Martin Mittag

r

-In
n

-IJ
Prtrucnl« za graditelja
0

18. potpuno preradeno izdanje

konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i necintme gradnje
Sa nemeckim normama i tehnickim gradevinskim odredbama

IZDAVAC: GRADEVINSKA KNJIGA AD Trg Nikole Pasica 81Il 11000 BEOGRAD ZA IZDA VACA: Perica Obradovic, vd direktora Dubravka Jurela Kovacevic, odgovomi urednik Redaktor-prevodilac: prof. arh. Ranko Trbojevic Prevodioci: Verka Jovanovic arh. Jovan Jovanovic Milojka Stanisic Graficka obrada: Interklima-grafika, Stampa: Interklima-grafika, Tirai: 1000
CIP - KaTaJIOrH3a~Hja y I1y6J1HKa~HjH Haponna 6H6JlHOTeKa Cponje, Beorpan 624.011.04(035) 69(035) 721(035) MHTAr, MaPTHH Gradevinske konstrukcije: prirucnik za graditelja 0 konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i nacinima gradnje : sa nemackim nonnama i tehnickim gradevinskim odredbama: 580 stranica sa 9065 crteza i 840 tabela / Martin Mittag; [redaktor-prevodilac prof. arh. Ranko Trbojevic; prevodioci Verka Jovanovic, arh. Jovan Jovanovic, Milojka Stanisic]. - 18. potpuno preradeno izd. Beograd: Gradevinska knjiga, 2003. (Vrnjacka Banja: Interklima-grafika). 586 str. : ilustr. ; 28 em NasI. izvornika: Baukonstruktionslehre Martin Mittag. - Tiraz 1 000.Bibliografija: str. 573-574. - Registar. ISBN 86-395-0376-1 a) Tpahesaucxe KOHCTpYK~Hje Ilpapynaana 6) 3rpail.e - Ilpojexrosaise - Ilpapy-raana COBISS.SR-ID 106741516 /

Vmjacka Banja Vrnjacka Banja

I. Izdanje - 14. Izdanje Edicija. K. Bertelsman, Giterslo 15. Izdanje - 17. Izdanje Instituta za gradevinsko planiranje, Detmold 18. potpuno preradeno izdanje 2000. Sva prava zadrzana © Friedr. Fiveg & Sin Izdavacko preduzece sa ogranicenim jemstvom, Braunsvajg/Vicsbaden, 2000.

vleweg

Izdavac Fivegje

preduzece strucne izdavacke grope Bertelsman Springer Autorsko delo ukljucujuci sve njegove delove je zasticeno autorskim pravorn. Svaka prodaja van strogih granica autorskog prava je nedozvoljeno i kaznjivo bez odobrenja izdavaca. Ovo narocito vazi za umnozavanje, prevode, snimanje rnikrofilrnova i rnernorisanje i obradu u elektronskim sistemima.

http://www.vieweg.de

PREDGOVOR

uz prvo

izdanje

(izvod)

Ovaj udzbenik i prirucnik ima za svrhu da graditelju pruzi pregled obimne oblasti grazevinskih konstrukcija. Ovaj pregled se ne ogranicava na nekritican skup konstrukcija koje se ne nalaze u praksi. Suprostavljanjem primera tipa POGRESNO - MOGUCE - ISPRA VNO prikazano je kako se gradi solidno i ispravno primenjuje materijal. Vanredno velika raznolikost grubih gradevinskih i zanatskoh radova prisiljava na strogu podelu knjige uz odustajanje od opsirnog teksta. Zato je vise korisceno prikazivanje crtezima i sazimanje u tabele, koje je tehnicaru razumljivo bez mnogo reci. Izbor primeraje uraden nakon opsimog uvida u novija domaca i inostrana izdanja. Opsiran popis literature se nalazi na stranama 573 do 576 ove knige. Delomje navodenje izvora vrseno i u tekstovima uz crteze .. Prilikom obrade knjige imao sam ljubaznu podrsku velikog .broja kolega, strucnog udruzenja i tinnie kod stamparsko-tehnicke obrade i korekture mi je pomogla moja supruga, Brigita Mitag. Svima njima upucujem moju najvecu zahvalnost. Martin Mittag

Predgovor uz 18. potpuno preradeno izdanje
Od izlazenja prvog izdanja je proslo blizu 50 godina. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama se od tada razvila u standardno delo sa ukupnim tirazom koji prelazi 200.000. primeraka i dodatnim izdanjima na vise stranih jezika. Razvoj gradevinskih konstrukcija i tehnickih gradevinskih propisa su zahtevali znatno prosirenje obima poglavlja gradevinskih konstrukcija i zastite gradevina za ca 300 stranica i prebacivanje poglavlja tehnickih uredaja u drugi tom .. Oblast gradevinskih.materijala i gradevinskih proizvoda je rasclanjena i preuzeta u aktuelni dopunski tom sa CD-ROM-om. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama sa standardnim detaljima kao i dopunski tom sa CDROM-om su medusobno umrezeni. Ovim prosirenjem sa ca. 6.000 opsirnih infonnacija 0 proizvodima ca. 500 finni nastala je mreza koja omogucava usku povezanost nauke i prakse. Sastav sadrzaja je usledio u saglasnosti sa troskovnim grupama prema DIN 276. Obrada 18. izdanja je uradena uz sadelovanje Instituta za dokumentaciju i infonnaciju u planiranju, tehnici i ekonomiji gradevine na Tehnickom Univerzitetu Prag, Fakultet za gradevinarstvo, sa timom autora pod vodstvom prof. Dr J. Vicanija. Standardne detalje su obradili gospoda dipl. ing. Vilhar i dipl. ing. Rihar. DIP-odeljak je obradila gospoda Helga Gerersdorfer. Svim saradnicima se duboko zahvaljujem. Lektorsku obradu i korekturu je opet preuzela moja supruga, Brigita Mitag, posebno prebacivanje na nova pravila 2000 nemackog pravopisa. Na njenom neumomom doprinosu se posebno zahvaljujem.

Marija Rajn, februar 2000.

Martin Mittag

5

Sadrzaj prema trcskovnlm grupama DIN 216
300 Gradevlna - konstrukcija zgrade
320 Fundiranja 320.01 Pregled fundiranja Raspodela prltiska u Ilu pod lemeijima Vrste lemelja Razdelnice i dilatacione spojnice Gradevinsko tlo prema DIN 1054 Vrste gradevinskog tla - opterecenla Plitka fundiranja prema DIN 1054 Duboka fundiranja prema DIN 1054 Fundiranja sipovima - uousent sipovi prema DIN 4014 laptivanja zgrada prema DIN 18195 Materijali za gradevinska zaptivanja - oblasti primene laptivanja laptivanje laplivanja laplivanje prirodnim asfaltom (asfaltmiks) protiv podzemnih i vode pod pritiskom zgrada protiv podzemne vlage prema DIN 18195, dec 4 zgrada protiv procedne vode prema DIN 18195, dec 5 ponaiianje gradevinskog tla Strana Strana Strana Strana 11 11 11 11

321.01 322.01 323.01 326.01 326.02 326.03 326.04 326.05 326.06 326.07 326.08 326.09 330

Strana 12 Strana 12 Strana 13 Strana 17 Strana 18 Strana 20 Sirana20 Strana 22 Strana22 Strana 23 Strana 25 Strana27 Strana 29 Sirana 30 Strana 31 Strana 32 Strana33

laptivanje zgrada protiv pritiska vode spolja prema DIN 18195, dec 6 Izvodenje zaptivanja proliv pritiska vode iznutra prema DIN 18195, deo 7 Gradevinska zaptivanja iznad razdelnica prema DIN 18195, dec 8 Gradevinska zaptivanja, prodiranja, zavrseci prema DIN 18195, dec 9 Gradevinska zaptivanja, zastimi slojevi i mere zastlte prema DIN 18195, dec 10 Gradevinska zaptivanja, standardni detalji

SpolJni zidoYi, ekologija 330.01 330.10 330.20 330.21 330.22 330.23 330.30 331 331.01.01 331.02.02 331.01.03 331.01.04 331.01.06 331.01.07 331.01.07 331.01.08 331.01.09 331.01.12 331.01.13 331.01.14 331,01.15 331.01.16 331.02 331.03 331.04 331.05 331.06 331.07 331.10 331.11.01 331.11.02 331.11.03 331.11.05 331.11.06 331.11.07 331.20.01 331.20.03 331.20.04 331.20.07 331.20.08 331.21 331.22 331.30 331.30.01 331.30.02 331.30.03 331.30.04 331.31.01 331.31.02 331.32 Nacini gradnje zidova prema ekolosklm aspeklima Toplotni mostovi prema DIN 4108, prilog 2 Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, deo 4 (zaslila od pozara), od betona, zidani zidovi Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara), od drvenih gradevinskih delova Klasifikovani nosael i stupci prema DIN 4102 (zastlta od pozara), celicni gradevinski delovi Klasifikovani posebni gradevinski delovi (prozori, vrata) prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara) lvucna izolacija prema DIN 4109, podlistak 1 Noseei spoljni zidovi lidani zidovi prema DIN 1053, stabilnost Proracun Pravila slaganja opeka, mere zasnte Ukrucenje i dufina izvijanja zidova Dimenzionisanje prema uproscenorn poslupku Prevezi za sipove posebnog oblika Slojni zidovi lidovi, precizniji postupak obracunavanja Zidovi, gradevinski delovi i konstrukcioni detalji lidovi, izvodenje Jednoslojni zid od fasadnih opeka - standardni detalji Dvoslojni zid od fasadnih opeka sa vazdusnlm slojem - slandardni detalji Konstruklivno oblikovanje dvoslojnog zida sa vazdusnirn slojem - standardni detalji Olvori prozora kod fasadnog zida od vidljive opeke - standardni detalji lid od prirodnog kamena prema DIN 1053 Meiloviti zidovi Oblaganje obradenim kamenom Kameni okviri Armirani zid prema DIN 1053, deo 3 lid od poroznog betona - standardni detalji lidovi od livenog betona prema DIN 1045 lidovi od lakog betona prema DIN 4232 Nosaci od gotovih betonskih delova Konstrukcija vezaea Krovni nosae vezae Ploee za krovne tavanice Podvlaka lavanice 19rade - stubovi Celicna Celicna Celicna Celicna Celicna gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradevinski sislemi hale zidne konstrukcije standardni detalji standardni detalji fasadnih konstrukcija za celicne zgrade Sirana42 Strana 44 Strana 50 Strana 57 Strana 65 Strana 71 Strana 72 Strana 75 Strana 75 Strana 76 Strana 77 Strana 78 Strana 80 Sirana 81 Strana 81 Strana82 Strana 83 Sirana 86 Strana 87 Sirana 88 Sirana 89 Strana 90 Strana 92 Sirana 94 Strana 96 Strana 98 Strana 100 Sirana 102 Strana 108 Strana 108 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 109 109 111 112 114 115 116 118 119 122 123

Ispuna celicnih nosaea zidnim ploeama od poroznog betona Celicna konstrukcija, obloga sa plocarna od poroznog betona, standardni detalji Drvene zgrade Brvnara od oblovine Brvnare od cetvrtasle gradnje Gradenje kontinualnim slubovima od rezane grade Gradenje u skeletu (bondruku) rezanom gradom Drvene zgrade, standardni delalji, spoljni zidovi Drvene zgrade, standardni detalji, krovovi Drvene zgrade, nisko energetske, standardni detalji

Sirana 124 Strana 126 Strana Strana Strana Strana Strana 129 129 130 131 132

Strana 133 Strana 134 Sirana 136

7

Sadrzaj prema troskovnlm grupama DIN 276
300 Gradevina - gradevinska konstrukcqa
332 332.01.01 332.01.02 332.01.03 332.D1.04 332.01.05 332.D1.05 332.01.06 332.01.09 332.01.11 332.01.12 332.01.16 332.02 332.03 334 334.01 334.02 334.03 334.04 334.05 334.05 334.06 334.07 334.08 334.09 335 335.01.01 335.01.03 335.02 338 338.01 338.02 338.03 338.04 338.05 339 339.01 Nenoseci spoljni zidovi Nenoseci spoljni zidovi, nacini gradnje, stafiekl zahtevi Nenoseci spoljni zidovi, toplotna zastita Nenoseci spoljni zidovi, zvutna zastita Nenoseci spoljni zidovi, osvetljenje dnevnom svenoscu Nenoseei spoljni zidovi, protivpozarna zastita Noseci sistemi od pretki Ispune za konstrukeiju od pretki Ceone veze Kotvijenje Osnovne vrste nenosecih spoljnih zidova, zidovi zavese Zastakljeni spoljni zidovi Aluminijumske Aluminijumske fasadne konstrukeije, fasadne konstrukeije, fasada od stakla nacin gradnje stupei - precage Strana 140 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 140 141 141 143 144 144 145 148 150 151 155

Strana 156 Strana 158 Strana 163

Prozorl, spoljna vrata Prozori i zidovi od staklenih opeka, zvutna Drveni profill za prozore i prozorska Protiv-provalni zastita prema DIN 4109

Strana 164 Strana 165 Strana 169 Strana 170 Strana 176 Strana 176

vrata prema DIN 68121, dec 1

prozori prema DIN 18054 detalji

Drveni prozori, standardni

Metalni prozori prema DIN 18360 Prozori-zidovi prema DIN 18056 Aluminijumske Aluminijumske Protivpozarna Zastakljenja konstrukeije konstrukeije, za prozore i vrata, standardni provalozaprecne detalji

Strana 177 Strana 186 Strana 187 Strana 191 Strana 194 Strana 194 Strana 196 Strana 197 Strana 198

prema DIN V 18103 profila

vrata i protlvpozarnl

zidovi od aluminijumskih

prozora prema DIN 18545

Obloge spoljnih zidova Obloge spoljnih zidova prema DIN 18515, 18516 Zaptivanje spojnica spoljnih zidova prema DIN 18540 Zidne obloge od vlaknasto-eementnih Zastlta od sunea Rolo-zatvaranje, Drvene roletne Saloni Zaluzije Markize, makazaste Spoljna vrata Zatvaranja velikih prostora i rolo resafke uredaji za zastitu od sunca i zatamnjivanje prema DIN 18073 talasastih ploea

Strana 198 Strana 200 Strana201 Strana 202 Strana205 Strana206 Strana 206

340

Unutrasnji ziclovi
340.01 340.30 340.30.01 340.30.02 340.30.03 340.30.06 340.30.08 342.02 342.03 342.04 342.05 342.06 Natini gradenja zidova sa ekoloskoq gledista Strana 208 Strana210 Strana 210 Strana 211 Strana 212 Strana 215 Strana 217 Strana 226 ploca prema DIN 18183 Strana 227 Strana229 Strana 231 Strana 232 detalji Strana237 Strana243 Strana243 Strana 245 Strana 246 Strana247 Strana 248 Strana 250 Strana 251 Strana252 Strana253 Strana 254 Strana 255 Strana 256 zidove Strana 257 Strana257 Strana 260 Unutraso] zidovi, zvutna zastita prema DIN 4109 Jednoslojni zidovi kruti na savijanje Tavanice kao podeoni gradevinski delovi Uticaj bocnih gradevinskih delova Prigusenje zvuka prema DIN 4109 Prigusivanje vazdusnoq zvuka Nenosscl unutrasnii zidovi DIN 4103 od gips-kartona

Montai:ni zidovi u plotama Nenosscl unutrasn] Nenosecl unutrasnii

zidovi, standardni

detalji za drvenu gradnju u drvetu zgrade

zidovi, standardni unutrasn]

detalji za niskoenergetske

zidovi, sistemi zidova sa stubovima zidovi, pregradni zidovi, standardni

342.D7
344 344.01 344.02 344.03 344.04 344.05 344.06 344.07 344.08 344.09 344.10 344.11 344.12 345 345.01 345.02

Nenoseei unutrasnil unutrasnia vrata

Vrata i kapije, naclni izrade, velicine Unutrasnia Unutrasnia vrata od drveta prema DIN 18100 vrata od drveta, sperovana krila

Provalozapretna Drvena unutrasnia Celitni

vrata prema DIN V 18103 vrata, standardni detalji

okviri, zaptivka vrata

Okovi vrata Brave na vratima, kvaka Klizna vrata, primeri izvodenja Drvena obrtna vrata, primeri i izvodenja Klizna potpuno staklena vrata, primeri i izvodenja Celitna vrata i kapije

Obloge za unutrasnie Sistemi malterisanja Malterski zidovi

8

Sadrzaj prema troskovnhn grupama DIN 276
300 Gradevina - konstrukcija zgrade
350 Tavanice 350.01 350.20 350.21 350.22 350.23 351 351.01 351.02 351.03 351.04 351.05 351.06 352 352.01.01 352.01.02 352.01.03 352.01.04 352.01.05 352.02.01 352.02.02 353 353.01 353.02 353.03 355 355.01.01 355.01.03 355.02.01 355.02.04 355.02.05 355.02.07 355.02.08 355.03.01 355.03.02 355.03.03 355.04.01 355.04.02 355.04.03 355.05 358 358.01 358.02 360 Krovovi 360.01 360.10 360.20 360.21 361 361.01.01 361.01.02 361.01.03 361.01.04 361.01.05 361.01.07 361.02.01 361.03 361.03.02 361.03.06 361.04.01 361.04.05 361.04.08 361.05 361.06.01 361.06.04 361.06.05 361.06.07 361.07 361.08.D1 361.08.03 361.08.04
~.

Naeini izgradnje tavanica sa ekoloskoq Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Konstrukcije armirno-betonske armirno-betonske

gledista

Strana 263 Strana 265 Strana 274 prema prema DIN 4102 (pozama zastita) Strana 278 Strana 281 Strana 284

tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) grede prema DIN 4102 (pozarna zastita) betona sa podlogama

tavanice od eelienih nosaca iii armiranog

drvene tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) tavanica tavaniee, armirano-betonske tavanice, sa supljim blokovima balkonske ploce

Masivne tavaniee,betonske Masivne tavaniee, standardni Lukovi i svodovi Tavanice

Strana 284 Strana 286 Strana 293

detalji konzole tavanica, ploee podesta, ploce stepeniea,

sa eelienim nosacirna

i telima za ispunu

Strana 295 Strana 296 Strana 297 Strana 298 Strana Strana Strana Strana Strana 298 299 300 301 302

Drvene tavaniee Drvene tavaniee za punu toplotnu zastltu Podloge, namazi Podloga poda, kosuliica Namazi preko razdeonog sloja Visokonapregnuti namazi prema DIN 18560 Izrada poda Knauf - teeni namazi Standardni detalji podne podloge Parket, poplocavanie Drvena kaldrma Lake plafonske Vesalice Tavaniee sa malterom Standardni Stepeniee, preko rabie mreze pod loge obloge drvetom, rendisane daske

Strana 304 Strana 305 Strana 306 Strana 306 Strana 307 Strana 308 Strana 310 Strana 310 Strana 312 Strana Strana Strana Strana Strana kamena iii betona 313 316 317 319 320

detalji, tavanlcne podesti

Vrste stepenista, mere stepenista Rektifikacija stepena Masivne stepenice, unutrasnje stepeniee, spoljne stepeniee Stepenice od gotovih armirano-betonskih del ova Masivne stepeniee, primeri izvodenia Oblici stepenica, profili stepenica, obloge stepena Standardni detalji, stepenisni podesti Stepenice od eelienih nosaca sa stepenima od obradenop Geliene stepenice . Spiralne eeliene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, nacin graaenja Spiralne drvene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, obrazine, rukohvati Ograde stepenica, Balkoni, terase Terase i balkoni, konstrukciona Standardni detalji, balkonski uputstva rukohvati

Strana 321 Strana 322 Strana 323 Strana 324 Strana 325 Strana 326 Strana 328 Strana 329 Strana 329 Strana 330

prikljueak

Nacin gradnje krovova sa ekoloskoq

gledista

Strana 334 Strana 337 Strana 339 Strana 341 Strana 343 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 343 344 345 346 347 349 (pozarna zastita)

Slojevi toplotne izolacije za rayne krovove Klasifikovani drveni krovovi prema 01N 4102 (pozarna zastita)

Prodori kroz krovove prema DIN V 18234-3 Krovne konstrukcije

Klasicnl sistemi kosih krovova Konstrukcioni principi odqovaralucih tesarskih konstrukcija Krovovi, spreg protiv vetra Krovovi sa rogovima, krovovi sa rozniacama, primeri Krov sa roznjacarna, cetvorovodnt krov, mansardni krov Kucni krovovi od drveta, graaevinski provereno lzvodenie Drveni krovovi za potpunu toplotnu zasntu Sistemi krovnih vezaea, konstrukcioni Linijski sistemi graaenja Sistemi oslonaea Savremene krovne konstrukcije od drveta, puni vezael, resetkaste Drveni resetkasti vszaci, standardni detalji Siobodno noseci krovni vezaci, primeri Punozidni Gelieni Gelieni Gelieni Celieni resetkasti sistemi, cvorne taeke konstrukcije, okvirni vezael principi

Strana 353 Strana 355 Strana 356 Strana 360 Strana 361 Strana 365 Strana 368 Strana 370 Strana Strana Strana Strana 381 384 385 387

krovni vezaci krovovi, standardni detalji vezaci, pregled sistema i primeri eelienih sed krovova vezaci primeri za ramovske i lucne vezace vezaci, cvorista

Gelieni resetkasti

Strana 388 Strana 390 Strana 392 Strana 393 Strana 396

Betonski krovni vezacl Armirano-betonske hale, osnovni oblici, standardne hale Tipske hale od armirano-betonskih prefabrikovanih delova KrovovT od okvirnih vezaca

361.09

9

Sadrzaj prerna troskovnlrn grl.lpama DIN 276
300 Gradevina - gradevinska konstrukclja
361.10 361.11.01 361.11.02 361.11.04 361.11.05 361.11.07 361.11.08 361.12.01 361.12.02 361.13 361.14.01 361.14.02 361.14.06 361.14.07 361.15 36116.01 361.16.03 361.17 361.18.01 361.18.02 361.18.03 362 362.01 363 363.01 363.02 363.03 363.04 363.04.14 363.04.16 363.05 363.06 363.07 363.08 363.09 363.10 363.11 361.12.01 363.12.03 368 368.Q1 368.02 380 Dimnjaci, 381 381.01.01 381.01.06 381.02 382 382.01.01 382.02.01 Sistern lucnih krovova Sistemi stapnih konstrukclla Oblici ravnih resetki nosaca Strukturisani svodovi Strukturisane kupole Geometrijski oblici pritisnutih Prostorne resetke Strana 398 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 402 403 405 406 408 409

lukova i kupola

Stapovi, cvorista, lezista strukturisanih konstrukcija Stapovi i prikljucci za drvene konstrukcije Kablovske konstrukcije i obesene krovne konstrukcije

Strana 410 Strana 411 Strana 414 Strana Strana Strana Strana 417 418 422 423

Povrsinske nosece konstrukcije Ljuske Nabrane konstrukeije Kupole Membranske nosece konstrukcije

Strana 425 Strana 428 Strana 430 Strana 435 Strana 439 Strana 440 Strana 441 Strana 443

Zategnute konstrukeije bez prednaprezanja Prednapregnute konstrukcije opterecene na zatezanje Kotvljenje zatezanja u gradevinskom tlu

Masivne podkrovne tavanice prema DIN 18530 Odvodenje padavina sa ravnih krovova Dilatacione razdelnice u masivnim krovovima Krovni otvori Ugradnja kupola-svetlarnika, standardni detalji

Strana 443 Strana 448

Krovni pokrivaci Pokrivanje krovova strukturisanih sistema

Strana 448 Strana 449 Strana 457 Strana 467 Strana 480 Strana 482 Strana 483 Strana 486 Strana 488 Strana 493 Strana 496 talasaste ploce Strana 499 Strana 500 Strana 502 Strana 504 Strana 507

Krovni pokrlvaci za rayne krovove, krovne izolacije prema DIN 18531 Standardni detalji krovnih pokrivaea za ravne krovove

Pokrivanje erepom, betonski erep Krovne badze Krovni prozori u krovnom pokrivacu Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Ppokrivanje

od crepa

skriljcorn (prirodni skrillac) vlaknasto-cementnim sa vlaknasto-eementnim metalom drvenom sind rom bitumenskom sindrorn, bitumenske krovnim plocarna talasastim plocarna

slamom i trskom

Ozelenjavanje krovova Standardni detalji uz ozelenjavanje Odvodnjavaje krova kisne cevi detalji Krovni oluei i odvodne Odvodnjavanje sahtovl, kana Ii

Strana 507 Strana 510

krova, standardni

Kucni dimnjaci Zahtevi koji se postavljaju pred kucne dimnjake Pravila za prevez dimjnaka Glava dimnjaka, Ventilacioni standardni detalji prema DIN 18150, dec 1 Strana 512 Strana 517 Strana 518

sahtovi i kanali Strana 519 Strana 520

Sabirna okna i kanali, zvucna zastita prema DIN 4109, prilozenl list Okna za provetravanje odqovarajuce DIN 18017, dec 1

Prilog A 001 A 002 A 003 A 004 A 005 Podaci

Zastita

gradevina, zastita od vlage od pozara od buke svetlost, spisak

gradevinska

fizika

Strana 521 Strana 523 Strana 558 Strana 561 Strana 563

Toplotna Zalltita Zastita Zalltita Dnevna
0

osuneanost literature

Strana 571 Strana 573 Strana 576

lzvorlma,

NormallYni Popis firm! Registar

list - normi standardnih detalja

Strana 577 Strana 579

pojmoya

10

Fundiranja
Pregled
Fundiranja,opllte: Zdravica, koja se pri 1.5 do 3 kg/em' Raspoclela opterecenja ne sleze za vise od 3-4 mm, ozpriliska u tlu ispod lemelja (prema liter. 64)

320.01.01

nacava se kao srednje do dobro gra<1evinsko zernljiste. Pritisak na gradevinsko tlo S9 pri sve veco] dubini rasporeduje

na vece povrsine --+

1 do 3. Uticaj susednih temelja mote u dubljrn slojevima da se prekolopi (zakosenie opterecene povrsinel) Kod stambenih zgrada s 2 puna sprata kod srednjeg qradevinskoq tla dovoljni su jednostavni trakasf ternelil spratnih stambenih zgrada (posebno sa tankim zidovirna) (tzv. banketi). vodlti racuna
0

Kod visedovoljnoj

siriru i dubini temelja! Pretpostavke za pribhzan proracun -'> tabela 1 Fundiranje mora da se vrsl u uslovima bez mraza (0,8 do 1,5 m dubine). da pomeranja gradevinskog zemljista zbog smrzavanja i ponovnog otapanja ne bi prouzrokavala naprsline (kod tistog sljunkovitog zernljista ne postoji opasnost od zarnrzavanjal}, Kod veorna tesklh ostecerua I nepovoljnog tla uobicajeni su rostil]! -'> 12. obrnuti svodovi

-'> 13, bunari --lo 14. temeljne ploce --+ 9 iii fundiranje

na slpovirna

--+

10.

Temelji ne mogu da sprees sleganje zgrade. oni treba da obezbede ravnomerno sleganje i da sprece stvaranje naprslina. Jednako sleganje razlicitih velicina jedne gradevine jedinici postlze povrsina se samo ako vece povrsine od onih manjih. Kod tamelja teskih dobiju manje opterecen]e delova zgrada po razlicito rasporediti

1 Raspodela pritiska na tlo, 2, 3 Siroki temelji kod jednakog vecirn dodatnim naponima nego uski temelji. Vrsta lemelja (prema liter. 64)

pritiska

stops rezultiraju

r a z d v 0 j n ice --+ 16 do 24. U temelju postavljene spojnice moraju da prolaze kroz celu gradevinu dodatne razdelnice smeju da se rasporede sarno na vislrn spratovima.

Pokretljivost ne sme da se smanji na pojedlnacnlrn

spratovima.

'rebera 1. Potrebne sirine i duiine temelja za vissspratne slambene gradevine ked prosecnog gradevinskog lIa (dopusten pritisak lIa 2 kg/em'), orijentacione vrednosti
1)

Broj punih spratova Nosed s p o l j n i z i d: Dna osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno telo, visina Nosed s red n i i z i d: Dno osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno tela, vis ina Odstupanja prema specifitnoj mm mm mm mm

2
400 400 500 500

3
500 500 625 625

4 600 600 750 750

5 700 700 875 875

6 600 800 1000 1000

tezini zida! Potreban statitki dokaz.

a-:::nepmpusUjivi c,;;podloga !I ,...

b=pesak. 20 em c=boton, 10 em

slnj

ud karrmna

e~!iazduj;ni sloj,1 0 em f =izolacmna plol:a

r:t"~~~'"

s:

~ ~=~~~a~~on1
pctcetosntc

prorez

15 Osnov stuba, nearmirani nabijeni beton

16 Osnov stuba, ploca od armiranog betona

17 Fundiranje mbenih prostora

bez mraza

sta-

bez podruma

9
Temelji na razdvojnim

i isteznim

razdelnicama

(prema

liter. 62, 64)

4 Fundiranje, na temeljnoj ploci, 5,6 Fundiranje rostiljern sa sipovima, 7 Pojedinacni ternelji za zgrade bez podruma, 8 Trakasti temelji (najcesei nacln fundiranja), 9 PloCasti temelj, 10 Rostilj sa slpovirna, 11 Tonuci bunar

Osnove

21 Temelji odvojeni poqresno

22 Temelji spojeni

23 lzvoden]e pri podeljenoj ploti stope

24 T emelji pored postojece zgrade

12 Fundiranje od pragova

na rostilju

13 Fundiranje tim sucovirna

na obrnu- 14 Fundiranje na tonucim bunarima

18 Razdvojene

razdelnice

kod razlicitlh delova zgrade

11

Fundiranje
Gradevinsko zemljiste
Gradevlnsko tto prema DIN 1054 U teoretskom, qranlcnorn slucaju nepopustljvost donjeg tla temelj se naginje bez prethodnog menjanja oblika i lama tla oko svoje ivice, eim je rezultiraiuca sila prekoraci (n ak re t a nj e). Kod prejakog nagiba rezultirejuce prema vertikalnoj sili, usled prevladavanja otpora izmedu stope i tta, dolazi do k liz ani a 2.3.1 Sieganja Kao posledica opterecerua nastaju pri dovoljnoj sigurnosti od lama zemliista, sleganja pretezno stiskanjem sloieva zernlllsta. I vodoravna opteretenja mogu da prouzrokuju sleganja. Ravnomerna sleganja uglavnom ne ublaiavaju stabilnost i koriscenje gradevine i takode ne dovode do steta ad sleganja. Ali one mogu da nastanu prilikom neravnomernih sleganja delova qradevina. kOje se mogu ocekivali pri preopteretenju napona kod neravnomernog sastava tla, razlicite gustine i neravnomernag stvaranja slojeva kao i kod neredovnih oblika temelja, razlicitih dubina fundiranja, razlicitoq i neuravnoteienog opterecenja. 2.3.1.1 pasusu Sleganja 2111 kod n e v e z a nih tl a prema Objasnenja uz pasus 2.3.3

321.01.01

2.1 Vrste gradevlnskog

Iia

Gradevinsko 110 se po razlicitorn ponasanju kod opterecenia gradevina u svrhe ovog normiranja deli na zdravicu (trosna stena), na stene (cvrsto stenje)"1 na nasuta tie.

2.1.1 Zdravica
Tlo se smatra zdravicorn ako je nastato zavrsenlm, geo-islorijskim procesom. Razlikujemo sledece glavne grupe: 2.1.1.1 Nevezana tla su pesak, sljunak, kamenje i njihove mesavme, kada teiinski udeo sastavnih delova sa granulacijom ispod 0,06 mm ne prelazi 15%._ Ovome odgovaraju grubo zrnasta Iia (GE. GW. GI. SE. SW. SI) kao i rnesanozrnasta tla (GU. GT. SUI prema DIN IBl96.labela 1 2.1.1.2 Vezana tla su gline, glinasta prasmasta ilovaca i prasmasta ilovaca kao i njihove rnesavine sa nevezanim tlorn (mesanozrnasta tla sa vecirn udelom finoce), kada je vecinski udeo vezanih sastavnih delova sa granulacijama ispod 0,06 mm veei ad 15% (npr. peskovita glina, peskovlta prasmasta ilovaca, ilovaca, laporac} 2.1_1.3 Organska tla su treset iii istruleli mulj i anoqranska Iia (grupa navedenih u pasusirna 2.1.1.1 i 2.1.1.2) sa organskim primesama iivolinjskog iii biljnog porekla, kada njihov teiinski udeo ked nevezanih tla iznosl vise ad 3%, kod vezanih vise ad 5% (npr. humusnl pesak, istruleli rnul]. iii pesak koji sadrf Ireset, organska prasinasta llovaca iii glina, ilovaea), 2.1.2 Slene U okviru ovog normativa se sve cvrste stene oznacavaju zbirnim pojmom "stene" 2.1.3 Nasulo zemljiste Zemljisle se smatra nasutlm. kada je nastalo nasipanjem iii ispiranjem. Pri tome razlikujemo: 2.1.3.1 Rastresiti nasipi bilo kakvog sastava 2_1.3_2 Zbijeni nasipi ad nevezanih iii vezanih vrsta tla iii ad anorganskih nasutih materijala (npr. gradevinski sut, sljaka, ostact ruda) kaca su nasipi dovoljno sabijeni (vidi pasus 4.2.3).

Dokaz sigurnosti ad prevrtanja preko odnosa momenta od ekscemrlcnth vertiklanln opteretenja nije jasan. Sem toga kod fundiranja dolazi do zakazivanja - drugacije nego kod krutih tela - zbog progresivne plastifikacije tla ispod najvi~e opterecenoq dela povrslna stope. Kao jednostavno pravilo za praksu u fundiranju se ad 1940. pokazao dokaz 0 "fugi koja zjapi" u sprezi sa oqranicaniern napona stope u delu povrslns stope koji je najvise opterecen. Na ovoj vrsti dokaza se u principu i dalje ostaie. Ternejji sa rasclarqenorn povrstnorn stope (slika 1 a, b, c): kod ovih povrsina stope tezlste pnnsne povrslns se nalazi dalje ad ose simetrije neg a sto je to slucaj kod zatvorenog cetvorouqla. Kada se npr odnos b -oznacava kao ,.sigurnost na prevrtanje 11k " 2e ne moze se navesti nikakav odnos nezavlstan od geometrijskog oblika povrsine stope izmedu zjapljenja fuge i 1"'- (eekscentrtcnosn rezultanti)

Zrnasta struktura se, vec prema postojetoj gustini taloienja. sabija zbog preraspodele del ita tla. Zato dolazi do skoro polpunog sleganja prilikom opteretivanja, t/. za vreme qradnje. vccmom su manja nego ked vezanlh tla, Zbog dinami6kih uticaja iii podizanja poctzemnih voda moze znatno da se umanji unutrasnjim trenjem uslovljen otpor tla prema premestaoiu zmaca. Objasnjenja uz pasus 2.3.1.1

Poseban slui:aj sleganja moza da nastupi kod peska koji se nasipa u stanju vlaznosli zemlje. Ono se stvara usled privtdne kohezije gruboporozne zrnaste strukture, kola se prilikom potapanja vodom urusava, Besprekorno i prema jasnim pravilirna zemljanih radova sabijen nasip kod preplavljivanja sleganje nete vise biti vredno pomena. Kod prirodnih slabo vezanih vrsta tla pravi les irna u tom srnislu labilnu zrnastu strukturu. Posebno osetljiva na dinarnlcke sile su rastresito taloiena nevezana tla. I kod slabo vezanih Iia kao sto su praslnaste ilovacs sa brojem plasticnostl Ip < 10 , dinamlcke sile mogu da izazovu sleganja. Kod jednokratnih, kratkovremenih opterecenja na udar moze se samo u labavo lagerovanom nevezanom t1u da ocekuie preraspodela zrna. Siabe vezana tla - izuzev lesa - pri lome uglavnom ne pokazuiu nikakvu reakciju sleganja. 2.3.1.2 Sleganje 2 I 1.2 kod vezanih Iia prema pasusu

o

b

c

Slika E 1: Zone pritisaka kod rasclanjenih oblika osnove plocastihtemelja 2. Poiedinacnl lemelji lakih gradevina tornieva (slika E 2): Stabilnost temelja nije jednaka stabilnosti gradevine, koja ne spada u predmet ovog normatlva. Blok - temelji gradevina sa isturenim masama iii gradevina koje su oselljive na promene horizontalnih sila (slika E 3 a. b)

3.

2.2 Opterecenje Gradevinsko 110je opteredeno stalnim cpterecenjima kao i pokretnim opterecenitrna. U stalna opterecerua se ubrajaju izmedu ostalog i sopstveno opterecene gradevine, stalno delujuci pritisci zemlje, opteretenie zemlje j pritisci vade (npr i pritisak podzemnih vodotokova). U pokretna opterecenia se ubrajaju izmedu ostalog opterecenla prema DIN 1055 dec 3 i DIN 1072. promenljivi prilisei zemlje i vade kao i pritisci leda. Opterecenia, kOja nastaju promenama okoline gradevine, npr zbog gradevinskih mera, zbog izmena u optereeeniirna iii zbog opadanja podzemnih voda, ubrajaju se vec prema njihovom trajanju u stalna opterecenja iii u pokretna opterecenja. pri cemu su merodavni verovatnoea njihovog pojavljivanja u punoj racunskoj velicini kao i trajanje i ucestalost njihovog uzroka: Sem toga; u izn;mnim slul:ajevima Slucaj opterecenja 1 Stalna opteretenja i pokretna opterecenja, kOja redovno nastupaju (i vetar). Slu¢aj opleretenja 2. Sem opteretenja slucaja 1 i istovremeno, ali ne redovno nastupajuca opteretenja; opterecenja kOja nastaju samo za vreme gradnje. Slui:aj opterecenja 3 Sem optereeenja slucaja 2 istovremeno su moguca neplanska opteretenja (npr. zbog kvara pogonskih i sigurnosnih uredaja iii zbog opteretenja usled nesrete).

Razmera sleganja zavisi od sposobnosti menjanja oblika zrnaste strukture. Tok sleganja se odlaze vee prema vremenu koje je potrebno za istiskanje vade u porama (konsolidacija) i maze vee prema propusnosti lIa da traje cuze od samog vremena gradnje. Pri tome nastaje prekomerni pritisak vade u porama, eije je nestajanje istovremeno odavanje vade u porarna mera za konsolidaciju tla. Dinarnieka sile uzrokuju u vezanim tlima utoliko manja sleganja. ukoliko su vece brojke konzistencije i brojka plasticnosti, kao i brzina opteretenja. Njihov uticaj na sleganje zbog toga uplavnom ne mora da se uzme u razmatranje, ali ne i uticaj elasticnosti gradevinskog tla na njihanja dimnjaka i tornjeva. 2.3.2

Slika E 2: Gradevina osetIjiva na prevrtanje na plilkom lundamentu otpornom na iskretanje

Slika E 3: Primer; za plitko fundiranje osetljivo na lzvrtanie

Stabilnost temelja zavisi ext pouzdanog odredivanja delujutih slla i svrsishodno se vrednuje sracunavanjern dodatnih sila ,jV. ,jH. koje mogu da dovedu do prevrlanja. 2.3.4 Ktizanje Gradevina kliz; kada je vodoravna komponenta rezultirajuce sile koja dejstvuje u povrsini preseka stope iii u povrsini preseka koji se nalazi ispod nje, veta ad protivdelujuce sile smicanja. Opasnost ad klizanja se umanjuje krajnjim otporom ispred gradevine. Objasnjenja uz pasus 2.3.4 Definicija ne ogranicava pojam klizanja na slutaj kada se prekoraei sila smicanja u granicnom sloju B - C na stopi temelja (slika E 4 a). 1slucaj pradslavljen na sliei E 4 b. kod koga te se kritiena spojnica ispod B - C u sloju E - D zaustaviti zbog male sile smicanja, moze takode da se uvrsti u ovo. Ovaj slucai zaista predstavlja prelaz na poseban oblik lama zemljista sa povrsinom lama C - E - D - A. Posta uobicajeni proracun lama zemljista prema DIN 4017 deo 2 ne maze da se prim en; na ovaj poseban slucaj, i za ovaj nacin zakazivanja mora da se ispita opasnost klizanja, pri cemu, otpor zemlje dobija utoliko veci relativan znacaj kao sila reakcije, ukoliko D - E leii dublje ispod

lom zemljisla

Opasnost ad lorna zemljista raste sa smanenjem sirine i dubine optereeenja temelja, sa smanjenom cvrstoCom na smicanje tla kao i sa rastutom ekscentricnoscu i nagibom opterecenja. Ona raste sa povetanim nivoom podzemnih voda i smanjenom specificnom tezinom tla. Opasnost ad lama zemljista se kod vezanih tla sa visokim stepenom zasicenosti vodom povecava i zbog toga sto cvrstota na smicanje kod brzog opterecenjatemelja usled viska pritiska vode iz pora ima rast koji nije u skladu sa rastom sila pritisaka. Kod gradevina na uzdignulom lerenu odn. u iii na kosini, 10m zemljista maze da se polavi kao t ere n ski, odn. 10m kosine

2.3.3 Prevrlanje Iskretanje temelja se izbegava utvrdivanjima ekscentrienosti opteretenja prema pasusu 4.1.3.1 i zahtevanom sigurnoscu ad lama zemljista, aka se svi uticaji odgovarajute uzmu u obzir. Pod tim prelpostavkama, npr. kod temelja sa zatvorenom povr~inom stopa koji imaju dvostruko simetricni poprecni presek, nije potreban nikakav dodatni dokaz. Sigurnost od prevrtanja celokupne gradevine iii gradevinskih delova koji se nalaze lznad temelja se time ne ugrozava. Kod tela gradevine, kod kojih relativno mala izmena opteretenia maze znatno da uveta eksentricnost rezultirajuce sile. potrebna su posebna ispitivanja. Kod tela gradev;ne velike vilkosti iii sa gradevinskim delovima koji se prote.tu daleko van povrsine stope, prvobitno postojeta sigurnost ad prevrtanja maze da bude smanjena pomeranjem tezista gradevina usled neravnomernog slegan;a.

8-C.
Cist proces klizanja je mogut samo u retkim slucajevima - pri malo; dubin; uvez;vanja u gradevinsko tlo i glatkom dnu temelja. Otpor u spojnici A - 8 extn. A -D moie da se stavi u racun kao otpor zemlje uz postovanje ogranieenja prema'pasusu 4.1.2.

2.3 Ponas..nje

gradevinskog

Iia

Gradevinsko tlo menja oblik usled sila izazvanih opteretenjem gradevine odgovarajuCe Syojoj stisljivosti i cvrstoti na smicanje. Vertikalna opteretenja temelja prouzrokuju pre svega vertikalna pomeranja (sleganja). Sa poraslom opterecenja, tlo se poliskuje boeno. dok temelj konacno ne utone u tlo dostizanjem opterecenja kod sloma, pri eemu mo.te i da se izmakne boeno (10m z e m I j i sl a). Ukoliko tacka u kojoj rezultanta spoljnih sila pogodi stopu lemelia izvan jezgra (vidi sliku 1), onda nastaje "razdelnica koja zjapi" i brzo narastajuci napon stope u oblasti pritiska. koji maze da dovede do lama zemljista.

~~
a
Slika E4:

.....

B

C
Primeri uz definiciju klizanja Spojnica B - C moze da bude ; zakosena

12

Fundiranja
Plitka fundiranja
4 Povrsinska
fundiranja (Izvod iz DIN 1054) 4.1.2 Pretpostavke

322.01.01

opterecenja
pritiska na tlo usled 2.2 pretpostaviti na Ugao trenja zida

Plitkim lundiranjima se oznacavaju lundiranja koja u povrsln: stope prenose vertikalne, kose, centratne i ekscentricne sile. i to kako kod plitkih tako i kod dubokih tunoiranja. Dozvoljeno opteretenje gradevinskog tla plitkim fundiranjem je kod vertikalnog opteretenja ograniteno sleganjima koja su podnosliiva za gradevinu, odn. razlikama sleganja kao i sigurnosti na 10m zernljista uz postovania ekscentncnosti i nagiba rezultante kao i brzine opterecivanja. Kod kosog opterecenia mora sem toga da postoji dovoljna sigurnost od klizanja. U normal nom slucaju dozvoljeno optsrecen]e gradevinskog tla plitkim fundiranjem maze da se tzracuna uz pomoe vrednosti rz tabele prema pasusu 4.2., pri temu otpada proracun loma tla. Proracun sleganja postaje samo onda potreba, kada treba uzeti u obzir uticaj susednih temeIja. Ako nisu date pretpostavke prema pasusu 4.2. iii treba da se prekoracs vrednosti za oozvoliena pritiskanja tla prema pasusu 4.2., potreban je tacan dokaz prema pasusu 4.3. Na sadasnjern nivou tehnike lundiranja nema jasne gran 1ce izmedu plitkog i lundiranja sipovirna, Zato se u plitka fundiranja racuna] svi elementi lundiranja koji svojom stopom sem normal nih sila uvode i momente u gradevinsko tlo. Posto ekscentricnost normalne sile usled otpora zemIje i njegovog dejstva naprezanja opada sa dubinom, bunar npr. moze da deluje statieki kao plitko fundiranje (bunar se u gradevinskom tlu okrece kao kruto telo) II kao sip (bunari napregnutl kao elasticna tela u gradevinskom tlu). Ukoliko vucne sile treba preneti lundiranjem, one se moraju preuzeti iii putem sopstvenog opteretenja, dodatnog opterecenia (plitko fundiranje) iii putem sila smicanja, koje se mobilisu u gradevinskom tlu (fundiranja sipovirna i zate-

Kod projekta temelja treba raspodelu opteretenja navedenih pod pasusom sledeti nacin: a)

(op "-

0)

bi se promenio

samo pri

obr-

b) c)

prilikom dokazivanja dozvoljenog pritiska na tlo prema pasusu 4.2 kao i kod dokazivanja lorna tla, kao ravnomerno raspodeljene; prilikom proracunavanja sila u preseku kao i prilikom dokazivanja sleganja, kao pravolinijski raspodeljene; prilikom dimenzionisanja savitljivih temeljnih ploca i greda fundiranja prema DIN 4018

tanju 3 podnozja zida i pri pretezno statickorn opteretenju: dinamicke smetnje naponskog stanja mogu da umanje smicucl

napon na zidu.
Prilikom sracunavanja otpora zemlje pre pojedinacnih temelja ne treba privremeno primeniti nikakvu sadejstvujutu

smnu, [er za to ima veoma malo sigurnih iskustava.
Kada se otpor zemlje uvede u razmatranje ravnotete, tlo ispred temelja mora da se sabije pre svega ako je nasuto. Posto aktivne sile koje spadaju u otpor tla ne deluju statno, moguCe su naknadne graC!evinske intervencije (npr. postavljanje vodova, poduhvatanje) unutar tla koje zahteva otpor zemlje i uz odqovarajuci dokaz. Kod duboko vezuiucih plitkih tundlranja otpor zemlje raste linearno sarno u gornjoj zoni istiskivan]a, a u dubljlm zonama u skladu sa teorijama elastltnog ukljestenia. (Slika 7).

Broj udara I koeficijenti oscilacija treba da se uracunaju u saobracajna opteretenja samo kod sracunavania sile u preseku neposredno saobracaiu izlozenih temelja. Kod odredivanja rezultirajute se uzme u obzir i vertikalna zemlje. site u stopi temelja rnoze da komponenta aktivnog pritiska

Otpor zemlje sme da se uzme u obzir kao reakciona sila vodoravnih sila iii obrtnog momenta samo onda kada temelj rnoze bez opasnosti da pretrpi pomeranje koje je dovoljno da pobudi potreban otpor zemlje. Humusno zernfjs te koje je angaiovano za mobilizaciju otpora zemlje mora da ima barem srednju gustinu slojeva iii krutu konzistenciju. Za nasuta tla u tom smislu vaie zahtevi za pasus 4.2.3. Tlo ne sme ni privremeno ni trajno da se otkloni sve dok dejstvuju uzroene sile.

¢
b

Obj a s nj e nj e uz 4.1.2
Pojednostavljenje u stvarnosti neravnomerne raspodele pritiska stope jednom pravom, je prema iskustvu dopusteno kod krutih tela temelja. Stvarna raspodela je u prvom redu zavisna od sigurnosti tla na 10m: kod vel ike sigurnosti, dakle malog opteretenja temelja, u blizini ivica temelja dolazi do maksimuma napona. Sa rastutim opteretenjem puni se naponska kriva stope i asimptotski se priblizava raspodeli sa maksimalnom vrednoscu u sredini temelja (slika5). Pravolinijska raspodela pritiska stope leti u pogledu di-

c
SJika

7:

Ukljestenjs u gradevinskom krutosti tela fundiranja

tlu pri smanjenoj

4.1.3 Stablinosl 4.1.3.1
Sila koja rezultira iz konstantnih ten j a mora da sece povrsinu stope u jezgru. dode do .razdelnice koja zjapi", opteretaka da ne

gel·
Normalni slucajevi su opisani putem pretpostavki nabrojanim u pasusu 4.2. Pri tome opasnost loma tla iii kosine u datom slucaju treba unapred da se ispita i iskljuci. Zbog naizmenitnog uticaja sleganja zabranjeno je, primera radi, da se lundiranje visoke zgrade neposredno pored zgrada nize gradevinske visine iii plitko lundiranje gradevine koja je osetijiva na sleganje pored fundiranja sipovirna smatra pravilom.

za nosivost gradevinskog

menzionisanja temelja na malam nesigurnim osnovama, a tla je bez prakticnoq znacaia.

<Iy"
<11',)-

'

1,<,<.<,
?

Sila koja rezultira iz ukupnog opteretenja rnoze u ogranitenom obimu da prouzrokuje zjapljenje fuge, i to najvise do teziste povrsine stope. Kod temelja Cija osnova ima pravougaoni iii kruzni puni presek, mora da sece stopu unutar jedne oblasti koja je ogranitena sledetim: a) za pravougaoni puni presek (vidi sliku)

(2)\ (~)'0_1__
b,
b)
fe

4.1

Oplite

by

9

4.1.1 Polozaji

I oblikovanje

stope

temelia smrzavanja, ali najSlika

dIVgJ----5:

za kruzni puni presek

Dno stope mora da bude van zone manje 0,8 m ispod nivoa tla. U a)

-00.59
Sematski prikaz razvoja pritiska u tlu pri rastucern opteretenju jednog plitkog temelja

sladecirn slucajevima od ovoga sme da se odstupi:
kod gradevina sa podredenim zunacajern (npr. pojadinacne qaraze, jednospratne supe, gradevine u prlvremene svrhe i sl.) i malog povrsinskoq opteretenja kod fundiranja na cvrsto, steni u ravnomernom slojevitom prevezu. od ispiranja vode. gradnje iii

b)

Kod temelja iii temeljnih ploca sa velikim prepustima (slika 6 a) iii se razapinje preko vise oslonaca (slika 6 b), napon stope se prernesta na oslonce. Ova tendencija se jos po[acava u datom slucaju skupljanjem betona plitkih temelja.

e, i ey ekscentricitet sile u pravcu osa temelja x i y sa krajnje dopustenlrn vrednostima xe i Yeo b~ i b sirine
Ovde su temelja koje idu uz to,

r je

radijus kod kruznih temel{a.

Gradevinsko tlo mora da bude zasnceno smanjenja gustine slojeva ad strane tekute Vezivo tlo mora da bude zasticano

za vreme

ad

orneksavanja iii smrzavanja. Oblas
nj e nj a uz 4.1

Minimalni zahtev u pogledu dubine lundiranja bez smrzavanja (razmak do povrslne izlozene smrzavanju) mora u datom slucaju da se prekoraci prema lokalnom iskustvu. Kod vrednosti koje su ispod ovog nivoa mora za gradevinsko tlo koje je izlozeno smrzavanju da se racuna sa lomovirna usled sleganja i uzdizanja i odredenim vitoperenjima, ali koji i ne moraju da ugroze koriscerue gradevine. Izuzete gradevina podredenog znacaja iz inace obaveznag zahteva, ne znaci da takve gradevine ne bi bile na isti nacm ugroiene od smrzavanja. Ali ne postoji ni jedan razlog da S9 investitoru zabrani preuzimanje ovog rizika. Fundiranja u privredne svrhe (skele, demontazni objekti) koje ne prezimljuju, mogu takode da se postave plitko na povrsinu. Zahtev za sigurnostu vezivog tla se ogranitava na vreme gradnje, tj. vreme do predavanja gradevina investitoru, jer time zavrsava javno-pravna odgovornos1. Moguce je da i drugi nestatitki aspekti odrede polozaj st~· pe temelja: na primer sklonost ka skupljanju tla do vetih dubina pored gradevine u duzim susnim periodima iii du· boko korenje dlVeta koje maze da da povod za jednostrano odvodenje vode ispod stope temelja i time za neravnomerno sleganle. Tekute podzemne vode ugrozavaju nosivost gradevinskog tla samo onda kada pritisak toka ugrozava stabilnost neke kosine na kojoj se fundira, iii kada rastute podzemne vode pored nekog temelja smanjuju sigurnost od hidraulicnog lorna tla.

Slika 6:

Primeri za raspodelu pritiska vih povrsinskih temelja

u tlu ispod savitlji· Osnova pravougaonog skog oivicenja temelja; oznake kod dvoosovin-

Odustajanje od uracunavania dinamickth koeficijenata po pravilu polazi od razmisfjanja, da se amplitude dinarnickih udela spoljnih sila na putu od mesta kazivaca do temelja jako prigusuju. Izuzetke predstavljaju plitko lund irani, neposredno izlozeni saobracaju, banketi iii ploce (fabricke hale, saobracajni objekti) iii rnasinski temelji. Ukoliko se kod potpornih zidova racuna sa aktivnim pritiskom zemlje, onda se smanjuje momenat pritiska zemlje koji se odnosi na spojnicu temeljne stope uz uzimanje u obzir ugla trenja zida. Smicuci naponi izmedu zida i tla se iskljucuju malim nagibom. Obrtni ugao koji je potreban za aktivan pritisak zemlje je veoma mali i trebalo bi da se krece u, prema do sada poznatim merenjima za pesak, vet prema gustini slojeva zadnjeg nasipa velicinama od 10' do 10". Pri tome pritisak zemlje pada sa pritiskom mirova· nja vet samim elasticnim smanjenjem napona tla na aktivni pritisak zemlje. Pomeranja koja su potrebna za mobilizaciju punog otpora zemlje leze - npr. kod peska vet, prema gustini slojeva - u podrucju od santimetra do decimetra. Delovanje polovine otpora zemlje. kako je utvrdeno u pasusu 4.1.3.3, ukazuje da se pomeranje dri:i na niskom nivou i ne predstavlja nikakav dodatni zahtev sigurnosti.

o bj

as nje nj e uz 4.1.3.1

Zahtev u prvom pasusu treba da osigura da stabilnost potpornih zidova (pritisak zemlje kao konstantno opterecenje) ne bude ugrozena pucanjem gradevinskog tla; nezavisno od dokaza loma tla i sleganja postoji opasnost da grade· Yinsko tlo izmite u stranu pod stalno visokim opterete-

njem iviea temelja. Zahtev

S9

ogranicava na konstantna

opteretenja slutaja opteretenja 1 i uglavnom se moze konstruktivno lako ispuniti. Pri tome treba voditi racuna 0 tome da jedan dec sirine temelja ostane staticki posteden. Navedena formula a) za dozvoljenu ekscentricnost ukup· nog opteretenja je priblizna, a maksimalno 6% je pouzdana. (Formula b) je tacna. Za kruzne popretne preseke glasi odgovarajuti uslov:

1_,'3

gde je r'o

r,_ odnos unutrasnjeg prema spoljasnjem
f,

radijusu.

13

i da je utvrden merodavni nivo podzemnih voda. =.3 prstena merodavna za H.1.1. pritisak vode tla). za koga se kod temelja od betona livenog na lieu mesta 0.1 ugao trenja stope temelja u granienom slucaju.3. elementa mora da bude minimalna: Merodavna dubina ukopavanja: I za sve razudenosti povrsine stope unutar stabilnog klina tla ABC i pripadajuce merodavne sirine b (q! unutar ugla trenja dreniranog tla).05 Pri tome se polazi od toga da se ova sigurnost bazira samo na dejstvu sopstvenih opterecenja iznad stope temelja (vidi DIN 1055 DEO 1). pre ugradivanja betona za temelje cesto gubi. sa stepe- 4.elimo u potpunosti da iskoristimo uvecanu nosivost koja se time dobija prema pasusu 4. GI prema DIN 18(96) sa U> 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa niskim udelom finih zrna. Kod osnova pokazanih na sliei E 9 merodavne su spoljne dimenzije. da klizna povrsina koja izaziva 10m tla rnoze da dopre do te dubine i da su dodatni naponi koji se sa temelja prenose na gradevinsko tlo dovoljno oslabili (na otprilike 10% kod pOjedinaenih temelja. na sliei E 8 pod a) do slrlnu. SW. slroko. Uz rastueu dubinu ukopavanja znatno se povecava dozvoljeni prltisak na tlo zbog vece boone protivteze tla (vidi tabele 1 do 6). a kod pada opterecenja 3 za 0. pasus 3. Dokaz za ovo prema lokalnom iskustvu treba napraviti putem sondiranja iii uzimanja proba i laboratorijskim testovi- rna. Dopunski dokaza u DIN 4017 dec 1 i pri cernu je A povrsina koja treba da prenosi oplerecenie.06 mm (grupa tla SU. i u datom slucaju jedan dec E" otpora zemlje E. onda se rnoze uprosceno postupiti. A = 1. H" -"= V· tang 8s1 Kod osnove temelja sa perforiranom povrsinorn stope merodavne su spoljne dimenzije dokle god zbir usteda ne iznosi vise od 20% ukupne povrsine stope u okviru date konture (orijentaeiona vrednost). I I 1. kada a) su uslovi gradevinskog zernliista prlbnzno ravnomerni sve do dubine ispod dna fundiranja kOja odgovara dvostrukoj sirini temelja.ukoliko uopste treba pridavati znacaja velicini sleganja .) rezultanti H horizontal nih sila akcije: Ob j a s nj e nj e uz4.1 1.2. jedna sigurnost od "p toji jOs sigurnost od 'I. GT prema DIN 18(96).1. Odqovarajucl tome onda za V treba primeniti istovremeno moguee najmanje vertikalne sile koje deluju na ovaj dec povrslne.3. s druge strane. kod povrsina prefabrikovanih betonskih temelja sme koristiti 2 °Sl = ~' 3 c. GT prema DIN 18(96). na kome dolazi do klizanja. 4.2. trapez iii slicno).4) a spoljne normalne sile nakon odbitka reiz viska pritiska vode u porarna: kao "~f stope c. Za ove normalne slucaleve su dozvoljeni pritisei na tlo stavljeni u tabele 1 do 6.5. Pri ovome su: Hs ::. SI. na primer analogno dokazu loma zemljista kod ekscenfricnoq opterecenja (vidi DIN 4017 dec 2).1.i sredenjestepenovanim I Pad op~:e¢enja I 3 1. radi 0 trakastim i pojedi- nacnirn temeljima sa oqranleenlm i cesto prisutnim premeu dva ravanjima l. i 4.3_2 Sigurnost mora da bude: Pad op:recenja na 10m tla ryp jednog temelja Ukoliko horizontalno smieanje H deluje istovremeno pravca x i y onda se uzima da je H=~ Za kao vsliclna sile.1.2.4 b tang (b sirina temelja). Slika nom neravnomernosti zrna U> 3.divanje clozvoljenog prilisk.3 Kada se ukljuci potisak zemlje za prijem horizontalne sile. 0.: tang VI pri cernu V' iii u povrsini dobija se iz zultante sile pod a). on mora da se odnosi na isti pravae sile. sa stepenom neravnomernosti zrna u~ b 3' b) gustini lagerovanja grubozrnastim tlom (grupa tla SE.3 usko stepenovanim grubozrnastim tlom (grupa tla SE i GE prema DIN 18(96) sa stepenom neravnomernosti U s 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa malim udelom finog zrna. Kod pravougaonih temelja su duzine bocnih stranica ove delirnlcne pcvrsine paralelne stranama temelja i nasuprot duzmarna bocnlh strana ternelja umanjene za duplu velieinu laste x eentrieiteta. Kada rezultirajuca horizontalna sila napada ekscentricno. Orijentaeione vrednosti za to magu da se uzmu iz DIN t 055 dec 2.1. onda pritisak na tlo sme da se poveea za napon koji rezultira iz optereeenja u skladu sa veeom dubinom.3.01. onda mogu da se odrede dozvoljem pritisci tla prema pasusima 4. dokle god zbir isecanih povrsina ne cini vise od oko 20% ukupne povrsine kontura stope (orijentaeiona vrednost).3. gustini lagerovanja D ~ 0. treba postupati prema pasusu 4. mora da se vodi racena 0 tome da obe sile svoju najvecu vrednost dostizu pri pomeranjima razlicitih velieina.5 1. sa do 15 tez. posto za to nema priznatih iskustava.3. GU. koja nije bocno paralelna. Ob j as nje nja Postupak dec 2. temeljenja na u z 90 n D. Vrednosti tabele 1 i 2 vaze nadalje samo za temelje opterecene vertiklanim opterecanlern. treba uzeti sledece: kad u tlu. Povrslnska fundiranja sa preteznim iii redovnim dlnamickirn naprezanjima treba medutim i u svim ostalim vrstama tla planirati prema drugacijim aspektima nego sto su normalni slucajevi obradeni u pasusu 4 sa pretezno statickim naprezanjem.poseban proracun sleganja radi obuhvatanja uzajamnih utieaja. temelj nije pretezno iii po pravilu dinamicki angalovan. sa do 15 tszinsko procentnim zrnima s 0.3.2 i sliku E 8. 0 cesto prisutnim tipicnirn vrstama tla. a u datom slutaju uzirnajucl u obzir redukeije prema pesusu 4. rnoze se odustati ako se s jedne strane. U konsolidovanom stanju kod dokaza sigurnosti na klizanje nije dozvoljenja primena efektivne kohezije posto se ona zbog neizbeznih porerneceja dna gradevinske jame. b) Slika E 9: Merodavne sirine za dokaz loma tla kod perlo- riranih osnova temelja Ukoliko je dubina ukopavanja svih delova temelja veta od 2m.-% zrnlma ~ 0. rnoquce je samo relativno nisko povecan]e dozvoljenog tiskanja tla za Llps £11 u kN/m' (Llt dubina ukopavanja u metrima koja prelazi preko 2 mi. vidi sliku 10.2. iii sa pretetno vodoravnim naprezanjem tela temelja treba dokazati da kod kosog polozaja pri cemu je 0.3. kada: e) optereeenje tla treba odrediti prema pasusu E 8: Merodavne duzine za dokaz dnakih oblika temelja loma tla kod neje- 4. Kod vrste gradevina opisane u odeljku 2.Fundiranja Plitka fundiranja Preporutuje se da se ne blraju neslrnetricni oblici povrsina stopa (trougao. Kod pritisaka na tlo koji su navedeni u tabelama nije posebno uzet u obzir eventualni utieaj opterecenih susednih temelja. GU. Uz uzimanje u obzir bocne reakeije tla u podovima opterecenja 1 i 2 mora da se dokaze povecana sigurnost za 0. =A b~1 W A h.4 Sigurnost '1.8 m 14 .02 4. rnoze se kod izracunavanja sile smieanja stope temelja u racun staviti samo onu dellmlcnu povrsmu stope temelja kroz eije teziste prolazi dejstvo sile H. poslednja receniea. h.2. Otporni Sadrtaj Visina momenat povrsine stope temelja tezista gradevine iznad spojniee uz 4. Dozvoljeno optsrecenle dna temelja treba tada da se odnosi na manju od redueiranih cuzina straniea b' Dozvoljeno 4. Kod ekscentncnoq opterecenia povrsinu temelja treba smanjiti na deiimicnu povrsinu A'. i 30% kod trakastih temelja).1 i c. Pretpostavka za ovo je doduse to.3.15. Ugao trenja stope se odnosi na parametar smicanja (unutrasnji ugao trenja) ~. Ako ne :. c. ne deluju pritisci vode u porama (tlo konsolidovano. kada su ispunjeni uslovi u pasusu 4. Uz pojam dubine ukopavanja uz pasus 4. <is = d) merodavni nivo podzemnih melia a najmanja dubina odn.3. ti. t< b voda lezi vise od dna teukopavanja je I < 0. GE. GW. parametar smicanja nedreniranog tla pri punom DIN 18137 dec 1 nadpritisku vode iz pora prema se ukazuju na sledeca posebna pitanja.2 loma tla je naveden normalna sila koja deluje u stopi temelja kriticnog preseka (v8d8 pasus 2.2 IJIV. a I kao mero- Na poprecnirn preseeima prikazanim d) treba upotrebiti b kao merodavnu davnu dubinu ukopavanja.1 =~' (~' prema DIN 18137 Deo I). nema pritiska vode dna). kod dubina ukopavanja iznad 2m. Minimalna dubina t = 2b sa ravnomernim uslovima gradevinskog zernljista navedena pod a) uzima u obzir cinjenieu.1. Ob j as nj e nje uz 4. Ukollko se potisak tla i trenje stope zajedno obracunavaju.vanja t1a za 110'· maine slucajeve uz pomo': 'ebelarnih vrednostl Ukoliko osobine tla mogu pouzdano da se proeene na osnovu informaeija 0 gradevinskom zernljistu prema pasusu 3. Ukoliko nisu dati preduslovi a) I b). je kod temelja kod koiih sem vertiklanih optere6enja V deluju i vodoravna opterecenja (HN tang 0s). tj. pod a) doc)..06 mm (grupa tta SU.1.. Pod b) navedena dinarnicka naprezanja su pre svega od znacaia kod ne gusto lagerovanih nevezanih tla. jer u njima veoma mali dodatni naponi mogu da prouzrokuju sleganja i time pitanje uzajamnog utieaja ponasarua sleganja pojedinih temelja (preterano naslojavanje napona) rnozs dobiti na znacaju. dubina ukopavanja t < 1.3. cvrstoce na smieanje. Oni mogu da se primene uglavnom neposredno. a za sluca] opterecanja = 1. ukazuje se na objasnjanja nim pravcima. U datom slucaju za neslrnetricnu povrsinu stope treba izvesti na taj nacin da se odrede odqovaraluca tezlsta i glavne ose lenjivosti. eiie ie teliste tacka u kojoj deluje opterecenje. I za nekonsolidovano stanje se tu naaze podaei za vrednost c.3. da u oblasn utieaja gradevine nema vezanih tla jako sklonih sleganjima. a) Kod prstenastih temelja je sirina odredivanje sigurnosti na 10m tla. Zato je samo kod neuobicajeno malog razmaka izmedu temelja i veCih pritisaka na tlo potrebno . Ovi takozvani normalni slucajevi su plitka fundiranja koja raspotazu premeravanjima nave denim u tabelama 1 do 6 i koji se izvode na tlplcnirn vrstama tla navedenim u tim tabelama. 4. a povrsina izgradenog terena i graniea sloja teku priblizno vodoravno. a potom povrsma konvertuje u cotvorougao istih povrsina sa istim polozajern tetista i istim glav- 322. pri tome ne sme da se uzme u obzir kohezlja W gradevine sa tang a = -za slutaj opterecenia 1 postoj jos 2 pos- b) kada u tlu u kome dolazi do klizanja deluju pritisei vode u porarna (tlo nekonsolidovano.45 u usko-. temelja je odnos rezultante hrizontalnih sila reakeije (otpora stope temelja H.2.2 "g = _!!s_+_~~ H Od prineipijelnog zahteva da se dozvoljeno opterecenje povrsmsklh fundiranja do kate u svakorn pojedinacnorn slucaju proraeunavanjern sigurnosti od loma tla kao i vrednosti pretpostavljenih sleganja i razlika u sleganju. U tom smislu vazi pasus 4. ukoiiko se ne radi 0 stenlu.3.1 Dozyoljenl prltisak 9raCievinskog zemljisla Podaei vale pri a) za nevezana na tlo kod nevezanog koja je prisutna tla pri nosivosti Potreban je dokaz za obe kombinaeije b b1 i 11 kao i b2 i 12. vee su pritisei na tlo tako odabrani da kod uobicajeno zastupljenih razmaka izmedu temelja i opteretenja temelja ne treba zazirati od primetnog utieaja sleganja.3.3 Sigurnost na klizanje ".2.1 1. iii H.

Kod znatnog uzajamnog utlcaja susednih temelja sleganja mogu da se povecaiu.2. Kod vetih susu 4. 1 kN ~ 100 kp odn.5 m iii dubine ukopavanja t z 0. koloni.2. zdepastiji. ali.65 za tla prema pasusu 4. Proktor gustine zahteva zbog osetljivosti na greske postupaka uvek paralelna merenja i zato je shodno tome komplikovan.1. prema DIN 18127 Kod tla sa vise od 5% finog zrna ispod 0.8 m kod "prostornog pada" je nosivost nasuprot "ujedna- Za velieine sUa se prema DIN 1301 koristi jedinica kN (KIIoNjutn)1 kN • 10'N (1 kN· 100019.1 . oc sklopa zrna. Minimalna nosivost koja je zahtevana za primenu tabela 1 i 2 normativa.2. sto prema svim iskustvima i za gradevine koje su osetljive na sleganja. Dokaz zahtevane minimalne nosivosti putem pobijenih sondi. koje nisu dozvoljene bez posebnog dokazivanja neskodliivosti za odredenu konstrukciju. koloni i propisi u poslednjoj recenici ovog pasusa odgovaraju liniji b. One se uvek odnose samo na vrednosti u tabelama 1 i 2. onda vrednosti iz tabele smeju da se ekstrapoliraju pravolnijski.1. pasus 4. Nasuprot ovome su opterecenja temelja gradevina osetljivih na sleganja ogranicena linijom b na sliei 13.moze bez razmisljanja da se prihvati. mogu da se planiraju samo prema teoriji loma zemljista (linija a na slici 13). Povecarua vrednosti tabela su dozvoljena samo za sirine temelja b > 0.5m 1m 1. onda vrednosti iz tabele mogu za ovaj slucaj da se ekstrapoliraju pravolnijski.--"'Sirina lemeij'~"b-- Sllka 13: Sematski prikaz statickih zahteva a) prema dovoljnoj sigurnosti od loma temeljnog tla i b) pri pridrzavanlu dozvoljenog sleganja. Dobro meri!o za nosivost daje otpor na vrhu pritisnute sonde. Tabela 2: Nevezano neoselljlve Kod gradevina eiji temelji ne mogu da se slegnu nezavisno jedan od drugog. sa razudenim gabaritima i uobicajenim razmacima zidova iii stubova od najmanje 4 do 5 m. Ovom saznanju odgovara odvojeno utvdivanje dozvOljene reakcije temeljnog tla za oba ova slucaja u pasusima 4. GE SU.5 za tla prema pasusu 4.5 m celi~na sipka precnika • 20 mm. Objasnjenja uz4.3 dozvoljava povecanie vrednosti iz tabele. U tom slucaju je dakle kod proveravanja odnosa naslage svrsishodno da se urnesto naslage D postavi stepen zgusnjavanja Dp.2.1. ali ne manje od 2 m ispod dna fundiranja. Za guste do veoma gustih naslaga nevezana tla. Kada je kod skscentricnoq opterecenia manja redueirana bocna duzina b' < 0. reakeije Za sirine temelja izmedu 3 m i 5 m. kod sirih temelja do znatno vecih sleganja. jednakozrnasta tla pokazuju veeu nosivost nego slrokostepsnovana neravnomerno sastavljena tla (vidi sliku 12).3. liniji a. kao sto je obradeno u objasnjenjima uz pasus 4. iz tabele A navedenog pridodavanja izmedu gustine naslage D i stepena zqusnjavanja Dp. vee su potrebna stalna ispitiva- nja na razlicitim mestima u osnovi gra<1evine. temelji gradevina kod kojih sleganje koje nastupa .s: . krateri od bombi i sl).2.2 Dozvoljeno vine n e o se tljive na naprezanje sleganja tla 9 za grade(vidi tabelu 2) 4. osim ako se iskopaju soncazne jame koje idu u dubinu van neposrdne oblasti temelja.1.struke sirine temelja b odn.3 Prama a) dozvoljeno uvecanje srednje reakcije temeljnog lIa kod zdepastih temelja samaea uzima u obzir prostorni efekat nosivosti takvih temelja nasuprot odnosa "i ujednacenog pada" koji postoji kod trakastog temelja iii kod izduienih pojedinacnih temelja.03 o op ter ec en je ".01 0 kplcm~ uz 4.. 1 em. su sa sigurnoscu rastresite naslage. Kod manje gustine naslage nos. Slicno kao kod nevezanih tla. dobijen iz Proktor testa. sa velikim dozvoljenim reakcijama temeljnog tla pod sirokim temeljima. L. koja rnoze da se dokaza razlicltirn postupcima. stambene i poslovne zgrade). kod gustine naslaga D > 0.1.2. osiguravaju pojavljivanje samo malih razlika sleganja. pouzdano i u primerenom obimu dokazana nosivost tla. iii kod kojih su neravnomerna sleganja sterna iii ugrozavaju koriscenje.f]. pri csmu vee prema raspodeli velicine zrna.5 rn.5m 200 270 340 400 1m 300 370 440 500 1.2. a) odn. a time i gustina naslage D mozs se tehnickim ispitivanjem sve teze iii se ne rnoze vise uopste utvrditi. Ovako dobijene vrednosti za poveeanja i umanjenja vaze kao vrednosti iz tabele.1 i 4. odnosi se iii na graniee gustine lagerovanja prema DIN 18126.06 mm. jarkovi iii gradevinske jame. iii na gustinu Proktora !'p.5 MN/m2. zbog zavisnosti otpora na pobijanje od raspodele velicins zrna i oblika zrna. b'.45 naveden u normativnom tekstu. 4. Ako je kod ekscentrienoq opterecenia manja reducirana boena duzlna b' < 0.5 1 1. Zato kod sirokoslepenovanih tla moraju da se postave visi zahtevi gusl. i u datom slutaju ih treba sabrati. a jednake dvostrukoj sirini temelja. Cije je sleganje neskodljivo za konstrukciju gradevine. 4 rnrn. Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski. u koja bez napora moze da se utisne u dubinu od 0.3 Pove canje a) . ako rezultati mogu proverom nasumice da se kontrolisu na lieu mesta. koja su veoma retko prisutno u prirodi.2 a) i pasusu 4. vee koje u svom conasanlu sleganja trpe naizrnenlcan utieaj nadogradnjom (statickl neocredeno postavljene konstrukcije. dokaz za guste naslage treba dati i "u primerenom obimu". i to utoliko vise sto je temelj odnos strana. Vrednosti za sinnu temelja 2 m smeju da se primene i kod vecih sirina.1. Navedeni postupak daje pri tom iii suvise povoljne rezultate iii se ne rnoze vise primeniti. b) U tabelama 1 i 2 navedene vrednosti smeju da se uvecavaju do 50% kada je ispitivanjima do dubine koja odgovara dvostrukoj duzini manje strane ternsIja.2 vaze kao vrednosti iz tabele za uvecanja prema pasusu 4. pretpostavlja mesna iskustva. cenom padu" prema novijim istrazvanjima uvek veca. Minimal"a nosivost tla koja je potrebna za primenu vrednosti tabela je prisutna kada se pritisnutom sondom prema DIN 4094 dec 1.6 . Vrednosti tabele 2 i vrednosti u prve dve kolone tabele 1 smeju da se povecavaju samo onda.5 2 kOOgradevina sa dubinama fundiranja t ad 0.5 1 Nevezano oselljiya na gradevinsko sleganje i graaeYina 1) >3 > 0. Brojke neravnomemosti kod 1ipitnih nevezanih ua nasutom lIu je primenjivo odredivanje speclficne tezine sa izotopskom sondom. tj.1.1 Nosivosl kod nevezanih tla veoma zavisi od gustine naslage. sto je manji njegov Sllka!!: Zavisnost moguceg optereeenja temelja od gustine nasi age nevezanog gradevinskog zemljista U tabeli 1 odgovaraju dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su navedene u 2. Pri tome rnoze da se pode od.3 m 1 kN/n7 Dozvofjena reakcija temeljnog tla u kN/m I) ked traksatih temelja sa sirinama boon. na dubini od 2 m ispod povrsine izgradenog lerena izmeri pritisak na vrhu ~ 7. 2 em.1 Brojka Gustina Stepen zqusnjavanja Dp. Prema iskustvu naslage peskovte iii sljunkovne zdravice zbog prirodnog procesa sedimentacije poseduju uglavnom ovu gustinu naslaga. kada dubina ukopavanja iznosi najmanje 0.5 m. na vrednosti iz tabela koje su za to izvedene za veee sirine temelja. do 7. dok vrednosti navedene u 4.1. velieine zrna no und nd. Do zv olj en 322. Preporucujs se oprez kada se oCekuje rastresita naslaga peska usled njegovog porekla nastajanja (pesak dina.ni naslage radi pnrnene tabela. Navedene rakeije temeljnog tla mogu kod sirina temelja od 1. dokaz na samo jednom mestu nije ni u kom slucaju dovoljan. Tabela A: Pretpostavke za primenu dozvoljene temeljnog tla prema pasusu 4.2 U tabeli 2 navedene reakeije temeljnog tla odgovaraju liniji a na slid 13.5m 250 270 290 310 3m 220 240 260 280 kod gracevna sadubinama fundiranja t od 0.1 gradevine Dozvoljena osetljive reakcija temeljnog tla za na sleganje (vidi tabelu 1) Vrednosti prema tabeli 2 smeju da se koriste za trakaste temelje.5 2 Dozvoijena reakcija temeljnog tla u kN/m2 kod trakastih temelja sa sirinama bodn.5 do 1 em.30 odn 0. ukoliko se takvi temelji dodatno mere uz pornoc vrednosti iz tabele.01. i 3.ne Najmanja dubina ukopavaola lemelja m 0. Primedba: Odluka 0 ovome usledice putem sondiranja iii dokazivanjem na posebnim probama.2 odnosno u tabelama 1 i 2.e. vrednosti iz poslednje kolone tabele 1 moraju da se umanje za 10% po metnu dod atne siline temelja.Fundiranja Plitka fundiranja o oj a s nie n ie uz 4.1.2. Prema ovome.3m 1) 150 Slika 10: Pad reakcije temeljnog tla ispod pojedinacnog temelja vrednosti tabela 1i2 Kod pravougaonih temelja sa bocnlrn odnosom pod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 1 i 2 smeju da se povecavaiu za 20%. Prema b) moguce uvecanje dozvoljene reakcije temeljnog tla prema tabelama 1 i 2 do maksimalno 50% vodi racuna o znatno boljoj nosivosti gusto lagerovanih nevezanih tia. ne predstavlja opasnost i ne dovodi do steta od sleganja.GE 53 > 0. npr.80665kp. Kod dubine ukopavanja od t> 0.3 m i sa sirinama temeija bad 0. stambene i poslovne zgrade. kod sirih temelja meru od ca.5 m ne prelaze meru od ca. U homogenom Kod istovremene pojave razlicitih sirina temelja ispod gradevina ostaju dakle razlike u sleganjima koja se pojavljuju u rasporedu veiicina od 0. 1 kN/m2 :: 0. 2 em.1. b'od 0..5 m da dovedu do sleganja od ca. kada je gustina naslage D> 0.4.3 b). b).2.SW SI.2.1 Objasnjenja Dva principejelna zahteva za dovoljnom sigurnoscu na 10m zemljista i pridrzavanje dozvoljenog sleganja su sematski prikazana na slici 13. za trakaste temelje treba koristiti dozvoljene reakeije temeljnog tla prema tabeli 1 Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski u tabelu.5 1 1. na slici 13.2.010 kplcn7 Obj a s nj e nj a uz 4. talozenja iz klizista iii sl. Kod jedne gustine laqerovania D uskostepsnovana.3 iii smanjenja prema pasusu 4. Vrednosti do kojih se doslo prema pasusu 4. data je pri ca. 15 .2.2. nosivost moze da se proeeni i kod mesanozrnastih tla sa malim udelom finih zrna. tj. b'od 0. Pod razlicitlm sirinama iii razllcito duboko fundiranim temeljima su ove reakeije temelja tla povezane sa delom veoma velikim razlikama sleganja. moraju da utvrde gustine naslaga D od 0.2.2. odn. Navedene reakeije temeljnog tla mogu da dovedu do sleganja koja kod sirina temelja od 1.GU GT SE.5m 330 360 390 420 2m 280 310 340 360 2.1. Posto su odnosi nevezanih naslaga lIa usled proeesa sedimentaeije retko jedinstveni.5m 2m 200 270 340 400 300 370 440 500 150 400 470 540 600 500 570 640 700 flI 0.1.1.) iii ukoliko dno fundiranja lezi unutar ranije oblasti delovanja coveka (stare otpadne jame. Sondiranjima se mogu dokazivati dovoljne nosivosti po pravilu bez poteskoca sve do dubine zahtevane u pasusu 4. Nevezana tla. na gradevlnsko slegenje 110 i greaey.1.2.2. Dokaz nosivosti preko odredivanja stepena gustine u vezi sa analizama veucma zrna i granieama gustine nasi age odn.: vast nevezanog tla rnoze npr da padne na 1/6 nosivosn gustih naslaga (vidi sliku 11).2. Sondiranja pobijanjem mogu da se izvrse samo kod tla sa najvecirn zrnom do ca.1 i kao sto se vidi na slid 11 Ali ovo relativno veliko uvecanje pretpostavlja da ispitivanja koja su izvffiena kao dokaz guste nasi age daju besprekoran rezultat koji moze da bude ugrozen kontroverznim vrednostima testova.. SE. zatrpani stariji lokaliteti.5 Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0. Dokaz nosivosti putem odredivanja gustine tla nasuprot tome po pravilu mora da se oqranlcl na dno fundiranja.3 ~95'% 7.i u nevezanom tlu takode uvek ogranieeno . Tabela slrina temelja od 5 m treba postupati zemljisle prema pa- Grupa tla prema DIN 18196 neravnomernosti U naslage D Otpor na vrhu pritisnute sonde 4. tj. srednje gustoj naslagi.3 m i sa slrinama temelja b cd 0.5 m.45 >98 % ~ 7. tj. Suva gustina tla do koje se doslo prema DIN 18125 dec 2.

2.Fundtranja Plitka funciiranja Tabela B: Prelpostavke eije temeljnog Cifra neravnomernosti za povecanle dozvoljene 118 prema 4. ( 1_ Vrednosti koje su uzavisnosti od dubine ukopavanja navedene u tabelama 3 do 6 megu na drugim dubinama ukopavanja da se dopune pravolinijski ukljutenim meduvrednostima. kod brzeg opterecenja moze da dode do viska pritiska vode iz pora. takode u pegledu rnoqucnostl ispitivanja.3.5 1 1.1 odn. bez da se kida iii mrvi. horizonlalnih sila bez uzimanja u Ovde je H zbir delujuCih obzir potiska zemlje. nanosi peska. Za guste naslage vaze vrednosti tabele B.0). b' od 0. Ukoliko se radi 0 pravom (primarno natalozenom) lesu."ine zrna od gllne sve do velleine peska. smeju da 4_2_4 Dozvoljene fundiranja reakcije na steni lemeljnog 118 kod pliikog Ukoliko se gracievinsko zernfjste sastoji od jednoobraznog postojaneg stenja dovoljne masivnosti. poluevrslog (Ie > 1) iii tvrstog stanja. Kod ekscsntricno opterecenih temelia dolazi do olvlcenja. onda cozvoIjenu reakciju temeljnog 1Ia treba odrediti prema pasusu 4. 4. Stenje u ravnomemo cvrstoj povezanosti e) ~~~~.2. neravnomernih tla.1. Take za npr. Zato se za ove slucajevs tra~i dokaz prema pasusu 4.2. prema jednoglasnom lokalnom iskustvu nisu dovele ni do kakvih iii podnosliivih steta sleganja. Za kasasta i meka veziva tla ne mogu ovde da se navedu opste obavezuiuce vrednosti.S i 2.1 Jos jed nom se ukazuje na postovanje pretpostavki navedenih u pasusu 4. Smeju da se ukljuce nlrn iskustvirna. Vrednosti navedene u tabelama 3 do 6 vaie neumanjeno i za kosa opterecenja. Za sirine temelja izmedu 2 iSm vrednosti tabela 3 do 6 moraju da se umanje za ca.SW 51. Uvecanja dozvoljene reakcije temelja tla za zdepaste temelje odgovara einjeniei da ovi temelji pri jednakom naponu dna i jednakoj manjoj sirini imaju manje sleganje. a koji ne sme da bude ispod 3. C v r s I 0 (tvrdo) je on~ 110koje se sasusilo i lada najeesee izgleda svetlije. su geoloski odnosi nejasni. eije je teziste tacka delovanja opterecenia. Umanjenja prema b) uzimaju u obzir kako leorelsku tako i opilima dokazanu cinjenicu da naginjanje opleretenja umanjuje optrecenje loma Ila. ako nivo podzemnih voda dotice temelj (d ~ 0). Primedba: Sianja vezivog Iia mogu na terenu da se pojave u sledecem obliku. a ne mogu da se smatraju redovnim slucajevima. Dozvoljene reakclje lemeljnog tis kod nasulog zemlJlsta Ako nasipi ispunjavaju pretpostavke navedene u pasusima 4. kada je tvrsta konzisteneija dokazana veclrn brojem proba.0. jako glinastu prasinastu llovacu sa krulom do polutvroorn konzistencijom vazi vrednost za krutu glinu koja je navedena u tabeli 6.5 do 2 m i sredece konzistencije kruta 90 110 130 150 poluc:vrsta 140 180 210 230 cvrsta 200 240 270 300 2\ 21 Odgovara grupi tla TA prema DIN 18196 1 kNlm' = 0. TL i TM prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0. polreban je proratun 10ma Ila. ukoliko je obezbedeno besprekorno odvodenje opterecenia u dublje slojeve i ukoliko je iskliuceno poqorsao]e karakteristika stenja usled gradevinskih mera. onda treba umanjili vrednosti tabeIe 2.3 da se koriste. onda vrednosti moraju da se umanje za ca.5-struke sirine temelja. GE SUo GU GT SE. K r u 10 je one 110kOje se da lesko mesiti. Ukoliko je nivo podzemnih voda na razmaku ispod dna fundiranja. Uoliko nivo podzemnih voda le~i iznad dna fundiranja.4 Smanjenje vrednosti tabele 2 a) Ako je razmak d izmedu merodavnog nivoa podzemnih voda i dna fundiranja manji od merodavne sirine temelja b odn.kruto". da barem u u oblasli upolrebnih opterecenja. GE GW. Ukoliko H deluje' paralelno sa duzorn staranorn onda rnozs da se mnozl sa taktororn umanjenja.2. Obj as nj e n] e uz 4.75 < Ie < 1. oplili su pokazali.2.5 1 1. a) b) c) d) K a s a s t 0 je one tlo.1.2.5 m rnoze da sa racuna sa dozvoljenom srednjom reakeijom temeljnog 1Ia od 80 kN/m' I) Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0. Odustalo se od navodenja dozvoljene reakcije temeljnog tla za veziva tla mekse konzisteneije.2. Kod veclh sirina temelja treba postupati prema pasusu 4. kOje kod stiskanja u saci izlazi izmedu prsitju. kOje ne sme da se ugrozi gradevinskim meramao Pri lome odnos H Vne sme da bude veci od 1 4.3 Odgovara grupi UL prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0. 10% po metru dodatne sirina temelja. Ukoliko treba da se dimenzionisu siri temelji koji se poklapaju sa tabelama.65 ? 100% ? 15 U pogledu zahtevanih razlicitih vrednosti D odnosno. Ne da se vise mesiti. Me k 0 je one 110koje se da lako mesili.2 m i dubinama ukopavanja t> 0.1 .2. Dp. posto srednja sleganja lemelja dokle god je obezbedena sigurnosl od klizanja prema pasusu 4. Vrednosti prema tabeli 1 mogu da se korlste neizmenjene.010 kp/cm' 16 . utoliko se sa ovom praksom ne kose odredbe u DIN 1054. jednostavno proeenjivanje (nisu redovni slutajevi).010 kp/cm' 4: Mesanozrnasto 110. Kod vodostaja podzemnih voda iznad dna lundiranja pri malo] dubini ukopavanja ternetla ugrozava se sigurnost od 10ma zernljista.5 1 1. odn. onda smanjenje oplerecenja 1Ia usled uzgona u dubljim slojevima moze da se zanemari i da se racuna sa nesmanjenim dozvoljenim reakcijama lemeljnog tla kao vla~na zemlja.2 U tabelama 3 do 6 navode se kao redovni slutajevi dozvoljenog opterecenja vezivog gradevinskog zernliista. Pol u e v r s I 0 je one tlo koje se kod pokusaja da se izvalja u 3 mm debele rolnice dod use mrvi i kida. dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su dobijene iz zahteva za dovoljnom sigurnoseu od loma zernliista iz tabele 2 treba urnanlif za 40% (pri d I b ~ 0) iii odgovarajuee odnosu d I b.3. GU.)2 V treba multiplicirati lemelja. (1 _!!".5 2 I) 2) Naimania cuotna Dozvoljena reakcija temeljn~ na u kN/m2 2) kod trakastih temelia sa irinama b odn. eije stanje odgovara uslovima u gradevinskom zemljistu. ali moze u ruci da se izvafja u 3 mm debele rolnice.04 reak- Grupa tla prema DIN 18196 SE. onda ih treba sabirati. Ponovno valjanje pojedinacnih delova vise nije moguee. dokle god nisu vece od umanjenih vrednosti tabele 2.1. Kod jako nagnutih opterecanja Irebalo bi sem ovega da se slalno vodi raeuna 0 dovoljnoj dubini ukopavanja. kod koje pri malim sirinama temelja proees loma tla vodi do manjih reakcija lemeljnog tla.1) Irakasti temelji sa slrinama b : 0.010 kp/em' 6: Masna glina I) 2 Tabela Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0. Medutim. llovaea)" Dezvoljena reakcija temeljno~ tta U kNlm kod trakastih temelja sa irinama b odn.010 kp/cm' 7: Stenje Tabela Stanje kamene mase D~~~~i~kg9rr~~~i~~~~i~I~~i~~ stena ne lomi se nlje Iii lomi se iii sa jasnim sameje malo vrem~~~~?~i. jer ti slucalevi ne poIpadaju pod uopsteno..2. 4. prema pasusu 4.4 Pod a) propisano smanjenje dozvoljene reakcije lemeljnog Iia pri visokom vodostaiu podzemnih voda uzima priblizno u obzir utica] uzgona na sigurnosl od 10ma zernljista. treba da se bazira na vecirn reakeijama temeljnog tla od onih navedenih u tabeli 7 kada ne npr kod strucan institut se takode mora uvek konsultovali rnoze da se iskljuci opasnost od 10ma zernfjlsta. onda smeju da se upotrebe vrednosti prema tabelama 1 do 6 prilikom premeravanja temelja koji treba da se grade na takvom tlu. vidi objasnjenja uz pasus 4.1 i na delirnicnu povrsinu A'. onda reakcije temeIjnog Iia kod povrsinskih temelja smeju da dostignu vrednosti navedene u tabeli 7. Tabela 3: Clsla les I) se uvecaju za 20%.7~ ~~~~tinama I) StenJe u naiz- 2000 1000 1 kN/m' . Obj a s n j e nj e uz4. Kod dobijanja ovih vrednosti iz tabela za vezivo gradevinsko zernliiste je skoro iskliucivo bio merodavan proces sleganja.~mena ostecena 4000 1500 ~t~i~ . leoretski laklori prema DIN 4017 dec 2 izazivaju suvise velika reduciranja. GT prema DIN 18196 1 kN/m2 ~ 0.5 do 2 m i sledece konzistencije kruta polucvrsta cvrsta 150 180 220 250 220 280 330 370 330 380 440 500 2 Najmanja dubina ukopavanja lemelja m 0. je povrsma stenja nagnuta vise od 30".1. je stenje u raspadanju. b' od 0.jedva da trpe uticaj horizontalne sile. Kod znatnog obostranog uticaja susednih temelja rnoze da dode do vecih vrednosti sleganja. na stranama nagiba brdskih slojeva i raselina odstupa samo malo od terena.5 1 1. da bi se sleganja odr~ala u navedenim granicama.010 kp/em2 5: Gllnasls prasmasto uovasta tla ) ' 2) Tabela ukopavanja temelia m 0. iii gline. ST.1. eiji iznos po potrebi mora da se dokaze. 4. onda vrednosli iz labele. Vrednosti u tabelama 3 do 6 se nadalje ne mogu primeniti na vrste 1Ia kod kojih treba zazirati od iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture. b' od 0.3. lundiranja na ivicama stenja. Vrednosti tabela 3 do 6 su primenjive kod sirina temelja izmedu D. ukoliko stenje pokazuje prikazane karakteristike. izuzetak je einila samo tabela 3 za prasinastu ilovaeu. Kod izracunavanja sleganja za reakcije temeljnog tla navedena u tabelama 3 do 6 pretpostavljen je ne suvise uzak razmak pojedinacnih temelja.5 do 2 m i sleoeca konzistencije kruta 120 140 160 180 polucvrsta 170 210 250 280 evrsla 280 320 360 400 Odgovaragrupama tla UM. ali takode i vrednosti navedene u kolonama 2 iii 3 labele I.polucvrsto" i "cvrsto" Vrednosti tabela koje su navedene za "cvrsto" gradevinsko zernljiste smeju same onda da se korista. Ukoliko oba povecanja prema pasusu 4.1.3 i uz uzimanje u obzir pojave viska pritiska vode iz pora.l 0% po metru dodatne sirine temeIja.1. Posto se plitka fundiranja na mekanoj podlozi ne izvode cesto. meduvrednosti odqovarajuce utvrditi tokalu sag- Dozvoljene reakeije temeljnog tla treba lasnosti sa strucnlrn institutom kada: a) b) c) d) e) I) je nejasno da Ii se gradevinsko zemljiste rnoze ucvrstiti u stene.5 do 2 m j krute do polucvrsta konzistencije 130 180 220 250 _!!_ ) V ukoliko je odnos strana veei od 2. vaze vrednosti za d ~ 0.. Vrednosti tabela 3 do 6 vaze samo za temelje sa centralnim opteretenjem. U protivnom su ovi poslednji merodavni. Za dimenziniranje temelja na lesu mogu da se koriste vrednosti tabele 3.2. sljunka iii kamena (npr.2.1 c). za gustinu naslaga kod ravnomernih odn. ST. Vrednosti tabela nisu primenjive za ona vremena gradenja kod kojih se za manje od 15 dana dostigne maksimalno opterecenje (nije "redovan slueaj").2 i ako za veziva tla postoji Proktorska gustina od 100% prema DIN 18127.5 2 2) Tabela Dozvoljena reakcija temelino~ tla u kN/m' 2) kod trakastih temelia sa slrlnama b odn.0 m. vrednosti iz tabela koje su dobijene za vece sirine temelja. sastavljanje tabela je oqraniceno na konzisleneije .nskog zemllisla Iia kod vezivog Vrednosli iz tabela 3 do 6 vaze za Irakaste temelje ne vezivom tlu krutog (0. ispitivanjima iii lokalnim iskustvima mora da se doka~e da ne moze da dode do iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture zbog vode koja prodire iii opterecenja temelja. b'od 0.1). i to za 40%. Dozvoljeno opterecenje treba onda primeniti na manju od reduciranih bocnih duzlna.1 Nadalje treba voditi raeuna 0 tome da u vezanim tlima same krute konzisteneije. ukoliko se ovakvi temelji dodatno mere prema vrednsotima ovih tabela. dokle god je dubina lundiranja t veta od 0. Za ekscentricna opterecenja va~i sve reeeno uz pasus 4.8 i sem loga veta od pirine temelja b b) Ukoliko na lemelj sem vertikalnih sila V utieu i vodorayne sile H. Kod malih dubina ukopavanja.0 m iii 3. ali je jos uvek dovoljno vlazno da bi moglo ponovo da se oblikuje u grudvu. a) i b) treba 4.2.2.5 98% >3 > 0.3. Kod ekscentricnoq opteretenja treba smanjiti povrsinu temelja kao u pasusu 4. Kod vodostaja podzemnih voda izmedu dna lundiranja i razmaka d ~ b ispod dna lundiranja. vet se samo lomi. koje sadr!1 vel. U tabelama 3 do 6 navedene reakeije temeljnog tla kod centralno opterecernh temelja mogu da dovedu do sleganja reda vellcina od 2 do 4. Ukoliko vee koriscene rekeije temeljnog tla. Ukoliko se lemelj u veoma kratkorn roku u potpunosti optereti iii je konzistencija tla manja od krute. Meduvradnosti (d/b izmedu 0 i 1) treba ukljuciti pravolinijski. Kao dopuna uz tabele 3 do 6 za manje gradevine (vidi pasus 4. .01. Kod eetvorougaonih temelja sa odnosom strana ispod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 3 do 6.3 b) Gustina naslage D ? 322.2. ? Otporna vrhu prltisnute sonde M~Jm' ~15 <3 0.5 2 1) Dozvoljena reakcija temeljnoQ tla U kNlm kod trakastih lemelja sa sirinama b odn. Pomenute vrste vezivog 1Ia se obeleiavaju prema DIN 4022 dec 1 Ako nazivi iii dobijena konzisteneija leze izmedu podataka iz tabela 3 do 6. koje je isto iii vace od sirine temelja.2 Dozvoljene reakcije lemeljnog gradev. onda iz njih treba uzeti uvek nepovotjniju vrednost. b'.5 2 I) 2) Odgovara grupama tla SU. treba pomnoziti sa taktororn umanjenja Kod podloge krute konzistencije upolreba vrednosti iz tabele pretpostavlja samo postepeni rast opterecenia temeIja.3 . koje takode poclvaju na potrebnoj sigurnosti od 10ma tla (vidi objasnlen]a uz pasus 4.2.GT SUo GU U Slepen zgusnjavanja Dp.

3. na savijanje iii na oba nacina opterecene sipove. nacina gradnje sipa i postupka uqradivanja. uzdizanja obelezava granicno oplereeenje. Kao smernica.2.3. na koje onda mogu svrsishodno da sa primene odredbe pasusa 4 kao i Dna pasusa 5. u povrsini dna slope sipa se pod odredenim okotnstirna prenose i momenti. Ukoliko horizontalna sila koja dejstvuje na vertikalni sip iii ro~tilj na sipovima. Povrsina na kojoj Ireba da se bazira uporedenje.2.2.3. Posebna ispilivanja su polrebna. prema iskustvima severno nemackog prosza odnosnu razvijenu povrsinu omotaca sipa. negativnom trenju omotaca.2 Prema nacinu na koji se optarecenja uvoda u gradevinsko zernljiste.4. da: sipova.Fundiranje stojecim sipovima" ja kod primena sipova reo dovan slucaj. Ovakva dubinska fundiranja predstavljaju prelaz ka fundiranju na bunarima i fundiranju na stupovima. Sipovi se pri lome dodatno naprezu na savijanje 5. utiskivanjem cevastih sipova i vibriranjem. i stope. a sto odgovara srednjem raslojanju vertiklanih sipova.2.6 Prema dejstvu na okolno 110 razlikujemo slpove kod kojih tlo radnim postupkorn moze biti iii sabijeno. Prema ovome je nevezano gradevinsko zernljlsts dovoljne nosivosti kada je. linija opleretenja od sleganja odn. U vezanom tlu su opterecanja oscilacijam i potresom sipova uglavnom bez znacaia. onda dublji sipovi treba da se ubace pre plicih sipova. Dejstvo negativnog Irenja omotaca na gradevinu moze da se smanji od· govarajutim postavljanjem ~ipova i izborom vetih razma· ka izmedu sipova. 5.4. presuju.izuzev slucajeva neznalnog optsrecenja . gustini naslage sipova sa velikim prosirenlern slope. Ali odredivanje ne iskljucuje da se razdelnicama razdvojeni delovi gradevine fundiraju plitko (npr.4.3. 5. Samo ako 10k linije oplere6enja-sleganja ne daje jasan rezuital 0 slanju granicne vrednosti Q9' kao granicna vrednosl kod ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 1 moze da se odredi opteretenje pri ukupnom sleganju S od oko 2 cm (vidi DIN 4014 deo 1) .1. modula zastora. Ovo vazi narocito kod statlcki neodredenih sistema sipova. mogu da se izazovu horizontalna krelanja mekog tla. 5.1. Pri lome tre· ba vodili racuna da se slaganje konslrukcije koja se podupire sipovima sasloji od sleganja plitkog fundiranja i sleganja pojedinacnog sipa. busene rupe. npr. da se preuzmu i plitko lezetim konslrukcijama za ankarovanja. U jednostavnim slucajevima mogu da se primene i pogodna priblizne metode. ukoliko njihovi vrhovi nisu vise udaljeni na spolja od vrhova vertikalnih ivicnih sipova.3 Prema vrsti materijala sipa razlikujemo: belonske. Time izazvana prernestanja zrna vade do sabijanja tla.5 Sipove za fundiranje Ireba napragnuli pretezno u pro avcu njihove osovine. polozaja sipa i razmaka izmedu sipova kao i nacina ukopavanja u 110.2.4. 5. 5.1. koji celom duzinorn sto]i u tlu. odn.1. da kod uvodenja ne rnoze da nastupi ststno povratno dejstvo na susedne sipove.1 Pojmovi Vrste lundiranja sipovima sipovima prema DIN 1054 5. 0 kom udelu se pri tome u pojedinacnorn slucaju radi. prema trenutnom stanju tehnickoq saznanja nije rnoquc.2. 1 . 5. Kod prvi pUI opleretenih vezanih tla u nekonsolidovanom stanju mora da se priimeni kohezija Cu.1. Kod velikih precnika sipova kao npr. nosivosti gradevinskog zernljista. Sipovi kozliei). Izvode se busenjern (vidi DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2). Oni S8 na lieu mesta ugraduju u supljini pripremlieno] na tlu. opterecenia gradavina se uvode u sipove i od njih se pradaju nosivim slojavima gradevinskog zernliista.1.3. nosivo gradevinsko zernljlste nema dovoljnu jacinu: se prilikom uvodenja sipova na predvidenu dubinu fundiranja pojave dileme u vezi rnopucnosti opteretenja slpova odn.55 za lIa sa U2:. 5. od prednapregnutog betona. 3 lahtev za priblizno poluevrslom konzislencijom vezanog gradevinskog zemllista odgovara onom iz pasusa 4. 5.2. koja mogu da daju povoda za dodatno sleganje sipova. uvetanim vrednostlma ".3Kod grupa sipova zbir sila pritiska ne sma da napregne gradevinsko zamljiste u sredini vise nego SID bi bi10 dozvoljeno prema pasusu 4. ukoliko ne postoje treba uvek onda izvoditi ka- a) Obj a s nj e nje uz5. 17 . od prefabrikovanih sipova i unutrasnji naponi.1. kao i formiranjem krutih sipova.Fundiranja Duboka fundiranja Fundlranje 5. Ukoliko se nasuprot tome sipovi u vezanom lIu podvrgnu statickim naizmenicnirn opterecenjirna.5 Sigurnosl od uzgona 5.2. Nosivosl zategnulih sipova i kotvenih sipova . Oni prenose optrecenjs pretezno putern Iranja ornotaca sipa na nosive slojeve.2.2 Opsle uz projekat 5.6 Dabljina sipova za fundiranje zavisi od njihove duzine i od zeljene nosivosli.) Sipovi izvedeni na lieu mesta. Obj a s n j e nj a uz5.2 Negallvno trenje omotaca D~ { 0.7 Sipovi Ireba da stoje dovoljno duboko u nosivom zernliistu. oslonci hale tundirane na sipovima. vibriraju. 5.4 Uvodenjem dlnarnlckln sila kao sto su udari IIi oscilacije kod nevezanih iii slabo vezanih tla mogu da se izazovu slpova Prema vrsti ugradnje i postupka proizvodnje 5. prj eemu treba voditi racuna 0 tome da se pravilno procene duzine izvljanja i uslovi opterecivanja.4. ispiraju.2.2.2 peska moze da se raeuna sa 20 kN/m2 5. To na iskljucuje da Irup sipa u ograniceno] meri (vidi objasnjenja uz pas use 5. dinamickih naprezanja srnan]e- Znatne oscilacije iii potresanja mogu da izazovu nje nosivosli sipova ocn.1.5 Prema vrsti naprezanja razlikujemo: aksijalne. 5. Cak i kasasti slojevi lIa sprecavaju izvijanje. bocnom optereeenju povrsina i dinamickom naprezanju. cesto je svrsishodno zameniti ih plitkim tundiranjrna.1 zlikujemo: ra- G otove si pove. jer ovde dolazi do znalnog povecanja modula knutosti odn.4. ako su manje podlozni pritisku.4 Pod a) navedeni kriterijumi za cvrtsocu nosivog sloja odgovaraju zahtevima DIN 4026 i DIN 4014 deo 1.1 i 5. Potresanja prili· kom korlscenja gradevinskih uredaj su lokalno oqranicena i mogu iskustveno da se zanemare kod fundiranja sipovi- rna.4 u slucajevirna opteretenja 1 i 2 kao i = 5. Mogu da se primene ako popustljivi slojevi na vecirn dubinama polako postaju cvrsei . odnosa podzemnih voda. .1 5.2.2. kod kojih se opterecenie gradevine slpovirna prenose na nosive slojeve tla koji leze dublje. lako da mogu da se ocekuju manja sleganja nego kod plilkog fundiranja.2. 5. u pasusu 4. u sljunkovitom i peskovitom zemliistu uglavnom ca. razlikujemo: P r iIi s nut i ~ i P 0 v i Oni prenose opteretenja sipa uqlavnom pritiskom vrha sipa na gradevinsko zemljiste. 5.3. Horizontlne sile Ireba prihvalati iii kosim sipovima. sastava povrsine omolaca i izgradnje stope sipa. kada se pomnozi sa koeficijentom staticnog priliska KO i langensom paramelra smicanja (unulrasnjeg ugla trenja) tang 1" odvodnjenog tla. Nosivost sipa zavisi od vrsla tla i njihovih karakteristika.2. rnoze uglavnom da se odustane od posebnog dokazivanja. dok Irenje ornotaca ne igra neku bilnu ulogu.2.3 Merodavni utlcaji na '" = 1 . onda zbog velike sposobnosti amortizovanja gradevinskog zern'jista dolazi do neznalnih potresanja u slojevima koji nose sipove (izuzev zemljotresa i slienih udarnih talasa). Kosi sipovi se u ovo ukljucuju samo uloliko. Obj a s nje nj a uz 5.2 Vrste Ukoliko se pored fundiranja sipovlrna na mekom sloju tla iznad nosivog gradevinskog zernljista postavlja izduzeno povrsinsko optere6enje (otprilike u obliku naslpa). ukoliko iz drugih razloga nije potrebna veta dubina ukopavanja iii ukoliko je u veoma nosivom lIu dovoljna iii preporucljiva manja dubina ukopavan]a. prenosenje sila pritisaka iii zatezanja) treba koristiti slpova koji na osnovu svog nacina proizvodnje. Pri lome treba uzeti u obzir moguca horizonlalna pomeranja. sa oznakama u pasusu 4. ne lznosi vise od 3% u slucaju optrecenja 1 i 5% veretiklane sile u slucaiu opleretenja 2. posebno u fino-peskovitim.4 Utica. 5. zalegnuti Sip izranja prilikom probnog optera6enja.1 do 5. uvrcu iii se postavljaju u unapred pnpremljene. nabija· njem betona livenog na licu mesta. Pouzdan dokaz. F r i k c ion i ~ i P 0 vi. Pritianuti sipovi uobicajenoq nacina gradnje treba da budu najmanje 20 cm debeli.2. armirano-betonske. tj. Uz "Iundiranje lebdetim sipovima" vidi objasnjenja uz pasus 5.025 precnika sipa d (prema DIN 4026).treba uvek dokazati pro- bnim opterecenjima.3 za plitka fundiranja u dubini koje je merodavno za prijem sila pritiska. kotvama i osloncima iii potiskom zernlje.8Sipovi istog smera moraju da imaju toliki razmak osovina. I jacina i cvrslina povrsinskih slojeva su od znaeaja.01. Objasnjenja tora. sa U c 3 0. lnatni udeli horizonlalnih sila mogu. Odnos duzlne prama precniku je kod sipa uglavnom toliko valiki. isporucuju i pobijaju u dubio nu tla. (Pobijeni sipovi vidi DIN 4026. noslvost sipova 5. ceh~na i drvene sipove.1. U dalom slueaju lakode treba voditi racuna i 0 ulicajima vremena. naslagana opterecenia postavljena neposredno na gradevinsko zemljists). Nasuprot tome. oblika sipa i povrsine poprecnog preseka. kotveni sipovi. 5. Pri tome Ireba vodili racuna da kosi sipovi pri strrnorn polozalu. Oni se u celoj svojoj duzini iii delimic· nim duzinama proizvode odn. kotvane ploce iii kOlveni zidovi. kao otprilike kod fundiranja rnasina.4 za II. Oni se sklapaju na licu mesta proizvedenih delova.10 Kod sipova koji slobodno stoje treba ispitati si5.3. duzine ukopavanja u nosive slojeve i njihove jacine.1 Sigurnosl jednog sipa odnosi se na granieno opteretenje Dg.1 ovog normaliva.2. Primedba: Sipovi za sabijanje koji treba da zbiju rastresito gradevinsko zamljisla koja moze da se zbije. kod nabijenlh sipova oplerecenje pri konslantnom sleganju SOl od 0. a u konsolidovanom slanju onaj napon smicanja koji se dobija iz vertikal· nog napona u tlu. Pomeranja kao i obrtanja onda mogu da budu veta nego sto rezultiraju iz proracuna kosog sipa otpornog na savijanja i zatezao]a.4. prasinaslo ilovicastim i glinenim tlima moze da rasle jos duze vreme nakon pobijanja. da S8 5ile iz gradevine sarno sipovima prenose na gradevinsko zamlji~le. npr.1 Utica. Fundiranja lebdetim (p uv aj uc im ) s i p o vi rn a su fundiranja sipovirna kod kojih se opteretenje gradevine ne prenosi neposredno na nosivo gradevinsko zemljiste koje lezi dublje vee na slojeve koji mogu jako da se sabiju.3.2.2. mora da se dokaze prema. Ukoliko ne rnoze da se izbegne razlika u dubinama susednih sipova.4 Fundiranje lebdecirn ~ipovima treba prema rnoqucnosti izbegavatl. kada se slezu gornji slojevi tla. materijala sipa.1.2 kod plilkih fundiranja Kod nevezanih noseeih slojeva gustina fundiranja sipovima mora da bude veta no povrsinsko fundiranje.1. kod nasipa uz 5. 5. razlikujemo slpove sa naiz- Sila uzgona jednog gradevinskog tela koja se preuzima zategnutim sipovlrna iii drugim zateqnutirn elemenlima. 5.01 opterecenla Fundiranja s t oje c im slp ovi rn a su fundiranja 5ipovima. Obj a s n j e nj a uz 5. onda izrnedu ostalog mora da se racuna sa znalnim poqorsaniern konzistencije oko sipova kao i reakcijom zastora.1 Fundiranja ~ipovima treba uopsteno lako dimenzionisati.2 u slucaju opteretenja 3.1 Krllerijumi oplerecenja za ulvrdivanje naslaga u slutaju nego za uobieaje- dozvoljenog probu pa- Kod izracunavanja dozvoljenog opteretenja putem nog opleretenja Ireba uzeti u obzir uslove navedene susima 5. 5. Treba dokazati prenos sila sa gra· devine na SipOV8. sam putam kosog polozaja sipova (kosi sipovi. 5. duzlne i materijala imaju pribllzno isle karakteristike pri deformacijama i sleganju. pod odredenim okolnostima dodeljenu spoljnu silu prenose pre savijanjem nego pulem normalnih sila.3.1 Prilikom fundiranja sipovima. da sa sip staticki rnoze smatrati zglobnim staporn. uzdizanjima prelazi u slrmu silaznu pravu (vidi sliku 2).5) prauzima momenle savijanja i da pradaje tlu poprecne sila. vremena Nosivosl pobijenih sipova. ako takve sile na drugi nacin dospeju u tlo. ono meslo na kome plilka kriva nakon prelazne oblasti sa znalno raslutim sleganjima odn.4 Dozvoijeno optrecenje slpova iz probnog cenja (dobijanje granicnog optereeenja) optere- Probna optsrecen]a pritisnutih uporedni rezultali optere6enja. kod kojih Irenje omolaca ima odlucujuci udeo u kapacitetu nosivosli. "Jumbo" sipova iii kod b) c) sipovi treba vise da se oplerete nego sto 10 dozvoljavaju odredbe 0 dozvoljenom opleretenju pobijenih sipova (prema DIN 4026) iii ubusenih sipova (prema DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2). istisnuto iii rastreseno. treba ogranicili linijom koja ide oko lroslrukog precnika trupa sipa van osovina ivicnih sipova. 3 m. Granicno optrecenje je ono opleretenje pod kojim pritisnuli sip primelno uranja.4.2 Kod sila koje deluju kratkorocno cak i ploca glave sipa ce rnoci da prenese neposredno na gradevinsko zemhiste jedan deo opteretenja koje se na nju prenosi sa gradevine. Ovo pravilo vazi shodno tome i za koso razuprte sipove. Treba tezlti po rnoqucstvu ravnomernoj dubini fundiranja.9 Unutar jednog fundiranja sipovirna za isti staticki zadatak (npr. Sip moze dodatno jos da se optereti negativnim Irenjem omotaca. Kod velikih ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 2 sme da se poslupa prema pasusu 5. kada ovakve sile putem samih sipova budu uvedene u podlogu. povetanje sleqanja.3 Utlcaj boeno povrillnskog 323.2 Kod izracunavanja sila koje deluju na pojadine si· pove jednog staticki neodredenog rostilja na sipovima tre· ba voditi racuna 0 ulicaju promena oblika sipova i gradevinskog zemljista.4 rnenicnirn Prema oblikovanju formiranjem trupa gurnost na izvijanje. ne spadaju u fundiranja sipovirna koja ovde obradujerno. Me s ovi I i Sl povi.1.

kriterijumi predstavljaju jednostavne granicnog opterecenia.3 1.2.2 Dozvoljeno opterecen]e sipa dobija se kada se qranicno opterecenje 00 podeli sa koefieijentom sigurnosti "(prema pasusu 5.0 Tabela "*) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju lineamo.5 0.3 do 0. Sem toga treba dokazati da tlo koje lezi ispod toga ne uqrozava proces sleganja.1 0. a u vezanom tlu putem kohezije u nedreniranom stanju Cu.l. Navedeni pornocni moqucnosti za odredivanje 5.7 0. Kao jednostavni odnosi tla prema DIN 1054 se ovde delinisu oni za koje rnoze dovoljno tacna da S8 utvrdi cvrstoca u nevezanom tlu putem otpora vrha sondiranja qs. sto ima znacaia pre svega kod sipcva sa velikom slobodnom duiinom izvijanja. Vrednosti tabela ne vate za oblasti trupa sipa koje su zasticene caurama i preko vi sine stope sipa.1.Fundiranja Dubinska fundiranja Ob j a s nj e nj a uz5.03 0.2-struku najmanju vrednost.35 3.9 1.1.75 1.4. 4 i 5 prema pasusu 7.1 Aksijalni 7.3) merodavno sleganje za oqranicenie dozvoljene sile sipa. Kod primene sigurnosti umanjene za vise od jednog probnog opterecenja. 5.4.6 0. u DIN 4014 deo 2 za velike ubusens slpove i u DIN 4026 za pobijene sipove. izvrsenirn probnim opterecenjima.03 0.1.1. 5.1. kada su na osnovu lokalnih iskustava iii po tacno utvrdenim pretpostavkama priznati iii na osnovu probnih opterecenja dokazani kao pouzdani.0 u zavisnosti od sleganja s/DF koje se odnosi na u vezanim tlima stpa os MNlm2 .4.4.) Pesak iii pesak sa nesto sljunka Sircko gradirani pesak Peskoviti sljunak iii sljunak Otpor vrha pri kohezji u nedreniranom Cu MN/m2 0.nosl ~ Broj probnih opterecenla lzvrsenlh pod istim uslovima Sigurnost u slucaiu opterecenia Kod lebdecih precnik sipa trupa.1 opste ponasarqa nosivosti u neve- Otpor vrha slpa Us U MNlm2 u zavlsnostl od sleganja glave slpa siD odn. Odredivanje se posebo odnosi na velike ubusene sipove za koje je merodavan DIN 4014 dec 2.0 otporu vrha sondiranja 'lsMNlm2 15 1 I Ukoliko na rezultate sondiranja teske. cije izracunavanje po pravilu zahteva laboratorijske probe.2. ana rnoze takode da se utvrdi i na bazi iskustava sa drugim. S/DF koje se odnosi na precnik slpa (stope) i srednjeg 01· pora vrha sondiranja u nevezanom tlu Olpor vrha sip.4 treba obazrivije prirnenif vrednosl koelieijenta sigurnosti iii ga utvrditi u saradnji sa priznatim strucnjacirna iii gradevinskim institutima. s/OF 0.02 0. treba dokazati ovaj uslov pomoeu sondiranja.5 2 1. senih sipova sa prosirenjem stope treba smanjiti na 75%.4. Kod nevezanih tla prema DIN 1054.l. sipova proracunsklm posne sme da se iz- '1 Og i dostignuto opterecenja-slsqanja: granicno optsnajvecs optereeenje 5. Kao ulazna vrednost prema tabeli 2 se koristi kohezija u nedreniranom stanju Cu vezivnog tla.10 =_"g_ 0. onda primenieno naivece opterecenie Om". koja je navedena u pasusu 7. lorna kosine (vidi DIN 4084 deo 1 ideo 2) i cele gradevine. Sigu.5m. 5. preporucu]e se koriscenie standardne sonde SPT prema DIN 4094. pod uporednim okolnostima.2 0. < 80 % (vidi DIN 18122 deo 1).1. slOF os MNlm2 . Za preracunavanje rezultirajucih vrednosti vidi tabelu 3.75 1.0 J 25 1.5 11. T abela 1 7 Izracunavanje zanom i vezivom 7. uzdizanja) iii do razlika u sleganju. Empirijski postupei se smeju dozvoliti samo onda.9 2. uklju6ujuCi rostilj sipova.1.3 Ovim odredbama treba da se ukaze na to da probno opterecenie ne treba da se proceni samo prema granicnom opterecersu vee i prema sleganju sipa pod upotrebnim opterecenjem.2 sraeunato dozvoljeno opte- recenie ne sme da dovede do prekomernog naprezanaJ materijala sipa.8 stanju 0.75 2.1 U pasusu 5.5 Dozvoljena aplerei:enje 323.4 Prema pasusu 5. Kod sipova gracievina koji su predvideni za probna opterecanja treba voditi raeuna 0 tome da se sipovi dimenzioniSU dovohno za preuzimanje ocoklvanoq iii dokaznog granicnog opterecenja.4. 5. 1 20 1 1. 2. bez da se pri tome zahteva vee broj nepoznatih. Pritisnuti ~jpovi Zalegnti sipovi pod nagibom do 2 1 1) Zateqnuti sipovi RQd nagibom od 1 1 1) SipOVi sa veclm naizmenlcnlm opterecenjem (zatezanje i pritisak) 1) 1 >2 1 >2 >2 2 1.1.2.4 1. 3: Faklorl preracunavanja sondiranja lis u MN/m2 broja udara /11:30(udara dlranja) kod slandardnog Vrsta tla izrnedu otpora vrha pritisnule sonde I na po 30 em prolesta penetraeije.5 1. Kod ubusenlh slpova sa proslreniern stope treba smanjiti vrednosti na 75%. Ubuseni sipovi prerna DIN 4014 (Izvod) spoljneg lIu.10=sg 0. probno opterecenje cesto ne mote da se poveca do onog opterecenja koje rnozs da se smatra granicnim opterecenjern u smislu pasusa 5. Do vrednosti loma trenja omotaca koja je dostignuta prilikom sleganja s'o prema jednacini (7) treba raeunati sa linearnim lokom otpora omotaea sipa (vidi sliku 3). 5.) Pretpostavka za primenu otpora vrha sipa navedenog u tabeli 2 je pokretna granica Wt.25 4.4. Pretpostavlja se da jacina nosivog sloja ispod dna sipa lznosi tri precnika stope sipa. . racunski potisei na povrsinama sipova smeju do 100% da prekorace vrednosti tabele 7 u pasusu 4.1.8do 1.1. ani ne zavise od broja opterecenja i rastsrecenja ispod granicnog opterecenia.3 U slucaJevima navedenim u pasusu 5. >2 1. Tabela 8. Fini do srednji pesak iii lako prasjnastoilovitasti pesak Tabela 2: Olpor vrha sipa OS glave sipa siD odn.2).4. Najbolje je za to koristiti sondu vrsnog pritiska prema DIN 4094. prelpostavka je da se probna opterecenia vrse na istim sipovima i pod istim uslovima gradevinskog zernljista (sled slojeva.75 2 2 1. Kao granieno optere6enje srne da se uzme srednja vrednost iz probnih opterecen]a. 5.1 1.1 U lakvim slu6ajevima probno opterecenie treba izvesti samo do onog sleganja glave sipa. ali najmanje 1.02 I pntisnutih "ipava iz iskustvenih vrednosti Kod jednostavnih odnosa tla i cesto koriscenin vrsta sipova vaze opterecenja sacinjena u DIN 4014 dec 1 za ubusene sipove. Kod slpova vecih precnika kod kojih je prema iskustvu (vidi pasus 5. koji stoje u grupama jedan blizu drugog.8 3.l Definicilorn i grafikonom granicnog opterecenja jasno je da je ukliucena prelazna oblast linije sleganja opterecerua prilikom odredivanja grani6nog opterecenja.3 5. Dozvoljeno opterecenje iii sipova uglavnom raeunava empirijskim stattcklm proracunlrna tla.02 0. pasus 2. Dozvoljeno optreeenje ovih sipova se dokazuje samo retko nepos red no pomotu probnih opterecenja: oblcno se izracunava vrednovanjem rezultata drugih probnih opterecenja putem uporeoivanja.2 sracunato dozvoljeno opterecenje ne sme dadovede do sleganja (odn.5 do 0.2 Sigurnost »prerna tabeli 8 za zategnute sipovs va· zi samo za samostojece sipove.4. Kod zategnutih sipova. pobijene sonde moze da utlce trenje sipki.4.2.4.7 Siabilnosl gralievina sedu zemljista lundlranlh sipovima na ra- Obj a s n j e nj e uz5A.5 Ked ubuvrednosti J 7:1.1 . sa kojom treba da se dokaze otpor vrha sondiranja q.3. ~ 10 MN/m' u onoj dubinskoj oblasti.5m u nosiv sloj. koje treba dckazati.75 1. vazi kao granicna vrednost. treba voditi racuna 0 preklapanju mase zemlje na koju utice zatezanje sipa i shod no tome treba smanjiti dozvoljeno opterecenje. Kod fundiranja sipavima na stenju.1 za potrebnu jacinu nosivog sloja ispod ubusenog sipa.4. Ako se ode ispod navedenih vrednosti treba uraditi dokaz protiv probijanja. Linija otpora na sleganje za pritisnute sipove treba da se sracuna na osnovu probnih opterecenia (vidi DIN 1054).3 Prema pasusu 5A.2 otpor vrha pojedinacnog sipa u zavisnos!i od sleganja prema labelama 1 i2 Podaci vaze za normativno proizvedene ubusene sipave.75 1.1.4. onda linija otpora na sleganje pojedinaenog sipa uz postojanje jednostavnih odnosa tla sme da se sraeuna sa vrednostima prema tabelama 1.0 0.6 Dozvoljeno tupelrna oplerei:nje 5. koja ugrozavaju konstrukeiju iii koriscen]e gradevine.2.4.1. cvrstoca).1. 7. U protivnom treba primeniti 1.4. koji se ukopavaju najmanje 2. pri srednjem 10 0. Za dobijanje Cu u tabeli 5 vaii pasus 7.3 Dozvoljeno sleganja Kod gradevina koje se grade na rasedu zernljista iii kosini.01.2 Sigurnosl Slika 2: Dijagram recenje Qmax Ukoliko prilikom opita ne moze da se dostigne granicno optere6enje.45 0. Ukoliko se probno opterecenje pasle nekog vremena ponovi i pri tom rezultira visorn granicnom vrednoscu. precnik sipa (stope) Odnos sleganja glave sipa slDodn.75 Kod zategnutih slpova sa nagibima izmedu 2 1 i 1 1 sigurnost treba interpolirati pravolinijski izmedu vrednosti redaka 4 i 5. Njihova jedinstvena primena medutim olaksava uporedno vrednovanje rezuttata probnih opterecenia.5 do 1.4. sipova se preporucuie d uzme srednja vrednost da se za merodavni iz precnika stope i optereeenle sipova Vrsta sipa prema procesu Sa odredbom da granicno opterecenie treba da rezultira iz ponovljenog probnog opterecenia dozvoljava se da dokazani rast nosivosti sipa sme komercijalno da se iskorlsti. ukoliko u prethodno navedenim normativima nije drugacije navedeno.3 Trenje omotaca noslima 4 i 5 pojedinacnog sipa prema vred· -) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno. otpor prttlsnutih slpova odnosno sleganje glave stoa siD odn.5 1. J Vrednost loma trenja omota6a za pojedniacni Sip Ireba pretpostaviti prema tabelama 4 i 5.05 1.4. 5.1.2 zahtevana sigurnost "jednog sipa od popustania na pritisak iii zatezanje mora da poseduje barem vrednosti navedene u tabeli 8. u zavisnosti od ugla nagiba. koje odgovara cetvorostrukom sleganju u upotrebnom stanju. 18 (. ukoliko najmanja i najveca vrednost ne odstupaju vise od 30% od srednje vrednosti. Ukoliko takva iskustva ne postoje i ne vrse se probna opterecenja. fundiranjem sipovima treba dokazati stabilnost od loma zernliista odn.75 1.35 0.1.5 obj a s nje nj a uz 5. onda vaii to opterecenie.

= 0.g od kojih daIje linije otpora na sleganje idu vertikalno. up- Posto kod merenja savijanja poduine krutosti ubusenih iiipova (otpor sipa/sleganje glave slpa) mogu da imaju znatan utica].025 0. 19 .da se racuna sa vrednostima koje su za pritisnute sipove riavedene u tabelama..!s) Povrslna stope sipa Otpor vrha sipa u zavisnosti sipa s glave sipa Trenje omotaca u zavisnosti sipa 5 Broj zernlllsnoq sloja pri od sleganja glave cernu je "< = at. vidi sliku 3.9}---"""f'"--:' 0.0 i----~:-::::"""'" O.3 Grupe slpova U grupama sipova kod kojih svi ubusenl sipovi pokazuju priblizno ista horizontalna pomeranja. DIN 4085) Qrg(S) == AF u. 2.(s) (7) Otpor sipa na horizontalna pomeranja treba da se utvrdi na osnovu horizontal nih probnih opterecsnja. Opste odredbe prema pasusu 7.ako odstupajuci od DIN 1054 nema probnih opterecenia . znace Ovde oznake nhE nhi Slika 3: Konstrukeija linije otpora cenje tabela 1. ao (t2) Ami Povrsina ornotaca sipa u zavisnasti ad sleganja od sleganja glave Faktori <1L I "<l zavise od rastojanja sipova <1L u smeru sile i "<l poprecno na smer sile kao i polozaja ubusenoq sipa u grupi (vidi sliku 6). na poledinacne slpovs sme da se izracuna priblizno sa u-vrednostima prema slikama 4 i 5 sa: Hi Ci (20) Vrednosti 4 > IlL > 2 magu da se interpoliraju lineamo. Kod dvostruko sirnetricnih grupa od jednakih ubusenih sipova rasodela dejstva Ovde 0.4. v za otpor vrha sip.1. Kod grupa . 4 i 5 za vrednost loma trenja omotaca prema pasusu 7.04 0. 4 i 5.2 Jednacine (11) do (19) vale za sipove zglobno prikljucene na plocu glave sipa i za sipove delirnicno iii eele uvezane u jednu plocu glave sipa. 0. (9) pri cemu 5" treba izracunatl prema jednacinl (7).4.(5) 0..ipova sa razlicitim otporom na saviianjs uousenih sipova raspodela I{. 7.4.g (u MN) + 0.3 Dejstvo grupe kod dejstva u aksijalnom pravcu Naizrnenicno dejstvo izme6u pojedinacnih slpova u grupama sipova kod dejstva u aksijalnom praveu treba uzeti u obzir prema DIN 1054.ml 1 'm!) o Slika . Kod otpora vrha sipa treba umanjiti vrednosti tabelama 1 i 2 sa faktorima umanjenja v prema tabeli 6 koji Kod modula zastora konstantnog celom dubinom (kao gornja granica za slpove u prekomerno konsolidovanirn veznim vrstarna tla) Pri tome sracunati Cj = Holyo (21) ks (z) = kg = eonst slpa i rnodu- gde je He horizontal no dejstvo na glavu sipa (proizvo'jno) su zavisni ad odnosa strana.04 0. U sluca'u uvezanih glava sipova ne mora da se imitira rezanje kod probnih opterecenja.~--~-----~3-~~IO na igrupu sipova se lzracunava sa: (11) 5:Faktori umanjenja "QA i UQZ za odnos odstojanja ose sipa aQ poprecno na smer sile prema preseku trupa sipa D: pri aaiD -c 2 vaze uslovi [ednoq kontinualnog zida (vidi npr.m' 'mi(S) (8) 7.12 7.3 prema sliei 3 treba izracunati liniju otpora na sleganje 0(5).2 i 7.03 4: Vrednost 10m.1 DF (6) sa D Precnik trupa sipa sa DF Precnik sipa Za trenje ornotaca vaii sledecs: 5" = 0. a kao povrsinu ornotaca obavijajucu povrsinu.75f----t' O(s) = Os(s) = AF o. 7. pri cernu kao osnovnu povrSinu treba uvesti zbir povrslna stopa sipova. Og. na sleqania uz korisb) E I Otpor na savijanje ubusenih sipova Modul zastora pojedinacnog sipa nadubini Z= D modul zastora pojedinacnog slpa u grupi na cubini z= D duiina ubusenoq sipa 7.1..1.025 0. umanjenja "i u zavisnosti od polozaja ubu- (15) Kod grupa iiipova varajutu sa neravnomerno rasporedenim ubuse- (16) nim sipovima ai-vrednosti smeju da se izra6unaju UZodqoprimenu slika 4 i 5. 0" i O.4.10pste Odredbe koje su sadriane za dejstva poprecna na kosih sipova.(s) + l: A. 4:Faktor umanjenja UL za odnos odstojanja ose sipa aL u smeru sile prema precniku trupa sipa D: pri uLID < 2 treba staviti "L O.(5) znaci: Otpor stope sipa u zavisnosti od sleqanja glave sipa 5 Otpor ornotaca sipa u zavisnosti od sleganja glave sipa 5 L A. 7. preporucuje se da se izracunavanje sile u preseku vrsl i pornocu gornjih i donjih granicnih vrednosti.3 vaie i ubuseni sip od do 4:1 nagnutih vazi sledece: Sg = = 0. pojedini ubuseni si· povi ucestvuju u razlicito] meri u prijemu horizontalnog ds]stva HG koje utice na grupu sipova.1.1 Dodn. sa elasticnom duzinom L poiedinacnoq 10m zastora pojedinacnog sipa ksE vazi Yo Pomeranje glave sipa (17) Uzimajuci u obzir uslove vitoperenja na glavi sipa sa modulom zastora prema [ednaclnarna (15) i (16) odn. 1. Pri tome se umesto vrednosti lorna ~ und 0.01.2 *) 0. Vrednost 10ma trenja omotaca sme da se pretpostavi pri 5" prema jednacinl (9).Fundtranja Dubinska fundiranja Tabela 323. Tmt trenja omotaca u nevezanom tlu Vrednost lorna l"mf trenja ornotaca MN/m2 ") Tabela 6: Faktor umanlenj.2 Pojediancn. 0.4. rnoze se da se zanemari sopstve- ks (z) = flhE .5 O. kod nekruznlh ubusenlh slpova (zljebljeni zic!ni elernentij zaIIL?4: IlL. On moie i da se utvrdi na osnovu iskustava sa drugim. zlD sa (13) elasticnorn duiinom L pojedinacnog sipa vali Slika (14) 6:Faktori senoq sioa unutar grupe. tmi(S) Kod ovog izracunavanja no opterecen]e slpova. Sipovl u pasusima 7. Za otpor vrha sipa Sg Horizontalna dejstva no vertikalne sipove Slik. t vaie ovde smisleno tome. *) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju hneamc 5: Dobijanje linlje otpora na izdizanje za vucne slpove Tabela Vrednost 10ma 'inl trenja omotaca u vezanom tlu Vrednost lorna fmf trenja ornotaca MN/m2') Cvrstoca veznog tla prt koheziji u nedreniranom stanju cu MN/m2 Linija otpora na izdizanje za zategnute sipove sme . 2: vrednosti 4 > IIL>2 smeju da se interpoliraju (18) (19) linearno.1 ~ 0. koriste njihove rezervne vrednosti 50 i S'g odn.2 i 7.08 0.5 Faktorl umanjenja za ubusene slpcve nekruznog obilka (zljebljeni zidni elementi) Za trenje ornotaca su merodavne vrednosti prema tabelama 4 i 5. cvrstoca nevezanog tla pri srednjem atporu vrha sonde os MN/m2 0 5 10 ~ 15 0 0.4 Dobijanje linije vrednostima lz tabela otpora na slaganja prema 7. (18) i (19). pod istim uporedivim okolnostima izvrserurn probnirn opterecsnllrna. Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno 7.1.06 ".1.5 ~ 3 em + O.4 Na temelju podataka iz tabele prema pasusima 7. Kod vertikalno optere6enih zidova uousenih slpova trsba postupatl prornisfjeno. Faktoru umanjenja "< za jedan ubuseni sip u grupi odpovaraju sledeca umanjenja modula zastora: a) Kod modula zastora koji se povecava linearno sa dubinom z (priblizno primenjivo kod ubusenih slpova u normalno konsolidovanim i nevezanim vrstama tla).

. % % ~ 55 30 do 50 ~30 DIN 1996 dec 6 II!! skuplje jj L 7 3 4 1 Bilumenski rastvcr emulzija nepunjen punjen > > > 70 70 70 21 21 ~3 <3 ~5 DIN 53150 25 do 40 s20 DIN 1996 dec 6 od0 1) bitumena DIN 53213 dec 1 Ispilivanje prema DIN ISO 2431 7 Mana: Vodoodvodni pokrivac. obradive na hladno 1 2 Tal:ka gorenja "C > 21 3 Udeo mase rastvorljlvog vezivnag materijala % 4 1 Rastvor bilumena Emulzija bitumena 25 do 70 >35 DIN 1996 deo 6 Udeo mase materijala punioca u nerastvoru. .~~~stf ·C h % S3 S5 3D do 50 > 3D DIN 53215 m. ! ~! i j 1 3. ~ ..0090 3. Pretpostavka: Drugacije regucisana ventiJacija iii regulacija klime prostorije.Jipahtel"-masa lB122) 1\ 13do 16 1) >25 <75 45 do 80 B5 do 120 9 Mana: Obloga zida kaja advodi vodu.4401 DINBroj DIN 170B DIN 1712 deo 3 DIN 17440 0. leplJlve 3) sa tntumenskcm emulzfjom prema DIN 52041. % <65 <40 DIN 1996 deo 6 5 Tacka cmeksavania cvrste materlje 'C >90 ~ 90 DIN 5201111 W'YM"Y"I 11 Prednost: Odvodenie orenaze podzemne vlaqe putern ~i»M!i 1 2 - DIN 53213 dec 1 3 lspitivanje prema . napravl na posebnom spratu.5 1. obrade na vruee.0255 1. krovni 8 Mana: Zaptiven pokrlvac krovni Prednost: 1l 2\ 3...3 200 do 260 60 do 90 500 do 600 .05 do 0.Odo2.065 Visina ka!ote I. potrebno za gradnju u celicnom skeletu. 10 Prednost: Mana: Zaptivajuca obloga zida.materijala tvorljivog punioca u vezivnoq nerastvor.Zaptivanja zgrada Pojmovi i materijali Materijali za gradev.Odo2. obloga Odvodenje vodene pare ~ ta mocuee. Odvod vodene pare ~ 13 nije rnogue.1 0. Poqorsanje 10plaine zastite. Kod dugolrajne kise postepeno vlaienje zidova. Mana: Spojevi podloge ad sljunka i tucanika mogu vremenom da utanu u blato.2 0.. Traka 1 Bakarna 2 3 Aluminijumska traka traka Skracena oznaka SI-Cu AI 99. velicina zrna 0.lne slojeve Sin a od PVC-a postojana. Mana: Ukoliko su pretpostavke poqresene rnoze da dode do teskih ostecenja zbog vlage.~ij:2) >45 1 Rastvor bitumena > 15 >15 DIN ISO 2431 materna >21 54do 727> 2 3 1 Emulzija bitumena Ispitivanje prema se cvrsta DIN 53213 Deo 1 prema DIN 53150 DIN 52011 " Stepen suvoce 1 na staktu sa 250 g/m2 lztacunata DIN 21 Ispituje 53215. podzemnih i voda pod pritiskorn Jednostavan nacln zaptivanja moze da se pri!agodi svim potrebama.5 X Broj rnaterfjala 2.. lIRaterijal za zasl. savanja Stedi se na krovnorn prostoru.~t~ "C 54 do BO 54 do BO BOdo125 BOdo 125 DIN 52011 nepunjen punjen > 99 >50 z 99 >50 DIN 1996 dec 6 nepunjen punjen Ispitivanje prema 2) Kod punjenih masa racunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu. Nus prostorija mora ca se ev.1eniCellcni delo\li su ugrozeni ad rde.. 14 20 . Potreban kosi krovni prostor koji bi medutim mogao da se iskorisli za nus prostorije. Nepropustljivost vodene pare gradeyinskim materijalima sa velikom paronepropustliivoccu. Prednost: Aslalln. a iiolaciane gradevinske delave izolacionim s l oj e v irn a p. Trake ad vestaekih materijala.~. U posebnim 2) 4 Traka cd plemenitog metala 5CrNiMo iero slutajevima i nepsrofilisano Kad proflrisanlh llmova debllinu neprolilsane trake Ireba odredlti preko mase povrslne. mastlks. Ugra<. osetljivo na naprsline.. Trake i profilisane sipke. posebno kod opasnosti od naprslina.2 0. 3) Vrsta minerainih punionica: kamena brasna koja ne bubre i/ili mineralni vlaknasti materijali Sredstva Iinainog premazivanja. Prednost: Klima prostorije moie tacno da se podesava. Mana: Kod visokog procenta vlage i kisnog vrernena moie da bude prekoracena sposobnost zida da upija vodu i da se pooorsa toptotna zastita. "Spahtel"-mase. zid postaje regulator kisne vlage. materijala orq. t mm debljine. spaljna mallerisanje. Za biturnensku emulziju prema DIN 52041 12 Prednost: Mana: Zaptivanje protiv podzemne vlage. Nacin isporuke: 600 mm slroke roloe. ugradena lila od prodiranja kise pod vet rom zas- Prednast: lBdo22 >25 S 75 45 bls 80 ~90 DIN 1996 deo 15 DIN 1996 DIN 1996 DIN 1996 DIN 52011 dec 14 dec 6 ceo 14 Vrsta bitumena: destilacioni bitumen prema DIN 1995. agresivnih voda. - -- "' . 13 "" ~ .01. 2J Stepenovan pc zmlma. obradlv na vruee 2 Udec mase rastvorljivog vezivnog sredstva% Udeo mase punioca Udeo mase peska ~. Nju treba uzeti za bakarnu traku jz DIN 1791. Odvodenje vodene pare putem poroznih qradevinskih materiiala i provetravanje Prednost: Jednostavno odvodenle vodene pare. abradive na vrucs i hladno.e3 sa vet rom 1"11111+' Zaptivanje podrurna protiv vlage iz zemlje rivoq vezivnog sredstva % ~~~:~j~ni~ V!:ie~~~:~!~~a. \t! '" ! / . obradiva na hladno 1 2 Vreme lsticanja Zaptivanj~ podruma prouv podzemmh i vade podpritiska 7 Tacka orneksanja cvrste matene ·C 54 do 72 >60 >60 DIN §fOl1 It t I' 5 3 Tacka gorenja 4 Vreme susenia do prasinaslE21 suvoce h 5 6 UnutraSnja zaptivna obloga protiv unutrasnjeg prttiska 6 Zaptiyanje protiv vocene pare (stepen teenostlj 5 ·C > > Udeo mase Udeo mase ras. a) b) c} Malerijal za popunjavanje luga u zastitnlm slojevlma mase za ispunu od bitumena.01 prema DIN 18195 dec 2 i 3 4 Vreme susenja do 5 Udeo mase na evrstom telu 2 Vreme tecenja) 5 curenja (stepen 3 Tacka sagorevanja 6 Ta{:ka orneksavama ·C 7 Udeo mase pepela U odnosu na evrstu rnaterliu % s5 $5 DIN 52005 Zaptivanja stite gradevinu ad vlage. Pretpostavka: Odvodnjavanie treba ornoqucltl olicanje. Zaptivne gradevinske delove nazivamo n eprapustljivim slojevima. 5 raeaa omekveziv- Tacka crneksavanja nog sredstva " cvrste materije "C "C odnosi se na 100% mineralne materije % % Asfaltni masliks 1 ("spahlel~-masa 13(16) Asfaltni mastiks 2 (.09 do 2 mm ukljutujuci vlaknasti materijal 3) Hacunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu 11 3 Ispitivanje prema Apsolutno zaptivanje zida. I ~~. org. Prilikom potresa. za aluminijumsku traku iz DIN 1784 i za traku od plemenitog metala iz DIN 17440. ravno i pravo zvuceno. toplotnag zracenja iii buke. Udeo mase punrcca ne sme da prekoracl udeo vezivnog Stepen euvoce 1 sa 300 g/m~ Za bitumensku emulziju i dalje prema DIN 52041 sredstva. odvodenje vodene pare ~ 13 rnoquce. 2 Udeo mase rastvo- 1 ·C 54do BO >60 BOdo 125 >90 DIN 52011 Zaptivanja kise krova protiv 2 Zaptivanje zida protiv ki:§. mase I sredstva za flnalnl premaz.. 100 mm 5 Debljina neprafilisane trake 21 mm sirine. Norma a duvanom bitumenu Ie u pnpremi. Odyodenje vodene pare --+ 13 nije moquce.nska zaptlvarua Bitumensko sredstvo predpremaza 1 326. 1 2 3 MaterijaJ 4 6 7 Zatezna cvrstcca neprcnnsane trake N/mm' Gradevina je dobro osigurana..5 1. kod bakame Irake do max. sleganja itd. Izgradnja teska i skupa.0 do 1.8 Kalolama lzolueene melalne trake '1 Opsti zahtevi: bez pora i pukctlna. Nasuprot izolacijama koje stite gradevinu ad gubitka toplote. Besprekorne konsfrukciie krovnog pokrlvaca su tesko izvodljive. min.

min. 7_3 Postupak livenja Kod postupka livenja bitumenske trake se uvaljaju u izlivenu lepljivu masu.----. 60 do 100 g/m'. 10paticom. Lepljive mase treba nanositi zajedno sa bitumenskim trakama koje treba lepiti prema jednom od postupaka utvrdenim u pasusu 7.4. Nadalje bi savove PVG-mekanih zaptivnih traka nakon ekspanzivno ill toplotno plinskog varenja trebalo obraditi premazivanjem spojenih ivica savova sa PVC rastvorom.2.5 ne sme da se primeni kod golih bitumenskih traka.1 D AI 0.3 Toplotno-pllnsko varenje Kod toplotno-plinskog varenja eiste spojne povrsoe treba plastificirati dejstvom toplog plina (vruc vazduh) i neposredno nakon toga spojiti pritiskom.2 do pasusa 7. treba ih uklonlti. Pri odmotavanju trake celom njenom sirlnorn. Za ovo po pravili treba primeniti kombinaclju nize navedenlh postupaka ispitivanja. finalna sredstva premazivanja.2 do pasusa 8. Postupak ugradnje treba izvrSiti smisleno kao u pasusu 7.. ali zanatski prefabrikovane trake od plastienih zaptivnih traka sarno prema pasusu 8. DIN 16937 na bitumen PVC mekani 3 (polivinilhlorld neotpoma mekani)-traka. vati mistrijom.2 do 7. a visak treba da bude istisnut na bocnirn stranama bitumenske trake.03D J300DD 7 8 9 1O 7. Istisnutu bitumensku masu treba odrnah raspodeliti po povrsini.2 Labavo poslavljanje sa oplerei:enjem Plastlcno-zaptlvne trake iii iz njih zanatsko prefabrikovane table treba postaviti labavo na podlogu i opremiti trajnim opterecenjern. Prilikom svakog radnog postupka treba naneti konzistentan slo]. lepljivom masom sme da se premaZe samo toliko povrsine. Kod obrade bitumenskih-zaptivnih traka u postupku paljenja u oblasti prekrivanja traka treba naneti dodatnu lepljivu masu. Tabela 3: Materijal1t Postupak Jednostavan sirinu. PVC-rastvora.4. Nalepljene bitumenske trake treba upeglati od sredine trake prema ivicama.2 i pasusu B. 7 Bilumenske lrake 8_3 Labavo treba obradi8.10psle Za propevodnlu savnih I suceonih spojeva na gradevini. 8. polozaj i bro] ucvrscivaca treba podesiti prema vrsti pod loge i vrsti plasticno zaptivnih traka kao i prema ocekivanim opterecenjirna. 8_4_7 Naknadna obrada Spojeve savova koji su uradeni prema pasusima 8.5 mm u oblasti T -suceljavanja treba rnehanlckl iii termicki zakositi ivice donjih plasticno-zaptivnih traka. da ona prilikom odmotavanja potpuno ulegne u lepljivu masu. pa se cvrsto namotana bitumenska staza u tome razmotava. 150 glm'. Pri tome na donju stranu bitumenske trake koja se lepi treba naneti jedan premaz.4. 8.02 malerijall 6 Aslaltnl mastlks.4 Finalna sredstva premazivanja treba po pravilu nanositi mazanjem. Tabela 2: Postupak Ekspanzivno Materijal plasucno-zapflvntn PIB PVC mekani traka'' ECB 7_2 Postupak 7.4. One ne smeju vremenom ni hemijski ni mehanieki da ostete plastitno-zaptivne trake. Plasticno-zaptivne trake treba lepiti premazivanjem cetkom prema pasusu 7.1 njem Labavo postavljanje postavljanje sa Bilumenske 2 prema DIN 52129 DIN 52128 DIN 52143 DIN 18190 dec 2 DIN 18190deo3 DIN 18190deo4 DIN 1S190deo DIN 18190deo DIN 52130 DIN 52130 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 4 5 menanteklm prii:vrsciva- i metalne trake 2 3 4 5 6 krovna traka R 500 V 13 J 3000 G220D Cu 0.4.enja Kod postupka varenja treba stranu koja je okrenuta ka podlozi cvrsto namotane trake kao i samu podlogu dovoljno zagrejatl u cilju besprekornog povezlvanja. smeju da se korlste postupci prema tabeli 2.4 treba naknadno obraditi kako sledi: Zaptivanja T-sucellavarua sa PI&-. lopaticom iii ravnalicorn.2 0 PETPO.01. Upotrebljena vrsta bitumena temperatura obrade u·C n Prema DIN 1995 Prema tabelama analiza bitumenske industrije " kod pripreme treba izbegavati temperature preko 240 ·C.4 Postupak livenja i uvaijanja Kod postupka livenja i uvaljanja bitumenske trake se uvaIjaju u izlivenu lepljivu masu. tako da se po rnoqucstvu zalepi bez supljina. min. treka G 200 S 4 traka G 200 S 5 traka V 60 S 4 traka sa 0. koji se obraduie na vruce. Kao pornoc u mcntaz: prilikom obrade smeju da se korlste i hladni lepkovi koji podnose plastiku. Ekspanzivno Kod ekspanzivnog varenja ciste spojne povrsine treba blago rastvoriti nekim podesnim sredstvom za rastvaranje (sredstvo ekspanzivnog varenja) iii rnesavinorn rastvaraca i nepos red no nakon toga spojiti pritiskom. Primedba: Vrednosti temperature koje su za to potrebne u zavisnosti od upotrebljene vrste bitumena nalaze se u tabeli t Tabela 1: B 25 " 150 do 160 85/252) 180 100/25" 190 do 200 105/152) preko 200 do 210 " Skracenica prema DIN 7728 deo 1. Za sirinu staze kod vertlkalnih Iii jako nagnutih gradevinskih povrsina vazi pasus 7.:. Za "irinu traka kod vertikatnih iii jako nagnutih povrsina vazi pasus 7. Ivice nalepljenih bitumenskih traka treba upeglati.4. lepljivu masu treba uliti u klinasti prostor izrnedu podloge i pritisnute trube bitumenske trake. medutim bitumenske trake koje treba da se lepe treba namotati zategnuto na osovinu i prilikom odmotavanja tvrsto uvaljati u lepljivu masu. Sirina vara mora tada da iznosi najmanje 5 mm. povrsinska masa i ostali zahtevi: a) Uljani papir. 8. obradivo na hladno Bitumensko sredstvo predpremaza i finalna sredstva premazivanja koja se obracuju na hladno treba nanositi npr. kao i profili za ubetoniranje od plastike iii metala prevueenog plastikom. Primedba: Kao ucvrsCivaci za plastleno-zaptivne trake pogodne su npr.iii PVC mekanim -zaptivnim trakama treba naknadno obraditi injektiranjem PI&-odn. 8. Postupak varenja prema pasusu 7.4.4 Savn. Raspored perforacija: postavljene su po duznom pravcu trake razmak izrnedu perforacija: u poduznorn pravcu trake 90 do 120 rnrn.. Pre nego sto se na njega nanesu drugi iii sledeci slojevl. Na vodoravnim i slabo nagnutim gradevinskim povrsinarna lepljivu masu treba izlivati iz izlivnog suda na podlogu pred umotanu bitumensku traku tako.4. obradiv na vruee Asfaltni mastiks.5 Postupak paljenja Kod postupka paljenja se lepljlva masa koja se na podlozi nalazi u dovoljnoj kolisini rastapa dovodom toplote. Za ovo sme da se koristi samo punjena lepljiva masa. Broj perforacija: 120 do 140 kom. treba da prethodi valjkasta lepljiva masa.3. Kod lepljenja bitumenom ciste spojne povrsine treba celom povrsinorn spojiti sa vruca obradivom bitumenskom lepljivom masom.::_----------------- Zaptivanja zgrada Oblasti primene. Tolotno-plinsko varenje PVCmekano ECB Varenje grejnim elementima PVCmekano ECB 5 Lepljive mase . osim u slueaju da rnasinski postupak obrade dozvoljava veeu mekanfj-traka. 8.3.6 sme da se primeni sarno za varene trake. sav mm Dupli sav po pojedinaenom Savu mm Ekspanzivno varenje PIB PVCmekano 30 30 20 30 20 30 15 20 15 15 4 "Spahtel"-mase obradive na hladno Hladno obradive spahtel-mase treba nanositi mistrijom. 7.4. Istisnutu lepljivu masu treba odmah razvue: po povrsini.6 zalepiti jedne za druge celom povrsinorn. u zavisnosti od materijala plasticno-zaptivnih traka.Savne i suceone spojeve treba napraviti prema pasusu B. d) Polietilenska-{PE-)folija. Pre nego sto se na njih nanesu sledeci iii drugi slojevi. Obrada malerijala prema DIN 18195 deo 3 X varenje prema DIN 7728 deo 1. Kod plasticnozaptivnih traka debljine iznad 1.7 m. min. 7. nanoseniern valjkom iii prskanjem.5 Lepljenje bitumenorn 8_1 Opsle Plastlcne zaptivne trake treba obraditl po postupku urvrdenom prema pasusu B. mazanjem. Izmedu plasticno-zaptivnih traka i opterecenja treba rasporediti zastitne trake.2 Na vertikalnim iii jako nagnutim gradevinskim povrsinarna Bitumenske trake treba zalepiti za podlogu i medusobno sa dva premaza lepljivom masom celom povrsmorn.3.2 X X X X X X Malerijali za razdvajanje slojeva Naziv. b) Staklena vlakna od sirovog stakla prema DIN 52141. i sueeonl spojevl 6.!m2. metala prevucenih plastikom iii od plastike. Za sirinu vara vazi tabela 3. Za pravljenje tabli i fazonskih delova od mekog PVC-a u radioniei sme pored toga da se koristl I vlsokofrekventno varenje (HF-varenje). 3.4. Precnika supljina: 16 do 20 mm.1 mm bakarne trake sa 16 debe lim u'oskom csoncern na ad - DlfIIS~'3' ptasttene zaptivne trake 2 Traka prema DIN 16935 POliuzobutilen-(PIB-) PVC mekani 2 (polivinilhlond olporna traka 7. e) Bitumenizirana traka od staklenih vlakana jednostrano grubo peskarena. Za pravljenje spojeva spojne povrsine moraju da budu suve I bez nscistoca. Bitumensku traku potom treba pre polaganja neposredno uvaljati u lepljivu masu.4.2_1 mazanja cetkom iii slabo nagnutim gradevinskim po- G 20000 Na vodoravnim tt 12 13 14 15 Bltumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska varena varena varena varena varena varena J J 300 S 4 300 S 5 vrstnarna Bitumenske staze treba medusobno zalepiti namazom lepljive mase celom povrsinorn. odn. Bitumenske i metalne trake treba ugraditi smaknuto jednu naspram druge i po pravilu u istom smeru. Pri tome pred namotanu bitumensku traku treba naneti lepljivu masu u dovoljnoj kolicini. provetre. 150 g/m2.5. Za sirinu vara vaZi tabela 3. 7_6 Poslupak va. ravnalicom premazivanjem iii prskanjem. rayne trake iii tanjiri drzaei od metala.4. treba eventualno odgovarajuCim Ispltivanjem proverlti medusobnu podnoslilYost upotrebljenih materijala. Ali. Na vertukalnim i jako nagutim gradevinsklm povrsinarna treba koristiti samo bitumenske trake sirine do 0.4 treba ispitati na njihovu nepropusnost. Postupak lepljenja plamenom prema pasusu 7. 8 Plasticne-zaplivne trake 3 Bitumensko sredstvo predpremaza i flnalno sredstvo prernazivanja.3. cocuse Plastlcno-zaptivne trake iii iz njih zanatski prefabrikovane trake treba postaviti labavo na podlogu i msstlrnlcno povezati sa podlogom mehanleklrn ucvrscivacirna.2 iii u postupku paljenja prema pasusu 7. Prekrivanje sava pri tome treba da iznosi najmanje 100 mm. Vrstu. Metalne trake treba u principu obradivati po postupku livenja i valjanja prema pasusu 7. obradive na vruee Vruce obradive lepljive mase i finalna sredstva prernazivanja treba zagrejati toliko da njihov viskozitet odgovara stepenu obrde.4. moraju dovoljno da se prosuse odn. Bitumenska masa trake mora pri tome da bude toliko rastopljena da prilikom odmotavanja bitumenske trake ide celom sirinom ispred trube bitumena i da bitumenska masa izlazi na ivicama odmotane trake.2 i 8. lrake I Traka I Gala bitumenska Bltumenska Krovna Zaptivna Zaptivna Zaptlvna Zaplivna Zaptivna Krovna Krovna traka traka traka traka traka traka zaplivna zaptivna traka traka traka traka traka R 500 N 326. Na vertikalnim i jako nagnutim gradevinskim povrslnarna. 50 g/m'. DIN 16938 na bitumen DIN 16729 Etilakopclimerlzat-tiltumen varenje X (ECB)-traka Toplotno-plinsko varenje Varenje grejnim elementima Lepljenje bitumenom " skracenca 8. da su prlikom nalepljivanja bitumenske trake oba premaza dovoljno tecna da bi se obezbedilo besprekorno lepljenje. 140 do 180 glm2.4. Za ovo treba koristiti nepunjene lepIjive mase. medusobno 70 do 100 mm.4 Varenje grejnim elementima Kod varenja grejnim elementima ciste spojne povrsine treba plastificlrati grejnim klinom i neposredno nakon toga spojiti pritiskom.1 Opsle Bitumenske trake treba prema jed nom od postupaka navedenih u pasusima 7.6 Ispitivanje Savne i suceone spojeve koji su uradeni na gradevini prerna pasusu 8. Za sirinu vara vazi tabela 3. Primedba: Ukoliko se plastitno-zaptivne trake lepe celom povrslnorn sa bltumenom. 8_2 Postavljanje sa vruce obradlvom lepljivom masom Za postavljanje sa vrucorn plasticnorn masom smeju da se koriste samo piastlcno-zaptvne trake koje podnose bitumen. koji se za podlogu ucvrscuju nitnama. 6. 21 . Ukoliko kasiranja iii druge vrste slojeva sprecavaju izradu spojeva. provetre. c) Staklena vlakna od hemijskih vlakana. vijcima iii klinovima. moraju dovoljno da se prosuse. Ukoliko se savni i suceonl spojevi ne lepe sa bitumenom treba obezbediti da delovi plasticno-zaptivnih traka koje preticu budu slobodni od lepljive mase.

Place ad nabijenog astalta 25 mm debljine Podloga maltera debjjme ad cementnog mm Zaplivanja protiv podzemne i vode pod prlliskom 15-20 Izvodenje zaprecnih slojeva. a "" astattni rnasttks b= armirano bet.01 dadski cist asfalt. Prirodni aslait mora da se zaqreje do 180aC I da se kuva (vreme kuvanja za kazan od 300/4 do 5 cas). Ako zaptivni sloj podleze rnehanlckirn naprezanjima. vrste zaptlvanla. Hladan. zaprecnl slo] je prekinut vazcusnim slojevrn. izvadenje Zaptivanja od pnrodnog asfalta. 16%) bitumen a (B 45 DIN 1995). vertikalnih I horizontalnih delova podruma od podzemne I Potpuno zaprecavanje vlage iz zernhista. potrebni su zastitnl slojevi. Oblast prirnene Zaptivanja od prirodnog asfalta su naroclto pogodna za qradevme koje stoje u podzernno] vodi. a sem toga i za unutrasrua zaptivanja rezervoara za vodu itd. dobija se pobol[sana zastita od vlage.e. 1. pa se istovremeno sa zidanjem zaliva vrelim prirodnlm asfaltom. ako se prvo izvede zast. Tom prilikom asfalt prodlre i u spojniee zastitnoq zida I zacepljule ih (~ 10. 8) Ako podzemna voda sadrzi klseline ne treba upotrebitl nernacki prirodnl asfal! prema AlB. Oval nacin nije dozvoljen od asfaltnog mastiksa kod zgrada bez podruma. kako bl S8 isplatila upotreba kazana za kuvanje.5 mrn. asfaltnl mastiks 3. ukupne debljine 15-20 em. a protiv podzemne i vode pod pritiskom u dva Iii tri sloja. 11). 2 Postavljanje zaprecnih slojeva l.4 Kod zidanja duplih zidova. i. tecan prethonl premaz utice na bolje prlljubljivanje asfaltnog sloja na zidove. 20 ) 20 do 50 do ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ES~~~/~ 50 Postavljanje zaprecnih slojeva od asfal!nog mastiksa na zgradama sa podrumom Pobaljsana zasliia od penjuce podzemna vlage Zaptivanja protiv podzemne j vade pod prlttskorn 6. Primenjuje se ako se lzvodi drveni pod u zgradama bez podruma. all se ne zahteva prema AlB.zapttvenla zgrada Zaptival1ja protlv vlage. Tarno gde postoji opasnost od pueanja (npr u oblastlma gde zernljiste klizi) treba na suve zldove i tlo postaviti jedan sloj natopIjene hartue be. 15 mm 16 Izometrijski prikaz jednog zaptivanja protiv vode pod prltiskorn.4. deo minerala (1/3 peska + 1/310mljenog kamena 1 do 3 mm + 1/3 lomljenog kamena 3 do 5 mm). Ako donja povrsina betonske pod loge leli na zemlji. podzemne vode i vode pod pnnskom Zaplivanja prirodnim astaltom (astaltmastlks) Malerijali Aslaltni brasna) mastiks je rnesavina mlevenog asfaltnog kamena (del. 333.rnicno i cistog kamenog i 22 tel % (rede 12%. Primer jedne unutrasn]e izolacije sa zastitnrrn zidom zalivenim za zid i pod. zidom. Ako Ie opasnost od pukotlna veca treba zastiti slo] (vidi dole) ojacati jednom metalnom mrei. se dodaje i trini- 326. ocI mastiksa deb. od astaltnoq mastiksa u korltastom izvodenju ' 22 . oronv vlage nanose se u [ednorn iii eva sloja ukupne debljine io-rsmm. na rastojanju 2 em od zida koji se zaptlva. horizontalnih i vertlkalnih delova podruma od penjuce i bocne --. To je najcesce sluca] kod vecih zaptivanja od podzemne i vode pod pritiskorn (~ 15.7 Ako se kontinualno provuce jedan horizontalnl 10 do 15 mm debljine zaprecni slo] asfalt rnastiksa.om sa tackasto varenom zicom (deb.02.iee 0. 16) tada je rnoquce i jednostavnija zaptivanja na gradevlni izvesti od asfaltnog mastiksa (~ 5. korisno je odvojiti vertikalni zid od betonske pod loge pornocu vertikalnog sloja asfaltnog rnastiksa. Vazno je za ekonomlcnost ave vrste zaptivanja da su povrsme koje treba izolovati velike.ezisna spojnica izvodi se sa asfaltnim malterom. sirina okea 12. mastiksom debljine 10 do 12 mm umesto kod drvenih podova.4 mm) Viskokovredno zaptivanje koje izdrzava pritisak vode rnoze se izvesti ako se ozlda zastitni zid od tvrdo petene opeke iii klinkera (otpornih na kiseline) debljlne 1/2 opeke. Prl nanoseniu na povrsinu koja se zaptiva izbegavati jastuke od pare). plata c= lvrdi liven I asfall 15 Potpuno zaprecavanje vode pod pritiskom.tnl zld pa tek onda prikljuci noseci zid Uljana hartfja Zaprecnl sloj ® Na vee izvedeni ncseci zid postavlja se zaprecni sloj zajedno sa zasnt. Uglove i prelaze treba ojacati (~ 12 do 14). dela prlrodnog asfaltnog mastiksa + 1 tel'. del. Za inzinjerske radove trazi se prema AlB ledan zastitnl sloj debljine 25 mm I to do 2 tel.

.3 Ukoliko se pod izvodi sa provetrenim meduprostorom iznad zemlje (vidi sliku 1).-~. a podzemne gradevinske de love prema pasusu 1.1.4 ~. U tom slucaju donja povrsina konstrukeije poda mora da bude postavljena najmanje 5 em iznad vodoravnog zidnog zaptivanja. Kod ovog natina izvodenja unutrasn]s povrsins zidova moraju da ostanu nemalterisane od patosa sve do vodoravnog zaptivanja. ali to vaii u istom smislu i za druge gradevine.2 Nadalje treba sve spoljne povrsine spoljnih zidova koji doticu tlo zastiti od prodiranja vlage._'J.01. vldl pasus ~.jzolacija zgrada . npr.1.- poorurna Silk. koja se kapilarnim silama dalje razvodi i protiv sile teze (podzemna vlaga.. dejstvo presecanja kapilara nasipa. . 9 23 . Iznad zemljista mote i da izostane ukoliko zidovi u dovoljnoj meri odvode vodu. 1. 30 cm iznad okolnog zernliista. Ukoliko je prdviden dublje postavljeni pod._ r-'. 8 Slika 5 Sli •• 5 Silk. Da se ne bi ugrozilo treba ga npr prekriti beton poda. 1. Kod spoljnih zidova zaptivanje treba da se postavi sa ca.cnirn zaptivnim trakama protiv vode koja se nalazi u tlu.4 koje mora da doseze do dodatnog vodoravnog zaptivanja. protiv podzemne vlage na zgradama je prikazan u slede6im pasusima.pojrnovi . onda zaptivanje treba lzvrsiti sliei 2. Nasip treba po rnoqucstvu postaviti u visini vodoravnog zidnog zaptivanja.5 Zgrade kod kojih se ne stedi mnogo na prostoru zaptivan.1 Kod zgrada sa zidanim podrumskim zidovima u spoljnim zidovima treba predvideti najrnanjs dva vodoravna zaplivanja.Y __ -. zahtevi" Zaptivanje Na podlogu redivac.1. 1 Silk. da bi ovo zaptivanje bilo zasticeno od ostecenia kod izrade konstrukeije poda. kao i materijal ispune radnih prostorija sastoje od nevezanih tla. 2 Silk.pojmovi.1 laplivanje zgrada gradevina i gradevinskih delova sa bitumenskim materijalima i plast. onda se prihvata odredeno vlazenje zidova ispod vodoravnog zaptivanja kao i samog patosa. trakama v 60 84 Za sve sotalo vazt DIN 18195-4 .:-2'1 'i?q vidr pasus: u • Ploea :emelja GP poca podruma ~'/1.2 laplivanje 5.Bhumenske zavarene trake . S 1£. sliunak. 5. 10 em iznad povrsins poda podruma a gornje ca. 5.1. pesak.2. '" ~ 2 StS Silk.01 u zldovlrna trakama V 60 84 prema DIN 52131 Zaptivanje treba izvesti jednoslojno sa labavo postavljenim bitu menskim krovnim zaptiv nim trakama G 200 DD prema DIN 52130 . 2 Pojmovi 3 Materijali vidi 326. zom'j'iSta'~'.2.~'''--' Silk.:r . :: ..2 Sve spoljne povrsine spoljnjeg treba zastiti od bocne vlage prema slike 5 i 6). oznake. zida koje dodiruju pasusu 5.2 Ona vazi nadalje protiv vode koja potlce od padavina i nezajaiene vode (filtraciona voda) kod vertikalnih i nizih zidnih gradevinskih delova ."_ ')lU :I.mliitla ~~~~·""77' vldl pasus: 5111 () GP Ptoca temefja GP poda 't ~~.4 okolne prema pasusu zidnog poda. 5.Bitumensks krovne zaptivne trake .3 Sa ovim opterecenjern vlage sme da se racuna samo kada se gradevinsko zernlpste do dovoljne dubine ispod stope temelja. u protivnom treba zaptivanje podici iznad obloge podnozja. onda nije potrebno posebno zaptivanje poda.1. otprilike postavljenog u visini zaptivanja 5. u visini povsine zernljista.2.1 Zgrade Ijima zgrada sa podrumom od opeke sa zidovima na trakastim teme- 5 Poslavljanje Princip struenoq zaptivanja 5.01. dlrnenzionisanje i izvod'enje" zqrada protiv podzemne vi age prerna DIN 18195. Donje zaptivanjs treba da se postavi ca. adhezivna veda. Kod unutrasnjih ztdova rnoze da se izostavi gornje zaptivanje.1.1 Kod zgrada bez podruma spoljnje i unutrasn]e 1. laptivanja spoljnih zaptivanja zldnlh povrsma treba naneti predpremaz od bitumenske podloge koja sadrii raz- Izolaciju treba fzvestt jednoslojno. ~ . 30 em iznad zerntjista. U tom slucaju pod treba zastiti grubozrnastim nsasipom koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine protiv prodiranja vlage.izolacija od podzemne vlage. Ona moraju da budu neosetIjiva na prirodne vode iii vode ko]e su nastale rastvaranjima iz betona iii maltera. oznake" Izolacija podnlh povrslna 326.1. kapilarna voda).' .mr r /'1 ''.01 vidi 326.1 Ova norma vaii za zaptivanje bez podrurna zidove treba zastiti od vodoravnim zaptivanjem protiv podizanja vlage. Preklapanje traka treba zavarif rnedusobno. deo 4 1 Oblast primene i svrna 5.1 (vidi slike 1 do 4). Zaptivanje na dole mora da dosete do prosirenia temelja.1. Treba je izvesti varenim bitumenskim prema DIN 52131.01 5.2 (vidi no Noseci pod vtdr casus: 5.: ~ 1 . GP zemljiSta "\ .e sme da se izvrsi i prema sliei 3 iii slici 4. varenim bitumenskim .. sifonska voda.1. 5. GP L. kapilarno vezana.11 vldj paws: s:5 S 11.1 i od nsustavljene procedne vode.". 7 vidi pasus. Ukoliko ova izvedba nije moguca jer pod treba postavitl u visini povrsins zernliista (vidi sliku 4).Zaptivanja zgrada Zaptivanja protlv podzemne vlage Izvodenje Vodoravna zaptivanja zaplivanja protlv podzemne vlage prema DIN 18336 (VOB/C) Izolaciju treba izvesti [ecnoslojno. a na gore do vodoravnog zaptivanja prema pasusu 5. 3 Sli~. 5.03. folijom pre nego sto se nanese na 'I lahtevi Zaptivanja od podzemne vlage moraju da stite gradevine i gradevinske delove od spolia deluiuce podzemne vlage. Pri tome pod treba zastiti zaptivanjem pema 6.

3 na htedno 1. 6. naneti hladno-tetni predpremaz. suo7 Minimalne kolclne za ugradnju odn.4 Zaptivanja bltumenskim trakama 6.1 do 1. Prema nacinu popune radnog prostora iskopa i izabranog zaptivanja.2.3 ZaptivanJa spoljnih zidnil! 326.7 em na podlozi prema pasusu 6. odn.3.ckih potreba. malter iii beton moraju dovoljno da se stvrdnu.1. kamena sitnez iii drobina. KOd mekanih PVC traka koje pod nose bitumen. Za taj slucaj zidne povrsme treba pripremiti kao u pasusu 6.4 Zaplivanja podnlh povrslna 6.1. Kod upotrebe golih bitumenskih traka prema DIN 52129 takode treba predvideti finalni premaz. kako lepljivom masom. 5.1 em kod masa koje se rade na vruce. Kada je iz konstruktivnih ra~ zloga to potrebno.4 po eelokupnoj temeljnoj ploci.2. Savovi. broj Sredstvo predprsmaza rastvor 1 Bttumenski I I 1. radi zastite od podizanja vlage su u pojedinacnom slucaju potrebne posebne mere (vidi sliku 9).0 0. onda treba predvideti trees vodoravno zaptivanje spoljnjih zidova najmanje 5 em ispod donje povrsine tavamce podruma (vidi sllku 6). suoceni spojevi i prikljucci moraju da se preklapaju za 5 em kada se yare ekspanzionim varilacklrn sredstvom. sueeonim eima da se preklapaju za 5 em.3 Zaptlvanja PIB·a iii ECB-8 sa plasticnim zaplivnim trakama od Zaptivanja treba izvesti ad najmanje jednog sloja. a koje se lepe lepljivom masorn.4 Zaptivanja sa plastienm zaplivnim Ira kama od mekanog PVC-a Zaptivanja treba izvesti od najmanje jednog sloja iii zanatski prefabrikovanih tabli.2 Zaplivanja sa bitumenskim Ira kama Za zaptivanje bitumens kim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 dec 2. nasip beton 5. Trake treba labavo iii tackasto iii celom povrslnorn zalepiti na podlogu. pritiska zemlje.2.3 I Plasticne zaptivne trake prema DIN 16938 smeju da se koriste kada se ostale zaptivke ne sastoje od bitumenskih materijala. zaptivanja u zidovima treba izvesti ste~ penasto. Zaptivanja moraju celom svojom duiinom da se spoje sa vodoravnim zaptivanjima prema pasusu 6.2 Zgrade eama sa zldovima od opeka na temeljnim plo- 6.zaptivnim trakama Zaptivni materijal trake prema DIN 18190 dec 2 do dec 5.3 do 2. peska. kod zavarenih traka potpuno zavarena. Nacin mehanickog ucvrscivanja se izvodi prema gradevinskim uslovima .4. 5. pri kolicine prema 6 Izvodenje 6. Gotova zaptivanja treba zastiti od mehanickih ostecenja. 6. suocenirn spojevima I prilkljuccirna. Na mestima sueeljavanja moraju da se prekrivaju za najmanje 20 em. DIN 18195 dec 10 za zastitne slojeve i zastitne me- Za zaptivanje bitumenskim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 deo 2.3. 11. protiv prodiranja vi age.0 t:.4 iii pasusu 5. Na gradevini izvedeni savovi. da se zaptivanje ne osteti.3 Zaplivanja hladnim "spahlel- masama" 6.2. Kolicine evrstih tela vaze za srednje radne temperature i za srednju debljinu sloja od 0.1 obradiv 0. ukoliko je to potrebno. protiv vlage koja se podize zaptivanjem prema pasusu 6.2. Kod zaptivanja sa PIB trakama prema DIN 16935 na zidne povrsine treba naneti premaz lepljive mase i trake zalepiti postupkorn paljenja. Kod vruca=tecnih premaza sledeci premaz treba spraviti odmah nakon hladenja prethodnog. Trake iii table treba postaviti slobodno. i. neposredno na zaptivene zidne povrSine ne smeju da se nasipaju gra~ devinski sut.2.1 Opste Za zaptivanje podnih povrsina srneju da se koriste bitumenske trake.3 do 2. i 0.7 cm kod asfalmastiksa. preklapanja kod PIB·a treba zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom.2. od npr.. Ukoliko je potrebno npr. npr. 6. ukoliko treba da se nalepe trake koje podnose bitumen.2.. Zaptivanja moraju da se sastoje od najmanje jednog sloja. Treba otkloniti zaprljane povrsine koje treba da se prernazu. po pravilu nije moouce. obradiv na vruce 2. Trake eba postaviti slobodno iii nalepiti na podlogu. praslna iii slienih slobodnih cestica.1 Opsle 6. Trake moraju na ~avovima.6 Bitumenski Bitumenska emulzija rastvor I 1.2 Zaptivanja sa zaptivnim premazlma Zaptivanje zidova podruma treba predvideti prema pasusu 5. treba se prldrzavati minimalnih kolielna koje se nanose prema pasusu 7 ocenim spojevima 6.mase" treba po pravilu naneti cernu moraju da se ispostuiu minimalne pasusu 7 u dva slo]a. Zap~ a~ja Pit tome :16 smeju da S9 piekidaju. 5.4. Bitumenske varene trake prema DIN 52131 smeju da se nanose i postupkom varenja. Trake ne smeju da se nalepljuju. prelaza i prikljucaka.4.2.5 Zaplivanja sa plasticnim .3 Pokrivni premaz.1.2.2. Za zaptivanja sa plasticnim . posto se nadoknaduje zaptivanjem temeljne place (vidi sliku 7).zaptivnim trakama zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6. ukoliko se ne koriste premazna sredstva pogodna za vlaznu podlogu. kod hladno-tecnih premaza sledeCi sme da se nanese tek nakon susenja prethodnog Premazi moraju da stvore konzistentni i pokrivajuci sloj. Zaptivanja PIB~stazama treba prekriti razdvojnim slojem ad odqovarajuclh materijala prema DIN 18195 dec 2. tako da ne mogu da nastanu vlaini mostovi (malterski mostovi). koje bi mogle da probiju trake.3. spojevima i prikljuc- cvrstoq Gustina tria kg/dm Kolicina potrosn~e kg/dm Kclicina tvrstog t¥la kg/dm Radni procesi. Kod ovog naoma izvodenja treba pogodnim merama sprecitl bocno pomeranje zida cigli zbog dejstva horizontalnih sila. 10 em na savovima.5 .1 pri cernu donje vodoravno zaptivanje maze da otpadne.4. 5. Stoga. povrsins treba poravnati i istrljati malterom grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Pre nanosenja premaza. 1. Da bi prihvatile hladnu spahtelmasu zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6.3 1.2.8 I I 9 do 13 I 24 .1. Posta zbog monolitnog sastava betona. pre nego sto se nanese poda. DIN krovne zaptivne Plasticne zaptivne trake 16937 iii DIN 16729. Ukoliko tavanlca podruma treba da lezi nize. Bridove i zlebove treba. trake prema DIN 52130. suoceni spojevi i prikljucci smeju da se zalepe i bitumenom. Kolieine treba naneti prema broju radnih procesa koji su navedeni u koloni 5. i mora da dopire do donjeg vodoravnog zaptivania zidova.eg vodoravnog zaptivanja spoljnih zidova. tako i labavim mehanickim ucvrscivanjem. npr zastitnirn slojevima prema DIN 18195 dec 10. 6. da se stvori vodoravna povrsina bez neravnina.0 6 Bitumenski raslvor iii emulzija As1altmastiks 7 Asfaltmastiks 1. Gole bitumenske trake prema DIN 52129 moraju sa svoje donje strane da imaju po eeloj povrslni vruc sloj lepljive mase i da se zastite pokrivnim premazom. zaobliti.03. treba pokriti npr folijom. prema DIN 16936. koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine.4.6 11.2 Radi upijanja zaptivnih premaza povrsine zidanih zidova treba ispuniti spojniee potpuno i ravno: betonske povrsine moraju da imaju ravnu i glatku povrsinu.4. da bi mogle da se prenose vodoravne sile. Podloga mora da bude suva..3. upotrebu zaptlvnih materijala kojt mog" da se premazuju odn. tr- Trake moraju da se preklapaju za 5 em na savovima..5 (vidi sliku 6).2. Kod popune treba paziti na to. 2 Brturnenska emulzija Pokrivni 3 4 premaz.1 do 1. a preklapanja moraju da budu potpuno zalepljena.2 do 0.3 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije pod podrurna sme da se zastiti i grubozrnastim nasipom. Premaze koji se nanose treba spraviti od jednog hladnotecnoq predpremaza i najmanje dva vruca iii tri hladno tecna finalna premaza. PVC mekane trake koje ne podnose bitumen prema DIN 16938 treba labavo ugraditi rnehanickim ucvrscivanjsm: ne smeju da dodu u dodir sa bitumenom. Trake moraju da se preklapaju za 10 cm na savcvirna. 5.4 Podove podruma treba zasnti prema sliei 5. DIN 18195 dec 8 za izvodenje zaptivanja preko spoinica.5 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije zastita pod a podruma sme da se izvede i postavlianjem grubozrnastog nasipa kao u pasusu 5.2 Vodoravna zaptlvanja zaptivanja u zidovima u zidovima treba iskoristiti Za vodoravna Bitumenske Zaptivne krovne trake prema DIN 52128. kod koriscenja mekanog PVC-a otpornog na bitumen sme da se zalepi na podlogu.1 de~ Kod izvodenja zaptivanja protiv podzemne vlage vaie: DIN 18195 dec 3 za obradu materijala.3. Zaptivanja treba izvesti najmanje u jed nom slo]u.3. ako su preklopi siroki 10 em.0 do I 1.Zaptivanja zqrada Zaptival'lja protlv podzernne vlage 5. DIN 18195 dec 9 za izvodenje proboja. reo 6.2 do 0.tecni predpremaz. 5. "Spahtel .3 Tavaniee podruma treba postaviti sa njihovom donjom povrsinom najmanje 5 em iznad gorn.2.2 i pripremiti ih sa hladno - tecnim predprernazorn.0do 1. koji se cvrsto drzi na podlozi. Pod treba zastiti u zavisnosti od zahteva koriscanja podnumskih prostorija prema pasusu 5. kod poroznih gradevinskih materijala. treba naneti hladno . Trake moraju da se preklapaju cenlrn spojevima i prlklluccirna.3.0 do 1.1 Kod zgrada na temeljnim plocarna pod podruma treba zastitl zaptivanjem prema pasusu 6.0 1.2. Kao podloga za zaptivan]a je potreban sloj betona iii jednakovredna stabilna podloga.5.3 do 1.4. postavlianje vodoravnih zaptivanja u tim zidovima.1.. Trake treba zalepiti u jednom sloju lepljivom masom. sui prikljutcima. a kod ECB ---a toplim gasom iii grejnim elementom. preklapanja moraju da budu sirine 10 em.1.2. nanose lopaticom Potrebne minimalne kolicine za zaptivne materijale koji mogu da se premazuju i nanose lopatieom su navedene u sladeco] tabeli.3.1. U tom slucaju mora doduse da se izvede donje vodoravno zaptivanje spoljnih zidova (vidi sliku 8). Za zaptivarue spoljnjih zidnih povrsina mogu da se koriste svi zaptivni materijali navedeni u DIN 18195 dec 2 uz uvazavan]e gradevinskih i zaptvno-tehn. ECB trake prema DIN 16729 i PVC mekane trake koje po· dnose bitumen prema DIN 16937 smeju da se lepe.5 Zaptivanja sa aslalmasliksom Zaptivanja od asfaltmastiksa treba izvesti u minimalnoj bljini od 0. za zaptivene zidne povrsine treba predvideti zastitne mere iii zastitne slojeve.2.1 Opste 6. i. Da se ne bi ugrozilo dejstvo presecanja kapllara.02 povrslna 6. Mesta suee· Ijavanja smeju da se prelepe.Spahtei~maS3" obradlva na hladno do 4.2. za 3 em moraju da se preklapaju kada se Yare toplim gasom. plasticne zaptivne trake iii astaltrnastiks. Povrsine postavljanja traka treba poravnati sa malterom grupe maltera II iii III prema DIN 1053 dec 1 u takvoj deb~ Ijini.3 Zgrade sa zldovima od betona Zaptivanje povrslna spoljnjih zidova treba predvideti prema pasusu 5.

1 vidi 326.e. na koje nepasredno treba da sa postave zaptivanja. S do 10 .o @ -t t ::: I Q. Zaptivku treba izvesti sa zaptivnim trakama od sintetiGkih materijala PVC·P·NB prema DIN 16938. R.!" . = vleina izmadu stope 1gradevillSk og zernljista t. Za zaptivanje nekoriscenlh krovnih povrsina vaii DIN 18531. drzati u dozvoljenim nim merama granieama odqovarajucirn konstruktiv- 4.tehnitkim merama.. 13. koja na zaptivanje ne vrsi nikakav iii sarno prolazno minimalan hldrostatski pritisak. moraju da budu podesru za odgovarajute koriscenie. skok napona u stopt -+ 12 izjednaci\i ob!lkovanjem !emeline plote -.IDt:.aplivanja protiv procedne vade premo DIN 18336 (VOBIC) Visoki zahtevi Bitumenske od bitumenskog predpremaznog trake koji 326. cdn.Ij&born . npr. bel da se prlUskivanje Zerrilje smanjllll uklne us!ed prttiska zamlia. Za astalo vaii izvodenjs.J = ne manjo oo 0..3 Slojevi.. odredivanjem nagiba..4 Gradevinsko . Ne smeju da vrse negativan uticaj na zaplivanje i moraju da budu podesni kao podloga za zaptivanje i njegovo pastavljanje. 5. treba se pobrinuti za trajno deluiuee odvodenje voda koje uticu na zaptivanje. 24 em debljir-.01. Raspodelaza~!I!nogzlcia na polja.1 Ova norma vazi za zaptivanje gradevina i gradevinskih del ova sa bitumenskim materijalima. Kod zaptivanja gradevina iii gradevinskih delova u zemlji treba. 19 Iii u!oSc'ma.01 vidi 326.ljno plcta) . $. koji pripadaju javnim ulicama..2 Zaptivanje 1. Pri tome treba uzeti u obzir nalzrnenicno dejstvo izmedu zaptivanja i gradevine i u datom slucaiu naprezanje zaptivanja 5.. prema DIN 52130 i jednim slojem PV 200 DD prema DIN 52t 30. npr.kod vodonepropusne ispune !mad GP gladevinskog lern~iS(a.ne. 1. b '" re_sti1r. 18 D. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja ne budu sire od 0.2 Ova norma ne vaii za zaptivanje 2 Pojmovi 3 Malerijali 4 Zahlev. protiv veda u obliku kapljanja i curenja npr. potreban radi dOvrnjnog pritiska na zld ( -+ osncvro praviJo 4)- e~~~~~~=~~~~=~~~~ I~ 4t."'-t:::. kod vOCIopropusne ispuna ispod OP gradevln'lkog lemljiSt"l-.01 mora da bude u rnoqucnosti da premosti naprsline u gradevini koja se zaptiva.. . Treba sve zastiti jednim pokrivnim slojem.01 Umereno opteretenje Bitumenske trake Na podlogu treba naneti predpremaz drii razrsdivac.. --4 .o:lsmni $:101 f I1m aOCi zld (tern.. 61) 5. Plastitne zaptivne trake varenim trakama 4 prema zaptivnih traka. a koje nastaju npr. izmedu zastitnih siojeva najmanje debljine 2 mm i min... ~~~-----'II>--- iepe" ka -+ priHsak vcde ~ 1~dnos!avl1a zastile oc vlage-t oo voda pod pritiskom 2 pobo!iSana zaztita od vlage -t 3 zastita 12 do 14 izoogallllti utiskillll!1je stcce.3 Zaptivanje ne sme da izgubi svoje zastitno dejstvo pri pokretima gradevinskih delova koji se ocekuiu." DIN 18195·5 . 14. ukoliko je to potrebno. -t a do -+ 18. 19 2a~i!ni zld ('SIOpu) ilVesti tsxo. ispod ovih slojeva treba ugraditi parnu branu i u datom slucaiu i slojeve izravnanja.S· 10mdutlna.~ eeo !.4) treba spreciti konstruktivnim merama.J -... i to sa strane okrenute vodi. ravne bez gnezda. Kort vellkog plitiska stoba izvestl korltasto udubl)en)e -t 14. 5 do 7 txbegavaH uglove u zaotlvnorn Koritu! a = mrsavi beton. rasporedom armature.nski zahtevl Zaptivanja prema ovo] normi moraju da stite qradevine iii gradevinske delove od procednih voda i moraju da budu neoseUjiva na prirodne vode iii vode koje su nastale rastvorom iz betona iii maltera.3 w:penke {j -rnatte~.4 Zaptivanje 5 Gradev.spored zaplivki koje zadriavaju vodu (prema Iii. 11 Gomji za.. otvorei ne smeju da budu mokre. 5. Armiran i protiv uzgon!l {zbog aKumulirane vode) gor· nj..litpbrka. a pomeranje ivica naprslina na razini zaptivanja na naivise 1 mm.Gradevinska zaptivanja protiv vode bez pritiska. tezlne 300 glm2 teskih traka od sintetickih vlakana..te . liltraeiona voda iii industrijska vada.04. sa jednim slojem G 200 DD.-?ltd {stopa) c "" t~. zbog skupljanja.vtsetak zidne zaptivke.Ptasticne zaptivne trake sa polivinilhloridom koji sadzi omekslvac (PVC·Pj.J snaru temeijne pleCel krutirn cue -. minimalno raslOjanj9 lzrrecu oiJjekala koji zadr~avajll pritisak zemlJe.ft1 tB$!(j·j(Wjee [) pH rmtlirr~r\C .5 mm i da zbog eventual nih daljih pokretanja sinna naprslina ostane oqranicena na najvise 2 mm. moraju da budu nih naprslina i grebena bovi i bridovi moraju da IjenL Ispravno na koje treba da se nanese zapcvrste. . Zaplivanje zgrada protiv procedne 1 Oblast primene i svrha vade prema DiN 18195 dec 5 4.zahtevi su: najmanje t .0t . Ukoliko je patrebno. .5 mm. ploee kolovoznih traka mostova. c ~ zaptivka. najmanje debljine 1.Zaptivanja zgrada Zaptivanja protlv procedne vode Izvodenje . dovoljnom toplotnom izolacijom iii razde!nicama. metalnim trakama i plasttcntm zaptivnim trakama protiv neizdanskih voda. promena temperature iii sleganja.-'!-_.OfI. '9~ _ datoj v~!O:mio " = zaplivena gradev1na· b = sirma is!<'opa.!::':f..5 Povrsine gradevine tivanje. Zaptivanja treba izvesti jednoslojno sa bitumenskim DIN 52131 zalepljene celom povrsinom. 5. d = zaiititini zid i stops.::r=::3It"" 600 n. 4. tj. r. proracun i Zaptivku treba potpuno zalepiti sa eva sloja bitumenskih Zaptivanje treba izvesti jednaslojna sa plasticnirn zaptivnim trakama PVC·P·NB prema DIN 16938 . sredstva koje saG 200 S Na zaptivnu podlogu treba naneti predpremaz saorz: rastvarac. uputstvo: Ova norma vazi za zaptivanje koriscenlh krovnih povrsina. da zaptivka mo:!:e ca sledi ave ookrete gradev. voda padavina.. 4. zbog oscilaeija.70 4 Osnovni oOJICi zaplivnog korira -t 15 do 11 minimaln' pritisak OObijon nasipan}em zem!..:tt ~. mora da abuhvata iii pokriva gradevinu iii gradevinski dec koj mora da stiti u ugroienoj oblasti i da spree: prodiranje vode . Nastavk" ilV9s!l2. Zljebudu u pravcu toka vode i zaob- Pogresno Ispravno Premaz Nall/iti "'va podzomnih veda Dljagram opterecenja nlje u razmer. 25 .OO r_+-. ne pod nose bitumen .. npr. Podaei koji su za ovo potrebni moraju da budu zastephenl kod projektovanja zaptivanja gradevine.2 mm debljine i sa zastitnim slojem traka najmanje 2 mm debljine i najmanje 300 glm' tezne ad sintetickih vlakana.2 Nastajanje naprslina u gradevini koje ne mogu da se premoste zaptivanjem (vidi pasus 4. 10 (jo:20 rrm f.1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva iii delova gradevina koj se zaptivaju moraju da se stvore pretpostavke za strucno polaganje i izvodenje zaptivania.. preduzeti mere prema DIN 4095. b = zid.$J ).

ali nl na jed nom mestu ne sme da bude Ispod 12 mm iii preko 20 mm. tackasto zaleplti iii slobodno postaviti. osim ukoliko stetna dejstva mogu sa sigurnoMu da se sprees posebnim preventivnim merama. DIN 18195 deo 9 za resavanie prodlranja. prelazl I zavrseel izvedenl od drugih bitumensklh materijala ill materljala kojl pod nose bitumene odgovaraju6e pasusima 7. slobodno postavljene polietilenske folije III razdvojno .3. kod zavarivanja sa toplirn gasom Iii grejnlm elementom za 3 em.2 Zaptivanja sa bitumenskim .5 mm debellh plasticnih . nalivanjem iii postupkom nalivanja . treba preduzeti podesne mere prernoscivanja spojniea ploca.zaptlvne trake I krovne zaptlvne trake treba naneti premazivanjem eetkom.bltumena Zaptivanje treba izvesti sa najmanje dva sloja.zaptlvnim mekanog PVC-a koje pod nose bitumen trakama od 7.7 Zaptivanje zidnih povrsina em iznad mesta dopiranja vode.1 Zaptlvanje sa cisto bitumensklm trakama i/ill trakama cd staklene vuna .3.2 Zaptlvanja smeju da se formiraju samo u rneteoroloskim povoljnim uslovima. Mogu da se lepe sa bitumenom. 7. napunjen punjer. a em.k v~~!~ 1.3.2.7 Sllvnlcl.5 mm debelih plasticnlh ..Iii uloskom od metalnlh traka.valjanja.2.masa 13/16) sa neposredno na to stavljenlm zastltnlm slojem i u svemu ostalom prema pasusu 7. nalivanjem Iii postupkom nalivanja .1 Kod Izvodenja zaptlvanja od vode bez pritiska DIN 18195 deo 3 za obradu materljala. trakama vaz: pasus 7.5 Zaptivanje sa ptastlcno . Bitumen. Zaptlvanje treba premazatl zavrsnirn premazom. t 6 Vrste cpterecenja 6.zaptivne trake treba ugradltl premazom cetkom III paljenjem. npr.3. podlogu treba opremiti prednama· zom. 7. Posebno treba obratiti paznju na opterecenie zaptlvanja na lzolacionirn slojevlma zbog saobracajnog opterecerua: radi Izbegavanja ostecenia zbog deformaelja treba birati izolaclone materljale kojl zadovaoljavaju staticka I dinarnicka opterecenia.zaptivnim trakama od mekanog PVC·a koje ne podnose bitumen Zaptlvanje treba izvestl od najmanje jednog sloja min. Ovakve zastltne slojeve.5 mm debellh plasticnih . suceonim spoje- 7.1 Zaptivanje sa cistim bitumenskim stazama Zaptivanje treba formiratl od najmanje trl sloja. Bltumenske zavarene trake treba ugradltl zavarlvanjme bez koriscenia dodatne lepljene mase ill nalivanjem.zaptivne staze moraju na savovirna. koja treba medusobno povezati lepljivom masom I flnalnim premazom. Za prekrlvanje savova. DIN 18195 dec 8 za formlranje zaptlvanja iznad pokretnlh fuga. 7. najmanje t mm debellm mekanlm PVC trakama.3 Zaptivanje komblnacijom bltumensko nih traka. onda njlhove savove I suo ceone spojeve treba zavariti. kojl se nanose na gotovu zaptivku.zaptivnih traka ispod 1. 7. Gornje slojeve bizumensklh . koje treba postaviti slobodno Iii naneti pogodnlm lepkom . U tom slucaju sme da se promeni postupak Ilvenja. Preko zaptlvke treba predvidetl razdvojni sloj koji u dovoljnoj meri prekriva sav I sucsono spajanje.zaptivnih traka.3. onda ih i na donjim stranama treba celom povrslnom prema· zatl lepljlvom masom. Vrsta lepljive i mase za zavr!ni premaz 7. Ono sme samo tamo da se prlmenl gde je obezbedeno utisklvanje zaptlvke povrsinsklm prltiskom od najmanje 0. 7. ali povrsinski prltisak ne sme da bude manjl nego sto je naveden u pasusu 7.85 mm debelih plasticno . Smeju takode da se zalepe bitumenom kad se prekrivaju za to em. Kod koriseenja cisto bltumenskih traka zaptivanje mora da se utisne.zaptivnih traka koje pod nose bitumen i leplji· vom masom. ukoliko se za drugl sloj koriste cisto bitumenske staze U svemu ostalom vaze u skladu sa upotrebljenlm pasusi 7. zaptivku treba podvu6i najmanje 20 em pod spojnieu izmedu zastora i zidova i eventualno povezati sa zaptivkom zida. 7. kOje treba postaviti slobodno III sa pogodnlm lepkom.5 mm kod ECB-a 2.staza koje podnose bitumen zastimi sloj sme da se sasto] od cisto bitumensklh traka sa dovoljnim prekrlvanjem sava I suceonoq spoja I lepljlvim I flnalnlm premazom.1 i 7. Lepljlve mase treba nanoslti postupelma premazivanja cetkom.02 7. Ukoliko je potrebno na podlogu treba nanetl predpremaz. ill najmanje 2 mm debele i najmanje 300 glm2 teske trake od sintetlckoq vlakna.zaptlvsa traka.6 Zaptivanja vodoravnlh ill malo nagnutih povrsina treba podici uz prikljucne vertikalne povrsina po pravilu za t 5 em. 5. I Lepljeni ~~~It Minimalne Bitumen. Kod vodoravnlh i slabo nagnutlh povrsina gornjl sloj cisto bitumensklh staza sme da se zameni pogodnim zastitnirn slojem sa razdvojnom funkeljom.1. naleganjima i nastavcima.1. ako se prekrivaju za po 10 em. Za koliclne masa I prekrlvanje traka 326.spahtel" . 6.3.1. Ukoliko je pot rebno.zaptivnih traka. temperature I vode razllkujemo umereno I jako opterecena zaptlvanja. U tom sluca'u moze da se promenl I postupak nalivanja.8 Zaptivanja po pravllu treba obezbediti sa zastltnim slojevlma prema DIN 18195 deo 10. suceonirn spojevlma I prikljucelma od ekspanzivnog varenja za 5 em.2 mm debelih plasticno .1. Tabela.1 Ukoliko je potrebno.6 Zaptlvanle plasticnim . rasporedlvanjem ostonaca.3.2 mm debljlne sme da se korisf sa· mo ekspanzlono varenje.3. Za ugradlvanje cisto bitumensklh traka vail pas us 7.zaplivnim trakama od PIB-a iii EC8·a Zaptlvanje treba lzvesti od jednog sloja piasticnih . Lepljlve mase treba naneti premazivanjem cetkom.1 Opste 7. Ovo zaptivanje sme da se primeni samo onda kod velikih opterecenja. Prl tome se treba driatl mlnlmalnlh koliclna za lepljene slojeve i flnalni premaz prema tabelL Staze moraju da se prekrivaju za 10 em na savovlma.3. Ukoliko posebnim slucajevima to ne moie da se Izbegne.zaptlvne trake moraju da se prekrivaju na savovima.2 Zaptivanja kod umerenih optereeenia 7. koje treba lepljivom masom Izmedu dva sloja cisto bltumensklh staza zaleplti celom povrsinom. U svemu ostalom vail smisleno za preradu metal nih traka pasus 7.9 Za dozvoljeno optereeenje na pritisak pojedinih vrsta zaptivanja vaZe odgovarajuee vrednosti DIN 18195 deo 6.2 i pasus 3.a kod plasticnih .1 Vee prema veliclnl opterecenja koje deluje na zaptivanje usled saobracaja.5 Zaptivanje sa asfaltamastiksom Zaptivanje treba izvesti od sloja asfaltmastlksa (spahtel masa 13/16) sa nepos red nom na to polozenim zastimirn slojem od livenog asfalta Iii dva sloja asfaltmastiksa. tako I ravan zaptlvanja. polutvrdlm III najmanje 2 mm debellm i najmanje 300 g/m2 tesklm trakama od slntetlckog vlakna.zaptivnih traka. Savove treba Ispltati prema DIN 18195 dec 3.zaptlvnih traka koje treba celom povrslnorn zalepiti lepjlvom masom Izmedu dva sloja clsto bitumensklh traka. npr. bltumenske varene staze treba ugradlti postupkom varenja bez kori5eenja dodatne lepljlve mase Iii postupkom livenja.3 Pos- I nalivanja i Izavr~ni Postupak premaz valjanja slojevi kotitine za ugraaivanje 1. ko] prolaze kroz zaptivanje. suceonirn spojevima I prikljucnleama da se prekrlvaju za 5 em. 1.Iii palje· njem. Bltumenske .3.1. Preko zaptivke treba postaviti zastitnl sloj od odqovaraiucih traka npr najmanje 1 mm debele PVC mekane trake. Treba posebno obratiti paZnju na odredbe u DIN 18195 deo 10 pasus 3.7 Zaptivanje aslaltom metalnim trakama u sprezl sa Ilvenlm Zaptlvanje treba Izvestl od najmanje jednog sloja kalotama Izolucenlh metalnlh traka od bakra iii plemenltog celika I od jednog zastltnog sloja od bltumensklh traka ojacanih staklenom vunom Iii clstih bltumensklh traka. treba podl61 najamnje 20 Plasticne .1.zaptlvne trake i krovne zaptlvne trake treba opremiti zavrsnlrn premazom. Je opterecenje vodom malo I nlje stalno 6.2.2. a moraju da se vare sa PIB ekspanzionlm varilackim sredstvom i kod ECB·a toplirn gasom Iii grejnlm elementom. Krovnim zaptlvnlm . 7.2.2. Izmedu zaptivanja i podloge treba predvideti razdvojni slo]. t_ Ukollko je potrebno.Q1 MN/m2 Donje strane bltumensklh traka prvog sloja treba premazati celom povrslnom lepljivom masom.3.3.3. 7. Kod PVC mekanih . npr. Dvoslojni asfaltmastlks mora da bude u proseku ukupne debljlne 15 mm.1.5 I I I u kg/m 1. 7. kada se neposredno na· kon izvedenog zaptivanja nanosi zastitni sloj. pre postavljanja zaptivania. Iznad povrslns zastltnog iii nasutog sloja (vidi DIN 18195 deo 9).S. Ako se gornjl zastitnl sloj od meka· nih PVC traka polutvrdih traka.1. npr zbog delova grejnih uredaja.zaptivne staze moraju na savovirna.1.5.zaptivnim trakama od mekanog PVC-a Zaptlvanje treba izvssti od najmanje jednog sloja rnlnlmalno 1.2. Zaptlvku treba uqraditl izmedu zastltnlh slojeva od podesnlh staza.3 Na podlozi od pojedinacnih elemenata. nalivanjem ill paljenjem.zaptivnlh traka iii -lIrovnih zaptlvnih traka treba premazatl zavrsnim pre· mazom. Plastlcns .8. Bltumenske . prelaza I zavrsetka.5. ako se poloz! dodatni gore opisani.5 Ocekivana temperatura opterecenja zaptivanja. podlogu treba premazati prednamazom a ispod metalnih traka treba ugradlti razdvojni . kao i DIN 18195 dec 10 za zasntne slojeve i zastltne mere. 7.4 Zaptivanje plastic no .zaptivne trake treba ugradltl nanoseniern premaza cetkorn Iii paljenjem za obradu cisto bitumensklh staza vazi pasus 7. 2.i/ili -Varenim trakama Zaptlvanje treba Izvesti od najmanje dva sloja traka sa tkanlm . Bltumenske . na podlogu treba naneti premaz. treba izvesti po moguestvu nepos red no posle zavrsetka zaptivanja.0 mm debljlne.2 Zaptlvanle bitumensklm .zaptivrnh traka. U posebnim slu6ajevima zaptivka sme da se sastoji od najmanje 0.6 Kod dokazlvanja stabitnostl gradevlne III gradevlnskog dela ko]i treba da se zastitl. Temperatura na zaptlvanju mora da ostane najmanje za 300C ispod tacks orneksavanja prema metodi prstena i kugli (vidi DIN 52011) za lepljive mase i finalna premazna sredstva od bitumena.7 i za preradu bitumenskih traka pasus 7. zastitnl sloj i ispod zaptivanja.zaptivnih staza -lIod PIB·a najmanje 1.zaptlv· ne trake i -lIrovne zaptivne trake treba ulepitl lepljivom masom nanosenjem lepka cetkom -.zaptivnim trakama. zaptlvanju ne sme da se poverl preriosen]e planiranih sila paralelnlh sa njenom povrsinorn. Zaptivku treba premazatl zavrsnirn premazom.1 Minirnalne ugradne kolicine za lepljene slojeve I zavrsni premaz treba ispostovati shodno tabelL Plasticne .krov- Zaptlvanje treba lzvesti od najmanje eva sloja. Prl tome se treba prldriavati mi· nlmalnih ugradnih kollclna za lepljene slojeve i sloj zavrs· nog premaza prema tabelL Bltumenske trake moraju na Savovlma.3. vee prema podlozi i nacinu zaptivanja prvog sloja treba potpuno zalepiti. 7. sueeonlh spojeva I prlkljucaka zap· tlvnlh slojeva vail pasus 7. kotvi I armature iii drugim konstruktivnim merama mora da se obezbedl da gradevlnskl delovl ne kllze I da se ne savijaju na zaptlvanju. Ovo zaptlvanje sme da se korlsti samo na vodoravnlm Iii slabo nagnutlm povrsinarna. koje treba medusobno povezatl lepljivom masom i premazati zavrsnlm premazom. trajne.3 Zaptivanja zs v'soka opterecenja asfalmas- 7.3. Ukoliko se za prvi sloj koriste bitumenske staze.4 Zaptivanje sa plasticnim .3. Ovde se ubrajaju u principu sve vodoravne I kose povrslne spolja I u zemljL 7 Izvodenje 7. 7.04.8 Zaptivanje nlm aslaltom sa aslaltmastiksom u sprezl sa live- Postu~k mazanJ~. ploca. kad su prodiranja.1. Na kraju zaptivke tavaniee zasutlh gradevlna. 26 .3 Zaptlvanja su jako opterscena kada jedno III vise opteracenja prekoracuju gran Ice koje su navedene u pasusu 6.2 do 7. 7.5) tUJX!.3 Zaptivanje plastlenfm zaptivnim trakama od PIB· a III ECB-a Zaptivanje treba izvesti najmanje od jednog sloja minimalno 1. 1.3. ukollko je potrebno. moraju trajno da odvodnjavaju kako povrsinu gradevlna III gradevlnskog deia. U pro· tivnom treba preduzeti zastltne mere protiv ostecivanja prema DIN 18195 deo 10.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanja od nelzdanske vode 5.2.2. a kod varenja sa toplim gasom iii grejnim elementom za 3 em. suceorurn spojevlma I prikliucclrna kod ekspanzionog varenja da se prekrivaju za 5 em. livenjem . Zastltni sloj od Ilvenog asfalta kod jednoslojnog tiksa mora da bude najmanje 20 mm debljine. koje treba lepljivom masom naneti postupkom premazlvanja cetkom III paljenja.i sloj za Izjednacenje prltlska pare.zastitni sloj od cisto bltumenskih staza sa lepljeno zavrsnim premazom. 7.zaptivnim trakama. Plasticno . Plasticne .1 Treba se pridrzavatl minirnalnih ugradnih kollcina za lepljene slojeve i zavrsni premaz shoo dno tabelL Plasticne . ('I . suceonirn spojevima i prikljuccirna da se prikrivaju sa 5 em. Kod koriscenja plasticnih .5 traka VaZl pasus 7.2. od sirove staklene vune. Variranje temperature na zaptlvanju ne zrosi viSe od 40 K. gotovih Zaptivanje treba lzvesti od jednog sloja najmanje 1. -lIrovnih zaptlvki iii varenih traka rna ojacsnih staklenom vunom bitumenskim nim trakama iii cisto bitumenskim stazama .5 7. treba uzeti u obzir prilikom planiranja.4 Zaptivanja. 7.3.zaptivne trake moraju na savovirna.2 Zaptlvanja su umereno opterscena kada Saobracajna opterecenja prstezno mlruju prema DIN 1055 dec 3 I kada zaptlvanja ne leze ispod saobracajnih povrsina. Jednoslojnl asfalmastlks mora u proseku da bude debljlne 10 mm ali ni na jed nom mestu ne sme da bude ispod 7 mm iii preko t 5 mm.3.utiskivanja valjkom. vima i prlkljucelma da se prekrlvaju za t 7. kod PIB-a ih treba zavaritl ekspanzionirn sredstvom za varenje I kod ECB-a toplim gasom III grejnim elementom. pri eernu najmanje jedan sloj mora da se sasto] od uloska od tkanine Iii od metalnih traka koje treba postaviti na stranl vode.3. Za kollclne mase I prekrivanle Zaptlvanje treba formlratl od jednog sloja asfalmastlksa (. krovne zaptivke iii zavarene trake ZaptlvanJe treba izvesti sa najmanje jednim slojem traka sa uloscirna od tkanlne Iii metala.

te trake treba ugraditi livenjem i valjanjem.5 mm debljine.. Pri tome treba uzeti u obzir medusobno dejstvo izmedu zaptivke i gradevine i u dodatnom slucaju 5.titl"'la GIDna. 22. 5. 38 . i ne smeju da budu mokre.01 Najvisi niva padzemnih vada treba proeeniti po magutstvu dugagadisnjim pasmatranjima.pb¢a stope.. Izvodenje S!epSn1K9 zai<oslti vododrzivih oer p~itf$ka zaptivanja eocc 30:~C.. na koje treba da se postavi zaptivka. otvorenih naprslina iii grebena.6 . . na deane Prltfskivania zaptivanja kod grejnih kanala itd. 4.8 ~ :. 5. @ laP!!v. Sastav zaptlvanja otpornih na vodu (prema lit. treba 5 Gradevinski zahtevi 5..1 Zaptivanja kaja su otporna na pritisak moraju da stite gradevine ad pritiska vade spolja koja hidrostatski deluje na spaljne strane i mora da bude otparna na prirodne vode iii one koje nastaju rastvaranlern betona iii maltera. @ Kod vertiklanih stepenika zaplivku izdasno pritisnuti.su1jlca..oOj . Na vertikalnirn predpremaznog j lznutra zaptivnim trakama PVC P . Podaei koji su za ova potrebni maraju da budu prisutni prilikom gradevin· skog zaptivanja.rmli 00 pritiska vade .Q b = znstltru lid C ". voda kern. Ukoliko ovo u posebnim sluGajevima ne moze da se izbegne. rebno. 4. a premestanie iviea naprsline u ravni zaptivanja naivise 2 mm. 31 Od ukotvljenja rnozs da se odustane ako se zaptivanje stope konst: kao klizni ~IOj. Kad prelaza zid ." "ON.:J ~ Pos1avlfa_njs ksrtDl"lSxih traka Kod 3--sI0jnOQ zaPliVonJ8.01. kotvi. m visine P:ocedna veda. najmanje 1.2 Kod dokazivanja stabilnosti za gra<1evinu koju treba zassila paralelnih njenaj 4. po patrebl armirana o.05. Minimalno rastojanje armature 27 . rayne i slobodne od gnez· da.o o priTlsak .S em f . iloseti zid d =. 26 -+ 29.. Tamo gde je rnoquce izvadenje prema 15 do 17. Z8plivanje protiv prltlska vode 326.7 "Gradevinska ka vade iznutra.J.5 Ispade i ulegnuta povrsina koje treba zaptivati ograniciti na neophodno potreban broj.Jpljena (><cd rezer- 'e. zaptivei se sme poveriti prenosenje konstruktivnim 5.5 mm i da usled eventualnih daljih pokreta sirina naprsline ostane ograniilena na naivise 5 rnrn. zato primeniti stepe· novanje sa kontra padovlma-s 21.dimenzianisanje i izvodenjs. Ovo je npr. veda. prativ vode koja na zaptivku vrsl hidrostatski pritisak sa spoljne strane. skupljanjern. prema -+ 24 se rasterecanje doduse izbegava. oznacavanje. treba naneti premaz ad bitumenskog Zaptivanje tzreba izvesti jednoslojno sa plasticnim prema DIN 16938. armatura iii konstruktivnim merama da se obezbedi da gradevinski delovi ne klize i da se ne izvijaju na zaptivei. DaduSe. U svernu ostalom vazi DIN 18195 .J..tavaniea uoblcajen je suceoru SPO] prema -+ 40.zaptivanja protiv spolj- Zaptivanje treba izvesti viseslojno od najmanje 3 sloja sa cisto bitumenskim trakama R 500 N prema DIN 52129 "Cisto bitumenske trake -Pojam.eno _. potrebno. Zaptivanje zqrada protiv priliska vode spolja prerna DIN 18195. dimenzianisanje i izvoden]e.3 Zaptivanje ne sme da izgubi svaje zasntno dejstva kad ocekivamh pakreta gradevinskih delova usled skuplianja.k. I_L .zaptivanja protiv pritis- Kod zaplivanja ad cisto bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129 sa bakarnim lucenlrn trakarna. dugacki nagibi stopa mogu da skliznu. kod sleqanja ispune se rastereeuje. - f] @ suceone spajeve i prikljucke izvesti uzajamnim p~ekrivanjem zidnih i temeljnih traka -+ 37. all nakan vezivanja betona se pritisak na vertikalno zaptivanje potpuno ukida. ona mora da bude u abliku zatvorene kade iii mora da obuhvata gradevinu sa svih strana. -+ 43. vee kosinama ispod 30° -+ 20. Kod zaptivanja gradevine iznutra prekrivanje prema -+ 41. konstruktivnim merama se mora obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja nisu sire ad 0.NB vise ad 1:1 nagnutim povrslnarna sredstva koje sadrii razredivac.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanje protiv 'lode pod prltlskem Izvodenje Zaptlvanje zaptivanja protlv protlv vode pod pritiskom spolia prema DIN 18336 (VOB/C) U svemu ostalom vazl DIN 18195 . Iza zida ispuna prema -+ 23.01 vidi 326.4 Zaptivanje 5. mora rasporedivanjme upornjaka.." zaptivanja . U oblasti k?slna prlrnenttl povratru suceonl spaj -+ 39.01. 32. Zaptivanje treba kod nevezivog tla voditi najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa podzemnih vada.6 Kod promene velicina sila kaje deluju na zaptivku treba izbe6i stvaranje naprslina uslovljenih opterecenjern gradevinske konstrukeije./ I)8llovo ~ / e Kli2ni mOjo prltiSaiI: C.. deo 6 izo- 1 Oblast primene i svrha Ova norma vaz! za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalirna. 4 Zahlevi vidi 326.Gradevinska zaptivanja nih vo~a pod pritiskam . temperaturnih promena i sleganja. Ispravno je -+ 25. Raspored zaptivanja i armature a w zaptlvM. moraju da budu evrste.3 Gradevinske povrsine.: 30 Usidrenje zastitnoq sloja kod dogradi. 10 em e '"" cerneotna KO. zantevr izvesti livenjem i premazati ga zavrsnirn premazom.1 Kod planiranja gradevine kaja treba da se zaptiva ireba stvoriti pretpostavke za strucno rasporedivanje i izvodenje zaptivanja. 20 do 26 zastitn] zid mora usidrenjem da se _pnteg~e uz noseci lid. Vezana kapiia. - codesmaa zajezene na.01 vode pod pritiskom . -po. mora da bude u mogutnosti da premosti naprsline koje nastaju npr.2 Zaptivku po pravilu treba postaviti na stranl gradevine koja je akrenuta vodi. kada priboj zadrzava pritisak zemlje na zasntm lid -+ 28 ili ako zbog eevovoda itd. povrsini. titi. voce. Kad vezivog tla zaptivanja treba voditi najmanje 300 mm iznad planirane povrSine gradevinskag zemljista. metalnirn trakama i plasticnirn zaptivnim trakama protiv pritiska vode spolja tj.laf.4 U pasusu 6 navedeni su dazvaljeni tikalno na ravan zaptivanja za pojedine prilisni naponi vernacine zaptivanja.. desno pritisklvanje nastajs ad sopstvene tezine kanala usled koriS6enja zaptivke stope kod kliznog sloja. Kad gradevina u ablastima visokih voda je merodavan najvisi nivo visokih voda. 26. sem toga gra· devinu treba zastiti od valznosti zemlje prema DIN 18195 dec 4 iii od vode koja ne vrsi prilisak prema DIN 18195 dec 5. Kod ugradnje izmedu dva postojeca zida leva usidrenje je pot. spolja kod ugradnje zaptivke iznutra -+ 44.a od 1 co 4ScC '2 rn visine de . Ugradivanje zaptivke zida iznutra -+ 42.. apteretenja zaptivke drzati odgovarajutim merama u dozvoljenim granicama. dec AB. varua na postojecl lid.. Zljebovi i iviee moraju da budu u pravoj liniji i zaobIjen sa poluprecnlkorn od 40 mm. pOfj:t8"Vl:ani~ kartcnaalh UaKa '(od 2'slolnog zapttVanja. veda Years) pod prit . 61) 4. 2 Pojmovi. Broj Sio]6vQ "Zavi. nisu rnoquca resenja kao -+ 25. 3 Materljali.ma veda WH kartzy~ il soot xseton 333·! karton ~ 'eY Visinske razlike u stopi fundiranja: razlicitu debljnu stope ne premostiti vertikalna..

1. slojeva. na podlogu treba naneti jedan predpremaz.6 Trake pojedinih slojeva moraju da se prekrivaju na savovima. za sve vrs- 6.3. slojeva kod .3 Zaplivanje sa etsto i melalnim Ira kama bilumensklm stazama R 500 N Tabela 3: Bro.2. a cisto bitumenske staze pcstupkom nosenja cetkom iii livenjem. Kod zaptivanja koja se sastoje iskljucivo od bitumenskih rnateriiala.3 iii treba dokazati dejstvo opterecenia na zaptivku.0 3 4 Broj slojeva.3 Smeju da se koriste ECB -trake slrine do 1m. PIB-trake koje se lepe bitumenom.05.3 Nad podsecenim povrsinarna kao i u gornjoj i b06noj strani svoda zaptivanja uvek treba izvesti prema redovima 4 iii 5 tabele 5. koje lepljeni slojevi i zavrsru premaz moraju najmanje da sadrze. koje lepljeni slojevi i zavrsni premaz moraju minimalno da sadrze.5) 1. Cisto bitumenske trake rnoraju na savovima. suceonirn spojevima i prikljuccima da se prekrivaju za najmanje 5 em. 6.0 MNlm2.7. 6.6. najmanje 6. Zaptivku treba premazati zastltnlrn premazom. koje treba ulepiti menskih traka sa bitumenskom nje treba premazati zavrsnim rebno. na podlogu treba naneti predpremaz.5 6. od jednog sloja PVC mekaminimalnoj debljini navedeizrnedu dva sloja cisto bitulepljivom masom.1. DIN 18195 dec vrsetaka. kao i DIN 18t95 dec zaptivanja koja su otporna koje se obraduju u ovom normativu.2 Zaplivanja sa cislo bilumenskim stazarna R 500 N 6.5.8. Zaptivapremazom.enja cetkom iii livenjem. 6. 6.2 Pritisak zaptivke nije potreban.6.2. Za dozvoljeno pri- Tabela 1: Brol slojeva kod zaptivanJa prema pasusu 2 6.2 Ako se u zaptivanju sa cistim bitumenskim trakama prema pasusu 6. vazi pasus 6.1 3 Pcstupak 4 Pcstupak Dozvoljeno cpterecenje 1 nancsenja cetkom iii livenjem najmanie livenja i vallanja m MN/m! max.2.5 1. Ovo vazi neoqramcsno te zaptivanja 6 jzvodenje 6. Metalnu traku treba ugraditi kao drugi sloj. Potreban ukupan bro] se ravna prema tabeli 4. a ukoliko je potrebno. osim ukoliko stetna dejstva mogu sa siqurnoscu da se sprece posebnim merama opreza.10 Za delove gradevine na padinama treba preduzeti konstruktivne mere protiv klizanja. 6. Prvi sloj mora na donjoj strani celom povrsinorn da se prernaze lepljivom masom. mm debelih ECB .2 Pritisak na zaptivku nije potreban.5 Ukoliko se koriste punjene mase sa drugom brute gustinom od one navedene u tabeli 2.02 6. Kod proracuna pritiska ne sme da se uzme u obzir hidrostatski pritisak vode koja deluje. Prema metodi prstena i kugle.5 Zaptivanje sa bilumenskim-zaplivnim trakama sam.8. 6. 5. I kod vodoravnog polozaia stope gradevine moraju da se preduzmu mere koje iskliucuju pomeranje gradevine zbog sila koje bi mogle da se aktiviraju nastavkom gradnje. konstrukeija treba 5.varenim Ira kama bilumenskim 6.5. Bitumenske .11 Kod delovanja pritiska vazduha. 6.8. U suprotnom treba preduzeti zastitne mere protiv ostecenja prema DIN 18195 dec 10.5 2.4.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u rneteoroloskim uslovima koja ne deluju nepovoljno na njih.6 stazarna Zaplivanje sa PIB-stazama i cislo bllumenskim 2 Vrsta mase za lepljenje j prernazlvanje Postupkcm I 3 Lepljeni slojevi 6.4 Kolicine masa.2. na podlogu treba naneti trakama 6. na podlogu treba naneti predpremaz. zaptivki iznad pokretnih prodora. suceonirn savovirna i prikljuccirna sa 10 em preklopa. Za dozvoljeno pritis- 6.4 Zaptivanje i prikljuceima sa 20 em.valjanja. 1.5.5 6.05 mm debele trake od pie menitog celika.2 Pritiskivanje zaptivke nije pctrebno. koje treba rnedusobno spojiti bitumenskom lepljivom masom.varene trake treba naneti varenjem i spojiti rnedusobno.5.3 PVC mekane trake treba izvesti nanosenjem kom iii paljenjem. na podlogu naneti predpremaz.2.4 Kolieini mase lepljivih slojeva treba da odgovaraju tabeli 2.7.2. 5. a metalne trake na savovima sa to em. a treba ih zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom prema DIN 16935. sucson. npr tormiranjem ispupcenja. pri cemu povrsinski pritisak ko]i na njega deluje mora da iznosi najmanje O.9 Prilikom planiranja treba uzeti u obzir temperatumo optereCenje zaptivke koje treba ocekivati. moraju na savovirna. na suCeonim spojevima 6. 6.7.varenim stazama se pretazno primenjuju kod radova na dubinama iznad g!ave i sa podsecenirn povrsinarna. i cislo bllu- 2 0 do 4 preko Q 4 do 9 6.1 Zaptivanje treba izvesti sa najmanje onoliko slojeva koliko je navedeno u tabeli 5. suceonirn spojevima i pri- 10 za zastitne slojeve i zastitne mere.1.6 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna. zaptivka mora da se polofi najmanje celom povrsinorn.m spojevima i prikljuccirna za 10 em. prelaza i za- ECB-trake kljuceima koje se lepe bitumenom.3. kao i clsto bitumenske trake moraju na savovlrna. 6.3 uqradene kg/m~ kcliclne u 1.2 Postupak dozvofjeno optere- Postupak livenja i ceue nanosenja cetkom ili llveniem vatjanja paljenjem iii postupDubina uranjanja 6.7 Zaptlvanje sa PVC mekanim menskim Ira kama 6. 6.6.8 Kod staticki neodrsdenih nosel:ih uzeti u obzir utieaj sabijanja zaptivke. nije potreban minimalan pritisak traien u pasusu 6. 6. koje treba bitumenskom lepljivom masom ulepiti izrnedu dva sloja cisto bitumenskih traka.6.Gradevinska zapttvanja ZapUvanje protiv vade pod prltiskcm 5.5 PVC mekane trake moraju na savovima. 3 punjen (.5. bitumenom li0.3 Bitumenske trake pojedinih slojeva moraju da se 326.1 Zaptivanje treba izvesti od jednog sloja PIB-traka u minimalnoj debljini navedenoj u tabeli 8.3.traka.3 Zaptivke treba opremiti i zastitnirn slojevima prema DIN 18t95 dec 10. ukoliko je potpredpremaz.12 Zid uz zaptivku mora da se zida iii betonira Ijina. Ovakve zastitne slojeve.2 3 Postupak na~ no~enjatetkom iii livenjem Postupak livenja i valjanje 6.5 Ukoliko se zaptivanje lzvodi punjenim venjem i valjanjem.2 Zaptivka mora u prineipu da bude pritisnuta.3 6. koje treba rnedusobno povezati bitumenskom lepIjivom masom. livenjem. koje moraju ekspanziono da se Yare. Za dozvoljeno nanosenra cetkorn Postupkom hvanja Postupkcm Zavrsnorn livenja i valjanja premazu Minimalne 2 Bitum~n. 6. zaptivku treba podesiti merama osigurati od odvajanja od podloge. pritis- 6. ukoliko je potrebno.8. Dozvoljeno optereeenje 6. 6. na pritisak vade vaze: 3 za preradu 8 ponasan]e 9 za izvodenje materijala.4 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna.8. gledajuei sa strane vode.2. 6.2 Nije potrebno pritisnuti zaptivku. Zaptivanjs treba premazati zavrsnim premazom.3.1.7 Konstruktivnim merama treba iskljuciti nenamerno advajanje zaptivke od njene podloge.4. Zaptivanje treba premazati zavrsnirn premazom. ukoliko je potrebno.6 Bra.7.2 Pritisak na zaptivku nije potreban.2 polazu dva sloja od 0. najmanje I I 6.4 Kolicine mase lepljivih treba da odgovaraju tabeli 7 slojeva i zavrSnog premaza 2 do 4 preko 4 do 9 preko 9 MNlm~ max. suceonirn spojevima i prlkljuccirna da se preklapaju za najmanje 5 em. .2. da se preklapaju za najmanje kao i cisto bitumen10 em. na podlogu trsba naneti jedan predpremaz. suceonim spojevima i prikljuceima da se prekrivaju za 10 em. suceonirn spojevima i pritiseima da se preklapaju najmanje 10 em. u tom slucaiu je ipak potrebno ugraditi najmanje 4 sloja. t mm debe Ie bakarne trake iii od 0. su vee prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7 koje se ne yare na toplo sa toplim gasuceonirn spojevima i prikljuceima da se preklapaju za najmanje 5 em. 6.1 Zaptivanje treba izvesti sa slojevima navedenim u tabeli 1.4 Kolicine masa.1 Opste 6. Posto slojeve metalnih traka treba u prineipu ugraditi izmedu slojeva od bitumenskih traka. i zavrsnoq premaza 6. treba izvesti po rnoqucstvu neposredno nakon zavrsetka zaptivanja.5.7.1 mm debelih bakarnih traka iii od 0.1 Ukoliko se kod zaptivanja sa cisto bitumenskim stazama prema pasusu 6. ukoliko se ekspanziono vare sa tetrahidrofuranom (THF).3 do 6. 6. koje treba izmedu dva sloja cistih bitumenskih staza zalepiti bitumemenskom masom.Ira kama 5. 6. pritisno optereceoje vazi tabela 8.4 Kolicine masa koje moraju minimal no da sadrze lepljeni slojevi i zavrsni premaz navedeni su vee prema pcstupku ugradnje u tabelama 2 i 7 PIB-trake. pritisno optereeenje vaii tabela 9. suceonim spojevima i prikliuccirna da se preklapaju za 10 em.aplivanja prema 1 Dubina uranjanja 2 pasusu 6.6. 6.2. 5. Metalnu traku treba nalepiti punjenim bitumenom pcstupkom livenja i valjanja. Ugradene kolicine se ravnaju prema tabeli 1 i pasusu 6. 6. Tabela 2: Ugra(!ene kolicine kod zaptivanja prema pasusu 6.3 PIB-trake treba ugraditi nanoseniern cetkorn iii paIjenjem a cisto bitumenske staze nanossnjem cetkorn iii Ii· venjem.8. ukoliko je potrebno. napunjen Bitumen. su prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7 28 . treba sem toga ulepiti metalne trake.4.1 Zaptivanje treba izvesti najmanje sa slojevima navedenim u tabeli 6.1 Kod izvodenia DIN 18195 dec DIN 18t95 dec spojniea.2 pclaie jedan sloj od 0. Dozvoljeno no opterecenje iznosi najvise t . koje se nanose na gotove zaptivke.1 Zaptivanje treba izvesti od sloja najmanje 2. nalivanjem iii postupkom nalivanja-valjanjem.2. Za dozvoljeno 4 preko 9 I I I 3 3 3 Tabela 4: Broj slojeva kod zaplivanja prema 2 Dubina uranjanja pasusu 6.5. 3 1. moraju na savovima. Potreban ukupan broj slojeva i dozvoljeno pritisno opterecenje za ovako zaptivenu zgradu ravna se prema tabeli 3.3 Trake treba ugraditi kom livenja . 6.5. a bitumenske trake postupkom nanosenia cetkorn iii livenjem.Ot MNfm2 Ukoliko kod zaptivanja na vertikalnim povrsinarna u blizini povrsine graaevinskog zernliista ova vrednost ne rnoze da se postigne.5 ECB-trake zaptivke nasuprot vodi. Temperatura na zaptivei treba da ostane najmanje 30·C ispod tacke omeksavanja lepljivih masa i zavrsnih premaza (vidi DIN 520tt). 6. Moraju da se prekriju sa najmanje 3 em ako se vare na toplo sa top lim gasom. Treba ih ugraditi nanosenjarn cetkom iii paljenjem.5 MNfm2.2.8 Zaplivanje Irakama sa ECB . 6. slojeva. onda tezina lepljive mase koja treba da se ugradi po m2 mora da se sracuna odgovarajuce odnosu bruto gustina. no opterel:enje vazi tabela 5.2 i pasusu 6. zaptivanje sme da se optereti do 1. Primedba: Zaptivanja sa bitumens kim . 6.05 mm debelih traka od plemenitog 6elika. cetnado4 preko 4 do9 preko 9 MNfm max. Zaptivanje treba premazati zavrSnim premazom..6 MNfm Kod vecih opterecenja zaptivanja treba izvesti iii prema pasusu 6.1 Zaptivanje treba izvesti nih staza prema DIN 16937 u noj u tabeli 9.4.3. ske trake moraju na savovlrna. i ako su bitumenske trake ugra<1ene postupkom nano. Ukoliko je potrebno. Zaptivanja Kojima nije pctrebno da budu pritisnuta obraduju pasusi 6. suceorurn spojevima j priklju~eima da se prekrivaju za 10 em. Posebno su nedozvoljena gnezda u betonu bez supna strani i cislo bilumenskim prekrivaju na savovirna.5 Bra.7_ Zaptivanja od cisto bitum~nskih traka !j!lleju prema taoen 1 da se opterete sa najvise 0.3 Slojeve lepljive mase za zaptivanje treba naneti cotkom. 6. tisno opterel:enje vazi tabela 6.

u daljem tekstu nazvani rezervoari. dec 7 6. zaptivke izvesti od po 5. sakupljanjem. d) Bitumenskim varenim trakama prema DIN 52131. Za uevrscivanje treba koristiti limove kasirane plastikom. rezervoara za skupljanje kisnice. Nadalje ne smeju da sadrze stetne materije koje bi mogle da ugroze funkciju zaptivanja.R 500 N i a) metalnim trakarna. 6 Izvo4enje 6.5 do ulofak 4 9 0.5) 1 .0 2 3 . min i vrsta uloska bttumensk'h varenih traka Dubina uranjanja m Dazvoljena opterecenle MN/m2 max.3 Prilikom projektovanja treba uzeti u obzir ocekivan temperaturna opterecenja zaptivke.1 postavljene 1 Oblast primene Ovaj normativ vazi za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalima. sleganjima.mekanih kod zap!ivanja prerna pasusu 6.5 Kada na zaptivku treba da se postav! zastitni sloj onda predvideti cvrst zastitnl sloj prema DIN 18195 dec 10. punjen (y = 1.5 Povrslne gradevina na koje treba da se nanese zaptivka moraju da su bez gnezda.ulozak 00 tkanine 1 . Pri tome treba uzeti u obzir uzajamno delovanje izmedu zaptivke i gradevine i eventualno opterscen]e zaptivke drzati u dozvoljenim granieama odqovarajuci konstruktivnim merama.lgih 1- PETP-uloi:ak Tabela 9: Debl.PETP-ulozak 1. 3 PVC-mekane trake Najmanja debljina 2 3 I slojevi 4 5 zavrsnr premaz f-5 Vrsta mase za 1 lepljenja i premazivanja Pcstup korn I Lepljeni POSI~p~om . i vrsta uloska bitumenskih zaptivnih traka Dubina uranjanja dazvoljeno pritisno opteracenje MN/m2 max PIS . 4.3.4 Prilikom projektovanja ne sme da se optereti zaptivka silama paralelnim sa ravni zaptivanja.5 - 1. Broj slojeva. zaptivke Ireba tako izvesli da kod pustanja u pogon zaptivene gradevine (punjenog rezervoara) vazduh koji je zatvoren izrnedu zaptivke i njene podloge rnoze da izade. 4 Zahtevi vidi 326. onda zaptivku treba izvesti na razdvojnom iii zastitnorn sloju.1 Zaptivke protiv pritiska vode iznutra (zaptivke rezevoara) moraju da sprece nenamerno isticanje vode iz rezervoara i da stite gradevinu od vode. ivieama i rubovima ojacati odqovaraiucirn priborom iii podloscirna od materijala za trake koje treba zavariti sa zaptivnirn slojem. npr. temperaturnim promenama.4 2 Dozvotleno i vrsta ulozaka Tabela 6: Broi slojeva kod zaptivanja prema i vrsta ulo~aka pasusu 6. Ukoliko je potrebno.ulaiak od bakarne ad tkanine od bakarne trake trake Postupkom llvenja i livenja pafjenja valjanja _ preko9 2- uiofak 2 do4 oreko 4 do 9 preka 9 1.R 500 N. nepunjen Bitumen. 5.5 utozaka: 1.6 2. kod bazena za plivanje.7 traka Tabela 7: Kolicine za ugradivanje kod zaptivki prema pasusu 6.trakarna prema DIN 16935 i golim bitumenskim trakama DIN 52129 .5 1 . L__ preko 4 4_ .3. ne sme da izgubi svoja zastitno dejstvo zbog ocekivanih pomeranja gradevinskih delova. Kod lepljenih zaplivki previjanja moraju da budu zaobljena sa poiuprecrukorn od najmanje 40 mm a iviee moraju da budu obuhvaeene najmanje 30 mm x 30 rnrn. sldara. ukoliko se podlivanje zaptivke ne spreci na drugi nacin.03 pasusu 6.0 2.3.. onda moraju da se prekriju sa materijalom za trake koji treba zavarili sa zaptivkom kao spoj sava Irake. poslednji slav). Ukoliko se za ucvrsclvanje zaptivki koriste sredstva za uevrscivanje koja prodiru kroz zaptivku.do9 pnteno opterecenje MN/m2 max.5 mm ida eventualnim daljim pokretima slrina naprslina ostane oqranicena najvise na 5 mm a prernestanje iviea naprslina sa najvise 2 mm. kod rezervoara pijace vode. d) PVC-P-trake prema DIN 16937 iii e) PVC-P-traka prema DIN 16938 2 Pojmovi 3 Materijali.3. Kod lepljenih zaptivki temperatura mora da ostane za najmanje 30 K ispod tacke orneksavanja po metodi prstena i kugle prema DIN 52011 upotrebljenih bitumenski materijala. f) PVC-P-trakama prema DIN 16937 i clsto bitumenskim trakama DIN 52129 .2 Zaptivanje treba na prevojima. bazena za akumulaeiju vode.4 Gornje ucvrscenje 6. 5.1 Opste 6. skupljanjem. Prilikom planiranja gradevinskog zaptivanja moraju da budu prisutni podaei 0 velieini i vrsti pokreta koji treba da se apsorbuju. b) Bitumenskim zaptivnim trakama prema DIN 18190 dec 2 do dec 5 iii bitumenskim krovnim zaptivnim trakarna prema DIN 52130.8 tkanine: ad tkanine Kod svih dn. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u rnornentu nastajanja ne budu sire od 0.2 lepljena zaptivanja Lepljena zaptivanja treba izvoditi na jedan od sledecih naetna: Clsto bitumenskim trakama DIN 52129 . dec 5 iii dec 6. Eventualno mora rasporedom upornjaka.01. da se dobro pod nose sa materijalom zaplivanja i da budu tako izvedena da je iskljuceno ostecenje zaplivanja.3 Zaptivanje treba na gornjoj iviei i po pravilu na prevojima ivieama i rubovima pricvrstiti rnehanicki za podlogu. npr.3.5 1.3.01 Trake moraju za dubinu vode da budu debele najmanje 1.3 Siobodno 6. a preko toga najmanje 2 rnrn. to mora da se Siobodno postavljenu zaptivku treba jednog sloja: a) ECB-trake prema DIN 16729.Gradevinska zaptlvanla Zaptivanja protlv veda pod prlttskorn Tabela 5: Broj slojeva kod zapllvanja prema 326. Ako mora da se racuna sa stetnirn uticajern iz podloge pod zaptivkom.2 Ukoliko na rezervoar deluje sem vode iznutra. 29 . Prema vodi koju primaju treba da se odnose neutralno i da budu otporne. 5 Gradevinski zahtevi 4. otvorenih naprslina iii grebena. Treba planski uzeti u obzir eventualno stvaranje kondenzaeije na strani koja je otklonjena od vode. sloieva min.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u vremenskim uslovima koji ne bi stetrnno delovalli na njih sem ukoliko bi sterna dejstva posebnim merama mogla sa siqurnoseu da se sprees. Ovaj normaliv ne vazi za zaptivanjezemljanih skih radova i za zaptivanja u hemijskoj zastiti.1.0 f-- 1.1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva treba obezbediti pretpostavke za strueno postavljanje i izvodenje zaptivanja. metalnim trakama i plasticnirn zaptivnm trakama protiv pritiska vade iznutra tj.ulozak 2 .trake Najmanja debljina mm 2 do 4 Kod ulozaka ad jutene tkanine: 2 . na fileu od hemijskih vlakana.ulozak od bakarne trake - - 2. gradevin- 5. Sredstva za ucvrscivan]e moraju da budu otporna na koroziju.1 4.5 - Izvodenje zaptivanja protiv pritiska vode Iznutra prema DIN 18195.5 2. 5. metalne profile. i voda spolia. m 1 .05.1.Ulozak do 4 2 trake Ked utofaka staklene ad 2 _ ulcfak iii ulozak iii PETP - od tkanine ad bakarne trake 2 do4 preko 1. neravnina. treba i spolja zaptivati prema DIN 18195 dec 4. punjenjem iii prazojenjem. 4.3 Zaptivanje Kod izvodenja zaptivanja protiv unulrasnjih voda pod pritiskom za preradu materijala vaii DIN 18195 deo 3. Cisto bilumenskim trakama DIN 52129 . 6.Ulozak Ikanine 2 .6 Ukoliko se uz zaptivku izvede bez supljina.Ulozak 1 -lJloi:ak tkanine ad bakarne tkanine preko 9 3 trake preko 9 0.R 500 N. 6. kasirane plastikom iii plasticne profile koji se postavljaju na podlogu zaptivke i na koju se navaruju plasticne trake.0 Minimalne ugradene kchcine u kg/m2 2 3 Bitumen.3 1.01 vidi 326. b) PVC-P-trake prema DIN 16730.Uloiak lkanine 3 .ina PVC .R 500 N. 6.01.Uloiak + 1 -utozak Staklena Ikanina: 2 .5 2 Tabela 8: Tabela PIB-traka kod zaptlvanja prema pasusu 6. 6.1.0 peke 4 do 9 1 .5 (dubina uranjanja) do 9 m rnrn. iii ECB-trakam prema DIN 16729 i cisto bitumenskim g) trakama DIN 52129 . npr. armatura iii drugim konstruktivnim merama da se obezbedi da delovi zgrade ne klize iii se savijaju po zaptivei.8 od bakarne 0.4 Zaptivanje mora da premosti naprsline u gradevini koje nastaju npr. poiedinacno vaze pravila prema DIN 5. treba postaviti razdvajajuci iii zastitni sloj izmedu zastitnoq sloja i zaptivke (vidi pasus 6. npr. Ona mora da bude u obliku zatvorene kade i po pravilu mora da se izdigne najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa vode i da se osigura od podlivanja. Bro. zida iii betonira. Kod vertikalnih iii jako nagnutih povrsina visina preko 4 m Ireba takode predvideti meduucvrscsnja.ulozak 00 tkanine dozvofjeno Dubina uranjanja .'. Za izvodenje zaptivki 18195 dec 6. e) PIB .0 1. bazena za pllvanje. protiv voda koje iznutra vrse hidrostatski pritisak na zaptivku.2 Zaptivanje 6.6 2 Dubina uranjanja ootereceo]e MN/m2 max. treba postaviti na strani gradevine koja je okrenuta vodi.R 500 N i c) trakama prema nabrojanom u tacki b). c) PVC-P-trake prema DIN 16734.

3. koje mogu da se sastoje od Bakarne trake.1. Trake za ojacanje tips I Kombinova no pomeranje ravni i prostor za razdelnlee Trake Z8 Prostor za spojnicu I Pcmeranje prema zaptlvanja lskuuclvo verti kalno para- ojacanje u vodoravnirn stabc nagnutim povrstnarna 8roj Slrlna mm Sirina1) Dubina lelno 10 20 30 10 15 20 25 sirina uklju¢ujuci mm 10 20 30 40 1) mm ~ 300 > 500 > 500 > 500 sirinu razdetnice. 40 mm kod pomeranja iskljucivo vertikalno na ravan zaptivanja. 1 mm (d). i sa vrstom.5 mm debelih i ca. 6. Alcuta-Izoluceni lim 0. rasporedeno aksijalno iznad razdelniee.4 Kod zaptivanja 1 Oblast primene i svrha Ova norma vaii u vezi sa zaptivanjima protiv Vlage tla prerna DIN 18195 dec 4.3.3. plastikorn prevucenim 11mom.6 Delormacija zaptivanja koja proizilazi iz njegovog mehanitkog optere6enja mora da se uzme u obzir kod formiranja zaptivnih i susednih gradevinskih delova. pre toga razdelniee treba prekriti sa jedne strane ucvrscenim. 6.1. Voda bez pritiska prema DIN 18195 dec 5 i 5poljnih veda pod pritiskom prema DIN 18195 dec 6 za zaptivanje iznad dilataeionih razdelniea gradevlna (u daljem tekstu kratko razdelniea).3. 6. pri cernu trake u podrucju razdelniea treba podupreti.5 mm i sirine najmanje 20 em. Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3. 3. razdetnlce tlpa II Zaptivanja iznad razdelniea treba izvesti prema pasusu 6. 100 50 do 80 6 Izvodenje 6. Nadalje moraju bez ostecenia da prime optere6enja nastala pomeranjem razdelniea.5. 6.Polimer . naimarue 1. npr.56 Podupiranje razdelniee armiranom podloznorn plocorn Gradevinska zaptlvanja lznad razdelnlea prema DIN 18195. na koje treba vodonepropusno prikliuciti kako povrsinsko zaptivanje tako i povezujuci zaptivni profil. Dalje trake za ojatanje smeju da se sastoje od plasticnih zaptivnih traka.2. ne sme da se preskoci. moraju da budu rasporedene na Spoljnoj strani zaptivke i moraju da budu zasttcene dodatkom od bitumenskih traka.1 po pravilu treba tormirati uz pornoc slobodnih i cvrstih konstrukcija prirubniea prema DIN 18195 dec 9.. 3 lim. Za broj. 6.1 Flazdelniee tipa i Povrsinsko zaptivanje treba prevuci preko razdelniee i ojacati sa najmanje 2.1 Opste 6. Bakarne izolucene trake na njihovim spljnim stranama treba zastiti dodacima bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129. ispod povrslne tla.7 Materijali za ispunu razdelnice moraju da se podnose sa predvidenim materijalima zaptivanja. .5. 6.01 pre rna DIN 18336 (VOB/C) od max. Pri tome na obe strane razdelniee treba rasporedti slobodnu i cvrstu konstrukeiju prirubniee.4. . velitine i raspored ojacanja kao i komore razdelni· ea vazi pasus 6. olovni lim. temperaturnih promena i eventualno pritiska vode protlv pritlska vode spolja 5 G. debljine najmanje 0.2. Za ravna ojacanja je u tabeli naveden potreban broj traka za ojacavan]e j njihova sirina U zavisncsti ad pomeranja razdelniee kao i velicine potrebnog prostora za razdelniee. Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3. Ukoliko ovo u pojedinom slucaju kod zaptivanja protiv vode bez pritiska ne rnoze da se ispostuie.3. 5. sirine najmanje 30 em.5. bakarni kartonskim uloscirna (a).1 Ukoliko se ugraduju samo 2 trake za oiacanie onda rnoraju uvek da se sastoje od metalnih traka.2 treba tzvesti znac razdelnica.2. pre toga raz~ellirnorn.1 Fiazdelniee Ilpa I sa pomeranjima do 5 mm Kod povrsinskih zaptivanja od bitumenskih materijala razdel nice treba zaptivati sa najmanje 1 slojem bitumenskih zaptivnih iii varenih traka sirine 500 mm. debljine 0.1 treba izvesti lznad razdelnica.05 mm. debljine najmanje 0.3 3. .2 mm.. 0.3. rasporedeno aksijalno iznad razdelnice. 6.1 Potrebni podaei 0 ocekivanirn optere6enjima zaptivke iznad razdelnice moraju da budu prisutni kod projektovanja gradevinskih zaptivanja. .06.1 iii 3.01 Razdelnlce tips I su razdelniee za spora i jednokratna iii retko ponovljena pomeranja. najmanje od 0.adevinski zahtevi Zaptivanja iznad razdelnica cija pomeranja ne prekoracuju mere prema pasusu 6. zastitnim slojevima.3. obe strane zaptivanja treba ojacati bakarnim izolutenim trakama.4.01.bitumenske zavarene trake .01 II 3 Mate'ijali vidi 326. odn. Ugao preseeanja razdelnice medusobno i sa ugla.1. u slucaju potrebe u dvostrukoj izvedbi. 61.1. Izvodenja prema pasusu 6.2 Treba razlikovati razdelniee tipa I i 2 Pojmovi vidi 326..0 rnrn. Ove razdelniee se po pravilu nalaze iznad povrsine gradevinskog zernliista. .4 Zaptivanje zgrade treba sa obe strane razdelniee da leii u istoj ravni. Trake ojacavanja treba tako rasporediti da su uvek medusobno odvojene zaptivnim slojem iii dodatnim slojem (dodatkom). Njihova debljina mora da odgovara plastlcnirn trakam koje se koriste za povrsinsko zaptivanje u zavisnosti od dubine uranjanja prema DIN 18195 dec 6.5 mm iii Bitumenskih traka sa uloskorn od poliestervlakana. 6. kod kojih mera od: za- Ukupna 30 .1.3 Razdelniee moraju po mogu6stvu da idu prvolinijski i bez ispada. tj. npr. npr pomeranja sleganja iii duiinskih promena zbog qodlsnjlh temepraturnih promena.3. Trake od nerdajueag ealika. 6.1 Fiazdelnice tipa I Kod povrsinsklh zaptivanja od bitumenskih materijala zaptivanja preko razdelniea treba provuci ravno i ojacati sa najmanje eva.3.5.3.2 treba nice treba prekriti sa jedne strane pncvrscenim.pojrnovr. Elastomer trake. . 6.4 U svemu ostalom vazl DIN 18195 . od clsto 55.3 nalaze 4 Zahlevi 4. po potrebi u dvostrukoj izvedbi. 4. pritiska prevojima i ivicama ne sme bitno da odstupa ad pravog 6. 3. debljine najmanje 0.5.2.zaptivanja iznad razdelniea" Zap!ivanje razdelniea (prema lit. debljine najmanje 3.5.1.2 Kod zaplivanja protiv vlage tla 5. npr potporni limovL 5. zahtevi". iii uz pornoc spolja postavljenih prolilisanih traka koje treba ubstonirati. Razmak razdelniea od paralelnih prevoia i ivica kao i prodiranja mora da iznosl najmanje pola sirine traka ojacana (vidi tabelu) uz dodavanje slrine prikljuciva· nja potrebne za zaptivanja povrsine. npr prekidanjem povrsinskoq zaptivanja i rasporedom u obliku petlji pogodnih zaptivnih materijala iii uz pornoc slobodnih i evrstih konstrukeija prirubniea. Tabela. •.5 mm debljine.8 "Gradevinska zaptivanja .2 mm.. deo 8 Kod povrsinskih zaptivki od slobodno postavljejnih plastic' nih zaptivnih traka zaptivku treba prevuci preko razdelnice. npr.1 Vode pod pritiskom 5poljne vode pod pritiskom . Plasticnih zaptlvnih traka. Ukoliko se metalne trake rasporede na spoljnim stranama zaptivke onda ih uvek treba zastiti jos jednim dodatkom.05 mm debIjine. najmanje 0.2 treba izvesti iznad razdelnlca: obe strane zaptivke treba ojacatl sa po jednim slojem polimer .1 treba izvesti iznad razdelnica. oznake. sa uloscirna od tkanine iii metalnih traka. .2 Nepritiskuju6a voda Unutrasnie vode pod pritiskom prema pasusu 3. npr slobodnim i pricvrscenlrn konstrukeijama prirubniea prema DIN 18195 dec 9.2 Izvodenje razdelniea u gradevinskoj konstrukeiji mora da bude podeseno sa sistemom zaptivanja kao. Kod povrsinskih zaptivanja sa plastitnim zaptivnim trakama zaptivanja treba prevu6i preko razdelniee bez daljih olacarua.2..4. pravcem i veliclnorn pokreta koje treba da prim I. 5. Ove razdelniee se po pravilu iznad povrsins gradevinskog zemljista.5. Plasticnih zaptivnih traka.0 mm. pomeranja zbog naizrnenicnih opterecenja saobracaia iii duzinske promene zbog dnevnih ternperaturnih promena.01.5 Razdelniee moraju i u gradevinskim delovima sa kojirna se granice. 51 do 54 Razliclite vrste zaptivanja sa dodatnim mm (b). slrine najmanje 30 em. i najmanje 300 mm siroke trake. sirine najmanje 30 em.. Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3. rasporedeno aksijalno iznad spojruce. 5. Fiazdelniee tipa II su razdelniee za brza iii cesto ponovtena pomeranja. d~ se formiraju na istom mestu kao i u gradevinskom delu koji se zaptiva. sirina najmanje 50 em.3 Kod zaptivanja protiv voda be. (c). oblikovanjem prostora razdelniee. 3.2 Za zaptivanja iznad spojniea sa pomeranjem 3.2.1 Zaptivanja iznad razdelniea rnoraju da sprece prodiranje vlage tla odn.2 mm. Ovo podupiranje treba preduzeti uz pornoc ca.biturnenskih zavar~· nih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133. 62) 3. ne najmanje 20 em. . potrebne su posebne konstrukeije. Trake od nerdajuceg celika. Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3. 5.1 Vlaga tla . deblJlne nairnarue 0.3. razdelniea koje moraju da prime iskljucivo pomeranja paralelno na ravan zaptivanja. 30 mm kod pomeranja iskljucivo paralelno na ravan zaptivanja 25 mm kod kombinaeije obe vrste pomeranja.2 III 3.2 mm sirokih plastikom prevucenih limova. oblozen plastikom.2 Fiazdelniee tlpa I sa pomeranjima preko 5 mm . vode koje vode poreklo iz koriscenja gradevine.3. vode kroz razdelniee u gradevinu.2 Plasticne zaptivne trake.1 Bitumenske trake .Gradevinska zaptlvanle Zaptillanjeprotlv vode pod prltlskcm izvoaenje zaptivanja iznad razdelniea 326. debljine najmanje 1.2 Razdelnice tipa II Zaptivanje iznad razdelnica treba u prineipu izvesti posebnim konstrukeijama. Od ovog pravila sme da se odstupi samo kod dilataeionih razdelniea. debljine najmanje 1. • . koje u slucaju potrebe smeju na donjoj strani razdelniee da se pritvrste na podlozi zaptivke.2 Fiazdelnlee lips II Uzimanjem u obzir velicine i ucestalosti pomeranja razdelniea kao i nacina opterecenia vodom treba utvrditi nacin zaptivanja u svakom pojedinacnorn slucaju. obe strane zaptivanja treba ojacati sa po jednim slojem polirner . 10 mm vaii: 3.biturnenskih zavarenih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133 .2 mm debljine.2 smeju takode da se koriste. najmanje 300 mm siroke trake koje mogu da se sastoje od Bakarne trake.5.2 Zaptivanja moraju da budu otporna na prirodne vode i vode nastale rastvorima iz betona iii maltera. 5. 0.5 mm I sm- .1 U slede6em tekstu dati su podaei za izvodenje ptivanja iznad razdelniea. Povrslnsko zaptivanje izvesti iznad razdelnica.

Povrslne prirubnlca kOje su okrenute zaptlvanju treba neposredno pre ugradnje ocistiti i po potrebl nanetl predpremaz. Uobicajene mere za pritezne slobodnlh i cvrslih prlrubnlca Prilezne sine Vrsta mere (vidi sliku 1 do 4) vode bez pritiska sine i konstrukcije Konslrukcije slobodnih cvrstih prirubnica zaptlvanja protlv i Za gradevinska vade bez pritiska spoljnlh voda pod priuskom 2 Prilezna sina odn. navarenorn prirubnicom iii manzetnom i obujrnicom. prirubnicarna.0 .3. T reba Ih usdritl u gradevinu. Lepljena prirubnlca.6.podtoske (vidi sllku 4). Zaptivanja moraju da zavrsavaju na prikfjucnirn povsinama lepljenih prirubnlca. zavrtnja 9 precnik dl prosirenje kod zavrtnja 10 sa navajem precnik d~ Say .2. prodiranja. Kod Ispusta sa slobodnom i cvrstom prirubnicom. Potrebne sueeone spojeve i Savove zaptlvnih slojeva u oblastlma prinubnica treba sueelitl i rasporedlti u smaknutom poretku.4 U svemu ostalom lazi. e zaptivna masa. f ::::slabodna prirubnica. u pojedinlm zaptlvnim slojevlma moraju probojcem da se utlsnu nupe za provlaeenje zavrtnjeva. prelazi i zavrseci moraju tako da se rasporede da gradevlnsko zaptivanje mote strucno da se prikljuci. Kod zaptlvanja sa bitumenskim trakama III sa nalepljenim visokopolimemim trakama prikljucne povrsine moraju da budu naimanje 100 mm siroke. rz. f "" savovi vara. navarena prirubnlca.2 Kod zaptlvanja 4. minimalne mere Slika 4: Prirubnica kod promene pravca ravni zaptivanja.01. prot. h = zaptivna masa. Kod navarenih zavnrqeva sa navojem treba u slutaju potrebe statlCkI proveriti say vara. u slobodnoj i cvrsto] konstrukci[i.2 . Ukoliko se na prlkljucnoj povsini zavrsava vise slojeva. Prelazi izmedu zaptivnih sistema od materljala koji se podnose mogu da se Izvedu I bez ugradnih delova. da Imaju predpremaz. 326. uvlaceniern u iljeb ili rasporedivanjem priteznih sina.6. c = abujmlca za ukjestenja kabla. kod spoliasnie ugradnje zaptivanja sa prlteznlm sinama.z:z~~~~ZZ2ZE£l 31 Silks 3: Dvostruka prirubnica za preiaze u slobodnoj i tvrstaj kanstrukciji . ukollko je potrebno. voda bez pritiska prema DIN 18195 deo 5 I spoljnjlh veda pod prltlskom prema DIN 18195 deo 6 za prodlranja. + 2 s. ~ tl ch ~8 >12 ~ 20 vara kod zavrtnja sa navojem 7 sirina 51 8 visina 52 rupe srafova odn.1 Vlaga tla Prlkljutke na prodiranjima 3.1 Prlkljutke Prlkljucke bez prliiska trake na prodlranlma na vertlkalne Bitumenske . navarenom prirubnicom. d. prevucerurn pla45 do 47 slobodnlh I cvrstlh priruna zaspre- 3.5. npr.1 Ops!e Ugradni delovl moraju da budu neosetljivi na prirodne iflli vode kOja se procedi iz betona odn. usled elek· trolltskih procesa. Zavrsetke kod unutrasnie ugradnje zaptivkl treba izvesti prernestenjern titnl slo] zida. .6. zavrsetaka prema 0111118336 Zaplivanje eevl (prema lit. k :: vodootporm savovi vara. prelaza. ostanu slobodna najmanje dva hoda navoja na kraju zavrtnja.tlskom Prlkljucke na prodlranja treba Izvestl sa konstrukcijama slobodnih I cvrstih prirubnlca. +2 ~22 s. Ivlce ugradnlh delova koje su okrenute zaptivcl ne smeju da budu nabrane. navarena prirubnica I rnanzetna treba da budu tako rasporadeni da su njihove Ivice udaljne najmanje 150 mm od gradevlnskih Ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnlca.6.0 a::n 5 Izvodenje I rasporedivanje ugradnih delova prirubn~ ~l pnrubnica ~~____. 50 Zaplivanje ulaza kablova: a = kabl. prl cernu u simetrall ugla treba rasporeditl jedan zavrtanj..2 ~ 70 ~6. b = ojacani kabl. Ceone spojeve cvrste prinubnice treba zavariti celom povrsinom I na povrSinl zaptivanja ravno Ispollrati. ~~~C'ffi" '-~_M"~~J~ 11 razmak zavrtnja od drugog jedan 150 do 200 75 do 150 Slika 1: Prlrubnlca ad pljosleg gvolda u slobadnoj i evrsloj konstrukciji Siobodna razmak zavrtnja od kraja priteznih sina 12 odn. lepljenom prirubnicom. Konstnukcije slobodnlh I cvstlh prinubnlca treba tako rasporedlti da su njlhove spoljne Ivlce udaljene najmanje 300 mm od gradevinsklh ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnica.Gradevlnska zavrsecl prema zaptlvanja . plastike ill plastikom prevucenih metala.6 Prodiranje. Ova norma ne vazi kod krovnlh zaptlvanja I kod zaptivania kojl prlpadaju javnlm putevlma (vldl I DIN 18195 dec 1). Zbog ovalnlh rupa pri pritezanju treba korlstiti ploce .2.2 4.6. maltera kao I da se podnose sa zaptivnlm materljalima koji treba da se prlkljuce.2. Njena dutina ne sme da prade vise od 1. a cvrste prinubnlce tako ugraditi da njihove povrsine budu u istoj ravni sa povrsinom kOja se zaptiva. navarenom prirubrucorn. Iznad mesta naleganja cvrste-prinubnice treba da nalegnu i slobodne prlnubnce. 61) (VOB/C) 3. 9 = prsten sa navojem. 3.2. Prodiranja. npr. b . onda njih treba prikljuCiti stepenasto. DIN 18195 dec 9 i svrha Ova norma vall u kontekstu sa zaptivanjirna protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4. navarena prinubnica i mantetne moraju vee prema vrsti zaptivanja da se sastoje od pogodnih metala. Gradev!nska zaptivanja. Siobodna prinubnl· ca ne sme da bude izvedena kruce od Cvrste prinubnice. manzet- Prodlranja.2 Plasticne zaptlvne trake Prikljucke na prodiranjima i prelaze treba izvesti navarenim Prlkljucke stikom. I I prelaze treba Izvestl lepljenjem prlrubnlcama. Radl ugradnje zaptlvkl u konstnukcijl slobodnlh i evrstih prlnubnica. 75 do 150 5.07.3 Vade pod pritiskom Prlkljucke na prodlranjlma I prelaze treba Izvestl konstrukcljama bnica: zaptivanje treba ravnomerno utegnuti. rnanzetnama sa obujmicom iii konstrukcijama slobodnlh I cvrstih prlrubnica . Zavrsetke treba Izvesti kao u pasusu 4. slobodna prirubnlca mora da bude sa navojem radl prlkljucenja zaptlvke. d = ovojna cev.01 prelazl. Moraju da budu cisti. d ~ eaura zatvarae.prodlranja. u svorn poloZaju dovoljno oslgurani I.~ kolovoznlh ptoca mostova 48.j ~10 ~ 14 d. Za zavrtnje treba koristfti navarene zavrtnje sa navojem iIi provucene i navarene zavrtnje sa sestougaonom glavom. slobodna prirubnica 1 slrina 81 2 debljina tl 3 obuhvatanje ivica f cvrsta prirubnica ~50 5da 7 ·1 ~6 . 4 Izvodenje 4. ~tl ~60 ~ 150 > 10 . da odgovaraju upotrebIjenlm zaptlvnlm materijallma I odredenom optereeenju vode.3 Kod zaptivanja ne Lepljena prlrubnica. ad vlage tla Prlkljucke na prodiranja premazima i namaznlm masama bitumena treba izvesti ad materljala koji mogu da se nanose lopatlcom Iii koristiti rnanzetne. zavrseci".9 .: cvrsta prirubnica. vazi DIN zaptivke 18195 . navarenlh prinubnica i rnanzetni I ne smeju da se povijaju Ivice. 3. zavrsecl i pre laze treba izvestl sa lepljenjem prlrubnicama.6. e "" cvrsta prirubnica. Madu· prostor izmedu dve slobodne prlnubnice ne sme po pravilu da lznosi vise od 4 mm. na gradevlnske delove kojl Idu u vlslnu treba Izvestl Ilmovlma oozno zaptivanje cevi 3. prlteznim sinarna Iii konstrukcljama slobodnih i cvrstih prirubnica. Ukoliko se naglbi ravnl zaptlvanja u odnosu na duznl pravac konstrukcija slobodnih i cvrstih priruonica promene za vise od 45'. U slucaju potrebe treba koristitl nerdaju6e materljale iii primeniti pogodne mere zastite od korozi· je. razmak ad kraja slobodne pnrubnice ') ~ 75 ~ 75 ~ 75 prirubnica Cvrsla pnrubnlca Prilezne sine za zaptivanja protiv voda bez pritiska u oblasti umerenog opterecenja i za zaptivanja protiv umerene vlage tla moraju da poka~u takav olpar na savijanje da je obezbeeJena besprekorna zastita zaptivanj8. 1 Oblast primene (~:4t.5 m i mora da bude izabrana taka da rnoze da se ugradl bez ostecerqa zavrtnja. Zavrsetke zaptivanja sa materijalima u obliku traka treba izvesti sa zastitorn ivica traka npr.01 5. Siobodne prirubnice moraju da budu napravljene kao napasovani komadl sa dugackim rupama.5 . prelaze I zavrsetke. c ::::stobodna prtrubnlca. Sl0b0dna Slika 2: Prirubntca ad ravnih i ugaonih gvoida u slobodno] i cvrsto] konstrukciji 5: Tanjirasto sioro za bitumenska zaptivanja. Kod kortscenja navarenih prirubnica u kontekstu sa zaptivanjlma od visokopolimernlh traka treba se pridrzavati sirlne savova vara prema DIN 18195 deo 3.v voda pod pr. 49 Ked vecih precnika cevi i ocekivanih pomeranja cevi prikljutak sa ovojnom cevi i caurorn _ zatvaracern: a ::::ovojna cev. Dullnu zavrtnja pre pritezaria trebe tako pomerlti da nakon stavIjanja matice zavrtnja zaptivke.1 Kod zaptivanja protiv vada bez pritiska Prlkljutke na prodlranja treba Izvestl lepljenom prirubnicom.2 Lepljena prlrubnica. I kod ocekivanih pomeranja gradevlnsklh delova ne smeju da Izgube svoju funkclju.2 Vode 3. poduzni presek snka Tabela. Zaptivanje po pr· avilu treba voditi u vis najmanje 150 mm iznad povrslne obloge koja leli preko zaptlvanja. ani saml kao i njlhov prikljutak na prodirucs gradevinske delove moraju da budu vodootpomi. U principu kod Izbora materijala za ugradne delove treba voditi racuna 0 opasnostl od korozije. rasporedlvanje konstnukcija ovojnih cevi sa caurama-zatvaracrna za sprovodenje cevi i kablova.2 4 sirina B2 5 debljina t2 6 Zavrtanj precnik ~ 160 :! 10. delove zgrade treba Izvestl prlteznlm smarna. i = zaptivna kapa od vezova i uvojnica. Prelaze treba fornmlratl sa konstrukcljama cvrstih I slobodnih prlrubnica koje kod povezivanja razlicltih sistema zaptl· vanja treba izvestl kao dvostruku prirubnicu sa razdelnom trakom (vidl sllku 3). Zaptivanja treba na prikljuecima po potrebi ojatati. Zavrsetke na vertikalnim delovima zgrade treba osigurati tako sto se Ivlca uvlaci u Zljeb iii se stavljaju pritezne sine iii se konstruktivno pokriju. onda ih na tim mestlma treba Izvestl sa radijusom od najmanje 200 mm. Ispusti kao ugradni delovl kod zaptlvanja protlv voda bez pritlska moraju da odgovaraju DIN 19599. . Zaptlvne trake treba po pravllu prlkljuclti sa lepljenOm prirub· nicom.Gradevinska zaptivanla Zaptivanja protlv vode pod prltlskom Izvodenje zaptlvanja u oblasti prodiranja.. > 2 Pojmav! 3 Zahtevi vldl 326. Svi savovi vara kojl treba da prekinu put vode moraju da budu vodootpoml i po moguestvu izvedeni u dva sloja. Prelaze treba tormirati. prelazl I zavrsec moraju po potrebl I uz pornoc ugradnlh delova tako da da se fomnlraju. Ukollko je potrebno za to treba preouzetl posebne mere.

3. 2 Pajmovi 3 Zaslitni vidi 326.3. Vertikalne delnieama lasti. Ukoliko se koriste tanjiraste kotve sa odstupajuclrn oblieima i merama. 33 %).3.08.3. 3. slojevi od ploca 3. Za savove vara tanjirastih kotvi vazl pasus 5.5. npr suncevih zraka. onda iz· medu zaptivke i zida treba ostaviti meduprostor sirine 4 em.3. odn. moraju u svakom momentu gradnje da budu stabilni. 1 em debelim malterom qruSve uglove i iviee treba zaobliti. rastvarate iii ulja opiate.2 Zidani zastitn.6. Ukoliko se zastitni sloj postavlja na cistim metalnim trakama iii na zaptivkama od asfaltmastiksa. 3. on· da njihovo tisto odstojanje od zaptivke mora da iznosi naj· manje 5 em.2. moraju nepomerljivo da se izvedu za vreme gradnje.3.3. slojevl od ostalih materijala Ukoliko trebaju da se izvedu zastitni slojevi od drugih materijala nego onih iz pasusa 3.1 Zidane zastitne slojeve treba izvesti u debljini 11 . 3. Pojedinacne duzine priteznih sina ne smeju da prekorace 2.01 5.1.tn. Razdelniee treba izvesti ravno povrslnom betona malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1. ti materijali rnoraju da odgovaraju zahtevirna pasusa 3. akumuliranih iii povrsinskih veda.2 Na nezasticenirn zaptivkama ne smeju da se skladiste nikakvi tereti.3. 4. Razdelniee u sluoaju potrebe treba ispuniti nalivnom masom.2 Siobodni zastitni slojevi.tnl 3. 4. 3.3. odeljak 2. kao ploce umesto kuka. posteljiea od maltera najmanje 2 em.7 Ukoliko se na strani vertikalne zaptivke koja je okre· nuta suprotno od vode postavi konstruktivni zid.50 m. Kod zastit- 3.1. Nadalje.6 Zast.3. a sem toga rnoraju da budu podesni za posebna opterecenja svakog pojedinacnoq slucaja. eve· ntualno poslednji put pre ubetoniranja iii uzidivanja konstrukeije. gradnje zastititi od za podmazivanje i 3. Zasntne slojeve od maltera treba u slucaju potrebe osigurati od savijanja. od maltera Zastitni slojevi od maltera smeju da se torrniraju samo na povrsinarna po kojima se hoda iii ne vozi. Za ovo je potrebno postaviti celicnu traku (vidi sliku 1).3. livenjem iii livenjem i valjanjem. npr premazom ee· mentnog mleka. 33 %). Materijal ispune bi trebalo na razmaku 50 em od zastltnoq sloja da se sastoji od peska sa velicinorn zrna do 0/4 mm. pri istezanjima uslovljenim promena- Tanjiraste kotve koje se koriste kod bitumenskih zaptivki moraju po pravilu po obliku i minimalnim merama da od govaraju slici 5. 4.2. Ova zastita i za to eventualno potrebna ojatanja smeju da se uklone tek neposredno pre nastavka zaptivnih radova. 4.tn.5 Na vodoravne iii slabo nagnute zastitne slojeve smeju da se nanose tereti iii rastresite mase sarno onda. 4.6 Tanjirasta kotva prirubnice i vrsti zaptivanja. Pritisak rnatica treba podesiti prema konstrukeiji 5. 3. Za koriscenje ked plastitnih zaptivanja treba upotrebiti tao njiraste kotve u posebnoj izvedbi sa uglavnom manjim me- rna temperature. Povrsinska voda ne sme da odie pi zaptivanje od njegove pod loge.5 Konstrukclje slobodnlh i cvrstlh prlrubnica Konstrukeije slobodnih i cvrstih prirubniea moraju po pravilu da budu od celika koji rnoze da se vari i njihove mere moraju da odgovaraju vrednostima tabele. pasusu 3. npr sredstava goriva.3 Posle izvodenja Kod vertikalnih zastitnih slojeva koji se izvode nakon izrade zaptivke treba predvideti po pravilu 4 em siroku razdelnieu izmeClu zaptivke i zida. 3.3. pri cernu se zaptivne iviee vodootporno uglave izmedu priteznih sina i gradevinske povrslne. Prema ovim optretenjima se biraju i vrste plota koje treba koristiti.3. 3.7.iii ploca od k a men a moraju da budu pogodni za odredena posebna opteretenja. koja se izvode nanosenjern tetkom.1.1.3. nasuprot zastitnlrn slojevima. 3%) smeju da se poloze beton· ske ploCe i u najmanje 3 em nevezanu posteljieu od sljunka velitine zrna 4/8 mm. postave ar· maturni ulosei ukljucuju¢i montatno i podelno gvo"'e.3. Njihove povrsine pritezanja moraju da imaju slrinu od najmanje 25 mm. U protivnom treba preduze· ti zastitne mere protiv ostetenja prema pasusu 4. odeljak 3. smeju da 3. prekidu radova.1. 4.2. kod rasporedivanja arrnature najmanje u B 15 prema DIN 1045.tni sloievi od livenog asfal1a njl armature. ukoliko se rasporeduju na povrsinarna sa vecirn uq10m nagiba od 18" (ca.2 3. ukoliko su nagibi duzi ad 2 m.2 do pasusa 3. dinarnicke i tsrrnleke vrste. I svrha last.9 Vertikalne i jako nagnute zaptivke treba zastiti od to· plotnog dejstva. ipak rnoraju da odgovaraju sledecirn zahtevima.2.2. u tom slucaju na ivicama i prodorima kroz zaptivku u zastitnorn sloju moraju da se obezbede dovoljno stroke razdelniee.3. npr.5.1.3 4 lastitne mere 4. uzajamno ne ometaju.2.3. ea. Zastitns slojeve za gradevinske zaptivke prema DIN 18195 dec 5 u slucaju potrebe treba odvojti od zaptivki i razdvojiti uz pomoc razdelniea.4 Zastitnl slojev.3. 4. 5.3. npr graClevinski materijali iii aparati.3.3. kada ti zastitni slojevi mogu da se opterete slajevi i ako su za dati slutaj osigurani. npr od plasticnih iii penastih plasticnih materijala. 4 em velikim precnikom. Na gradevin· skim ivieama i prevojima pritezne sine treba tako prekinuti da one jedna drugu. kod prelaza sa malo na jako nagnute povrsine. od bitumenskih zaptivnlh traka 3.3. Pritezne sine treba sestouqaonim sratovirna ucvrstiti za rnozdanike na dovoljno ravnim gradevinskim po- 326. vrslnarna.3. malterske posteljiee i ispuna razdelniea. Vertikalne zastitne slojeve treba od vodoravnih iii nagnutih odvojiti razdelnieama sa uloscirna. tako da povrsine zastitnih slojeva okrenute zaptivei tine neprekinut ravan oslonae zaptivanja. iz· vesti od najnil:e tacke prema gore i u takvim pojedinatnim razmaeima da ne mogu da se klizaju.5 em debelim i 24 em sirokirn podlozernljista i samo tamo gde su iskljutena naknadna ostecenja.8 Kod izgradnje oivitavanja gradevinskih jama.7. Kao agregat sme da se koristi samo sljunak sa velitinom zrna do 8 mm. 3.1 3. mogu da budu i visedelne. Zaptivke od bitumenskih materijala treba pre ugradnje ar· matura premazati slojem eementnog mleka da bi mogla da se prepoznaju mehanicka ostecenja zaptivki pri ugrad· 3.1.2. koji se izvode pre izrade zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei. Ukoliko se koriste tvrste ploCe kvadratnog oblika. treba ih po pravilu arm irati.3 Zaptivne prikljucke treba za vreme gradnje zastititi podesnim merama od ostecenja i stetnoq upijanja vode.4 Zaptivke treba do zavrsetka gradevine zastititi od rnoquclh stetruh opterecenja zbog podzemnih. katenjem eirada iii polivanjem vode. koju treba popuniti malterom bez supljina prema pasusu 3. ukoliko se ne sastoje od bitumenskih zaptivnih traka.3. odeljak 4. rama nego na slici 5. mere zastite DIN 18195.1 Materijali Materijali za zastitne slojeve moraju da budu kompatibilni sa gradevinskim zaptivkama i da budu otporni na opteretenja mehanieke. Treba ih podeliti vertikalnim razdelnieama u razrnaku od najvise 7 m i odvojiti od ugaonih podrucja. koji se izvode pre izvode· nja zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei.1 Opste Vrstu zastitnog sloja treba odabrati u zavisnosti ad oCekivanih opterecenja i lokalnih uslova. Kod ugradnje slobodnog usidrenja njegov navoj mora najmanje za velitinu precnika zavrtnja da se usraf u cauru navoja. 3.01 slojevl 3.2 Zahtevi 3.01.5. Ukoliko je to potrebno za ugradnju. Sastav livenog asfalta mora da odgovara opteretenju zastitnog sloja.3. Oblik kotve za slobodne i utvrdene plote treba izvesti odqovaraiuce pojadinacntrn konstruktivnim potrebama.1 zastitnoq sloja od bitumenskih zaptivnih traka mora da se popuni gradevinska jama iii radni prostor u slojevima tija debljina zavisi od vrste ispune.2 Trake moraju na poduznirn i popretnim da se preklapaju za najmanje 5 em.5.3. U cvrstlrn zasntnim slojevima treba nadalje rasporediti razdelnice u oblasti promena nagiba. Ukupna debljina zastitnog sloja mora da iznosi najmanje 5 em.3. Cauru navoja cvrstoq sidra treba zastlti od prljanja i oznatiti polozaj za ugradnju slobodnog usidrenja.2 3. 3. na njih sme da se stupa samo kada je to nuzno neophodno i samo u podesnoj obuci.4 3.7. Gradevinska 1 Oblast zaptlvanja. zastitne slojeve treba podeliti vertikalnim raz· u razmaku najvise 7 m i odvojiti od ivitnih ob· Ukoliko se zaslitni sloj od livenog asfalta izvodi preko zaptivke od bitumenskih materijala. voda bez pritiska prema DIN 18195 dec spoljnjih voda pod pritiskom prema DIN kao i za zastitne mere koje treba predvideti devinska zaptivanja zastitila od osetcenja 5i 18195 dec 6 da bi se grado zavrsetka prlmene skarna. U pojedinaenim slutajevima mogu da predstavljaju korisne slojeve gradevine. Zastitne slojeve koji se nanose na gotove zaptivke po moguestvu treba izvesti od· mah nakon zavrsetka zaptivanja.2. itkih . Siobodne i utvrdene ploce tanjirastih kotvi treba uglavnom izvesti U okruglom obliku sa istim precnlkom.2. Nadalje. 3. npr. 3. slojevi . 4.1 ivieu na dnu zida treba zaobliti sa ca.3 Povrsinu zida koja je okrenuta zaptivei treba omalterisati glatko obradenim pe II prema DIN 18550. Pomeranja i deformaeije zastitnih slojeva ne smeju da ostete zaptivke. sluzs privremenoj zastiti zaptivanja za vreme gradevinskih radova.3. gotovih betonskih delova velikog formata.5 Zaptivke treba nadalje za vreme utieaja stetnih materija. iii na povrslnarna koje su nagnute vise od 18" (ca.3 Zastitne slojeve na nagnutim zaptivkama treba.4 Razdelniee u vodoravnim iii malo nagnutim zastitnim slojevima moraju da budu zatvorene.3. 3. Kod bitumenskih zaptivki treba na slobodnom kraju oqraniciti curenje bitumenske mase. Njihovi oblici moraju u zavisnosti od svog rasporeda da odgovaraju slikama od t do 4. Treba ih izvesti od zaptivnih traka za graClevinska zaptivanja prema DIN 18190 dec 4.1 Zastitni slojevi od bitumenskih zaptivnih traka smeju da se rasporede samo na vertikalnim povrSinama na dubinama preko 3 m ispod povrsine gradevinskog 32 .3. Neizbezni drzati odstojanja ne smeju Stetno da se utisnu u zaptivku. Matiee treba zavrnuti nekoliko puta.3. onda nije potreban razdelni sloj. onda izmeClu njih treba rasporediti pogodan razdelni sloj od materijala prema DIN 18195 dec 2.1 3. a po rnoqucstvu vertikalnim.2. Zavrtnji moraju do postavljanja rnatica da se zastite od pro Ijanja i ostecenia. kojima ne trebaju nikakvi zastitni slojevi.1 Zastitrii slojevi od bet 0 n ski h P lot a.3 Zastitini slojevi od keram titni slojevi koji se naknadno izvode moraju u razmaeima da se popunjavaju ispunama iii da se podupiru.3. koji prilikom zidanja sa malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1 treba popuniti i brizljivo nabiti nabijatima.2 doravnih iii nagnutih povrsina razdelnieama iii uloseima. a zastitni slojevi zahtevima pasusa 3. Ova norma vazi za zastitne slojeve na gradevinskim zaptivanjima protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4. Pri tome posebno treba voditi racuna 0 tome da je u svakom momentu gradnje prisutno dovoljno oSiguranje od uzgona. da bi se izbegla opasnost od klizanja. za razdelniee iznad gradevinskih razdelniea zato treba predvideti uloske i/ili naliv.4 Pritezne sine Mere priteznih slna i sestougaonih zavrtnja koji su potrebni za njihovo ucvrscvarue rnoraju da odqovaralu vrsdnostima tabele.3.2 Kod formiranja zastitnih slojeva ostete zaptivke: necistocu na zaptivkama brizljivo odstraniti. stranama gradevine. termiCke i hemijske vrste koje na njih deluju.2 Zastitnl slojevi treba da budu najmanje 5 em de· beli. koji se izvode pre izvode· nja zap!ivke i koji s!uze kao oslonae zaptivkama.Gradevinska zaptlvanla Zastitni slojevl Ovo vazi i za dodatna zaptivanja kod plasticnih zaptivki. ali debljine koja ne sme da iznosi vise od 30 em. Ulosci vertikalnih razdelniea prema moraju da obuhvate i zaobljeni deo. Armatura mora da pokrije beton prema ovoj normi. 3. onda dul:ine njihovih iviea moraju da budu najmanje 10 mm vece od precnika slobodnih ploca.1 Zasntne mere.3.3. Moraju da budu podesene prema trajanju merodavnog stanja gradnje. 5.8 lasti1ni 3.3 Izvodenje 3.2.3 Obujmice Obujmiee po pravilu mora da su od metala i da mogu vise puta da se pntazu.3.3 Zast.1 Zastitne slojeve od livenog asfalta treba izvoditi u debljini od najmanje 2 em. slojev.6. u tvrstim zastitntm slona istom mestu: za po- 3. 3. Vertikalni zas· nih slojeva sa za zaptivanje terasa i slicnih povrsina sa nagibem od 2" stepena (ca.6 Ukoliko se ispred vertikalnih iii jako nagnutih zaptiva· nja.1 Zastitni slojevi moraju trajno da stlte gradevinske zaptivke od stetnih utieaja staticke. 3.7 Zastitni slojev. Kod prelaza zaptivke sa nepodudarnim materijalima treba predvideti razdelne trake (vidi sliku 3).3 Kod gradevinskih razdelniea jevima treba rasporediti razdelniee jedinosti vali DIN 18195 dec 8. dec 10 se ojacaju najvise 12.4 Vertikalni zastitni slojevi.5 Zast. Pritezanje treba u zavisnosti od upotrebljenih zaptivnih materijala tako dimenzionisati da se ne razdvoji zaptivka. npr otpronost na hemi)ska dejstva iii haba· nje. treba podesnim merama oSigurati da se zastitni sloj zaptivanja ne pomera iii ostecuje. zbog kopanja zernljista. ne smeju da se treba prethodno ZaStitni slojevi od betonskih ploca na vodoravnim iii slabo nagnutim zaptivanjima moraju da se izvode uz ko· riscenje maltera grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Plo· ce treba celom povrsinom pololiti u posteljieu od maltera. npr. od betona Zastitni slojevi od betona moraju da se vode ria]manje u kvalitetu betona B 10. npr.5 em uz koriscenje maltera grupe I iii II prema DIN 1053 dec 1 Pri tome vertikalne zastitne slojeve treba odvojiti od vo· 3. Moraju da budu debljine najmanje 2 em ida se sastoje od grupe maltera II ill III prema DIN 1053 dec 1 Ukoliko se armiraju litanom mrezorn treba koristiti grupu maltera III.

Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc.2komponentna-polimerbitumenska zeptivne masa Drenaini sloj od spregnutog elementa .Cowap/ast .merb.zidarska folija Cowadi BM 20. 0.Drossbach .kreiJno-cementno -masinski malterMK Konstrukcija ploce tavanice Element toplotne izolacije .HaTe®-Gewebe Betonski ivicnjak Nasip grubog . 7 17 18 19 20 21 - .Cowaplast . --- -.Epple.9 -.tumenska zapt.AGRDFLEX-F.stopa 326.5cm 19---- 678910 11 12 13 14 15 16 - ---.Heidelberger Diimmsysteme .5 ~: lil( 12 17 18 19 - Prolzvodnl podaci Basaltin GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co.Schock .2 mm. 1. 0.5xll.Superflex-2000 W.superflex-2000 W.Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .pol.Dennert . 15 cm Zaptivanje podnih povrsina . ad PVC-V-a.Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .krecno-cementni masinski malterMK Noseei spoljni podrumski zid .Cowaplast .OOzaltin .Hydrolan-SMO.Darken . Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co.Huesker . vertikalni .Gradevinska zaptlvania Gradevinska zaptivanja.sprezni sistem . posteljica krupnog .Hydrolan .DEL TA .2-komponentna.z.ca .BTS .B6hm .DRAIN Drenaina cev . 2-komponentnaplasticna-bitumenska-zaptivna masa Razdelni sloj .stopa Jednoslojni spoljni zid podruma od toplotno-izolacionih opeka sa perimetarskom i drenainom ptoeorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-komponentnomplastienorn bitumenskom masom Odvodnjavanje sa drenaznorn plocorn od ekstrudiranog polistirola.Hydrolan-SOM. HLz A.PC 190 fini malter PICD sistem malterisanja unutrasnjih tavanicaKoch MARMDRIT .koSulj.PC 190 fini maiterPICD Noseta konstrukcija ploce tavanlce Element toplotne izolacije .ona placa jezgra.Cowaplast-zidarska fol.por-opeka HLz W. --. debljina zida 30 cm Zaptivka povrstne spoljnjeg zida .teska opeka. 6x20 cm Nasip grubog . 1. ad PVC-V-a.Hydrolan .Heidelberger Oiimmsysteme -mehanicki sistem Frigolit FM.ne 60 cm Razdelni sloj.tiefboard.BTS . 60 mm Filter-sloj.Perimate 01 branske i drenaine place. Heidelberger Darnmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co.bilna PVC-drenaina cev.darska folija Cowed! BM 20. WS-B2.Ijunka.kosuljica-folija Cowadi B II. ON 125 Filter-sloj od sljunkovitog peska Betonski blok travnjaka . sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .Dow .2 mm.Cowaplast . ON 125 Filter-sloj od sljunkastog peska Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida .folija coweoi B 11.GED .omponentnompolimerbitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje orsnaznlrn slojem spojenih elemenata i fleksibilne drenaze cevi od PVC-U-a Element toplotne izolacije kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip .Ijunka 20 cm Gelicno-betonska podna pioca.. standardni detalji Spoljni zid podruma . 1. debljine 100 mm Zidana obloga sa vazdusnirn slojem .r.vna masa Razdelni slo] .kreiJno-cementno -mai!inski malter MK Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica .2 mm. Koch MARMORIT GmbH Schock Bauteile GmbH Kodlirme BOEHM BTS COWAPLAS DENNERT DOW_DEU HEIDELD HUESKER KOCH SCHOECK 33 .3 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage . sirine 80 cm Razdelni sloj . 12 13 14 15 - 16 -------6 --. 6 Proizvodni podecl Bohm Kunststoffe GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co.izolac.Dajterman .- 1----' 1.2 mm. debljine 120 mm 19-- 18--- "3 " 1 ---H 678910 11 -·----10 --8 ----------- 16 6 -.fleksibilne PVC-drenaine cevi.Koch MARMDRIT . KG Heidelberger Damrnsysterne GmbH Schock Bauteile GmbH Kodllrme BASALTIN BTS COWAPLAS DEITERM DROSSBAC DOERKEN EPPLE HEIDELD SCHOECK Toplotnolzolacionl spoljni zid podruma . debljina zida 49 cm Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .ISDMVR tip 8-24 Toplotno izolacioni . 2-komponentna-plasticna-bitumenska masa Perimetarska brana .un.zidarska folija Cowadi BM 20. fleks. i!irine 50 cm Noseti spoljni zid podruma .II.Epp/e. KG Max Drossbach GmbH & Co.--1 .ja Cowedi BM 20. filterskim slojem od geotekstila i fleksibilne drenaine cevi od PVC-U-a Toplotno-izolacioni element kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip sljunka. PS-15-B I.Koch MARMDRIT .01 Jednoslojni spoljni zid podruma od opeka Zaptivanje povrslne spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-l<. posteljica grubog sliunka 20 cm Armirano-betonska podna ploea.PC 190 fini malter PICD Drenaina cev .3 mm Horizontalna brana protiv penjuCe vlage .ISDMUR tip 8-24 Sloj toplotne izolacije .biokov! krei'.Epple . KG Ewald Darken AG KARL EPPLE Trockenmortel GmbH & Co.SchOck . 1.Cowaplast . s.njackog pescereKSL. 15 cm Zaptivanje podnih povrsina-Dajterman .09.

02 Jednoslojni spoljni zid podruma od lakag betona (agregat od ekspandirane gline. HBL 2.Drenai:na cev .Deutsche sistem zaptivanja Vertikalni drenaini sloj .Zljeb za odvodnjavanje od prefabrikovanih betanskih elemenata .Zaptivanje povrslna spaljnjeg zida protiv vlage tlaKiewa .Kiewa .spregnuti sistem . KLEWA DachbaustoHe Kod lirme DOW_DEU FCN GIMA HEIDELD HUESKER KLEWA 34 . vertikalni . 50 mm 10 .Ivicnjak ad betona.0 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage.Dennert .gips-kret-fini malter FP 200 8 . vertikalni . debljina specijalni 10 11 zida 30 cm Hey'di (zaptivni mulj.Heidelberger izolacioni sistemitankos/ojni sistem Frigolit MP.debelo nasipanje 2K. WD-Bl.Zaptivanje razdelnica.Nasip .0 mm 8 .Perimate DI drenaine plote. KG Veit Dennert KG KARL EPPLE Trockenm6rtel GmbH & Co.visokiiviCni kamen.Perimate IN5 izolacione plote.Drenazni sloj..Toplotno-izalacioni sloj .Deutsche Hey'di' SK-Coating.IsoBouw .Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .zolacioni spoljni zid podruma .Dow .Deutsche Heyai . lilter-slojem od geotekstila i lIeksibilnam drenainam cevi od PVC-U-a t .Nasip grubog sljunka 17 .Filter-sloj od sljunkovitog peska 13 .Girnghuber debljina zida 30 cm . od geotekstila 12 .Noseei spoljasnji zid podruma . KG Deutsche Heydi GmbH. vertiklani. 20 mm 14 .kret-cement-masinski cement MK 18 .Sistem malterisanja unutrasnjih tavanica 19 .fasadne izolacione plote W.Franz Carl NOdiing . pasteljica grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna plata. standardnl detalji Topiotno izolac.Toplotnoizolacioni . debljine 120 mm Proizvodni podaci Dow Deutschland Inc. filter-slajem od geotekstila i drenainom cevi od PVC-U-a 1 2 3 4 - Nasip sljunka. WD-Bl.visoka rupicasta opeka HLz W.Franz Carl NOdling .Drenazna cev.5chwenk .Zaptivanje pod nih povrsina .on.VIABORD udubljen iviCni kamen 16 .Horizontalna brana protiv penjute vlage .Epple .DRAIN-perkoacione Filter-sloj.Spoljni nosecl zid podruma .KLEWA-zidna zaptivna traka.Dow . Chemische Baustoffe IsoBauw Diimmtechnik GmbH E.Epple .09.Drossbach .Naseta konstrukcija tavanice 20 .Filter-sloj. Schwenk Betantechnik GmbH & Co.KLEWABIT G 20054. fleksibilna PVC-U-a.Deutsche Hey'di . vodenasti rastvor organosilikata i alklid silikata 5 . 10 cm Zaptivanje odnih povrsina . 50 mm 9 . DN 125 Filter-sloj od . 10 cm 3 .HaTe®-vlakna ispregnuti materijali 11 .Deutsche 7 .Ijunkastog peska Ivicnjak ad betona . posteljica grubog sljunka 20 cm Armirano betanska podna ploca. toplotno-lzolovan izolacionom i drenaznom plocorn ad polistirol-zrnaste pene Zaptivanje povrsina spaljnih zidova podruma protiv nepritiskajucih vada sa specijalnim sistemom zaptivanja na bazi cementa i alkalid-silikatnom raslvaru Odvadnjavanje drenai:nom plocorn od polistirala.AGROFLEX-F.Obimna izalacija .VW5. 4.gips-kret-fini Kod firme DROSSBAC DENNERT EPPLE HEYDI ISOBOUW SCHWENKB malter FP 200 Proizvodni podaci Max Drassbach GmbH & Co. 15x25xl00 cm Nasip grubog sljunka Padnoina traka ad obradenag kamena Sistem rnalterisanja spoljnjeg zida .Kiewa . WS-B2. 20 DF. WD-2013 14 15 16 17 Bl. nalivna masa razdelnica od termoplasticnog rastvor organosilikata kaucuka Heydi ' Kiesey vodenasti i alklid silikata 6 .KLEWABIT G 200 54.Epple .koritasti blok 15 .stopa Jednoslojni zid podruma od opeke.isolir-tecen) plote. 4. 7 . 65 mm PVC-drenatna cev. ON 125 12 . toplotna-izolacioni sa obimnom izolacijom ad ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnih zidava podruma protiv vlage tla sa bitumenskimvarenim stazama Odvadnjavanje sa drenaznom plocorn ad ekstrudiranog palistirola.supy'i blok-od lakog betona. dvo2komponentna-bitumenska-emulzija 4 .Huesker .Zastitnl sloj-Dow .Zaptivanje povrSina spaljnjeg zida protiv voda bez pritiska .100mm sistem malterisaja unutrasnjih 20 . od 9 . sirine 70cm 5 .Ijunka.puder-ex .IsoBouw . KG Heidelberger Diimmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co.Horizontalna brana prativ penjuCe vlage . spoljnl zid podrurna 326.Gradevinska zaptlvanla Gradevinsi<a zaptlvanla. KG Toplolno-. FRANZ CARL NODLING Girnghuber GmbH & Co.Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida 18 .Kiesey.Konstrukcija ploCe tavanice 19 - tavanica .Perimate IN5izolacioneplote.sistem rnalterisanja unutrasnjeq zida 6 .

vertikalni . 20 em Toplctno-lzolacton! sloj-Isofoam .Koster .Poplocavanje 4 5 6 7 - 8910 11 12 - 13 14 15 16 - 17 18 19 20 21 - Nosecl sloj od .AGROSIL 1000. 240xl15xl0 mm Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea Konstrukeija tavanice Sistem malterisanja spoljnjeg zida. 15x22xl00 em Fasadni oblozni zid.Wavin . KG WavinGmbH Ked firme BGI DEITERM DENNERT DOW_DEU ISOBOUW QUANDT SCHWENKB WAVIN Toplolno-izolacioni spoljni zid podrurna . PVC-eev u obliku tunela od PVCU-a. samolepljiva plasticnalbitumenska zeptivne traka. od PVC-U-a. 20 OF.fasadne izolaeione plaCe W. HBL 2. vertikalni.5 mm Obimna izolaeija-Isofoam . posteljiea grubog sljunka 20 em 2- 3 . posteljiea grubog illjunka 20 em Armirano betonska podna ploca.kvalitet R 500 Sistem malterisanja unutrasnjeg zida Noseci spoljnji zid podruma .Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivallja. KG Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc. 40x12 cm Spregnuta eementna ko. visoki profil Bi I.suplji blok od lakog betona.Gimghuber . od geotekstila Drenaina cev. 20 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova ad vlage tla . WD-20BI. za odvodenie vode DN 125 Zaptivanje povrstne spoljnjeg zida podruma protiv vode bez pritiska sa 2komonentnom bitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje sa drenaznom plocorn od ekstrudiranog polistirola.Fabrik E. 1.Quandt . DN 125 Filter sloj od sljunkovitog peska Ivicni blok od betona . filter-sloj od geotekstila 12i fleksibilnom drenainom eevi od PVC-U-a 34567- Nasip sljunka. 240x115x25 mm Nasip grubog . toptotno-izolacioni sa poHstirola Oblozni zid od pregradnog betona Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma i povrsme obloznog zida ad vlage tla sa samolepljivom plasticnom-bitumenskom zaptivnorn trakom Odvodnjavanje obodnom izolacijom od ekstrudiranog polistirola.FINA-X 31.Dow . grebani malter Toplotno-izolacioni sloj . od PVC-U. 20 mm Filter-sloj.Fabrik E. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co.Dow .VWS.KSK-BIKUPLAN SY 15.Ijunka i fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a Jednoslojni spoljnji zid podruma lzotaclonorn ptocorn ad ekstrudiranog 1 .zaobljeni ivicnjak.kvalitet R 500 Armirano-betonsko ucvrscenie. na postojeCim zicanim kotvama sa vazdusnim slojem Gimghuber .plastikol-UDM 2 S. 16 em Zaptivanje pod nih povrsina+ Quandt-kvalitet PV 200 DO. samolepljiva plastiCnaibitumenska zapffvna traka. 15xl2xl6 89 10 11 12 - 13 - em 14 15 16 - 17 18 - 19 20 - Nasip grubog sljunka Podnozna traka od prirodnog klesanog kamena . Quandt Daehbahnen . WO-BI.stopa 326. IsoBouw Diimmteehnik GmbH W.FINA-X R.Ijunka.IOOmm Odvodenje vode sa nasadnim mufom .03 Jednoslojni spoljnji zio podruma od lakog betona (agregat od ekspandirane gline beton). 4.Sehwenk-BINAB-iviCnjak. 60 mm Drenazni sloj. 100 mm Armirano-betonski lid.Ijunka Ivicni blok od betona . B2. KG Kod firme DROSSBAC GIMA ISOFOAM KOESTER QUANDT SCHWENKB 35 . WD-30-bl. ON 100 Filter sloj ad sljunkastog peska Podnozje oo klinker ploca.stopa od armiranog betona.Perimate OS drenaine ptoce. glazirane KERASYSTEM.Dennett .0 mm Horizontalna brana protiv peniuce vlage .A Koster Bauchemie GmbH W. Quandt Daehbahnen . toplotno-izolovan sa izolacionom ploeorn od ekstrudiranog polistirola Proboj u spoljnjem zidu podruma ad PVC-U-a. 24 em Drenazna eev . 18 em Prolzvodnl pedaci Max Drossbaeh GmbH & Co. pravougaoni formati 240xl15x71 mm Razdelni slo] .09.Deitermann .IsoBouw . ON 125mm Preizvodnl podaci Boizenburg Gail Inax AG Deitermann Chemiewerk GmbH + Co.uljiea Vodoravno zaptivanjs protiv vlage tla .KSK-BIKUPLAN SY 15.klinker obloina opeka.5 mm armirano-betonski zid kao pregradni beton. KG Girnghuber GmbH & Co.Perimate INS izolaeione ploee.Boizenburg Gaillnaxkombi-kolor-kamene pioCe.Quandt . 2komponentna-bitumenska zaptivna masa Obimna izolaeija.WAVIN KG. WO+WS-BI. KG Isofoam S. debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska . KMz.klinker. filter-sloj od sljunkastog peska i nasipa od grubog .Nasip .Ijunka.Koster . 12 em klinkerom . standardnl detalji Toplo1no-izolacioni spoljni zid podruma . 1. 2 OF (240x115x113 em) Sistem malterisana] unutrasnjep zlda Sistem malterisanja unutrasnlih tavaniea Noseca konstrukeija tavaniee. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co.Orossbach .

ON 125 13 .KG ALLIGATOR Farbwerke Jakob Glaser GmbH & Co.Filter-sloj od sljunkovitog peska 14 .MEA Meisinger .UNICOR .plemeniti unutrasnji malter Konstrukeija tavaniee Zieana resstka sa kvadratnim petijamaMEA Meisinger . MEA Meisinger Josef Meindl GmbH .04 Jednoslojni toplomo-izotacioni spoljni zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv voda bez pritiska sa polimer- bitumenskim-varenim trakama Odvodnjavanje sa orenaznom piocom od polistirola. PYP PV 200 S 4.Zaptivanje protiv voda bez pritiska ..AlgoOrain tho 50 mm 10 .bitumenska varena staza Bitufix G200S4. filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenaznorn eevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od poliuretana sa podrumskim svetlarnikom od betona sa resetkom Nasip .bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4.OOrken .Meindl .ALLIGA TOR . KG. 990x790 mm 17 .Kebulin .ALLIGATOR .Ijunka. 1.PVC-zapreeni sloj u zidu.Nasip grubog sljunka 16 .MEA OUR .4. PYP PV 200 S 4. vertikalni .original kebu poliflex. 4.Horizontalna brana protiv peniuce vlage . 4. standardnl cietalji 'roptotno-fzotectcnt spoljn. UNICOR Rohrsysteme GmbH Kod firme ALGOSTAT ALLIGATO DOERKEN KEBULIN MEA_MEl MEINDL_M PFLEIDER UNICOR Toplotno-lzoleclonl spoljnj.Mauerziegel Pfleiderer Dammstofftechnik GmbH & Co.presovana resetka.AlgoStat .Podrumski svetlarnik od na lieu mesta livenog betona.Podrumski prczor .5 em 7 . WS+WO-BI. dubine 1200 mm 15 .MEA Meisinger .UNICOR .Kebulin . od poliuretana 990x790 mm Razdelni sloj .Obimna izolaeija .Zicana resetka sa kvadratnim petljama .Konstrukeija tavaniee t 9 . HUESKER Synthetic GmbH & Co. filter-sloj od geotekstila fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od PVC-U-a sa podrumskim svetlarnikom kao betonski polufabrikal od lakog betona sa resetkorn 123- i 4- ----" 5- 6- III II 7- 89 10 11 12 13 14 15 - ---" 16 17 18 19 20 21 - Nasip sljunka.Sistem malterisanja spoljnjeg zida .MEA Meisinger . AlgoStat GmbH & Co.ALLIGA TOR .stopa Jednoslojni spoljnji zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolacijom polistirola zaptivanje povrslna spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa bitumenskim- od varenim trakama odvodnjavanje sa drenainom plocorn od polistirola. sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjin tavaniea .2 mm. 20 mm Nasip grubog sljunka Podrumski prozor .strugani malter R Proizvodni podaci AlgoStat GmbH & Co. WS+WO-BI. PYP PV 200 S 4.Dow . 50 mm 9 . 1200x500 mm.Huesker .Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .AlgoOrain bit.Drenaini sloj.Meindl. 50 mm Drenazni slo]. 1200x500 mm toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida .artoflex kaleit malter K 123- Proizvodni podac.EUROFLEX.MEAOUR . ad poliuretana. vertikalni .original kebu poliflex. WD-Bl.Perimate INS izolaeione ploce. debljine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida .0 mm Obimna izolaeija-AlgoStat . UNICOR Rohrsysteme GmbH Kodllrme ALGOSTAT ALLIGATO GLASER HUESKER MEA_MEl MEINDl_M PFLEIDER UNICOR 36 .Kebulin .Ijunka 20 em Armirano betonska podna ploca.Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea.ALLIGATOR .DELTA .preklopni prozor.Filter-sioi. flexibilna PVC-drenaina eev.obrtno-preklopni prozor u drvenoj oplati. 12 em Zaptivanje podnih povrsina .4.0 mm.AlgoStat .Toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida .Artoflex kaleit maffer K 12 .sistem malterisanja unutrasnjeq zida-ALLIGATOR-unutrasnji Karara malter RK 6 .AlgoTile.Zid noseceq spoljnjeg zida podruma .0 mm. zid podruma sa svetiarnikom .HaTe®-vlakna i spregnuti materijali 11 . vertikalni Drenaina cev . posteljiea grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna ploca. 4. debljina zida 36.Drenazna cev .Glaser . 50 mm Filter-sloj.Omm Horizontalna brana protiv psnjuce vlage .EUROFLEX. 12 em Zaptivanje podnln povrslna .Thermopor R N+F..unutrasnji plemeniti malter Spoljni noseci zid podruma .bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4.Omm 8 .Glaser .URSA-fasadna izolaciona plota FOP IN. sinne 80 em 5 .KG ALLIGATOR Farbwerke Ewald Dorken AG Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co. flexibilna PVC-drenaina eev. debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bel pritlska . zid podruma sa svettarntkom .presovana iiCana resetka petlje 30x10 mm. debljine 100 mm 21 .Pfleiderer-URSA-fasadna kasetirana izolaeiona plota FKP. posteljiea grubog . vertikalni .09.stope 326.AlgoStat .original kebu poliflex.Glaser . sirine 70 em sistem maiterisanja unutrasnleq zida . ON 125 Filter sloj od sljunkastog peska Zastitni sloj .Gradevinska zapttvanja Gradevinska zaptivanja.Mauerziegel Pfleiderer Damrnstofttechnik GmbH & Co. 4.Pfleiderer .AlgoTile. petlje 30x30 mm. 1200x500 mm 20 .KG MEA Meisinger Josef Meindl GmbH .ALLIGATOR-unutrasnji karara malterRK 18 .ALLIGA TOR .termopor R.Omm 4 .

Unidek . 5.Podrumski svetlarnik .opeke Gleinstatten .Sistem malterisanja unutrasnje tavanice . debljine zida 30 cm 8 .Quandt .Unidek EPS-DR drenaina piece.Ijunka 20 em Razdelni sloj . sa podrumskim svetlarnikom od poliestera sa resetkorn 1 . mm.Miirker.Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zida . filter-sloja od geotekstila i drenaznom eevi od PVC-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike.Sistem malterisanja unutrasnjeq zida .stopa 326. posteljiea grubog . na pero i iljeb.Zieana resetka sa kvadratnim petljama. od pofiestera. KG Ewald Dorken AG Girnghuber GmbH & Co. debljine plus 100 mm malter SP 2 19 .Jumbo koia slona V 60 S4. 2-komponentna- 4- Horizontalna brana protiv peniuce vlage.Sistem malterisanja unutrasnje tavanice . za ugradnju u tersse 18 .GFK resetka.Armirano betonska podna ploca.0 mm. 4. od plastike. dubine presovana.2 mm. 'llt_~ \ 5 . sa podrumskim svetiarnikom od betona livenog na lieu mesta sa resetkorn od GFK-a i odvodom od PUR-a sa stepenastom gradnjom 1 2 3 4 Nasip .Sistem malterisanja spoljnjeg zida .POROTON 30 K. noseci zid podruma .0 ''(:~.D6rken .Plastikol-UDM 2 S.Zaptivanja protiv voda bez pritiska .09. KG HUESKER Synthetic GmbH & Co.krec-gips-masinski malter 9 10 11 12 13 MP-F komponentna-bitumenka zaptivna masa 16 .delimiCno upijajuea cev.Bohm . petlje 30x30 mm. laka opeka sa vertiklanim supljinama HLz.Plastikol-UDM bitumenska zaptivna masa 2 S.. toptotno-izplacionl sa obimnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrslna spoljnih zlcova protiv voda bez pritiska sa bitumenskimvarenim trakama Odvodnjavanje sa obimnom izolaeionom plocorn od polistrola.Konstrukcija tavanice 17 .quick-mix .Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida .EPS-GI fasadna izolaclja.Fibrolux .Gimghuber .Spoljni zid.UNICOR . I~. 1200x600 mm 16 . 1.Marker .DEL TA .kreecement-masinski malter MK 4 cev.Zaptivanje podnih povrsina . 1000xBOO mm 19 . ~'r .Fabrik G.klimaton@ST. debljine 100 - mm. Quandt Dachbahnen .Jumbo koia slona V 60 S5.Nosecl spoljni zid podruma .KG Deutsche Heraklith AG quick . f/exibifna PVC-drenaina Nasip grubog sljunka Filter-sloj. od plastike.mix Gruppe GmbH & Co.Zaptivanje protiv neizdanskih voda .Obimna izolacija. WS-BI.cementni metter ZP 2 malter podnoija 18 . 12 cm 3 . KG Toplolno-izolacioni spoljnl zid podruma sa svellarnikom . debljina zida 30 cm 8 . 2Drenazni slo].Marker . vertikalni .Unidek .EUROFLEX.TWINSTEP jednokrilni obrtno-preklopni prozor sa smaknutim oovrsireme. vertikalni od geotekstila Podrumski svetlarnik od betona livenog na licu mesta. 1200x500 1500 mm 15 .Deitermann . ON 100 11 12 13 14 Drenaina cev .Podrumski prozor .Deitermann .Nasip sljunka.Sistem malterisanja unutrasrueq zida . standardnl detalji Toplolno-izplacioni spoijnjl zid podruma sa svetlarnikom . od PUR-a.PVC -zapreeni sloj u zidu.kree-cement-masinski maiterMK4 20 . 1500x1500 mm 15 .INSET-podrumski prozor.Konstrukcija tavanice Prolzvodni podacl Fibrolux GmbH Karl Grumbach GmbH & Co.quick-mix .Jumbo koia slona V 60 S4.kree-gips-masinski metterMP-F 7 . I OOx 100 em 14 .0 mm 0. .Toplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida .quick-mix . sirine 30 cm 6 .MtJrker . 60 mm 10 . ON 100.Toplotno-izolacioni spregnuti sistem za spoljnje zidove .Quandt . bitumen-varena traka V 60 S 4.Horizontalna brana protiv penjuce vlage . 65 mm Filter-sloj.Heraklith fasadni izolacioni sistem.Tektalan- mm 17 - Dvorisni slivnik od plastike .Gradevinska zaptlvanla Gradevinska zaptivanla.Maksi-svetfamik.0 mm 9 . Stockel GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH Ziegelwerke Gleinstiitten GesmbH.& Co. od PVC-U-a.struktumilosnovni Proizvodnl podacl Bohm Kunststoffe GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co.Qualitekt R 500 Armirano podna ploca. filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenainom cevi od PVC-U-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike.05 Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke.Stockel .Grumbach .Quandt .Hazdelnl sloj . toplotno-izolacioni sa obimnom izolacijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa 2-komponentnom bitumenskom masom Odvodnjavanje drenaznorn piocorn od polistirola.pritezna prirubnica-Gul/y. 4.Ijunka. slrine 70 cm 5 .kree-cement-masinski mafterMK4 7 .stopa Kodflrme FIBROLUX GRUMBACH HERAKLIT QUICK_M QUANDT STOECKEL UNICOR ZGW_GLE Jednoslojni spoljnji zid podruma od toplotno-izolacionih opeka. ON 150 Filter-sloj od sljunkastog peska Podrumski prozor -SCHOCK . sirine 70 em 6 . KG W. obrtno-preklopni.Quandt . vertikalni-HueskerHaTe@-vlaknaispreinimaterijali Drenazna cev .SCHOCK . Marker Zementwerk GmbH Schock Bauteile GmbH Unidek Vertriebsgeselischaft mbH Kod firma BOEHM DEITERM DOERKEN GIMA HUESKER MAERKER SCHOECK UNIDEK 37 . 4. 15 em Zaptivanja protiv voda bez pritiska .. posteljica grubog sljunka 20 cm 2 .

2 6- 78- 910 11 12 13 14 15 16 17 18 19 - mm. W. 14 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska .06 Jednoslojni spoljni zid podruma od kre~njackog peseara. 2·komponentna-polimer-bitumenska zaptivna masa Armirano betonski zid.A. Andernaeh .mix Gruppe GmbH & Co.venog na licu mesta u kontaktu sa spoljnim zidom podruma Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv voda bez prttiska sa bitumenskim- varenim trakama Fasadni oblotni vazduha 1 2 3 4 zid od krecnjackog pescara na postojei:im kotvama sa slojem . KG E. 20 cm Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .5 em T oplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida . na postojecirn kotvama sa slojem vazduhaDennertkretnjaeki pescanik . fasadne izolaeione plote sa malterom.Raab . 4.OPEKA SA VERTlKLANIM 5UPLJINAMA 25.DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU. W.fasadne izolaeione plote (sistem ooeeene fasade).Schwenk . sa oblikovanim mufom. KG Kod firrme BOEHM CORRECTA DEITERM DOERKEN KEBULIN RAAB SCHWNKB ZGW_GLE 38 .univerzalni plemeniti malter Konstrukcija tavanice Poplocavanje plocarna . 4. original kebu polimer GW4.A. 4.OPEKA SA VERTIKALNIM 5UPLJINAMA 30. Andernach .W. 50x50 em Razdelni slo] . debljine zida 25 em Proizvodni podaci B6hm Kunststolfe GmbH Correcta GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co.Omm Horizontalna brana protiv perjuce vlage . 2 DF (240x115x113 em) Sistem malterisanja unutrasnje tavanice .delimicno upijajuca cev. DN 150 Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage tla .0 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage .4. Baustoffbetriebe quick .Rygol . debijine 85 mm Zidani noseci spoljni zid . KG RYGOL-Di!mmstoffwerk W.0 mm. posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj .quick-mL" .Raab . standardnl detalji Toplotno-izolacloni spoljnl zid podrum a sa polpornim zidom . toplotno-izolaeioni sa izolacionom plocorn od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa polimer-bitumenskim-varenim trakama vazcusna drenaia od armirano-betonskog zida (beton liven na lieu mesta) sa probojima za vodu.njackog pescara. 1.quick-mix . Andernach . posteljica grubog .UEP . W.0 mm Drenatna eev. od PVC-U·a.-cement·masinski ma/lerMK4 Konstrukeija tavaniee Proizvodni podacl A.original kebu polimer GW4.W. oblik F. Andernaeh ELASTITEKT GKV 100 S 4. zastlcena sa 2-komponentnom-polimer-bitumenskom zaptivnom masom.B6hm . odvodnjavanje unutra sa iljebom od betonskog prefabrikata.superfleks2000 W.Deilermann .Correc1a .kret·eement-masinski maiterMK4 Nosed spoljni zid podruma . od betonskih prefabrikata . sirine 80 em Sistem malterisanja unutrasnjsq zida .laki ERGO-blokovi kre(.stopa Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke.Schwenk .0 mm. od PVC-a.Ijunka 20 em Razdelni slo] od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano padna ploca.. DN 150 Potporni zid od betona livenog na lieu mesta Fasadni oblozni zid.Omm Razdelni sloj -A.kre(.4.univerzalni plemeniti metter Noseci spolnji zid podruma . 40x12x50em Nasip grubog sljunka Drenaina cev . 15 em Zaptivanje podnih povrsma . sirine 50 em Toplotno-izolacioni spretni sistem . KG Ewald Dorken AG Kebulin Gesellschaf! Kettler & Co.ELASTITEKT GKV 100 S 4.Kebulin . 16 em Zaptivanje protivvoda bez pritiska-A.4. debijine zida 30 em Pod od klinker ploca. W. debijine 80 mm Armirano-betonski-pregradni zid.Kebulin .KG Joseph Raab GmbH & Cie.eiglana Gleinstiitten . KG Ziegelwerke GleinstiiUen GesmbH. od PVC-a.awa GKV 100 Armirano betonska podna ploca. serija Europa. Schwenk Betontechnik GmbH & Co.njeg zida .ELASTITEKT GKV 100 S4.plote za terase.Dennert ...Gradevinska zaptlvania Gradevinska zaptlvania.& Co. sirine 70 em Sistem malterisanja unutra. zid podruma sa vazdusnom drenazom .DOrken .Ijunka.09.koritasti blok.Poresta®-fasada. Rygol KG Kod firma AWA DENNERT QUICK_M RYGOL Toplolno-izolacioni spolin. ANDERNACH DachbaustoHe Veit Denner! KG.KS. deblj'lf. 240x115x25 mm Zljeb za odvodnjavanje. Andernaeh· ELASTITEKTGKV 10(1 S4. WD-20·Bl.eiglana Gleinstatten .a zida 36.A.UEP . L --15 l__ IS - 5- 678910 11 12 13 14 - 15 16 - Nasip . toplotno-izolaeioni sa izolacionorn pioeom od polistirola Oblozni zid od pregradnog betona Poptporni zid od betona I. pokrivena sa plocarna za pokrivanje terasa od betona 1 2 3 4 5 Nasip sljunka.stops 326.

z.Mauerziegel Schomburg Systembaustoffe GmbH Kod firme BOEHM DOW_DEU EPPLE JUMA KOEMMERL KUENSTLE MEINDL_M SCHOMBUR 39 . Kemmerling Kunststoffwerke GmbH Eisenwerk Kunstler GmbH Josef Meindl GmbH . od PVC-U-a. DN 125 Nasip grubog sljunka Beton liven na licu mesta. PVC-P-a. 1000x500 mm Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova ad vlage tla .obimni sistem izolacije W-PER.lzolacloni spoljnl zid podruma sa ulaznlm v. debljina zida 30cm Malter unutrasnje tavanice Konstrukcija tavanice oa Proizvodni podacl Biihm Kunststolfe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Ewald Dorken AG Dorentrup Klinkerplatten GmbH Girnghuber GmbH & Co. deb/jine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida Prekrivanje otvora-kreeniacki pescar .Dieo izolacioni materijal- 16 17 1B 19 20 21 22 23 - varena traka V 60 S 4 Spoljna vrata .AOUAFIN-2K. 14 em Zaptivanje podnih povrsina .Epple . KG HAURATON GmbH & Co.2mm.Dow .Girnghuber .stopa . Nasip .Morall puna iverica V57.gips-kree-fini malter FP 200 Konstrukeija tavaniee Vrata-prozor-Gebr. od drveta Podne klinker piece (olporne na mraz) . deb/jina zida 30 cm Zaptivanje protiv vode bez prltiska-« Schomburg . 50mm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg ztda Razdelni sloj. sa.09. 57158 mm. kao leiiste resetke Resetka sa kvadratnim petljama .klinker elementi (240x115x25 mm) Zljebnjak za odvodnjavanje klase A . petlje 30x30 mm.DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU. 2-komponentno bitumensko debelo oslojavanje Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica .DieD izolacioni materijal60S4 Horizontlana brana protiv penjuce traka R 500 bitumenska varena traka V bitumenska 567B9 10 11 12 13 14 15 - vlage . 2komponentno bitumensko debelo oslojavanje Drenaini sloj.WMS 140101 spoljna ograda odcelika Zid nenosece ispune armirano-betonskog skeleta od krecnja6kog pescara Obimna izolacija . toplotno-izolaeioni 326. posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj . vertikalni .Schomburg . rebrastom resetkom Nasip grubog sljunka Orenazna eev .delimicna upijaju(.D6rentrup . filter-sloj od nasipa sljunka i fleksibilnom drenaiom eevi od PVC-U-a Zavrsetak spoljnjeg zida podrurna vrh zida sa pokretnim prozoromlvratima od plastike i resetkom od poeinkovanog eelika.KS-vidljivi zidni nadvratnik Noseci spoljni zid .DEL TA-GEO-DRAIN sistem Zid stepenista ad betona live nag na licu mesta.TOP STAR Karo-re:letka.Marktheidenfelder opeka sa vertikalnim :lupljinama.vrh zida --------20 r----' 1 2 3 4 5 Jednoslojni spoljni zid podruma od cigala. Wilhelm MOssig GmbH Kodfirme BOEHM DICO_I DOERKEN DOEREN GIMA HAURATON ISOBOUW KALKSAND MORALT MUESSIG Toplotno-jzolaeionl spolin. I ----2 r -. fleksibilni zaptivni mulj Sistem malterisanja unutrasnjih zidova .Epple . WS+WD-30-81. debljine 20 cm Ograda sa ispunimaMussig .a cev.Schomburg .Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivanja. KARL EPPLE Troekenm6rtel GmbH & Co. P. 50 mm Drenaina eev. a ulazna vrata su od drveta Odvodnjavanje je ispred ulaska u podrum sa iljebom za odvodnjavanje od betonskog prefabrikata pokriven rebrastom resetkom 1 2 3 4 Nasip sljunka. KG IsoBouw Diimmteehnik GmbH Kalksandstein Bauberatung Dresden GmbH MORALT Fertigelemente GmbH & Co. vertikalni .Darken . posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploea.FASERFIX standardni iljebnjaei od betona sa staklenim vlaknima.Meindl . Kommerling . 10 DF. 1.Morall .portir-podne ploee 30x30x3 cm Blok-stepenik od prirodnog tesanika.AOUAFIN-2K fleksibilni zaptivni mulj Horizontalna brana protiv peniuce vlage .alima Jednoslojni spoljni zid podrurna od opeke.86hm-fleksibilna PVC-drenaina cev. WS-82. toplotno-izolaeioni sa obirnnom izolacijorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrSine spoljnih zidova od voda bez pritiska sa 2-komponentnim bitumenskim debe lim slojem Odvodnjavanje sa drenainom ploCom ad ekstrudiranog polistirola. standardni detalji toplolno. 5 DF.Dieo izolacioni materijalbitumenska Armirano betonska ploca. 14 em Zaptivanje podnih povrsina .Kunstler .Ijunka.Combiflex-C2. KG JUMA Natursteinwerke Gebr.sirine50em Topotno-izolaeioni sto] -lso8ouwfasadne izolacione ploee W-VWS. sloj za izravnjavanje 10 em Filter-sloj ad sljunkastog peska Podna obloga od kamenih ptoca (na terasama preko postojecep betona)JUMA .86hm .Schomburg .oizvodnl podaci Bohrn Kunststoffe GmbH Dow Deutschland Inc. DN 125 Drenaini sloj.visoka rupiCasta cigla HLz.Combiflex-C2. PVC-U-a. od tvrdog PVC-a 67B9 10 11 12 13 14 - oa - ~~~====-~f=1 --~~~~-===i _-_ ----9 B ---------- 15 16 17 1B 19 20 - --~~~--.Perimate DI drenaine ploee..gips-kree-fini malter FP 200 Noseci spoljni zid podruma .Darken .Iso8ouw .Hauraton .d podruma . od celika pocinkovana.07 sa obimnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Ulaz u podrum preko armiranbo betonskih stepenlca. WD-2081.klizna vrata Eurodut® SF2.

Naturstein GmbH & Co. debljine 4. ON 150 9 .q::=~ 1 2 3 4 Jednoslojni spoljni zld podruma ad opeke.. debljine 50 mm 20 .. Alu-dupli zid. debljina 20 em. od PVC-U-a. 1.Nasip grubog sljunka 10 . Kod firme BOEHM DICO_I ENDELE HAURATON MUESSIG MAERKER SCHWARZE malter SP 2 Toplotno-lzelaclonl spoljnl zid podruma . profIJ R 110.Ijunka 10 .Krupno poplocavan]e . 9 .Drena1na eev.Razdelni sloj . fleksibilna PVC-drenaina cev. 3 em 14 .Ograda od celicnih preckl .Hauraton .Kiewa .Toplotno-izolaeioni sloj .Drena1na cev . 40x40 em.ulaz u garazu Jednoslojni spoljni zid podruma ad opeke.Endele .09.oni spoljni zid podruma . sirine 100cm Noseci sloj bez sredstava vezivanja (ostar pesak-droblna-soder-mesavlna).Obimna izolacija.__ . ---:=. od ON 125 8 .Poriir 700 grebani malter 22 .Rinn .Rolo-vrata DIN 18073 . 20 em Zaptivanje podnih povrsina .MEA Meisinger .Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida od vlage tla .Konstrukcija tavaniee 23 .Ijunka 20 em Razdeni sloj . debijine 6 em 16 .Ji.Kiewa .-iF sa livenom resetkom 11 . opeka sa vertikalnim supljinama HLz.Drossbach PVC-U-a.bitumenska traka R 500 6 .Cementna kosuljiea 7 . toplotno-izolaeioni sa obimnom izolaeijom Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Garazna vrata kao pomicna preklopna vrata od celika.Eurotux-pkxe fino brusene.Sistem malterisanja spoljnjeg zida . pokriveno sa livenom resetkorn Nasip ~Ijunka.bitumenska varena traka V 60 S 4 12 .Nasip grubog .Dico izolacioni materijal.Heraklith .Pokriveni sloj ad live nag astalta TV bit 6175. debljine zida 24 em 19 .8 em Malter podnozia kao sistem malterisanja spoljnjeg zida . pad 1:4 14 .MarkerMP-F kree-gips-masinski malter Konstrukcija tavaniee Razdelni sloj. pod 1:3 13 .Heratekta-FP.Portlr 703 Minhenski grubi malter PV 200 19 .delimiCno obimna cev.Noseci sloj sa bituminoznim sredstvima vezivanja..Noseci sloj bez vezivnih sredstava (pescana posteljiea) 15 .Monotherm-50FST pomiCna preklopna vrata. sirine 25 em Nossci spoljni zid. 16 em Zaptivanje podnih povrsma .Horizontalna brana protiv peniuce vlage .bitumenska traka R 500 Armirano betonska podna ploca.Ograda sa ispunima .Blok-stepenik od prirodnoq tesanika.Poriir 703 Minhenski grubi malter Kodlirme DROSSBAC HERAKLIT HIT MUESSIG KLEWA MEA_MEl PORPHYR RINN Proizvodni podaci Max Drossbaeh GmbH & Co.Poriir .FASERFIX standardni iljeb.KLEWABIT S5.0 mm Kosuljica ad livenog asfalta 7 . 5.KLEWABIT PV 200 S5.Dico izolacioni materijal.ulaz u garazu 326.Gradevinska zaptivanja Gradevinska zaptivanja.Endal-saeasta izolaciona ploea. ad PVC-P-a.Toplotno-izolacioni sloj za spoljnje zidove. KG 40 .tip Exakt 15 16 17 18 - Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee . PS-20-Bl.vodnl podaci Bohrn Kunststoffe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Endele Kunststoff GmbH HAURATON GmbH & Co.AGROFLEX-F. toplotno-izolaciona Asfaltna rampa na nosecern sloju sa bituminoznim vezivima i odvodniavaniem ispred ulaza u garazu sa Zljebom za odvodnjavanje ad betonskih pretabrjkata. KG Deutsche Heraklith AG Hit Industrie Torbau GmbH Wilhelm Mussig GmbH KLEWA Daehbaustoffe MEA Meisinger Porphyr . visina 200 em.MOssig . horizontalni puni 13 stspov! 17 18 - Podna obloga ad betonskih blokova na terasama preko postoieceq betonaRinn .MOSSIG G 140 spoljna.KLEWA-STD vlakno od rupiCastog stakla Hromirano betonska podna ptoca.Dieo izolacioni materijal.MOssig . posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj . WD-B2.Poriir ..Horizontlana brana protiv penjuce vlage Dico-izolaeioni materijal. - sa elektro-pogonom . kao leziste resetke 11 .Omm 21 - Sistem malterisanja unutrasn]e tavanice .Resetka sa kvadratnim petijama .KG Wilhelm Mussig GmbH Marker Zementwerk GmbH DMW Schwarze GmbH & Co. toplotno-izolaeioni sa obimnom izolacijom Zaptivanje padrumskog poda ad vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje poda podruma od vlage tla sa biturnensklrn varenim trakama Garazna rolo-vrata od aluminiiurna.Zljeb za odvodnjavanje klase A .Kiewa ..balkonska ograda BG 90 "MODULAR" .strukturnilosnovni Prol. petlja 30x10 mm.Sistem malterisanja spoljnjeg zida .Color PIlaster La Casa. -T=--C--:--:C~=:=-_::=C=_C---:I "'.Werke GmbH RINN Beton.bitumenska varena V 60 S 4 traka U:t JL_JJ: --1 111!i I Ij I I il! -------=-~1 5 .presovana resetka. horizontal an od filter-vlakana Nasjp sljunka.Okvirna vrata za jednostruko zastakljivanje .BOhm .2 mm.Hit Industrie Torbau .08 I~ I. debljine 20 em.stu ad peska Odvodnjavanje isprad ulaza u qarazu sa orenazom od grubog ~Ijunka i resetkorn 1 2 3 4 5 6 Filter-slo]. debljine 75 mm 24 . sa elektro-pogonom-rampa na nosecern sloju bez bitumenskih sredstava sa navoznim slojem teraea od prirodnog kamena u lei.rolo-vrata.5. standardni detalji Toplotno-izolac.Kiewa .DMW Schwarze .Poriir . posteljiea grubog .u. debljine zida 100mm 20 . betona od staklenih vlakana. 1200x500 mm 12 . zidana brana. 14x25 em. toplotno-izolaciona ~ ~-=-=-- 8 .Marker .KLEWA-brana u zidu.

od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploca. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co. V 60 S 4. visina 200 mm Drenaina eev . debijine 7 cm Ograda sa ispunima .Heidelberger sistemi izolaeijemineralni debeloslojni sistem. debljina 20 em. toplotno-izolacioni Toplotno-lzolaclonl spoljnl zid podruma ~Iaz u garazu Jednoslojni spoljni zid podrurna sa obimnom izolacijom Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim finalnim premazom Zaptivanje podnumskog poda od vlage tta sa bitumenskim izolaeionim premazom Visedelna qarazna vrata.Zaptivanje podnih povrsina . V 60 S 4. pad 1:4 Hidraulicno vezani nosscl sloj Krupni teraeo .MEA Meisinger .Marker-slruklurnolosnovni maffer SP 2 plus --------22 r---1g . 60mm Sistem rnaltensanja unutrasn]e tavanieeMarker-kree-gips-masinski mlaler MP-F Konstrukeija tavaniee Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv vlage tla . pad 1:4 NoseCi sloj bez vezivnih sredstava (Ieziste oo peska) Ograda sa ispunima . 1.BINAB-iviCnjak. fleksibilna PVC-drenaina cev.delimicna drenaina eev. oa celiCnog panela. standardnl detalji Toplotno-izolacioni spoljni zid podruma .Schwenk .original kebu GV 4.MEA Meisinger . toplotno-izolaeiona sa elektro-pogonom Rampa na nosecern sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivacern navozne staze od betonskih blokova u lezistu od peska 123Nasip sljunka.Kebulln .VWS. serija Europa.SANDROPLAST bitumenski-izolaeioni premaz Kosuljiea od livenog asfalta DIN 18560 Visedelna vrata .Schwenkploee lerasa. posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni slo] .IsoBouw .UNICOR .fasadne izolaeione ploee W.09 Gradelfinska zaptlvanla. debijina zida 24 em Toplotno-izolaeioni sistem povezivanja . ispunjena poliuretanskom penom. visokoiviCni profil Bi t 15x12x16em Resetke od kvadratnih pettji .B6hm . debljine 2 em Malter podnozja (kao sistem malterisanja spoljnjeg zida) .sandroplasl 5- 678910 11 - I 12 - I ---· 1 13 14 - 1----· ---4 ---3 2 1 15 16 - 17 18 - 19 20 21 22 23 - SANDROCK . pellje.MEARIN .ulaz u garszu Jednoslojni spoljni zid podruma od supljih betonskih blokova toplotno-izolacioni sa oblmnom izolaeijom Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje podrumskog poda od vlage lIa sa bitumenskim-varenim trakama Garazna visedelna vrata od celika. horizontalno-klizna vrata od telika. DN 150 Nasip grubog sljunka Ivitnjaei od betona .sistem balkona Komaborcl plus.MOssig -balkonska ograda BG 90 . posteljiea grubog sljunka 20 em 2Razdelni sloj .Gradevinska zaptlvarua 32EW9.0 mm. debljina zida 24 em T oplotno-izolaeioni sloj .sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST bilUmenski-izolaeioni premaz Noseci sloj bez vezivnih sredstava (ostar pesak-droblna-mesavina).Armirano betonska podna ploca.EUROFLEX. 4.boeno-klizna.0 mm Cementna kosufjica Visedelna vrata .MODULAR" .Marker . KG Kodfi.Urieo@-teraco.tip Faceffe Podna obloga od betonskih blokova za pokrivanje terasa. 14x21 em. Doring GmbH sandroplast SANDROCK GmbH E. 30x30 mm.Bazaltin .KG MEA Meisinger Wilhelm MOssig GmbH Marker Zementwerk GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH Kodfirme BASALTIN HIT ISOBOUW KEBULIN MEA MEl MUESSIG MAERKER UNICOR od supljih betonskih blokova. debijina 80 mm Prolzvodnl podaci Behm Kunststoffe GmbH FRANZ CARL NODLING Heidelberger Oarnrnsysterne GmbH Gebr.Kebulin .od clstih bitumenskih traka R 500 N 3 . 40x40 em. ispuna stakla Podni oblog od betonskog bloka za terase. tHrine 80 em Zljeb odvodnjavanja klase C .- -" --'" 18 45- 678910 11 12 - 13 14 15 16 - 17 18 - 19 20 21 22 23 - Proizvodni podacl Basaltin GmbH Hit Industrie Torbau GmbH IsoBouw Darnrntechnik GmbH Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co.sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST 2000 zidni zastitni premaz Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee Konstrukeija tavaniee Nosecl spolin! zid.Schwenk . 18 em 4 .obimna izolaciona ploea.NORMSTAHL . debljine 20 em. WS+WD-30-B1.original kebu GV 4.4.CARTAGO-eetvorougaoni pokrivac. FRANZ CARL NUDLING . sa elektro-pogonom Rampa na nosacem sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivanjem navozne staze teraeom od prirodnog kamena u lezistu od peska sa vezivnim sredstvom Odvod vode ispred ulaza u garazu sa drenainim nasipom od grubog sljunka i resetkorn 1 .me BOEHM FCN HEIDELD KOEMMERL MEA_MEl NORMSTAHL SANDROPL SCHWENKB 41 .80mm Sistem rnaltensania spoljnjeg zida. 4. debljine 8 em Horizontalna brana protiv penjuce vlage .iljeb za odvodnjavanje 100. debijine 50 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage lIa . na postojscern betonu 30x30 em.Kebulin .MEA . 2000x200 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage . 24x16 em. 15 em Zaptivanje podnih povrSina . debijine 5 cm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zlda Obimna izolacija . od PVC-U-a.K6mmerling . resetka sa petljems 30x10 poeinkovana. lip kamena.visedelna vrata HIT. na postojecern betonu . sa elektro-pogonom Drenaina eev .Liapor zidni suplji blok (Hbl) od lakog belona. Kemmerling Kunststoffwerke GmbH MEA Meisinger NORMSTAHL-Werk E. vertiklano klizna. DN 100 Nasip grubog sljunka Krupni teraeo . protivpoiarna Noseci slo] bez vezivnih sredstava (seder).original kebu GV 4.garaina resetke.Omm Nosecl spoljni zid. sa eleklro-pogonom.eementni malter ZP 2 mailer podnoija Obimna izolacijaIsoBouw-obimnisislem izolaeije W-PER. WD-20B1. opeka sa vertikalnim supljinama HLz. od aluminijumskih supijih proma. visedelna vrete.Hit industrifska gradnja vrata . visina 200 mm.Nasip sljunka. V60S4. lip 07.Heidelberger sislemi izolaeije .

Veliki poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe. .2 7.~0. Mali troskovi odriavanja.Q7 4.66 0.5 235 izolaciiom C02n debljina [em) 2.Spoljni ztdov].lm2 a) 0.02 0.22 0.0 15.0 57.0 15.65 0.23 8. Mali poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe.13 0.71 0.2 0. ekologija Nacini gradnje ztdova prerna ekoloskim aspektlma (prema lit.0 15. Mali troskovl odriavanja.I "1~4 ".39 0. " Tehnickl podaci vune.5 eelik niskolegirani vuna A.ck.34 71 26 1929 0.0 7.036 WlmK pescara malter MG zid od krecnoq krecni malter II ukupno debljina [em) psscara 12. drvena oplata a b e d e I . 9 konvencionalni unutraSnji matter ukupno Veliki stekat staklene baste. Veliko okiseljavanje.8 61. Malo okiseljavanje.65 0. [kg/m2) 15.89 .12 3.6 1.31 0. III 12.0 0.53 Zid od opeke sa spoljnjom izolacijorn od kamene sindra od vlaknasto eementnih ploea a c vlaknasto-eementni daske Iletve alu-lim kamena produini vuna C02n b e d ' / r . podaei k-vrednost Mera zvucne oc Zid od krecnog peseara sa spoljnjom staklene vune. 42 ed a b c lid od krecnog cementni staklena Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste.28 > 55 JI A~ 0.2 202.29 okiseljavanje [9 SO.33 0.39 0.53 0. Mali troskovi odrzavanja.4 203. ispod terena (u odnosu na zemljiste) 330.0 286 masa tzolacile R~ [dB) [Wlm2K) 0.34 6. dvoljuskasti sa kamenom vunom masa [kg/m2) 167.5 521 .01 9 9 664 23 741 71 1537 0.28 > 52 daske Ileive staklena produini Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug zivotnl vek spoljnih povrsma.39 k-vrednost Mera zvuene [Wlm2K) izolaclie R~ [dB) 0. Srednji poteneijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja.7 12.76 1.19 2.54 0.2 137.lm2 a) 0.7 3. I prodozni malter MG II 9 konveneionalni unutrasnji malter ukupno 841 2. " .0 0. I kod dobrog tehnickog oblikovanja kratak iivotni vek spoljnih povrsina.0 52. Malo okiseljavanje. Mali poteneijal ostecenja kod nebrifljivog detaljnog planiranja.35WlmK pescara lid od krecnoq .27 7. Veliki poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja. 029) Spoljnjl zidoY.= 0. daske I letve C02n vuna A.0 25.12 1.' / I .01. Mali poteneijal stete kod nebriiljive izvedbs.25 > 60 ~IS ~ ~ ".0 1.5 vreme koriseenja [a] 40 40 40 40 80 80 40 elekat staklene baste [g CO. 01 d e 7.1 R~ IdB) 0.28 okiseljavanje [9 SO.lm2 a) 466 22 207 188 386 101 102 okiseljavanje [g SOjm2 a) 1. -.7 12.0 malter MG Tehnilki podacf k-vrednost Mera zvucne izolacile IWlm'KI Neomalterisani lid od krecnoq pescara.5 22.19 0.0 48. skriljae debljina [em) masa [kg/m2) 16.38 0.0 3.79 0.4 4.21 1.035 WlmK II e lid od opeke malter MG . Kod dobrog tehniekoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsma. Ekoloska opsta procena 1471 vreme koriStenja [a) 30 35 35 80 80 40 elekat sta)~~ne baste [g CO m2 a) 141 37 155 194 109 47 683 vreme koriseenja [a) 80 80 80 80 80 80 40 elekat st~~ne baste [g CO m2 a) 159 148 4 94 194 127 116 Tehn.43 0.

5 0..3 0. Srednje okiseljavanje.Spoljni ztdovl.7 4. ploCe od vlaknastog cementa velikolormatne a b c ploce od vlaknastog daskelletve C02n 2. Mali troskovi odriavanja. Mali troskovl odrtavanja.9 0.77 0..8 24.D mekano vlakno vezano bitumenom. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji iivotni vek spoljnih povrsina.0 3. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrslna. Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja. e . Veliki poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Srednji potencijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja .0 330.23 5. Kod dobrog tehnickog oblikovanja srednji iivetni vek spoljnih povrsina .2 14.01. oel g 9 zavrsnt malter od ilovace ukupno 1""5.. Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja. Srednji troskovi odriavanja. Malo okiseljavanje.40 0.2 18.27 > 35 . Malo okiseljavanje.69 0. Malo okiseljavanje.0 59.24 > 59 12.0 0. Mali poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja._j!i.8 0.21 1.0 2.0 58.5 190.12 0.70 0.08 0.89 [ern] masa [kglm'] 10. 43 . Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja. Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja.8 0.12 1. Zid od opeke sa spoljnom omalterisan izolaeijom a b e d e I h od kamene vune malter debljina [em] 0.0 258 9 produzn! malter MG II gipsani malter " I.7 3.05 0. Mali troskovi odrtavanja.52 0.37 0. Srednje okiseljavanje.0 9.-Odiakeiiov.0 0.5 vreme koriscsnja [a) 80 80 80 80 80 80 40 123 18 94 375 131 26 1184 vreme ristenja 25 25 25 25 25 80 80 40 0.7 940 vreme koriscenja [a] 30 35 35 80 80 80 elekat stakiene baste [g CO!m' a] 137 37 174 7 211 9 574 vremekoriscenja [a] 40 40 80 80 80 35 35 elekat stakiene baste [g CO/m' a] 363 11 52 86 10 16 182 719 vreme koriscenja [a] 25 25 80 80 40 114 5 40 106 435 vreme kori~tenja [a] 30 30 35 80 80 80 40 657 41 214 40 240 23 Ekoloska opsta procena Srednji elekat staklene baste. I kant-drvo ukupno Drveni okvir sa izolaeijom od celuloznog vlakna. Mali troskovi odrzavanja. Mali troskovi odrzavanja. 029) Spoljn.27 > 35 R~ [dB] I.0 11.04 " 1 toe d e de III I PE .5 21.3 17.32 0.0 2.11 0.23 4.23 0. ce masa [kglm'] 15.0 10..0 6..3 154 a daskelletve b c d e daskelletve C02n C02n 2.46 Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolacije [Wlm'K] 0.27 0.39 0.0 77 debljina [em] 2. ~!/.5 16.t. ~' malter 1.0 420 zid od opeke I.96 TeMick..Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe. Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe.. Prisutni ekolosko I tokslkolosko relevantni elementi.21 1.11 0. d e tvrda ploca vlaknatila (MDF) C02n Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste.035 WlmK malter MG II gipsani malter eelik niskolegirani Tehnlckl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije R~ [dB) [Wlm'K) 0.8 4.0 15.16 2.. Visok poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Drveni okvir sa ispunom od lake llovace i plocorn od trske a b e d e malter od ilovace C02n ~loCe od trscanih cevi 0.0 130.34 0. Malo okiseljavanje.:k.3 ko[a] elekat st)~~ne baste [g CO m' a] 113 41 35 521 47 443 121 26 1348 i.09 0.D Ekoioska opSta procena Veliki elekat staklene baste.S:tai:.0 279 ... C02n rezano drvo C02n celulozne WlmK pahulje A = 0.43 2.0 18.0 30.---------~--~--~----~~~~~~--~----~~+-~~~~~~~~~~~~ R~ [Wlm'K] [dB) 0..D Ekoloska ukupna procena Srednji elekat staklene baste.2 ploee C02n 2.32 okise~i~anje [g SO m' a] 0.0 7. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji zivotni vek spoljnih povrsina.46 0.05 zid od opeke produlni kamena produzrn jednoslojni malter MG II vuna A= 0.036 WlmK .0 12.0 62.5 32.a.as~rvi9riief~r~~~~~~[oi~ijiiV~~ I' ~~-=~-=~~----.0 C02n 5.lm' a] 125 723 38 56 Tehnickl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije R'w [W Im2KJ [dB] 0. posteljica jednoslojni gipsani batona debljina [em] 2.27 > 52 vuna A = 0.0 183 vreme koriscenia [a] 35 80 80 40 elekat staklene baste [g CO.0 157..3 2.0 0.59 0. podaci izolaeije k-vrednost Mera zvucne kamena vuna terpic C02n = 0.5 masa [kglm'] 24. Kod dobrog tehnlckoq oblikovanja dug zivotni vek spoljnih povrsma. // konvencionalan file od vestackoq celik niskolegirani kamena lepak zid od opeke jednoslojni spoljni vlakna Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolaeije [Wlm'K] R~ [dB] 0. Veliki potencijal stete kod nebriiljive izvedbe. zldovi Iznad lerena (iznad zemljisla) vunom unutra debljina [em] 15.7 WlmK 12.= 0.00 0.5 10. drvena oplata a daske-Ietve C02n C02n 12.17 1.87 0.0 7. spoljna izolacija od kamene vune debljina 1. ~1I~1 iii.2 masa [kglm'] 15.21 0.3 95.035 rezano drvo C02n I malter od iiovace C02n .06 0.48 3. ukupno I S1: Zid od bloka od poroznog omalterisan a b c d konveneionalni porozni beton tanak malter.2 11.0 1.02 omalterisan Zid od opeke dvoslojni sa kamenom a b c d e I 9 rnasa [kglm') 148.5 7.j.5 b daske-Ietve PEFolija C02n debljina [cm] 2. Tehnicki podaci k-vrednost Mera zvucne izolaeije [Wlm'K] [dB] 0.30 > 50 spoljni malter .38 1.18 okiseljavanje [g SO!m'a] 0.2 cementa debljina [cm] 45 masa [kglm'] 19.18 0.5 12.06 Wlm' K masa [kglm'] 34.0 4. ekologija Nacini gradnje zldova prema ekolosklm aspsktlma (prema lit..01 2..2 133.36 ispuna od meke ilovace rezano drvo C02n malter od ilovacs C02n ukupno Drveni okvlr sa ispunom od cerplca.5 R'w staklena vuna A= 0.16 0.10 okise~.6 6.04 WlmK 12.7 10.28 okise~i~anje [gSO m'a) 0. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsina.4 > 57 Ekoloskaopslaprocena Srednji elekat staklene baste..!~je [gSO m'a] 1.5 ukupno Drveni okvir sa spoljnom izolacijom od staklene vune.00 3.ite'------I~~.. Mali poteneijal stete kod nebrilljive izvedbe..5 4.3 34.Folija 9 gipsano-kartonske ukupno Ekoloska opste procena Mali elekat staklene baste.06 0.

Toplotno-tehnlcko razdvajanje gradevinskih isturenih delova (balkonske ploce.10. Stvaranje plesni rnoze da usledi vet kod vllage vazduha koja jos nema za posledicu kondenzaciju.36 Slika 8.46 Tabela A.19 Silk. Druga izvodenja idu u mnogim slucajevima lspod minimalnih zahteva prema DIN 4108-2.25 Ova] prilog uz DIN 4108 sadrf primere planiranja i izvodenja radi smanjenja dejstva toplotnih rnostova.9 Slika slika B.6 Slika 8. Iz razloga komfora pozeljno vnomerne temperature unutrasnjih Slika 8.48 III III III 3. B.22 Silk.21 Silk.34 Slika B. razlicitih prik- 8alkonske piece se u ovom prilogu obraduju samo kao toplotno-tehnickl razdvojene konstnukcije. 11 Slika 8.80 %.37 3 Primer. Stete od kondenzacije zato nastaju najpre u oblasti toplotnih mostova. podrumskom spoljnjem zidu sa izolacijom tog zida. a cije je izvodenje u principu slicno. B.35 i Slika B. obetezeni su u ovoj matrici.27 Silk.30 Slika 8. 8.43 Slika 8. Kontinualna ravan izolacionog materijala.44 3.2 Sitka 8.49 Slika 8.1 do 8.12 i slika 8. B.31 Silk.47 II Silk.28 Sllka B.15 stika B.50 II II Slika 8. B. nosete konzole.52 3.24 Slika 8. toplotna zastlta Toplotnl mostovl prema DIN 4108.41 Slika 8. Na slikama 8.6 navedena debljina sloja izolacije u oblasti podne ploca sa d = 60 mm vaze samo za oblast ivica (rastojanje od ivice ~ 5 m). Sllka B.5 i slika B. prilog 2 Tabela A.1 Sklop .2 Spoljni gradevinskl delovi Posmatrani spoljni gradevinski delovi predstavljaju trenutno uobicajene konstrukcije. B. Prikazane mere su pribli~ni podaci koji u pojedinacnim slucajevirna mogu da variraju. pobalkonskih vrata I~I ~I 14 Slika B.42 10 Silk.7 i slika B.32 Opiiti primeri pianiranja za smanjenje toplotnih mostova su: Izbegavanje izrazito razudenih qradevinskih tela. Pri tome SU toplotni mostovi slabe taeke posto na njima nastajo najnize temperature povrSina unutrasnjeg prostora. B. Kod veeih rastojanja od ivice koeficijent prolaza toplote podne ploee se obracunava shodno odgovarajutoj norrni prema prenosu toplote iznad nivoa tla. ali ne i konstrukcione prlrnera za zgrade sa unutrasojorn temperaturom ispod 19°C. Posto upotrebljeni materijali pokazuju razlicite toplotne provodljivosti i posto su moguca mala odstupanja debljina slojeva. B. B. vezivni sistem toplotne izolacije na spoljnjem zidu. Tabela 2: Objallnjenja kljuca za oblikovanje prikljucaka I~I ~I Slika 8. ucvrscivanja.2: p'egled 2 I~I ~I Slika 8. tehnika prlkazivanja U ovom prilogu navedeni primeri odnose se na vrste izvodenja formiranja prikljucaka.3 Uputstva za prlkljucke gradevinskih delovs Dodatak 8 daje primere za nacine izvodsnja Ijucaka gra(Jevinskih delova.4 i Slika 8.1: pregled 1 330.3 slika 8. Vrednosti merenja koeficijenata gubitka toplotnih mostova i vrednosti minimalnih temperatura spoljnih povrsina mogu da se ocitaju iz kataloga toplotnih mostova iii da se obracunaju prema E DIN EN ISO 10211.40 Slika 8.l1 Slika 8.45 Slika B. nisu detaljno prikazana. a povezano sa pripadajutom temperaturom spoljne povrsine.39 i Silk.4 Odslupajuca izvodenja Kod pridriavanja prikazanih konstruktivnih principa i koeficijenata prolaza toplote spoljnih gradevinskih delova vale i druga jednako vredna izvodenja.38 Silk. B.51 17 Jue¢j Kratka broj oznaka Gradevmskl delovl Prikljucna veza ~-::--::-::--:-r--:--::-:-:---::--:--::--1 Prikljutni gradevinski dec Podna plata Podna Podna ploca pioca Ai A2 lzolovani zid Spolia rzclovani nd Monolitni zid Monolilni zid Spolja lzclovan lzolcvan armirani arnuranl beton beton M1 M2 S1 82 Podna ploca Podna ploca Podna plata Spolja 44 .3 kao piktogrami. atike.29 2 Primeri planiranja Silk. dlaganja za nagaznu cvrstocu u oblasti itd.23 Slika 8.33 I Slika 8. Formiranja prikljucaka su prikazana kao pregledne matrice na slikama tabela A. Kod detalja prikljucka prozora zaptivanja. npr.l0 i B.17 i Kondenzacija nastaje uvek tame gde je lokalna temperatura povrsine niza od kondenzacione temperature odredsnog pritiska vodene pare. Slika B. 8.20 StikaB.14 S!ika 8.01 je odrzavati po rnoqucstvu rapovrsma. 1 Oblast primene Slika B. Radi olaksanoq pronalazenja pojedinacnin detalja uneti su brojevi slika prikljucaka. tokom kapilarne kondenzacije rnoze da se primi vlaga i uz odgovarajute trajanje to rnoze da dovede do stvaranja plesni. Vet prema povrsinskorn materijalu kod reiativnih vlaznosn vazduha iznad ca. Pod listak prikazuje detalje toplotnih mostova visoke gradnje.26 Slika B. itd) od susednog gradevinskog tela. Prikljucni detalji koji nisu navedeni u ovorn prilogu. Izvo(Jenja 3. ne daju se nikakvi podaci uz koeficijente prolaza toplote.18 Silk.1 do A.Spoljni zldovl. Slika 8.1 i slika B. a iz toga se dobija potrebna debljina izolacionog sloja. Dalji gradevinski zahtevi koji se postavljaju pred konstruk- erje nlsu navedeni u prikazanim primerima.

ZOrich. Stuttgart (1986). Slika B.monotltnl zid (11M1) Slika B. ZOrich 1985.53 Slika 8. toplotna zastlta Toplotni mcstovl prema DIN 4108. SIA-Dokumentation 00107. Verbesserte Neubaudetalls. Hauser. H.54 ~~I II Stika 8.monolitni zid(1/M2J snka 8.: Anschlussdetails von Niedrigenergieha.21 -c }-R -c 1. i Nanni. Altbaudetails. J.55 Spclla izolovani zid Spolja izclovani zid Orvena gradnja Orvena gradnja Drvena gradnja U jezgru izotovani ozid U jezgru izojovani II! - A2 HI H2 H3 K1 K2 K3 Ml M2 M3 A H K M 4 A H K M A H K M A M A1 podruma Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanica podruma Tavamca podruma Tavanlca podruma Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanlca podruma Prozorski parapet Prozorski parapet Prczorski ozid U jezgru izolovanl ozid Monolitni zid Monolitni zid Monolitni zid Spolja tzolovan zid Drvena gradnja U jezqru lzolovaru zid Monolitni zid spolia izofcvani lid Drvena gradnja U jezgru izolovani ozid Monolitni lid Spolia lzolovani lid Drvena qradnja U jezgru lzolovani zid Monolitni lid Spolja lzolovani lid U jezgru lzolovani zid MonoHtni zid Spolia Izolovanl zici Spolja izolovanl lid Monolitni zid MonoHtni zid parapet Prozorski parapet Uloiina prozora UJoiina prozora Ulofjna 20 Slika prozora Ulozina prozora Natprozornik Natprozornik Natprozornik Natprozornik Kutija roletne Crtani prikaz Materijal Kutija roletne Toplotna izolacija < Kutija roletne Terasa Terasa Terasa Terasa Balkonska p'oca 0. C. i Paschen. i Sliegel. SIA-Dokumentation 99.: WarmebrOckenkalalog 2. PrtiogB Prlmeri za nselne izvodenja pr!kljuenih detalja sa toplotnom provooipcostl na kojoj se ba~~aju prikazani su u tabell 8. H. Brunner.0 Spolia izolovani ztd Drvena gradnja U jezgru izolovani zid Monolitni zid Monolitni lid U [ezqru lzclovani zid Monolilni zid U jezgru lzolovanl zfd Monolitn. SIA-Dokumentalion 0 078.usem. H. sa U jezgru izolovanl zid izgradenlm potkrovJjem Krov na ro1:njate. i Nanni.Spoljni zleovl. H.0 Ko~uliica 11 " lverica 12 12 14 14 Drvo 16 16 18 Malter 18 18 19 Tlo 20 21 Prllog C (izvod) Literature: 1 Brunner. C.: WarmebnJckenkatalog 3. G.l: eoca poda . G..21 A2 Ml M2 A H K Ml M2 10 10 K M K M K M K M K M M A K DZ DZ IW Zid ad opeka 0. i Stteqel. C. lid U jezgru izolovani zid Monolitn.U.: Stiegel. zid MonoHtni zid Spolja izolovam zid U jezgru izolovani zid Ravan krov Krovni prozor Prikljueak mansardnog prozora Krov Unutra~nji zid 7 4 Hauser. J.U.alika 2: Objal:njenje kljuea za cbtlkcvanje 330.2: Plata poda .: warmebrackenkata'oq. lid U jezgru izclovani zid Monolilni zld Meduspratna tavanica Meduspralna tavanica Met1uspratna tavanlca Meduspratna tavenca Krov na roznjate Krov na rofnjace Krov na rasplnjace Krov na raspinjace Zavr~elak zaosta Zavrsetak zabata > 1. sa izgradenim potkrovljem Krov na raspiniace. TeubnerVerlag. sa izgradenim potkrovljem Ravan krov Ravan krov MonoHtn.02 priklfueaka A1 Tavanica podruma Tavanlca podruma Tavanica 18 • ~ Broi elementa slike I~I ~I Sllka 6. Fraunhofer IRB Verlag 1996. 3. G. ZOrich 1993. Bauverlag Wiesbaden 1990. Neubaudetails. H. sa izqradenlrn polkrovljem Krov na raspmace. priiog 2 Tabela Prikljul:ak . durchgesehene AufJage 1997. Krov na roinjate.10. Hauser.W. J. G.U. Brunner.: W~rmebrOckenatlas fOr den Mauerwerk· sbau. Bauverlag Wiesbaden 1992.: WarmebrOckenkatalog.: warmeeracken-Auas fOr den HoJzbau.1. Schulze.3: Plota poda-spolja izolcvanl zid(1/A1) 45 . Mainka. i Nanni.

14 Tavanica podruma .u jezgru izolovani zid (2IK2) Slika 8.10.4: Podna plata .60 _j 365 Slika B.03 H 60 Slika 8.7: Tavamca podruma .spolja izolovam armirani teton (1/52) HH HH \.6: Podna ploca .17: Tavanlca podrumadrvena gracJa(2JH3) HH 40 100 ::I- e " + ::Ie - S 1--1 60 Slika 8.10: Tavaruca W 60 podruma-spolja izclovartl zld (2IA1) Sllka B.spolja lzclovani armirani baton (1/51) Slika B.16 Tavanica podrumadrvena grat1a(21H2) Sllka B.moncutni zid (2JM3) Slika 8.monclltni zid (21M2) 100 100 W 60 Slika B.u [ezqru izclovani zid (2JK3) Slika 8.spolja izclovani zid(1/A2) Slika 8.15: Tavanica podruma -drvena grada (2/Hl) 1 f.5: Podna plata .8: Tavanica podruma .11: Tavanlca podruma . prilog 2 330.9: Tavanica podruma .13: Tavanica podruma .Spoljni zldovt.. toptotna zastita Toplotnl mostovi prema DIN 4108.monolilni zid (2JM1) Slika B.spolia lzolovanl zid (2JA2) 46 ..I 60 Slika B..

-. prilog 2 100 330.34: Terasa . toptotna zastlta Toplotni mostovl prema DIN 4108. Slika B.u jezgru lzolovanl Hf.33: rereee-morcamt zid (71M1) 36.U Jszgru izolovanl zid (4/K) Sitka 8.monolitni zid (71M2) 47 .26: Natprozornik .monolitnl zid (31M) SUU B. 36.04 -"I Silka B.28: Natprozornik .24: Ulafina prozora .23: uonoe prozora-spolja tzclovanl zid (4/A) Stika 8.25: Uloiina prazora .10. ::r~ 0 W II l' .12 Tavanica ~ podruma ~ -u iezqru izolovani zid (2/K1) Slib B.I '" Slika B.monolitnt zid (4/M) drvena grada (3tH) 30 8 7 Stika 8. Slika 8.21: 100 parapet Slika 8.u jezgru lzolovanl zid (5/Kl 365 ::r.drvena grada(4/H) Sliu 8.Spoljni zldov'.spolja izolovani zid (3/A) ~100 Varijanta1 Slika 8.20: Prozorski parapet .18: Prozorski parapet .22: Prozorski Varijanta2 zid (3/K) Uloztna prozcra .19: Prozorski parapet .monount zid (5/M) Slika 8.

10.mcnolitni zid (S/M) Silks 8.drvena gradnja (9/H) 48 .spolja lzclovani zid (S/A) SUits 8.30: Kulija roletne .42: Meduspratna tavanca .32: Kutija roletne .spolia izolovani zid (7/A2) 365 Slika B.37: Balkonska plata .spolja izolovani zid (S/A) 100 HH 40 100 H :ilI SlUm 8.31: Kulija roletne -spolja izolovani zid (S/A) i-------l---I 90 60 Sllka 8.38: Meduspratna tavanica .29: Natprozomik .36: Terasa .u [ezqru 100 izolovani zid 1-1 60 (elK) S!ika 8.spolia izclovanl zid{7/A 1) Slika B.41: Meauspratna tavanica .u jezgru izclovani zid (9/K) Slika B.4O: Meduspratna tavamca .Spoljnji zldovl Toplotni mostovl prema DIN 4108. prilog 2 330.monolitni zid (91M2) HH 40 lao Silks B.35: Terasa .monolitni zid (9/M1) SlUm B.39: Meduspralna tavanlca .05 i-j 80 i--------I 100 Siika B.drvena gradnja (5/H) Sliks 8.

10.51: Krov na rasoinlaee -monolitni zid (161M) Slika 8.S8: Prlkljutak unutrasnjeq zida u krovu (21I1W) Silica 8. prilog 2 330.53: Ravan krav-monolitni zid (181M) I~ Silks B.44: Krov oa rozniate .1 100 Silks 8.. toplotna zasttta Toplotni mostovl prema DIN 4108.57: Prikljueak mansardnog prozora (2010Z) 49 .----.u jezgru Izolovani zid (1 O/K) 365 1---.43: Krov na roznjace .spolja izolovan zid (la/A) 1 • 1 Slitta B.Spoljni zldovl.52: Krov na respnlace .u jezgru izolovani zid (l6/K) Silks 8.----..56: Krovni prozor (19/DZ) !. rnonofitni zid 365 Sllka 8.u jezgru Izolovani zid (111M) (11/K) Slika B.55: Ravan krovu jezgru izolovani zid (lB/K) r------i 120 1-----1 100 Slika 8.j 100 Slika B.54: Ravan krov .06 1 teo SUka 8.monolitni zid (1 DIM) !.46: Krov na rasplniace .j 100 Slika 8.45: Krov na rasplnlace -.

1. Nose':i cog rav"'ll "ai"s: vl$insko odsto1en_i.1.3 koje su nize navedene vale samo onda.1 Nlze navedene minimalne debljlne d odnose se. Izvedba 3 a) ill 3 b). rnoqucnosti lzvodenja 1 do 3) Kotva od nerdajuCeg pljOOteg telika 4.01 zldova.2 Razdelniee izrnedu gotovih delova moraju prema sllci 21. DIN 1052 deo 1 Ideo 2.sem obloge od eellcnog lima npr maltera III obloge.3 Obloge. fli'im Izoiscioni slo] prerna pasusu 4.01 4. zidovi stepenista.lkljueenje ma~erlsanjem (samo u obi8911 ugradnje I prema DIN 4103 1) ceo Prlkljueenje sa kotvama Kotva oct nerdaju~ nenoseci zidovi ukrucuju delove gradevine. u pogledu zastlte od pozara treba ih posrnatrati kao i nosece zidove. eventualno kod koriscanja grade· vlnsklh materljala klase B treba abratiti pazniu na zahteve gradevlnskog nadzora. onda podesnost tih ugradnjl treba dokazatl u vezl sa zldom prema DIN 4102 deo 5 odn.3 Kroz u pasusu 4 klaslflkovane zldove kojl zatvaraju prostorije smeju pojedinacno da se provedu elektnenl vodovl. npr opterecenja tavaniee.Jtenje !Ijebom A-A 4.1 Sa stanovista zastite od pozara razllkujemo neno· ssce i nosece zldove.2.2. Izvedba 2.1. 4. Kao zidovi koji zatvaraju prostor nadalje vaze s pol j nih z i d 0 va> 1.1.4 Pr. npr.2 da Is· pune us love navedene u tabelama 35 i 36.52.rnoze biti opterecen sa tri iii cetlrl strane. lidovl kojl zatvaraju mogu da budu noseci i nenoseci zidovi. kojl se rasporeduju izmecu slojeva dvoslojnlh zldova treba dlmenzionisatl same za se· be.6 - pozar Slika 20: Kllze6e sucellavanje zida (potprore) zldova.4.1. ako se preostall popreeni presek otvora u potpunostl zatvorl malterom prema DIN 18550 deo 2 III betonom prema DIN 1045. deo 4 (zastita od poiara) od betona. zastita ad pozara Klasifikovsni zidovi prema DIN 4102. opterecenja vetra. odn.3 Prikljueke nos eel h maslvnlh zldova treba Izve· stl prema DIN 1045 Iii DIN 1053 deo 1 (npr.2 Nenoseci zidoy.1. ovo og· ranltenje ne vall za zidove ad betona III zldane zldove sa ukupnom debljlnom mlnimalna debljina + debljlna opiate . Izuzete iz ovoga su u pasuslma 8. 4.1 4.2 Prikljucke n e nos eel h masivnlh zidova prema DIN 1045. rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2. Parne brane ne uticu na nazive klasa otpornostl .1 Sem izuzetaka prema pasuslma 4.8.~~:'pomerljiva 4. Klasifikaeije pripadaju 4. kao zld u pre· vezu) Iii prema podaelma sa sllke 19 odn.2 Makslmalne vislne zldova rezultlraju Iz norm I DIN 1045.olacioni sial prema pasusu 4.2 Debljine zldova.1. 4.2 do 4. red 1. i?llNillzolacloni 4. tada treba da cdqovaraiuco] klasi vatrootpornosti. Zarubljene Ivlee mogu da se ne uzmu u obzlr ako zarubljivanja ostane s 3 em.1.5 Dvoslojni sloj prarna pasusu 4. Kod razdelnlea na pero I tljeb prema slici 21.13. pi 0 ce prostor P.1.01.1. kao zld u prevezu III na suteljavanje sa malternom razdelnl· com bez kotve) Iii prema podaclma sa slike 17 odn.1.6 nenosecih maslvnlh zi- i Inslalaeije 4. a spoljnji sloj nenoseci. 140 mm..4 klase otpornosti na vatru sledecih klasilikovanih zidova se uvek odnose na zldove bez ugradenih elemenata.2. npr.10 m Kao zldanl deloyl kojl ne zalVaraju profior smatraju se poprecni preseei tija je povrsina z 0. Kod zarubljivanja > 3 em za minim ainu debljlnu zlda treba odrnerlti od krajnjlh tacaka zarubljivanja.1. kutije prekldata.1. vlslne zidova 4. DIN 4103 delovl 1 do 4 I DIN 18183. Izvedba 1. dovoljno je malterlsatl razdelnleu u spoljnlm tre6lnama zl· da. ali moraju da prenesu opterecenia vetra koja deluju na njihovu povrslnu na nosece gradevin· ske delove. smlsleno vazl pasus 3.1. Razdelniee sa izolaelonim slojem od mlneralnlh vis kana moraju da odgovaraju podaelma sa sllke 21.1. koji zatvaralu proster su npr. Izoiacioni slOj ad mineral nih vlakana prema pasusu 4.a u slucaju delimltno iii potpuno slobodno stojeceq zida .6.1.1.1 Navodl iz pas usa 4 vaze za zldove kojl se razapinju od neobradene tavanlee do neobradene tavamce.2.2.4 spregnute konstrukelje za tlju ugradnju treba ispostovati jednoobrazne odredbe norml i dozvola.4 Zidov. prevezi itd. da budu tako Ispunjeni rnalterorn prema DIN 1053 deo 1 Iii betonom prema DIN 1045.6 2·slojni spoljni zidovi sa iii bez izolaeionog sloja iii vazdusnog sloja su oni zidovi koji su povezani kotvama iii eiji je unutrasn] sloj noseci. 361.7 2·slojnl kllenl podeonl zidoy.1 Osnove Vrste za premeravanje zldova zidova tavanlee i 330.koje su navedene u pasusu 4. deo 4.3ZadlmenzionisanjepoZamlhzldovavidipasUS4.1.3.40 m odn.e prema static~ kt'TI petrebama zldovi su pretezno na pritisak napregnuti delovi za preuzimanje vertikalnih opterecenja. Primedba: Za sprovodenje snopa elektrlcnlh vodova potrebne su pregrade elju klasu otpornosti na vatru treba dokazati Ispltlvanjima prema DIN 4102 deo 9.6.5.2. zldanih zidova ill zldanlh gradevinsklh ploca sa ukupnom deblji· nom < 60 mm smeju da se korlste samo nazldne kutije. funkcije 4.. 4. . Ovakve zldove treba dlmenzlonlsatl kao potpore prema pasusu 3.1.6 1 do 3 b) / Slika 21: lldne razdelnlee (~ema . krova.1. perne brane Kod zidova klasllikovanlh u pasusu 4 je dozvoljeno postavljanje dodatnlh obloga . podvlake itd.1. vazdusnoq sloja su zidovi koji nisu povezani rnedusobno pa nemaju kotve. U pogledu taktora Iskoriseenja a.2 Sporedn' uslov.. iznad zidnlh otvora treba dimenzionisati za . Kao stupcl iii kratki zldanl zldovl smatraju se poprecni preseei koji se sastoje od manje od dva nepod~ljena bloka iii eija je povrslna popresnoq preseka < 0.10 m i sirina S 1. Sllka 17: Prlkljucci zld . grede. potrebnl su I drugl dokazi podesnosti . potrebni su I drugl dokazi podesnostl.1.13 odn.1.zld nenosecl maslvnl zldovi (primer zldana opeka.2.kljllccl.tavanlca dova.03.ikljo.1 Betonski I armirano-betonskl zidovl od normalnog betona moraju uz postovanje uslova Iz pasusa 4. razdelne kutlje ltd. 4.1. Kod rnontaznlh zldova III gradenja prefabrlkovanlm plocama potrebni pozarno-zastltno tehnltki Izolaeionl slojevl mogu oko takvih kutlja da se stlsnu na 30 mm. rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2 P.2. prl eernu je d zastitno-pozarno tehnlckl potrebna debljlna prema tabell 35.5. 4.sklea za Izvodenje 50 .2.1. ploce zidova iii tavaniea.2. razudene zldove od armlranog betona prema pasusu 4.1. 4.20.2. uporedl DIN 1053 deo 1. npr.6. kod zldova od betona. preeke. U svemu ostalom ovakve kutlje mogu da se rasporede na bilo kom mestu.1. Njih pozar opterecu]e samo sa jedne strane. zidan! zidov! UpulslYO: Prema DIN 4102.4 Kada u zldove kojl zatvaraju prostorlje sa odredsnom klasom otpornostl na vatru treba da se ugrade zastakljlvanja III odredeni vatrozastitnl delovl sa odredenom klasom otpornostl na vatru. trostrano opterecen]a po- Slika lB: Prikljueci zld (stu pac I potpora) .6.1. razdelnice na zldan< zid Belonili 4. kada zidoyl Podael prema tabeli 45 za dvoslojne pozarne zldove se ne odnose na otpornost na vatru jednog pojedinaenog zldnog sloja.2.1. Primedba: Ukoliko se zldovl kojl zatvaraju prostoriju pricvrscuju na npr. ~~~~f'e. 4. < 5 d.1. DIN 1053 delovi 1 do 4. kao I zldove kojl zatvaraju I koji ne zatvaraju prostor. kod zldova k o j i zatvaraju prostoriju ne smeju da se ugrade neosredno jedna preko puta druge.2.6. sllke 20.5. sllke 18.npr u okvlru davanja opste graaevlnsko·nadzorne dozvole.6 4.5 Noseel zldovl kojl ne zatvaraiu prostor su nosecl zidovi koje pozar opterecujs sa dve strane ..0 m. u okvlru davanja opste gra· devlnsko-nadzorne dozvole.Zidovi.02. su plocastl gradevlnskl delovi koji su I u slucaju pozara ootarecenl pretelno samo svojom sopstvenom tezinorn i koji ne sluze ukrucenju na savijanje noseclh zidova. ukollko nlje drugatije navedeno.2 Kod nos eel h zldova podacl doduse ne vaze za zidove sa s irln orn b< 0.2 vaze za betonske I armiranobetonske zldove od normalnog betona prema DIN 1045.8 Natprozornicl. DIN 1053 dao 1 und DIN 4103 deo 1 (npr. koiva razdelnice 4. 4. Oni slute za sprecavarue prenosenja pozara iz jedne prostorije u drugu. Kod nosecih zldova svakl sloj za sebe je od slueaja do slueaja oslonae tavaniee odn. podtavaniee iii se postavljaju na duple po· dove. klasifieirane stepenlee --> 351. stambeni pedeoni zidovi i pozarnl zidovi. zavrsm zldo· vi zgrade sa iii bez izolaclonog sloja odn.1.1.2.1.1.2.2.6.2 Klase otpornosll na vatru betonskih beionsklh zldova od normalnog betona ! / iii armlrano- Slika 19: Suceljavanje zldana opeka zld - zid nosecih zldova. Zakosavanje I zavrteel izolaelonlh slojeva od mlneralnlh vlakana mogu da se zatvore zaptlvnlm materijallma za ra· zdelnlee prema DIN EN 26927 m !z. 4. deo 13.4.2 Utiene kutlje..4. 4. 4. 4. Klaslflelranl krovovl . 4.2.2 do 8.1 Podaei pasusa 4.2.1. primer 4. kao i horizontalnih opterecenia. uvek na neoblozenu debIjlnu zlda III na neoblozenl sloj.2.1.. nosecih 4.1.. anda Ispltlvanjlma treba dokazatl klasu otpornosti na vatru. 4. zidovi u izlazima za sluca] nuzde. vee na otpornost na vatru ukupnog dvoslojnog zlda Oslonel. da dubio na maltera III betona odgovara minlmalnoj debljlnl zlda prema tabell 35.6 Ugradnje 4..1 Oblast primene iarom. 4. plocastl gradevinski = lid 0 viz auk rue e n j e su plocasti gradevinski delovi za ukrucivanjs zgrade iii ojacavanje na savijanje napreqnutih zidova.0 m.

1 1.1 Rasclanjeni arrnlrano-betonskl zldovi Oblast primene (l-strano ugrozeni vatrom) Konstrukeione Red karakteristike Oznaka klase vatrootpornosti ~ ~~~ Poprecna ~ armatura .3.1.6.2 i 4.162 .3 1.2.2. 51 .Zidovi.3.5 a. t = -~~ 0 zul Nco I (8) Poprecna zul Nc.4 1.6 smeju tabela- .50 m .680 .50 m . sirina.4 Kod nosecln i nenosecih zidova prema podaeima tabela 35 i 36 odredene navedene minimalne debljine zidova smeju da smanje na sledeCi nacin: klasa bruto gustine 2.2.587 kN .1.o doz. Faklor iskoriStenosti Minimalni osovinski lskorlscenostl a.2 Zidovi vaze kao noseCi zidovi koji ne zatvaraju prostor koje treba najpre dimenzionisati prema labeli 36.4.386 kN 608 kN 854 kN 97kN 292kN 475 kN 58kN 127 kN 200 kN - 152 kN - ne sme da se ide ispod slede6ih vre- - - - - - - - - Minimalni osovinski razmaei nosece pocuzne armature elemenata zida sa svih strana ugroienih pozarorn radi svrstavanja u klasu vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 deo 2 = 30 DIN 4219 dec 2 mm na Kod noseelh zidova koji ne zatvaraju proslore ne da se smanjuju ni debljina zidova ni razmak osoviarmature prema postojeclrn pravilima.980 -1257 kN kN kN kN kN 4.4.3.2.1 U zavlsnosf od sistemske duiine i dimenzija preseka mogu da se preuzmu centralne sile pritiska navedene u tabeli 37 rnoquca.5 = prema DIN 1045 10 10 10 U otvora mora da poseduje caju ~ 50 em. smanjenja prema tabeli 2 su moquca.2 Sporedni uslovi ali minimalna 2. debljine bid em 20/20 40/20 60120 80/20 100/20 20/18 40/18 55/18 70/18 90/18 20/16 40/16 60/16 80/16 20/14 45/14 70/14 20/12 40112 60/12 1.2 zida d u mm kod 100 '1 100'1 120 140 10 10 20 25 120 120 150 160 10 10 25 35 150 150 180 210 35 35 45 55 zidova noseCih zldova Faktor tskoriscenostl 4. klasa brute gusline 1.2 1.1. 6.1.3.1 Podaei iz pasusa 4. navedenog kao uceo mase.1 i 4. klasa bruto gusline 1.2.3.888 kN -1179kN -1534 kN - 117kN 291 kN 450 kN 581 kN 731 kN 83kN 203 kN 330 kN 450 kN 52kN 162kN 255 kN 27kN 62kN 98 kN Slika 23: Sematski prikaz dimenzija debljina.1 Zidove treba prikljucivali uvek celom povrsinorn na spratne tavaniee.1i 37 ekscentricnc optere6enje koje rnoze da se primi nakon 90 min-nog dejstva pozara 1 1.2 Sporedni uslovl Faktor lskorlscenostt 1.7) kao i zidova sa veoma armaturom (razmaei sipki < 100 mm) debljina zida mora da tznos: najmanje 120 mrn.2 1.1 Nemalterisani zidovi Dozvoljena vltkost-vlsina Minimalna nenosscih debljina 4.smanjenja prema tabeli 2 su 4.0 razmaci u mm = 0.2 1.0 m i Us u mm u oblaslima zidova 10 10 15 25 25 35 35 45 55 65 4.4.3.50m .3.2.3 1. Tabeta 37: Centralno optereesnje koje mo:!e ds se primi dozy. t delova zida koji su sa svih strana izloienl vatrl prams 90 mln_ ugroZenosti poZerom prama DiN 4102 deo 2 Sistemska duzina 2.3.1 a. za zidove klase sprataldebljina zida = hs Id 80 '1 1.1.2.1.2. 4.1 1.3.2 1. razmaci U 80'1 100'1 120 mm 4.1 vlslna sprataldebljina hs !d u" Debljina zida prema br.3.1 1. zasnta od POi81'S 330.4.2 Pripadajuce sistemske ka treba videti iz slike 22.4. Kod ovog smanjenja dnosti: F 3D-A: min uvidi ~ F 60-A: min u 4.1 1.4.o doz.2.294 kN .2 i 1.0 Faktor iskoriseenosli u poduzns armature koc 10 10 10 Minimalni razmaei osovina iznad otvora sa svetlom svetlom merom S 2. = 0.2. da se interpoliraju linearno. Nc.t iskorlscenostl a.6.4. onda ekscentricno opterscenje koje moie da se primi treba da se izracuna prema jednacini (8): zul " / /' armatura F3Q-A F 60-A F 90-A F 12Q-A F18Q-A Ovde zul Ne Ne.3 1. ne manji od 10 mm.3.2 2 2.2.1 a.3 1} razmaei U poduzne armature kao i razmaci osovina U i Us u oblastima zidova iznad otvora prema br.3. tabela 10.Ne. 1. Tabela 36: Noseci betonski i armirano-betonski ugroienost vatrom) Konstrukeione zidovi od normalnog betona koji ne zatvaraju prostore (v i s e sir a n a klase vatrootpornosti 4. u svakom slu- Faktora iskoriscenosti 1. 3.1 Nemallerisani Minimalna Faktor Faktor faktora zidovi 120 120 120 u debljina zida d u mm lskorlscenostl 'I = 0.6. razmaei i i Us Us u oblastima zidova iznad otvora prema po- br.3.3.1 2. = 0." Poprecna I //' 4. pasus 13. pravolinijska interpolaeija je dozvoljena.5 Faktor lskorlscenostl a.3 vale za nosece zidove od armiranog betona prema DIN 1045 sa otvorima za vrata i prozore.1 1. ali minimalna debljina nenosecih zidova nosech zidova Osovinski podaeima zida du mm kod DozvolJeno opterecenje 2.1. 1. 4.2 Osovinski daeima rnoquca: Debljina zida d prema br 1.2 2.0 za 5 %. strana iznad iii ispod odredenog visinu od ~ 3 d. pravolinijska interpolaeija je dozvoljena.3 Ukoliko se u zidne elemente uvode normalne vrednosti sa planskom krajnjom ekscentncnoseu.3.790 kN -1281 kN -1773kN 195 kN 595 kN 986 kN 123 kN 292kN 460 kN .20. = 1.2 prema pasusima zida = 3.0 za 20 %.3 Faktor iskortscenosti Minimalni osovinski nenosscih zidova = 0.0 m slojem maltera Zidovi sa obostranim do 3.3 i 1.2 1. a.3.4.2 1. betonskl l armlrano-betonskl zldovl od normalnog betona koji zatvaraju pros!Orije 4. = 1.3.3. smanjenja prema labeli 2 nisu rnoguca: ali u i Us nisu manji od 10 mm gustom Kod sadrzala vlage u betonu.5 Minimalni razrnak osovina armature prema ma 35 i 36 sma da se smanji na sledeCi nacin: klasa brute gusline 2.2128 -2760 kN kN kN kN kN Slika 22: .2. karakteristike Oznaka Red 't::I ~~~ Poprecna I armatura .3 60 80 4.0 em'!m po strani 8S1420 S odn.3 4. zidani zidovi Tabala 35: l\Iose611 nenoseet.5 Dozvoljena vitkost = obtastima zldova iznad 10 10 15 25 25 35 prema DIN 1045 35 45 55 65 U tabeli 37 se izvodenje zidova bazira na betonu 8 treba slicno stupcima voditi iznad ukupne visine zidova sa 7.1. >4% (vidi pasus 3.2 1.3 vaze samo F 90 (oznaka F 90-A).0 m merom> 2.2 vale pasusa 4.4 vaze samo za d u mm podulne armature kao i razmaci osovina ali u u neoblozene zidove.2.3 Najmanje jedna duiine L i dimenzije prese- poduzne armature kod 10 nose6ih zidova pri opterecenju Faktora Faktora lskoriscenosti iskoriscenosf a. Armaturu 2 2.o znaei slsdece: dozvoljeno centricno optere6enje prema DIN 1045 dozvoljeno ekscentricno opterecenie prema DIN 1045 centncno optereeenje koje maze da se primi nakon 90 min-nag dejstva pozara prema tab..0 m svellom merom> 2. armatura F 3Q-A I F 60-A I F 9Q-A I F 120-A I F180-A prema DIN 1045 90 '1 90 110" 130 10 10 10 10 II 1 1.6.4 45.4.1 1. 4.2.2 1.3.2.1 1.2.4 Klass vatrootpcrnostl zidova od lakog betona sa kompaktnim sklopom prema DIN 4219 dec 1 Ideo 2 samo pod sporednim uslovima Zidovi sa obostranim do 3.299 .6.3.3. dec 4 (zastita od pozara) od betona.4.02 Klasifikovani zidovi prema DIN 4102.2.4.1.2. 4.3 1.0 a.3.3 Podaei vatrootpornosti iz pasusa 4. = 1.3.1. smanjenja debljina u prema tabeli 2 nisu prema pasusu 4.2.1 Pasusi 4. tako da nije rnogucs slobodno pomeranje u oblasti zavrsetaka zidova.2.1 1.5 malterisanjem prema pasusima 3.3 U daljem tekstu klasifikovani zidovi smeju da se ugrade samo onda kada odgovaraju uslovi okoline DIN 1045. Ne.1 1.2.1.526 kN -1389 kN -2243 kN -3086kN -3928 kN .216 kN . 4. 4.0 za 5 %.1 2.2.1 a.412 . redovi 1 iii 2.408 -1097 -1613 . 1.3.1 80 4.5 120 120 140 10 10 10 120 140 170 10 10 25 140 160 220 10 25 35 170 200 300 35 45 55 doz. Ovde doduse ne sme da se ide ispod minimalne zida od 150 rnrn. = 0.2 Mecluvrednosti smeju Ekstrapolaeija niie dozvoljena.0 za 20 %.0 Minimatni osovinski razmaci u u mm otvora sa svetlom rnerorn s 2.3 1.1 a = 0. Nclt zul Ne. = 0. samo delove zidova izmedu otvora treba dimenzronisati prema tabeli 37 4. sistemska cuzina zida: 4.5 em'!m po stranl 8St 500 S iii M i razmaka osovina nosece poduzne armature od 25 mm prema sliei 23.863 -1446 -2021 -2601 kN kN kN kN kN I" 12 iii I.

U2 0:: = 1." Zidovi sa malterom F3O-A 1 2 Biokovi ad poroznog betona i ravni bk>kovi od poroznog betona prema DIN 4165 Poroan beton. dokazi DIN 4103 dec 2 nenoseel unutrasnj podeoni zidovi.6 ~ c:. "Giter't-blckovi (trenutno u nacrtu) i ravne ploce tasadni blokovi i suplji blokovl puni-.2 3.crl dozv.2.bloka-. obracun i izvodenje.5.5.O.3 3.2 3.2. onda se u pojedinacnom slucaju proeenjuje prema DIN 4102.3 4 AiB najmanje istoj klasi klasu vatrootpornosti iii 7 (115) (115) (115) (115) (115) (115) 1115) (140) (175) (1151 (115) (115) 1140) (175) (2401 (115) (115) (140) (175) (300) (300) (140) (140) (175) (2401 (300) (365) precke i stupei moraju da pripadaju vatrootpornosti kao i zidovi: njihovu treba dokazatl prema pasusima 3.11 Vradnosti tabela 38 do 41 i 45 vazs za sva izvocenja suceonih spojnica prama DIN 1053 dec 1.1.1 3.2. izmedu ostalog za nadvoje preza dimenzionisanje j izvodenje ravnih na- 4 Krecno-pescene DIN DIN DIN opeke prama 106deo 1 106 deo 1 A1 106deo2 4 puni-.5 uz kortscenje prema 115 (115) 115 (1151 115 (115) DIN 18152 ~ 0.gradevinske ploCe i porozni beton ravne graCJevinske pIo¢e prema DIN 4166 Suplje zidne plate od lakog F 6O-A 75 (75) F9O-A 10051 (75) F 12GA 115 (75) F18GA 150 (115) 754) (50) betona prema DIN 18148 Suplji blokovi Punt blokovi Zidna opeka ad lakog betona prema DIN 18151 prema DIN 18152 i puni blokovi od lakog betcna DIN 18153 od betona plate prema 50 (50) 70 (50) 95 (70) 115 (95) 140 (115) Zidne qradevinske od lakog betona prema DIN 18162 3 3. "Giter"-blokovi. 1. Oblast .arrnlranoq zida" prema DIN 1053 dec 3.1. onda kod koriscenja .2. 4.2 blokcvl od lakog betona prema DIN 18151 Puni blokovi i puni blokovi od lakoq betona prema DIN 18153.2 2. 4.5 N/mm2 vefe vrednasti od punog-.2.5. delotvornost je Ona se obezbezahteve prema Laka opeka Faktor Faktor Faktor sa vertikalnim iskoriscenja iskori~cenja lskoriseenia ~ '" 0. deo 4 (zastita ad pozare) ad betona.3 5 '1 21 Faktcr Faktor Faktor Zidani iskoriscenla iskortscenja iskori~cenia a.1 Zidna opeka prema DIN 105 dea 1 puna i vlscka visoke opeka.3 Za dimenzionisanje 4. zidan! zidovi Tabela 38: Mlnimalna debljina d neneseetn zldanlh zldeva od iii zidnih gradevinsklh ploca koji zatvaraju proslor (t-strana ugrozenosl poiarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim Konstrukeione Red malterom prema pasusu 4 5 2 10 karakteristike Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornosti 330.2 pozarnlh zidova vidi pasus 4.04 4.2.2 0.?:O.1 Sledeei podaci vaze za zidove i stupee od opeke i gradevinskih zidnih ploca prema siedeclrn normama: DIN 1053 dec 1 zidani zid. nadvoja.6 vertikalrurn supljinama.2. 2d.5. 115 (70) i klinker 115 (70) 115 (100) 140 (115) 175 (140) DIN 105 dec 21aka opaka DIN 105 deo 3 cpeka sa vertikalnim evrstoce DIN 105 deo 4 keramitki klinker 3.dova od opeka i zidnlh gradevinskih ploea uldjllclljll"i stupce I nadvoje 4. dujs kada malterska podloga ispunjava DIN 18550 dec 2. pasusi 6 do 8 DIN 1053 dec 3 zidani zid: armirani zid: obra eun i izvodenje. treba u pojedinacnorn slucaju dokazati procenom prema DIN 4102 dec 2.0 115 (115) 140 (115) 175 (140) sa 115 (115) 140 (115) 175 (140) 115 (115) 175 (115) 175 (140) 140 (115) 175 (140) 190 (175) 140 (115) 190 (175) 240 (190) lzolaclonl slojevi u prikljucnim spojnieama koji se rasporeduju iz zvucno-tehnickih iii drugih razlega..5.0 I ~uplji 150 (115) 200 (175) 240 (200) cnostl dl6 < konstruktivno. debljina d nosetih zldan. = 0.2.10 Kao malteri za poboljsanje trajanja mogu da se koriste malteri grupe P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4.1..2 Faktor lskoriscenja zanja prema dozvoljenom dec 1 (postoj. Kada sa na spoljnjim zidovima postavlja toplotna izolaeija.39: Minimaln.2.6 kg/dmJ mm 115 (115) 80 115 (115) 80 165 (140) 80 d ~ 75 d~ 70 165 (140) 100 mm mm (115) 60 6 lidne gradevinske ploee od gipsa prema DIN 18163 za brute gustine tanka posteljice: 4.5 4.2 o. Vrednosli Red ~ Blokovi ad poroznog DIN 4165 betona wa~1 .5. ali vidi izuzetak u pasusu 4.ne izmedu slojeva.5. '" 0.1 4. zastlta od pozara Klasifikovani zldovl prema DIN 4102.3 3. 6 iskortscema lskcrtscema iskoriscenja o.5. debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornasti Za dimenzionisanje prema DIN 1053 dec 2 kod planski ekscentrlcno pritisnutih stubaca odn.2 Zidna opeka prema taka opeka sa horizontalnim DIN 105 deo 5 115 (70) 70 suplji blokovi 115 (70) 11561 (70) 140 (115) 115 (100) 175 (140) 115 (115) 190 (175) 175 (140) lake opekarske ploce sa harizontalnim 4.6 115 (115) 115 (115) 150 (115) 115 (115) 150 (115) 175 (150) 115 (115) 175 (150) 200 (175) o. i da imaju brute gustinu ad .10 Konstrukclone karakteristlke (t-strsna Minimalna ugroZenosl pomrom). moraju da se sastoje od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 2. F3G-A F6O-A F9O-A F 12t}-A F18O-A 4.8.2.5.1 3. zaptivni materijali spojniea u smislu DIN-a EN 26927 na spoljnjoj strani izolaeionih slojeva ne uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku. 52 .1 Zidovi i stupei od opeke i gradevinskih zidnih ploca moraju da imaju mininalne debljine navedene u tabelama 38 do 41 uz uvazavanjs sledecih pasusa. 2b.1 Obtast primene 4_5.9 Oiacavajuce Zidna opeka supliinama Supljine Faktor Faktor Faktor prema DIN 105 dec 2 Laka suplja opeka sa vertikalnim . "Giter"-blokavi i suplji blokovi (trenutno u nacrtu) purn-. da pripadaju klasi materijala A.. "Giter"-blokovi.1.1.2. pasusi 1. 115 (115) 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (1151 115 (115) 140 (115) 175 (115) 115 (115) 175 (115) 240 (140) o..1.Zidovi. = 1. lepljivi malu oblasti lena klasu vat- Zldna opeka prema DIN 105 dec 1 puna i opeka HlzA.2.~I .6 e.5. obloge (50) 4. zahtevi. 1.5 Klase valroolpornosli .ploce od mlneralnih vlakana iii panasteg stakla) on sme da se tretira kao malter.5. zatvaralu prostor ( ) vaze za zidove sa obos1ranim maltarom prerna pasusu 4.1 3.1.5." ..7 Malteri od vestacke smole (disperzioni ter) koji se koriste za spajanje gotovih delova zisnih spojniea u debljini od .1 3.izolacionog sloja ad materijala klase A (n... = 0.2. blokovi i ravne plate fasadni 1)2) 106 dec 1 106 deo 1 A1 106deo 2 suplji btckcvl i fasadne obloge uz kori~cenJe 4..0 supunama W 4.2 3.i ravnog bloka.h .5.8uz kariMenje I) 3) Klasa bruto gustine 3. da poseo duju tacku topljenja .5. Kod ekseentri- e s d/3 uvodenje opterecenja treba eentrirati zidnih ploea ne Supljine blokova iii gradevinskih smeju da idu okomito na ravan zida.delova zidova koji ne zatvaraju prostor treba za adredivanje peel ad konstantne ekscentrlcnostl iznad visine zida prema DIN 1053 deo a. viscke evrstoce.0 Nlmm2 .6 ~ = 1.2.e. prema receptu DIN 1053 deo 2 zidani zid: prema ispitivanju kvaliteta.5.5 sadrZe sem toga odredbe za dimenzionisanje ma smernicama dvoja.: uz D'~ 4. naprezanja na pritisak a vazi DIN 1 i ravnl blokovi ad poroznog betona prema 4.6 115 (115) 115 (115) 115 (115) Gradnja prefabrikovanim elementima ad opeka ~ '" 1 .1 1." 1)2)3) .dow ko!. supljinama. prilozi DIN 1053 dec 4 zidani zid: ad prefabrikovanih elemenata od opeke DIN 4103 dec 1 nenosaci unutrasn] podeoni zidovi.1.2.6 Podaei tabela 38 do 41 pokrivaju ekscentricnosti DIN 1053 dec 1 ideo 2 do e ~ dl6.2. pasus 2.pr.2.30 kg/m3.4.1.2 Faktor Faktcr Faktor iskoriscenia iskoriStenja iskoriscenja ~ = 0.1000 C prema DIN 4102 deo 17. '" 175 (1401 240 (140) 240 (175) 4.4 1) 2) Klasa bruto gustine:!!:: 0.deo 2.2.20. podeoni zidovi ad gipsanih zidnih gradevinskih ploca Ukoliko se dirnenzlonlse na osnovu ispitivanju kvaliteta prema DIN 1053 dec 2.2 3. supljine: Mz. 4.2. 2e do 8.2.a) a" je odnos naprezanju postojeceq napreprema DIN 1053 1) Normalni matter 2) Malter tanke pcsteglca 3) Lagani malter 4) Kod upotraba maltera d ~ 50 5) kod upotrebe 6) Kod upotrebe maltera tanka posteljice: maltera tanka posteljice: Tabel.2 a. eventualno postojeee supljine moraju dobro da se zapuse.0 4) Nepropusni slojevi protiv vlage uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku.2.5. 4.3 Za odredivanje 1053 dec 1 odn. ~~~~~~~~j~prema 0l~ ~)etona 2.2.2 Podaei iz pasusa 4.1 3.izolacionog sloja od materijala klase B on ne sma da se tretira kao malter..1 2.2 ~ '" 0. Pretpostavka za pofamo-zastrtno-tehntcko dovoljno prianjanje za maltersku podlogu.3 2 Faktor Faktor Faktor iskoriscenja Iskoriscenja lskcriscenia ~ '= 0. klasa bruto gustine oe= 0.04) DIN 1053 dec 4 115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (165) 115 (115) 140 (115) 200 (140) 190 (165) 175 (140) 200 (140) 240 (175) 240 (190) same za zid zid prema 115 (115) 41 Malter rnoze da sa nadomesti dodatnim slojem zida iii fasadnom oblogom od opeka. '" 0. Kod 2-slojnih podeonih zidova potreban je malter uvek samo na spoljnjim stranama sloja . Normalni malter Maller tanke posteljice 31 Laki malter Kod 3.0 (115) (115) (115) Kretno-pestana DIN DIN DIN opeka prema Puni-.8 1.2 4.6 1.3. supljinama supljlnama ~ W.HlzB uz koriscanje 1) Faktor Faktor Faktor lskoriscenla iskoriscenia iskonscenja ~ '" 0.5. ne utieu rootpornosti i oznaku. i fasadne Sporedn! uslovi 5 lid prema DIN 1053 deo 115 Gradnja prefabrikavanim elementima od opeke .." Zidov.3 3 3.3 mm. pasus 2a i 2e.2 ~ = 0. kola se penje ne 4. .2.2.2 1.

ideo 4.2.2 4.2.2 Sporedn! 4.vidi pasuse L3. pasusi 2b. 4.2 do 4.1 Zidovi od armiranog poroznog betona moraju uz postovanjs pasusa 4. 4. = = 0. U pogledu betonskog pokrova c armature nadvoja vaze sporedni uslovi tabele 42.5. debljine zidova i razmaka osovina poduine armature da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 45.5.6 4. "Giter"·blokovi. 4.L2 3. 4.5.3. u odnosu na presek betona. ~.v. Prlmedba:. stupci i bondruei od celika.2 Sirina nadvoja od armiranog betona iii armiranog poroznog betona mora da odgovara zahtevanoj minimalnoj debljini zida.2 0.1 .3 (175) (175) (240) (175) (175) (240) (175) (240) (240) (175) (2401 (3001 (240) (300) (365) 4 Kretno-pesectna opeka ptema Puni-.edu faktora lskoriscenja ILl vaii smisleno pasus 4. 4.0 I~uplii blokOvi.8.5 Kod koriscenja maltera od vestacke smole perzivni lepljivi malter) smisleno vaii pasus 4.4.7.2 Faktor iskcnscenla Faktor iskoriscenja o.5 Nadvoje treba izvesti prema odqovaralueim podacima iz pasusa 4.3.5 Ravni nadvoj prema smernicama za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (slabo armiranih).2 0.0.2. 4. u svemu ostalom vidi pasus 4. njih treba videti u gra<1evinsko-nadzornim odredbama pojedinih zemalia. u tabeli su navedene takode vredsa rnalterorn.0 4) Gradnja pretabrikovantm elementima od opeka 4.2 navedene debljine malnu sirinu stubaca b. redovi 3 do 3. "Giter"-blokovi i suplji blokovi DIN 106deD 1 DIN 106 deo 1 A1 (trenutno u nacrtu) puni-.4.5. moraju da odgovaraju vrednostima prema tabelama 39 do 41. zasiita od pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102.6.5 uz koriS¢enje U Faktcr lskortscenja a Faktor iskoriscenla ~ 2 "'- 0.2 sa susednlm Spo] na gradillslu IIvenih betonsklh masivnlm grallevinskim I zidanih delovlma zi- 4.7.f~l. Mogucnosti izvo<1enja 1.2 da ispune uslove navedene u tabeli 44.3.7.1 Spojevi nenosecm zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne-arrnlrano-betonske oslonce iii zidne ploCe mogu da se izvode npr. 4.7 4.5.3 3 3.2 Sporedn! uslovl 4.pr.5.2 0.5 Spoj".2.2.5 Nlmm2 vaza vrednosti same za zid ad punog-.U 3. 53 . kao ideo 2.-'''"'. pasusi 6 do 8.2 Sporednlllslov.3.3 Poiarni zidovi moraju da zadovoljavaju.2.L3 Faktor iskorlscerua Faktor iskcriscenia Faktcr ekorlscenla c. 4 i 5.ano-beionsklm a2 vaii smisleno nenosecih zidnih gl8<ievinskim ploca sa susadnlm delovlma ar- 4.8. moraju tako<1e da odgovaraju najmanje klasi vatrootpornosti F90 .6.2.2 10 Konstrukcione Red 330.4.5.2. zidani zidlOlli Tabela 40: Minimalna debljina d noseelh zldanih z.0.6 115 (115) 140 (115) 175 (140) 140 (115) 175 (140) 175 (175) 140 (115) 190 (175) 240 (1751 140 (115) 240 (190) 300 (240) 175 (115) 240 (240) 300 (2401 o. 20 i 24.2 ~dna ooeka prema DIN 105 deo 2 Laka suplja opeka sa vertlkalnlm supljinama Klasa brute gustine ~0.6A i 4.3 Dozvoljena vltkost.' ------------Zidovi.6 ~:::: 1. mi.armiranonobetonski nadvoji sa i bez U-oplate.4.3 navedene minimalne debljine zidova. = = 0. koji su postavljeni neposredno ispred poiarnog zida.2. koji ispunjavaju zahteve postavljene pred poiarne zidove prema DIN 4102 dec 3. tavaniee.4 Celicne nadvoje treba obloiiti ma podacima iz pasusa 6.1. treba voditi 0 tamo navedenim uslovima.4 Oblasti zidova iznad otvora odn.04 ~ Bloknvi ad poroznoq betona DIN 4165 i ravnl Zidovi 1 -~ karakteristike ugro!enosl Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpcmosn 4.6.1.4 dove ne smeju da dovedu do smanjenja minizidova navedenih u tabeli 45.7.6.0 Lake opeka sa vertlkalnlm ~upljinama W Faktor iskoriseenja ~:::: 0.nadvoja moraju da poseduju isto debljinu kao i zidovi. prlmene 0. Pretpostavka za tehnicku delotvornost zastite od pozara je dovoljno prianjanje na maltersku podloqu.nadvoja iznad otvora.3 Kod obostrano nanetog maltera prema DIN 18550 dec 2 vaie vrednosti ( ) navedene u istom redu kao i sporedni uslovi iz pasusa 4.0 n.6 4.6 115 (115) 115 (115) 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 175 (115) 175 (115) 240 (1151 240 (115) 240 (115) 365 (175) 240 (175) 300 (2001 490 (240) = 1.7 4.1 Poiarni zidovi moraju u pogledu vitkosti. 4.2.5.1 Nadvoji u zidanim zidovima su iii prefabrikovani nadvoji." primene 4J vaie za zidove od armiranog F3O-A F6O-A F9O-A F 12O-A F18O-A blokovi ad poroznog betona prema 1) 2) 4.1 Oblast primene prelakog labrickog mlnlmalna debljlna podutne armature zldova i 4. 2d i 2e.5.6 vaie za zidove i stupce od lakog fabriCkog betona sa gustim poroznim sastavom ma DIN 4232 sa klasama bruto gustine ~ 0.2.2 Za dimenzionisanje zidova vaze uslovi opstih gra<1evinsko-nadzornih odobrenja. klasa bruto gustine ~ 0.3 Kao malter za poboljsanjs trajnosti vatrootpornosti mogu da se upotrebe malteri iz grupe maltera P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4.6 115 (1151 150 (1151 175 (150) 150 (1151 175 (1501 175 (150) 150 (1151 175 (1501 240 (175) 150 (1151 175 (1501 300 (240) 175 (1151 240 (175) 300 (240) Prlmedba: Zidovi od porozno-betonskih zidnih ploca podleiu trenutno opsto] gra<1evinsko-nadzornoj dozvoli. b) armiranog poroznog betona i c) blokova prema DIN 1053 deo 1. odn. deo 4 (zastila IOdpozara) od betona.1 4.1 3.1 Debljina armiranih zidanih zidova prema DIN 1053 dec 3. moraju sem toga da ispunjavaju sporedne uslove navedene na slikama 27 do 29.2. i dimenzionisati pre- Za dimenzionisanje uslovi po~mih zidova vidi pasus 4. iii nadvoji od betona livenog na lieu mesta u oblasti serklaia iii podvlaka. faktora iskonscanja 4.5.1.1.1 3. Klase bruto gustine ~ 0. red 1.1 Oblast Faktor lskcrlscenja G~ = 1.6.0. Faklor lskortsceoia ~ Faktcr lskortscenla c.6..zidne ploce od lakog fabrickog sa gustim poroznim sastavom moraju da poseduju nje u tabeli 43.5.!dova od armiranog .iz razlofizike.8 uz koristenje 1) 3) Supfjine A i B Faktor lskoriscenja ~:::: 0.2 U pogledu pasus 3.dova kojl ne zatvaraju prostore (vlAestrana pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim malterom prema pasusu 4.4 Armiranl zld betona sa gustim poroznim sastavom moraju prema tabeli 43 kod nenosecih zidova da poseduju najmanje u redu 1 i kod nosecm zidova najmanje u redu 2 do 2. 2e). 4.0.5.3.8 (1151 (115) (1151 (115) (1151 (115) (115) (115) (115) (115) (115) (175) (175) (200) (2401 Pozarnl zldov.1.0. 4.4 Stupei odn. 4.3 Debljina anmiranih zidanih zidova prema DIN 1053 deo 3.6. 4.prerna podaeima sa slike 25.2.8. 4. 4.20. n.8 vaze za zidove od a) normalnog betona prema DIN 1045. HllA.1 Podaci iz pasusa poroznog betona.8.0 Zidna cpeka prema DIN 105 deo 1 puna i cpeka sa vertikalnirn supljinama: supljine: Mz.7. stupei iii okviri . zidne ptoee od armiranog poroznog betona mogu da se prikljuce i prema datim mogucnostima izvodenja 2.7 4.i ravnog bloka .3. celieni nadvoji koja se razapinju kao nosaci.ojacavajuci poprecni zidovi.2.7. mlnimalnl razmak osovina Zidani 115 (115) 165 (1151 165 (165) 190 (1651 240 (190) I) 2) Normalni malter Malter tanke posteljice p Laki maltsr Kod 3.2 3.3 Nadvoji 4. suplji blckovi i ravne ptoce fasadni blckovi i 1asadne obloge DIN 106 oeo 2 1)2) Uz koriscenle Faktar iskcrlscenia Faktor iskoriscenja Faktor lskortscenja zld prema DIN 1053 ceo 4 G2'" Podaei iz pasusa 4. ceono naprezanje StatiCki potrebni Statiekl potrebni spojevi mogu da se izvode prema podacima sa slika 17 i 1R 4. 4.1 32. Ono je obezbedeno ako malterska podloga ispunjava zahteve prema DIN 18550 dec 2.7.0. 4.0.U 3.n.2 0.8. u daljem tekstu nenavedene opste zahteve.1 Podaci iz pasusa 4.HlzS uz kcrlscenie 1) Faktor lskcrisceola c.6 115 (115) 115 (1151 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 115 (115) 140 (115) 140 (1151 140 (1151 175 (115) 200 (175) 175 (140) 200 (175) 240 (1901 G2'" 0 5 ll:! '" 1.1. pasusi 2a i 2c.6. umesto jednog nadvoja smeju da se upotrebe i nadvoji postavljeni jedan pored drugog.6 Klase vatrootpornosf! zldova od betona sa gllsllm pcroznlm saslavom 4.2. 4.2 Betonski zastltni sloj armature.2.7. i celicnih nadvoja (dis- 2. treba voditi racuna 0 tamo navedenim uslovima. betona najmad i mini- 4. 4.5.2. prekrivanje malterom mora da iznosi uvek najmanje >50 rnm. ukoliko su dozvoljeni prema gradevinsko-nadzornim odredbama. moraju najmanje da odgovaraju vrednostima iz tabela 39 i 40. Za prikljucke na ugaone stupce vaie podaci sa slike 26. Za dimenzionisanje armirano-betonskih vaie odredbe pasusa 4. mora da odgovara najmanje podacima smerniea za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (vidi slucaj 2b).1 Ojacanja pozarnih zidova .tabsll 31 (vidi sluca] 2d.2.moraju da odgovaraju najmanje klasi vatroolpornosti F90. treba voditi racuna 0 tame navedenim uslovlrna. opstern raeuna nadvoji od armiranog betona podleiu trenutno gra<1evinsko-nadzornom odobrenju.04) 32 3. Zidovi od porozno-betonskih zidnih ptoca trenutno podleiu opstern gradevinsko-nadzornom odobrenju.7.2.5.2.3 3.7.1 22 2. bondruk.1 kao i 4.3.2 Obloge malnih debljina gradnja zidova ga gra<1evinske nosti za zidove 4.2 Faktor iskcrlscenja G1'" 4. '" 0. a.arrniranl normalni iii lakobetonski nadvoji. nadvoj od betonirane U-oplate i nadvoj od poroznog betona treba dimenzionirati prema podacima iz tabele 42.bloka-.2.2. Ovi podaci vaie samo do k1ase vatrootpomosti F90.!. = 1. 4.2.0 Nlmm2 < uz crS 4.2 Oblasti zidova odn.3.!~j~ 01~ ~)etona prema DIN 18153.L2 3. Ukoliko se u praksi ne izvodi bez maltera.13.1 Zidovi od lakog fabrickog spojevi (spojevi koji treba da prihvate suprema DIN 4102 dec 3) na susedne masivne gradevinske delove moraju kod zidova od armiranog betona iii zidanog zida da se izvedu sa punim spojnicam a malterom prema DIN 1053 dec 1 iii betonom prema DIN 1045 odnDIN 4232 iii prema podacima sa slika 19.3 Razmaei osovina U i Us armature nadvoja moraju kod armiranobetonskih nadvoja da odgovaraju najmanje podaeima iz tabele 35.6.8.2. 4.5. npr. b) lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom prema DIN 4232.10.2 0. od lakog betona prams DIN 18151 Punl blokovt I punt blckovi ad lakog betona prerna DIN 18152 ~~d~~~~.pr.8. 3. U vezi dimenzionisanja pozarruh zidova vidi pasus L2 L3 2 = Faktor lskcriscenla u2 = 1.2.2.1 Kod raspore<livanja armature prema pasusu 2a debljina sloja maltera moie da se racuna u pokrivanje malterom. Primedba: 4.2.5. npr. Kod nadvoja od lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom u pogledu rastojanja osovina u i Us armature nadvoja vaie u tabeli 6 ponovo date minimalne vrednosti za armiranobetonske grede.1 Klase vatroolpornosti poroznog betona Oblast .5. 4.3.

1.f~iie~~~~ ranog betona sa susednim armirano .1 3.prema podacima sa slike 27.2 Vertikalne spojn.3 Armiranobetonske precke moraju da poseduju minimalnu sirinu od b = 240 mm. = 0.4 3.8 1) 3) sa vertikalnim ~upljinama DIN 105 deo 2 Klasa brute gustine u uz kori~cenje 3.ee izmedu stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona moraju da se izvedu prema podaeima sa slike 31.1 Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih plata od armiranog betona moraju da se izvode prema podaclma sa slike 31. z.8.8.2.3 3. zlda'li zidolfi Tabela 41: Mininalna debljina d i mlnlmalna sirina b noseelh stupaca odn.1 2.1.1. lezeclrn zidnim piocarna 00 armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne eelicne iii vezivne oslo nee mogu da se konstrulsu n.7.7.8.6. Pun! blokovi Zidni blokovi uz i puni blokovl ad lakog baton a prema DIN 18152 betona 1) 3) prema DIN 18153.1.zidanih prosloriju (v.~4.8.8.prema podaeima sa slike 30.2.1 Spojevi sa nenose6im.2 4.1. pri tome krajeve uzengija treba navariti na prirubnieu oslonca na strani zida iii ukotviti savijanjem izmedu prirubnica.8.5 ~ '" 0.2.betoniranja da se upotrebi i limen a obtoga prema sliei 29.1. prostor prema tabeli 39-ina~ kao za zjd koji ne zatvara prostor prema tabeli 40.1.1 2.5. blokovl.Zidov!.tiova koji 330.2.2.7 Spojev.6 Faktor iskoriMenja porozno-betonski ravni blokovi = 1.2.2 2. Povrh toga na sliei 29.3.8. nenoseejh.6.3. Povrh toga povrsine sa strane prostorije treba ozidati iii izbetonirati izmedu prirubniea.1.1 3.2.5. Zakosenja mogu da se zatvore zaptivnim rnasama za spojniee prema DIN EN 26927 4.1.5 2 175 200 240 300 365 365 240 240 240 240 490 365 300 240 240 365 365 240 240 240 490 490 490 300 240 490 365 300 240 240 -') -') 615 490 365 490 490 365 300 240 615 615 615 490 365 _8) -') 730 615 615 4.3 3.8. 4.1.20.2.4 Faktor 4.8.3.6 .Betonska pokrivka 6elicnih veziea mora u ugradenom stanju da bude sa svlh strana ~50 mm.2.2. 4.8.1 1. mm 1 F 31}-A F61l--A F 91}-A F 121}-A F181l--A Blckovi ad poroznog betona prema DIN 4165 Klasa brute gustine C!: 0.2 3.2 4.2.1. blckova i ravnih blokova Samo kod kori§cenja punih opeka.8.2.8. Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih ptoca od armiranog poroznog betona treba ivzesti prema podaeima sa slike 31.2 3. 4. 4.8.6 od korlscenle 2. Obloge treba osigurati uzengijama. iii slike 30. izvodenja 5 do 7.8.2 Kod kori~cenja zidnih ploca od armiranog betona spoj rnoze da se izvede i zavarivanjem celicnih vezica ~5x20. Celicne veziee treba ukotviti unutar preseka zidnih ploca duzinorn I ~400 mm u oblasti izmedu obostrano postavljenje zidne armature.3.5 N/mm2 vaze. BI ~~lio~iic~~j~m:a:r~U!~~ =p~:~euic~:.3.3 3.2.1. 2 iii 3.) Faktor lskonscenja Ul = 1.1.2 Kod koriscenja zidnih ploca od armiranog spoj sme da usledi i u skladu sa podaeima pasusa celicne veziee treba zavariti za celicne stupee.2. mogu6nosti izvodenja 1..5. klasa bruto qustlne z 0. izvodenje 3.1.1.6 = 1.. Norrnalni 41 51 malter Malter tanke posteljice Lak malter Pri 3. i povrh toga da ispunajvaju sporedne uslove sa slike 29.2.8.2.. HLz A.6 115 175 240 300 (365) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (730) (365) (240) (200) (730) (300) (240) (175) -') (365) (240) (240) -') (300) (240) -" -') Faktor lskcrlscenla ~:::z 1.6 115 175 240 300 6155) 490 200 200 9905) 615 365 300 7305) 615 240 200 9905) 730 490 365 9905) 7305) 300 240 9905) 365 365 -') -') 490 490 -') -') _81 . Suplji blokovl od lakog betona prema DIN 18151.6 175 240 300 175 240 300 240 175 190 365 240 240 365 240 240 490 300 240 490 300 240 -') 365 300 -') -') 490 365 -') -') 490 Faktor iskcrlscenla a.3 opeka prema laka opeka 2: 0.2.1 4.1.4 trostrano .2. oznacene povrsine treba ozidati iii lzbetonirati izmedu prirubniea.1 2.0m.3 4.3 4 Faktor iskori~tenja a" = 0.delovima podnoija i temelja mogu da se izvedu n.5 moraju da imaju debljinu obloge za <: F 90.6. = 1.1 4.2.4 3. minimalna §irina le b>1. izvodenje 1 4.! "" 1.8.1 3. lezeell! susedne celiene i spojne stu pee zidnll! ploca za Faktor isknriscenla rL.2 3.kod ugaonih stupaea dvostrano z za F90. Spojevi odpovarajrcih zidnih ploca sa susednim celicnim pre6kama iii tavanicama treba izvesti smisleno tome. kotvene veziee pri tome treba privariti na celicnim gradevinskim delovima.8 Formiranje spojnica izmedu zldnil! ploee iskoriscenia a.4 Zakosene ivice sa kosinom " 3 em ne uticu na klasifikaciju.1 3.6 Spojev.sastrana ugrozenost pozarorn) Vrednosti ( ) vaze za stu pee malterisane sa svih strana prema pasusu 4.5.10 Malter rnoze sa j .0 115 175 240 300 (365) (300) -" Zidna 3. kod spojeva na ugaone oslonee vaze podaei sa slike 28.5 Armiranobetonske stupee i zidne ploee treba izvesti prema podaeima iz pasusa 4.1. izvodenje 1 (pero i zljeb) iii izvodenje 2 (ravna spojnica sa poveznim eepom). Stupei odn.4 U.2 vats i za red 3.2.2 Faktor lskorlscenia a.betonskim delovima m:m 54 zgrade (primerl) 4.2. 4.3 Armirano betonski stupei moraju da poseduju minimalnu debljinu 00 d = 240 mm. alternativno sme u smislu toga umesto zida odn.3 Celicne stupee treba oblozit: prema podaeima pasusa 6.1. zastlta od pozara Klasiflkolfani zidolfi prerna DIN 4102.13 OOn. §uplji i ravni Blok 4.3.1.2. 4. uz kori~cenje 3. Celieni stupei sa oblogom od gipsano·kartonskih ploca prema pasusu 6.1 (1) Zid·Zid ® Zld·lavanlCa © r» Zld·zld sa izvedu prema podaeima SUka 24: ~i~t~~~~r~rdn~.8.1 3. 4.9 Armlranje zitinih ploce 011 poroznog batona Armiranje zidnih ploca od poroznog betona mora odgovara podacima sa slike 32. a celicne stupee prema podaeima iz pasusa 4.2.0 175 200 240 300 365 _81 730 490 490 -') 4. da IzoIoc)onlsloJ p'omo pa""su 4.6 -') 365 300 -') 490 365 Faktor lskorlscenja a~ = 1.8.5.3 iii 6. u 240 300 365 240 300 365 (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (3001 (240) (240) (240) (240) (240) -') (240) (240) _81 (240) (240) Faktor lskortscenla a" -" -') (240) Kre~no-pe~~ani DIN 106 dec 1 blokovi Puni-.2 trostrano za " F90.1 3.8.3 3 3. precnika ~ 5 mm u razmaeima a .8.1 3.8.6. Vertikalne spojnice izrnedu stojeclh zidnih ploca od armiranog poroznog betona mogu da se izvedu prema podaeima sa slike 30 (izometrij· ski prlkaz).0 N/mm2<post. 4.3 1.7.8.1 3. §uplji-. rnoqucnostl izvodenja 1 .8.2 za <: F9D.1.1.) Opeka Supljlne: sa vertikalnirn §upljinama Mz.1 Faktor iskorlscerqa u2 = 0.7. izvodenje 1.2.2.2.3. slojeeill zldnlh ploea sa armiranobelonskim i eelienim delovlma -') Zldna opeka prema taka ~uplia opeka Supljine A i B '2 0.2 3.2 4.3. = 0.20dn.1 Spojevi nenose6ih.3.4 Spoievi ploca mogu da sa slika 25 do 28 i 30.2.2 1.6.1.8.4 1.0 prema §uplji-.8 sa vertikalnim ~upljinama DIN 105 dec 2 Klasa bruto gustine uz kori§tenje 1) 3) W 3.1 11.3.0 N/mm2.2.4.3. mogu6nosti lzvocenja 1 do 4.1 3.2.4 Celicne prstke treba obloziti prema podaeima lz pasusa 6.3 3.1.i §uplji blokovi DIN 106 dec 1 Al (trenutno nacrtu) Pum-.2. zidne ploce (sirina zidne ploee b > 5 d prema DIN 1045) treba da su minimalne debljine d 170 mm.4.250 mm prema podacima sa suka 27.8.2. sme da bude b.2. kao i 28.2.2 3. betona 4. HLz B 4. vertikalnih spojniea rnoze urnesto maltera da se upotrebi i malter od vestacke smole (di· sparzivni lepljivi malter) za spajanje u oblasti spojniea u debljini od " 3 mm.S 12 1.3 3.1.2. htld~ 15 i post as 3.8.7.2 2.8.3.zidne ploce treba u svemu ostalom dimenzionisati prema pasusima 3. 4.8.0 -" 365 300 -') 365 Zidna opeka DIN 105 dec prema 1 .1. Razmake osovina armature precki treba dimenzionisati prema podaeima lz tabele 6 za ~ F90.05 ne zalvaraju Red Konstrukcione karakteristike ~~~ I i Minimalna debljina d Minimalna stnna b u mm za vatrootpomosti oznaku ktase 4.1 4.2 1.1.3 1.3 KOO horizontalnih .1.2.1 1.1.04) 115 175 240 300 -') 99051 615 490 _81 -') -') -') susednim gradevlne nenoseclh. Vrednosti ( ) prema redu 3.2 2.2.pr. blokovi-.3.1.5.2 3.8. III sa vise strana da bude zamenjen fasadnom oblogom. vrednosti zid ad punih blokova.pr. mogu6nosti izvodenja 1 i 2. deo 4 (zastita od pozara) od betona.2 3. stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona sa susednim armiranobetonskim preekama i plocarna tavaniea odn.2 3.4 3. dimenzionisanje spoljnjih zidova j~ zat~ kao za zid koji zatvara.2 3. 4.0 4) 115 175 240 6) 7) samo za ') 3~36?~) 240 3007) 240 -') 4.3 2.:: 240 mm.1.5.2 Kod kori~eenja zidnih ptoca od armiranog betona spoj sme da se izvede i odgovaraju6e podacirna pasusa 4.3 I) 2) 3) blokovi DIN 106 deo 2 uz kortscenje 1) 2) Faktor iskori§cenja fasadni blokovi j fasadne opeke 115 175 240 365 240 175 (365) 240 175 490 240 175 (490) 240 175 (615) 240 175 (990) 240 175 a" '" 0.

10 52 Konstrukcione karakterislike Red f!1~~ Minimalna lakier Faktor debljina d u mm nosecih ~ '" 0.3 2. 0.7.2 'I 21 31 Minimalna debljina d u mm nenosecln zidova 3) zroova 1) uz ekserima spaj prema slic! 25 2 sa ~ 3 uqaonlm Slika 26: Mogu6nosti izvodenja prikljucka nenosecih.1 1.: 0. dec izvodenja 1 je prikazan sa zidnim plocarna od poraznog betona.5 Faktor iskori§oenja a. lezecih zidnih ploca na armiranobetonske ugaone stupce (prikaz sa zidnim plocarna od poroznog betona). Moguonosti izvodenia 1 i 2 spojeva nenosecih.1 2..1 3.lIa iii III.5 D Vrednosti od maltera 330.5 Podaci veze kako za nosaee zidove ko]! zatvaraju prostor taka i za nosece koji ne zatvaraju prostor.: 1." broj armiranih betona ~ipki n == 3 3 3.1 3. Minimalne debljine zidova vafe i za nearmirane zidne table.2 3.5.1 ~ Prefabrikovan Zidna opeka ravan nadvoj prema DIN Mineralna vlakna prema DIN 18165 dec 1. . Treba voditi recuna 0 minimalnoj Podaci vaie i za zidove od stojecih zidnih plcea armiranobetonskih supljih hodnika od lakog betona poroznog sastava prema DIN 4028.5 Faktor iskori~cenja a 4. DIN 1053 deo 1 Popreena armatura F3(). e.2 2.1 2.e zavrtnjima 0 ~ 12 (coprecnt presek na mestu povesa 8'::. Prema D!N 1053 dec 1 Cep sa navojem 0~10 ajmanje po jednoj spojnici iii po sredini ploes Pritisna ploea . Kotvenaomta 0> 6 BS1420S U svakoj spcjnlcl - 1. 55 .5.sina h prelabrlkovanih porozno-belonskih nadvoja prema pasusu 4.. Klas<)gradeO ~~~~~o~lj!~~a~ kglm~ t 05 deo 1 do deo 5 - 71 113 (115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115 (115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115 (115) 175 (115) 175 115 175 115 175 175 175 175 (175) (175) - -.3.2 2.2.Zidavi.1 2.1 2. nenoseoslonce 1 do 4 prikazani su sa Minimalni broj sipki n= 4 Tabela 43: Minlmalna debljina i mlnimalne iiir. zesnta ad pozara Klasiflkovanl zidovi prams DIN 4102. 200 (175) 225 (200) 225 (200) 250 (225) 240 (225) 300 (250) Oblaganje prema pasusu 6.. ~~ Minimalni .-A I FSO-A I F9(). od betonske u-eptate I Ugaonik e 60 x 5 celom duzinom Kod prikJjutenja zidnih ploca Maze da se adustane od ( ) vaze za nadvaje sa 3-stranim malterisanjem prema pasusu 4.2 tskcrfscenia lskonscenla -e F3O-A (60)21 11521 (115)21 150 (115)21 175 (150) 7521 Malter grupe 1. a. = 0. lezecih zidnih ploca na armiranabetanske odn.j)OA MOA 1'-120 A F-180 A beton ]~T"~ fciBcfoJ zalivanl'e malterom grupe I . zldani zldovi Tabela 42: Minimalna 41rln8 b I minima Ina v.ua iii III DIN 1053deo 1 ~ Kontmualna armatura 0> 6 BSt 420S -.-A I F120-A I Fl8O--A 125 (100) 150 (125) 1 1.2 2. Izdanje 07.0 masi prema DIN 4232.0 Slika 27: cih. ~~~a:~~k~ s: nk~S~O~ a~ao ~~U.06 ravnih nadvoja.20. Slika 28: 21 Podaci vai:e kako za noseee zidove kaji zatvaraju prostor taka i za nose6e koji ne zatvaraju prostor. Faktor Faktor iskoristenja iskoriseenja d/b u mm/mm 240/24021 240/24021 24021/300 300/365 24021/365 365/365 300/365 365/365 3651365 365/365 a.3 2.4 Krecno-peStana opeka prema Laki beton DIN 106 cleo 1 i cleo 2 - 71 113 71 113 - - lzbamnirane U-oplate ad poroznog betona Laki beton Opeka krecno-pescaotn opeka 240 240 240 240 - - - cD m .10..3 3 3. '" 0. Minimalna ~~~:~~~di~~~~i~: ~o02WOm ~~~ :~~~ s~~~a~ £~O ~p~~n~cix ~ Uev~civan.2.3.0 = armature u mm uz 10 10 10 20 20 30 30 40 50 60 Magucnosli izvodenja 1 do 4 spojeva nenosezidnih ploca sa celicnim i vezivnim stupcima. leze6ih zidnih ploca sa celicnim i vezivnim ugaonirn slupcima.2 1) Minimalna debljina zida d u mm uz Faktor iskoriscenja a.2.2 2.2..2 Zidovi od nenosacih zidnih ploca Dozvoljena vilkost : visina sprala1debljina Minimalna debljina zida d u mm Zidovi od nosecih Dozvoljena tabli 2) zida : hid 75 (75) zida : hid 150 (125) 175 (150) 175 (150) 200 (175) 75 (75) prema odobrenju 100 (100) prema odobrenju 2 2. Del?vi prema prostoriji izme5u nozlce SlJcell zazidani iii izbetonirani 1.3.3A. = 1.S.300 mm u moManicima iii zivanja z 3xl0) sa ~ 6 ugaonih Minimalna sirina b u mm za oznaku klase vatrootpornosf Visina h mm Red Konstrukcione karakterislike betonska prekrivka mm Zidani zid ill F-30 A F.3 2 2. na donjoj strani nadvoja kod ugradivanja ~elicnih iii drvenih dovratnika. na iii lit pro"".tv~~:~r~~a ~e2~~~~c~i~li' 1 1.ne noseclh'l i nenoseelh zldova kao i nosecih stupaca od lakog betona poroznog sastava Vrednosti ( ) vale za zidove sa obostrano mallerisanjem prema pasusu 4 ..3 'I Nadvoj ad poroznog 10 20 30 240 240 240 175 (175) 175 (175) 175 (175) 240 (200) 240 (200) 175 (175) 300 1 (240) 200 (175) - - - - - Sllka 25: Mogucnosti izvodenja 1 do 5 spojeva cih.2 1.3 Red Poprecna armatura ~1:X: : ~ Konstrukcione karakteristike 11 zidnih Oznaka ktase vatrootpornosti Z.1 vitkos1 : visina sprataldebljina 2. 8~ )0 125x125xl0 Oznaka klase vatrootpornosti sventualno izvodenje F6O-A 75<1 (75)21 150 (115)21 175 (150) 200 (175) F9O-A 100 (100) 150 (115)21 200 (175) 240 (175) F 12O-A 125 (100) 150 (115)21 240 (200) 300 (200) F18O-A 150 (125) 175 (125)21 240 (200) 300 (240) 1 2 2.ptivoi 500jnica mavijal Malter grUPe 1I. deo 4 (zastita cd pezare) od betona.3..91 pasus 2. leze6ih Minimalni razmak osovina u poduine Faktor iskoriMenja a. -zidne ptoce: delovi izvodenja zidnim plocarna od poroznog betona.0 Minimalne dimenzije preseka nosecih stupaca adn.5 a 3'" Faktor lskcriscenja 1.2.3 odn. Tabela 44: Nosecl'l i nenoseel zidovi od anmiranog poroznog betona Vrednosti () vaze za zidove obostrana malterisane prema pasusu 4.

Klasa gradevinskog rnaterfjala A. lIaili III DIN 1053 dea 1 Mineralna vlakna prema DIN 18165 deo 1.3 5. klase Klasa bruto gustine ~ 0. Kod koriscenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova: d 150 mm.0. Mogucnost izvodenja 2 ~0.na d u mm Red 1 1.n..8 x 175 20 ~100 9rupe 3.8 .B Kontinualna armatura ~ 0 6 SSt 220/340 300 5.3 5.9 ~ . dublna ukllestenja .. 300 iii sa vijcima sa cekcestom glavom precnlka ?__ 10 sa e-s 300 mm u kotvenu traku z 28115 iii zalivanje malterom grupe II. as 1500 ~'Eii Betonskc-celicna mreze sa uzengijama.:.?.. Rasponi plata 1010 2010 3010 4010 5010 8010 do do do do do do 2000 3000 4000 5000 6000 7500 Fe- r. Iia iii normalnog m.6 ~ ~ 300 240 300 240 (175) 300 (240) vece vrednosti vete vrednosti Blokovi prema DIN 18151. S·kukama oen.91 pasus 2. 1000 C Table sa vertikalnim supljinama i ope kama za ispunu dodirnih spojnica malterorn prema DIN 1053deo4 Vezne table sa dva sloja opeke lidani zldovl uz koriscenje lila 81 25 25 165 240 2 x 165 2 x 165 prema DIN 1053 Deo4 4.8 = '" 24051 240 300 (300) Dimenzionisanje prema DIN 1053 deo 131. pas~Ja2 /" ... delovi su prikazani sa zidnirn ptocarna od poroznog betona 101 "1 Dalii podaci vidi npr.4 5.3 Nenosece zidne ploCe. 30 kg/m' Tacka lopljenja ...0 ~0.IkoSI. kosufjicom 0 6 BSt 2201340 2x1759) 2x 175 2 x 200 (2x 175) 2x 240 (2x 175) 2 x 240 2x 175 2 x 240 2 x 175 (2 x 175) 2x 240 (2x 175) otpada otpada .p .1 5.1 1.2.. U pogledu razmaka oba sloja ne postoje nikakvi zahtevi Kod koriseenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova sa perom i 2fjebom sarno = Popracni Q) presek Popretni presek Duzni presek spojnica na pera i 11jeb IZI glatka spojnica sa cepovima 12! 20. Silks 30: Mogucnosti Kod koriseenla maltera tanke posteljice: Faktor lskorlscenia '" S 0.. Klasa bruto gustine ~ 0.?.. odobreniu200 200" 2 x 200 2x200" 30 20 ') o Nosece.3.1 1.2 2 lidovi od normalnog betona prema DIN 1045 Nearmirani Nenoseci Noseci Zidovi ad lakog betona sa poroznirn skloporn prema DIN 4232 klase bruto gustine beton Armirani beton dvosloinoq jednoslojnog Izvodenja 200 120 140 2 x 180 2 x 100 2 x 120 ') I Minimalni razmak osovine _IJ'~ uumm prema DIN 1045 prema DIN 1045 25 ~' . Kod koriscenja maltera tanke posteljice prema tab eli 35 niau zahtevane prema tabef 44 nisu zahtevane otpada 31 4.. deo 4 (zastita od pozara) od bstona. razmak osovlna jedn<>-i dvoslojnih "ozari -strana ugroZenosl pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa malterom prema pasusu Sematska skica za zidane zidove necmalterisane malterlsane ~ . 500 mm ~ Podnoije iii temelj iii pricvrscenje ptvaiuccm Kontinualna armatura DIN 105 deo 2 klase bruto gustine 5.:_ .1 22 3 3.2.7 prema DIN 4232 250 300 2 x 200 2 x 200 otpada Spoj prema slici 25. stolsce zidne table Klase cvrstoce 4.. ~Jternatjva: uklje~tenje u sanducasf temelj._] // ".6.. 175 prema 2 zidne ploca klase cvrstoce ~ Klasa bruto gustine ~ 0.1 Blokovi prema DIN 105 deo 1 klase bruto gustine ~ ~1. Deo 231 240 300 (240) 3656) (300) 6) 2 x 175 2 x 200 (2 x 175) 2x 240 (2 x 175) otpada Spoj sa kontinuiranam trakorn 100x6 iii kod armirano-betonskih plata sa klinovima prema suer 31.2 5. kada pressk celika po m i strani ostane istL Izvodenje Izvodenje 1: armiranobetonske 2: armiranobetonske iii poraznobetonske zidne ploce zidne ploCe AusfOhrung Slika 32: Armatura zidnih ploca ad poroznog betona za pozarne zidove Slika 31: Dutne spojnice izrnedu zidnih ploca 56 . deo 23) 71 . leiisnih spojnica.5 mm. 5) 61 7) 8) 9) i ravnih blokova d = 175 rnrn.6 cvrstoce 3..4. ked malterisanja sueeonih i oslonac':kihspojnica. DIN 18152. Kod kori$eenja rnaltera tanke posteljice i ravnih blokova sa malterisanjem spoja prikljueaka nenosecih. nih ztdeva 45210 Dozvoliena v.1 5.0. 8..lld Slika 29: Oplata (serna) celicnih stupaca 3) i celicnih precki (izvodenje Dimenzionisanje 2.4.6 ~ Ukoliko usled visokog faktora iskoriseenia Ukoliko usled visokog faktora iskoriscenja Ekscentricnost e s &3. ~40'8jem ~508jem ~608jem ~70 8je m ~808jem ~908jem '1 Umesto pracnika 8 mm smeju da se koriste i sipke sa precnlkcm 7. 330.Zidovi.3.1 Zidovi ad prefabrikovanih prema DIN 1053 deo 4 ploca ad pecene gllne "C .2 5 prema DIN 1053 deo 1 ideo 2 maltera grupe II. . stojel:ih zidnih ptoca sa armirano-betonskom preeagom.7 b -c pero 4 4.4. iii zljeb Zalivanje malterom odn. zastlta cd pozara Klasifikovani zidovi prema DiN 4102..20. Oplata prema . minimalna tlebljina zida i mlnimaln.3.Ubaton (izvodenje 4 do 7) 1 do Dimenzionisanje prema DIN 1045 Dimenzionisanje prema DIN 1045 25 L~J ~"-~id. ~ " / / W%~ "I Dizvoljena vitkost h Jd Minimalna B3 10) Poprecna armatura Pcpreena armature deblj. zidsnog zlds Tabela 45.2.2 Blokovi prema DIN 106 deo 1 ideo 1 A 1 4) (trenutno u nacrtu) kao ideo 2 klase bruto gustine ~ ~ 0.07 \:::l c=-=~~ . i sa malterom tanke posteljice.3.:.4.1 Zidovi ad armiranog Nenosece poroznog betona 4.2 3. ua iii III pre ma DIN 1053 deat Utvr~civanje zavrtnjima mm sa mofdanicirna 5. 1) malter debljine ~1mm tBj.8 Deo 13). DIN 18153 klase bnuto gustine ~ 0.. Sematska skica za armirane zidove .?.2 1) z) Blokovi prema DIN 4165 klase bruto gustine ~ 0. [5].lepfjenja Zalivanje malterom II. Dimenzionisanje prema DIN 1053 ~ ~ N Ugaonik ~ 60x5 celom cuzfnorn iii u komadima sa (?_ 300 mm i razmakam uciova s 200 mm. 0 ?__ 12 sa e ~ .2 1. Izdanje 07.

od drveta.1.25 0. Zata u pogledu vrste. 50 x80 100 x 100 40 x80 50 x 80 100xl00 40 x80 40 x 80 40 x80 40 x 80 50 x 80 ~ // -e '1::1 :>i'»-'0. .12.DIN 4074 dec 1 F6O-B . Umesto 15 mm debellh GKF-ploca smeju da se korlste I GKB-plo~e sa d> 18 mm.11. deo 4 (za~tita od pozara).11.2.2.1 Najmanje jednu stranu zida treba pokriti zatvorenom oplatom.3. sa debljinom prema slici 39 od ~ 22 em.od najmanje 120 mm x 120 mm kod 2-slrane uqrozenosf vatrom.3 sadrzani Podaei 0 zidovima su u pasusu 4. minimalna dozvoljena MF= ploee iii asura Masa prema pasusu 4.5 mm debelih GKF-plo~a smeju da se upotrebe I GKB-plo~e sa d > 18 mm ill d ~ 2 x 9. x d.12.12. DIN 1102iDIN 1052deol 4..5 mm iii oplatom od dasaka prema pasusu 4.~101\"i!1 .npr na stubovima (stupcima) i preckama.5 2. debljine.5 1.12. dec " d) gips-karton gra<ievinske ploce GKB i GKF prema DIN 18180.denim Drvena rebra drvenim tablarna Izolacioni sloj Minimalnadeblj.1). 2.3.12.5 12. precke. ~ -e ~ .1. b) iverica prema DIN 68763.11. kada su nastavei pokriveni Rabie rnrezom iii slicnirn. f) daske sa zakoSenom ivleom od cetinarskog drve ta prema DIN 68122.12. navoderua f) do I).3 Ispuna bondruka Boncrucna polja moraju potpuno da budu ispunjena zamesenorn ilovacorn.4.1. 4.12. h) profilisane daske sa Zljebom koji baea senku pre ma DIN 68126 deo 1. U svemu ostalom vale odredbe DIN-a 1052 deo 1 ideo 3. pri cernu udeo pritiska iz optere6enja savijanja ne mora da se uzme u obzir. zasttta ad pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102. Umesto 12. Primeri za Izvodenje nastavaka su prikazani na sllel38 . i) daske sa perom i lljebom od Cetlnarskog drveta prema DIN 4072 i k) lake gradevinske ploee od drvene vune prema DIN 1101 4.2 Napon prema pasusu 4. t F3O-B 25 50 ~ 7 8 9 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 1l 2J W.11.> ~. Kod viseslojnih oplata ill oblaganja nastavke treba izmestati.5 1. sa debljinom prema slici 39 od ~ ~ 22 mm.4 = 600 Oznaka materijala (mlnlmalna) klase otpornosti kg/m') prema pasusu d. odn./. stupaca ild. 4.53) F3O-B 4.5 0.5 22 15 12.5 7) 7) 40 30 25 ~~ -:. mm 25 iii 2x 16 165) b1 x d1 mmxmm 1 2 3 4 5 6 7 8 //. Sloj koji je prema prostoriji sme da se zameni vairo-zastltnrn gips-karton plocama (GKF) sa d ::! 18 mrn.1. nih vlakana iii asure Oznaka klase vatrootocr- nasti Prema pasusu 4..12 vaze za jednoslojne nosece i nenossce zidove u vrstl gradnje drvenim plocarna./" /. eksenrna iii stegama.!Jl 7) 7) 60 80 50 100 50 50 F6O-B "' -. podaci za lzolacionl sloj prema tabeli 49 odn. 4.2 Sladeci podaei vale samo za zidove klase vatroolpornosti F30 (oznaka F30-B).2 Minimalne tabela 50 do 54.1 Oblast prlmene zldova u vrs!. mm d" d. ukoliko su ispostovanl preseei stupaea iii rebara. oblaganja stavljen je kod zidova koji zatvaraju prostor izolacioni sloj .2 Spojeve ploca i dasaka treba cvrsto sabiti preko drvenog skeleta .12..3 Dozvoljenl naponi u drvenim rebrima prostcr 1) gr. Umesto 15 mm debellh GKF·ploca smeju da se upotrebe 112. . e ~ retve oc drvetam drvenih materilala bl ""- 3) 4) 5) Bi 71 8) U vezi nosecih zidova koji ne zatvaraju prostar vidl tabelu 50 (vidi takode .11 vale za nosece i nenosece zidove odgovarajuce DIN 1052 dec 1 i DIN 4103 dec 1 od povezanih stubova.12. debtj Oznaka Optaclvanieta) daskama oglaganje{a) Minimalna debljina Pjoea oo drvenih preradevine (min.5 2.5 2. g) daske za oplatu sa zakosenorn ivieom ad cetinar skog drveta prema DIN 68123.4 Oplala 4.25 80 60 80 100 30 50 100 50 100 75 F9O-B F3O-B F6O-B ~ W H'.4.12 vaze i za 2-slojne zidne konstrukcije prema tabeli 49.Zidovi.5 mm.1. onda on mora da pripada najmanje klasi gradevinskih matenjalaB2. ~ 18 15 ') 12. utvrscivanja itd. pasus 11. Tabsla 51: Zidovi koll zalvaraju Red Konstrukcione karakteristike Skracenice: 4.12.12.1 Sledece sme da se upotrebljava: 1 Oplate/oblaganja a) lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 il.'ievinskim ploeama 0 govarajuCe fusnoti 3.11. Oznaka pai:arno zastltruh plata ~r~~o~u~~i/~~ (GKF) Kod nossclh zidova naponi Ob navedeni u tabelama 50 do 54 ne smeju da se prekorace: Ob je postojece naprezanje na pritisak u drvenlm rebrima. mm 133) 13 ') 8 ') 133) 8" 2 x 164) 2 x 164) 195) 195) 2 x 196) 2 x 196) 0 0 13 8 13 8 2 x 164) 19 19 d.5 2. -s- 4. /.1 Podaci pasusa 4.25 2.vidi pasus 4. 4. funkelje zidova") u pasusu 4.vrste zidova. . uporedi pasus 4. lakim gradevinskim plocarna od drvene vune prema DIN 1101 iii zidom prema DIN 1053 deo 1 4_11.12.25 1. mere b. 4..01 lspu- 4.5 mm debelih GKF-ploca smeju da se koriste I GKB-ploce sa a» 15 mm iii d> 2x9.5 2.5.5 0.1 Podaci iz pas usa 4. gips-karton gradevinskih ploca iii drugih gradevinskih ploea . ~(. mm D mm kg/m' 30 50 100 H. precaqa.5 0.5') 18 ') 12.5 1. funkcije zidova" u pasusu 4.1).4. .1. 7) 7) ~ ~ - 15 e) 15 15 B) BJ 60 100 50 100 75 F9O-B E2ZI Oplata 'Eii!iI OplalaI obIaganj8 =>I Drugs i prekri. od drvenlh gradevinskih detova 4.''l:~ .5 1.25 0. nabrajanja f) do I). treba uzeti iz podataka cetinarskog Primedba: U zidovirna gradenim drvenim tablama prema podacima iz tabele 50 pozamo-zastitnc-tehntcki nije potreban izolacioni slo].-{.12.12. 4.5 2.11. e) ploCe od drvenih vtakana prema DIN 68754.12.5 D mm 80 40 60 p HWl :: lake gradevinske oloce ad drvene vune b1 x a.5 2.2.3 Gips-karton gradevinske place treba pricvrstiti prema DIN 18181 sa zavrtnjlma za brzu ugradnju.5 mm iii GKB-plocama sa d z 18 mm iii d ~ 2 x 9. Slika 38: skiea) Primeri nastavaka oplata I oblaganja (serna- 4. Ukoliko se postavlja izolacioni slo]. tabell 51 i debljine oplata prema tabeli 51 4. bruto gust. Kod nenoseclh zldova bb x d1 mora da bude 2: 40 mm x 40 mm.11. stupci i ostall drveni delovi Ie vrste moraju da imaju dimenzije preseka od najmanje 100 mm x 100 mm kod t-strane ugroienosli pozarom odn..5 2.5 1.2 Bondruk Siubovi.4. " -e '/%0 /It.5 " -e.3 Kod koriscenja listopadnog umesto drveta u tom smislu vali pasus 5..izolacionog sloja ne postoje nikakvi uslovi.locama. dec 5. u svemu ostalom za dimenzionisanje vaii DIN 1052 dec 1 Kod zidova koji ne zatvaraju prema pasusu 4.3 dozy. 4.Vrste ztdova.i ne zatvaraju proster u gradnjl drvenlm !ablama Drvena rebra Red minimalne mere Konstrukcione karakteristike prema pasusu 4. 40 x 80 2) 0.1.12 Klase vatroolpornostl venim plocama 4. fWrYYvY "1 -e 1 .2 Podaei 0 nenoseern zidovlma sa drvenim rebrima i oplatama od gips-karton-gradevlnskih ploca su sadrzant i u pasusu 4.1 U vezi nosecih ill nenosecih zldova kojl zatvaraju prostor vldl tabele 51 do 54 (vidi i .12.. Izmedu oplata odn. prostor nije potrebna oplata 4.1.5 12..5 12. mm 4.5 2.1 Rebra moraju da budu od rezane drvene prema DIN 1052 dec 3.5 mm debelim pozarno-zastltnlm gipskarton plocarna (GKF) DIN 18180 iii b) sa ~ 18 mm debellm glps-karton gra<ievlnsklm plocarna (GKB) DIN 18180 iii e) sa ~ 15 mm debelim malterom prema DIN 18550 deo z iii d) sa ~ 25 mm debelim lakim gra<ievlnskim piocama od drvene vune prema DIN 1101 sa malterom prema DIN 18550 dec 2 iii e) sa ~ 16 mm debelim plocarna od drvenlh preradevina sa bruto gustinom ad ~ 600 kg/m' iii f) oplatom od dasaka (uiljebljena iii sa perom i lljebom prema sliei 39 sa dw ~ 22 mm).21.1.2 Drvena rebra gra<ie 9 10 I) ') 3) ~ .11.4. Jednostrano zamenjivo GKF-plocama sa d ~ 18 rnrn.5 2.12..5 12.5 mm debele GKF-plo~e povezane sa > 9.3 Prema pasusu 4. dasaka.12.12.>.2 prema pasusu 4. jedne ispune iii bondrucnih polja i najmanje jedne jednoslrane obloge.2. Umesto GKF-plo~a smeju da se koriste i GKB-plo~e. 40x80') 2. 57 . Umesto 12.10.5 dozvoljeno naprezanje Opla6ivanje(a) loblaganje(a) minimalne debljine od Pl06a od drvenog materijala p Plota od glps kartona (GKF) 4.25 2..12.4.2 Za ucvrScivanje obloge vale norme kao sto su DIN 18181.11 Klase vateootpcmosf njenim bondrukom 4.:trano zamenljivo oplatom od dasaka prema pasusu 4.vidi pasus 4. Opiate i oblaganja rebara se sastoje od ploea ad drvenog materijala./ .t .5 1. mmx mm 1 2 3 4 5 N/mm2 2.1. kada su opiate takode ad ploca iveriee i kada su ulepljene sa rebrima prema DIN 1052 deo 1. Klasifikovani zidovi smeju oa se izvoce sa i bez izolacionog sloia. Oblaganja e) place vlakanasto eementne.5 2.4.4 Oplate/oblaganja 4.11.5 12. . Sloj koji je prema prostoriji moie da se zameni gips-karton grac.dovs sa 330.5 0.5 mm.1 Oblast primene bondrucnlh z.54) 9.11.4 ..12.12. DIN 18550de02.4 Plcee ad mineral.10.1. Kod nenosecih zidova rebra smeju da budu i od ploca iveriee prema DIN 68763 sa bruto gustinom ~ 600 kg/m'.idovl ko. Izuzetak od ovoga cine uvek gusto nastavljene poduzne ivice uzljebljenih ill dasaka sa iljebom kao i poduzne iviee lakih gradevinsklh ploca od drvene vune sa malterom.5 ') 8 13 12. gradenim drvenim tablama 4.12.4.5') 9.1.4.r"ii• ). 12.25 "" d. "" N/mm2 2. gradnje dr- Tabela 5D: Nose':l 'J .3 Podaci iz pas usa 4. Jednostrano zamenjivo KF-plocama sa d ~ 12.12.. iii a) sa ~ 12.5 mrn debelim GKB.5..

12.5 12.3 Spojnice tupo nastavljenih izolaeionih slojeva rnoraju da budu tesno zbijene.12.5 12.h prera~ellina Najmanjs zapremin skegusline Gipskartonske vatrozastitne ploee (GKF) Plol:e ad mineralnih vlakana ill asure Lake gra~e\linske ploee od drvene vune Oaske preradevina sa p·600 kg/m3 Vlak· nastocementne pjoce Matter prako laklh drvenih plata ad drvene p·600 kg/m3) vune Najmanja '" lake ploce qradevlnska od drvene vune d2:25 mm Slika III 39: Merodavna debljlna debljlne oplata I oblaganja treba videti 50 do 54.5 12.55) 9. Tabela 55: Minimalne debljine nosecih zidova od bryana koji zatvaraju i zidova kojl ne zatvaraju prcstor oznake klase Yalroolpornosli F 30-S prema slikama 44 i 45 Opterecenjedozv.5 12. pasus 2.takode i delovi 3 I---4 5 ') " 'J 'J " 58 ~gl~~g.cd_ Gips-kartonske (najmanja zapreminska gustina) vatrozu1itne ~ote Izolacioni prema pasusu 4.5 od Plole ill asureod minera!nih Ylakana Skracenlce: MF = Plafe ad mineral nih via kana Ii asure HWL = Lake ploce od drvene 4.izmedu rebara. Postojeci napon u drvenim rebrima mora da bude 0.2 . Nlmm 22 22 12.na pasoeu prostor gr..5') 12. Ukoliko treba da se uzobzir pobohsanje vatrootpornosti potrebna su ispitiprema DIN 4102 dec 2. lTD mm 22 22 d" d2 mm d3 mm 12... 4. Izolaeioni slojevl u obliku asura moraju da imaju preklopljene spojniee ~ 10 em. unUl_ra .12.5 19 19 15 15 ~bX:rJ. d4 = minimalna debljina maltera. 6 6 6 6 153) 153) d. Ukoliko zidovi u nacinu gradnje drvenih ploca. od Spoljnja cplata iii oplata prema pasusu 4.5 Nlmm 2 i provelrene fasade na klase vatrootpornosti Parne brane ne uticu u pasusu 4.12.12.>kbr?~~nr~:s\~~:~~O~ida prema DIN 1053 deo 1 sa d> 115 mm mogu da se koriste i p)oce od drvenog materijala sa d.3 Izolacioni sloj prema pasusu 4. ~u da sa koriste i GKB·ploce.. Izolaeionl slojevi od mineralnih vlakana u obliku asura smeju da se koriste kada su prisivene na iieanu mreiu.2 Drvena rebra moraju da imaju presek od b x d ~ 40 mm x 80 mm.5') 10 10 10 12. rJ. J.Om IfiI\.5 'I 80 40 80 15 ') 15 ') 13 13 13 12. - o.8. mm 13 13 12. 2. u mm kod razmaka oja· eanih gradevinskih delova od .5 9.5 Nlmm2 ..6 Spojevi 4.2.4 ovene vune p~ee Oaskei!i cvene prera(Jevine vune p·600 kg/ml Minimalna debljina debljina najrnanja zapr.55) 9.8 Zav.. " 80mm5) o.6..55) 9.12. bruto gustina rno3 ra da iznosi p ~ 30 kglm • Izolaeioni sloj mora u svemu ostalom da odgovara podaeima iz pasusa 4..5 9.7 Parne 4. '"' ~ 65 mm.12.Om 80 " 100 140 180 50 kg/m3 100 100 12.12.12."".12.5.6 m 1 2 44 10 20 30 35 45 15 70 ) ' 90 120 140 . Zidna konsrukcija premaslici I s6.5 12. karakteristike Unutrasnje oblaganje (A) 4.5.5 ~5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 .2.5 12. kod profilisanih dasaka 4. Moraju da se sastoje od izolaeionih materijala od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 1.5 13 12.1 Kod svih zidova koji zatvaraju prostor potrebni su izolaeioni slojevi radi postizanja vatrootpornosti.55) 9.12.5. mm 132) 132) 13" 132.12.7.4 ad . treba konstruisati prema podaeima sa slike 43 i tabelama 54.5 12.5. 1 em .5') 80 II iF . ti.Om kNim i yisini zida . zastita od pozara Klasifikovani zidovi prema DIN 4102.5 9.2 Provetrene lasade (ispred postavijenog sloja) vee prema vrsti.2 Spojeve sa susednim drvenim tablama treba izvesti tesno spojene prema podacima sa slike 42. zidovl zgrada (F 30-8) + (F 90-B) od drvane vune mm 4. od drvenih gradevinskih detova Tabela 52: " Spoljnji zidovi koji zatYaraju Drvena I karakterislike 330.5 12.3.21.12.vidi sliku 42 izvedbe 3 i 4.55) 30 8 8 12. 4. koju ekserima (razmak eksera ~ 100 mm) treba pricvrstitl na drvena rebra.12. radi izbegavanja progorevanja iznad gar· njeg rebra (okvira).". CiJ ~MM <>i" spoija " .5.5 12..12. 153) 153' 153) 153) 153) 153) 153) 153) izmedu eva otvora .3 Izolaeioni sloj mora da se sastoji od mineralnih vlakana i da ima debljinu od 0 ~ 80 mm. = .4 Mlnimalne iz podataka tabela merodavna debljlna od ili proce ad drvenih .3.5 12. :s..5 12. 4.55) 9. Kod profllisanih dasaka je dw prema sllei 39. Tabela Red 53' Spoljnji zldovi Kcnstruktivne t koji zatvaraju Drvena reora pe.1 Spojeve sa susednim masivnim delovima gradevine treba izvssti tesno zbijene prema podacima sa slike 41..q d.5 12.5') 9..12.5 12.4. debljini i izvedbi poboljSavaju vatrootpornost klasilikovanih zidova. 1 2 3 U.5 12.12.55) 9.sn. x mora da bude ~ 40 mm x 40 mm. cisl razmak izrnedu rebara mora da bude ~ 625 rnrn.12.8.5 12.5 9. Kod oplate sa d. koji prema grade· vinskim nadzornim propisima moraju da zatvaraju prostor.12. ~ 4 mm Kod oblaganja daskama vidi sliku 39..:.J 50 100 50 100 50 80 40 80 40 80 80 30 50 25 30 50 25 100 50 100 50 /'//. 4.5Izolaclonl d. treba da se spoje sa kontinualnim tavanicama gradene drvenim plocarna. Izolaeione slojeve od lakih gradevinskih ploca ad drvene vune treba na svim ivieama rebara prievrstiti drvenim letvama ~ 25 mm x 25 mm -vidi sliku 40.5 12. 12..5 9.5 12.12. K nenosetih zidova b.5 0 mm 80 80 80 0 mm 50 4.5 unutra 12.8. provetrene rasadoduse ne uzimaju u obzir. koji prema gradevinsko· nadzornim zahtevima moraju da pokaiu vatrootpornost od (F 30·8) + (F 90·8).6.5 12.5 " 12.4.5 ad Plote od oplata prema pasusu iii 4. ~ 13 mm (vidi sliku 39) sme da se izabere d.=~ 1.5 22 22 22 12. maher mora da odgovara DIN 18550 dec 2.5 9.5') 12.2 Izolaeione slojeve ad mineralnih vlakana u obliku ploea treba osigurati od ispadanja tesnim uCepljivanjem nabijanjem do ca. //.02 rebra prema odeljku 4.5 12. Zastitno-pozarno-tehnicki su najpovoljniji nenastavljeni iii dvoslojni ugradeni izolaeioni slojevi sa izmestenlm nastaveima.5 12.1 navedene brane i mini· slojeva ~6~':ri~ 80mmS) 16 16 rw~~~ 40 40 ~6~':ri~ 80mmS) co.5 9." U pogledu nosecih SPOljn/ih zidova koji ne zatvaraju prostor (spoljnji zldovi . 4. mm b.12. IIIIiIiIII::§ .""ni prema drvenim pasusu tablama F 60-8 sloj 4...12. treba rasporediti tesno prikliucene poprecne grede .3 nlh~na I'' ' ./.7.5 9..4 Minimalnu debljinu (nominalnu debljinu) malnu bruto gustinu (nominalnu meru) izolaeionih treba uzeti iz podataka tabela 50 do 54. gustina P p ·600 kg/m3 V"'""'~ """"""" ""'" d. 4. Umesto ovakvih izolaeionih slojeva ad mlneralnih vlakana mogu da se upotrebe i lake graaevinske ploce ad drvene vune prema DIN 1101 4.12.2. da pripadaju klasi gradevinskog materijala A I da imaju tatku lopljenja ~ 1000"C prema DIN 4102 deo 17.1 Zavrsne zidove zgrada.12.5 12..4 4. rJ. 4.Zidovi. X dl dozy.sa Red " .12.5 12.5" 12.25.2 i 4.55) 40 80 40 50 25 30 50 80 80 100 50 100 50 80 30 50 25 80 30 50 25 132) 132) 13 ' 6 6 6 6 15 153) 153) 153) 153) 153) 2 80 40 30 50 25 80 40 30 50 25 80 30 50 25 100 50 100 50 15 153) 153) 153) 153) 153) 6 6 25 slol 4. -e spolja. d ~ 25 debljina Minimalna debljina d. dec 4 (zattita od pozara).12.5 12.12. . mm od Malterna lakim pccerne Posta de se me u vanja je pobolisan]e uglavnom neznatno.

n.0 219 189 209 161 198 133 186 105 174 86 160 5.12. duiinom 5.Zasfita ad pozera Klasifikovani zidovi.mm 13 ) ' Gips karton ptoea pozarno-zastitne (GKF) ct. b) oplalama odn.0 181 159 171 136 160 117 148 93 133 80 114 4.6 a 0.0 Red Poi:arna opterscenost Prttisak Savijanje _<L ~ dozv 1 1.o '11 1) o 0.13.5 5.1.'"! (v~d: pt4necjbu Ui \abelO50} a 0. S 1. od slojevitih dasaka od celinars sa odnosom Tabela 76: Minlmalna sirlna b neoblo!enih stupaca i greda ca h/b = 1.lma 5. 5fmOlricno od mineralnih graaevinskim delovima (serna- '5 a 0.0 a ke dczv ~ sa 1.0 158 134 147 110 131 95 116 80 108 80 100 6.8 0. najmanja sortlrne klase S 10 odn.13 Zidovi It A f 90-8 ~ .zo:acioni l(~W1t.1 Oblast prlmene "4 '5 a 0. tabela 1.0 Slika 44: Noseci zid od brvana ad punog drveta koji zatvara prostor (primer sa jednostavnim ilje· bom. drvenim preradevinama iii plastikom ponekad manjih debljina od datih Spoj na tavanicu &lavttc.2 Posebna mera: Poprecne grede iii pregrada vlakana (Izolacioni sloj prema pasusu 4. u m 6.a.2 1.4 0 0.karton plocama (GKF) prema DIN 18180.2.~ \ dNena table 6 a~ 1) '7 ~J Poiarna optereeenost a 0.4 od Ploca od drv.8 0. dluiinom savijanja Sk U m 2.prer.0 193 167 180 142 167 116 152 92 134 80 118 5. slobodno leieee drvene grade opterecene savfjanjem iii savijanjem sa poouznorn silom sa pravougaonim presekom prema DIN 1052 deo 1.0 194 168 182 143 168 117 153 93 135 80 114 ad.0 i 2.2 1.5 Zamenjivo sa "12. ugrol:enosl pol:arom 5.0 204 179 197 155 189 131 180 105 171 86 160 4.0 206 171 188 143 171 117 153 93 135 83 114 2.0 161 143 154 126 146 110 138 91 127 80 113 3.0 190 157 173 132 154 110 137 88 125 80 114 6. presekom ivice I podui:nim presekom iljeba grade) '2'~ 1 1.0 148 132 141 116 134 100 125 80 115 80 100 3. Savijanje _<L cozv I) a*B I 2..e- / lake gradevins'<e plate . duzinom savijanja ~ u m 2.1 kR s 1.pr.2 a a 0.3 Podaci vaze sem toga samo za grede bez supijina.4 0.1 Podaci pasusa 5.8.na b neoblozenih stupaca i greda od punog drvela 1.5.0 rr: rr rs i-T' rs rg7 ~ JJ 3·strano B 0.0 202 170 187 142 169 116 152 92 135 82 123 6.2 1.ozenosli b neoblozenlh pozarom StatlCka naprezanja stupaca i greda ad punog drveta celinara za F 3O-B hlb = Minimalna sir.oblogama od drveta iii drvenih preradevina prema pasusima 5.4 Podaci vale za eetinarska drveca pram a DiN 1052 deo 1.0 163 144 155 127 148 110 139 91 128 80 114 3.0 i 2.0 229 196 217 161 204 133 190 105 175 86 160 6. 5. minimal-bruta gustine p ~ 600 kg/m3 d mm Gips karton ploca pozamo-zastltne (GKF) d mm 1 2 1) 13 ) ' 16 +9.1 k" s 1 .0. dec 4 (zastita od pozara) ad drvenlh gradevinskih delova Tabela 54: lavrsn.6 0.6 poze-rc-zusutro- sIDi 00 rn'rletalnlh tehniek' Nje polreba. ne zatvara prostor ad brvana ad punog drveta (primer sa dvostrukim Zljebom) 1l dozy u" -1.13.0 179 158 170 137 159 116 147 92 132 80 113 4. nabij<>no AsU(e na titaoo} mret!.5.0 4·strano 0.3.03 + (F 90-B) Unutrasnje opiate iii oblaganja prema pasusu 4. sa odnosom stranlca Tabela 75: Minimalna sir.2 a 0 0.5.4 Sledaci podaei vaze za l-slojne (vidi sllku 44) i 2-slojne (vidl sliku 45) nosece i nenosece zidove od brvana od punog orveta. 4.2 Brvna od punog drveta Brvna od punog drveta sa jedno.6 0.0 151 135 144 120 135 104 125 87 113 80 96 3.0.5.0 a kR dozv ~sa Slika 45: Noseci zid koje zatvara odn.4 od Red Spoljnle opiate iii oblaganja prema pasusu 4.2 a a 0.0 203 171 188 143 171 117 153 93 135 80 114 i razmakom stupaca s savijanja .i. otvor! za cepove i zavrtnje ne vaie za supljine.0 187 164 182 143 177 123 172 102 166 86 160 3.12. sa odnosom stranica Spolsa vijaka lidom sa ill bez " : Zidaf'Jizid iii tieton Sllka 41: Spojevi sa masivnlm ma-skiea) graaevinskim delovima (se- 1.0 202 170 187 142 169 116 152 92 138 84 128 Prifisak Savijanje _<L ~ dozy 0.8 0.0 Slika 43: Zavrsnl zidovi zgrade (Primer sa oznakama) 4.0.1 kR dozvu~sa 122 80 109 a 1. Slika 40: Ucvrseenja izolaeionog sloja (sama-skica) 5.0 158 134 147 110 131 95 116 83 111 83 105 I.0 i 3-strane "grozen0511 pol!arom za F 30·8 StaMka naprezanja Red stranl- Minimalna slrma b u mm ked odnosa stranica hlb 1. sve vrednosti tabela 74 do 83 mogu da se rnnoze sa 0.0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 5. MS 10 prerna DIN 4074 deo 1 Razllkujemo maksimalno 3-stranu i 4-stranu ugroienost poi:arom. I) F 30-8 od brvana od punog ~ ~3 1.cbno. pre-rna DiN 1101 gips.1 1. Tabeia 4·strana ugroi:enost vatrom postoji kada je gornja strana greda otkrivena iii drugacije pokrivena.5.0 237 196 222 161 205 133 190 105 175 87 160 2.0 169 146 157 119 146 100 131 83 116 83 100 2.12. dlVelom.2.8 0.1.21. kao I za bukvu.5 mm debelim pozarno-zastltnlm I I '~7 ONene IeT'IIic. r(1£:a.0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 6.6 a 0. U pogledu supljina (otvora) vidi pasus 5.0 158 134 147 110 131 95 116 80 102 80 90 4.2 Postoji maksimalno s-sirana ugroi:enost poi:arom kada [e gornja strana greda pokrivena a) betonsklm gradevinsklm delovima prerna pasusima 3.5.6 0.4 0. 59 .na b u mm kod odnosa stranica hlb 1.4 oblagan.5 vaze za staMki odrecJeno iii neodredena osionjene. zekucaee Ploea od drv.5 Klase valroOlpornosli drvenlh greds 5.1. grede i stupcl prema DIN 4102.8 0.0 185 157 173 132 154 110 139 88 128 83 120 I 2.4 iii 3.0 i razmakom stupaca s ad.0 0.mm 18 35 15 Malter grupe malterall prema DIN 18550 d do d mm lzolaci()r1i s~ 00 mlnsrelnin vlake.0 I 4·slranoj ugrolienosli poiarom za F 30-8 Statleka naprezanja Rod hlb = Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 1.bruto gustine p ~ 600 kg/m3 d.telikom.0 139 124 132 110 124 95 114 80 102 80 84 3.1.prer.ill dvostrukim uzljebljenjem (primeri vidi slike 44 i 45) treba da Imaju mlnlmalne debljine date u tabeli 55.2 odn. red 1.4 Iii c] lavanicama od drvenih tabli prema labeli 56 uvek najrnanje trai:ene klase vatroolpornosti.2 4.5. I 2..nG prema pesueu 4.2 a 0.0 168 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 4.0 10 11 dozy u"s -1.0 158 134 147 110 131 95 116 80 104 80 95 5. kod lislopadnog drveca (sem bukve) sa bruto gustinom p > 600 kg/m3 prema redu 3 Isle tabele.1 od pIoI.5.. zldovi zgrada koji z8tvaraju proslor (F 3O-B) 330.mmldmm 18 Lake gradevinske ploce od drvene vune prema DIN 1101 d.1 dozy IT"" -1.0 182 157 168 132 154 110 137 88 5.0 i 3·strane 74: Minimalna slrlna ug.1 k.5. Poiarna opterecrnost Prltlsak _5__ dozv 0. celinar. .0 i 2.0 169 149 159 130 147 110 134 88 118 80 103 4.4 0. s- '7 '"a ~ ~ r--.0 SpojsalidOl11 Spoj sa taV!inlcom 7" ~ ~ s-strero 0.8 0.1) Slika 42: Spoj sa drvenim skiea) PQ!l.4.1 Oblasl primene. minimal. dozy 1) u""a 2. d (F 30·8) + (F 90-8) drvela dozv"'.5.12.0 i razmakom stupaca s ad.

0 i 4-slrane ugrozenosli pozarom za F 30-8 naprezanja Red --"---1.0 259 233 249 209 239 184 226 155 211 120 189 4.0 157 134 146 110 134 95 129 80 126 80 123 6.1 k.6 0 0.o dozy IJ 4.6 0 0.8 0.0 154 130 145 108 137 93 134 80 132 80 130 5. deo 4 (zastita od pozara) od drvenih gradevinskih delova Tabela n: Minimalna skina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevitlh dasaka cellnara sa odnosom slranica hlb = 4.0 i 6.2 0 0.5 Sparedni uslovi tabela 76 i 83 vaze i za grede do narmalnog udela sile od 20% sa otvorima (probojima).6 0. u suprotnorn odnos strana hIb mora da bude .0 ~ stepen smicanja iskoriscenja prema napana guranja odn. ra one navedene u labelama 76 do 79.B mogu u zavisnosti ad iskoriscenja napona kod koriscanja punog orveta cetlnara da sa u labelama 74 i 75 vide navedene dimenzije mini.6 0.1 navedene debljine ablaganja.0 188 164 180 139 171 112 162 90 151 80 140 4. ukucavanjem eksera sa presavanjem.0 151 126 143 106 132 91 124 80 119 80 115 4.0 i 2.15 + 0.0 168 145 157 118 145 100 130 80 116 80 108 6.4 0 0. duzinom savijanja .0 154 130 145 108 145 93 146 83 147 83 148 Poi:arna opterecenost Prijisak Savijanje ~ dozy 1 1.2 1.25 hd i ~ 0.na /) neoblozenih stupaca i greda od slojevilih dasaka celina.0 i razmakom stupaca s od. u pogledu gerberovog zgloba Ireba uzef u abzir sporedne uslove iz pas usa 5.0 243 220 232 199 221 176 206 149 188 120 158 4. 'jjSH = 0.8. .0 151 126 143 106 135 91 132 80 130 80 128 5..2..malna sir.0 151 126 143 106 139 91 139 80 138 80 138 6.0 i 3-strane ugrozenosti pozarom ZlI F 30-8 naprezanja Red S1alicka Minimalna sirfna b u mm kod odnasa stranlca hlb 4.4 0 0. rr ~ ~ "'5 6 6 T ""9 10 1) ""'i1 IJ = 1.2 0 0.0 139 124 131 110 123 95 114 80 105 80 95 3.0 168 145 157 118 145 100 130 80 115 80 103 5..1 0. 5.4 0 0.5.2 330. 5.2 0 b(~) i h(~) su kod 4. ---'L dozy 0"·6 11 0 0 0.0 4·strano 0.5.5. u m 5. 60 . uparedi pasus 5.5.1 k.0 230 207 224 187 217 167 210 145 201 120 189 3.2.1 Oblozene grede maraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da poseduju u tabeli 84.8 mmfmin.0 290 257 273 219 252 184 226 149 196 124 170 6. greda od slojevilih dasaka cetlnara sa odnosom stranica hlb = 1 0 i 2 0 .6 0.0 5.5.0 2. dozv ~sa Tabela 80: Min.IJ(~) sirina odn.1.slrane b(~)=b-2u.Zastita od pozara Klasifikovani zidovi.0 5.. ~ 0.1 k.D opterecenost ~ dazv 1 1.6 0 0. 11 0 0 0.3.0 157 134 146 110 133 95 121 80 112 4.4 0.0 169 148 164 130 158 112 153 90 147 80 140 3.0 (9) Stalicka Minimalna sirina b u mm kod adnasa stranica hlb b(~) h(~) Poi:arna Prilisak Savijanje I.0 3'slrano 0.0 135 121 127 107 119 92 111 80 102 80 92 3.8 0.0 284 255 272 226 258 195 241 156 220 120 189 i razmakom stupaca 5 od.4 h..0 147 131 140 116 133 100 125 80 114 80 3.5. u m 5.na /) neoblozenih slupaca . s 1.0 1.0 ---'L dozv 1J 0 0 0.i- 1 1. DIN 1052 dec 1 i b(~).o 1) '7 r-s rg- '11 dozy IJ O"·B"" 80 116 80 111 83 130 83 129 83 145 83 146 1.5. Minimalne dubine naleganja na drvene gradevinske delove kao i minimalne zahleve spajanja Ireba uzeti iz podataka prema pasusu 5.2 1.0.0 B.2 0 kR• dozy C7B r-s f-t" ~ 6 ""9 10 1} )J Obloiene grede ""'i1 dozy e". 5.5 pri cernu SU ~ b·h s 1.sa k.3 "2 ~ f-. 5. __.0 151 126 143 106 142 91 143 I 6.7 mmfmin) i trajania vatrootpornosti ~ 2" 3"" """4 "'5 "'il "7 f-a rg~ 1) r-.0 153 128 142 107 128 92 117 80 109 80 102 4.0 324 282 305 236 281 195 251 156 223 121 189 2.25 a i ~ h1. O"""a ali najmanje 40 mm.2 1. hro i hru ~O. h. Ukupna debljina ajacanja t u mm (po stranl U2) mora u zavlsnosti ad napana guranja koji je zaslupljen u sredini probaja u MN/m2 i sirini nosaca b u mm da iznosi '0 u MNfm' t~ (0. Tabela 78: Mlnlmalna sirina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevllih dasaka celinara sa odnosom slranica hi/) = 1. ---'L dozy 17*11 1J 0 0 0.· dozv ".0 306 258 284 219 252 184 226 149 197 127 176 I 2.2 0 1. I 6.B od slojevilih dasaka odqovarajuce vrednasli mogu da se uzmu iz labela 80 do 83. ~ 0.0 168 145 157 118 145 100 130 I 2.10.0 i 4-strane ugrozenosli poiarom ZlI F 30-B Staticka naprezanja Red 5.5. Za nsoblozane gr' ede F 60. u m 5.4 0.0 153 128 142 107 134 92 132 2.1 k•.0 136 122 130 108 123 93 116 80 109 80 103 3.0 2._ dozv e".0.1 n.0 157 134 146 110 133 95 125 80 119 80 114 5. grede i stupel prema DIN 4102. du21nom savijanja .2.0 0.4 0 0. u m 2." 1.04 Neoblozene grede Pozarna opterecsnost Pritisak Savijanje ~ dozv 1 1.0.slrane uqrozenosti od pozara b(~) vidi jednaclnu (10) h(~) = ti-: U· ~ = vazt: (12) 83 119 83 112 99 -1.5.8 0. kod dimenzionisanja napana guranja odn.2.0 307 272 291 236 272 195 251 156 223 120 189 6. du!inom savljanja .0 2.4.21.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140 6.3 u vezi dlrnenzlonlsanja ukrucenja iskrelanja vidi tabela 74 do 83.0.0 167 145 157 118 145 100 130 80 115 80 99 4.5. mora da se ispostule [ednacina uslovljavanja (9): ~ ~ '"'4 rr t-s r-.0 i 6.Slrana 17*9 0.4 0.4 0.0 214 194 206 177 198 159 188 139 176 120 156 3.8 0.8 0.8 0.. du21nom savijanja . kada se Ispostuju sporedni uslovi prema sliei 48.2.1 k. mal nag preseka.2 0 0.0 154 130 145 108 135 93 127 80 121 80 117 4.8 0.7 Za grede sa gerberovim zglabovima vaze podaci labela 74 do 79.smicanja merodavan nasuprol dokaza na savijanje iii savijanje sa poduznorn si10m.6 0.0 0.8 0.0 Pritisak Savijanje ~ dozy 0.0 134 120 127 106 121 91 114 80 107 80 101 3. red 1.3 h.6 0 0.1 sa 1.2 0 0.~ h(~)=h-2u. visina preoslalog preseka u zavisnosti od brzine sagorevanja ("'0111)0" = 0. u pagledu povezivanja rnozdanika ne Ire' ba uzirnati u obzir nikakve sparedne uslove.8.0 153 128 142 107 128 92 121 i razmakom stupaca s ad.8. 3-strane ugrofenosti pozareen za F 60-B Statlcka naprezanja Red Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica h/b 1.2 0 0.3 Dubina naleganja gneda na beton iii na zid mora kod klase vatrootpornostl F 30 da bude " 40 rnrn.2.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 83 140 2. ~ 1.2. Tabela 79: Minimalna sir.5.1 Pozarna opterecenost 3-strano 93 141 80 140 80 140 80 105 dozy a"'s k.sa 1. dazv". s 220 mm Slika 48: Dimenzije atvora sa ojacanjirna 5.0 153 128 142 107 130 92 126 80 123 80 120 6.2 1.~ ugrazenosti od pozara: (101 (11) Kod 3.6 Za ukupan poprecni presek cetvorougaonih greda od punog drveta sa usecsmrn mozdamcima vaze podaci labela 74 do 75.1 Za neoblozene grede F 30.4 Kod greda kad kojih je prema DIN 1052 dea 1. hd s 0.. a kod koriscenja slajevilih dasaka celina. a kod klase vatrootpornosti F 60" 80 mm. 5.0 157 134 146 110 137 95 135 83 133 83 131 2. 5.BU 100 sa pogodnim uredajima za presovanje iii lepljenje.4· 'a)' b (13) Minimalna sirina b u mm kod odnosa sirarnca hlb 4..2.2 Ukrucenje od iskrelanja greda mora da se izvede odqovarajuce trazeno] klasi vatrootpornosn. ~ 1.a sa odnosom stranlca hi/) = 4.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140 i razmakom stupaca s ad.0 269 242 255 214 239 184 220 149 196 121 164 5. Ojacanja treba postaviti od gradevinske lepljenice od bukavag drveta prema DIN 68705 dec 5 BFU.0 154 130 145 108 142 6.

0 298 250 273 212 247 179 228 146 213 139 201 2.listopadnog veta vaii u istom smislu pasus 5. Kod cstvoroetranag oblaganja gornju stranu lreba obloiiti odgovarajui:e donjoj strani.0 295 248 275 209 257 177 244 145 235 146 228 Red Poi. dec 4 (zastita od pozara) od drvenih gratievinskih delova Tabel.8 0. duZinom savllanja "" u m 2. 5.listopadnog vela vazl u istom smislu pasus 5. u pasusu 5_8.0 305 271 289 235 271 195 250 156 222 128 188 6..1 kB_~1.0 kB~ 1.2. vidi minimalne zahleve koji se postavliaiu pred spojeve u pasusu 5.2 a 0.8 0.1 1.0 268 241 255 214 239 184 223 149 205 132 186 5.0 259 234 248 208 236 177 223 145 211 138 200 5.5. za cetyorougaoni presek mogu u zavisnosli od tskoriscenja napona da se izracunaju minimalne sirine navedene u tabelama 76 do 83.0 i 2.2 2""4 "5 6 "7 8 a a 0.1) !J 0' .0 i 6.0 306 258 285 219 257 184 236 149 219 141 206 2. b) neobloieni slupei od punog drveta F 30-B (vidi pasus 5_6.stupaea 5. red 1. s-strano ugrozeni stupci.6 Klase vatrootpornosti primene. ~ O'''a = f-.1.0 i 4-strane ugrozenosti poz.2 U pogledu koriili:enja cetinara odn. grede i stupcl prema DiN 4102.2 a 0.1 k.8 0.0 207 189 199 173 190 156 180 137 170 120 158 3.na b neoblozenlh stupaca i greda 1.0 "3 """"2 r-. T -.t-s I) I 6.6 kg/dm3 materijala klase gradevinskog materijala B 1 minimalna mm debljina 50 1) Ked ploCa ad drvenog 5...2 1.7.sal.0 283 254 271 225 257 195 240 156 219 124 188 5._ dozy cr·" I) I 2.dozy 1.2) i c) oblozenl stupei (vidi pasus 5.6.3 Oblozen.3 U pogledu koriscenja eennara odn.2 1. dr- oozv = 1. cija je eetvrta strana take pakrivena .2 do 1.0 228 206 222 186 216 166 208 144 199 120 188 3.2 Neoblozeni zategnuli deloyi 5.8 0.0 285 252 270 214 256 178 242 147 228 145 217 6.5. 5.6.1 kB -dozv Tabela hlb = 82: Minimalna Air.4.o a 0.7.1) mogu odqovarajuce da se upolrebe i ploce od drvenog materijala iii uiljebljene daske (vidi tabelu 84.3 Oblotenl zateqnutl deloy! Obloieni zategnuti delovi moraju nezavisno od iskoriscenja napana i vrsle drveta da se formiraju prema podacima pasusa 5.l Tabela a 5.1. " a 0. 61 .0.8 0.7. mora da se ispostuie uslovna jednacina prema pasusu 5. moze da zameni celvorougaoni presek iste povrsine koju lreba odrediti prema sliei 49.li_nia "" u m 2..6.0 209 190 202 174 194 157 187 137 179 126 171 3.1 za neoblozene stupce mogu u zavisnosli od iskoriseenja napona kod koriscenja slojevitih drvenih dasaka od celinara da se uzmu dimenzije minimalnog preseka navedene u tabelama 76 do 83.7..rom islih povrsina 2·slojno oblaganje vatrootpornosti deloya 5.1. 5.0 i 3-strane 81: Minlmalna Airlna b neobloZenlh stupaca i greda ugroZenosti pozarom za F 60-9 Staticka naprezanja od slojeyltlh dasaka cetinara sa odnosom stranlca Minimalna sirina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 4. ugrozenost 5.1 kB ·dozv. naslayljanja ild._ dozva._ dozy I) 0'''6 I 6.6 a 0.1.0 i razmakom stupaca s od.4 0.1 Podaei pasusa 5.arna opterecenost Pritisak ___52.2 Neobloteni stupe. duzinom sa.1.1 5.'0 -.2 1. 5. drvenih zategnutih poz.6 0. za dimenzionisanje ovakvih izvodenja vldi minimalne zahteve koji se pastavljaju kod pavezivanja.2 do 5. Kod dvoslojnog oblaganja trsba izmestitl nastavke.2 Podaei vaie za stupee bez supljlna.0 rr 1 4 1. stupe.7.1.12 do 1.0 kR~ 1.8 0.0.2 Kod stupaea od kojih je prema DIN 1052 dec 1 kod dimenzionisanja napon guranja odn. dr- 1.5.2 Podaci vaze za zategnute delove bez supljina.0 I 4-strane 83: Minimalna strlna b neoblotenlh ugrozenostl potarom Staticka naprezanja stupaca i greda za F 60-9 od slojeyitlh dasaka cetlnara sa odnosom stranlea Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 4. 2 x 12.o 13 4-strano 84: Oblozene grede.2 7 If-s a a 0.7 Klase zamenjeni presek sa krstastim iii I-presekom. od punog drveta .5. 5.1 Oblsst prlmene.0 i razmakom stupaca s 00.7 vaie za 3.8.1.6.strano uqrozenl pozarorn (oblaganje zato mora da ima takvu lrajnost vatrootpornostl kOja odqovara najmanje klasi vatrootpornostl stupaea).rom za F 60-9 Staticka naprezanja od slojeyitih dasaka cetlnara sa odnosom stranlca Minimalna strina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 1.0 213 194 206 176 197 159 187 139 176 121 164 3.6.pr.0 i razmakom stupaca s od.3).6 0.6. 5.0 300 252 283 214 263 178 248 147 238 148 230 Red Pozarna opterscenost Pritisak Savijanje ~ dozv ~ 1 1. 5.-..1 Oblest a . slojeyitlh drvenlh dasaka Tabela Konstrukcione karakteristike ked Greda. deloy. 330.3.6 a 0.0 320 284 311 250 302 217 292 176 281 146 267 5.3 Umeslo oblaganja gips.0 290 257 272 219 254 164 234 149 213 137 196 6.5) ~~~b) t.4.6.f-s ~ ~ 7 f-.._ dozy ~ Savijanje __<>.MS 10 prema DIN 4074 dec 1. redovi 1.0 __<>.0 342 302 330 264 318 221 303 176 287 146 267 6. minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeli iz labele 84.s1<anog oblaganja) l-slojno oblaganje kod BSH.sa 1.0 a stupe. Razlikujemo slsdece 4-strano ugroieni stupei a) neobloieni stupci od slojevitih drvenih dasaka F 30-B i F 60-B (vidi pasus 5.4 5._ dozy ~ Savijanje __<>.1.21.smieanja rnsrodavan nasuprot dokaza na pritisak sa savijanjem.3. 5.0 . I I Slika 49: Celvorougaoni Slupaca (izvadenje kOO4.2.2 Grede treba patpuno. obloziti sa gips-karton pozarno-zastitrnrn plocarna (GKF) prema DIN 18180 prema padacima crteia za izvodenje u labeli 84. naslavljanja.0 269 238 268 211 268 186 268 159 267 146 267 3. minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeti iz labele 84.0 296 262 291 232 285 204 280 172 274 146 267 4.5..5 19 15 19 24 50 sme da se smanji za 10%. u drvene zidove ugradeni stupei ad slojevitih drvenih dasaka. kao i 2-strano ugroleni. Preseci mogu da se oblikuju i lepljenjem pod pntiskom-ukucavanjem ekssra.6.Zastita od pozera Klasifikovani zidovi.0 257 232 248 208 237 184 225 155 210 120 188 4.2 1.0 205 187 198 171 190 155 183 136 176 125 168 3.6.·dozv. Obloieni stupcl moraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da se izvedu prema padaeima pasusa 5. du:tlnom saviJanja "" u m 2.karton pozarno zastttnlm _2_ 3 1. dubina ukopavanja sredstava za ucyrseivanje mora da odgovara najmanje 6 dn.2.1 1.1.4 0 0.1A 1.5).6 0.5.7.0 262 236 248 209 233 179 216 146 199 130 181 5.3.T 1) I-g r-. spojeva itd.0 4·strano 0.1.6 vazs za drvene stupes prema DIN 1052 dec 1 najmanje sortirne klase S 10 odn.2.5 Stupel (sematska skica izvodenja 3) ked koristenja zidnih gracjevinskih ploca 00 gipsa sa bruto gustlnom 00 ~ 0. u pogledu dimenzionisanja detalja ovakve vrste. i zategnut. iii cetvorostrano uqrozene drvene zalegnule delove prema DIN 1052 dec 1 sa zategnutim delovima najmanje sortirne klase S 10. siupaca i zategnutih delova (sernatske skiee izvodenja 1 i 2) kod koristenja Gips-karton pozarno-zastltne place (GKF) prema DIN 18180 Lepljenica prema DIN 68705 deo 3 I) Lepljenica prema DIN 68705 deo 5 Iverica prema DIN 68763 I) Uiljebljenlh I) mm mm mm mm mm dasaka ad celinara prema DIN 4072 12. stupaea poiarom 5.2.sa 1.3.2 Minimalna debljlna b oblaganja kad Greda.0 238 216 229 195 219 173 209 147 199 133 188 4.3 Neoblozene stupee od slojevitih drvenih dasaka sa krstastim iii l-prssekorn.05 hlb = 4.re~~.1.4 0. stupaca i zateqnutih delova (izvodenje kOO3-s1ranog oblaganja) Red CD "t> 7 t-sojno oblaoanie glps karton nom oovrsoom (red 1 1 1) Pla~e ad drvenlh preradevina III daske (redov! 1.2.5.4 Pasusi 5.~) Q '-'" Oznaka klase vatrootpornosti F3O-B F6O-B mo zastitne place poza- .3 1. MS 10 prema DIN 4074 dec 1 5.0 242 220 232 198 220 176 207 149 192 127 175 4. iseeanja.n.2).7.1.1 Podaei pasusa 5.5.5 1.zldorn " da su stupei sarno 3.4 0. PloCe od drvenog rnateniala mogu i da se nalepe..0 236 215 225 194 213 172 201 146 186 125 170 4.1. Krajevi stupaca moraju svojom celom povrsinorn preseka da se prikljuce u praveu sile.2 0 0. 5.4 ploearna (vidi tabelu 84.1.3.4 0 0.0 234 213 225 193 215 171 205 145 195 132 184 4.6 7 '"T 7 1) f-g f-. Ova oblaganja treba uevrstitt vijeima iii ekserima..2 a a 0.2_6 vaie drvenlh ugroZenost smisleno ovome.0 3-strano 0. odn.0 323 280 303 235 279 195 250 156 222 131 192 Red Poiarna optereeenost Pritisak ___52.0 362 317 347 267 330 221 312 176 291 146 267 2. 0.6.0.6. 6. iseeanja. Cetvorougaoni zamenjen presek iste powsma hlb = 4.0 280 248 266 209 251 177 237 145 224 143 214 6.0 264 237 252 211 240 181 227 147 215 140 202 5.2.0 282 250 265 212 247 179 225 146 206 135 191 6.0 5.1. sa izuzetkom povrsina nalegan)a. dozv a"l1= 1.1 Neoblozeni zalegnuti delovi moraju u zavisnosti od iskorisCenja napona da imaju u tabeli 85 dale minimalne sirine.5. U svemu ostatom za ucvrStivanje kao I za glalko ispunjavanje spajnica vaii DIN 18181. a kod koriscanja punog drveta od cetinara one navedene u tabelama 74 i 75. 5.5.

(14) 5.' = 100 mm za F 60 Za spojeve za koje je prema DIN 1052 dec 1 data minimaIna debljina drveta (min a).8.0 2.4 0.3.2 2.2 Podaei vaze za spojeve I<oji su optereteni na pritisak. razmak ivica (I! iii .8.1.25 dozy o-DIN 18800 dea 1 Razmak iviea vezivnih 5.3. sestougaonim zavrtnjima iii sestougaonim drvenim zavrtnjima kod spojeva klase vatrootpornosti F 30: a) Sa dooatnlm posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecsnla ukoliko se drzi uslova iz pasusa 5. spojevl sa zljebovlma posebne izrade cernu ie min ~.r. dodatno rasporedi.2.8.2.1 Podaei iz pasusa 5.0 1. 5.2 nisu dati nikakvi dodatni podaci.1 Zljebovi ciji je polozaj asiguran nezastlcenlm posebnim ekserima.1 uslovi Tabela 86: Sporedn. 6 i 7 dozvoljena opterecsnie po cepu.0 2.8. dozv u"'s 11 t 1.3 kad spoja klase vatrootpornasti F 30 iii F 60: Ne mora se dr~ali uslova pasusa 5..2 Zljebovi sa nezasticenlrn zavrtnjima odn.0 1. dozy N pri a. 5.8.5 ' dozv.8 vale za mehanicka spajanja izmedu drvenih gradevinskih delava prema DIN 1052 dec 2.5 Dubina zabijanja eksera za pricvrMivanje pokrivnih podveza mora da iznosi najmanje 6 Na svakih 150 em' pokrivnih podveza mora da se predvidi sredstvo za ucvrstivanje.2.8.8.: 50 mm za F 30 min as.8.7).0 89 81 96 80 102 80 106 80 110 80 114 80 80 97 80 105 80 111 80 116 81 120 kRs 1. dec 4 (zastita od.2 ~3 ~ 4 6 a a 0.1.1.0 2.8.sestaugaonim zavrtnuma iii sestougaonim drvenim zavrtnjima sa zastitorn zavrtnjeva prema pasusu 5. treba sam a sracunaf dirnenzqe drveta prema pasusu 5.1 Oblast 1052 5.0 1.8. smalraju se zastitno-pozarno-tehnlckl dovoljno oblozenlrn (vidi i pasus 5. = min a + c.4 '"7 ~9 ~ 1\ a 0.0 149 135 158 123 167 120 175 120 182 121 189 134 123 151 120 159 120 166 120 171 127 176 188 168 208 149 225 134 240 120 254 146 267 149 134 163 122 173 120 180 120 186 131 192 I a 0.1 (primeri za izvoden]e 1 i 2).kod naleganja i kantaktnog sueeljavanja klase vatrootpornosti F 30 i F 60.25· dozy N· as I min "s. Debljina bocnoq drveta: min as.2 do 5. I \ • 6"n (~ Slojevilih drvenih dasaka Dimenzije minimalnih preseka u mm i minimalan broj eksera Minimalna sirina grede b.8.1 b) ~I = - ) .2.3 Ukolika se sredstva povezivanja zasticuju lepljenim drvenim plocarna. vaze samo za spojeve kod kojih se sile prenose slrnetricno (n..1 5.8 Klase de02 5.2.3.8.2. zastita ad pozara Klasifikovan! zldevl.5 2. za nosece spojeve i spojeve za osiguranje poloiaja.pocveza mora da iznosi najmanje Ct prema pasusu 5.vidi sliku 51 Razmaei iviea sredslava neopterecene iviee: min Ovde povezivanja od opteretene odn.1 5.3.-t. = 10 mm za F 30 c. gerberovih karakteristike 110 99 123 89 133 80 143 80 151 87 160 88 80 103 80 112 80 118 80 124 84 128 I Serrano 4·strano Odnos stranica hlb 2.1 1. pasus 4.N.-+-+.0 1. DIN 1052 dea 1 2.8 0.0.6 a 0. k .2. + znace: C.4 120 55 30 35 140 65 30 35 Sllka za povezivanje 6 6 .8. I I okomito (jab na vtakno)». dozy N f (min as + c rninirnalna debljina beenag drveta prema pasusu 5. 5. Paslavljena drva nije potrebna kod opterecenia manje ad 0.1 pravila.4 Kod uiljebljenih greda klasa vatrootpornasli 60 treba se samo drzati dimenzija drveta prema 5.2. ad drvenih gradevinsklh delava Tabela 85: Minimalna Sialicka naprezanja lilrina 330. b) e. grede i stupcl prema DIN 4102..B.pr. dimenzlje drveta Ukoliko u pasusu 5.Zidavi.' (16) sa.3.0 2. Za razmake ivica veznih sredslava koje treba zastiti vaz: pasus 5.2.8.7 5.2.N prema DIN 190532 dea 1 i kod povezivanja sa zavrtnjima i posebnim ekserima.7 Ukolika kad kljegla kaja su uqrozena savijanjem ne maze ca se izbegne iskretanje iii savijanje kljesta konstruktivnim merama (n. 5.2 3-strano 4-strano Odnos straniea hlb 1. 1. zatezanje iii srnicanjs. prlkljucivanja iii nastavljanja. f = er. kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera i kod dva cepa najmanje 6 eksera.1 i se najmanje polovina eksera koji bi bili potrebru za spajanje prema pasusu 5.\ Maksimalni napon savijanja u celicnoj prirubnici Maksimalno naprezanje na zatezanje u ceuencm varenja 0""" vatroolpornosti primene spojeva prema DIN rebru i savovima 5. onda debljina ploca.4 1. minimalne debljine bocnoq drveta mogu da se sracunaju uz uzimanje u obzir debljine ploce odn.1.8. cepovima iii pokrivnim podvezama prema sliei 52. mm (15) pozara vaze raz- er.2. j) Kod rasporedivanje priteznih zavrtnjeva prema DIN 1052 dec 2. Podaei ne vale za spojeve kod kojih su srsdstva povezivanja opteretena u aksijalnom pravcu.8.2 1.2 1.ne za t-secna povezivanja) -vidi sliku 50.8. prema DIN 1052 dec 2. Minimalna sirina naleganja b1 Minimalna debljina podveze d Minimalni razrnael eksera e1 i e2 Minimalan broj eksera podveze n po strani podveze Dozvoijeni naponi u N/mm2 Maksimalni napon smicarqa 't u drvetu Maksimalno naprezanje na pritisak (gnjecenje Punog drveta a) b) e) lepljene drvene ploce lepljeni cepovl prethodno prikueana pokrivna (prekrivanje) 52: Zastita sredstava podveza 1.0 2.21. Podaei vaze sama za oblast spajanja.6 Kod povezivanja radi asiguranja polozaja.0 1.0 80 80 84 80 89 80 93 80 96 80 100 80 80 85 80 92 80 97 80 101 80 105 96 87 107 80 117 80 125 80 132 80 140 80 80 90 80 98 80 103 80 108 80 112 I 3-strana 4~strano Odnos stranica hlb 1.1 62 .8. . Za ivice kaje su zasticene od delavanja mac.3 2.2.pr.8. labele 4..dozvO'~sal.2.1 2.pr. Bez dodatnih posebnih eksera Za opterecenje N po iljebu treba dokazati da je Ns 0. kad spajeva klase vatrootpornosti F 30: Nije potrebna smanjenje optsrecenla kada posebni ekseri imaju cubinu ukucavanja u srednje drvo ad najmanje 8 do 5.0 1.0 0.4 Ukoliko se unutar spoja spojni prlbor od celika i od celicnog lima prekriva drvetam debljine Ct prema pasusu 5.3 u prineipu sme da se postavi N = 0.8.3.L na pravac sile) prema DIN 1052 dec 2 c. Slika 53: Spoj kljesta (primer sa drvenom postavorn).5 dazv.pozara).8.ukucanirn lalpama iii rasporedivanjem priteznih zavrtnjeva). prikazivanje drvenih cepova bez nadvisenja Red Minimalni zahtevi u kariMenju .2. treba se drzati sledeCih dimenzija drveta . za bocno drvo treba se dodatno jas pridrzavati slececeq: min a.8.2. F 30 i pasusu 5.8.3.8.06 b neoblozenih zategnutih puno drvo F3O-B delova Cetinari ~ Red Zalezanje I@] Minimalna Ugroi:enost slojevite drvene daske F3O-B slnna b u mm pozarom F6O-B Slika 50: Simetrlcno povezivanje okomito na pravae sile.8.3 Uzljebljen.2. \ . cepova odn. neoblozenlh Konstrukciane zglobova F 30-B min a ked eksera Slika 51: Razmak od ivice (e) i debljine bocnoq drvela (a) prema pasusu 5. mm 5.0 dazv . anda radi zastite spaja treba postaviti drvenu postavu prema sllci 53.0 dozv o-DIN 18800dea 1 0.8. prikazivanje dugih drvenih cepova bez nadvisenia ~ Savijanje ___!1_ dozy 0'.1 i prema DIN 1052 dea 2. podveze.3 1.1 sredstava koja sluze za ucmora da iznosi najmanje Ct .3 Zljebovi sa zavrtnjima odn.8. n.s.6 0.8.2 Opsta 5. kazivanje drvenih cepova bez nadvisenia (ekseri:glatki seri) priek- 5. Gradevinske delove koji Ireba da se prikljuce treba dimenzionisati prema pasusima 5.1 (bez obzira na upotrebljeni cep).2 vrscivan]e poknvnih podveza. ukoliko ne treba zadrzati vece sirine prema padacima tabela 74 do 79. = 30 mm za F 60 Za cspove i zavrtnje sa precnikorn ~ 20 mm davoljan je za F 30 razmak iviea prema DIN 1052 dec 2 i za F 60 povecan je za 20 m m.1.8.8 0.2. prema pasusu 5.1 10 dozv a O'·'l:.-.

.) min (d.5. treba da se prikljuci DIN 1052 dec 1 i F dozvoljena sila kosnika iii slieno koji kod dimenzionisanja ueepljenja prema (znak formule vidi pasus 5. .) I min (do I a.8.8.8. kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera.8.5.)lmin (d" I a.8_5 Povezivanja sus 5 5.bez calicnih limova: (18) Treba druge oznake u formulama vidi DIN 1052 dec 2. pasus 5. ukoliko se postuju uslovi prema pasusima 5.8. moraju da se zaStite iviee limova.8.1 bl cl dl ~ .07 5. 5.2. dec 4 (zastita ad pozera) 5.8.6.25·dozV"l(a.5. nezasticenlm nama limova nisu pokriveni ovim pravllima.8. uslovi prema pasusima 5. 1.8 Povez.-30 v) 5. treba dati i druge dokaze pogodnosti .7 potrebna postava.3. dimenzije drveta prema pasusu 5.(1-3:0 ) (20) F 30: 0 = 120 mm F 60: 0= 280 mm 5.S. pasus 5.8. sa (1 + [-j ) (1--) I~.2 Neza~tieeni drveni cepovl kod spoja otpornosti F 30 .8_5_2 Prema pasusu 5.npr u okviru davanja opsteg gradevinsko-nadzornog ugao izmedu napada sile i pravea vlakna srednjeg iii bocnog drveta i (as 90 0C) i = I.1 odn.8.2.' da je (24) dozy F 0.7 Za opterecenje N po drvenom cepu treba dokazati NS1.1 Ukoliko celieni delovi postavljeni spolja sluze sarno za osiguranje poloiaja.1 Kod limova sa nezastlcenim ivicama ne sme da se ide ispod sledece mere lima prema sliei 54: sa celicnom stopom debljine lirna z 10 Primedba: Upotrebljivost grednih papuca (celiene papuce debljine lima < 10 mm) ne moie da se proceni sarno prerna DIN 4102 dec 2. .8 F 30: 0 = 200 mm 5. + "m ~ 120 mm (drveni eep bez nadvisenja) ~ = 2· a. T reba dokazati F~ a.) = 0.21.7 Uslovi za celiene limove kod povezivanja sa ugradenlm celien. F 30: <IS~ 10 mm F60: <IS~30 mm 5_8. pasus 5 5. spolja sa celicnim delovima ko.) za nezastlceni drveni cap dozvoljeno .8.6 Za spajanje klinovima za podesavanje sme da se primeni same maksimalno 25% odgovarajuceg dozvoljenog opterecenja prema jednaclnama (17) i (20).4.1 DIN 1052 dec 2.4. 5.8. (drveni cep bez nadviiienja) odn.. sa dozy.1 a.4 Spojevi sa slobodno leiecim. as) min (d"I a.1 a.8.) Za 5.2.5.6 Spajanje 6.4 Prema pasusu 5. (~.7. ~f1~~ Objasnjenja: a) b) e) d) Silks 55: Rasporedivanje celicnih .la. 360 sledece: prema pasusu 1.5..7 ekserima prama uslovi pasusa 5. N s 0.4. U pogledu znakova nacini (25) vidi pasus 5.4 a 5..4.4.) prema pasusu 5.25 " da je ) (17) 330.4. 10 mm duzlna drvenog eepa 2· as + am > 120 mm o (drveni cep bez nadvisenja) 2· as + am + 2 0> 200 mm (drveni eep sa nadvirenjem) cepa ne vaii wdP~~~~~~ ~ . koji prema sliei 55 b) ne izlaze na ivieu drveta.4 Veze drvenim eepovlma ..vanja Ijen. sa pokrivnim podvezama radi na svirn ucvrsi:ivanja Ceonih ueepljenja za klasu u jednoj ravni.4.m limovima (::2 mm) kod spois klasa vatrootpornostl F 30 i F 60 5.4. zasttta ad pozara Klasifikovani spojevi drvenil1 gradevinskih delova prema DIN 4102. podvezama na svirn (b-2v~)lb (25) duiina drvenog cepa I = 2· a.2.8_5_1 Nezasticsnl nosti F 30: klinovlma klinovi prems DIN 1052 deo Slika <? cenlrn ivieama 54: Mera lima 0 kod koriscenja limova sa nszastib) teono ueepljenje sa pokrivnom podvezom 2.8.4.7_3 Ukoliko se mere limova prema pasusu 5.8.2.4. i Armiranobetonski oslonae iii zid Za posebne eksere je dovoljno sarno da se ispoStuje uslov dubina ukueavanja ~ 8 do 5.:520 mm Zakosen]e od max.5. kod naleganja i suceonlh kontakata klase vatrootpornosti F 30 i F 60.3 zastlceni ekseri klase vatrootpomosti F 30 i F 60: Ne moraju da se ispostuju odn.8.tf.2.1 povrsl- <~ 5.6.1 a. < min (do I aj dozvoljeno optereeenie treba umanjiti u odnosu (do I a. pasus 5.25· dozy 0. + "m + 2· ~200 mm (drveni cap sa nadvisenjarn) s20 mm a a Zakosenje od max..8. 5.B..4.6.1 Nezasticeni ekseri kod spoja klase vatrootpornosti F 30 .7. Nije potrebno d" n.8.4.3 Prema pasusu 5.8.1.1 ne ispostuju. dovoljno je da se za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 ispostuj. Dalji faktor od 1.2 Letista od celicnih paouea debljine lima ~ 10 mm mogu da se uvrste u klasu vatrootpornosti F 3D. mogu da se izvode bez postave.25 uzirna u obzir razliciti nivo sigurnosti kod pozarno-zastitno-tehnickog dimenzionisanja nasuprot dimenzionisanju prema DIN 1052 dec 1 Nije potrebno (dalje) smanjenje opterecenja.0 ispostovatl sledece uslove: duzina eksera In ~ 90 mm za limove vidi pasus 5. kllnovlma za pcdesavanje prema DIN 1052 deo 2.pterecenje po drvenom cepu treba srnanjtl u odnosu (d"I a. pasusl 5.5 kao nadvisenje.6 treba se drzati dubine ukueavanja od 8 do. sarno sledaea mera lima: samo jedna ivica iii dve koonda mora da se ispostuje pri cemu je dozy. ukoliko se postulu sledeti uslovi: je = je = pri cemuje min(dolas)=O. kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 .8.1 i se upotrebi najmanje polovina eksera koja bi bila potrebna kod spajanja sarno sa posebnim ekserima.8. ako su prema podaeima sa sflke 56 prikljucena na armirano-betonski oslonae iii zid. kod kojih je drvo prepusteno iii ulepljenim drvenim letvicama prema sliei 55 c) odn.8. sa najmanje 3 formule u jed- d.2 Nezasticeni ekseri kod spojeva sti F 30 -.1 Slika 56: l..-30 Ovde znaci v) d" 1.8. kod spoja / tepovi radi osiguranja poloiaja Calicna papuca debljine lima.bez celicnih limova: Za klase vatro- F60: 0=440 mm optereeenje N po drvenom cepu treba dokazati da je Ns 1.1 odn. Iviee limova se smatraju zasticenirn ukoliko se kod iirnova do 3 mm debljine.v~) (b-2 v~) I t b) za nezasncena ucepijenja prema sllci 57 a).8.8. paPokrivne podveze kod spojeva klase vatrootpor- a) Sa dodatnim posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecenia ukoliko se ispostuje uslov iz pasusa 5.0 za uc:epljenje sa pokrivnim stranama prema sliei 57 c.(a. pri cemu je mm na kraju drvenog cepa ne vazi Poloiaj ucepljenja mora da bude osiguran sredstva uevrscivanja.3 ne moraju da S9 ispostuju.3 zasticeni klinovi kod spoja klase vatrootpomosti F 30 i F 60: Ne moraju da budu ispostovani 5_8.8.2.2.O. tada je drvo prepusteno sa strane: F 30: .5 mm na kraju drvenog kao nadvisenje.?.I a.16-1 amla. pri cernu je ~ statlekl potrebna dubina ucepljenja.2. 5_8. ~min (d.6. Nezasticeno caono uCepljenje ~} POkrivne~~veze ~ / Q.) "=-'-"~"---~ min (d" I a.4 Za povezivanja ekserima radi osiguranja polozaja.8. npr.8. su postav- (1 __ 5.ezlste mm (primer) g dS! I as pri cernu je i!: min (ds..7. ispostovat' sledece uslove: dubina ukueavanja ~ 8 do dnI as 2: min (dn I as)' I'rlmedba: kod spojeva sa ugradenim celicnim llmovirna dozvoljena optereeenla smeju da se povecaju za 10% prerna DIN 1052 dec 2.8.8.6.8.?~').Zidavi.sa ugradenim Celienim limovima: Treba 5.8.2.. treba se driati sledeceg prekrivanja drvetom.8.8.1 5_8. dopunski uz pasus 5.) =0.1 Neza~tieeni drveni cepovi. sto znaci nezasticeno povuceno sa ivice i time zasneeno sa lepljenim drvenim letvicama i time zasticeno sa prikueanim pokrivnim podvezama i time zastlceno limova povueenm sa ivi- c) teono ueepljenje stranama (Uvek najmanje 3 sredstva osiguranja polozaja) Silks 57: Minimalne dimenzije vatrootpornosti F 30 i F 60.8..7 klase vatrootporno- brzina sagorevanja (d.4_5 Kod uiljebljenih greda klase vatrootpornosti F 30 i F 60 treba lspostovatl same dimenzije drveta prema pasusu 5.05( 1 +[--]) 10 110 4 (23) po ekseru Za do I a.1).4.8.10.8. 110 4 a (21) 360 5.- \~/ • :\' Q. iii spojevi za koje je prema pasusu 5. < min (d" I a.6 I" (drveni cep sa nadvisenjem) odobrenja.1 5. postoju (dalje) smanjenje sledeci uslovi: opterecenja ukoliko se is- za ueepljenje sa pokrivnim podvezom prema slid 57b).08 ( 1 + sa [-j ) 110 4 '~I (19) 5.2 Ukoliko je nszastleena je leie jedna nasuprot druge.3 zasticeni drveni cepovi spoja klase vatrootpornosti F 30 i F 60: a) b) kod a) uslovi prema pasusima 5.8.8.25 ' dozy N N prema DIN 1052 dec 2.8_7.9 Spojevi drvo-drvo Klasa vatrootpornosti F 30 i F 60 (vidi sliku 57) air" kao u pasusu 5. prikueanim pokrivnlrn podvezama prema sliei 55 d).iS~ 20 mm F60: <IS~60 mm kod limova uopste.). a kod eva cepa najmanje 6 eksera b) Bez dodatnih posebnih eksera Za optereceoje N po cepu treba dokazati da je. (22) ee 63 .sa ugrallenim eelienim limovlma: Za celicne llrnove vaii pasus 5.2.8.3 Za d .

.8. 30 mm Slika 67: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpomosf F 60 prema pasusu 5. papa- ~ 50mm ~ 10mm ~ 120 mm u zavisnosf ad a" i am prema ni!e dato] labeli am Prikucana pokrivna podveza prema suet 55d) 180 200 mm _ debljna veziee } kod zastite ~ min a eksera ~ 2 mm pornocu c.8.11.8. dimenzije prema slikama 60 do 63.Zidovi.2 (primer) za povezivanja ekserom klase vatrootpornosti F 30 r so t drvenog 8 10 12 16 20 tepa mm dozvN NS~ .2 (primer). = Slika 63: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpornosti F 60 prema pasusu 5.10. prikaz drvenag cepa bez nadvlsenja.1 do 5. 5.ulepljena drvena drvena ploea iii pfropfen letvica prema slid SSe) letvlca prema suer 52 Slika It. .3 Za povezivanja cepovlrna dobijaju se prema susu 5. N. ~100mm 30 mm De~jne bocn~ drveta as i odgovarajuci precnik drvenog eepa ! uzimajuci u obzir preferencijalne mere za N s: dozy N Slika 60: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima sa ugraclenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosti F 30 prema pasusu 5. prikaz drvenih cepova 5.4.rjOZYN 1fIUl4+Cr 160 a" ~ 100 16 16 16 20 20 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28 20 24 24 28 28 28 24 28 28 28 32 24 28 28 32 32 28 28 32 32 36 am } F30 iN~drJl'iN Potrebni precnici drvenog cepa dSI (preferencijalne mere) u zavisnosti ad debljina drveta ~ i am za IX = 0 kad kojih nije potrebno smanjenje maksimalno dozvoljenog opterecer[a dozy.10.8. zastita od pozara Klasifikovani spojevl drvenih gradevinskih delova prema DIN 4102. c.8.21.9.I.8. kada su izvedeni prema podacima sa slike 58.4. 5.1 (primer) F60 Slika 58: Minimalne klasa vatraatparnosti bez nadviserua 5.08 5.11.1 Zglabavi u slemenu magu da se klasifikuju u klase vatrootpornosti F 30 i F 60.6. as C.=10mm ed .11 Primeri dimenzije kad zglabova u slemenu F 30 i F 60.11.4 Za povezivanja susu 5. Manje uobicajeni spojevi F60 330.8. tabela 4.' e b i min a kao i dozy N prema D N 1052 deo 2.8.11. cleo 4 (zastita od pozara) 5.I I 140 minimalna velicina eksera dn x I 46 x 130 55 x 140 60 x 180 70 x 210 i 160 'l 180 200 I C.8.8.6 dimenzije F30 ekserima dobijaju se prema prema slikama 64 do 67.8. . aka se izvode prema padacima iz tao bele 86.3 (primer) Ol: as 100 mm . .8.8.8. 6 i 7 Slika 59: Minimalne dimenzije i dozvoljeno opterecenje za povezivanja sa cepovima posebne gradnje kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 prema pasusu 5..debljina A = } 64 .4.3.6. = 10mm prema niie datoj tabeli Dubina ukucavanja: 8 dn aSmm 60 80 100 120 160 . I .pokrivanje drvetom prema sfici 55 b) F30 A 2: 1 as cf In '\ am ~50mm ~mina+cf ~2mm =10mm ~90 mm "~I ~100mm 2mm 30mm 60mm c 61: Minimalne dimenzije za pavezivanja drvenim cepovirna sa ugradenim eelicnim limovima za spojeve klase vatrootpomosti F30 fN:SdOZVN F 60 prema pasusu 5. prikaz drvenih eepova bez nadvlsenia ce- Oebljine bocnoo drveta a" i pripadajul:e minimalne velieine eksera uz uzimanje u obzir prioritetnih mera za N ~ dovz N Slika 66: Minimalne dimenzije bez eelicnih limava kod spojeva prema pasusu 5.8. 5.8.8.1 (primer).1 Prema kriterijumima pasusa 5.4.pr. .10.2 Za povezivanja cepovima posebne gradnje dobijaju se prema pasusu 5.1 do 5.lW il1 d npr. Kod drugih povezivanja minimalne dimenzije treba lzraeunati prema pasusima 5.8. I" d" 5.3 (primer) dabljina bocnog drvala a" mm 60 80 100 120 140 160 180 200 40 10 10 60 12 12 16 16 debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140 ii dJj I N:S02SdozvN _'_':so:S.8.4 (primer) Slika 64: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosn F 30 prema pasusu 5.2 b)..9 dobijaju se dimenzije date u pasusu 5. N. drvena plata iii ptrooten prema slici 52 = ec A-A ~ i A ~! a" C. 0.3.2 b) (primer) debljina bocnog drveta as mm 60 80 100 40 8 8 60 10 10 10 12 debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140 am 160 180 200 >mina+(f " 12 12 12 16 16 12 16 16 16 16 20 20 16 16 16 20 20 20 16 16 20 20 20 24 16 20 20 20 24 24 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28 as as C.11. .4 (primer) kod zastlte podveza eksera drvenim } ~min a podvezama C. dimenzije prema slici 59.8. l. 88 x 260 ~ lrina lima za spoj greda u ravrn prema ~ 50mm d!: 2mm ~ lOmm ~ 120 mm prema sledecoj labeli Debljina boCnog drveta mm 60 i 80 100 t20i 140 160i 180 200 i 220 pretnik ~Q_~ti ~d$lll't t~:i~doZV N suer 55a) Slika 62: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim povima bez celicnih limova kod spojeva klase vatrooipornosti F 30 prema pasusu 5.6.4.8.8.8.2 Gerberavi zglabovi magu da se klasifikuju u klasu vatraatparnasti F 30.8. dn FlO 120 ~50mm ~mina+c.6. Potrebni precnici drvenog cepa dSI preferencijalne mere) u zavisnosti od debljina drveta as i am za IX =< 90 kod kojih nije potrebno smanjen]e maksimalno dozvoljenog opterecenla dozy. 0.8. • 30 mm drvenih petlji Slika 65: Minimalene dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim celienim limovima kod spojeva klase vatrootpornosf '" 60 prema pasusu 5. " \ ~ n.

5 Oblaganja 14 UlA· (29) A vee objasnjene F Atm. Ugaonik 4-strano ---1 2b+ 2h to' A 200 (20·C).1.3. grade- 6.2 za oblaganja nosaca i pasusu 6.1.1strano - 100 t /Y.-1 200 (30) 330.3 Ogranlcanje vrednosli odnosa UIA celicnih gradevinsa s 300 rrr" 6 Dvostruki ugaonik 4-strano --A 2b+ 2h to' ~ 7 $upljiprotili Kod izracunavanja kritiene temperature prema jednaeini (26) minimalna debljina oblaganja kod maltera sme a) kod nosaca kojl su optereceni na savijanje prema podaeima pasusa 6.4 za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 za navedeni iznos Ad uvek navedenim u ta- Stupe. t.4. Beton iIi I u ern' -- 200 1 200 t 4-5lrano ..pr. kablovi iii trase kabplamenu i oblagalava .1. malterom opisana u pasusima 6.1.prema odnosu obima plamena prema povrsini preseka koji se greje.1. Vodove zato treba u oblasti supllua odn.1. -~- Ad-vrednosli prema redovima 1 i 2 smeju da se primene i kod oblaganja malterom stupaca prema pasusu 6. U svim drugim u em.6. t i ovde Ugaonik 4-strano ---- 1" k (1) 6.5 5 5 5 5 - 2h + b A 10' 6. 65 .3 Kriticnu temperaturu gradevinskih celika koji nisu obuhva6eni slikom 68.2 Sredstva povezivanja kao sto su zakivei.22.26 kod opterecenja na savljanje 0 1.1 Kritiena temperatura Konstrukcionekarakteristike b.1 Kod celvorostrane izloienosti nja cele konture proflla je razvijena UIAA kada je A povrslna preseka profila.1. 6. 6.5 Kod jednoslrane izlozenosti plamenu . .5 se drZe na graaevinskom delu pornocu nosaca maltera kao sto su rebrasti razvuceni metal.4. vrsta cellka t je debljina dela profila a kame se radi u em. U Kod visina nosaca >600 mm bude merodavno i 200 t ~ ~ 'I F 30 do F 90 'I 2 F120doF180 4 < 90 90 do 300 < 90 90 do 300 0 5 5 5 moie oa -~ A .2.Zidovi.4 Kod trostrane izloienosti obliku kutlje je 2 ti+ b UIA'--~ A plamenu i oblaganja u t Pliost. telik 2 (31) Noiica metara. deo 4 (2a5ma cd pozera). iicano tkanje i sl. mogu da se vide u /Y.2.4 Ukoliko se vodovi .2. celienih cril gracievlnski!1 (UIA)mod .1..3.50 @ 1. pcvrsina Nosaei Razvijena A iliStupci 6.1. 15 Nosac 3-strano 200 U principu se noiiea koja je okrenuta vatri odn. Kolaps ukupnog profila uglavnom usleduje na osnovu usijanja jednog takvog dela profila.1. k (20 . 6.n.1.acunavanje u m-1 i oblaga- u zavisnosti ad UlA-vrednosti koji treba da se prikljuCe. 12 Nosac Hi stupac -- 200 t 6.1. iieano tkanje i sl. potrebno je oblaganje.1.2 Ob. 4-strano -- 2b+ 2h 10' A 10 Ncsaciiii Stupei 4-strano 2b+ 2h -~to' A F 30 do F 90 ad najmanje 30 em i F 120 do F 180 ad najmanje 60 em celicnih gradevinskih del ova 11 6.4. deformaeije iii da potpuno zakaiu.4 za oblaganja stupaea. Za sracunavanie minimalne debljine oblaganja treba koristiti ve6u UIA-vrednost koja rezultira iz jednacma (29) i (30).- b 10' to' s-seano -A iIi 112' Pri cemu b i A predstavljaju ne vrednostl.1.1 Kriliena temperatura celika T.2 16 Nosac s-srrero 2h+ b ---A 10 2 Tabela 88: lznos umanjenia za crit LlT= 100 K dna debljuu oblaganja d kod oblag311ja malterom 17 Nceac 3-strano .ova je prakticno slueaj kod uzidanih iii ubetoniranih l-nosaca. na primer pornocu opste gradevinsko nadzorne dozvole.1.6 Primeri za UlA-sracunavanje tabeli 89.01 6.18 "j 012 1. Za lzvodenje (vrsta i raspored prlcvrscivanja kao i minimalna debljina maltera) vaze podaei prema pasusu 6. Oblaganja malterom bez ovakvih nosaca maltera nisu dozvoljena bez posebnog dokazivanja upotrebljivosti.27 ~ 1.vade kroz supljue iii kroz polja resetkastih nosaca.eevi. protili 8 Stupe.1. za klase vatrootpornosti a) b) iii Stupe.1.2. da ne pretrpe nepogode.1.1.pr. deo profila koji je okrenut vatri najbrie zagreva. Kritiena temperatura kod gradevinskih delova koji su klasifikovani u daljem tekstu ad St 37 i St 52 prema DU EN 10025 kod dimenzionisanja prema DU 18800 deo 1 do deo 4 zavisi ad razlicitih para- 6.3 kao i 6. za A UtA-obracunavanja Ugrozenost a-snano V/A m-' erit T eelika je ana temperatura na kojoj graniea istezanja eelika padne na napon celika koji postoji u gradevinskom delu.2 Kod eetvorostrene nja u obliku kulije je 2h+2b UIA'--A kada h i b predstavljaju fila.4 Da bi se postiglo da se celieni gradevinski kod ugrozenosti vatrom zagreju samo do temperature celika ad < erit T uopste.§UB odnosne graniee rasprostiranja vinskih calika u zavisnosti ad temperature.4 Konslrukcioni prucipl 9 Nosaci 6. 4-strano -t tOO Kod svih niie navedenih klasifikovanih skih del ova UlA-vrednost je ogranicena b) Ukoliko calicne gradevuske delove treba proceniti sa U/Avrednostima >300 rrr".1 osnove za dimenzlonisanje delav" Slika 68: Opadanje Fabela 89: Primerl Red POV. 6.2Ii kod koriscenja Red UtA prema pasusu m :' maltera prema DU 18550 deo 2 grupe maltera P II iii P IVc 0 0 0 5 P IVa iii P IVb vermikulit iii perlit malter prema pasusu 3. (1) z. hit u em 6.2. onda kroz trajnost njihove vatrootpornosti treba obezbediti da ti vodovi ne ostets obloge ked ugrozenosti vatrom.1.2 Ukoliko se ked dimenzionisanja deo 1 do deo 4 izaberu dozvoljenih.14 Klasa vatrootpornosti []1:1 1. 4-strano - 4b to' A da se umanji beli 88.4. zavrtnji i HV -zavrtnji moraju da se obloie u istoj debljui kao prikljueeni profili. vidi pasus 6. oblaganja malterom koja su popotrebna i koja nisu nosena nosacima maltera na gradevinskom delu (rebrasti razvuceru metal.1. izlolenosti povrslna plamenu L RSlV.1. Primedba: Upotrebljivost 13 Nosac ill iF ~~ a-strano - 2b+ 2h A - 10' 4-strano 2b+ 2h - stupac to' (28) A visinu i sirinu preseka.2.3 Kod troslrane izloienosti cele konture profila rezultira razvijena povrsina . kod klasa vatrootpornosti F 30 i F 60.1.l-pro- Ncsac 6. treba odrediti opitima toplotnog istezanja u zavisnosti ad stepena iskoriscenja.2 i 6.moraju da se zastite u istoj debljini kao i ostali delovi profila.dd u mm kod oblaganja prema pasusu 6.pr. 6.C) receniern na savijanje dimenzionisanja slucaievirna je ~ . --A ccvrsme to' 4-strano mil (27) 6. onda erit T ris6enja eelika prema DU 18800 manja iskoris6enja ad maksimalno sme u zavisnosti ad stepena isko- 6.1. Za deo profila koji se najbrie zagreva treba sracunatl modifikovanu UlA-vrednost: Tabela zamo-zastitno-tehnlckt --A 2h+ b 10' 87: Faktor obllka za razlicile profile Profil ~ I 1.3 Iviee ispusta . onda su za klasifikaeiju protrebna ispitivanja prema DU 4102 deo 2.4.2 Merodavna je veca vrednosl. zastlta od pozara Klasifikovani nosaci i stupel prema DIN 4102.1.n.je 100 UtA'-1 (32) debljina dela profila a kame se radi (nozice) Nofica .2.2. Njegovo dimenzionisanje se ravna prema vrednosti odnosa UtA u m-'.4. and a prikljucke i susedne celione delove treba obloliti po jednoj duzini. 6.70 prsma podaclma pasusa 6.1.1.3. kod kojih se zagrevaju samo spoljnje povrSine nonca . racunato ad iviee celicnog gradevinskog dela koji treba da se zastiti.k U jednacini (26) ~ prema krlvini na sliei 68.u rebrima l-nosaca .1.2. celicni gradevinski delov! 6 Klasifikovani celieni graClevinski delov. da se odredi pojednostavljeno (26) aka je znace: ad temperature zavisna graniea istezanja celika prema momentu otkazivanja graniea istezanja celika na 20'C sobne temperature faktor oblika prema tabeli 87 faktor oblika vazi samo za profile sa opteprema teoriji elastieiteta. vrednosli odnosa UtA delovi 6.2. pia menu n.b i oblaganja 6. 1 U tabeli 89 su sem toga sernatskl prikazani obrisl oblaganja.1 Ukoliko se na nose6e iii ojacavajuce celicne gradevinske delove sa odredenom klasom vatrootpornosti Celicnim gradevinskim delovima koji ne moraju da pripadaju nijednoj klasi vatrootpornosti.).SUplj.1.j.na mestima provodenja kroz polja reSetke taka uevrstiti poljima resetki polaganjem vesanjsrn ilili konstrukeionim delovima klase gradevinskih materijala A. karakterfstlc- -I.2 za klase vatrootpornosti F 30 do F 180 i kod stupaea koji su optere6eni na pritisak prema podacima pasusa 6. treba posebno dokazati.

razmaei stupaea ad celicnih profila .4 do 3. Cetvorstrana ugroienost vatrom posto] kada gornje strana nosaca dobije druga prekrivanja . 3 zavrtnje/m 6.2.iii lezi slobodna. Minimalna debljina zida rezultira iz podataka tabele 91.enjez~vrtnjem: \\ min.s.3 Pritisnute stapove u resetkastlrn nosaCima dimenzionisati prema podaeima pasusa 6. u datom slu~aju kod koriscenja gradevinskih materijala klase S treba lpak ispostovaf gradevinsko-nadzorne zahteve.1.2 Celicni stupei zalvorenog preseka sa betonskom IIi malterskom ispunom moraju u razmaku ad najvise 5 m kako u gornjem taka i u donjem delu stupea da imaju uvek najmanje po dva otvora.2. I ( )-vrednosti vaze za stupee ad supljih profila. odnosni slucajevi su oznacenl sa" -~. 6.3 Podaei pasusa 6. na savijanje napregnute. Spojniee viseslojnih obloga treba izrnestati za ~ 400 mm. kada su nosacl oblozent ~etvorostrano u skladu sa opisanom vrstom oblaganja.5 F 60 5 5 5 5 F 90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 25 F 180 25 Oznake uvek glase F 3(}-A.2. celicl'li gradevil'lski delovl Tabela 90: Minimalne clebljine maltera obloienlh celienih noeaea bez zlda Plate Hi suplje talpa prema pasusfma 3.1 Podaei pas usa 6. F 9(}-A. Kod visokih nosaca mogu iz razloga stabUnosti da budu potrebne eventualna vece debljine.>IN 18152.pr. Ukoliko nije moquce pozarno-zastitnc-tetmeko dimenzionisanje.300 mm-I sa oblogom od gips-kartonskih pozarno-zastitnlh ploca (GKF) prema DIN 18180 sa zatvorenom povrslnom Oblaganja gips-kartonskim plocarna moraju u pogledu rasporeda ploca i rninimalne debljine da ispune uslove navedene u tabeli 92. I.2 vaze i za resetkaste nosace kada su pojedini stapovl. kao profilima. zastlta od pozara Klasifikovani I'losaci i stupcl prema DIN 4102.1. Otvori na opekama ne smeju da se pruzaju okomito na rebro nosaca.1.2 Vale za staticki odredeno iii neodredeno oslonjene. ukoliko su konzole odqovaraluce oblozene uz uvaiavanje UIA-vrednosti. razvueenoq metala iii zicanog tkanja moraju da poseduju drzaee rastojanja navedene u sematskim skieama tabele 90. 2do3 lid prema DU 1053 deo 1 iii oblaganje ploeama prema DU 4103 deo 2 ad F 3(}-A porozno-betonskih blokova ill gradevinskih ploca prema DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn. ad celika.2.2 vaze uz uvazavanja UlA-vrednosli i za odqovarajuce nosaee sa eetvorostranom ugro~enoscu vatrom. ad gornje ivice neobradene tavanice . Izuzeti iz ovoga su spojevi koji su potrebni samo za vreme rnontaze. F 6(}-A. 6.1 Oblast primene.2 Podaei vaie i za celicne stupee sa konzolama. 6. .3.tj..1 F 3(}-A armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog betona prema DIN 4223 poroznog 50 (30) Oznaka klase vatrootpornosti F 6(}-A F 9(}-A F 12(}-A 50 (30) 50 (40) 60 (50) F 18(}-A 75 (60) 6.1.1 Padaci pasusa 6.2.1. 6. Oblaganja gips-karlonskim pioeama Tabela 92: Minlmalna debljina d u mm oblaganls celienlh nosaca sa UIA. doouse minimalne debljine maltera prema tabeli 90 moraju da se ispostuju samo u oblasti donjeg pojasa.2 UlA prema Minimalna debljina rnattera 2) d u mm preko drzaca maltera (rebrasti razvuceni metal iii iicano tkanje) prema susednoj serni-skici . u mm zidane Ispune celicnih nosaea. zamaltensane Obklgeod sa oblogom od betona. ugrozenoscu vatrom sa tn strane. I z~ stu pee sa otvoremm III zidane.1. 6.2. .ole 6.1 oblozenlh celicnih stupaca Oznaka klase vatrootpornosti Oblsst primene.2. 11 F 6(}-A 50 F 9(}-A 50 F 12(}-A 50 F 18(}-A 75 50 50 60 50 60 50 60 70 60 115 60 gradevinske place ad gipsa prema DIN 18163 Nosace maltera treba izdasno ukotviti n. ugrozenost vatrom 6.3 50 (50) 60 (60) 50 (50) 60 160) 70 (50) 80 (60) 70 (70) 100 (80) 115 (70) 120 (100) mora na svim mestima da ima otvore istlh velicina. Umesto uzengija koje drze odstojanje smeju da se upotrebe i odqovarajuce delotvorne skobe nosaca.npr. Obloga stupaea zidanog zida iii gradevinskih zidnih ploea prema DIN 1053 deo 1 adn.3. Nesagorivi nosacl maltera ad rebrastog razvucenoq metala.6. Svaki sloj obloge treba pojedina~no ucvrstitl za donju konstruki:iju i premazati.3.mora da bude " 400 mm.3.da se postave eelom duzlnorn stupea do donje iviee neobradene tavaniee. koji su potpuno izbetontrani.2 330. ugrozenost vatrern 6.4 do 3.izuzev oblaganja eeli~nim limom.2 6.6 uvek najmanje trazene klase vatrootpornosti . 6.5 Kod klasifikovanih nosaca je dozvoljeno postavljanje dodatnih oblaganja .2. evornt limovi itd. da su i protiv preturanja i ostala staticki potrebna uevrscenja obloiena uz uvaiavanje UIA-vrednosti odgovarajute opisanoj vrsti oblaganja.kod konscanja mallera II ad tt m? « 90 9Odol19 120 do 179 180 do 300 II 2) Grupa maltera P II iii P IVe prama DU 18550 deo 2 F 30 5 5 5 5 F 60 15 15 15 15 F 90 F 120 F 180 5 5 5 5 Grupa mat1era P IVa iii P IVb prema DU 18550 deo 2 F 30 F 60 5 5 15 15 F90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 F 180 25 F 30 5 5 5 5 vermikuht iii perUt ma'ter prema pasusu 3.2.2 treba Sporedn. 66 .2. da bi malter mogao da prodre kroz drzac maltera ~1 0 rnrn.1.3.sa stegama iii zavrtnjima iii kod cetvorostranoq oblaganja obaviti ih aka donjeg poiasa na isti naein kao aka gornjeg.2. Za sve oblozene nos ace se pretpostavlja Tabela 91: Minimalna debljina d..stupee treba i u tavaniei obloiiti odqovarajuce zahtevanoj klasi vatrootpornosti. DU 18152. drveta iii plastike .3 21 31 Za minimalne debljine maltera diD za donje notiee lreba videti padatake prema tabeli 90. Presek otvora mora po paru otvora da iznosi ~ 6 em2 otvori zacepljeni betonom iii malterom moraju pre oblaganja stupaca da se pan avo potpuno olvore. zidnih gradevinskih ploea ad lakog betona prema DIN 18151.1.30 U~vrsc. Red 1 2 2.2 6. Tabella 93: Minlmalna debljina oblaganja d u mm celicnih stupaca sa UIA 300 mnr zida ill ploca .zidnih gradevinskih ploca ad lakog betona prema DU 18151.'---------------- A"'¥l Zidovi.2 Za oblaganja malterom nosaca sa zidanom ispunom izmedu noiiea vaze smisleno podaci pasusa 6.6 Utvrscenje stegom 2. oblozene eeli~ne nosace prema DIN 18800 dec 1 sa maks.2 Podaei pasusa 6.2. obujmiee i sl. DIN 18153 i DIN 18162 zidnih opeka prema DIN 105 dec 1 iii krecnjacko-peManih blokova prema DIN 106 deo 1 ideo 2 zidnih gradevinskih poea ad gipsa prema DIN 18163 50 (50) 50 (50) 50 (50) 50 (50) 70 (50) 2.3 Klase vatrootpornostl ukljucujuci kon.1. F 12(}-A i F 18(}-A. koji ne smeju oba da budu na isto] strani preseka. Sirina raspona ploea . 6. Spojniee jednoslojnih obloga treba postaviti gips-kartonskim trakama.a kod podova koji se delimicno iii potpuno sastoje ad gra"evinskih materijala klase S.ukupna debljina maltera 0 ~ d + 10 mm . deo 4 (zastita od pozara).DIN 4103 deo 1 uz upotrebu porozno-betonskih blokova iii gradevinskih ploca prema DIN 4165 i DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn. sa oblaganjem malterom donjih notica 11 Oblaganja manerom Red Minimalna debljina d 2) 3) zida za oznacavanie klase v~rootPOrnQsti 6.3. uslov.1 Sva obloge moraju ad gornje iviee poda .4 spojevi pasusu 6. 6.3.1 Oblaganja malterom nosaca bez ispune zidom prostora izmedu nozlca moraju da poseduju minimalne debljine maltera navedene u tabeli 90. Ovaj zahtev treba ispuniti i onda kada se postavlja plafon sa odredenim trajanjem vatrootpornosli .tj.2 2. limeni profiti. kod kojih su povrSine izmedu nozica potpuno izbetonirane.22.vidi sernatske skiee u tabelama 90 do 92. 6.2. U svemu ostalom za ucvrscivanje i spahtlovanie spojniea vaii DIN 18181 6.02 Klase vatrootpornosli oblozenih celicnih nosada 6.2.1. DU 18153 i DU 18162 2 lidne opeke prema DIN 105 deo 1 iii krecnJackopescane opel<e prema DIN 106 deo 1 lidn. cetvorostranom ugroienoscu vatrom.1.2..2.uz uvazavan]a UIAvrednosti obtozenl u skladu sa opisanom vrstom oblaganja. Ona postoji kada je gornja strana nosaca potpuno prekrivena plocama iii supljim talpama prema podaeima pasusa 3.3 vaze za obloiene celi~ne stupee prema DIN 18800 deo 1 ideo 2 sa .

0 Minimalna sirina min b u mm/potrebna Visini noiiee (As / AFL) armatura u odnosu 1) 3..3 Alternativno za pricvrMivanje prema pasusu 6.3 280/0.2 3. Ukoliko istezanje treba da se oqranicl.4 200/0. 6. 6.3.5. 6. betonski eellk BSt 500 S Ked kori~cenja ceiicnih pro1ila kvaliteta telika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrednosti. kval.0 30010..5.9 .4. poduzna i poprecna suceljavanja treba uplesti i smaknuto rasporediti.erit Tsa s > 10 %.7 200/0.1.ine maltera oblozen.0 60/0.0 faktora iskoris~enja prema 170/0.3 2.0 15010.2 17010.3 200/0.0 mub kod izabranog taktora iskori~Cenja prama 7010.8 30010.5. resetkastih nosaea iii i od mrezastih nosaes.7 10010.0 7010.0 200/0.2.0 armature .2.9 i ako su delovi zida koji se vode pored stupaea minimalne debljine navedene u tabeli 93 spregnuti sa susednlm delovima zida.4 za pripadajuce za pripadajuCe za pripadaju~e za pripadajuCe Ukoliko visine profila visine profila visine profila visine profila h~ h::! h~ 0.5 ') F30 10 10 10 10 F60 10 20 20 20 F90 35 35 35 45 F120 35 45 45 45 F180 45 55 55 55 6.5 h ~ 2.1 s.5 ) 12.0 60/0. U pasusu 3.7.0 6. mu b h ::! 1 .4 Oblaganja mallerom moraju da poseduju u tabeli 94.3 25010.3 240/0.0 38010.5· h~ 2.iicanotkanje iii belonom.' 300/0.3 30011.4. zastitnih ugaonika i zicanog tkanja koje leii blizu gornje povrsine obloge rnoraju da odgovaraju podaelma sernatskih skiea tabele 94. 6. 6.0· h ~ 3. mu b mub mub mub 6.0 150/0. 300/0. Klasilikaeija se bazlra uglavnom na stanju lorna (T .3. belonski celik BSt 500 uz uvazavanie konstruktivnih mera prems pasusu 7.3 Itt.0 70/0.ca sa plafonima kao i za krovove koji se neposredno postavljaju.5 mub h~ 2. III Minimalna debliina obl.0 180/0.3.0 70/0.0 .1 Klase vatrootpornosti eelicnih zatega ukljueujucl njlhove prikljueke treba izraeunati na osnovu ispitivanja prerna DIN 4102 dec 2. kod kojih povrsms izmedu nozica nisu potpuno ispunjene malterom. Ova armatura nije potrebna ukoliko se stupci ugrade u celo] visini zidova prema pasusirna 4.nu donjeg pOiasa za spregnute nosaee sa izbeloniranim komorama prerna .3.9 h ~ 1.3.2 sa ".9 h ~ 1.3.05 kvalitet betona ~ B 25 u.2 Postavljanje i ucvrseivanje nosaca maltera od rnaterijala klase graaevinskih materljala A. Ukoliko se koriste prelabrikovanl delovi za oblaganja. = 0.0 22010.2 1. pasus 7.3 220/0.6 Minimalna ~irina min b u mm/potrebne vlslnl nonce (As / AFL) armature U odnosu 2. U takvim slucajevima svaki sloj obloge treba celienim trakama iii upredenom zlcom driati na razmaku od $400 mm. saee". 15 15 15 15 1) Oznake glase uvek F 3O--A. Minimalne Minimalna Visini noiiee dimenzije sirina min preseka Us prema slici 69 F 3O--A F 6O--A F 9O--A F 12O--A ked izabranog taktcra lskonscenla prema 7010.2 Oblaganja ozidom iii plocama moraju da se izvedu spregnuto I moraju da poseduju minimalne debljine navedene u tabeli 93.0 8010.6 270/0.0 35010.0 su obeieieni 270/0.3 Oblaganja razwcem metal . Us prema Oznaka klase vatrootpornosti 1) slici 69 6.lie poprecnog preseka i potrebni odnosi dodatne armature uz povrstnu donjag pojasa za spregnuti nosal:: sa izbetonlranim komorama prema "smernicama zs spregnute celicne nc.0 .0 80/0.1 3. podesnost spojniea.4 bu mm/potrebna armatura u odnosu (As / AFL.2 smeju gips-kartonske graaevinske ploce da se postave i neposredno na stupce. 3.0 15010.0 F 18O--A as - 0. U svemu ostalom u vezi ucvrsclvanja i gipsiranja spojnlca vaii DIN 18181 6.2 2.6 30010. Betonsko oblaganje sme da naleze neposredno na celik. = 0.3 2.1 Oblest valrom dimenzije Minimalna ~irina min b u mm/potrebna Vismi nooiee (As 1 AFL) 2.3. spojeva i sredstava za povezivanja.0 120/0.0 6010.5 28010.4.1 Oblaganja seduju minimalne gips-kartonskim plocama F 3O--A F 6O--A Minimalne dimenzije preseka za izabrani faktor lskorlscenia u odnosu F 9O--A F 12O--A F 18O--A as ~ 0.2 30010.0 25010.od ugroienosti vatrom sa strane plalona.8 30010. h::! 1.5 + 9. betonom iii zldom.8 nije moguce pOZarno-za~titno-tehnieko 67 .1 1.' 30010. 1.0 20010. debljina tlss:2 plata 6.2.03 UlA prerrra pasusu 6.4 I) za pripadajuce za prlpadajuce za pripadajuCe za pripadaluce Ukoliko visine protna vlslne profila visine profila visine profila h ~ 0.0 su obeleieni 30010. b je sirina profila iii betona komore: merodavna je manja vrednost.0 12010.perlit gornji malter srne da se zameni malterom prema DIN 18550 deo 2. zastlta ad pozara Klasifikovani nossei i stupe! prams DIN 4102.' 30010.6 350/1.7 30010. da on kod ugroienosti vatrom odozdo i sam pripada klasi vatrootpornostl -vidi pas us 6.0 .4 30010.tj. 6.Zidovi.F 6O--A.3.5 mub h::! 2.1. 6.9 ·mu b h ~ 1 . Supljine u blokovima ne smeju da idu okomito na poduznu osovinu stu pea.4 3 za pripadajute za pripadajuCe za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne visine profila visine profila visine profila visine profila preseka h ~ 0.0 7010.0 18010. ne smeju da se obloze sa dodatnlm limenim oblaganjem.1 Oblaganja malterom stupaea minimalne debljine maltera navedene d~ 15 em Red odnos armature betona komore s: 0.0 26010. beton ~B25. Cls: vidi pasus 7.. odnosni slucajevl ·mub . prema DIN 18800 dec 1 leze u prostoru izmedu plalona i prekrivke.5.0 8010.5 rnu b h ~ 2.0 7010. obloge.4 prema 1.8 nije mocuce pozamo-zastitno-tehnkko Tabe!a 104: Mlnimalne dimenzije preseka I polrebni odnos! dodatne armature uz pom.3. Celieni stupei sa otvorenim presekom.4 Za zastitu uglova treba uvek postaviti one zasthne sine. mub mub mub mub dimenzionisanje. eelien! gradevinski delov! Tabela 94: Minim.5.6.0 6010.0 24010.2.2 3.1 sa oblogom pozamlh za!\titnih ploea (GKF) prams DIN 18180 sa zatvorenom povrstnom od gips-karton Tabela 95: Konstrukcione karakteristike Oznake klase vatrootpornosti F 3D--A 1) 12.5. u odnosu 6.3 Klase vatrootpornosti celicnih zatega u resetkasnm nosaclrna treba odredit: prema podacirna pasusa 6.".lne debl.2 Minimalna debljina rnanera d u mm preko nosaca maltera (rebrasti rezvucenl metal.5 Klase belonsklh V81.3.0 30010.9 .6.4 Klase vatrcctpcrnosn celie nih za tega i prekritl uga- 3 dimenzije Minimalna ~irina min b u mm/potrebne visini noiice I AFL) (A.0 150/0.2 sa ~_ M. ukoliko nosaei i mreze iii resetke prema pasusu 6. mub h ~ 3.0 100/0. Sam plaion moze tako da bude izveden.).1. merodavna je manja vrednost.2 2. debljina tlss:2 ploca d':! 12 em Red odnos armature berona kcmcre s: 0.4 21010. 300/0.0 h:i!:: 3.smemiearna za spregnute celicne ncsaee".1.0 10010.0 60/0.1 3.5.5.0 240/0.4 190/0.2. mu b za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne visine profila vlslne profila preseka gips-kartonskim plocarna moraju da podebljine navedene u tabell 95. 80/0.0 15010.0 70/0.5 24010.0 150/0. ugrozenost nosaea I armlrano- Kod koriscerjja eelienih prolila kvaliteta eelika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrecnostr. u sredin.3 190/0. Celienl nosse.F 12O--Ai F 18O--A.0 dimenzije «. Celicne trake i upredene iice treba takode prekriti. Plalon prema DIN 18168 dec 1 stiti celiene nosace od ugrozenosti vatrom sa strane prostorije.1 Obloge od betona moraju da budu konstruktlvno armirane i moraju da poseduju mlnimalne debljine navedene u tabeli 93.4 za pnpadajuce za pnpadajuce za prjpadajuce za prlpadajuee Minimalne vrsine profila visine proflla vislne profila visine protila preseka h ~ 0.6 270/0. 6. b je slnna profila iii betona komore.2 Gips-kartonske graaevinske ploce treba prievrstltl na pod-konstrukeiju od celienih limenih sina sa razmakom od < 400 mm.5 vaie sa niie opisanim karakteristikama za odozdo (donja strana plalona) ill za odozgo (gornja strana nosece tavaniee) optereeene celiene nosace lavan.7 8010. Nosace maltera i iieano tkanje treba brliljivo ucvrstiti uvezivanjem.05 kvaiitete betona ~ B 25 Oznaka klase vatrootoornosf 1) u.0 18010.3.1 1.0 17010.5 24010.4 190/0.1 2.5 do 4.1.3 dimenzije kod izabranog «.5 320/1. 6.2. Oblaganje sme da naleie neposredno na celik.2. odnosni slutajevi 8010. dobijene minimalne vrednosti moraju da se uvecaiu.1 Podaei pasusa 6.3 Celienl stupel sa otvorenlm presekom kod kojih su povrsine izrnedu nozica potpuno ispunjeni malterom.2 180/0.22. one sa prekrivkom cioe noseeu tavanieu i smeju da se sastoje od nosaca punih zidova. Uslovi bls~18.0 18010.1.3.2 20010.5 3 x 15 ' Zarnerjjvo sa >18 mm gips-karton gradevlnskim plocarna (GKBI prema DIN 18180.5 Oblaganla 6.0 ·mub kod izabranog faktora iskori~~enja prema ~ . zldom iii ploeama F30 < 90 90do119 120do179 180 do 300 2} Grupe maltera P II iii P IVe prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 25 25 25 25 45 45 45 55 45 55 55 55 65 65 65 65 F30 10 10 10 10 Grupe maltera P IVa iii P IVb prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 10 20 20 20 35 35 45 45 35 45 45 60 45 60 60 60 vermikuliHIi-perlit ma'tsr prema pasusu 3.0 fakiora iskori~cenja prema 80/0.5 .let cellka: St 52-3.3.3 27010.0 25010..3 za pripadajuce za pripadajuce za pripadajuce Minimalne h ~ 0. razvuceni metal iii lieana tkanje) prema navedenoj ~ematskoj skid kod kcnseenja ma'tera" ad 6.2 270/0. - 1. dec 4 (zastita od petars).00lpornosti cell~nlh tavanica sa plalonima primene.ganj.h celicnih stupaca 330.0 120/0.3.0 10010. Sve spojnice treba smicati i izravnati gipsom.1 2.2.3.6 20010.7 300/0. odozdo . Sve spojniee treba smaknuti.5 zahtevani 5 mm debeli yermikulit odn.3.4.0 mub kod izabranog armatura u odnosu 200/0. d u mm celicnih stupsca sa UIA ~OO mm .0 100/0. Oblaganja treba armirati eelicnim uzengijama sa preenikom " 5 mm najmanjeg razmaka od 250 rnrn.2 Za dobijanje odredene klase vatrootpornosti 6elicne zatege moraju da imaju oblog i u datom slucaju odredene dimenzije poprecnih preseka.0 6010. Uslov: "s :vidi bIS:i!::18.3 Minimalna sirina min b u mm/potrebna armatura visinl noiiee (As I AFL) za prcadajuce visine profila h ~ 0.0 h ~ 3. armatura sem toga nije potrebna kod upotrebe zidnih graaevinsklh ploca od gipsa prema DIN 18163. kvalitel celike: St 52-3. Svaki sloj obloge treba odvojeno ucvrstin na pod-konstrukciji I spojniee izravnati gipsom.9 ..3 poseduju u/Avrednost od .4. smeju dodatno obilno da se obloze radi pozamo-zastltno-tehnlekl potrebnog oblaganja. betonom iii zidom. 6.) visine profila visine profila visine profila preseka 1. 300 m·'. beton > B25. Kod viseslojnih obloga ovo ucvrs6enje na sloju okrenutom ka prostoriji sme da se zameni ucvrsclvanisrn prema DIN 18181.3 3.7 30010. 30010.3. 2. mora da se dokazs Ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2.4 24010.3 3.0 10010.0 mu b mub mu b dimenzionisanje. I I F6Q-A I I F 9D--A I I F 12D--A 4x 15 I I F 18D--A 5x 15 Tabe!a 103: Tabsla 103: Mlnimalne dimen.2 26010.F 9O--A.0 80/0.2 1.3 170/0.

ubetoniranih celifnlh prolila prema Za dimenzionisanje pasusi 3.6 240 40 0. Prlmedba: Za provodenje snopova elektricnih vodova potrebna su oblaganja Ciju klasu vatrootpornosti treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 9.0 40 260 6.1.4 do 3.3 2.5.2. sa delovima me(!ugradnje od lakog betona iii opeke prema DU 4028 i DU 4223. DIN 4028 iii DIN 4223 je najmanje 5 cm debelo i ~titi celicni nosac od ugrOlenosti vatrom odozgo.2 do 6. DU 4158 i DU 4160 i DU PripadaJuci razmak osovina u podutne armature u mm Dimenzije minimal nih preseka pri izabranom taktoru iskoriscenja Minimalne debljine d i b odn-precntk D u mm Pripadajuci mlruma'nl ocnos armature -\ I (As + At» u % Pripadajucj mlnimaml razmak osovlna u poduine armature u mm "a '" 0.3.7 F 12D-A 300 60 0. prekrivanja plalona odn. pas us 6. ste.6 300 40 0.6 280 50 0.ili u slucaju neobradene tavanice betonom prema DIN 1045. osovina u poduzne armature u mm rebralnoi:ice 40 0. koji su uqradeni u platon I dele ga iii ponlstavaju pozarno-zastitno tehnicko dejstvo plalona. _".1 3.5. 6.. izolacioni slojevi itd.2. : vidi pasus 7 3.6 200 35 0. = 0.1.3 2) Tabela Minimalne debljine d i b cdn-preenjk Du mm mlnimalni mimmalni odnos armature ~ / (As'" '\) u 160 % 0 2) 200 1..1.7).4 Minimalne debljine d i b odn.5. vidi pasuse 4.1 1.2 3.pr..4 belon ~B25m.6.2 Podaci pas usa 6. celicni gradevinski delovl Tabela 105: Dlmenzije minimalnih preseka za spregnule stepce od betonom punjenih supl.0 50 400 6. PripadajuCe minimalno betonsko prekrivanje c celi~nog profila u mm minimalni u poduine armature u mm 1.. Konstrukcione karakterlstike Oznaka klase vatrootpornosti Red F3D-A 1 1. 500 S DU 18806 deo 1 q.ije minimal nih preseka za spregnute stupce od cellcnih proflla sa izbetoniranim bocnim delo..5 300 40 0.11.lma prerna DIN 18806 dec 1 (Iodn.5.3 Minimalne Pripadajuci Minimalne Pripadajuci d i b u mm betonsko prekrivanje c eelitnog prolila u mm razmak osovina Podaci zato pretpostavljaju da se u rnedutavantcnom prostoru izmedu neobradene tavanice i plalona ne nalaze sagorivi sastavni delovi.5. armatura ad 8St-.2 2. beton ~ 825m. Kod plalona koji ugrozeni vatrom samo odozdo pripadaju nekoj klasi vatrootpornosti (vid. n.ih proflta prema DIN 18806 deo 1 (dlsodn.5 Kroz klasilikovane tavanice smeju da se provode pojedini elektricni vOdov.6 160 u mm 40 0. potrebni su i dalji dokazi podesnosti. Sem toga kada su u pitanju izolacije kablova iii gradevin· ski materijali.. odnasni slucajevi su cbelezeni sa ~.0 25 Pripadajuci mfnimalni razmak osovlna u podu!ne armature u mm Betonsko prekrlvanje vidl DIN 18808 dea 1.5.3 3.3 Podaci iz pas usa 6. _ _ 330.1 i 7.5.i presek za provodenje vesalice na plalonu nije znatno veci od preseka vesalice. treba dokazati pogodnost platona ispitivanjem prema DIN 4102 dec 2.04 .1.7 150 F 6O--A 180 F9O-A 220 50 0.0 50 450 6.3 3.7 F9D-A 300 50 0.3 Dimenzije minimalnih preseka pri izabranom faktoru iskori~¢enja ~ '" 0. dimenzionisanje plalona mote u odredenim slucajevima da usledi sa manjim dimenzijama .1 1.2 i 7. .0 60 500 6. Dozvoljeno je i provodenje cevi za prskalice.1.2 3.1.0 60 Odgovarajuce postupku ispitivanja prema DIN 4102 deo 2 vale klase vatrootpornosn tavanica sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem lakim betonom i za armiranobetonske i tavanice odn.min (dI10.7 as =..l08: Tabela 108: Dimen.3 2 2. ukoliko se preostali presek otvora potpuno zatvori gispom i. odnosni slucajevl su obeleteni sa / 106: Dimenzije minimalnih preseka DIN 18806 deo 1.0 40 550 6. klima-tennicki ure(!aji iii drugi gra(!evinski delovi. ~. Zbog povoljnijeg ponasanla u slucaju vatre armiranobetonskih tavanica naspram tavanica sa celicnim gredama. odnos sit debljine IIi alternalivno: Minimalne Pripadajuci Minimalni debljine d i b u mm minimalni razmak osovina u poduzne armature rebralnoiice odnos sIt debljine Ukoliko se plaloni gran ice sa lakim podeonim zidovima iii ukoliko treba laki podeoni zidovi da se prikljuce odozdo iii odozgo .tj.7 F 18{}-A 400 60 0.0 40 400 6. 6.npr. vrste. ukoliko je time nastala ugroienost vatrorn.moraju da se dakle lako ucvrste na nossco] tavanici (neobradenoj tavanici) gradevinskim materijalima klase A.2 2.ciji su sastavni delovi klase gradevinskih materijala B sa ugrolenosti vatrom > 7 kW him' iii ukojko platen kod ugrolenosti vatrom odozgo treba da pripada nekoj klasi vatrootpornosti.3 2.---·-----------Zidovi. Konstrukcione karakteristike (A. krovove od prednapregnutog betona I normalnog betona sa i bez delova medugradnje od normalnog betona (vrsta gradnje III) uvek sa tavanicom opisane Yr. Prekrivanje utlce na ponasan]e plalona 10kom pozara.3 20 Tabala 107: Dlmen.2 2 .1 2.8 I!s Red f____.3. 278 uvek sa plalonom DU 4159. - Oznaka klase vatrootpornosti F 3O--A 0.5 ne rom medulavanicnog prostora.5 30 260 3. kablovl i cevi -. Pripadajuci minimami razmak osovna u poduine armature u mm Pripadajuci mmimalnl odnos debljine rebralnoiice Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuci minimalni razmak osovma u podofne armature u mm Pripadajuci minirnelnl ocnos debljine rebra/nofice sit Dimenzije minimal nih preseka prl izabranom faktoru lskorlscerna Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuei mintmalnl razmak osovina u podutne armature u mm Pripadaluct minimalni odnos debljine reera/oonce sit Ukolika nije moguce pozamo-zastltno Dimenzije mimmalnlh preseka pri izabrancm laktoru iskoriseenja ~ '" 0.5.1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna.5 vale samo za neopteretene plafone • t.1._j • Prlpadajuci fIlJ • Konstrukcione karakteristike Prekriv.1 1.. 7..s . beton ~ B25m Konstrukcione za spregnute stupee ad potpuno armatura od BSt-a 500 S Odgovarajuce postupku ispitivanja vale klase vatrootpornosti tavanice sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem normalnlm betonom i za armirano-betonske i tavanice odn. 6.kog betcna (vrsta gradnje I) i od norm...50 m za q.2 1.. 500 S . Red ~J ..6 U tavanicnorn msduprostoru postavljeni vodovi .5 preseka pri izabranom 1.j.2 do 6.. sa strane prostorije iii iz medutavanicnog prostora.5 odnos sit debljine IIi alternativno: debljine d i b u mm minimalni razmak.22.." Tabel. za svetiljke .1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna.nje prema DIN 1045.7 za ugrozenost zato ne vaze i za vatrom odozgo.5.2 2.4 Podaci iz pasusa 6.1 1. Ugradnje kao npr ugradne svetiljke.u okvlru dodeljivanja op~teg gradevinsko·nadzornog odobrenja.7 240 50 0.4 260 0 2) opisane Dimenzije minimalnih presaka prj izabranom laktoru iskaris¢enja ~ .. sa izuzetkom delova koji pripadaju konstrukciji plalona. Razlikujemo: a) b) Pokrivka Pokrivka od I.3. armatum od eSt-.0 40 450 6.vidi pasuse 6.4O mmj).: vidi pasuse7.5.-preemk D u mm Pripadajuci minimalni odnos armature As I (As Ukoliko nije rnoquce "t- 260 Ab) u % 3.5.2 1.1 do 1.1.Dls~2S) vrsta celika supijeg profila SI 37.2 2.5 lee Minimaln. izolacije cevi..lnog betons (vrsta gradnje II). treba dokazati podesnost plalona i spojeva ispitivanjima prema DIN 4102.0.1 3.2.7 Podaci iz pasusa 6. Oimenzije minimalnih minimalni Minimalne Pripadajuti Minimalni Minimalne Pripadajuci debljine d i b u mm i4 cJ faktoru iskori~Cenja armature u mm Gi.npr. da se opisani plaloni ne opterete u vremenskom periodu predvidenom klasilikacijom. 6. deo 4 (zastlta od pozars).. 6.. ciji su spojevi dobro zaptiveni.1.2.. pczamc-zastmo tehnieko dtmennonisanle. postavljanje vesalica je doZVOljeno samo ako su preduzele dovoljne mere protiv prekoracenja maksimalno dozvoljenog povecanja temperature na strani okrenutoj ka vatri.0 30 220 3.2.5 vale samo za zatvorene plafone koJI se gran sa masivnim zidovima.3 3 3.. Dimenzije minimalnih debljine preseka " vatrootpornosti 6.6. Klasu vat· rootpornosti u tim slucajevima treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2.s ~ min (dl10.4 140 40 0.6 250 30 0.sem sopstvene tezine nize opisani plaloni ne smeju ni u slucaju poiara da se opterete.3.2.3.s i___L__l F 3O--A F 6<>-A F 9<>-A F 12(}--A F 18O-A Dimenzije mlnlmalnlh preseka pn izabranom faktoru iskoriscenja ~ _ 0.5..krovove od prednapregnutog betona.2 i 7.5.2.0 " tehnleko rflmenzlcnisanie.. kovanje plalona kod uqrozenosti vaze vatklasifi- F 3(}-A 150 40 20 F 6(}-A 180 50 30 200 40 F 9(}-A 220 50 30 250 40 20 F 12(}-A 300 75 40 350 50 30 F 18(}-A 350 75 50 400 60 40 delovima 1.3 razmak osovina u poduzne rebrainoiice 40 0. 6.7 200 40 0. Red ~ ~. po mogutstvu ravnomerno raspodeljena i iznosi :5 7kW Pripadajuee rninirnalno minimalni debljine lf alternativno: u poduine armature u mm d i b u mm razmak osovina him' Ukoliko su zastupljeni snopovi kablova...6 Klasilikacija neobradenih tavanica sa plalonima (vrsta gradnje I do III) se ne gubi ako se kroz plalone provode vesalice ..4 1..5 300 50 0.1 3. Oznaka ktase vatrootpcmosn 1) .sl.7 u mm sit 160 40 0. ostale instalacije itd. pri odnosu minlmalne arrnatere od As I Ab) = 3.nosecih tavanica vaze karakteristike Za dimenzionisanje Oznaka klase vale pasusi 6.4 Minimalne debljine dib 1) F 6D-A 260 40 0.3 2.5 vale samo za plalone bez ugradnji.2 3. beton ~ 825m armatura od BSI-il500S Kod koriscenja St 52 dozvoljeno optereeenie sme da se izraeuna samo sa = 240 N/mm' .1 2.lie minimalnih preseka za spregnute stupce od celitnlh profile sa izbetoniranim bocnim prams DIN 18806 dao 1 (I odn.2 1.0 % i maksimalne duzine stupes od 7. zastlte od pozara Klasifikovani nosacl i stupei prerna DIN 4102. 68 .2. vodovi. : vidi pasuse 7.2 1.1 2. pasusi 4.5 i 7.40 mm)).(.1.1 2.

5_1.zastita ad POiCIIl'8 330. Silks 70: Konstruktivne mere radi osiguranja betona ispune u visini profila 400 mm izmedu nozica pasus 7. parnlm branama do ca.n. odeIjak 12. pasus 12. ukoliko se ispostuju sporedni uslovi navedeni u tabelama 103 do 108 (npr minimalne dimenzije preseka)..adeljak 12. Beton mora da ispunjava najmanje zahteve za normalni beton klase evrstoce B 25 prema DIN 1045.2 da poseduju u tabeli 103 odn . celieni gradevinski delovi 6. treba uvek potpuno prekriti armaturom u preseku ploca I-I prema slici 69.tabeli 104 navedene minimalne sirine i potrebnu anmaturu betonske ispune u odnosu na povrsinu prirubnice u zavisnosti od faktora iskonscenja cr. Za minimalnu armaturu ploea pojasa vazi DIN 4227 dec 1. Dadatnim oblaganjem plafona .2.rnoze da se izostavi pozamo-zastnno tehnieko dejstvo ni~e opisanih plafona.4d.2 StatiCki odredeno oslonjene spregnute ba dimenzionisati prema pasusu 7.5 mm.3.1. krovova dozvoljena bez daljih dokazivanja. 0.2. plaiona mogu da uticu na trajnost vatrootpornosti sledecm klasifikovanih tavanica. 1. krovova su kod sledeclh klasifikovanih tavanica odn.4 iii spregnutim tavanicama prema opttim gradevinsko-nadzornim adobrenjima.9 Klasifikacije se ne uqrozavsju uoblcajenim premazim a iii oblogama kao . uvek sa minimalno zahtevanom klasom vatrootpornosti.2. pasus 5.1. Za oblast negativnih momenata treba sprovesti dokaz ispitivanjima prema normama reda DIN 4102.2.5.4 smicanje ploe.m ukotvljenjem pomocu zavrtnja sa glavom Slika 72: Primeri za podesne prikljueke kad stupaca b) provucena limena petlja punjenih tupljih profila od betonom 7. 7 Klaslilkovani spregnull trake . Postoji 3-strana ugrozenost vatrom kada je gornja strana eelienih nosaea prekrivena arm irano-betonskim ploeama od normalnog betona bez supljina prema pasusu 3.1 Sledeei podaci vaze za spregnute nosaca sa ispunom od betona bez pradnaprezanja prema . tabele 104 200 - ". Slika 71 :Razmaci sredstava za kotvljenje radi osiguranja betona ispune kod profilnih visina izmedu prirubnica >400mm (usadna kukica iii zavrtanj sa glavom) prema pasusu 7..1 Osnove za dimenzionisanje skih dalova spregnulih Uputstva za izvodenje pasusa 7 prihvataju upotrebu trgovaeko uobieajenih valjanih profila od vrsti eelika tabrickih brojeva 1.2.3.2 Klase valroolpornosti nom od betona spregnutih nosaee sa lspu- A .onl slojev. Slika 73: Primeri za podesne ubetonirani valjani profil prikljueke na potpuno Slika 74: Primeri za podesne celienog profila sa betonskom prikljueke na spragnuti stupac ad ispunom boenih delova Odstupajuee ad DIN-a 4227 dec 1. Razdelne trake . 7.m malterlsanim iavanicama prema DIN 4121 Gelieno-noseee tavanice i eelicno-betonske odn. Kod spregnutih tavanica bez armature savijanja treba gore rasporediti potrebnu armaturu skupljanja.1 Oblest primene.5. deo 4 (zastita od pozara].1 uvek sa visecirn l:ieanim malterisanim tavanicama prema DIN 4121 moraju da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 96.3.2.2 i polaganje podnih obloga iii krovova na gornjoj strani nosecih tavanica odn.1.sle gradnje I do iii sa visecim zlean.10 Izolac.3 6."il:. grallevin- 7.posebno oblaganje limom . Kod debljih slojeva rnoze da se izostavi po- a) Nevanvanje uzengija na rebro profila prema DIN 4099 b) Usadne kuke provuti krczc) otvcre u c) rebru profila i pritvrsti\i na uzengiji zamo-zasntno tehnieki plafon.2 Sporedni usio. :eO. izmedu tavanice .0037. 0. B-8 8-B 2. ver UzengiJa06 e-zs cm sa ugaonim §pkama 08 iii mrezauzengije 0>4 a) a.3 gradevinsk.7.pr.0570 prema DIN EN 10025 i varenih profila.3 Staticki neodredeno oslonjene spregnute nosace treba u oblasti pozitivnih momenata takode dimenzionisati prema pasusu 7.2.1. ugrozenost vatrom B-B B-B 7_2. odn. Kod koriteenja spregnutih tavanica nosac mora da bude zasticen odozgo ad direktnog napada vatre.smernicama za dimenzionisanje i izvodenjs celienih spregnutih nosaca" kod 3-strane uqrozsnostl pozarorn nezavisno ad stepena spregnutosti u spoju.5 z cm b) c c v Scm c) NavanvanJe cep-zavrtnja sa 91avom na rebro pronla mm debljine.3d. tavanice od prednapregnutog betona vrste gradnje I do III prema podacima pasusa 6.05 KlasiflkoVCll1il'Iosaci i stupcl prema DIN 4102.2.4.4. u datom slue. 6_5_2 Tavanice Smna profita mm 170 • Mlnima/ni razmak oscvina Klasa vatroofpcrnostt mm u u u u u u u F 60 100 45 60 40 60 35 40 25 F90 120 60 100 55 75 50 50 45 F 120 F 180 120 60 90 60 70 60 120 60 90 60 - Slika 69: Minimalni razmaci osovina za dodatnu armaturu spregnutih nosaca kod koriscenja tabsls 103 odn. deloy. a) evor sa skriven.8 Klasifikacije vaze sarno za plafone koji nisu dodatno oblozen!. 3.22.1. Kod primene tabele 104 treba za dimenzionisanje armature za ploce napregnute na smicanje dodatno ispostovati stedeea pravila prema smernici za eeliene spregnute no- sace: 1.zastltno tehnieki. pasus 6. 1.1 Spregnuti nosaci moraju uz uvazavanje podataka iz pasusa 7. Ovo je obezbedeno kada je 90% povrslna gornjeg pojasa efektno zastieeno pozarno.0116 i 1. 7._ ·A-A Zalivni otvor A !- A-A 7_2. 6.papirne bljine . zato razlikujemo a) b) tavanice tavanica b e z izolacionog sloja i sa izolacionim slojem. pasus 3. Pri tome nagib pritisnih kosnika treba pretpostaviti prema DIN 4227 dec 1. armaturu potrebnu za preuzimanje poprecnog savijanja treba zaraeunan na 40% armature smicanja. Kod istovremene pojave smicanja pioca i poprecnoq savijanja u ploei tavanice.2.moraju da budu de- 250 300 u..3.ju kad upotrebe gradevinskih materijala klase B trsba ipak ispostovatl gradevinsko-nadzorne zahteve. nosaes tre- 7.5. Oblaganja eelienih nosaca prema pasusu 6.2.3.1 A-A A A-A 7.2. 69 ...

4.iii vlseredno.Uzengije u slucaju pozara nemaju staticku funkeiju. Potrebnu armaturu smieanja treba voditi sve do iviee oblasti sadejstvujuce ~irine ploca koje su izabrane pozarno-zastimo tehruckorn proverorn. Pri tome treba uz odredeni faktor lskoriscenja da se lzracunaju pripadaju6e debljine minimalnih preseka i pripadajuci odnos minimalne armature.3.2 Treba uVaZavati konstruktivne zahteve 18806 dec 1 Ne postavljaju se zahtevi koji idu preko ovoga. Kod kori~eenja celicnih profila kvaliteta celika St 37 potrebna armatura sme da se redueira na 70% navedenih vrednosti. Pri tome .3.2 odustaje od uzimanja u obzir proracuna poduzns armature. tabeli 104 je pozarno-zastitna mera i ne sme da se zaracuna kod odrec1ivanja faktora iskoriscenja a.slici 71 za rebro nosaca.. Njihovo rastojanje ne sme da bude vece duz osovine nosaca od 40 em.3 Armirana betonska jezgra treba tako povezati uzengijama da sipke za vreme postupka betoniranja budu fiksirane u svom pololaju.2. 7.2.2 odgovara dUlini lzvijanja na sobnoj temperaturi.1 Tabela 105 daje debljinu preseka kao i odnos rninimalne armature i minimalne razmake osovina poduine armature spregnutih stupaea od betonom ispunjenih supIjih proflla.5.3.0 mm i velicinom okca izmec1u 150 mm x 150 mm i 500 mm x 500 mm.3.2. Mogu da se upotrebe i alternativna sredstva kotvljsnja. pripadajucl minimalni razmaei osovina duine armature i pripadaju6e vrednosti minimal nih odnosa debljine rebrolnoiiea prema tabeli 108. sa centricnlm iii ekscentrtcnirn opterecenjem). vidi slike 70 i 71 Beton ispune treba osigurati.5. Uevrs6enje uzengija koje je potrebno prema DIN 18806 dec 1 za optere6enje na sobnoj temperaturi (navarivanje 7. vidi slike 70 i 71. tabela 12. za b treba primeniti reduciranu sirinu nozics.4 Vrednosti iz tabela vaze za spregnute stu pee od betonom ispunjenih supljih profila prema DIN 18806 dec 1 sa vrednostima odnosa dis odn. 1.2.3 Konstrukeioni prine.l betonske ispune ne sme da prekoraci 5%. 7.6 Spregnute 7. U pogledu potrebnih minimalnih razmaka osovina armature ploca vaze podaei u pasusu 3. kvalitet betona . sme linearno da se interpolira izmedu debljina minimalnih preseka i odnosa minimalnih armiranja. DIN-a 70 . pornocu zastitna armature blizu povrsine sa precnikorn sipke d. sredstva kotvljenja treba rasporediti 2. ispusti u spregnutim nosaeima sa betonskim ispunama.3 Da bi se beton komora osigurao odn. armatura mora da odgovara eelika BSt 500 S (1. ako se ouzlna izvijanja na sobnoj temperaturi udvostruci radi zaraeunavanja faktora iskoriscenja "'. U podrucju evorova razmake sredstava za kotvljenje treba umanjiti sa duzine od 500 mm na ca.ozenos! vatrom Sledeci podaci vaze za spregnute stupee prema 18806 dec 1 sa 4-stranom uqrozanoscu vatrom. Razmaei osovina poouzne armature su propisani kao mini maine vrednosti i ne smeju se smanjiti.3.7).3.2. ZSI sp.2 Vrednosti 7. + A. tabele su lzracunate za celicne profile kvaliteta celika St 52. 1. Profili moraju da budu tako oblikovani za primenu tabela.2.2 Sporednl uslovi 7. kada se ispostuju u pasusu 7.pr. Za to treba zavariti uzengiju za rebro profila iii buseniern provesti kroz rebro iii usadne kukiee provesti busenjern kroz rebro i povezati sa armaturom ili zavariti glavu zavrtnja na rebro. minimalni odnos debljine rebralnotiee) u zavisnosti od faktora iskori~cenjaa" DIN 7. . 7.5 Mogu da se zanemare 7. sluca] tereta HZ (y= 1.3.oni prine.3.4. pasus 7.3.4 Potrebnu poduznu armaturu u betonskim ispunama treba voditi celom cuzmorn nosaca do najmanje 5 em ispred kraja nosaca. .4 7.50 m sa armaturom od najmanje As I(A.2 Zidove supljih profila treba opremiti rupama prema pasusu 6. smeju da se prlrnene.tz cm kod primene tabele 104.------------------------------------'-----"-----'---Zidovi.2.) = 3 % Vale potrebne debljine minimalnih preseka.pi za spregnule stupes od celicnih prollis sa belonsklm ispunom (komorama) 1..4 Ouzina izvijanja stupaea za odredivanje dozvoljenog opterscenja prema pasusu 7.3.5.3.pi za spregnuts nosaee sa betonsklm tspunama 7. uz pretpostavku obostranog zglobnog lelista (Euler-sluca] 2). kao i dodatnim lvicnlm sipkama d.2 iii 1. provoc1enje kroz rebro profila) sme da se zaracuna za kotvljenje betona komore potrebno u slucaiu pozara.4 Konslruke. 7. (Kod upotrebe St 52 dozvoljeno optere6enje sme da se tzracuna samo sa Bs = 240 Nlmm' 7.2. ali je ona najmanje tolika kao duzina stupaea izmedu dye tacke naleganja (visina sprata).iii vi~eredno.3.3.p.2.3. zastlta ad pozara Klasifikovani nosae! i stupcl prema DIN 4102..2.2 Beton ispune treba vezati prema sliei 70 odn. deo 4 (zaslita cd pozara).3.uz odrec1eni faktor iskcriscsnia treba da se izracuna pripadajuca minimalna sirina i pnpadajuci odnos A.2.5 Konstrukelonl prlne.6 Kod faktora iskoris6enja Tabela 104 dale dimenzije minimalnih preseka i potrebne odnose dodatne armature pema povrsini nozice.2.3. Kod odredivanja dozvoljenog opterecenia odabrana sadejstvuju6a sirina spregnute tavanlcne ploce sme da iznosi najvise 5 m pri sobnoj temperaturi. Alternativno mogu da se upotrebe i korpe uzengija od zavarenih rnreza betonskog celika (bez dodatnih ivicnih sipki).pr. za spregnute stupce od betonom IspunJenih supljih prolils 1.no spracena rotaclia.1 Tabela potrebne 103 daje dimenzije odnose dodatne armature minimalnih preseka i pema povrslnl nozice.3 da poseduju u labelama 105 do 108 navedene dimenzije minimalnih preseka (minimalna debljina. opteretenja koji odstupaju od vrednosti tabela.3.3 Konstrukeioni prine.naleqanje na trake za eentriranja).5 Poduina tonskog 7 . Kod povutenog betona ispune ne smeju da se uzmu u obzir delovi nozice koji nisu pokriveni za odredivanje faktora lskortscenja a.0438).3.p. minimalni razrnaci osovina.=postojeci MI(p/ MIy)sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy. Ukoliko se krajevi stupaea konstruktivno formiraju kao zglob (n. Kod profila sa cistlrn razmakom unutrasnjh iviea nozlce vecirn od 40 em.2.5 Kod faktora lskorlscenja koji odstupaju od vrednosti tabela sme linearno da se interpolira prema povrsin! donjeg pojasa izmedu minimalnih sirina i odnosa potrebne armature. kod drugih uslova naleganja treba postupati u istom srnlslu. kada nema drugog proracuna.06 7.3 Mogu da se upotrebe alternativno i sredstva za kotvljenje.22.3.0-25.4 Potrebna dodatna armatura betonske ispune prema tabeli 103 odn.3. vidi smisleno slike 70 i 71 7. 7.3. za b treba primeniti reduciranu ~irinu nozlce. da debljina rebra ne bude veta od 1118 ~irine nosaca.3.0-4. Beton komore treba ukotviti i onda kada se prema DIN 18806 dec 1.3.3.3.3. protiv ispadanja.2. Ukoliko jedan stu pac ide kroz vise spratova.3. 330.5.2 Za odredivanje faktora iskorlscenja '" za stupce treba postaviti u odnos 1. n.b vidi tabelu 103. 7. Odnos armature A.2. cenie prema DIN 18806 dec 1.. a debljina donjeg pojasa nosaca ne veca od dvostruke debljine rebra. 7. Iz razloga zastite od pozara potrebna je povrsinska armatura koja u tom slucaju mora da se postavi prema DIN 18806 dec 1 7. 100 mrn.2 Za preseke stupaca kod dUllne stupaea s 7. redovi 1. cak i kada se ne stavi dodatna cuzna armatura.2.2. slucaj tereta II (y=1 .3. 1. Ne sme da se razmeste na vece rastojanje dul: osovine stupea od 500 mm.2.5). 7.8 mm.2.2..5.2. I (A. 7.3.4..2.3. vrsta telika supIjeg profila St 37.prema podacima slika 72 do 74. mora da bude povezan sa rebrom profila. 7. 1. spregnutih nosaca treba postojece sracunato opterecenje staviti u odnos (a. kao sto je uobicajeno u praksi.struki racunski noseci teret) prema ..smsrncama za eelicne spregnute nosace"..3. minimalno betonsko pokrivanje.1. nosate treba na pogodan natin vezati za stupce iii prikljucne nosace.3.5 (min. ug.3). oslonjeni tako da je sprecena rotaeija (vidi slike 72 do 74).1 Oblasl prlmene.1 Spregnuti stupei moraju uz uvazavanie pasusa 7.2. Povrslnu preseka armature koja treba da se odredi iz navedenog odnosa minimalnih armatura treba raspodeliti na najmanje cetiri slpke podulne armature.2. onda je u slucaju pozara na njegovom krajnjem preseku uspg.5 Kod profila sa cistim razmakom unutrasnjih ivica nozice vecs od 400 mm sredstva za kotvljenje treba rasporediti 2.2. kada odgovaraju podaeima pasusa 3.3 Tabele 105 do 108 su primenjive kod krutih zgrada.1 Tabela 107 daje debljine minimalnih presska kao i pripadaju6e minimalne razmake osovina poduine armature i prlpadajuca minimalne odnose debljine rebrolnoliea spregnutih stupaea od celicnih profila sa betonskim ispunirna.Dls . kvalitetu be- 7. Kod povueenoq betona komore ne smeju da se uzmu u obzir delovi notice koji nisu obtozen! i kod odredivanja faktora iskorlscenja a.2.2. I A"L: 7. ukoliko su krajevi stupaea. Debljina ploee mora da iznosi najmanje 15 em ocn.0-struko opterecerue u proracunu sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy-struko racunsko optere- 7. Za ovo treba zavariti uzengiju za rebro profila iii kroz izbusane rupe provuci ih kroz rebro iii provesti usadne kukiee busenjern u rebru i povezati sa armaturom iii navariti glavu zavrtnja za rebro.0-B 25 i armatura BSt 500 S. celicni gradevinski delovi 4.3.3 Klase vatroctpornosn spregnutih stupaca 1. + A.egnu!e stu pee od potpuno ubetonlranih celicnlh prolila preseka kao i pripadajuca minimalna betonska prekrivanja celienih profila i pripadajuce minimalne razmake osovina poduine armature spregnutih stupaea od potpuno ubetoniranih telicnih profila bez umanjenja dozvoljenog optereeenja.3.tabele 105 do 108 samo onda.2.1 navedene konstruktivne mere za armaturu ploce tavanice.3 Za odrec1ivanje faktora iskoriscenja a.1 Tabela 106 daje debljine minimalnih 7. 7.

1. klasa grac1evinskog materijala A Slika 76: lastakljivanje zieanim staklom zicanim staklom klase va- 8.4.. 8.60 mm visoke. 30 mm.4.15 mm debelih ploca ad mineralnih vlakana klase gradevinskih materijala A. ·AB u F .4.. 8.4.5 Staklo treba postaviti na dva 5 mm visoka I 25 mm duqacka noseca podrnetaca od kalcilum-sillkata klase gra· devinskog materijala A.3 i od jednog okvira sastavljenog od eelienih profila prema pasusu 8.1 Vodoravno pruiena zastakljivanja 8.1 Kao staklene blokove stakla prema DIN 4243.4.4. danim slaklenim uslovl za zastakljivanje blokovima okomlto pore- Kao brane za zastitu od pozara sa odre<1enom klasom va· trootpornosti prema DIN 4102 dec 5 vaze celiena vrata prema DIN 18082 dec 1 (vrsta gradnje A) i DIN 18082 dec 2 (vrsta gradnje B) Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana za zastitu od poiara ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitivanja prema DIN 4102 dec 5 ideo 18.3.2 treba vodoravno upotrebiti pe- ® Slika 75: lastakljivanje Stakleni blokovi.2 lidani stubovi iii stupei od betona izmedu Ijenja moraju da budu najmanje 240 mm sirokl. Nose6i okvir.4.npr. W . betonskih stakala prema DIN 4243 I za zastakljivanja iieanim staklom (Iiveno staklo iii staklo za ogledala).5.4. ·A.4. nalepljene lepilom klase gradevinskog materijala A Noseci podmetati od kalcijurn-silikata 25 x 7 x 5... 8.2 Sporedni uslovi za zastakljivanje redanlm staklenlm blokov.4. zasttta od pozara Klasifikollani posebni gradellinski delovl (prozort.2 Parapet. vrata) prema DIN 4102.2 Klase vatroolpomosli brana za zaslilu od pozera 8.3 la nadvoje iznad zastakljenja vaii pasus 8. moraju da imaju velicinu preseka ad najmanje 240 mm x240 mm.8 Okvir treba na svim stranama povezati sa zidom celienim zavrtnjima M 8 x 80 i opste gradevinsko·nadzor· no dozvoljenim metalnim rascepnim klinovima. NoseCi okvir mora da se sastoji od celicnih profila L 45 mm x 45 mm x 5 rnrn..3. precnlka 6 mm.3.23. klasa gradevinskog materijala A.1 lidovi koji se gran ice sa zastakljenjem moraju da se sastoje od najmanje 115 mm debe log zida prema DIN 1053 dec 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoce 12 i malterom najmanje grupe II iii od 100 mm debelog betona odn. tako da stvaraju 12 mm ~iroki zljeb koji ide celom duzlnorn za prihvatanje stakla i sa abe strane nalepljene.. F .4 Okvir zastakljivanja mora da se sastoji ad jed nag noseceq i jednog pokrivnog okvira.3. koji moraju da budu medusobno povezani uz porno': eelicnih sratova M 8 x 20 u razmacima ad ca..1.3.3 G·zastakljivanja prema podacima iz pasusa 8. 8. t..2.2 lidanje staklenih blokova mora da se obavl cernentnim malterom koji se sastoji ad o~trog peska (granulacl· ja: 0 mm do 3 mm) I Portland cementa (Pl 35 F) u odnosu mesavine 1:4 (shod no prostornim delovima).6.5. 71 . tazkasto vareno Zaptlvejuce trake od keramitkih vlakana. grupa maltera Ill.4.6.1.4.3 pripadaju uz uzimanje u obzir sledece tacke klase vatrootpornosti G 120: a) ctst razmak izmedu pojedinih slojeva mora da iznosi .6 mm. ·A.1 spoijnjl zidovi koJI zatvarsju prostor NenoseCi spoljnji zidovi koji zatvaraju prostor a koje prema DIN 4102 dec 3 treba klasifikovati u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W .5 mm.3 Klase valrootpornosti brana u zidovima Sahtova za liflove ktase valroolpornosti F 90 Kao brane u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 dec 5 vaie: vrata sa krilima i preklopna vrata prema DIN 18090. razmaci ".5 Dilataciona spojnica izmedu ivienih traka i sused· nag zida iii susednog betonskog zida mora da se sastoji ad ca. 8.6.4 Klase vatrootpornosn G·zaslaklJivanja primene G) 8. razrnaci ".icanog umetka ""12.nski delcvl zldova 8.B 15. grupa maltera III Armatura spojnica 1. 8.6 Okomito trootpornosll zastakljivanje G 30 8. prema DIN 18175 Dilataciona spajnica. Zaptivanje zastakljivanja mora da se izvede zaptivnim materijalom na bazi silikona. 8. celicni prom 45 x 45 x 5 Pokrivni okvir.2. i kecelje 8. precnik 6 mm.6. ·A.6.8 lidani stubovi iii stupei ad betona izmedu zastaklji· vanja.1 Oblast 8.ma 8. Ulaz stakla u okvir mora dut svih ivica da iznosi najmanje 35 mm (vidi sliku 76).4. horizontalna i vertikalna klizna vrata prema DIN 18091 i vertikalna klizna vrata prema DIN 18092. na razrnacima od ca.. celicni prolil40x40x4 Zatvaranja para zaptivnim materijabm na bazi silikona Celieni zavrtanj M 8 x 80 i metalni moroanik koji se siri. c) zbag dvoslojnosti debljina zida iii betona mora da iznosi najmanje 365 mm.6.3 8.4.4.6 Iznad zastakljivanja mora da se dlrnenzionlse staticki i pozarno-zasntno tehnieki taka. (vidi sliku 75).5.4.4. 8. pasus 20. armatura 2.4.7 Pokrivni okvir treba zasrafiti za nosed okvir.3. ·B) prema pasusu 4.4.4.. F .3 2·sl0jna okomita zastakljivanja prema pasusu 8.4. 8. 7 mm debljine (nominalna debljina): slrlna okca po sredini postavljenog i.4.4. BSt 420/500 RU Zidani zid iii beton blokova od staklenih betonska Za dimenzionisanje zastakljivanja ad vodoravno poredanih staklenih blokova (betonskih stakala) va. ca.. 8.1. ·B).6..3..6. 8.kao i kecelje i parapets u kombinaciji sa keceljama treba ispitati radi cokaza klase vatrootpornosti prema DIN 4102 dec 3..1. 8.1 Dozvoljena velicina zastakljivanja iznosi maksirnalno 3.3 Stakla eanog stakla Ijina mora da 1249 deo 4).4.'2) 8. a pokrivni okvir ad eelicnih protila L 40 mm x 40 mm x 4 mm.3 U svlm horizontalnim i vertikalnim spojnicama treba nalzrnenicno rasporediti po 1 slpku armature. 8.1000 C prema DN·u 4102 dec 17 Okvir treba omalterisati sa abe strane iii ga prekrlti drugim gradevinskim materijallma klase A.9 lvicna traka zastakljivanja mora da bude 40 mm duboko prekrlvena zidanim iii betonskim zljebom (vidi sliku 75). dec 4 (zastita ad pozara) 330. 0 8. nenosete zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F . BSt 420/500 RU Spojnice od cementnag maltera. za zastakljivanje moraju da se sastoje od zl(liveno staklo iii staklo za ogledala).4.4. prema pasusu 8.6. 8.4.5 mm iii 0. lastakljivanje sme po izba· ru da se izvede u vertikalnom iii horizotnalnom obliku..zi DIN 1045. b) me<1uprostor izme<1u ivicnih traka treba po celom obimu ispuniti sa z 30 mm debelim plocama od mineralnih vlaka klase gradevinskih materijala A. Oba okvira moraju da budu ugradeni jedan u drugi.4. ·AB i W . ·B).. 8. a precnici pojedinaenih iica moraju ca iznose 0.2 Dozvoljene mere zastakljivanja iznose 80 em x 200 cm (spoljnje mere okvira).. taka da su ivicne trake uvek prekrivene.npr. staklom 12) uslovl za okomlta zaslakljenja zicanim Normirane iii opste gradevinsko-nadzomo odobrene vrste gradnje brana za zasttn.5 Sporedn. eija deb· iznosi 7 mm (nominalna debljina prema DIN Veliclna okca tackasto zavarene i centricno polozene rnreze mora da iznosi ca...4..12 mm.4.8 m iznad povrsine gotovog patosa (OFF)). brana u zidovima S8· htova za liltove klase F 90 i zastakljivanja klasa vatrootpornosti FiG smeju da ugraduju samo u zidove odredenih vrsta gradnje sa odredenim rnlnlmalnim debljinama i cvrstocama kao i uz uvaiavanje odredenih konstruktivnih detalja.01 a Klas.4 sprecavaju prolaz plamena i gasova sagorevanja. zastak- 8.6. '2) 8.4.4.6 mm. 8. 8. treba nezavisne od njihove ~irine uvrstiti u "dove koji zatvaraju prostor odn.1.4.medba: Prema gradevinsko·nadzornim propisima G· zastakljivanja smeju da se ugraduju sarno na onim mesti· rna na kojima u pogledu zastite od pozara nema nedoumi· ca (npr za svetlosne otvore u zidovlma hodnlka kada je donja ivica G·zastakljivanja postavljena najmanje 1. koji moraju na uglovima okvlra da budu me<1usobno sucsono zavareni (vidi sliku 76). 8..7 Susedni zid mora da se sastoji od najmanje 240 mm debe log zida prema DIN 1053 deo 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoco 12 i malterom najmanje grupe mattera II iii od najmanje 240 mm debelog betona odn.npr delimieno su iii potpuno istureni parapeti . vidi i [2J i [3J.. Brane u zldovima sahtova za liftove smeju da se ugrade sarno uz uvaiavanje zahteva postavljenih kabinama liftova i samo u provetravanim sahtovtma. 8.6.4.. od pozara.4.4. 35 mm slroke i 3 mm debele zaptivne trake. po izboru poredano u poduinom formatu iii vi· sini formata. treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti . ·A.15 mm. ca.5 mrn: preenik fice 0. ali ne isijavanja toplote.4. ·B) prema pasusu 4.2 Podaci ne vaze za zastakljivanja sa drugim rnerarna iii drugim staklenim prizmama odn. armiranog betona prema DIN 1045 betonom najrnanje klase cvrstoce B 10 odn.4. = 8. treba nezavisno od njihove vlslne dimenzionisati kao zidove koji zatvaraju prostor odn.9 Spojnice izmedu okvira i susednog zida treba popuniti mineral nom vunom klase gradevinskog materijala A sa taekorn topljenja .t Sledeci podaci vaze za zastakljivanja staklenirn prizmama prema DIN 18175 mera Ix b x h 190 mm x 190 mm x 80 mm. ·AB i W . nenoseCe zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F .4.4 Klase opeka valroolpornosti zaslakljlvanJa od staklenih Z1cano staklo (Iiveno staklo iii staklo za ogledala).B 15.4.350 mm.2 Parapete koji ne odgovaraju pasusu 8.3 pripadaju klasi vatrootpornosti G 60. Pr.4. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja.350 mm (vidi sliku 76).3. 8.3 Sporedn.1 Parapete koji potpuno leze na celieno·betonskoj konstrukciji i koji treba da se klasifikuju prema DIN 4102 dec 3 u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W .2.2 pripadaju klasi vatrootpornosti G 30. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja.. treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti .1 lastakljivanje mora da se sastoji od jednog stakla prema pasusu 8. tako da bude pritisnut uz staklo koje je stavljeno u zaptivnu naku.. precnika 6 mm (vidi sllku 75).12. Pojedinasti videti lz normi i adabrenja. 8.3.2. ca. 8. Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitlvanja prema DIN 4102 dec 5.1 . pasusu 8. da zastakljlvanje sem sopstvene tezine nema dodatno vertikalno opterecenje. klasa gradevinskog materijala A: 2 komada na conjoj ivici.5 mm iii 0. 8.4.likovani posebnl gradev.4. od betonskog okruglog eelika (vidi sliku 75).staklima kao ni za nagnutu iii vodoravnu ugradnju sa izuzetkom zastakliivanja navedenih u pasusu 8.5 m'. ·AS u F .2 t-slojna okomita zastakljivanja prema 8.1 Klase valroolpomosli nenoseelh spoljnjih 8. 8.4.1. klasa gradevinskog materijala A 10 Mineralna vuna.Zidovi. arrniranog betona prema DIN 1045 sa betonom najmanje ktase cvrstoce B 10 odn. 8.350 mm Ploca od mineralnih vlakana..4.3. W .2.4.4 U svim horizontalnim i vertikalnim ivicnim trakama treba rasporediti po 2 sipke armature..6 3 mm debele zaptivne trake moraju da se sastoje od mineralnih vlakana klase gradevinskog materijala A i da budu povezane sa staklom uz pornoc lepila klase gra· devinskog materijala A. place od mineralnih vlakana (klasa DIN 4102·A) Ivicne trake ad cementnog maltera. 190 mrn x 190 mm x 80 mm.350 mm Gelicni zavrtanj M 8 x 20. precnik 6 mm.2. 8.5 mm x 12.6.

oplata daskama sa m'~ 8 kg/m2 4 Suplji prastar pravetren/nepravelren 5 Kravna zapttvanie 6 Nasipanje sljunkom 7 Parna brana Tabela 39: Koiona Red 5 4 ~jy flAAjJ~ !~ :l!:60Q ". Kad dvoslajnag zida sa vazdusnlm slajem prema DIN 1053 dea 1 utvrdena mera zvucns izolacije rnoze da se izracuna iz zbira masa koje se odnose na povrsinu slaja . d't! 4 mm 12 Lake gradevinske plate ad drvene vune prema DIN 1101 13 Mineralni spoljnji maher prema DIN 18550 deo 1 ideo 2 14 Spoljni postavljeni zldnl slo] 1 L__6QO_ _J ~ ~ Objasnjenja uz tabelu 39: 1 Vlaknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dea 1.\fii1 nl ~~oa 1 1 35 4 !~ 6 5 . gips-kartan place.. ~ 63 Lw 2 4 12 4/ l'lN~~ ~ :. 48 !~ 8. gipskartanske place prema DIN 18180 sa m' > 8 kg/m' 2 a Kao 2.01 38: (raeunske vrednosti) 1 Prlmeri izvodenja p.. krovovi Tabela merenja Kolona Red I 330. Sa ~agOvi 8 35 45 00 19 ..30 40 37: vrednostf) Kalona Red Primer.r ~ ! P '~-------------------"""-----------_IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII_'~l!l Spoljnl zidovl. nepravetren 9 Folija koja propusta vodenu paru. 24 mm 3 Dodatno oblaganje drvetom. otpor na strujanje. iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 4 Obloge. betonski crep prema DIN 1115. gradevinska lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 ideo 5.. 45 2b tlNlJ~ a:600 1. "' • (11 r~ ~ I :. m' > 8 kg/m' 5 Spoljni sloj.:600 20~40 no ~f so 42 13 do 19 Oblasnlenla uz tabelu 38.30. ali sa zahtevima za zaptivanje (n. Tabela R:' 1 2/2~ !~ 6 5 1 z400 ." I----rogovi ~ ~I 8 40 ~-~-~ " 2 z. gra6evinske lepljenice sa m'» 8 kg/m 3a Kao 3. Aka masa kaja se ad nasi na pavrsinu podeonih zidava kaji nalezu na ununasn] slaj spaljnjeg zida iznosi vise ad 50% mase kaja se ad nasi na pcvrsinu unutrasnjsq sloja spaljnjeg zida.!± 20400 2000 i~ 1 35 4- (YYVI 3 00600 11 ~ ~f 2/2.. podlistak 1 III Spoljnji gradevinski delovi 10. 1 Vlaknasti izolaciani materijal prema DIN 18165 dec 1. iljebni crep prema DIN 456 adn. i po zelji I - 35 ~Y: m~ iiI j .:.~ 2 ~2. . crep u Jezistu od mallera).prema pasusu 2. atpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: z 5 kN . tavaniee i kravove utvrdena mera R'w..kao kad jednoslajnih zidava krutih na savijanje .A zvucna izalacije sme da se poveca za 8 dB. oplata daskama na perc i zlieb 3 Iverice. -2 Pri tame sme pracenjena mera A zvucns izalacije da se poveca za 5 dB.1 Spoljnji zidov. Kad izracunavanja mase kaja se odnosi na povrsinu jed nag krova moza da se uzme u obzir i tezina nasipa sljunka.AdB 3 11 . otpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: ~ 5 kN . zastita od buke Zvucna izolacjja prema DIN 4109.. s/rn" Iveriee prema DIN 68763.~ B1V \ ~lyVl)~i .1 Dokaz bez gra(levinsko-akusllcnih 10. 72 . sa d ~3mm 8 Krovna pokrivanje na drvenim letvama i u slucaju potrebe kantra-Ietvama 8 a Kao 8. Farmiranje krava Vezivna sredstvc Potrebno naslpanjesK mm dB R~..A oba .. s/m4 Iverice prema DIN 68763.ovetranlh iii neprovetrenlh (mere u mm) 2 ravnih 3 drvenih krovova 4 R'w. ~~ 2 4 ~ ~vl~l 3 do ~600 4 1 6---- 19 ~! I~ 5 4 \A _]_' 14 ___ ~1 il~ _ 2/ "'00 -"r ' 7 1~ 2 4 3~ " 52 5 ~ 0 ..600 ~~ 71:<l 13 3 1 5 2 3 13 12 ... n..koji se adnosi na cuzinu :=: ~ 5 kN sfm4 1 a Plooo od tvrde pene prema DIN 18164 dea 1. (raeunska vrednosli) (mere u mm) 1 Formiranje krova kose drvene krovove 2 Prekrlvaree krova premacifri 3 R'wR dB ?q 19 ~! 2~1t°Si!1 1 8 5 5 !~ Wy0l~~ 10 2 4 _e_~ 't +r !~ 5 2.. " Ii . tavanice . iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 3 Iveriee. tip primene WD iii WS i W D 2 Iverice iii gips-kartanske place 2 a Iverice iii gips-kartonske place bez/sa meduletvama 2 b Oblaganje neobradenim daskama sa perom i zljebom.vlaknaste cementne place na grubim daskama 2: 20 mm. ali sa medulelvama 2 b iverice. 1 V!aknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dec 1.Azvucne izolacije rnoze u zavisnosti ad masa koje se odnose na povrsinu da se vide iz pasusa 2. gradevinske lepljenice prema DIN 68705 deo 3 idea 5.600 .2. 45 6 ra8 !::. potrebna samo ked oplacivania daskama 10 Meduletve 11 Vlaknaste cementne ploce. ked dvosloinog oblaganja okrenutog ka prostoriji pama brana maze da se pastavi i izmedu obloga 8 Suplji prostor.. gradevinska lepljenica..pr. I---rogovi mi ~1 8. m'. rnehanicko .pr. onda mera R:'. gipskartanske place prema DIN 18180 oplata daskama na pera i iljeb 2 a Kao 2. 10 kg/m' 6 Plcce ad tvrde pene sa tankim i debelim malterom 7 Parna brana.! ~ 8 37 ~~i rogavi ~1 Objasnierja uz tabelu 37.30 50 3. izvodenja za spoljnje zldove gradene drvelom (racunske (mereumm) 1 Formiranje 3a~ 9 1 iii 2 krava R~. kod dvaslajnog ablaganja akrenutog ka prostariji parna brana rnoze da se postavi i izmedu ablaganja 6 Suplji prostor provetren/neprovetren 7 Traka iverice iii slieno.~ ~ 2a~ 5 I' .tvrde place ad drvenih vlakana prema DIN 68754 deo 1.30 45 2I2a 1 . f 10 do 19 ~. li 6 5 2b mehanieko .R Za gradevinsko-akusti~ne jednaslojne spaljnje zidove. ravan crep adn. s 8..2. ivericom iii qlps-kartonsklm plocarna sa m' 2! 6 kg/m2 4 Meduletve 5 Pama bran a. • 42 'I) Primeri izvodenJa za provetrene i neprovetrene.

2 Prozorll zldovl od slsklenih 330. Fl. ako njihova izvodenja odgovaraju tabeli 40. U tabeli 40 odredene utvrdene mere Rw.4 mm + 4/1214 230mm - 1 potrebno 1 potrebno - Primedba: prema postojecern rezultatu merenja za pojedini element moie da se upotrebi iii R. bez prekidanja.za zidovel iii (n.' 3 32 pcvrsina utvrdena vrednosl) i-tog elementa gradevinskog mera Hog zvucne elementa dela izolacije (racunska gradevinskog deja 212mm 232 dB 1 petrebno > 8mm 2 8mm 230 mm 1 potrebno - . otporna na starenje i lako zamenljiva.res zvucne 1 izolacije ~i 1 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla MedlJprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: vazi: R" R - - R. 4 konstrukcije I 5 6 Red izvodenja prozori 1) razliCitih vrsta prozora krilima 1) Tabela 40 vaii sam a za jednokrilne prozore iii visekrilne prozore I) sa cvrstim srednjim delom. strana 1 10_1.37dB 1 potrebno 210mm 26 mm + 6/1214 R" R ~40 mm 1 potrabno ~40 mm 1 potrebno - ~8 mm bzw.05. R'w Tabela 40: Primer. a koji ne sme da bude stariji ad 5 godina. Fl.R.R 4 35 R" R ~ 10 mm 216mm 235dB 1 potrebno 2 8mm 240 mm - 26 mm + 4/1214 240 mm - 1 potrebno 1 potrebno 1 potrebno Ukoliko je za oznacavanje zvucne izolacije jednog elementa gradevinskog del a data utvrciena normirana razlika zvucnog pritiska. ako njihova izvodenje odgovara primerima izvodenja navedenim u tabelama 37 do 39.05.1. Izolacioni staklo mora da irna trajnu oznaku koja je prepoznatljiva u ugradenom stanju. n. Prozori zato rnoraju da imaju zaptivke (vidi tabelu 40.pr. moraju da budu meko gipka.. R:"RteS 7 42 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaplivanje: R" R 1+ 2 245 dB 4) potrebno - ~16mm 250 mm 1+2 28 mm + 8/1214 250mm - - 210 mm bzw.5._-- Soas (iD (16) rs 4) polrebno 1+2 4) potrebno - trz 4) potrebno 8 45 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaplivanje: - 218mm 260 mm 1+2 28 mm + 8/1214 . R". °1 9 'I 248 Opste vazect podaci nisu moquci: dokaz samo preko ispilivanja prema DIN 52210 podesnosti Sva krila moraju kod drvenih prozora da imaju duple sastavne i:ljebove za spoj sa doprozornikom. zastlta ad buke ZVl.normirane razlike Do zvucnoq prltiska po terci.=-10Ig(-SgsS LS. Da bi se obezbedio po rnoqucstvu ravnomeran i visok pritisak u spoju krila i doprozornika mora da postoji dovoljan broj mesta zabravljivanja (zbog zahteva koji se postavljaju prozoru vidi i DIN 18055).za zvucno izolovani otvor za provetravanje (vidi DIN 52210 deo 3).'. . 26 mm + 4/1214 2100 mm Po pravilu vrednovanje maze da se izvrsi prema jednatini (15) sa utvrdenom merom zvucne izolacije odn. sa izuzetkom prozora prema redu 1) ida poseduju dovoljnu krutost. R'w . onda za ovaj element treba najpre izracunati utvrdenu meru zvucne izolacije prerna jednaclm (14).. ~ 4 mm + 4/1214 2100 mm - 1 potrebno 6 40 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: R" R 242 dB 1+ 2 4J potrebno - 214mm ~50 mm 1+2 28 mm + 6/12144) 250 mm 1+2 - 4) polrebno - ~8 mm bzw.R . 35 37 vidi KG vove.zld sa vratima iii prozorom Za srednju meru R:". moie da bude potrebno da se kod vrednovanja prema jednacinl (15) umesto utvrcienih mera Rw zvucne izolacije upotrebe mere R zvucne izolacije odn. tabela 8. okretnih i obrtno-okretnlh prozora (vrata) i zaslakljivanja merama Rw. Uz svaku isporuku mora da bude prilozeno fabricko svedocanstvo prema DIN 50049. n. vrdenlm Izvodenja obrtnlh.R.2 iz masa koje se odnose na povrslnu oba sloja uz odbijanje 2 dB. i . Potrebna zaplivanja moraju da budu postavljena celom duzlnorn.f-7' - polrebno 1+2 4) potrebno J . vrata iii prozor u jed nom zidu) -~ :) 45 ~10121520 ~4Cl50 1XI lzotaclle na srednju gradevinskog dela 31 1) 4) vaze sarno ako nisu poduzete nikakve dodalne mere za provetravanje meduprostora stakala. iz koje moi:e da se vidi utvrdena mera ~ R zvuene izolacije i fabrika proizvodaca. podltstak 1 Kod sendvie-elemenata od betona sa izolacionim slojem od tvrdo-penastih materijala prema DIN 18164 dec 1 utvrdena mera R'w.Spoljnji zidovi.. ~ 8 mm + 6/12/4 2100 mm )~~ ~.pr. tusnota 1.R.lcna izolacija prema DIN 4109. n. 1 n 10 )dB (15) 2 30 Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m Rw R zaslakljivanje Zaptivanje: Zaslakljivanje: Ukupne debljine stekla Meduprostor stakala m Rw R zastakljivanje Zaptivanje:: Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: Ovde 2 6mm 212mm 230 dB 1 potrebno 2 6mm 230 mm 1 potrebno nema .R zvucne izolacije za pojedine vrste gradnje prozora se zadrzavaju samo onda kada prozori celom duzlnorn evrsto zaptivaju. Kod drvenih prozora se ukazuje na DIN 68121 deo 1 ideo 2.ukoliko treba uzeti u 'obzlr izrazana prodiranja rezonance u zvueno] izolaciji.R - 4) potrebno 1+2 4} potrebno Ukoliko se gracievinski deo sastoji ad sam a dva elementa. res zvuene izolacije gradevinskog dela kojl se sastojl od elemenata sa razlicilom zvuenom izolacijom. Vrednosli koja upija zvuk ima smisla posto moze delimlcno da izravna neravnine spojnica koje nastaju usled slarenja zap- ') Sliks 20: Uticaj povrsina male zvucne izolaciju ad vazdusnop zvuka jednog (npr. za srednju meru R~. na kame se bazlra certifikat ispitivanja prema DIN 52210 dec 3..R. ali treba smanjiti za 2 dB utvrdenu meru R zvucne izolacije prema tabeli 40. Isto vaii i za uporedive provetrene kroSpoljnji gradevinski delovi od savitljivih slojeva vaze kao podesni bez posebnog dokazivanja potrebe za vazdusnom zvucnorn izolacijom prema pasusu 2.pr. Prozori sa spojenim Prozori sa kutijom 1) 3) sa 2 obicna odn. kod metalnih i plasticnih prozora najmanje dva naslona.02 blokova Prozori do 3 m' staklene povrsine (naiveee pojedinacno staklo) vaie kao podesne bez posebnog dokazivanja u smislu potrebne izolacije ad vazdusnoq zvuka prema DIN 4109.30. normiranim razlikama zvuenog pritiska Do w p U pojedinacnim slutajevima.R zvuene izolacije rezultira prema pasusu 2.. zvuene izolacije prema tabef 40 za visekrllne prozore bez c:vrstog srednjeg dela umanjiti za 2 dB. 73 . Prlmedba: Zvucno-zastitni spoljnji zidovi sa tabelom 331... vrata).. Kod spoljnjih zidova sa oblaganjem spoljnjih zidova prema DIN 18516 dec 1 iii fasadnog oblaganja prema DIN 18515 uzlrna se U obzir samo masa koja se odnosi na povrsinu unutrasnjeg zida. Do dcnosenja sigurnih rezultata ispitivanja treba utvrdenu meru R . tralno elasticna. Uloiina livke.za prozore. Izmedu okvira prozora i spoljnjeg zida postoisce spojnice moraju da budu zaptivene prema tehniekirn rnoqocnosnma. R". Zidovi ad staklenih blokova prema DIN 4242 sa debljinom zida ~ 80 mm od staklenih blokova prema DIN 18175 vaze kao podesne bez posebnog dokazivanja da ispune zahteve potr.8 mm + 4/12/4 2100 mm 1+2 ...60 1+2 4) R" R - - 4) potrebno - rnm ~ 12 mm bzw. 1 obicnim izolacionim staklom i1 sa izolacomm zastakljivanjem 2) sa 2 obicna stakla sa 1 obicnirn j 1 izolacionim staklom Red ':rl 25 Konslrukctone karakteristtke ~ ~6mm ~8mm ~27 dB nije potrebno ~ ~6mm nema nije potrebno ~~ nema nema nije potrebno ~ nije potrebno 11 S.'.R 5 37 Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje: .r.30 mm 1 potrebno znace: povrslna ukupnog gradevinskog dela - - nije potrebno - - S.1 Tabela 3 vidi KG 331.ednja mera R·w.pr.res zvucne izolaclje vaii pojednostavIjeni odnos: s. = ~R .r"C . 1 -101g [1 .R (n.R zvuene izolacije od 25 dB do 45 dB (racunske vrednosti) 2 3 lahtevi Jednostruki prozora sa ut- Kalona 1 . Kod prozora sa staklenim povrsmama :> 3 m' (najvece pojedinacno staklo) smeju tabele takode da se primene.pr..

R'w.R. Kolona R. od vazduSi10g zwka spoljnjih 3 gradevinskih delova (ne vail za avionsku 5 buku) Vrste prosterija sobe u Boravisne prostorije u slanovima. R.idom (F): Zljeb adn. debljine >10 mm Kao 1. gas.R.30. vrednosll) sa utvrdenim merama Rw.3.R:res = R~. • 44 dB. i sanatori.. Za kutije roletni sa Rw R ~ 45 dB ne mogu da se navedu opste vaieci primeri izvodenja.A.R".R" R.. 74 . onda se racunska vrednost izraeunava kako sledi: Ovde Primer 1: lid sa vratima zid 8..8 Vanja"la slstema I Varijanla sistema II Pojedinost E Poklopac kutije roletne Poklopae kutije roletne " unutra spolja A spoljnja kecelja" D donji vadoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne " B gornjl dec kutlje" E prorez za prolaz roletne 2) C unutrasnla kecelja.R" . ked prozora povrsina prozora ukljucujuCl okvir) Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) samog zida Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) vrata iii prozora Odnos ukupne povrsine zida S ea = 51 +52 ukljucujuci pnvrginu vrafa iii prozora. Zahteve toplotne izolaclje treba posebno Ispunitl (vldi DIN 4108 deo 2). sme da iznosi max. Merodavan pritisak spoljnje buke 66 db(A) do 70 db(A) Visina prostorije od ca. labela 8 Kod kutija roletni sa utvrdenom merom zvucne izolacije G" 40 dB Ireba na jednoj iii vise unutra~niih postavi zvucno-apsorbuluci malerijal (npr.2 izotaizola- 2 3 4 R.3 23 38.6 dB R:"".res 1 R' w. 50-35 2 .pero celom duzinorn 6 7 8 Ovde znaee: ~es=Sl+S2 Uklopne ili unene veze sa naleganjem na delu glave Dodatne zaptivanje svih prikljucnih spojnica sa zaptivajucim zaptivajucim materijalima 1 2 Varijanta sistema 3) 1111 1111 I II I II Red 1 8...R.r~ in dB 38 povrsine Kod . bruto gustina blokova 700 kglm (materiial blokova.000038 10~+2 ~ 330.R"".5 m Korekturna vrednost prema DIN 4109.. gas-belon blokovi prema DIN 4165) Bruto gustina zida prema tabeli 3 Masa koja se odnosi na povrslnu.... Iz dijagrama ocitano: Iz toga proizlazi: RWR 1.' Sges R.Giter' opeka i ~upljih blokova od lakog betona udeo prozarske betonskih blokova udeo prozorske povrsine sme da iznosi max. • 44 ca.~ F ~r~ R~R. Dubina prostorije od ca.4 ill 5 Povrsina zida sa vratima iii prozorom Povrsma zida Povrsina vrata iii prozora (kod vrata clsta povr~ina prolaza.0 Rw. suplji blokovi ad lakog betona prema DIN 18151.2i1i3 ill ked utvrscenih delova sa 5 Prikljucna spojniea (F) 6 iii 7 6 7 iii 6 sa 8 8 .pr. 50'dB 2 3 4 5 Srednja mera zvucne zastite se obracunava prema jednacini (15).2 Iii 3 1. 269 kglm2.R 1.23%. ploce ad mlneralnih vlakana.. e ~ F 0 'F A- E Q ~ 3 R~. Tabela = Dnwp-l0 " Ig---2dB A" Sp". prema povr~ini Sz prozora iii vrata ~ Razlika tzrnecu ocreeene mere zvucne ciie zida Rw R 1 i odreciene mere zvucne ciie vrata iii prozora ~. opeke iii ad plovui:ca. sklonistirna.2 ~38 48 32 23 38..1 ~38 24 38. Povecanjem razmaka izmedu roletne i staklene povrsine doprinosi kod spustenih povrsina da se Boravisna prostorija jednog stana: Poloza] u oblasti zvucnog pritiska IV..24%. Ukoliko se za kutije roletni kao karakterlsticna velicina zvucns izolacije navede utvrdena normirana razlika Dn. po izboru laki "Giter" blokovi prema DIN 105 dec 2..delovima prostorija kad kojih pradiruCa spoljnja buka zbog delatnosti koji se advijaju u prostoniarna daju samo podrecieni deprinos zvucnorn pritisku unulr~njeg prostora.. = 50-10 Ig [1 +-( 22 -10 " -1)] =50-10 1 Ig [1 +-(10 11 Ig (1 + 2.R. debljine . onda jednacina za obe delimicne povr~ine zidiprozar glasi kako sledi: 1 -R~.'R·2· " 35 dB R..malter Mera R'w R zvucne izolacije Prema tabeli 1 za opeku i blokove od plovueca za gas-beton 730 kglm2.wop zvucnoq pritiska.1.0002 + 0.reszida 'sa vratima i prozorom Pred A. ::>irinaproreza za prolaz roletne (E) sa smanjenjem debljlne okova mora da bude . Izvodenia ~ 40 dB (ra¢unske za kulije roleln.RdB 25 30 35 40 ') Unutrasnja kecelja oblaganje iii rnontazni poklopac (C) 1. uklj.=100% a udeo prozorske povrsine x %..betona.R(Zid) -R'w Rlprozor) 10 Ne poslavljaju se nikakvi zahtevi spoljnjlm grad. debljine > 50 mm. DIN 4109 labela 8: Zahlevl Kolona Red Oblast zvucnoq pritiska izolaclje 2 ~Merodavan pritisak spoljne buke" dB(A) 1 do 55 55 do 60 III IV V VI VII. ') Zahleve treba utvrdili na osnovu lokalnih ustova.pr. (14) 41: Primer.2 3 iii 4 vidi iusnotu " 2 ill 3 vidi iusnotu 'I 611i7sa8 6i117sa8 2. ') 3) ') 12 Primer za primenu DIN-a 4109.3 Kullja za rolelne Za kutije roletni vaze utvrdene mere Rw.prostonie u prenoclsnma.. 10 mm. obloga iii montai:ni F prikljuena sponica poklopac (Potrebna toplotna izolaci'a ni'e sacrzana u ovim primerima lzvodenlai..R zvucne . debljine ~ 10 mm.R.4. ali sa limenom oblogom sa m'~ 8 kglm' Ploce od drvenih preradevina. • 20 m' vrata 8.0 24 37.78 -"-1)] = 50-10 = 50-10 = 50-5. Tabela9 -2dB 50 32 lahtev izolaeije od prema DIN 4109.iverice prema DIN 68763. Ako je ukupna povrslna 8". n. R' spoljnjeg grad. kod gas- Konstrukcija zida: 30 cm debeo~ sa abe strane malter PII. R~. = 2 m' R' w. Tabele 8 i 9 roletni vaeo] zvutnoj Tabela Kalona Red 1 2 42.B I D (samo kad varijante sistema II) kutlje ne postavljaju se nlkakvi posebnl zahtevi. malter ..res =.res =-1019[-(20 22 1 = .res Razlika izmedu odredene mere zvucne lzolacije samog zida ~ Ali srednje mere zvutne izolacije R:. podlistak 1 10.dela u dB 30 30 35 40 45 50 30 30 35 40 45 50 '\'t.'" .10 Ig [ (0. Materijall za kolone 3 do 5: Unulrasnja 1 2 3 4 kecelja (C) ill poklopac kulije role!ne (D) Sinteticke-dvostruke rebraste ploce iii ploce ad drvenih preradevina.50 mm III m' ~ 30 kglm2 R~. sa poveeanom unutrasniorn izolacijom Nosai:i maltera (n. Kancelarijske prostorije 1) i slitno 48 dB.03 .3.A. profilima. izolaciji prozora. koja je potrebna predmetu ispitivanja u zidu koji se ispituje da bi se obavilo ispitivanje u skladu sa odredbama Daloje: Trazeno je: R~ R .res=-101Q[-[(100-X)'10 '00 Iz ovoga rezultiraju vrednostl u tabeli 42.g.78) Ig 3.R..00063) ] 22 =-10 Ig 0.1 . zastita od buka lvucna izolacija prema DIN 4109. 4il1 5 ~. • "Glter" opeka Supljl biokovi od lakog betona R' R' (zld) in dB (prozor) u dB 22 38.R zvucne izolacije u tabeli 41.R . debljine G" 20 mm). 1 .. 211i3 4 illS 4 Iii 5 2.zolacije ~ 25 dB do '~ .9 < vazdusnoq zvuka 40 dB -2 dB = 38 dB povr~ina prozora u % 4 22 38.R. prostonie uciontca i slitno potr.R'wres = 6 dB. = 50 dB R.R. zaplivajuCim Irakama 4 Donji vodoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne (D) 1.R.5 m.-------------------------------------------Spoljnji zldovl.2 ill 3 4 illS 1.R znace: racunska vrednost utvrdene mere zvucne izolaeije u dB utvrdena normirana razlika zvucnog pritiska prema DIN 52210 dec 4 u dB. mereno u stanju ispitivanja odnosna-apsorpciona povrsina 10m' cista povrsma. 61 do 65 66 do 70 71 do 75 76 do 80 >80 35 35 40 45 50 Bolasnieke bolnicama jumima.lake gradevinske place od drvene vune prema DIN 1101).R to''')] R. 5 mm Ploce ad betona. 44 dB 5 Zaplivanje _poia sa ..

ROlnjaee krovova kotviti sa kalkanom samo onda. kod jednostranog ozubljenja nikako iii samo sa kotvljenjem -> 12.01. Serklaii od teskog betona su hladni rnostovi i zahtevaju 33.18152.. ugraditi poteznu kotvu -> 38 B.. dalji zidovi unutar stana ne podlezu vise nikakvim oqraniceniirna mera i mogu da se izvode kao laki razdvojni zidovi -> 9. U 24 cm debelim zidovima smeju da se rasporede samo . 37 Prekrivno sucehavan]e za armaturu ad okruglog cenka da se provedu kroz steperuste. 43. Kod obostranog ukrucenia zida sme da se izvede ozubljenje bez kotvaovanja -> 11.+ 1>. 3 em duboki okomiti slicevi -> 40. 5 Spoljnji zid cije slaganje ne pripada nosecern poprecnorn preseku.+1>. Aka kotva celicnog betona de. I kod tipova poprecnih zidova su potrebna ukru<':enja 5 4. kod opterecenih unutrasnjih zidova maze da se odustane ad toga (vrata stanova pored srednjeg zida!). . serklazi mogu da se rasporede ujedinjeni sa slapistern -> 30 ispod tavaniee -> 31 iii da se izvedu kao ivicne grede masivnin tavanica -> 32. \12 eigle debelo sa slojem toptotne izolacije. 2 Ispuna resetkaste konstrukeije. vodoravni i >3 cm duboki okomiti slicevi su dozvoljeni samo u debljinama zidova > 24 em -> 41..4(65) sa vise ad 2 puna sprata -> 26 iii> 18 m dUline -> 27.q e- 28 I~ 11' b. 24 do 27 rasporedivanje prstenastih kotvi: ukoliko se izvode vise ad 2 puna sprata sa 24 em debljine spoljnjih zidova -> 24. 42..34. Slieevi nisu dozvoljeni u . 0 12 -e 38. Maksimalni razmaci ukrucujucih poprecnih zidova -> B. kada nedostaje ukrucenle zida -> 21 do 23. Posto je ovaj propis nastao zbog opterecenia vetrom. 36 ne zahtevaju dodatnu toplotnu izolaciju dodatnu toplotnu izolaciju. SerklaZi moraju i -e 38 A ne rnoze da se izve- Posebno treba voditi racuna a kolvljenju zidova i tavanica -> 13 do 18.+ b. 3 Zid sa vazdusnim slojem celom duzinorn.C. .i optareceni spoljnji zld.41 Kod svakog sprata potreban serxtaz Serklazi su potrebni i kod posebno sirokih -> 28 i posebno visokih prozara -> 29.Ii > 0..01 V/.5 m razmaka -> 7 if. 1 ~ 193 ISPRAVNO !OORESNO 1 e 6~r61 '~·123 n-. -> Vrata u ukrucuiucirn poprecnirn zidovima moraju da imaju min.5 em debelih opterecenih unutrasnjih zidova nisu dovoljni opsezi stepenista i razdelni zidovi stanova kao ukru<':enje srednjeg zida -> 6.razmak 50 cm ad zida koji treba da se uknuti -> 10. Kod samo 11.i' ~ 19A c.if 29 -1 D" 30 31 32 b.61 1 it f] ----.Zidovi Zidovi prema DiN 1053... 75 . Kosi. Serklazi ad armiranog zida -> 35. 1 Zidar..22 imh'! Kotve rasporediti samo ispod punog zida -> 19. + b. Aka su i optere<':eni zidovi . Podvezama kotvljene i iznad srednjeg zida suceliene grede evrsto na zatezanje povezati medusobno ->20. komentar u slikama Stabilnosl zidova Komentar u slikama 331. + bd' b.. treba ugraditi prstenaste kotve.5 cm debelim zidovima -> 39.17. 4 Spoljnji zid sa oblaganjem koje zbog vodoravnog povezivanja pripada nosecern poprecnom preseku. >0. 25 i gradevine od cigl ad lakog betona (DIN 18151.24 em debeli.

0 m. potreban je racunski dokaz stabilnosti vodoravnih i uspravnih gradevinskih delova.2. DIN 106-1 i DIN 106-2. sirina oslonea nalegajutih tavanica I s 6. opterecenjs krova. Nosece zidove ispod jednoosovinski razapetih tavanica.0 m ukoliko se momenti izvijanja ugla zakretanja tavaniee ograniee konstruktivnim merama. zidovl Noseci zidovi su uglavnom na pritisak optereceni gradevinski delovi u obliku ploca za preuzimanje vertikalnih opterecema.2 Izracunavanje velleins preseka reeenja U odnosu na opte- 5 Grac!evinski malerijali 5.3 Laki malteri (LM) .4. Kod sracunavanja preseka oslonaekih sila koje se pre nose sa jednoosovinski razapetih ploca i rebrastih tavanica kao i sa greda i ploca ojacanih greda na zid.Zido"i Zidovi prema DIN 1053 prema ovoj normi sme da se sracunava iii prema upro(pretpostavke vidi 6.2. ukrucujuclrn gradevinskim delovima. opterecenja vetra.pr. DIN 1057-t. lzracunavanje oslonackih sila iz dvoosovinski tavanica razapetih u dva pravca sme da se vrsi prema DIN 1045. dovoljno krute serklazne grede i ako u cuzinskorn i poprecnorn pravcu zgrade postoji ocigledno dovoljan broj dovoljno dugih krutih zidova koji su bez veeih slabih mesta i bez pukotina voc!eni sve do temelja.nije dozvoljen za zid EM b) Grupe maltera II ilia: .02 I nom scenorn postupku 4 Olpornost na pritisak zilla Otpornost na pritisak se koo sracunavania karakterlse prema uproscenorn postupku prema 6. DIN 18151. utvrduju u zavisnosti od klasa cvrstoce blokova. odreduju na osnovu ispitivanja podesnosti prema DIN 1053-2 i prema tabeli 4c. buke. c) Gnupe maltera III i lila: . One su u tabeli 4a i 4b utvrdene u zavisnosti od klasa evrstoce blokova.1 i 9. izradi i vrsti zida (RM iii EM) brute gustini i otpornosti na pritisak blokova koji treba da se upotrebe.S0m cdn. DIN 398. DIN 4165. 6. Ako se sracunava prema preciznijem postupku prema paSUSu 7. moraju sigurno da se advode dalje u gradevinsko zernlpste.nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg sloja prema 8.2.uticaj vetra na spoljnje zidove itd. 4 (2) 0. sa izuzetkom popravke starih zidova koji su zidani malterom grupe I. Kod velike savitljivosti gradevinskih delova za ukrucenjs moraju sem toga da se uzmu u obztr izmene oblika kod izraeunavanja velieine preseka.240 1) 2) S 12 'judi. grupi maltera. treba opteretiti trakom tavaniee prime rene sirine. 5. npr. 11521 17521 175 240 :s2.nije dozvoljen za svodove i podrumske zidove. posto je taj uticaj ispostovan u faktoru k3 prema 6. Kao takvi vale npr.2 i 8. n. Kao meduoslonci u tom smislu vaze: a) unutrasn]i oslonac kontinualnih tavanica b) obostrani krajnji oslonci tavanica c) unutrasnii oslonci masivnih tavanica sa gornjom konstruktivnom armaturom u oblasti naleganja.01. kotvljenju zidova. 5_2 Z.ivicni razmak :s" 2. flo treba uzeti visinu zgrade u m iznad gornje flo '240 [ednostcml spaljni zidovr s2. 2. i ako je racunskl razapeta paralelno ka zidu na jednoj iii obe strane zida.3 Nosee.nisu dozvoljeni za svodove i za opeke sa odstupanjima mera visine za vise od 1.momenti savijanja kod zategnutih tavanica. ako su dovoljno horizontalno prlcvrscenl.2_3.6 EI + za n. la zid od prirodnog kamena osnovne vrsdnosti 0.nije dozvoljen za vise od dva puna sprata i za debljine zidova manje od 240 mm.nisu dozvoljeni za svodove zidove izlozene vremenskim di i 8. U pogledu ozidivanja sa iii bez malterisanja dodirnih spojnica vidi 9. kod dvoosovinski zategnutih tavanica za I treba primeniti kracu od dve sirine oslonca .2 lid 331. 2_5 6. dejstvo kontinuiteta treba kod prvog unutrasnjeg oslonca stalno uzimati u obzir.4.. Kao vis ina zgrade kod kosih krovova rnoze da vazi sredina visine slemena i strehe. 6_2_1 Sile naleganja iz tavanlca Velieine preseka treba sracunan za merodavne slucajeve opterecerua koji nastaju za vreme montiranja i tokom koriseenja.:.3_2 Normalni malteri (NM) a) Grupa maltera I: .. Od racunskoq dokazivanja prostorne krutosti sme da se odustane ako su spratne tavanice formirane kao krute ploce odn. . 2_7 Serklazne grede Serklazne grede su horizontalni gradevinski deloyi koji leze u ravni zida koji sem zatezanja moraju da preuzmu i momente izvijanja usled optsrecenja koja deluju upravno na ravan zida. vrsta maltera i grupa maltera prema tabelama 4a i 4b. dozvoljenih pritisaka.pr. a kod ostalih unutrasnjlh oslonaca onda kada je odnos susednih razmaka oslonaca manji od 0. Nenosee.2 Zid prema ispilivanju podesnosli (EM) lid prema ispitivanju podesnosti je zid cije se osnovne vrednosti dozvoljenog pritiska 0. iii ukoliko pretpostavke koje su navedene u ovom pasusu ne odgovaraju.raz::::de:::)::ne:. Nezavisno od toga treba obezbediti prostornu krutost zgrade. poslupak sracunavanja 6_10ps!e Dokaz stabilnosti sme da se izvodi uproscenlrn postupkom za razliku od pasusa 7 kada su ispunjene sledece i u tabelil sacrzane pretpostavke: visina zgrade iznad zemlji~ta ne vise od 20 m. onda racunske vrednosti a" otpornosti na pritisak zida treba sracunati prema jednacinl (10). za ukrueenje lidovi za ukrucen]e su gradevinski delovi u obliku ploca za ukrucenjs zgrade iii za ukrucenje na izvijanje nosecih zidova. .2 Oslonacki momenli U zidovima koji sluze kao meduoslonci delovi u obliku ploca koji su pretezno optsreceni samo svojom sopstvenom tezinorn i ne koriste se za ukrucenje zgrade iii ukrucenje na izvijanje nosecih zidova.1 na ravan zida sme po pravilu da se zanemari kod dokaza naprezanja pod uslovlma pojednostavljenog postupka. dozvoljeno d flo :s. pri tome je kao debljina zida kod dvoslojnih spoljnjih zidova merodavna debljina unutrasnjep sloja.. Kod uproscenoq postupka ne treba da se dokazuju odredena naprezanja. vrsti maltera. pozara i vlage.4.3 Vetar Uticaj opterecenla vetra upravnog la procenjivanje ko] dokumentaciji 0: a) b) c) d) e) f) g) h) i izvodenje zida je u gradevinsko-tehnicpotrebno najmanje dati sledece podatke 6 Uproseen. Pri tome treba uzeti u obzir i okomita odstupanja sistema zbog dejstva horizontalnih sila koje rezultiraju racunskirn kosim polozaiern zgrade za ugao meren u tucno] merL 1 (1) Tabela 1: Pretposlavke za primenu uproseenog postupka Uslovr Gradevinskr dec Oebljina zida Ceta visina zida mm unutrasnii zidovl :i!:: 115 -c 240 d h.. tako da je uzeto u obzir moguce odvodenje tereta u poprecnom pravcu. . npr. 6. Nenoseci zidovi su gradevinski 2_6 Serklazi Ssrklazl su horizontalni gradevinski delovi koji leze u ravni zida za preuzimanje zatezanja koje mogu da nastanu u zldovima usled spoljnjih opterecenia iii usled deformacija.4 Malteri tankih lezista (DM) . Za ivice temelja.0 mm (zahtevi ravnih opeka).3. Cesto su to i nosecl zidovi. kao i horizontalnih opterecenia. i nemalterisane neprilikama (vi- tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja tavanica pod uslovima uproscenoq postupka.4. 2.skl malleri 5_2. Ako kod jedne gradevine nisu od pocetka prepoznatljivo osigurani krutost i stabilnost. a u tabeli 4c u zavisnosti od nominalne cvrstoce zida prema DIN 1053-2.9. 2_4 Zidov.9 osnovnim vrednostima 0.3.240 noseci sloj dvoslojn ih spoljnjih i dvoslojn ih podelni zidovi zgrade :?:: <. spratova je maksimalno dva puna sprata uz izgradeno potkrovlje: uxrucujuci poorecnl zidovi na razmaku :s"4. vrstama maltera i grupama maltera.3). prorezima i supljinama. koje idu paralelno sa pravcem razapinjanja tavaniea. n. Kod izbora gradevinskih delova treba Ispostovan i funkcije zidova u pogledu zastite od toplote.1) iii prema precizpostupku (vidi pasus 7).pr. zidov.2. pomerljivim lezistima 6_4Prostorna krutost Sve horizontalne sile n.7Sm Pokretno opterecenje p kN/m2 100" jednaCina.3. Ovaj dokaz rnoze da izostane ako okomiti kruti gradevinski delovi za ukrucen]e u posmatranom smeru ispunjavaju uslove sledece jednaeine: . pojedini gradevinski delovi smeju da se premeravaju prema preciznom postupku. DIN t8152 i DIN 18153. U zidovima koji sluze kao jednostrani krajnji oslonac tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja pod uslovima uproscenoq postupka. Bro..75m <12· d 1751) <240 :?:: <5 . opterecenje zbog iskosenoq polozala zgrade.:z:::id::o:::ve::.75m s 3~) <5 :?:: < Kod gradevina koje na osnovu svog statickoq sistema dozvoljavaju prebacivanje sila.kratki zidovi" vaze zidovi iii stubovi cije su povrsine preseka manje od 1 000 cm' lidani preseci manji od 400 cm' nisu dozvoljeni kao noseci.7 Sve ostale sile oslonca smeju da se obracunaju bez uzimanja u obzir dejstva kontinuiteta uz pretpostavku da su nosece konstrukcije suceljene preko svih unutrasnjih oslonaca i postavljene bez ukljestanja. 5.cpterecenje vetrom.2 0. ---' 76 . jer se nalaze u zoni dozvoljenih opterecenja iii su uzeta u obzir konstruktivnim pravilima i oqrantcenjma.nema ogranieenja.2.10peke Smeju da se koriste sarno one opeke koje odgovaraju DIN 105-1 do DIN 105-5. Ukoliko je visina zgrade veta od 20 m. evrstoce kamena i grupe maltera iz tabele 14. :s2. sme do t 5% izracunatog horizontalnog udela sile jednog zida da se rasporedi na druge zidove. dozvoIjenog pritiska rezultiraju u zavisnosti od klase kvaliteta zida.da.nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg zida prema 8. YE:a. Kod jednospratnih nekog otvora garala i slitnih gradevina koje nisu predvidene za stalni bcravak je i d ~115 mm.centrlrajucirn lajsnama. serktazirna i serklaznirn gredama. Unutar gradevine koja se obracunava prema uproscenorn postupku.1 n za s n < 4 3) Ukljueuju¢i dodatak Z8 nenoseCe unutr~:::n~Je. Kao . Odstupajuce od ovoga MG III sme da se konsti za naknadno fugovanje i za one oblasti spoljnjih slojeva koji se izvode kao armirani zid prema DIN t 053-3. armiranju zida. tavanice ploce iii staticki serklazns grede na razmaku dozvoljenih spratnih visina prema tabeli 1. iii ako treba da se dokaze stabilnost gradevine iii pojedinih gradevinskih delova.ako postoje statlckl dokazane. onda dokaz stabilnosti treba voditi prema pasusu 7 2 Pojmovi 2_1 Zid prema reeeptu (RM) lid prema receptu je zid cije se osnovne vrednosti dozvoIjenih pritisaka 0.

25 ltd. 45.01.r-------.S [+ r .65 74 80. rnoquc je prelaz na zid vece cvrstoce ~ I1IIL 60· kornentar Pravila za slaganje opeka dopusta se malo preklapanje za koji vaze sledeca pravila: spojniea.75 76 82. Mera stupca n12S-mere gradnje -- mere prostora Orijentacione grube Mera stupca -" .5 38. Ukoliko nije dovoljan dozv.t~i~:~~~~~.5 24 36. najvise za duzlnu jedne opeke (vidi prilozene slike). pocinje za celu sloju i udaljena vezaca pocinje ad je za celu opeku 44.5 24 30 36.5 67.25 11.napon zida na naleganju.5 Sirine stupova su kod gradevinskih materijala sa > 50 kg/em' cvrstocs blokova vezane sarno za statlcke zahteve ~ 57 Kod evrstoce blokova s 50 kg/em' minimalna razmaka 50 em kod blokova celom duzinorn ~ 56.5 69.5 101 113.25 63.~~1:~~:~a evrsroca .03 Raspodela naprezanja na zidu naleganja sme da se primi pod 60·~ 44. 11.75 99 105.5 99 111. 1/2 bloka Duflna zidnog ispusta Skok mere 1/4 bloka 1/2opeke Skok mere tacno 13.5 49 55 61.:(.63.5 49 61. tacnc 7.5 24 36.5 itd. iii ma'ter.5 49 61. 61. (100) kg/cm2 .---.5 26 38. Dodima spojnica u sloju duinjaka udaljena Ie 1/4 odn. 1 do 3 Polaganje blokova u malter.5 95 101 107.5 42. rae.5 13.n 12:5+1 ----I Mere otvcra.5 70 76 82. Cista visina stupova prozora sme se sarno onda primeniti kada se parapet i obrub izvode u punoj debljini zidova ~ 53.5 74 86.5 19.5 itd.75 101 107.75 24 30.Zidovi Zidovi prema DIN 1053.25 38.25 61.5 44.5 17.5 itd.5 94. 433/4 50 56114 621/2 683/4 75 81 1/4 871/2 933/4 1061/4 itd.Nikada spojniea spojnice" se zamenjuje sledeclm pravilom 0 preklapanju spojniea (dozvoljeno preklapanje dodirnih spojniea): 47 Izracunavanje Pravilo 0 preklapanju spojnlca stepena vitkosti.(~t kao do sada sa 2 pa- vezaea zavrsava se sa cetim veracem cetvrtkcm vezaca koji leii lza njega.25 13. 46.5 42.5 itd.25 ltd.25 86. 76 88. 3/4 opeke od unutrasnje ivice i ad kraja zida.5 63.5 20 26 32.5 45 51 57. r I. 60 Zid podruma sme da se formira sarno sa blokovima cvrstoce " 50 kg/em' (blokovi od lakog betona) odn.s: Dodirne spojniee mogu se preklapati u unutrasnjosf zida mereno u jed nom pravcu. kod stupova sa slobodnim krajevima ~ 52.75 51 57. .100 kg/em' (druge vrste blokova).75 26 32.25 88.5 76 88. 5 11. upu- ~" <!?<t><-l:> ~ III RESNO 61 Oczacl. .. 66 Medusobno uklapanje novih formata blokova za zidanje. '. U prineipu treba zidati punim spojnieama stati spojniee sarno tamo gde je predvideno oblikom bloka ~ 2. ~ 1. Prema tome rnoze Pored sloga sa tricetvrtkarna se izvesti slog sa cetvrtkama 45 .5 88.s~nosa cementnm 65 Mere zida prema DIN 4172 "Mera u visokogradnji" -~~~.zolacioni sloj I na malteru r--. . Dnduna spojnica u sloju vezaca udaljena [e 1/4 odn.5 17.5 99 111. 11. Sarno pravilo .5 51 63.5 74 86.J 59. 13. slikovni 331. = 1--«1 I.! kg/cm2 : I ---+-. Osnovna pravila 0 slaganju opeka vaze i dalje nepromenjena. Celieni gradevinski delovi moraju da budu vatrostalno oblozenl kada ulaze u pozarne zidove ~ 62. rae.75 49 55.5 101 113.25 36.. Mera ctvora Zidni ispust 100-.5 99 105 ltd. Pravila zidova a zavrsavaniu 5101vezaca zavrsava se sa jednim parom Sloj i ~:(.. 3/4 opeke od unutrasnje ivlce i od kraja zida.·~·I:::I·~"' ~~. 54..5 67.5 51 63. U Pravila za slaganje opeka sa tricetvrtkarna Dodima spojnica U sloju duinjaka ad unutrasnie lvice i udaljena je opeku od kraja zida.5 92. taenc 5.sf I 1~1r r .5 26 38.5 74 80 86. 48 do 50 Ukoliko se ne uzima u obzir ukrucenje zida. 46 Pravita 0 dadirnim spojnicama Pravila za sJaganje opeka sa tricetvrtkama Dodirna spojnica unutrasnie ivies od kraja zfda. tacno 61/4 121/2 183/4 25 31 1/4 371/2 rae. -- unutrasrne .25 ltd. onda odqovarajuce delove zida treba tretirati kao stubove i to dozvoljeni sarno u vitkostima do 5 20 uz smanjenje dozvoljenog pritiska. 75 em kod stupova zidanih u vezi ~ 55.. Blokovi manjih cvrsnna su dozvoljeni sarno od > 50 em iznad visine terena. 3. rae.5 92. •• d 77 _ . 100 blokova predzida. nise itd.12511/4opeke Izraeunavanje stepena vitkosti kod pravougaonih stupova ~ 51.-~ maltercm '!ii~~:!i'i1!lii'i'i1i!i!l. 7.ne smeju da oslabe pozarne zidove na vise od 24 em ~ 60.

onda treba navesti vrstu i klasu cvrstocs blokova. aka svaki ad oba poprscna zida zadovoljava gore navedene uslove za ukru6enje zidova.20 b· ~2.1 do-O. delormac. Ukoliko je zid u vislni srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nlsarna.9.0 1.45 0. I I : a a a . h2• Kod obostrano rasporedenih. onda delove zida izmeclu otvora zida i zida za ukrucenje treba smatrati trostrano orzanlm. Nezavisno od toga treba gradevinu ukrutiti kao celinu prema 6. ali najmanje 115 rnrn. Deformaeione osobine zidova mogu da budu jako difuzne..2 -0. Ako je b > 30 d kod eetvorostranog drzanja odn.pr.3 2 0 -0.75 m 0.0 1. Konstruktivnirn merama (n. iii kada je veza na zatezanje i pritisak osigurana drugim merama. debljine d zida kojt Ireba da se ukruti.2 -0.zvijanja h.40 b's '--1.70 0. Kao nepornicno driane smeju da se smatraju horizontalno noSene place tavanica i ukrucujuci poprecni zidovi iii drugi dovoljno kruti gradevinski delovi.ja za puzanje. slrina sastavljenlh popreentn preseka Kao sastavljeni vazs samo oni preseci eiji se delovi sastoje od blokova slicne vrste.. "" 2500 do 4000 Skratenje ~o := (skupljanje): predznak minus..~ pretA7nO Ak<.Zido.40 b~ 3. Ukoliko ne sledi tacan dokaz za nostavljeno: a prema 7.75 0. tro.2 5 O. izracunatl kako sledi: h. 6. \ I 6. Ukoliko se u normama za blokove trali dokaz drugih granicnih vrednosti oblasti vrednosti.00 za debljinu zida d > 250 mm.I cetvorostrano drianih zidova u zavisnosti od rastojanja b zidova za ukrueenje. vazs one. b' kod trostranog drianja razmak izmedu sredine zida za ukrucenje i slobodne iviee (vidi sliku 2).80 4. a) dvostrano drzaru zidovi: Uglavnom vazt od ciste visine sprata Zid ko] treba ukrutiti N Ef -. kada je debljina preostalog zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 rnrn.30 4. Sadejslvujuea sirina sme da se izracuna prema teoriji etasncnostl..3 Otvorl u zldovima Aka zidovi imaju otvore cija je cista visina veca ad 1/4 visine sprata iii cija je cista razmaka veta ad 1/4 sirine zida iii eija je ukupna povrslna veca od 1/10 povrsine zida. kada ne deluju horizontalna opterecenja upravno na zidove od veeih planiranih opterecenja vetra i kada su date sledece minimalne dubine naleganja a na zidovima debljine d: d ~240 mm d c 240 mm Slika 1: Minimalna 1 duzina zida koji treba ukrutiti Zidovi za ukrucenje i .45 3.5 2.25 a 0.5 do 2. onda zidove treba tretirati kao dvostrano nosene. tecenja i temperaturnih promena. 6. Obostrano rasporedene poprecne zidove eije su srednje ravni jedna prema drugoj pomerene za vise od trostruke debljine zida ko] treba ukrutiti.-- ~ \ a~ 175 mm a=d I 6. Kod zidova debljine d sa cistern visinom sprata h.65 0. koji mogu da izazovu prernestarqa napona i stete u zidu.t::j I a = 0.1 do-0. skupljanje. odn.60 8. U ovom slueaju treba posebno voditi raeuna 0 konsekvencama zbog razliCitih delormacija i gradevinsko-fizickih zahteva.65 b m 2. prikliucci oslobodeni naprezanja.9.60 1.0 1. Produzenje (hemijsko bubrenje): predznak plus "" tkoo!ScI..55 0. va~i pojed- ~ ~5 I - . ~ 3..5 -0. onda duiina zida izmedu otvora mora da bude najmanje velika kao na slid 1.c:..15 1. To isto vali kod razllcitih sleganja.zracunavanje izmene oblika Kao racunske vrednosti za deformacione osobine zidova od vestackih blokova smeju da se prihvate vrednosti navedene u tabeli 2. ne smaknutih poprecnih zidova rnoze da se odustane od istovremenog zidanja oba zida u vezu. Treba uzeli u obzir slabljenja preseka usled proreza.4 -0. Oblast difuznosti je data u tabeli 2 kao oblast vrednosti. ivicnog razmaka b'.2 do-0."a·h.! Zidovi prema DIN 1053 Ovde znace: hG Visina zgrade iznad gornje ivice temelja Zbir svih okomitih naprezanja zgrade Zbir cvrstoce na izvijanje svih okomitih ukrucuiucih gr1u1evinskih delova u stanju prema teoriji elasticnosti u posmatranom smeru (za E vidi 6.80 m 115 debljina zida 175 240 300 6.85 0. rednosti mm/m Rarnnska vredoost 4 1.05 1.6) 8roj spratova 331. zidova treba u zavisnosti h.80 3. Eel == 3) 4) 5) E Modul elasticnosti iz ukupnog istezanja kod Vazi i za blokove od zgure 78 18ki bAtnn .5 Naprezanja Iz krutog za slaganje opeka gradevinskih materijala razlieitog pcnasanja pri deformisanju mogu da nastanu znatna naprezanja usled skupljanja. hemijsko bubrenje) I) Krajnja brojka puzanja Bloo 2) 0-00 2) ar Rarunska vrednost Oblast vrednosti 7 5do 7do Bdo E3) Ratunska vreclnost 1 Zidna opeka Krecno-pescane opeke 4) Oblast . b' > 15 d kod trostranog drianja. = 13 • h.7..7.6 Osnove za . EkoD Istezanje krajnjeg tetenja.60 1.5dol. Za obracunavanie ivicnog izduienja prema slici 3 kao i oslonackoq momenta 7. cervorostranc dri:ani zld Trostrano drzani zid debljina zida 240 175 115 b' m 0. razdelnice itd.00 2. Ona u iznimnim slucajevirna rnoze da bude i veca.) uz uvalavanje 6.2 mogu pojednostavljeno da se uzmu vrednosti deformacija koje su tu navedene. Ukoliko se ne racuna sadejstvujuta slrlna sme obostrano da se pretpostavi sa po % visine iznad posmatranog sastavljenog presekat ali ne vise ad postojece sirine preseka.35 0.50 2.01.0 1.2 Duzine izvijanja Duzlnu h.5 Oblast vrednosti Ratunska vrednost 8 I MN/m2 Oblast vrednosti 9 10---8/K 3 +O.60m 0.as m 2.2.5 8do 12 7do 9 "" "" "" "" "" 3000 do 4000 4000 do 5500 "" "" "" 6500 do 8500 2000 do 3000 . Velieina b znacl kod eetvorostranog drianja srednji razmak zidova za ukrucenje. Kao ravno postavljene masivne tavanice U ovom smislu vale i tavanice od telieno-betonskih greda i rebraste tavanice prema DIN 1045 sa medu-gradevinskim delovima kod kojih oslonac usleduje pornocu ivienih greda.2 -0.i cetvorosnano orzane kao i slobodno stojecs zidove.3 -0. Kod jednostrano rasporedenih poprecnih zidova moze da se pretpostavi nepornicno drlanje zida koji treba da se ukruti same onda kada se zid i poprecni zid od gradevinskih materijala skoro istog delormacionog ponasania zidaju istovremeno u prevezu i kada se ne ocekuie rusenie zidova usled jako razlicitih deformacija.5 6 6 8 10 851 10 8 7 9 12 3500· 3000 5000 7500 2500 Blokovi od lakog betona Betonski blokovi Opeke od poroznog betona 1) 2) 1.50 0.95 1. Ukoliko rnoraju da se uzmu U obzir deformacije.10 3.ob:")_ _ bib' _jJ_ Silks 2: Prikaz veilcina - Tabela 3: faktor 13 za odredivanje duzlne .3do-O.1 Opsle pretpostavke za ukrucenje zldova Vee prema broju zidova koji su upravni na ravan zida razlikujemo dvo-. Nosivost na smicanje sastavljenog preseka treba dokazati prema 7.6 treba obezbediti da gore navedena delovanja ne ugroze nedozvoljeno stabilnost i upotrebljivost graclevinskog terena. visine i cvrstoce.7.50 m sme da se pretpostavi prema tabeli 3 u zavisnosti od bib' ukoliko ne sledi tacan dokaz za prerna 7. b) tro-i cetvorostrano drzani zidovi: Za duzine izvijanja vazi '" = a· h.75 0.0do2. ao osnovna vrednost prema tabelama 4a.4.80 bs9.. 1/3 cvrstoce zida na pritisak.85 0. koji se istovremeno zidaju u prevezu sa istirn malterom i kod kojih se ne ocekuie kidanje na mestu preseka usled jako razlicitop deIormlsanja. Ne mora da se primeni taktor koji je nepovoljniji od onoga ked dvostrano drzanoq zida. a delove zida izmeclu otvora zida kao dvostrano nosene..20 m 2.5. / -_/' \ .60m b' ~3.40 0.75 za debljinu zida d ~ 175 mm a = 0.dovoljna toplotna izolacija.60 0. Nezavisno od polozaja vertikalnog proreza iii nlse na njenom mestu treba pretpostaviti otvor. pogodan izbor graaevinskog materijala. onda za d treba primeniti debljinu preostalog zida iii treba pretpostaviti slobodnu ivicu.90 za debljinu zida 175 mm < d s 250 mm a = 1. Ovako pojednostavljeno dobijeno smanjenje duzine izvijanja je samo onda dozvoljeno.2. i debljinu od 1/3 debljine zida koji treba da se ukruti. a za dokaz sigurnosti na izvijanje prema 7.25 2. Zidovi za ukru6enje moraju da imaju najmanje jednu deloIvornu duiinu od 1/5 eiste visine sprata h. Kod prozora vail cista visina prozora kao hi odn..90 6. treba tretirati kao jednostrano rasporedene poprecne zidove.7.~ ! ~ f.2. Zidovi parapeta i nadprozornika ne smeju da se uracunaju u sadejstvujucu sirfnu.2.<:.40 bs 7.00 m Tabela 2: Specilicne vrednosl. lemperalurne promene kao i module elasticnosti Koeficijent prolaza Modul elasticnosti toplate Vrsta zidarske opeke Krajnja vrednost prolaza vlage (skupljanje.5 1.8 SadejstvuJuca r-- 1.7 lIkrucenje 1duzlna izvijanja zldova 6.3 + 0. Kod ploca i drugih ravno postavljenih masivnih tavanica ukllesten]e zida i tavanice sme da se uzme u obzir srnanjenjem duzine izvijanja na t >lh' I ". Iro. vrstu maltera i grupu maltera na Kojima se bazira obracun.0do 2.85 o s s.1 do-0." .7. k80 rlnna1knm glinnm 78 .04 6.80 5. Ukoliko je zid za ukrucenle prekinut otvonrna. 4b i 4c..p8nrlir::lnnm ul E ca.

Tannenoerq-spomenicasti prevez Holandski slog 108 72 Duznjacki prevez Broj polrebnih obloznlh komada 1m' kod formata opeka 2401115152 mm. 29=91 Prevezi sa cetvrtkarna (ekonomicnije se lome iz transportnog loma). odbojnici 1 Jllll~~ l vrata i prozora 79 . prava ivica zidanja (Ievo). nego 90.Tannenberg"-spomenicasti prevez 75 76 77 78 82 75 (glava)-prevez 128 79 Gotski prevez 80 Medasti prevez Krstasti slog 96 Obican slog 96 81 .f9i"F. za slog do 81 84 78 76 64 prema 72.i®t?U h~.05 1.. posto trlcetvrtinske opeke moraju da se 15=81 .01.1 ~LJ' Pogled odozgo 67=21 Duinjatki sloj slikama 1'111111111 II. posto cetvrtinski blokovi mogu da 83 84 85 Ivice zidanja f:@~1§#g~(DmJtCm (Dtz0:: ~ ~I 93 LIb[ I lID !2:IT I Tl4 ~ gJ. Komentar I" It 331.! 94 I 18=86 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Delta 19=87 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Wahl 20=88 lid od duqacke suplje cigle.Zidovi Zidovi prsma DIN 1053.I <JZ?$l 111111111111 [[]J]]Il] 69=23 Nasaticni sloj I! am t I! lit! 71=25 Tvrdavski sloj 5=89 Debljine zidova prema modularnim debljine zidova starih formata) 68=22 Vezacki slo] 70=24 Rampasti slo] = 6=72 Centricni duinjacki prevez za supije bokove 7=73 Naslonjeni duinjacki prevez za suplje blokove 8=74 Duznjacki prevez ad 175+ 115 mm sirokih cigala merama zidarskih blakova (mere u zagradama 9=75 Vezackl prevez (resetkasta cigla 24011751113 mm) 10=76 Krstasti prevez 11 =77 Blok-prevez Ugaoni prevezl za zldove od punlh b!okova I vlsokih rupteasnh blokova 12=78 Holandski prevez 13=79 Gotski prevez 14=80 Medasti prevez 111111 ~ II1I ~iOj 16=82 Fasadni zid sa Qzubljenjem 17=83 Fasadni zid sa zieanom kotvom 28=90 Prevezi sa tricetvrtkama lome iz celih blokova) (neekonornlcno. nacin gradnje Ludowici 91 do 94 prevez (desno) zidanja (sredina.

3 0.01 0.35 I J.0 3. kada presek debljeg noseceq zlda opasuje presek tanjeg nose6eg zida. Kod smlcanja ploca vazi c= 1. 0.. na izvijanje Faktor k. 4b iii 4e.11 0.5 4. jednacina (6).9.2 3.0 i 13.3. Treba voditi raeuna 0 6. k. L duzinu zida.05 0.0 za . Vitkosti h. k.: 1.5 1. koji se sastoje od jedne ill vise nerazdvojenih blokova iii razdvojenih blokova sa udelom otvora manjlh od 35% i kojl nlsu oslabljenl prorezima iii supljinama.podlolnim plocarna obezbediti.7 0.5 1 ' III MN/m2 ilia MN/m2 0.32 /Jw. dozvoljenog 1) 2} 0. gredama. 2) prema DIN 105 dec 1 do dec 4 vaii O"a '" Tabela 5: Dozvoljena smanjena evrstoea smicanje a.10 0.9. a. prema tabelama 4a.HS i.02 0.2. = b uri Duzina ploce-spreqa lvienipritisak prot Iv vetra ivlce u merodavnom slucaju kod . 12 0. horizontalnog pojedinacnog naprezanja H = 0.=lza 1<4.0 0. Ukoliko deluju veca horizontalna optsrecenja iii ukoliko se uvode vertikalna opterecenia sa vecorn planiranom ekscentricnoscu. H znaci ukupnu visinu. Za zid sa opekama 0.3 .014 8".9 0. smicanja Ukoliko nlje potreban dokaz prostorne krutosti prema 6.kratkih zidova" k.9.8 za sve ostale .7 0. Faktor za uzimanje U obzir smanjenja opterecenja us led obrtnog ugla tavaniea kod krajnjeg naleganja na unutraSnjim ill spoljnjim zidovima.> 25 nisu dozvoliene.5 kN. '" 0.0 za zidove k.00 m sa 1 kao slrinorn oslanjanja tavaniee u m prema 6.3 Osionacki prltlsak Ukoliko zidove optereeuju pojedinacna . sa h.zUlt c· MNlm2 kod spoljnjih povetanje ne vail za dokaz zroova sa debljinama oslonackoq pritlska 300 mm. u MNlm' ~ 0"0 ') DIN 1053-2 0.4 MN/m2.9.010 B.. Kod "giter" i supljih blokova treba n.9 Dimenzionisanje prerna uproscenom postupku . Reda.30 BM prema Klasa tvrstote bloka max 0".4 3. 4b iii 4c. Prl tome je pretpostavljeno da na pclovini visine sprata nastupaju samo rnomenti izvijanja iz cvornih momenta prema 6. Prarnestanje osovina zlda usled promene debljine zida ne vazi kao veca ekscentricnost.m zidovima. Ukoliko je potreban dokaz smicanja.20 80 . prema 6.=--:.2 a[Jm:S: 4b: max r (Sa) Klasa cvrstoce btoka Osnovne vrednostl 0. za suplje blokove 0./d .0 1.3. NMIII DM NMWa <I) 0. Smicanje sajbni: t '" O"dlS Tabela + 0. 4b iii 4e.9 0. Pri tome su ovde racunsk: pretpostavljene otvorene lelisne spojniee.7" 0. Modul elasticnosti za zid ovde sme da se pretpostavi na E 3000 "0 Kod dvostrano vitkostima -drtanih zidova sa d -c 175 mm i sa zidova < .4 Naponi opterecenja racunsko spustanje Silks 3: Dozvoljeno racunsko Ivicno izduzenje ploca t . 0.04 0.9.kratke zidove" prema 2.4 0. koje deluje na polovini visine sprata i koje sme ravnomerno da se rasporedi preko sirine zida.13 5) Za krscno-pescane blokove prema DIN 106 dec 1 klase brute qustine z 0. k..kratke zidove" lidanl poprecni preseei tije su povrsine rnanje od 400 em'. onda nezavisno od sirine oslonca tavanice vazi k3 = 1 Ukoliko treba vrsiti dokazivanje za ekscentricno opterecenje.01 MNlm2 0.5.: 20 ~28 treba zaokruziti na 0.9. Kao ispunjena malterom u ovom smistu vazi dodirna spojnca kola je za pola debljine zida iii vise zamalterisana. Klasa cvrstoce bloka k.0 vail c = 1.5 m za sve vrednosti od I. dozvoljenih napona na prltlsak za lid sa normaln!m malterom Osnovne vrednosti 00 za normalni Grupa maltera matter Ovde znace: dozy.2 Doka.15 0.. dozy .7 MNim' Tabela 4c: csnovne vrednostl za zid prema ispilu 1. mozs po pravllu da otpadne i dokaz smlcanja za ukrueujuce zidove.. onda se spojnice smeju otvoriti raeunski najviSe do telista preseka kako kod centricnostl u praveu ravni zida (opterecenie tanke ploce) tako i upravno (opterecen]e plotel.0 4.1 Dokaz napona kod cenlricnog prltiska Za primenu treba na osnovu linearne raspodele uz iskljutenie zatezanja dokazati. npr trakarna za podesavan]e.5. 331. Vrednosti vaze za pune blokove. posebno kod krovnih tavanica: k.8 1.2 1./d<tO k. Za visoke zidove sa HIL ~ 2 vall c = 1.2. za zidove sa HlL s 1. kao duzinu izvijanja prema 6. d treba dokazatl uticaj neielJenog. mora da se obezbedi priJem slrenja sila.06 6.01 0..8 1..0 2: 25-h. Kod meduspratnlh tavaniea: cuo::: 0.9 1.8 Iia MN/m2 0.~~r~~~~iLM 21 MN/m2 0.2 1.9.0 prltiska Nominalna cvrstoca 8M 1) u N/mm2 Tabela 6: Maksimalne vrednosti max napona na savijanja i latezan]. = 1.9.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 S...1 Kod tavaniea iznad najvlseg sprata.. npr.. Pritiskanja delirnicnih povrsina upravno na ravan zida ne smeju da prekorace vrednost 1.0. Ukoliko se smanjenje optsrecenja usled obrtnog ugla tavanice izbegne konstruktivnim merama. zidovi kao jednostrani krajnjl oslonae: k = k. sme da se pretpostavi ravnomerno rasporedeni oslonacki prinsak od 1 .0 4.9 3. ekscentricnog napona prltlsci (3) Pod pojeoinacnirn opterecenpma.0 II MN/m2 0. '" Ovde znace: Q + 0.. ad opeka navedenih u fusnoti 4) vaz! O"c.0 1. za pune blokove bez otvora III rupa za hvatanje nominalna vrednost cvrstoce blokova na pritisak (klasa evrstoce bloka) Malter tanke le.5 2.9 i za opeke prema DIN 105 dec 1 do deo 4 vaf O"~ =0. da se sila prltiska prenese na najmanje dva podrnetaca. na zate.4 1.= t.20m k.20 m < 1<6.09 na adheziono 3) 6. onda kod preseka sa otvorenom spojnicom usled naprezanja ploce treba dodatno dokazatl da je racunsko ivicno izduzenje od opterecenia ploce na strani gde je otvorena ne prelazl vrednost BR = 1(}-4. za suplje blokove I blokova sa otvorima iii rupama za hvatanje 0.012 B.6 1. vldi tabelu 5 srednji prlpadajuCi pritisak upravan na lei is· nu spojnicu u nerascepljenom preseku A 0..3 0.5 ~ 0.2 i iz opterecsnla usled vetra.33.1 1. 6. 0 "" > 12 i razmakama 2. Pri tome treba uzeti u obzir proreze i supljlne. nlsu dozvoljeni kao noseci delovi. izmedu sme da se interpollra linearno. I 0..3 0. k" mania vrednost je merodavna..7-1/6 za4./d<25 6.5 0.3 <T1Jm (6b) A maxe 0.01. oc Naponl na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem 0. avo pcvecanle ne vaii za slueaj fusncte 2) i ne za ookaz oslonackoq prltlska prema 6.9 1. dOlvoljenog priliska za zid sa lak!m mallerom i maltsrom tanke lezisne spojnice Osncvne vrednosti ploca: (ToilS c.1 uzima u obzir u uproscenorn postupku nezeljenu ekscsntrlcnost I deformaciju prema teoriji II.5. prema jednacini (3).7. podvlakama.0 m poprecna sila previse pritisnuta povrslna preseka faktor za uzlmanje u obzir raspodele t preko preseka. Za zid ') Za zid sa dodirnim spojnicama neispunjenih ma1terom treba vrednosn O"o"s prepcovltl. Faktor umanjenja: zidovi kao meduoslonci: k = k. la ovaj sluca] naprezanja dozvoljeni naponi smeju da se povetaju za faktor 1.0 do 9.9.5.1 1. sme za pravougaone preseke (nesastavljeni preseci) da se primeni sledeCi uproscenl postupak: k. prema tabelama 4a.9 1. 12 20 28 36 48 60 1) I MN/m2 0.5" 0. = "0 a""s max tTz dozvoljeni napan na zatezanje sa izvijanjem paralelno na lszisnu spojnieu prlpadajuti pritisak upravan na lezisnu spojnicu dozvoljenu smanjenu adheziono srnicucu tvrstocu prema tabeli 5 maksimalnu vrednost dozvoljenog napona na zatezanje sa izvljanjem prema tabeli 6.2.6 MN/m2 kod spoljnjih zidova sa debljinama ? 300 mm. Ovo mOle da se pretpostavi kao dato kod brilljivo izvedenog sloga zida_Sirenje pritiska pod pojedinacnim optereeenjima sme onda unutar zida da se usvoji ispod 60 Vise optereeena oblast zida sme da se izvede vete cvrstoee zida.. I do 25..5 4.6 1.pr. Osnovne vrednosti prema tabelama 4a.4. osloncirna itd.3 0. da se dozvoljeni formula aD '" k· ~ nisu prekoraceni. Ukoliko treba zidove racunski dokazati kao ploce protiv vetra.2 3. Ovaj dokaz rnoze da izostane kada se uzima u obzir jednaCina (12). 0. Faktor za uzimanje u obzlr razlicitih uzgrednih koe· fieijenata sigurnosti kod zidova i ...II MN/m~ NMlIa LM21 LM 36 0.0 0.5 0. dozvoljenog kvaliteta (EM) 11.6 avo k.1 a Primena same kod porozno-betonskih ravnih blokova prema DIN 4165 i kod krecno-pescanlh ravnih blokova. iii k = k.04 0.9 2.O za h. onda treba dokazati sigurnosti na izvljanje prema 7.2 1.2.6 0. = 0.5 Doka. Faktor za uzimanje u obzlr smanjenja noseceq opterecenla kod opasnosti od izvijanja prema 6..0 116. paralelno sa lezlsnom spojnicom u smeru zida smeju da se uzrnu u obzir do sledecih maksimalnih vrednosti: (4) Tabela 4a: Osnovne vrednosll 0. sigurnosti Vrsta maltera Grupa rnaltera NMI NMII O"~ '" 0.6 1.7 0. Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodatno dokazati napon smicanja u lezisnirn spojnicama opterscenih opeka prema 6.anje i izvijanie sa lalezanjem Naponi na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se stave u racun u nosec. S. prema 6. Ovde znace "0 k k.9./d k'=--1-5- zal0< h.9 Laki mailer LM36 MN/m2 0. ako se dodatno dokaze da napon zida na pola visine zida ne prelazl vrednost dozy.8 .5 5. Za krecno-pescsne suplJe blokove i krecno-pescane suplje btokove prerna DIN 106 dao 1 vaze odgovarajuce vrednosti tabele 4a kod grupe maltera III do klase cvrstcce blokova 20.8 2.0 3.9.1 1. Q (5) A Smicanje dozv.8 0.5 MNlm'. /Jw.0 1.0 12 20 28 1) 2.

11 i kalkanskom zidu --+ 12..01. 1/2 blokova 122 do 124 Prevez odre6'uju prevez sa trocetvrtkarna upotrebijene formirane biokove.07 [J]II IddJi t ® 95 Zadnje postavnanje zida. zidovi 101 Prikljueak upravno zida. 115 do 121 Ovi prevezi za nosecl zid! nisu dovoljni za pravilo 0 preklapanju spojniea i nisu dozvoljeni 10 Raspored i velieina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha za vascusnl sloj. vodoravni razmak kotvi se onda smanjuje na ea.. Na mestima dodirivanja unutrasnie i spoljnje Ijuske treba ugraditi izolacione slojeve prema spolja --+ 13. 110 do 114 Prevezi sa eetvrtinskim blokovima..~ A ~~.65 em. Raspored i velicina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha u zidu u strehi . ukrStanja r ~ I 98 pravougaona iviea zida 99 ostrouqaona iviea zida 100 tupougaona ivica zida 125 do 129 Prevezi mnogougaonih i okruglih sipova Slojn. •5 ~ 6 _~1./. Prebacivanje preveza -+ 109..-:"_ '. da se okomiti razmaei kotvi kod velikoformatinih blokova poveca na 37. 3 Dvospratna gradnja sa osloneem tavanice na poprecnirn zidovima (Skotska vrsta gradnje). 14. 4 Dvospratna gradnja sa osloncem tavanice na unutrasn]l i spolja"nji sloj.0"""' S ""~c I Duiina kotve-. 9 Uobieajeni razmaei kotvi. 112 blokova 96 Prednje poslavljanje zida. Prebacivanje preveza -+ 114. 81 . 20 em Pocinl<ovana liea 0 3 mm 5 do B Uobicajene vrste izvedbi .. zadnje poslavljanje Prevez. ~l1i"~7e'i:I1. po pravilu se upotrebljava Mee. 103 Ukrstan]e upravno zida. 102 Prikljueak koso zida.. Ne bi smele da postoje nikakve sumnje u to. za slpova posebnog oblika 331. Vazdusni sloj m 0 r a u ovom slueaju da se provetrava iznad svakog patosa sprata i ispod s v a k e tavaniee da se odvodi vazduh . 105 do 109 Prevezi sa trocetvrtinskirn blokovima. 2 Jednospratna gradnja sa osloneem tavaniee na unutrasn]i sloj. 104 Ukrstanje koso zida.ieanih i kotvi od ravnog eelika za slojevite zidove.-t 10>- I:)oo--t [~_[]l r---------.. Komentar u sllkama Prednje poslavljanje.5 em.Zidovi Zidovj prema DIN 1()53. 114 blokova 97 Prednje poslavljanje zida. ~9===== Prevez! slpova za zld od punih blokova I vlsokih rupicastih blokova 1 Poloiaj vazdusnoq sloja i kotve.

Ovako dobijeni momenti u evoru smeju da se smanje na 2/3 njihove vrednosti. 7. razmak sredine zidova za Kao kod dvostrano drzanih zidova zida za ukruee- ukrucen]e Ako je b> 30 d kod eetvorostrano drianih zldova.5-struku sigurnost na iskretanje.__ E.stepena zida odn. Kod ekscentricnog opterecania ne sme u stanju loma ivieni pritisak da prekoraci vrednost 1.15 __§. Kod preseka optsrecenlh plocarna i za otvorene spojnice treba dodatno dokazati da racunsko ivieno izduzenia od naprezanja ploca na strani gde je otvorena za dato opterecenje ne prekoracuie vrednost SR : 1()-4 (vidi sliku 3).7. pri tome treba uzeti u obzir ogranieenje spojnice prema 7.2.9 Olmenzionlsanje se i /2 prema 7. formiranjem razdelniea. 7. 1+ ( --) 3b d) za h.--rOvde znaee: 3 (7) _llb_.7.08 I 7. Ukoliko je racunski ekscentricltet u evoru prema 7. Kod preseka koji odstupaju od pravougaonika.kratke zidove" vazl Tp : 2. i i skretanje stapa 12 prema Teoriji II. Zidani preseci sa povrsinarna manjim ad 400 em' su nedozvoljeni kao noseci delovi. 82 . s 3. hs " ( --) b zahs>b: (ge) Ovde b B znace: Razmak slobodne iviee od sredine nje.4 veca od 1/3 debljine zida. Poduzne sile No od opterecenja iz gornjih spratova mogu da se primene centricno (vidi i sliku 4).4.0 za zidove i za . npr masivnih tavaniea.. 7.2. odn. Kod dokazivanja sigurnosti na izvijanja vazi idealni modul sekante I E. stopi zida veca od 1/3 debljine zida d.. Pri tome je B" raeunska vrednost evrstoce na pritisak zida sa teoretskom vnkoscu nula. treba sem toga dokazati najmanje 1. odn. preclznijim postupkom = eo 1><:----B h. Kod krovnih tavanica momenat MD AD treba ceo predati vrhu zida. Medutim.vetra iii pritiska zemlje. 7.1 Sile na osloncima 7. onda sme da se pretpostavi na 1/3.Reda: 331. Tok momenta visinom zid usled vertikalnih naprezanja rezultira iz odgovarajueeg dela zidnih momenata koji su dobijeni proracunorn evora (vidi sliku 4).2 Ouzine izvlJanJa Duzina izvijanja "" zidova treba u zavisnosti ne sprata II.5. ukoliko je preostala debljina zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 mm.. Ako je zid u oblasti srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nisama. 2) dufina rzvijanja -=0. Pri tome sme da se primeni polovina pokretnog opterecenja kao stalno opterecenje i da se pretpostavi modul elastlcnosti za zid na E= 3000.7.1 7.4).9.vn. 7.6 Osnove za proracun promena oblika Vaii 6. h.2 Ookaz sigurnosli na Izvijanje Kod dobijanja napona treba sem planske ekscentrknosti e uzeti u obzir i neieljenu centricnost .h. vrednost dozvoljenog 4a. Vaii 6. trakama za eentriranje. ali ukljute meduvredncsti. zidova vazi 1 d ~ d 1. ~ (9a) ez 7. Momenti usled horizontalnih opterecenia.9.01. Za sve ostale . i /. Prooraeun evora zid-tavaniea rnoze da se uradi na rezervnom sistemu uz proeenjivanje nultih tacaka momenata u zidovima.4 Prostoma Vaii 6.3.1 Sile na osloncima Vazi 6...sa odqovarajucorn izradom spoljnje obloge. n.3 Uprosceni da se primeni do 5% razlike susednih raspona tavaniee.2.. onda za d treba primeniti preostalu debljinu zlda iii treba prihvatiti slobodnu ivicu. pritiska (10) prema er.6 odn.7. krulost s: b: I>< : ----1+ 1 B. 1100 a.7. onda treba uvek postaviti B=1 e) trostrano drzani kalnom ivieom): 1 zidovi (sa jednom slobodnom verti- 1) Ovo znac! cemricnost bez uzimanja U obzir 11 eventual no i usled vetra. 7.2. sme da se smanji duzlna izvijanja zbog ukljestenja zidova u tavanicama prema tabeli 7. ~k~·~~~~~~~-~J~z I pretpostavke la sraeunavanje momenta evora i zida I I i No No poduina sila na vrhu zida. za ukrueenje 7. Potrebna dufina naleganja a tavanice na zidu < 240 d B= 1-0. Ovo rnozs da usledi i proraeunorn evora zid-tavaniea.yost kod centricnog i ekscenlricnog opterecania priliskom Na osnovu linearnog rasporeda napona i istih preseka treba dokazatl.betona prema DIN taPlanirana na pcioviot 300 2 ~-d 3 1) opterecema Reducirana (za sve debljine vanice momenat ravni 2.75. osnovna tabelama (9b) B. Neieljena ekscentricnost sme kod dvostrano drzanih zidova da se pretpostavi u obliku sinusa visine sprata sa maksimalnom vrednoscu .2) racunskt najvise do teli"ta ukupnog preseka.2.5.kratke zidove" (slpovs) prema 2.pr. 7. . pri cemu e rnoze 7.75 (8b) ~240 s300 :> 7. a eiste visine spratova h.1 .5 Naprezanja Vazi 6. kada su debljine zidova d> 240 mm. Pod optereeenjem smeju da nastanu otvorene spojniee usled planirane ekscentnenosti e (bez /.1 Opste Preeizniji postupak obracunavanja sme da se primeni na pojedinaene gradevinske delove.. B" rezultira iz Ovde cetvorostrano drzani zidovi: Kod tavanica razapetih u dva pravea sa odnosom raspona do 1 2 smeju kao raspon za dobijanje ekseentriciteta da se primene 2/3 krace strane. pod Ulna sila na stopi zida. od debljina zida ~ 175 mm sme bez dokaza da se stavi B 0.7.Reda.. koji rnoze pojednostavljeno da se bazira na eelovitim preseeima i elastienorn ponasanju materijala. ukoliko se ne odreduje okvirnim racunorn prema Teoriji II. 2) Smeju pravolinijski da 7. ivienim iljebom itd.2 Momenli u evoru Treba uzeti u obzir utieaj ugla obrtanja u leiistu tavaniea na centricnost opterecenia zldova. onda njih treba tretirati kao dvostrano nosene.3 Vetar Momenti od opterecenia vetrom upravno na ravan zida smeju po pravilu da se zanemare do visine od 20 m iznad zemljista.betonske kod spoljnjih centrteocsr e vlslne sprata zidova) htc.05/.5 Zldnl moment.2).9.. kod meduspratnih tavaniea treba po polovinu momenta Mz : Az predati vrhu i stopi susednog zlda. Pri tome vrednost f3 sme da se pretpostavi prema [ednaeinl (Bb). Nezavisno ad polozaja vertikalnog proreza iii nlse treba na njegovom mestu prihvatiti slobodnu ivicu. da r struko optereeenje rnoze bez sadejstva zida na zatezanje da se prihvati u stanju loma.._It. I.2. kada je u ravni zida treba uzeti u obzir opterecerua vetrom (vidi 7. odn. b) dvostrano dri:ani zidovi: Uglavnom vaii 41(8a) Slika 4: Pojednostavljene 1><:11. prerna 7.3. kada su lspostovaru uslovi te tabele.1 Nos.. Ovde znace: ~O~~dUI zida prema 6. b > 15 d kod trostrano drlanih zldova. 4b iii 4e.= sastavljenih poprecnlll preseka I>< 300 (hK duzina izvijanja prema 7. (__2_+__2_) "~ ~0. 7. a srednji napon vrednost B".7 Ukrueenje 7.0 m. duzine prelpostavke izvijanja zidova zldov .1 Opsle Vaii 6. Ovde je d debljina drianog zida.8 Samoseea sirina Vaii 6_B_ = = 7..O.9.3 OlVor..2.1 od lavanica od tavanica Tabela 7: Reduciranje duzine Izvljanja dvoslrano drianih zidova sa ravno oslonjenim mas.67 znael: "'.2.h momenata Ukoliko je racunski ekscentricitet opterscenla iz tavanica i gornjih spratova usled momenta u evoru na glavi.00 hs proracun momenta u cvoru Proraeun evora zid-tavanica sme da se zameni sledeeim orijentaeionim raeunom. susedne sirine oslonea tavaniee..cama.. smeju da se premeste uz pridrzanje ravnoteie izmedu granienih slucajeva ukljestenog i zglobnog oslonea.9.33 B".2. npr. u zldoYima Sigurnosni koelieijent je Yw: 2. la proraeun evornih momenata sme pojednostavljeno da se pretpostavi E-modul E 3000 .6. pojedinaene spratove iii eitave gradevine.m lavan. kod spoljnjih zidova do 5% raspona susedne tavaniee.. po pravilu na pola spratne visine. kada pokretno optereeenie nije vece od 5 kN/m': Obrtni ugao u leiistu tavanice utlce na to da osionaeka slla tavaniee A deluje sa centricnoscu e. U tom slucaju treba preduprediti ostecerua usled pukotina u zidu i malteru konstruktivnim merama. da se proraeuna kako sledi: a) slobodno stojeCi zidovi: od eiste visi- 1><:2.:2.4 Ogranicenje ~v()fn.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 7 Preciznlji poslupak obracunavanja Kod ravno oslonjenih tavaniea. 7. koji se sastoje od jedne iii viSe nerazdvojenih blokova iii iz razdvojenih blokova sa udelom otvora za manje od 35% i koji nemaju Supljine iii proreze.

krune zidova..9. la sve grupe maltera sme da se stavi p = 0. Za sve vrste rnaltera sme da se pretpostavi ~ = 0.-T i zateza- Stika 6: Oblast nosivosti kod smicanja tankih ploca Ovde l znace: I>. Sa smanjenjem se uzirna u obzir raspodela napona u lszlsno] spojnici dui bloka. duzlnu izvijanja u m = -- 6e d h odnosnu plansku ekscentricnost sprata cvrstoce na smicanje prema 7. Me"uvrednosli trsba pravolinijski 83 .10pste Treba dokazati staticki potrebnu debljinu zida. onda treba konstruklivno obezbediti prijem zatezanja. Nosete zidove treba postaviti neposredno na lemelje.pr.9. :S ~HS+ p... pri cemu sem planske ekscentricnostl e na ovom mestu Ireba primenili siedecu dodatnu ekscentncnost /> /.1 zida 20d znace: razmak dela povrsine od sledece ivice zida u poduzsmeru nom smeru I.1 ~) I. Debljina zida d:?! 240 mm. kada je H ls20-1000 (12) Ovde znate: B. Vitkosti a > 25 nisu dozvoljene. (T (IGc) sme ravnomerno da se rasporedi na postojetoj sirini zioa b. Kod sastavlienih preseka sem toga treba izvestl dokaz na zaseku dela preseka. B."i '------'------------'---l. prostiranie opterecenja I delimlcnl prilisci pov. mogu da se umanje kako sledi: 1 e. Kod "giter" i supljih blokova treba npr.9. brJlo guslina nasipanja 8".040 8. (povrsina prenosenja) preseka zida optereti pritiskom centncno iii ekscentricno.5 koeficijent Irenja 0. tako da rnoze da dode do dvoosovinskog prenosenja naprezanja u zidu..025 !J. T prema 7. Ovde znace dozy.Zidovi Zidovi prema 1053 Odnos naprezanja i izduienja treba obuhvatiti idealnim modulom sekante E. Ovaj dokaz rnoze da izostane.5 vrednost cvrstocs na zatazarue bloka prema pasusu 7.l.s. d duzinu dela povrslne u poduznorn debljinu zida koelicijenl sigurnosti prema 7. kao npr.S1 Kod pravougaonih preseka dovoljno ie sracunati napon za mesto maksimalnog napona smicanja.1.1. pri temu ne smeju da se racunaju oblasli preseka u kojima su spojnice po proracunu olvorene.3 MN/m2 (15) 2.. onda A. .6. povrsina grad. ukoliko iz razloga poiame sigurnosti. Naprezanja na zalezanje i savijanje <T. polpornih zidova i bastensklh zidova.2_1. U oblasti ulicaja pritiska zemlje na zidove podruma pokretno opterecenje na povrsini gra"evinskog zemIjista ne iznosi vise 00 5 kNlm2.09 = "0' (B r dozy.2. II Pojedinacns naprezanja.5. onda kod glava dimnjaka. Sllka 5: Pritisci dela povrsine Pritisci dela povrsine upravno na ravan zida ne smeju da prekoracs vrednost 0. :S: --:. zemljista se ne uspinje.5 Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodalno dokazatl napon smicanja u leiisnim spojnicama opterecemh pojedinacnih blokova prema pasusu 7. 1 +0. horizontalnog poledinacnoq naprezanja H = 0. Treba vodili raeuna 0 7. Ukoliko je prijem sila zatezanja konstruktivno obezbeden. Neposredno vremenskim prilikama izlozena.9. vidi tabeli 4a. ' ukoliko je dec povrsine A. d vitkost zida zida na pola visine B FlO1S racunska vrednost smanjene sigurnosti prija- =- B~ p I>. Poduina sila zida N. S B""". 175 mm x 240 mm. 0:.9. dozvoljeno naprezanja na savijanje nie paralelno na leiisnu spojnlcu a: pritisak upravan na lezisnu spoinlcu /.:t-minNo 2 2 b:?:: (19) (20) 2hs: N.~ oJ (16a) 1 + 018"'1 (1Gb) Oebljina zida d sO..0 45 30 25 '5 m 2.01.5 Proracun smlcanja Napone smicanja treba raeunan prema teoriji izvijanja odn. Ireba ih podesnim merama (n. debljine zidova s 1. 3T Ovde i na slici 7 sledecs znaci: h. __ I. 1+ m I>" (11) 1800 U dozy. gradevinske fizike iii poiarne zaslile nisu potrebne veee debljine.c: u.3. zidovi Kod podrumskih zidova rnoze se izostaviti proracun tisak zemlje. 5: - 331. jako struktunranorn zidu i slienim oblastima primene koristiti blokove sa naivetom otpornoscu na mraz.5m r Kod dvostrano drzanih zidova prema 6.. zidova ulaza u podrum.2 lidovi za ukrutenje Treba ispostovati 8. ·d.+ p-' aB.1 Opste lidovi koji moraju da nose vise od sopstvene lei:ine iz jednog sprata moraju se uvek srnatrati nosecirn zidovima. Vazi '0. Ukoliko se samo jedan dec povrSine A. Blokovi koji ostaju nepos red no izloieni vremenskim uslovima moraju da budu otporni na mraz.c: minN: No :?:: minNo inlerpolirati. parapeli. 7.60 m.. cista visina podrumskog he visina nasipanja d deb»ina zida p.1. unutar jednog sprata Ireba radi pojednoslavljenja izvodenja i nadziranja po rnoqucstvu oqraniciti smenjivanje vrsta blokova i grupa maltera (vidi i 5. na zatezanje. podloznim plocarna obezbedili da se pritisna sila prenosi na najmanje 2 rebra.9. a visina nasipanja h. koji postoje pod korisnim optereceniern i pripadajuti normalni napon e-u leiisnoj spoinici moraju da ispune sieoece uslove: Smicanje tankih ploca: Slika 7: Prijem naprezanja Tabela za podrumske zidove 8: Min No za podrumske zldove bez raeunskog dokaza min No u kNJm pri vlslnl nasipanja he od 1.45 d· U.4 Naprezanja no zatezanle I sallijanie Naprezanja na zatezanje i savijanje upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se uzimaju u racun kod nosecih zidova.1. Odstupajuci od tabele 2 ovo vaii za sve vrste zidova Ei 1100 Umeslo preciznog racuna sigurnosl na izvijanje sme da se dokaze dimenzionisanjem zida na pola visine sprata. min No prema taoeu 8 U. sme da se optereti sledetim pritiskom dela povrsine e. a ekscentricnost tezista dela povrslne d B.0 m treba dodatno dokazati da pod uticajem nezeljenog. da voda ne rnoze da prodre u zid.. nije veea od visine zida 11.1 Vrsle zidova.4.2.9. zldovl 8.1 t. No.prekrivanjem) tako tormiratt. IT. Nosece unutrasn]s i spoljasnje zidove Ireba izvodili su debljini od najmanje 115 mm. 7.5. za pune blokove bez otvora za hvatanje iii rupa za hvatanje Nominalna vrednost cvrsloce bloka na pritisak (klasa evrstoce bloka na pritisak) koeficijenl sigurnosti prema pasusu 7.2. Tavanica podruma deluje kao ploca i moie da primi sile koje nastaju od pritiska zemlje. od stalnog naprezanja na pola visine nasipanja lezi unutar sledecih granica: d· flr. prema teoriji tankih ploCa za homogeni materijal.. onda treba voditi raeuna 0 dovoljnoj krutosti konstrukcije koja to prihvata.45 ploca: mm 240 300 365 2.3 I' smanjene prianjajute cvrstoce na smicanje. Ukoliko zidove opterecuju pojecmacna opterecenla.1.~ Hacunska A flr. vrednosl 490 Meduvrednosti treba interpcliratl.9.1 Minimalne mere noseclh sipova iznose 115 mm x 365 mm odn. Racunska vrednost cvrstoce bloke.033 !J.1_2.5 kN sigurnosl r iznosi najmanje 1. Vai:i 8<1}1s '" 2 aoHS sa O"oIlS Posebno se ukazuje na potrebnu obradu blokova i radnih spojnica odqovarajuee 9.5 m 75 50 40 30 20 '5 '0 pravolinijski r .". glave dimnjaka.5 minNsa minN ('3) (17) 8. 8. + . e<-- bude: 6 8 Gradevinskl delovl i konslrukclonl delalji d) Cista visina podrumskog zida hs S 2. Merodavna je manja vrednost. 0.5. 0.9.4 sa vitkostima l > 12 i i razmakama zidova < 2. sme da se primeni raspodela pritiska od koncentrisanih opterecenia unutar zida ispod 60° Vise opteretena oblast zida sme da se izvodi u vaco] cvrstoci zida.5 treba sa njihovim vrednostima na pol a visine sprata uzeti u obzir kao planske ekscentricnosti. Naponi smicanja .=~( t Ovde 8.Om 1.S1 za suplie blokove '0. ~-minN. Od ovoga sme da se odustane kada je izabrana debljina zida ocigledno dovolma.2. paralelno na leiisnu spojnicu u smeru zida smeju do sledecih maksimalnih vrednosti u upolrebnom stanju da se racunaju: bshs: N. drugi i poslednji pasus.3). Horizontalnu silu H treba primeniti na pola visine zida i Smicanje .9.2 Nosec. Momente zida prema 7.!+--!3 a. horizontalne i lako nagnute vidljive povrsins fasadnog zida..0. 4b iii 4c Ukoliko je podrumski zid koji je izlozen pritisku zemlje ukrucen u razmaku b poprecnirn zidovima iii statidcl dokazanim gra"evinskim delovima.6 mera prevezivanja prema 9_3 visina bloka koelicijent sigurnosti prema pasusu 7.. Treba se pridriavati minimal nih debljina zidova koje su ulvrdene u sledecim pasusima. kada su ispunjeni sledeci uslovi: 8. HHS + 11" a D)- ('4) h 1" e.1 Raeunska vrednost koelicijenta trenja. --?!N1.na B" B" Hacunska vrednost srnanienoq koelicijenta trenja. Ukoliko normaliv za malerijal u pogledu otpornostl na mraz predvida razlicite klase. Ovde znacl: presek zida b A 7. Sile zatezanja je rnoquce primiti evrstocorn preveza zida na zatezanje.3 Podrumski na pri- a) b) c) !J. Umesto jednacine (17) sme da se dokaze da stalno dodatno opterecenje No podrumskog zida ispod lavanice podruma leli unutar sledeclh granica: ('8) sa max No' 0. onda donje granicne vrednosti No i N. lidovi koji sluze preuzimanju horizonlalnih sila upravno na ravan zida mogu bili formirani i kao nenoseci zidovi prema8.S1 za "gite~' blokove i blokove sa otvorom za hvatanje iii rupama za hvatanje i . s 2 (j'. armiranjem iii betonskim konstrukcijama..1 raeunska njaiute = U jednacini (11) je u pribliinom obliku obuhvacen utica] puzanja.. Ukoliko to u posebnim slueajevirna nije mogute.

Za dozvoljeno opterecen]e je merodavna u preseku upotrebljena najniia klasa cvrstlns bloka. Mogu da budu formirani od armiranog betona.. mogu da se izzidaju bez uzimanja u obzir kod dimenzionisanja zida.4. Kod svih zidova koji su izloteni prittsku zemlje mora da postoji izolacioni sloj od posebnog peskarenog kartona iii od materijala sa odqovrajucirn ponasanjem trenja protiv vlage koja se penje.2 Neomalterisani jednoslojni spoljnji zidovi (jednoslojni obloini zid) Ukoliko kod jednoslojnih spoljnjih zidova zid na spoljnjoj strani ostaje vidljiv. 7 sman'iti proporcionalno prema dulini zida. kada najmanje jedan od sledeclh kriterijuma odgovara: a) kod gradevina koji imaju vise od dva puna sprata iii su duie od 18 m...1 Serklazi Tabela 9: nenoseelh spoljni.10pSte Spoljnji zidovi treba da budu tako konstituisani da izdrie opterecenja olujnih kisa. iii da zahvataju u popretna rebra.. Kod koriscenja blokova klase cvrstocs 2 20 i istovremeno kod odnosa stranica E = h/I2 2. Za ove se· rklaze rnozs da se dodatno uracuna armatura u punom preseku. kada slabljenje preseka u odnosu na duiinu zida od 1 m ne iznosi vise od 6% i kada se zid racuna kao tro.3 Nenoseci unutrasn] podeoni zidovi Za nenosece unutrasrqe podeone zidove koji nisu optereceni vetrom koji deluje na njihovu povrslnu. -''- 12 vrednosti ovog reda smeju da S8 ._. ali u iznimnim siucajevlma ne sme da prede 4 m. od stececeq < 100 < 100 < 150 <200 <200 tavanice.!ine proreza.2 Jednoslojni spoljn. onda spojnice vidljivih povrsi· na moraju da budu najmanje 15 mm duboko. najmanje grupe maltera Iia iii malter tanke malterske posteljice iii laki malter LM 36. tanke ploce zidova iii tavanica._. Sve ostale proreze i otvore treba uzeti u obzir kod premeravanja zida.1.0 smeju da se udvostrucs vrednosti tabele 9..3 Prikljucak prianjanjem i trenjem Kod masivnih tavanica nisu potrebni posebne zatezne ve. posebno onda. ne u oblastima parapeta.0 = 1. udaljena od sredine zida odn. kolona 3. c) kada to zahtevaju uslovi gradevinskog zernliista. 8. 8.0 Bdo20m 82:2.0 8 20dol00m 8~2... DIN 4108-3 uputslva.:.2 Serklazne grede Ukoliko se koriste tavanice bez sadejstva ploee iii ukoliko su zbog izmene oblika krovne tavanice predvidena klizna lezista. proreza ~ 115 <260 <385 <385 <385 stranl zida. Pri tome mora da se isuzirna u obzir debljina preostalog zida prema tabeli 10. Kod zidova koji idu paralelno na pravac napona tavarnce zidne kotve moraju da obuhvate najmanje jednu 1 m siroku traku tavanice i najmanje dva rebra tavanice iii dve grede.3.4. 8. ukoliko se ne povezuju po bitnim silama sa krovnom konstrukcijom. 8. da mogu daje za to Zatezne kotve (kod tavanica sa drvenim gredama kotva sa civijama) treba rasporediti u optere6enim oblastirna zldova..?.0 smeju 14 25 33 naivece dozvoljene 13 23 35 vrednosti pcwslne ispuna povecequ I serklazne grede 16 23 da se interpoliraju 16 25 pravolinliski.. kolona S. onda ih tu treba rnedusobno cvrsto povezati na zatezanje.4.2 Veza zateznom 8. b) kod zidova sa mnogim i posebno velikim otvorima.4..1 Nacin konstruisanja kotvorn 8.2. 8.3 Dvoslojni sa tavanicom iii 8. Razmak zateznih kotvi treba uglavnom da bude 2 m.__ --' __ . 8.. Ukoliko se zid ne rnalterise.2 Serklazl 8. U tabeli 9. cisto lzqrsbane i naknadno zanatski ispunjene i izvu6ene.tavanice naivise 0. '- kori~cenja blokovaevrstoceklase .3. Kod jednoslojnog opekom obloienog zida. proreza 2:~irina prcraza u podufnom dvostruke du. 7 ne sme na DO 2 m duiine dB. • je odnos vece prema manjoj strani povrsine ispuna. zidova ad 2 m treba vradnosti u kolon.Zidovi Zic!ovi prema DIN 1053 Jednacine (17) do (20) pretpostavljaju racunski olvorene spojnice. po slojevima smaknuta.pr. 8.1 zlclovl i opsts odredbe za izvodenje Prema sklopu zida razlikujemo izmedu dvoslojnih spoljnjih zidova zidove sa slojem vazduha.::.:. sa slojem vazduha i toplotnom izolacijom. 1/3.1.1.1.2 Nenosecl spoljnji zidovi Kod zidova ispuna resetkastih.1 Omalterisani jednoslojni spoljnji zidovi Kod spoljnjih zidova od blokova otpornih na mraz treba naneti spoljnji malter koji ispunjava zahteve prema DIN 18550-1 iii treba predvideti zaStitu od vremenskih nepogoda.4 Spoll". 8. kod tavanica sa drvenim gredama tri grede.2. kada zbir razmaka otvora prelazi 60% duiine zida iii kod razmaka prozora sa vise od 2/3 visine sprata 40% duzine zida. Kod nedostajuceg dodatnog opterscenja treba u slucaju potrebe predvideti prstenaste kotve.O 8 kot100 mm 1152) 175 240 ~300 1) Kod odnosa Kod strana 2) = 1. onda svaki sloj zida mora da pokaie najmanje dva reda blokova iste visina._ za . izmedu kojih ide poduina spojnica celom duzinom.1.4. i minimalni razmak prema koloni 9. 8.dve ~ipke sa precnikom od najmanje 10 mm).0 82:2. sa slojem maltera. Minimalna debljina zida iznosi 310 mm.. onda treba obezbediti horizontalno ukrucsn]e zidova pornocu serklaza iii stati6ki istovrednim merama.3 Nenosee.4 m iznad iii ispad grube horizontalnog precizno sa kojim mofe kao i uvek na jednoj dozvolleni iu ked ~ 175 ~240 ~upljih blokova.4.1. Sve spojnice rnoraju da budu potpuno ispunjene malterom.. 8. vidi DIN 4103·1. takvog Nisu :2 !iirina 2 struka adn. Kod man-ih dutlna 84 . b) su ispunjeni uslovi prema tabeli 9 i c) se koriste normalni malter..5 m. Kod di· menzionisanja serklaia ispod kliznih leiista treba osim toga uzeti u obzir zatezne sile koje odgovaraju preostalim silama trenja.0 -c 8 -c 2. zida z 240 mm 1 m iznad poda.h bez racunskog NaJve6e dozvoljene vrednosti zldova dokaza pav. zupcastirn ve· zom.10 8.25 m dugat.ko dubina Sirina pojedinatnog otvara 5) razmak prorezal supliina proreza Oebljina preostaloq zida <t 115 2: 115 ad otvora rnedusobnc dubina proreza 3) ~ 115 ~ 175 ~240 ~300 >365 1j 2) 3) 4) 5) Horlzontalni Minimalni Dubina Prorezi Ukupna mm dubne. 12 17 U sve spoljnje zidove i poprecne -zidove koji kao vertikalne ploce sluie za odvodenje horizontalnih opterecenja (npr. npr. skeletnih i pregradnih slstema sme da se odustane od statickoq dokaza kada: a) su zidovi cstvorosfrano drzani (npr. 5 i 7 (h. duzina povrsine ispuna).3. kada dubina naleganja tavanice iznosi najmanje mm. Tabela 10: Bez proracuna dozvoljeni prorezi i supljine u noseclrn zidovima 10 Oebljina zida Horizontalno naknadno i kosi prorazl 11 Vertikalnj prorezt i supljlne Vertikalni prorezi i ~upljine napravljeni Dutnna 2) proreza proreza 4) naknadno napravljeni u zidnom prevezu Razmak i ~upljine Minimalni Razmaka ororeza 6) nunna proreza neoqranlceno S 1. Ukoliko se sa obimnim zidovima suceljavaju ukotvljene gr· ede iznad unutrasnjeq zida. smicanjem iii kotvom). Ked koriscenja atata smeju zldovlma :2 240 mm da S8 izvedu prorezi iedan nasuprot drugog sa po lC da S8 poveea za 10 mm.2.. Vertikalni prorezi i otvori su i onda dozvoljeni bez dokaza.. 8..0 12 20 36 50 1. U zgradama u kojima serklaz ne moie celom duzinorn da se izvede.sine ispuna I Debljina Naivete I dozvoljene vrednosti 1l povr~ine ispuna i znad zemljista u m" pr! I visini ad zlda d adoBm e = 1. I visina odn.4. obloga spada u nosecl presek.1 zldov. ako se korlsf alat da se adredi dublna. ukoliko leii u tavanici iii nadprozorniku. Kalkanske zidove treba izdasno ojacaf poprecnirn zidovi· ma iii postavljanjem stubaca. Dr8kora~i mere kalona 7.. Serklaz od anmiranog betona treba ojacatl sa najmanje dve sipke celom duiinom (n.. treba postaviti serklaie.4.1 Opste Obimni zidovi moraju da budu povezani zateznom kotvom iii trenjem. csllka iii drveta i pod upotrebnim opterecenjem treba da prihvate zateznu silu od 30 kN. cin. 8.01.iii eetvorostrano ukrucen..1 Opste Nenoseci zidovi moraju da prenesu naprezanja koja deluju na njihovu povrsinu na nosece graaevinske delove. zamalterisana bez supljina.I vetar). Suceljavanja treba izvesti prema DIN 1045 i po mogutnosti smaknuti ih medusobno. 331.3. smeju koloni 5 i koloni da se izvcde kod debljina zida do 80 mm dubine i 120 mm !iirine. kojr dopiru razmaka makslmalno proreza prema sme razmak ad ctvcra s 15 < 20 s 25 < 25 < 30 < 30 su dozvoiient pravcu samo ctvcre u oblasti < 20 < 10 s 30 s 30 s 30 s 30 s 490 mm. treba dejstvo serklaia obezbediti na drugi na8. sa izolacijom jezgra.4. Serklaie i njihove spojeve sa zidovima za ukrutenje treba di· menzionisatii za horizontalno opteretenje od 111 00 vernkalnog opteretenja zidova i eventual no od vetra. 20 mm debela (vidi sliku 8). 2: 240 i kosi prorezi ~ 0.3 Prorezl i otvori Prorezi i otvori kod kojih se postuju granicne vrednosti prema tabeli 10. zidovl Serklaie treba postaviti u svakom sloju tavanice iii neposredno ispod toga. armiranog zida.4 Prikljucak kciju zidova na tavaruce i krovnu konstru- Sllka 8: Presek kroz 375 mm debeli jednoslojni zid (principijelna skica) spoljnji zidovi lasadni 8.2.1.1.

dovoljna je debljina od 3 mm. Izolaeione rnateriiale od mineralnih vlakana u obliku ptoca i zastora treba tako cvsto sucehtl.ne zicanlh kotvl po Lleana kotva Minimalan bro] Preenik Najmanje. Spoljnji sloj treba da bude oslonjen svojom celom duzinorn i punom povrsinorn. Spoljnji sloj treba da bude tako cvrsto napravljen ispred izolaeionog sloja koliko je to kod zidanja moguCe (prst razmaka). lukovi j dejstvo svodeva sa zaptivnom masom bez rastvaraca. Tanje spoljnje obloge su obloge eije je izvodenje regulisano u DIN 18515.5.12 m.putem opsteg gradevinsko nadzornog odobrenja. d) Spoljnji slojevi sa debljinom manjom od 115 mm ne smeju da se zidaju vise od 20 m iznad zernliista i moraju da budu prlhvaceni u visinskim razmaeima od ca. ukoliko nisu merodavni redovl 2 i 3 Oblast zida veta ad 12 m iznad zernliista iii razmak slcjeva zida iznad 70 do 120 mm Razmak slojeva zida iznad 120do 150 mm iliS cenje.pasus. Taj visak treba uzeti u obzir kod dokazivanja pritiska naleganja. Smeju da vire do 25 mm preko naleganja.nije ravnomerno ukotvljena. g) h) unutrasrue slojeve i spratne tavanice treba zastiti od vlage na dnu meduprostora zidnih slojeva (vidi sliku 10). b) Debljina vazcusnoq sloja od najmanje 40 mm ne sme da se suzi neravninama sloja toplotne izolaeije. delici polistirol-penastih materijala. nabrajanje e).6 m. Ako 115 mm debeli spoljni sloj nije visi od dva sprata iii ako se prihvata na svaka dva sprata. u samo linearno iii sarno u visinu tavaniee. granulat mineralnih vlakana. Ako se iicane kotve rasporede u posteljieu od lakog maltera prema sliei 9. Sem toga mora da se obezbedi i slobodna pokretljiYost spoljnjeg sloja i u vertikalnom smeru. moraju da budu trajno zasticene od korozije. nabrajanje h).3. Otvori za odvodnjavanje na dnu zida moraju da ostanu u lunkeiji. Ukoliko se umesto lasadnog sloja rasporedi malterisani spoljni sloj. koje nakon ugradnje nije vise moguce kontrolisati. lidarska opeka prema blokovi prema DIN 106-2 DIN 52252-1.1 b) Minimalna debljina spoljnjeg sloja iznosi 90 mm.. Supljina izmedu slojeva zida sme da se ispuni bez preostalog vazdusnoq sloja. npr opstirn gradevinsko nadzornim odobrenjem.2 voditi racuna i 0 sledei:em: a) Kod koriscenja zieanih kotvi prema tabeli 11 eisti razmak Ijuski zida ne sme da prede 150 mm. Dilatacione spojniee treba trajno i potpuno zatvoriti sa podesnim materijalom.3. b) Spoljnje slojeve treba dole i gore opremiti otvorirna za provetravanje (npr.11 Sllka 9: Zieana kotva za dvoslojni zid za spoljnje zidove donie maltensanje / Slika 10: Izvodenje donjeg dela kod dvoslojnog zida (prineipijelna skica) fasadnog Tab .3. lukovl Svodovi i lukovi treba da se oblikuju prema oslonackoj liniji za stalna opterecenia.4. Zieane kotve moraju po obliku i merama da odgovaraju sliei 9.pr. 8. Ukoliko debljina vazdusnoq sloja bude manja od toga. i to kod izvodenja vrata i prozora. Mesta gde se izbija materijal kod ploea od tvrde pene (npr kod probijanja iieanih kotvi) treba zatvorili 8. takode i drugi svodovi i lukovi sa manjim razmakama oslonea. 85 . Zieane kotve treba obzirom na njihovu staticku delotvarnost tako izvesti.la 1 j: Minimalan bro] i precnlk m2 zlclne pavrs.7500 mm' e) vazdusnt sloj sme da poeinje tek 100 mm iznad ravni zemlje i mora odatle odn.4. Na lieu mesta livena pena kao izolaeija jezgra mora kod punjenja penom potpuno da ispuni supljinu izmedu spoljnjeg i unulrasnjeg sloja. Kod zakrivljenih slojeva zida treba utvrditi vrstu. Za odvodnjavanje vaii nabrajanje kao pod b). n. nabrajanje e)) do krova odn. U spoljnjim slojevima smeju da se koriste gledosani blokevi iii blokovi sa slojem povrslnske obrade samo onda kada je njihova otpornost na mraz ispitana uz povscano opterePlaSlicni kotur 331. onda je za to potreban LM 36. Kod zgrada do visine dva puna sprata sme da se izvede kalkanski trougao do 4 m vi sine bez dodatnog prihvatanja.2. a ispod spoljnjeg sloja horizontalno.1} Treba posebno obratiti painju na zidanje punim spojnieama lasadnog sloja i odqovarajuce izvlacenje spojnica vidIjivih povrsina. b) Kod rastresitih nasutih materijala toplotne izolaeije (npr. U spoljnjem sloju treba rasporediti vertikalne dilataeione spojniee. pri cemu donji otvori sluze i za odvodnjavanje. ako se malter spo]nice sastruza najmanje na jednoj strani supljine.3. e) 1) 8. vrsti gra(fevinskih materijala i boji spoljnje zidne povrsine. e) Spoljnji slojevi debljine 115 mm treba da budu prihvaceni u visinskim razmaeima od ea. raspored i broj kotvi uzimajuci u obzir deformaeije.01. punim obzidivanjem iii lzdasnorn visinom nasipanja i sa preteino stalnim optereceniern smeju da se ispilaju prema postupku oslonaekih linija.5 Svodovl.4.4. kada je dokazana njihova upotrebljivost prema gradevinsko nadzornim propisima.3. e) Slojeve zida treba povezati zieanim kotvama od nerdajuceg celika pod brojem materijala 1. na ivicama zgrada. Svodovi i lukovi vece slrine oslonca i jako promenljivog optereeenja treba racunati prema teoriji elaslicnosli. onda sme da viri do jedne trecine svoje debljine preko naleganja. c) U pogledu karakteristika i izvodenja sloja toplotne izolaeije treba u tom smislu voditi raeuna 0 8.4. Kod primene uproscenoo postupka treba voditi raeuna 0 6.4. ploce. Druge vrste kotvljenja iicanih kotvi su dozvoljene kada se ispitnim rezultatima dokaie da ovaj nacln kotvljenja rnoze da primi zatezanje i pritisak od najmanje 1 kN pri 1. Pena mora 10kom vramena da zadr. Dozvoljeni su drugi obliei kotvi (npr kotva od ravnog i:elika) i moidanika u zidu.4.4. Svodovi i lukovi sa povoljnim odnosom strele. Povrsina pod loge mora da bude tako izvedena da spoljnji sloj ne klize po njoj. Konstrukeije za prihvatanja. Visina strele mora da bude najmanje 1/10 sirine oslonea kape. ploCe od ptasticnih pena tako oblikovati i postaviti (stepenasti taIe. Treba na pogodan nacin spreeiti osipanje izolacionog materijala (npr nerdaju60m rupieaslom resetkom). Otvori za odvodnjavanje na donjem delu spoljnjeg sloja treba na 20 m' zidne povrsme (uracunati prozori i vrata) da imaju povrsinu od najmanje 5000 mm' Kao gradevinski materijal za toplotnu izolaeiju smeju da se koriste npr. kao i na lieu mesta livene pene. vlaga itd. treba dokazati njenu stabilnost. Ako povrslna spoljnjeg sloja .3 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazdusntrn slojem i toplotnom izolacijom Kod rasporedivanja dodatnog toplotnog izolaeionog sloja u obliku zastora iii ploee na spoljnoj strani unutrasnieq sloja treba dodatno uz 8. da ne mogu da vode vlagu od spoljnjeg ka unutrasniern sloju (npr navlatenje plastienog kotura. horizontalni razmak najvise 750 mm.4 Dvoslojni spoljnji zidovi sa izolaeijom jezgra Dodatno uz 8.1. Sto se tiee dilataeionih spojniea vazl 8. Njihovi razmaei se ravnaju prema klimatskim zahtevima (temperatura. vazi 8. nabrajanje a).4. iznosi 240 mm.2.1.od gornje iviee prihvatne konstrukeije (vidi 8. Ovo vaii za nadprozornike i nadvratnike kao i za podprozornike. Treba naroeito voditi raeuna 0 razliCitim delormaeijama spoljnjeg i unutrasnjeg sloja kod zgrada sa spoljnjim slojem koji ide preko nekoliko spratova. 4. Za izvodenje spojnica vidnih povrsina fasadnih sloejva vidi 8. Otvori za provetravanje treba uvek na 20 m' zidne povrsine (raeunato i vrata i prozore) da imaju povrsinu od ea. onda treba odgovarajui:e pove6ati broj iicanih kotvi.2 zasyodene kape Izmedu nosaea Kod pretezno mirujuceg pokretnog opterecenja prema DIN 1055-3 za kape eija je debljina iskustveno dovoljna (razmak nosaea do ea.2.pr.3.Zidovi Zidovi prema DIN 1053 Kad se postavi nenoseci spoljnji sloj (oblo~ni sloj iii mallerisani sloj obloge) ispred noseceq unutrasrueq sloja (Slralnji sloj zida) treba voditi racuna 0 stedecern: a) Kod sracunavania treba kao debljinu zida pretpostaviti samo debljinu noseceq unutrasnjeg sloja vidi 8. Minimalna debljina kapa iznosi 115 mm.1 Svodovl .0 mm klizanja po iieanoj kotvi. moie da se odustane od sloja rnaltera na spoIjnjoj slrani unutrasnjsq sloja.5. Prvi red kotvi treba rasporediti sto je rnoquce dublje.pr.1.1.3. do donje ivice prihvatne konstrukeije da se vodi u vis bez prekidanja. U pogledu otvora za odvodnjavanja vaii smisleno 8. zastori.4571 prema DIN 17440 (vidi tabelu 11).4. otvorene dodirne spojniee). Mora da se zida u prevezu (baevasti svod iii lastin rep). Zieane kotve u lakom malteru LM 21 zahtevaju drugi naein kotvljenja. f) 8. dui razdelniea i na gornjim ivieama spoljnjih slojeva) treba dodatno prema tabeli 11 rasporediti tri iicane kotve po metru ivicne duzinebatraqen. Zljeb i opruga iii prernasteni slojevi).2 vazi i sledece: Cist razrnak slojeva zida ne sme da prekoraci 150 mm.4401 iii 1. Za iieane kotve prema 8. Vertikalni razmak iicanih kotvi treba da iznosi najvise 500 mm.3. da se trajno spreci prodor vode na rnestlrna suceljavanja.5 Dvoslojni spoljnji zidovi sa slojem maltera Na spoljnjoj strani unutrasnjeg sloja treba naneli neprekinuti sloj maltera. laptivna traka za donji izolaeioni sloj mora da odgovara DIN 18195-4. Kod prekinutog naleganja (n.4. ekspanzioni perl it) Ireba voditi raeuna 0 lome da izolaeioni materijal poipu no ispunjava supljinu izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg sloja.3. voditi je uvis do unutrasnjeq sloja i uevrstltl je.). 8. Ovi spoljnji slojevi smeju da vire maksimalno 15 mm preko svog naleganja. ako se koriste materijali za toplotnu izolaeiju koji su normirani za ovu oblast koriscenja iii eija je upotrebljivost dokazana prema gradevinsko nadzornim propisima. Sme da se odustane od gornjih otvora za provelravanje.4. Na svim slobodnim ivieama (otvara.50 m).1i svoja svojstva.2.1.prikljueci prozora i vrata) razdvojiti vodonepropusnim izolacionim slojem. granulati i nasipi od izolaeionih materijala koji su trajno vodootporni.3.4. nije polreban slatieki dokaz.na konzolama) moraju u ravni prihvatanja svi blokovi da nalezu sa obe strane.2 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazousnlm slojem Kod dvoslojnih spoljnjih zidova sa vazdusrum slojem treba voditi raeuna 0 sledecern: a) Vazdusru slo] treba da bude najmanje 60 mm a i kod upotrebe zieanih kotvi prema tabeli 11 sme da bude najvise 150 mm debeo. Slojeve zida treba na njihovim mestima spajanja (n. Kod zidanja treba ga zastiti od maltera koji pada prekrivanjem iii drugim podesnim merama. vidi sliku 9). Kod izvoden ja vazi narocno: a) Izolaeione materijale od mineralnih vlakana u obliku ploca i zastora kao i ploi:e od plastienih pena i staklene pene kao izolaeiju jezgra treba pricvrstif na unutrasojo] Ijusei tako da je obezbedena ravnomerna debljina sloja.4.4.1.3. Smieanje svoda treba primiti podesnim merama. Spojniee vidnih povrsina ovih fasadnih slojeva treba da S8 izvedu u ravni zida.3. krecno-pescani 8. Kod veceg rastojanja treba odabrati kotvljenje drugim vrstama kotvi prema 8. Ispred njega Ireba izvesli spoljni sloj (obloznl sloj) sa punim spojnieama i toliko blizu (prst proreza) koliko to dozvoljava zidanje.4. Vazdusnl sloj ne sme da se prekida malterskim rnostovima. laptivanje treba izvesti u rneduprostoru sa padom ka spolja. npr. Ovo vaii i za oblasti parapeta spoljnjeg sloja.3. Minimalna duzina zidanih stubaca u Spoljnem sloju koji moraju da nose samo opterscenja iz spoljnjeg sloja. nabrajanje e). Nju treba postaviti sve do prednje ivice spoljnjeg sloja. Ukoliko se ne postigne jedna od ovih vrednosti. 8.2. Debljina vazdusnoq sloja sme da se smanji sve do 40 mm. nabrajanje b).

kod tankih leiisnih spojnica naneti malter punom povrsinom.2. Mera prevezivanja Ii (vidi sliku 13) mora da bude ~ 0. Ove kontrole treba preduzimati uvek na po 10m3 obradenog maltera. rnoquce. 11_1_2 Zidarski Kod koriscenia malter maltera spravljenog na gradilistu treba za Slika 12a: Zidanje blokavima sa malterskim kod neposrednog spajanja (prlncipijelna skiea) " dzepovlrna 9lzvo<1enje 9_10pSle Kod jako upijaju¢ih blokova ifili nepovoljnih uslova okoline treba oqranicitl prevremeno i preveliko upijanje vade iz maltera prethodnim kvaseniern blokova iii drugim podes- vreme izvodenja gradevinskih radova redovno proveravati da Ii je ispostovan odnos mesavine prema prilogu A. ~ 45 mm. Opterecenia tavanica koja u okviru trougla optereeenja deluju kao ravnomerno rasporedeno opterecenjs na zid (npr kod ploca i tavanica sa gredama sa razmacima greda ~ 1. praizvodnoj fabrici i oznaei vrste odgovaraju podaeima u listu gradaeije. treba ukloniti pre dalje gradnje.:1. . Kod svih maltera grupe Ilia treba uvek na po tri prizme iz tri razlicite rnesavine po spratu. a blokovi i malter imaju najmanje istu cvrstocu kao i kod ostalog zida. Nije dozvoljena upotreba soli za otapanje. Kod svih maltera treba uvek na po 3 prizme iz 3 razlicite rnesavine dokazati prltisnu cvrstocu maltera prema DIN 18555-3.12 tezne kotve ciji su razmaci najvise isf razmaku nosaca krajnjeg polja. Delove zida. ukoliko je povrsina kojom blok leii najmanje 115 mm duqacka. i da je na to data saglasnost.6. 240 mm debeli i najvise 6 m jedan od drugog udaljeni poprecni zidovi. Kod nadvoja iii podvlaka ispod zidova treba kao opterecenie da se primeni samo sopstveno optereeenje onog dela zida koji je obuhvacen ravnokrakim trouglom iznad nosaca. Kod zgrada sa vise ad sest zidanih punih sprat ova treba izvesti 3 spratno ispitivanje. a najmanje na po 20 m maltera. tabela A. da horizontalno smicanje kapa do 1 . odn. dakle da tu ne postoje otvori koji smetaju i da rnoze da se primi smicanje svoda. i kod normalnih maltera grupa II. toplotne zastlte. ':[]ID~ c=lc=J c) Izravnanje Slika visina na krajevlma 13: Mera prevezivanja OD. Kod koriseenia zamenjenog maltera treba postupati odgovarajuce prema DIN 1053-2. kada je to trazeno prema prilogu A. zastits ad buke kao i pozarne zastite. a) b) korisceniern naknadnom maltera obradom sa pobolisanom zida. a diepovi ispune malterom (vidi sliku 12a) iii malter nanosi na bocne strane blokova (vidi sliku 12b). Merodavna je veca vrednos!.01. da mogu da se ispune zahtevi koji se postavljaju pred zid u pogledu zastite od grada. pri cemu je h visina opeke (nominalna mara). Svei zid treba blagovremeno zastiti ad mraza. bez iljeba. Ravnomerno rasporedena opterecanja tavanica iznad trougla opterecenia ostaju zanemarana kod proracuna nosaca. Opeke jednog sloja treba da imaju istu visinu. prekrivanjem. Primeri za vrste zidanja i formiranje spojnica navedeni su u slikama 12a do t 2c_ Debljinu spojnica treba izabrati tako da visina bloka i spojnice odgovara gradevinskoj odn. kada je njena razmaka najmanje jedna treclna njene duiine. Za pojedinacna opterecenja.3 m sirine oslonca preuzimaju najmanje 2 m duqacki. Blokovi su usuvo postavljeni kada se gradi bez maltera i polazu tik jedan uz drugi. Kod fabrickog maltera treba prekontrolisati otpremnieu iii starnpanl listie pakovanja u pogledu toga da Ii se podaci 0 vrsti i grupi maltera slazu sa gradevinsko tehnickom dokumentacijom. uslovljene proizvodnjom. Po pravilu dodirne spojnice treba da su 10 mm debele. iii prema ispitivanju podesnosti. E: I~ ii"O. Nisu dozvoljena sredstva za zastitu ad mraza. Preduzece koje izvodi gradevinske radove treba da kontrollse da Ii se podaci sa otpremniee i listica pakovanja poklapaju sa gradevinsko tehnickorn dokumentaeijom i da odgovaraju podaeima na listu gradaeije. Kod vitkijih krajnjih polja treba kotve voditi najmanje preko dva polja. sme da se prihvati raspodela opterecenja ad 60 Ukoliko pojedinacna opterecenja leze izvan trougla opterscenla. Cfj . kod tankih lezisnih spojnica malter naneti punom povrslnorn.ski blokov. mallera Pre pocatka svake faze rada.4. Kod zidanja blokovima malterom sa tankim lezisnim spojnicama debljina i lezisnih spojniea mora da iznosi 1 do 3 mm. vertikalno nazubljenje.4..:>=--. kao npr. Kod tabrickoq maltera treba otpremnicu prekontrolisati u pogledu toga da Ii podaei 0 vrsti i grupi maltera.25 rn). A. Kod koriseenja maltera spravljenog na gradilistu treba za ""115 vreme izvodenja radova redovno proveravatl da Ii se uzima u obzir odnos rnesavme prema listu gradaeije.Zido'll Zidovi prema DIN 1053 Krajnja polja susednih svodova kapa moraju da sadrze za- 331. povezati ih staticki jednako Slika 11 a: Opterecenje tavaniee zidnih otvora kod utieaja svoda iznad vrednim merama. koja leii 250 mm iznad vrha trougla.zidova i nadvojima poduzne spojnice i dodatne !a cc buke kao i pczarnc zastite. onoliko blisko koliko neravnine blokova u dodirnim spojnicama. Iia i III kao i kod lakih i maltera tankag lezlsta. a najmanje po spratu. 9_2_2 Zidanje bez malterisanla dodirnih spojnica Ukoliko kod koriscenia normalnog. 9_2 Letlsne-. koje pri tome istovremeno treba zidati u prevezu sa zidovima naleganja krajnjih polja (po pravilu spoljnji zidovi) iii. A.1 Zidarski blokovi Gradevinski preduzimac treba da kontrotise da Ii se podaci na otpremnici iii belesci a pakovanju slazu sa gradevinsko tehnickorn dokumentacijom. Njih treba rasporediti najmanje u trecinskirn tackarna i na krajevima nosaca. Dodirne spojnice treba u zavisnosti od oblika btoka i formata bloka taka popuniti odn. U svemu ostalom vaii DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn normama za blokove. toplotne zastite. trajnim dodatnim optereceniern. Odstupajuce od ovoga sirina blokova visine 175 i 240 mm mora da iznosi najmanje 115 mm. dokaz 0 pogodnosl. lakog iii maltera sa tankim le~istem treba da se odustane ad malterisanja dadirnih spojniea. poslednji pasus. Ona pri tome treba da ispunjava zahteve cvrstoce na pritisak prema tabelama A. kalona 3. onda mogu da se uzmu u obzir samo onda kada deluju jos unutar slrine raspona i ispod horizontale.pr. 86 . Sirtna raspona Slika 11 b: Pojedinacno opterecenie zidnih otvora kod utieaja svoda iznad 10 Ispitivanja pogodn0511 Ispitivanja pogodnosti su potrebna samo onda za malter. 11 Kontroie i ispitivanja kvaliteta na gradevini 11_1 Zid prema receptu (RM) 11_1.3 i A. bez maltera u spojnicama adn.4M:45 Dodat na le-~'"" a) Dodirne spojnice (Izgled zieia) b) Poduzre spojnice lpopreeni presek zida) 11_2_3 Malte. Spoj blokova moze biti zarubljen. vrsta maltera i grupa. gradillstu mora da stoji na raspolaganju list a gradaciji i eventualno dokaz 0 pogodnosti maltera (vidi DIN 1053-2. sa perom i zleborn.2. n. pored oznake norme opeka ukljucujuci EM-oznaku.4 h odn. Kada se gradi blokovima sa malterskim diepovima treba blokove postavljati usuvo. onda opeke moraju u pogledu svag oblika i mera da budu podesne za ova. npr. kotvljenjem iii drugim podesnim 9_2_3 Spojnice Kod svodova 20mm. p=O -e bez malterisanja dodirnih ~. Na krajevima zidova i ispod nadvoja dozvoljena je dodatna lezisna spojniea u svakom drugom sloju radi izjednacenja duiine i visine prema sliei 13c). Za meru prevezivanja vaii pasus 2. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn narmama za blokove.l . ali najmanje na po 10m3 maltera. Iznad podruma zgrada sa preteino miruiueim saobracajnim opterecenjem od maksimalno 2 kNfm sme bez statickog dokaza da se pode od toga. koji su ostacenl mrazom iii drugim stetnirn uticajima. t.]. Ne sme da se zida dalje na zamrznutom zidu.f" ~ Silks 12b: nanosenjem na skiea) Zidanje blokovlma sa malterskim maltera na boene strane blokova diepovima (principijel- nim merama.~. zastt- 11_2 Zid prema ispitivanju pogodnostl (EM) Slika 12c: Zidanje blokovima spojniea (principijelna skica) 11_2_1 List 0 gradaciji. poslednji pasus). 0 9_4 Zidanje na mrazu Na mrazu sme zid da se radi sam a uz posebne zastitne mere. Pasusi 1 i 3 vaze smisleno i za stu pee i za kratke zidove. 8_5_3 Dejstvo svoda iznad zldnlh olvora Preoesiov za primenu ovog pas usa je da se pored i iznad nosaca i povrsme opterecenja rnoze form irati dejstvo svoda. kao i da Ii se aznaka vrste i fabrika lsporucilac slazu sa porudibinom. a lezisne 12 mm. Kod sirina dodirnih spojnica > 5 mm spojnice kad zidanja rnoraju da budu sa abe strane zatvorene malterom na gornjoj povrsini zida. vidljivi cvrstoca na pritisak opeka prema listu gradaeije. spojnice rncqucnoscu zadrzavanja vade.podvlake koje leze unutar iii u blizini trougla opterecenja. uzima se u proracun samo onaj dec koji lezi unutar trougla (vidi sliku 11 a). Na ledima svodova ne smeju da budu deblje ad u svodovima spojnice treba drzati tanka koliko god je to 9_3 Prevez Mora da se zida u prevezu. pri cerno ad ovoga moze da se odustane kod najgornja tri sprata.. Krajnje polje sme samo onda da se smatra dovoljnim osloncem (kruta ploca) za prlrnanje horizontalnog smicanja srednjih polja. dodirne i poduzne 9_2_1 Zidanje sa Ispunom dodtrnlh spojnica Kod zidanja treba na leiisne spojnice naneti malter punom povrsinorn. a poduine spojnice treba bogato ispuniti odn. 11_2_2 Zida. klasa cvrstoce zida. dokazati cvrstocu na pritisak maltera prema DIN 18555-3. ukoliko se primenjuje sa rupama.4 prilikom ispitivanja kvaliteta. dodirne i poduine spojnice slojeva koji leie jedan iznad drugog moraju da budu smaknute. Krajnja polja kao celina moraju da imaju bocna leiista koja su u moqucnosti da prime horizontalno smicanje srednjih polja i onda kada su krajnja polja neoptereeena. Uz svaku isporuku opeka treba prllaiiti listie 0 pakovanju iz koga su. to dozvoljavaju. U slojevima sa poduznirn spojnieama visina sa kojom blok leii ne sme da bude veca od sirine blokova.5. merama. ne smeju da se koriste zamrznuti gradevinski materijali. Ovakvim pojedinacnim opterecenpma treba dadati sopstveno opterecenjs na slici 11b horizontalno srafiranoq zida. medusobno ucepljeni (vidi sliku 12c). koordinacionoj meri. Ako su sirine dodirne spojnice >5 mm spojnice moraju kod zidanja da budu zatvorene malterom obastrano na gornjoj povrsln' zida. Kod ove vrste zidanja treba posebno voditi racuna 0 potrebnim merama za ispunjenje zahteva koji se postavljaju pred gradevinske delove u pogledu zastite ad grada. ona pri tome mora da ispunjava zahteve evrstoee na pritisak prema prilogu A. Razmak izmedu blokova ne treba uglavnom da bude vecl od 5 mm. br lista gradaeije i ispitno mesto izdavanja lista. tabeli A.6.. Naleganja smeju da budu osigurana obzidivanjem.

rFoi Primer 4 Detalj zida sa fasadnom opekom i ugradnjom roletne Kutija roletne .Zidovi Zid od vidljive opeke 331.sa parapetom i nisorn za grejno tela Prefabrikovani element u vidljivom betonu kao lel:iste za parapeta u sloqu duinjaka .pokrivanje nise za grejno telo sa pljostimiee postavljenim opekama 3 3__ _ e.13 Primer 1 Podnozje zida sa fasadnom opekom Deo zgrade bez podruma .-3~ _ 11- 3_ -r I ~-.zaptivanje zida prema DIN 4117 Primer 2 Primer 3 Podnoije zida sa fasadnom opekom Leii~te tavaniee obzidano fasadnom opekom Dec zgrade sa okomitim zaptivanjemi drenaiom ispod tere.horizontalni presek uz primerS 87 .Izvodenje pri nominalno 30 em debljine zida . Primer 7 Oslonac tavanice kod zida ad fasadne opeke sa vidljivim betonom lid u fasadnoj opeci prekinut prefabrikovanim elementom . zid u fasadnoj opeci Fasadni zid neprekinut .. PrimerS Naleganje tavaniee. nlsorn za grejno tela i kutijom za roletnu lid parapeta u duinjatkom prevezu.lel:i~tetavaniee zasticeno zaptivanjem protiv delovanja oblasti oslabljenog preseka zida vlage 11 _ .prefabrikovan deo kao izgubljena oplata parapet prozora celom debljinom zloa Primer 5 Detalj zida sa fasadnom opekom. povucen sa fasade zgrade PrimerS Detalj zida sa fasadnom opekom.zaptivanje u na .01.zbog razlititog toplotnog istezanja betona i zida treba razdelniee u traei fasadnog betona zatvoriti etasttcnim gitom Legenda uz primere 1 Potpuna zamalterisana unutrasnja spojnica 2 Vodoravno zaptivanje 3 Izolaeioni sloj 4 Prefabrikovan deo 5 Elasticna spojnica S Beton 7 Metal otporan na koroziju 8 Okornlto zaptivanje 9 Drenaini nasip 10 Drenazna cev 11 Nepropustljivi malter Preklapanja na zaptivnim trakama treba zalepiti.zaptivne trake za sprecavanie prolaska vlage u oslabljenoj oblasti zida Primer 9 Parapet i ntsa grejnog tela u zidu od fasadne opeke Horizontalni presek uz primer 5 Primer 10 Parapet i nisa grejnog tela u zidu ad fasadne opeke Parapet u dutnjatkom prevezu .

.'!...~...3 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma ispod lerena 2 3_ 11 _...-----. 19 .------------------------- Zidovi Zid ad viclljille opeke 331. izolacionl sloj Iroslrano kasiran 14 I~ -_.._Hq 8.noseci nadvoj u fasadi Obloga..l.---.~ .iznad otvora poduhvacena celom duzinorn zidna oblogaprimer za oblikovanje jedne nise Primer e Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora sa ugradnjom ralelneoblozen noseci nadvoj Izolacioni sloj ispred betona tavaruce dvostrano kaslran 88 ..-------~-----~..01.. --t-='-=t-t'lI Primer 7 oivor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora ..rl!~~.ime. 12 ----jr----tftV 13 ---l~!I"""':~:-:-=- Primer 4 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma u visini terena Legenda uz primere 1 Fasada 2 Spojnica izmedu slojeva 3 Zid od opeke 4 Vodoravno zaplivanje 5 Malter za izjednacavanje 6 Okomito zaptivanje 7 Otvorena spojnica izmedu slojeva 8 Izolacioni sloj 9 Beton 10 Otvorene dodirne spojnice 11 Razdeljni nadvoj od opeka iii bstonskl nadvoj 12 Melal otporan na koroziju 13 Elaslicna spojnica 14 Nosao mallera 15 Ugaoni profil otporan na koroziju 16 Drenazna cev 17 Grubi sljunak 18 Fini sljunak 19 Nepropustljivi malter Primer 5 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma iznad lerena PrimerS Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora .14 ID Primer 1 Prikljucak ravnog krova na zid sa fasadnom copekom Staviti kap-Iajsnu kod zidanja i zalepili vodoravnim zaplivanjem Primer 2 Podnozie zida sa fasadnom opekom Deo zgrade nepolpokan podrumom P. -----------------------------------.

15 B 1 // 5 7 .31) udruzenja Nernacke 331._ ==r= .> Primer'! Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovane betonske trakaste konzole Prefabrikovani dec cbiozen tankim opekama.Zidovi Zid od vidljive opeke Konslruklivno obllkOllsnje dvoslojnog zida sa vazdusnlm slojem .-==r= 12 10 3 4 PrimerS Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje sa izolacionim slojem za roletne Spratno naleganje ugaonog profila sloja na konzolu Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja Primer 13 Prikljucak fasadnog sloja na ravan krov Provetravanje preko otvorenih spojnica Legenda uz prlmere 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 :-~ :-!rr Primer 9 Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Horizontalni presek uz primer 6 Primer 10 Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja 1 3 12 13 Primer 14 Formiranje zavrsetka zabata uz primer 9 89 .standardnl delalji Savetovalisteza gradenje opekarske 4 opekom industrije Saveznog (prema Lit.prefabrikovanje kecelje 11 10 5 B 5_ 4 Primer 7 Primer 3 Izrada prozora sa prefabrikovanim fasadnog nadvojem kao kecelja od :]11 _ :nl ~.01. i sa prorezima za vazdusni sloj 10 6 4 Primeri lzvodenje podnozja Zadnji lid sa dodatnim izolacionim slojem 2 5 12 4 3_ 9 4 1_ 6 Primer 11 Zavrsetak strehe sa prekrivenim olukom Traka neobradenog betona izvucena ispred fasadnog platna 8 6_ 11 10 3 4_ PrimerS Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovani element od neobradenog betona Ostavljen vazcusni sloj u oblasti prefabrikovanog dela - Primer 2 Prihvatanje fasadnog sloja konzolarna ad plemenitog metala Zadnji zid sa dodatnim izolacionim slojem naleganje fasadnog sloja po spratovima 7 5_ 13 10 __ 9 __ 1L 6 8 9 Primer 12 Streha okapnice sa prepustom krova Ulivanje vazdusnoq sloja u meduprostor rogova Primer 6 Izrada prozora sa keceljom roletne Oblaganje kecelje roletne sa tankim opekamaev.

.JODDCil njihovu stabilnost. tjl.~. Oblozeni fasadni zid od vidljive opeke rnoze da se koristi kao oplata za armiranobetonski navoj iii rnoze na njemu naknadno da se dozida.. 18 Zidovi Zid od vidljille opeke Olvorl prozora kod lasadnog zlds 331. Ako se ne koriste opeke u obliku klina.:===! _jl ..01. mall raspon Jednoslojni zid od vidljlve opeke bez zuea.._jl~ ---''--' 'iDOL: I . slojeva) na uglovima zgrada.... r. tako izvesti da ne mogu da provode vlagu od spoljnje ka unutrasnlo] strani (npr navlaceniem plasticnog kotura). i.._ " Fi b:S c"::jJL . Na svim slobodnim ivicama gornjim krajevima spoljnjih (otvora.16 ad vldljlve opeke ..JL __ _j1 __ Il_. i treba ih brizljivo ispuniti malterom MG III.....~ -. obliku klina. JI. Kod neravnog dokazati kotvljenja spoljnjeg sloia.. Savetovalists za graaenje opekom Saveznog udruzenia Nernacke opekarske industrije (prema Lit.... rrfr'rIff"1'lllC. Kod fasadnog zida opeke U-oblika za nadvoj mogu da se dobiju u istoj boji i strukturi kao i upotrebljene opeke obloge iii kao klinker Jednoslojni zid sa zubem. velikog raspona rn[E .. FWI---i Primer 1 Dvoslojni zid sa vazdusnirn Primer 2 Dvoslojni zid bez vazdusnoq slojem. duz dilatacionih spojnica i na treba dodatno rasporediti tri iiCane kotve po m duinom ivice. velikog raspona Kod Otvori vrata i prozora u zidu se presvoduju starom zanatskom tehnikom ravnim lucima. rn ~. Pri tome spojnica ne sme da bude manja od 5 mm i ne veca od 20 mm..31) Jednoslojnl zid bez zube.------------------- .. onda treba spojnicu zidanim formirati iii u veCih raspona zidna obloga mora eelicnim uzengijama da se poveze sa samonoseclm nadvojem od armiranog betona.250 cm mogu da se prekriju armiranim nadvojem od plitkih opeka. Celiene uzengije koje su kotvljene u armirani beton ulaze u vertikalne spojnice zidanog nadvoja. Iz opticklh razloga bidonja ivica ravnog luka trebalo da buds podignuta za 1/50 sirine raspona.. sa nadvojem od eelicnog ugaonika sloja sa nadvojem od neobradenoq betona 90 .. Zicane kotve treba vodeci raeuna 0 njihovom statlckom delovanju.. po pravcu iii samo u visini tavanica.:__D- ]118·~ .. treba ""JOr:-':'J:_::[ .standardnl detalj. __ ...1 Otvori za vrata i prozore do raspona od max... npr.

Zidovi
Zid ad vidljivih opeka
Prozorski otvon u zidovima od vldljive apeke - standardnl del.lji Savetovaliste za gradenje opekom Saveznog
'::::::"-_;":i'('::':::'::'::':';:~"

331.01.17

udruienja

Nernacke opekarske

industrije

(prema

Lit.31)

__--'i__

I

,u11,

0

-"lr--'1 ...... ~

... JL_~,~_.~ .

L

r

--li-

-Celiene uzengije u dodimim spojnicama

Primer 3
Dvoslojni zid bez vazousnoq sloja i sa betoniranim nadprozornikom

Primer 4
Dvoslojni
_JL

zid sa vazdusnirn

slojem i sa betoniranim

nadprozornikom

N~~;~~~;i~~11" p;efabrlkovano~ atmiranoq

-__j_,

r

--

Otvorena dodirna spojnica za provetravanje

~:t~~;'i~~ ~~ ~~~no

j;

it~

----i (-=

_j:=::-l~:-,,·.... j r Pretabrlkovani 11
{

"

M

--.

pa~:e.~.I::::::-:::-·---:'_---=1L
____ ._ .._..._~.......

----lr--··-----------.. 1f""-'~~ _. ." ..~. ._.H. __....._. zid sa vazdusnim

.... l_

H

!: EI~ti~no-plasticna
.. -_

~~h._.~._~h,:: .. ~P.QLnlca

1I .-_

PrimerS
Dvoslojni zid bez vazdusnoq sloja, prefabrikovana betonska kutija za roletne

Primer 6
Dvoslojni slojem, sa nadprozornikom od neobradenog betona

_._~_, Primer 7
Dvoslojni zid sa vazdusnlm slojem, sa nadprozornikom od celicnog ugaonika

,.L

PrimerS
Dvoslojni zid sa vazousnrn slojem, sa prefabrikovanim nadprozornikom od tankih opeka

91

Zldovl
Zid ad prirodnag kamena prema DIN 1053
12 Zid od prlrodnog
kamena Debljina sloja sme da se smenjuje ad najvise unutar jednog sloja i u na

331.02.01

12.10pSle Prirodni kamen za zidanje mora da je zdravog sastava. lid koji je nezastlcen lzlozen vremenskim promenama
mora da bude izdasno menskih promena. Kamen Leii"ne otporan na takva dejstva vre-

razlicitim slojevima. ali zid treba po njegovoj celoj debljini u smer sile.
razmacima 1,50 m da se poravna upravno

treba slagati u zidu onako kako je u prirodi lezao. spojnice treba da leie upravno na dejstvo sile. a ne smeju da idu ispod visine kamena.

Duzlne kamena ne smeju da prekorace eetiri- do petostruko visine kamena, 12.2 Slog 12.2.1 Opsle Kod zida od cistog prirodnog kamena mora u celom preseku da bude zanatski ispravan. to znacl a) na prednjoj i zadnjoj povrsini ne smeju nigde da se suceliavaju vise od tri spojnice, b) nijedna dodirna spojnica ne sme da prolazi kroz vise od dva sloja, c) na dva du~njaka ide najmanje jedan vezac iii se slojevi duznjaka i vezaca smenjuju, d) debljina (dubina) vezaca iznosi ca. 1 V, struko vi sine sloja, ali najmanje 300 mm, e) debljina (dubina) duznjaka je ca.ista visini sloja, f) preklapanje dodirnih spojnica kod slojevitog zida lznosi najmanje 100 mm, a kod zida ad tesanika najmanje 150 mm i g) na uglovima se ugraduje najvece kamenje (eventualno u visini dva sloja) prema sliei 17 i slici 18. Ukoliko ne mogu da se izbegnu supliine u unutrasniosti zida. onda ih treba ispuniti komadem kamenja i dobro obaviti malterom, tako da se ne pojave malterska gnezda. Na slican nacin treba obraditi siroke spojnice na prednjo] i zadnjoj strani kiklopskih zidova ad lomljenog i doteranog kamena.Ukoliko se spojnice ne ispune ravno sa povrsinom zida, treba vidljivu povrsinu obraditi naknadno izvlacenjem spojnica (fugovanjem). Ukoliko su povrsine iztozene vremenskim neprilikama, onda fugovanje mora da bude besprekorno i da ima dubinu najmanje jednaku debljini spojnica. Vrsta obrade kamena na vidljivoj povrsini nije merodavna za dozvoljeno opterecenie na pritisak i zato nije ovde obradena. 12.2.2 Zidanje usuvo (vidi sliku 14) Lomljeni kamen treba bez upotrebe maltera uz minimalnu obradu tako slagati zajedno u pravilnom slogu, tako da ostanu po rnoqucstvu uske spojnice i male supljine. Supljine izmedu kamena moraju da budu popunjene manjim kamenjem tako da nastane napon izmedu kamenova. Suvi zid sme da se koristi sarno za zidove velike teiine (potporni zidovi). Za obracunsku tezinu ovakvog zida treba pretpostaviti polovinu brute gustine upotrebljenog kamena. 12.2.3 Kiklopskl zld (vidi sliku 15) i zid od lomljenog kamena (vidi sliku 16) U celom zidu treba slaze se malo obraden lomljeni kamen u prevezu i u malter lid od lomljenog kamena treba u njegovoj celoj debljini i u razmacima od najvise 1 ,50 m izravnati upravno na smer sile. 12.2.4 Slojeviti zid od doteranog kamena (vidi sliku 17) Kamen s lica zida ima do najmanje 120 mm dubine obradene leiisne i dodirne spojnice, koje stoje otprilike upravno jedna naspram druge.

12.2.5 Zid od nepravilnih slojeva (vidi sliku 18) Kamenje s lica zida dobija na najmanje 150 mm dubine obradene leli.ne i dodirne spojnice koje stoje upravno jedna naspram druge i prema povrsinl. Spojnice na licu zida ne smeju da budu deblje od 30 mm. Visina sloja sme da se menja u umerenim granicama unutar jednog sloja i u razlicitirn slojevima, ali zid treba po njegovoj cslo] debljini u razmacima od najvise 1,50 m da se poravna upravno na smer sile. slojevit zid (vidi sliku 19) pravila prema pasusu 12.2.5. Sem toga unutar jednog sloja ne sme da se menja visina kamenja; svaki sloj treba poravnati upravno na smer sile. Kod svodova, kupola i slicno moraju dodirne spojnice da pro laze celom debljinom svoda. Kamenje slojeva lreba zato obraditi po njihovoj celoj dubini leii.nih spojnica, dok je kod dodirnih spojnica dovoljna obrada do 150 mm dubine. 12.2.6 Pravilan

Iskustvene vrednosti za minimalnu cvrstocu na pritisak nekih vrsta kamenja su navedene u tabeli 12. Kao malter sme da se upotrebi samo normalni malter lid od prirodnog kamena prema svorn izvodenju (narocito prema obliku kamena, slogu i izvodenju spojnica) treba klasifikovati u klase kvaliteta Nl do N4. Fabela 13 i slika 21 daju polaznu tacku za gradaciju. Tu navedene polazne vrednosti visina spojnica/duZina kamena, nagib leZisne spojnice i faktor prenosa treba smatrati srednjim vreonostima. Faktor prenosa je odnos povrsina preklapanja blokova prema popreenom preseku zida u tlocrtu. Osnovna gradacija prema tabeli 13 zasniva se na ucbicaierum izvodenjima. Minimalna debljina noseteg zida od prirodnoq kamena iznosi 240 mm, minimalni pcpreeni presek 0,1 m 12.3.2 Ook ople,etenia Osnovne rodnog

Vaie utvrdena

az napona
na prillsak
"0

kod

centr;cnog

i ekscentricnog zida od pri-

vrednosti kamena

dozvoljenih

napona

rezultiraju

u zavisnosti

od klase kvaliteta,

cvrstoce kamena i grupe maltera prema tabeli 14.
U tabeli 14 8s1 karakteristicnu cvrstotu na pritisak prirodnog kamena (5% kvantila pri 90% iskazne verovatnoce), ispitanu prema DIN 52105. lidovi vitkosti

(vidi sliku 20) Blokova treba obraditi prema navedenim merama. Lezisne i dodirne spojnice moraju da budu obradene po celoj dublnl. 12.2.8

12.2.7 Zid od tesanika

hK I d > 10 su dozvoljeni

samo u klasi kvanapone

liteta N43 i N4. Vitkosti hK I d > 20 su nedozvoljene. Kod vitkosti hK I d ~ 10 treba kao dozvoljene primeniti

Oblozni zid (mesovltl zid) Mesoviti zid sme uz sledece uslove da se racuna u nosecl

osnovne vrednosti " prema tabeli 14. Kod vitkosti hK I d > 10 treba umanjiti osnovne vrednosti a prema tabeli 14 sa faktoromr

presek: a) rnesoviti zid mora ca se zida istovremeno sa zadnjim zidom u prevezu, b) mora sa zadnjim zidom da bude zupcasto sa min.30% kamena vezaca, c) kamen vezac mora da bude min.240 mm visok (dubine) i da zadire min. 100 mm u zadnji zid, d) debljina ploca mora da bude ista iii veca od 1/3 svoje visine i da bude min.115 mm, e) kod zadnjeg zida od vestackih blokova (rnasoviti zid) sme sem toga svaki treei slo] prirodnog kamena da se sastoji samo od vezaca, Ukoliko se zadnji dec zida sastoji od betona, onda smisleno vaie gornji uslovi. Kod stubaca oblaganja plocarna ne sme da se racuna u noseci presek. Za izracunavanje dovzoljenog naprezanja gradevinskog dela merodavan je materijal (zid, beton) sa najniiim dozvoljenim optere6enjem. Oblozni zid koji ne ispunjava uslove nabrojane od a) do e) ne sme da se racuna u noseci presek. Slogovi kamena srneju onda da se zidaju nezavisnim leZisnim spojnicama kada paralelno slojevima poseduju minimalnu evrstocu na pritisak od 20 MN/m' Nenoseti oblozni zid treba kotviti prema pasusu 8.4.3.1 nabrajanje e) i treba ga prihvatiti prema nabrajanju d) istog pasusa. 12.3 Oozvoljeno

25- hKI d
15 12.3.3 Naponl na zatezanje Naponi na zatezanje nisu po pravilu dozvoljeni u zidu prirodnim kamenom klase kvaliteta Nl N2 i N3. Kod klase kvaliteta 1'j,4vazi pasus 7.2.4 smisleno sa max o"z 0,20 MN/m

=

12.3.4 Napon; smicanja Za dokaz napona s!"icanja vazi 6.9.5 sa najvecorn vred· noscu T = 0,3 MN/m Tabela 12: Minimalne cvrsloee na pritlsak vrsta kamenj_

Vrste kamenja

Mimmalna

cvrstoca na pritisak
MN/m2

Krecnjak, travertin. vulkanski
Meki pescanici (sa glinastim sredstvom) i slicno

tuf vezivnim (uklj.

20 30 50 80 120

Gusti (cvrstl) krecnjaci i dolomiti mermer), bazaltna lava i slicno

Kvarcni pescanici (sa sliunkastirn vezivnim sredstvom), grauvaka i slicno Granit, sijenit, diorit, kvarcporfir, diabaz i slicno Tabela 13: Pocelne vrednosti liteta zlda od p,;rodnog kamen. Klasa kvaliteta melafir,

optereeenje
kamenja koje se koristi za nosete

12.3.1 Opste cvrstoea na pritisak
gradevinske Odstupajute od kamenja MN/m' tabeli treclne.

za

gradaciju

klasa

kva-

delove mora da iznosi najmanje 20 MN/m' od ovoga dozvoljen je zid klase kvaliteta N4 sa minimalnom evrstocorn na pritisak od 5 osnovne vrednosti
2 0"0

Osnovna gradacija

kada su angazovane 14 za cvrstocu kamena

prema Nl N2 N3 N4 Zid
ad

8s1 = 20 MN/m'

sarno do pre po-

Visina spojnlce/ duiina kamena hli ,; 0.25 S 0.20 SO.13 SO,07

Nagib lezisne spojnice tan a ,; 0.30 S 0.15 SO.10 SO.05

Faktor prenosa

"
;00.5 ;00.65 ;00,75 >0.85 LA, a· b

Kod cvrstoce kamena od 10 MN/m loviti osnovne vrednosti ao.

lamljenog kamena

treba

Slojevil zid ad pritesanog lomljenog kamena Slojevit zid Zid ad tesanika

"=
a) Izgled
b)

Osnova

preseka

zida

Tabela 14: Osnovne vrednostl na pritisak za zid od pr;rodnog malterom Slika 14: lidanje usuvo Silks 15: Kiklopski zid Slika 16: lid od lomljenog kamena cvrstoca kamena
keit

'" dozvoljenog napona kamena sa normalnim

Klasa
kvalaeta

Osnovne I MN/m

vrednosti

11'01)

Grupa maltera
II

fl~ MNlm ;, 20 ;, 50 ;, 20 ;, 50 ;, 20

MN/m 0.5 0.6 0.9 1.1 1.5 2.0 2.5 2.0 3.5 4.5

,

lIa MN/m< 0,8 0.9 1.4 1.6 2.0 2.5 3,0 2.5 4.0 5.5

MN/m~ 1.2 1.4 1.8 2,0 2.5 3.5 4.0 3.0 5.0 7.0

III

Nl

0.2 0,3 0,4 0,6 D,S 0,7 1,0 1.2 2.0 3.0

N2

N3

;, 50 ;, 100
;,

20 50

N4 Slika 17: Slojev~ zid ad pritesanog kamena Slika 18: lid sa nepravilnim slojevima kamena Slika 19: lid slojevima sa pravilnim
1l

;,

;, 100

Kod debljina spoimca preko 40 mm treba umenlnt osnovne vrednostl aD za 20 %.

92

Zidovi
Zid od prirodnog kamena DIN 1053, Komentar u slikama
Yrsle kamena Ob,ada v;dljivih poy,sins

331.02.02

Kamen duznjak a=ed05e b - c s; 2e

Kamen vezac
a-e

s 2e

a -b

Plotasti

kamen

b - 1 ,5e " 30 em

a -e
b"

Kiklopski 1,5e

"

kamen

namene
on"ini,"",mo ....

29.

gij
zida. Zakosene uglove

Kamenje treba slagati u zidu gradevine onako kako je u prirodi lezao.Lszlsne spojnlce treba da leze upravno na dejstvo sile. Duiine kamena ne treba da prekorace cetvorodo petostruku visinu kamena, i da ne idu ispod visine kamena .... 1 do 4. Velieine kamena i.M. 45

x

22

x

18 em; debljine

zidova 45,50,60,70,80

em.

30 bubnjasta obrada

31 brazdasto ozrnjavanje

32 okljueavanje

33 zaravnjivanje

Potreban gradevinski

materijal 45 1,20 0,35 50 1,15 0,35 60 1,10 0,30 70 1,05 0,30 80 1,00 0,30

cna
m3

m

37 brusenje

IT]
.

.

.

.

Slog

Obrada vidljivih povrslna prema konstruktivnim gledistima .... 26 do 29 i formalnim gledistima .... 30 do 37_ Jakim rnehanickim opterecenlima izloieni kamen bosira se (obija) prema vrsti i svrsi zida. Oblaganja fasada zahtevaju mala bosiranja .... 26. na zidovima osloneima i ispune bosiranja mogu ca budu i nesto veta .... 27_ lid za ogradivanje potoka, sipove mostova itd.treba po rnoqucstvu da ima grubu povrsinu i da bude grubo bosiran .... 28_ Olvor;, n"dyoj ; vrala,

i polprozornik:

pravilna

izvodenja

38 do 51

51SPRAVNO
5,6 Tloert

81SPRAVNO 91SPRAVNO
7 do 11 Presek

P,ozo,;

n a dyoj ; potprozornlk

I kod debelih zidova treba zadrzati kontinualan prevez kamena celom duiinom .... 5! Poqresno je postaviti iv;cno kamenje i ispuniti bez preveza .... 6, Izbegavati pritisnute spojniee i spojniee koje klize ka spolja .... 7. Po rnoqucstvu uzidati paralelno kamenje u prevezu .... 8 iii ako je kamen nepravilnog oblika uzidati ga sa kosinama upravljenim ka unutra i dobra iscivijati -+ 9.

10 Dodirne spajniee dovoljno prekriti, izbegavati ukrSetne spojrucel Najmanje svaki 3.kamen mora da bude vezacl Bolji su slojevi vezaca duznjaka koji se smenjuju! i

38 Prozorski otvor u zidu ad neobradenog kamena samea

39 Prozorski kamena

otvor u zidu ad poligonalnog

Menjati slojeve sa dcdlrrurn spojnicama koje se provlace celom duzlnorn voljena i izgleda lose, Obrtanje visina slojeva pornocu prelaznog kamena bolje nego bez prelaznog kamena .... 15. Dobro izgleda i izmena slojeva ubacenirn kamenom .... 16, Y,ste z'danja

13 nije doz14 izgleda sa prelaznim

17 17 do 20 lid

18
sa dva liea, 21 lid

19
sa jednim lieem.

20

21

~:w~m;~~
42 Uokvirivanje vrata i prozora u zidu ad nepravilnih slojeva kamena sa ranim lukom

Razlikuju se zid sa jednim i sa dva liea. Kod zida sa jednim lieem povrslna okrenuta zemlji je zupcasta .... 17 do 20. Ukoliko zid treba da se ornalterise, postaviti sto je manje mocuce glatkog kamenja na liee zida. Vete cviklovane malterske spojniee poboljsavaju prianjanje maltera .... 21. Pozadinu treba popuniti otpaeima kamena I sljunka, bez maltera, da bi se odbila voda od zida. Podnozje

Horizontalni luk za rasterecenia iznad drvenog okvira .... 44. Dobro oslonjena ploca nadvoja kod malog raspona .... 45. Drveni okviri moraju da stoje slobodno i moraju da budu zapliveni prema zidu katranom i gilom .... 46, 47_

Podnozje: Treba voditi racuna 0 tome da se ispravnom podelom slojeva izbegnu previsoke 22 iii pritisnute malterske spojniee. I spojnica ispod praga ne sme da bude predebela 23. Ni u kom shicaju ne sme ugao izmedu najgornjeg sloja kamena i praga da se prernaze malterom! Radom drveta ova iviea maltera puea iii postaje propustljiva i prolazi voda (opasnost od truljenja!) .... 24. Kod pravilnog izvodenja je spojniea ispod praga uklj.nepropusni sloj debela 10 do 20 mm .... 25,

Cislo izradena iviea potprozornlka sa jakim padom .... 48_ Isturen pctprozornik okapnieom i bocno uzdiqnutlrn stranarna (najbolja izvedba!) .... 49_ Kod prozora okvirima voditl racuna 0 tome, da ne prodre voda unutra ..... 50, 51_

sa sa

93

Zidovi
Mesolliti zidovl
Vrsle zldova,

331.03.01

slog

Mesoviti zidovi, Delinlcija
Razlikuju

izvoZenje ; proracun

se meso viti zidovi sa licem od obradenog,

a zalede od neobradenog

kamena

-+ 1, rnesoviti zid sa licem od prirodnog kamena i zaledem od vestackih blokova (npr. opeke, blokove od kreta i peska) -+ 2 i zidovi od vestackih blokova jednovremeno zidani sa oblogom tesanicima (kamen plocasto obraden z 115 mm debljine) -+ 3. Kod
sve tri vrste zida obloga i zalede su povezani Ako se ploce postave i sve se racuna kao nosecl presek. zida iii konstrukcije radi se
0

bez veze ispod nossceq

oblaqanju

plocarna -+ 4. (upor. str. 92, 93). Presek plota ne uracunava se tada u nosaci presek. Noseci presek zida treba da je u stanju da primi i tezinu ploea.

Me§oviti zid od prirodnog

kamena

2 lid od prirodnog
zaledem

kamena od opeke

sa

Materijali
Kamen §kriljastih poledinu Cementni cement. rnozdanici kamenom, bakar premazi treba da je otporan prskotina, na vremenske gnezda prilike i da upijenu iii ovlaiene gline, vodu opet ispusti. utisnutog uglja, Treba listanja, bi na

da je bez

preloma,

lucenja i sl, Za tanje ploce ne treba da se upotrebljavaju ploce naneti jedan vodonepropustljiv
malteri Hazlicite mogu se upotrebiti krecnjake sloj.

one vrste kamena trebalo

koje imaju velike otvore, rupe i iile. Ako se ipak primenjuju

(npr. travertin),

samo za one vrste kamena stene Preporutuje (opasnost mleka se izolacija Po

koje nisu osetljive krscnjaka) strane. zadnje

na

i pescarske cement!

(npr. ploce od jurskog oblaganja i oplacivanja

mogu Kotve i

da dobiju mrlje ako se upotrebi koji se primenjuju Ako samo bitumena olovom.

za spotiacnia gvoide

sa higroskopnim pocinkovati i pijavice od tvrdeg i po

ne treba da su od gvoida selaka, zaliti iii cementnog Solidno

od rdanja!). sprecavaju

rnoqucstvu upotrebiti
Kotve

i bronzu.

stoji na raspoloienju su se pokazali

mora se dobra rzanje. moidanici

mogudstvu

drveta u vidu laslinog

repa, a kod manjih radova i

oo

impregnirani koske. hartije.

3 lid od opeke sa karnenorn oblogom

4 Oblaganje
betona

zida

p'ocarna od
R~plcasia opeka Obloga Obloga Rtlpicasia opeka

Podloine

ploce treba da su od cinka, olova iii terisane

t1S, mm 2.0 mm lS mOl rnm

Povrsinska

obrada u grubom krunarom, prelomu,okljucavaju zaravnjavaju, se, ozrnjuju, brazdaju, glacaju iii poliraju. iljebe,

Tvrde stene se ostavljaju Meke stene se obraduju

cepaju,

razbijaju,

zupcaju i sitno ozrnjuju.
KO(1 ligacnir
-to

I(omada

' u duii!'HJ i eve-rt. lscac

podnozJ8

5, poloza] podloznih plocica -+ 6, dimenzije kamena i spojnice u izgledu i

NF -= norrnatni fo!'mm visok 71 frtf'! 2 LZ LZ mpib,\sta opcka, iii 113 mrn vtsine 3 NF 2 NF 1 LZ 1
::0

4 LZ iii 6 NF

Mere
Oblaganje modularnom 2,5-3 tesanicima:

vlsma kamena
za debljinu

115, 156, 240, 323, 365, 490 mm (u skladu lezisnih spojnica od 10 mm); duzina

sa

c!r--.lb~_' @- ~s ....@....s >
:::: II.U~ ~"".i 6 do 13 Odredivanje visine kamena prema zidu u zaledu

"

1

_....J..,., ~

'r _1Zl~

koordinacijom

kamena

struka visina kamena;

dubina vezivanja: 115 135 178 198 240 260 365 385 zahtevima 428mm 448mm zgrade. odatle

Kada je malter isturen Podnoije je istureno za 2 em lidne

KoMle"ie
$-7

fIoi (; .,
i_zoo

n

-@lW@
.0-1 ...

l))~

,m

ptoce (oblaganje
maksimalne

plocarna) debljine
siroki velicine

20, 25, 30 mm prema 1 m, visoki

(Blokovi
_J

koji se seku su po pravilu

1 m, 1,5 do 2,5 m duzlne:

proizilaze

ploca 1 x 1,5 do 2,5 mi. Pokrivne ploce debljine 50 do

730

100 mm, duzina ploca prema potrebi: Debljina zida §irina 240 300 365 365 425 490 490mm 550mm 615mm (predvideti se kventovi

ptoce bez zidnog malterisanja
sa zidnim malterisanjem i kventovi: unutrasn]i spoljni potprozornici

pip:lVica tH poclr-kovano .::a:jvnna otovom cernemnim matterom)

sirina plote Podprozornici okapnicu!);

3D, 40, 60, 100 mm debeli preporucuju

podprozornik

20, 25, 30 mm debljine;

~~)
VlIluskas!a kctva

135 x 135 rnm.

v~r~

~_j @

Ugradlvanje
Kamenje dodirne Ireba pri ugradivanju sa ostrim krecnjaka, ivicama, granita, spojnice da po mogudstvu paralelnim dobije svoj prirodni i pod pravim krupnozrnih malterom ivice, poloiaj. uglom. Treba da Leii§ne i

Pijavice za odredivanje susednih kamenova -+ 14; rnozdanik za povezivanje kamenova po visini -+ 15; Viljuskasta kotva kojom se kotvi obloga za zalede -+ 16, 17; lzvodacld primer-s 18.

je obradeno skoljkastog a odatie popravljati investitora

stranama

treba da su jednake, bazalta, spojnice

kod IInog pescara, porfira i drugih ispunjavanja ivice kamena manjih

da nisu deblje od 5 mm, a kod stena da nisu deblje uske, plocice

od 10 mm. Dodirne treba stavljati

treba da su do dubine od 50 mm od lica ravnomerno radi lak§eg Kod

se malo prosiruju umetanjem

-+ 5. Podloine
kamenje

min. 10 mm iza spoljnje komada.

-+ 6. Okrnjeno

ne sme se

ostecenja

moie

se uz saglasnast

pazljivo izvrsitl kitovanje.

Slog
Zalede od opeka sa vertikalnim rupama Unutra~nje metterteaUnutraSnje malterisa· nje na rnref od raznje na izolacionoj ploci vueenoq lima a :: obloga od kamena, b = opeka sa vertikalnim rupama, C = opeka sa horizontalnim ruparna, d "" nabijeni beton, e = zalede od prirodnog kamena, f 24 mm vazduh, 9 = mrei:a od razvutenog lima na pocinkovanim drzacima. h = lake place od drvene vune na letvama 24/48 mm, i grub; malter, k unuuasnle malterisanje Zalede od opeka sa horizontalnim rupama Noseca obloga prema sa najmanje plocarna treci slo] prirodnog

-+ 1 treba da je zipcasto povezana
Ako je zalede od ve§tatkih da bude sastavljen od vezaca.

sa zadnjim prema

zidom iii betonom

30% vezaca, kamena

blokova

-+ 2 mora svaki
sa nosedim

Kod oblaganja

=

-+ 3 ove treba da su iste debljine iii vece ad 1/3 njihove visine iii min. 115 mm.
i da ulaze bar 100 mm u zadnji zid.

Vezaci treba da su min. 240 mm debeli (duboki)

=

=

94

Zidovi
Mesoviti zidovi

331.03.02

Debljinu obloge i zida treba medusobno tako podesiti da su deljlvi sa sirinom opeke. Visina komada obloge i zidanog zaleda treba da je tako podesena, da zajednicke lezisne spojniee preseeaju celu debljinu zida u istoj ravni. Visina komada obloge prolzllazi prema tome iz vislne komada od kojih je zidano zalede (upor. "mere") -+ 7 do

13.

23 do 26 izolovanje hladnih mostova, a = abradeni prema toplmno-tehnickirn zahtevtrna, d =- mailer. Podnotje

kamen, b "" zld,

C ::: izolacione

ploce debljine Kolvljenje Mesoviti zid, osim maltera nije drugacije kotvljen. Pijavicama, rnozdanicima iii kotvama treba osigurati samo one kamenje, koje je narocito iztozeno pomeranju (npr ugaono kamenje, kventovi, venci, podnozno kamenje). Oblici kotvi koje se upotrebljavaju -+ 14 do 17. Postavljanje kotvi -+ lB.

-ACN-

DopuStena 27 do

naprezaeja

30 Prikljucak podnozja na malter fasade
Obloga se rnoze uracunati prema -+ 1 do 3 u noseci presek samo ako je jednovremeno zidana sa zaledem u pravilnom slogu. Za dopustenl napon vazi najmanja pripadajuca vrednost upotrebljenog kamena (noseceq zida iii obloqe).

Ugiovi venca

/

)..------,

lL __ ®.__

~irs:;::==
II

11

II

Toplotna zaslila
Prirodni kamen pruza relativno slabu toplotnu zastitu. Kod malih debljina zidova (" 45 em) potrebna je posebna toplotna zastlta, Ona se rnoze postici dozidivanjem zida od lakih (ali cvrstih) blokova (npr opeka sa vertikalnim rupama -+ 19 iii opeka sa horizontalnim rupama -+ 20, pornocu nosaca za malter ispred vazdusnoq sloja -+ 21 iii stavljanjem izolacionih ploca (npr. lake ploce od drvene vune) na unutrasnlu stranu zida -+ 22 Obradeno kamenje u tan kim zidovima su hladni mostovi i zahtevaju narocite izolacione mere -+ 23 do 26.

It

Ispad ugla ..... 31; upad ugl8 ..... 32; ubijanje ..... 33; spustanie profila ..... 34.

Specijaln;

delovi

gradev;na da je uradeno od sto je moguce vrsta jedrijih, vodonepropustljivih potreban i tvrdih sloj

Podnozje.treba

vrsta kamena (npr. granit). od penjuce vlage.

Kod higroskopskih

kamena

je zaprecni

904)$-

43,45 ; poqresno izvedena ..... 44, 46. Ukrasne lrake

~ ~
Astragali ..... 47, 48; klima ..... 49; jajasti stap ..... 50.

Najpovoljnije je uvuceno podnoz]e -+ 27, koje omogucuje kapljanje kise sto se sliva niz fasadu. Ako iz oblikovanih razloga ne dolazi u obzir podvuceno podnoz]e, rnoze se izvesti ravno -+ 28 iii istureno -+ 29, 30 Ispad ne treba da je veci od 50 mm. Ako se iznad podnozja predvizalu materijali koji upijaju vodu (npr malter, mekani pescar, zid od opeke) treba tvrdi kamen podnozja podici nekoliko em iznad ispada -+ 3D, kako zaostala kisnica i voda nan eta prskanjem ne bi dosla do upiiajuclh materijala. Podeone trake i venci treba da sprece slivanje vode niz celu fasadu (sluze kao okapnici) a i opticki da podele zid. Razlikuje se venae podnozja, pojasni venae (u visini tavanice), potprozorni venci i glavni venci. Nazivi uglova venca -+ 31 do 34. Profili se sastavljaju iz osnovnih oblika prema -+ 35 do 42. Jednostavni pravi profili imaju dan as prednost u oblikovanju gradevina. vazno je da venci imaju dovoljno veliku i pravilno oblikovanu Ukrasne trake okapnicu

<
Zupci ..... 51, 52; konzolni venae ..... 53.

-+ 43 do 46.
Istorijski oblici su astragali (ponegde)

ozivljavaju

vence.

jajasti stap

-+ 50 Tzv. zupci se jos i danas primenjuju

-+ 47, 48, kim a -+ 49 i -+ 51 do 53.

~

54 do 57 Jednostavni

@~

glavni venei (iyvedeni primeri)

Glavni venci su zavrsetci krovnog pokrivaca (krovne ploce) na strehi iii zabatu, treba da zastite spoljnje zidove od kvasenja odozqo. Svojim ispadom stlte spoljnje zidove u izvesnoj meri od pljuska a prozore od suncevih (podnevnih zrakova). Danas se daje prednost jednostavnim vencima od obradenog kamena -+ 54 do 57, Moguce je oziveti ih malo pornocu zubaca -+ 51, 52 iii konzola -+ 53, 58 Dok se danas voda sa krova odvodi pornocu oluka i odvednih cevi, ranije (narocito u juinim zemljama) oluk se cesto izradivao u glavnom vencu-s 59 do 61 na ko]i su se prikljutivale lule -+ 61. Kod jako isturenih venaca, teziste venaca leii izvan zida ..... 62. Zbog toga treba predvideti dovoljan kontrateret i kotve

-+ 63, 64.

Po k lop n e pi 0 Ce stite parapete i slobodno stojece zidove od vlaienja odozgo. Izvode se na jednu -+ 65, 66 iii eve vode -+ 67,68 Ked visokih zidova dovoljno ih isturiti i izgraditi okapnicu -+ 66 do 68. Kod niskih zidova dovoljna je okapna ivica -+ 65, eesto se izvodi i bez ispada -+ 67 (npr za nazidke ravnih krovova). Ispod poklopne piece staviti zaprecni sloj!

_.II~.
Radionicki 64 Kotvljenje glavnog venca Pokr;vanje a ::: abradeni kamen, b '" zid, c ::: zapeceni sloj, d "" pokrov ad cinkanog lima

plan (crtez rezanja) kamena) u koji je

Klesaru je potreban za njegov rad naroclti radionicki srtez (rezanje ucrtan svaki pojedinacnl kamen i obeleien broiem-s 60,

95

--

Zidovi
Oblagal1je obradenlm kamenom
Radlonickl plan (crtez rezanja)

331.04.01

Presek EF

Podorozornik
80 lzvodacki primeri radionickog izostavljene zbog preglednosti. 69 do 75 Istorisjki izvodackl primeri za glavne venee i perapete izvedenim gradevinama (prema literaturi 32, 33) 76 do 79 Zaptivanje spojniea na pokrivci. oblaganje Kotvljenje kamenim ploca plocama (prirodni kamen, vestackl ad tesanog kamena na plana mesovlto zidanog zida (prema

~~J

1om90W

t

lit. 34). Mere su

Objasnjenje uz 69 do 75: Konzolne vence po mogudstvu tako duboko vezati da leziste ostane u zidu ..... 69, 70, 72; inace su potrebne jake, duboko u zid ugradene kotve ..... 71,73 (proracunatii). Nikako ne koristiti krovnu stolicu da bi se venac drzao u ravnotef ..... 73, 74. Parapete zasfiti od vlage ..... 75.

kamen, vel ike gipsane

place) Oellnicija, malerijall, povrsinska obrada: Ucvrsivanje obloge od ploca: Ploce se vezuju za nosedi zid sa kotvama. Pornocu kotvi i vodlca treba tezinu ploce preneti na zid. Rastojanje lzmedu zida i place 15 do 30 mm.

·W... ?/ b •...... " ...•........ •. . " a :.
1 do 4 nacinl kotvljenja. a ploca, b malterl), d Kotva, e vodiea kotve,

=

=

=

:22

r
=
malterska spojniea, noseci zid. e

=
f

= malterski

odbojnik

(krecni

Kod zidnih povrsina < 5 m2 mogu se place zaliti produznirn malterom ..... 1, 2 (Paznjal Cement napada neke vrste stena!) Kod vedih povrsina maze se upotrebiti kao drzac razrnaka odbojnik ad krecnoq maltera ..... 3, ipak je bolje imati nezaliven, provetren meduprostor ..... 4. Kao kotve i drzaci razmaka upotrebljavaju se savijene kuke ..... 5, 6. Tezina place prenosi se na metalne ugaonike ..... 7, 8, 10. Pogodni su celicni profili, ubetonirani u zid sa ubacenorn sponom ..... 9 (ubieajene u SAD). Ploce kod kojih su dodime i lezisne spojniee kontinualne, treba smaknuti. Debljina spojniea 2 do 4 mm, donje povrslne tavanica, venaea itd. plaCe se vesaju, Kotve se pornocu izuvijane zice ..... 11, 12, 15, zavrtnja ..... 13, 14 iii metalnih ugaonika sa viljuskom za kotvljenje ..... 16. Vidljivi zavrtnji ..... 14 treba da su dobra zaptivenil Na strehi ..... 17 i podnozju ..... 18 do 20 potreban je kontinualan prorez za vetrenje. Donji zavrsetak pomocu plostlh kotvi ..... 18, bolje pornocu ugaonika ..... 19, 20. Kod resenia prema 19 moguee je normal no vetrenje kroz nupe na oslo nom ugaoniku. Spoj na u91u 21 do 26; prikljucak prozora i vrata ..... 27 do 32.

ObJaganje

slubova

..... 33 do 51; vencl ..... 52 do 64.

Spoj na uglu rnoze se izvesti kosim zaseeanjem smaknuto ..... 24 iii sa umetkom ..... 26.

lido

16 Veretikalno

vezivanje

ploca (obesene

piece)

Prikljueak postave izvodi se najceace suceijavanjern svrhe ako se srnice ..... 29 iii stavlja umetak ..... 31,32.

D••• _111
..... 21, 22, ravnim spojem ..... 27 do 32_ Izrada profila ..... 33 iii suceljavanjem

..... 23, 25,

ima

i
17 Prikljucak strehe; 18 do 20 prikljueak i leziate podnozja

I.

i_J

t

Oblaganje stubova maze se izvesti kosim zasecanjem 37. Profiliranje pomocu smieanja ..... 36, 37.

..... 34 do

96

Zidovi
Oblaganje obradenlm kamenom
Obiaganje betonskih stubaea u spoljnjem zidu Oblaganje celicnih stubova

331.04.02

u spoljnjem

zidu

Istureni stub (upor. i str. 81). Oblaganje posebnim komadima -+ 38, suceljavanjem -+ 38 do 42, sa iljebom

39 iii sa jed nom poklopnom plocom -+ 40 do 45 -+ 48 iii ubetonirano -+ 44, 45.

Oblaganje velikih profila pojedinacnim komadima -+ 46 do 4S, jed nom poklopnom plocorn -+ 49 sa ravnim spojern iii iljebljeno. Oblaganje plocama, Izvodacki primer

50, 51; kod malih profila

"II

iI
II

a = obloga ad pl06e 30 mm debljine
b"'20mm c "" korve ad bronze pocinkovanog pljOOlog gvoMa

i'

izolaClona place 0 25 mm lakog oetona e "" cementni mailer b f = !lOOOCl zid 9 ~-arrmrenobetonski d
=

II

Bakama

kUka

neoprozorns

Padprolornik laedenim lJjebOm

sa

K ad obIagatlja ploCama IlIije
po!rebno .mlcati dad'rne spojnlee

SlUIJae

Glavni venei

-+ 52, 53;

opsivanje

prozora

-+ 54

do

57

Venae na nastresnicarna

npr. kod kucnih ulaza

-+

58, 59

o

Venae na podnoiju Oblaganje plocama,

--+ 60

do

63; pojasni venac-s 64.
primer

izvodacki

L II

r
Ziatno eickslrars praf;1 oc lakog metala

___ 66 Ravna fasada od obradenog kamena jedne banke u Njujorku (prema lit. 33) 67 Fasada od obradenog (prema lit. 36). kamena

Ziaino elok.irane

trake I lime", ad Iakog metata DOsseldor1

jedne trqovaeke

kuce (Hanemann-Haus),

'itx,'t'J!i'_...

97

_

Zidovi
Kameni okviri
Kameni okv;r; kod zidanja vidllom opekom Kamen; prozerskl okviri u malterlsanlm zgradama

331.05.01

i sa kamenom

oblogom

_ .... _ _..---~~[----------J[l
-

1 Kameni okvir sa
kamenim prozorskim je krstom, nadprozornik rasterecsn lukorn Kamen; okvlr;

2 Kameni okvir sa vezacima. nadprozornik je
lucan sa kamenom

3 Snazno prof iii ran kameni
okvir, nadprozornik Je rastereeen lukom od opeka 4 Jednostavan kameni okvir Nadprozornik je rasterecen lukorn od opeke 5 Fazonski kerarnicki delovi sastavljeni u okvir. Rasterecenost pomocu betonskog nadprozornika 6 Prozorski okvir od kamenih ploca

zavrscern,
I mailerlsanom

za vrata u zic!u od vic!ne opeke

~. ~p
-.... =-:j---------l.:~

zic!u

Naroella Prozorski

uputstva okviri

za izvodenje i postave zahtevaju dobro kotvljenje i zaptivanje sa zidom. Ako se

upotrebe vezaci (-.. " 2, 27, 28) nisu potrebne nikakve narocite kotve. Kod debelih preseka kamena i lakih zidova, mora se iznutra izjednacltl koeficijent toplotne provodljivosti pornocu izolacionih ploca -.. 24 do 26, Podprozornike, kod visokih prozora i nadprozora snabdeti okapnicom. Dovoljnim isturanjem se obezbediti ad curenja okapne vode niz zid. Leiiste vertikalnog okvira dovoljno prepustiti preko podprozornika da ne bi voda usia u spojnicu.-.. 51, 52, 57. Klinker obllkovan za podprozornike (modeli SchOtte - AG)

=-_._qt ~t--j

--..
7 Snaino nadvratnom profilisani plocorn B Okvir sa lucnlm nadvratnikom od pojedinih komada vezanih vezaclrna za zid podprozornika

kameni okvir sa ravnom

9 Jednostavni okvir za vrata od kamenih ploca, rasterecen]e pornocu betonskih nadvratnika

.. -_ ..
ot

!~~
-(2.00)240

a

~O;!"

POjedinosti,

prikljucak

10 Ploea od klinkera sa

11 Klinker za podprozornik

12 Ugaoni klinker za podprozornik

okapnicorn
Izvlacenje spojnice kod ablezenlh zidova

13 do 17 Pokrivanje Plocice se polaiu prionjivost ploclca

podprozornika u cementni

keramickim malter

plocicarna. na donjoj strani, (b) povecava]u

(a): iljebovi

Ked poroznlh blokova (obloina opeka) treba izvucl spojnice sa poroznim malterom (kretni rnalter, malterska grupa I). Dodavanjem boje iii stavljanjem neupotrebljivog peska dobija se malter slabog kvaliteta koga ubrzo ispere kisa. Treba voditi raeuna kada se upotrebljava slnterovano kamenje (klinker, gradevinska keramika): 1) Oblogu i zid zidatl malterom grupe II 2) 3) 4) 5) Zid zastititl od vlage: zidne ispade, pokrivke itd. izvesti tako da odbijaju kisu (okapnice!). Spojnice izgrebati do dubine 2-3 mm, iscetka!;' Spojnice izvuci cementnim malterom 1:3 (po rnoqucstvu dodati neko ispitano zaptivno sredstvo). Maiter utisnuti u dva sloja, dubina svakog sloja 10-15 mm, smaknuti krajeve spojeva. Iznutra prvo izvuci dodirne spojnice pa leiisnea dodirne. Malter za spojnice utisnuti ravno u sve neravnine klinkera. spolia prvo lezi~ne pa

18 do 20 Podprozorici od vestackoq kamena (prema Rettig) Okviri sa okaprucorn su povoljniji nego okviri koji ostaju u ravni -.. 19,20. a =spoljnji podprozornik, b = unutrasn]i podprozornik, c = lzolaclona ploca, d = zapnvac

-..,8

$)

21 do 23 Podprozornik od prirodnog kamena (prema uglednim listovima za obradu kamena).a = podprozornik od obradenog kamena (mere -.. tekat) , b = unutrasn] podprozornik, c = cementn malter, d = zaptivni kit Pojedlnosli, prikljucak bocnog naslona uglednim listovima za obradu kamena)

24 do 26 Podprozornik od obradenog prirodnog kamena sa nisorn za grejno teio ispod prozorske daske (prema uglednim listovima za obradu kamena prema lit. 37) a = podprozornik; b = izolaciona ploca: c = zaptivni kit.

i nadvoja

(-..

tekst)

(za

sada

prema

27 do 3D Duboki okviri za prozore
upotrebe vszaa, nije potrebno

i vrata sa sirokim celom od punih profila. Ako se kotvljenje. Kod neprekinutog okvira vpotrebne su kotve.

31 do 34 Duboki okviri za prozore i vrata sa uzanim celom od profilisasnih Kotvljenje za zid je potrebno i to pomoCu cementnog maltera i pijavica.

ploca.

35 do 38 Plitki okviri za vrata i prozore sa slroktrn Celom od kamenih ploca -.. 35, klinker ploca -.. 38 i keramitkih profila -.. 36, 37, Potrebno je kotvljenje pornocu pijavica,

39 do 42 Plitki okviri za vrata i prozore sa uskim kamenih ptoca, spolja i iznutra. Ploce treba ukolViti.

celom

izvedeni

kao postava

od

98

Zido'll!
Kameni okviri
I""odacki primer; za prozorske okvlre od Qradevlnske keramike
""9

331.05.02

I
I

77~

--, --.,

a ~ obloga obra<lenim kamenom b zuf pozarf C ".. gradevinska keramfke

=

a -lid
b = cementni maher (malter grupa 111) » postava d - podprazomi kamen

c

43 Prozorski okvir od gradevinske keramike
(prema lit. 38)

44 Prozorski okvir ad gradevinske keramike
(prema lit. 39)

d I<olvljsnje e ~ zaprecrn sloJ (prolly v!age) f "'" nepokretoo zaslakljivanje 9 ~ okapnica h = lui< za rastere6vanje u zidu

=

a zid b .:::; cernentru maher
>

e f"'"

= podprozornik • nadprozorrske
ugaoni kamen ugaoni Kamen

(mailer ",up. c = postava d ~ podprozomi k.amen

110

9 ~ prozorskl okvlr h = izolacija

45 Prozorski okvir od gradevinske keramike
(prema lit. 39)

46 Prozorski okvir od gradevinske
keramike (prema lit. 40)

4B do 50 Poloza] kapaka u odnosu na okvir lopnim zljebom -i> 50 a = haka
b
la

Po pravilu

se izvodi sa tupim spojem

-i>

48, zljabljeno-i>

49 iii sa prek-

51 Povezivanje

kamenog

podprozornika

sa okvirom

= okapnics
vrauma

naslon OS traka

c = met.lna

d = ;wlacija

52 do 56 Donji prikljutak 53 do 55 sa zaptivanjem

Il!
,\ ~

~b
Kotvaod pljoStlh \!Volda

V:!!:;:I

!;;

0

~

. SUpl;a spojnica 52, sda izolacijom na donjem naslonu-e-

vrata jednostavan-e u podu -i> 56

57 Siobodne stepenice od obradenog

kamena

(isturene

stepen!ce)

sa prikljutkom

vrata

99

Zidovi
Armirani zid prema DIN 1053, deo 3
1 Oblasl primene Ova norma vaii za nosece gradevinske delave ad armiranog zida, kod koga se armatura staticki izracunava, Treba ispostovan zahteve u pogledu toplotne zastite, zastite od buke, pozara i vi age. Primedba: Smernice za Dimenztonlsan]e i izvodenje ravnih nadvoja smeju i dalje da se primenjuju unutar njihove oblasti primene. armature Razlikujemo sledece vrste postavljanja armature u zidu, koje mogu i da se kombinuju: a) horizontalna armatura u leiisnim-spojnicama (vidi sliku 1) b) horizontalna armatura u za to oblikovanim blokovima (vidi sliku 2 i 3) c) vertikalna anmatura u blokovima sa malim supljinama (vidi sliku 4) d) vertikalna armatura u blokovima sa velikim supljinama (vidi sliku 5) e) armatura u obzidanim supljinama (vidi slike 6 i 7) 4.3.3 Racunske vreenostl tvrsloce zlda

331.06.01

4.4.3 Smicanje

plota

Kao racunsku vrednost lJ" treba za pune i suplie blokove kod pritiska u pravcu rupe primeniti lJ" prema DIN 1053 deo 1 odn.deo 2.Kod pritiska poprecno na pravac rupe treba lJ" smanjiti na polovinu kod .Giter" i kod supljih blokova. Ukoliko koo preseka sa ispunjenim supljinama racunska vrednost cvrstoce betona iii maltera leii ispod racunske vrednosti cvrstoco zida, onda je za ukupan presek merodavna racunska vrednost cvrstoce materijala ispune. Ukoliko se ispuna vrsi sa malterom onda kao racunsku vrednost za malter grupe III treba primenrti 4,5 MN/m2, a za maher grupe Ilia 10,5 MN/m2 Za raeunske vrednosti betona vazi DIN 1045. 4.3.4 Dokaz olpornosli na izvijanje

Dimenzionisanje iz izvijanja ploca u odnosu na poprecnu silu treba vrsiti prema DIN 1045. Ali odstupcajuce od toga za granice osnovnih vrednosti napona smicanja vazi 'tOll = 0,015 lJ" sa lJ" prema DIN 1053 dec 1 odn.deo 2. Ova granicna vrednost vazl i kod .Glter' i §upljih blokova nezavisno od pravca opterecen]a. Navedene granicne vrednosti 'tOll vaza za armaturu koja ne prihvata savijanja i oblast smicanja 1 bez armature smicanja. Naslagana armatura savijanje-zatezanje nije dozvoljena. Dejstvo anmature smicanja ne sme da se upo-

2 Postavljanje

trebi.

4.5 Sadejslvo

zida

i betona

Kod pritisnutih clan aka sa umerenom vitkoscu (.I ~ 20) sme da se pribliZno obuhvatl uticaj neieljene skscentrlcnostl i skretanja usled sabijanja prema Teoriji II.Reda Dimenzionisanjem u srednjoj treeini duZine izvijanja uz uvaiavanje dodatne ekscentrlcnosti f prema [ednacini (1). "" f=--46 d 8 (I)

Sadejstvo zida i betona sme da se pretpostavi samo ako se ne ocekuju ekstremna naprezanja zbog razucttih ponasanja deformacija. Mora da se betonira uz neomalterisani zld. Ukupan presek sme onda da se dimenzionira je sastavljen od materijala manje cvrstoce, tako, kao da

Ako se na spoju ocekuju veci naponi smicanja od 'O" prema pasusu 4.4.3, onda sile smicanja treba potpuno pokriti armaturom. Ako prevagne dimenzionira 1045, betonski presek onda i on sam sme da se kao presek eelienog betona prema DIN

3 Graclevinski 3.1 Zidarski

malerijali blokovi

Ovde znace: "" duzina izvijanja d debljina poprecnoq

preseka

u pravcu izvijanja

Smeju da se koriste samo blokovi prema DIN 105 dec 1 do dec 5, DIN 106 dec 1 ideo 2. DIN 398. DIN 4165, DIN 18151, DIN 18152, DIN 18153 i namenski oblikovani (formirani) blokovi. Dodatno vaze zahtevi prema prilogu A. pasus A.l Udeo otvora i cvrstoca na pritisak formiranih blokova treba izraeunatl prema prilogu A, pasus A.2.2. Kod formiranih blokova za vertikalnu armaturu razlikujemo izmedu .rnalih" i "velikih" supljina. Male supljine (vidi sliku 4) moraju u svakorn pravcu da prikazu minimalnu meru od 60 mm, veliki ispusti (vidi sliku 5) u svakom pravcu minimalnu meru od 135 mm. Kod formiranih blokova za horizontalnu armaturu sme visina supljina da se umanji na 45 mm (vidi slike 2 i 3) zbog dodatnog maltera. Kod serklaza prema DIN 1053 dec 1 sme da se odustane od zahteva postavljenih blokovima prema prilogu A, pasus A.l 3.2 Maller za zldanJe

vitkost

= hx/d.
5 Pravila 5,10psle Na armiranje gradevinskih delova iii delova zida treba smisleno primeniti pravila za celicni beton prema DIN 1045. Armaturu polja treba doduse voditl u jed nom redu preko pune sirine oslonca. 5,2 M;nimalna armalura armlranja

Kod pritisnutih elanaka sa velikom vitkoscu (l > 20) treba uraditi tacan proracun prema DIN 1045, Vitkosti

l> 25 nisu dozvoljene. za popreenu silu

4.4 Dlmenzlonisanje

4.4.1 Opsle
Kod dimenzionisanja za poprecnu silu treba razlikovati naprezanje zida na smicanje od opterecenia paralelno sa ravni zida (smicanje tankih ploca) i upravno na ravan zida (smicanje ploca),

4.4,2 Smicanje

lankih

ploca

Sme da se koristi samo malter za zidanje prema DIN 1053 dec 1 sa izuzetkom normalnog maltera grupe maltera I. Armatura sme da se postavi samo u normalnom maltenu grupa maltera III i lila prema DIN 1053 dec 1 Dodatak mora da ima gust sastav i da odgovara DIN 4226 dec 1 3.3 Belon za popunjavanje supljina sa

Dokaz smicanja sme da se izvrsi na razmaku 0,5 h (h korisna visina nosaca) od ivice naleganja. Kod previss pritisnutih preseka pravougaonika je dovoljno da se ispita mesto maksimalnog napona smicanja. Kod razudenih preseka dokaz sme da se vi'Si u visini nulte linije u stanju II. Na ovom mestu primenjiv raeunski normalni napon CT u ravni lel'isne spojnice sme pOjednostavljeno da se proceni iz siIe u lazistu FA, i to na

Radi izbegavanja sirokih pukotina moraju da se tspostuju minimalne vrednosti stepena armiranja. Minimalne vrednosti za clsto opteretenje teretom date su u tabeli 1 Ako naprezanja nezavisno od opteretenja pokazu rnoqucnost veoma sirokih pukotina, preporueuje se sadrza] armature od min.0,2 % ukupnog preseka u samom iii priblizno u pravcu naprezanja. Ako prevagne betonski presek, za minimalnu armaturu betonskog preseka vazl DIN 1045. Vrednosti tabele vaze za SSt 420 S i SSt 500 S. 5.3 Razmaci sipki skim delovima u piocaslo napregnulim gracev;n·

2 FA
(2) b .( Ovde znace: b sirina preseka nosaea ( sirina raspona nosaca kod konzolnih nosaca,

nezastieenom

armaturom
Za popunjavanje treba upotrebiti beton najmanje klase cvrstoce S 15 prema DIN 1045, ukoliko za zastitu od korozije armature nije potrebna veta klasa cvrstoce. Najvete zrno ne sme da prede 8 mm. 3.4 Belonski koristiti celik rebrasti betonski eelik prema DIN 488 dec

odn.dvostnuka

duzina

konzole

cece:

Treba dokazati da naponi smicanja sadrzs vrednosti koje se mogu prihvatiti prema DIN 1053 deo 2, pasus 7.5. Dopunski uz to za racunske vrednosti kohezije lJ". vazi sleMalter grupe II: Laki rnalter: Malter tankog leiista:

Za minimalni razmak izmedu sipki armature vaii DIN 1045, Maksimalna vrednost razmaka sipki sme kod glavne armature da iznosi 250 mm, a kod popreene armature 375 mm. Ako se armatura rasporedi prema slici 5, onda je treba opremiti uzengijama prema DIN-i 1045. U tom slucaju centralni osovinski armaturnih korpi ne sme da prede 750 mm. 5.4 Kolvljenje sipki armature

Treba

1

&.. ~ 0,08 MN/m2 &.. = 0,18 MN/m2 &.. = 0,22 MN/m2

Kotvljenje sipki armature treba sracunatl prema DIN 1045. Za armaturu u malteru treba, odstupejucl od ovoga, dozvoljene osnovne vrednosti naprezanja na spoju uzeti iz tabele2.

Tabala 4 Ilimenzionisanje 4.1 Opsle DIN

3: Zahtevi i oqranicenja

kod izvodenja Vertikalna armatura u specijalnom bloku sa malom supljinom premaslici 15 4 u specijalnom bloku sa velikom supljinom iii u obzidanim supljinama prema slikama

Horizontalna armatura u lezisnoj spojnici premaslici 1 Materijal ispune Ispunjavanje vertikalnih supljina maksimalni precnik sipke mailer grupe III iii lila u posebno oblikovanom (specijalnom bloku) prema slikama 2 iii 3 malter grupe III iii III.
Beton ~ B

Dimenzionisanje armiranih preseka treba vrsiti prema 1045 uz uvazavan]e sledeclh odstupanja. 4_2 Uvoclenje cptereeerqa

5, 6 iii 7
Beton ~ 815

Leiisne sile armiranog zida treba da se uvedu direktnim lagerovanjem na pritisak. Ukoliko to nije mogute moraju sile u leiistu da se preuzmu dovoljno ukotvljenom armaturom. Kod greda i nosaca slienih zidovima koji sem sopstvenog opteretenja moraju da nose i druga opterecenja. moraju ta opteretenja da se unesu u zonu pritiska na savijanje iii iznad toga, ako nije prisutna dovoljna armatura vesanja za prenosenje tih optereeenja do visine zone pritiska na savijanja. 4.3 Dimenzlonisanje na savijanje, nom sUom i samu duznu silu 4.3.1 Ogranicavanje v;lkosli savijanje sa podul'

malter grupe III iii malter grupe III lila iii Ilia u svakom sloju blokova

8

najmanje na svaki metar visine zida '4 prema DIN

14
sa svih strana najmanje 2·struko precnika sipke. prema pov~ini zida> 30 zahteva

1045 deo 1
prema DIN 1045

Prekrivanje

prema povrsini zida> 30 kod trajno suve klime u prostoriji u svim drugim slucajevima

prema DIN 1045

sa svih strana 2·struko pretnik. sipke, prema povr~ini zida ~ 30

izvijanja Zastita ad korozije

Vitkost na savijanje lid gradevinskih delova koji su optereceni savijanjem ne sme da bude veca od 20. Kod nosaea slienih zidovima staticka korisna visina da se primeni samo do polovine sirine raspona (,

bez posebnih

bez posebnih

zahteva

h sme

pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)

prama DIN 1045

pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)

premo 1045

DIN

4.3.2 Dimenzionisani presek Dimenzionisani presek je noseci zid. ~upljine koje su popunjene sa malterom iii betonom ubrajaju se u dimenzioni· sani presek.

Minimalna debljina armiranag zida
1)

'15
treba dokazati n.pr.opstim gradevinsko-nadzornim odobrenjem

Upotrebljivost

100

lido,,!
Armirani zld prema DIN 1053, deo 3
od korozlJe 7.3 Spojnice

331.06.02

6. zastlta armature
6.1 lIIezasticena

u zidnom rnalteru Nezasticena armatura sma da se polozl u zidni malter samo kod onih gradevinskih delova koji su izloieni trajno suvoj klimi prostorije (uslovi zivotne okoline prema DIN 1045. tabela 10, red 1), npr.u unutrasniirn zidovima.
armatura

l.ezisne spojniee treba uvek zidati punom spojnicorn. Dodime spojniee treba kod horizontalnog smera napona i vodenja armature takode izvoditi punom fugom. Kod vertikalnog smera napona i vodenja armature dozvoljeni su suvo sucelieni blokovi sa nezamalterisanom dodirnom fugom. Spojniee sa arrnaturorn prema sliei 1 smeju da budu debeIe do 20 mm; kao smerniea za debljinu spojniee vazi evestruki precnik sipke,

Tabela 2: Dozvoljene osnovne vrednostl napona preveza dozv .• 1 za rebrastl betonski celik prema DIN 488 dec 1 Osnovne Grupa mallera U lei.isnoj spojnici
MN/m2

vrednosti

dOZV.!1

6_2 lIIezaslicena
Ijinama

armatura

u betonom

ispunjenim

supu betozahtevi

u specijalnim blokovima 1) i supljinama MN/m2 1,0
I,'

Nezastice·na armatura sme da se upotrebi samo nom ispunjenim supliinarna kada su lspostovani prema pasusima 7.4 i 7.5. 6.3 Zastii:ena armatura

7.4 A,malura
Armaturu treba poloiiti u malter tako da je on obavije sa svih strana. U supljinama sa nezasticenom armaturom prema slikama 2. 3, 5, 6 iii 7 mora crzacrna rastoiania iii drugim merama da se obezbedi da armatura leii plan ski i da je sa svih strana obi ozena betonom. U spojniee prema sliei 1 smeju da se poloze najvise 8 mm debele sipke iii elementi armature, ali u supljinama same do precnika stapa ad 14 mm. Stapovi sa precnikom veeirn od 14 mm su dozvoljeni same u betonom ispunjenim supljinama. Kod izvodenja prema sliei 7 treba slojeve zida u svakom slucaju povezati kotvom, n.pr.zicanirn kotvama prema DIN 1053 dec 1 Tabela 1: Minimalna armature Minimalna armatura u odnosu na ukupan popracnl presek Poprecna armatura min}.lQ
11

III

0,35 0.70 vidi pasus 7.5

Ilia U vezl prekrivanja

Ako nisu zastupljeni slutajevi kao u pasusima 6.1 i 6.2 onda treba armaturu zastititi posebnim merama protiv korozije [npr. poeinkovanje plamenom iii oblaganje plastikom), tija je upotrebljivost dokazana n.pr.opstlrn gradevinskonadzornim odobrenjem. 6.4 Dejslvo korozlvnih sredstava

7.5 Prekrivanje
Kod nezastlcene armature u betonom ispunjenim supljinama prema slikama 2. 3, 5. 6 iii 7 treba lspostovatt minimalne vrednosti prekrivanja prema DIN 1045. Ne uracunavaju se zidarski blokovi. Razmak izmedu manje 30 mm.

povrslne cellka i zida mora da iznosi najsa si-

Kod upotrebe plamenom poeinkovane armature treba u malteru i zidarskim blokovima ograniMi sadrza] na eink agresivno ceiujucih elemenata, posebno sulfata i hlorida. Pesak mora da odgovara zahtevima prema DIN 4226 dec 1. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u malteru vazi DIN 1053 dec 1, prilog A, pasusi A.2.3 odA2.4. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u betonu ispune vazi DIN 1045, pasus 6.3. Za hidraulicnlm malterom vezani zid i blokove treba ograniciti sadriaj sulfata i hlorida prema DIN 4226 dec 1 ideo 2. Kod spoljasnjeg delovanja agresivnih sredstava kao sto su sulfati i hloridi nije dozvoljena plamenom poeinkovana arrnatura. Armaturu treba zastititi drugim merama. 71zvodenje 7.1 Opste Za izvodenje vaz! DIN 1053 dec 1, ukoliko u sledecem drugatije utvrdeno. Tabela 3 daje pregled postovati. 7.2 Minimalna Armirani debljina 115 mm debeo. zahteva i oqranlcenja nije

Prekrivanje malterom u speeijalnim blokovima mora svih strana da odgovara najmanje dvostrukom precniku pke. 7.6 Ispunjavanje

Potoza] glavne armature

supljina

Glavna armatura min ~H Horizontalno u lei:i~- najmanje cetiri nim spojnicama iii slpke sa precrnsupljinama slpke pre- kom od6 mm po m ma slikama 1 do 3

ukoliko J.lH < 0,5 %:

Specijalni blokovi sa malom supljinom prema sliei 4 smeju da se ispune samo malterom grupe III iii Ilia u svakom sloju blokova. Velike supliine za preuzimanje vertikalne armature moraju najmanje nakon svakog metra visine zida da se ispune i nabiju.

8 Kontrole l provere

kvaliteta

na gradevini

Vertikalno u supljinarna ill posebnirn slogovirna prema slikama 4 do 6 0,1 %

""" °

koje treba is-

MeO'uvrednosti ravcllniiski interpol irati ukoliko ~lH >0,6 % ,"", 0,2 "H 0,2 J.lH

Svakoj isporuei zidarskih blokova treba prilozitl otpremnieu iii listie 0 pakovanju, iz kOjih se pored oznake norme zidarskog bloka i dodatne oznake 8M vidi da zidarski blokovi ispunjavaju zahteve za armirani zid (8M). lzvodac gradevinskih radova mora da prekontrolise da Ii se podaei na otpremniei iii listi6u pakovanja podudaraju sa gradevinskotehnickorn dokumentaeijom. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajuclm normama za zidarske blokove.

zid mora da bude najmanje

U celom cuzinorn obzidanim supliinarna prema slid 7

0.1 %

Postavljanje

armature

prema

2 a do 2 e

Armirani

zid

Slika 1: Horizontalna arrnatura u leiisnoj spojnici (principijelna skica)

Slika 2: Horizontalna armatura u specijalnim blokovima(principijelna skica)

Slika 3: Horizontalna

armatura u specijalnim blokovima u obfiku levka (principijelna skiea)

1 do 4 Oblasti primene

armiranog

zida

Visina blOkov8 mm 71

5 do 7 Polo~aj i raspored

armature

u spojnieama

Slika 4: Vertikalna armatura u specijalnim blokovima sa matorn §;upljinom (principijeIna skiea)

Slika 5: Venikalna armatura u specijalnim blokovima sa velikim supljinama (principljelna skica)

8 do 10 Polotaj

..Giter" blokova za armaturu.

Slika 6: Armatura u zidanim §;upljinama (prtncipfjelna skica)

Slika 7: Armatura u zidanim supljinama lom duzinom (prineipijelna skica)

ce13 do 16 Nadvoji vrata i prozora od armiranog zida

101
• .,;,'1::i}lI> . _

Formlranje nadprozornika Podrumski zid od ravnih blokova 11 13 14 15 19 Prozcrskl saM. SpoljnimaherWA. Podrumskl zid od zidnih ploca iii elemenata. zidovi 11 1 26 2522 27 23 '5 7 9 18 .4 331.0 iii VMz 1." Zapllvanja protiv vlage. - 16 -- 10 . Podrumski zid ad ravnlh blokova. dvos. (prema Ut.struktura Zid ad ravnih blokova sa lasadnom oblogom .1 zldovi od ravnth blokava od poroznoq betons.0 iii VMz 1.6 em) KSVm 2. spoIjnjim malterom Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolia) Glacani malter Ravni blokovi Spoljnji mailer WA.zapllvanja protlv vlage.. Zapllvanja protiv vlage.01 Zid od ravnlh blokova sa fasadnom oblogom I vazdusnim slojem Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glaeani malter Ravni blokovi Vazdusn: sloj (ca..Noseci spoljnl zidovl Zid od poreznoq betona Standardn.69) Flavn! blekov] omalterlsanl Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glatani malter Ravni blokovi Spoljnji malter WA.struktura Glacani matter Ugaona zastltna sina Zavrsna srna podnozta Podnozje obloieno.blokovi Zidne place. I. 1a 2 3 7 Aavni blokovi odn. 8 -·~·-·-F1-1 2. zaptivanja protiv vlage.6 em Zidnakotva Izravnanje maltera Otvorena dodirna spojnica Serklai lOa Maller premaDIN 18550 (samokod zidaod blokova) 8 9 10 Dodatna izolacija Suzeni blok ispred tavanice Zaptivanje protiv "Iage Kosuljica Podnaobloga Obloini sloj Izolacija ad strukturnog zvuka 56a Betonskapoenaploca Fasadni nadprozornik Armirano-betonska tavanica Drenaza ukoliko je potrebna Podrumski prozorski saht Spoljn. '0 . blokova od poroznog betona i zldn. Podrumski zid od ravnih blokova.blokova 11· Prozorskl saht. Padnozje omalterisano.4 Jednoslajni . zaptivanja protlv viage.betonskiprefabrikovan deo) 102 .lojnl spolj"j. armirane iii eternenrl Place tavamca Nadprozornik (nose6i) 16 20 21 22 23 Malterpodnoija 25 26 27 29 56 24 Vazcusntsloj 4 .h tabllrelemenata od paroznog betona 80 81 Blok za provetravanje (piasticnlodn.fini Vazdusnl slaj (razmak prsta) KSVm 2. podnozje maiterlsano Podrumski zid od ravnih blokova odn.07. detalj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful