vrste kotvljenja iicanih kotvi su dozvoljene kada se ispitnim rezultatima dokaie da ovaj nacln kotvljenja rnoze da primi zatezanje i pritisak od najmanje 1 kN pri 1. Kod veceg rastojanja treba odabrati kotvljenje drugim vrstama kotvi prema 8. laptivanje treba izvesti u rneduprostoru sa padom ka spolja.2.3. Zieane kotve u lakom malteru LM 21 zahtevaju drugi naein kotvljenja. punim obzidivanjem iii lzdasnorn visinom nasipanja i sa preteino stalnim optereceniern smeju da se ispilaju prema postupku oslonaekih linija. Ovi spoljnji slojevi smeju da vire maksimalno 15 mm preko svog naleganja. U spoljnjem sloju treba rasporediti vertikalne dilataeione spojniee. Minimalna debljina kapa iznosi 115 mm..pasus. dovoljna je debljina od 3 mm. Otvori za odvodnjavanje na donjem delu spoljnjeg sloja treba na 20 m' zidne povrsme (uracunati prozori i vrata) da imaju povrsinu od najmanje 5000 mm' Kao gradevinski materijal za toplotnu izolaeiju smeju da se koriste npr. Zieane kotve treba obzirom na njihovu staticku delotvarnost tako izvesti. Spoljnji sloj treba da bude oslonjen svojom celom duzinorn i punom povrsinorn. vazi 8. Dilatacione spojniee treba trajno i potpuno zatvoriti sa podesnim materijalom. na ivicama zgrada. vrsti gra(fevinskih materijala i boji spoljnje zidne povrsine. kao i na lieu mesta livene pene.1. Spoljnji sloj treba da bude tako cvrsto napravljen ispred izolaeionog sloja koliko je to kod zidanja moguCe (prst razmaka). Na svim slobodnim ivieama (otvara. Sto se tiee dilataeionih spojniea vazl 8. Smieanje svoda treba primiti podesnim merama. e) 1) 8. Pena mora 10kom vramena da zadr.4.

vertikalno nazubljenje. Za pojedinacna opterecenja. vrsta maltera i grupa. koji su ostacenl mrazom iii drugim stetnirn uticajima..l . 11_1_2 Zidarski Kod koriscenia malter maltera spravljenog na gradilistu treba za Slika 12a: Zidanje blokavima sa malterskim kod neposrednog spajanja (prlncipijelna skiea) " dzepovlrna 9lzvo<1enje 9_10pSle Kod jako upijaju¢ih blokova ifili nepovoljnih uslova okoline treba oqranicitl prevremeno i preveliko upijanje vade iz maltera prethodnim kvaseniern blokova iii drugim podes- vreme izvodenja gradevinskih radova redovno proveravati da Ii je ispostovan odnos mesavine prema prilogu A. ':[]ID~ c=lc=J c) Izravnanje Slika visina na krajevlma 13: Mera prevezivanja OD. Kod svih maltera grupe Ilia treba uvek na po tri prizme iz tri razlicite rnesavine po spratu. U slojevima sa poduznirn spojnieama visina sa kojom blok leii ne sme da bude veca od sirine blokova.4. bez maltera u spojnicama adn. Ona pri tome treba da ispunjava zahteve cvrstoce na pritisak prema tabelama A. Njih treba rasporediti najmanje u trecinskirn tackarna i na krajevima nosaca. Kod ove vrste zidanja treba posebno voditi racuna 0 potrebnim merama za ispunjenje zahteva koji se postavljaju pred gradevinske delove u pogledu zastite ad grada. 9_2_2 Zidanje bez malterisanla dodirnih spojnica Ukoliko kod koriscenia normalnog. Odstupajuce od ovoga sirina blokova visine 175 i 240 mm mora da iznosi najmanje 115 mm. dodirne i poduzne 9_2_1 Zidanje sa Ispunom dodtrnlh spojnica Kod zidanja treba na leiisne spojnice naneti malter punom povrsinorn. 8_5_3 Dejstvo svoda iznad zldnlh olvora Preoesiov za primenu ovog pas usa je da se pored i iznad nosaca i povrsme opterecenja rnoze form irati dejstvo svoda. Kod nadvoja iii podvlaka ispod zidova treba kao opterecenie da se primeni samo sopstveno optereeenje onog dela zida koji je obuhvacen ravnokrakim trouglom iznad nosaca. t. a) b) korisceniern naknadnom maltera obradom sa pobolisanom zida. a najmanje po spratu. ali najmanje na po 10m3 maltera. praizvodnoj fabrici i oznaei vrste odgovaraju podaeima u listu gradaeije. spojnice rncqucnoscu zadrzavanja vade. Cfj . onda opeke moraju u pogledu svag oblika i mera da budu podesne za ova.ski blokov. 11 Kontroie i ispitivanja kvaliteta na gradevini 11_1 Zid prema receptu (RM) 11_1. tabela A.2. n.12 tezne kotve ciji su razmaci najvise isf razmaku nosaca krajnjeg polja.25 rn). br lista gradaeije i ispitno mesto izdavanja lista. Po pravilu dodirne spojnice treba da su 10 mm debele. 11_2_2 Zida. pri cerno ad ovoga moze da se odustane kod najgornja tri sprata. kod tankih lezisnih spojnica malter naneti punom povrslnorn. koordinacionoj meri. Nije dozvoljena upotreba soli za otapanje.~.. Preduzece koje izvodi gradevinske radove treba da kontrollse da Ii se podaci sa otpremniee i listica pakovanja poklapaju sa gradevinsko tehnickorn dokumentaeijom i da odgovaraju podaeima na listu gradaeije. zastits ad buke kao i pozarne zastite. zastt- 11_2 Zid prema ispitivanju pogodnostl (EM) Slika 12c: Zidanje blokovima spojniea (principijelna skica) 11_2_1 List 0 gradaciji.4M:45 Dodat na le-~'"" a) Dodirne spojnice (Izgled zieia) b) Poduzre spojnice lpopreeni presek zida) 11_2_3 Malte. prekrivanjem. Za meru prevezivanja vaii pasus 2. i da je na to data saglasnost. sa perom i zleborn. Opterecenia tavanica koja u okviru trougla optereeenja deluju kao ravnomerno rasporedeno opterecenjs na zid (npr kod ploca i tavanica sa gredama sa razmacima greda ~ 1. klasa cvrstoce zida. kada je njena razmaka najmanje jedna treclna njene duiine. Kada se gradi blokovima sa malterskim diepovima treba blokove postavljati usuvo. Kod koriseenia zamenjenog maltera treba postupati odgovarajuce prema DIN 1053-2. da horizontalno smicanje kapa do 1 . povezati ih staticki jednako Slika 11 a: Opterecenje tavaniee zidnih otvora kod utieaja svoda iznad vrednim merama. Kod zidanja blokovima malterom sa tankim lezisnim spojnicama debljina i lezisnih spojniea mora da iznosi 1 do 3 mm. Ako su sirine dodirne spojnice >5 mm spojnice moraju kod zidanja da budu zatvorene malterom obastrano na gornjoj povrsln' zida. ukoliko je povrsina kojom blok leii najmanje 115 mm duqacka. uslovljene proizvodnjom. Kod fabrickog maltera treba prekontrolisati otpremnieu iii starnpanl listie pakovanja u pogledu toga da Ii se podaci 0 vrsti i grupi maltera slazu sa gradevinsko tehnickom dokumentacijom.:1. kalona 3.2. merama. A. koje pri tome istovremeno treba zidati u prevezu sa zidovima naleganja krajnjih polja (po pravilu spoljnji zidovi) iii. Nisu dozvoljena sredstva za zastitu ad mraza. dakle da tu ne postoje otvori koji smetaju i da rnoze da se primi smicanje svoda. trajnim dodatnim optereceniern. i kod normalnih maltera grupa II. da mogu da se ispune zahtevi koji se postavljaju pred zid u pogledu zastite od grada. a poduine spojnice treba bogato ispuniti odn. Kod sirina dodirnih spojnica > 5 mm spojnice kad zidanja rnoraju da budu sa abe strane zatvorene malterom na gornjoj povrsini zida. Pasusi 1 i 3 vaze smisleno i za stu pee i za kratke zidove.]. Naleganja smeju da budu osigurana obzidivanjem. koja leii 250 mm iznad vrha trougla. Delove zida. a najmanje na po 20 m maltera. pored oznake norme opeka ukljucujuci EM-oznaku. a diepovi ispune malterom (vidi sliku 12a) iii malter nanosi na bocne strane blokova (vidi sliku 12b). pri cemu je h visina opeke (nominalna mara). Svei zid treba blagovremeno zastiti ad mraza. Blokovi su usuvo postavljeni kada se gradi bez maltera i polazu tik jedan uz drugi. Ovakvim pojedinacnim opterecenpma treba dadati sopstveno opterecenjs na slici 11b horizontalno srafiranoq zida. kotvljenjem iii drugim podesnim 9_2_3 Spojnice Kod svodova 20mm. ~ 45 mm.01.3 i A.:>=--. medusobno ucepljeni (vidi sliku 12c). Kod koriseenja maltera spravljenog na gradilistu treba za ""115 vreme izvodenja radova redovno proveravatl da Ii se uzima u obzir odnos rnesavme prema listu gradaeije. tabeli A. vidljivi cvrstoca na pritisak opeka prema listu gradaeije. sme da se prihvati raspodela opterecenja ad 60 Ukoliko pojedinacna opterecenja leze izvan trougla opterscenla.4 prilikom ispitivanja kvaliteta. rnoquce. Na ledima svodova ne smeju da budu deblje ad u svodovima spojnice treba drzati tanka koliko god je to 9_3 Prevez Mora da se zida u prevezu. Primeri za vrste zidanja i formiranje spojnica navedeni su u slikama 12a do t 2c_ Debljinu spojnica treba izabrati tako da visina bloka i spojnice odgovara gradevinskoj odn. to dozvoljavaju.5.4 h odn. .6. 240 mm debeli i najvise 6 m jedan od drugog udaljeni poprecni zidovi. Iznad podruma zgrada sa preteino miruiueim saobracajnim opterecenjem od maksimalno 2 kNfm sme bez statickog dokaza da se pode od toga. onoliko blisko koliko neravnine blokova u dodirnim spojnicama. Dodirne spojnice treba u zavisnosti od oblika btoka i formata bloka taka popuniti odn. Kod zgrada sa vise ad sest zidanih punih sprat ova treba izvesti 3 spratno ispitivanje.6. odn. iii prema ispitivanju podesnosti. Kod svih maltera treba uvek na po 3 prizme iz 3 razlicite rnesavine dokazati prltisnu cvrstocu maltera prema DIN 18555-3. Krajnja polja kao celina moraju da imaju bocna leiista koja su u moqucnosti da prime horizontalno smicanje srednjih polja i onda kada su krajnja polja neoptereeena. kao npr. Na krajevima zidova i ispod nadvoja dozvoljena je dodatna lezisna spojniea u svakom drugom sloju radi izjednacenja duiine i visine prema sliei 13c).kod tankih leiisnih spojnica naneti malter punom povrsinom. Opeke jednog sloja treba da imaju istu visinu. E: I~ ii"O. Razmak izmedu blokova ne treba uglavnom da bude vecl od 5 mm. 0 9_4 Zidanje na mrazu Na mrazu sme zid da se radi sam a uz posebne zastitne mere. gradillstu mora da stoji na raspolaganju list a gradaciji i eventualno dokaz 0 pogodnosti maltera (vidi DIN 1053-2. poslednji pasus. Ravnomerno rasporedena opterecanja tavanica iznad trougla opterecenia ostaju zanemarana kod proracuna nosaca. Sirtna raspona Slika 11 b: Pojedinacno opterecenie zidnih otvora kod utieaja svoda iznad 10 Ispitivanja pogodn0511 Ispitivanja pogodnosti su potrebna samo onda za malter. Kod tabrickoq maltera treba otpremnicu prekontrolisati u pogledu toga da Ii podaei 0 vrsti i grupi maltera. Kod vitkijih krajnjih polja treba kotve voditi najmanje preko dva polja.3 m sirine oslonca preuzimaju najmanje 2 m duqacki.4. lakog iii maltera sa tankim le~istem treba da se odustane ad malterisanja dadirnih spojniea. toplotne zastlte. ona pri tome mora da ispunjava zahteve evrstoee na pritisak prema prilogu A.1 Zidarski blokovi Gradevinski preduzimac treba da kontrotise da Ii se podaci na otpremnici iii belesci a pakovanju slazu sa gradevinsko tehnickorn dokumentacijom. Iia i III kao i kod lakih i maltera tankag lezlsta. a blokovi i malter imaju najmanje istu cvrstocu kao i kod ostalog zida. Merodavna je veca vrednos!. Spoj blokova moze biti zarubljen. npr. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn narmama za blokove.pr. a lezisne 12 mm. A. mallera Pre pocatka svake faze rada.zidova i nadvojima poduzne spojnice i dodatne !a cc buke kao i pczarnc zastite. 86 .. Ove kontrole treba preduzimati uvek na po 10m3 obradenog maltera. dokazati cvrstocu na pritisak maltera prema DIN 18555-3. ne smeju da se koriste zamrznuti gradevinski materijali. poslednji pasus).Zido'll Zidovi prema DIN 1053 Krajnja polja susednih svodova kapa moraju da sadrze za- 331. uzima se u proracun samo onaj dec koji lezi unutar trougla (vidi sliku 11 a). treba ukloniti pre dalje gradnje. Mera prevezivanja Ii (vidi sliku 13) mora da bude ~ 0. ukoliko se primenjuje sa rupama. kao i da Ii se aznaka vrste i fabrika lsporucilac slazu sa porudibinom. Uz svaku isporuku opeka treba prllaiiti listie 0 pakovanju iz koga su.f" ~ Silks 12b: nanosenjem na skiea) Zidanje blokovlma sa malterskim maltera na boene strane blokova diepovima (principijel- nim merama. onda mogu da se uzmu u obzir samo onda kada deluju jos unutar slrine raspona i ispod horizontale. kada je to trazeno prema prilogu A. U svemu ostalom vaii DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn normama za blokove. Krajnje polje sme samo onda da se smatra dovoljnim osloncem (kruta ploca) za prlrnanje horizontalnog smicanja srednjih polja.podvlake koje leze unutar iii u blizini trougla opterecenja. dodirne i poduine spojnice slojeva koji leie jedan iznad drugog moraju da budu smaknute. Ne sme da se zida dalje na zamrznutom zidu. toplotne zastite. p=O -e bez malterisanja dodirnih ~. 9_2 Letlsne-. dokaz 0 pogodnosl. bez iljeba.

01.zaptivanje u na .Izvodenje pri nominalno 30 em debljine zida .rFoi Primer 4 Detalj zida sa fasadnom opekom i ugradnjom roletne Kutija roletne . zid u fasadnoj opeci Fasadni zid neprekinut .prefabrikovan deo kao izgubljena oplata parapet prozora celom debljinom zloa Primer 5 Detalj zida sa fasadnom opekom.-3~ _ 11- 3_ -r I ~-. nlsorn za grejno tela i kutijom za roletnu lid parapeta u duinjatkom prevezu..zbog razlititog toplotnog istezanja betona i zida treba razdelniee u traei fasadnog betona zatvoriti etasttcnim gitom Legenda uz primere 1 Potpuna zamalterisana unutrasnja spojnica 2 Vodoravno zaptivanje 3 Izolaeioni sloj 4 Prefabrikovan deo 5 Elasticna spojnica S Beton 7 Metal otporan na koroziju 8 Okornlto zaptivanje 9 Drenaini nasip 10 Drenazna cev 11 Nepropustljivi malter Preklapanja na zaptivnim trakama treba zalepiti.lel:i~tetavaniee zasticeno zaptivanjem protiv delovanja oblasti oslabljenog preseka zida vlage 11 _ .horizontalni presek uz primerS 87 .sa parapetom i nisorn za grejno tela Prefabrikovani element u vidljivom betonu kao lel:iste za parapeta u sloqu duinjaka .13 Primer 1 Podnozje zida sa fasadnom opekom Deo zgrade bez podruma .pokrivanje nise za grejno telo sa pljostimiee postavljenim opekama 3 3__ _ e.zaptivanje zida prema DIN 4117 Primer 2 Primer 3 Podnoije zida sa fasadnom opekom Leii~te tavaniee obzidano fasadnom opekom Dec zgrade sa okomitim zaptivanjemi drenaiom ispod tere.Zidovi Zid od vidljive opeke 331. povucen sa fasade zgrade PrimerS Detalj zida sa fasadnom opekom.zaptivne trake za sprecavanie prolaska vlage u oslabljenoj oblasti zida Primer 9 Parapet i ntsa grejnog tela u zidu od fasadne opeke Horizontalni presek uz primer 5 Primer 10 Parapet i nisa grejnog tela u zidu ad fasadne opeke Parapet u dutnjatkom prevezu . Primer 7 Oslonac tavanice kod zida ad fasadne opeke sa vidljivim betonom lid u fasadnoj opeci prekinut prefabrikovanim elementom . PrimerS Naleganje tavaniee.

..---.-------~-----~.._Hq 8.noseci nadvoj u fasadi Obloga...01.14 ID Primer 1 Prikljucak ravnog krova na zid sa fasadnom copekom Staviti kap-Iajsnu kod zidanja i zalepili vodoravnim zaplivanjem Primer 2 Podnozie zida sa fasadnom opekom Deo zgrade nepolpokan podrumom P..iznad otvora poduhvacena celom duzinorn zidna oblogaprimer za oblikovanje jedne nise Primer e Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora sa ugradnjom ralelneoblozen noseci nadvoj Izolacioni sloj ispred betona tavaruce dvostrano kaslran 88 .. 19 . izolacionl sloj Iroslrano kasiran 14 I~ -_.------------------------- Zidovi Zid ad viclljille opeke 331..~. -----------------------------------... 12 ----jr----tftV 13 ---l~!I"""':~:-:-=- Primer 4 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma u visini terena Legenda uz primere 1 Fasada 2 Spojnica izmedu slojeva 3 Zid od opeke 4 Vodoravno zaplivanje 5 Malter za izjednacavanje 6 Okomito zaptivanje 7 Otvorena spojnica izmedu slojeva 8 Izolacioni sloj 9 Beton 10 Otvorene dodirne spojnice 11 Razdeljni nadvoj od opeka iii bstonskl nadvoj 12 Melal otporan na koroziju 13 Elaslicna spojnica 14 Nosao mallera 15 Ugaoni profil otporan na koroziju 16 Drenazna cev 17 Grubi sljunak 18 Fini sljunak 19 Nepropustljivi malter Primer 5 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma iznad lerena PrimerS Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora ..3 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma ispod lerena 2 3_ 11 _.ime..'!.-----..l.~ . --t-='-=t-t'lI Primer 7 oivor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora .rl!~~.

Zidovi Zid od vidljive opeke Konslruklivno obllkOllsnje dvoslojnog zida sa vazdusnlm slojem .> Primer'! Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovane betonske trakaste konzole Prefabrikovani dec cbiozen tankim opekama.standardnl delalji Savetovalisteza gradenje opekarske 4 opekom industrije Saveznog (prema Lit.prefabrikovanje kecelje 11 10 5 B 5_ 4 Primer 7 Primer 3 Izrada prozora sa prefabrikovanim fasadnog nadvojem kao kecelja od :]11 _ :nl ~.15 B 1 // 5 7 .-==r= 12 10 3 4 PrimerS Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje sa izolacionim slojem za roletne Spratno naleganje ugaonog profila sloja na konzolu Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja Primer 13 Prikljucak fasadnog sloja na ravan krov Provetravanje preko otvorenih spojnica Legenda uz prlmere 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 :-~ :-!rr Primer 9 Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Horizontalni presek uz primer 6 Primer 10 Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja 1 3 12 13 Primer 14 Formiranje zavrsetka zabata uz primer 9 89 . i sa prorezima za vazdusni sloj 10 6 4 Primeri lzvodenje podnozja Zadnji lid sa dodatnim izolacionim slojem 2 5 12 4 3_ 9 4 1_ 6 Primer 11 Zavrsetak strehe sa prekrivenim olukom Traka neobradenog betona izvucena ispred fasadnog platna 8 6_ 11 10 3 4_ PrimerS Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovani element od neobradenog betona Ostavljen vazcusni sloj u oblasti prefabrikovanog dela - Primer 2 Prihvatanje fasadnog sloja konzolarna ad plemenitog metala Zadnji zid sa dodatnim izolacionim slojem naleganje fasadnog sloja po spratovima 7 5_ 13 10 __ 9 __ 1L 6 8 9 Primer 12 Streha okapnice sa prepustom krova Ulivanje vazdusnoq sloja u meduprostor rogova Primer 6 Izrada prozora sa keceljom roletne Oblaganje kecelje roletne sa tankim opekamaev.31) udruzenja Nernacke 331.01._ ==r= .

...------------------- . Kod fasadnog zida opeke U-oblika za nadvoj mogu da se dobiju u istoj boji i strukturi kao i upotrebljene opeke obloge iii kao klinker Jednoslojni zid sa zubem.... obliku klina. Celiene uzengije koje su kotvljene u armirani beton ulaze u vertikalne spojnice zidanog nadvoja.JL __ _j1 __ Il_. velikog raspona Kod Otvori vrata i prozora u zidu se presvoduju starom zanatskom tehnikom ravnim lucima. JI. Na svim slobodnim ivicama gornjim krajevima spoljnjih (otvora. Kod neravnog dokazati kotvljenja spoljnjeg sloia. 18 Zidovi Zid od vidljille opeke Olvorl prozora kod lasadnog zlds 331... mall raspon Jednoslojni zid od vidljlve opeke bez zuea.. Zicane kotve treba vodeci raeuna 0 njihovom statlckom delovanju.16 ad vldljlve opeke . Oblozeni fasadni zid od vidljive opeke rnoze da se koristi kao oplata za armiranobetonski navoj iii rnoze na njemu naknadno da se dozida.31) Jednoslojnl zid bez zube... npr..~... __ .... rrfr'rIff"1'lllC.:===! _jl .~ -. tjl.. i treba ih brizljivo ispuniti malterom MG III. duz dilatacionih spojnica i na treba dodatno rasporediti tri iiCane kotve po m duinom ivice... onda treba spojnicu zidanim formirati iii u veCih raspona zidna obloga mora eelicnim uzengijama da se poveze sa samonoseclm nadvojem od armiranog betona. i. rn ~...01.. po pravcu iii samo u visini tavanica. Ako se ne koriste opeke u obliku klina. treba ""JOr:-':'J:_::[ . slojeva) na uglovima zgrada.:__D- ]118·~ .250 cm mogu da se prekriju armiranim nadvojem od plitkih opeka. r. velikog raspona rn[E . Iz opticklh razloga bidonja ivica ravnog luka trebalo da buds podignuta za 1/50 sirine raspona.standardnl detalj. tako izvesti da ne mogu da provode vlagu od spoljnje ka unutrasnlo] strani (npr navlaceniem plasticnog kotura).1 Otvori za vrata i prozore do raspona od max.. Pri tome spojnica ne sme da bude manja od 5 mm i ne veca od 20 mm. Savetovalists za graaenje opekom Saveznog udruzenia Nernacke opekarske industrije (prema Lit._jl~ ---''--' 'iDOL: I ._ " Fi b:S c"::jJL . FWI---i Primer 1 Dvoslojni zid sa vazdusnirn Primer 2 Dvoslojni zid bez vazdusnoq slojem..JODDCil njihovu stabilnost... sa nadvojem od eelicnog ugaonika sloja sa nadvojem od neobradenoq betona 90 ..

Zidovi
Zid ad vidljivih opeka
Prozorski otvon u zidovima od vldljive apeke - standardnl del.lji Savetovaliste za gradenje opekom Saveznog
'::::::"-_;":i'('::':::'::'::':';:~"

331.01.17

udruienja

Nernacke opekarske

industrije

(prema

Lit.31)

__--'i__

I

,u11,

0

-"lr--'1 ...... ~

... JL_~,~_.~ .

L

r

--li-

-Celiene uzengije u dodimim spojnicama

Primer 3
Dvoslojni zid bez vazousnoq sloja i sa betoniranim nadprozornikom

Primer 4
Dvoslojni
_JL

zid sa vazdusnirn

slojem i sa betoniranim

nadprozornikom

N~~;~~~;i~~11" p;efabrlkovano~ atmiranoq

-__j_,

r

--

Otvorena dodirna spojnica za provetravanje

~:t~~;'i~~ ~~ ~~~no

j;

it~

----i (-=

_j:=::-l~:-,,·.... j r Pretabrlkovani 11
{

"

M

--.

pa~:e.~.I::::::-:::-·---:'_---=1L
____ ._ .._..._~.......

----lr--··-----------.. 1f""-'~~ _. ." ..~. ._.H. __....._. zid sa vazdusnim

.... l_

H

!: EI~ti~no-plasticna
.. -_

~~h._.~._~h,:: .. ~P.QLnlca

1I .-_

PrimerS
Dvoslojni zid bez vazdusnoq sloja, prefabrikovana betonska kutija za roletne

Primer 6
Dvoslojni slojem, sa nadprozornikom od neobradenog betona

_._~_, Primer 7
Dvoslojni zid sa vazdusnlm slojem, sa nadprozornikom od celicnog ugaonika

,.L

PrimerS
Dvoslojni zid sa vazousnrn slojem, sa prefabrikovanim nadprozornikom od tankih opeka

91

Zldovl
Zid ad prirodnag kamena prema DIN 1053
12 Zid od prlrodnog
kamena Debljina sloja sme da se smenjuje ad najvise unutar jednog sloja i u na

331.02.01

12.10pSle Prirodni kamen za zidanje mora da je zdravog sastava. lid koji je nezastlcen lzlozen vremenskim promenama
mora da bude izdasno menskih promena. Kamen Leii"ne otporan na takva dejstva vre-

razlicitim slojevima. ali zid treba po njegovoj celoj debljini u smer sile.
razmacima 1,50 m da se poravna upravno

treba slagati u zidu onako kako je u prirodi lezao. spojnice treba da leie upravno na dejstvo sile. a ne smeju da idu ispod visine kamena.

Duzlne kamena ne smeju da prekorace eetiri- do petostruko visine kamena, 12.2 Slog 12.2.1 Opsle Kod zida od cistog prirodnog kamena mora u celom preseku da bude zanatski ispravan. to znacl a) na prednjoj i zadnjoj povrsini ne smeju nigde da se suceliavaju vise od tri spojnice, b) nijedna dodirna spojnica ne sme da prolazi kroz vise od dva sloja, c) na dva du~njaka ide najmanje jedan vezac iii se slojevi duznjaka i vezaca smenjuju, d) debljina (dubina) vezaca iznosi ca. 1 V, struko vi sine sloja, ali najmanje 300 mm, e) debljina (dubina) duznjaka je ca.ista visini sloja, f) preklapanje dodirnih spojnica kod slojevitog zida lznosi najmanje 100 mm, a kod zida ad tesanika najmanje 150 mm i g) na uglovima se ugraduje najvece kamenje (eventualno u visini dva sloja) prema sliei 17 i slici 18. Ukoliko ne mogu da se izbegnu supliine u unutrasniosti zida. onda ih treba ispuniti komadem kamenja i dobro obaviti malterom, tako da se ne pojave malterska gnezda. Na slican nacin treba obraditi siroke spojnice na prednjo] i zadnjoj strani kiklopskih zidova ad lomljenog i doteranog kamena.Ukoliko se spojnice ne ispune ravno sa povrsinom zida, treba vidljivu povrsinu obraditi naknadno izvlacenjem spojnica (fugovanjem). Ukoliko su povrsine iztozene vremenskim neprilikama, onda fugovanje mora da bude besprekorno i da ima dubinu najmanje jednaku debljini spojnica. Vrsta obrade kamena na vidljivoj povrsini nije merodavna za dozvoljeno opterecenie na pritisak i zato nije ovde obradena. 12.2.2 Zidanje usuvo (vidi sliku 14) Lomljeni kamen treba bez upotrebe maltera uz minimalnu obradu tako slagati zajedno u pravilnom slogu, tako da ostanu po rnoqucstvu uske spojnice i male supljine. Supljine izmedu kamena moraju da budu popunjene manjim kamenjem tako da nastane napon izmedu kamenova. Suvi zid sme da se koristi sarno za zidove velike teiine (potporni zidovi). Za obracunsku tezinu ovakvog zida treba pretpostaviti polovinu brute gustine upotrebljenog kamena. 12.2.3 Kiklopskl zld (vidi sliku 15) i zid od lomljenog kamena (vidi sliku 16) U celom zidu treba slaze se malo obraden lomljeni kamen u prevezu i u malter lid od lomljenog kamena treba u njegovoj celoj debljini i u razmacima od najvise 1 ,50 m izravnati upravno na smer sile. 12.2.4 Slojeviti zid od doteranog kamena (vidi sliku 17) Kamen s lica zida ima do najmanje 120 mm dubine obradene leiisne i dodirne spojnice, koje stoje otprilike upravno jedna naspram druge.

12.2.5 Zid od nepravilnih slojeva (vidi sliku 18) Kamenje s lica zida dobija na najmanje 150 mm dubine obradene leli.ne i dodirne spojnice koje stoje upravno jedna naspram druge i prema povrsinl. Spojnice na licu zida ne smeju da budu deblje od 30 mm. Visina sloja sme da se menja u umerenim granicama unutar jednog sloja i u razlicitirn slojevima, ali zid treba po njegovoj cslo] debljini u razmacima od najvise 1,50 m da se poravna upravno na smer sile. slojevit zid (vidi sliku 19) pravila prema pasusu 12.2.5. Sem toga unutar jednog sloja ne sme da se menja visina kamenja; svaki sloj treba poravnati upravno na smer sile. Kod svodova, kupola i slicno moraju dodirne spojnice da pro laze celom debljinom svoda. Kamenje slojeva lreba zato obraditi po njihovoj celoj dubini leii.nih spojnica, dok je kod dodirnih spojnica dovoljna obrada do 150 mm dubine. 12.2.6 Pravilan

Iskustvene vrednosti za minimalnu cvrstocu na pritisak nekih vrsta kamenja su navedene u tabeli 12. Kao malter sme da se upotrebi samo normalni malter lid od prirodnog kamena prema svorn izvodenju (narocito prema obliku kamena, slogu i izvodenju spojnica) treba klasifikovati u klase kvaliteta Nl do N4. Fabela 13 i slika 21 daju polaznu tacku za gradaciju. Tu navedene polazne vrednosti visina spojnica/duZina kamena, nagib leZisne spojnice i faktor prenosa treba smatrati srednjim vreonostima. Faktor prenosa je odnos povrsina preklapanja blokova prema popreenom preseku zida u tlocrtu. Osnovna gradacija prema tabeli 13 zasniva se na ucbicaierum izvodenjima. Minimalna debljina noseteg zida od prirodnoq kamena iznosi 240 mm, minimalni pcpreeni presek 0,1 m 12.3.2 Ook ople,etenia Osnovne rodnog

Vaie utvrdena

az napona
na prillsak
"0

kod

centr;cnog

i ekscentricnog zida od pri-

vrednosti kamena

dozvoljenih

napona

rezultiraju

u zavisnosti

od klase kvaliteta,

cvrstoce kamena i grupe maltera prema tabeli 14.
U tabeli 14 8s1 karakteristicnu cvrstotu na pritisak prirodnog kamena (5% kvantila pri 90% iskazne verovatnoce), ispitanu prema DIN 52105. lidovi vitkosti

(vidi sliku 20) Blokova treba obraditi prema navedenim merama. Lezisne i dodirne spojnice moraju da budu obradene po celoj dublnl. 12.2.8

12.2.7 Zid od tesanika

hK I d > 10 su dozvoljeni

samo u klasi kvanapone

liteta N43 i N4. Vitkosti hK I d > 20 su nedozvoljene. Kod vitkosti hK I d ~ 10 treba kao dozvoljene primeniti

Oblozni zid (mesovltl zid) Mesoviti zid sme uz sledece uslove da se racuna u nosecl

osnovne vrednosti " prema tabeli 14. Kod vitkosti hK I d > 10 treba umanjiti osnovne vrednosti a prema tabeli 14 sa faktoromr

presek: a) rnesoviti zid mora ca se zida istovremeno sa zadnjim zidom u prevezu, b) mora sa zadnjim zidom da bude zupcasto sa min.30% kamena vezaca, c) kamen vezac mora da bude min.240 mm visok (dubine) i da zadire min. 100 mm u zadnji zid, d) debljina ploca mora da bude ista iii veca od 1/3 svoje visine i da bude min.115 mm, e) kod zadnjeg zida od vestackih blokova (rnasoviti zid) sme sem toga svaki treei slo] prirodnog kamena da se sastoji samo od vezaca, Ukoliko se zadnji dec zida sastoji od betona, onda smisleno vaie gornji uslovi. Kod stubaca oblaganja plocarna ne sme da se racuna u noseci presek. Za izracunavanje dovzoljenog naprezanja gradevinskog dela merodavan je materijal (zid, beton) sa najniiim dozvoljenim optere6enjem. Oblozni zid koji ne ispunjava uslove nabrojane od a) do e) ne sme da se racuna u noseci presek. Slogovi kamena srneju onda da se zidaju nezavisnim leZisnim spojnicama kada paralelno slojevima poseduju minimalnu evrstocu na pritisak od 20 MN/m' Nenoseti oblozni zid treba kotviti prema pasusu 8.4.3.1 nabrajanje e) i treba ga prihvatiti prema nabrajanju d) istog pasusa. 12.3 Oozvoljeno

25- hKI d
15 12.3.3 Naponl na zatezanje Naponi na zatezanje nisu po pravilu dozvoljeni u zidu prirodnim kamenom klase kvaliteta Nl N2 i N3. Kod klase kvaliteta 1'j,4vazi pasus 7.2.4 smisleno sa max o"z 0,20 MN/m

=

12.3.4 Napon; smicanja Za dokaz napona s!"icanja vazi 6.9.5 sa najvecorn vred· noscu T = 0,3 MN/m Tabela 12: Minimalne cvrsloee na pritlsak vrsta kamenj_

Vrste kamenja

Mimmalna

cvrstoca na pritisak
MN/m2

Krecnjak, travertin. vulkanski
Meki pescanici (sa glinastim sredstvom) i slicno

tuf vezivnim (uklj.

20 30 50 80 120

Gusti (cvrstl) krecnjaci i dolomiti mermer), bazaltna lava i slicno

Kvarcni pescanici (sa sliunkastirn vezivnim sredstvom), grauvaka i slicno Granit, sijenit, diorit, kvarcporfir, diabaz i slicno Tabela 13: Pocelne vrednosti liteta zlda od p,;rodnog kamen. Klasa kvaliteta melafir,

optereeenje
kamenja koje se koristi za nosete

12.3.1 Opste cvrstoea na pritisak
gradevinske Odstupajute od kamenja MN/m' tabeli treclne.

za

gradaciju

klasa

kva-

delove mora da iznosi najmanje 20 MN/m' od ovoga dozvoljen je zid klase kvaliteta N4 sa minimalnom evrstocorn na pritisak od 5 osnovne vrednosti
2 0"0

Osnovna gradacija

kada su angazovane 14 za cvrstocu kamena

prema Nl N2 N3 N4 Zid
ad

8s1 = 20 MN/m'

sarno do pre po-

Visina spojnlce/ duiina kamena hli ,; 0.25 S 0.20 SO.13 SO,07

Nagib lezisne spojnice tan a ,; 0.30 S 0.15 SO.10 SO.05

Faktor prenosa

"
;00.5 ;00.65 ;00,75 >0.85 LA, a· b

Kod cvrstoce kamena od 10 MN/m loviti osnovne vrednosti ao.

lamljenog kamena

treba

Slojevil zid ad pritesanog lomljenog kamena Slojevit zid Zid ad tesanika

"=
a) Izgled
b)

Osnova

preseka

zida

Tabela 14: Osnovne vrednostl na pritisak za zid od pr;rodnog malterom Slika 14: lidanje usuvo Silks 15: Kiklopski zid Slika 16: lid od lomljenog kamena cvrstoca kamena
keit

'" dozvoljenog napona kamena sa normalnim

Klasa
kvalaeta

Osnovne I MN/m

vrednosti

11'01)

Grupa maltera
II

fl~ MNlm ;, 20 ;, 50 ;, 20 ;, 50 ;, 20

MN/m 0.5 0.6 0.9 1.1 1.5 2.0 2.5 2.0 3.5 4.5

,

lIa MN/m< 0,8 0.9 1.4 1.6 2.0 2.5 3,0 2.5 4.0 5.5

MN/m~ 1.2 1.4 1.8 2,0 2.5 3.5 4.0 3.0 5.0 7.0

III

Nl

0.2 0,3 0,4 0,6 D,S 0,7 1,0 1.2 2.0 3.0

N2

N3

;, 50 ;, 100
;,

20 50

N4 Slika 17: Slojev~ zid ad pritesanog kamena Slika 18: lid sa nepravilnim slojevima kamena Slika 19: lid slojevima sa pravilnim
1l

;,

;, 100

Kod debljina spoimca preko 40 mm treba umenlnt osnovne vrednostl aD za 20 %.

92

Zidovi
Zid od prirodnog kamena DIN 1053, Komentar u slikama
Yrsle kamena Ob,ada v;dljivih poy,sins

331.02.02

Kamen duznjak a=ed05e b - c s; 2e

Kamen vezac
a-e

s 2e

a -b

Plotasti

kamen

b - 1 ,5e " 30 em

a -e
b"

Kiklopski 1,5e

"

kamen

namene
on"ini,"",mo ....

29.

gij
zida. Zakosene uglove

Kamenje treba slagati u zidu gradevine onako kako je u prirodi lezao.Lszlsne spojnlce treba da leze upravno na dejstvo sile. Duiine kamena ne treba da prekorace cetvorodo petostruku visinu kamena, i da ne idu ispod visine kamena .... 1 do 4. Velieine kamena i.M. 45

x

22

x

18 em; debljine

zidova 45,50,60,70,80

em.

30 bubnjasta obrada

31 brazdasto ozrnjavanje

32 okljueavanje

33 zaravnjivanje

Potreban gradevinski

materijal 45 1,20 0,35 50 1,15 0,35 60 1,10 0,30 70 1,05 0,30 80 1,00 0,30

cna
m3

m

37 brusenje

IT]
.

.

.

.

Slog

Obrada vidljivih povrslna prema konstruktivnim gledistima .... 26 do 29 i formalnim gledistima .... 30 do 37_ Jakim rnehanickim opterecenlima izloieni kamen bosira se (obija) prema vrsti i svrsi zida. Oblaganja fasada zahtevaju mala bosiranja .... 26. na zidovima osloneima i ispune bosiranja mogu ca budu i nesto veta .... 27_ lid za ogradivanje potoka, sipove mostova itd.treba po rnoqucstvu da ima grubu povrsinu i da bude grubo bosiran .... 28_ Olvor;, n"dyoj ; vrala,

i polprozornik:

pravilna

izvodenja

38 do 51

51SPRAVNO
5,6 Tloert

81SPRAVNO 91SPRAVNO
7 do 11 Presek

P,ozo,;

n a dyoj ; potprozornlk

I kod debelih zidova treba zadrzati kontinualan prevez kamena celom duiinom .... 5! Poqresno je postaviti iv;cno kamenje i ispuniti bez preveza .... 6, Izbegavati pritisnute spojniee i spojniee koje klize ka spolja .... 7. Po rnoqucstvu uzidati paralelno kamenje u prevezu .... 8 iii ako je kamen nepravilnog oblika uzidati ga sa kosinama upravljenim ka unutra i dobra iscivijati -+ 9.

10 Dodirne spajniee dovoljno prekriti, izbegavati ukrSetne spojrucel Najmanje svaki 3.kamen mora da bude vezacl Bolji su slojevi vezaca duznjaka koji se smenjuju! i

38 Prozorski otvor u zidu ad neobradenog kamena samea

39 Prozorski kamena

otvor u zidu ad poligonalnog

Menjati slojeve sa dcdlrrurn spojnicama koje se provlace celom duzlnorn voljena i izgleda lose, Obrtanje visina slojeva pornocu prelaznog kamena bolje nego bez prelaznog kamena .... 15. Dobro izgleda i izmena slojeva ubacenirn kamenom .... 16, Y,ste z'danja

13 nije doz14 izgleda sa prelaznim

17 17 do 20 lid

18
sa dva liea, 21 lid

19
sa jednim lieem.

20

21

~:w~m;~~
42 Uokvirivanje vrata i prozora u zidu ad nepravilnih slojeva kamena sa ranim lukom

Razlikuju se zid sa jednim i sa dva liea. Kod zida sa jednim lieem povrslna okrenuta zemlji je zupcasta .... 17 do 20. Ukoliko zid treba da se ornalterise, postaviti sto je manje mocuce glatkog kamenja na liee zida. Vete cviklovane malterske spojniee poboljsavaju prianjanje maltera .... 21. Pozadinu treba popuniti otpaeima kamena I sljunka, bez maltera, da bi se odbila voda od zida. Podnozje

Horizontalni luk za rasterecenia iznad drvenog okvira .... 44. Dobro oslonjena ploca nadvoja kod malog raspona .... 45. Drveni okviri moraju da stoje slobodno i moraju da budu zapliveni prema zidu katranom i gilom .... 46, 47_

Podnozje: Treba voditi racuna 0 tome da se ispravnom podelom slojeva izbegnu previsoke 22 iii pritisnute malterske spojniee. I spojnica ispod praga ne sme da bude predebela 23. Ni u kom shicaju ne sme ugao izmedu najgornjeg sloja kamena i praga da se prernaze malterom! Radom drveta ova iviea maltera puea iii postaje propustljiva i prolazi voda (opasnost od truljenja!) .... 24. Kod pravilnog izvodenja je spojniea ispod praga uklj.nepropusni sloj debela 10 do 20 mm .... 25,

Cislo izradena iviea potprozornlka sa jakim padom .... 48_ Isturen pctprozornik okapnieom i bocno uzdiqnutlrn stranarna (najbolja izvedba!) .... 49_ Kod prozora okvirima voditl racuna 0 tome, da ne prodre voda unutra ..... 50, 51_

sa sa

93

Zidovi
Mesolliti zidovl
Vrsle zldova,

331.03.01

slog

Mesoviti zidovi, Delinlcija
Razlikuju

izvoZenje ; proracun

se meso viti zidovi sa licem od obradenog,

a zalede od neobradenog

kamena

-+ 1, rnesoviti zid sa licem od prirodnog kamena i zaledem od vestackih blokova (npr. opeke, blokove od kreta i peska) -+ 2 i zidovi od vestackih blokova jednovremeno zidani sa oblogom tesanicima (kamen plocasto obraden z 115 mm debljine) -+ 3. Kod
sve tri vrste zida obloga i zalede su povezani Ako se ploce postave i sve se racuna kao nosecl presek. zida iii konstrukcije radi se
0

bez veze ispod nossceq

oblaqanju

plocarna -+ 4. (upor. str. 92, 93). Presek plota ne uracunava se tada u nosaci presek. Noseci presek zida treba da je u stanju da primi i tezinu ploea.

Me§oviti zid od prirodnog

kamena

2 lid od prirodnog
zaledem

kamena od opeke

sa

Materijali
Kamen §kriljastih poledinu Cementni cement. rnozdanici kamenom, bakar premazi treba da je otporan prskotina, na vremenske gnezda prilike i da upijenu iii ovlaiene gline, vodu opet ispusti. utisnutog uglja, Treba listanja, bi na

da je bez

preloma,

lucenja i sl, Za tanje ploce ne treba da se upotrebljavaju ploce naneti jedan vodonepropustljiv
malteri Hazlicite mogu se upotrebiti krecnjake sloj.

one vrste kamena trebalo

koje imaju velike otvore, rupe i iile. Ako se ipak primenjuju

(npr. travertin),

samo za one vrste kamena stene Preporutuje (opasnost mleka se izolacija Po

koje nisu osetljive krscnjaka) strane. zadnje

na

i pescarske cement!

(npr. ploce od jurskog oblaganja i oplacivanja

mogu Kotve i

da dobiju mrlje ako se upotrebi koji se primenjuju Ako samo bitumena olovom.

za spotiacnia gvoide

sa higroskopnim pocinkovati i pijavice od tvrdeg i po

ne treba da su od gvoida selaka, zaliti iii cementnog Solidno

od rdanja!). sprecavaju

rnoqucstvu upotrebiti
Kotve

i bronzu.

stoji na raspoloienju su se pokazali

mora se dobra rzanje. moidanici

mogudstvu

drveta u vidu laslinog

repa, a kod manjih radova i

oo

impregnirani koske. hartije.

3 lid od opeke sa karnenorn oblogom

4 Oblaganje
betona

zida

p'ocarna od
R~plcasia opeka Obloga Obloga Rtlpicasia opeka

Podloine

ploce treba da su od cinka, olova iii terisane

t1S, mm 2.0 mm lS mOl rnm

Povrsinska

obrada u grubom krunarom, prelomu,okljucavaju zaravnjavaju, se, ozrnjuju, brazdaju, glacaju iii poliraju. iljebe,

Tvrde stene se ostavljaju Meke stene se obraduju

cepaju,

razbijaju,

zupcaju i sitno ozrnjuju.
KO(1 ligacnir
-to

I(omada

' u duii!'HJ i eve-rt. lscac

podnozJ8

5, poloza] podloznih plocica -+ 6, dimenzije kamena i spojnice u izgledu i

NF -= norrnatni fo!'mm visok 71 frtf'! 2 LZ LZ mpib,\sta opcka, iii 113 mrn vtsine 3 NF 2 NF 1 LZ 1
::0

4 LZ iii 6 NF

Mere
Oblaganje modularnom 2,5-3 tesanicima:

vlsma kamena
za debljinu

115, 156, 240, 323, 365, 490 mm (u skladu lezisnih spojnica od 10 mm); duzina

sa

c!r--.lb~_' @- ~s ....@....s >
:::: II.U~ ~"".i 6 do 13 Odredivanje visine kamena prema zidu u zaledu

"

1

_....J..,., ~

'r _1Zl~

koordinacijom

kamena

struka visina kamena;

dubina vezivanja: 115 135 178 198 240 260 365 385 zahtevima 428mm 448mm zgrade. odatle

Kada je malter isturen Podnoije je istureno za 2 em lidne

KoMle"ie
$-7

fIoi (; .,
i_zoo

n

-@lW@
.0-1 ...

l))~

,m

ptoce (oblaganje
maksimalne

plocarna) debljine
siroki velicine

20, 25, 30 mm prema 1 m, visoki

(Blokovi
_J

koji se seku su po pravilu

1 m, 1,5 do 2,5 m duzlne:

proizilaze

ploca 1 x 1,5 do 2,5 mi. Pokrivne ploce debljine 50 do

730

100 mm, duzina ploca prema potrebi: Debljina zida §irina 240 300 365 365 425 490 490mm 550mm 615mm (predvideti se kventovi

ptoce bez zidnog malterisanja
sa zidnim malterisanjem i kventovi: unutrasn]i spoljni potprozornici

pip:lVica tH poclr-kovano .::a:jvnna otovom cernemnim matterom)

sirina plote Podprozornici okapnicu!);

3D, 40, 60, 100 mm debeli preporucuju

podprozornik

20, 25, 30 mm debljine;

~~)
VlIluskas!a kctva

135 x 135 rnm.

v~r~

~_j @

Ugradlvanje
Kamenje dodirne Ireba pri ugradivanju sa ostrim krecnjaka, ivicama, granita, spojnice da po mogudstvu paralelnim dobije svoj prirodni i pod pravim krupnozrnih malterom ivice, poloiaj. uglom. Treba da Leii§ne i

Pijavice za odredivanje susednih kamenova -+ 14; rnozdanik za povezivanje kamenova po visini -+ 15; Viljuskasta kotva kojom se kotvi obloga za zalede -+ 16, 17; lzvodacld primer-s 18.

je obradeno skoljkastog a odatie popravljati investitora

stranama

treba da su jednake, bazalta, spojnice

kod IInog pescara, porfira i drugih ispunjavanja ivice kamena manjih

da nisu deblje od 5 mm, a kod stena da nisu deblje uske, plocice

od 10 mm. Dodirne treba stavljati

treba da su do dubine od 50 mm od lica ravnomerno radi lak§eg Kod

se malo prosiruju umetanjem

-+ 5. Podloine
kamenje

min. 10 mm iza spoljnje komada.

-+ 6. Okrnjeno

ne sme se

ostecenja

moie

se uz saglasnast

pazljivo izvrsitl kitovanje.

Slog
Zalede od opeka sa vertikalnim rupama Unutra~nje metterteaUnutraSnje malterisa· nje na rnref od raznje na izolacionoj ploci vueenoq lima a :: obloga od kamena, b = opeka sa vertikalnim rupama, C = opeka sa horizontalnim ruparna, d "" nabijeni beton, e = zalede od prirodnog kamena, f 24 mm vazduh, 9 = mrei:a od razvutenog lima na pocinkovanim drzacima. h = lake place od drvene vune na letvama 24/48 mm, i grub; malter, k unuuasnle malterisanje Zalede od opeka sa horizontalnim rupama Noseca obloga prema sa najmanje plocarna treci slo] prirodnog

-+ 1 treba da je zipcasto povezana
Ako je zalede od ve§tatkih da bude sastavljen od vezaca.

sa zadnjim prema

zidom iii betonom

30% vezaca, kamena

blokova

-+ 2 mora svaki
sa nosedim

Kod oblaganja

=

-+ 3 ove treba da su iste debljine iii vece ad 1/3 njihove visine iii min. 115 mm.
i da ulaze bar 100 mm u zadnji zid.

Vezaci treba da su min. 240 mm debeli (duboki)

=

=

94

Zidovi
Mesoviti zidovi

331.03.02

Debljinu obloge i zida treba medusobno tako podesiti da su deljlvi sa sirinom opeke. Visina komada obloge i zidanog zaleda treba da je tako podesena, da zajednicke lezisne spojniee preseeaju celu debljinu zida u istoj ravni. Visina komada obloge prolzllazi prema tome iz vislne komada od kojih je zidano zalede (upor. "mere") -+ 7 do

13.

23 do 26 izolovanje hladnih mostova, a = abradeni prema toplmno-tehnickirn zahtevtrna, d =- mailer. Podnotje

kamen, b "" zld,

C ::: izolacione

ploce debljine Kolvljenje Mesoviti zid, osim maltera nije drugacije kotvljen. Pijavicama, rnozdanicima iii kotvama treba osigurati samo one kamenje, koje je narocito iztozeno pomeranju (npr ugaono kamenje, kventovi, venci, podnozno kamenje). Oblici kotvi koje se upotrebljavaju -+ 14 do 17. Postavljanje kotvi -+ lB.

-ACN-

DopuStena 27 do

naprezaeja

30 Prikljucak podnozja na malter fasade
Obloga se rnoze uracunati prema -+ 1 do 3 u noseci presek samo ako je jednovremeno zidana sa zaledem u pravilnom slogu. Za dopustenl napon vazi najmanja pripadajuca vrednost upotrebljenog kamena (noseceq zida iii obloqe).

Ugiovi venca

/

)..------,

lL __ ®.__

~irs:;::==
II

11

II

Toplotna zaslila
Prirodni kamen pruza relativno slabu toplotnu zastitu. Kod malih debljina zidova (" 45 em) potrebna je posebna toplotna zastlta, Ona se rnoze postici dozidivanjem zida od lakih (ali cvrstih) blokova (npr opeka sa vertikalnim rupama -+ 19 iii opeka sa horizontalnim rupama -+ 20, pornocu nosaca za malter ispred vazdusnoq sloja -+ 21 iii stavljanjem izolacionih ploca (npr. lake ploce od drvene vune) na unutrasnlu stranu zida -+ 22 Obradeno kamenje u tan kim zidovima su hladni mostovi i zahtevaju narocite izolacione mere -+ 23 do 26.

It

Ispad ugla ..... 31; upad ugl8 ..... 32; ubijanje ..... 33; spustanie profila ..... 34.

Specijaln;

delovi

gradev;na da je uradeno od sto je moguce vrsta jedrijih, vodonepropustljivih potreban i tvrdih sloj

Podnozje.treba

vrsta kamena (npr. granit). od penjuce vlage.

Kod higroskopskih

kamena

je zaprecni

904)$-

43,45 ; poqresno izvedena ..... 44, 46. Ukrasne lrake

~ ~
Astragali ..... 47, 48; klima ..... 49; jajasti stap ..... 50.

Najpovoljnije je uvuceno podnoz]e -+ 27, koje omogucuje kapljanje kise sto se sliva niz fasadu. Ako iz oblikovanih razloga ne dolazi u obzir podvuceno podnoz]e, rnoze se izvesti ravno -+ 28 iii istureno -+ 29, 30 Ispad ne treba da je veci od 50 mm. Ako se iznad podnozja predvizalu materijali koji upijaju vodu (npr malter, mekani pescar, zid od opeke) treba tvrdi kamen podnozja podici nekoliko em iznad ispada -+ 3D, kako zaostala kisnica i voda nan eta prskanjem ne bi dosla do upiiajuclh materijala. Podeone trake i venci treba da sprece slivanje vode niz celu fasadu (sluze kao okapnici) a i opticki da podele zid. Razlikuje se venae podnozja, pojasni venae (u visini tavanice), potprozorni venci i glavni venci. Nazivi uglova venca -+ 31 do 34. Profili se sastavljaju iz osnovnih oblika prema -+ 35 do 42. Jednostavni pravi profili imaju dan as prednost u oblikovanju gradevina. vazno je da venci imaju dovoljno veliku i pravilno oblikovanu Ukrasne trake okapnicu

<
Zupci ..... 51, 52; konzolni venae ..... 53.

-+ 43 do 46.
Istorijski oblici su astragali (ponegde)

ozivljavaju

vence.

jajasti stap

-+ 50 Tzv. zupci se jos i danas primenjuju

-+ 47, 48, kim a -+ 49 i -+ 51 do 53.

~

54 do 57 Jednostavni

@~

glavni venei (iyvedeni primeri)

Glavni venci su zavrsetci krovnog pokrivaca (krovne ploce) na strehi iii zabatu, treba da zastite spoljnje zidove od kvasenja odozqo. Svojim ispadom stlte spoljnje zidove u izvesnoj meri od pljuska a prozore od suncevih (podnevnih zrakova). Danas se daje prednost jednostavnim vencima od obradenog kamena -+ 54 do 57, Moguce je oziveti ih malo pornocu zubaca -+ 51, 52 iii konzola -+ 53, 58 Dok se danas voda sa krova odvodi pornocu oluka i odvednih cevi, ranije (narocito u juinim zemljama) oluk se cesto izradivao u glavnom vencu-s 59 do 61 na ko]i su se prikljutivale lule -+ 61. Kod jako isturenih venaca, teziste venaca leii izvan zida ..... 62. Zbog toga treba predvideti dovoljan kontrateret i kotve

-+ 63, 64.

Po k lop n e pi 0 Ce stite parapete i slobodno stojece zidove od vlaienja odozgo. Izvode se na jednu -+ 65, 66 iii eve vode -+ 67,68 Ked visokih zidova dovoljno ih isturiti i izgraditi okapnicu -+ 66 do 68. Kod niskih zidova dovoljna je okapna ivica -+ 65, eesto se izvodi i bez ispada -+ 67 (npr za nazidke ravnih krovova). Ispod poklopne piece staviti zaprecni sloj!

_.II~.
Radionicki 64 Kotvljenje glavnog venca Pokr;vanje a ::: abradeni kamen, b '" zid, c ::: zapeceni sloj, d "" pokrov ad cinkanog lima

plan (crtez rezanja) kamena) u koji je

Klesaru je potreban za njegov rad naroclti radionicki srtez (rezanje ucrtan svaki pojedinacnl kamen i obeleien broiem-s 60,

95

--

Zidovi
Oblagal1je obradenlm kamenom
Radlonickl plan (crtez rezanja)

331.04.01

Presek EF

Podorozornik
80 lzvodacki primeri radionickog izostavljene zbog preglednosti. 69 do 75 Istorisjki izvodackl primeri za glavne venee i perapete izvedenim gradevinama (prema literaturi 32, 33) 76 do 79 Zaptivanje spojniea na pokrivci. oblaganje Kotvljenje kamenim ploca plocama (prirodni kamen, vestackl ad tesanog kamena na plana mesovlto zidanog zida (prema

~~J

1om90W

t

lit. 34). Mere su

Objasnjenje uz 69 do 75: Konzolne vence po mogudstvu tako duboko vezati da leziste ostane u zidu ..... 69, 70, 72; inace su potrebne jake, duboko u zid ugradene kotve ..... 71,73 (proracunatii). Nikako ne koristiti krovnu stolicu da bi se venac drzao u ravnotef ..... 73, 74. Parapete zasfiti od vlage ..... 75.

kamen, vel ike gipsane

place) Oellnicija, malerijall, povrsinska obrada: Ucvrsivanje obloge od ploca: Ploce se vezuju za nosedi zid sa kotvama. Pornocu kotvi i vodlca treba tezinu ploce preneti na zid. Rastojanje lzmedu zida i place 15 do 30 mm.

·W... ?/ b •...... " ...•........ •. . " a :.
1 do 4 nacinl kotvljenja. a ploca, b malterl), d Kotva, e vodiea kotve,

=

=

=

:22

r
=
malterska spojniea, noseci zid. e

=
f

= malterski

odbojnik

(krecni

Kod zidnih povrsina < 5 m2 mogu se place zaliti produznirn malterom ..... 1, 2 (Paznjal Cement napada neke vrste stena!) Kod vedih povrsina maze se upotrebiti kao drzac razrnaka odbojnik ad krecnoq maltera ..... 3, ipak je bolje imati nezaliven, provetren meduprostor ..... 4. Kao kotve i drzaci razmaka upotrebljavaju se savijene kuke ..... 5, 6. Tezina place prenosi se na metalne ugaonike ..... 7, 8, 10. Pogodni su celicni profili, ubetonirani u zid sa ubacenorn sponom ..... 9 (ubieajene u SAD). Ploce kod kojih su dodime i lezisne spojniee kontinualne, treba smaknuti. Debljina spojniea 2 do 4 mm, donje povrslne tavanica, venaea itd. plaCe se vesaju, Kotve se pornocu izuvijane zice ..... 11, 12, 15, zavrtnja ..... 13, 14 iii metalnih ugaonika sa viljuskom za kotvljenje ..... 16. Vidljivi zavrtnji ..... 14 treba da su dobra zaptivenil Na strehi ..... 17 i podnozju ..... 18 do 20 potreban je kontinualan prorez za vetrenje. Donji zavrsetak pomocu plostlh kotvi ..... 18, bolje pornocu ugaonika ..... 19, 20. Kod resenia prema 19 moguee je normal no vetrenje kroz nupe na oslo nom ugaoniku. Spoj na u91u 21 do 26; prikljucak prozora i vrata ..... 27 do 32.

ObJaganje

slubova

..... 33 do 51; vencl ..... 52 do 64.

Spoj na uglu rnoze se izvesti kosim zaseeanjem smaknuto ..... 24 iii sa umetkom ..... 26.

lido

16 Veretikalno

vezivanje

ploca (obesene

piece)

Prikljueak postave izvodi se najceace suceijavanjern svrhe ako se srnice ..... 29 iii stavlja umetak ..... 31,32.

D••• _111
..... 21, 22, ravnim spojem ..... 27 do 32_ Izrada profila ..... 33 iii suceljavanjem

..... 23, 25,

ima

i
17 Prikljucak strehe; 18 do 20 prikljueak i leziate podnozja

I.

i_J

t

Oblaganje stubova maze se izvesti kosim zasecanjem 37. Profiliranje pomocu smieanja ..... 36, 37.

..... 34 do

96

Zidovi
Oblaganje obradenlm kamenom
Obiaganje betonskih stubaea u spoljnjem zidu Oblaganje celicnih stubova

331.04.02

u spoljnjem

zidu

Istureni stub (upor. i str. 81). Oblaganje posebnim komadima -+ 38, suceljavanjem -+ 38 do 42, sa iljebom

39 iii sa jed nom poklopnom plocom -+ 40 do 45 -+ 48 iii ubetonirano -+ 44, 45.

Oblaganje velikih profila pojedinacnim komadima -+ 46 do 4S, jed nom poklopnom plocorn -+ 49 sa ravnim spojern iii iljebljeno. Oblaganje plocama, Izvodacki primer

50, 51; kod malih profila

"II

iI
II

a = obloga ad pl06e 30 mm debljine
b"'20mm c "" korve ad bronze pocinkovanog pljOOlog gvoMa

i'

izolaClona place 0 25 mm lakog oetona e "" cementni mailer b f = !lOOOCl zid 9 ~-arrmrenobetonski d
=

II

Bakama

kUka

neoprozorns

Padprolornik laedenim lJjebOm

sa

K ad obIagatlja ploCama IlIije
po!rebno .mlcati dad'rne spojnlee

SlUIJae

Glavni venei

-+ 52, 53;

opsivanje

prozora

-+ 54

do

57

Venae na nastresnicarna

npr. kod kucnih ulaza

-+

58, 59

o

Venae na podnoiju Oblaganje plocama,

--+ 60

do

63; pojasni venac-s 64.
primer

izvodacki

L II

r
Ziatno eickslrars praf;1 oc lakog metala

___ 66 Ravna fasada od obradenog kamena jedne banke u Njujorku (prema lit. 33) 67 Fasada od obradenog (prema lit. 36). kamena

Ziaino elok.irane

trake I lime", ad Iakog metata DOsseldor1

jedne trqovaeke

kuce (Hanemann-Haus),

'itx,'t'J!i'_...

97

_

Zidovi
Kameni okviri
Kameni okv;r; kod zidanja vidllom opekom Kamen; prozerskl okviri u malterlsanlm zgradama

331.05.01

i sa kamenom

oblogom

_ .... _ _..---~~[----------J[l
-

1 Kameni okvir sa
kamenim prozorskim je krstom, nadprozornik rasterecsn lukorn Kamen; okvlr;

2 Kameni okvir sa vezacima. nadprozornik je
lucan sa kamenom

3 Snazno prof iii ran kameni
okvir, nadprozornik Je rastereeen lukom od opeka 4 Jednostavan kameni okvir Nadprozornik je rasterecen lukorn od opeke 5 Fazonski kerarnicki delovi sastavljeni u okvir. Rasterecenost pomocu betonskog nadprozornika 6 Prozorski okvir od kamenih ploca

zavrscern,
I mailerlsanom

za vrata u zic!u od vic!ne opeke

~. ~p
-.... =-:j---------l.:~

zic!u

Naroella Prozorski

uputstva okviri

za izvodenje i postave zahtevaju dobro kotvljenje i zaptivanje sa zidom. Ako se

upotrebe vezaci (-.. " 2, 27, 28) nisu potrebne nikakve narocite kotve. Kod debelih preseka kamena i lakih zidova, mora se iznutra izjednacltl koeficijent toplotne provodljivosti pornocu izolacionih ploca -.. 24 do 26, Podprozornike, kod visokih prozora i nadprozora snabdeti okapnicom. Dovoljnim isturanjem se obezbediti ad curenja okapne vode niz zid. Leiiste vertikalnog okvira dovoljno prepustiti preko podprozornika da ne bi voda usia u spojnicu.-.. 51, 52, 57. Klinker obllkovan za podprozornike (modeli SchOtte - AG)

=-_._qt ~t--j

--..
7 Snaino nadvratnom profilisani plocorn B Okvir sa lucnlm nadvratnikom od pojedinih komada vezanih vezaclrna za zid podprozornika

kameni okvir sa ravnom

9 Jednostavni okvir za vrata od kamenih ploca, rasterecen]e pornocu betonskih nadvratnika

.. -_ ..
ot

!~~
-(2.00)240

a

~O;!"

POjedinosti,

prikljucak

10 Ploea od klinkera sa

11 Klinker za podprozornik

12 Ugaoni klinker za podprozornik

okapnicorn
Izvlacenje spojnice kod ablezenlh zidova

13 do 17 Pokrivanje Plocice se polaiu prionjivost ploclca

podprozornika u cementni

keramickim malter

plocicarna. na donjoj strani, (b) povecava]u

(a): iljebovi

Ked poroznlh blokova (obloina opeka) treba izvucl spojnice sa poroznim malterom (kretni rnalter, malterska grupa I). Dodavanjem boje iii stavljanjem neupotrebljivog peska dobija se malter slabog kvaliteta koga ubrzo ispere kisa. Treba voditi raeuna kada se upotrebljava slnterovano kamenje (klinker, gradevinska keramika): 1) Oblogu i zid zidatl malterom grupe II 2) 3) 4) 5) Zid zastititl od vlage: zidne ispade, pokrivke itd. izvesti tako da odbijaju kisu (okapnice!). Spojnice izgrebati do dubine 2-3 mm, iscetka!;' Spojnice izvuci cementnim malterom 1:3 (po rnoqucstvu dodati neko ispitano zaptivno sredstvo). Maiter utisnuti u dva sloja, dubina svakog sloja 10-15 mm, smaknuti krajeve spojeva. Iznutra prvo izvuci dodirne spojnice pa leiisnea dodirne. Malter za spojnice utisnuti ravno u sve neravnine klinkera. spolia prvo lezi~ne pa

18 do 20 Podprozorici od vestackoq kamena (prema Rettig) Okviri sa okaprucorn su povoljniji nego okviri koji ostaju u ravni -.. 19,20. a =spoljnji podprozornik, b = unutrasn]i podprozornik, c = lzolaclona ploca, d = zapnvac

-..,8

$)

21 do 23 Podprozornik od prirodnog kamena (prema uglednim listovima za obradu kamena).a = podprozornik od obradenog kamena (mere -.. tekat) , b = unutrasn] podprozornik, c = cementn malter, d = zaptivni kit Pojedlnosli, prikljucak bocnog naslona uglednim listovima za obradu kamena)

24 do 26 Podprozornik od obradenog prirodnog kamena sa nisorn za grejno teio ispod prozorske daske (prema uglednim listovima za obradu kamena prema lit. 37) a = podprozornik; b = izolaciona ploca: c = zaptivni kit.

i nadvoja

(-..

tekst)

(za

sada

prema

27 do 3D Duboki okviri za prozore
upotrebe vszaa, nije potrebno

i vrata sa sirokim celom od punih profila. Ako se kotvljenje. Kod neprekinutog okvira vpotrebne su kotve.

31 do 34 Duboki okviri za prozore i vrata sa uzanim celom od profilisasnih Kotvljenje za zid je potrebno i to pomoCu cementnog maltera i pijavica.

ploca.

35 do 38 Plitki okviri za vrata i prozore sa slroktrn Celom od kamenih ploca -.. 35, klinker ploca -.. 38 i keramitkih profila -.. 36, 37, Potrebno je kotvljenje pornocu pijavica,

39 do 42 Plitki okviri za vrata i prozore sa uskim kamenih ptoca, spolja i iznutra. Ploce treba ukolViti.

celom

izvedeni

kao postava

od

98

Zido'll!
Kameni okviri
I""odacki primer; za prozorske okvlre od Qradevlnske keramike
""9

331.05.02

I
I

77~

--, --.,

a ~ obloga obra<lenim kamenom b zuf pozarf C ".. gradevinska keramfke

=

a -lid
b = cementni maher (malter grupa 111) » postava d - podprazomi kamen

c

43 Prozorski okvir od gradevinske keramike
(prema lit. 38)

44 Prozorski okvir ad gradevinske keramike
(prema lit. 39)

d I<olvljsnje e ~ zaprecrn sloJ (prolly v!age) f "'" nepokretoo zaslakljivanje 9 ~ okapnica h = lui< za rastere6vanje u zidu

=

a zid b .:::; cernentru maher
>

e f"'"

= podprozornik • nadprozorrske
ugaoni kamen ugaoni Kamen

(mailer ",up. c = postava d ~ podprozomi k.amen

110

9 ~ prozorskl okvlr h = izolacija

45 Prozorski okvir od gradevinske keramike
(prema lit. 39)

46 Prozorski okvir od gradevinske
keramike (prema lit. 40)

4B do 50 Poloza] kapaka u odnosu na okvir lopnim zljebom -i> 50 a = haka
b
la

Po pravilu

se izvodi sa tupim spojem

-i>

48, zljabljeno-i>

49 iii sa prek-

51 Povezivanje

kamenog

podprozornika

sa okvirom

= okapnics
vrauma

naslon OS traka

c = met.lna

d = ;wlacija

52 do 56 Donji prikljutak 53 do 55 sa zaptivanjem

Il!
,\ ~

~b
Kotvaod pljoStlh \!Volda

V:!!:;:I

!;;

0

~

. SUpl;a spojnica 52, sda izolacijom na donjem naslonu-e-

vrata jednostavan-e u podu -i> 56

57 Siobodne stepenice od obradenog

kamena

(isturene

stepen!ce)

sa prikljutkom

vrata

99

Zidovi
Armirani zid prema DIN 1053, deo 3
1 Oblasl primene Ova norma vaii za nosece gradevinske delave ad armiranog zida, kod koga se armatura staticki izracunava, Treba ispostovan zahteve u pogledu toplotne zastite, zastite od buke, pozara i vi age. Primedba: Smernice za Dimenztonlsan]e i izvodenje ravnih nadvoja smeju i dalje da se primenjuju unutar njihove oblasti primene. armature Razlikujemo sledece vrste postavljanja armature u zidu, koje mogu i da se kombinuju: a) horizontalna armatura u leiisnim-spojnicama (vidi sliku 1) b) horizontalna armatura u za to oblikovanim blokovima (vidi sliku 2 i 3) c) vertikalna anmatura u blokovima sa malim supljinama (vidi sliku 4) d) vertikalna armatura u blokovima sa velikim supljinama (vidi sliku 5) e) armatura u obzidanim supljinama (vidi slike 6 i 7) 4.3.3 Racunske vreenostl tvrsloce zlda

331.06.01

4.4.3 Smicanje

plota

Kao racunsku vrednost lJ" treba za pune i suplie blokove kod pritiska u pravcu rupe primeniti lJ" prema DIN 1053 deo 1 odn.deo 2.Kod pritiska poprecno na pravac rupe treba lJ" smanjiti na polovinu kod .Giter" i kod supljih blokova. Ukoliko koo preseka sa ispunjenim supljinama racunska vrednost cvrstoce betona iii maltera leii ispod racunske vrednosti cvrstoco zida, onda je za ukupan presek merodavna racunska vrednost cvrstoce materijala ispune. Ukoliko se ispuna vrsi sa malterom onda kao racunsku vrednost za malter grupe III treba primenrti 4,5 MN/m2, a za maher grupe Ilia 10,5 MN/m2 Za raeunske vrednosti betona vazi DIN 1045. 4.3.4 Dokaz olpornosli na izvijanje

Dimenzionisanje iz izvijanja ploca u odnosu na poprecnu silu treba vrsiti prema DIN 1045. Ali odstupcajuce od toga za granice osnovnih vrednosti napona smicanja vazi 'tOll = 0,015 lJ" sa lJ" prema DIN 1053 dec 1 odn.deo 2. Ova granicna vrednost vazl i kod .Glter' i §upljih blokova nezavisno od pravca opterecen]a. Navedene granicne vrednosti 'tOll vaza za armaturu koja ne prihvata savijanja i oblast smicanja 1 bez armature smicanja. Naslagana armatura savijanje-zatezanje nije dozvoljena. Dejstvo anmature smicanja ne sme da se upo-

2 Postavljanje

trebi.

4.5 Sadejslvo

zida

i betona

Kod pritisnutih clan aka sa umerenom vitkoscu (.I ~ 20) sme da se pribliZno obuhvatl uticaj neieljene skscentrlcnostl i skretanja usled sabijanja prema Teoriji II.Reda Dimenzionisanjem u srednjoj treeini duZine izvijanja uz uvaiavanje dodatne ekscentrlcnosti f prema [ednacini (1). "" f=--46 d 8 (I)

Sadejstvo zida i betona sme da se pretpostavi samo ako se ne ocekuju ekstremna naprezanja zbog razucttih ponasanja deformacija. Mora da se betonira uz neomalterisani zld. Ukupan presek sme onda da se dimenzionira je sastavljen od materijala manje cvrstoce, tako, kao da

Ako se na spoju ocekuju veci naponi smicanja od 'O" prema pasusu 4.4.3, onda sile smicanja treba potpuno pokriti armaturom. Ako prevagne dimenzionira 1045, betonski presek onda i on sam sme da se kao presek eelienog betona prema DIN

3 Graclevinski 3.1 Zidarski

malerijali blokovi

Ovde znace: "" duzina izvijanja d debljina poprecnoq

preseka

u pravcu izvijanja

Smeju da se koriste samo blokovi prema DIN 105 dec 1 do dec 5, DIN 106 dec 1 ideo 2. DIN 398. DIN 4165, DIN 18151, DIN 18152, DIN 18153 i namenski oblikovani (formirani) blokovi. Dodatno vaze zahtevi prema prilogu A. pasus A.l Udeo otvora i cvrstoca na pritisak formiranih blokova treba izraeunatl prema prilogu A, pasus A.2.2. Kod formiranih blokova za vertikalnu armaturu razlikujemo izmedu .rnalih" i "velikih" supljina. Male supljine (vidi sliku 4) moraju u svakorn pravcu da prikazu minimalnu meru od 60 mm, veliki ispusti (vidi sliku 5) u svakom pravcu minimalnu meru od 135 mm. Kod formiranih blokova za horizontalnu armaturu sme visina supljina da se umanji na 45 mm (vidi slike 2 i 3) zbog dodatnog maltera. Kod serklaza prema DIN 1053 dec 1 sme da se odustane od zahteva postavljenih blokovima prema prilogu A, pasus A.l 3.2 Maller za zldanJe

vitkost

= hx/d.
5 Pravila 5,10psle Na armiranje gradevinskih delova iii delova zida treba smisleno primeniti pravila za celicni beton prema DIN 1045. Armaturu polja treba doduse voditl u jed nom redu preko pune sirine oslonca. 5,2 M;nimalna armalura armlranja

Kod pritisnutih elanaka sa velikom vitkoscu (l > 20) treba uraditi tacan proracun prema DIN 1045, Vitkosti

l> 25 nisu dozvoljene. za popreenu silu

4.4 Dlmenzlonisanje

4.4.1 Opsle
Kod dimenzionisanja za poprecnu silu treba razlikovati naprezanje zida na smicanje od opterecenia paralelno sa ravni zida (smicanje tankih ploca) i upravno na ravan zida (smicanje ploca),

4.4,2 Smicanje

lankih

ploca

Sme da se koristi samo malter za zidanje prema DIN 1053 dec 1 sa izuzetkom normalnog maltera grupe maltera I. Armatura sme da se postavi samo u normalnom maltenu grupa maltera III i lila prema DIN 1053 dec 1 Dodatak mora da ima gust sastav i da odgovara DIN 4226 dec 1 3.3 Belon za popunjavanje supljina sa

Dokaz smicanja sme da se izvrsi na razmaku 0,5 h (h korisna visina nosaca) od ivice naleganja. Kod previss pritisnutih preseka pravougaonika je dovoljno da se ispita mesto maksimalnog napona smicanja. Kod razudenih preseka dokaz sme da se vi'Si u visini nulte linije u stanju II. Na ovom mestu primenjiv raeunski normalni napon CT u ravni lel'isne spojnice sme pOjednostavljeno da se proceni iz siIe u lazistu FA, i to na

Radi izbegavanja sirokih pukotina moraju da se tspostuju minimalne vrednosti stepena armiranja. Minimalne vrednosti za clsto opteretenje teretom date su u tabeli 1 Ako naprezanja nezavisno od opteretenja pokazu rnoqucnost veoma sirokih pukotina, preporueuje se sadrza] armature od min.0,2 % ukupnog preseka u samom iii priblizno u pravcu naprezanja. Ako prevagne betonski presek, za minimalnu armaturu betonskog preseka vazl DIN 1045. Vrednosti tabele vaze za SSt 420 S i SSt 500 S. 5.3 Razmaci sipki skim delovima u piocaslo napregnulim gracev;n·

2 FA
(2) b .( Ovde znace: b sirina preseka nosaea ( sirina raspona nosaca kod konzolnih nosaca,

nezastieenom

armaturom
Za popunjavanje treba upotrebiti beton najmanje klase cvrstoce S 15 prema DIN 1045, ukoliko za zastitu od korozije armature nije potrebna veta klasa cvrstoce. Najvete zrno ne sme da prede 8 mm. 3.4 Belonski koristiti celik rebrasti betonski eelik prema DIN 488 dec

odn.dvostnuka

duzina

konzole

cece:

Treba dokazati da naponi smicanja sadrzs vrednosti koje se mogu prihvatiti prema DIN 1053 deo 2, pasus 7.5. Dopunski uz to za racunske vrednosti kohezije lJ". vazi sleMalter grupe II: Laki rnalter: Malter tankog leiista:

Za minimalni razmak izmedu sipki armature vaii DIN 1045, Maksimalna vrednost razmaka sipki sme kod glavne armature da iznosi 250 mm, a kod popreene armature 375 mm. Ako se armatura rasporedi prema slici 5, onda je treba opremiti uzengijama prema DIN-i 1045. U tom slucaju centralni osovinski armaturnih korpi ne sme da prede 750 mm. 5.4 Kolvljenje sipki armature

Treba

1

&.. ~ 0,08 MN/m2 &.. = 0,18 MN/m2 &.. = 0,22 MN/m2

Kotvljenje sipki armature treba sracunatl prema DIN 1045. Za armaturu u malteru treba, odstupejucl od ovoga, dozvoljene osnovne vrednosti naprezanja na spoju uzeti iz tabele2.

Tabala 4 Ilimenzionisanje 4.1 Opsle DIN

3: Zahtevi i oqranicenja

kod izvodenja Vertikalna armatura u specijalnom bloku sa malom supljinom premaslici 15 4 u specijalnom bloku sa velikom supljinom iii u obzidanim supljinama prema slikama

Horizontalna armatura u lezisnoj spojnici premaslici 1 Materijal ispune Ispunjavanje vertikalnih supljina maksimalni precnik sipke mailer grupe III iii lila u posebno oblikovanom (specijalnom bloku) prema slikama 2 iii 3 malter grupe III iii III.
Beton ~ B

Dimenzionisanje armiranih preseka treba vrsiti prema 1045 uz uvazavan]e sledeclh odstupanja. 4_2 Uvoclenje cptereeerqa

5, 6 iii 7
Beton ~ 815

Leiisne sile armiranog zida treba da se uvedu direktnim lagerovanjem na pritisak. Ukoliko to nije mogute moraju sile u leiistu da se preuzmu dovoljno ukotvljenom armaturom. Kod greda i nosaca slienih zidovima koji sem sopstvenog opteretenja moraju da nose i druga opterecenja. moraju ta opteretenja da se unesu u zonu pritiska na savijanje iii iznad toga, ako nije prisutna dovoljna armatura vesanja za prenosenje tih optereeenja do visine zone pritiska na savijanja. 4.3 Dimenzlonisanje na savijanje, nom sUom i samu duznu silu 4.3.1 Ogranicavanje v;lkosli savijanje sa podul'

malter grupe III iii malter grupe III lila iii Ilia u svakom sloju blokova

8

najmanje na svaki metar visine zida '4 prema DIN

14
sa svih strana najmanje 2·struko precnika sipke. prema pov~ini zida> 30 zahteva

1045 deo 1
prema DIN 1045

Prekrivanje

prema povrsini zida> 30 kod trajno suve klime u prostoriji u svim drugim slucajevima

prema DIN 1045

sa svih strana 2·struko pretnik. sipke, prema povr~ini zida ~ 30

izvijanja Zastita ad korozije

Vitkost na savijanje lid gradevinskih delova koji su optereceni savijanjem ne sme da bude veca od 20. Kod nosaea slienih zidovima staticka korisna visina da se primeni samo do polovine sirine raspona (,

bez posebnih

bez posebnih

zahteva

h sme

pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)

prama DIN 1045

pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)

premo 1045

DIN

4.3.2 Dimenzionisani presek Dimenzionisani presek je noseci zid. ~upljine koje su popunjene sa malterom iii betonom ubrajaju se u dimenzioni· sani presek.

Minimalna debljina armiranag zida
1)

'15
treba dokazati n.pr.opstim gradevinsko-nadzornim odobrenjem

Upotrebljivost

100

lido,,!
Armirani zld prema DIN 1053, deo 3
od korozlJe 7.3 Spojnice

331.06.02

6. zastlta armature
6.1 lIIezasticena

u zidnom rnalteru Nezasticena armatura sma da se polozl u zidni malter samo kod onih gradevinskih delova koji su izloieni trajno suvoj klimi prostorije (uslovi zivotne okoline prema DIN 1045. tabela 10, red 1), npr.u unutrasniirn zidovima.
armatura

l.ezisne spojniee treba uvek zidati punom spojnicorn. Dodime spojniee treba kod horizontalnog smera napona i vodenja armature takode izvoditi punom fugom. Kod vertikalnog smera napona i vodenja armature dozvoljeni su suvo sucelieni blokovi sa nezamalterisanom dodirnom fugom. Spojniee sa arrnaturorn prema sliei 1 smeju da budu debeIe do 20 mm; kao smerniea za debljinu spojniee vazi evestruki precnik sipke,

Tabela 2: Dozvoljene osnovne vrednostl napona preveza dozv .• 1 za rebrastl betonski celik prema DIN 488 dec 1 Osnovne Grupa mallera U lei.isnoj spojnici
MN/m2

vrednosti

dOZV.!1

6_2 lIIezaslicena
Ijinama

armatura

u betonom

ispunjenim

supu betozahtevi

u specijalnim blokovima 1) i supljinama MN/m2 1,0
I,'

Nezastice·na armatura sme da se upotrebi samo nom ispunjenim supliinarna kada su lspostovani prema pasusima 7.4 i 7.5. 6.3 Zastii:ena armatura

7.4 A,malura
Armaturu treba poloiiti u malter tako da je on obavije sa svih strana. U supljinama sa nezasticenom armaturom prema slikama 2. 3, 5, 6 iii 7 mora crzacrna rastoiania iii drugim merama da se obezbedi da armatura leii plan ski i da je sa svih strana obi ozena betonom. U spojniee prema sliei 1 smeju da se poloze najvise 8 mm debele sipke iii elementi armature, ali u supljinama same do precnika stapa ad 14 mm. Stapovi sa precnikom veeirn od 14 mm su dozvoljeni same u betonom ispunjenim supljinama. Kod izvodenja prema sliei 7 treba slojeve zida u svakom slucaju povezati kotvom, n.pr.zicanirn kotvama prema DIN 1053 dec 1 Tabela 1: Minimalna armature Minimalna armatura u odnosu na ukupan popracnl presek Poprecna armatura min}.lQ
11

III

0,35 0.70 vidi pasus 7.5

Ilia U vezl prekrivanja

Ako nisu zastupljeni slutajevi kao u pasusima 6.1 i 6.2 onda treba armaturu zastititi posebnim merama protiv korozije [npr. poeinkovanje plamenom iii oblaganje plastikom), tija je upotrebljivost dokazana n.pr.opstlrn gradevinskonadzornim odobrenjem. 6.4 Dejslvo korozlvnih sredstava

7.5 Prekrivanje
Kod nezastlcene armature u betonom ispunjenim supljinama prema slikama 2. 3, 5. 6 iii 7 treba lspostovatt minimalne vrednosti prekrivanja prema DIN 1045. Ne uracunavaju se zidarski blokovi. Razmak izmedu manje 30 mm.

povrslne cellka i zida mora da iznosi najsa si-

Kod upotrebe plamenom poeinkovane armature treba u malteru i zidarskim blokovima ograniMi sadrza] na eink agresivno ceiujucih elemenata, posebno sulfata i hlorida. Pesak mora da odgovara zahtevima prema DIN 4226 dec 1. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u malteru vazi DIN 1053 dec 1, prilog A, pasusi A.2.3 odA2.4. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u betonu ispune vazi DIN 1045, pasus 6.3. Za hidraulicnlm malterom vezani zid i blokove treba ograniciti sadriaj sulfata i hlorida prema DIN 4226 dec 1 ideo 2. Kod spoljasnjeg delovanja agresivnih sredstava kao sto su sulfati i hloridi nije dozvoljena plamenom poeinkovana arrnatura. Armaturu treba zastititi drugim merama. 71zvodenje 7.1 Opste Za izvodenje vaz! DIN 1053 dec 1, ukoliko u sledecem drugatije utvrdeno. Tabela 3 daje pregled postovati. 7.2 Minimalna Armirani debljina 115 mm debeo. zahteva i oqranlcenja nije

Prekrivanje malterom u speeijalnim blokovima mora svih strana da odgovara najmanje dvostrukom precniku pke. 7.6 Ispunjavanje

Potoza] glavne armature

supljina

Glavna armatura min ~H Horizontalno u lei:i~- najmanje cetiri nim spojnicama iii slpke sa precrnsupljinama slpke pre- kom od6 mm po m ma slikama 1 do 3

ukoliko J.lH < 0,5 %:

Specijalni blokovi sa malom supljinom prema sliei 4 smeju da se ispune samo malterom grupe III iii Ilia u svakom sloju blokova. Velike supliine za preuzimanje vertikalne armature moraju najmanje nakon svakog metra visine zida da se ispune i nabiju.

8 Kontrole l provere

kvaliteta

na gradevini

Vertikalno u supljinarna ill posebnirn slogovirna prema slikama 4 do 6 0,1 %

""" °

koje treba is-

MeO'uvrednosti ravcllniiski interpol irati ukoliko ~lH >0,6 % ,"", 0,2 "H 0,2 J.lH

Svakoj isporuei zidarskih blokova treba prilozitl otpremnieu iii listie 0 pakovanju, iz kOjih se pored oznake norme zidarskog bloka i dodatne oznake 8M vidi da zidarski blokovi ispunjavaju zahteve za armirani zid (8M). lzvodac gradevinskih radova mora da prekontrolise da Ii se podaei na otpremniei iii listi6u pakovanja podudaraju sa gradevinskotehnickorn dokumentaeijom. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajuclm normama za zidarske blokove.

zid mora da bude najmanje

U celom cuzinorn obzidanim supliinarna prema slid 7

0.1 %

Postavljanje

armature

prema

2 a do 2 e

Armirani

zid

Slika 1: Horizontalna arrnatura u leiisnoj spojnici (principijelna skica)

Slika 2: Horizontalna armatura u specijalnim blokovima(principijelna skica)

Slika 3: Horizontalna

armatura u specijalnim blokovima u obfiku levka (principijelna skiea)

1 do 4 Oblasti primene

armiranog

zida

Visina blOkov8 mm 71

5 do 7 Polo~aj i raspored

armature

u spojnieama

Slika 4: Vertikalna armatura u specijalnim blokovima sa matorn §;upljinom (principijeIna skiea)

Slika 5: Venikalna armatura u specijalnim blokovima sa velikim supljinama (principljelna skica)

8 do 10 Polotaj

..Giter" blokova za armaturu.

Slika 6: Armatura u zidanim §;upljinama (prtncipfjelna skica)

Slika 7: Armatura u zidanim supljinama lom duzinom (prineipijelna skica)

ce13 do 16 Nadvoji vrata i prozora od armiranog zida

101
• .,;,'1::i}lI> . _

" Zapllvanja protiv vlage. detalj. spoIjnjim malterom Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolia) Glacani malter Ravni blokovi Spoljnji mailer WA. Podrumski zid ad ravnlh blokova. Formlranje nadprozornika Podrumski zid od ravnih blokova 11 13 14 15 19 Prozcrskl saM..Noseci spoljnl zidovl Zid od poreznoq betona Standardn.struktura Glacani matter Ugaona zastltna sina Zavrsna srna podnozta Podnozje obloieno. zidovi 11 1 26 2522 27 23 '5 7 9 18 . 8 -·~·-·-F1-1 2. Podrumskl zid od zidnih ploca iii elemenata. 1a 2 3 7 Aavni blokovi odn. SpoljnimaherWA.6 em) KSVm 2.blokova 11· Prozorskl saht.4 331. blokova od poroznog betona i zldn.07.4 Jednoslajni .betonskiprefabrikovan deo) 102 .. I. Podrumski zid od ravnih blokova.0 iii VMz 1. podnozje maiterlsano Podrumski zid od ravnih blokova odn.69) Flavn! blekov] omalterlsanl Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glatani malter Ravni blokovi Spoljnji malter WA.fini Vazdusnl slaj (razmak prsta) KSVm 2.6 em Zidnakotva Izravnanje maltera Otvorena dodirna spojnica Serklai lOa Maller premaDIN 18550 (samokod zidaod blokova) 8 9 10 Dodatna izolacija Suzeni blok ispred tavanice Zaptivanje protiv "Iage Kosuljica Podnaobloga Obloini sloj Izolacija ad strukturnog zvuka 56a Betonskapoenaploca Fasadni nadprozornik Armirano-betonska tavanica Drenaza ukoliko je potrebna Podrumski prozorski saht Spoljn. Zapllvanja protiv vlage. armirane iii eternenrl Place tavamca Nadprozornik (nose6i) 16 20 21 22 23 Malterpodnoija 25 26 27 29 56 24 Vazcusntsloj 4 . zaptivanja protiv vlage.1 zldovi od ravnth blokava od poroznoq betons.zapllvanja protlv vlage. '0 .blokovi Zidne place.01 Zid od ravnlh blokova sa fasadnom oblogom I vazdusnim slojem Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glaeani malter Ravni blokovi Vazdusn: sloj (ca.lojnl spolj"j. zaptivanja protlv viage.0 iii VMz 1.struktura Zid ad ravnih blokova sa lasadnom oblogom . dvos. - 16 -- 10 . Padnozje omalterisano.h tabllrelemenata od paroznog betona 80 81 Blok za provetravanje (piasticnlodn. (prema Ut.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->