STEPA

Èehov

(ISTORIJA JEDNOG PUTOVANJA)

U jedno rano julsko jutro iziðoše iz sreskoga grada N., u Zskoj guberniji, i krenuše,
tandrèuæi širokim drumom, olupana, poluotvorena kola bez federa, jedna od onih
prepotopskih karuca kojima se sada u Rusiji voze samo trgovaèki pomoænici, stoèarski
trgovci i siromašni sveštenici. Kola su tandrkala i škripala pri najmanjem pokretu, a
kofa, privezana pozadi, sumorno ih je pratila — i veæ po samim tim zvucima i po
žalosnim kožnim dronjcima što su visili pogdegde na njenom obnaženom kosturu,
moglo se suditi koliko su ova kola trošna i veæ spremna da se bace na ðubre.
U kolima je sedelo dvoje nskih stanovnika: jedan je bio nski trgovac Ivan Ivaniæ
Kuzmièov, izbrijan, sa naoèarima i u slamnom šeširu, više nalik na èinovnika nego na
trgovca, a drugi — otac Hristifor Siriski, starešina nske crkve sv. Kikole, omalen starac
duge kose, u sivom kaftanu od grubog platna, sa cilindrom širokog oboda i vezenim,
šarenim pojasom. Prvi je o neèemu duboko mislio i tresao glavom da rastera dremež;
na licu mu se borila uobièajena poslovnost sa dobrodušnošæu èoveka koji se maloèas
rastao sa rodbinom i dobro gucnuo; drugi je, opet, vlažnim oèicama zaèuðeno gledao u
svet božji i smešio se tako široko da se èinilo da mu osmeh prelazi èak na obod cilindra;
njegovo je lice bilo crveno i kao ozeblo. Sad su obojica, i Kuzmièov i otac Hristifor,
krenuli da prodaju vunu. Rastajuæi se sa
3
svojim ukuæanima, maloèas su se dobro prihvatili uštipaka sa pavlakom i mada je bilo
rano jutro, prilieno su povukli... Obojica su ibili vanredno raspoloženi.
Sem ove dvojice, sad opisanih, i koèijaša Deniske koji je neumorno šibao bièem par
žustrih alata, u kolima se nalazio još jedan putnik — deèak oko devet godina, lica
preplanulog i mokrog od suza. Bio je to Jogoruška, Kuzmièovljev sestriæ. S ujakovim
dopuštenjem i blagoslovom oca Hristifora, on beše pošao da negde stupi u gimnaziju.
Njegova mamica, Olga Ivanovna, udova sekretara kasacije d roðena Kuzmièovljeva
sestra koja je volela obrazovane ljude i otmeno društvo, umolila je svoga brata, kad je
pošao da prodaje vunu, da povede Jegorušku i da ga upiše u gimnaziju; i sada je deèak,
ne razumevajuæi kuda ni zašto ide, sedeo na boku pored Deniske, držao se za njegov
lakat da ne ispadne i odskakao kao èajnik kad kljuèa na samovaru. Od brze vožnje
košulja mu se nadula na leðima kao klobuk, a nova, koèijaška kapa s paunovim perom,
svaki æas mu je klizila na potiljak. On se oseæao prekomerno nesreæan i plakalo mu se.
Kad su kola prolazila pored zatvora, Jegoruška pogleda u stražu koja je odmereno
hodala kraj visokog, belog zida, u male prozore s rešetkama, u krst što se blistao na
krovu i seti se kako je pre nedelju dana, na dan Kazanske majke božje, kada crkva
slavi, išao s majkom u zatvorenièku crkvu, a pre toga na Uskrs, odlazio je u zatvor s
kuvaricom Ljudmil'om i Deniskom i nosio uskršnje kola'èe, jaja, pitu i prženo meso;
zatvorenlci su zahvaljivali i krstili se, a jedan je od njih poklonio Jegoruški olovna
dugmeta za košulju, koja je sanl lzradio.
Deèak je gledao poznata mesta dok su grozna kola jurila kraj njih i ostavljala sve iza
sebe. Posle zatvora promakoše crne, poèaðale kovaènice, za njima, u prijatnom kutku,
zeleno groblje, ogra
\
ðeno zidom od krupnih oblutaka; iza ograde su veselo izvirivali beli krstovi i spomenici
koji su se skrivali u zelenom višnjevom granju i izdaleka se èinili kao bele mrlje.
Jegoruška se seti kako se te bele mrlje, kad višnje cvetaju, pomešaju s njihovim cvetom i
pretvore u belo more, a kad višnje dozrevaju, bele spomenike i krstove zaspu kao krv
crvene pegice. Iza ograde pod višnjama i danju i noæu spavali su Jegoruskin otac i baka
Zinaida Danilovna. Kad je baka umrla, položili su je u dug, uzak sanduk i dvema
velikim parama poklopili joj oèi koje nisu htele da se zartvore. Ona je sve do svoje smrti
bila živahna i domosila s trga tneke ðevreke posute makom, a sada spava, spava...
A iza groblja dimile su se ciglane. Gust, crn dim vio se u velikim kolutovima ispod dugih
tržèanih krovova pnljubljenih uza zemlju i leno se dizao u visinu. Nebo nad ciglanama i
grobljem bilo je garavo, i velike senke od oblaka dima milele su po polju i putem. U
dimu oko krovova kretali su se ljudi i konji, pokriveni crvenom prašinom...
Iza ciglana svršavao se grad i poèinjalo poIje. Jegoruška se poslednji put osvrte na grad,
priljubi lice uz Deniskin lakat i gorko zaplaka...
— Još se, je H, nisi izdernjao, plaèljivko jedan! — reèe Kuzmièov. — Opet, balavac,
zaslinio! Ako neæeš da ideš, ostani. Niko te silom ne gonl!
— Ništa, ništa, bratJegore, ništa to nije... — promrmlja brzajuæi otac Hristifor. —
Ništa to nije, brate... Prizivaj boga... Ne ideš u zlo, nego u dobro. Znanje je svetlost,
kako se kaže, a neznanje je mrak... Vaistinu je tako.
— Hoæeš da se vratiš? — upi'ta Kuzmièov.
— Hohoæu... — odgovori Jegoruška jecajuæi.
— E baš bi trebalo da se vratiš. I onako uzalud ideš; krenuo èova u šumu da odseèe
èaèkalicu.
— Ništa, ništa, brate... — nastavi otac Hristifor. — Boga prizivaj... Lomonosov je isto
tako s ribarima tumarao, pa je od njega izišao èovek
5
èuven u celoj Evropi. Muðrost, steèena s verom, daje plodove bogu ugodne. Kako je ono
kazano u moiitvi? Stvoritelju na slavu, roditeljima našim na radost, crkvi i otadžbini na
korist... Tako ti je to.
— Ima raznih koristi... — reèe Kuzmièov paleæi jevtinu cigaru. — Poneko se po
dvadeset godina uèi pa nikakve vajde.
— Ima i toga.
— Nekom nauka koristi, a nekom samo um zamrsi. Moja sestra je žena nerazumna,
sanja o otmenosti i želi da od Jegorke ispadne uèen èovek, a ne shvata da bih ja i svojim
zanimaaijem mogao Jegorku usreæiti zauvek. Ja vam to zato kažera što nikoga neæe
ostati da trguje i ore ako svi postanu uèeni i otmeni. Svi æe od gladi pocrkati.
— A ako svi stanu trgovati i orati, neæe ostati niko da ide na nauke.
I misleæi da su obojica kazali nešto ubedljivo i znaèajno, Kuzmièov i otac Hristifor
naèiniše ozbiljna lica i jednovremeno se nakašljaše. Deniska, koji je prisluškivao šta
govore i nije ništa razumeo, odmahnu glavom i, pridigavši se, ošinu bièem oba alata.
Nastade æutanje.
Meðutim pred oèima putnika ipuèe široka, beskrajna ravnica, ispresecana lancern
brežuljaka. Gomilajuæi se i izvirujuæi jedan iza drugog brežuljci su se slivali u
uzvišenje koje se pruža sa desne strane puta do samoga horizonta i nestaje u Ijubièastoj
daljini; voziš se — voziš i nikako ne razumeš gde poèinje i gde se svršava... Sunce se veæ
pomolilo iza grada i tiho, bez žurbe, prionulo na svoj posao. U poèetku, daleko ispred
putnika, gde se nebo sa zemljom sastaje, oko humke i vetrenjaèe koja je izdaleka lièila
na majušnoga èoveèuljka što razmahuje rukama, otegla se po zemlji široka, svetložuta
traka; malo posle, ista takva traka zasvetli malo bliže, poèe da mili udesno i zahvati
brežuljke; nešto toplo taèe Jegoruškina
I
leæa; snop svetlosti, prikravši se oðostrag, skliznu preko kola i konja, poðe u susret
drugim svetlim smpovima i najednom sva široka stepa zbaci sa sebe jutarnju polutamu,
nasmeši se i zablista od rose.
Požnjevena raž, korov, mleèika, divlja konoplja —• sve, speèeno od žege, crvenkasto i
polumrtvo, sada umiveno rosom i ogrejano suncem, ožive da ponovo procveta. Nad
putem su, s veselim krikom, preletali severni gnjurci, u travi se dozivale krtice, a negde
daleko jecali vivci. Jato jareb.ca, uplašeno kolima, prhnu i sa svojim mekim »prrr«
polete prema brežuljcima. Skakavci, cvrèci, zrikavci i rovd udesiše u travi svoju
gudaèku, jednoliku muziku.
Ne proðe mnogo vremena, rosa se ispari, vazduh uèma, i prevarena stepa dobi svoj
sumorni julski izgled. Trava klonu, život zamre. Mrkozeleni, a u daljini ljubièasti
sparušeni brežuljci, sa svojim mirnim, kao senka, tonovima; ravnica sa zamagljenom
daljinom i nad njima razapeto nebo koje u stepi, gde nema ni šuma ni visokih planina,
izgleda strašno duboko i prozraèno, èinili su se sada beskrajni, skamenjeni od
tuge...
Kako je zagušljivo i sumorno! Kola jure, a Jegoruška vidi stalno jedno isto — nebo,
ravnicu, brežuljke... Muzika u travi se stišala. Severni gnjurci odleteli, jarebice se ne
vide. Nad sparuženom travom, zaludni, preleæu gavrani, svi nalik jedan na drugoga, te
æine stepu još jednoliènijom.
Leti jastreb iznad same zemlje, razmahujuæi lako krilima i najednom se zaustavlja u
vazduhu, baš kao da se zamislio o jadima života, zatim razmahuje knlima i kao strela
leti nad stepom, i èovek ne razume zašto leti i šta ba hteo. A u daljini vetrenjaèa maše
krilima...
Radi raznolikosti, zabeli se u korovu lobanja ili promakne oblutak, iznikne za trenutak
siva kamena žena ili osušena bela vrba s plavom kre
7
Stalicom na gornjoj granèici, pretrèi put krtica i opet jure pored oèiju korov, brežuljci,
gavrani.
Ali evo, hvala bogu, u susret dolaze kola sa snopljem. Na samom vrhu leži devojka.
Sanjiva i izmuèena žegom, ona podiže glavu i posmatra ljude što joj idu u susret.
Deniska se zablenuo u nju, alati protežu njuške prema snopovima, karuce se,
škripnuvši, kosnuše natovarenih kola i bockavo klasje, kao metla, ogrebe u prolazu
cilindar oca Hristifora.
—• Ne gledaš kuda ddeš druslo jedna! — vièe Deniska. — Vidi kako je njušku
razjapila, kao da ju je stršljen ubo!
Devojka se dremljivo smeši i, napuæivši usne, opet leže... A tamo na bregu vidi se
usamljena topola; ko ju je posadio i zašto je tu — bog bi ga znao. Od njene skladne
pojave i zelenog ruha teško je odvojiti oèi. Da li je sreæna ta lepotica? Leti žega, zimi
studen i vejavice, u jesen strašne noæi kad vidiš samo pomrèinu i ne èuješ ništa osim
raspusnog vetra što ljutito zavija, a što je najgore — celog života sama, sama... Iza
topole, kao jasnožuti prostiraè, od vrha brežuljka do samog puta, pružaju se kao trake
pšeniène njive. Na brežuljku je žito veæ požnjeveno i sadenuto u krstine, a dole se tek
žanje... Sest žetelaca stoje jedan pored drugog i zamahuju kosama, a kose veselo
svetlucaju i u taktu, sve zajedno, zuje; »vžži, vžži!?« Po pokretima žena što vezuju
snopove, po licima žetelaca, po blesku kosa, vidi se da žega peèe i guši. Crni pas s
isplaženim jezikom trèi od žetelaca u susret karucama, verovatno hteo bi da zalaje, ali
se na po puta zaustavlja i ravnodušno gleda u Denisku koji mu preti bièem: ta još je
veæa vruæina kad se laje! Jedna žena se uspravlja i, uhvativši se obema rukama za
umorna krsta, prati oèima crvenu cicanu Jegoruškinu košulju. Da li joj se svidela
crvena boja ili se setila svoje dece, tek ona dugo i nepomièno stoji i gleda za putnicima...
8
Ali evo minuše i pšenicu. Opet se protežu od žege spržene ravaice, mrki brežuljci, žarko
nebo; opet nad zemljom lebdi jastreb. U daljini, kao i ranije, maše krilima vetrenjaèa i
još uvek je slièna èoveèaljku koji razmahuje rukama. Coveku veæ dojadilo gledati u
nju; izgleda kao da joj se nikada neæeš približiti, da beži od karuca.
Otac Hristifor i Kuzmièov æute. Deniska šiba konje i podvikuje im, a Jegoruška više ne
plaèe, nego ravnodušno gleda oko sebe. Žega i èamotinja stepe zamorili su ga. Cini mu
se da veæ davno putuje i trucka se, da mu sunce veæ davno žeže u leða. Nisu odmakli
još ni deset vrsta, a on je veæ mislio: »Vreme bi bilo odmoriti se!« S ujakovog lica se
malopomalo izgubd dobrodušnost i ostade samo suha poslovnost; njegovom izbrijanom,
suvonjavom Mcu, naroèito kad je s naoèarima, kad su nos i slepooènice pokriveni
prašinom, ta suvonjavost daje nemilosrdan inkvizitorski izraz. A otac Hristifor
neprestano gleda zaèuðeno u svet božji i smeši se. Æuteæi misli o neèem lepom i
veselom, a dobar, umilan osmeh ne silazi mu s lica. Izgleda kao da je i tu lepu, radosnu
misao umrtvila žega u njegovoj glavi...
— A šta misliš, Deniska, hoæemo li ini danas stiæi naša teretna kola? — upita
Kuzmièov. Deniska pogleda u nebo, pridiže se, ošinu konje i tek onda odgovori:
Ako bog da, stiæi æemo pred noæ... Zaèu se lavež. Šest ogromnih stepskih ovèairskih
pasa, najednom, kao iz zasede, strahovito lajuæi, nasrnuše na karuce. Neobièno zli,
kosmatih njuški kao u pauka i oèiju crvenih od ljutine, oni opkoliše kola i surevnjivo
gurajuæi jedan drugog, promuklo poèeše da urlièu. Oni su, izgleda, bili spremni da sa
strasnom mržnjom iskidaju na paramparèad i konje, i kola, i ljude... Deniska, koji j.e
voleo da draži i da šiba, obradova se ovome pa se sa pakosnim izrazom na licu saže i
raspali bièem jednog ovèarskog psa. Psi još pro
rr.uk'ije zaurlaše, te konji poleteše, a JegoruSki, iccj! se jedva držao na boku, bi jasno,
gledajuæi pasje oii i zube, da bi ga za tili èasak rastrgli u komaðe kad bi spao s kola, ali
on ipak nije oseæao straha, nego je gledao isto onako pakosno kao Deniska, žaleæi što u
rukama nema bièa. Karuce sustigoše stado ovaca.
— Stoj! povika Kuzmièov. — Drži! Ooo! Deniska se zavali èitavim svojim telom i
za
ustavi alate. Kola se zaustaviše.
— Hodi ovamo! — viknu Kuzmièov èobaninu. — Umiri te psine, proklete bile!
Staracèobanin, dronjav i bos, u zimskoj šubari, s prljavom torbom oko bedara i s
kukom na drugoj batini — kao kakvo lice iz Zaveta — umiri pse, i skinuvši šubaru,
priðe karucama. A ista takva starozavetna pojava je stojala, ne mièuæi se, i na drugom
kraju stada, gledajuæi ravnodušno prolaznike.
— Cije je ovo stado? — upita Kuzmièov.
— Varlamovljevo! — glasno odgovori starèiæ.
— Varlamovljevo! — ponovi i onaj èobanin što je stajao na drugom kraju stada.
— A da nije juèe prošao ovuda Varlamov?
— Nije, vere mi... ali je proiao njihov knjigovoða.
— Teraj!
Karuce krenuše dalje, a èobani sa svojim zlim psima ostadoše za njima. Jegoruška je i
nehotice gledao ispred sebe u ljubièastu daljinu, i stalo mu se veæ èiniti da se vetrenjaèa
s razmahnutim krilima približuje. Ona je postajala sve veæa i veæa, sasvim porasla i
veæ su se mogla lepo razabrati oba njena krila. Jedno je bilo staro, iskrpljeno, a drugo,
nedavno naèinjeno od novog drveta, presijavaio se na suncu.
Karuce su išle pravo, a vetrenjaèa je odnekuð stala da se udaljuje ulevo. Vozili su se, a
ona je stalno odmicala ulevo, ali se nije gubila iz oèiju.
10
— Bogme, divnu vetrenjaèu podigao Boltva sinu! — primeti Deniska.
— A što li se to njegov salaš ne vidi?
— On je onamo, iza udoline.
Uskoro se pokaza i Boltvin salaš, a vetrenjaèa se nikako još nije odmicala nazad, niti je
zaostajala, nego je pokazivala na Jegorušku svojim sjajnim krilom i mahala. Prava
èarobnica!
II
Oko poðne karuce skretoše s puta udesno, poðoše malo hodom, pa se zaustaviše.
Jegoruška èu tihi, vrlo umilni žubor i oseti kako ga po licu, kao prohladna kadifa,
pomilova neki drugi vazduh. Iz brežuljka, koji je priroda slepila od ogromnog,
èudovišnog kamenja, kroz stabljiku kukute koju je tu stavio nekakav nepoznati
dobrotvor, voda je curila tankim mlazom. Ona je padala na zemlju providna, vesela,
blistava od siunca i, tiho žuiioreæi, kao da zamišlja da je snažan i buran potok, brzo je
jurila nekuda ulevo. Nedaleko od brega reèica se izlivala u lokvu; vreli zraci i usijano
tlo, koji su je žedno pili, oduzimali su joj snagu, ali malo dalje ona se, po svoj prilici,
slivala s drugom istom takvom reèicom, jer se otprilike stotinu koraèaji od brežuljka niz
vodu, zeleneo gust, bujan ševar, iz koga su, kad mu se karuce približiše, izletele tri
šljuke.
Putnici se zaustaviše kraj potoka da se odmore i nahrane konje. Kuzmièov, otac
Hristifor i Jegoruška smestiše se u ono malo hladovine što je padala od kola i
ispregnutih konja, na prostrto æebe, i poèeše da jedu. Lepa, vesela misao, koju jfe žega
umrtvila u glavi oca Hristifora, sad, pbšto se napio vode i pojeo jedno peèeno jaje, htela
je da se izrazi. On umiljato pogleda u Jegorušku, prožvata pa poèe:
— I ja sam, brate, uèio. Još izmalena bog usadd u mene razum i lako pojimanje; nisam
bip
11
ostali, jer sam veæ taiko mali, kao žto si sada ti, bio uteha roditeljima i nastavnicima
svojim razumevanjem. Još mi nije bilo ni petnaest godina, a veæ sam govorio i pisao
stihove na ratinskom, baš tako isto kao i na ruskom. Seæam se kako sam obièno ja nosio
žezlo preosveæenom Hristiforu. Jednom posle službe, seæam se kao da je danas bilo, na
imendan blagoèestivog Gospodara Aleksandra Pavloviæa Blagoslovenog, skidajuæi se u
oltaru, vladika me ljubazno pogleda, pa upita: »Puer bone, kuam appellaris?«') a ja
odgovaram: »Christophorus sums).« A on: »Ergo, connominati sumus«, to jest mi smo,
dakle, imenjaci... Zatim pita na latinskom: »Ciji si?« A ja takoðe latinski odgovaram da
sam sin ðakona Sirijskog u selu Lebedinskom. Videæi takvu maju preranu zrelost i
jasnoæu odgovora, preosveæeni me blagoslovi i reèe: »Napiši ocu da ga neæu zaboraviti,
a i tebe æu imati u vidu.« Protojereji i sveštenici, koji su se u oltaru desili, slušajuæi
latinski disput, takoðe se mnogo zaèude i svaki mi, da bi me pohvalio, izrazi svoje
zadovoljstvo. Još ni brkova nisam imao, a veæ sam, brate moj, èitao i latinski, i grèki i
francuski, znao filozofiju, matematiku, opštu istoriju i sve ostale nauke. Bog me je
obdario zaèudo dobrim pamæenjem. Ponekad dvaput proèitam, pa naizust zapamtim.
Nastavnici i dobrotvori moji divili su se i predviðali da æe od mene iziæi najuèeniji
èovek, svetionik crkve. Ja sam i sam mislio da idem u Kijev, da produžim nauke, ali
roditelji nisu dali blagoslova. »Ako æeš — govorio je otac — celog veka uèiti, kad æemo
¦mi tvoju pomoæ doèekati?« Cuvši takve reèi, napustim nauke i stupim u službu. Ono,
razume se, nauènik od mene nije izišao, ali se zato nisam o roditelje ogrešio, njihovu
starost sam olakšao, sahranio ih kako valja. Poslušnost je važnija od posta i molitve!
') Dobri deèaèe, kako se zoveš? ') Hristlfor sam (latinski).
12
¦— Žacelo ste sad sve te nauke zaboravili! — primeti Kuzmièov.
— Kako da ne zaboraviš! Hvala bogu, veæ se osma desetica naèela! Iz filozofije i
retorike ponešto još i pamtim, ali sam jezike i matematiku. potpuno zaboravio.
Otac Hristifor zažmure, promisli i reèe poluglasno:
— Šta je biæe? Biæe je stvar samobitna kojoj ne treba nièeg drugog da bi postojala.
On zamaha glavom i nasmeja se od zadovoljstva.
— Duhovna hrana! — reèe on. — Istina je da materija hrani telo, a duhovna hrana
dušu!
— Ostavite nauke naukama — uzdahnu Kuzmièov — jer afko ne stignemo Varlamova,
biæe nam nauke.
— Èovek nije igla, naæi èemo ga. Tu je on negde; vrzma se ovuda.
Nad ševarom proleteše one tri iste šljuke i u njihovom pisku se oseæao nemir i
nezadovoljstvo što su ih oterali s potoka. Konji su ozbiljno mljeskali 1 frktali; Deniska
je obilazio oko njih i, trudeæi se da pokaže da je potpuno ravnodušan prema
krastavcimar pirozima i jajlma što su ih gazðe jele, sav se predao gonjenju konjskih
vcmv3y i obada kojd su bili prionuli uz konjske trbuhe/i leða. On je apatièno, puštajuæi
iz grla neki o^obiti zlobno^pobednièki zvuk, uništavao svoje fitrtve, a kad ne bi uspeo,
ljutito je krkljao i /pratio pagledom svakog sreænika koji bi umaka'o od smrti.
— Deniska, šta radiš tamo! Hajde da se i ti prihvatiš! — reèe Kuzmièov duboko
uzdahnuv&i i dajuæi time na znaoije da se veæ najeo.
Deniska bojažljivo ipriðe æebetu i izabra sebi pet ksruipnih i žutih krastavaca, zvanih
»semenjaka« (bilo ga je stid da izabere sitnije i svežije), uze dva peèena jajeta, crna i
napukla, zatim ne
13
odluèno, kao da se plaši da ga neko ne uðari po ispruženoj ruci, taèe se prstom piroške.
— Uzmi, uzmi — obodri ga Kuzmièov. Deniska odluèno zgrabi pirošku i odlazeæi da
leko u stranu, sede na zemlju, okrenuvši leða kolima. Istog èasa èu se takvo glasno
žvakanje da se èak i konji osvrnuše i podozrivo pogledaže Denisku.
Podmirivši se, Kuzmièov izvadi iz karuca torbicu s neèim i reèe Jegoruški:
— Ja æu da spavam, a ti pripazi da mi ko ne izvuèe ispod glave ovu torbicu.
Otac Hristifor skide mantiju, pojas i kaftan; Jegoruška, pogledavši ga, obamre oð
tuðenja. On nikako nije zamišljao da sveštenici nose èakšire, a otac Hristifor je imao
prave èakšire od gruboga platna uvuèene u visoke èizme i kratak šarenkast kaputiæ.
Gledajuæi ga, Jegoruška je nalazio da je u tom odelu, koje ne odgovara njegovom èinu,
sa svojom dugom kosom i bradom, mnogo nalik na Robinzona Krusoa. Skinuvši se, i
otac Hristjiar i Kuzmièov legoše u hlad pod karuce, okrenuti licem jedan drugom i
sklopiše oèi. Deniska, kad prestade da žvaæe, pruæi se poleðuške na pripeci i takoðe
sklopi oèi.
— Pazider da kogod ne odvede konje! — reèe on Jegoruški i odmah zaspa.
Zavlada tišina. Culo se samo kako konji frkæu i mlješæu i kako hrèu spavaèi; negde u
blizini jecao je vivak i s vremena na vreme razlegao se pisak triju šljuka koje su doletale
da vide nisu li otišli nezvani gosti, blago romore6i žuborio je potoèiæ, ali svi ti zvuci nisu
narušavali tišinu, niti su budili od zapare uèmali vazduh, veæ su, naprotiv. celu prirodu
uljuljkivali u dremež.
TeSko dišuæi od žege, koja se naroèito oseèala sada posle jela, JegoruSka otrèa do
ševara i otuda razgleda okolmu. Vide ono isto što je gledao do podne: ravnicu,
brežuljke, nebo, ljubièastu daljinu; samo su brda sada stojala bliže i nije bilo
14
vetrenjaèe koja ]'e ostala ðaleko ipozaði. Iza kamenitog brežuljka, odakle je izvirao
potok, dizaose drugi obliji i širi; tiz njega se priljubro omanjl zaselak od pet do šest
domova. Oko krovinjara nisi mogao videti ni ljudi ni drveæa, ni senki, kao da se zaselak
ugušio u vrelom vazduhu i izumro. Besposlen, Jegoruška uhvati u travi zrikavca, u
pesnioi ga prinese uhu i dugo ga je slušao kako svira svojim gudalom. Kad mu muzika
dosadi, pojuri za rojem žutih leptirova, koji su bili doleteli do ševara na pojilo, i sam ne
primeti kako se opet naðe kraj karuca. Ujka i otac Hristifor tvrdo su spavali; njihov san
æe zacelo potrajati oko dvatri ssta, sve dok se ne odmore konji... A kako da se utuca to
dugo vreme, i kuda èovek da se dene oð žege? Težak zadatak... Jegoruska mehanièki
poturi usta pod mlaz Sto je curio iz stabljike; u ustima mu postade hladno i zamirisa
mu kukuta; on je pio uživajuæi, zatim na silu, sve dok mu se oštra studen iz usta ne
razli po svem telu i dok mu voða ne pokvasi bluzu. Zafcim se približio kolima i stao
posmatrati spavaèe. Ujakovo je lice kao i pre bilo po^/ slovno. Zanesenjak u svom
poslu, Kuzmièov te uvek, èak i u snu i u molitvi u crkvi, kaða se pevalo »Iže heruvimi«,
mislio o svojim poslovima,'ni trenutka ih nije mogao zaboraviti, pa je i sad iverovatno
sanjao denjkove vune, teretna kola, cene, Varlamova... Otac Hristifor, meðutim, èovek
rriek, lakomdslen i smešljiv, celog svog života nije znao za takav posao koji bi mu kao
smuk mogao isisati dušu. Ni jednom od mnogobrojnih poslova, kojih se laæao u svom
životu, nije ga vukao toliko sam posao koliko trèkaranje i opštenje s ljudima, èega ima u
svakom preduzeæu. Tako ga u ovom putovanju nije zanimala toliko vuna, Varlamov i
cene, koliko dugi put, putni razgovori, spavanje pod kolima, jelo u nevreme... I sada
je, sudeæi rau po licu, zacelo sanjao preosveæenog Hristifora, raz
15
govor na latinskom, svoju popadiju, uštipke sa pavlakom i sve ono što Kuzmièov nije
mogao sanjati.
Dok je Jegoruška tako posmatrao njihova uspavana lica, èu se iznenada tiho pevairje.
Negðe podalje pevala je žena, a gde baš, i na kojoj strani, teško je bilo pogoditi. Pesma
tiha, otegnuta, i setna, nalik na plaè i jedva èujna, javljala se sad sa desna, sad sa leva,
sad odczgo, sad ispod zemlje, kao da je nad stepom lebdeo nevidljiv duh i pevao.
Jegoruška se osvrtao i nije mogao da se doseti odakle ta èudna pesma; a zatim, kad
bolje oslušnu, uèini mu se da to trava peva; u svojoj pesmi, polumrtva, veæ satrvena,
bez reèi ali žalosno i iskreno, ubeðivala je ona nekoga da ona nije ni za šta kriva da ju je
sunce nevinu sažeglo; uveravala je da strasno želi da živi, da je još mlada, da bi i lepa
bila da nije žege i da nije suše; krivice nije oseæala, pa ipak je molila nekoga da joj
oprosfci i klela se da joj je nepodnošljivo bolno, tužno i da žali samu sebe...
Jegoruška malo posluša i stade mu se èiniti da od te žalosne, otegnute pesme vazduh
posta još zagušljiviji, vreliji i nepokretniji. Da bi zaglušio pesmu, on, pevajuæi i trudeæi
se da lupa nogama, otrèa do ševara. Otuda pogleda na sve strane i pronaðe onu ženu
koja je pevala. Kraj posleðnje seoske krovinjare stojala je žena u kratkoj donjoj suknji,
dugonoga i kratka kao èaplja, i neito prosejavala; ispod njenog sita je po brežuljku
polagano vejala bela prašina. Sada je bilo jasno da je to pevala ona. Na nekoliko koraka
od nje, nepomièno je stojalo malo muškarèe, samo u košulji i bez kape. Kao oèarano
pesmom, nije se micalo i gledalo je negde dole, po svoj prilici u crvenu košulju
Jegoruškinu.
Pesma se utiša. Jegoruška dovrlja do kola, I zaludan, zabavi se opet. oko vodenog
mlaza,
I opet se èu otegnuta pesma. Pevala je stalno ona ista krakata žena za brežuljkom u
seocetu. Je
16
gorušku ponovo obuze njegova tuga. Odvoji se od cevi i podiže oèi. Ono što je spazio
bilo je tako neoèekivano da se malo uplašio. Iznad njegove glave, na jednom od velikih,
teških kamenova stojao je deæaèiæ, u samoj košulji, bucmast, velikog, naduvenog
trbuha i tananih nožica, isti onaj što je : maloèas stojao kraj žene. Zabezeknut u malko
I uplašen, kao da pred sobom vidi došljake s onog sveta, netremice i otvorenih usta,
piljio je on u crvenu Jegoruškinu košulju i karuce. Crvena boja košulje mamila ga je i
godila mu, a karuce i ljudi što su pod njima spavali, budili su njegovu radoznalost;
možda ni sam nije primetio kako su ga prijatna crvena boja i radoznalost domamili
odo zdo iz seoceta i verovatno se sada èudio svojoj sme losti. Jegoruška je dugo merio
njega, a on Jegorušku. Obojica su æutali i oseæali neku nelagodnost. Posle dugog
æutanja Jegoruška upita. ; — Kako se zoveš?
l Obrazi neznanèevi se još više naduše; on^se
b prisloni leðima uz kamen, izbeèi o5i, pokrete/lako B usne i odgovori
promuklim basom; /
P ¦ ~" Tit (
f Deèaci više ne rekoše jeðan drugom iji reèi.
Poæutavši još malo i ne odvajajuæi oèiju od\ Jegoruške, tajar.stveni Tit diže jednu
nogu, irapipa petom taèku oslonca i uspe se na kamen; odatle se, uzmi&uæi natraške i
netremice gledajuæi Jegorušku, kao da se boji da ga on ne udari pozadi, pope na
sledeæi kamen i tako se uspinjao sve dok potpuno ne išèeze za vrhom brežuljka.
Prateæi ga oèima, Jegoruška obgrli kolena rukama i obori glavu.... Vreli zraci su mu
pekli potiljak, vrat i leða. Setna pesma je èas zamirala, èas se opet èula u uemalom,
zagušljivom vazduhu; potok je jednoliko žuborio, konji mljeskali, a vreme se oteglo u
beskonaènost, kao da je obamrlo. Èinilo se da je od jutra prošlo veæ sto godina... Da
nije bog hteo da Jegoruška, karuce i konji zamru
2 Cehov: Stepa ¦"•'
u tom vazduhu, i kao bregovi se skamene i ostanu veèno na jednom mestu?
Jegoruška podiže glavu i bunovnirn oeima pogleda ispred sebe; ljubièasta daljina, koja
je dotle bila nepomièna, zanjiha se i zajedno s nebom poðe nekuda još dalje... Ona
povuèe mrku travu, ševar i Jegoruška pojuri neobièno brzo za ðaljinom što ]9 bežala.
Neka sila ga je neèujno vukla nekud, a za njim u poteru pojuriše vruæina i setna pesma.
Jegoruška spusti glavu i zatvori oèi...
Prvi se prenu Deniska. Njega ne§to ujede, jer skoèi, brzo se poèeša po leðima i reèe:
—• Anatema te biio, što neæeš veæ jednom da crkneš!
Zatim priðe potoku, napi se 1 dugo se unrivaše. Njegovo brbotanje i pljesak vode
prenuše Jegorušku iz zanosa. Deèak pogleda na njegovo mokro lice, pokriveno
kapljicama i krupnim pegarna, zbog kojih mu je koža bila nalik na caramor, i upita:
— Hoæemo ld skoro krenuti?
Deniska pogleda koliko je sunce na &Lbu Q&<skoèilo, pa odgovori:
— Trebalo bi uskoro.
— On se obrisa krajem oð košulje, pa naèkiivŠi vrlo ozbiljno lice, poèe skakati na
jednoj nozi.
— Dede, ko æe brže stiæi do ševara! — reèe on.
Jegoruška beše iznemogao oð žege i sanjivosti, ali ipak stade skakati za njim. Deniski je
bilo veæ oko dvadeset godina, služio je kao koèijaš i spremao se za ženidbu, ali još nije
prestajao da se pcnaša kao derište. Mnogo je voleo da pušta zmajeve, da hvata,
golubove, da se igra klisa, da se utrkuje, i uvek se mešao u deèje igre i svaðe. Trebalo je
samo da gazde odu ili zaspe, pa da sa on zabavi neèim kao što je skakanje na jednoj
nozi i bacanje piljaka. Svakom se odraslom èoveku, kad bi gledao ovo iskreno
oduševljenje s kojim se on ludirao u društvu žutokljunaca, teško bilo uzdr
18
žati da ne kaže »Ala je ovo neki mamlaz!« A deci to mešanje odraslog koèijaša u
njihovu oblast nije izgledalo nimalo 6udno: neka se igra, samo neka se ne tuèe. Isto tako
kuèiei ne smatraju da je èudno kad u njihovo društvo zabasa nekakav veliki,
dobroæudni pas i poène da se igra s njima.
Deniska je prestigao Jegorušku i zbog toga je, izgleda, bio vrlo zadovoljan. On namignu,
i da bi pokazao da može na jednoj nozi skakati dokle hoæeš, ponudi Jegoruški da skaou
duž puta i otuda, ne odmarajuæi se, natrag do karuca. Jegoruška ne pristade na ovaj
predlog, jer se beše mnogo zaduvao i iznemogao.
Najednom Deniska nafini vrlo ozbiljno lice, kakvo nije imao èak ni kad bi mu
Kuzmièov èitao bukvicu ili potezao na njega batinom; osluškujuæi, on se tiho sptisti na
jedno koleno, dok mu se na licu pokaza izraz strogosti i straha, kakav biva u ljudi kad
slušaju štogoð bezbožno. On uperi/ oèi u jednu taèku, polako diža uvis šaku, sku^
pljenu kao èamèiæ, i najednom se pruæi potrbu^fee po zemlji, pa lupi po travi
skupljenom šakbm.
— Ukebao sam ga — promumla on pobedbnosno i, ustavši, prinese Jegoruškinim oèima
jvellkog cvrèka.
Misleæi da je cvrèku to prijatno, Jegoruška i Deniska ga pogolicaše prstima po širokim,
zelenim leðima i poigraše se njegovim brèiæima. Zatim Deniska uhvati debelu muvu,
koja se beše napila krvi, i dade je cvrèku. Vrlo ravnodušno, baš kao da se veæ odavno
poznaje s Deniskom, cvrèak pokrete svoje velike èeljusti sliène viziru i odgrize muvi
trbuh. Zatim ga pustiše, on blesnu ružièastim nalièjem svojih krila i, spustivši se u
travu, odmah udesi svoju pesmu. Pustiše i muvu; ona razvi krila i bez trbuha odlete
konjima.
Ispod karuca se èu dubok uzdah. To se probudio Kuzmièov. On brzo diže glaAru,
brižno pogleda »¦ • 19
u daljinu i po tom pogleðu koji ravnoðušno skliznu pored Jegoruške i Deniske, videlo se
da je, èim se probudio, pomislio na vunu i Varlamova.
— Oèe Hristifore, ustajte, vreme je! — poèe on uznemireno. — Spavate, a i onako smo
veæ prespavali posao! Deniska, preži!
Otac Hristifor se probudi s istim osmehom s kakvim je zaspao. Lice mu se od sna
smežuralo, izboralo, kao da je postalo upola manje. Pošto se umio i obukao, on polako
izvadi iz džepa mali, zamašæen psaltir i, okrenuvši se licem istoku, poèe šaptati èitati i
krstiti se.
—¦ Oèe Hristifore! — reèe prekorno Kuzmièov. — Vreme je da se ide, konji su veæ
spremni, a vi zaboga...
— Odmah æu, odmah... promrmlja otac Hristifor. — Treba malo katizme èitati...
Danas ih još nisam èitao.
—¦ Možete i docnije.
— Ivane Ivaniæu, pa ja sam svaki dan sveštenik... Nezgodno je.
— Ta neæe vas bog za to kazniti!
Èitavih èetvrt èasa otac Hristifor je stojao nepomièno licem prema istoku i mrdao
usnama, a Kuzmièov ga je gotovo s mržnjom gledao i nestrpljivo slegao ramenima.
Naroèito ga je ljutilo kad je otac Hristifor posle svake »slave«, uvlaèio u sebe vazduh,
brzo se krstio i namerno, da bi se i drugi krstili, triput govorio glasno:
— Aliluja, aliluja, aliluja, slava tebje bože! Najzad, on se osmehnu, pogleda u nebo i
osta
vljajuæi psaltir u džep reèe:
— Fini!1)
Malo posle karuce se kretoše. Kao da su išle nazad, a ne napred, putnici su videli ono
isto što i do podne. Bregovi su se još uvek gubili u ljubièastoj daljini i nije im se videlo
kraja; promicao je korov, obluci, proletale požnjevene njive
») Završih (Latlnskl).
20
i stalno isti gavrani i jastreb, dostojanstveno razmahujuæi krilima, leteli su nad stepom.
Vazduh je postajao sve nepokretniji od žege i tišine, pokorna priroda kamenila se u
æutanju... Ni vetra, ni èilog, svežeg zvuka, ni oblaèka.
Ali gle, najzad, kad se sunce stade kloniti zapadu, stepa brežuljci i vazduh ne izdržaše
taj pritisak i izgubivši strpljenje, namuèivši se, pokušaše da zbace sa sebe jaram. Iza
brežuljaka se iznenada pojavi pepeljastobeo, runjav oblak. On se pogleda sa stepom kao
da hoæe da kaže: ja sam spreman — i natmuri se. Najednom se u nepokretnom
vazduhu nešto prelomi, vetar snažno gruinu i sa šumom, sa zviždukom, zakovitla se po
stepi. Istog èasa trava i prošlogodišnji korov zamrmoriše, putem se zakovitlaše vihori
prašine, jureæi niz stepu i noseæi sa sobom slamu, viline konjice i perje, kao crni uvojiti
stub digoše se do neba i pomraèiše sunce. Stepom uzduž i popreko, spotièuæi se i
skaèuæi, pojuriše poljski cvetovi »belonoge«, a jedan od njih zapade u vihor, zavrte se,
kao ptica, polete nebu i pretvorivši se tamo u crnu taèku, izgubi se iz vida. Za njim
polete drugi, pa treæi, i Jegoruška vide kako se dva cveta sudariše u plavoj visini
navalivši jedan na drugoga ( kao u dvobaju.
Kraj samog puta prhnu dropljica. Trepereæi krilima i repom, oblivena suncem, lièila je
na metalnu ribicu ili na barskog leptira u koga se, kad treperi nad vodom, krila slivaju s
brèiæima, pa izgleda da mu brèiæi rastu i spreda i pozadi i sa strane... Dršæuæi u
vazduhu kao insekt, razmeæuæi se svojim šarenilom, dropljica se diže visoko u pravoj
Mniji, zatim, verovatno uplašena oblakom prašine, udari u stranu i dugo se još videlo
kako treperi...
Utom, uznemiren vihorom i ne shvatajuæi šta
se to zbiva, iz trave lzlete prdavac. Leteo je niz ve
tar, a ne obratno, kao sve ptice; o<d toga mu se
perje nakostrešilo, pa se sav naduo te je narastao
21
koliko kokoš i ðobio vrlo Ijutit, oðvažan izraz. Jedino gavrani, ostareli u stepi i privikli
na njene strahote, mirno su letali nad travom, ili ravnodušno, ni na koga ne obraæajuæi
pažnju, kljuckali svojim debelim kljunovima suvu zemlju.
Iza brda potmulo zagrme; zapahnu svežina. Deniska veselo zviznu i ošinu konje. Otac
Hristifor i Kuzmièov, pridržavajuæi svoje šešire, uper:še pogled u brda... Ne ,hi bilo
loše da poprska kiša!
Trebalo je, izgleda, još samo malo, jedan napor, i stepa bi pobedila. Ali neka nevidljiva,
ugnjetaèka sila malopomalo okova vetar i vazduh, smiri prašinu, i opet, kao da nièega
nije bilo, zavlada tišina. Oblak se sakri, sprženi brežuljci se natrau^ riše, vazduh
poslušno uèma; jedino što su uznemireni vivci negde jecali i jadali se na sudbinu.
Ubrzo zatim pade veèe.
III
Kroz veèernji sumrak ukaza se velika jeðnospratna kuæa sa zarðalim limenim krovom i
mrafrnim prozorima. Ova se kuæa nazvala kona&ište, mada u njoj nije imalo èesUto
gde da se konaèi, a stojala je nasred stepe bez ikakve ograde. Malo podaIje od nje,
crneo se bedan mali višnjik ogrpðen plotam od pruæa, a pod prozorima, sa oborenim
teikim glavama, stojali su uspavani suncokreti. U viSnjiku je kloparala mala vetrenjaèa,
podignuta zato da bi èegrtanjem plašila zeèeve. I više se ništa nije videlo ni èulo oko
kuæe, osim stepe.
Cim su se karuce zaustavile kraj trema sa nastrešnicom za konje, u kuæi se èuše radosni
glasovi — jedan muški, drugi ženski — zaškripaŠ? vrata na šarkama i kraj karuca u
tren oka iznièe visoka, mršava prilika, koja je mlatarala rukama i skutovima. To je bio
gazda konaèiSta Mojsije Mojsejiæ, sredoveèan èovek vrlo bledog lica i lepe
22
brade, crne kao zift. Odeven je bio v. iznošeni crni kaput na struk, koji je visio na
njegovim uskim ramenima kao na vešalici, dok su se skutovi kao krila širili svaki put
kad bi Mojsije Mojsejiæ od radosti ili od užasa pljesnuo rukama, Osim toga kaputa, na
domaæinu su bile još široke bele èakšire i kadiveni prsnik s mrkim cvetovima, nalik na
džinovske stenice.
Mojsije Mojsejiæ, poznavši putnike, najpre prosto obamre od navale oseæanja, zatim
pljesnu rukama i zastenja. Skutovi mu zavijoriše na kaputu, leda se poviše u luk i bledo
lice se iskrivi u takav osmeh kao da je dolazak karuca za njega bio ne samo prijatan
nego i bolno sladak.
— Ah bože moj, bože moj! — usitni on tankim, pevušeæim glasom, sav zaduvan,
užurban, smetajuæi svojim vrckanjem putnicima da izaðu4z kola. — Sreænog li danas
dana za mene!/Ah, šta li sadeka treba da poènem! Ivane Ivaniæu! Oèe Kristifore! A
kakav još to lepuškasti gospodi6iæ seii na boku, bog me video! Ah, bože moj, šta sam
se ukipio na jednom mestu pa ne zovem goste U sobu? Izvolite, najponiznije molim...
izvoliite samo! Dajte meni sve svoje stvari... Ah, bože moj!
Mojsije Mojsejiæ, preturajuæi po karucama i pomažuæi gostima da iziðu, najednom se
osvrte nazad i povika tako strašnim, prigušenim glasoin, kao da se davi, pa zove u
pomoæ:
— Solomone! Solomone!
— Solomone! Solomone! — ponovi u kuæi ženski glas.
Vrata na šarkama zaškripaše i na pragu se pokaza omalen, mlad Jevrejin, rið, velikog
orlovskog riosa i sa æelom usred retke, kovrdžave kose; imao je na sebi kratak, vrlo
iznošen kaput zaokrugljenih peševa i kratkih rukava, i kratke pantalonice od trikoa,
zbog èega se i sam èinio kratak i kus, kao oèerupana ptica. To je bio Solomon, brat
Mojsija Mojsejiæa. On priðe karucaina æuteæi, bez pozdrava, i smešeæi se nekako
èudaovato.
23
— Ivan Ivaniæ i otac Hristifor su došli — reèe mu Mojsije Mojsejiæ takvim naglaðkom
kao da se bojao da mu ovaj neæe poverovati. — O, maj', èudnovatog sluèaja, tako dobri
ljudi se digli pa došli. Dede, Solomone, nosi stvari! Izvolite, dragi gosti!
Malo posle Kuzmièov, otac Hristifor i Jegoruška sedeli su veæ u velikoj, mraènoj i
praznoj sobi za starim hrastovim stolom. Taj sto je bio gotovo jedina stvar u odaji, jer u
velikoj sobi osim ovoga stola, širokoga divana s pocepanom mušemom i triju stolica,
nije bilo nikakvog drugog nameštaja. Ali stolice teško bi se mogle nazvati stolicama. To
je bila nekakva žalosna slika pravog nameštaja, s mušemom koja je odavno dotrajala, s
naslonima neprirodno zavaljenim unazad, zbog èega su stolice neobièno lièile na deèje
sanke. Teško bi èovek pogodio na kakvu je udobnost mislio nepoznati stolar zaturajuæi
tako nemilosrdno naslone; pre bi se pomislilo da tu i nije kriv stolar, veæ neki
prolaznik, siledžija, koji je, želeæi da se pohvali svojom snagom, savio stolicama
naslone, zatim uzeo da to popravi, pa ih još više zaturio. Soba je izgledala mraèna.
Zidovi su bili sivi, tavanica i grede poèaðaveli, po podu su zjapile pukotine i zijale rupe
bogzna kako nastale (mislio bi èovek da ih je izbušio potpeticom opet onaj isti siledžija).
Izgledalo je da bi u sotai bilo mraèno èak i kad bi se u njoj obesdlo i deset lampi. Ni na
zidovima, ni na prozorima nije bilo nièega što bd lièilo na uikrase. Doduše na jednom
zidu, u sivom drvenom okviru, visila sm neka pravila s dvoglavim orlom, a na drugom,
u istom takvom okviru, nekakva gravira s natpisom Ravnodušnost ljudi. Prema èemu
su ljudi bili ravnodušni, nije se moglo razumeti, jer je gravira bila jako potamnela od
vremena i neo.bièno ispljuvana muvama. Soba je zaudarala na ustajalost i kiselinu.
Uvodeæi goste u sobu, Mojsije Mojsejiæ nije prestajao da se uvija, pljeska dlanovima,
cifra i ra24
dosno uzvikuje; on je smatrao da je potrebno da sve to èini kako bi se pakazao
neofoièno uslužan i ljubazan.
Kada su prošla ovuda naša teretna kola? — upita ga Kuzmièov.
— Jedna partija je prošla danas sabajle, a druga se, Ivarie Ivaniæu, odmarala
ovde o ruèku i predveèe otišla.
— A... prGðe li ovuda Varlamov ili možda još nije prošao?
— Nij.e prošao, Ivane Ivaniæu. Juèe sabajle proðe njegov knjigovoða Grigorije
Jegoriæ d reèe da je on, po svoj prilici, sadeka na salašu kod molokana.1)
— Vrlo dobro. Mi æemo, dakle, sad najpre/Stièi tovar, pa æemo onda kod molokana.
/
— Šta vam je, Ivane Ivaniæu! — uža$nu se Mojsije Mojsejiæ pljeskajuæi rukama. —
Zar noæu da idete? Vi lepo poveèerajte i prenoæite, a sutra, ako bog da, poæi æete
sabajle i stiæi koga treba!
— Nema se kad, nema se kad... Izvinite, Mojsije Mojsejiæu, drugi put æemo, a
sada nemamo vremena. Posedeæemo èetvrt sata pa poæi, a prenoæiti možano i kod
molokana.
— Samo èetvrt èasiæa! — jauknu Mojsije Mojsejiæ. — Zar vas nije strah od boga,
Ivane Ivaniæu! Natereæete me da vam kape sakrijem i da katanac stavkn na vrata! Bar
se malo prihvatite i èaja srknite!
— Nemamo vremena da se vazdan èastimo —• reèe Kuzmièov.
Mojsije Mojsejiæ naže glavu u stranu, previ kolena i istnari dlanove kao da se brani od
udaraca, pa s bolno slatkim osmehom stade preklinjati:
— Ivane Ivaniæu! Oèe Hristifoire! Ta budite tako doibri, srknite kod mene èaja!
Zar sam ja, pobogu, tako rðav èovek da se kod mene ni èaj popiti ne može? Ivane
Ivaniæu!
') Jeðna verska sekta.
25
— Pa de, èaj možeš popiti —¦ uzdahrm sansilosno otac Hristifor. — To nas neæe
zadržati.
— Pa hajde baš! — pristade Kuzmièov. Mojsije Mojsejiæ uzdrhta, radosno
odahnu i
stresajuæi se, kao da je baš toga èasa iskoèio iz hladne vode u toplotu, pojuri vraj;ima i
povika strašnim, prigušenim glasom, kakvim je maloèas zvao Solomona;
— Rozo! Rozo! Daj samovar!
Posle jednog minuta vrata se otvoriše i u sobu, s velikim služavnikom u rukama, uðe
Solomon.. Stavljajuæi služavnik na sto, on je podrugljivo gledao nekuda u stranu i kao i
ranije èudno se osmehivao. Sad se pri svetlosti lampice mogao razabrati njegov osmeh;
on je bio vrlo složen, i izražavao mnogo oseæanja, ali je jedno meðu njima preovlaðivalo
— otvoreno prezrenje. Kao da je mislio o neèem smešnom i glupom, kao da nekoga nije
mogao trpeti i kao da je nekoga prezirao, neèemu se radovao i èekao zgodan trenutak
da podsmehom uvredi i grohotora se nasraeje. Njegov dugi nos, debele usne i lukave,
izbuljene oèi kao da su se jedva uzdržavale da ne prsnu u smeh. Pogledavši u njegovo
lice, Kuzmièov se zajedljivo nasmeši i upita:
— Solomone, zašto letos ne doðe k nama u N. na vašar da pretstavljaš Civute?
Pre dve godine, toga se i Jegoruška vrlo dobro seæao. Solomon je u N. na vašaru, u
jednoj šatri, izvodio scene iz jevrejskog života i požnjeo veliki uspeh. Podseæanje na to
nije uèinilo na Solomona nikakav utisak. Ne oðgovorivši ništa, on izaðe i ubrzo se vrati
sa samovarom.
Kad je završio posao oko stola, on ode u stranu, skrsti ruke na grudima, pa isturivši
napred jednu nogu, zaustavi svoj podrugljivi pogled na ocu Hristiforu. Njegovo
nadmeno i prezrivo držanje bilo je izazivaèko, ali u isti mah i neobièno žalosno i
komièno, jer što se više trudio da
26
svojom pozom Izazove poftovanje, tim su življe padale u oèi njegove kratke pantalonice,
kus kaputiæ^ nos kao s karikature i sva njegova ptièija, oèerupana pojava.
'
Mojsije Mojsejiæ donese iz dru^e sobe stolièicu i sede malo podalje od stola.
— Prijatno! Izvolite! — poèe on da zanima goste. — Nek vam je nazdravlje. Vi ste mi
retki gosti, mnogo retki, a oca Hristifora nisam video veæ pet godina. I niko baš neæe
da mi kaže èiji je to tako dobar gospodifiiæ? —upita on nežno, pogledajuæi u
Jegorušku.
— To je sinèiæ moje sestre Olge Ivanovne — odgovori Kuzmièov,
— A kuda æe?
— Da uèi. U gimnaziju ga vodim.
Mojsije Mojsejiæ iz uljudnosti daðe svom Ucu izraz divljenja i znaèajno zamaha
glavom.
— O, to je lepo! — reèe on podigavši prst prema samovaru, kao da mu preti. — To je
lepo! Iz gimnazije æeš izaæi tako veliki gospodin da æemo ti svi kape skidati. Biæeš
pametan, bogat, s ambicijama, a mamica æe se radovati. O, to je divno!
On poæuta malo, protrlja §voja kolena i poèe tonom u kome se mešala šala sa
poštovanjem:
— Vi me, bogme, izvinite, oèe Hristifore, ali ja se spremam da napišem tužbu vladici
kako vi trgovcima hleb oðuzimate. Prilepiæu na tužbu taksu i napisati kako otac
Hristifor zacelo ima zaraðenih para kad je poèeo trgovati d vunu prodavati.
— Da, palo mi, eto, na um poð starost... — reèe otac Hristifor i zasmeja se. — Prebacio
sam se, brate, iz popovskoga esnafa u trgovaèki. Umesto da sad kod kuæe sedim i bogu
se molim, ja se treskam kano faraon na svojim dvo'kolicama... Brige su to!
— Al, zato æete pare da namlatite!
— Taman posla! Dobiæu ja šupalj nos do oèiju, a ne pare. Vuna nije moja, veæ zeta
Mih.aila!
27
— Pa zašto on onda nije pošao?
— Šta æeš... još mu se majèino mleko nije na usnama osušilo. Umeo je vunu da kupuje,
ali da je proda — ne ume, još je mlad. Sve je svoje novce straæio, hteo je da postane
gazda, da mu se ceo svet divi, a kad je stao da je krèmi, ni cenu koštanja mu niko nije
ponudio. Natezao ti se momak celu godinu dana, pa najzad došao k meni i veli: —
»Tatice, prodajte vunu, smilujte se! Ništa vam ja to ne znam!« — Tako vam je to. Kad
doðe u škripac, odmah — tatice, a ranije se i bez tatice moglo. Kada je kupovao nije
pitao, a sad, kad je dogorelo do nokata, zovi taticu. A šta može tatica? Da nije Ivana
Ivaniæa, ni tatica ne bi ništa uèinio. Muka ti je s njima!
— Da, muka ti je živa, bogme, s decom! — uzdahnu Mojsije Mojsejiæ. — Šestoro ih
imam. Jednog uæi, drugog leèi, treæeg na rukama nosi, a kad porastu, onda tek nastaju
nevolje. Ne samo sadeka nego je èak i u Svetom pismu tako bilo. Dok su u Jakova deca
bila mala, plakao je, a kad su mu porasla, još grðe je stao plaikati!
— Da, da... — složi se otac Hristifor, zamišljeno gledajuæi u èašu. — Ja, daduše,
nemam èega radi na Gospoda da ropæem: doèekao sam stare dane, kakve svima od
boga žeMm. Dobre Ijude sam kod sebe pogostio, sinove sam na put izveo i sada sam
slobodan; svoju dužnost sam izvršio, svet mi je, ako ushtem, na sve èetiri strane otvoren.
2ivim polagacko sa svojom popadijorn, jedem, pijem i poèivam, radujem se unuèuæima
i bogu molim, a ništa mi više i ne treba. Živim kao bubreg u loju i niko me se ne tièe. Od
roðenja nisam nikakve žalosti imao i sad ako bi me. reciino, car upitao: »Sta ti treba?
Sta želiš?« Ta baš mi ništa ne treba! Sve imam i za sve bogu hvala. U celom gradu
nema èoveka sreænijeg od mene. Samo, eto, grehova imam mnogo, ali opet mora
se i to reæi, jedini je bog bez greha. Zar nije tako?
28
— Vala, tako je. _^
— Ono jest, zuba nemam, sevaju mi stare kojSti.jte èas ovo, èas ono... tu je sipnja i
druge zavrzlame... Pcrboljevam, snaga izdala, ali, kaži i sam, dosta sam živeo!
Osamdeseta mi je! Ne može se veèito ni živeti, treba znati meru.
Otac Hristifor se najednom neèega seti, zagjcnu se nad èašom i zakašlja od smeha.
Mojsije Mojsejiæ se takoðe iz uètivosti zasmeja.
— Budalaštine! — reèe otac Hristifor i odmahnu rukbm. — Doðe mi u goste moj stariji
sin Gavrilo. On je svršio medicinu i radi u èernjigovskoj guberniji kao samoupravni
lekar. Dakle...' velim ja njemu: »Eto, rekoh, sipnja, te ovo, te ono... Doktor si, leèi
oca!« On me omah skide, pokuca, posluša, pa razne tamo zavrzlame... trbuh izgnjeèi, i
zatim reèe: »Vama, tatice, veli, treba da se leèite komprimiranim vazduhom.«
Otac Hristifor se zaceni od grèevita smeha, sve ga suze obliše, te ustade.
— A ja mu velim: »Nek iðe s milim bogom taj komprimiraini vazduh!« — izgovori
on kroz smeh i O'dmahnu obema rukama. — Nek ide s milim bogom!
Mojsije Mojsejiæ se takoðe ðiže i uhvativši se za trbuh, zaceni se od nekog piskutavoig
smeha, sliènog lajanju pudlice.
— Nek ide s milim bogom taj komprimirani vazduh! — ponovi otac Hristifor smejuæi
se grohotom.
Mojsije Mojsejiæ podiže glas za dva tona više i tako se grèevito zasmeja da se jedva
održa na nogama.
— O, bože moj... — stenjao je on kroz srneh. — Ne mogu da dahnem... Tako ste me
nasmejali, da... jao!... Izdahnuæu...
On se smejao i govorio, a ovamo je, meðutim, preplašeno i podozrevajuæi pogledao u
Solomona koji je stojao u ranijoj pozi i smešio se. Sudeæi 29
po njegovim oèima i osmehu, on je prezirao i mrzeo ozbiljno, ali to nikako nije
pristajalo njegovoj oèerupanoj figurici, te se Jegoruški èinilo da su taj izazivaèki stav i
pakosni, prezrivi dzraz, hotimièni, da bi izigravao budalu i nasmejao drage
goste.
Ispivši æuteæi šest èaša, Kuzmièov rašèisti pred sobom mesto na stolu, uze torbicu, onu
istu što mu je, dok je pod kolima spavao, ležala pod glavom, odveza vrpcu na njoj i
istrese je. Iz torbice se prosuše na sto svežnjevi novèanica.
— Dok još ima vremena, hajdete, oèe Hristifore, da prebrojimo pare — reèe Kuzmièov.
Videvši novce, Mojsije Mojsejiæ se zbuni, ustade i kao pažljiv èovek koji ne želi da zna
tuðe tajne, na prstima i mašuæi rukama, iziðe iz sobe. Solomon ostade na svome mestu.
Koliko ima svežnjeva sa bankama od jedne rublje? — poèe otac Hristifor.
—¦ Pedeset... Od po tri rublje ðeveðeset... A banke od dvadeset pet i sto rubalja složene
su u svežnjeve od hiljadu rubalja. Vi odbrojte sedam hiljada osam stotina za
Varlamova, a ja æu brojati za Guaieviæa. Samo pazite, nemojte da se zabunite...
JegoruSka nikað nije viðeo toliko novaca koliko ih je sad bilo na stolu. Novaca je
verovatno bilo vrlo mnogo, jer je svežanj od seðam hiljada osam stotina, koji je otac
Hristifor odvojio za Varlamova, prema celoj gomili izgledao vrlo mali. U drugoj prilici
bi toliki silni novci možda zaprepastili Jegorušku i nagnali ga da razmišlja o tome
koliko se ðevreka, zernièki i kolaèa s makom može kupiti za toliku gomilu, a sad je sve
posmatrao ravnodušno i samo je oseæao odvratni miris trulih jabuka i gasa, koji se širio
od novaca. Bio ie izmuèen truckanjem na karucama, umoran i spaValo mu se. Glava
mu je padala od umora, o5i se lepile, a rnisli mrsile kao konci. Da se samo moglo, on bi
sa zadovoljstvom spustio glavu na sto, za
30
tvorio oèi da ne vidi lampu i prste što su mu se micali nad gomilom, i pustio svoje
klonule, sanjive misli da se još više zamrse. Kad se upinjao da ne drema, plamen u
lampi, šolje i prsti su se udvajali, samovar se ljuljao, a miris trulih jabuka kao da je bio
jaèi i odvratniji.
— Ah, te pare, te pare! — uzdisao je otac Hristifor osmehujuæi se. — Baš je rnuka s
njima! Sad moj Mihailo sigurno spava, i prisniva mu se da æu mu toliku gomilu doneti.
— Vaš j Mihailo Timofejiæ je èovek nerazuman — refl'e poluglasno Kuzmièov —
nije on za ovai posao/ a vi ste promuæurru i lako æete pojmiti. Mogli Jbiste mi dati, kao
što sam govorio, vašu vunu, ua se vratiti kuæi, a ja bih vam, eto, dao još po/pola rublje
povrh cene, prosto iz poštovanja./
— Ne, Ivane Ivaniæu — uzdisao je otac Hristifor. — Hvala vam na pažnji... Naravno,
da se ja pitam, ne bih ni reèi rekao, ali, sami znate, vuna nije moja...
Mojsije Mojsejiè uðe na prstima. Trudeæi S6 iz pažnje da ne gleda u gomilu novaca, on
se prikrade Jegoruški i pnviièe ga odostrag za košulju.
— Odider, gospodièiæu — reèe on poluglasno, — da ti pokažem jednog meou. Mnogo
je strašan, ljut! Uu!
Sanjivi Jegoruška ustade i tromo se krete za Mojsijem Mojsejiæem da vidi medveda.
Kad je ušao u jednu prilièno malu sobu, njemu, još pre nego što je išta ugledao, stade
dah od nekog kiselog 1 ustajalog zadaha koji je ovde bio mnogo gušæi nego u velikoi
sobi i odovud se, po svoj priMci, i širio po celoj kuæi. Jednu polovinu sobe zapremala je
velika postelja, pokrivena prljavim ]'organom, a ðrugu — orman s fiokama i gomile
svakojakih prnja, poèinju6i od dobro uštirkanih suknji pa do ðetinjih gaæica i
naramenica. Na ormanu je gorela lojana sveæa.
31
Umesto obeæanjoga medveda, Jegoruška spazd veliku, vrlo debeli^ Jevrejku, raspletene
kose, u crvenoj flanelskoj tialjini s crnim bobicama; ona se s mukom provlacjla kroz
uski prolaz izmeðu postelje i ormana, sa islugim bolnim uzdasima kao da je bole zubi.
Ugleðavši Jegorušku, ona naèini plaèno lice, otegnuto uzdahnu i pre nego što se dete
pribra, ona mu gurnu pod nos krišku hleba, namazanu medom.
Jedi, dete moje, jedi! — reèe ona. — Ti si ovde bes mamice i nema ko da te nahrani.
Jedi.
Jegoruška stade jesti, mada mu posle bonbona i kolaèa s makom koje je jeo svaki dan
kod kuæe, nimalo nije prijao med, pun voska i pèelinjih krila, On je jeo, dok su ga
Mojsije Mojsejiæ i Jevrejka gledali i uzdisali.
— Kuda ideš sad, dete moje? — upita Jevrejka.
— Da uèim — odgovori Jegoruška.
— A koliko vas mamica ima?
— Samo mene. Nema više nikoga.
— Aoh! — uzdahnu Jevrejka i podiže oèi gore. — Sirota mamica, sirota mamica! Kako
li æe tugovati i plakati! Kroz godinu dana i mi æemo našega Nauma odvesti da uèi! Oh!
— Ah, Naum, Naum — uzdahnu Mojsije Mojsejiæ, i na njegovom bledom licu koža
nervozno zadrhta. — Samo da nije tako bolešljiv!
Prljavi jorgan se pomaèe i ispod njega se <ukaza grgurava deèja glava na vrlo tankom
vratu; dva crna oka blesnuše i radoznalo se zaustaviše na Jegoruški. Mojsije Mojsejiæ i
Jevrejka, ne prestajuæi da uzdišu, priðoše ormanu i stadoše govoriti o neèemu jevrejski.
Mojsije Mojsejiæ je govorio poluglasno, dubokim basom, i njegov jevrejski govor je
lièio na neprekidno: »galgalgalgal«, a žena mu je odgovarala tankim æureæim
glasiæem, te je u nje ispadalo nešt» nal'ik na »tutututu...« Dok su se oini dogovaarali,
ispod prljavog 32
jorgana provki druga grgurava glavica na tankom vratu, za njom treæa, potom
èetvrta... Da je Jegoruška imao živu maštu, mogao je pomisliti da pod jorganom leži
stoglava aždaja.
— Galgalgal... — govorio je Mojsije Mojsejiæ.
— Tutututu... — odgovarala mu je Jevrejka. Dogovor se svrši time što Jevrejka sa
du
bokim uzdahoin otvori orman, odvi tamo neku zelenu krpicu i izvadi iz nje veliki
leciderski kolaè od raži, u obliku srca.
— Uzmi, dete moje — reèe ona pružajuæi Jegoruški kolaè. — Sada ovde nemaš
mamice, nema ko poklon da ti da.
Jegoruška gurnu kolaè u džep i uputi se vratima, jer se prosto gušio od ustajala kisela
vazduha u kome su domaæini živeli. Vraitivši se u veliku sobu, on se namesti na divanu
što je mogao udobnije i pusti mislima na volju.
Kuzmièov je baš u taj mah završio brojanje i vraæao novce u torbicu. Nije se prema
njima ponašao baš s mnogo poštovanja i gurao ih je u prljavu torbicu bez ikakve
milosti, tako ravnodušno kao da nisu bili novci veæ otpaci hartije.
Otac Hristifor je razgovarao sa Solomonom.
— Dakle, šta je, Solomone premudri? — pitao je zevajuæi i krsteæi usta. — Kako idu
poslovi?
— Za kakve to poslove pitate? — odvrati Solomon i pogleda tako pakosno kao da su ga
sumnjièili za kakav zloèin.
— Pa tako, uopšte... Sta mi radiš?
— Šta raðim? — upita Solomon i sleže ramenima. — Što i ostali... Vidite da sam
lakej. Ja lakej kod brata, brat lakej kod prolaznika, prolaznici lakeji kod Varlamova, a
kad bih ja imao desetak miliona, onda bi Varlamov bio moj lakej.
— A zbog èega bi on bio tvoj lakej?
— Zbog èega? Pa zato što nema nijednioga gospodima ili milionara koji ne bii, samo da
stekns
1 Cehov: Stepa
33
Još koju kopejku, stao lizati ruke šugavom èivutinu. Ja sam sad fugavi i bedni Èivutin,
svi me gledaju kao pseto/ a kad bih imao para, onda bi Varlamov preda mnom
izigravao budalu, kao Mojsije pred vama.
Otac Hristifor i Kuzmièov se zgledaše. Nijedan ni drugi nisu razumeli Solomona.
Kuzmièov ga strogo i suvo pogleda pa upita:
— Kako to ti, glupaèe jedam, uporeðuješ sebe sa Varlamovim?
— Nisam još toliko glup da uporeðujem sebe sa Varlamovim — odgovori Solomon
padrugljivo, mereæi svoje sagovornike. — Mada je Rus, Varlamov je u duši šugavi
Èivutin: ceo mu je život u novcima i bogaæenju, a ja sam svoje pare u peæi spalio. Meni
nisu potrebni ni novci, ni zemlja, ni ovce, i nije mi stalo da me se boje i skidaju kape
kad prolazim. Znaèi da sam pametniji od vašeg Varlamova i da više lièim na èoveka!
Malo posle Jegoruška kroza san èu kako Solomon glaso.m potmulim i promuklim od
mržnje koja ga je gušila, brzajuæi i vrskajuæi, poèe o Jevrejima; u poèetku je govorio
pravilno ruski, zatim preðe na ton onih što prièaju šale iz jevrejskog života i stade
govoriti kao vašarski lakrdijaš s pre teranim jevrejskim naglaskom.
— Èekaj... — prekide ga otac Hristifor. — Ako ti se tvoja vera ne dopada, ti je
proraeni, a pcdsmevati se, greh je; nije nikakav èovek onaj ko se svoioj veri ruga.
— Vi ništa ne razumete — grubo ga prekide Solomon. — Ja vama o jednom, a vi
drugo...
— E, baš se vidi da si glup èovek — uzdahnu otac Hristifor. — Ja te pouèavam kako
umem, a ti se ljutiš. Ja tebi staraèki, polako, a ti zapeo kao æuran: puæ, puæ, puæ!
Baš si èudan, zaista...
Uðe Mojsije Mojsejiæ. On uznemireno pogleda Solomona i svoje goste, ,i koža na licu
opet mu nervozno zadrhta. Jegoruška se osvrte i pogleda oko sebe; letimice on spazi
Solomonovo lice i to baš
34
u èasu kad je s tri èetvrtine bilo okrenuto preitta njemu i kad mu senka od dugog nosa
preseèe sav levi obraz; prezriva osmeha, pomešana sa tom senkom, blistavih,
podrugljivih oèiju, ohola izraza, Solomon sa svojom oèerupanom pojavom, koja se
udvajala i treperila pred Jegoruškinim oèima, sað više nije bio nalik na budalu, nego na
nešto poput neæistog duha što se pokatkad samo u snu prisni.
— Ala vam je ovaj kao sumanut, Mojsije Mojsejiæu, bog ga video! — reèe s osmehom
otac Hristifor. — Trebalo bi da ga negde smestite, oženite, da uèinite nešto... Prosto
ne lièi na èoveka...
Kuzmièov se Ijutito namršti. Mojsije Mojsejiæ opei uznemireno i ispitivaèki pogleda i u
brata i u goste.
— Solomone, iziði odavde! —• strogo reèe on. — Iziði!
I on doðade još nešto jevrejski. Solomon se krto nasmeja pa iziðe.
¦ — A šta je to bilo?.— uplašeno upita Mojsije Mojsejiæ oca Hristifora.
— Zaboravlja se — odgovori Kuzmièov. — Nasrtljiv je mnogo o sebi uobražava.
— To sam i slutio! — užasnu se Mojsije Mojsejiæ, pljesnuvši rukama. — Ah, bože moj!
bože moj! — promrmlja on poluglasno. — Ali vi budite tako dobri pa izvinite i nemojte
primiti srcu. To je strašan èovek, strašan èovek! Ah, bože moj! bože moj! On mi je
roðeni brat, ali oskn jaða nisam cd njega ništa drugo doživeo. On nije, znate...
Mojsije Mojsejiæ zaokruži prstom po èelu i produži:
— Nije pri èistoj svesti... propao èovek. ProSto ne znam šta s njim da radim! Nikoga ne
voli, nikoga ne poštuje, nikoga se ne boji... Znate li, svakome se smeje, govori gluposti,
u oèi kreše svakom. Neæete mi verovati, jednom je došao ovamo Varlamov, a Solomon
mu je tako nešto izvalio da je ovaj udario bièem i njega i mene... A zašto 3*
35
mene? Zar sam ja kriv? Bog iriu ilžeo pamet; to je, dakle, božja volja; zar sam ja zato
kriv?
Citavih deset roinuta Mojsije Mojsejiæ stalno je poluglasno mrrnljao i uzdisao:
—• Noæu ne spava, veæ stalno misli, misli, misli, a o èemu misli, bog bi ga znao. Priðeš
mu noæu, a on se ljuti i smeje. On ni mene ne voli... I ništa neæe! Tatica je, kad je
umirao, ostavio i njemu i meni po šest hiljada rubalja. Ja sara kupio sebi ovo konaèište,
oženio se i sadeka deèice imam, a on je svoje pare spalio u peæi. Baš šteta, baš šteta! Sto
da ih pali? Tebi ne treba, daj ih onda meni, a što da ih pališ?
Najednom vrata na šarkama zaškripaše i pod so zaljulja od neèijih koraka. Jegorušku
zaduhnu lak vetriæ i uèini mu se kao ða neka velika crna ptica prolete mimo njega i
ukraij samog lica mu zamaha krilima. On otvori oèi... Ujak s torbicom u rukama,
spreman da krene, stojao je kraj divana. Otac Hristifor, držeæi svoj cilinder šjrokog
oboda, klanjao se nekome i smešio se, ne meko i umiIjato kao obièno, nego s
poštovanjem i usiljeno, što nikako nije pristajalo njegovome licju. A Mojsije Mojsejiæ
je, kao da mu se telo razlomilo na tri dela, balansirao i na svaki naèin se trudio da se ne
raspadne u komade. Jedino je Solomon, kao da se ništa nije desilo, stojao u uglu,
skrstivši ruke, i prezrivo se smešio kao i dotada.
— Vaša svetlosti, 'izvinite, kod nas nije èisto! — stenjao je Mojsije Mojsejiæ s
bolnoslatkdm osmehom, ne primeæujuæi veæ ni Kuzmièova ni oca Hristifora, i
balansirajuæi celim telom da se ne bi raspao. — Mi smo ljudi prosti, vaša svetlosti!
Jegoruška protrlja oèd. Nasred sobe je zbilja stojala njena svetlost u obliku mlade, vrlo
lepe i pune žene u crnom ruhu i slamnom šeširu. Još pre nego što je stigao da joj
razgleda crte, Jegoruški pade odnekud na pamet ona usamljena, stasita topola koju je
vddeo po danu na bregu. 36
— Je li prolazio danas ovaida Varlamov? — upita ženski glas.
—¦ Nije, vaša svetlosti — odgovori Mojsije Mojsejiæ.
— Ako ga sutra vidite, zamolite ga da svrati kod mene na æasak.
Najednom, sasvim neoèekivano, vrlo blizu svojih oèiju, Jegoruška spazi crne kadivaste
obrve, velike kestenjave oèi i negovane ženske obraze s jamicama, od kojih se,'kao zraci
od sunca, razlivao osmeh po svem licu. Nešto divno zamirisa. — Lep deèkiæ! — reèe
dama. — Èiji je? Kazimire Mihailoviæu, pogledajte kakva divota! Bože moj, on spava!
Bucove moj mali...
I dama snažno poljubi Jegorušku u oba obraza, a on se nasmeši i misleæi da spava,
zatvori oèi. Šarke na vratima zaškripaše i èuše se užurbani koraci: neko je ulazio 'i
izlazio,
— Jegoruška, Jegoruška — èu se prigušen šapat dvaju glasova. — Ustani da idemo!
Neko, izgleda Deniska, jispravi JegoruSku na noge i povede ga za ruku; iduæi, on otvori
malèice oèi, i još jednom vide lepu ženu u crnom odelu koja ga je poljubila. Stojala je
nasred sobe i gledala kako on odlazi, smešeæi se i mašuæi mu prijateljski glavom.
Prilazeæi vratima, on vide nekog lepog i snažnog crnomanjastog èoveka u polucilinderu
i dokolenicama. To je sigurno bio damin pratilac.
— Stoj! — èu se iz dvorišta.
Kraj kuænog praga Jeg&ruška spazi move, raskoSne karuce i par vranaca. Na boku je
sedeo lakej u livreji s dugim bièem u rukama. One što su odlazili, jedino je Solornon
izišao da isprati. Lice nu je bilo napregnufco od uzdržavanja da se ne zakikoæe; gledao
je tako kao da je vrlo nestrpljivo èekao da gosti odu pa da im se do mile volje nasmeje.
— Grofica Dranjicka — prošapta otac Hristifor ulazeæi u kola.
37
— Da, grofica Dranjioka — ponovi Kuzml
èov takoðe šapatom. /
Utisak što ga je ¦dèinio grofièin dolazak bio je verovatno vrlo snažan, jer je èak i
Deniska govorio šapatom; on se usudio da ošine alate tek kad su karuce prešle èetvrt
vrste i kad se daleko iza njih, umesto konaèišta, video samo slab plamièak.
IV
Ko je, najzað, taj nedostižni, taianstveni Varlamov, o kome tako mnogo govore, koga
prezire Soloraon i koji je potreban èak i lepoj grofici? Sedeæi napred pokraj Deniske,
polusaniivi Jegoruška je mislio baš o tom èoveku. Nikada ga nije video, ali je vrlo èesto
slušao o njemu i zamišljao ga u svojoj uobrazilji. Bilo mu je poznato da Varlamov ima
nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, na stotine hiljada ovaca i vrlo mnogo para; o
njegovom naèinu života i zanimanju, JegoruSka je znao samo to da se uvek vrzma po
ovim mestima i da ga uvek traže.
Jegoruška je u svojoj kuæi mnogo slušao i o grofici Dranjickoj. Ona je takoðe imala
nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, mnogo ovaca, svoju ergelu i mnogo para, ali
se nije »vrzmala«, veæ je živela na svome bogatom imanju o kome su poznanici i Ivan
Ivaniæ, koji je više puta bivao poslom kod grofice, prièali èudesa; tako su govorili da se
u grofièinoj dvorani za primanje, gde vise portreti svih poljskih kraljeva, nalazi veliki
trpezarijski èasovnik u vidu stene, na kojoj propet sloji zlatan konj s oèima od
brilijanata, a na konju je zlatan konjanik što svaki put kad èasovnik izbija, razmahuje
sabljom desno i levo. Prièali su takoðe da je grofica dvaput godišnje davala bal na koji
je pozivala plemiæe i èinovnike iz cele gubernije i da joj je dolazio èak i Varlamov; svi
su gosti tada pili èaj iz srebrnih samovara, jeli sve same neobiæae stvari (na primer,
zimi, na Božiæ, služU* se
38
malina i baštenske jagode) i igralo se uz muziku koja je i dan i noæ svirala...
»Kako je samo lepa!« — mislio je Jegoruika seæajuæi joj se lica i osmeha.
Kuzmièov je verovatno, takoðe mislio o grofici, jer kad karuce preðoše dve vrste
otprilike, on reèe:
— A opasno li je potkrada taj Kazimir Mihailoviæ! Pre tri godine, kad sam, ako se
seæate, od nje kupovao vunu, na samoj mojoj ikupovini zaradio je tri hiljade.
— Od Poljaka se drugo i ne može oèekivati — reèe otac Hristifor.
— A ona i ne haje. Davno je reèeno, mlado — ludo. Glava joj je još vetrenjasta!
Jegoruški se odnekud htelo da misli samo o Varlamovu i grofici, naroèito o njoj.'Njegov
sanjivi mozak se potpuno otpadio od obiènih misli, mutio se i zadržavao samo slike
fantastiène, kao iz bajki, koje imaju tu dobru stranu što se nekako same od sebe, bez
ikakve brige onoga koji misli, raðaju u mozgu i oipet same išèezavaju bez traga — treba
samo dobro glavom stresti; uostalom, sve što je bilo oko njih nije ni išlo na ruliu
obiènim mislima.
Brežuljci, koji su se crneli na desnoj stranl, kao da su skrivali nešto neznano i strašno, a
levo je sve nebo nad vidikom zahvatila purpurna rumen; teško je bilo pogoditi da li je
to negde izbijao požar ili se možda mesec spremao da izaðe. Daljina se videla kao po
danu, ali se njena nežna Ijubièasta boja, zastrta veèernjom maglom, veæ sva beše
izgubila, a èitava se stepa pritajila u toj magli, kao deca Mojsija Mojsejiæa pod
jorganom.
U julske veèeri i noæi, prepelice i prdavci veæ ne daju glasa od sebe, slavuji ne pevaju
po šumskim dolinama, niti cveæe miriše, ali je stepa još uvek divna i puna života. Tek
što sunce zaðe i zemlju obavije magla, a svakidašnja se èamotinja zaboravi, sve mine, i
stepa lako odahne punim gru
39
dima. Možda zato što trava ne vjdt^appmrèini svoju starost, u njoj zapoèinjejvešelo,
mladalaèko brujanje, kakvoga danjp^rSnia; pucketanje, zviždukanje, grebanje, stepski
basovi, tenori i soprani — sve se to sliva u neprekidni, jednoliki šum, uz koji je èoveku
prijatno da se seæa i predaje seti. Jednoliko brujanje uljuljkuje kao uspavanka; putuješ
i oseæaš kako toneš u san, a najednom odnekud dopre oštri, nemirni krilk budiie ptice,
ili odjekne nekakav nerazgovetan zvuk, nalik na neèijd glas, kao neko zaèuðeno »aa!«
— i dremež sklapa kapke. Ili opei ideš pored udoline gde ima džbunja i èuješ kako
ptica, koju Ijudi stepe zovu »spavaljka«, nekome vièe: »spim! spim! spim!«, dok se
druga kikoæe ili se zagrcnula od histerienog plaèa: sova je to. Kome li klikæu i ko ih
sluša u toj ravnici, sam bog zna, ali u njihovom kriku ima mnogo tuge i žalbe... Miriše
na seno, na osušenu travu i pozno cveæe, i taj miris je gust, otužnosladak i nežan. Kroz
maglu se sve vidi, ali se teško mogu razaznati boja i obrisi predmeta. Sve izgleda
drugaèije nego što je. Ideš i najedainput vidiš napred, kraj samoga puta, stoji oblièje
nalik na monaha; ono se ne mièe, èeka, i kao da nešto drži u rukama... Da nije
razbojnik? Ta prilika se približava, raste najzad se poravnjava sa karucama i vidite da
nije èovek veæ usamljeni žbun ili veliki kamen. Iste takve nepomiène prilike, kao da
nekog èekaju, stoje i po brežuljcima, kriju se iza humki, izviruju iz korova i sve lièe na
ljude, pa ulivaju nepoverenje.
A kad se mesec javi, noæ postaje bleda i tamna. Magle kao da nije ni bilo. Vazduh je
prozraèan, svež i topao; svuda se lepo vidi i mogu èak da se razlikuju pojedine stabljike
korova kraj puta. Daleko oko sebe èovek može da vidi lobanje i kamenje. Podozriva
oblièja, nalik na monahe, na svetloj pozadini noæi èine se još crnja i gledaju sumornije.
Sve èešæe i èešæe sred jednolikog brujanja, uznemirivši nepokretni vazduh, odjekne
ne40
èije zaèuðeno: »aa!«..i èuje se !kriik budne ili zadremale ptice. Široke senke preleæu
ravnicom kao oblaci po nebu, a u nedokuènoj daljini, ako se dugo u nju zagledaš, dižu
se i gomilaju jedna nad drugom maglovite, fantastiène slike... Èoveku bude pomalo
strašno. A pogledaš ld u bledozeleno, zvezdaraa osuto nebo, na kome nema ni oblaèka ni
pege, shvatiš zašto je topli vazduh nepakretan, zašto priroda bdi i zašto se boji da se ma
i malo pokrene: teško joj je i bolno da izgubi ijedan trenutak života. O nedosežnoj
dubini i beskrajnosti neba može se suditi samo na moru, i u stepi noæu, kad sja
meseèina. Strašno je, prekrasno i puno milošte, gleda te èežnjivo i mami sebi, a od
njegove divote obuzima te vrtoglavica.
Putuješ sat, dva... Na putu te susreæe æutljivi starachum ili kamena žena, koju je
postavio bogzna ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom noæna ptica i tebd
malopomalo dolaze na um stepske legende, prièe namernika, bajke dadilja sa stepe i sve
ono što si sam umeo videti i osetiti dušotn. I.tada u cvrèanju insekata, u sablasnim
oblièjima i huraovima, u plavom nebu, u meseèevoj svetlosti, u lepršanju noæne ptice, u
svemu što vidiš i èuješ, poèinješ da slutdš velièanstvo lepote, mladost, procvat svih moæi
i strasnu žeð za životom; duša se odaziva divnom, divljem zavièaju i poželiš da zajedno
sa noænom pticom poletiš nad stepom. U velièanstvenom zanosu lepote, u suvišku
sreæe, oseæaš neku napregnutost i tugu, kao da stepa uviða da je usamljena, da su
njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu
potrebni, i kroz radosnu graju èuješ kako tužno, oèajno doziva: pesnika! pesnika!
— Stoooj! Zdravo, Pantelija! Je li sve u redu? —¦ Hvala bogu, Ivane Ivaniæu!
— Da niste, deco, videli Varlamova?
— Ne, nismo ga videli.
Jegoruška se probudi i otvori oèi. Karuce se bdhu zaustavile. Udesno, daleko po putu,
otegao se 41
niz teretnih kola dko kojih su se vrzmali neki Ijudi. Sva ta ko!a, zato što su na njima
ležali tovari vune, izgledala su vrlo visoka i kao naduvana, a konji — majušni i kratkih
nogu.
— Valja nam, dakle, sad poæi molokanu — glasno je govorio Kuzmièov. — Èivutin
mi je kazivao da je Varlamov na konaku kod molokana. Kad je tako, ostajte u
zðravlju, prijatelji! Zbogom!
— Zbogom pošao, Ivane Ivaniæu! — odgovori nekoliko glasova.
— Nego znate šta, deco — živo reèe Kuzmièov — kako bi bilo da vi povedete moga
malog! Što da se uzalud s nama lomi na putu? Namesti ga, Pantelija, kod sebe na
denjak, pa krenite polako, a mi æemo vas stiæi. Hajde, Jegore! De, poði!...
jegoruška siðe s boka. Nekoliko ruku ga prihvati, podiže visoko gore i on se oseti na
neèem velikom, mekom i pomalo vlažnom od rose. Sad mu se èinilo da mu je nebo blizu,
a zemlja daleko.
— Ej, uzmi svoj kaputiæ! — viknu negde daleko dole Deniska.
Ogrtaè i zavežljaj, dobaèeni odozdo, paðoše kraj Jegoruške. On brzo, ne želeæi ni o
èemu da misli, stavi pod glavu zavežljaj, pokri se ogrtaèem i, protežuæi noge što je igda
mogao, Ježeæi se zbog rose, zasmeja se od zadovoljstva.
»Spavati, spavati, spavati...« — mislio je on.
— A vi ga, vragovi, nemojte dirati! — èu se odozdo Deniskin glas.
— U zdravlju, prijatelji! Zbogom! — viknu Kuzmièov. — Uzdam se u vas!
— Ne brinite, Ivane Ivaniæu!
Deniska viknu na konje, karuce žalosno zaškripaše i kretoše, ali sada ne putem, veæ
nekuda u stranu. Oko dva minuta bilo je tiho, kao da su sva kola pospala, i samo se èulo
kako u daljini inalopomalo zarnire zveckanje kofe, privezane iza karuca. Ali evo ispred
karavana neko viknu:
— Kirjvjjia, kreeæi!
42
Zaškripaše najpre prednja kola, za njima druga, treæa... Jegoruška oseti kako se kola
na kojima je on ležao, nakretoše, i takoðe zaškripaše. Pokrenuo se èitav niz kola.
Jegoruška se èVršæe uhvati rukom za vrvcu kojom je bio zaveza,n denjak vune, opet se
nasmeja od zadovoljstva, namesti u ðžepu medeni kolaè, i njega ubrzo poèe hvatati san,
kako se to obièho dešavalo kodkuæe, u postelji... Kad se probudio, sunce je veæ izlazilo;
nekl brežuljak ga je zaiklanjao, a ono, trudeæi se da poškropi svetlošæu svet, vredno je
rasipalo svoje zrake na sve strane i zalivao horizont zlatom. Jegoruški se èinilo da nije
stojalo na svom mestu, jer se juèe raðalo pozadi, iza njegovih leða, a danas mnogo više
ulevo... Pa ni èitava okolina nije lièila na juèerašnju. Brežuljaka veæ nije bilo, a svuda,
kud okom pogledaš, pružila se beskrajna, nevesela ravnica rujeve boje; tamoamo dizale
se po njoj omalene humke i proletali juèerašnji gavrani. Daleko ispred njih beleli se
zvonici i kuæice nekog sela; bila je nedelja i ukrajinski seljaci sedeli su kod kuæa,
pekli i kuvali — to se videlq po dimu koji se dizao iz svih dimnjaka i kao sivkastop]ava,
providna koprena, lebdeo nad selom. Izmeðu krovinjara i iza crkve plavila se reka, a za
njom se maglila daljina. Ali ništa nije tako malo lièilo na juèerašnjicu, kao put. Nešto
neobièno široko, prostrano i golemo otezalo se kroz stepu umesto puta; to je bila siva
traka, dobro ugažena i pokrivena prašinom, kao i drugi drumovi, ali široka preko sto
metara. Svojim prostranstvom ona je u Jegoruški probudila nedoumicu i navela ga na
misli iz bajki. Ko to po njojzi ide? Kome je potreban toliki prostor? Nerazumljivo i
èudnovato. Moglo se zbilja pomisliti da u Rusaji joS nije nestalo divljudi,
džinovskoga koraka, kao što je Muromec Ilija i Solovej Razbojnik i da još nisu
izumrli konjišarci drevnih junaka. Jegoruška pogleda niz put, zamisli da vidi šest
visokih kolesnica kako uporedo jure, kao one što ih je viðao
43
na slikama u sveštenoj istoriji; u tey 'kolesnice upregnuto je po šest divljih, razigraijah
konja, i dok one svojim visokim tookovima dižu u nebo oblake prašine, konjima
upravljaju ljudi kakvi se samo mogu sniti i poniæi u prizorima iz bajke. I kako bi sve te
pojave prilièile stepi i tom putu kad bi samo postojale!
Duž cele desne strane puta njihali su se telegrafski stubovi s dvema žicama. Postajuæi
sve manji i manji, njih je kod sela nestajalo iza kuæa i zelenila, zatim su se opet javljali
u ijubièastoj daljini kao vrlo male, tanušne palice, nalik na pisaljke zabodene u zemlju.
Na žicama su èuèali jastrebi, kopci i vrane i ravnodušno gledali na povorku teretnih
kola koja se kretala.
Jegoruška je ležao na poslednjim kolima i zato ih je mogao videti sva redom. U tom
nizu ih je bilo svega oko dvadeset i svaki vozar gonio je po troja kola. Kraj poslednjih
kola, na koiima je bio Jegoruška, ilao je starac bele brade, isto onako mršav i malog
rasta kao otac Hristifor, stroga i zamišljena lica, preplanula od sunca. Po svoj prilici,
ovaj staracnije bio ni strog ni zamišljen, ali njegovi crveni kapci i dugi, oštri nos davali
su mu licu strogi, suvi izraz, kao kod ljudi naviknutih da usamljenièki misle o ozbiljnim
stvarima. Kao i na ocu Hristiforu, na njemu je bio cilinder širokog oboda, ali ne
gospodski, veæ tojani 1 mrkocrven, pre nalik na zarubljenu kupu nego na cilinder. Bio
je bos. Verovatno po navici koju je stekao na zimskoj studeni, kad mu se zacelo èesto
dogaðalo da se mrzne kraj teretnih kola, on je, iduæi, lupkao sebe po bedrima i tapkao
nogama. Primetivši da se Jegoruška probudio, pogleda ga i reèe, grèeæi se kao od zime:
—¦ A, probudio si se, junaèe! Ti, kanda, beše sinèiæ Ivana Ivaniæa?
— Ne, sestriæ sam...
— Ivana Ivaniæa, veliš? A ja, eto, 6izmice skinuo i bos skakuæem. Nožice su mi
bolesne, pro
44
mrzle, pa je bez èizama nekako lagodnije... Ja, lagodnije mi, detiou... Da reèem, 'vako
bez èizama... Veliš, sestriæ si mu? Ako æe, dobar je to èovek... Nek mu bog da
zdravlja... Ja... Velim za Ivana Ivaniæa... Kod roolokana je otišao... O, Gospodi
pornihij!
Starac je i govorio tako kao da je bilO' vrlo hladno, s prekidima i ne otvarajuæi èestito
usta; a usnene suglasnike je izgovarao rðavo, zamuckujuæi na njima, kao da su mu se
usne smrzle. Obraæajuæi se Jegoruški, nijednom se nije osmehnuo i izgledao je strog.
Za dvoja kola dalje išao je s bièem u ruci èovek u dugom crvenkastom kaputu, kaèketu
1 èizmama sa smaknutim sarama. Nije bio star; mogao je imati oko èetrdeset godina.
Kad se on osvrte, Jegoruška spazi dugo, crveno lice, s retkom jareæora braddcom i sa
izraštajem pod desnim okom, nalik na sunðer. Osim ite vrlo ružne guke, on je imao još
jedno naroèito obeležje, koje je oštro padalo u oèi: u levoj ruci je držao biè, a desnom je
tako razmahivao kao da diriguje nevidljivim horoim; s vremena na vreme bi gurnuo biè
pod pazuho i tada bi dirigovao obema rukaima, gunðajuæi nešto sam sebi pod nos.
Vozar iza njega bio je duga, uspravna rasta, jako spuštenih ramena i^avnih leða poput
daske. On se držao pravo, kao da maršira, III kao da je progutao motku, ruke mu se
nisu njihale veæ su visile kao uštapljene, a koraèao je nekako kruto, kao deèje
igraèkevojnici, ne savijajuæi gotovo kolena i trudeæi se da koraknešto
jemoguæekrupnije; dok starèiæ i vlasnik sunðeraste guke dvaput koraknu, on je
uspevao da korakne samo jednom, zbog èega se èinilo da ide sporije nego svi ostali i da
zaostaje. Lice mu beše podvezano krpom, a na vrh glave mu je štrèalo nešto kao
æelepuš u kaluðera: bio je odeven u kratku ukrajinsku prtenu košulju, svu išaranu
zakrpama i u plave dugaèke gaæe, a obuven u oipanke od like. 45
One, dalje JegoruŠka tiije viš^ ni razgledao. Legao je potrbuške, probušio na dehjaku
rupicu i, onako dokon, uzeo ispredati od vune niti. Starac koji je kraj kola koraèao, ne
ispaðe baš tako strog i ozbiljan kako bi se reklo po njegovom licu. Kad je jednom
zapodso razgovor, nije ga više prekidao.
— A kud si nameran? — Upita on tapkajuæi
nogama.
— Da uèim — odgovori Jegoruška.
— Da uèiš? Aha... E, neka ti je na pomoæi presveta Bogorodica. To ti valja. Imati
jednu pamet dobro je, a dve još bolje. Ponekome bog da jedan um, drugom dva, a
ponekome i tri... Nekom tri, vaistinu... S jednim umom nas mati raða, drugi nam je od
uèerija, a treæi od razumnog života. A dobro je, boga mi, dete, kad se u ponekog naðu
tri uma, Tome je ne samo živeti nego i umirati lakše. Jeste, i umirati... A pomreæemo
svi koliko nas je.
Starac se poèeša po èelu, pogleda crvenim oèima gore u Jegorušku i nastavi:
— Maksim Nikolajiæ, spa'ija, tu, kod Slavjanoserbska,1) prošle godine je takoðe odveo
svogmališana da se uèi. Ne znam kako mu ide od ruke nauka, ali je inaèe to dobar
deèko... Da im bog da zdravlja, dobra gotspoda. Dabome, i on, eto, odveo sina na
nauke... U Slavjanoserbsku nema takve škole, što bi, da reèeš,' do nauke dovela
èoveka. Nema... A grad je onako, dobar... Obièna škola, za prosto uèenje, postoji, a
za velike nauke da prostiš, nema... Nema, vaistinu. Kako se ti ono zvaše?
— Jegoruška.
—• 'Oæeš reæi Jegorije... Sveti velikomuèenik Jegorije Pobedonosac, dana dvadeset
treæeg, meseca aprila. A moje kršteno ime je Pantelija... Pan
') Mesto u ukrajini, nekaða središte oblasti »Nova Serbi]a« koju su 1753. god;ne i dalje
naseljaval Banaæani. U prošlom svetskom ratu oko njega su bile borbe Izmeðu Nemaca
i Rusa.
46
telija Zaharav Holoðov... Mi stno, dakle, Holoðovd... Ja sam ti rodom, možda si slušao,
iz Tima, Kurske guberniije. Braæa su mi varošani, u gradu se bave zanatima, a ja sam
seljak... Ostao sam seljak. Pre sedam godina putovao sam tamo... hoæu reæi kuæi. Bio
sara i u selu i u varoši... U Timu, sam, velim bio. Tada su, bogn hvala, svi bili živi i
zdravi, a sad ne znam... Možda je ko i umro... A i vreme im je veæ umirati, jer su svi
stari, neki su stariji od mene. Ne mari umreti, to je dobro, samo razume se, ne valja
umreti bez pokajanja. Nema goreg zla od iznenaðne smrti. Nenadna smrt je ðavolu
radost. A ako hoæeš da umreš s pokajanjem, da te, dakle u rajsko naselje prime, moli se
Varvari Velikomuèenici. Ona je naša zaštitnica. Ona, vaistinu... bog je nju za to na
nebesima odredio da bi dakle, svaki imao prava da joj se moli za pokajanje.
Pantelija je mrmljao i oèevidno se nije brinuo o tome da Ii ga Jegoruška sluša ili ne
sluša. Govorio je sporo, sebi u bradu, ne dižuæi i nespuštajuæi glasa, ali je za kratko
vreme uspeo da isprièa mnogo štošta. Sve je prièao u odlomcima koji su bili gotovo bez
veze meðu sobom i nimalo nisu zaniimali Jegorušku. Možda je govorio samo zato da bi
sada, ujutru, posle noæi provedene u æutanju, glasno proverio da li su mu sve misli na
svome mestu? Kad je završio o pokajanju, on poèe opet o onome Maksimu Nikolajiæu
iz okoline Slavjanoserbska.
—¦ Da, pdvede deèka. Odvede ga, vaistinu...
Jedan od vozara, koji je išao sasvim napred, odjednom se otkide, potrèa u stranu i stade
udarati bièem po zemlji. Bio je to stasit muškarac oko svojih trideset godina, pleæat,
plavokos, grgurav i oèigledno vr]o jak i zdrav. Sudeæi po pokretima njegovih ramena i
bièa, po surovosti koju je izražavao èitav njegev~stav, on je tukao nešto živo. Njemu
pritrèa drugi vozar, onizak i zdepast, guste crne i široke brade, odeven u prsnik i
dugaèku
47
košulju. On pršte u krupan smeh piaæen kašljem i povika: '
— Ljudi, Dimov utai zmiju! Tako mi boga! Ima ljudi o èijoj se pameti može taèno sudi
ti po njihovom glasu i smehu. Crnobraði je pripadao baš tim sreænim ljudima: u
njegovom glasu i smehu se oseæala nepopravljiva glupost. Prestavši da šiba, plavokosi
Dimov diže bièem sa zemlje, i smejuæi se, zavitla pod kola nešto nalik na vrvcu.
— Pa to mje zmija, nego smuk — viknu neko. Èovek podvezanog lica, koji je kruto
koraèao,
brzo priðe ubijenoj zmiji, pogleda je i pljesnu svojim rukama nalik na palice.
— Zlikovèe! — povika on potmulim, pla&iim glasom. — Što ubi toga smuèiæa? Šta
td je on uèinio, prokletnièe? Uh, smuèiæa zar da ubije! A kad bi kogod tebe tako?
— Smuka ne valja ubiti, vaistinu... — mirno promrmlja Pantelija. — Ne valja se...
On nije otrovnica. Iako je po izgledu zmdja to je pitoma, nevina životinjiea... Èoveka
voli... Velim smuk...
Dimov i crnobradi se verovatno zastideše, jer se glasno zasmejaše i ne odgovarajuæi na
gunðanje, leno se uputiše svojim kolima. Kad poslednja teretna kola doðoše do mesta
gde je ležao ubijeni smuk, èovek podvezanog lica zaustavi se nad njim, okrete se
Panteliji pa upita plaènim glasom:
— Deda, šta mu bi da ubije smuèiæa?
Oèi su mu bile, kako sad spazi Jegoruška, ðitne, mutne, lice sivo, bolesno, i ono kao
potamnelo, a crveni podbradaik kao da beše jako oteèen.
— Ama deda, što li ga ubi? — ponovi on fcoraèajuæi pored Pantelije.
— Glup èovek, ruke ga svrbe, zato je ubio — odgovori starac. — A ne valja ubiti
smuka... Vaistinu... Dimov je, vaistina, mangup, sve što, mu pod ruku doðe ubije, a
Kirjuha ga nije spreèio. — Trebalo je spreèiti, a on — hahaha, pa hohoho... A ti,
Vasdce, ne primaj to srcu... Što da se èovek
48
Ijuti? Ubili, e, pa, pusti ih... Dimov je maingup, a Kirjuha zbog svoje glupe pameti... Sta
æeš... Glupi ljudi, nerazumni, e, pa pusti ih. Eto, Jemeljan nikad ne bi taknuo što ne
treba... Nikada, vaistinu... Jer je èovek obrazovan, a oni su glupacd... Velim za
Jemeljana... On ni da takne.
Vozar u crvenkastom kaputu i sa sunðerastom gukom, kojd je dirigovao nevidljivim
horom, èuvši svoje ime, zaustavi se i, poeekavši da ga Pantelija i Vasja sustignu, poðe
uporedo s njima.
— O èemu je reè? — upita on siipljivim, prigušenim glasom.
— Ta, eto, Vasja sve prima srcu ¦— reèe Bantelija. — A ja mu od svake ruke, da se ne
bi ljoitio, velim... Eh, nožice moje bolne, promrznute! Eeh! Napele se zbog nedelje,
praznika Gospodnjeg!
— To je od hoda — primeti Vasja.
— Nije, momèe, nije... Nije od fooda. Kad idem, kao da mi je lakše, a kad legnem
i zagrejem se, prava smrt. Hod mi ublažava.
Jemeljan u crvenkastom kaputu stade izmeðu Pantelije i Vasje i zamaha rukom, kaio
da se ovi spremaju da zapevaju. Pa mahnuvši inalo, spusti ruku i oèajno zastenja.
— Nemam glasa, pa to ti je! — reèe on. — Prava napast! Cele noæi i jutros vrti mi se
po glavi trojno »Gospodi pomiluj«, što smo na venèanju kod Marinovskog pevali;
stoje mi u glavi i u grlu... sad æu, 6ini mi se, zapevaiti, a ne mogu! Nemam glasa!
On zaæuta jedan minut, misleæi o neèem, i nastavi:
— Petnaest godina saan bio u horu, u celoj luganskoj fabrici ni u koga možda nije bilo
takvog glasa, a kako sain se, da me ðavo nosd, okupao pre tri godine u Doncu, nijedan
ton ne mogu da O'tpevam èisto Grlo mi je prozeblo. A meni je bez glasa kao radniku
bez ruku.
— Zaista je tako — odobri Pantelija. i Cehov: Stepa 49
— Sad sam fia&sto ða sam propao Èovek, i ništa više.
U taj mah Vasja sluèajno spazi Jegorušku. Oèi mu se navodniše i jož više smanjiše.
— I gospodièiæ s nama ide! — reèe on i pokri nos rukavom, kao da se zastide. Kakav
silan koèijaš! Ostani s nama, pa æeš s našim kolima iæi, vunu voziti.
Misao da jedno isto lice može biti i gospodièiæ i koèijaš, uèinila mu se verovatno vrlo
zanimljiva i duhovita, jer se glasno zakikota i produži da razvija tu misao. Jemeljan
takoðe pogleda gore u Jegorušku, ali mimogred i hladno. Bio je obuzet svojim mislima, i
da nije bilo Vasje, ne bi ni opazio Jegorušku. Ne proðe ni pet minuta, a on opet uze
mahati rukama, pa zatim, opisujuæi svojim saputnicima krasote svadbenoga pripeva
»Gospodi pomiluj« koji rnu je te noæi pao na pamet, on gurnu biæ pod pazuho i
zamaha obema rukama.
Na jednu vrstu od sela, kola se zaustaviše kraj bunara sa ðermom. Spuštajuæi svoju
kofu u bunar, crnobradi Kirjuha se navali trbuhom na ivicu i zagnjuri svoju èupavu
glavu, ramena i deo grudi i tamnu rupu, tako da je Jegoruška video samo njegove
kratke noge, koje su se jedva doticale zemlje; ugledavši daleko, na dnu bunara, sliku
svoje glave, Kirjuha se obradova i zaceni od giupog, kao bas, dubokog smeha, a odjek iz
bunara mu ga vrati; kad se diže, lice i vrat su mu bili purpurni kao crvena èoja. Dimov
prvi pritrèa da pije. On poèe piti kroz smeh, svaki èas dižuæi glavu sa kofe i prièajuæi
Kirjuhi o neèem smešnom, zatim se osvrte i reèe glasno, da ga je mogla èuti sva siepa,
nekoliko ružnih reèi. Jegoruška nije shvatio šta te reèi znaèe, ali mu je bilo sasvim jasno
da su gadne. Seæao se odvratnast' s kojom su takve reèi æuteæi doèekivali njegovi
roðaei i poznanici, pa i on je, ne znajuæi zašto, delio to oseæanje i navikao se da misli da
samo pijanice i bukaèi dopuštaju
50
sebl slobodu da glasno izgovaraju ovakve reèi. Setivši se kako smuk bi ubijen, on obrati
pažnju na smeh Dimovljev i oseti prema tom èoveku nešto slièno mržnji. Kao za pakost,
Dimov baš tad spazi Jegorušku koji se skide s ko!a i poðe bunaru; on se glasno nasmeja
i povika:
— Ljudi, starac je noæas roðio deæaka!
Kirjuha se zakažlja od smeha u basu, a i još neki se nasmejaše, te Jegornška pocrvene i
jednom za svagda presudi da je Dimov vrlo rðav èovek.
Plav, grgurave kose, bez kape, s razdrljenom košuljom na grudima, Dimov je naoko bio
lep i neobièno jak; svaki njegov pokret odavao je kavgadžiju i siledžiju koji zna svoju
cenu. On je kršio pleæa, podboèivao se, govorio d smejao se glasnije od svih; izgledalo je
kao da se sprema da jednom rukom podigne nešto vrlo teško i time zadivi ceo svet.
Njegov obesni, podrugljivi pogled skakao je po putu, kolima i nebu, ni na èemu se ne
zaustavljajuæi, te se èinilo da besposlen traži koga bi ubio i èemu bi se narugao.
Oèevidno, nikoga se nije bojao, ni od èega se nije snebivao i verovatno mu mmalo nije
bilo stalo Sta æe Jegoruška misli+i o njemu... A Jegoruška je veæ svom dušom mrzeo
njegovu plavokosu glavu, beloliko lice i snagu; on je sa strahom i gadeæi se slušao
njegov smeh i smišljao kakvu bi uvredljivu reè kazao da mu se osveti.
Pantelija takoðe priðe kofi. On izvadi iz džepa zeleno stakleno kandilo, obrisa ga
krpicom, zahvati njime vodu i ispi je, pa zatim još jednom tehvati, zavi kandioce u
krpicu i stavi ga natra& u džep.
— Deda, zašto ti piješ iz kandila? — zaèudi se Jegoruška.
— Neko pije iz kofe, a neko iz kandila — odgovori dvosmisleno starac. — Svaki na svoj
naèin... Ti piješ iz kofe, pa neka ti je nazdravlje...
«. 51
— Golubice moja, majèicelepotice — najeðnom æe Vasja umiljatim, plaèniin glasom .
— Golubice moja!
Njegove o6i, uperene vt daljinu, navodniše se i u njima se pojavi osmeh, a na licu mu se
ukaza onaj isti izraz kakav je imao ranije kad je gledao u Jegorušku.
— Kome ti to? — upita Kirjuha.
— Eno lisièicenmajèice... legla na leða pa se igra, kao kuèence...
Svi se zagledaše u daljinu tražeæi oèima lisicu, ali ništa ne opaziše. Jedini Vasja video je
nešto svojim mutnim, sivim oèicama i ushiæavao se. Vid mu je, kako se posle Jegoruška
uverio, bio strahovito oštar. On je bio tako dobra vida da je crvenomrka gola stepa bila
za njega uvek puna života i sadržine. Trebalo mu je samo da se zagleda u daljinu pa da
spazi lisicu, zeca, droplju ili drugu kakvu životinju koja se sklanjala od ljudi. Nije teško
videti zeca u trku, droplju u letu — to je mogao videti ko je god stepom prolazio, ali nije
svakome dano da vidi zveri u njihovom domaæem životu kad ne trèe, ne kriju se i ne
osvræu se uznemireno oko sebe. A Vasja je viðao lisice kako se igraju, zeèeve kako se
umivaju šapama, droplje kako šire krila, dropljice kako izvode svoje »taèke«. Zbog
tako oštrog vida, Vasja je, osim sveta koji svi vide, imao još jedan svet, samo njegov,
nikom ðrugom nedostupan i po svemu sudeæi, prekrasan, jer kad ga je sav ushiæen
gledao, oovek mu je morao zavideti.
Kad povorka kola krete dalje, u crkvi zazvoni za službu.
Povorka se razmestila podalje od sela na obali reke. Sunce je pržilo kao i juèe, a vazduh
bio nepokretan i uèmao. Ono nekoliko vrba na obali nije bacalo senku na zemlju, nego
na vodu, te
52
je njibov hlad uzalud prapadao, a u senci pod kolitma bilo je zagušljdvo i dosadno.
Plava od neba koje se u injoj ogledalo, voda je strasno mamdla u se.
Vozar Stjopka koga je Jegoruška tek sad opazio, osamnaestogodišhji deèak, Ukrajinac,
u dugoj košulji bez pojasa i u širokim dugim gaæama koje su vihorile pri hodu kao
zastave, brzo se skide, strèa dole niz strmu obalu i buænu u vodu. Pošto se triput
zagnjurio, on zapliva na leðima pa zatvori oèi od zadovoljstva. Lice mu se i smešilo i
mrštilo, kao da mu je bilo u isti mah bolno i smešno i kao da ga je nešto golicalo.
Za vrela dana, kad èovek ne zna gde bi od žege i omorine, pljesak vode i glasno disanje
èoveka koji se kupa, odjekuju u ušima kao divna muzika. Gledajuæi Stjopku, Dimov i
Kirjuha brzo se skidoše pa jedan za drugim, uz glasan sineh i unapred uživajuæi,
sruèiše se u vodu. I tiha, skromna reèenica odjeknu šmrkanjem, pljeskanjem i vikom.
Kirjuha je kašljao, smejao se i vikao tafco kao da hoæe da ga utope, a Dimov se dao za
njim, trudeæi se da ga šèepa za nogu.
— Hahaha! — vikao je on. — Hvataj, drži ga!
Kirjuha se smejao i uživao, ali mu je izraz lica bio isti kao 1 na suvu: glup, ošamuæen,
kao da se neko prikrao neprimetno iza njegovih leða i lupio ga maljem po glavi. I
Jegoruška se skide, ali se ne spusti niz obalu, nego se zatrèa i polete s visine od nekoliko
metara. Opisavšd u vazduhu luk, on buænu u vodu, duboko se zagnjuri, ali do dna ne
dopre; on oseti neku hladnu i prijatnu silinu koja ga poduhvati i opet iznese na
površinu. On izrani, pa šmrèuæi i puštajuæi klobuke, otvori oèi, ali se u reci, baš kraj
njegovog lica, ogledalo sunce. Njegove oèi najpre zaseniše varnice, a zatim ih prošaraše
dugine boje i tainni peèati; on opet hitro zaroni, otvori oèi u vodi i spazi nešto
mutnozeleno, slièno nebu na meseèini. Zatim ,ga ona 53
Ista sila, koja mu nije davala da se dotakne dna i zadrži u prohladnoj struji, ponovo
ponese gore, te on izroni i tako duboko odahnu da oseti neku lagodnost i svežinu ne
samo u grudima nego èak i u trbuhu. Posle toga, da bi od vode uzeo sve što se može
uzeti, on poèe uživati u svima njenim blagodetima: ležao je na leðima i bažkario se,
prskao se, prevrtao, plivao i potrbuške, i postrance, i na leðima i uspravno — što bi mu
god palo na um, sve dok se nije umorio. Druga obala, gusto obrasla trskom, zlatila se na
suncu, a cvetovi trske kao divne perjanice naginjali su se nad vodom. Na jednom mestu
trska je podrhtavala, povijala svoje cvetove i puckarala; to su Stjopka i Kirjuha »terali«
rakove.
—¦ Rak! Gledajte, Ijudi: rak! — povika pobedonosno Kirjuha i zbilja pokaza raka.
Jegoruška zapliva prema trsci, zaroni i stade pipati oko njenih žila. Ceprkajuæi po
žitkom, klizavom mulju, on napipa nešto oštro i odvratno, po svoj prilici raka, ali u taj
raah ga neko šèepa za nogu i izvuèe na površinu. Grcajuæi i kašljuæi, Jegoruška otvori
oèi i spazi pred sobom mokro, nasmejano lice kavgadžije Dimova. On je teško disao i
sudeæi po njegovira oèima, hteo da nastavi šalu. Èvrsto držeæi Jegorušku za nogii, on
veæ hted^ da digne drugu ruku da ga uhvati za vrat, kad se Jegoruška, s odvratnošæu i
sa strahom, kao da se gadi i boji da ga taj grmalj ne utopi, otrže od njega i reèe:
— Glupaèe! Njušku æu ti razbiti! Oseæajuæi da to nije dovoljno da izrazi inr
žnju, on promisli malo i dodade:
— Nevaljalèe! Džukelo jedna!
A Dimov, kao da ništa nije ni bilo, ne primeæujuæi veæ Jegorušku, zapliva prema
Kirjuhi i povika:
— Hehehej! Dede da Iovimo ribu! Deco, lovinio ribu!
54
— A što da ne? — pristade Kirjuha. — Ovde zacelo ima mnogo ribe... — Stjopka,
trkni do sela, zamoli od seljaka mrežu.
— Neæe dati!
— Daæe! Samo ti zamoli! Reci, neka uèina dobro delo, jer ti i mi doðemo kao neki
namernici.
— To je istina.
— Stjopka izaðe iz vode, brzo se obuèe i bez kape, vihoreæi svojim širokim i dugaèkim
gaæama, otrèa prema selu. Posle sukoba sa Dimovom, voda dzgubi svaku draž za
Jagorušku. On izaðe i stade se oblaèiti. Pantelija i Vasja su sedeli na strmoj obali s
opuštenim nogama i posmatraii kupaèe. U vodi do kolena, kraj same obale, stojao je
Jemeljan sasvim nag, jednom rukom se držao za travu, da ne padne, a drugom je gladio
sebe po telu. Košèatih lopatica, s izraštajem pod okom, sagnut i oèigledno plašeæi
se vode, bio je sav smešan. Lice mu beše ozbiljno, strogo i om je Ijutito gledao u vodu,
kao da se spremao da je napadne zato što je nekad u talaskna Donca ozebao i izgubio
glas.
— A zašto se ti ne kupaš? — upita Jegoruška Vasju.
— A, onako... Ne volim... — odgovori Vasja.
— Sto ti je to podbradak oteèen?
— Boli me... Ja sam, gospodièiæu, radio u fabrici žižica... Doiktor je govorio da mi
zbog toga baš vilica i otièe. Tamo je vazduh neèist. A osim mene, još su u t.roje dece
vilice otekle, a jednome sasvim istrulile.
Uskoro se vrati Stjopka s mrežom. Dimov i Kirjuha su od dugog bavljenja u vodi bili
pomodreli i promukli, ali su s voljom prionuld na riboiov. Najpre su zagazili u dubinu
ndže trske; tu je Dimovu bilo do guše, a amalenom Kirjuhi preko glave; on je grcao i
puštao klobuke, a Dimov je, spotièuæi se o oštro korenje, padao i zaipetljavao se u
mrežu; obojica su se praæaikali, galamilli 1 od ribolova je ispala samo šala. 55
— Duboko — feFkljasTle Kirjuha. — Ništa èovek ne može da uhvati!
— Ne trzaj, ðavole! — vikao je Dimov trudeæi se da mreži da Jobar položaj. — Drži
rukama!
— Tu neæete ništa upecati! — dovikivao im je s obale Pantelija. — Samo ribu plašite,
glupaci! Pomaknite se levo! Tamo je pliæe!
Jednam nad mrežom blesnu krupna riba; svi uzviknuše, a Dimov udari pesnicom po
onom mestu gde je išèezla i na licu mu se vide da je nezadovoljan.
— Eh, — zakrklja PanteMja i zatrupka nogama. — Baodaša pustiti da umakne! Ode!
Pomièuæi se ulevo, DLmov i Kirjuha se'malopomalo doèepaše pliæaka i tu poèe pravi
ribolov. Odšvrljaše na trista koraka od kola; videlo se kako su æutke i jedva pomièuæi
noge, da bi zahvatili što dublje i bliže trsci, vukli mrežu; fcako su, da bi ribu poplašild i
saterali je sebi u mrežu, pljeskali pesnicama po vodi i šuškali po trsci. Od trske su se
uputili ðrugoj obali, vukli tamo mrežu, pa se zatim razoèaranog izgleda, dižuæi visoko
kolena, opet vraæali trsci. Govorili su o neèemu, ali o èemu baš — nije se moglo èuti. A
sunce im je peklo u leða, peckale ih muve, a modra tela prelazila su u purpur. Za njima
je s vedricom u rukama,. zasukavši košulju do samih pazuha i držeæi je zubima za
krajeve, išao Stjopka. Posle svakog uspelog lova dizao je uvis kakvu ribu, dote se ona
bleskala na suncu, vikao je:
— Pogledajte, ala je bandaš! Imamo ih veæ pet komada!
Kad bi izvukli mrežu, Dimov, Kirjuha i Stjopka svaki put bi dugo rili po mulju, nešto
trpali u vedricu, nešto izbacivali, a što bi katkad zalutalo u mrežu, išlo bi iz ruke u
ruku, te bi ga radoznalo razgledali, pa zatim i to bacali...
— Šta ta imate? — dovikivali su im s obale.
56
f
Stjopka je nešto oðgovarao, ali mu je teško ibilo razabrati reèi. Eno ga gde izaðe iz vode
i drži vedricu obema rukama, pa zaboravivši da spusti košulju, potrèa kolima.
— Veæ je puna! — vikao je teško dišuæi. — Dajte drugu!
Jegoruška zagleda u vedricu: bila je puna; iz vode je pomaljala svoju ružnu njušku
mlada štuka, a kraj nje su gmizalii rakovi i sitne ribdce. Jegoruška gurnu mku na dno i
uskomeša vodu; štuke nestade pod rakovima, a mesto nje isplivaše na površinu grgeè i
linjak. I Vasja zagleda u vedro. Oèi mu se navodniše, a lice postade umiljato kaa i
ranije, kad je video lisdcu. On izvadi nešto iz vedrice, prinese ustima i stade žvakati. Èu
se krckanje.
— Braæo — zaèudi se Stjopka — Vasica jede živu krkušu! Pih!
_— Nije ovo krkuša veæ dabriæ — mirno odgovori Vasja i nastavi da žvaæe.
On izvadi iz usta riblji repiæ, umiljato ga pogleda i opet ga gurnu u usta. Dok je
žvaikao i krckao zubima, Jegoruški se èinilo da pred nj'im ne stoji Ijudsko biæe. Vasjin
oteèeni podbradak, njegove zamuæane oèi, neobièno oštar vid, riblji repiæ u ustima, i
milošta s kojom je žvakao krkušu, èinili su ga nalik na životinju.
Jegoruški bi teško pokraj njega. A i ribolov se veæ svrši. On prohoda oko kola, razmisli
i od dosade uputi se selu.
Malo posle stojao je veæ u crkvi i, nasldnivši èelo na neèija leða što su mirisala na
(konoplju, slušao je kako pevaju na horu. Služba se veæ bližila kraju. Jegoruška se nije
ništa razumevao u crkvenom poianju i bio je prema njemu ravnoðušan. On posluša
malo, zevnu i stade da posmatra potiljke i leða. Jemeljana je poznavao po potiljku
riðem i mokrom od nedavnog kupanja. Potiljak mu je bio podbrijan kao pod konac, i
više nego što je uobièajeno; slepooènice su takoðe bile ošišane vi
še nego što treba, pa su^jervene uši Jemeljanove štrèale kao dva Toparaf izgledalo je
kao da i same oseæaju da nisu na svome mestu. Gledajuæi u njegov potiljak i uii,
JegoruSka je odnekud pomislio da je Jemeljan po svoj prilioi vrlo nesreæan. On se seti
njegovog dirigovanja, prorouklog glasa, zaplašenog izgleda za vreme kupanja i oseti
prema njemu veliko sažaljenje, Požele da mu kaže nešto prijatno.
— Evo i mene! — reèe on povuikavši ga za rukav.
Ljudi koji pevaju u horu tenor ili bas, naroèito oni kojima je bar jednom u životu palo
u deo da diriguju, naviknu da gledaju na deèake strogo i osobenjaèki, Te navike se ne
otresaju ni posle kad prestanu biti u horu. Osvrnuvši se na Jegorušku, Jemeljan ga
pogleda ispod oka i reèe: — Ne ludiraj se u crkvi!
Zatim se JegoruSka progura napred, bliže ikonostasu. Tu spazi zanimljive ljude.
Ispred svih, s desne strane na zastiraèu, stojali su nekakav gospodin i dama. Iza njdh
su bile dve stolice. Odeven u tek popeglano odelo od sirove svile, gospodin se držao
nepomièno kao vojnik kad pozdravlja, jaiko isturivši svoj izbriiani, modri podbradak.
U njegovom krutom okovratniku, u modrilu podbratka, u omalenoj æeli i štapu,
oseæalo se vrlo mnogo dostojanstva. Od preleranog dostojanstva behu mu nabrekle
vratne žile, a podbradak se s lakvam snagom dizao uvis da se èinilo kao da mu je glava
svakoga trenutka spremna da se otkine i poleti u nebo. A dama, puna, sredoveèna, u
belom svilenom šaJu, nagla je glavu u stranu i gledala tako kao da je nekom maloèas
uèinila uslugu pa htela reæi: — »Ah, nemojte, zaboga, zahvaljivati! Ja to ne volim...«
Oko zastirke su se tiskali jedan do drugog ukrajinski seljaci.
Jegoruška priðe ikonostasu i stade celivati ikone. Pred svakom ikonom je polako
metanisao, ae
58
1
dižuæi se sa zemlje, osvrtao se nazad na svet, potom je ustajao i opet celivao. Dotieuæi
hladni pod èelom, oseæao je veliku milinu. Kad iz oltara izaðe crkvenjak s dugim
mašicama da gasi sveæe, Jegoruška brzo sikoèi sa zemlje i pritrèa mu.
— Je li se veæ razdavala nafora? — upita on.
— Kakva nafora — sumorno ipromrmlja crkvenjak. — Hajde, gubi se...
Služba se svrši. Jegoroška ne žureæi izaðe iz crkve i poðe da luta po trgu. U svome
veku on je video prilièno sela, trgova i seljaka, te ga ništa, na ma šta bacio pogled, nije
nimalo zanimalo. Zaludan, da bi nekako utucao vreme, on svrati u duæan nad èijim
vraitima je visila širo&a i duga traka crvene tkanine. Duæan se sastojao iz dva
prostrana, rðavo osvetljena dela: u jednom je bila bakalnica i prodavala se meka,
pamuèna roba, a u drugom su stojaJa burad s katranom i na tavanici visili amovi; iz
tog drugog dela širio se prijatan miris kože i katrana. Pod duæana bio je poliven;
polivao ga je veroratno neka veliki sanjalica i slobodni mislilac, jer je sav bio pokriven
èudnim šarama i kabalistifikim znacima. Za tezgom, oslonjen trbuhom o kasu, stojao je
uhranjeni duæandžija širokog Mca i cxkrugle brade, reklo bi se Rus. Pio je èaj,
grickajuæi uz njega šeæer, i posle svakog gutljaja duboko uzdisao. Lice mu je
izražavalo potpunu ravnodušnost, ali se u svakom uzdah.il èulo: »Èekaj
samo, pokazaæu ja tebi!« — Daj mi za kopejku semena od suncakreta! — obrati mu
se Jegoruška.
Trgovac podiže obrve, izaðe iza tezge i nasu u JegoruSkin džep za kopjeku semena od
suncokreta, pri èemu mu je kao mera služila prazna teglica od pomade. Jegoruški se jož
nije odJazilo. Dugo je posmatrao Jcu'tije s medenjacima, razmislio i upitao, pakazujuæi
sitne medene kolaèiæe iz Vjazme, koje od dugog stajanja beše popaJa plesan:
— Pošto su ovi medenjaci?
— Dva za kopejku,
59
Jegoruška izvadL iz džepa medeni kolaè koji mu je juèe poklonila Jevrejka, pa upita:
— A pošto su kod tebe ovakvi medenjaci?
— Trgovac uze u ruke medenjak, razgleda ga sa svih strana i podiže jednu cbrvu.
— Ovakvi? — upita on. Zatim diže drugu obrvu, promisli i odgovori: — Dva
za tri ko pejke...
Nastade æutanje.
— Èiji ste vi? — upita trgovac, nalivajuei sebi èaj iz crvenog baikarnog èajnikai.
—• Ja sam sestriæ Ivana Ivaniæa,
— Ima raznih Ivana Ivaniæa — uzdahnu trgovac; on pogleda prako Jegoruškine
glave na vrata, poæuta pa reèe:
— Možda biste èaja?
— Moglo bi... — pristade Jegoruška malo neraðo, premda je oseæao silnu potrebu za
jutarnjim èajem.
Trgovac mu nasu èašu èaja i pruži zajedno sa nagriženim komadiæem šeæera.
Jegoruška sede na rasklapajuæu stolicu pa stade piti. Hteo je još da pita koliko staje
funta ušeæerenog badema i tek što je poveo reè o tome, kad uðe mušterija, i gazda,
odmaknuvši u stranu svoju èašu, ode za poslom. On odvede mušteriju u onu polovinu
raðnje gde je mirisalo na katran, i dugo je s njim prièao o neèem. Mušterija, èovek
oèevidno vrlo tvrdoglav i uobražen, za sve vreme je u znak neslaganja odmahivao
glavom i prkndcao se vratima. Trgovac ga ipak ubedi u nešto i poèe mu sipati ovas u
džak.
— Zar je to ovas? — reèe na ukrajinskom mrzovoljno kupac. — Ovo nije ovas, pleva je
ovo. I kokoši bi mu se nasmejale... Neæu, idem kod Bondarenka!
Kada se Jegoruška vratio na reku, na obali se
dimila omalena vatra. To su vozari spremali sebi
ruèak. Stjopka je stojao u dimu i velikotm krnjom
kašikom mešao po ikotlu. Malo postrance, oèiju
60 .
crvenjih oð dima, seðeli su Kirjuha i Vasja èisteæi ribu. Ispreð njih je ležala mreža
pokrivena muIjem i reènom travom po kojoj su se bleskale ribe i gmizali rakovi.
Jemeljan, koji se nedavno bio vratio iz crkve, sedeo je pored Pantelije, mahao svafei èas
rukom i jedva èujno popevao promuklim glasiæem: »Tebje pojem...« Dimov se vrteo
oko konja.
Završivši èišæenje, Kirjuha i Vasja staviše ribu i žive rakove u vedricu, plaknuše ih, pa
iz vedrice izruèiše u vodu koja je vrila.
— Treba ld staviti masti? — upita Stjdpka slddajuæi kašikom penu.
— Zašto? Riba æe sama pustitd sok — odgovori Kirjuha.
Pre nego što æe skinuti kotao s vatre, Stjopka nasu v. vodu tri pregršti prosa i kašiku
soli; najzad okuša, cmoknu usnama, obliza kašiku i samozadovoljno zakrklja — što je
znaèilo da je kaša veæ gotova.
Svi, osim Pantelije, posedaše oiko (kotla i prionuše kašikama na posao.
— Ej, vi! Dajte deèku kašiku! — strogo primeti Pantelija. — Ta i njemu se valjda jede!
— Pa ovo je seljaèka hrana! — uzdahnu Kirjuha.
— I seljaèka æe prijati, samo ako si gladan. Jegoruški dadoše kašiku. On stade da
jede,
ali ne sedajuæi, veæ onako stojeæi kraj kotla i gledajuæi u njega kao u jamu. Kaša je
iniri&ala na presnu ribu, a u prosu su svaiki èas iskrsavale krljušti; rakovi se nisu mogli
zahvatiti kašikom, te su ih oni što su ruèali vadili iz kotla golom rukom; naroèito se u
tom pogledu nije snebivao Vasja, koji je u kašu zamakao ne samo ruke nego i rukave.
Ipak se kaša uèinila Jegoruški vrlo ukusna i podsetila ga na èorbu od rakova koju je
kad kuæe, kad se posti, kuvala, njegova mama. Pantelija je postrance oð njih žvakao
hleb. 61
— Deda, a žto ti ne jeiæl? — upita ga Je
meljan. ______
— Ne jeðem ja rakove... Mani! — reèe starèiæ i gadljivo se okrete.
Dok su jeli, vodio se opšti razgovor. Jegoruška shvati da su svi njegovi novi poznanici,
bez obzira na razliène godine i karakter, imali nešto što ih je èinilo meðusobno sliènim:
svi su oni bili Ijudi s divnom prošlošæu i sa vrlo ružnom sadašnjicom; o svojoj prošlosti
svi su do jednoga govorili s oduševljenjem, a sadašnjost su skoro svi prezirali. Rus voli
da prebira uspomene, ali ne voli da živi; Jegoruška to još nije znao, i pm nego što je
kaša bila pojedena, on je veæ tvrdo verovao da oko kotla sede ljudi koje je sudbina
ožalostila i uvredila. Pantelija je prièao da je u ono vreme, kad još nije bilo železnica,
išao s teretnim kolima u Moskvu i Njižnjij, da je toliko zaraðivao da prosto nije znao šta
æe s parama. A kakvi li su tek u to doba bili trgovci, pa kakva riba, i kako je sve bilo
jevtino! A sad su putevi postali kraæi, trgovci škrtiji, narod siromašniji, hJeb skuplji;
sve se usitnilo i do krajnosti skuèilo. Jemeljam je prièao da je pre služio u luganskoj
fabrici kao horist, imao divan glas i odlièno pevao iz nota, a da se sad pretvorio u
seljaka i da živi od milosti svoga brata koji ga šalje sa svojim konjima i od toga uzima
polovinu zarade. Vasja je nekad služio u fabrici žižica. Kirjuha je bio koæijaš kod nekih
dobrih Ijudi i u svoj okolini cenili su ga da najbolje upravlja trojkom. Dimov, sin
imuænoga seljaka, živeo je kako je hteo, provodio se i nije znao za muku, ali èim je
napunio dvadeset godina, njegov strogi, surovi otac, želeæi da ga nauèi radu i bojeæi se
da se kod kuæe ne razmazi, stade ga slati uz koJa, kao inokosnog, siromašnog radnika.
Jedini je Stjopka æutao, aJi se i po njegovom æosavam licu videlo da mu je pre bilo
mnogo bolje nego sad.
62
SetivŠl se oca, Dimov prestade da jede i natušti se. Ispod oka je merio drugove, pa
zaustavi svoj pogled na Jegoruški.
— A ti, bezbožnièe, skini kapu! — reèe on grubo. — Zar se sme jesti pod kapom? I to
mi se zove gospodin!
Jegoruška skide kapu i ne reèe ni reèi, ali mu kaša odmah presede i on ne èu kako se
PanteIdja i Vasja zauzeše za njega. U grudima mu se nešto skupi od ljutine na tag
bezobraznika i on odlu&i da mu poštopoto uèini kakvu bilo pakost.
Posle ruèka svi se uputi^e kolima a izvallše u hlad.
— Deda, hoæemo li skoro poæi? •— upita Jegoruška Panteliju.
— Kad bog htedne, onda æemo i poæi... Sad se ne može, vruæina je... Oh, Gospode,
tvoja volja, vladièice.... Lezi, detiæu!
Ubrzo se ispod kola zaèu hrkanje. Jegoruška opet htede poæi u selo., ali razmisli, zevnu
i leže pored starca,
VI
Povorka kola ceo dan prestoja kraj reke; krenula je tek kad je sunce zaSlo.
Jegoruška je opet ležao na denjku, kola su tiho škripala i ljuškala se, a podno njih je
ižao Pantelija i tapkajuæi nogama, lupao se po bedrima i mrmljao; u vazduhu, kao i
prošlog dana, cvrèala je stepska muzika.
Jegoruška je ležao na leðima i, poturivši ruke pod glavu, gledao gore u nebo. Vide kako
planu veèernja rumen, kako se potom ugasi; anðeli hranitelji, zaklanjajuæi horizont
svojiim zlatnim krilima, spremali su se da spavaju; dan je prošao sreæno, nastala je
tiha, blaga noæ, te su mogli da sede spokojno kod svoje kuæe na nebu... Jegoruška vide
kako nebo malopomalo potamne i na
63
zemlju se spusti magla, te kaiko/zvezðe zasvetleša jedna za drugora. /
Kad gledaš dugo u nedptkuèno nebo, ne skidajuæi oka sa njega, anda^ se zbog neèeg
misli i duša stapaju u saznairfe o usamljenosti. Poæinješ da oseæaš kako si oèajno
usamljen i sve ono što si ranije smatrao za blisko i svoje postaje beðkrajno daleko i bez
vrednosti. Kad ostaneš s njima nasamo, trudeæi se da pronikneš u èemu im je smisao,
tada ti zvezde što gledaju s neba veæ MLjade leta, neshvatljivo nebo i magla,
ravnodušni prema kratkom èovekovom životu, pritisfcuju dušu svojim æutanjem;
èoveku pada na nnm usamljenost koja u grobu èeka svafcog od nas, i Ijudsko bitisanje
mu se uèini oèajno, užasno...
Jegoruška je mislio o baki koja poèiva sad na groblju pod višnjama; seti se kako je
ležala u kovèegu s bakarnim novèiæima na oèima, pa fcako su potom zatvorili kovèeg i
spustili je u ratou; pade mu na um i potmula lupa grumenja zemlje
0 zaklopac na kovèegu... On zamisli baku u tesnom
1 tamnom sanðuku, napuštenu od svih i nemoænu. U mašti mu se javi kako se baka
najednom budi i, ne shvatajuæi gde je, lupa u zaklopac, zove u p&moæ i na kraju
krajeva, iznemogla od užasa, opet umire. Zamisli da su mrtvi mama, otac Hristifor,
grofica Dranjicka, Solomon. Ali ma koliko se god trudio da i samoga sebe
zamisli u tamnoj raci, daleko od svoje kuæe, ostavljenog, nemoænog i mrtvog, to mu
nikako nije polazilo za rukom; da on lièno može umreti, on tu moguænost nije dopuštao
i oseæao je da nikada neæe umreti...
A Pantelija, kome je veæ bilo vreme da umre, išao je uz kola i vršio prozivku
svojih misli.
— Ne kažem... dotora su gospoda... — mrmIjao je on. — Poveli su deèka na uèenje, a
kako æe on tamo proæi, ne znam... u Slavjanoserbsku, velim nema takve ustanove koja
bi ti veliku pamet dala... Nema, zaista... A deèko je dobar, ne mogu da kažem...
Porašæe, ocu æe pomagati. Ti si, Jego64
,
rije, sada mališam, affi æeš da poirasteš i roditelje da hraniš. Taiko je od boga ostalo...
Pošfcuj oca svoga i mater svoju... I ja sam iimao deèice, ali su pogorela... I žena mi je
izgorela, i deèica... Vaistinu, uioèi samog Bogojavljenja zapali nam se kuæica... Ja
njisatm bio kod kuoe, u Orel sam išao. U Orel... A Marija pobegla napolje, ald prisetivši
se da deca u kuæi spavaju, potrfela natrag, pa i oina izgorela s deèicom... Da...
Sutraidan eu samo košèice našli.
Oko ponoæi su vozari i JegoruSika opet zaseli oko vatrice. Dok se korov razgorevao,
Kiirjuha i Vasja su pdšM po vodu negde u udoijicu; nestelo ih je u pomrèini, aOd se za
sve vreme dulo kako zvekeæu vedricama i razigovaraju; znaèi da udoljica nije bila
daleiko. Odsjaj vatre ležao je na zemlji kao velðika, treperava mrlja; liako je bila
meseèina, izvan ove crvene mrlje sve se fiinilo neprozimcHmraono. Vozaipima je
svetlost bilia u oèi, te su videli samo jedatn deo proistranog druma; u taimi se, jedva
pnimetno, kao brda neodreðenog obllka, ocrtaivaila kola sa tovarima i konjimai Na
dvadeset koraka od vatre, na saraiioj meði izmeðu puta i polja, ddzao se drveni
nadgrobni krst, iskravljen na jednu steanu. JegoruSka je, d'Ok još nije vatra gorela te
se moglo nadakko videti, primetio da isti tafcav stari, iskrðvljemi brst stoji i na drugoj
strani druma.
Vrativši se s vode, Kirjuha i Vaisja siu napunili kotao do vrha i stavffli ga na vaitnu.
Stjopka je s krnjavom kašikom u rufcama zamzeo svoijie mesto u dimu kraij fcotla i,
zamiišlg'enio gledaiuèi u vor du, stao oèektLvati da se digne pena. Pantelija i Jemeljan
su sedeli jedan kraj drugog, æuitali i o neèem razmišljali. Dimov je ležao potrbuške, sa
glavom poduprtoim pesnicama i zurio u vatru; Stjopkiaa senka je igraia po njemu, od
oega bi se njegovo lepo lice èas zamraèilo 6as planulo žaroan... Kirjuha i Vasja su
švrljala podalje i sikupljali za vatru koirov i 'brestovinu. JegotruiSba je, zavukavSi 8
Cehov: Stepa 65
ruke u džepove, stojao fcrarj Pamtel'ije i po^natrao kðko vatra proždire travu.
^^/
Svi su se odmarali i o neègRTmislili, pogledajuæi uzgred na krst po kame su igrali
rumeni peèati. U usamljenam grabu ima nešto tužno, sanjalafiko i u velifkoj meri
pesnièko.., Èovak kao da èuje kako grob æuti, d u tom æutangu fcao da se oseæa duiša
neznamoga biaa koje leži pod krstaèom. Da 11 jedobro toj duši u stepi? Ne tuži li ona iia
meseoini? A stepa kraj groba izgleda setoa, sumorna i zamišljena, trava još žalosnija, te
se 60veku èini kao da i sami cvr&oi UKdržandje cvrèe. I niko neæe minuti kraj groba a
ða se ne pomoli za pokoj samotoe æivše i da se na nj ne osvræe, sve dok se grob ne
izgubi daleko pozadi i dok ga magla ne proguta...
— Deda, zašto ovaj krst ovde stoji? — upita Jegoruška.
Pantelijia pogleda u krst, zaitim u Ðimova, pa
— Mikola, je 1' ovde, fcanda, kosaèi pobiše trgovoe?
Dimov se nerado pridiže na lakat, pogleda niz drum pa odgovori:
— Ovde, bagme...
Nastade æutanje. Kirjuha zaSuSta suvom travom, zgužva je u homuit i ¦gurnu pod
kotao. Crveni plamen bmknu, Stjoipku obavi crnii dim, i kroz pomrèinu po putu kraj
kola promaèe senlka krsta.
— Da, poiufoijiaše dih... — izmaèe se Dimoviu. — Trgovci, otac i sin, išli, lilkone
prodaviali zaustavili se tu, nedaleko u koniaoiištu što ga . sad drži Ignjat
Fomin. Starac guonuo malo više i stao se hvaMiti da imia uza se mtniogo novaca.
Trgovci su, zna se, hvalisav svet, saikloni bože... Ne može da otrpi da se ne pokaže pred
svofim biižnjim u što lepšoj boji. A u isto vreme su tu bili na preno6ištu i neki kosaèd.
Dakle, èuju <mi to kakO' se trgovac hvali i uzmu ga na oko.
uzdahnu Pan
— O, Gospode... Vlaðioice!...
telija.
— Sutradan, u cik zore — nastavi Dimov — trgovci krertu na put, a kosaièi im se
pridruže. »Haj'demo, vaše gospodsitvo, zajedno. Biæe veselije a i manje apasno, jer ovo
je mesto pusto...« Trgovci su, da ne bd ikicme poliuipali, išli polako, a kosaèima to
dotorodošlo...
Dimov se diže na kolena i proteže.
— Da — nastavi on zevajuæi — ðovde je sve dobro bilo, ali èim su tngovoi došM do
ovoga mesta, kosaèi navale na njiiih pa seci fcosama. Sin, ne budi kukavioa, ottne od
jednoga kosu i takoðe navali da seèe... Ali, naravno, kosaæi nadvladaju, jer ih je bilo
osmorica. Iseku trgovce na paramparèad; svrše, dakle, svoj posao i obojicu odvuku s
puta, oca na jednu stranu, a sina na druigu. Nasprain ovoga krsta ima na onoj straini
još jedan krst... Ne znam da li jož stoji... Odorwud se ne viði.
— Stoj'i j'ož... — reèe Kirjuiha.
—' Prièaju da su pana potsle imalo našli. — Malo — potvrdi Pantelija. — Naðoše svega
sto rubalja.
— Jeste, ali posle toga i od njiih 'troo'ioa umreše, jer je i njih trgovac dobro kosoin
dohvatio... Krv su silnu izgubili. Jednom je trgovac odsekao ruku; vele d/a je èetiri vrste
bez rulke troaoi, te ga posle pod samim Kurikovom naðoše na nefcoin brežuljkiu.
ÈuSnuo, glavu naslonio na feolena, kao da se zamislio, a kad tamo, duišu ispostioi,
premirmio...
— Po krvavom tragu su ga našli... — reèe Pantelija.
Svd pogledaše u krst i opet gnjastade tišina. Odnekud, verovatnjo iz uvale, dopre
ifcužnl kraik ptice: »spim! spim! spim!...«
— Mnogo je zlih Ijudi na svetu — reèe Jemeljan.
go, mnogo! — potvrdi Pantelija i primaèe se bliže vatri s takviiim izraaom kao da ga 6.
67
beše strah. Mnogo — nastavd on poluglasno. — Sreo sam ih ja svoga veka tušta i tma...
Jrih zlih Ijudi... Svetih i pravednih sam vddeo mnogb, a grešnih, ne da se ni izbrojati...
Spasi i pomilui, presveta Bogorodice... Seæam se, jedno'm sam, pre trideset godina a
možda i više, vozio nekog fcrgovca iz Moršanska. Trgovac je bio divan oovek, lep naoko
i pri novcu... trgovac, veliim... Dobair èovek, ne mogu reæi... Daikle, išli mi tako i
'zaustavimo se da prenoæimo u konaèištu. A u Rusiji nisu ikonaèišta ovakva kao ovde.
Tarrao su dvorišfca pod krovom kao gumna na dobram imainjiina. Samo æe krovovi
na gumndma biti malo viiši. Dakle, oistavimo ti se mi tu. Mo>j trgovac u sobiei, a ja
kraj konja, i sve u najboljem redu. Elem, braæo, pomolam se ja bogu, kao uveSk pred
spavanje, pa krenem da se malo proðem po dvorištu. A noæ je taimna bila, prst pred
okom ne vidiš ma kolifeo buljio; Prohodam ja tako malèice, kao, recimo, tanno do kola i
vidian — vatra svetluica. Sta je sad? Doni'aæi su, valjda, davno legli da spavaju, a sem
mene i Irgovca drugih na prenoæištu nije bilo... Otkud onda vatra? Obuzme me
siuimnja... Priðeim ja bliže... hoou reæi vatri... Gospode, pomiliuj i spasi, Carice
nebesna! Gledam, >a uz sainu zemlju prozorèe s rešetkom... to jest na kuæii... Legnem
ja na zemlju i pogledam; kaiko pogledam, po celom me telu podiðu zmarci...
Kirjuha, trudeæi se da ne smeta, gumu u vatru snopiæ korova. Pnièekavši da trava na
vatri prestane pucketati i pištati, starac produži:
— Pogledam unutra, a tamo podrum, 'ouiako veliki, mraèan, a sumiijiv... Na buretu
gori fenjerèiæ. Usred podruma stoji desetak ljudi u crvenim košuljama, zasukali
ruikave i oštre duge noaiæe... Ehe! Pa to smo mi, daikle, pali šaka bandi,
razbojnicima... Šta bi valjalo airaditi? Otrèim trgovcu, probudim ga polagano i velim:
»Ti se, velim, trgovèe, nemoj uplašitJi ali s nama rðavo stoji... Mi smo, velim, zapali u
razbognifiko gnezgo.« On
68
se pnomenio u liou i pita: — »Pa šta æerno sad, Pantelija? Imam uza se mnogo
sirotinjskiih novaoa... Što se tièe duže, veli, GoiSpod bog biæe milostiv mojoj dušd, ne
plašim se smrti, ali mi je, veli, strašno da siirotinjske pare upropastim...« Šta tu da
radiš? Kapija zatvorena, nikuda ne možeš ni s fcolima, ni sam... Da je samo plot, preko
plota selako može, aJi je dvorište bilo pokriveno!... — »E, veliiim, trgovèe, ništa se ti ne
boj, nego se moli bogu. Možda æe Gaspod saèuvati od zla sirote. Ostani gde sd, velim, i
ne pofoazuj se živ, a ja 6u imožda za to vreme nešto smisliti...« U redu... Pomolim se ja
bogu i bog mi prosvetli um... Uspužem se ja na svoja kola i polagaoko, polagacko, da ne
bi kogod èuo, stainem skidati slamu sa strehe, probušim rupu i iziðem napolje. Da,
napolje kako rekoh... Zatim skoèim s krova i potrèim putein što igda mogu. Trèao sam
tafco, trèao, duša mi je na nos izašla... Valjda sam taiko pet vrsta protrèao ne danuvši, a
možda i više... Bogu hvala, viddm — stoji selo. — Pritrèim krovinjari, pa stanem lupati
u prozor. — »Ljudi pravoslavnl, velim, tako i ta^ko, ne dajte, bolan, da hrišoanska
duša prapadne... Sve ih probudim...« Skupe se seljaci d poðu za mnoim... Ko s užetom,
ko s motkoim3 ko s vilama... Razvalimo ti mi na dvorištu kapiju, pa odmah u podruim..
A razbojnicd nožiæe veæ naoštrili i spremili se da kolju tfgovca. Seljacd ih pohvaitaju
sve do jednoga, svežu d povedu vlastima. Trgovac im daje na èasfr trrl stotdnarke, a
meni pet dukiata dade i lime mi za spomen zapisa. Vele dia su aatim u podrumu nažM
Ijtcdskih kostiju tušta i tanai. Kostijiu, velim... Oni su, dialkle pljaèkali svet, a posle
zaitrpaviali, da bi trag zaturiM... A zatim su ifh u Moršansku dželati povešaii.
Pantelija svrši prdèu i pogleda svorje slušaoce. Oni su æutali i posmiatrali ga. Voda je
veæ vrila i Stjopka je s nje sfcidao penu.
— Jesi 1' spremio miast? — upita ga šapatoin Kirjuha.
69
— Poèekaj malæice... Sad æru.
Stjopka, ne odvajajuæi oèiju od PanteMje i kao bojeæi se da ovaj ne poène bez mjega
da prièa, otrèa do kola; uslkoro se vrati s omalenoin drvsnam zdelom i stade u njoj
mutitd svinjsiku mast.
— Još jednom sam tafco, oipet, išao s trgovcem... — nastavi Panteiija kao i ipre
poluglasno i ne trepæuæi. — Zviao se, seæaim se još i danas, Petar Grdgoriæ .Dofoar je
to èoveik foio... taj trgovac... Zaustaivimo se isto tako u jednom konaèištu... On u sobici,
a ja kod kanja... Gaada, muž i žena, naizgled dobni ljudi, ljubaznd, a ni za radnike se
takoðe ne bi ništa rðavo moglo reæi, alti ipaik, braæo, ja ne mogu da spavann, srce mii
nešto sluiti! Sluti, pa to ti je! I kapijia otvorema, i sveta okolo imaogo, a opet mi
svenekako strašno,, jeza me podilazi. Svi davno pospaii, veæ uveliiko noæ, usfcotro se
treba dizaiti, & ja jedan jeðiini ležim u isvojSm fcolima pod arnjevima i oèiju ne
sfelaipam, kao da saim kabav æuk. Kad najedainput, braoo moijia, èuoestn: tup! 'tup!
tup! Nefco se prdlkrada ainnjeviimja. Promioilta glaviu, gledam — stojii žana samo u
fcošuiljii, bosa... »Šta æeš veliim, stnašo?« a ona sva dnhfii, duše mi, sva se
izbezuimiila... Ustaj, veli, dobTti oovieèe! Nevolja... Gazde zlo smišljaju... Hoæe tvoga
trgovoa da ubijiu. Sama sain, velii, èulia kako su se gazda i gazidarica sašaptavali...«
Ndje me, daikle, srce preViaiPilo! »A ko sii ti?« — piitam. »Ja sam, veli, njirhova
sJtuškimja...« U redu... Izaðem iapO'd annjeva pa poðem trgovou. Probutdim ga i
kažem: »Tako i 'talko, veliim, Petre Grigioirliæu, ml^u sasvim èista posla... Drugi
,puit æeš se, vaše igospodsitva, lisipavati a sad se, dok još nije kasno, oblaèi velim, pa
ðok si jož aitav, beži odavde...« Tek što se on stade oblafiiti, a vrata se otvore i
nazidravlje... gledam — presveta Bogorodice! — ulaze nam u sobu gazda i gazdariGa sa
tri radnika... Dakle, 1 radnike poidgoverili... Trgovac ima innogo pana, pa æemo ih.,
misle podeliti... U svih petoro u ruikama po dug nožiæ... Velim, po nažiæ... Zakljuèa
gazda vrata,
70
i
pa veli: — »molite se, naimernici, bogu... A ako, velS, stanete vlika'tli, neæu vaim dati
nd da se pred smrt pomolite...« Ko bi onda simeo da vièe? U nas se od straha grlo
stegllo, ni gcnrora o vikanju... Trgovac zaplaika pa veli »Ljuði pravoslavni! Odluèili ste
se, veli, da me ubijete, jer ste ee polakomili na moje novce. Pa neka bude, nisam ja ni
prvi ni poslednji; mnogo je veæ trgovaca dsto tako po konaaiištima polklano. Ali,
aaišto, velli, hDaæo prai voslavna, lubdjiate moiga ko'èdjaša? Kakva je njemu nužda
da zbog mojilh ipara mulke podnosi?« I tako Viam. an ito žalostiviruoi govoini! A
gazda æe njemu: — »Ako ga, veli, u životu ostavimo, prvi æe nas on pailkaaatii.
Svejedno je, veld, da 1 æeš utoiti jednog iM dvojicu. Sedam grehcraa, jedno
fcpaštanje... Molite se bogu, to varn je sve, i ne dangubite u razgovoru!« Kleknem ja s
tngovcem na molitvu. On deèicu svoju spomiinije, ja sam tad još mladiæ bio željan
žiTOta... Gledamo u iikone, molSmo se, i to tiako žalosno da rai i sad suza vroa... A
gazdariea, žena njagoMa, gleda mas, pa veli: »Va ste, 'kaže, dobiti. iju'dii, ne
spoKiinjiite nais po zlu na onom svetu i ne molite boga da za ovo glavom platimo, jer
nas je nužda niagnaJa.« Moliili se mi tako, mollili, plakali, iplaikali, i >bog nas,
bogme, i uslðšao. Sažalio se, zacelo... U onaj tren kad gazda uihvati trgovoa za bnadu,
da toi ga, dakle, nožiæern po vratu dofcaèio, najednam zalupa iz dvorišta na proeorèe!
Svi mi ztouli oð èuda, a gazdi ru&e klonule... Zalkuca ndko na prozorèe, pa tek
povfika: »Petre Griganiæu, vii'6e, jesi M tu? Spremaj se pa hajdemoi!« VMe gazde da
su Jjjudl po trgovca dožli, prepadoiše se, pa što ih noge nose... A mi bržebolje u
dvorište, zapregnemo 1 — uihvatimo maglu...
— Ko je to' u prozorèe lupao? — upita Dimov.
— U proz'cvrèe, veliš?' Zacelo, neki božji ugodnik ili anðeo. Jer niko drugi nije
mogao... Kad smo iz dvorašfca izišli, na uldoi nije bilo nikoga... Prst božji!
71
PanteMjia ispnièa još fcojJu; u svim njegovim prdèama stalino su se javijiali »dugi
noždæi« i uvek bi se osetilo da su izcmdšljene. Da 14 je on te prièe èuo od nekoga ili ih
je sam izmišljao u davnoj prošlosti, pa kad rrau je pamæenje oslabilo, pomešao
preživljeno sa izmišljenim i prestao da razlikuje jedno od drugog? Sve može bdti, ali je
èudnovaito jedno, zašto je sada, celoga puta, fcað god bi zapoèeo prdèati, davao
prvenstvo izmišljenom, a rtikad nije govordo o onoim što je zbilja preživeo. Zasad,
Jegoruška je sve priimao za gotovo i svakog r,eèa verovao, a posle mu se èiinilo èudno
zašto èovek koji je u svom dugom ždvotu prošao svu Rusijiu, kojii je video i znao tolike
stvari, èovek ikoime su žena i deca izgoreli, potcenjuje svoj bogati život toliiko da svaiki
put, sedeæi kraj vatre, ili æuti ili prièa o onome što hije bilo.
Jedufii kašu, svi su æutali i mislili o^ onom što su maloèas ouli. Ždvot je strašan i
èudnOTat i zato ma kako etrašnu ppiou èovek isprièao u Rusiji, ma kafco je oikitio
irazbojiiifildm gnezdima, du'gim nožiæiima i èudiima 'Ona se u duži slušaooa uvek
odazove kao istima te æe možda samo 6o>vek koji je doiiista ipismen, nepoverljivo
manuti glavom, ali æe i «n oæutati. Krst kraj puta, tamni denjikovi vuine,
prostranistvio stepe i sudbiina ljuidi koji su se okuspili Oko vatre — sve je to samo po
sebi bilo tako èudnovato i strašno da je fantastiènost izmjišljotine ili bajke — bledela i
spajala se sa životom.
Svii su jeli iz kotlia, a Parrtelijia je sedeo po stranii, usamljen i jeo teašu iiz ðrvene
zdelice. Kašika mu ndje bila kao u ostalih, veè od èempreso^ va drveta i s krstiæem.
Jegoruška, gledajuèi ga, seti se staiklenog bandioca i tiho upita Stjopbu:
— Sto li ono deda sedi sam?
— Oai je isteroverac — odgovoiiiše šapatom Stjopka i Vasja ipri tom su tako gledali
kao dia
su govoiili o nekaikvoo mani ili potajinoirn poroikiu.
72
Svi su æuitali i razmišljali. Poisie strašnih prlèa inije im se govonilo o ablionim
stvardima. Najednom, usred tišiine, Vasja se uspnavd i, uperivši svoje mutne oèi u
jednu ta6ku, naèulji uši.
¦— Šta je? — upita ga Dimov.
— Neki eovek ide — odgovoni Vasja. —¦ Gde ga to vidiš?
— Pa eno ga! Belasa se ipoimalo...
Tamo kuda je Vaisja gledao ndje se nldšta viðelo osim pomiraine; svi su osliuškdvald
ald se ni ko'raci ndsu èuM.
— Ide 11 on to po drumui? — opiita E>iniov. •^— Ne, poljem... Ide ovamo.
Proðe jedaii trenutak v. æutanJTt.
— A možda to stepo«m blu>di trgovac šito je tamo siahranjen — reèe Dimov.
Svi s nepoverenjem poglediaše u brst, zgledaše se, pa se odjednoin nasmejaše, jer dh
beše stid zbog svoga straha.
— Zašto bi bludio? — reèe Pantelija. — Samo oni noæu hodaju ikoije zemlja ne prima.
A trgovci nisu taikvl... Trgovcd su muèendèkom smræu poginuli...
Ufcom se 6uše feoiraci. Neko je žuinno i§aa
— Nešto nosi — reèi Vasja.
Èu se kako pod nofjama nazinanoga putaika šuišti traiva i pucketa feoiov, ald se van
svetlosnog kruga vatre nije ništa videlo. Najzad se zaèuše koraci u blizind i neko se
zaOoašlja; treperavia svetlost kao da se razdvoijd, s oèijm apade fcoprenai, i vozapl
najedinofm ugledaše pred sobom èoveika.
Da ld je p'latmen ta^ko ziatrepenio, ili zbog toga što su svi hteli pre svega da razgledaju
ldce toga èoveka, telk dogodi se da nifco pri prvoin pogled\x na njega ne spazd, zaèudo,
nd ldca njegova, ni odela, nego, pre isvega, osmeh. To beše osmeh neobièmio doibar,
šlirolk, mio, kiao u probuðeniog deteta, jedan od onih 2saraz[niih OBmeha na koje
èovek ta'koðe da odgovani osmehom. 73
Kad su ga bolrje osmotrili, videše da æe nepoznatom biti tridasetak godina, da nije lep i
da se rrièim naroèito ne odlikuje. Bio je to ukrajinski seljaik visoka rasta, duga nosa,
dugih ruiku i no~ gu; uopšte, u njega kao da sve beše izdtižeinio, a samo mu vrat beše
taiko kratak da je zbog toga izgledao zgrbljen. Na njemu beše èista bela košulja, sa
vezenkn okovratniikom, bele širolke gaæe i nove eizme, te se knag vozara aMo pravi
ikicoš. U rukama je držao neku. veliku, belu i na prvi pogled èudnu stviar, a iza leða mu
je virio grliæ puške, takoðe dugaèaJk.
UpavSi iz pomrèine u svetlost od vatre, on zajsta kao iiikapan i nekoliko je treniuitaka
gledao vozare taiko kao da je hteo reæi: »Vidite, kakav md je osmeh!« Zatim koraknu.
prema vatrd, masmeši se još svetlije i reèe:
— Prijatno, braæo!
— Hvala, izvoli — odgovoni umesto svih Panteiija.
Nepoznati spusti iknaj vatre ono što je nosio u rukama — to je bila ubijena droplja; i
još se jednom pozdravi.
Svi priðoše droplji i stadoše je posmatrati.
— Zanimljivia ptica! Cime si je to? — uipita Diimov.
— Kuršaimioim... Saèmoim joj ne možeš ništa, ne da blizu... Hoæete da je kuipite,
bra6o! Dao bih vam je za dvadeset kopejaka.
— A šta æe narn? Ona je ukusna kad je peèena, a kuvana je, bogme, tvrda — ne može
da se žvaæe...
— Eto ti sad! Da je gospodi u ekonomiju odnesem, dali bi mi pedeset kopejaka, ali je
daleko — petnaest vrsta!
Nepozniati sede, skide pušku i spusti je kraj sebe. Izgledao je sanjiv, umoran, smešio se,
žmirfcao gledajuæi u viatru i oèevidno mislio o neèem vrlio p'HiJ!a,tnom. Dadtoše mu
ikašilku i cm stade jesrti.
74
f
i
A ko si ti? — upita
Nepoznatii preèu pitanje; on ne odgovori, pa èak i me pagleda u Dimova. Verovatao taj
nasmeia'nii oovek niije inii oseæao ulkusa kiaše, jer je žvakao nekako mehiaruièki, leno
pritnoseoi iustima kašiku èas prepunu, èas ipotpuno praznu. Pijan nije bio, ali mu je
glavu zanosilo nako ludiilo.
—• Ama tebe, èoveèe, pitam: ikoji si? — ponovi Dimov.
— Je lli jia? — trže se napoaniati. — Kostantin Zvoniik iz Ravnoga. Na èetiri vrste
odavde.
I želeæi veæ odimaih da ipokaže da ndje kao ostali, obièan seljiak, veæ boljd,
Kosns'tantiin se požuri da doda:
— Mi imamo pèelinja'k i svmje tovimo'.
— Živiš M sa ocem ili sam?
— Ne, sada sam avim. Odelio satm se. Ovoga meseoa, pasle Petrovdana, oženio sam se.
Sad sam ženjen!... Danas je oisaminaesiti dain kako satrn se venèao.
— Lepo! — reèe Pantelija. — Doforo je imati ženu... Tafoo je bog zapovedio...
— Miada žema ikod kuæe spava, a on kroz stepu švrlja — zasmeja se Kirjuha. —
Èudan èovek!
Konstantin, kao da ga je neko ubo ai sam živac, trže se, zasmeja, planu...
— O bože, ania niije sad kod kuæe! — reèe on, forzo viadeæi iz usta kaišiJku i
posmatriajiiæi sve radosno i zaèuðeno. — Nije kod kuæe! Otišla je niajoi na dva dana!
Bogami, otišla, a jia opet ikao neženjen...
Kanstantin odimaihin'U riikoim d zavrte glavom; hteo je da naistavi misliti, ali mu je
smetala radost koja inu je obaisjavala lice. Kiao da mu je bilo mezgodno kako je sedeo,
on se druikèije namesti, nasmeja se i opet odimahnu rulkom. Beše ga stid da iskaže pred
stra.niim ljudima svoje prijatne rnisli, a u isto vrerne nešto ga je neodoljivo gonilo da s
nðkim podell svdju radost.
75
—¦ Otišla je u Demddovo majoi! — reèe on crvaneæi i premeštajuæd pušfcu na drugo
mesto. — Sutra æe se vratiti... Rekla je da æe o ruèku biti kod kuæe.
—¦ A je li ti dosadno bez nje? — upita Dimov.
—• Ta bože, kaiko ne bi bilo! Tek što sam se oženio, a ona otišla... Sila je ona, bogami!
A tako je lepa, dobra, samo se smeje i peva, vatra živa! Kratj nje saim lud od sreæe, >a
bez nje, kao da sam nešto izgufoio, kao pijain kroz stepu hodam. Od samoga ruèka
lutam, ne mogu da se skrasim.
Kbnstantin protrlj« oèi,' pogleda u v&tru i nasmeja se. '
¦
— Voliš je, dakle... — reèe Pantelija.
— I kako je samo lepa, pa dobra — ponovi Konstantin ne slušajuæi — kakva je
domaæica, pametna, pa razložna, da joj prosto ne možeš naræi ravne u narodu po oeloj
našoi guberniji. Otišla... A oviaimo joj tešiko, zmaam! Znam je, svraku jednu! Rekla je
da oe se suitra o nuèku vratiti... A da èuijete samo prièu! — skoro viiknu Konstantin,
najednom dižu6i glas i meirjaj'uei položaj — sada me voli i teško joj je, a majpre nije
htela da poðe za mene!
— Ta jedi! — reèe mu Kirjiuha.
— Nije htela poæi za mene! — nastavi Konstantin ne slušajuæi. — Tri godine sam se s
njom pregonio! Video sam je ma viašaru u Kalaèiku, smrtno se zaljubio, došlo mi je da
staivim onnèu oko vrata... Ja u Ravnom, ona u Demidovom, jedno od drugog dviadeset i
pet vrsta, pa ne znam šta da èinim. Šailjem joj prosce, a ona: neæu. Ah, ti, svrako
jedna! Poènem ja tad od svake ruke: i minðu~ šice, i medene kolaèe, i meda ipola
memce — neæu! Budlibdksnama! Ono, ako se promisli, kakav sam j'oj ja parcajak!
Ona je mlada, lepa vatra živa, a ja slar, skoro æe mi biti trideset godina, Pa i lep sam,
mani se: brada mi k'o šuma, — oštra kao ekseri, lice divoo, —¦ punio èvoruga. Kud 6u
se ja s njoni
76
\
uporeðivati! Jediimo možda što smo imuæni, ali, bogme i oni, Vahramenkovi, lepo žive.
Imaiu tri para volova i po dva nadnièara drže. Zavoleh je, braæo moia, ðert me
obuzeo... Nit' spavam, nit' jedpm. u glavi mi se sve misli zbrkale, sakloni bože! Hteo bih
ða je vidim, a oma u Demidovoim... I šta mislite? Tako mi boga, ne lažem, triipu.'t sam
nedelino išao tamo peške, sanno da bih je vddeo. Posao sam zanemario! Tolilko sam bio
zaoorio da sam se èak hteo naimdti kao radnik u Demidovoim da bih. eto. bio bliže noj.
Napatio saim se! Mati je vraLaru zvala, otac se desetak puta nakanjivao da me biie.
Tako sam se trd godine muèio onda se oðluèih: neka si tniput prokleta, ddem u grad u
koèiiaše... Ndje valida suðeno! Po Uskrsu 'poðem u Demidovo da je poelednji put
vidim...
Konstantin zabaci uniazad glavu i zaljulja se od neko? sitnog, radosnog smeha, kao da
je toga èasa nekog vrlo lukavo nasadio.
— Gledam, ona s momcjiima kraj reèice — nastavi an. — Žuè mi se preli... Odazvah je
u stranu i valjda sam je èitarv oas manðijao razndm reèima... I begenisa me! Trd
goddine nije me volela, a zbog reoi me begerðsa!...
— Zbog kakvih to reèi? — upita Ddmov.
— Reèi? Ne seæam se... Ko bi se seæao? Govorio sam tada kao kad voda šiklja bez
prekida iz žljeba: tatatata! A sad ne bih nii jedne reèi mogao izgovoriti... I taiko ona
poðe za mene... Sad je otišla, svrafca jedna, majci, a ja eto foaz nje po stepi... Ne mogu
kod ikuæe da se Skrasdsm. Nemam snage!
Konstantin nespretno izbaoi dspod sebe noge, pruæi se na zemlju i podupre glavu
pesnicama, zatim se diže i opet sede. Svima je sada bilo sasvim jaisno da je to zaljubljen
i sreæam oovek, sreæan do suza; njegov osmeh, oèi i svaki pokret izražavali su sreæu
koja ga je morila. Ndje mogao da se skrasi, ndje znao kakio da se namesitt i šta da èind;
prosto je baldisaa od toliteiih prijatnih miisld. I tako,
77
otvorivši preð strandm Ijudkna svoju dušu, ofl, najzad, sede minno i gledajuæd u
vatru, zamisli se.
Gledajuæi ovoga sreenoga èoveka, svdma bd teško i svako zažele da taikoðe bude
sreæan. Svi se zairuisliše. Dimov se diiže tiho proboda oko vatre, i po njegovam hodu,
po krefcanju ramena, videlo se da ga muèi èežnja i da je tužan. On postoja, pogleda iu
Konstairatdna, pa sede.
A vatra se veæ gasila. Svetlost veæ nije treperdla i erlkvend krug je biviao sve manji i
foleði... I ukoliko je vatra sve brže dogorevala, lutoliko je vddmdja postiajala noæ puma
meeeètiine. Sada se video širom sav put, denjlkovd vune, rude, konji kako preživaju, a
na 'Onoj strand se nejasno oortavao drugi krst...
Dimov nasloini obraz na ruku i tiho zapera neku žalosnu pesmu. Konstaaitin se sanjivo
osmehnu i stade mu pomagati svojim tankim glasiæem. Popevatše tako ndkoliiko
trenutaka pa uæutaše... Jemeljan se trže, zannaiha laktovima i stade mioati prstima.
— Hajde, braæo — reèe moleæivo — ða otpevamo nešto pobožno!
Behu mu suze udaiile na oèi.
— Braoo! — ponovi on pritisikuijuæi ruku na srce. — Hajde da o'tpevaimo nešto
pobožno!
— Ja ne umem — reèe Konstan'Mn.
Kad niko ne pristade, Jemeiljiatn zapeva sam. On zaimaihia obema ruikama, ziaiklima
iglavom, otvori usfca, ali iz grla mu se otrže samo proinuklo, potmulo disanje. Peviao je
rukama, glavom, oèima i èak onom svojom gukom, pevðo je strasno^ i bolno, i što je
više tnaprezao gruidi, ne bi li otrgao iz njih bar jedan tom, tim je prigušenije biival'o
njegovo ddsanje...
Jegorušlku, kao i sve otstale, obuze tuga. On ode do svojih kola, pope se na. vunu i leže.
Gledao je na nebo i misllio o sreoniOim Konstantinu, i njegovoj žeei. Zašto li se Ijudli
žene? Što li æe žene na ovoim svetu? Jegoiruška je zadavao sebi neja78
sna pitanja i m'dsliio da je mtfikarou venoviatno piri^ jatno bad kraj njega stalno živi
umiilja1;a, vesela i lepa žena. Zbog neèeg mu pade na um grofica Drainjicka, i poirrisM
da je sa takvom ženom verovatno vrlo prijatno živeti; on bi se, recdmo, sa
zadovoJjstvoim oženio njome kad se toiga ne bi toliko stideo. Seti se njenih obrva,
zenica, kola, fiasovnika s konjaniikom... Tiha, topla noæ se spuštala na njega i šaptala
mu nešto na uto, a njemu se fiinilo da se to nad njim naginje ta lepa žena, s osmehom ga
poismatra i hoæe da ga poljubi...
Od vatre astaše samo dva mala oka koja su postajdla sve manja i manja. Vozari i
Konstantin su sedeli kraj njih, tamrai, napomiènd, i èdnilo se da dh je sad mnogo više
nego ranije. Oba krsta su se podjednako videla, a daleko, negde na prostranom drumiu,
svetleo se crveni plaimièak; d tamo je po svoj prilici neko kwiao kašu.
»Naša majka Rusdjia, celom svetu glana>va!« — zapeva najednom Kiirjuha divljdm
glasom, zagrcnu se i umuèe. Stepski mu odjek prihvati glas, ponese, te kao da se na
teškim tofikioviirua po stepi zafccrtrljala pravaipravcata glupost.
— Vreme je da se ide! — reèe Pantelija. — Dižite se, deco!
Dok su zaprezali, Konistantin je hodao oko natoviarenih kola i oduševljavao se svojam
žeinom.
— Zbogom, braæo! — vdknu on kadja se povorka kola krete. — Hvala vam na èasti! A
ja idem kod ðruge vatre. Ne mogu da izdržim!
I om brzo išèeze u tarai. Dugo se èuio kako koraèa onamo odakle je sveitlucala viatrlca,
da prièa stranim Ijudima o svojoj sreæd.
Kad se Jagoruška sutoadan pirabudlo, bik> je rano jutro; sunce se još ne beše rodilo.
Sva kola su stojala. Neki èovek u belom kaèketu i odelu od ]evtdne sive materije, sedeæii
na koEafikom ždrepc'j riazgovarao je kraj prvih kola o neèem sa Dimovom i
KdrjiuJhoin. Napred, oko dve vrste od kola,
79
beLeM su se dugi, omisiki ambard i fcuædee poferivenie erepocm; oko ikuæica se ndsu
viidela ni dvorišta, nii drveæe.
— Deda, koje je ono selo? — uipita Jegoruška.
— Ono su, junaèe, jermeiisfca naselja — odgOTOri Pantelija, — Tu Jermenèiæi žive.
Dobaar nae rod... ti Jermenèiæi.
Èovek u sivom svrši razgovor s Dimovom i Kirjfuhoim, zauzda ždrepca i pogleda u
naselja.
— E, gadna posla poanisli saimo! — inzdahnu Pantelija, takoðe gledajuæd na
jermenske zaseoike i ježeæd se od jutemje svežine. — Poslao èoveika u seoce po neku
hartiju, a taj se još ne vraæa... Trebalo je Stjopku poslati!
— Dedia, a ko je i»? — tipita Jegorušika. —¦ Varlamov.
Bože moj! Jegoruišlka se brzo diže, kleèe i pogleda u beli kafiket. U oniðkom, sivom
ooveèuljfcu, obuvemom <a visoke èdzme, koji je sedeo na ružnom konjèetu i
nazgovarao sa seljacima tt dolba ikad svi pristooni Ijudi spavaju, teško je bilo poznati
tajianstvenoig Viarlamovia 'koji se nije mogao proiniafii, koga svi traže, kojii se veèino
negde »vrzma« i ima više novca nego grofica Driainjacka.
— Dobar èovek, duiše mi... — govorlo je Pantelija gledajuæi u zaseoike. — Daj mu
bože zdravlj;a, dobar gospodin... Varlamov, Semjon Aleksandriæ... N,a taikvim se
ljiuidima, brate slatki, zemlja drži. Vaistinu. Petli još ne pevaju, a 'Otn je veæ na
nogaima... Drugi fai spavao, ili kod feuæe s goetima oaæu, æaæu, a <wi ceo dan po
stepi... Svud stiže... Taj ti neæe posao upustiti... Neeæe! Valjain je to èovek!...
Varlamov, ne odvajajuæi oèiju od naselja, govordo je o neèemu; ždrebac je nestrpljivo
èepao s noge na nogu.
— Semjone Aleksanidriæu — viknu Pantelija
kaipu — dozvolite da Stjopku pošljemio! Jemeljane, vikni neka pošlju Stjopku!
80
U taj inah, jedva jedimam, pomoli se iz zaseoka komoainik. Jako nakrivljen u stranu i
razmahujuæi kamdžijom, više glave kao da izvodi veštine na konju i želd da sve zadivi
svojiim smelim jahanjem, on brzinom ptice polete prema nizu kola.
— To je, zacelo, injegov glasnik — refie Pantelija. — On ima tih glaisniilka možda
stotkiu, a i više.
Dojiahavšd do prvih kola, ikonjairuiik zaiustavi konja i skinuvši 'kapu, predade
VarlaimoviU nekakvu knjižicu. Ovaj izvadi iz knjižace nelkoliiko bartijdca, proSita ih
pa viknai:
— A gde ti je Ivanèukova cedulja? Konjanik uze najtrag knjižicu, razgleda harti
je i sleže ramenima; stade govorak o neèemu, verovaitno se pravdao i molio za
dopuštenje da joS jednom odjaše do zaseoika. Ždrebac se nao'ednoim povede taiko kao
da je Varlamov poetao teži. Varlamov se takoðe zalklatA.
— Guibi se! — viilknu on Ijutito 1 zamahnu kamdžijom na kanjanilka.
Zatim, krenuvši feoinja natnag, d razgledajuæi hartije u knjizi, poðe kOinaik'Oim duž
svih kola. Kad je prilazio poslednjim koliina, Jego^ruška napreže oèi da bi ga što bolje
razgledao. ViarlamOT je bio veæ star. Njegovo Hce s omialenom sedom bradioom,
prosto, ruako, preplanulo lice, bilo je crveno, mokro od rose i išarano modrim žilicama;
ono je ižražavalo istu oniakvu suvu poslovnost. kao lice Ivana Ivaniæa, isti omaj
poslovmi fanatizam. Pa ipak se oseæala nefca razlilka dzmeðu njega i Ivana Ivaniæa!
Kod ujiaka Kuzmièova, pored te poslovnosti, iuveik je na licu bila ¦briga d strah da
neæe naoi Varlamiova, da oe zakasnitii ild propustirfci dobru cenu; ndèega sldènog,
svojstvenoig ljudima malim i zavdsnim, niije se moglo primetiti na licu, nd u pojavi
Varlamova. Taj 6ovek je saim stvarao cene, ndikoga nije tražio i ni od koga ndje
zavisio; ma kako da je bila obièna njegova spoljašnost, ipak se u svemu, oak i u naèdmu
kako je držao kam
6 Cehov: Stepa 81
džijiu, oseæalo da je bio svestan sile i naviknut nia vlast nad stepom.
Prolazeæi mimo Jegorušlke, on ga i ne pogleda; jediino ždrebac udastoji JegO'rušikru
svojoim pažnjom i pogleda ga krapnim, gluipim oèima, ali i on ravnodušno. Pantelija se
pakloini Varlamovu; ovaj to primeti i, ne sikidajuæi ooiju s hanrfcijioa, reèe ne
izgovarajuæi slovo »r«:
— Zdfaavo, sfcalhèe!
Razgovoir Vairlamova s feonjainaJkioiin i potezanje kaimdžijoim, ooigledno su na sve
voaatre oi&inili težaik utisalk. U sviiju su liica bilia lOiabiljnia. Konjiani:k, oèajan zbog
gneva moænoga èoveka, opustivšd uzde, stojaio je bez kape kraj prvih kola, æuftao i
kao da niije verovao da mu je dan taifco rðavo poèeo.
— Oštar starac... — gumðao je Pamitelija. — Užas pnosto, featoo je lO^tar! A inaoe
dobar oovek... Neæe uvrediti na pnavdi boga... Šta æeš...
Razgledavši hartije, VarlainiOT gumu knjižicu iu džep; ždrebac, kao da mu Je
razumieo mðjsili, neèeikajuæi zapovesti, prope se i ipalete drumom.
VII
Kada se zatim spiustila noæ, vozari su se odmarali i kuvali kašu. Samo se sadia, još od
samog poèetka, u svemu oseæala nelka neodreðenia tuga. Bilo je zaguišljdvo; sv& su
mnogo pilii i ndlkako nisu mogli da ugase žeð. Mesec je izišaio neobièno crven i
na'tmuren, baš fcao da je bolestain, zvezðe se taikoðe natuištile, magla 'bila gušæa,
daljina muitnija. Priroda kao da je nešfco predoseæala i èamila je.
Kraj vatre veæ nije bilo juèeraišnje živiosti ni razgovora. &v>i su se dosaðivali; govoTili
su tromo i kao od foede. Pantelija je samo tizidisiaov žalk) se na noge i svalki èas
poèinjao razgoivor o iznenadnoj smrti.
82
1
Dimov je ležao potrbuške, æutao i žvakao slamai'ou; izraz lica mu je bdo gadljiv, kao
da slamèica ružno miriše, a uz to paikostan i umoran... Vasja se žalio da ga boli vilica i
proricao rðavo vreme; Jemeljan ndje mahao rukama, nego je nepomièno sedeo i
sumorno gledao u vatru. I Jegorušfea se oseæao iznuren, spora vožnjia ga je rumordla,
a od dnevne žege ga je bolela g'lava.
Kad se kaša sikuviaJa., Dimov od muike uze drugove na zuib.
— Skrstio ruke, èvorugan, a prvi se dovlaèi s kašikiom! — reèe on palkosno gledajuæi
na JemeIjana. — Proždrlpvac! Eno ga, èdka zgodu da prvi za fcotao zasedne. Bio pevaè
u homu, ia veæ uobražava da je tneki — gospodin! Mnogo vas, takvih pevaèa, po
oarskom drutmiu mllostiinju prosi!
— Šta si se navr'zo? — uipita Jemeljan pogledavši ga i sam besno.
— A zato, da se ne prtiš prvi fcotlu, Ne zamišljaj smnoigo o sebi.
— Budala si, ti, vidim ja, — zakrfclja Jemeljan.
Znajuæd iz iskustvia èdme se obiètriia svršavaju slièni razgovori, Pantelijia i "Vlasja se
iimešaše i stadaše ga advriaoate da se ne svaða uzaluð.
— Pevaè... — ndje dao mrra, svaðaldoa, prezrivo se smešeæi, — Sv.aik inože talkio
pevaiti! Ida pred crkvu pa pevaj u pniprati: »Udeliite Hrista radi!« Eh, vi!
Jemeljan oæuifca. Dimo'va njegovo æutanje razbesne. Sa još veæom mržnjoin on
pogleda na bivšega pevaèa u horu, pa reèe:
— Neæu da kaljam rulke zibog tebe, a pokazao bih ti ja inaèe što dižeš nos visofco.
— Ta šta ti je te mi dosaðuješ, hajduioino jedna! — planu Jemeljian. — Šta ja tebi
smetam?
— Kafeo me to anazva? — tupita Dimoiv uspravijaj'Uiæi se, oèi mu se naMiše fervlju.
— Kaiko? Zar ja harjdu<oi'na? Je li? Evo, na ti sad! Idi pa traži!
6* 83
Dimov išèupa iz Jemeljamovdh rufou kašiku' i baci je daleko u stramu. Kirjulia, Vasja i
Stjopka skoèiše i potrèaše da je tpaže, a Jemeljan s upitnom molboim upre pogled u
Panteliiu. Lice rou najednom posta sitno, nafora se, zaigra i foivši horist zaplaka kao
dete.
Jegaruška, koji je još odaviio mrzeo Dimova, oseti kako vazduh postade majedmjom
nepodnošljivo zagu&ljdv, kafco plainen s viatre užasino peèe lice, on zažele da što pre
pobegne u mrak oko kola, ali su ga pakosne, nevesele o& maisrtlijivca mainile sebi.
Strasno želeæi da mu fcaže nešto do krajnosti uvredljiva, on koralknu prema Dimovu i
izgovori zadihanio:
— Gori si od svih! Ne mogu da te trpim! Posle toga se trebalo stkloniti kod kola, ali
on nikaiko nije mogao da se maikne s mesta i nastavi:
— Na onom svetu æeš u paklu goreti! A ja æu te tužiti Ivanu Ivaniæu! Ne smeš da
vreðaš Jemeijana!
— Budi samo tafco Ijuibazam! — podsmehiivu se Ddmov. — Prase nijedno, još nni se
mije mleko na usnaima osušilo, a veæ uine da poUkaauje. A kako bi bilo mak) za uvo?
— Jegorušika osefci kako veæ ne smiože više ða diše; najednom — milkada mu se dotle
to nije desilo — on sav zacepta, stade luipatl noganaa i vikati da ti uši zagluihnu:
— Udrite ga! Udrite ga!
Suze mu grunuSe dz oèiju; bi ga stid i an, spotièuæi se, otrèa prema IkoHmia. Nije
video katoav je utisaik njegov uzvik iizazvao. Leže6i ixa denjta viune i plaèuæi, on je
mliaitarao rUkama i nogama, šapæuæi:
— Marna! Mama!
I ti ljudi, i senfce oko vatre, i tamne gomile vune, i daleka munja što je svakog minuita
sevala negde u daljiind, sve mu se sad uèini divlje i strašno. Njega obuze užats d on se u
oèajanju pitao^ kaiko
84
i
je i zašto dcspeo <u nepoznat Ikraj, u društvo ovih strašnih seljaika? Gde su sada
ujiaik, otac Hristifor i Deniska? Zašto ih tako dugo nema? Da ga ndsu zaboravili? Od
pomisli da je zaboravljen i prepušten na mdlost i nemiilost sudbimd, postade mu hladno
d 'tako strašno da nelkoldko puta htede slkoèiti sa vuine pa dz sve anage, ne osvræuèi
se, potrèati natrag pu'tem; ali seæanje na mraène, sumorne krstove koje æe
neizostavno^ sresti na putu, i munje što su sevale u daljini, zadržavali su ga... I samo
dok je šaputao: »mama! mama!« — bilo mu je nekako lakše...
Moralo je i vozarima biti strašno. Pošto je Jegoruška odjurio od vatre, u poèetku su
dugo 6utali, zatim su poluiglasno i prigušeno poèeli govoriti o neèemu što ih èeka i da se
što pre treba spremiti i umaæi mu... Brzo su poveèerali, ugasdli vatru i æutke stald
zaiprezati. Po njihovoj žurbi i isprekidanim reèenioama primeæivalio se da su
predvlðali neku nesreæu.
Pre nego što æe se krenuti na put, Dimov priðe Paaiteliji d tiho upiita:
— Kaiko se on zove?
—• Jegordje.., — odgovori Paratelija.
Dimov stade jedmoim nogom na to6ak, uhvati se zia uzdcu kofjom je denjalk bio vezan,
pa se podiže. Jegoruiška mu spazi ldce i kudravu kosu. Lice mu je bdlo bledo, umorno i
ozbiljno, ali veæ nije imalo u sebi pakosti.
— Jera — reèe on tiho. — Na, udri! JegoruSka ga zaèuðeno pogleda; u taj 6as sev
nu rmunja.
— Ne mari, udri! — ponovi Ddmov.
I ne saèekavši da ga Jegoiruška udairi iM da mu nešto kaiže, <xn sikoèi dole d reèe:
— Teško ma je!
— Zatim, klateoi se s noge na nogu i mièuæi lopaticama, on leno odgega duž niza kola,
pa glasom, èdsto i plaanim i ljutitim ponovi:
85
I
— Teško mi je, Gospode! A ti mi se nemoj naoi uvreðen, Jeinelja — neèe prolazeæi
pored Jameljacna. — Život aaš je muèan i uzal'udan!
Desno bfesnu muinja i kao da se odbi .u ©gledalu, odmah sevnu i u daljini.
— Jegorije, 'uzmi! — Vlilknu Panitelija, pružajuæi odozdo nešto velifco i tanuio.
— Sta je to? — uipita Jegoruška.
— Rogozina! Biæe fcišice, pa da se pofcriješ, Jegoruiška se priddže i pagleda dko sebe.
DaIjina se pnimetno zacrnela i èesto je, svaikoga èasa, treptala belom svetlošæu kao
oènim ikapcimeu Njeno crnilo spuštaðo se nadesnio, kao da je otežailo.
—¦ Deda, kanda se sprema ndki fcijaimet? — uipita Jegoniška.
— Ah, možice moje bolne, proimrzin'ute! — go^ vorio je otegnuito Pantelija ne
slušajuæi ga i trupkajuæi.
Levo, kao da neiko kresnu po nebu žižioom, blesnu bela, fosfoanasta pruga i ugasi se.
Èu se kako negde vrlo dalefco ndko ¦proðe po liimemom krovu. Verovatno su po krovoi
bosi išli, jer Mm za^ bruja potmulo.
— Ala æe bdti kijiameta! r uzviknu Kirjuha. Izmeðu daljine i vidiika nadesmo sevnu
muinjia,
i to tako jarko da osvetli deo stepe i mesto gde se vedno nebo graimiailo isa oblaèndm.
Naiilaziio je, ne žureæi se, staašain ablak, kao gusto, ogromno klube; po ivici su mu
visili veMkd, crni dronjci; isti takvi dronjoi, mroeæi se, gomiilaiti wu se s desne i s leve
strane vidika. Ovalko rastaan i razbarušeii, imao je O'blak nekafcav pijan, nasrtljiv
izraz. Zagrme razgovetno i nimalo potoiulo. Jegoruška se preikrsti d stade brzo
mavlaèiti ogrtaè.
— Teško mi je! — dopre od prvih fcola krik Dimova i po glasu mu se moglo pogoditd
da ga je opet poèeo oibuzimati bes. — TeSko!
Najednom ¦gnmti vetar s taikvom jaèinom da umalo ne ote od Jegoruške njegov
zavežljaj i rogo
86
zinu; zaitresavSi se, rogoztina se aacima na sva èetiri kraja i zaklopara po denjikoviima
vtme i Jegomžkinom licu. Sa zviždnkoin polete vetar po stepi, u neredu se zakovitla i
podiže u travi takvu huku da se kroz njega nije ouo ni grom ni škripa toèkova. DolazJo
je sa crnog oblaka moseoi vihore prašitne i ininiis kiše i mokre zeralje. Meseèeva svetlost
se pomraai, postade nekalkoi prljavija, zvezde se još više nafcuštiSe, a ivicoim puta
videlo se kalko nekuð naitrag jure oblaici praišiine i njilhove senke. Kowi)tlajuæi se i
dižuæi sa zemlje prah, saivu travu i perje, vihioir se, po svoj prillici, ddzao do sainiaga
neba; penušavi cvetovi, »belonoge« leteli su valjda do samoga cmoga oblafca i moralo
im je biti strašnoi! Ali kroz prašdinu fcoja je zaisipala oèi nije se ništa videlo, osiim
bleslka miunja!.
Misleæi da æe istog èasa udariti kiša, Jegoruška kleèe i pokri se rogozinom.
— Pantelija — viiknu neko napred. — A... a... va!
— Ne èuje ee! —odgovori Paatelija glasno i otegnu'to.
— A... a... va! Ar... ja... a!
Grom se gnevno razleže, pa se staðe koturati po inebu zdesna nialevo, zatim se vrati i
zamre oko prednjih kola.
— Svjiat, svjat, svjat, Gospod Savaot — proišapta Jegaruiška ikrsteai se — ispoilin
nebo i zemlja slavi ivojeja...
Tama nebesna razjiajpi èeljusti i dahnu belim plamienom; u isti èas opet zagrme; tek
što se to stila, a m^inja sevmi tafco širofco da Jegoruška kroz pukoitine na rogazini
spazi n.ag'ednom ceo drum s kraja na kraj, sve vozare, pa èak i Kirjuhin kajpuit. Crni
dronjoi s leve strane veæ su se dizala uvis, i jedan od njih, odrpan, glomazan, slièan šapi
s prstima, pruži se prema mesecu. Jegoruška se odluèi da èvrsto zatvori oèi, da nièem ne
pofclanja pažnju i da èeka dok se sve svrfi 87
Kiša se odmekud dugo skanjerala. Nadajuæi se da æe ih oblak možda mimoiæi,
Jegoruška proviri ispod rogozine. Bilo je strašno mraèno. Jegoruška ne vide ni
Panteliju, ni denjikove s vunom, ni sebe samog; pogleda ispod oka oinaino gde je
nedavno stoji&o mesec, ali i taimo beše mrkli mraik kao i na kolima. A immje su se u
tami èinile veæe i još blistavije, tafco da se u oèima prosto oseæao bol.
— Pantelijia! — pozva Jegorušika.
Niko ne odgovoo. Ali, evo, najzad vetar poslednji put cimotiju rogoainu i pofoeže negde.
Èu se urjednaèen, uimiTujiuæi šum. Velika hladraa bapllja pade na Jegoruškino
tooleno, a druga sfcliznui niz rukiu. On primetd da mu kolena nisu poferivena i htede
da bolje namesti rogozinu, ald u taj maih se nešto prosu 1 zaluipa po putu, zatim po
rudama, po denjkovima. To je bila kiša. Ona i rogozina, kaoda su razumele jedna
drugu, stadoše o neèemu brbljati brzo, veselo i bez reda, fcao dve svrake.
JegoruSka je kleoao ili taSnije, seðeo na <5izmama. Kad MSa stade lupati po rogozini,
on se naže napred da telom zaikltoini kolena koja se oðjednom ovlažiše; njemu poðe za
rufoom da zakloni kolena, ali zato oseti feako ga stalno bije oštra neprijatna vlaga
pozadi, niže leða i po liistovima. On se vraiti u preðašnjl položai, isturi kolena na bišu i
stade smišljati šta da radi, fcalko da u porciir6ini bolje naimesti rogozinu. Ali ruke mu
behu veæ mokre, fcroz rukave i za vnat mu je tekla voda, a topatice zeble. I on se odluèi
da ne èini ništa, nego da nepomi^no sedi i èeka dok se sve ne svrši.
— Svjat, svjat, svjat... — laptaio je on. Najednom se iznad same n/jegove glave pto
lomd nebo sa tresfcom koji sve zagluši; om. se naže i pritaji diisianje, oèelkujuæi fcad 6e
mu tna zaitiljak i leða pasti komaðe neba. Oèi miu se nehottice otvoriše i on spazi kako
po njegovlm prstima, mokriim rufcavima i mlazeviimia što su jurili s roigozine, po
denjkovima i dole po zemlii planu i nekih pet puta zatrepta zasenjujtida svetiost. Èti se
nov U'dar, kao
i ranije, jalk i užasan. Nebiotn veæ više nije grmelo, nije se orio grom, nego su se èulli
suvi, pucketavi zvuci, slièni lomljenju suvog drveta.
»Trraah! tah! tah! tah!« — razgovetno je tukla grmljavina, valjala se po nebu,
spotkala, i negde kraj prednjih kola, ili daleko pozadi, ružila se sa paikosnim,
isprekidaniim — »tra!«
Maloèas su munje bile samo strašne, a sad, va. takvu grmljavinu, izgledale su zlokobne.
Njihova èarolijska svetlost je prodirala kroz zatvoirene oène kapke i kao jeza se
razlivala celim teLom. šta da èini da ih ne vidi? Jegoruška odluèi da sakrije lice od njih.
Obazrivo, kao da se boji da ga ne vrebaju, on se pobauljlke i klizefli dlanovima po
mokrom denjku, obrte nazad.
»Trah! tah! tah!« odjeknu mu nad glavom, pade pod kola i rasprsnu se: »Prra!«
Njegove se oèi opet nehotice otvoriše i Jegoruška spazi novu opasnost: iza kola su išla tri
gOTOstasa s dugiim kopljiionia. Munja siinu na oštricama njihovih kopalja i vrlo
razgovetino osvetM njihove pojave. To su bili Ijudi divovskiih razmera, pokrivena lica,
oborene glave i teška koraka. Izgledali su žalosni i guimomð, utomuli u razmišljanje.
Ond možda nisu išli za kolima da bi kome što nažao uoinili, pa ipalk je njihova bllzina
užasavala.
Jegortišlka se brzo dkirete napred i sav cepteæi povika:
— Pantelija! Deda!
— »Trah! tafo! tah!« — odgovori mu nebo. On otvori oèi da vidi jeisu li tu vozari.
Mu
nja blesnu na dva mesta i osvetLi put nadaleko, celu povorlku kola i vozare. Putem su
tekli potoèiæi i skakali klobiucii. Pantelija je kora6ao kraj svojih kola, njegov visoik
šeMr i ramena bili su pokriveni komadom rogozine, a na njegovoj pojavi nije se opažao
ni strah, ni nemir, kao da je ogluveo od grmljaivine i oslepeo od muiija
89
— Deda, divovi! — vilknu mit Jegoruška plaèu6i.
Ald ðeda ne èu. Nešto dalje je išao Jemeljatn. On je bio pokriven veliikoin rogozinom,
od glave do pete, i dmao sad obliik trougla. Vasja, nepokriven nièSm, koraèao je isto
onalko kruto kaio i uvek, visoiko podižuæi noge i ne savijajuæi kolena. Pod bleskom
munje izgledalo je kao da se teola ne kreæu, da siu voizari olbaimrli i da se Vasjina
podignuta noga ukoèila...
— Jegoruška još jedtnom viiknu dedu. Ne dobivši odgovor, on sede nepomiano d vdše
ndje ni oèðdvao kad æe se sve to svršiti. BiO' je uibeðen da æe ga istog 6aska uibiti
grom, da æe mu se oèi nehotice otvoiriti i da æe opet spaziti sfcrašne ðivove. I više se
ndje m krstdo, nlije zvao dedu, nije mislio o roajoi, samo je tmuio od hladnioæe i
oibeðeinja da oluja neæe nilkada prestati.
Ali se najednoin zaèuše glasovi.
— Jegonije, spavaš li? — vifcnu ozdo Pantelij/a. Silazi! Pa tii si ogluveo, budalice
jedna!
— E, baš pravi kijamet! — ou se neki nepoznati bas i cmaoikinti tafco jezikom fcao da
je ispio dobru èašu nalkije.
Jegorušba otvori oèi. Dole sa (kraij bola stojaM Pantelija, trouga.o^Jemeljan i divovi.
Ddvovi su sada MM mmogo nižeg rasta d fcad se Jegoirušlka u njih dobro zagleda, viðe
da su' to obièni seliaoi koji ne nose na ramenima kotpljia, veæ gvoizdene vile. U
prostoru izmeðu Pantelije i troogla, svetleo se prozor omialene kuæe. Znaèi da su se
kola nalazila u nekom selu. JegoniSkia zbaoi &a sebe nogoEinu, uze svoj zavežljiaj i
požurii da sdðe s bola. Sada, kad su u blizdmi govorili Ijiidi i svetleo se proaor, veæ mu
nije bllo strašno, premða je grmljaviina tutnjiaila kaio i ranije, ia amnnje brazdiale celo
nebo.
— Baž valjan pljusak, nema šta... — mrmljao je Pantelija. — Hvala bogu... Nožice su
nai se mal
90
èice pakvasille od kiišice, ali ne mari... Jesi li sišao, Jegorije? E, idi u kuæu... Ne mari...
— Svjat, svjat, svjat... — prošišta Jemeljan. — Mora bitd da je negde udardlo... Jeste
Id vi ovdašnji? — upita on divove.
—• Nismo, iz Glinovia smo... Mi smo glinovljaHi. Kod gospode Platerovdh radimo.
— Vršete ždto, Ali nešto druigo radd'te?
— Razmo. Sadefca još pšeniou žamjetnro. Ala soi ovo munje! Davno ndje bilo lavakve
salauke...
Jegoruška uðe u kuæu. Presrete iga mršavai, grbava starioa oištre 'bradice. Dnžala je u
rukama lojanu sveæu, škiljila je d Oitegrmto uziddsala.
— Strašan li nam kijiamet bog podla! — govorila je ona. — A naši zainaædM ai stepi,
mapatliæe se dozlaboga, jadndoi! Skiinii se, sinfco, skini...
Dršæuæi od hladnoæe i sav naježen, Jegoruška sfcide sa sebe pofcisli ogrtaè, zaitim
šdroikoi razmaèe rufce i noge i dugo se ne mdcaše. Svaiki, 6ak i najmainji pokret,
dzazivao je u njemiu niepnijatni oseæaj vlage d hladnoæe. Rufeavi d ieða na feožulji bili
su mu mokri, pantalonice se prdlepile uz noge, s glave emrilo...
— A što, momèieu!, tako rasfcoraèen stojiš? — reèe stiarica. — Idi, sedii!
Bazmidufli šinoko noge, Jegopuška priðe stolu i sede nia klupu bldzu neèije glave.
Glava se pokrete, šmrkn'u kroz nios talais vazduhia, pokfreite vilicama i umird se. Od
glave pa duž klupe pro;tezala se biusrnka, pokrdvena kožuhom od ovèje ikože. To je
spavala nelka žena.
StarSca, uzdišuæi, izliðe i brao se vrati s lubenioom i ditnjom.
— Založi ise, rano mojia! Nemiam te nièim više ugostiti... — reèe ona zevajuæi, zafam
stade prametaffi po fioei od sitola ii izvadi otud dug, oštar nožiæ, mnogo nalifc na
noževe kojima po krèmama raztoajnioi kolju trgovce. — Zaioži se. mili moj!
91
Jegoruška dršæuæi ikao u grozmici, pojede krdšku dinje s crraim hlebam, zatim knišku
luibenice i od toga mu bi }oš hladniie.
— Naai u stepi noæivaju... — uzdisala je starica dok je om jeo. — Muke su to
Gospodnje... Trebalo bi sveæicu pred ikonom da zaipalim, ali ne zanam gde je to
Stepanida denula. Založa se, rano
moja, založi.
Starica zevniu i zabacivši desnu ruku za leða, ,
poèeša levo rame.
—¦ Sad je mora bitd, dvia sata — reèe ona, — Biæe skoro i vreme da ee utstaje. A naši
>u stepi nioæivaju... Bogami, dobro su polkiisli...
— Bako — reèe Jegoruška — hoæu da spavam.
— Lezi, nano moja, lezi... — uzdaiinu starica zevajuæi. — Gof>pode Isuse Hriste! A ja
spavam i èujem kako neko lupa. Prenem se, gledaon, a ono bog kijamet poslao...
Sveædcu je trebalo zapaliti, ali
ne naðoh...
Razgovarajuoi sama sa sobom, ona svuèe sa klttpe neke pmje, verovatno svoju ipostelju,
skide s eksera kraj peæi dva kožuha i stade prostirati za Jegorošku.
— Ovaj se kijamet, bogami, ne stišava — mrmljala je ona. — Saimo da se štogoð ne
zapali, u zao èas. Naši, velim, u stepi noæivaju... Lezi, rano moja, spavaj. Hristas neka
bude s tobom, dete moje... Dinju neæu siklanjati, možda æeš se, kad ustaneš, malo
založiti.
Uzdasi i zevanje stari6in.'Oi, raivniomerno disanje žene što je spavala, sumralk sobe i
šum kiše iza prozora, sve ga je to pozivalo na spavanje. Jegioirušku beše stid da se svlaèi
pred staricom. Skide samo èfeme, leže i ipofcrd se kožuhom od
ovæje kože.
— Leže li dete? — 6u se posle jednogindnuta
šapat PanteMjiijii.
— Leže! — odgovori šapatom starica. — Muke su to, muike Gospoidnje! Grmi i kraja
mu nema...
92
— Staæe to sad... — prošišta Paintelija sedaju6i. — Utišalo se... Èeljad se rasturila po
kuæama, a dvoje je oistailo kod koinja... Velim za èeLjad... Ne može se... Pokrašæe
nako >konje... Eto, posedeæu malèice, pa æu poæi i ja na smenu... Ne može se,
pokrašæe...
Panteliia i stanica su sedeli zajedno kraj nogu Jeg'oruškimih. i razgoviarali siktavim
šapatom, prekidajuæi se uzdasima i zevanjem. A Jegoruška se nikaiko nije mogao
zagrejati. Nia rajemiu je bio topao, težalk kožuh, ali mu se sve telo treslo, noge i rulke se
koèrile, a utrotoa mu dribtalia... On se skide pod kožuhom, ali ni to ne pomože. Bivalo
niu je sve hladnije i hladnije.
Pantelija ode na smenu i zatim se opet vrati, a Jegoruška još iuikako ne beše zaspao i
drhtaše ceJim telootn. Nešto mu je stezalo glavu i grudi, , pritisikivalo ga, a nije znao šta
je to; da li starèev šapait ili mirils ovèje kože? Od pojedene lubetraioe i dinje, u ustiiima
mu beše ostao neprijatam. anetalam uikus. A i buive su ga još ujedale.
— Deda, hladno md je! — reèe on i ne poznade svoj glas.
— Spavaj, dete moje, spavaj... — uizdahnu starac.
Tit na tanlkdim možioama priðe postelji i zamaha rukama, zatim poraste do tavaniice i
pretvori se u vetrenjiaèu. Otac Hristifor, ne oniaikav kakav je sedeo u kairuoama, nego
sveèano obuèen, sa kroipionieom u ruci, oibdðe oikO' vetrenjaèe, pokropi je vodioom i
ona prestade da maše. Znajuæi da je to bunilo, JegoruŠfa atvori o6i.
— Deda! — pozva oin. — Daj mi viode.
Niko se ne odazva. Jegoruški postade strašno zagušliivo i beše mu nezgodnio ležati. On
ustade, obuèe se, pa izaðe iz kuæe. Jutro je veæ bilo svanulo! Nebo je bilo oblaèno, ali
kiša nije padala. Dršæuæi i umotavaju6i se u mokni ogrtaè, Jegoruška proðe kroz
blatnjavo dvoirište i oslušinu tišinu; pade mu u oèi mala sfcaja s tršèanim, napola
otškri93
nutim vratima. On zagleda u tu statju>, uðe u nju i sede na pregoirelo ðuibre u uglu.
U otežaloj glavii misli mu se mirsile, a u ustima mu bilo suvo i neprijatno od oinoga
metalnog ufcusa. On razgleda svoj šešir, papravi na njemu paunoivo pero i seti se kalko
je s mamom išao da ga kupi. Zatiim gurnu rufeu u džep i lizvadi otod mrk, lepljdv
grumen neke smeše. Kalko mu je ta smeša dospela u džep? On pnomiislli, pomlird&a
je: miriše na med. Aha, pa to je jevrejskd medenjalk! Kalko se jiadnik raskvasdo!
JegoruSka zatim razgleda svoj ogrtaiè. Ogrtaè mu je bio sivkast, s veldlkim kogtainim
dugmetima, sašiven na strulk. Kao nova, Skupocema stvar, kod kuæe n'ije visio u
predsoblju, veæ u spavaæoj soifai, pored miaaminih haljiiina; Dop'uštald su mu dia ga
oblaèi samo o iprazniku. Pogledavši ga, Jegoiruška oiseti prema njemu sažaljenje i
njemu pade na um da su i on i ogftaè — obojica prepuštenji ma milost i nemilost
sudbine, da se veæ više neæe vratiti kuèi. On zaplaka tako da tumalo ne pade sa
ðubreta,
Velilko belo pseto, prokislo, sa èupercima vune na njušci fco'ji su 16ili nia papiiotne,
uðe u staju i radoznalo se zauistavi pred Jegoruškom. Ono je oèevidnio razmiišljalo da
li da zalaje ili ne? Odlu&vši da nije potrebino lajiati, omo oprezno priðe JegOiruški,
ipojede lepljlvi gnutm'en i dziðe.
— To su. Viarliainovi! — vdkmu nelko na ulici. Napla^kavši se, Jegoiruiška iiziðe iz
staje d za
obilazeæi lolkvu, upuiti ise na uldcu. Pred samom kapijotm. na ailici stoijiala su foola.
Mofcri vozari, kaljavih nogu, tromd d sanjivd, gmizald su dkolo kiao jesenje muve dld
sedel na rudama. Jegoruška ih pogleda i pomdsli: »Kaiko je teško i neprijatno biti
sedjak«! On priðe Panstalijd i eede knaj njega na rudu.
— Deda, hladno md je! — reèe inu dršæu6i i zavlaèeæi ruike u rulkave.
— Ne marii, Bikioiro æemo u grad — zevnu Pantelija. — Ne mani to, zagrejiaæeš se.
94
Kola fcretaše ratno, jer još nije bila vruæina. Je^oruška je ležao na tovaru i drtitao od
hladnoæe iako se snnce uisfcoro pokazia na nebu, te osuši odelo, denjfcove i zemliai.
Tdk što je zatvorio oèi, Jeg«ruSka opet ugleda Tita i vetrenjaèu. Kako mu se stuživaJo i
kaiko ie oseæao ða je lomiaTi po celom telu, on napreže svu snagu da odagna od sebe te
slike, ali tek što njdh nestade, na Jegorušku se olkomi, v'ièuæi, kiavgadžija Diinicvv,
crvenih oèiju i stisnutdh pesniaa, dli se 'Opet èu kafeo se ja'ða: »Teško mi je!« Zatita
projiaha nefcoilifeo puta Varlamov na fcozaèfoom ždrepou, pa proðe sa svojim
osme'hom d s ðropljom sreænii Komstaiitiii. Ala su svi ti Ijudi bili tešfci, nesnosni i
dosadni!
Jednom — to beše veæ predveèe — on diže glavTi da bi zatražio vode. Povomka je
stojala na velilkom mostu kojd se pružao preko široke reke. Dole se nad reikom cmeo
ddrn, a kroz njega se video parobrod kako vuèe na jedefcu šlep. Napred iza reke
šarendlo se nebo veldko^ brdo', naèižškano kuæama i crtkvama; u tnjegavom
podmiožju pored tovarnih vagona, juiriia je lofcomotiva...
Pre toga Jegoruška nije video ndfcad nd parobrod, ni lako,motivu, ni veldku relku.
Ugledavši ih sada, on se ndje nd ruiplašio, ni zaèudio; na licu mu se èak ne pojavi ni
nešto što bd bilo slièno radoznalosti. On samo osefci da mu je mmka i brzo nasloni
grudi nia ivicu denjfca. Povnaæalo mu se. Pantelija, videæd to, zaikr'klja i zavnte
glavom.
— Pabole naim se deèiko! — reèe on. — Mora »bitd da mju je želudac ozebao... tniašam
detliou... u tuðini... Rðava posla!
VIII
Povorika se zaustavi nedaleko od piistandšta u velikom konaèištu za trgovce. Silazeæi s
kola. Jegoruiška zaeu neèijd vrlo poiznat glais. Neko mu je pomagao dia sdðe i govorio
mu:
95
— A md simo još sinoæ sbigli... Ceo dan smo vas danas oèekivali. Hteli sino juèe da
krenemo za vama, ali nije toilo s ruike, drugim putam smo pošli. Di, <kaiko si ti svoj
kapuitiæ izgužvao! Dobiæeš svoje od uijaika!
Jegorušlka se zagleda oi mramiorasto lice onoga što je govorio i setd se da je to Deniska.
— Ujfcica i otac Hr'istifor su sada u sobi — naistavi Denislka — piju èaj. Hajdemio.
I on ipovede Jegoru§ku u veliko dvospratno zdanjie, mraènio i suimorra}, nalik ma
NSko sinotište. Prošavšii knoz ulaz, a ziatim prelfeo nekih mraenih stepenicai i duigoig
uskog hiodniika, Jegoruiška d Deniska uðoše u sobicu u kojoj su, zbilja, sedeh pri èaju
Ivan Ivaaiæ i otac Hristifor. Kad ugledaše deèaka, u oba sbaroa se na licu ocrta èuðenje
i radost.
— Aia, Jegor Nakola^æ! — propevuši otac Hristifor, — Gospodin Lomonosov.
— A, gospoda plemiæi! — reèe Kuzmdèov. — Izvolite.
Jegoruška skide ogrtaè, poljubi nufcu ugaku i ocu Hristiforu pa sede za sto.
— Dakle, kateo si doputovao, puer bone1)? — zas'ipaše ga otac Hiistifor 'piitanjiima
sipaj'uæii mu. 6aja, kiao i uvek sav ozaren osmejlkoin. — Valjda ti se veè dosadiio?
Saèuvaj, bože, baš je teško putovati na teretnim kolima ild s volovima. Voziš se, voziš,
bože opnosti, i pO'gledaš napred, a stepa aisto onako nedogledna kao što je i bila: ni
konca ni kraja joj nema! To nirje putovanje, veæ pnava forufca. A što ti ne piješ èaj?
Pij! Mi ovde bez tebe, doik si se ti na tovarnim koilima mufiior, sve poslovno glaiko
posvršavali, bogu hvala! Prodald smo vunu Èerepahinu i to kalko se samo poželeti
može... Dobro smo u6arili.
Pni prvom susretu sa svojima, Jegoruška oseti neodoljivu potrabu da se pojada. On nije
slušao oca Hristifora, nego je smišljao odakle bi poèeo
') Dobri deèaèe (Latinskl). 96
i na šta bi se u stviairi poižalio. Ali gLas oca Hrist.ifora, kojii mu se èinio neprijatain i
oštar, ne dade mu da se prdibsre i raseja mu rnisli. Ne posedevši ni pet minuta, on
ustade od stola, ode divanu i leže.
— Eto ti sad! — zaèudi se otac Hristifor. — A šta je s èajem?
Smišljajuæi na šta bi se ipožaliid, 'Jegoruška priljubi èelo uizsa naslon od divaina i
najednom zaiplaika.
— Eto sad! — ponovd otac Hristifoir dižuæi se i prilazeæi divanu. — Geor'gije, šta je
to fe tobom? Što plaèeš?
— Bobolestan sam! — reèe Jegonuška.
— Bolestan? — zbuni se otac Hristifor. —¦ E, to ti veæ ne valja, brate... Zar se sme
na putu bolovati? O, o, kakav si, ti brate... a?
On stavi ruku Jegoruški na glarvu, dodirnu mu obraz pa reèe:
, — Da, glava je vrela... To si ti, zacelo, nazebao ili si nešto pojeo... Bogu se moli...
— Treba mu dati kinina... — reèe zbunjeno Iv.an Ivaniæ.
— Ne, trebalo bi da nešfco vrelo popije... Georgije, hoæeš li supice? A?
— Neeæu... — odgovori Jegoruška.
— Da ne oseæaš jezu?
— Pre sam oseæao, a sad... sad mi je vruæina. Sve me telo boli...
Ivan Ivaniæ priðe d'ivanu, pipnu Jegorugku po glavi, zbunjeno zakrklja i vrati se stolu.
— Znaš šta, skini se ipa lezi da spavaš — reèe otac Hrisitifor — trebia da se ispavaš.
On pomože JegoriiSki da se skine, dade mu uzglavlje i umata ga piokrivaèem, a preko
pokrivaèa stavi ogrtaC Ivana Ivamiæa, zatim na prstima ode i sede za sto. Jegoruška
zatvori oèi i odmah mu se prièini da nije u siobi nego na drumu kraj vatreJemeljan je
inahao nulkom, dok je Dimov, crve
7 Cehov: Stepa 9?
nih oèiju, ležao potrbuške i podrugljivo gledao Jegorušku.
— Udrite ga! Udrite ga! — viknu Jegoruška.
— Bunca... — reèe poluglasno otac Hristifor.
— Eto ti brige! — uzdahnu Ivan Ivaniæ.
— Treba ga istrljati mašæu i siræetom. Daæe bog, pa æe sutra ozdraviti.
Da bi se oslobodio od rouènih snoviðenja, Jegoruška otvori oèi i stade gledati u vatru.
Otac Hristifor i Ivan Ivaniæ bili su se veæ napili èaja i govorili o neèem šapæuæi. Prvi
se sreæno smešio i oèigledno nikako nije mogao da zaboravi da je dobro uæario na
vuni; nije ga veselila toliko ni sama dobit koliko pomisao da æe, došavši kuæi, skupiti
svojuveliku porodicu, namignuti i raskikotati se; najpre æe sve prevaritri reæi da je
vunu prodao ispod cene, zatim æe pružiti zetu Mihailu nabijen novèanik, pa reæi: »Na,
uzmi! Eto, kako treba voðrtd poslove!« A Kuzmièov se nije èinio zadovoljan. Lice mu je
kao i pre izražavalo suvu poslovnost i zabrinutost.
— Eh, da sam znao da æe Èerepahin porruditi ovu cenu — govorio je poluglasno — ne
bih kod kuæe prodavao Makarovu one tri stotine pudova. Takva neprijatnost! Ali ko je
mogao znati da su ovde digli cenu?
Èovek u beloj košulji raspremi èajni stoèiæ i upali u kutu pred ikonom kandilo. Otac
Hristifor mu šapnu nešto na uvo; ovaj naèini lice tajanstveno, kao zaverenik —
razumem, veli — iziðe i, vrafcivši se malo posle, stavi pod divan noæni sud. Ivan Ivaniæ
prostre sebi na pod, nekoliko puta zevnu, leno se pomoli i leže.
— Ja sutra u sabornu crkvu nameravam... — reèe otac Hristifor. — Tamo poznajem
jednog riznièara. TrebaJo bi i do njegovog preosveštenstva posle službe, ali je, vele,
bolestan.
On zevnu i ugasi lampu. Sada je svetlelo samo kandilo.
98
— Vele, ne prima — nastavi otac HrLstifor svlaèeæi se. — I otiæi æu, a neæu ga
videti.
On skide kaftan i Jegoruška spazi pred sobom Robinzona Krusoa. Robinzon nešto
promeša u tanjiriæu, priðe Jegoruški i prošapta:
— Lomonosove, spavaš li? Ustanide! Hoæu da te istrljam mašæu i siræetom. To æe ti
dobro èiniti, samo se bogu moli.
Jegoruška se brzo diže i sede. Otac Hristifor mu skide košulju, te saginjuæi se svaki èas
i isprekidano dišuæi, kao da njega samog golicaju, stade trljati Jegoruškine grudd.
— Vo imja Otca, i Sina i Svjatago Duha... — šaputao je on. — Okreni gore leða!...
Gotovo je! sutra æeš biti zdrav, samo u buduæe ne greši... Kao vatra je vreo. Valjda
ste za vreme nepogode bili na putu?
— Na putu.
— Kako da se ne razboliš! Vo imja Otca, i Sima i Svjatago Duha... Kako da se ne
razboliš!
Istrljavši Jegorušku, otac Hristifor mu obuèe košulju, pokri ga, prekrsti pa ode. Potom
ga Jegoruška vide kako se moli bogu. Starac je verovatno napamet znao vrlo mnogo
molitava, jer je dugo stojao pred ikonom i šaputao. Pomolivši se, on prekrsti prozore,
vrata, Jegorušku, Ivana Ivaniæa, leže bez uzglavlja na divainèiæ i pokri se svojim
kaftanom. U hodniku èasovnik otkuca deset. Jegoruška se seti kako je još mnogo
vremena ostalo do jutra i od muke se prisloni èelom uz naslon divana ne braneæi se više
od maglovitih snoviðenja koja su ga morila. Ali jutro svanu mnogo ranije nego što je
mislio.
Èinilo mu se da nije dugo ležao priljubljen èelom uz naslon divana, ali kad otvori oèi, iz
oba prozora u sobi veæ su padali po podu kosi sunèevi zraci. Otac Hristifor i Ivan
Ivaniæ behu izailL U sobici je bilo raspremljeno, svetlo, udobno i mirisalo na oca
Hristifora od koga je uvek vejao dah 7. 99
kipatrisa i suvog bosiljlka (kod toæe je gradio kropiond'ce od boisiljfka i uikrase za
æðvote, i njihovim dahom saiv se prožeo). Jegoraiška pogleda na uzgliavlje, u kose
sunèane zrake, <u svoje èizme fcoje su sada bile ooišæene i stojale kao pod ikoinac kraj
divana, i nasmeja se. Uèini ara se èudno što nije na ðenjkovima,. što je olfcolo sve suvo,
a na tavanici nema munja i grmljiavdne.
On skoèi s divana i stade se oblaaiti. Oseæao se ne može foiti bolje; oð juèerašnje bolesti
beše ostala samo neka slabost u niogama li vratu. Znaèi da su maist i isdræe ipomiogli.
On se seti pa^ robroda, lokoimo'tiV'a, šisroke reke što dh je juèe letimièno opazdio, i
sacd se požuri dia se što pre obuèe, da otr&i do pristandšta da bi ih bolje video. On se
umi, i dok je oblaèio crvenu fcošulju, odjednom škljocnu brava na vratima d na pragu
se ukaza otac Hristifor u svam cilindru,, sa štapom a u svilenoj kestenjavoj manHiii
povrh platnenoga kaftana. Smešeæi se sav zraèeæi (starcd u onim prvim trenucima po
povratku iz crtkve uvelk znaèe), Sipusti na sto oaforu i neki zainoituljiak, iponnold se
pa reèe:
— Neka nam bag bude milostivPA kafco sd mi iti?
—¦ Sad sam dobro — odgovori Jegoruška Ijubeæi mu ruku.
— Hva]a bogu... A ja sa službe... Išao sam da se vidam sa inojim poznanifcom
riznièarem. Zvao me svojoj kuæi na èaj, ali ja ne htedoh. Ne volim da idem u goste
ovako rano. Nek' iðni s milim bogom!
On skide imantiju, pogladi se po gnudimia, i ne žureæi se, razvi zamotuljiak. Jegoruška
spazi Mmenu kutijicu sa zrnastim ajvaroim, komadiæ sušene ribe i francusiki hleb.
— Eto, proðoh pored prodavnice s ribama pa kupih — reèe otac Hrustifor. —
Radnim se danom ne bi trebalo baoati u trošak, ali pomislih,
100
feod kuæe dmamo bolesnika, pa onda nije toliko ni zameriti. A aijvar je dobar,
jesetrin.,.
Èovek u beloj košulji donese samovar i služavnik sa posuðem.
— Jedi — reèe otac Hrdstifor miažuæi ajvar na krišku hleba i pružajuæi mu je. — Sad
jedi i šetaj, a doæi æe vreme ikad æeš monati da uèiš. Otvori oèi pa uèi pažljdvo i
prilježnO', da bi koristi imao. Što treba napamet, to uèi napamet, a gde se svojim
reèima mora izložiti unutarnji smisao, jne mareæi za spoljašnjd oblik, to svojim
re'èima. I trudd se tako da sve nauke izueiš. Poneko zna odlièno matematiku, a za Petra
Mogilu ni èuo nije; poneko zna za petra Mogilu a ne ume da objasni o mesecu. Ti tako
uèi da bi sve razumeo! Izuai latinski, francuski, nemaèki... pa, naravno, i geografiju,
istoriju, bogošlovije, filozofiju, matemataku... A kada sve izuèiš natenane, bogu se
moleæi, ti tek onda stupaj u službu. Kad budeš sve znao, svugde æeš se lako snaæi. Ti
samo uèi i blagodatd zbiraj, a bog æe veæ odrediti šta æe biti od tebe. Da li doktoir, da
li sudija, da ld inženjer...
Otac Hristifor namaza na parèence hleba malo ajvara, stavd ga u usta i reèe: •
— Apostoil Pavle veli: »Ne odajte se nairkama neobiènim i kojekakvim.« Naravno,
alko uèiš maðije, razne vradžbine, duhove da pnizivaš s onog sveta kao Saul, ili
nauike od kojih neæeš imati koristi ni ti ni tvoji bl'ižnji, onda bolje d ne uèi. Treba
usvajati samo ono što je bog blagoslovio. Ugledaj se... Sveti apostoli su govorili sve
jezike — i ti uèi jezike; Vasilije Veliki je uèio matematiku d filozofiju — i ti uei; sveti
Nestor je pisao istoriju — i ti izèi i piši dstoriju. — Ugledaj se <na svetitelje...
Otac Hristifor srknu iz tanjirèet^, obrisa brkove i zavrte glavom.
— Lepo! — reèe on. — Ja sam po starinski uèio, mnoge sam stvard veæ zaboravio, pa i
živim
101
dmkfc;e nego ostali. Ni porediti se ne može. Gde god u velikom društvu, na primer, na
ruèku ila nekom skupu, kažem nešto latinski, ili iz istorije, ili filozofije, a ljudima bude
prijatno pa, bogami, i meni samom prijatno... A, takoðe, i kad okružni sud doðe pa
treba zaklanjati; svi ostali sveštenici se snebivaju, a ja se sa sudijama, državnim
tužiocima, s advokatima bratimim; uèeno porazgovaram, èajiæ s njima popijem,
nasmejem se, raspitam o svemu što ne znam... Pa im bude prijatno. Tako ti je to,
brate... Znanje je svetlost, neznanje je mrak. Uèi! Ono, razume se teško je: u sadašnje
vreme školovanje ðkupo staje... Maraioa ti je udovica, živi od penzije, ali valjda ee...
Otac Hristifor uplašeno pogleda rna vrata i nastavi šapatom:
— Ivan Ivaniæ æe te pomagati. Neæe te on zaboraviti. Nema svoje dece pa æe tebe
pomoæi. Ne brini.
On naèini ozbiljnjo lice li prošapta još tiše:
¦ — Samo ti pazi, Georgije, ne zaboravi, saèuvaj bože, majku ili Ivana Ivaniæa.
Zapovest veli da se mati poštuje, a Ivan Ivaoiæ ti je dobrotvor i umesto oca. Ako svršiš
škole ,pa, ne daj bože, staneš kinjiti i zanemarivati ljude zato što znaju manje nego ti,
onda teško, teško tebi!
Otac Hristifor diže uvis ruku i ponovi tankim glasiæem:
— Teško! Teško tebi!
Otac Hristifor se beše rasprièao i, što se kaže, osladilo mu se; do podne ne bi svršio, ali
se vrata otvoriše i uðe Ivan Ivaniæ. Ujak se brzo pozdravi, sede za sto i stade žurno piti
èaj.
— E, sad sam sve poslove posvršavao — reèe on. — Moglo bi se veæ danas kuæd, ali
nisam još gotov s Jegorom. Treba njega smestiti. Sestra je govorila da ovde negde živi
njena drugarica Nastasja Petrovna, pa æe ga možda ona na stain primiti.
102
On potraži po svom novèaniku, izvadi otud izgužvano pismo i proèdta:
— »Mala donja ulica, Nastasji Petrovnoj Toskunovoj, u sppstvenoj kuæi.« Treba sad
poæi, potražiti je. Muka živa!
Ubrzo posle èaja Ivan Ivaniæ i Jegoruška veæ su izlazili iz konaèišta,
— Muka živa! — mrmljao je ujak. — Idi s milim bogoin, prikaèio se uza me kao èièak!
Vama školovanje i otmenost, a meni samo muka s vama... '
Kada su prolazili kroz dvorižte, teretnih kola
i vozara veæ nije bilo; svi su oni još rano ujutru
otišli na pristanište. U dalekom prikrajku dvorišta
crnele se poznate karuce; kraj njih su stojali alati i
jeli ovas.
— »Zbogom, karuce!« — pomisli Jegoruška. Najpre su se morali dugo peti uzbrdo bule
varorii, zatim iæi preko velikog trga; tu Ivan Ivaniæ raspita stražara gde je Mala donja
ulica.
— Uha! — nasmeši se stražar. — Ona je daleko, tamo ha utrini!
Putem su sretali koèijaše s lakim kolima, ali takvu raskoš, kao što je vožnja, ujak je sehi
dopuštao samo u izuzetnim sluèajevima i na velike praznike. On i Jegoruška su dugo išli
poploèanim ulicama, zatim su išli sokacima koji su imald samo trotoar, a sredina im
bila nekaldrmisana, i na kraju krajeva se našli u sokaèiæima gde nije bilo ni kaldrme ni
trotoara pred kuæama. Kad su ih noge i jezik doveli do Male donje ulice, obojica su bili
crveni i, skinuvši šešire, brisali znoj.
1— Recite, molim vas ^ obrati se Ivan Ivaniæ nekom starèiæu što je sedeo pred
duæanskim vratima — gde je ovde kuæa Nastasje Petrovne Toskunove?
— Nema ovde nikakve Toskunove — odgovor: starac promislivši. — Možda se zove
Timošenko'
— Ne, Toskunova...
— Izvinite, Toskunove ovde nema...
103
Ivar. Ivaniæ *teže ramenlma i uputi se dalje.
— Ta ne tražite je! — doviknu mu iza leða starac. — Kad kažem nema, onda nema.
— Èujte, bako — obrati se Ivan Ivaniæ starici što je na uglu na tezgici prodavala
kruške i seme od suncokreta — gde je ovde kuæa Nastasje Petrovne Toskunove?
Starica ga pogleda s èuðenjem i nasmeja se:
— Ta Nastasja Petrovna ne stanuje više u svojoj kuæi! — reèe ona. — Gospode, veæ
je osam godina kaiko je æerèicu udala i fcuæu dala zetu! Tamo joj sarn zet stanuje!
A oèi su joj govorile: — »Zar vi, foudale, ni to još ne znate?«
— A gde sad stanuje ona? — upita Ivan Ivaniæ.
— Gospode! — zaèudi se starica pljesnuvši rukama. — Ona veæ davno stanuje u
stanu, u tuðoj kuæi. Veæ je osam godina kafco je svoju kuæu dala zetu. Bog s vama!
Verovatno je oèekivala da æe se Ivan Ivaniæ takoðe zaèuditi i uzviknuti: »Ta nije
moguæe!!« — ali on vrlo mirno upita:
— A gde joj je stan?
Prodavaèica zasuka rakave i, pokazujuæi golom rukom, stade vikati prodirnam, tankim
glasom:
— Idite sve pravo, pravo, pravo.,. A kad proðete crvenkastu kuædcu, s leve strane æe
vam biti jedan prolaz. Pa uðite u taj prolaz d tražite treæu kapiju zdestna...
Ivan Ivaniæ i Jegoruška ðoðoše do crvene ku6ice, skretoše nalevo u prolaz i uputiše se
treæoj kapiji zdesna. S obe strane te sive, vrlo stare kap'ije, pružao se siv plot s
proreðenim daskama; desni deo plota jako se naginjao napred, kao da æe sva'kog èasa
pasti, levi se iskrivio nazad u dvo*rište, dok je kapija stojala pravo, te se èinilo kao da se
još predomišljala kuda bi joj bilo zgodnije 104
da se sruši, napred iii niaziad. Ivan Ivaniæ ot^.ori vratanca i zajedno sa Jegorušfcom
ugleda veiiko dvorište obraslo u korov i repušinu. Na sto koraka od kapije stojala je
omalena kuæica crvenog krova i zelenih kapaka. Neka puna žena, zasiikanih ruikava i
zadignute kecelje, stojala je usred ' dvorišta, sipala je nešto na zemlju i vikala isto onako
prodirno, tanko, kao prodavaèica:
— Pili!... pili!... pili!
Iza nje je èuèalo riðe pseto naèuljenih ušiju. Ugledavši goste ono pcrtrèa ikapijici i
zalaja tenorom (svi riði psi laju tenorom).
— Koga tražite? — viknu žena zaiklanjajuæi oèi od sunca.
— Pomaže bog! — vièuæi otpozdravi Ivan Ivaniæ, braneæi se štapom od rdðeg 'kuèeta.
— Recite mi, molim vas, stamuje H ovde Nastasja Petrovna Toskunova?
— Ovde stanuje! A što æe vam?
Ivan Ivaniæ i Jegoruška joj priðoše. Ona ih nepoverljivo odmeri, pa reèe:
— Šta æe vam ona?
— A možda ste vi lièno Nastasja Petrovna?
— Da, ja sam!
—r Vrlo mi je milo... E, pa, pozdravila vas vaša nekadašnja drugarica Olga Ivanovna
Knjazeva. Evo, ovo je njen sinèiæ. A ja sam, možda æete se setiti, njen brat, Ivan
Ivaniæ... Vi ste, tako reæi, naša, nska... Kod nas ste se rodili i udali...
Nasta tajac. Puna žena se zagleda u nedoumici u Ivana Ivaniæa, kao ne verujuæi ili ne
razumevajuæi sva zaplamte u IScu i pljesnu rukama; iz kecelje joj se prosu ovas, a na
oèi joj grunuše suze.
— Olga Ivanovna! — skoro pisnu ona dišuæi teško od uzbuðenja. — Golubica moja
roðena! Ah, bože moj, šta mi je te kao foudala stojim? Anðelèiæu moj lepi....
Ona zagrli Jegorušku, ovlaži mu suzama lice i briznu u plaè.
105
— Gospode! — reèe ona lomeæi rufee. — Olieft.• .:n s:r.è:æ! Radosti moje! Prava
je mati! Pljunuta mati! Ta Sto u dvorištu stojite? Izvolite unutra.
Plaèuæi, sva zadihana i jednako govoreèi pri hodu, ona požuri u kuæu, a gosti se
uputiše za njom...
— Nije xni raspremljeno! — govorila je uvodeæi goste u malu, zagušljivu gostinsiku
sobu, svu zakrèenu ikonama i saksijama s cveæem. — Ah, mati božja! Vasilisa, hodi,
otvori bar kapke. Anðelèiæu moj! Lepoto moja neopisana! Nisam ni znala da
Oljeèka ima takvog sinèiæa!
Kad se umiri i privièe na goste, Ivan Ivaniæ je pozva da govore nasamo. Jegoruška iziðe
u drugu sobicu; tu je stojala šivaæa mašina, na prozoru je visio kavez sa èvorkom i bilo
isto tako mnogo ikona i cveæa kao i u gostinsikoj sobi. Kraj mašine je nepomièno
stojala neka devojèica, sva preplanula, obraza bucmastih kao u Tita, u èisto'j cicanoj
haljinici. Ona je, ne trepæuæd, gledalia u Jegorušku i oèigledno se oseæaila vrk>
nezgodno. Jegoruška je pogleda, poæuta i upita:
— Kako se zoveš?
Pevojèica pomaèe usne, naèini plaèno lice i tiho odgovori:
— Aæka.
To je znaèilo: Kaæka.
— On æe stanovati kod vas — šaptao je u gostinskoj sobi Ivan Ivaniæ — ako budete
tako dobri, a mi æemo vam plaæati deset rubalja meseèno. On nije deèak razmažen,
miran je...
— Ni sama na znam kako da vam kažem, Ivane Ivaniæu! — uzdisala je piaèno
Nastasja Petrovna. — Deset rubalja su lepe pare, ali je, bogami, strašno tuðe dete
primiti na dušu! Može iznenada da se razboli, ili...
106
Kad JegoruSku opet pozvaše natrag u sobu, Ivam Ivaniæ je veæ stojao sa šeširom u ruci
i praštao se.
— Dakle, u redu! Znaèi neka os^ane kod vas za sada — govario je on. — Zbogom! Ti
ostani, Jegore! — reèe ot. 3Æajuæd se sestriæu. — Nemoj se ovde maziiti, sluSaj
Nastasju Petrovnu... Zbogom! Ja ou doæi i sutra.
I ode. Nastasja Petrovna još jednom zagrli Jegorušku, nazva ga anðelèiæem i
Uiplalcana stade postavljati sto. Kroz tri minuta Jegoruška je veæ sedeo kraj nje i jeo
masnu, vrelu èarbu od kupusa.
A uveèe je opet sedeo za tim istim stolom i, naislonivši glavu na ruku, slušao Nastasju
Petrovnu. Ona inu je èas smejuæi se, èas plaèuæi, prièala o inladosti njegove majke, o
svojoj udaji, o svojoj deci... U peæi je cvrèak cvrèao i jedva èujno cvilio gas u lampi.
Domaæica je govorila poluglasno i svaki èas od uzbuðenja gubila naprstak, a Kaæa,
njena unuka, puzila za njim pod sto i svaki put dugo sedela pod stolom, verovatno
razgleda|uæi Jegorušikdne noge. Jegoruška je slušao, dremao i posmatrao starièino lice,
njenu bradavicu g dlaoicama, tragove od suza... I bilo mu je tužno, vrlo tužno!
Namestili su mu da spava na sanduku d napomenuli ako bi mti se noæu prijelo, da sam
iziðe u hodnièiæ i uzme tamo iz prozora pile, poikriveno tanjirom.
Sutradan ujutru Ivan Ivaniæ i otac Hristifor doðoše da se oproste. Nastasja Petrovna se
obradova i htede da pristavi samovar, ali Ivan Ivaniæ, koatne se mnogo hitalo, mahnu
rukom i reèe:
— Nemamo vremena da se gostimo! Odmah idemo.
Preð rastanak svi sedoše i poæutaše jedan minut. Nastasja Petrovna duboko uzdahnu i
up!afcanih ooiju pogleda na ikone.
— E — poèe prvi Ivan Ivaniæ dižuæi se — ti. ðakle, ostajeiš...
107
S lica mu najednom nastade one poslovnosti, an malo pocrvene, tužno se nasmeši i reèe:
— Pazi, dakle, uèi... Ne zaboravljaj majku i slušaj Nastasju Petrovnu... Ako budeš,
Jegore, dobro uèio, neæu te zaboravitd. ">
On izvadi dz džepa novoar^i: za sitninu, okrenu Jegoruški leða, pa dugo preturajuæi po
novcu naðe deset kopejaka u srebru i dade ih Jegoruški. Otac Hristifor uzdahnu i, ne
žureæi se, blagoslovi Jegorušku:
— Vo imja Otca, i Sina, i Svjatago Duha... Uèi — reèe on. — Trudi se, brate... Ako
umrem, seæaj rrie se. Evo primi i od mene novèiæ...
Jegoruška mu poljubi ruku i zaplaka. Nešto mu u duši šapnu da se više nikada neæe
videti sa tim starcem.
— Ja sam veæ, Nastasja Petrovna, predao molbu u gimnaziju — reèe Ivan Ivaniæ
takvim glasom, kao da je u sobd bio pokojnik. — Sedmog avgusta æete ga odvesti na
ispit... A, sad u zdravlje! Ostajte zbogom. U zdravlje, Jegore!
— Ta da ste bar èaj popili! — prostenja Nastasja Petrovna.
Kroz suze što su mu oblivale oèi, Jegoruška ne vide kako iziðoše ujak i otac Hrisfcifor.
On pojuri prozoru, ali ih u dvorištu veæ nije bilo, a od kapije, sa izrazom ispunjene
dužnosti, vraæalo se trèeæi riðe pseto što je maloèas lajalo. Jegoruška, ni sain ne
znajuæi zašto, otrže se s mesta i pojuri iz sobe. Kad istrèa pred kapiju, Ivan Ivandæ i
otac Hrastifor, prvi mašuæi kukastim štapom, a drugi sveštenièkom palicom, veæ su
zalazili za ugao. Jegoruška oseti da mu je s tim ljudima zanavek išèezlo, kao dim, sve
ono što je dotle preživeo; od iznemoglosti on klonu na klupicu i gOirkim suzama
pozdravi novi, neznani život koji je sada zaipoèinjao...
Kakov li æe biti taj život? . 108
ANTON PAVLOVlC CEHOV (1860—1904)
Visoko na poetolju svetske literature, posebno u carstvu kratke novele, stoji i do dana
dainašnjega jedan skromni, ifadni i predani majster književne reèi, Anton Pavloviè
Cehorv, Sehavljevski zaljufoljen u život i njegove naoko sitrie i gotovo neprimetne a
neprolazne vrednosti. Roðen 1860, umno veæ 1904, dakle u evojoj 44toj godini, tako
reæi u vreme kad èovek dostiže punu zrelost i snagu, pa uiprkos toj relativinoj kratkoæi
života, naroèito onog njegovog radnog razdoblja, ovaj pisac je ostavio za sobom
znaèajno delo, jedno od najznaèajnijih uopšte u inaèe bogatoj ruskoj literatari
devetnaestog veka i u samom prelazu u dvadeseti, delo koje u sebi i sobom spaja i
sintetizira neke kljuène vrednosti i jednog i drugog razdoblja te literature, onog
klasiènog koje zalazi i ovog novog, nastupajuæeg i modernog koje je neminovno na
redu. Napisao je inekoliko stotina kratkih priipovedaka, novela i nešto dužih
pripovedaka (na samoj granici romana) od kojih po hronologiji nastanka navodimo
samo neke istaknutije: »Stepa« 1888, »Sala broj 6« 1892. »Ispovest nepoznatog èoveka)«
1893, »Zensko carstvo« 1894, »Tri godine« 1895, »Seljiaci« 1897, »Dvoboj« 1897.
»Sluèaj iz prakse« 1898. i brojna druga, kao i nekoliko zapaženih dramskih komada od
kojih ona najvrsnija ne silaze sa pozornica širom sveta: »Svadba« 1884, »Medved«
1888, »Galeb« 1896, »Ujka Vanja« 1899 »Tri sestre« 1901. i »Višnjik« 1904. Po profesiji
bio » lekar. Dobro je poznavao rusku stvarnost, živeo je radio u Moskvi, Petrogradu i
provinciji, bio je lite;
109
»vedok jada i bede u kojima je životario ruskl mužik i uopšte, mali, nezaštiæeni i
neznatni radni èovek, pa je to bogato lièno iskustvo docnije postalo neiscrpljivo vrelo
literarnog nadahnuæa i stvaralaèkih analiza. Bolestan od tuberkuloze, Èehov je strasno
i groznièavo pisao svoje novele i pozorišne komade (samo godine 1885. napisao je 129
novela) uspevajuæi da duboko pronikne u samu suštinu ljudskoga i u zamršeno klupko
Ijudsklh odnosa. U literaturi se javio rano, pišuæi najpre humoreske poð raznim
pseudonimima od kojih je najpoznatiji Èehonte, a tek je nešto docnije, upravo 1888,
kad je objaviè »Stepu«, shvatio pravu prirodu svoga dara i važnost posla koji ga je sve
viže zanimao i obuzimao.
U tom trenutku preloma, koji je inaèe teško razdvoji/ti i fiksirati, javlja se u ruskoj i
svetskoj literaturi pisac neobiènog dara i svojevrsnog oseæanja života, Anton Pavloviè
Cehov, autor nezaboravnih dela kao što su »Stepa«, »Moj život«, »Covek u futroli«,
»Ujka Vanja«, »Galeb« itd. itd. Treba reæi i to ða je Èehov još za svoga života uspeo da
stekne slavu i popularnost pisca, da bude poštovan, voljen i cenjen oð mnogobrojnih
èitalaca širom Rusije žednih istine, kab i od brojnih velikana reèi, svojih savremenika i
pri* jatelja, L. Tolstoja, V. Koroljenka, M. Gorkog, L Btpnjina, A. Kuprina i drugih. S
mnogima od njih je pri* jateljevao a neki su zabeležili tople reèi seæanja na ovog
divnog, skromnog i jednostavnog èoveka. Nestimnjivo je da je Èehovljevo delo os'tavilo
snažnog traga u delima drugih pisaca i literaturi raznih naroda. Taj uticaj je uvek bio
plodotvoran. Èehov je takoðe rodonaèelnik i utemeljaè kratke prièe, novele i novelete,
koja æe se docnije, naroèito u amerièkoj li'teraiturf našeg vremena, posebno i znaèajno
razviti.
Ono što posebno odlikuje Cehova novelistu jeste njegova dragocena sposobnost da
stvari zapaža oštro a da ih daje meko, u polutonovima i senkataa, sq. bezbroj tananih
preliva. Kao malo kome piscu, Èehovu jc pošlo za rukom da ftitav pokret jednog
èoveka, njegovu narav i karakter, naroèito onu osobenu i domkiantntt
110 .
crtu u karakteru, oslika tako reæi u nekoliko poteza, s nekoliko probranih detalja, u
nekoliko situacija, u jednom prirodnom toku dogaðaja, bez napadnosti i šokova, i to sve
u prostorom nevelikoj prièi kao što je, recimo, ona o stupidnom podoficiru Prišibejevu,
koja je po svom osnovnom duhu satirièka, ili, pak, u noveli »Èovek u futroli«, u kojoj je
vrlo zgusnuto i jezgrovito dat unutrašnji doživljaj jednog uskogrudog filistra, èoveka
koji više nije samo obièna i beznaèajna jedinka nego u malom deo i slika društva,
iskrivljeno, ogledalo svoga vremena i njegovih nazadnih obièaja. To je veæ èovek — tip,
èovek kao izraz i odraz društva njegovih obièaja. Jednu od retkih sposobnosti slikanja
psihologije, kroz detalj i gest, je razvio do spontanog i neusiljenog prikaza socijalne
suštine svega onoga što jednoga èoveka uslovljava '¦ odreðuje kao društveau individuu.
Tu Cehov nikada ne preðe meru. On ne preteruje mi u jednom ni u drugom smislu.
Èovek je takav kakav jeste ali možda i drugaèiji, plemenitiji i bolji u drugaèijim,
izmenjenim i toveènijim uslovima života. To kao da se nameæe kao obavezan zakljuèak
iz Cehovljeve umetnosti i umešnosti sagledanja èoveka i njegove ljudske situacije. U
stvaranju takvog zakljuèka dobrim delom sauèestvuje još jedna primerna osobenost
ovog autora: njegova sklonost da slika male, neznatne, g:tovo svakodnevne tipove i
liènosti uhvaæene u spektru obiènih, pa i trivijalnih okolnosti svakodnevnog života.
Èehov je strasno mrzeo banalnost, kako je io rekao Gorki pišuæi povodom Èehovljeve
smrti kad su njegove posmrtne ostatke prevezli u domovinu u ob:ènom vagonu koji je
zaudarao na ribu, ali je jednako mrzeo i pateliku, teatralnost, povišen ton i svaku vrstu
prazne reo'torske d sveèane reèitosti, pa je otuda : u svojim pozorišnim delima
antiteatralan u gotovo doslovnom znaèenju te reèi. Po tome je on zaèetnik i jednog
sasvim svoga, osobenoga teatra i stila scenske literature. Slikajuæi sredinu i društvo
kroz èoveka i njegov život, i uzajamno èoveka u društvu 'zajednici i meðu ljuðima,
Cehov je, ponevši jako
111
æanje istimoljnibiivosti, oiseæanje koje ga je uvek spasavalo od sentlmentalizma i
melodiramaitienosti kao i bezdušnosti i ciniène ravnoduišnosti, uspeo da tmurnim
bojama naslika stvarmost Rusije neposredno u razdoblju koje je prethodilo velikitm
društvenim potresima. Nepasredan kakav je bio, duševan i blag kao èovek, takav je
mahom Èehov i u svojim pripovetkaima, kako onim kraæim tako d dužim, setan i
tužan, isto onako ðuboko tužan kakav je bio i život oko njega, život liènosti s kojima živi
tnjegova literatura. Ta seta i tuga, toliko prieotna u atmosferama, ali i u oseæanjima i
mislima njegovih jumaka, izvire ina delikatan naèion iz poðteksta njegoviih proza i
predstavlja još jedan kvalitet Æebovljeve novelistike. Slikajuæi predrevolucionarmog
ruskog in'teligenta u jeðtioj vrsti duhovnog nihilizma i otpadništva od stvarnog života,
odljuðenog i 'Uisamljenog, razbijenog i dekoincentrisanog, dalekog od svega opšteg i
uzvišenog, u kalu svaikodnevne malovaroške sredine, duboko izgubljenog u njoj, u
njenoj posvemašnjoj tuposti i anonimnasiti, Cehov kao da nije mogao drugo nego da
istim tim, pomalo sivim i surim bojama naslika njegovu ljudsku situaciju, njegov
dezerijentisani, beznadni, malograðanlski život ogrezao i utonuo u pustoš praznoig
vegetiranja i besmislenog otaljavanja, u polumraèan krug izvan kojeg kao da ne postoji
ništa drugo ni više, ni radoistan život za druge, ni svetla buduænost nanoda. Videæi
takav život svojih bližnjih svuda oko sebe, videæi narod kako trpi u si'romaštvu i
neznanju, daleko od kulture, naalke i sreænog življenja, Èehov nije rnogao drugo no da
kaže isttou. Otuda mukla, potmula atmosiera otao njegovih liènosti koje ne mogu da se
kao Ijudi ispolje i ostvare, otuda bezvoljnost, bezbojnost i saimoživoist, otuda
beznadnost i ta suimorna, turobna Mima koja obavija najbolje stranice njegovih proza.
Svedoèeæi o seljacima (pripovetka »Seljaci« i brojne druge), o malovarošanima i
dnteliigenciji po palanaèkim zabitima ogromnog niBfeog catrstva pritisnutog tamom
samodržavlja (»Dvoboj«, »Moj život« i druge), Èehov ne može a da crniin bo
112 ,
jania ne piše o tim Ijudima bez ubeðenja i bez ocijentacije, o tim bivšim, propalim i
izgubljenim ljudima rastrojenlh živaca i pasivne meditacije, o èesto divnim, radnim,
Bposobnim i energiènim Ijudima koj i propadajoi u toj žatosnoj, žaibokrefinoj gluvini i
mrtvaji umesto da svoj jedini život ugraðuju u delo koje bi i!h nadživelo, u
samqpregoran i solidairan rad za buduænost svoje latadžbine. Pravo iz stvarnosM
izvire ta tipièna ruska beznadna fcuga feojoj nije odoleo ni ovaj pisac velike moraln©
èvrstiine i strasnog uverenja da je æovek tu, na zemlji, u zajednici Ijudi, da svoj život
pnolepša osmisli i prožme potrebom ljudske uzajamnosti. Iz takve jedne tamne rupe,
kakva je bila Bamodržavmo rusko carstvo njegova doba, Èehov je slutio d .naveštavao
jedno bolje, areændje vreme. Setiroo se samo Astriova iz »Ujka Vanje« koji zajedno sa
Èehovom sanja 1epotu: »U èoveku sve inora biti lepo: i Moe, i odelo, i duša i mdsli*.
Lepota namenjena ooiveku — to kao da je ona najsažetija tndsao koja izviire iz dubina
Èehovljeve umetnosti, njom višestruko ozarena i prožeta. Verovao je èehov i u
isceliteljsku anagiu rada, u nj«govu adiravu priradu. Znao je da dosada i dofcolica
razjedaju duSu, da je nište. Rad 1 graditeljisko radasno delo daje èovekavoim životu
cdlj i stvami smisao.
No Èehov ndje bdo sama visprenl slikar 6oveka i njegove psihologije u srediini u kojoj
je živeo, nepatetiièni evokator patetike ljudske sudibine, nego i pesnik i vizionar
nostalgiènih, iskonskflh i drevnih trenutaka svakog Ijudskog života ša njegovim
ciklièkim strastima, Ijubavima, nadama, istrahovima i patnjamaIzmeðu raðanja i smrti
koja umištava telo i sve što j« trošno ali ne razara i ne poništava razlog življenja,
èovekov život je posveæen ljubavi. U ime te ljubavl za èoveka d za Ijudski rad uopšte,
dakle jedne šire ljubavi od one primame izmeðu muSkarca i žene, Cehov ie napisao
svoje najliirsklje, najpoetsklje stranice meðu kojima zasebno inesto zauzima poetifna
»Stepa«. NasMkana je tu duša de^aka kcji otkriv« svet i svet koji otkriva dužu
èovekovu. Može s
I Cehov: Stcpa
113
da je »Stepa« dlvan obrazac Cehovljew proze. Tu su tiha, iznijansirana oseæanja, <tu je
živopisain ruski pejsaž koji je malo ko usruekoj literaturi znao sa toliko slikovitosti da
oseti i apiše kao Èehov. Turgenjev je bio majstor u elikanju ruskih pejsaža, ništa manji
od njega Lav Tolstoj ili docnije Ivan Bunjki. Pa, ipak, teškio je praviti poreðemja te
vrste, ali se jedno poreðenje n'aroeæe: Cefao<v je oseæao priroðu kao najintimniji deo
sebe ii sveta s kojim èovek živi i saoseæa. Stepa kao da oživljava pod perom Èehovljeve
ðuše. Ali to iiiije samo stepa, samo pejzaž izvezen bojama. To je podna zemlja sa svojom
suidlbinom sviofjam togom i èežnjom za sreæom. Setimo se opisa i dioživljaja atepe u
noæi: .
»Putuješ sat, dva... Na putu te susreæu æutljivi starachum ili kamena žena, koju je
postavio bogzda ko i kada, bez šuma preleti nad zemljom. noæna ptica i tebi
malopomalo dolaze na um stepske legende, prièe namemika, bajke dadilja sa stepe i sve
ono što si sam umeo videti i osetiti dušom. I tada u cvrèanju insekata, u sablasnim
oblièjima i humovima, >u plavom nebu, u mesecevoj svetlosti, u lepršanju noæne ptice,
u svemu što vidiš i èuješ, poèinješ da slutiš velièanstvo lepote, mladost, procvat svih
moæi i strasnu žeð za životom; duša se odaziva divnom, divljem zavièaju i poželiš da
zajedno sa nocnom pticom poletiš nad stepom. U valièanstveinom zanosu lepote, u
suvišku sxeæe, oseæaš neku napregnutost i tugu, kao da istepa uviða da je usamljena,
da su njerao bogatstvo i duša za svet izgubljeni da ih niko nije opevao...«
Sve tuguje za nedosegnutom sreæom, pa i ogromna moæna stepa u svojoj bescenoj
lepoti. »Stepa« se s (pravom uvrštava meðu najpoie'tskija dela ne samo ovog pisca nego
i uopšte oelokoipne nuske literature. Neki je naaivaju poemom. Stogia je Gorki za nju
mogao da kaže i ovo: »O Èeborviu se može poEsati mnogo, ali je potrebno pisati tanano
i jasno, što ja me timein. Dobro bi bilo piisa'ti o njemu kao što je KDtn pisao »Stepu«,
prièu' purm mira, lafeu i mski zamišljeno tužnu. Priièu j za sefoe«.
114
• Za života Cehov je stekao 'slaviu pisca. Ali je bio i neshvaæeit Govorilo se da je
ravinodušan, da ne saoseæa sa ljudima o kojima piše, da je samo sMkar dtð. Prebacivali
su mu da nema izgraðanog pogleda na svet, da se me angažuje, itd. No to sve nije taèno,
ili je bar suviše jednostavno i nepravièno da bi bilo taèno. Vreme je pokazalo dia je
Cehov itekako isaoseæao sa svojim juinaciina, da je njegova ravnodušnost samo
prividna, da ispod nje, ispod površitie, tiinja velika ljubav za èoveka i ljude. I da ta
njena ljudska toplina ts vremenam dobija svoje punije znaèenje. Prolazi vreme, ali
interasovanje za Cehovljeva dela ne oipaða, ano neprekidno raste. Pedeset godina posle
njegove amrti Cehov je ništa manje wv nego što je bdo u doba svoje najveæe slave.
RISTO TRIFKOVIC