P. 1
Matematika 1

Matematika 1

|Views: 23,188|Likes:
Published by Katarina Kosovac

More info:

Published by: Katarina Kosovac on Mar 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/04/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1.1 Iskazi i logiˇcke operacije
  • 1.2 Tautologije
  • 1.3 Kvantifikatori
  • 1.4 Zadaci
  • 2.1 Skup i podskup
  • 2.2 Operacije sa skupovima
  • 2.3 Zadaci
  • 3.1 Pojam relacije i osobine
  • 3.2 Klase ekvivalencije
  • 3.3 Zadaci
  • 4.1 Definicija preslikavanja
  • 4.2 Vrste preslikavanja
  • 4.3 Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje
  • 4.4 Zadaci
  • 5.1 Definicija operacije
  • 5.2 Grupoid
  • 5.4 Zadaci
  • 6.1 Prirodni brojevi
  • 6.2 Celi brojevi
  • 6.3 Racionalni brojevi
  • 6.4 Realni brojevi
  • 6.5 Zadaci
  • 7.1 Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom
  • 7.2 Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom
  • 7.3 Determinante
  • 7.4 Sistemi linearnih jednaˇcina
  • 7.5 Zadaci
  • 8.1 Permutacije, varijacije i kombinacije
  • 8.2 Permutacije, varijacije i kombinacije sa po-
  • 8.3 Binomni obrazac
  • 8.4 Zadaci
  • 9.1 Algebra dogad¯aja
  • 9.2 Definicija verovatno´ca i osnovne osobine
  • 9.3 Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja
  • 9.4 Formula totalne verovatno´ce
  • 9.5 Zadaci
  • 10.1 Razvoj geometrije
  • 10.2.1 Aksiome veze
  • 10.2.2 Aksiome rasporeda
  • 10.2.3 Aksiome podudarnosti
  • 10.2.4 Aksiome neprekidnosti
  • 10.2.5 Aksioma paralelnosti
  • 10.3.1 Trougao, ˇcetvorougao i krug
  • 10.3.2 Geometrijske figure u prostoru
  • 10.4.1 Merenje uglova
  • 10.4.2 Merenje duˇzi
  • 10.4.3 Povrˇsina i zapremina geometrijskih figura
  • 10.5 Geometrijske konstrukcije
  • 10.6.1 Zbir i razlika vektora
  • 10.6.2 Proizvod skalara i vektora
  • 10.6.3 Skalarni proizvod vektora
  • 10.6.4 Vektorski proizvod vektora
  • 10.6.5 Meˇsoviti proizvod vektora
  • 10.7 Zadaci
  • 11. Dati su vektori:

Predgovor

Udˇzbenik je prevashodno namenjen studentima uˇciteljskih fakulteta, jer
prati nastavni program matematike na prvoj godini Uˇciteljskog fakulteta u
Somboru.
U cilju lakˇseg pra´cenja sadrˇzaja numeracija definicija, teorema, primera,
slika i dr. urad¯ena je zasebno za svaku glavu.
U prvoj glavi uvedena je standardna terminologija koja se koristi u
matematiˇckoj logici. Obrad¯ene su osnovne logiˇcke operacije kao i iskazne
formule. Poseban naglasak stavljen je na tautologije.
Skupovi su prezentovani u drugoj glavi i zbog namene udˇzbenika izosta-
vljeno je njihovo aksiomatsko zasnivanje. Navedeni su naˇcini pretstavljanja
skupova, osnovne operacije i zadaci koji se reˇsavaju pomo´cu skupova.
Na osnovu Dekartovog proizvoda skupova u tre´coj glavi data je definicija
relacije. Objaˇsnjene su dobro poznate relacije ekvivalencije i relacije poretka.
Uveden je pojam klase ekvivalencije.
Posebnu vrstu relacija pretstavljaju preslikavanja (funkcije). Klasifikaci-
ja preslikavanja kao i proizvod preslikavanja dati su u ˇcetvrtoj glavi.
Definicija operacije i klasifikacija algebarskih struktura navedena je u
petoj glavi. Navedene su i standardne osobine operacija.
U ˇsestoj glavi dato je aksiomatsko zasnivanje skupa prirodnih brojeva.
Dat je pregled i ostalih skupova brojeva, kao i njihove karakteristiˇcne oso-
bine.
Linearne jednaˇcine i nejednaˇcine, kao i sistemi linearnih jednaˇcina ra-
zmatraju se u sedmoj glavi. To je uslovilo da se navedu i najznaˇcajnije
osobine determinanti.
Pojam niza, permutacije, varijacije i kombinacije (bez i sa ponavljanjem)
navedeni su u osmoj glavi. Dat je veliki broj primera pomo´cu kojih ˇcitalac
lakˇse usvaja navedenu materiju. Zbog velike primene obrad¯en je i pojam
binomnog koeficijenta.
U devetoj glavi, navedeni su osnovni pojmovi i tvrd¯enja iz verovatno´ce.
Trudio sam se da preko primera bacanja kocke ˇcitalac praktiˇcno shvati znaˇcaj
1
2
ove matematiˇcke oblasti na ˇsto jednostavniji naˇcin.
Istorijski razvoj geometrije, aksiomatska izgradnja i znaˇcajnije geometri-
jske figure predmet su izlaganja u desetoj glavi. Vektori su obrad¯eni u ve´coj
meri nego ˇsto je to realno potrebno studentima uˇciteljskih fakulteta.
Ovom prilikom ˇzelim da izrazim svoju zahvalnost prof. dr Stani Cveji´c
i prof. dr Nenadu Petrovi´cu na korisnim savetima tokom pisanja ovog
udˇzbenika.
U Somboru, januara 2005. Autor
Glava 1
Matematiˇcka logika
1.1 Iskazi i logiˇcke operacije
U matematiˇckom jeziku, koji je znatno precizniji od govornog, jedan od
osnovnih pojmova je pojam iskaza.
Iskazi su one reˇcenice o kojima ima smisla govoriti da li su taˇcne (·, ˇcitati
”te”) ili su netaˇcne (⊥, ˇcitati ”ne te”). Za oznaˇcavanje iskaza koristimo slova
p, q, r... ili p
1
, p
2
, p
3
... .
Primer 1. Koje od datih reˇcenica jesu iskazi:
1) Zemlja je zvezda.
2) Na kojoj si godini studija?
3) 8 > 4.
4) (x −1)
3
= 8.
Reˇsenje: 1) Jeste (⊥). 2) Nije. 3) Jeste (·). 4) Nije, jer za x = 3
reˇcenica je taˇcna, a za recimo x = 5 netaˇcna.
Skup ¦p, q, r, ... ∨, ∧, ⇒, ⇔, , (, )¦ zovemo azbuka. Elemente tog skupa
nazivamo:
p, q, r, ..., iskazna slova,
∨, ∧, ⇒, ⇔, , znaci logiˇckih operacija,
(, ) pomo´cni znaci.
Definiˇsimo pet navedenih logiˇckih operacija, od kojih su prve ˇcetiri binarne,
a poslednja unarna:
3
4 Glava 1. Matematiˇcka logika
Definicija 1. Disjunkcija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p ili q ”. Di-
sjunkcija je netaˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q netaˇcni. U svim
ostalim sluˇcajevima je taˇcan iskaz. Disjunkciju ”p ili q” oznaˇcavamo p ∨ q.
Definicija 2. Konjukcija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p i q”. Konju-
kcija je taˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇcni. U svim ostalim
sluˇcajevima je netaˇcan iskaz. Konjukciju ”p i q” oznaˇcavamo p ∧ q.
Definicija 3. Implikacija redom iskaza p, q jeste iskaz ”ako p, onda q”.
Implikacija je netaˇcan iskaz samo ako je iskaz p taˇcan i iskaz q netaˇcan.
U svim ostalim sluˇcajevima je taˇcan iskaz. Implikaciju ”ako p onda q”
oznaˇcavamo p ⇒ q.
Definicija 4. Ekvivalencija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p ako i samo ako
q”. Ekvivalencija je taˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇcni ili
iskaz p i iskaz q netaˇcni. U svim ostalim sluˇcajevima je netaˇcan iskaz.
Ekvivalenciju ”p ako i samo ako q” oznaˇcavamo p ⇔ q.
Definicija 5. Negacija iskaza p jeste iskaz ”nije p”. Negacija iskaza p je
taˇcan iskaz ako je iskaz p netaˇcan, a netaˇcan iskaz ako je iskaz p taˇcan.
Negaciju ”nije p” oznaˇcavamo p.
Primer 2. Slede´ce iskaze napisati elementima azbuke:
1) Zemlja je zvezda i zemlja je nebesko telo.
2) Zemlja je zvezda ili je zemlja nebesko telo.
3) Ako je zemlja zvezda onda je zemlja nebesko telo.
4) Zemlja je zvezda ako i samo ako je zemlja nebesko telo.
5) Zemlja nije zvezda.
Reˇsenje: Oznaˇcimo iskaze
p : Zemlja je zvezda i q : Zemlja je nebesko telo.
Tada je: 1) p ∧ q, 2)p ∨ q, 3) p ⇒ q, 4) p ⇔ q, 5)p.
Od iskaza p, q, r... koriste´ci logiˇcke operacije gradimo sloˇzene iskaze na
slede´ci naˇcin:
1.1. Iskazi i logiˇcke operacije 5
Definicija 6. Iskazne formule (sloˇzeni iskazi) se definiˇsu na slede´ci naˇcin:
1. Iskazna slova su iskazne formule ( ili kra´ce formule).
2. Ako su A i B formule, onda su i (A ∨ B), (A ∧ B), (A ⇒ B), (A ⇔
B), A, formule.
3. Formule se mogu obrazovati samo konaˇcnom primenom 1. i 2.
Po dogovoru o izostavljanju zagrada u formulama imamo:
1. izostavljanje spoljnih zagrada: umesto (p ∨ q) piˇsemo p ∨ q,
2. logiˇcke operacije ⇒ i ⇔ ”jaˇce” razdvajaju formule od operacija ∧ i ∨:
umesto (p ∨ q) ⇒ r piˇsemo p ∨ q ⇒ r,
3. umesto (...((p
1
∨p
2
)∨p
3
)...∨p
n−1
)∨p
n
; piˇsemo p
1
∨p
2
∨p
3
...∨p
n−1
∨p
n
.
Ured¯enu ˇsestorku (¦·, ⊥¦, ∨, ∧, ⇒, ⇔, ) kod koje je prva komponenta
dvoˇclan skup ¦·, ⊥¦, ostale osim poslednje, binarne operacije skupa ¦·, ⊥¦,
a poslednja unarna, definisane slede´cim Kelijevim tablicama:
∨ · ⊥
· · ·
⊥ · ⊥
∧ · ⊥
· · ⊥
⊥ ⊥ ⊥
⇒ · ⊥
· · ⊥
⊥ · ·
⇔ · ⊥
· · ⊥
⊥ ⊥ ·

· ⊥
⊥ ·
zovemo iskazna algebra. Iskazna slova p, q, r, ... interpretiramo kao elemente
skupa ¦·, ⊥¦ iskazne algebre.
Definicija 7. Neka iskazna slova p
i
uzimaju vrednosti iz skupa ¦·, ⊥¦.
Tada
1. Vrednost formule p
i
je vrednost iskaznog slova p
i
( u oznaci v(p
i
).)
2. Ako je v(A) vrednost formule A i v(B) vrednost formule B, onda su
v(A)∨v(B), v(A)∧v(B), v(A) ⇒ v(B), v(A) ⇔ v(B), v(A) vrednosti
formula A∨ B, A∧ B, A ⇒ B, A ⇔ B, i A redom.
Primer 3. Odrediti istinitosnu vrednost formula:
1) (10 : 3 −1 < 2 + 3 2) ∧ (−(−8 −4) : 2 = 7) ⇔ (−3 −4 4 > 2),
2) (0, 6 : 0, 02 = 0, 3) ⇒ ((0, 1 + 0, 2 −0, 4 > 0, 5) ∨ (0, 1 0, 2 < 0, 3)),
3)

2
3

2
5
<
1
2

6
7

7
8
>
1
2

.
6 Glava 1. Matematiˇcka logika
Reˇsenje:
1) ·∧ ⊥ ⇔ ⊥ = ⊥ ⇔ ⊥ = ·,
2) ⊥ ⇒ (⊥∨ ·) = ⊥ ⇒ · = ·,
3) · ⇔ · = ⊥ ⇔ · = ⊥.
Ako je formula A sagrad¯ena od slova p
1
, p
2
, ...p
n
(ˇsto ´cemo nadalje
oznaˇcavati sa A(p
1
, p
2
, ...p
n
) ), tada ona za svaki izbor pomenutih slova do-
bija vrednost ·ili ⊥. Poˇsto se radi o ured¯enim n-torkama, takvih mogu´cnosti
imamo 2
n
(varijacije sa ponavljanjem n-te klase od 2 elementa). Na os-
novu toga, svakoj formuli A(p
1
, p
2
, ...p
n
) odgovara jednoznaˇcno istinitosna
funkcija:
f(A) : ¦·, ⊥¦
n
→ ¦·, ⊥¦.
Na taj naˇcin dobijamo istinitosne tablice formule, u kojima ´cemo umesto
v(p) radi jednostavnosti pisati kratko p.
Primer 4. Napisati istinitosnu tablicu formule ((p ⇒ q) ∨ r) ⇔ (p ⇒ r).
Reˇsenje: U opˇstem sluˇcaju, neka je broj razliˇcitih iskaznih slova u formuli
n. Tada zadatak za jedno, dva, tri ili ˇcetiri razliˇcita slova poˇcinjemo da
reˇsavamo na slede´ci naˇcin:
p
·

p q
· ·
· ⊥
⊥ ·
⊥ ⊥
p q r
· · ·
· · ⊥
· ⊥ ·
· ⊥ ⊥
⊥ · ·
⊥ · ⊥
⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ ⊥
p q r s
· · · ·
· · · ⊥
· · ⊥ ·
· · ⊥ ⊥
· ⊥ · ·
· ⊥ · ⊥
· ⊥ ⊥ ·
· ⊥ ⊥ ⊥
⊥ · · ·
⊥ · · ⊥
⊥ · ⊥ ·
⊥ · ⊥ ⊥
⊥ ⊥ · ·
⊥ ⊥ · ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
1.2. Tautologije 7
U naˇsem zadatku tablica istinitosti je data sa:
p q r p ⇒ q r (p ⇒ q) ∨ r p ⇒ r ((p ⇒ q) ∨ r) ⇔ (p ⇒ r)
· · · · ⊥ · · ·
· · ⊥ · · · ⊥ ⊥
· ⊥ · ⊥ ⊥ ⊥ · ⊥
· ⊥ ⊥ ⊥ · · ⊥ ⊥
⊥ · · · ⊥ · · ·
⊥ · ⊥ · · · · ·
⊥ ⊥ · · ⊥ · · ·
⊥ ⊥ ⊥ · · · · ·
1.2 Tautologije
Definicija 8. Za formulu A kaˇzemo da je tautologija ako za sve vrednosti
svojih iskaznih slova formula A ima vrednost · (oznaˇcavamo sa [= A).
Formula koja za sve vrednosti iskaznih slova ima vrednost ⊥ se naziva ko-
ntradikcija.
Primer 5. Navesti jednu formulu koja je kontradikcija kao i njenu tablicu
istinitosti.
Reˇsenje: Najjednostavnija kontradikcija je oblika p ∧ p, dok je njena
tablica istinitosti:
p p p ∧ p
· ⊥ ⊥
⊥ · ⊥
Navodimo bez dokaza slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 1. Ako je [= A i [= A ⇒ B onda je [= B.
Teorema 2. Ako je [= A(p
1
, p
2
, ..., p
n
) i B
1
, B
2
, ..., B
n
su iskazne formule,
onda je [= A(B
1
, B
2
, ..., B
n
).
Teorema 3. Ako su A i B formule i C formula koja ima formulu A kao
podformulu (u oznaci C(A) ) tada vaˇzi [= A ⇔ B ⇒ (C(A) ⇔ C(B)).
Da bismo dokazali da je neka formula tautologija moˇzemo koristiti jedan
od slede´ca tri metoda:
8 Glava 1. Matematiˇcka logika
1. metod tablice istinitosti (ako u tablici istinitosti u koloni poˇcetne fo-
rmule imamo sve vrednosti ·, formula je tautologija),
2. metod svod¯enja na protivreˇcnost (pogodna za formule oblika A ⇒ B),
3. metod dovod¯enja formule na konjuktivnu formu. Opˇsti sluˇcaj se sastoji
u slede´cem:
ako formula A sadrˇzi znak ⇔, taj znak uklanjamo pomo´cu tautologije
(p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p), zatim znak ⇒ uklanjamo pomo´cu
tautologije (p ⇒ q) ⇔ p∨q. Sada imamo formulu koja sadrˇzi znakove
∨, ∧, . Pomo´cu tautologija
p ∨ (q ∨ r) ⇔ (p ∨ q) ∨ r
p ∧ (q ∧ r) ⇔ (p ∧ q) ∧ r
p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r)
p ∧ (q ∨ r) ⇔ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r)
(p ∨ q) ⇔ p ∧ q
(p ∧ q) ⇔ p ∨ q
formulu A svodimo na formulu oblika A
1
∧ A
2
∧ ... ∧ A
n
(konjuktivna
forma), gde su formule A
i
, 0 < i < n + 1 oblika p
1
∨ p
2
∨ ... ∨ p
k
, i pri
tome su p
j
slova ili negacije slova poˇcetne formule A.
Primer 6. Koriste´ci navedene metode pokazati da su slede´ce formule ta-
utologije:
1) (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) (zakon uklanjanja ⇔)
2) (p ∧ q) ⇒ p (zakon uklanjanja ∧)
3) (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (zakon komutacije za ∧)
Reˇsenje: Zadatak 1) reˇsi´cemo tablicom istinitosti, zadatak 2) svod¯enjem
na kontradikciju, a 3) pomo´cu konjuktivne forme. Oznaˇcimo sa
A(p, q) = (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p).
Tada je
1.2. Tautologije 9
1)
p q p ⇒ q q ⇒ p (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) p ⇔ q A(p, q)
· · · · · · ·
· ⊥ ⊥ · ⊥ ⊥ ·
⊥ · · ⊥ ⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ · · · · ·
2) Pretpostavimo da formula nije tautologija. Tada postoji izbor vre-
dnosti iskaznih slova da je · ⇒ ⊥ = ⊥. Odnosno (p ∧q) = · i p = ⊥.
Na osnovu poslednje dve jednakosti imamo da je ⊥ ∧ q = ·, ˇsto je
kontradikcija za ma koju vrednost iskaznog slova q.
3) Svod¯enjem na konjuktivnu formu pokaza´cemo da je i poslednja formula
tautologija:
(p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (poˇcetna formula)
(p ∧ q) ⇒ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ⇒ (p ∧ q) (zakon uklanjanja ⇔)
Na osnovu zakona (p ⇒ q) ⇔ p ∨ q imamo
(p ∧ q) ∨ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ∨ (p ∧ q).
Na osnovu zakona (p ∧ q) ⇔ q ∨ p imamo
(p ∨ q) ∨ (q ∧ p) ∧ (q ∨ p) ∨ (p ∧ q).
Na osnovu zakona p ∨ (q ∧ r)) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) imamo
(p ∨ q ∨ q) ∧ (p ∨ q ∨ p) ∧ (q ∨ p ∨ p) ∧ (q ∨ p ∨ q),
ˇsto je konjuktivna forma. Iz poslednje formule na osnovu zakona
p ∨ p ∨ q = ·∨ q = ·
imamo
·∧ ·∧ ·∧ · = ·,
pa je poˇcetna formula tautologija.
10 Glava 1. Matematiˇcka logika
1.3 Kvantifikatori
Reˇcenicu ”x ima svojstvo B”, gde je x objekat odred¯enog skupa, a B je
neko svojstvo oznaˇcavamo sa B(x). Uopˇste, ako je B svojstvo duˇzine n nekog
odred¯enog skupa, reˇcenicu ”(x
1
, x
2
, ..., x
n
) ima svojstvo B” oznaˇcavamo sa
B(x
1
, x
2
, ..., x
n
).
Reˇcenicu ”Za svaki x ∈ A, B(x)” oznaˇcavamo sa (∀x)B(x), gde ∀ nazi-
vamo univerzalni kvantifikator.
Reˇcenicu ”Postoji x ∈ A, B(x)” oznaˇcavamo sa (∃x) B(x), gde ∃ nazivamo
egzistencijalni kvantifikator.
Primer 7. Matematiˇckim jezikom iskazati slede´ce reˇcenice:
1) Proizvod pozitivnog i negativnog celog broja je negativan ceo broj.
2) Postoji broj x da je njegov kub manji od -8.
3) Zbir dva prirodna broja je prirodan broj.
4) Ako je prirodan broj deljiv sa deset, onda je on deljiv i sa dva i sa pet.
5) Za svaki prirodan broj x postoji prirodan broj y takav da je 2x+5 = y.
Reˇsenje:
1) (∀x ∈ Z
+
)(∀y ∈ Z

)(x y ∈ Z

),
2) (∃x)(x
3
< −8),
3) (∀x ∈ N)(∀y ∈ N)(x +y ∈ N),
4) (∀x ∈ N)(10[x ⇒ (2[x ∧ 5[x)),
5) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(2x + 5 = y).
Teorema 4. Navedeni kvantifikatori zadovoljavaju slede´ce formule:
(∀x)B(x) ⇔ (∃x)B(x)
(∃x)B(x) ⇔ (∀x)B(x)
(∀x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∧ (∀x)C(x)
(∀x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∨ (∀x)C(x)
(∃x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∧ (∃x)C(x)
(∃x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∨ (∃x)C(x)
1.4. Zadaci 11
Primer 8. Govornim jezikom iskazati slede´ce formule:
1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(y > x),
2) (∀x ∈ N)(x ≤ −1),
3) (∃x ∈ R)(0, 1 < x < 0, 2).
Reˇsenje:
1) Za svaki prirodan broj x, postoji prirodan broj y koji je ve´ci od njega.
2) Svaki prirodan broj je ve´ci od −1.
3) Postoji realan broj x izmed¯u brojeva 0, 1 i 0, 2.
1.4 Zadaci
1. Koje od datih reˇcenica jesu iskazi:
1) 9 −5 = 8.
2) 9 −5 = 4.
3) Da li je danas sreda?
4) Zbir uglova u trouglu je 180
0
.
5) Celi brojevi su racionalni.
Za reˇcenice koje jesu iskazi odrediti njihovu istinitosnu vrednost.
2. Odrediti istinitosnu vrednost formula:
1) (18 : 5 −1 < −4 + 5 2) ∨ (−(−11 + 34) : 5 = 17) ∧ (8 2 > 2),
2) (0, 05 : 0, 01 = 0, 4) ⇒ ((1, 1 + 2, 2 −4, 4 > 1, 5) ∧ (1, 1 2, 2 < 3, 3)),
3)

3
4

5
6
<
7
8

9
8

8
7
>
7
6

.
3. Napisati istinitosne tablice za formule:
1) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇔ (p ⇒ r)
2) (p ⇔ q) ∨ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r)
12 Glava 1. Matematiˇcka logika
3) (p ⇒ q) ∧ q ⇒ p
4) (p ⇒ q) ⇔ (q ⇒ p)
5) ((p ∧ p) ⇔ (q ∨ p)) ⇔ r
4. Matematiˇckim jezikom iskazati slede´ce reˇcenice:
1) Postoje realni brojevi koji nisu racionalni.
2) Svaki kvadrat je pravougaonik.
3) Postoji najve´ci ceo negativan broj.
4) Ni jedan realan broj ne zadovoljava jednaˇcinu x
2
= −1.
5) Svi prirodni brojevi su celi.
5. Govornim jezikom iskazati slede´ce formule:
1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x
2
> y −1),
2) (∀x ∈ R)(∀y ∈ R)((x y)
2
≥ x y),
3) (∃x ∈ R)(x < 2 ∧ x < 3).
6. Pokazati da su slede´ce formule tautologije:
1) p ∧ (p ∨ q) ⇔ p (zakon apsorpcije)
2) p ∨ (p ∧ q) ⇔ p (zakon apsorpcije)
3) (p ∧ q) ⇔ p ∨ q (De Morganov zakon)
4) (p ∨ q) ⇔ p ∧ q (De Morganov zakon)
5) (p ⇒ q) ⇔ p ∨ q (zakon uklanjanja ⇒)
6) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ⇒ r) (zakon tranzitivnosti za ⇒)
7) (p ⇔ q) ∧ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) (zakon tranzitivnosti za ⇔)
8) (p ⇒ q) ⇒ (q ⇒ r) (zakon kontrapozicije)
9) (p ⇒ r) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ∨ q ⇒ r) (zakon sabiranja pretpostavki)
10) (p ⇒ q) ∧ (p ⇒ r) ⇒ (p ⇒ q ∧ r) (zakon mnoˇzenja posledica)
Glava 2
Skupovi
2.1 Skup i podskup
Skup je osnovni pojam, ˇsto znaˇci da se ne definiˇse. Intuitivno, pod
skupom podrazumevamo sve objekte udruˇzene prema odred¯enim zajedni-
ˇckim osobinama.
Pojam skupa je uveo nemaˇcki matematiˇcar Georg Kantor (1845 - 1918) 1870.
godine. Ovde se ne´cemo baviti aksiomatskim zasnivanjem teorije skupova,
ve´c samo intuitivnim.
Skupove oznaˇcavamo velikim slovima latinice A, B, C, ..., dok njihove ele-
mente oznaˇcavamo malim slovima a, b, c, ... . Ukoliko element a pripada
skupu A to ´cemo oznaˇcavati sa a ∈ A, dok je u suprotnom oznaka a ∈ A.
Skupovi se zadaju:
1) analitiˇcki - navod¯enjem njegovih elemenata izmed¯u velikih zagrada,
2) sintetiˇcki - navod¯enjem svojstava koja zadovoljavaju elementi,
3) Venovim dijagramom (zatvorena amorfna kriva).
Primer 1. Navesti skup A ˇciji su elementi brojevi −2, −1, 0, 1, 2 na tri ra-
zliˇcita naˇcina.
Reˇsenje:
1) analitiˇcki A = ¦−2, −1, 0, 1, 2¦,
2) sintetiˇcki A = ¦x[x ∈ Z ∧ [x[ ≤ 2¦,
3) Venov dijagram:
13
14 Glava 2. Skupovi
Slika 1.
Broj elemenata skupa moˇze biti konaˇcan ili beskonaˇcan. Konaˇcan skup koji
nema elemenata nazivamo prazan skup i to obeleˇzavamo sa ∅ ili ¦¦. Broj ele-
menata konaˇcnog skupa A nazivamo kardinalni broj skupa A i obeleˇzavamo
ga sa card(A).
1
Definiˇsimo dve osnovne relacije
2
za skupove: jednakost i podskup.
Definicija 1. Dva skupa A i B su jednaka ako i samo ako imaju iste ele-
mente i to oznaˇcavamo sa A = B. (U suprotnom A = B.)
A = B
def
⇔ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B)
Primer 2. Da li su skupovi A = ¦a, b, d, a¦ i B = ¦a, b, d¦ jednaki?
Reˇsenje: Poˇsto je A = ¦a, b, d, a¦ = ¦a, b, d, ¦ sledi da je A = B.
Navodimo osnovne osobine relacije jednakosti skupova, iskazane u slede−
´coj teoremi:
Teorema 1. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A = A,
2) A = B ⇒ B = A,
3) A = B ∧ B = C ⇒ A = C.
1
Pojam kardinalnosti skupa, kao i pojam beskonaˇcnosti (konaˇcnosti) posebno se
definiˇsu na osnovu preslikavanja (glava ˇcetiri).
2
Pojam relacije detaljno je objaˇsnjen u narednoj glavi.
2.2. Operacije sa skupovima 15
Pored relacije ”biti jednak”, pomenuli smo i relaciju ”biti podskup”.
Relaciju ”biti podskup” definiˇsemo na slede´ci naˇcin:
Definicija 2. Skup A je podskup skupa B, u oznaci A ⊆ B, ako je svaki
element skupa A i element skupa B. (U suprotnom A ⊆ B)
A ⊆ B
def
⇔ (∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B)
Skup A je pravi podskup skupa B ako su skupovi A i B razliˇciti i skup A je
podskup skupa B.
A ⊂ B
def
⇔ (A = B ∧ A ⊆ B).
Primer 3. Za dati skup navesti bar dva prava podskupa A = ¦1, a, b, 3, d¦.
Reˇsenje: Mogu´ci traˇzeni skupovi su B = ¦1, d¦ i C = ¦1, 3, a¦.
Sliˇcno kao kod relacije jednakosti, osnovne osobine relacije ”biti podskup”
daje slede´ca teorema:
Teorema 2. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ⊆ A,
2) A ⊆ B ∧ B ⊆ A ⇒ A = B,
3) A ⊆ B ∧ B ⊆ C ⇒ A ⊆ C,
4) A ⊂ B ∧ B ⊂ C ⇒ A ⊂ C.
2.2 Operacije sa skupovima
Osnovne operacije
3
sa skupovima su: partitivan skup, unija, presek, ra-
zlika, simetriˇcna razlika, komplement i dekartov proizvod.
Definicija 3. Partitivan skup skupa A je skup svih podskupova A, u oznaci
P(A). ( ∅ ∈ P(A)).
P(A) = ¦S[S ⊆ A¦.
Primer 4. Za skup A = ¦1, 2, 3¦ na´ci P(A).
3
Taˇcna definicija pojma operacije nalazi se na poˇcetku pete glave.
16 Glava 2. Skupovi
Reˇsenje: P(A) = ¦∅, ¦1¦, ¦2¦, ¦3¦, ¦1, 2¦, ¦1, 3¦, ¦2, 3¦, ¦1, 2, 3¦ ¦.
Napomenimo da ako skup A ima n elemenata tada ´ce skup P(A) imati 2
n
elemenata.
Definicija 4. Unija skupova A i B, u oznaci A∪B, je skup svih elemenata
koji pripadaju bar jednom od skupova A i B.
A∪ B
def
=

x[x ∈ A ∨ x ∈ B
¸
ili
(∀x)(x ∈ A ∪ B ⇐⇒ x ∈ A∨ x ∈ B).
Osnovne osobine operacije unija, kao i odnos sa relacijom podskup daju
slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 3. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ∪ B = B ∪ A,
2) (A ∪ B) ∪ C = A∪ (B ∪ C),
3) A ∪ A = A,
4) A ∪ ∅ = A,
5) A ⊆ A∪ B, B ⊆ A ∪ B,
6) A ⊆ B ⇒ A∪ B = B.
Definicija 5. Presek skupova A i B, u oznaci A∩B, je skup svih elemenata
koji pripadaju i skupu A i skupu B.
A∩ B
def
=

x[x ∈ A ∧ x ∈ B
¸
ili
(∀x)(x ∈ A ∩ B ⇐⇒ x ∈ A∧ x ∈ B).
Za skupove ˇciji je presek prazan skup kaˇzemo da su disjunktni.
Primer 5. Dokazati da vaˇzi relacija: A ∪ (A ∩ B) = A.
2.2. Operacije sa skupovima 17
Reˇsenje: Neka je x proizvoljan element skupa A ∪ (A ∩ B), tj. neka je
x ∈ A ∪ (A ∩ B). Na osnovu definicije unije skupova zakljuˇcujemo da je x
elemenat bar jednog od skupova A i A∩B. To znaˇci da je x ∈ A∨x ∈ (A∩B).
Koriste´ci definiciju preseka zakljuˇcujemo da vaˇzi x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B).
Sada nije teˇsko zakljuˇciti da je x ∈ A. Prema tome, proizvoljan element x
skupa A ∪ (A ∩ B) je takod¯e ˇclan skupa A. Na osnovu definicije podskupa
imamo da je
(1) A ∪ (A ∩ B) ⊆ A
Dokaˇzimo da relacija vaˇzi i u obrnutom smeru:
Pretpostavimo da je y ma koji element skupa A, tj. y ∈ A. Na osnovu
definicije unije zakljuˇcujemo da je tada y ∈ A∪(A∩B). Dakle, proizvoljan
element y ∈ A je takod¯e element skupa A ∪ (A ∩ B). Koriste´ci definiciju
podskupa zakljuˇcujemo da vaˇzi
(2) A ⊆ A∪ (A∩ B)
Na osnovu (1) i (2) i definicije jednakosti skupova sledi da vaˇzi
A∪ (A∩ B) = A.
Navedeni dokaz mogao je te´ci i kra´ce na slede´ci naˇcin:
x ∈ A∪ (A ∩ B) ⇐⇒ x ∈ A∨ (x ∈ A ∩ B)
⇐⇒ x ∈ A∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B)
⇐⇒ x ∈ A.
Osnovne osobine operacije presek, kao i odnos sa relacijom podskup daju
slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 4. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A∩ B = B ∩ A,
2) (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C),
3) A∩ A = A,
4) A∩ ∅ = ∅,
5) A∩ B ⊆ A, A∩ B ⊆ B
6) A ⊆ B ⇒ A ∩ B = A.
18 Glava 2. Skupovi
Odnos operacija presek i unija dati su slede´com teoremom (operacije unija i
presek su med¯usobno distributivne, a za taˇcno objaˇsnjenje osobine distribu-
tivnosti pogledati glavu pet):
Teorema 5. Za proizvoljne skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ∪ (B ∩ C) = (A∪ B) ∩ (A ∪ C),
2) A ∩ (B ∪ C) = (A∩ B) ∪ (A ∩ C).
Slede´ca operacija med¯u skupovima je razlika skupova. Nju definiˇsemo na
slede´ci naˇcin:
Definicija 6. Razlika skupova A i B, u oznaci A ` B, je skup koji sadrˇzi
sve elemente skupa A koji ne pripadaju skupu B.
A ` B
def
= ¦x[x ∈ A∧ x ∈ B¦
ili
(∀x)(x ∈ A` B ⇐⇒ x ∈ A∧ x ∈ B)
Odnos operacije razlika sa operacijama unija i presek, kao i relacijom po-
dskup daju slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 6. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ` B ⊆ A, A ` ∅ = A,
2) A ⊆ B ⇐⇒ A` B = ∅,
3) A = B ⇒ A` B = B ` A,
4) C ` (C ` A) ⊆ A,
5) C ` (A ∪ B) = (C ` A) ∩ (C ` B),
6) C ` (A ∩ B) = (C ` A) ∪ (C ` B).
Primer 6. Od 38 uˇcenika jednog razreda 20 uˇcenika govori engleski jezik, a
24 nemaˇcki. Engleski, nemaˇcki i kineski govori 5, engleski i nemaˇcki 9, samo
nemaˇcki 6, a engleski i kineski 10. Koliko uˇcenika govori samo kineski?
Reˇsenje: Na osnovu Venovog dijagrama (slika 2) vidimo da samo kineski
govore 3 uˇcenika.
2.2. Operacije sa skupovima 19
Slika 2.
Definicija 7. Simetriˇcna razlika skupova A i B, u oznaci A´B, je skup
(A ` B) ∪ (B ` A), tj.
A´B
def
= (A ` B) ∪ (B ` A).
Primer 7. Dokazati: A´B = (A∪ B) ` (A ∩ B).
Reˇsenje:
x ∈ A´B ⇐⇒ x ∈ (A` B) ∪ (B ` A)
⇐⇒ x ∈ (A` B) ∨ x ∈ (B ` A)
⇐⇒ (x ∈ A∧ x / ∈ B) ∨ (x ∈ B ∧ x / ∈ A)
⇐⇒ (x ∈ A∨ x ∈ B) ∧ (x / ∈ A ∨ x / ∈ B)
⇐⇒ (x ∈ A∪ B) ∧ x / ∈ (A ∩ B)
⇐⇒ x ∈ [(A ∪ B) ` (A ∩ B)].
Teorema 7. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A´A = ∅,
2) A´∅ = A,
3) A´B = B´A,
4) (A´B)´C = A´(B´C),
5) A∩ (B´C) = (A ∩ B)´(A ∩ C).
20 Glava 2. Skupovi
Primer 8. Za skupove A = ¦x[x ∈ N ∧ 3 < x < 9¦ i B = ¦x[x ∈ N ∧ (x <
5∨x = 7)¦ na´ci: 1) A∪B, 2) A∩B, 3) A`B, 4) A´B i skupove predstaviti
Venovim dijagramom.
Reˇsenje: Poˇsto je A = ¦4, 5, 6, 7, 8¦ i B = ¦1, 2, 3, 4, 7¦, imamo
1) A ∪ B = ¦1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8¦,
2) A ∩ B = ¦4, 7¦,
3) A`B = ¦5, 6, 8¦
4) A´B = ¦5, 6, 8, 1, 2, 3¦
Slika 3.
Definicija 8. Neka je A ⊂ B. Komplement skupa A u odnosu na skup B,
u oznaci C
B
A ili u daljem tekstu A, je skup svih elemenata skupa B koji
nisu elementi skupa A.
A = ¦x[x ∈ B ∧ x ∈ A¦ ili (∀x)(x ∈ A ⇐⇒ x ∈ B ∧ x / ∈ A).
2.2. Operacije sa skupovima 21
Teorema 8. Ako su A i B podskupovi nekog univerzalnog
4
skupa X tada
je:
1) A = A,
2) A ⊆ B ⇐⇒ B ⊆ A,
3) A∪ B = A∩ B,
4) A∩ B = A∪ B.
Primer 9. Dokazati tvrd¯enje 3) iz navedene teoreme.
Reˇsenje:
a)
x ∈ A∪ B ⇒ x / ∈ A∪ B
⇒ x / ∈ A∧ x / ∈ B
⇒ x ∈ A∧ x ∈ B
⇒ x ∈ A∩ B,
pa je
A∪ B ⊆ A∩ B,
i obrnuto
b)
x ∈ A∩ B ⇒ x ∈ A∧ x ∈ B
⇒ x / ∈ A∧ x / ∈ B
⇒ x / ∈ A∪ B
⇒ x ∈ A∪ B,
tj.
A∩ B ⊆ A∪ B.
Na osnovu definicije jednakosti skupova (definicija 1), iz a) i b) sledi tvrd¯enje.
Definicija 9. Ured¯en par (a, b) je par elemenata gde je a prvi, a b drugi
ele- ment para (bitan poredak). Element a se naziva i prva koordinata, a
element b druga koordinata.
4
Znaˇci da se njihovi komplementi definiˇsu u odnosu na taj skup.
22 Glava 2. Skupovi
Definicija 10. Dva ured¯ena para (a, b) i (c, d) su jednaka ako i samo ako
je a = c i b = d, tj.
(a, b) = (c, d) ⇐⇒ (a = c ∧ b = d).
Analogno se definiˇse ured¯ena n−torka (a
1
, a
2
, . . . , a
n
), kao i jednakost dve
n−torke.
Definicija 11. Dekartov (direktan) proizvod redom skupova A i B, u oznaci
A B, je skup svih ured¯enih parova (a, b) ˇcija je prva koordinata iz skupa
A, a druga iz skupa B.
A B = ¦(a, b)[a ∈ A ∧ b ∈ B¦
ili
(∀(a, b))((a, b) ∈ AB ⇐⇒ a ∈ A∧ b ∈ B).
Primer 10. Neka je A = ¦1, 2, 3¦, B = ¦a, b¦. Odrediti A B i B A.
Reˇsenje:
AB = ¦(1, a), (1, b), (2, a), (2, b), (3, a), (3, b)¦ ,
B A = ¦(a, 1), (a, 2), (a, 3), (b, 1), (b, 2), (b, 3)¦ .
Proizvodi AB i BA nisu uvek jednaki. Po definiciji je A∅ = ∅A = ∅,
dok je AB = B A samo ako je A = B.
Za tri proizvoljna skupa A, B i C vaˇzi
A B C = (A B) C
kao i
A
1
A
2
A
n
= ¦(a
1
, a
2
, ..., a
n
)[a
1
∈ A
1
∧ a
2
∈ A
2
∧ ∧ a
n
∈ A
n
¦ .
Napomenimo i da je
AA = A
2
(Dekartov kvadrat),
A
n−1
A = A
n
.
Primer 11. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Dokazati da vaˇze slede´ce
skupovne jednakosti:
2.3. Zadaci 23
1) (A ∪ B) C = (A C) ∪ (B C),
2) (A ∩ B) C = (A C) ∩ (B C).
Reˇsenje: Pokaza´cemo samo prvu, dok se druga dokazuje analogno
(∀x, y), (x, y) ∈ (A ∪ B) C ⇐⇒ x ∈ (A ∪ B) ∧ y ∈ C
⇐⇒ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ y ∈ C
⇐⇒ (x ∈ A ∧ y ∈ C) ∨ (x ∈ B ∧ y ∈ C)
⇐⇒ (x, y) ∈ (A C) ∨ (x, y) ∈ (B C)
⇐⇒ (x, y) ∈ (A C) ∪ (B C).
2.3 Zadaci
1. Navesti skup A ˇciji su elementi brojevi 2, 4, 6, 8 na tri razliˇcita naˇcina.
2. Da li su skupovi X = ¦1, 2, a, b, d, b¦ i Y = ¦2, a, b, d, d, 4¦ jednaki?
3. Za dati skup A = ¦1, a, b, c, 3, d, 6¦ navesti jedan skup B, takav da je
A ⊂ B.
4. Za skupove A = ¦x[x ∈ Z ∧ [x[ < 6¦ i B = ¦x[x ∈ Z ∧ −2 < x < 5¦
na´ci:
1) A∪ B,
2) A∩ B,
3) A`B,
4) B`A,
5) (A`B) ∩ (A ∪ B)
i skupove predstaviti Venovim dijagramom.
5. Skup prirodnih brojeva N je pravi podskup skupa celih brojeva Z. Skup
celih brojeva je pravi podskup skupa racionalnih brojeva Q. Skupovi raciona-
lnih brojeva i iracionalnih brojeva I su disjunktni. Skup realnih brojeva R je
unija racionalnih i iracionalnih brojeva.
Tvrd¯enja pretstaviti odgovaraju´cim formulama, a potom ih pretstaviti Ve-
novim dijagramom.
24 Glava 2. Skupovi
6. Za skup A = ¦a, 1, b, 2, c, 3¦ na´ci P(A).
7. Neka su dati skupovi
A = ¦1, 3, 5, c, d, e, f¦, B = ¦1, e, 5, c¦,
C = ¦d, 5, 5, f, 6¦ i D = ¦1, 3, 5, c, f¦.
Ispitati koji su od skupova B, C i D podskupovi skupa A i za njih na´ci
komplement u odnosu na skup A.
8. Dokazati navedene teoreme iz ove glave.
9. Neka je A = ¦1, 3, 5¦, B = ¦2, 3, 4, 5¦. Odrediti AB i B A.
10. Dokazati:
1) A`(B`C) = (A`B) ∪ (A ∩ C),
2) A`B = A`(A ∩ B),
3) A`B = (A ∪ B)`B,
4) (A`B) ∩ (C`D) = (A ∩ C)`(B ∪ D),
5) (A`B)`C = A`(B ∪ C),
6) A ∩ (B`C) = (A ∩ B)`C.
11. Koje od skupovnih jednakosti su taˇcne:
1) (A`B) C = (A B)`(B C),
2) A (B`C) = (A B)`(A C),
3) A (B ∩ C) = (AB) ∪ (A C),
4) A (B ∪ C) = (AB) ∩ (A C).
Glava 3
Relacije
3.1 Pojam relacije i osobine
Definicija 1. n−arna relacija, u oznaci ρ, je svaki podskup Dekartovog
proizvoda n skupova.
Primer 1. Navesti neke primere relacija.
Reˇsenje:
1) ” manje od ” u skupu realnih brojeva,
2) ” deljivo sa ” u skupu celih brojeva,
3) ” leˇzi na ” izmed¯u taˇcaka i pravih u ravni.
U zavisnosti od broja n iz prethodne definicije razlikujemo: unarnu (n =
1), binarnu (n = 2), ternarnu (n = 3), relaciju.
Binarna relacija skupa A je svaki podskup skupa A
2
. Ako je ρ ⊂ A B i
(a, b) ∈ ρ, kaˇzemo da je a u relaciji ρ sa b i to oznaˇcavamo sa aρb.
Relacije moˇzemo predstaviti:
1) opisivanjem (tekstualno),
2) skupom,
3) pomo´cu grafa,
4) navod¯enjem matematiˇcko-logiˇckog uslova,
5) tabelarno.
25
26 Glava 3. Relacije
Predstavljanja 2), 3) i 5) koriste se samo u sluˇcaju relacija nad konaˇcnim
skupovima.
Primer 2. Neka je dat skup A = ¦4, 5, 6¦ i relacija ρ ⊆ A
2
data sa xρy ako
i samo ako je x manji od y. Predstaviti relaciju ρ na preostala ˇcetiri naˇcina.
Reˇsenje:
1) skupom: ρ = ¦(4, 5), (4, 6), (5, 6)¦,
2) pomo´cu grafa:
Slika 1.
3) navod¯enjem matematiˇcko-logiˇckog uslova:
ρ = ¦(x, y)[x, y ∈ A ∧ x < y¦,
4) tabelarno:
ρ 4 5 6
4 ⊥ · ·
5 ⊥ ⊥ ·
6 ⊥ ⊥ ⊥
gde prva kolona predstavlja x, a prva vrsta y.
Definicija 2. Neka je ρ ⊂ A
2
. Za relaciju ρ se kaˇze da je:
1) refleksivna ako (∀x ∈ A)(xρx),
2) simetriˇcna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ⇒ yρx),
3) antisimetriˇcna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ∧ yρx ⇒ x = y),
4) tranzitivna ako (∀x, y, z ∈ A)(xρy ∧ yρz ⇒ xρz).
3.1. Pojam relacije i osobine 27
Primer 3. Neka su na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦ definisane slede´ce relacije:
1) ρ
1
= ¦(1, 1), (1, 2), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (4, 4)¦,
2) ρ
2
= ¦(1, 3), (2, 4), (3, 1), (4, 2), (1, 1)¦,
3) ρ
3
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 4), (2, 3)¦,
4) ρ
4
= ¦(1, 2), (2, 4), (1, 4), (4, 4)¦,
5) ρ
5
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3), (4, 4), (1, 2), (2, 3), (1, 3)¦,
6) ρ
6
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3), (4, 4), (1, 2), (2, 1)¦.
Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati prvu preko grafa.
Reˇsenje: 1) refleksivna,
Slika 2.
2) simetriˇcna; 3) antisimetriˇcna; 4) tranzitivna; 5) refleksivna, antisime−
triˇcna i tranzitivna; 6) refleksivna, simetriˇcna i tranzitivna.
Definicija 3. Unija binarnih relacija ρ
1
i ρ
2
, u oznaci ρ
1
∪ ρ
2
, je skup:
ρ
1
∪ ρ
2
= ¦(x, y)[(x, y) ∈ ρ
1
∨ (x, y) ∈ ρ
2
¦.
Definicija 4. Presek binarnih relacija ρ
1
i ρ
2
, u oznaci ρ
1
∩ ρ
2
, je skup:
ρ
1
∩ ρ
2
= ¦(x, y)[(x, y) ∈ ρ
1
∧ (x, y) ∈ ρ
2
¦.
Primer 4. Na skupu A = ¦1, 2, 3, 4, 5¦ za date relacije
ρ
1
= ¦(1, 1), (1, 2), (1, 3), (3, 2)¦,
ρ
2
= ¦(5, 4), (4, 3), (1, 2), (2, 2), (1, 3)¦,
na´ci: ρ
1
∪ ρ
2
i ρ
1
∩ ρ
2
.
Reˇsenje:
28 Glava 3. Relacije
1) ρ
1
∪ ρ
2
= ¦(1, 1), (1, 2), (1, 3), (3, 2), (5, 4), (4, 3), (2, 2)¦,
2) ρ
1
∩ ρ
2
= ¦(1, 2), (1, 3)¦.
Definicija 5. Inverzna binarna relacija relacije ρ, u oznaci ρ
−1
, je skup
svih onih i samo onih ured¯enih parova (y, x), za koje je (x, y) ∈ ρ
(y, x) ∈ ρ
−1
⇔ (x, y) ∈ ρ
Primer 5. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ za relaciju
ρ = ¦(a, d), (b, c), (b, d)¦
na´ci inverznu relaciju ρ
−1
.
Reˇsenje: ρ
−1
= ¦(d, a), (c, b), (d, b)¦.
Definicija 6. Binarna relacija ρ definisana na skupu A je relacija ekviva-
lencije ako je refleksivna, simetriˇcna i tranzitivna (RST).
Relaciju koja je refleksivna, antisimetriˇcna i tranzitivna nazivamo relacija
poretka (RAT).
Uobiˇcajena oznaka za relaciju ekvivalencije je simbol ” ∼ ” (tilda), dok je
za relaciju poretka ” ≤ ”.
Relacija za koju vaˇzi ρ = ∅ je poznata kao prazna relacija, a ako je ρ = A
2
,
onda je ρ puna relacija.
Primer 6. Na skupu prirodnih brojeva N zadata je relacija ρ na slede´ci
naˇcin:
xρ y ⇔ x je ˇcinilac od y.
Ispitati relaciju ρ.
Reˇsenje: Za svako x ∈ N, x je ˇcinilac od x. Ako je x ˇcinilac od y i y
ˇcinilac od x onda je x = y. Na kraju, ako je x ˇcinilac od y i y ˇcinilac od
z onda je x ˇcinilac od z. Na osnovu izloˇzenog data relacija ρ je refleksivna,
antisimetriˇcna i tranzitivna, pa je ovo relacija poretka.
Teorema 1. Za neprazan skup A, presek proizvoljne neprazne familije re-
lacija ekvivalencije jeste relacija ekvivalencije skupa A.
3.2. Klase ekvivalencije 29
Definicija 7. Skup A na kome je definisana relacija poretka ≤ naziva se
parcijalno ured¯en skup. Ako pored toga za svaka dva elementa x i y skupa A
vaˇzi i:
x ≤ y ∨ y ≤ x
kaˇzemo da su elementi x i y uporedivi, a da je skup A totalno ured¯en.
Definicija 8. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A, S ⊂ A i x ∈ A.
Element a je majoranta (gornje ograniˇcenje) skupa S ako je x ≤ a za sve
x ∈ S. Ako je a ∈ S, onda a nazivamo maksimum skupa S.
Element a je minoranta (donje ograniˇcenje) skupa S ako je a ≤ x za sve
x ∈ S. Ako je a ∈ S, onda a nazivamo minimum skupa S.
Definicija 9. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A. Element a ∈ S ⊂ A
nazivamo maksimalan element skupa S, ako ne postoji x ∈ S takav da je
a ≤ x i x = a, tj.
a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∃x ∈ S)(a ≤ x ∧ x = a)
ili
a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∀x ∈ S)(a ≤ x ⇒ x = a).
Analogno se definiˇse minimalni element skupa S.
Maksimum (minimum) skupa S i maksimalni (minimalni) element skupa
S su razliˇciti pojmovi. Skup moˇze imati viˇse maksimalnih (minimalnih)
elemenata.
Teorema 2. Ako skup ima maksimum (minimum) onda je on jedinstven.
Definicija 10. Totalno ured¯en skup je dobro ured¯en relacijom poretka ako
svaki njegov neprazan skup ima minimum.
3.2 Klase ekvivalencije
Definicija 11 Klasa ekvivalencije elemenata x ∈ A relacije ∼ definisana
na skupu A, u oznaci C
x
, je skup svih elemenata skupa A koji su u relaciji
∼ sa elementima x
C
x
= ¦y[x ∈ A∧ x ∼ y¦ .
Teorema 3. Neka je ∼ klasa ekvivalencije skupa A i C
x
klasa ekvivalencije
elementa x ∈ A. Tada je za proizvoljne a, b ∈ A
30 Glava 3. Relacije
1) a ∈ C
a
,
2) a ∼ b ⇔ C
a
= C
b
.
Primer 7. Neka je na skupu A definisana relacija ekvivalencije ”∼”. Tada
su svake dve klase ekvivalencije relacije ” ∼ ” ili jednake ili disjunktne.
Dokazati.
Reˇsenje: Neka su x, y ∈ A. Treba dokazati da je C
x
= C
y
ili C
x
∩C
y
= ∅.
Ako pretpostavimo da je C
x
∩ C
y
= ∅, tada treba dokazati da je C
x
= C
y
.
Neka vaˇzi naˇsa pretpostavka. Tada
(∃z ∈ A) z ∈ C
x
∩ C
y
⇒ z ∈ C
x
∧ z ∈ C
y
⇒ z ∼ x ∧ z ∼ y
⇒ x ∼ z ∧ z ∼ y
⇒ x ∼ y.
Prema tome, ako je z ∈ C
x
, onda je z ∼ x, ˇsto zajedno sa x ∼ y daje z ∼ y,
a odavde z ∈ C
y
. Pokazali smo da je C
x
⊆ C
y
. Sliˇcno dokazujemo i da je
C
y
⊆ C
x
, pa je tada C
x
= C
y
.
Zadatak se moˇze reˇsiti i primenom teoreme 3.
Definicija 12. Koliˇcnik skup relacije ” ∼ ”, definisane na skupu A, u oz-
naci A/

, je skup svih klasa ekvivalencije relacije ” ∼ ”
A/

= ¦C
x
[x ∈ A¦.
Primer 8. Neka je na skupu A = ¦−1, 0, 1, 2¦ definisana binarna relacija
ρ = ¦(x, y)[ [x[ = [y[ ¦.
Ispitati preko grafa da li je ovo relacija ekvivalencije i ako jeste odrediti
koliˇcniˇcki skup.
Reˇsenje:
Slika 3.
Poˇsto je ovo relacija ekvivalencije koliˇcniˇcki skup je:
A/

= ¦ ¦−1, 1¦, ¦0¦, ¦2¦ ¦.
3.3. Zadaci 31
3.3 Zadaci
1. Navesti primere unarne, binarne i ternarne relacije.
2. Neka je dat skup A = ¦a, b, c, d¦. Koje od datih relacija na skupu A :
1) ρ
1
= ¦(a, b), (a, c), (a, d), (b, c), (b, d), (c, d)¦,
2) relacija ρ
2
zadata je grafom (slika 4)
Slika 4.
3)
ρ
3
= ¦(x, y)[x, y ∈ A ∧ x je po abecednom redu pre y ¦,
4) relacija ρ
4
zadata je tabelom:
ρ a b c d
a · · ⊥ ⊥
b ⊥ · · ·
c ⊥ ⊥ · ·
d · · ⊥ ⊥
su jednake?
3. Na skupu A = ¦a, 2, c, 4¦ date su relacije:
1) ρ
1
= ¦(a, 2), (c, 2), (a, c), (4, a)¦,
2) ρ
2
= ¦(4, 2), (2, 4), (a, c), (c, a)¦,
3) ρ
3
= ¦(c, c), (2, 2), (4, 4), (a, a)¦,
4) ρ
4
= ¦(d, 2), (4, 4), (c, a), (2, c)¦,
5) ρ
5
= ¦(c, c), (2, 2), (4, 4), (a, 2), (2, a), (a, d)¦.
32 Glava 3. Relacije
Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati ih grafom.
4. Napisati relaciju datu slede´com tabelom:
ρ 2 4 6 8
2 ⊥ · · ·
4 ⊥ · ⊥ ·
6 · · ⊥ ⊥
6 · · ⊥ ⊥
5. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ data je relacija ρ = ¦(a, a), (c, b), (e, d)¦.
Dopuniti relaciju ρ do:
1) relacije ekvivalencije,
2) relacije poretka.
6. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ za date relacije
ρ
1
= ¦(b, a), (c, e), (d, d), (e, d), (a, a)¦,
ρ
2
= ¦(b, b), (c, c), (a, b), (e, e), (b, a)¦,
na´ci: ρ
1
∪ ρ
2
i ρ
1
∩ ρ
2
.
7. Na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦ za relaciju
ρ = ¦(4, 1), (2, 3), (3, 1), (1, 1), (1, 4)¦
na´ci inverznu relaciju ρ
−1
.
8. Date su relacije:
1) ρ
1
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3¦,
2) ρ
2
= ¦(1, 2), (4, 4), (3, 1), (2, 2), (1, 1), (3, 3), (1, 3), (3, 2), (2, 1), (2, 3)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦,
3) ρ
3
= ¦(1, 1), (1, 3), (1, 4), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (2, 4), (4, 4), (3, 4)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦.
Ispitati osobine relacija. Za RST relacije na´ci koliˇcniˇcki skup, a za RAT
maksimalni (minimalni) element ako postoji.
9. Odrediti relaciju ekvivalencije ˇciji je koliˇcniˇcki skup:
A/

= ¦ ¦1, 3¦, ¦2, 4, 5¦, ¦7, 6¦ ¦.
Glava 4
Preslikavanje (funkcija)
4.1 Definicija preslikavanja
Definicija 1. Neka je X neprazan skup. Binarnu relaciju f ⊆ X Y
nazivamo preslikavanje (funkcija
1
) skupa X u skup Y , u oznaci f : X →
Y (ili X
f
→Y ), ako svakom elementu x ∈ X odgovara jedan i samo jedan
element y ∈ Y takav da je (x, y) ∈ f, tj.
f : X → Y ⇐⇒ (∀x ∈ X)(∀y, z ∈ Y ) ((x, y) ∈ f ∧ (x, z) ∈ f ⇒ y = z) .
Pojam preslikavanja (funkcije) spada u fundamentalne pojmove mate-
matike. Jasno je da se i ovde, kao kod relacija, radi o uspostavljanju
odred¯enih veza izmed¯u elemenata dva skupa. Svakako, i ove veze imaju neke
svoje osobenosti. Kod relacija smo imali da jedan element skupa X moˇze biti
povezan sa viˇse razliˇcitih elemenata skupa Y , dok kod preslikavanja imamo
da je jedan element skupa X u vezi sa najviˇse jednim elementom skupa Y .
Uz to se pretpostavlja da je svaki element skupa X u vezi sa nekim eleme-
ntom skupa Y .
ˇ
Cinjenicu da (x, y) ∈ f moˇzemo simboliˇcki zapisati i sa y = f(x). Element
f(x) skupa Y se naziva vrednost preslikavanja f u taˇcki x. Uobiˇcajeno je,
mada i pogreˇsno, da se preslikavanje f identifikuje sa vrednosti tog pres-
likavanja u taˇcki x, tj. sa f(x). Tako, na primer, kaˇzemo ”preslikavanje
sin x”, a treba re´ci ”preslikavanje sin”. Ovo ”nekorektno” izraˇzavanje je
ˇcesto podesno i zato ga primenjujemo bez ustruˇcavanja.
1
Napomenimo da ako se pridrˇzavamo preciznih matematiˇckih definicija pojam pre-
slikavanja i pojam funkcije nisu isti pojmovi. Dodatna objaˇsnjenja prevazilaze predmet
ovog udˇzbenika.
33
34 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
Primer 1. Neka su dati skupovi X = ¦1, 2, 3¦ i Y = ¦a, b, c¦. Neka su sada
f
1
, f
2
i f
3
podskupovi skupa X Y definisani sa :
1) f
1
= ¦(1, a), (2, c), (3, c)¦,
2) f
2
= ¦(1, b), (1, c), (2, d), (3, a)¦,
3) f
3
= ¦(2, c), (3, b)¦.
Koji od navedenih podskupova su preslikavanja?
Reˇsenje: Uoˇcavamo, imaju´ci na umu definiciju preslikavanja, da je f
1
preslikavanje skupa X u skup Y , dok f
2
i f
3
to nisu. f
2
ne ispunjava taj
uslov jer je (1, b) ∈ f
2
i (1, c) ∈ f
2
, tj. elementu 1 ∈ X odgovaraju elementi
b, c ∈ X. Kod f
3
imamo da je 1 ∈ X, a da nema sliku u Y , tj. f
3
(1) ne
postoji. Znamo da definicija preslikavanja obezbed¯uje da jedan original ima
taˇcno jednu sliku, ali je dopuˇsteno da dva razliˇcita originala imaju istu sliku
(f
1
(2) = f
1
(3) = c).
Definicija 2. Skup ured¯enih parova (x, f(x)) pretstavljen taˇckama u koo-
rdinatnom sistemu naziva se grafik funkcije f.
Elemente skupa X koji se preslikavaju u skup Y nazivamo originali ili
likovi, a elemente f(x) ∈ Y nazivamo slike originala x. Sam skup X nazi-
vamo skup originala ili domen od f, dok slike elemenata x nazivamo skup
vrednosti preslikavanja f ili kodomen za f.
Skup svih slika preslikavanja f : X → Y oznaˇcavamo sa f(X), tj. sa
f(X) = ¦f(x)[x ∈ X¦. Prema definiciji preslikavanja sledi da je f(X) ⊂ Y .
Preslikavanje f : X → Y , tj. f = ¦(x
1
, y
1
), (x
2
, y
2
), ...¦ moˇzemo oznaˇciti i
na slede´ci naˇcin:
f =

x
1
x
2
...
y
1
y
2
...

.
U prvoj vrsti su elementi skupa X (originali), a u drugoj odgovaraju´ce slike
iz skupa Y .
Primer 2. Za skupove X i Y iz predhodnog primera navesti jedan primer
preslikavanja f : Y −→ X.
Reˇsenje:
f =

a b c
3 2 3

.
4.2. Vrste preslikavanja 35
Primer 3. Neka je f : R →R preslikavanje skupa realnih brojeva u samog
sebe i neka je definisano sa
f = ¦(x, x
2
)[x ∈ R¦.
Objasniti reˇcima navedeno preslikavanje.
Reˇsenje: Ovo znaˇci da se svakom realnom broju x dodeljuje kao slika
njegov kvadrat x
2
. Zavisnost izmed¯u originala x i odgovaraju´ce slike y data
je odred¯enim zakonom pridruˇzivanja. Ovaj zakon moˇzemo iskazati formulom
f(x) = x
2
, tj. y = x
2
. Tada za funkciju f kaˇzemo da je zadata analitiˇcki,
tj. da je to analitiˇcki prikaz realne funkcije.
Svakako, funkcije se zadaju analitiˇcki ukoliko je to mogu´ce. Za ove funkcije,
ˇciji su domen i kodomen skupovi realnih brojeva kaˇzemo i da su numeriˇcke
funkcije. Za kodomen se kod njih uzima maksimalan podskup skupa realnih
brojeva na kome je definisana formula kojom je zadata funkcija, odnosno
skup svih realnih brojeva x za koje f(x) ima smisla u skupu realnih brojeva
(f(x) ∈ R).
4.2 Vrste preslikavanja
Definicija 3. Preslikavanje f : X → Y je preslikavanje skupa X ”na”
skup Y (sirjektivno preslikavanje), u oznaci f : X
na
−→ Y , ako je f(X) = Y ,
tj.
f : X
na
−→ Y ⇐⇒ f(X) = Y
ili
(∀y ∈ Y )(∃x ∈ X)(y = f(x)).
Primer 4. Navesti dva primera preslikavanja ”na”.
Reˇsenje:
1) Neka je f : R → R, pri ˇcemu je
f = ¦(x, y)[x ∈ R∧ y = x
3
¦
Navedeno preslikavanje (funkcija) je ”na” i x je nezavisno promenljiva
ili argument, a y je zavisno promenljiva.
2) Preslikavanje skupa X = ¦1, 2, 3, 4¦ na skup Y = ¦a, b, c¦ koje je
zadato sa
f =

1 2 3 4
a b a c

.
36 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
Definicija 4. Preslikavanje f : X −→ Y je ”jedan - jedan” (obostrano-
jednoznaˇcno ili injektivno) preslikavanje, u oznaci f : X
1−1
−→Y , ako razliˇcitim
originalima odgovaraju razliˇcite slike
(∀x
1
, x
2
∈ X)(x
1
= x
2
⇒ f(x
1
) = f(x
2
))
tj.
(∀x
1
, x
2
∈ X)(f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
).
Primer 5. Navesti dva primera preslikavanja ”1-1”.
Reˇsenje:
1) Neka je f : R → R, pri ˇcemu je
f(x) = 5x −1.
Tada je zaista
f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ 5x
1
−1 = 5x
2
−1 ⇒ 5x
1
= 5x
2
⇒ x
1
= x
2
.
2) Neka je A = ¦1, 2, 3, 4¦, B = ¦a, b, c, d¦. Tada je preslikavanje f :
A → B dato sa
f =

1 2 3 4
b a d c

”1-1” preslikavanje.
Definicija 5. Ako je preslikavanje f : X −→ Y ”1-1” i ”na” tada kaˇzemo
da je f bijektivno preslikavanje (bijekcija).
Primer 6. Navesti primer bijektivnog preslikavanja f skupa X = ¦1, 3, 5, 7¦
na skup Y = ¦a, b, c, d¦.
Reˇsenje:
f =

1 3 5 7
a c b d

Definicija 6. Bijektivno preslikavanje f : X → X skupa X na samog
sebe zovemo i transformacija skupa X. Ako je X konaˇcan skup, onda za
bijektivno preslikavanje f : X → X kaˇzemo da je permutacija skupa
X. Ukoliko je (∀x ∈ X)(f(x) = x) preslikavanje nazivamo identiˇcko i
oznaˇcavamo ga sa I
X
.
4.3. Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje 37
Definicija 7. Preslikavanje f : X → Y je konstantno preslikavanje ako se
svi elementi skupa X preslikavaju u jedan i samo jedan element skupa Y , tj.
(∀x ∈ X) (∃c ∈ Y ) f(x) = c .
Definicija 8. Neka su data dva skupa X i Y . Skupovi X i Y su ekviva-
lentni, u oznaci X ∼ Y , ako postoji bijekcija skupa X na skup Y. Za takve
skupove se joˇs kaˇze da su ekvipotentni (jednakobrojni), odnosno da imaju
istu kardinalnost (card(X) = card(Y ))
2
.
Definicija 9. Neka je dat skup X i njegov pravi podskup X

(X

⊂ X). Za
skup X kaˇzemo da je beskonaˇcan ako je ekvivalentan nekom svom pravom
podskupu X

. U protivnom, skup X je konaˇcan.
Primer 7. Da li je skup svih prirodnih brojeva N beskonaˇcan?
Reˇsenje: Skup N je beskonaˇcan, jer je ekvivalentan svom pravom pod-
skupu P = ¦2, 4, 6, ..., 2n, ...¦. Zaista, postoji bijekcija f : N −→ P defi-
nisana formulom f(x) = 2x.
Definicija 10. Za skup X kaˇzemo da je prebrojiv skup ako je ekvivalentan
skupu prirodnih brojeva.
Primer 8. Navesti jedan prebrojiv skup.
Reˇsenje: Na osnovu prethodnog zadatka, poˇsto je funkcija f(x) = 2x
bijekcija, skup svih parnih brojeva je prebrojiv.
4.3 Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje
Definicija 11. Neka su data tri neprazna skupa X, Y i Z i neka su data
preslikavanja g : X −→ Y i f : Y −→ Z. Tada za preslikavanje h : X −→
Z odred¯eno sa (∀x ∈ X) h(x) = f(g(x)), a u oznaci h = f ◦ g kaˇzemo da je
proizvod (slaganje, kompozicija) preslikavanja f i g. Funkcija h je sloˇzena
funkcija.
Primer 9. Neka su dati skupovi X = ¦1, 2, 3¦, Y = ¦a, b¦ i Z = ¦d, e, k¦,
kao i preslikavanje
2
O tome ´ce viˇse reˇci biti u metodici matematike.
38 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
g =

1 2 3
a b b

f =

a b
e k

Na´ci proizvod preslikavanja h = f ◦ g.
Reˇsenje:
h = f ◦ g =

a b
e k

1 2 3
a b b

= f(g(x)) =

1 2 3
e k k

.
Primer 10. Za preslikavanja f(x) = 4x −6 i g(x) = 3x
2
+ 4x na´ci:
1) f(g(x)) =?
2) g(−10x + 5f(x)) =?
Reˇsenje:
1) f(g(x)) = f(3x
2
+ 4x) = 4(3x
2
+ 4x) −6 = 12x
2
+ 16x −6.
2) g(−10x+5f(x)) = g(−10x+5(4x−6)) = g(10x−30) = 3(10x−30)
2
+
4(10x −30) = 300x
2
−1760x + 2580.
Teorema 1. Kompozicija preslikavanja nije komutativna. ( Komutativnost
ne vaˇzi ˇcak ni tada kada je f : X → Y i g : Y → X ).
Primer 11. Neka su data preslikavanja f : X → Y, g : Y → Z i h : Z → S.
Tada vaˇzi da je
(h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f).
Reˇsenje: ((h ◦ g) ◦ f : X → S kao i h ◦ (g ◦ f) : X → S
(h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f)
1)
(∀x ∈ X) ((h ◦ g) ◦ f) (x) = h ◦ g(f(x)) = h(g(f(x)))
⇒ ((h ◦ g) ◦ f) (x) = h(g(f(x)))
4.3. Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje 39
2)
(∀x ∈ X) (h ◦ (g ◦ f))(x) = h((g ◦ f)(x)) = h(g(f(x)))
⇒ (h ◦ (g ◦ f)) (x) = h(g(f(x))).
Iz 1) i 2) sledi tvrd¯enje.
Definicija 12. Neka je f : X → Y bijektivno preslikavanje, a I
X
identiˇcko
preslikavanje skupa X. Preslikavanje f
−1
: Y −→ X, koje ima osobinu da
je f
−1
◦ f = I
X
, nazivamo inverzno preslikavanje preslikavanja f.
Primer 12. Neka je f preslikavanje R −→ R odred¯eno formulom f(x) =
3x −2. Na´ci inverzno preslikavanje.
Reˇsenje: Za nalaˇzenje inverznog preslikavanja potrebno je najpre utvrditi
da je dato preslikavanje ”na” i ”1−1” preslikavanje. Poˇsto je (∀y ∈ R)(∃x ∈
R)(y = f(x)) navedeno preslikavanje je ”na”. Pokaˇzimo da je i ”1−1”. Treba
pokazati da iz f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
. U konkretnom primeru imamo da
je za x
1
f(x
1
) = 3x
1
− 2, a za x
2
je f(x
2
) = 3x
2
− 2. Poˇstuju´ci jednakost
f(x
1
) = f(x
2
), dobijamo da je 3x
1
−2 = 3x
2
−2 ⇒ 3x
1
= 3x
2
⇒ x
1
= x
2
,
tj. iz f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
za sve x
1
, x
2
∈ R, ˇsto znaˇci da
je f ”1-1” preslikavanje. Kako smo utvrdili neophodan uslov, to sada
prelazimo na odred¯ivanje formule za f
−1
. U tom cilju polazimo od je-
dnakosti f
−1
(f(x)) = x, a ˇsto nas dovodi do jednaˇcine posebne vrste, do tzv.
funkcionalne jednaˇcine, jer je nepoznata funkcija. Reˇsavamo je na slede´ci
naˇcin: za izraz 3x−2 uvodimo novi izraz, na primer a, tj. a = 3x−2. Sada,
reˇsavanjem te jednaˇcine po x dobijamo da je:
f
−1
(3x −2) = x ⇒

a = 3x −2 ⇒ a + 2 = 3x ⇒
a + 2
3
= x

⇒ f
−1
(a) =
a + 2
3
,
tj. ako koristimo uobiˇcajenu oznaku x, ima´cemo da je inverzna funkcija
datoj funkcija
f
−1
(x) =
x + 2
3
.
40 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
4.4 Zadaci
1. Neka su dati skupovi X = ¦2, 4, 6, 8¦ i Y = ¦a, b, c, d¦. Koji od navedenih
podskupova f, g i h skupa X Y definisani sa :
1) f = ¦(2, d), (4, c), (8, b), (4, a)¦,
2) g = ¦(4, b), (6, c), (8, d)¦,
3) h = ¦(2, a), (4, b), (6, c), (8, a)¦.
su preslikavanja?
2. Da li su preslikavanja f = x
2
− 2 i g =
x −1
x −2
na skupu racionalnih
brojeva preslikavanja ”na”?
3. Da li su preslikavanja f = 3x − 2x
3
i g =
4
x
2
−2
na skupu racionalnih
brojeva preslikavanja ”na” ili ”1-1”?
4. Da li su preslikavanja iz prethodna dva zadatka na skupu racionalnih
brojeva bijekcije?
5. Da li je preslikavanje f : X → Y , gde su skupovi X = ¦a, b, c, d¦ i
Y = ¦5, 6, 7, 8, 9¦, dato sa
f =

d b a c
7 5 6 9

bijekcija?
6. Na skupu X¦a, b, 1, 2¦ definisati jedno identiˇcko preslikavanje.
7. Data su preslikavanja f(x) = 3x−4 i g(x) = 4x
3
−3x na skupu raciona-
lnih brojeva. Na´ci
1) (f ◦ g)(x),
2) (g ◦ f)(x),
3) (f ◦ g
2
)(x),
4) g(4x −3f(x)).
8. Neka je preslikavanje f : Q −→ Q dato sa f(x) = 7 + 8x. Da li je
preslikavanje bijekcija, a ako jeste na´ci inverzno.
Glava 5
Algebarske strukture
5.1 Definicija operacije
Definicija 1. Neka je A neprazan skup i n ≥ 1 prirodan broj. Pod n -
arnom operacijom ω na nepraznom skupu A podrazumevamo preslikavanje
f : A
n
→ A. Pri tome za svako a
1
, a
2
, ..., a
n
∈ A postoji jedno a
n+1
∈ A,
tako da je ((a
1
, ..., a
n
), a
n+1
) ∈ ω, tj. ω(a
1
, ..., a
n
) = a
n+1
.
Broj n odred¯uje tzv. arnost ili rang operacije ω.
Specijalno za n = 1 imamo unarnu a za n = 2 imamo binarnu operaciju.
Kod binarnih operacija domen je A
2
(skup ured¯enih parova ˇcije su kompo-
nente elementi skupa A). Ako elemente domena obeleˇzimo sa u, a elemente
kodomena A sa z, tada odnos izmed¯u njih zapisujemo sa ω(u) = z. Dakle,
svakom paru elemenata x, y ∈ A pridruˇzuje se jedan element z ∈ A takav
da je ω(x, y) = z, ˇsto zapisujemo sa xωy = z. Same binarne operacije
obeleˇzavamo uglavnom sa +, , ∗, ◦ ili na neki drugi naˇcin. Tako umesto
ω(x, y) piˇsemo npr. x ∗ y, tj. x ∗ y = z.
Primer 1. Navesti primere unarne, binarne, ternarne i n-arne operacije.
Reˇsenje:
1) Unarna: Operacija ω(x) = −x na skupu celih brojeva Z.
2) Binarna: Na skupu celih brojeva Z imamo operacije zbira ω
1
(x, y) =
x +y i proizvoda ω
2
(x, y) = x y.
3) Ternarna: Na skupu celih brojeva definiˇsimo operaciju ω na slede´ci
naˇcin ω(x, y, z) = x +y −z.
41
42 Glava 5. Algebarske strukture
Ova ista operacija na skupu prirodnih brojeva N nije ternarna ope-
racija, jer recimo ω(2, 3, 7) nije prirodan broj.
4) n-arna: Na skupu prirodnih brojeva N moˇze se definisati operacija na
slede´ci naˇcin : svakoj ured¯enoj n-torci prirodnih brojeva pridruˇzujemo
njihov najve´ci zajedniˇcki delilac.
Definicija 2. Parcijalna (delimiˇcna) binarna operacija skupa A je preslika-
vanje nekog pravog podskupa skupa A
2
u skup A.
Primer 2. Navesti primere delimiˇcne (parcijalne, uslovne) operacije.
Reˇsenje: Deljenje je delimiˇcna operacija u skupu racionalnih brojeva Q,
jer je izraz
x
y
definisan pod uslovom da je y = 0.
Operacije se prikazuju pomo´cu Kelijevih tablica. Slede´ca Kelijeva tablica
definiˇse jednu binarnu operaciju ∗ na skupu ¦a, b¦:
∗ a b
a a b
b a a
Prema ovoj tablici je: a ∗ a = a, a ∗ b = b, b ∗ a = a i b ∗ b = a.
Kada je na skupu definisana jedna ili viˇse operacija, tada kaˇzemo da je
zadata algebarska struktura.
Definicija 3. Za skup A ⊆ X kaˇzemo da je zatvoren u odnosu na operaciju
◦ definisanu na skupu X ako je
(∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) .
Primer 3. Da li je svaki neprazan podskup A skupa prirodnih brojeva N
zatvoren u odnosu na operaciju NZS (najmanji zajedniˇcki sadrˇzilac)? Na−
vesti joˇs neke primere.
Reˇsenje: Jeste, jer je ispunjen uslov (∀x, y ∈ A) x NZS y ∈ A. Skup
svih parnih celih brojeva zatvoren je u odnosu na operacije ”+”. Med¯utim,
to ne vaˇzi za skup neparnih celih brojeva.
5.2. Grupoid 43
5.2 Grupoid
Definicija 4. Neka je A neprazan skup. Ured¯enu dvojku (A, ◦) nazivamo
grupoid ako je skup A zatvoren u odnosu na operacija ◦ tj.
(∀x, y)(x, y ∈ A ⇒ x ◦ y ∈ A).
Definicija 5. Neka su na skupu A definisane dve binarne operacije ◦ i ∗.
Kaˇzemo da je operacija ◦ levo distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je
(∀x, y, z ∈ A) x ◦ (y ∗ z) = (x ◦ y) ∗ (x ◦ z) .
Operacija ◦ je desno distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je
(∀x, y, z ∈ A) (y ∗ z) ◦ x = (y ◦ x) ∗ (z ◦ x) .
Za operaciju ◦ kaˇzemo da je distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je i
levo i desno distributivna u odnosu na operaciju ∗.
Definicija 6. Neka je (A, ◦) grupoid. Tada
ako vaˇzi onda je grupoid A
(∀x ∈ A)(∀z ∈ A)(∀y ∈ A)
x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ z asocijativan
(∃e ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ e = e ◦ x = x) sa jedinicom e
(ili sa neutralnim elementom)
(∃0 ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ 0 = 0 ◦ x = 0) sa nulom 0
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(x ◦ y = y ◦ x) komutativan (ili Abelov)
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A)
x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ (x ◦ z) distributivan
(x ◦ y) ◦ z = (x ◦ z) ◦ (y ◦ z)
(∀x ∈ A)(x ◦ x = x) idempotentan
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A)
x ◦ y = x ◦ z ⇒ y = z kancelativan
y ◦ x = z ◦ x ⇒ y = z
44 Glava 5. Algebarske strukture
Primer 4. Ako za operaciju ◦ postoji neutralni element, tada je on jedi-
nstven. Dokazati.
Reˇsenje: Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa e i e
1
(e =
e
1
). Tada je (e ◦ e
1
= e
1
◦ e = e ∧ e
1
◦ e = e ◦ e
1
= e
1
) ⇒ e = e
1
ˇsto je
protivureˇcno pretpostavci da je e = e
1
.
Primer 5. Za operacije sabiranje i mnoˇzenje u skupu celih brojeva Z odre-
diti neutralne elemente.
Reˇsenje: To su brojevi 0 i 1 redom.
Definicija 7. Za element x grupoida (A, ◦) sa jediniˇcnim elementom e, el-
ement x
−1
je inverzni ako vaˇzi:
x ◦ x
−1
= x
−1
◦ x = e.
Primer 6. Neka je na skupu A definisana neka asocijativna operacija za
koju postoji neutralni element e. Ako pri tom postoji i inverzni element x
−1
elementa x ∈ A, tada je on jedinstven. Dokazati.
Reˇsenje: Dokaz izvodimo polaze´ci od protivureˇcne pretpostavke. Neka
postoje dva inverzna elementa x
−1
1
i x
−1
2
(x
−1
1
= x
−1
2
) elementa x. Tada je

x
−1
1
◦ x

◦ x
−1
2
= e ◦ x
−1
2
= x
−1
2
∧ x
−1
1

x ◦ x
−1
2

= x
−1
1
◦ e = x
−1
1
.
Kako je operacija ◦ asocijativna, to je i

x
−1
1
◦ x

◦ x
−1
2
= x
−1
1

x ◦ x
−1
2

,
a ˇsto znaˇci da je i x
−1
1
= x
−1
2
, ˇsto je protivreˇcno pretpostavci da je x
−1
1
= x
−1
2
.
5.3 Grupa, prsten, polje
Definicija 8. Grupoid (A, ◦) nazivamo polugrupa (ili semigrupa) ako je
ope- racija ◦ asocijativna.
Definicija 9. Polugrupu (A, ◦) nazivamo grupa ako ona ima neutralni ele-
ment i ako svaki element ima inverzni.
Teorema 1. Neka je (A, ◦) grupa. Tada je za sve x, y, z ∈ A
x ◦ y = x ◦ z ∧ y ◦ a = z ◦ a ⇒ y = z.
5.3. Grupa, prsten, polje 45
Teorema 2. Neka je (A, ◦) grupa. Tada za sve a, b ∈ A jednaˇcine
a ◦ x = b i y ◦ a = b
imaju jedinstveno reˇsenje po x i po y.
Definicija 10. Grupu (A, ◦) nazivamo komutativna ili Abelova grupa ako
je operacija ◦ komutativna.
Primer 7. Navesti primer polugrupe i komutativne grupe.
Reˇsenje:
1) Grupoid (N, +) je polugrupa.
2) Grupoid (Z, +) je komutativna grupa, a (Z, ) nije grupa. Takod¯e,
(Q, +) je komutativna grupa, a (Q, ) nije grupa.
Primer 8. Na skupu A = ¦e, a, b, c¦ ispitati osobine algebarske strukture
(A, ◦), gde je operacija ◦ data tablicom:
◦ e a b c
e e a b c
a a e c b
b b c e a
c c b a e
Reˇsenje:
1) Iz tablice se neposredno proverava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je
skup A zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid.
2) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer
a ◦ (b ◦ c) = a ◦ a = e = c ◦ c = (a ◦ b) ◦ c.
Sledi da je (A, ◦) polugrupa.
3) Poˇsto je e ◦ e = e, e ◦ a = a ◦ e = a, e ◦ b = b ◦ e = b i e ◦ c = c ◦ e = c
imamo da je element e jediniˇcni element grupoida (A, ◦).
4) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x
−1
i on je x
−1
= x.
46 Glava 5. Algebarske strukture
5) Operacija ◦ je komutativna, jer je: a ◦ b = c = b ◦ a, a ◦ c = b = c ◦ a i
b ◦ c = a = c ◦ b.
Na osnovu 2), 3), 4) i 5) imamo da je (A, ◦) komutativna grupa.
Definicija 11. Ured¯enu trojku (A, ∗, ◦), gde je A neprazan skup, a ∗ i ◦ dve
binarne operacije skupa A nazivamo prsten, ako je
1. (A, ∗) Abelova grupa
2. (A, ◦) polugrupa
3. ◦ distributivna u odnosu na ∗.
Primer 9. Na skupu A = ¦0, 1, 2, 3¦ date su operacije ∗ i ◦ tablicama:
∗ 0 1 2 3
0 0 1 2 3
1 1 2 3 0
2 2 3 0 1
3 3 0 1 2
◦ 0 1 2 3
0 0 0 0 0
1 0 1 2 3
2 0 2 0 2
3 0 3 2 1
Dokazati da je (A, ∗, ◦) prsten.
Reˇsenje: Struktura (A, ∗, ◦) je prsten ako vaˇzi:
1) struktura (A, ∗) komutativna grupa,
2) struktura (A, ◦) polugrupa,
3) ◦ distributivna u odnosu na ∗.
1) a) Iz tablice se uoˇcava da je (∀x, y ∈ A) (x ∗ y ∈ A) pa je skup A
zatvoren u odnosu na operaciju ∗. Sledi da je (A, ∗) grupoid.
b) Operacija ∗ je asocijativna. Na primer
0 ∗ (1 ∗ 2) = 0 ∗ 3 = 3 = 1 ∗ 2 = (0 ∗ 1) ∗ 2.
Sledi da je (A, ∗) polugrupa.
c) Poˇsto je 0∗0 = 0, 0∗1 = 1∗0 = a, 0∗2 = 2∗0 = 2 i 0∗3 = 3∗0 = 3
imamo da je element e

= 0 jediniˇcni element grupoida (A, ∗).
5.3. Grupa, prsten, polje 47
d) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x
−1
i to: za x = 0 inverzni
je x
−1
= 0, za x = 1 inverzni je x
−1
= 3, za x = 2 inverzni je
x
−1
= 2.
e) Operacija ∗ je komutativna jer je: 1∗2 = 3 = 2∗1, 1∗3 = 0 = 3∗1
i 2 ∗ 3 = 1 = 3 ∗ 2.
Na osnovu b), c), d) i e) imamo da je (A, ∗) komutativna grupa.
2) struktura (A, ◦) polugrupa,
a) Iz tablice se uoˇcava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A
zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid.
b) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer
3 ◦ (1 ◦ 2) = 3 ◦ 2 = 2 = 1 ◦ 2 = (3 ◦ 1) ◦ 2.
Sledi da je (A, ∗) polugrupa.
c) Imamo da je 2 ◦ 2 = 0 i 2 = 0.
Na osnovu b) i c) imamo da je (A, ◦) najviˇse polugrupa.
3) Da je ◦ distributivna u odnosu na ∗ proveravamo zamenom direktno
iz tablica.
Definicija 12. Prsten (A, ∗, ◦) zovemo polje, ako je (A`¦e

¦, ◦) Abelova
grupa, gde je e

neutralni element operacije ◦.
Primer 10. Navesti primere algebarskih struktura koje su prsten i polje.
Reˇsenje:
1) (Z, +, ) je prsten celih brojeva.
2) (Q, +, ) je polje racionalnih brojeva.
Definicija 13. Preslikavanje f : A → B se naziva homomorfizam strukture
(A, ◦) u (B, ) ako vaˇzi:
(∀x, y ∈ A) ( f(x ◦ y) = f(x) f(y) ).
Ako je uz to preslikavanje f(x) bijekcija, onda se naziva izomorfizam. Ovako
preslikavanje definisano na istoj algebarskoj strukturi se naziva automo-
rfizam.
48 Glava 5. Algebarske strukture
5.4 Zadaci
1. Da li su strukture (N, −) i (N, :) grupoidi?
2. Za a, b ∈ N date su operacije:
1) a ◦ b =
−b + 4
a + 12
,
2) a ◦ b = a + 4b,
3) a ◦ b = 12 −ab.
Ispitati komutativnost i asocijativnost navedenih operacija. Izraˇcunati: −1◦
−2, 4 ◦ 9 i −12 ◦ 9.
3. Neka je na skupu N
0
definisana operacija ∗ sa: a ∗ b = a + 3b. Ispitati
da li postoji jediniˇcni element.
4. Na skupu A = ¦a, b, c¦ data je operacija ◦
◦ a b c
a a b c
b b c a
c c a b
Koji od elemenata iz skupa A ima inverzni element? Da li je operacija ◦
komutativna?
5. Na skupu A = ¦a, b, c, d¦ date su operacije ∗ i ◦ tablicama:
∗ a b c d
a a x
1
c d
b b c x
2
a
c x
3
d a b
d d a b x
4
◦ a b c d
a a a y
1
a
b a y
2
c d
c y
3
c a c
d a d c y
4
Odrediti x
i
, y
i
∈ A; i = 1, 2, 3, 4, tako da je algebarska struktura (A, ∗, ◦)
prsten.
6. Neka je (Z, +, ) prsten celih brojeva i (¦0, 1¦, +, ) polje. Preslikavanje
f : Z → ¦0, 1¦, za n ∈ Z, dato je sa
f(x) =

1, x = 2n
0, x = 2n + 1
Ispitati da li je f(x) homomorfizam.
Glava 6
Skupovi brojeva
6.1 Prirodni brojevi
Sluˇze´ci se intuitivnim pristupom, moˇzemo re´ci da je prirodan broj x svaki
element x ∈ N, gde je skup N dat sa
N = ¦1, 2, 3, 4, . . .¦
ˇ
Cesto u praksi skup prirodnih brojeva proˇsirujemo (dodajemo nove ele-
mente) sa brojem 0 i tada ga oznaˇcavamo sa N
0
. Kao ˇsto je poznato,
na proˇsirenom skupu prirodnih brojeva N
0
za operacije sabiranja (+) i
mnoˇzenja () vaˇzi:
x +y = y +x x y = y x komutativnost
(x +y) +z = x + (y +z) (x y) z = x (y z) asocijativnost
x + 0 = x x 1 = x jediniˇcini element
x (y +z) = x y +x z distributivnost
(y +z) x = y x +z x u odnosu na +
Intuitivno zasnivanje nauˇcne teorije moˇze dovesti do protivreˇcnosti. Ovaj
nedostatak se prevazilazi aksiomatskim zasnivanjem nauˇcnih teorija, ˇsto
´cemo pokazati na primeru skupa prirodnih brojeva.
U aksiomatski zasnovanoj teoriji kre´ce se od osnovnih pojmova i aksioma.
Osnovni pojmovi se ne definiˇsu i o njima jednostavno postoji samo intuitivna
predstava. Pojmovi koji nisu osnovni nazivaju se izvedeni pojmovi. Osobine
pojmova (osnovnih i izvedenih) iskazujemo pomo´cu tvrd¯enja. Aksiome su
49
50 Glava 6. Skupovi brojeva
tvrd¯enja koja ne dokazujemo, ve´c ih prihvatamo kako su navedena. Tvrd¯enja
koja nisu aksiome nazivamo teoreme i njih je potrebno dokazati na osnovu
aksioma ili ve´c prethodno dokazanih teorema.
Metoda ˇcija je osnovna karakteristika da se svi novi zakljuˇcci izvode iz ranije
utvrd¯enih zakljuˇcaka, tj. svaka nova teorema se dokazuje na osnovu aksioma
i ve´c dokazanih teorema, naziva se deduktivna metoda.
Aksiome skupa prirodnih brojeva poznate su pod nazivom Peanove aksi-
ome. Polaze´ci od osnovnih pojmova
- konstante, u oznaci 1 (jedan)
- unarne operacije, u oznaci

(prim)
- pojma skupa
Peanove aksiome glase:
A
1
: 1 je prirodan broj.
1 ∈ N
A
2
: Za svaki prirodan broj x postoji jedan i samo jedan njegov sledbenik
x

koji je takod¯e prirodan broj. (Broj x zovemo prethodnik broja x

).
(∀x ∈ N) (∃
1
x

∈ N)
A
3
: 1 nije sledbenik ni jednog prirodnog broja.
(∀x ∈ N) (1 = x

)
A
4
: Ako su sledbenici dva prirodna broja jednaki, onda su ta dva prirodna
broja jednaka.
(∀x, y ∈ N) (x

= y

⇒ x = y)
A
5
: Neka je skup M ⊆ N. Ako vaˇzi:
1) 1 ∈ M,
2) x ∈ M ⇒ x

∈ M,
tada je M = N.
6.1. Prirodni brojevi 51
Poslednja aksioma A
5
se naziva aksioma matematiˇcke indukcije i ima veliku
primenu prilikom dokazivanja raznih tvrd¯enja na skupu prirodnih brojeva i
tu se pojavljuje u slede´coj formulaciji:
A

5
: Neko tvrd¯enje koje se odnosi na prirodne brojeve taˇcno je za svaki
prirodan broj ako ima slede´ca dva svojstva
1) Tvrd¯enje je taˇcno za broj 1.
2) Ako je tvrd¯enje taˇcno za broj n, onda je taˇcno i za broj n+1.
Primer 1. Dokazati da za svaki prirodan broj n vaˇzi 2
n
> n.
Reˇsenje: Imamo da je
(i) tvrd¯enje taˇcno za broj 1, jer je 2
1
> 1.
(ii) Pretpostavimo da tvrd¯enje vaˇzi za n.
(iii) Pokaˇzimo da vaˇzi za n + 1. Imamo da je 2
n+1
= 2 2
n
> 2n ≥ n + 1,
ˇcime smo dokazali da tvrd¯enje vaˇzi za svaki prirodan broj n.
Na osnovu aksiome A
1
imamo da je 1 prirodan broj. Na osnovu aksiome
A
2
imamo da postoji taˇcno jedan sledbenik 1

koga oznaˇcavamo simbolom
2. Poˇsto je 2 prirodan broj, on na osnovu aksiome A
2
ima samo jednog
sledbenika 2

, koji po aksiomi A
3
nije 1, te ga oznaˇcavamo simbolom 3.
Sledbenik 3

, po aksiomi A
4
ne moˇze biti 2 jer je on ve´c sledbenik broja 1,
te ga oznaˇcavamo sa 4 itd., za sve prirodne brojeve u skladu sa aksiomom
A
5
. Na taj naˇcin aksiomatski formiramo skup prirodnih brojeva
N = ¦1, 2, 3, 4, . . .¦
U aksiomatski zasnovanoj teoriji prirodnih brojeva uvodimo operacije
sabiranje i mnoˇzenje na slede´ci naˇcin:
Definicija 1. Sabiranje na skupu prirodnih brojeva, u oznaci +, je binarna
operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x + 1 = x

2) (∀x, y ∈ N) x +y

= (x +y)

Primer 2. Dokazati da je 7 + 3 = 10.
52 Glava 6. Skupovi brojeva
Reˇsenje: Imamo da je
7+3 = 7+2

= (7+2)

= (7+1

)

= ((7+1)

)

= ((7

)

)

= (8

)

= (9)

= 10.
U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju sabirci, dok se broj 10 naziva
zbir.
Definicija 2. Mnoˇzenje na skupu prirodnih brojeva, u oznaci , je binarna
operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x 1 = x
2) (∀x, y ∈ N) x y

= x y +x
Primer 3. Dokazati da je 7 3 = 21.
Reˇsenje: Imamo da je
7 3 = 7 2

= 7 2 + 7 = 7 1

+ 7 = (7 1 + 7) + 7 = 7 + 7 + 7 = 21.
U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju ˇcinioci, dok se broj 21 naziva
proizvod.
Na poˇcetku ove glave navedena su tvrd¯enja koja vaˇze za operacije sabi-
ranje i mnoˇzenje. Pored njih vaˇze i slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 1. Neka su x, y, z ∈ N. Tada je
1) x = y ⇔ x +z = y +z
2) x +x +. . . +x
. .. .
y puta
= y x
Definicija 3. Stepenovanje prirodnog broja x prirodnim brojem n, u oznaci
x
n
, je binarna operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x
1
= x
2) (∀x, n ∈ N) x
n

= x
n
x
Broj x
n
je stepen, broj x je osnova ili baza, a broj n je izloˇzilac ili eksponent.
6.1. Prirodni brojevi 53
Primer 4. Dokazati da je 7
3
= 343.
Reˇsenje: Imamo da je
7
3
= 7
2

= 7
2
7 = 7
1

7 = (7
1
7) 7 = 7 7 7 = 343.
Osobine stepenovanja na skupu prirodnih brojeva iskazane su slede´com
teoremom:
Teorema 2. Neka su x, y, n, m ∈ N. Tada je
1) x x . . . x
. .. .
n puta
= x
n
2) x
n
x
m
= x
n+m
3) (x
n
)
m
= x
n·m
4) (x y)
n
= x
n
y
n
Primer 5. Dokazati da je 4
3
= 64.
Reˇsenje: Imamo da je
4
3
= 4
2

= 4
2
4 = 4
1

4 = (4
1
4) 4 = 4 4 4 = 64.
Pre definicije operacije oduzimanja neophodno je uvesti definicije relacija
manje (u oznaci < ), manje ili jednako (u oznaci ≤ ), ve´ce (u oznaci > ) i
ve´ce ili jednako (u oznaci ≥ ).
Definicija 4. Za x, y ∈ N relacije <, ≤, > i ≥ definiˇsemo na slede´ci naˇcin:
1) x < y ⇔ (∃z ∈ N) y = x +z
2) x ≤ y ⇔ x < y ∨ x = y
3) x > y ⇔ y < x
4) x ≥ y ⇔ x > y ∨ x = y
Navedene relacije imaju slede´ce osobine:
Teorema 3. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Tada je:
1) x ≤ y ∧ y ≤ x ⇒ x = y
54 Glava 6. Skupovi brojeva
2) x < y ∧ y < z ⇒ x < z
3) x ≤ y ∧ y ≤ z ⇒ x ≤ z
4) x > y ∧ y > z ⇒ x > z
5) x ≥ y ∧ y ≥ z ⇒ x ≥ z
6) x < y ⇔ x +z < y +z
7) x < y ∧ u < v ⇒ x +u < y +v
8) x < y ⇔ x z < y z
9) x < y ∧ u < v ⇒ x u < y v
U glavi 7 opˇsirnije ´cemo razmotriti linearne jednaˇcine sa jednom nepo-
znatom. Pre toga, uoˇcimo jednaˇcinu:
x + 1 = 1
Ova jednaˇcina nema reˇsenja u skupu N (jer je x

= 1 u suprotnosti sa
Peanovom aksiomom A
3
). Analogno se utvrd¯uje da za a, b ∈ N i a < b
jednaˇcina x +b = a nema reˇsenja u skupu N.
Teorema 4. Za a, b ∈ N postoji jedan i samo jedan prirodan broj x takav
da je x +b = a ako i samo ako je b < a.
Na osnovu navedene teoreme slede´ca definicija je korektna:
Definicija 5. Za b < a, oduzimanje prirodnog broja b od prirodnog broja a,
u oznaci a − b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a
i b pridruˇzuje prirodan broj x na slede´ci naˇcin x +b = a.
To zapisujemo i sa
x = a −b
Broj a je umanjenik, broj b je umanjilac a broj x je razlika.
Oduzimanje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija
jer je definisana samo u sluˇcaju kada je b < a (umanjilac je manji od umanje-
nika).
Teorema 5. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Ako je umanjilac manji od uma-
njenika onda vaˇzi:
6.1. Prirodni brojevi 55
1) x −y = u −v ⇔ x +v = y +u
2) x < y −z ⇔ x +z < y
3) x −y < z ⇔ x < z +y
4) x −y < u −v ⇔ x +v < y +u
5) x + (y −z) = (x +y) −z
6) (x −y) + (u −v) = (x +u) −(y +v)
7) x −(y −z) = (x +z) −y
8) (x −y) −z = x −(y +z)
9) (x −y) −(u −v) = (x +v) −(y +u)
10) x (y −z) = x y −x z
11) x = y ⇒ x z = y z
12) x z = y z ⇒ x = y
Pre definicije operacije oduzimanje morali smo da definiˇsemo relaciju
<. Analogno, pre definicije operacije deljenja moramo definisati binarnu
relaciju ”se sadrˇzi”, na slede´ci naˇcin:
Definicija 6. Prirodan broj x se sadrˇzi u prirodnom broju y, u oznaci x[y,
ako i samo ako postoji z ∈ N takav da je y = x z.
Ako je x[y moˇze se pokazati da postoji taˇcno jedan takav z ∈ N da je y = xz.
Na osnovu toga, slede´ca definicija je korektna:
Definicija 7. Za b[a, deljenje prirodnog broja a sa prirodnim brojem b, u
oznaci a : b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b
pridruˇzuje prirodan broj x na slede´ci naˇcin a = x b.
To zapisujemo i sa
x = a : b
Broj a je deljenik, broj b je delilac a broj x je koliˇcnik.
ˇ
Cesto koliˇcnik a : b
predstavljamo i u obliku
a
b
56 Glava 6. Skupovi brojeva
i tada
a
b
nazivamo razlomak, broj a brojilac, dok broj b nazivamo imenilac.
Deljenje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer
je definisana samo u sluˇcaju kada je b[a.
Ukoliko je b[a, tada kaˇzemo i da je broj a deljiv brojem b = 0.
6.2 Celi brojevi
U prethodnom poglavlju pokazali smo kako se aksiomatski zasniva skup
prirodnih brojeva sa osnovnim raˇcunskim operacijama. Osnovna namera
je bila da se pokaˇze naˇcin aksiomatskog zasnivanja odred¯enih matematiˇckih
teorija. Dalja izgradnja skupova brojeva ne´ce biti aksiomatska, ve´c viˇse intu-
itivna (zbog namene ovog udˇzbenika). Na aksiomatski zasnivanom skupu
prirodnih brojeva ve´c smo naglasili da je operacija oduzimanja uslovna ope-
racija, jer jednaˇcina x + b = a ima reˇsenje po x samo u sluˇcaju b < a.
ˇ
Sta
su reˇsenja jednaˇcine u sluˇcaju kada je:
1) b = a
2) b > a ?
Ako ˇzelimo da damo odgovor na ovo pitanje moramo skup prirodnih brojeva
proˇsiriti, u prvom sluˇcaju brojem 0, a u drugom sluˇcaju brojevima iz skupa
koji ´cemo nazvati skup celih negativnih brojeva, u oznaci Z

, koga definiˇsemo
sa:
Z

= ¦−x[x ∈ N¦.
Na taj naˇcin smo dobili novi skup, skup celih brojeva, koga oznaˇcavamo sa
Z i definiˇsemo sa:
Z = N ∪ ¦0¦ ∪ Z

.
Iz praktiˇcnih razloga kada govorimo o skupu celih brojeva onda skup priro-
dnih brojeva N oznaˇcavamo sa Z
+
i nazivamo ga skup celih pozitivnih bro-
jeva, tj.
Z = Z
+
∪ ¦0¦ ∪ Z

.
Na skupu Z jednaˇcina x = a − b ima reˇsenje za svaki odabir brojeva a i b,
pa je operacija oduzimanje unutraˇsnja operacija na skupu Z.
Neka su x, y ∈ N. Navodimo pravila za izraˇcunavanje zbira i proizvoda
celih brojeva, kada je bar jedan sabirak (ˇcinilac) ceo negativan broj. U
prvom sluˇcaju imamo
6.2. Celi brojevi 57
x + (−y) =

x −y, x ≥ y
−(y −x), x < y
x (−y) = −(x y).
Primer 6. Izraˇcunati: 7 + (−5) =?, 3 + (−12) =? i 7 (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
7 + (−5) = 7 −5 = 2
3 + (−12) = −(12 −3) = −9
7 (−6) = −(7 6) = −42.
U drugom sluˇcaju imamo
(−x) +y =

y −x, x ≤ y
−(x −y), x > y
(−x) y = −(x y).
Primer 7. Izraˇcunati: (−7) + 5 =?, (−3) + 12 =? i (−7) 6 =?
Reˇsenje: Imamo da je
(−7) + 5 = −(7 −5) = −2
(−3) + 12 = 12 −3 = 9
(−7) 6 = −(7 6) = −42.
U tre´cem sluˇcaju imamo
(−x) + (−y) = −(x +y)
(−x) (−y) = x y.
Primer 8. Izraˇcunati: (−7) + (−5) =? i (−7) (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
(−7) + (−5) = −(7 + 5) = −12
58 Glava 6. Skupovi brojeva
(−7) (−6) = 7 6 = 42.
Na kraju, sabiranje i mnoˇzenje nulom dato je slede´cim pravilima
x + 0 = 0 +x = x
x + (−x) = 0
x 0 = 0 x = 0.
Za dati broj x ∈ Z broj −x nazivamo suprotan broj broja x.
Preostalo je da definiˇsemo pravila i za operacije oduzimanje i deljenje.
Operaciju oduzimanja definiˇsemo preko operacije sabiranja na slede´ci naˇcin:
x −y = x + (−y), x, y ∈ Z.
Deljenje u skupu Z definiˇsemo kao u skupu N, uz uslov da je imenilac razliˇcit
od nule.
Neka su x, y ∈ N. Tada, u sluˇcaju da je deljenik ili delilac ceo negativan
broj, za operaciju deljenja vaˇze slede´ca pravila:
x : (−y) = −(x : y)
(−x) : y = −(x : y)
(−x) : (−y) = x : y.
Primer 9. Izraˇcunati: 8 : (−2) =?, (−9) : 3 =? i (−12) : (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
8 : (−2) = −(8 : 2) = −4
(−9) : 3 = −(9 : 3) = −3
(−12) : (−6) = 12 : 6 = 2.
Operacija deljenje u skupu celih brojeva nije unutraˇsnja operacija (ona je
uslovna), jer recimo 2 : 3 ∈ Z.
Na skupu Z relacije <, ≤, >, ≥ se definiˇsu analogno kao na skupu N.
Teorema 6. Slede´ca tvrd¯enja su taˇcna:
6.3. Racionalni brojevi 59
1) x ∈ N ⇒ (x > 0 ∧ −x < 0)
2) x < y ⇔ −x > −y, x, y ∈ Z
3) z > 0 ∧ x < y ⇔ x z < y z, x, y, z ∈ Z
4) z < 0 ∧ x < y ⇔ x z > y z, x, y, z ∈ Z.
6.3 Racionalni brojevi
Proˇsirenje skupa prirodnih brojeva na skup celih brojeva omogu´cilo je da
operacija oduzimanje bude unutraˇsnja operacija na skupu celih brojeva. Na
koji skup treba proˇsiriti skup celih brojeva pa da operacija deljenje ne bude
uslovna operacija, ve´c unutraˇsnja na tom skupu (jednaˇcina oblika b x = a
ima reˇsenje na skupu Z samo ako je b[a)?
U daljem tekstu podrazumeva´cemo pod pojmom razlomka broj oblika
a
b
, gde je a, b ∈ Z i b = 0.
Odgovor na postavljeno pitanje je skup racionalnih brojeva, u oznaci Q,
a definiˇsemo ga na slede´ci naˇcin:
Q =

a
b
[ a, b ∈ Z ∧ b = 0
¸
.
Za racionalne brojeve vaˇze tvrd¯enja iz tabele sa poˇcetka ove glave. Pored
toga, vaˇze i slede´ca dva tvrd¯enja
x + (−x) = 0
(∀x ∈ Q`¦0¦)(∃x) x x = 1.
Za x = 0 broj x je jedinstven i naziva se reciproˇcna vrednost broja x. Sliˇcno
kao kod prirodnih brojeva imamo da je
x = 1 : x =
1
x
, x ∈ Q, x = 0.
Analogno
x
y
= x
1
y
, x, y ∈ Q, y = 0.
Neka su a, b, c, d ∈ Q. Tada je
1)
1
a b
=
1
a

1
b
, (a = 0, b = 0)
60 Glava 6. Skupovi brojeva
2)
1
a
b
=
b
a
, (a = 0, b = 0)
3)
a
b
=
c
d
⇔ a d = b c, (b = 0, d = 0)
4)
a
b
±
c
d
=
a d ±b c
b d
, (b = 0, d = 0)
5)
a
b

c
d
=
a c
b d
, (b = 0, d = 0)
6)
a
b
:
c
d
=
a
b

d
c
=
a d
b c
, (b = 0, c = 0, d = 0)
Za prirodne brojeve a i b znak koliˇcnika je odred¯en tvrd¯enjima:
−a
b
=
a
−b
= −
a
b
,
−a
−b
=
a
b
.
Neka su ponovo a, b, c, d ∈ Q i c = 0, d = 0. Tada je
a
b
=
a c
b c
,
a
b
=
a : c
b : c
.
Na kraju, navodimo na koji naˇcin se stepenuju racionalni brojevi celim
izloˇziocem. Neka su a, b ∈ Q i n, m ∈ Z. Tada je
1) a
n
a
m
= a
n+m
; a
n
: a
m
= a
n−m
; (a
n
)
m
= a
n·m
.
2) a
n
b
n
= (a b)
n
; a
n
: b
n
= (a : b)
n
(b = 0) .
3) a
0
= 1; a
−n
=
1
a
n
(a = 0) .
Primer 10. Izraˇcunati izraze:
1) 3
4
3
2
=? i 5
7
: 5
3
=?
2) 5
3
2
3
=? i 6
4
: 3
4
=?
Reˇsenje: Na osnovu navedene teoreme imamo da je:
1) 3
4
3
2
= 3
4+2
= 3
6
= 729 i 5
7
: 5
3
= 57 −3 = 5
2
= 25,
2) 5
3
2
3
= (5 2)
3
= 10
3
= 1000 i 6
4
: 3
4
= (6 : 3)
4
= 2
4
= 16.
6.4. Realni brojevi 61
6.4 Realni brojevi
Pored racionalnih brojeva, postoje i brojevi koji nisu racionalni. Jedan
takav broj je

2. Dokaˇzimo ovo tvrd¯enje.
Pretpostavimo suprotno, da je broj

2 racionalan. Tada ga moˇzemo
zapisati u obliku

2 =
a
b
, a, b ∈ Z, b = 0,
gde su brojevi a i b uzajamno prosti
1
. Ako levu i desnu stranu jednaˇcine
stepenujemo brojem dva, pa je pomnoˇzimo sa b
2
, dobi´cemo slede´cu jednaˇcinu
2 b
2
= a
2
.
Odavde imamo da je a
2
paran broj, pa je i a paran broj. To znaˇci da je
a = 2 n, n ∈ N. Tada je (2 n)
2
= 2 b
2
, odnosno 2 n
2
= b
2
, pa je b paran
broj. Tada su brojevi a i b parni brojevi, deljivi sa 2. To je kontradikcija
sa polaznom pretpostavkom da su oni uzajamno prosti. Znaˇci, broj

2 nije
racionalan broj.
Navedeni primer pokazuje da postoji potreba uvod¯enja novih brojeva,
koje nazivamo iracionalni brojevi. Skup iracionalnih brojeva oznaˇcavamo sa
I. Unija skupa racionalnih i iracionalnih brojeva jeste skup realnih brojeva,
u oznaci R. Skup racionalni brojeva i skup iracionalnih brojeva su disjunktni
skupovi.
Jedan od naˇcina definisanja realnih brojeva je pomo´cu tzv. decima-
lnih razvitaka. Svakom racionalnom broju odgovara konaˇcan ili beskonaˇcan
periodiˇcan
2
decimalni razvitak. Na primer
1
5
= 0, 5 ;
1
6
= 0, 1666 . . . .
Beskonaˇcni decimalni razvitci koji nisu periodiˇcni su iracionalni brojevi.
Takav je na primer broj
0, 343443444344443444443 . . . .
Na kraju, konstatujemo odnose med¯u definisanim skupovima brojeva:
N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ∧ R = Q∪ I ∧ Q∩ I = ∅ .
1
Brojevi a i b su uzajamno prosti ako i samo ako je broj jedan jedini zajedniˇcki delilac
ova dva broja.
2
Poˇcev od nekog decimalnog mesta cifre se periodiˇcno ponavljaju.
62 Glava 6. Skupovi brojeva
6.5 Zadaci
1. Matematiˇckom indukcijom dokazati:
1) 1 2 + 2 3 +... +n (n + 1) =
1
2
n (n + 1) (n + 2),
2) 1 + 2 +... +n =
1
2
n (n + 1),
3) 1
3
+ 2
3
+... +n
3
=
1
4
n
2
(n + 1)
2
,
4) 1
2
−2
2
+... + (−1)
n−1
n
2
= (−1)
n−1
n (n + 1)
2
,
5)
1
3
+
2
3
2
+
3
3
3
+... +
n
3
n
=
2 n = 3
4 3
n
.
2. Za prirodan broj n dokazati da je 6
n
−5n + 4 deljivo brojem 5.
3. Dokazati:
1) 2
n+4
> (n + 4)
2
,
2) 1 +
1
4
+
1
9
+
1
16
+... +
1
n
2
< 2, n > 1,
3)
n
2
< 1 +
1
2
+
1
3
+
1
4
+... +
1
2
n
−1
< n, n > 1.
Glava 7
Linearne jednaˇcine,
nejednaˇcine i sistemi
jednaˇcina
7.1 Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom
Algebarski racionalni izrazi su izrazi sastavljeni iz brojeva (konstanti)
i promenljivih u kojima se koriste racionalne operacije
1
: sabiranje, odu-
zimanje, mnoˇzenje, deljenje (delilac razliˇcit od nule) i stepenovanje celim
izloˇziocem. Ako u izrazu nema operacije deljenje onda ga nazivamo ceo
algebarski racionalan izraz.
Primer 1. Racionalni algebarski izrazi su na primer
6, x, (x
2
−z)
3
,
x −3
y + 2
.
Definicija 1. Jednakost izraza A i B je logiˇcki sud koji izraˇzava da je vre-
dnost izraza A jednaka vrednosti izraza B, u oznaci A = B.
Jednakosti, kao iskazne reˇcenice, mogu biti taˇcne (·) ili netaˇcne (⊥), u
oznaci
v(A = B) =

·

1
Mogu da se izvedu na skupu racionalnih brojeva.
63
64 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Definicija 2. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇze n-
promenljivih. Tada jednakost A = B nazivamo jednaˇcina sa n-nepoznatih.
Za n = 1 imamo jednaˇcinu sa jednom nepoznatom.
Ako je jednaˇcina taˇcna za ma koje vrednosti promenljivih, tada kaˇzemo
da se radi o identitetu.
One brojne vrednosti promenljivih za koje se jednaˇcina sa jednom nepo-
znatom prevodi u brojnu jednakost, nazivaju se reˇsenja (koreni) jednaˇcine.
Prema tome, reˇsiti jednaˇcinu znaˇci na´ci sva njena reˇsenja ili se uveriti u to
da ona nema reˇsenja. Sam problem reˇsavanja jednaˇcine je uslovljen pojmom
ekvivalentnosti jednaˇcina, o ˇcemu nam govori slede´ca definicija:
Definicija 3. Dve jednaˇcine sa istom promenljivom su ekvivalentne ako je
svako reˇsenje jedne od njih reˇsenje i druge jednaˇcine i obrnuto.
Primer 2. Neka je A(x) = x, B(x) =
1
1
x
i C(x) = 2−3x.
ˇ
Sta pretstavljaju
jednakosti:
1) A = B,
2) A = C.
Reˇsenje: Zakljuˇcujemo da je jednakost A = B identitet, jer su vrednosti
ovih izraza jednake za ma koje x = 0, dok jednakost A = C nije identitet, jer
je jednostavno na´ci vrednosti za x, za koje su ti izrazi razliˇciti. Na primer, za
x = 0 ⇒ A(0) = 0, a C(0) = 2, itd. Jasno je da jednakost A = C moˇzemo,
za neke vrednosti x, transformisati u brojnu jednakost. To postiˇzemo tako
ˇsto iz A = C ⇒ x = 2 − 3x, a odavde sledi da za x =
1
2
jednakost A = C
prelazi u brojnu jednakost.
Primer 3. Da li su slede´ce jednaˇcine ekvivalentne?
1) x −3 = 0 i 1 +x = 4,
2) x
2
−9 = 0 i x −3 = 0.
Reˇsenje:
1) x −3 = 0 i 1 +x = 4 su ekvivalentne jer im je koren broj x = 3.
2) Jednaˇcine x
2
− 9 = 0 i x − 3 = 0 nisu ekvivalentne, mada je x = 3
koren i jedne i druge, ali x = −3 je koren samo prve jednaˇcine.
7.1. Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom 65
Teorema 1. Neka su A, B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni
izrazi. Tada su taˇcna slede´ca tvrd¯enja:
1) A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B),
2) B = C ⇒ (A = B ⇐⇒ A = C),
3) A = B ⇐⇒ (A +C = B +C),
4) C = 0 ⇒ (A = B ⇐⇒ AC = BC),
5) svaki ˇclan jednaˇcine se moˇze preneti sa jedne strane znaka jednakosti
na drugu, ako mu se promeni znak.
Dokaz:
1) (⇒) Pretpostavimo da je A = C. Ako je A = B, tada na osnovu
simetrije i tranzitivnosti, zakljuˇcujemo da je C = B.
(⇐) Ako je C = B, to na osnovu tranzitivnosti sledi da je A = B.
Iz navedenog sledi da vaˇzi
A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B),
ˇsto je i trebalo dokazati.
3) (⇒) Neka je A = B. Kako je jednakost saglasna sa operacijom sabi-
ranje, to dodavanjem C na obe strane dobijamo da je A+C = B+C.
(⇐) Ako vaˇzi A+C = B +C, tada dodavanjem (−C) sa obe strane
dobijamo da je
A+C+(−C) = B+C+(−C) ⇒ A+C−C = B+C−C ⇒ A = B.
Preostala tvrd¯enja se analogno dokazuju.
Primer 4. Reˇsiti po x jednaˇcinu:
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
.
Reˇsenje:
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
/ 6
⇔ 3x −30 = x −2 / + (−x)
⇔ 2x −30 = −2 / + 30
⇔ 2x = 28/ : 2
⇔ x = 14.
66 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Dakle, imamo ekvivalenciju
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
⇐⇒ x = 14 .
Odavde neposredno zakljuˇcujemo da je broj 14 reˇsenje polazne jednaˇcine.
Definicija 4. Jednaˇcinu ekvivalentnu sa jednaˇcinom oblika
a x = b
gde su a i b racionalni brojevi a x nepoznata, nazivamo linearna jednaˇcina
sa jednom nepoznatom. Brojevi a i b su parametri ili koeficijenti.
Teorema 2. U zavisnosti od parametara linearne jednaˇcine imamo slede´ce
mogu´ce sluˇcajeve za njeno reˇsenje:
1) Ako je a = 0 imamo da je
b
a
jedino reˇsenje, pa je data jednaˇcina
jednaˇcina sa jedinstvenim reˇsenjem.
2) Ako je a = 0 i b = 0 tada jednaˇcina nema reˇsenja pa je nemogu´ca.
3) Ako je a = 0 i b = 0, tada je svaki realan broj reˇsenje date jednaˇcine,
pa je ona neodred¯ena.
Primer 5. Dokazati da je jednaˇcina
3x −4 = 5x + 2
linearna jednaˇcina sa jedinstvenim reˇsenjem.
Reˇsenje:
3x −4 = 5x + 2
⇔ 3x −5x = 4 + 2
⇔ −2x = 6.
Poˇsto je poslednja jednaˇcina oblika a x = b zadatak je reˇsen (definicija 4).
Primer 6. Reˇsiti po x jednaˇcine:
1) x + 2 = 8,
7.1. Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom 67
2) 2x −1 = x + 2.
Reˇsenje:
1) x + 2 = 8
⇔ x + 2 −2 = 8 −2
⇔ x = 6.
2) 2x −1 = x + 2
⇔ 2x −x −1 = x −x + 2
⇔ x −1 = 2
⇔ x −1 + 1 = 2 + 1
⇔ x = 3.
Primer 7. Za a, b ∈ Q, a = 0, b = 0 reˇsiti po x jednaˇcinu:
x −a
b

x −b
a
=
2(a
2
−b
2
)
ab
.
Reˇsenje:
A ⇐⇒
x −a
b

x −b
a
=
2(a
2
−b
2
)
ab
/ ab
⇐⇒ a(x −a) −b(x −b) = 2(a
2
−b
2
)
⇐⇒ ax −a
2
−bx +b
2
= 2a
2
−2b
2
⇐⇒ (a −b)x = 3(a
2
−b
2
)
⇐⇒ (a −b)x = 3(a −b) (a +b)
Sada razlikujemo slede´ce mogu´cnosti:
1) Ako je a − b = 0, tj. a = b, tada jednaˇcina A ima jedinstveno reˇsenje
3(a +b), jer je
(a −b)x = 3(a −b)(a +b) ⇐⇒ x = 3(a +b)
2) Ako je a −b = 0, tj. a = b, tada je jednaˇcina A ekvivalentna jednaˇcini
0 x = 0, pa je svaki realan broj njeno reˇsenje.
Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom se koriste prilikom reˇsavanja
tzv. ”tekstualnih zadataka”. Navodimo ˇcetiri takva primera:
68 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Primer 8. Marko je tri puta mlad¯i od svog brata, a zajedno imaju 68 go-
dina. Koliko godina ima Marko, a koliko njegov brat?
Reˇsenje: Oznaˇcimo broj godina Marka sa promenljivom x. Tada je
x + 3x = 68 ⇔ 4x = 68 ⇔ x =
68
4
⇔ x = 17.
Marko ima 17 godina, a njegov brat 3 17 = 51 godinu.
Primer 9. Na prvoj polici se nalazi x knjiga, na drugoj tri puta manje a
na tre´coj pet puta viˇse nego na prvoj. Ako bi se tre´coj polici dodalo 8 knjiga
na njoj bi bilo 83 knjige. Koliko se knjiga nalazi na sve tri police?
Reˇsenje: Na tre´coj polici ima 83 −8 = 75 knjiga. Poˇsto na tre´coj polici
ima pet puta viˇse knjiga nego na prvoj imamo da je
5x = 75 ⇔ x =
75
5
⇔ x = 15.
Poˇsto na prvoj polici ima 15 knjiga, a na drugoj tri puta manje, broj knjiga
na drugoj polici je
x
3
=
15
3
= 5.
Ukupno znaˇci ima 15 + 5 + 75 = 95 knjiga na sve tri police.
Primer 10. Ako u posudu dodamo 18 litara vode dobi´cemo koliˇcinu vode
koja je ˇcetiri puta ve´ca od koliˇcine vode koja bi se dobila kada bi iz posude
odvadili 24 litra vode. Koliko litara vode ima trenutno u posudi?
Reˇsenje: Oznaˇcimo broj litara vode u posudi promenljivom x. Imamo
da je
(x + 18) = 4(x −24) ⇔ x + 18 = 4x −96
⇔ 96 + 18 = 4x −x ⇔ 114 = 3x
⇔ x =
114
3
⇔ x = 38.
Primer 11. Nina ima ˇsest puta viˇse dinara od Maje. Ako Nina potroˇsi 24
dinara, a Maja zaradi 18 dinara tada je koliˇcnik preostalih dinara Nine i
Maje jednak broju dva. Koliko je imala dinara Nina, a koliko Maja?
7.2. Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom 69
Reˇsenje: Neka je broj dinara koji ima Maja x. Tada
6x −24
x + 18
= 2 ⇔ 6x −24 = 2(x + 18) ⇔ 6x −24 = 2x + 36
⇔ 6x −2x = 36 + 24 ⇔ 4x = 60
⇔ x =
60
4
⇔ x = 15.
Maja je imala 15 dinara, a Nina 6 15 = 90 dinara.
7.2 Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom
Definicija 5. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇze n-
promenljivih i ρ jedna od relacija: <, ≤, >, ≥ . Tada kaˇzemo da je Aρ B
nejednaˇcina sa n-nepoznatih.
Za n = 1 imamo nejednaˇcinu sa jednom nepoznatom.
Pojmovi reˇsenja nejednaˇcine i ekvivalentnosti nejednaˇcina definiˇsu se kao
kod jednaˇcina. Za reˇsenje nejednaˇcine ˇcesto se koristi slede´ca teorema:
Teorema 3. Neka su A, B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni
izrazi. Tada su taˇcna slede´ca tvrd¯enja:
1) A < B ⇔ A +C < B +C,
2) A < B ⇔ A −C < B −C,
3) C > 0 ⇒ (A < B ⇔ A C < B C),
4) C < 0 ⇒ (A < B ⇔ A C > B C).
Primer 12. Reˇsiti nejednaˇcinu −4 +
3x
4

5
6
− 2x u skupu racionalnih
brojeva.
Reˇsenje:
−4 +
3x
4

5
6
−2x

3x
4
+ 2x ≤
5
6
+ 4/ 12
⇔ 9x + 24x ≤ 10 + 48
⇔ 33x ≤ 58
70 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
⇔ x ≤
58
33
Skup reˇsenja navedene nejednaˇcine je skup D dat sa:
D = ¦x ∈ Q[x ≤
58
33

Definicija 6. Nejednaˇcinu ekvivalentnu sa nejednaˇcinom oblika
a xρ b
gde su a i b racionalni brojevi, x nepoznata a ρ jedna od relacija: <, ≤, >, ≥,
nazivamo linearna nejednaˇcina sa jednom nepoznatom. Brojevi a i b su
parametri ili koeficijenti.
Primer 13. Da li je nejednaˇcina 7 (2x −7) < 3x + 9 linearna?
Reˇsenje: Poˇsto je 7 (2x−7) < 3x+9 ⇔ 14x−49 < 3x+9 ⇔ 14x−3x <
9 + 49 ⇔ 11x < 58 navedena nejednaˇcina je linearna.
Teorema 4. Neka su a, b ∈ Q. Tada u zavisnosti od parametara linearne
nejednaˇcine a x < b imamo slede´ce mogu´ce sluˇcajeve za njeno reˇsenje:
1) Ako je a > 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D =

x ∈ Q[x <
b
a

.
2) Ako je a < 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D =

x ∈ Q[x >
b
a

.
3) Ako je a = 0 i b > 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D = Q.
4) Ako je a = 0 i b ≤ 0 nejednaˇcina nema reˇsenja.
Sliˇcno glase teoreme i za preostale tri relacije.
Primer 14. Reˇsiti nejednaˇcinu −4 +
3x
4

5
6
+ 2x.
Reˇsenje:
−4 +
3x
4

5
6
+ 2x

3x
4
−2x ≤
5
6
+ 4/ 12
⇔ 9x −24x ≤ 10 + 48
⇔ −15x ≤ 58` : (−15)
⇔ x ≥ −
58
15
7.3. Determinante 71
7.3 Determinante
Definicija 7. Neka je n ∈ N i a
ij
∈ R, i, j = 1, 2, ..., n. Determinanta reda
n, u oznaci D, je kvadratna ˇsema oblika:
D =

a
11
a
12
... a
1n
a
21
a
22
... a
2n
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
n1
a
n2
... a
nn

(7.1)
Neka je i, j = 1, 2, ..., n i determinanta D data sa (7.1). Uvedimo slede´cu
notaciju:
1) a
ij
su koeficijenti determinante.
2) a
1j
, a
2j
, ...., a
nj
su elementi j−te kolone.
3) a
i1
, a
i2
, ...., a
in
su elementi i−te vrste.
4) a
11
, a
22
, ...., a
nn
su elementi glavne dijagonale.
5) a
n1
, a
(n−1)2
, ...., a
1n
su elementi sporedne dijagonale.
6) D
ij
, (n ≥ 2) je minor ili subdeterminanta elementa a
ij
determinante D,
koja se dobija od D izostavljanjem i−te vrste i j−te kolone. Minor D
ij
je
reda n −1.
7) A
ij
= (−1)
i+j
D
ij
, je kofaktor ili algebarski komplement elementa a
ij
de-
terminante D.
8) Transponovana determinanta determinante D, u oznaci D

je determi-
nanta oblika
D

=

a
11
a
21
... a
n1
a
12
a
22
... a
n2
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
1n
a
2n
... a
nn

Definicija 8. Svakoj determinanti D dodeljujemo jedan realan broj i nazi-
vamo ga vrednost determinante D. Ova vrednost se takod¯e obeleˇzava istim
simbolom kao determinanta i raˇcuna se na slede´ci naˇcin:
1) D = [a
11
[ = a
11
,
2) D =
n
¸
i=1
a
ij
A
ij
=
n
¸
j=1
a
ij
A
ij
, n ≥ 2.
72 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Na osnovu navedene definicije i definicije kofaktora A
ij
dobijamo da je
vrednost determinate reda 2, u opˇstem sluˇcaju, jednaka razlici proizvoda
elemenata glavne i sporedne dijagonale, tj.

a
11
a
12
a
21
a
22

= a
11
a
22
−a
12
a
21
.
Sliˇcno dobijamo za determinantu reda 3, gde determinanti ”dodajemo” prve
dve kolone, tj.

a
11
a
12
a
13
a
21
a
22
a
23
a
31
a
32
a
33

a
11
a
12
a
21
a
22
a
31
a
32
=
= a
11
a
22
a
33
+a
12
a
23
a
31
+a
13
a
21
a
32
−a
12
a
21
a
33
−a
11
a
23
a
32
−a
13
a
22
a
31
Ovo pravilo nazivamo Sarusovo i ono se ˇcesto koristi za izraˇcunavanja vre-
dnosti determinante reda 3.
Primer 15. Izraˇcunati vrednost determinanti:

5 2
3 4

,

1 2 3
2 1 4
1 5 1

.
Reˇsenje:

5 2
3 4

= 5 4 −2 3 = 20 −6 = 14 .

1 2 3
2 1 4
1 5 1

= 1 1 1 + 2 4 1 + 3 2 5 −2 2 1 −1 4 5 −3 1 1 = 12 .
Teorema 5. Neka je n ≥ 2. Tada:
1) D = D

.
2) Ako dve vrste (ili dve kolone) promene mesta determinanta menja
znak.
3) Determinanta se mnoˇzi realnim brojem tako ˇsto se svaki element jedne
vrste (kolone) pomnoˇzi tim brojem.
4) Ako su u determinati svi elementi jedne vrste (kolone) jednaki 0, tada
je D = 0.
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 73
5) Ako su u determinanti dve vrste (kolone) proporcionalne, tada je D =
0.
6) Ako je svaki element k−te vrste (kolone) determinante D, reda n,
prikazan kao zbir dva sabirka,
a
kj
= b
kj
+c
kj
, j = 1, 2, ..., n,
onda je
D = D
1
+D
2
,
gde su determinante D
1
i D
2
reda n i sve vrste (kolone) sem k−te su
im kao kod determinante D, dok je k−ta vrsta (kolona) determinante
D
1
upravo b
k1
, b
k2
, ...., b
kn
, a D
2
je c
k1
, c
k2
, ...., c
kn
.
7) Determinanta ne menja vrednost ako elemente jedne vrste (kolone)
pomnoˇzimo brojem i dodamo nekoj drugoj vrsti (koloni).
7.4 Sistemi linearnih jednaˇcina
Definicija 9. Neka su m, n ∈ N, a
ij
, b
i
∈ R, i = 1, 2, ..., m i j = 1, 2, ..., n.
Za promenljive x
1
, x
2
, ..., x
n
ˇsemu:
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
21
x
1
+ a
22
x
2
+. . . + a
2n
x
n
= b
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
m1
x
1
+a
m2
x
2
+. . . +a
mn
x
n
= b
m
(7.2)
nazivamo linearan sistem od m jednaˇcina sa n promenljivih (nepoznatih).
Brojevi a
ij
su koeficijenti uz promenljive, a b
i
su slobodni ˇclanovi.
Definicija 10. Ako je b
i
= 0 za i = 1, 2, . . . m sistem (7.2) se naziva ho-
mogen.
Definicija 11. Ured¯ena n−torka realnih brojeva (r
1
, r
2
, . . . , r
n
) takva da je
svaka jednaˇcina sistema zadovoljena za x
1
= r
1
, x
2
= r
2
, . . . , x
n
= r
n
naziva
se reˇsenje sistema linearnih jednaˇcina.
Teorema 6. Svaki sistem homogenih linearnih jednaˇcina ima uvek jedno
reˇsenje (0, 0, . . . , 0). To reˇsenje se naziva trivijalno, dok su ostala ako po-
stoje, netrivijalna.
Definicija 12. Sistem linearnih jednaˇcina je
74 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
1) saglasan (mogu´c), ako ima bar jedno reˇsenje. Saglasan sistem je:
a) odred¯en, ako ima samo jedno reˇsenje,
b) neodred¯en, ako ima vise reˇsenja.
2) protivreˇcan (nemogu´c), ako nema ni jedno reˇsenje.
Definicija 13. Elementarne transformacije sistema linearnih jednaˇcina su:
1) zamena mesta bilo koje dve jednaˇcine,
2) mnoˇzenje bilo koje jednaˇcine sistema brojem razliˇcitim od nule,
3) dodavanje jednaˇcine, prethodno pomnoˇzene bilo kojim brojem, nekoj
drugoj jednaˇcini.
Definicija 14. Za dva sistema linearnih jednaˇcina kaˇzemo da su ekviva-
lentna ako je reˇsenje jednog sistema reˇsenje i drugog, i obrnuto.
Svaka dva protivreˇcna sistema su ekvivalentna.
Teorema 7. Ako na sistemu linearnih jednaˇcina izvrˇsimo konaˇcan broj ele-
mentarnih transformacija dobijamo ekvivalentan sistem.
Teorema 8. (Gausov metod eliminacije) Neka je dat sistem (7.2).
1) Ako je a
11
= 0 pred¯emo na korak 2), u suprotnom, ako je a
11
= 0
elementarnom transformacijom stavimo prvu jednaˇcinu kod koje je
a
i1
= 0 kao prvu i izvrˇsimo reindeksaciju sistema u obliku (7.2).
2) Prvu jednaˇcinu mnoˇzimo redom sa −
a
k1
a
11
, k = 2, 3, . . . , m i dodajemo
k−oj jednaˇcini. Nakon ovog koraka dobijamo ekvivalentan sistem:
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
1
22
x
2
+. . . + a
1
2n
x
n
= b
1
2
. . .
a
1
m2
x
2
+. . . + a
1
mn
x
n
= b
1
m
(7.3)
3) Ako su u sistemu (7.3) u nekoj jednaˇcini svi koeficijenti jednaki nuli,
tada ako je i slobodan ˇclan jednak nuli, jednaˇcina se izbacuje i vrˇsi se
opet preindeksacija, dok ako je slobodan ˇclan razliˇcit od nule polazni
sistem je protivreˇcan.
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 75
4) U sistemu (7.3) posmatrajmo podsistem
a
1
22
x
2
+. . . + a
1
2n
x
n
= b
1
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
1
m2
x
2
+. . . +a
1
mn
x
n
= b
1
m
Broj jednaˇcina ovog sistema je ≤ m− 1. Ako izvrˇsimo reindeksaciju
u obliku sistema (7.2) onda ponovimo korake od 1) do 4) na ovako
novodobijenom sistemu.
5) Nakon s ponavljanja koraka od 1) do 4) polazni sistem (7.2) je ekviva-
lentan sistemu oblika:
a)
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
s
22
x
2
+. . . + a
s
2n
x
n
= b
s
2
. . .
a
s
mn
x
n
= b
s
m
ili sistemu oblika:
b)
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1t
x
n
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
s
22
x
2
+. . . + a
s
2t
x
t
+. . . + a
s
2n
x
n
= b
s
2
. . .
a
s
mt
x
t
+. . . + a
s
mn
x
n
= b
s
m
gde je t < n.
6) U sluˇcaju pod a) koji se inaˇce naziva trougaoni sistem, sistem je sa-
glasan i odred¯en. Polaze´ci od zadnje jednaˇcine prema prvoj raˇcunamo
vrednosti promenljivih x
j
, j = 1, ....n.
U sluˇcaju pod b) imamo saglasan i neodred¯en sistem sa stepenom slo-
bode n −t.
Neka je dat sistem (7.2) kod koga je m = n, tj.
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
21
x
1
+ a
22
x
2
+. . . + a
2n
x
n
= b
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
n1
x
1
+a
n2
x
2
+. . . +a
nn
x
n
= b
n
(7.4)
Tada je:
76 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
1)
D =

a
11
a
12
... a
1n
a
21
a
22
... a
2n
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
n1
a
n2
... a
nn

determinanta sistema.
2) D
i
, i = 1, 2, . . . n, su determinante koje se dobijaju kada se i−ta kolona
determinante sistema zameni sa kolonom koju ˇcine slobodni ˇclanovi
sistema (7.4), tj. b
j
, j = 1, 2, . . . n.
Teorema 9. (Kramerovo pravilo) Neka je dat sistem (7.4). Tada
1) ako je D = 0 sistem je protivreˇcan ili neodred¯en,
2) ako je D = 0 sistem je odred¯en, a njegova reˇsenja se dobijaju pomo´cu
formule:
x
i
=
D
i
D
, i = 1, 2, . . . n. (7.5)
Primer 16. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
1) Gausovim metodom eliminacije
2) pomo´cu determinanti
2x
1
− 3x
2
= −4
−6x
1
+ 8x
2
= 22
Reˇsenje:
1)
2x
1
− 3x
2
= −4 / 3
−6x
1
+ 8x
2
= 10
2x
1
− 3x
2
= −4
− x
2
= −2
2x
1
− 3x
2
= −4
x
2
= 2
Pa iz prve jednaˇcine imamo da je 2x
1
− 3 2 = −4, odnosno x
1
= 1.
Konaˇcno reˇsenje je (x
1
, x
2
) = (1, 2).
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 77
2) Determinanta sistema je
D =

2 −3
−6 8

= 2 8 −(−3) (−6) = 16 −18 = −2 .
Poˇsto je D = 0 sistem je odred¯en.
D
1
=

−4 −3
10 8

= (−4) 8 −(−3) 10 = −32 + 30 = −2 ,
D
2
=

2 −4
−6 10

= 2 10 −(−4) (−6) = 20 −24 = −4 .
Pa na osnovu formule
x
i
=
D
i
D
imamo x
1
=
−2
−2
= 1 i x
2
=
−4
−2
= 2.
Primer 17. Reˇsiti sistem jednaˇcina
1) Gausovim metodom eliminacije
2) pomo´cu determinanti
6x
1
+ 24x
2
= −30
−x
1
− 4x
2
= 5
Reˇsenje:
1)
6x
1
+ 24x
2
= −30 / : 6
−x
1
− 4x
2
= 5
6x
1
+ 24x
2
= −30
0 = 0
Dobijeni sistem je ekvivalentan sistemu
6x
1
+ 24x
2
= −30
−x
1
− 4x
2
= 5
Dati sistem je saglasan i neodred¯en, a njegova reˇsenja su oblika:
(x
1
, x
2
) = (4a −5, a),
gde je parametar a ∈ Q.
78 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
2) Determinanta sistema je
D =

6 −24
−1 −4

= 6 (−4) −24 (−1) = −24 + 24 = 0 .
Poˇsto je D = 0 sistem je ili protivreˇcan ili neodred¯en. U daljem po-
stupku moramo primeniti Gausov metod eliminacije.
Primer 18. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
1) Gausovim metod eliminacije
2) pomo´cu determinanti
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
1
+ 2x
2
+ 3x
3
= 6
2x
1
− x
2
+ 4x
3
= 5
Reˇsenje:
1)
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3 / (−1) / (−2)
x
1
+ 2x
2
+ 3x
3
= 6
2x
1
− x
2
+ 4x
3
= 5
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
2
+ 2x
3
= 3 / (3)
−3x
2
+ 2x
3
= −1
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
2
+ 2x
3
= 3
+ 8x
3
= 8
x
1
+ x
2
+ 1 = 3
x
2
+ 2 1 = 3
x
3
= 1
x
1
+ 1 + 1 = 3
x
2
= 1
x
3
= 1
x
1
= 1
x
2
= 1
x
3
= 1
Konaˇcno reˇsenje je (x
1
, x
2
, x
3
) = (1, 1, 1).
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 79
2) Determinanta sistema je
D =

1 1 1
1 2 3
2 −1 4

= 124+132+11(−1)−114−13(−1)−122 = 8
Poˇsto je D = 0 sistem je odred¯en.
D
1
=

3 1 1
6 2 3
5 −1 4

= 8,
D
2
=

1 3 1
1 6 3
2 5 4

= 8,
D
3
=

1 1 3
1 2 6
2 −1 5

= 8.
Pa na osnovu formule
x
i
=
D
i
D
imamo x
1
= x
2
= x
3
=
8
8
= 1.
Primer 19. Reˇsiti sistem jednaˇcina
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
3x
1
+ 7x
2
+ 4x
3
= 6
2x
1
+ 6x
2
+ ax
3
= 16
Gausovim metodom eliminacije.
Reˇsenje:
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4 / (−3)/ (−2)
3x
1
+ 7x
2
+ 4x
3
= 6
2x
1
+ 6x
2
+ ax
3
= 16
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6 / (−2)
+ 2x
2
+ (a + 6)x
3
= 8
80 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6
+ + (a + 6 −26)x
3
= 20
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6
+ + (a −20)x
3
= 20
Za a = 20 sistem je kontradi- ktoran. Za a = 20 sistem je odred¯en. Imamo
da su reˇsenja sistema:
x
3
=
20
a −20
, x
2
= −6 −
260
a −20
, x
1
= 16 +
580
a −20
.
7.5 Zadaci
1. Dati su izrazi
A(x) = 2x
2
,
B(x) =
x −4
x −3
,
C(x) = 4x
2
−4x + 1.
Izraˇcunati:
1) 3A −2B +C,
2) −2A
2
−3C,
i na´ci reˇsenje jednaˇcine 4A = 2C.
2. Da li su slede´ce jednaˇcine ekvivalentne?
1) 3x −6 = 0 i 2x −18 = x −12,
2) x
3
= 27 i x
2
= 9,
3) −4x −7 = x + 14 i x = −
21
5
.
3. Reˇsiti po x jednaˇcine na skupu Q:
1) 4(−13x + 6) = −5(−3x −
5
6
),
7.5. Zadaci 81
2) −
6
7
−3x = (8x −7) (−8),
3)
3x
x −1
−12 = 48,
4)
3
4
x −10 =
5
6
x +
17
2
,
5)
3a −2
(x −2)(9a
2
−4)
= −2
i u zavisnosti od parametra a ∈ Q komentarisati reˇsenje pod 5).
4. Marko, Mirko i Dejan imaju 72 dinara? Kada Dejan da Mirku 12 di-
nara, a Mirko Marku 8 dinara ima´ce isto dinara. Koliko je dinara imao
svaki od njih na poˇcetku.
5. Troje uˇcenika je iz biblioteke uzelo isti broj knjiga za ˇcitanje. Kada su
svi proˇcitali po ˇcetiri knjige, ostalo im je ukupno joˇs knjiga za ˇcitanje koliko
je svako uzeo iz biblioteke. Koliko knjiga je uzeo svaki uˇcenik iz biblioteke?
6. Reˇsiti nejednaˇcine:
1) 7(−2x + 6) ≤ −3(−5x −
1
2
),
2) −
2
3
−4x > (2x + 6) (−9).
7. Reˇsiti po x nejednaˇcine:
1)
−2 +x
4
≤ a
3 + 2x
5
+ 5,
2)
2
x −2
>
3
x −3
.
8. Reˇsiti slede´ci sisteme jednaˇcina jednim od dva poznata metoda:
−3x
1
− 4x
2
= −12
9x
1
− 2x
2
= 3
9. U zavisnosti od parametara a, b, c, i d diskutovati sistem
ax
1
+ bx
2
= 2
cx
1
+ 2x
2
= d
82 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
10. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
3x
1
− x
2
+ 6x
3
= −2
−2x
1
− 3x
2
+ 4x
3
= 4
−x
1
− x
2
− 4x
3
= −1
11. Ne reˇsavaju´ci sistem jednaˇcina
6x
1
− 5x
2
+ 5x
3
+ 3x
4
= 0
x
1
− 4x
2
− 6x
3
+ x
4
= 0
4x
1
+ 2x
2
+ 6x
3
− 2x
4
= 0
x
1
+ x
2
+ x
3
+ x
4
= 0
odrediti jedno reˇsenje sistema. Ispitati potom da li je to jedino reˇsenje.
Glava 8
Kombinatorika
Kombinatorika je grana matematike koja se bavi izuˇcavanjem odabira i
rasporeda elemenata konaˇcnih skupova a pre svega brojem tih rasporeda.
Takod¯e, njen predmet izuˇcavanja ˇcini i grupisanje odred¯enih podskupova
datog skupa, raspored elemenata u njima, kao i broj tih grupisanja i ra-
sporeda.
Pre definisanja pojmova u kombinatorici (varijacija, permutacija i kombi-
nacija) navodimo definiciju niza elemenata.
Definicija 1. Konaˇcan niz x
1
, x
2
, ..., x
k
elemenata je kodomen preslikava-
nja f ˇciji je domen podskup skupa prirodnih brojeva N
k
= ¦1, 2, ..., k¦, tj.
f =

1 2 ... k
x
1
x
2
... x
k

.
Iz praktiˇcnih razloga niz iz navedene definicije zapisujemo i na slede´ci naˇcin
x
1
x
2
... x
k
ili kra´ce ¦x
n
¦
k
n=1
. Elemenat
x
n
= f(n) n ∈ N
k
.
nazivamo opˇsti ˇclan niza, dok broj n nazivamo indeksom elementa x
n
. Na
sliˇcan naˇcin definiˇsemo i beskonaˇcan niz elemenata
x
1
x
2
...x
k
x
k+1
, ...
tj. ¦x
n
¦

n=1
.
Primer 1. Za tri razliˇcita elementa x
1
, x
2
i x
3
niz x
1
x
2
x
3
i recimo niz
x
2
x
3
x
1
nisu jednaki.
83
84 Glava 8. Kombinatorika
Ako su svi elementi niza celi brojevi, tada govorimo o celebrojnom nizu;
ako su svi elementi niza funkcije, tada govorimo o funkcionalnim nizovima;
itd.
Primer 2. Da li je dati niz celobrojan
x
n
= 2n −7, n ∈ N?
Reˇsenje: Poˇsto je niz zadat preko opˇsteg ˇclana, njegove elemente ´cemo
dobiti ako u formulu uvrstimo redom brojeve 1, 2, 3, ... . Na taj naˇcin dobi-
jamo
x
1
= 2 1 −7 = −5
x
2
= 2 2 −7 = −3
x
3
= 2 3 −7 = −1
x
4
= 2 4 −7 = 1
.
.
.
tj. niz −5, −3, −1, 1, 3, 5, ... koji je celobrojan.
Poˇsto je
x
n
= 2n −7, x
n−1
= 2(n −1) −7 = 2n −9
imamo da je
x
n
= x
n−1
+ 2.
Poslednja formula pretstavlja joˇs jedan naˇcin zadavanja nizova - rekurentnom
formulom. Tada mora uvek biti zadat prvi ˇclan niza. U naˇsem primeru
potpuna rekurentna formula glasi:
x
1
= −5
x
n
= x
n−1
+ 2.
8.1 Permutacije, varijacije i kombinacije
Definicija 2. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz od n ra-
zliˇcitih elemenata iz skupa X nazivamo permutacijom skupa X.
Ekvivalentna definicija navedenoj definici je slede´ca: Svako bijektivno pre-
slikavanje skupa X na samog sebe naziva se permutacija skupa X.
Primer 3. Na koliko razliˇcitih naˇcina mogu ˇcetiri uˇcenika da ud¯u u uˇcioni-
cu?
8.1. Permutacije, varijacije i kombinacije 85
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
3
x
4
x
2
x
1
x
3
x
4
x
3
x
1
x
2
x
4
x
4
x
1
x
2
x
3
x
1
x
2
x
4
x
3
x
2
x
1
x
4
x
3
x
3
x
1
x
4
x
2
x
4
x
1
x
3
x
2
x
1
x
3
x
2
x
4
x
2
x
3
x
1
x
4
x
3
x
2
x
1
x
4
x
4
x
2
x
1
x
3
x
1
x
3
x
4
x
2
x
2
x
3
x
4
x
1
x
3
x
2
x
4
x
1
x
4
x
2
x
3
x
1
x
1
x
4
x
2
x
3
x
2
x
4
x
1
x
3
x
3
x
4
x
1
x
2
x
4
x
3
x
1
x
2
x
1
x
4
x
3
x
2
x
2
x
4
x
3
x
1
x
3
x
4
x
2
x
1
x
4
x
3
x
2
x
1
Postoje 24 razliˇcita naˇcina da 4 uˇcenika ud¯u u razred.
Da bi smo odgovorili na pitanje koliko ima permutacija od n elemenata
definiˇsimo funkciju n faktorijel, u oznaci n!, na slede´ci naˇcin:
0! = 1; n! = 1 2 3 (n −1) n, n ∈ N.
Tako imamo da je: 0! = 1, 1! = 1, 2! = 2, 3! = 6, 4! = 24, 5! =
120, 6! = 720, . . . .
Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Odredimo broj
permutacija ovog skupa. Na prvom mestu niza od n elemenata moˇze biti
bilo koji od n elemenata skupa X. Sa svakim od n elemenata kao prvim
ˇclanom niza drugi ˇclan moˇze biti bilo koji od preostalih n − 1 elemenata
skupa X. Tada se prvi i drugi ˇclan niza mogu izabrati na n (n−1) naˇcina.
Analogno, prva tri ˇclana niza elemenata iz skupa X mogu se izabrati na
n (n −1) (n −2) naˇcina. Ako nastavimo ovaj postupak imamo da je broj
permutacija od n elemenata jednak broju 1 2 3 (n −1) n.
Teorema 1. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
P
n
oznaˇcimo broj svih permutacija skupa X od n elemenata, tada je
P
n
= n! .
Primer 4. Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦4, 5, 6¦? Navesti date brojeve.
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo permutacije skupa od tri ele-
menta, pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak
P
3
= 3! = 6.
Traˇzeni trocifreni brojevi jesu
456 546 645
465 564 654
86 Glava 8. Kombinatorika
Za dati skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ permutacija je predstavljala niz od n
razliˇcitih elemenata skupa X. Za razliku od permutacija, moˇzemo posma-
trati nizove od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇcitih elemenata skupa X.
Definicija 3. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz od k (1 ≤
k ≤ n) razliˇcitih elemenata iz skupa X nazivamo varijacija klase k od n
elemenata.
Za k = n varijacija klase n od n elementa predstavlja u stvari permutaciju.
Primer 5. Na koliko razliˇcitih naˇcina mogu dva od ˇcetiri uˇcenika da ud¯u u
uˇcionicu?
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
2
x
1
x
3
x
1
x
4
x
1
x
1
x
3
x
2
x
3
x
3
x
2
x
4
x
2
x
1
x
4
x
2
x
4
x
3
x
4
x
4
x
3
Postoje 12 razliˇcitih naˇcina da 2 od 4 uˇcenika ud¯u u razred.
Do odgovora na pitanje koliko ima varijacija klase k od n elemenata
dolazimo sliˇcno kao u sluˇcaju permutacija.
Teorema 2. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
V
n
k
oznaˇcimo broj svih varijacija skupa X klase k od n elemenata, tada je
V
n
k
= n (n −1) (n −k + 2) (n −k + 1) .
Primer 6. Koliko ima dvocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦4, 5, 6¦? Navesti date brojeve.
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase dva od tri ele-
menta, pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak
V
3
2
= 3 (3 −2 + 1) = 3 2 = 6.
Traˇzeni dvocifreni brojevi jesu
45 54 64
46 56 65
8.1. Permutacije, varijacije i kombinacije 87
Primer 7. Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦0, 1, 2, 3, 4¦?
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase tri od pet eleme-
nata, pa je njihov broj jednak V
5
3
= 5 4 3 = 60. Med¯utim, varijacije oblika
023 ne smatramo trocifrenim brojevima, pa od broja varijacija tre´ce klase
od pet elemenata treba oduzeti one koje poˇcinju sa nulom. Takvih varijacija
imamo V
4
2
= 4 3 = 12. Iz navedenog imamo da je broj trocifrenih brojeva
sa razliˇcitim ciframa iz skupa ¦0, 1, 2, 3, 4¦ jednak V
5
3
−V
4
2
= 60 −12 = 48.
Do sada smo prouˇcavali nizove razliˇcitih elemenata datog skupa ˇciji je
broj bio manji ili jednak broju elemenata posmatranog skupa. U daljem
razmatranju, za dati skup, posmatra´cemo elemente njegovih mogu´cih po-
dskupova.
Definicija 4. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata podskup od
k (1 ≤ k ≤ n) elemenata iz skupa X nazivamo kombinacija klase k od n
elemenata.
Primer 8. Koliko razliˇcitih ekipa se moˇze formirati za tenis dublova od
ˇcetiri uˇcenika?
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
2
x
3
x
3
x
4
x
1
x
3
x
2
x
4
x
1
x
4
Postoje 6 razliˇcitih ekipa za tenis dublova od 4 uˇcenika.
Primetimo da je varijacija x
1
x
2
razliˇcita od varijacije x
2
x
1
(redosled
je bitan u nizu elemenata), dok kod kombinacije (poˇsto posmatramo po-
dskupove elemenata) ova dva podskupa predstavljaju jednu kombinaciju
(zato je navodimo i brojimo samo jednom).
Odredimo sada broj kombinacije klase k od n elemenata. Od jedne kombi-
nacije klase k, na primer x
1
x
2
. . . x
k
, promenom rasporeda elemenata niza
moˇzemo dobiti P
k
= k! permutacija skupa ¦x
1
, x
2
, ..., x
k
¦, tj. k! varijacija
klase k od n elemenata. Tada je broj kombinacija klase k od n elemenata
jednak broju
V
n
k
k!
.
88 Glava 8. Kombinatorika
Teorema 3. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
C
n
k
oznaˇcimo broj svih kombinacija skupa X klase k od n elemenata, tada je
C
n
k
=
V
n
k
k!
=
n (n −1) (n −k + 2) (n −k + 1)
k!
.
Primer 9. Koliko ima kombinacija ˇcetvrte klase od deset elemenata.
Reˇsenje: C
10
4
=
V
10
4
4!
=
10 9 8 7
4!
= 10 3 7 = 210 .
Primer 10. Dat je skup X = ¦a, b, c, d, e¦. U leksikografskom poretku je
abc prva varijacija tre´ce klase od pet elemenata skupa X, abd druga, ...
edc poslednja. Analogno, abcde je prva permutacija skupa X, dok je edcba
poslednja.
1) Navesti 43. varijacija tre´ce klase skupa X u leksikografskom poretku.
2) Kako u leksikografskom poretku glasi 50. permutacija skupa X?
Reˇsenje:
1) Broj varijacija oblika ax
2
x
3
, gde su x
2
i x
3
razliˇciti elementi i pripadaju
skupu ¦b, c, d, e¦, jednak je broju varijacija druge klase od ˇcetiri ele-
menta V
4
2
= 12. Analogno, sa b poˇcinje 12 varijacija, sa c isto 12, pa
ukupno imamo 36 varijacija. Sa da poˇcinju tri varijacije, sa db joˇs tri,
ˇsto ukupno ˇcini 36 + 3 + 3 = 42 varijacije. Tada je 43. varijacija dca.
2) Broj permutacija koje poˇcinju sa elementom a jednak je broju pe-
rmutacija preostala ˇcetiri elementa, tj. 4! = 24. Sa elementima b
takod¯e imamo 24 permutacije, ˇsto ukupno iznosi 24 + 24 = 48. Tada
je 49. permutacija cabde, a 50. cabed.
8.2 Permutacije, varijacije i kombinacije sa po-
navljanjem
Za dati skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ posmatrajmo nizove od k elemenata iz
skupa X kod kojih odred¯eni elementi mogu biti i jednaki.
Definicija 5. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz y
1
y
2
...y
k
u
kome se pojavljuju svi elementi skupa X, i to x
1
taˇcno k
1
puta, x
2
taˇcno k
2
puta,...,x
n
taˇcno k
n
puta, gde je k
1
+k
2
+. . . +k
n
= k, nazivamo permutaci-
jom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k.
8.2. Permutacije, varijacije i kombinacije sa ponavljanjem 89
Iz navedene definicije imamo da je k > n.
Primer 11. Napisati sve ˇcetvorocifrene brojeve kod kojih se cifre 5 i 6 po-
javljuju po dva puta. Koliko takvih brojeva ima?
Reˇsenje: U navedenom primeru radi se o permutacijama skupa ¦5, 6¦ od
dva elementa klase dva. Traˇzeni brojevi su:
5566 6556
5656 6565
5665 6655
Postoji 6 traˇzenih ˇcetvorocifrenih brojeva.
Teorema 4. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
oznaˇcimo broj svih permutacija sa ponavljanjem skupa X od n
elemenata kod kojih se element x
1
pojavljuje k
1
puta, element x
2
pojavljuje
k
2
puta,...,x
n
pojavljuje k
n
puta, tada je
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
=
(k
1
+k
2
+. . . +k
n
)!
k
1
! k
2
! k
n
!
.
Dokaz: Broj permutacija (bez ponavljanja) od k
1
+k
2
+. . . +k
n
eleme-
nata jednak je (k
1
+k
2
+. . . +k
n
)! . Za svaku permutaciju sa ponavljanjem
moˇzemo menjati mesta elementima koji su jednaki x
1
, a da se permutacija
ne promeni. Takvih sluˇcajeva ima k
1
!. Sliˇcno je i sa ostalim elementima
skupa X. Na osnovu toga, za svaku permutaciju sa ponavljanjem imamo
k
1
!k
2
! k
n
! permutaciju (bez ponavljanja) u kojima se ne menja med¯usobni
raspored razliˇcitih elemenata skupa X. Tada je
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
=
(k
1
+k
2
+. . . +k
n
)!
k
1
! k
2
! k
n
!
.
Primer 12. Date su dve bele, tri crne i ˇcetiri crvene kuglice. Koliko ima
razliˇcitih nizova svih navedenih kuglica ukoliko ne razlikujemo kuglice iste
boje?
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo permutacije sa ponavjanjm skupa
od tri elementa klase 9, pa je
P
3
2,3,4
=
(2 + 3 + 4)!
2! 3! 4!
=
9!
2! 3! 4!
= 5 7 4 9 = 1260.
90 Glava 8. Kombinatorika
Definicija 6. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz y
1
y
2
...y
k
(k ≥ 1) elemenata iz skupa X, kod koga ˇclanovi niza mogu biti med¯usobno
i jednaki nazivamo varijacijom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k.
Primer 13. Napisati sve dvocifrene brojeve od cifara 5, 6, 7, 8.
Reˇsenje: U navedenom primeru radi se o varijacijama sa ponavljanjem
od ˇcetiri elementa druge klase:
55 65 75 85
56 66 76 86
57 67 77 87
58 68 78 88
Kod varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase k u nizu y
1
y
2
...y
k
na mestu y
1
moˇze se nalaziti bilo koji od n elemenata skupa X. Sliˇcno, na
mestu y
2
imamo opet n mogu´cnosti. Tada imamo za deo niza y
1
y
2
, nn = n
2
mogu´cnosti. Ako nastavimo ovaj postupak do kraja dobi´cemo da imamo za
ceo niz y
1
y
2
...y
k
, n
k
mogu´cnosti. Time smo dokazali slede´cu teoremu.
Teorema 5. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
V
n
k
oznaˇcimo broj svih varijacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k, tada je:
V
n
k
= n
k
.
Primer 14. Koliko ima trocifrenih brojeva od cifara 5, 6, 7, 8, 9.
Reˇsenje: Poˇsto se radi o varijacijama sa ponavljanjem od pet elemenata
tre´ce klase imamo da je:
V
5
3
= 5
3
= 125 .
Definicija 7. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ kombinacije sa ponavljanjem
klase k od n elemenata skupa X jesu one varijacije sa ponavljanjem klase
k od tih elemenata koje se smatraju jednakim ako su sastavljene od istih
elemenata (tj. ne vodi se raˇcuna o njihovom poretku).
Primer 15. Dat je skup X = ¦x
1
, x
2
, x
3
¦. Napisati sve kombinacije sa
ponavljanjem klase 2 navedenog skupa elemenata.
8.3. Binomni obrazac 91
Reˇsenje: Sve varijacije sa ponavljanjem klase 2 od elemenata navedenog
skupa X su:
x
1
x
1
, x
1
x
2
, x
1
x
3
, x
2
x
1
, x
2
x
2
, x
2
x
3
, x
3
x
1
, x
3
x
2
, x
3
x
3
.
Po definiciji kombinacija sa ponavljanjem slede´ci parovi su isti: x
1
x
2
i x
2
x
1
;
x
1
x
3
i x
3
x
1
; x
2
x
3
i x
3
x
2
, pa na osnovu izloˇzenog, kombinacije sa pona-
vljanjem klase 2 od navedenih elemenata skupa X su:
x
1
x
1
, x
1
x
2
, x
1
x
3
, x
2
x
2
, x
2
x
3
, x
3
x
3
.
Teorema 6. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
C
n
k
oznaˇcimo broj svih kombinacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k, tada je:
C
n
k
=
(n +k −1) (n +k −2) (n + 1) n
k!
.
Dokaz: Na osnovu definicije kombinacija sa ponavljanjem neka ˇcitalac
pokaˇze da je
C
n
k
= C
n+k−1
k
,
odakle sledi rezultat teoreme.
Primer 16. Koliko ima kombinacija sa ponavljanjem klase 3 od 3 elementa
Reˇsenje:
C
3
3
=
(3 + 3 −1) 4 3
3!
=
5 4 3
6
= 10 .
8.3 Binomni obrazac
Zbog svoje velike primene u kombinatorici, nezaobilazan pojam je pojam
binomni koeficijent.
Definicija 8. Neka je n, k ∈ N i 1 ≤ k ≤ n. Binomni koeficijent, u oznaci

n
k

, nazivamo broj

n
k

=
n (n −1) (n −k + 1)
k!
,
gde je po definiciji

n
0

= 1.
92 Glava 8. Kombinatorika
Oznaku

n
k

ˇcitamo ”n nad k” i iz definicije kombinacija klase k od n
elemenata i binomnog koeficijenta imamo da je:
C
n
k
=

n
k

.
Osnovne osobine binomnih koeficijenata daje slede´ca teorema:
Teorema 7. Neka je n, k ∈ N, (1 ≤ k ≤ n) i a, b ∈ R. Tada je:
(1)

n
k

=
n!
k! (n −k)!
,
(2)

n
k

=

n
n −k

,
(3)

n
k

+

n
k + 1

=

n + 1
k + 1

,
(4) (a +b)
n
=

n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b
1
+. . . +

n
n −1

a
1
b
n−1
+

n
n

b
n
.
Dokaz: Matematiˇckom indukcijom dokaza´cemo poslednje tvrd¯enje (bi-
nomni obrazac), a ostala ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
(i) Za n = 1 imamo (a + b)
1
=

1
0

a
1
+

1
1

b
1
= a + b, pa je tvrd¯enje
taˇcno.
(ii) Pretpostavimo da je tvrd¯enje taˇcno za n.
(iii) Pokaˇzimo da vaˇzi za n + 1. Na osnovu (ii) imamo da je
(a +b)
n+1
= (a +b)(a +b)
n
=
= (a +b)
¸
n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n

Kada izvrˇsimo mnoˇzenje svih sabiraka u uglastoj zagradi sa izrazom
(a +b) i primenimo tre´ci stav navedene teoreme, dobi´cemo:
(a +b)
¸
n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n

=
8.4. Zadaci 93
=

n + 1
0

a
n+1
+

n + 1
1

a
n
b +. . . +

n + 1
n

ab
n
+

n + 1
n + 1

b
n+1
ˇsto je trebalo dokazati.
Drugi stav navedene teoreme daje takozvanu ”simetriˇcnost” binomnih
koeficijenata u binomnom obrascu. Na primer:
(a +b)
5
=

5
0

a
5
+

5
1

a
4
b +

5
2

a
3
b
2
+

5
3

a
2
b
3
+

5
4

ab
4
+

5
5

b
5
= a
5
+ 5a
4
b + 10a
3
b
2
+ 10a
2
b
3
+ 5ab
4
+b
5
pa vidimo da su koeficijenti: uz a
5
i b
5
isti; uz a
4
b i ab
4
isti; uz a
3
b
2
i a
2
b
3
isti.
Na kraju, napomenimo da se u literaturi izraz
(a +b)
n
=

n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n
zapisuje kra´ce
(a +b)
n
=
n
¸
k=0

n
k

a
n−k
b
k
.
8.4 Zadaci
1. Koliko ima mogu´cnosti da se od 35 razliˇcitih brojeva izvuˇce odjednom 5
brojeva?
2. Koliko ima petocifrenih, a koliko ˇsestocifrenih brojeva od cifara iz skupa
¦0, 1, 2, . . . , 8, 9¦?
3. Dat je skup ¦a, b, c, d, e, f¦. Kako glasi leksikografski 133. permutacija
elemenata skupa?
4. Broj permutacija od n+2 elementa 56 puta je ve´ci od broja permutacija
od n elemenata. Koliko iznosi broj n?
5. Na koliko razliˇcitih naˇcina se moˇze pored¯ati na stolu 10 kaˇsika, ako
imamo 5 jednakih i 5 med¯usobno razliˇcitih ?
6. Formirati sve varijacije sa ponavljanjem klase 3 od elemenata skupa
¦a, b, c, d¦. Kako glasi 41. varijacija?
94 Glava 8. Kombinatorika
7. Koliko ima ˇzelezniˇckih stanica na jednoj pruzi ako za razliˇcita putovanja
(istim voznim razredom) tom prugom postoji 5852 razliˇcitih voznih karata?
8. Napisati sve kombinacije klase 2, 3 i 4 od slova a, b, c, d, e, f. Koliko ih
ima?
9. U ravni je dato 5 pravi, med¯u kojima ne postoji ni jedan par med¯usobno
paralelnih i nijedna trojka pravih koje se seku u jednoj taˇcki. Izraˇcunati broj
preseka svih pravih.
10. Iz bubnja sa 13 kuglica od kojih je 6 crvenih, 3 bele i 4 ˇzute, treba
izabrati 7 kuglica na slede´ci naˇcin: 3 crvene, 2 bele i 2 ˇzute. Na koliko
naˇcina je to mogu´ce izvesti?
11. Pokazati da vaˇzi:
1)
n
¸
k=0

n
k

= 2
n
,
2)
n
¸
k=0

n
k

2
=

2n
n

3)

n + 2
k

=

n
k

+ 2

n
k −1

+

n
k −2

.
12. Primenom binomnog obrazca razviti izraze:
1) (2x
2
+ 3x + 2)
5
,
2) (2x
4
−x + 1)
7
.
Glava 9
Verovatno´ce
9.1 Algebra dogad¯aja
U teoriji verovatno´ca osnovni pojam je pojam eksperimenta koji se pod
pribliˇzno istim uslovima moˇze ponavljati neograniˇcen broj puta i ˇciji se ishod
ne moˇze sa sigurnoˇs´cu predvideti. Skup svih mogu´cih ishoda, u oznaci Ω,
nazivamo prostor ishoda ili prostor elementarnih dogad¯aja. Svaki podskup
A skupa Ω nazivamo sluˇcajan dogad¯aj. Skup Ω nazivamo i siguran dogad¯aj,
dok dogad¯aj koji se u eksperimentu ne moˇze ostvariti nazivamo nemogu´c
dogad¯aj, u oznaci ∅.
Uvod¯enjem relacija i operacija na skupu sluˇcajnih dogad¯aja gradimo algebru
dogad¯aja. Jedna od tih operacija je suprotan dogad¯aj. Ako sa A oznaˇcimo
suprotan dogad¯aj dogad¯aja A, tada se on definiˇse na slede´ci naˇcin
A = Ω`A.
Neka je u primerima koji slede eksperiment - jedno bacanje kocke ˇcije su
strane numerisane brojevima od 1 do 6.
Primer 1. Za dati eksperiment vaˇzi:
1) Elementarni dogad¯aji su: A
1
− pojavljivanje broja 1; A
2
− pojavljivanje
broja 2; ... A
6
− pojavljivanje broja 6.
2) Siguran dogad¯aj je skup Ω = ¦A
1
, A
2
, ..., A
6
¦ . (Pri izvod¯enju eksperi-
menta sigurno se pojavljuje jedan od brojeva 1, 2, 3, 4, 5, 6 ).
3) Nemogu´c dogad¯aj u ovom eksperimentu je recimo - pojavljivanje broja
7.
95
96 Glava 9. Verovatno´ce
4) Sluˇcajan dogad¯aj A je recimo dogad¯aj - pojavljivanje broja manjeg od
broja ˇcetiri. Tada je A = ¦A
1
, A
2
, A
3
¦ ⊆ Ω.
5) Suprotan dogad¯aj A za dogad¯aj A iz 4) je dogad¯aj - pojavljivanje broja
ve´ceg ili jednakog broju 4, odnosno jednog od brojeva 4, 5, 6 . To smo
mogli zapisati i na slede´ci naˇcin:
A = Ω`A = ¦A
1
, A
2
, ..., A
6
¦`¦A
1
, A
2
, A
3
¦ = ¦A
4
, A
5
, A
6
¦ .
Definicija 1. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, dogad¯aj A povlaˇci dogad¯aj B
(ili dogad¯aj B sadrˇzi dogad¯aj A), u oznaci A ⊂ B, ako se pri ostvarivanju
dogad¯aja A ostvaruje i dogad¯aj B.
Primer 2. Za dogad¯aji A i B:
A− pojavljivanje broja 5,
B− pojavljivanje broja ve´ceg od 3,
imamo da je A ⊂ B.
Definicija 2. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, zbir (ili unija) dogad¯aja A i B,
u oznaci A+B (ili A∪ B), je dogad¯aj koji se ostvaruje taˇcno onda kada se
bar jedan od dogad¯aj A i B ostvari.
Primer 3. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje neparnog broja,
B− pojavljivanje broja 2,
imamo da je dogad¯aj A+B pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 3, 5.
Definicija 3. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, proizvod (ili presek) dogad¯aja A
i B, u oznaci AB (ili A∩ B), je dogad¯aj koji se ostvaruje taˇcno onda kada
se oba dogad¯aja A i B ostvare istovremeno.
Primer 4. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 5, 6,
B− pojavljivanje parnog broja,
dogad¯aj AB je pojavljivanje jednog od brojeva 2, 6.
9.1. Algebra dogad¯aja 97
Sliˇcno definiˇsemo zbir i proizvod za viˇse od dva sluˇcajna dogad¯aja, pa ako
se radi o dogad¯ajima A
1
, A
2
, ..., A
n
tada su oznake
n
¸
k=1
A
k
i
n
¸
k=1
A
k
redom.
Definicija 4. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B kaˇzemo da su nesaglasni (ili dis-
junktni) ako je AB = ∅ (ili A ∩ B = ∅).
Primer 5. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje parnog broja,
B− pojavljivanje neparnog broja,
imamo da su dogad¯aji A i B disjunktni.
Definicija 5. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, dogad¯aj A`B je onaj dogad¯aj
koji se ostvaruje taˇcno onda kada se dogad¯aj A ostvaruje, a dogad¯aj B ne
ostvaruje.
Primer 6. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 3, 6,
B− pojavljivanje broja koji je deljiv sa 3,
dogad¯aj A`B je pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2.
Definicija 6. Za dogad¯aje A
1
, A
2
, ..., A
n
koji su takvi da:
- svaka dva dogad¯aja su med¯usobno disjunktna,
- njihov zbir je siguran dogad¯aj, tj. A
1
+A
2
+... +A
n
= Ω,
kaˇzemo da ˇcine potpun sistem dogad¯aja.
Pri bacanju kocke potpun sistem ˇcine elementarni dogad¯aji A
1
− po-
javljivanje broja 1; A
2
− pojavljivanje broja 2; ... A
6
− pojavljivanje broja 6.
Med¯utim, postoje potpuni sistemi dogad¯aja koji ne moraju biti elementarni
dogad¯aji. Ako je dogad¯aj A− pojavljivanje broja koji je manji ili jednak
broju 2, a dogad¯aj B− pojavljivanje broja koji je ve´ci ili jednak broju 3,
tada dogad¯aji A i B ˇcine potpun sistem dogad¯aja za jedno bacanje kocke.
98 Glava 9. Verovatno´ce
9.2 Definicija verovatno´ca i osnovne osobine
Oznaˇcimo verovatno´cu dogad¯aja A sa P(A). Pre aksiomatskog uvod¯enja
funkcije verovatno´ca, istorijski se susre´cemo sa slede´cim definicijama:
1) Statistiˇcka definicija verovatno´ca: Neka je u eksperimentu dat sluˇcajan
dogad¯aj A. Ako se u n ∈ N ponavljanja navedenog eksperimenta do-
gad¯aj A dogodio m puta, tada:
- broj m nazivamo frekvencijom, u oznaci, m(A)
- broj
m
n
nazivamo relativnom frekvencijom, u oznaci, w(A).
Primer 7. U 12 bacanja kocke broj 2 se pojavio 3 puta. Tada je:
- frekvencija m(A) = 3,
- relativna frekvencija w(A) =
3
12
=
1
4
= 0, 25.
Verovatno´ca dogad¯aja A statistiˇcki definiˇsemo kao broj kome teˇzi rela-
tivna frekvencija dogad¯aja A kada se broj ponavljanja uoˇcenog ekspe-
rimenta n neograniˇceno pove´cava, tj. kada broj n teˇzi beskonaˇcnosti.
Kra´ce zapisujemo sa:
P(A) = lim
n→∞
w
n
(A),
gde je w
n
(A) relativna frekvencija dogad¯aja A u prvih n ponavljanja
eksperimenta.
2) Klasiˇcna (ili Laplasova) definicija verovatno´ca (istorijski se prva po-
javila 1812): Ova definicija odnosi se samo na eksperimente ˇciji je
prostor elementarnih dogad¯aja (mogu´cih ishoda) konaˇcan, a eleme-
ntarni dogad¯aji su jednako verovatni. Za dogad¯aj A svaki ishod, pri
kome se ostvaruje dogad¯aj A, naziva se povoljan.
Neka ima n elementarnih dogad¯aja u eksperimentu, a m povoljnih
ishoda za dogad¯aj A. Tada je
P(A) =
m
n
ili reˇcima: verovatno´ca dogad¯aja A jednaka je koliˇcniku broja po-
voljnih i broja mogu´cih ishoda.
9.2. Definicija verovatno´ca i osnovne osobine 99
Primer 8. Eksperiment je jedno bacanje kocke. Kolika je verovatno´ca
dogad¯aja A ako je:
a) A− pao je broj 4.
b) A− pao je broj ve´ci od 2.
Reˇsenje: Za dati eksperiment imamo n = 6 mogu´cih ishoda.
a) Povoljnih ishoda imamo samo jedan, tj. m = 1, pa je
P(A) =
m
n
=
1
6
= 0, 1666 . . . .
b) Povoljni ishodi su da je pao broj 3, 4, 5 ili 6. Tada je m = 4, pa
je
P(A) =
m
n
=
4
6
= 0, 6666 . . . .
3) Geometrijska definicija verovatno´ca: Verovatno´ca pretstavlja koliˇcnik
povrˇsina (zapremina ili duˇzina) povoljnih i mogu´cih ishoda.
Definicija 7. Skup (kolekciju) dogad¯aja F vezanih za eksperiment nazi-
vamo poljem dogad¯aja ako vaˇzi:
1) Ω ∈ F,
2) A ∈ F ⇒ A ∈ F,
3) A, B ∈ F ⇒ A+B ∈ F.
Verovatno´ce aksiomatski definiˇsemo na polju dogad¯aja kao funkciju sa slede-
´cim osobinama:
Definicija 8. Verovatno´ca P() je funkcija koja dogad¯aje iz polja F pre-
slikava na realne brojeve i ima slede´ce osobine:
1) nenegativnost: (∀A ∈ F)(P(A) ≥ 0),
2) normiranost: P(Ω) = 1,
3) aditivnost: ako su A
1
, A
2
, ... po parovima disjunktni dogad¯aji (A
i

A
j
= ∅ za i = j) iz polja F, tada je
P

¸
i
A
i

=
¸
i
P(A
i
) .
100 Glava 9. Verovatno´ce
Osnovne osobine verovatno´ce navedene su u slede´coj teoremi.
Teorema 1. Neka su dogad¯aji A, B ∈ F. Tada je:
1) P(A) = 1 −P(A),
2) P(∅) = 0,
3) A ⊆ B ⇒ P(B`A) = P(B) −P(A),
4) A ⊆ B ⇒ P(A) ≤ P(B),
5) P(A) ≤ 1,
6) P(A +B) = P(A) +P(B) −P(AB).
Dokaz:
1) Na osnovu definicije suprotnog dogad¯aja Ω = A + A , normiranosti i
aditivnosti verovatno´ce imamo da je
1 = P(Ω) = P(A +A) = P(A) +P(A) ,
tj. P(A) = 1 −P(A).
2) Ako u prethodno dokazanom stavu uzmemo da je A = Ω imamo
P(Ω) = P(∅) = 1 −P(Ω) = 1 −1 = 0 .
3) Ako je A ⊆ B, tada je P(B`A) = P(B) − P(A). Poˇsto su dogad¯aji
A i B`A disjunktni na osnovu aditivnosti verovatno´ce imamo P(B) =
P(A) +P(B`A), tj. P(B`A) = P(B) −P(A).
4) Dokaz sledi na osnovu prethodnog stava i nenegativnosti verovatno´ce.
5) Ako u prethodnom stavu biramo B = Ω na osnovu normiranosti
verovatno´ce sledi tvrd¯enje.
6) Kako je A + B = A + AB i B = AB + AB, i dogad¯aji A i AB kao
i dogad¯aji AB i AB su disjunktni, na osnovu aditivnosti verovatno´ce
imamo da je
P(A +B) = P(A) +P(AB), P(B) = P(AB) +P(AB) .
Na osnovu poslednje dve jednaˇcine eliminacijom P(AB) dobijamo
P(A +B) = P(A) +P(B) −P(AB) .
9.3. Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja 101
9.3 Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja
Definicija 9. Neka su A, B ∈ Ω i P(A) > 0. Uslovna verovatno´ca dogad¯aja
B, pod uslovom da se realizovao dogad¯aj A, u oznaci P(B[A), definiˇse se na
slede´ci naˇcin:
P(B[A) =
P(AB)
P(A)
.
Primer 9. Eksperiment se sastoji u bacanju kocke dva puta. Dogad¯aji A i
B dati su na slede´ci naˇcin:
A− u prvom bacanju je pao broj ve´ci od tri.
B− u oba bacanja je pao paran broj.
Izraˇcunati verovatno´cu dogad¯aja B:
1) pod uslovom da se realizovao dogad¯aj A,
2) ne uzimaju´ci u obzir realizaciju dogad¯aja A.
Reˇsenje:
1) Potrebno je izraˇcunati verovatno´cu P(B[A). Da bi smo izraˇcunali
traˇzenu verovatno´cu izraˇcunajmo najpre verovatno´ce dogad¯aja AB i
A. Poˇsto imamo tri broja ve´ca od broja tri (4, 5 i 6), a broj mogu´cih
ishoda je 6, imamo da je P(A) =
3
6
=
1
2
. Mogu´cih ishoda za dogad¯aj
AB ima 6 6 = 36 . Povoljni ishodi su (4, 2), (4, 4), (4, 6), (6, 2), (6, 4),
(6, 6), pa je njihov broj 6. Odatle imamo da je P(AB) =
6
36
=
1
6
. Na
kraju, imamo da je
P(B[A) =
P(AB)
P(A)
=
1
6
1
2
=
2
6
=
1
3
.
2) Mogu´cih ishoda ima 6 6 = 36 . Povoljni ishodi su
(2, 2), (2, 4), (2, 6), (4, 2), (4, 4), (4, 6), (6, 2), (6, 4), (6, 6)
i ima ih 9. Tada je
P(B) =
m
n
=
9
36
=
1
4
.
102 Glava 9. Verovatno´ce
Iz definicije 9 sledi tvrd¯enje poznato pod nazivom proizvod verovatno´ca
zavisnih dogad¯aja, a koje glasi:
P(AB) = P(A)P(B[A) = P(B)P(A[B) .
Indukcijom po n mogu´ce je dokazati i opˇstije tvrd¯enje:
P(A
1
A
2
A
n
) = P(A
1
)P(A
2
[A
1
)P(A
3
[A
1
A
2
) P(A
n
[A
1
A
2
A
n−1
) ,
gde je P(A
1
A
2
A
n−1
) > 0 .
Vratimo se na prethodni primer. Videli smo da verovatno´ca dogad¯aja B,
pod uslovom da se ispuni dogad¯aj A i verovatno´ca dogad¯aja B (ne vode´ci
raˇcuna o dogad¯aju A) nisu iste, tj.
P(B[A) = P(B) .
Iz navedenog zakljuˇcujemo da verovatno´ca dogad¯aja B zavisi od dogad¯aja
A. Ako su navedene verovatno´ce iste P(B[A) = P(B) prirodno je re´ci da
dogad¯aj B ne zavisi od dogad¯aja A. Sliˇcno definiˇsemo nezavisnost dogad¯aja
A od dogad¯aja B: P(A[B) = P(A).
Na osnovu navedenog razmatranja i definicije uslovne verovatno´ce sledi defi-
nicija nezavisnih dogad¯aja:
Definicija 10. Dogad¯aji A i B su nezavisni ako vaˇzi
P(AB) = P(A) P(B) .
U suprotnom, za dogad¯aje kaˇzemo da su zavisni.
Primer 10. Eksperiment se sastoji u izvlaˇcenju karte iz ˇspila od 52 karte.
Neka je dogad¯aj:
A− izvuˇcena karta je ”kralj”,
B− izvuˇcena karta je ”srce”.
Da li su dogad¯aji A i B nezavisni?
Reˇsenje: Poˇsto u ˇspilu od 52 karte imamo 4 ”kralja”, 13 karata sa znakom
”srce” i jednog ”kralja srce”, imamo da je:
P(A) =
4
52
=
1
13
, P(B) =
13
52
=
1
4
, P(AB) =
1
52
.
Poˇsto je P(AB) = P(A) P(B), dogad¯aji A i B su nezavisni.
9.4. Formula totalne verovatno´ce 103
9.4 Formula totalne verovatno´ce
Teorema koju ´cemo navesti poznata je pod nazivom formula totalne
verovatno´ce:
Teorema 2. Neka dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja i
neka je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n. Za svaki dogad¯aj B ∈ F vaˇzi
P(B) =
n
¸
i=1
P(A
i
) P(B[A
i
) .
Dokaz: Kako dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja imamo
da je B =
n
¸
i=1
A
i
B i dogad¯aji A
i
B su med¯usobno disjunktni. Tada je
P(B) =
n
¸
i=1
P(A
i
B) .
Poˇsto je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n, imamo da je
P(A
i
B) = P(A
i
)P(B[A
i
), i = 1, 2, ..., n.
Na osnovu poslednje dve jednaˇcine sledi tvrd¯enje teoreme.
Primer 11. Na kompjuteru I narezano je 15 CD-a, na kompjuteru II
narezano je 45 CD-a, a na kompjuteru III narezano je 30 CD-a. Verovatno-
´ca da ´ce se na kompjuteru I narezati neispravan CD je 0, 1, na kompjuteru
II je 0, 2 i na kompjuteru III je 0, 4. Kolika je verovatno´ca da se nareˇze
na sluˇcajan naˇcin na jedan od ova tri kompjutera jedan CD i da on bude
neispravan?
Reˇsenje: Oznaˇcimo dogad¯aje
A
1
− na kompjuteru I narezan je jedan CD,
A
2
− na kompjuteru II narezan je jedan CD,
A
3
− na kompjuteru III narezan je jedan CD,
B− narezan je jedan neispravan CD na jednom od tri kompjutera.
104 Glava 9. Verovatno´ce
Kako je
P(A
1
) =
15
90
=
1
6
, P(A
2
) =
45
90
=
1
2
, P(A
3
) =
30
90
=
1
3
,
na osnovu prethodne teoreme imamo da je
P(B) = P(A
1
) P(B[A
1
) +P(A
2
) P(B[A
2
) +P(A
3
) P(B[A
3
)
=
1
6
0, 1 +
1
2
0, 2 +
1
3
0, 4 =
15
60
=
1
4
= 0, 25 .
Pod uslovima iz prethodne teoreme moˇzemo postaviti i pitanje: kolika
je verovatno´ca realizacije dogad¯aja A
i
pod uslovom da se realizuje dogad¯aj
B. Odgovor na ovo pitanje daje teorema poznata pod nazivom Bajesova
formula, a koja glasi:
Teorema 3. Neka dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja i
neka je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n. Neka je takod¯e i B ⊂ Ω, P(B) > 0.
Tada vaˇzi
P(A
k
[B) =
P(A
k
)P(B[A
k
)
n
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
, k = 1, 2, ..., n.
Dokaz: Na osnovu P(A
i
B) = P(A
i
)P(B[A
i
) = P(B)P(A
i
[B) imamo da
je
P(A
i
[B) =
P(A
i
)P(B[A
i
)
P(B)
.
Tvrd¯enje teoreme sledi na osnovu poslednje jednaˇcine i formule totalne
verovatno´ce.
Primer 12. Neka su dati uslovi kao u prethodnom primeru. Ako je narezan
jedan neispravan CD na navedena tri raˇcunara, koja je verovatno´ca da je
narezan na:
1) raˇcunaru I ?
2) raˇcunaru II ?
3) raˇcunaru III ?
Reˇsenje: Na osnovu Bajesove formule imamo:
9.5. Zadaci 105
1) P(A
1
[B) =
P(A
1
)P(B[A
1
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
6
0, 1
1
4
=
1
60
1
4
=
1
15
.
2) P(A
2
[B) =
P(A
2
)P(B[A
2
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
2
0, 2
1
4
=
1
10
1
4
=
2
5
.
3) P(A
3
[B) =
P(A
3
)P(B[A
3
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
3
0, 4
1
4
=
2
15
1
4
=
8
15
.
9.5 Zadaci
1. Ako je eksperiment jedno bacanje novˇci´ca navesti elementarne dogad¯aje.
Navesti elementarne dogad¯aje i za bacanje dva novˇci´ca.
2. Bacaju se dve kocke istovremeno. Neka su dogad¯aji
A− zbir dobijenih brojeva je deljiv sa 5,
B− zbir dobijenih brojeva jednak je broju 9.
Na´ci: A +B, AB, A`B, B`A i izraˇcunati verovatno´ce traˇzenih dogad¯aja.
3. Pokazati da je A`B = AB.
4. Novˇci´c se baca ˇcetiri puta. Odrediti verovatno´cu da su
1) pala tri grba,
2) bar tri grba,
3) palo je jedno pismo.
4) nije pao ni jedan grb.
5. Iz ˇspila od 52 karte izvlaˇci se karta i vra´ca u ˇspil. Ovaj postupak se
ponavlja ˇcetiri puta. Koliko iznosi verovatno´ca da su izvuˇcene od ˇcetiri
karte
106 Glava 9. Verovatno´ce
1) bar dve ”dame”?
2) tri crvene ”dame”?
3) jedna ”dama srce” ?
4) tri ”dame” i jedan ”kralj”?
5) ˇcetiri ”asa”?
6. U kutiji se nalazi 12 belih i 4 crvene kuglice. Izvlaˇce se odjednom tri
kuglice. Izraˇcunati verovatno´cu da su
1) sve tri uzete kuglice crvene,
2) uzete dve bele i jedna crvena,
3) sve tri uzete kuglice bele.
7. Dva strelca gad¯aju po jednom u metu. Verovatno´ca da prvi pogodi metu
je 0, 6, a drugi 0, 7. Kolika je verovatno´ca da meta bude pogod¯ena bar je-
dnom?
8. Neka je P(A[B) = 0, 6 , P(B[A) = 0, 4 i P(B) = 0, 35 . Na´ci: P(A),
P(AB) i P(B[A).
9. U dve kutije se nalaze bele i crvene kuglice. U prvoj se nalazi 9 belih i
5 crvenih, a u drugoj 12 belih i 7 crvenih. Na sluˇcajan naˇcin se bira jedna
kutija i iz nje se uzimaju dve kuglice. Kolika je verovatno´ca da se uzme bar
jedna bela kuglica?
10. U Novi Sad dolaze 53 automobila iz Sombora, 42 iz Subotice i 47 iz
Zrenjanina. Verovatno´ca da se pokvari automobil iz Sombora je 0, 2, iz
Subotice 0, 5 i iz Zrenjanina 0, 1 . Kolika je verovatno´ca da jedan sluˇcajno
izabran automobil koji je krenuo ka Novom Sadu ima kvar? Ako je automobil
imao kvar, koja je verovatno´ca da je on krenuo iz Zrenjanina, a kolika da
je krenuo iz Sombora?
Glava 10
Geometrija
10.1 Razvoj geometrije
Geometrija je jedna od najstarijih matematiˇckih disciplina. Osvrnimo
se ukratko na istorijski razvoj geometrije.
1) Reˇc geometrija znaˇci zemljomerstvo, a nastala je u Egiptu zbog neo-
phodnosti merenja imanja i oznaˇcavanja med¯a posle poplava Nila. Ge-
ometrija se u proˇslosti bavila izuˇcavanjem poloˇzaja, oblika i veliˇcina
predmeta realnog sveta, dok danas izuˇcava apstraktne objekte. U
poˇcetku se do opˇstih osobina dolazilo na osnovu nekoliko eksperi-
menata, posmatranjem i intuicijom, odnosno, induktivnom metodom
(nepotpunom indukcijom). Navedeni metod bio je pogodan samo za
neke prostije figure.
2) U V I veku pre n.e. Grci su preuzeli od Egip´cana i Vavilonaca vode´cu
ulogu u razvoju geometrije, uglavnom zaslugama Talesa i Pitagore.
Pored njih, veliki doprinos razvoju geometrije tog doba dali su Pla-
ton i Aristotel koji daju prve nagoveˇstaje aksiomatskog zasnivanja ge-
ometrije. U ovom periodu induktivni metod zamenjen je deduktivnim
i pristupa se sistematskom izlaganju ˇcinjenica.
3) Oko 300. godina pre n.e. Euklid je objavio svoje kapitalno delo Ele-
menti, saˇcinjeno od 13 knjiga, koje predstavljaju vrhunac deduktivnog
metoda i daju najve´ci doprinos razvoju geometrije. U ovim knjigama
Euklid iznosi stavove koji su jako bliski danaˇsnjem aksiomatskom za-
snivanju geometrije. Pored svih dobrih strana ovog dela, uoˇceni su
slede´ci nedostaci:
107
108 Glava 10. Geometrija
- definiˇsu se osnovni pojmovi,
- aksiome Euklidovog sistema nisu med¯usobno nezavisne,
- prilikom dokazivanja tvrd¯enja Euklid se ˇcesto oslanjao na slike i
time ˇcinio dokaz nekorektnim.
4) U I i II veku pre n.e. uvodi se ravna i sferna trigonometrija.
5) U prvoj polovini XV II Dekart razvija analitiˇcku geometriju.
6) U XV III dolazi do otkri´ca diferencijalne geometriju.
7) U prvoj polovini XIX veka Lobaˇcevski uvodi neeuklidsku geometriju.
8) Krajem XIX Hilbert je dao sistematizaciju geometrije u delu Osnovi
geometrije.
10.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma
U daljem tekstu izloˇzi´cemo aksiome Euklidske geometrije, bazirane na
Hilbertovom sistemu aksioma. U Hilbertovom sistemu aksioma osnovni po-
jmovi su:
- taˇcka (oznaˇcavamo ih velikim slovima A, B, C, ...),
- prava (oznaˇcavamo ih malim slovima a, b, c, ...),
- ravan (oznaˇcavamo ih malim grˇckim slovima α, β, γ, ...),
a osnovne relacije predstaljaju relacije:
- pripada (”se sadrˇzi”). Da taˇcka A pripada pravoj q (prava q sadrˇzi
taˇcku A) oznaˇcavamo A ∈ q.
- izmed¯u,
- podudarno,
- paralelno.
Sistem aksioma predstavljen je u pet grupa aksioma:
I aksiome veze (ili pripadnosti ili incidentnosti),
II aksiome rasporeda,
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 109
III aksiome podudarnosti,
IV aksiome neprekidnosti,
V aksioma paralelnosti.
Definicija 1. Skup svih taˇcaka nazivamo prostor i oznaˇcavamo ga sa E
3
.
10.2.1 Aksiome veze
Definicija 2. Tri ili viˇse taˇcaka su kolinearne ako postoji prava koja ih
sadrˇzi (taˇcke pripadaju istoj pravoj).
Definicija 3.
ˇ
Cetiri ili viˇse taˇcaka su komplanarne ako postoji ravan koja
ih sadrˇzi (taˇcke pripadaju istoj ravni).
Aksiome veze ˇcine grupu od 7 aksioma:
Aksioma I 1. Svaka prava sadrˇzi najmanje dve razliˇcite taˇcke.
Aksioma I 2. Za svake dve razliˇcite taˇcke postoji jedna i samo jedna prava
koja ih sadrˇzi.
Aksioma I 3. Svaka ravan sadrˇzi najmanje tri nekolinearne taˇcke.
Aksioma I 4. Za svake tri nekolinearne taˇcke postoji jedna i samo jedna
ravan koja ih sadrˇzi.
Aksioma I 5. Ako dve razliˇcite taˇcke neke prave pripadaju jednoj ravni,
onda sve taˇcke te prave pripadaju toj ravni (tj. prava pripada ravni).
Aksioma I 6. Ako dve ravni imaju zajedniˇcku taˇcku, tada one imaju na-
jmanje joˇs jednu zajedniˇcku taˇcku (tj. imaju zajedniˇcku pravu).
Aksioma I 7. Postoje ˇcetiri nekomplanarne taˇcke.
Navedenim aksiomama su potpuno odred¯eni svi odnosi izmed¯u taˇcaka,
pravih i ravni.
Teorema 1. Dve razliˇcite prave imaju najviˇse jednu zajedniˇcku taˇcku.
Dokaz: Pretpostavimo suprotno, dve razliˇcite prave p i q imaju bar dve
zajedniˇcke razliˇcite taˇcke A i B. Na osnovu aksiome I 2 taˇcke A i B odred¯uju
jednu i samo jednu pravu koja ih sadrˇzi, pa je p = q, ˇsto je kontradikcija sa
polaznom pretpostavkom.
110 Glava 10. Geometrija
Definicija 4. Za dve prave p i q kaˇze se da se seku ako imaju samo jednu
zajedniˇcku taˇcku A, u oznaci p ∩ q = A.
Ako na pravoj q postoje razliˇcite taˇcke A i B, onda ´cemo pravu q ˇcesto
oznaˇcavati i sa p(AB).
Teorema 2. Dve prave koje se seku odred¯uju jednu i samo jednu ravan.
Dokaz: Neka se prave p i q seku u taˇcki A. Prema aksiomi I 1 na pravoj
p, sem taˇcke A, postoji bar joˇs jedna taˇcka, na primer taˇcka B. Analogno
vaˇzi i za pravu q. Ove tri taˇcke su nekolinearne, te prema aksiomi I 4 postoji
jedna i samo jedna ravan α koja ih sadrˇzi, a prema aksiomi I 5 prave p i q
pripadaju ravni α. To znaˇci da ove dve prave odred¯uju ravan α.
Teorema 3. Prava i taˇcka van date prave odred¯uju jednu i samo jednu ra-
van.
Dokaz: Neka je p prava i A taˇcka koja joj ne pripada. Prema aksiomi I
1 na pravoj p postoje dve razliˇcite taˇcke, npr. B i C. Tada su A, B i C tri
nekolinearne taˇcke, pa prema aksiomi I 4 postoji jedna i samo jedna ravan
α koja ih sadrˇzi. Prema tome B i C pripadaju ravni α. Prema aksiomi I
5 sledi da i prava p pripada ravni α. Jedinstvenost ravni α sledi na osnovu
aksiome I 4.
10.2.2 Aksiome rasporeda
Aksiomama rasporeda bliˇze su utvrd¯ene osobine relacije ”izmed¯u” za tri
kolinearne taˇcke. Ukoliko je taˇcka B izmed¯u taˇcaka A i C to ´cemo oznaˇcavati
sa A − B − C . Aksiome rasporeda ˇcine grupu od 6 aksioma:
Aksioma II 1. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada su svake dve od navedenih taˇcaka razliˇcite.
Aksioma II 2. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada je C − B − A.
Aksioma II 3. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada nije A − C − B.
Aksioma II 4. Neka su A i B dve razliˇcite taˇcke prave p. Tada postoji
taˇcka C ∈ p, takva da je A − B − C .
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 111
Aksioma II 5. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke. Tada vaˇzi bar jedna
od tri relacije: A − B − C, A − C − B ili C − A − B.
Aksioma II 6. (Paˇsova aksioma) Neka su A, B i C tri nekolinearne
taˇcke i p prava koja pripada ravni odred¯enoj taˇckama A, B i C, tako da
ne sadrˇzi taˇcku B i seˇce pravu p(AC) u taˇcki D tako da je A − D − C .
Tada prava p seˇce pravu p(BC) u taˇcki G tako da je B − G − C ili seˇce
pravu p(AB) u taˇcki F tako da je A − F − B.
A B
C
F
p
D
G
p'
Slika 1.
Na osnovu aksioma II 5, II 2 i II 3 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 4. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke. Tada vaˇzi jedna i samo
jedna od tri relacije: A − B − C, A − C − B, ili C − A − B.
Definicija 5. Za dve razliˇcite taˇcke A i B, skup navedenih taˇcaka i taˇcaka
prave p(AB) izmed¯u A i B nazivamo duˇz, u oznaci AB. Taˇcke A i B
nazivamo krajevi, a ostale taˇcke unutraˇsnje taˇcke duˇzi.
Na osnovu aksioma II 4 i II 6 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 5. Svaka duˇz sadrˇzi bar jednu unutraˇsnju taˇcku.
Na osnovu navedene teoreme mogu´ce je pokazati da postoji beskonaˇcno
mnogo unutraˇsnjih taˇcaka svake duˇzi.
Definicija 6. Duˇz AB kod koje je odred¯eno da je A poˇcetna i B krajnja
taˇcka nazivamo orjentisana duˇz, u oznaci
−−→
AB.
Definicija 7. Neka su A, B i C tri razliˇcite taˇcke prave p, takve da je
A − B − C . Tada kaˇzemo da su taˇcke A i C prave p sa raznih strana u
odnosu na taˇcku B, a da su taˇcke B i C prave p sa iste strane u odnosu na
taˇcku A (ili da su taˇcke A i B prave p sa iste strane u odnosu na taˇcku C).
112 Glava 10. Geometrija
Definicija 8. Neka je data prava p i taˇcka O koja joj pripada. Skup taˇcaka
prave p odred¯en taˇckom O i svim taˇckama prave p sa iste strane taˇcke O
nazivamo poluprava, u oznaci Op. Taˇcku O nazivamo poˇcetak poluprave.
Definicija 9. Neka je data ravan α. Neka prava p i taˇcke A i B pripadaju
ravni α. Tada kaˇzemo da su taˇcke A i B ravni α sa iste strane prave p ukoliko
duˇz AB nema zajedniˇckih taˇcaka sa pravom p. Ako postoji jedna zajedniˇcka
taˇcka kaˇzemo da su taˇcke A i B ravni α sa raznih strane prave p.
Definicija 10. Poluravan sa graniˇcnom pravom p ravni α je skup svih taˇca-
ka prave p i svih taˇcaka ravni α koje su sa iste strane prave p, u oznaci pα.
Taˇcka na pravoj odred¯uje dve poluprave, prava u ravni dve poluravni, a
ravan u prostoru dva poluprostora.
Definicija 11. Ugaona linija
1
, u oznaci pOq, je unija dve poluprave Op i
Oq sa zajedniˇckom poˇcetnom taˇckom O. Taˇcku O nazivamo teme, a polupra-
ve Op i Oq kraci ugaone linije.
Na osnovu teoreme 2 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 6. Ugaona linija pripada jednoj i samo jednoj ravni.
Definicija 12. Ugaona linija pOq deli ravan kojoj pripada na dva dela koje
nazivamo ugaone oblasti.
Definicija 13. Ugao, u oznaci ∠pOq, je unija ugaone linije pOq i jedne
njene ugaone oblasti. Taˇcku O nazivamo teme, a poluprave Op i Oq kraci
ugla. (Ugaona linija pOq odred¯uje dva ugla).
Definicija 14. Neka kraci ∠pOq pripadaju istoj pravoj. Tada ako je:
1) Op = Oq onda ∠pOq nazivamo opruˇzen ugao,
2) Op = Oq
a) i ugaona oblast je prazan skup, onda ∠pOq nazivamo nula ugao,
b) i ugaona oblast je skup svih taˇcaka ravni koje ne pripadaju toj
ugaonoj liniji, onda ∠pOq nazivamo pun ugao.
1
Terminologija je prilagod¯ena aktuelnim sadrˇzajima u osnovnoj ˇskoli.
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 113
Definicija 15. Za ∠pOq i ∠qOr kaˇzemo da su susedni. Navedene susedne
uglove nazivamo uporednim ako kraci Op i Or pripadaju istoj pravoj i pri
tome Op = Or (slika 2).
r
q
p O
Slika 2.
Definicija 16. Ugao nazivamo:
1) prav - ako je jednak svom uporednom uglu,
2) oˇstar - ako je manji od svog uporednog ugla,
3) tup - ako je ve´ci od svog uporednog ugla.
Definicija 17. Za n ≥ 3 neka je A
1
, A
2
, ..., A
n
konaˇcan skup taˇcaka iste
ravni gde nikoje tri taˇcke nisu kolinearne. Uniju duˇzi A
1
A
2
, A
2
A
3
, ...,
A
n−1
A
n
nazivamo izlomljena linija. Ako je
1) A
1
= A
n
izlomljena linija je otvorena,
2) A
1
= A
n
izlomljena linija je zatvorena i naziva se mnogougaona linija
ili mnogougao. Taˇcke A
1
,A
2
,..., A
n
su temena, a duˇzi A
1
A
2
, A
2
A
3
, ...,
A
n−1
A
n
su stranice mnogougla (slika 3). Mnogougao deli ravan kojoj
pripada na dve oblasti, unutraˇsnju i spoljaˇsnju.
A2 A = n A1
A3
An-1
Slika 3.
114 Glava 10. Geometrija
Definicija 18. Mnogougao je:
1) prost - ako nikoje dve stranice nemaju zajedniˇckih taˇcaka, osim ˇsto
susedne stranice imaju zajedniˇcka temena,
2) sloˇzen - u suprotnom.
Definicija 19. Mnogougaona povrˇs je unija svih taˇcaka mnogougla i nje-
gove unutraˇsnje oblasti.
10.2.3 Aksiome podudarnosti
Istorijski gledano, relaciju ”podudarno”, koja se odnosi na dve duˇzi,
ra- zmatrali su redom: Euklid, Peano, Hilbert, Paˇs, Veronez, Borsuka i
ˇ
Smieleve. Ako su duˇzi AB i CD u relaciji podudarno, to piˇsemo AB

= CD,
kaˇzemo da su one jednake. Aksiome podudarnosti daju osobine relacije
podudarno i one ˇcine grupu od 7 aksioma:
Aksioma III 1. Ako je AB

= CD i A = B, tada je C = D.
Aksioma III 2. AB

= BA
Aksioma III 3. Ako je AB

= CD i AB

= EF, tada je CD

= EF.
Aksioma III 4. Ako taˇcka C pripada duˇzi AB i taˇcka C

duˇzi A

B

, pri
ˇcemu je AC

= A

C

i BC

= B

C

, tada je AB

= A

B

.
Aksioma III 5. Neka su A i B razliˇcite taˇcke i C poˇcetna taˇcka poluprave
Cp. Tada na polupravoj Cp postoji taˇcka D takva da AB

= CD.
Aksioma III 6. Neka su A, B i C tri nekolinearne taˇcke i neka su A

i B

dve taˇcke graniˇcne prave p poluravni pα, takve da je AB

= A

B

. Tada u
poluravni pα postoji jedna i samo jedna taˇcka C

takva da je AC

= A

C

i
BC

= B

C

.
Aksioma III 7. Neka su A, B i C i A

, B

i C

dve trojke nekolinearnih
taˇcaka redom, a D i D

taˇcke polupravih BC i B

C

takve da je: AB

= A

B

,
BC

= B

C

, CA

= C

A

i BD

= B

D

. Tada je AD

= A

D

.
Elementarno se dokazuje slede´ca teorema.
Teorema 7. Na skupu duˇzi relacija podudarnosti je relacija ekvivalencije.
Definicija 20. Taˇcka S je srediˇste duˇzi AB ako je S ∈ AB i AS

= BS.
Definicija 21. Taˇcke B i C su jednako udaljene od taˇcke A ako je AB

=
AC.
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 115
10.2.4 Aksiome neprekidnosti
Na osnovu prethodno navedenih aksioma mi smo u mogu´cnosti da utvrdi-
mo da li postoji jednakost dve duˇzi. Da bismo mogli ustanoviti proces
merenja duˇzi, do sad navedene aksiome nisu dovoljne. Merenje duˇzi zasniva
se na aksiomi, poznatoj kao Arhimedova aksioma, koja omogu´cava da se za
svaku duˇz samo na jedan naˇcin odredi neki pozitivan broj koji nazivamo
duˇzinom duˇzi.
Potrebno je utvrditi i obrnuto - postojanje duˇzi ˇcija je duˇzina jednaka una-
pred datom pozitivnom broju. Znaˇci, potrebno je uvesti joˇs jednu aksiomu
na osnovu koje bi ovo bilo mogu´ce.
Aksioma IV 1. (Arhimedova) Neka su AB i CD proizvoljne duˇzi. Tada
na polupravoj AB postoji konaˇcan broj taˇcaka A
1
, A
2
, A
3
, ..., A
n
takvih da je
1) A−A
1
−A
2
, A
1
−A
2
−A
3
, ...A
n−2
−A
n−1
−A
n
,
2) CD

= AA
1

= A
1
A
2

= ...

= A
n−1
A
n
,
3) B ∈ A
n−1
A
n
i B = A
n−1
.
Aksioma IV 2. (Kantorova) Neka je na bilo kojoj pravoj p dat beskona-
ˇcan niz duˇzi A
1
B
1
, A
2
B
2
, ..., takvih da
1) svaka slede´ca leˇzi unutar prethodne (A
n+1
B
n+1
⊂ A
n
B
n
, n = 1, 2, ...),
2) ne postoji duˇz koja leˇzi unutar svih duˇzi datog niza.
Tada na pravoj p postoji taˇcka C koja pripada svim duˇzima toga niza.
10.2.5 Aksioma paralelnosti
Euklidska geometrija je geometrija u kojoj vaˇzi slede´ca aksioma, poznata
i kao peti Euklidov postulat.
Aksioma V 1. U ravni α odred¯enoj pravom p i taˇckom A ∈ p postoji jedna
i samo jedna prava q koja sadrˇzi taˇcku A i nema zajedniˇckih taˇcaka sa
pravom p.
Na bazi prve ˇcetiri grupe aksioma (apsolutna geometrija) i drugaˇcijim inte-
rpretacijama navedene aksiome izgrad¯uju se tzv. neeuklidske geometrije.
Definicija 22. Prave p i q su paralelne, u oznaci p | q , ako je p = q ili p i
q pripadaju istoj ravni i nemaju zajedniˇckih taˇcaka.
116 Glava 10. Geometrija
Definicija 23. Dve prave su mimoilazne ako ne pripadaju istoj ravni.
Teorema 8. Dve razliˇcite paralelne prave odred¯uju jednu i samo jednu ra-
van.
Na osnovu aksiome paralelnosti mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 9. Na skupu pravih, relacija paralelnosti je relacija ekvivalencije.
Definicija 24. Prava p je paralelna ravni α, u oznaci p | α, ako joj pripada
ili sa njom nema zajedniˇckih taˇcaka.
Definicija 25 Dve ravni α i β su paralelne, u oznaci α | β , ako su jednake
ili ako nemaju zajedniˇckih taˇcaka.
10.3 Geometrijske figure
U daljem izlaganju neprazan skup taˇcaka zva´cemo geometrijska figura ili
kra´ce figura. U ovoj glavi ´cemo na osnovu aksioma podudarnosti i definicije
izometrijske transformacije definisati relaciju podudarnosti figura. Pored
toga naveˇs´cemo i neke figure u ravni i u prostoru. Pre toga, navodimo
slede´cu definiciju.
Definicija 26. Neka se prave p(AB) = q i p seku u taˇcki S koja je srediˇste
duˇzi AB. Ako je pri tome ∠pSq prav ugao kaˇzemo da je prava p simetrala
duˇzi AB.
Za navedene prave q i p kaˇzemo da su normalne i to oznaˇcavamo q⊥p .
Definicija 27 Neka je ρ bijektivno preslikavanje skupa taˇcaka X na skup
taˇcaka X

. Ako je
(∀A, B ∈ X)(AB

= ρ(A)ρ(B) ),
tada kaˇzemo da je ρ izometrijska transformacija.
Ako postoji taˇcka C ∈ X takva da je ρ(C) = C, onda kaˇzemo da je taˇcka
C invarijantna taˇcka pri transformaciji ρ.
Definicija 28 Za geometrijske figure F
1
i F
2
kaˇzemo da su podudarne ako
postoji izometrijska tranformacija ρ takva da je ρ(F
1
) = F
2
.
Nije teˇsko pokazati da izometrijska transformacija preslikava duˇz na podu-
darnu duˇz i ugao na podudaran ugao.
10.3. Geometrijske figure 117
10.3.1 Trougao, ˇcetvorougao i krug
Definicija 29. Trougao je mnogougao sa tri stranice.
Osnovni elementi trougla su stranice i uglovi. Na slici 4 navedeno je
standardno obeleˇzavanje stranica, uglova i temena trougla.
Na osnovu veliˇcine stranica trouglove delimo na:
1) jednakostraniˇcne (jednake sve tri stranice),
2) jednakokrake (jednake dve stranice),
3) raznostraniˇcne (sve tri stranice razliˇcite),
dok na osnovu veliˇcine uglova na:
1) pravougle (jedan ugao je prav),
2) oˇstrougle (svi uglovi oˇstri),
3) tupougle (jedan ugao tup).
A
B
C
c
b a
a
b
g
Slika 4.
Kod pravouglog trougla stranice koje obrazuju prav ugao nazivamo kraci,
dok preostalu stranicu nazivamo hipotenuza. Kod jednakostraniˇcnog trougla
jednake stranice nazivamo kraci, dok preostalu tre´cu stranicu nazivamo os-
nova.
Navodimo sada ˇcetiri stava o podudarnosti trouglova koji imaju veliku
primenu u geometriji.
Stav 1. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i njima zahva´cen ugao
jednog trougla podudarni odgovaraju´cim dvema stranicama i odgovaraju´cem
uglu drugog trougla.
118 Glava 10. Geometrija
Stav 2. Dva trougla su podudarna ako su jedna stranica i na njoj nalegla
dva ugla jednog trougla podudarni odgovaraju´coj stranici i odgovaraju´cim
uglovima drugog trougla.
Stav 3. Dva trougla su podudarna ako su sve tri stranice jednog trougla
podudarne odgovaraju´cim stranicama drugog trougla.
Stav 4. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i ugao naspram ve´ce
od njih jednog trougla podudarne odgovaraju´cim stranicama i odgovaraju´cem
uglu drugog trougla.
Takod¯e i slede´ce teoreme se ˇcesto koriste u dokazima raznih tvrd¯enja u
geometriji. Dokaze ovih teorema ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
Teorema 10. U trouglu naspram ve´ce stranice leˇzi ve´ci ugao. Vaˇzi i obrnu-
to tvrd¯enje.
Teorema 11. Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki.
Teorema 12. Zbir tri unutraˇsnja ugla trougla jednak je zbiru dva prava
ugla.
Teorema 13. Zbir ma koje dve stranice trougla ve´ci je od tre´ce stranice.
Razlika ma koje dve stranice trougla manja je od tre´ce stranice.
Definicija 30.
ˇ
Cetvorougao je mnogougao sa ˇcetiri stranice.
Prema broju paralelnih stranica moˇzemo izvrˇsiti slede´cu klasifikaciju
ˇcetvorouglova (slika 5 sa leva na desno):
1) paralelogram (dva para paralelnih stranica),
2) trapez (jedan par paralelnih stranica),
3) trapezoid (bez paralelnih stranica).
Slika 5.
10.3. Geometrijske figure 119
Teorema 14. Za svaki paralelogram vaˇzi:
1) naspramne stranice (uglovi) su jednake,
2) zbir susednih uglova jednak je zbiru dva prava ugla (opruˇzenom uglu),
3) dijagonale se polove.
Definicija 31. Pravougaonik je paralelogram ˇciji su svi uglovi jednaki (pra-
vi uglovi).
Definicija 32. Kvadrat je pravougaonik ˇcije su sve stranice jednake.
Teorema 15. Paralelogram je kvadrat ako i samo ako su mu dijagonale
jednake.
Teorema 16. Pravougaonik je kvadrat ako i samo ako vaˇzi:
1) dijagonale se seku pod pravim uglom (normalne su),
2) dijagonala deli ugao na dva jednaka ugla (dijagonala je simetrala ugla).
Definicija 33. Neka su date taˇcka O i duˇz r ravni α. Skup svih taˇcaka A
ravni α takvih da je OA = r naziva se kruˇznica, dok se skup taˇcaka A ravni
α takvih da je OA ≤ r naziva krug. Navedeni krug oznaˇcavamo sa k(O, r).
Taˇcku O nazivamo centar, a duˇz r polupreˇcnik kruga.
A
B
C
r
O
.
a
D
Slika 6.
Neka su date tri med¯usobno razliˇcite taˇcke A, B i C koje pripadaju
kruˇznici (slika 6) i neka je taˇcka C sa iste strane kao centar O u odnosu
na pravu p(AB). Neka se prave p(A, B) i p(O, D) seku pod pravim uglom i
neka prava a i krug k(O, r) imaju jednu zajedniˇcku taˇcku B. Tada:
120 Glava 10. Geometrija
1) p(AB) je seˇcica kruga k(O, r),
2) AB je tetiva kruga k(O, r),
3) duˇzina ON je centralno rastojanje tetive AB,
4) prava a je tangenta u taˇcki B,
5) ∠AOB je centralni ugao koji odgovara tetivi AB,
6) ∠ACB je periferijski ugao koji odgovara centralnom uglu ∠AOB.
Teorema 17. Centralni ugao je dva puta ve´ci od odgovaraju´ceg periferijskog
ugla.
10.3.2 Geometrijske figure u prostoru
Ograniˇcimo naredne definicije na konveksne figure u prostoru
2
.
Unija dve poluravni α i β (strane dijedra) sa zajedniˇckom graniˇcnom
pravom p (ivica dijedra) naziva se diedarska povrˇs, u oznaci αpβ. Diedarska
povrˇs deli prostor E
3
na dva disjunktna dela koje nazivamo diedarske oblasti.
Definicija 34. Diedar, u oznaci ∠αpβ, je unija diedarske povrˇsi αpβ i
jedne od oblasti odred¯ene tom povrˇsi .
Neka je ravan γ (slika 7) normalna na ivicu p diedra ∠αpβ . Ugao diedra
∠αpβ je presek ravni γ i diedra ∠αpβ .
a
b
g
p
Slika 7.
2
Figura je konveksna ako za svake dve taˇcke A i B koje pripadaju figuri duˇz AB cela
pripada figuri.
10.3. Geometrijske figure 121
Definicija 35. Neka je A
1
, A
2
, ..., A
n
mnogougao i S taˇcka koja ne pripada
ravni u kojoj leˇzi mnogougao. Rogalj je skup svih polupravih sa zajedniˇckom
poˇcetnom taˇckom S koje sadrˇze po jednu taˇcku datog mnogougla.
1) Taˇcka S je vrh roglja,
2) poluprave SA
1
, SA
2
, ..., SA
n
su ivice roglja,
3) uglovi ∠A
1
SA
2
, ∠A
2
SA
3
, ..., ∠A
n
SA
1
su strane ili iviˇcni uglovi roglja,
4) navedeni rogalj je n -tostrani rogalj.
Za n = 3 imamo trostrani rogalj koji se naziva i triedar (slika 8).
Definicija 36. Poliedar je unija mnogougaonih povrˇsi koje potpuno ograni-
ˇcavaju deo prostora, sa tim delom prostora.
A1
A3
S
A2
Slika 8.
Definicija 37. Pravilan poliedar je poliedar ˇcije su stranice pravilne i po-
dudarnee mnogougaone povrˇsi.
Definicija 38. Prizma je poliedar sa dve podudarne mnogougaone povrˇsi
koje pripadaju razliˇcitim paralelnim ravnima (osnove prizme). Preostale
stranice se nazivaju boˇcne stranice.
Definicija 39. Prizma je prava ako su boˇcne ivice normalne na osnovu (u
suprotnom je kosa, slika 9). Pravilna prizma je prava prizma ˇcija je osnova
pravilan mnogougao.
Dijagonalan presek prizme je presek prizme sa ravni koja sadrˇzi dve ne-
susedne boˇcne ivice prizme.
122 Glava 10. Geometrija
Slika 9.
Definicija 40. Paralelopiped je prizma ˇcija je osnova paralelogram.
Definicija 41 Kvadar je pravi paralelopiped ˇcija je osnova pravougaonik.
Definicija 42. Kocka je kvadar ˇcije su sve strane kvadrati.
Definicija 43. Piramida je poliedar ˇcija je jedna strana (osnova) mno-
gougaona povrˇs, a ostale boˇcne strane su trougaone povrˇsi koje obrazuju
rogalj.
Definicija 44. Valjkasta povrˇs je figura koja se dobija obrtanjem pravouga-
onika oko ose koja sadrˇzi jednu njegovu stranicu. Valjak (slika 10) je figura
koja se dobija obrtanjem odgovaraju´ce pravougaone povrˇsi oko navedene ose.
Slika 10.
Definicija 45. Prava kruˇzna konusna povrˇs je figura koja se dobija obrta-
njem pravouglog trougla oko ose koja sadrˇzi jednu njegovu katetu. Prava
kupa je figura koja se dobija obrtanjem odgovaraju´ce trougaone povrˇsi oko
navedene ose.
Definicija 46. Neka su date taˇcka O i duˇz r prostora E
3
. Skup svih taˇcaka
A prostora E
3
takvih da je OA = r naziva se sfera, dok se skup taˇcaka A
prostora E
3
takvih da je OA ≤ r naziva lopta. Navedenu loptu oznaˇcavamo
sa l(O, r). Taˇcku O nazivamo centar, a duˇz r polupreˇcnik lopte.
10.4. Merenje u geometriji 123
Loptu je mogu´ce definisati i kao obrtno telo: sfera je figura koja se dobija
obrtanjem kruˇznice oko ose koja sadrˇzi njen preˇcnik, dok je lopta figura koja
se dobija obrtanjem kruga oko navedene ose.
Slika 11.
Na slici 11 (sa leva na desno) date su kupa i lopta.
10.4 Merenje u geometriji
Najznaˇcajnije geometrijske veliˇcine su : duˇzina, povrˇsina i zapremina.
Merenje je postupak kojim se utvrd¯uje koliko puta se jediniˇcna veliˇcina
(veliˇcina koja odgovara broju 1) sadrˇzi u veliˇcini koja se meri.
10.4.1 Merenje uglova
Definicija 47. Neka su ∠pOq i ∠qOr dva susedna ugla. Tada kaˇzemo da je
ugao ∠pOr zbir uglova ∠pOq i ∠qOr , u oznaci ∠pOr = ∠pOq +∠qOr . Ako
za bilo koja tri ugla α, β i γ vaˇzi da je ∠pOq = α, ∠qOr = β i ∠pOr = γ,
tada je i γ = α +β .
r
q
p
O
Slika 12.
Definicija 48. Neka je svakom uglu pridruˇzen nenegativan realan broj α,
pri ˇcemu vaˇzi:
124 Glava 10. Geometrija
1) uglu ∠sOt pridruˇzen je broj 1 (∠sOt naziva se jediniˇcni ugao ili je-
dinica mere ugla),
2) jednakim uglovima pridruˇzeni su jednaki brojevi,
3) ako je ∠pOq zbir uglova kojima su pridruˇzeni brojevi α i β , tada se
uglu ∠pOq pridruˇzuje broj α +β ,
4) nula uglu pridruˇzuje se broj 0.
Tada se kaˇze da je definisana mera na skupu uglova.
Jediniˇcni ugao bira se tako da je pravom uglu pridruˇzen broj 90 . Taj je-
diniˇcni ugao nazivamo stepen i oznaˇcavamo ga sa 1

. Tada imamo slede´cu
klasifikaciju uglova:
1) oˇstar ugao je onaj koji je manji od 90

,
2) prav ugao je onaj koji je jednak 90

,
3) tup ugao je onaj koji je ve´ci od 90

a manji od 180

,
4) opruˇzen ugao je ugao koji je jednak 180

,
5) nekonveksan ugao je ugao ve´ci od 180

a manji od 360

,
6) pun ugao je ugao koji je jednak 360

.
Jedinice manje od stepena su minut (1

= 60

) i sekund (1

= 60

).
Pored stepena, u upotrebi su i druge jedinice za merenje uglova. Jedna
od njih je radijan i on se odred¯uje tako ˇsto se pravom uglu dodeljuje broj
π
2
(pi polovina), gde je π ≈ 3, 14.
Definicija 49. Za ugao ∠pOq poluprava Or takva da je ∠pOr = ∠qOr
naziva se simetrala ugla ∠pOq .
10.4.2 Merenje duˇzi
Definicija 50. Duˇzi AB pridruˇzimo pozitivan realan broj d(A, B) i pri tome
neka je:
1) za duˇz OE je d(O, E) = 1 (duˇz OE nazivamo jediniˇcna duˇz),
2) ako je AB = CD, tada je d(A, B) = d(C, D),
10.4. Merenje u geometriji 125
3) ako je A − C − B, tada je d(A, B) = d(A, C) +d(C, B) .
Tada se broj d(A, B) zove duˇzina duˇzi AB.
Ako se navedenoj definiciji doda i uslov d(A, A) = 0 za svaku taˇcku A, onda
se broj d(A, B) naziva i rastojanje izmed¯u taˇcaka A i B.
Osnovna jedinica za merenje duˇzi je metar, u oznaci m. To je ˇcetrdeset-
milioniti deo zemljinog meridijana koji prolazi kroz Pariz. Manje jedinice
od metra su: decimetar (1 dm = 10
−1
m), centimetar (1 cm = 10
−2
m) i
milimetar (1 mm = 10
−3
m). Ve´ce jedinice od metra su: dekametar (1 Dm =
10 m), hektometar (1 hm = 10
2
m) i kilometar (1 km = 10
3
m).
Definicija 51. Obim mnogougla je zbir duˇzina svih njegovih stranica.
Pod obimom kruga ˇciji je polupreˇcnik r podrazumevamo duˇzinu njegove
kruˇznice a koja iznosi O = 2rπ .
10.4.3 Povrˇsina i zapremina geometrijskih figura
Povrˇsina pretstavlja veliˇcinu povrˇsi. Meriti povrˇsinu znaˇci upored¯ivati je
sa povrˇsinom jediniˇcnog kvadrata (duˇzine stranica 1 m). Osnovna jedinica
za merenje povrˇsi je 1 m
2
. Manje jedinice od 1 m
2
su: 1 dm
2
= 10
−2
m
2
,
1 cm
2
= 10
−4
m
2
i 1 mm
2
= 10
−6
m
2
. Ve´ce jedinice od metra su: 1 Dm
2
=
10
2
m
2
, 1 hm
2
= 10
4
m
2
i 1 km
2
= 10
6
m
2
.
Podsetimo se formula za izraˇcunavanje povrˇsine nekih znaˇcajnijih ge-
ometrijskih figura:
- pravougaonik P = a b , gde su a i b duˇzine stranica,
- paralelogram P = a h
a
, gde je a duˇzina jedne stranice, a h
a
njoj
odgovaraju´ca visina,
- trougao P =
a h
a
2
, gde je a duˇzina jedne stranice stranica, a h
a
njoj
odgovaraju´ca visina,
- krug P = r
2
π , gde je r duˇzina polupreˇcnika kruga,
- kvadar P = 2 (a b +a c +b c) , gde su a, b i c dimenzije kvadra,
- kocka P = 6a
2
, gde je a duˇzina stranice kocke,
- prizma P = 2B +M , gde je B povrˇsina baze, a M povrˇsina omotaˇca,
126 Glava 10. Geometrija
- piramida P = B+M , gde je B povrˇsina baze, a M povrˇsina omotaˇca,
- kupa P = rπ(r + s) , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a s duˇzina
izvodnice (boˇcne strane),
- valjak P = 2rπ(r + H) , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H
duˇzina visine valjka,
- lopta P = 4r
2
π , gde je r duˇzina polupreˇcnika lopte.
Zapremina pretstavlja veliˇcinu potpuno ograniˇcenog prostora. Meriti
zapreminu znaˇci upored¯ivati je sa zapreminom jediniˇcne kocke (duˇzine ivica
1 m). Osnovna jedinica za merenje zapremine je 1 m
3
. Manje jedinice od
1 m3 su: 1 dm
3
= 10
−3
m
3
, 1 cm
3
= 10
−6
m
3
i 1 mm
3
= 10
−9
m
3
. Ve´ce
jedinice od metra su: 1 Dm
3
= 10
3
m
3
, 1 hm
3
= 10
6
m
3
i 1 km
3
= 10
9
m
3
.
Navodimo zapremine nekih geometrijskih figura:
- kvadar V = a b c , gde su a, b i c dimenzije kvadra,
- kocka V = a
3
, gde je a duˇzina ivice kocke,
- prizma V = B H , gde je B povrˇsina baze, a H duˇzina visine prizme,
- piramida V =
B H
3
, gde je B povrˇsina baze, a H duˇzina visine
piramide,
- kupa V =
r
2
πH
3
, gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H duˇzina
visine kupe,
- valjak V = r
2
πH , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H duˇzina
visine valjka,
- lopta V =
4r
3
π
3
, gde je r duˇzina polupreˇcnika lopte.
10.5 Geometrijske konstrukcije
Pod geometrijskom konstrukciom podrazumevamo crtanje geometrijske
figure u ravni pomo´cu lenjira (koristimo ga samo za povlaˇcenje pravih linija)
i ˇsestara
3
. Geometrijska konstrukcija se sastoji iz slede´ce ˇcetiri faze:
3
ˇ
Sestar koristimo za crtanje kruˇznih lukova.
10.5. Geometrijske konstrukcije 127
1) Analiza je traˇzenje naˇcina da se dod¯e do reˇsenja. Obiˇcno kre´cemo od
toga da je zadatak reˇsen i traˇzimo mogu´cnost za izvrˇsenje konstrukcije.
2) Konstrukcija je konaˇcan broj elementarnih konstrukcija koje dovode
do konaˇcnog reˇsenja. Konstrukcija podrazumeva i obrazlaganje svake
sloˇzene konstrukcije.
3) Dokaz ima za cilj da utvrdi da li dobijeno reˇsenje ispunjava uslove
zadatka. U tu svrhu koristimo aksiome i sve dokazane teoreme.
4) Diskusija na osnovu datih elemenata pokazujemo kada ´ce zadatak
imati jedno, viˇse ili ni jedno reˇsenje.
U osnovne konstrukcije spadaju slede´ce konstrukcije:
1) prave kroz dve date taˇcke,
2) poluprave kojoj je data poˇcetna taˇcka i joˇs jedna taˇcka,
3) duˇzi kojoj su date krajnje taˇcke,
4) kruga kome je dat centar i taˇcka na kruˇznici,
5) kruga kome je dat centar i polupreˇcnik,
6) kruˇznog luka kome je dat centar odgovaraju´ceg kruga i krajnje taˇcke
luka.
Jednostavne, ˇcesto koriˇs´cene konstrukcije koje se sastoje od nekoliko osno-
vnih konstrukcija nazivamo elementarne konstrukcije. U elementarne ko-
nstrukcije spadaju slede´ce konstrukcije:
1) paralelnih pravih,
2) normalnih pravih,
3) simetrale duˇzi,
4) simetrale ugla,
5) duˇzi jednake datoj duˇzi,
6) ugla jednakog datom uglu,
7) ugla komplementnog datom uglu,
128 Glava 10. Geometrija
8) ugla sumplementnog datom uglu
9) trougla kome su date stranice,
10) trougla kome su date dve stranice i njima zahva´cen ugao,
11) trougla kome je data stranica i na njoj dva nalegla ugla,
12) trougla kome su date dve stranice i ugao naspram jedne stranice (za
ugao naspram druge date stranice, radi jedinstvenosti konstrukcije,
treba znati da li je oˇstar, prav ili tup).
Elementarne konstrukcije se ne obrazlaˇzu u toku reˇsavanja zadataka.
U sloˇzene konstrukcije spadaju konstrukcije koje se sastoje od konaˇcnog
broja elementarnih konstrukcija.
Primer 1. Dat je krug k(O, r), taˇcka A koja pripada kruˇznici datog kruga
i duˇz CD. Konstruisati duˇz AB koja pripada tangenti kruga k(O, r) u taˇcki
A i za koju vaˇzi AB

= CD.
Reˇsenje:
1) Analiza: Ako krenemo od urad¯ene konstrukcije (slika 13) imamo da
je tangenta p(AB) kroz taˇcku A normalna na polupreˇcnik kruga OA.
To daje osnovnu ideju za reˇsenje zadatka.
2) Konstrukcija: Kroz datu taˇcku A povuˇcemo pravu normalnu na pravu
p(OA) (dobijamo tangentu). Uzmemo otvorom ˇsestara duˇzinu duˇzi
CD a zatim opiˇsemo kruˇznicu ˇciji je centar taˇcka A i polupreˇcnik
”uzeti” otvor ˇsestara. Presek navedene kruˇznice i tangente je taˇcka B
3) Dokaz: Zasniva se na dokazivanju tvrd¯enja koje kaˇze da je tangenta u
datoj taˇcki normalna na polupreˇcnik koji sadrˇzi tu taˇcku. Dokaz ovog
tvrd¯enja ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
4) Diskusija: Poˇsto navedena kruˇznica seˇce tangentu u dve taˇcke B i B

zadatak ima dva reˇsenja.
10.6. Vektori 129
B'
A
r
O
.
r
B
C
D
.
Slika 13.
10.6 Vektori
Definicija 52. Veliˇcine odred¯ene brojnom vrednoˇs´cu se nazivaju skalarne
veliˇcine. Veliˇcine odred¯ene brojnom vrednoˇs´cu i orijentacijom u prostoru:
pravcem i smerom, nazivaju se vektorske veliˇcine ili vektori.
B
a
A
Slika 14.
Kod vektora razlikujemo slede´ce pojmove:
1) Duˇzina vektora (ili intenzitet ili modul ili apsolutna vrednost), je ra-
stojanje izmed¯u poˇcetne i krajnje taˇcke vektora, a oznaˇcavamo je sa
[
−−→
AB[ ili [a[.
2) Pravac vektora je prava - nosaˇc kojoj pripada orijentisani odseˇcak.
3) Smer vektora je orijentacija odseˇcka od njegove poˇcetne taˇcke ka nje-
govoj krajnjoj taˇcki.
Definicija 53. Za vektore:
1) a i −a kaˇzemo da su suprotni vektori i da oni imaju jednake intenzitete,
iste pravce i suprotne smerove.
2) Dva vektora su jednaka ako imaju isti intezitet, pravac
4
i smer.
4
Pravac vektora je isti ako su prave- nosaˇci paralelne.
130 Glava 10. Geometrija
3) Nula - vektor je vektor kod kojeg se poˇcetak i kraj poklapaju. Intenzitet
nula vektora je nula, tj. [

0[ = 0.
4) Svaki vektor a =

0 ima svoj suprotan vektor koji je jedinstven.
Geometrijski vektorska veliˇcina je klasa ekvivalencije orjentisanih duˇzi
odred¯ena svojim pravcem, smerom i intezitetom. Orijentaciju vektora ozna-
ˇcavamo strelicom, pa su oznake oblika:
−−→
AB ili a.
10.6.1 Zbir i razlika vektora
Definicija 54. Zbir vektora
−−→
AB =a i
−−→
BC =

b (slika 15) je vektor
−→
AC = c
(spaja poˇcetak prvog i kraj drugog vektora) u oznaci
c =a +

b.
b
a
c
b
Slika 15.
Osnovne osobine sabiranja vektora date su slede´com teoremom.
Teorema 18. Vaˇzi:
1) Zbir dva vektora je vektor.
2) a +

0 =a.
3) a + (−a) =

0.
4) [[a[ −[

b[[ ≤ [a +

b[ ≤ [a[ +[

b[.
5) a +

b =

b +a (komutativnost).
6) a + (

b +c) = (a +

b) +c (asocijativnost).
10.6. Vektori 131
Razlika dva vektora a i

b je vektor c, za koji je zbir

b i c jednak a, u
oznaci
a −

b =c ako je

b +c =a.
Dakle, da bismo od jednog vektora oduzeli drugi, treba ih dovesti na za-
jedniˇcki poˇcetak i povu´ci vektor iz krajnje taˇcke vektora - umanjioca u
krajnju taˇcku vektora - umanjenika.
Primer 2. Za date vektore a i

b na´ci njihov zbir i razliku.
b
a
Slika 16.
Reˇsenje:
b
a
a + b
-b
a - b
Slika 17.
10.6.2 Proizvod skalara i vektora
Definicija 55. Za skalar (realan broj) λ i vektor a proizvod skalara i ve-
ktora, u oznaci λ a = λa, jeste vektor

b, za koji vaˇzi:
1) [

b[ = [λ[ [a[,
2) vektori a i

b imaju isti pravac,
3) za λ > 0 vektori a i

b imaju isti, a za λ < 0 suprotan smer. Za λ = 0

b =

0.
132 Glava 10. Geometrija
Teorema 19. Za skalare r i t i vektore a i

b vaˇzi:
1) 1 a =a,
2) r(ta) = (rt)a,
3) (r +t)a = ra +ta,
4) r(a +

b) = ra +r

b.
Primer 3. Za date vektore a i

b na´ci vektore −3a + 2

b i 4a −2

b.
a
b
Slika 18.
Reˇsenje:
4a
-2b
-3a
2b
4a - 2b
-3a + 2b
Slika 19.
10.6. Vektori 133
Definicija 56. Vektor ˇciji je intezitet jednak broju jedan zove se jediniˇcni
vektor ili ort, u oznaci a
0
.
Teorema 20. Vaˇzi
a = [a[ a
0
, a
0
=
a
[a[
. ([a
0
[ = 1).
Definicija 57. Dva vektora koji leˇze na istim ili paralelnim pravama zovu
se kolinearni vektori. Ako tri ili viˇse vektora leˇze u istoj ravni ili su paralelni
istoj ravni, onda su oni komplanarni vektori. Nula vektor je kolinearan sa
proizvoljnim vektorom.
Teorema 21. Ako su ne-nula vektori kolinearni, tada uvek postoji skalar λ
takav da je a = λ

b.
Definicija 58. Ako su k
1
, k
2
, ..., k
n
realni brojevi i a
1
, a
2
, ..., a
n
vektori ra-
zliˇciti od nule, tada se zbir k
1
a
1
+k
2
a
2
+ +k
n
a
n
zove linearna kombinacija
vektora a
1
, a
2
, ..., a
n
.
Definicija 59. Za vektore a
1
, a
2
, ..., a
n
, ako postoje brojevi k
1
, k
2
, ..., k
n
od
kojih je bar jedan razliˇcit od nule, takvi da je k
1
a
1
+ k
2
a
2
+ + k
n
a
n
=

0, kaˇze se da su ovi vektori linearno zavisni. Ako je navedena jednakost
ispunjena jedino za k
1
= k
2
= = k
n
= 0, onda se kaˇze da su vektori
a
1
, a
2
, ..., a
n
linearno nezavisni.
Teorema 22. Dva ne-nula vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno
zavisni, a tri vektora su komplanarna ako i samo ako su linearno zavisna.
Definicija 60. Prava p odred¯ena smerom jediniˇcnog vektora p
0
, ortom pra-
ve p, zove se osa ili jediniˇcna prava.
Definicija 61. Neka je data prava p i vektor r =
−−→
AB. Neka su taˇcke A

i
B

ortogonalne projekcije taˇcke A i B na osu p. Projekcija vektora r na osu
p je [
−−→
A

B

[ i to sa znakom + ako je vektor
−−→
AB orijentisan na istu stranu kao
i p
0
u odnosu na normalnu ravan koja prolazi kroz taˇcke A i A

, i sa znakom
− ako su vektori
−−→
AB i p
0
orijentisani na razliˇcite strane pomenute ravni.
Ovako definisana projekcija se ˇcesto zove algebarska ili skalarna projekcija.
Oznaˇcimo je sa r
p
0
= [
−−→
A

B

[.
134 Glava 10. Geometrija
p
r
A
B
o
|
A' B'
j
Slika 20.
Definicija 62. Pod uglom izmed¯u vektora a i

b, u oznaci ∠(a,

b) ili (a,

b),
podrazumevamo ugao koji nastaje obrtanjem u pozitivnom smeru (smer koji
je suprotan kazaljki na ˇcasovniku) vektora a oko zajedniˇcke taˇcke sve dok se
po pravcu i smeru ne poklopi sa vektorom

b.
Teorema 23. Neka je ϕ = ∠( p
0
, r). Tada je r
p
0
= [r[ cos ϕ.
Teorema 24. Neka je p osa, a a i

b dati vektori. Tada je
(a +

b)
p
0
= a
p
0
+b
p
0
.
Definicija 63. Za tri nekomplanarna vektora sa zajedniˇckim poˇcetkom a,

b
i c, kaˇzemo da obrazuju desni triedar ako je vektor c orijentisan na stranu
iz ˇcijeg kraja posmatraˇc uoˇcava s desna u levo najkra´cu rotaciju vektora a
oko svog poˇcetka do poklapanja sa vektorom

b. Pri ovome se pretpostavlja
da je vektor

b ispred posmatraˇca. U suprotnom je triedar levo orjentisan.
b
c
a
Slika 21.
U daljem tekstu podrazumevamo da je triedar desno orjentisan (slika 21).
10.6. Vektori 135
j
k
x
y
z
i
Slika 22.
Definicija 64. Ured¯en skup tri ose x, y i z ˇcije ´cemo jediniˇcne vektore
oznaˇciti redom

i,

j i

k, koji prolaze kroz taˇcku O i med¯u sobom su orto-
gonalni nazivamo Dekartov pravougli koordinatni sistem.
Neka su a
1
, a
2
i a
3
projekcije vektora a na ose x, y i z Dekartovog pravo-
uglog koordinatnog sistema, redom. Tada je
a = a
1

i +a
2

j +a
3

k.
Za a
1
, a
2
i a
3
kaˇzemo da su kordinate vektora a i to oznaˇcavamo sa a =
(a
1
, a
2
, a
3
).
Uoˇcavamo da je : a
1
= [a[ cos(a,

i), a
2
= [a[ cos(a,

j) i a
3
= [a[ cos(a,

k).
j
a
y
x
z
a2
i a1
k a3
Slika 23.
Teorema 25. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
) i

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i skalar
λ. Tada je:
136 Glava 10. Geometrija
1) a ±

b = (a
1
±b
1
)

i + (a
2
±b
2
)

j + (a
3
±b
3
)

k,
2) λ a = λ a
1

i +λ a
2

j +λ a
3

k,
3) [a[ =

a
2
1
+a
2
2
+a
2
3
.
Primer 4. Za date vektore
a = −2

i + 4

j −6

k

b = 5

i + 7

j −3

k
na´ci vektore:
1) a +

b,
2) a −

b,
3) 3a,
4) −8

b,
5) 4a + 12

b,
6) −9a + 3

b.
Reˇsenje:
1) a+

b = (−2

i+4

j−6

k)+(5

i+7

j−3

k) = (−2+5)

i+(4+7)

j+(−6−3)

k =
3

i + 11

j −9

k
ili
a +

b = (−2, 4, −6) + (5, 7, −3) = (3, 11, −9).
2) a −

b = (−2

i +4

j −6

k) −(5

i +7

j −3

k) = (−2−5)

i +(4−7)

j +(−6−
(−3))

k = −7

i −3

j −3

k
ili
a −

b = (−2, 4, −6) −(5, 7, −3) = (−7, −3, −3).
3) 3a = 3(−2

i +4

j −6

k) = 3 (−2)

i +3 4

j +3 (−6)

k = −6

i +12

j −18

k
ili
3a = 3 (−2, 4, −6) = (−6, 13, −18).
4) −8

b, −8

b = (−8) 5

i + (−8) 7

j + (−8) (−3)

k = −40

i −56

j + 24

k
ili
−8

b = −8 (5, 7, −3) = (−40, −56, 24).
10.6. Vektori 137
5) 4a+12

b = 4 (−2

i +4

j −6

k) +12 (5

i +7

j −3

k) = 4 (−2)

i +4 4

j +4
(−6)

k+12 5

i+12 7

j +12 (−3)

k = −8

i+16

j −24

k+60

i+84

j −36

k =
(−8 + 60)

i + (16 + 84)

j + (−24 −36)

k = 52

i + 100

j −60

k
ili
4a+12

b = 4(−2, 4, −6)+12(5, 7, −3) = (−8, 16, −24)+(60, 84, −36) =
(52, 100, −60).
6) −9a+3

b = −9(−2

i+4

j−6

k)+3(5

i+7

j−3

k) = −9(−2)

i+(−9)4

j +
(−9)(−6)

k+35

i+37

j +3(−3)

k = 18

i−36

j +54

k+15

i+21

j −9

k =
(18 + 15)

i + (−36 + 21)

j + (54 −9)

k = 33

i −15

j −45

k
ili
4a+12

b = −9(−2, 4, −6)+3(5, 7, −3) = (18, −36, 54)+(15, 21, −9) =
(33, −15, −45).
10.6.3 Skalarni proizvod vektora
Definicija 65. Skalarni proizvod dva vektora a i

b, u oznaci a

b je proizvod
intenziteta vektora a i

b i kosinusa ugla izmed¯u ta dva vektora, tj. to je izraz
a

b = [a[ [

b[ cos(a,

b).
Teorema 26. Za jediniˇcne vektore

i,

j i

k Dekartovog pravouglog koordi-
natnog sistema imamo da je:

i

j

k

i 1 0 0

j 0 1 0

k 0 0 1
Teorema 27. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i c =
(c
1
, c
2
, c
3
) i skalar λ. Tada je
1) a

b =

b a
2) a (

b +c) =a

b +a c,
3) (λ a)

b = λ(a

b),
4) a
2
=a a = [a[
2
,
5) [a

b[ ≤ [a[ [

b[,
138 Glava 10. Geometrija
6) a

b = a
1
b
1
+a
2
b
2
+a
3
b
3
.
Primer 5. Dati su vektori
a = 2

i + 4

j + 4

k

b = 6

i −2

j + 3

k.
Izraˇcunati:
1) Intenzitete vektora [a[ i [

b[.
2) Skalarni proizvod ova dva vektora.
3) Kosinus ugla izmed¯u vektora a i

b.
4) Projekciju vektora

b na osu odred¯enu vektorom a.
Reˇsenje:
1) [a[ =

2
2
+ 4
2
+ 4
2
=

4 + 16 + 16 =

36 = 6,
dok je
[

b[ =

6
2
+ (−2)
2
+ 3
2
=

36 + 4 + 9 =

49 = 7.
2) a

b = 2 6 + 4 (−2) + 4 3 = 12 −8 + 12 = 16.
3) cos(a,

b) =
a

b
[a[ [

b[
=
16
6 7
=
8
21
.
4) b
a
0
= [

b[ cos(a,

b) = 7
8
21
=
8
3
.
10.6.4 Vektorski proizvod vektora
Definicija 66. Vektorski proizvod redom vektora a i

b je tre´ci vektor c koji
je ortogonalan sa vektorom a i vektorom

b, ˇciji je smer takav da vektori a,

b, c
obrazuju desni triedar i ˇciji je intenzitet dat sa
[c[ = [a[ [

b[ sin(a,

b).
Vektorski proizvod oznaˇcavamo sa a

b, pa je
a

b = [a[ [

b[ sin(a,

b) c
0
,
gde je c
0
ort vektora c.
10.6. Vektori 139
Teorema 28. Vaˇzi:
1) Vektorski proizvod a

b je jednak nuli ako je bar jedan od vektora a,

b
jednak nuli ili ako su oni kolinearni.
2) Za vektorski proizvod ne vaˇzi zakon komutacije, ve´c naprotiv postoji
tzv. svojstvo antikomutativnosti izraˇzeno jednakoˇs´cu
a

b = −

b a.
3)
λ(a

b) = λa

b =a λ

b.
4)
a (

b +c) =a

b +a c.
Teorema 29. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i je-
diniˇcni vektori

i,

j i

k Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. Tada
je:
1)

i

j

k

i 0

k −

j

j −

k 0

i

k

j −

i 0
2) a

b = (a
2
b
3
−a
3
b
2
)

i −(a
1
b
3
−a
3
b
1
)

j + (a
1
b
2
−a
2
b
1
)

k,
3)
a

b =

i

j

k
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3

.
Primer 6. Za date vektore
a = −2

i + 4

j −6

k

b = 5

i + 7

j −3

k
na´ci vektorski proizvod a

b.
140 Glava 10. Geometrija
Reˇsenje: Poˇsto je za vektore a = (a
1
, a
2
, a
3
) i

b = (b
1
, b
2
, b
3
)
a

b =

i

j

k
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3

= (a
2
b
3
−a
3
b
2
)

i −(a
1
b
3
−a
3
b
1
)

j + (a
1
b
2
−a
2
b
1
)

k,
u naˇsem sluˇcaju imamo da je
a

b = (4 (−3) + 6 7)

i −(−2 (−3) + 6 5))

j + (−2 7 −4 5)

k
= (−12 + 42)

i −(6 + 30)

j + (−14 −20)

k
= 30

i −24

j −34

k.
Neposredno iz definicije vektorskog proizvoda proizilazi da je povrˇsina
paralelograma ( P ) konstruisanog nad vektorima a i

b brojno jednaka inte-
nzitetu vektorskog proizvoda, tj. P = [a

b[.
Primer 7. Izraˇcunati povrˇsinu paralelograma odred¯enog vektorima
a =

i + 2

j + 3

k

b = 4

i + 5

j + 6

k.
Reˇsenje: Imamo da je
a

b = (2 6 −3 5)

i −(1 6 −3 4))

j + (1 5 −2 4)

k
= (12 −15)

i −(6 −12)

j + (5 −8)

k
= −3

i + 6

j −3

k.
Pa je povrˇsina paralelograma P jednaka:
P = [a

b[ = [−3

i+6

j −3

k[ =

(−3)
2
+ 6
2
+ (−3)
2
=

9 + 36 + 9 =

54.
10.6.5 Meˇsoviti proizvod vektora
Definicija 67. Meˇsoviti proizvod redom vektora a,

b i c, u oznaci [a,

b, c] je:
[a,

b, c] = (a

b) c = [

d[[c[ cos(

d, c),
gde je vektor

d =a

b.
Teorema 30. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i c =
(c
1
, c
2
, c
3
). Tada je
[a,

b, c] =

a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
c
1
c
2
c
3

.
10.6. Vektori 141
Apsolutna vrednost meˇsovitog proizvoda redom vektora a,

b i c pre-
dstavlja zapreminu paralelopipeda odred¯enog ovim vektorima.
Primer 8. Za date vektore
a = −3

i −2

j + 5

k,

b =

i −2

j + 3

k
c = 8

i + 5

j −2

k
na´ci meˇsoviti proizvod (a

b) c.
Reˇsenje: Zadatak ´cemo reˇsiti na dva naˇcina. Prvo ´cemo ga reˇsiti po-
stupno, a zatim pomo´cu poznate formule direktno.
1)
a

b = (−2 3 + 5 2)

i −(−3 3 −5 1))

j + (−3 (−2) + 2 1)

k
= (−6 + 10)

i −(−9 −5)

j + (6 + 2)

k
= 4

i + 14

j + 8

k.
Tada je
(a

b) c = (4

i + 14

j + 8

k) (8

i + 5

j −2

k)
= 4 8 + 14 5 + 8 (−2) = 32 + 70 −16 = 86.
2) Po formuli imamo
(a

b) c =

−3 −2 5
1 −2 3
8 5 −2

Na osnovu Sarusovog pravila imamo da je
(a

b) c = (−3) (−2) (−2) + (−2) 3 8 + 5 1 5
− ((−2) 1 (−2) + (−3) 3 5 + 5 (−2) 8)
= −12 −48 + 25 −4 + 45 + 80 = 150 −64 = 86.
Primer 9. Izraˇcunati zapreminu paralelopipeda odred¯enu vektorima:
a = 3

i −

j + 2

k,
142 Glava 10. Geometrija

b = 2

i −2

j + 4

k,
c = −4

i + 5

j −2

k.
Reˇsenje: Oznaˇcimo sa (slika 24)

d =a

b.
b
d
a
H
O
c
d0
Slika 24.
Tada je povrˇsina paralelograma odred¯enog vektorima a i

b jednaka [

d[.
Duˇzina duˇzi [OH] jednaka je projekciji vektora c na vektor

d. Tada je za-
premina paralelopipeda V jednaka:
V = [

d[ [OH] = [

d[ c

d
0
= [

d[ [c[ cos(c, d) = [(a

b) c[
(a

b) c =

a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
c
1
c
2
c
3

=

3 −1 2
2 −2 4
−4 5 −2

Na osnovu Sarusovog pravila imamo
(a

b) c = 3 (−2) (−2) + (−1) 4 (−8) + 2 2 5
− ((−1) 2 (−2) + 3 4 5 + 2 (−2) 4)
= −12 + 16 + 20 −(4 + 60 + 16) = 24 −80 = −56.
Konaˇcno imamo da je V = [(a

b) c[ = [ −56[ = 56.
10.7. Zadaci 143
10.7 Zadaci
1. Neka su date ˇcetiri nekomplanarne taˇcke. Koliko razliˇcitih pravih one
odred¯uju.
2. Neka su date dve mimoilazne prave i tri razliˇcite taˇcke. Ispitati koliko
razliˇcitih ravni one obrazuju.
3. Koliko dijagonala ima sedmougao?
4. Neka je A − B − C i A − B − D. Da li je C − B − D?
5. Neka je A − C − B. Ako je M srediˇste duˇzi AC i N srediˇste duˇzi BC,
dokazati da je MN =
1
2
AB.
6. Neka su kod trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
podudarne visine CD i C
1
D
1
,
stranice AB i A
1
B
1
i uglovi ACD i A
1
C
1
D
1
. Dokazati da su oni podudarni
trouglovi.
7. Konstruisati trougao ako su mu date stranice AC, AB i teˇziˇsna linija
AA
1
(teˇziˇsna linija spaja teme trougla sa sredinom naspramne stranice).
8. Za date vektore
a =

i + 2

k

b = −

i + 2

j −4

k
c = −3

i −3

j + 5

k
na´ci vektore:
1) a +

b +c,
2) a −

b −c,
3) 4(a +

b),
4) −2(

b −c),
5) 3a + 4

b + 5c,
6) −5a −4

b + 3c.
9. Dati su vektori
144 Glava 10. Geometrija
a = −6

j −3

k

b = 2

i + 4

k.
Izraˇcunati:
1) Intenzitete vektora [a[ i [

b[.
2) Skalarni proizvod ova dva vektora.
3) Da li su vektori ortogonalni?
3) Kosinus ugla izmed¯u vektora a i

b.
4) Projekciju vektora a na osu odred¯enu vektorom

b.
10. Za date vektore
a =

i −2

j + 2

k

b = 5

i + 7

j −3

k
odrediti:
1) −3(a

b)
2) 4a (−2

b)
3) povrˇsinu paralelograma odred¯enog vektorima 2a i −4

b
11. Dati su vektori:
a = −

i +

j −

k,

b =

i −2

j +

k
c = −

i + 3

j −

k.
Odrediti:
1) (2a

b) 3c,
2) −4a (c

b),
3) zapreminu paralelopipeda odred¯enu vektorima a, 2

b i −3c,
4) (c

b) (c a),
5) (a c) (

b c),
6) da li su vektori a,

b i c komplanarni?
12. Pomo´cu vektora dokazati da vaˇzi Pitagorina teorema.
Literatura
[1] A.
´
Cetkovi´c, Matematika, teorija i zadaci,
ˇ
Stamparija fakulteta te-
hniˇckih nauka , Novi Sad, 1988.
[2] M.Deji´c, S.
´
Cebi´c, Matematika zbirka reˇsenih zadataka sa elementima
teorije , TRITON, Vrˇsac, 2001.
[3] J.Detki, F.Ferenci, Matematika I,
ˇ
Stamparija fakulteta tehniˇckih na-
uka, Novi Sad, 1983.
[4] Z.Ivkovi´c, Teorija verovatno´ca sa matematiˇckom statistikom, Gra-
d¯evinska knjiga, Beograd, 1980.
[5] S.Kurepa, Uvod u matematiku skupovi - strukture - brojevi, Tehniˇcka
knjiga, Zagreb, 1984.
[6]
-
D.Kurepa, Viˇsa algebra I,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1965.
[7]
-
D.Kurepa, Viˇsa algebra II ,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1965
[8] M.Lazi´c, T.Malinovi´c, B.Mi´ci´c, M.Petrovi´c, M.Tomi´c, Matematika,
Uˇciteljski fakultet, Beograd, 1994.
[9] S.Mili´c, Elementi algebre,
ˇ
Stamparija fakulteta tehniˇckih nauka, Novi
Sad, 1984.
[10] S.Mili´c, Elementi matematiˇcke logike i teorije skupova,
ˇ
Stamparija
fakulteta tehniˇckih nauka, Novi Sad, 1985.
[11] M.Obradovi´c, D.Georgijevi´c, Matematika sa zbirkom zadataka, Zavod
za izdavanje udˇzbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1999.
[12] V.Panti´c, Zbirka reˇsenih zadataka iz matematike, Uˇciteljski fakultet,
Beograd, 1997.
145
146 LITERATURA
[13] A.Petojevi´c, Matematika I zbirka zadataka, Ninagraf, Surˇcin, 2003.
[14] M.Petrovi´c, Osnovi nastave matematike, Skver, Kragujevac, 1998.
[15] M.Radi´c, Osnove matematike,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1972.
[16] D.Stevanovi´c, Elementarna algebra, Zavod za izdavanje, Beograd, 1959.
[17] B.Stojanovi´c, Zbirka zadataka iz matematike, Svjetlost, Sarajevo, 1985.
[18] M.
ˇ
Ziˇzovi´c, Matematika, ICIM, Kruˇsevac, 1998.
[19] M.
ˇ
Ziˇzovi´c, D.
-
Durˇci´c, Lj.Andri´c, M.Egeri´c, Matematika, zbirka za-
dataka, ICIM, Kruˇsevac, 1999.
Sadrˇzaj
Predgovor 1
1 Matematiˇcka logika 3
1.1 Iskazi i logiˇcke operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.2 Tautologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.3 Kvantifikatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2 Skupovi 13
2.1 Skup i podskup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.2 Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3 Relacije 25
3.1 Pojam relacije i osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3.2 Klase ekvivalencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
4 Preslikavanje (funkcija) 33
4.1 Definicija preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.2 Vrste preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
4.3 Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje . . . . . . . . . 37
4.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
5 Algebarske strukture 41
5.1 Definicija operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
5.2 Grupoid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
5.3 Grupa, prsten, polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
5.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
147
148 SADR
ˇ
ZAJ
6 Skupovi brojeva 49
6.1 Prirodni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
6.2 Celi brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
6.3 Racionalni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
6.4 Realni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
6.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
7 Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina 63
7.1 Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . . . 63
7.2 Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . 69
7.3 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
7.4 Sistemi linearnih jednaˇcina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
8 Kombinatorika 83
8.1 Permutacije, varijacije i kombinacije . . . . . . . . . . . . . . 84
8.2 Permutacije, varijacije i kombinacije sa ponavljanjem . . . . . 88
8.3 Binomni obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
8.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
9 Verovatno´ce 95
9.1 Algebra dogad¯aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.2 Definicija verovatno´ca i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . 98
9.3 Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja . . . . . . . . . . 101
9.4 Formula totalne verovatno´ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
10 Geometrija 107
10.1 Razvoj geometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
10.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma . . . . . . . . . . . . . . 108
10.2.1 Aksiome veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
10.2.2 Aksiome rasporeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
10.2.3 Aksiome podudarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
10.2.4 Aksiome neprekidnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
10.2.5 Aksioma paralelnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
10.3 Geometrijske figure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
10.3.1 Trougao, ˇcetvorougao i krug . . . . . . . . . . . . . . . 117
10.3.2 Geometrijske figure u prostoru . . . . . . . . . . . . . 120
10.4 Merenje u geometriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
10.4.1 Merenje uglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
SADR
ˇ
ZAJ 149
10.4.2 Merenje duˇzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
10.4.3 Povrˇsina i zapremina geometrijskih figura . . . . . . . 125
10.5 Geometrijske konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
10.6 Vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
10.6.1 Zbir i razlika vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
10.6.2 Proizvod skalara i vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 131
10.6.3 Skalarni proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 137
10.6.4 Vektorski proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . 138
10.6.5 Meˇsoviti proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 140
10.7 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Literatura 145

2 ove matematiˇke oblasti na ˇto jednostavniji naˇin. c s c Istorijski razvoj geometrije, aksiomatska izgradnja i znaˇajnije geometric jske figure predmet su izlaganja u desetoj glavi. Vektori su obrad ¯eni u ve´oj c meri nego ˇto je to realno potrebno studentima uˇiteljskih fakulteta. s c Ovom prilikom ˇelim da izrazim svoju zahvalnost prof. dr Stani Cveji´ z c i prof. dr Nenadu Petrovi´u na korisnim savetima tokom pisanja ovog c udˇbenika. z U Somboru, januara 2005. Autor

Glava 1

Matematiˇka logika c
1.1 Iskazi i logiˇke operacije c

U matematiˇkom jeziku, koji je znatno precizniji od govornog, jedan od c osnovnih pojmova je pojam iskaza. Iskazi su one reˇenice o kojima ima smisla govoriti da li su taˇne ( , ˇitati c c c ”te”) ili su netaˇne (⊥, ˇitati ”ne te”). Za oznaˇavanje iskaza koristimo slova c c c p, q, r... ili p1 , p2 , p3 ... . Primer 1. Koje od datih reˇenica jesu iskazi: c 1) Zemlja je zvezda. 2) Na kojoj si godini studija? 3) 8 > 4. 4) (x − 1)3 = 8. Reˇenje: 1) Jeste (⊥). 2) Nije. 3) Jeste ( ). 4) Nije, jer za x = 3 s reˇenica je taˇna, a za recimo x = 5 netaˇna. c c c Skup {p, q, r, ... ∨, ∧, ⇒, ⇔, ¬, (, )} zovemo azbuka. Elemente tog skupa nazivamo: p, q, r, ..., ∨, ∧, ⇒, ⇔, ¬, (, ) iskazna slova, znaci logiˇkih operacija, c pomo´ni znaci. c

Definiˇimo pet navedenih logiˇkih operacija, od kojih su prve ˇetiri binarne, s c c a poslednja unarna:

3

Implikacija redom iskaza p. onda q”. c Definicija 4. Matematiˇka logika c Definicija 1. koriste´i logiˇke operacije gradimo sloˇene iskaze na c c z slede´i naˇin: c c . 2) Zemlja je zvezda ili je zemlja nebesko telo. c Definicija 5. U svim ostalim sluˇajevima je netaˇan iskaz. q jeste iskaz ”p ako i samo ako q”. 4) Zemlja je zvezda ako i samo ako je zemlja nebesko telo. Slede´e iskaze napisati elementima azbuke: c 1) Zemlja je zvezda i zemlja je nebesko telo. q jeste iskaz ”p i q”. 3) p ⇒ q. c c c Ekvivalenciju ”p ako i samo ako q” oznaˇavamo p ⇔ q. Negaciju ”nije p” oznaˇavamo ¬p. Konjukcija redom iskaza p. c Primer 2. c c c Definicija 3. Disjunkciju ”p ili q” oznaˇavamo p ∨ q. Disjunkcija je netaˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q netaˇni. 5)¬p. Negacija iskaza p je c c c c taˇan iskaz ako je iskaz p netaˇan. r. Reˇenje: Oznaˇimo iskaze s c p : Zemlja je zvezda i q : Zemlja je nebesko telo. Ekvivalencija redom iskaza p. Implikaciju ”ako p onda q” c c oznaˇavamo p ⇒ q. Konjukcija je taˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇni.. Disjunkcija redom iskaza p. Negacija iskaza p jeste iskaz ”nije p”. U svim c c ostalim sluˇajevima je taˇan iskaz. q jeste iskaz ”ako p. 3) Ako je zemlja zvezda onda je zemlja nebesko telo. Implikacija je netaˇan iskaz samo ako je iskaz p taˇan i iskaz q netaˇan. Tada je: 1) p ∧ q. q jeste iskaz ”p ili q ”. c c c U svim ostalim sluˇajevima je taˇan iskaz. Konjukciju ”p i q” oznaˇavamo p ∧ q. Od iskaza p.4 Glava 1. U svim ostalim c c sluˇajevima je netaˇan iskaz. 2)p ∨ q. Ekvivalencija je taˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇni ili c c iskaz p i iskaz q netaˇni. q. 5) Zemlja nije zvezda. a netaˇan iskaz ako je iskaz p taˇan.. 4) p ⇔ q. c c c Definicija 2.

v(A) ⇒ v(B). Iskazi i logiˇke operacije c 5 Definicija 6. A ∧ B. Primer 3. i 2.1. ⊥}. Iskazna slova su iskazne formule ( ili kra´e formule). Vrednost formule pi je vrednost iskaznog slova pi ( u oznaci v(pi ). logiˇke operacije ⇒ i ⇔ ”jaˇe” razdvajaju formule od operacija ∧ i ∨: c c umesto (p ∨ q) ⇒ r piˇemo p ∨ q ⇒ r. (A ⇒ B). . 6 : 0. 1 + 0. s 2.((p1 ∨p2 )∨p3 ).. (A ∧ B). v(A) ⇔ v(B)... ostale osim poslednje. 3)). s Ured ¯enu ˇestorku ({ . formule. ∨. ⊥}. izostavljanje spoljnih zagrada: umesto (p ∨ q) piˇemo p ∨ q.∨pn−1 ∨pn . ¬ ) kod koje je prva komponenta s dvoˇlan skup { . Odrediti istinitosnu vrednost formula: 1) (10 : 3 − 1 < 2 + 3 · 2) ∧ (−(−8 − 4) : 2 = 7) ⇔ (−3 − 4 · 4 > 2).. 02 = 0. . c Po dogovoru o izostavljanju zagrada u formulama imamo: 1. A ⇔ B. ⊥}.∨pn−1 )∨pn . 1 · 0. 3) ⇒ ((0. piˇemo p1 ∨p2 ∨p3 . definisane slede´im Kelijevim tablicama: c ∨ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ∧ ⇒ ⊥ ⊥ ⊥ ⇔ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ¬ ⊥ ⊥ zovemo iskazna algebra. ⇔. Definicija 7. Formule se mogu obrazovati samo konaˇnom primenom 1. r. c a poslednja unarna.) 2. interpretiramo kao elemente skupa { . Neka iskazna slova pi uzimaju vrednosti iz skupa { . v(A)∧v(B). ∧.. 3. 3) ¬ 2 2 1 − < 3 5 2 ⇔ 6 7 1 · > 7 8 2 .1.. 2) (0. ¬v(A) vrednosti formula A ∨ B. 4 > 0. i ¬A redom. ¬A.. 2 < 0. 2 − 0. 5) ∨ (0. Iskazne formule (sloˇeni iskazi) se definiˇu na slede´i naˇin: z s c c 1. umesto (. s 3. Ako su A i B formule. c 2. (A ⇔ B). Tada 1. ⇒. A ⇒ B. q. ⊥}. onda su v(A)∨v(B).. Iskazna slova p. Ako je v(A) vrednost formule A i v(B) vrednost formule B. binarne operacije skupa { . onda su i (A ∨ B). ⊥} iskazne algebre.

. Reˇenje: U opˇtem sluˇaju. . ⊥}n → { . p2 . Na osimamo 2 novu toga. dva. ⊥}. . takvih mogu´nosti c n (varijacije sa ponavljanjem n-te klase od 2 elementa). p2 . Primer 4.. 2) ⊥ ⇒ (⊥ ∨ ) = ⊥ ⇒ 3) ¬ Ako je formula A sagrad ¯ena od slova p 1 . tada ona za svaki izbor pomenutih slova doc bija vrednost ili ⊥... Na taj naˇin dobijamo istinitosne tablice formule. Tada zadatak za jedno. u kojima ´emo umesto c c v(p) radi jednostavnosti pisati kratko p. . p2 . Matematiˇka logika c ∧⊥⇔⊥ = ⊥⇔ ⊥ = = ⇔ = ⊥⇔ = ⊥. neka je broj razliˇitih iskaznih slova u formuli s s c c n..6 Reˇenje: s 1) Glava 1..pn ) odgovara jednoznaˇno istinitosna c funkcija: f (A) : { .pn ) ). Napisati istinitosnu tablicu formule ((p ⇒ q) ∨ ¬r) ⇔ (p ⇒ r). . tri ili ˇetiri razliˇita slova poˇinjemo da c c c reˇavamo na slede´i naˇin: s c c ··· ··· ⊥ ··· p ··· ··· ⊥ ··· ⊥ ··· ⊥ ⊥ ··· p q p q r ⊥ ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· p q r s ⊥ ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ .pn (ˇto ´emo nadalje s c oznaˇavati sa A(p1 . . Poˇto se radi o ured s ¯enim n-torkama. svakoj formuli A(p1 .

. p2 .. Ako su A i B formule i C formula koja ima formulu A kao podformulu (u oznaci C(A) ) tada vaˇi |= A ⇔ B ⇒ (C(A) ⇔ C(B)). Bn ).. dok je njena s tablica istinitosti: ¬p p ∧ ¬p ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p Navodimo bez dokaza slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 1. B2 .. pn ) i B1 . c Formula koja za sve vrednosti iskaznih slova ima vrednost ⊥ se naziva kontradikcija.. Ako je |= A i |= A ⇒ B onda je |= B.2 Tautologije Definicija 8. .. z Da bismo dokazali da je neka formula tautologija moˇemo koristiti jedan z od slede´a tri metoda: c . Ako je |= A(p1 . B2 . .1.2. Reˇenje: Najjednostavnija kontradikcija je oblika p ∧ ¬p.. Teorema 2.. Primer 5. Tautologije U naˇem zadatku tablica istinitosti je data sa: s p ⇒ q ¬r (p ⇒ q) ∨ ¬r p ⇒ r ((p ⇒ q) ∨ ¬r) ⇔ (p ⇒ r) ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q r 7 1. onda je |= A(B1 . Za formulu A kaˇemo da je tautologija ako za sve vrednosti z svojih iskaznih slova formula A ima vrednost (oznaˇavamo sa |= A).. Teorema 3. Navesti jednu formulu koja je kontradikcija kao i njenu tablicu istinitosti.. Bn su iskazne formule.

i pri tome su pj slova ili negacije slova poˇetne formule A. Sada imamo formulu koja sadrˇi znakove z ∨. Opˇti sluˇaj se sastoji ¯ s c u slede´em: c ako formula A sadrˇi znak ⇔. Oznaˇimo sa c c A(p.. ∨ pk . c Primer 6. Koriste´i navedene metode pokazati da su slede´e formule tac c utologije: 1) (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) 2) (p ∧ q) ⇒ p 3) (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (zakon uklanjanja ⇔) (zakon uklanjanja ∧) (zakon komutacije za ∧) Reˇenje: Zadatak 1) reˇi´emo tablicom istinitosti. ∧. metod dovodenja formule na konjuktivnu formu. Tada je .8 Glava 1. formula je tautologija). a 3) pomo´u konjuktivne forme. metod svodenja na protivreˇnost (pogodna za formule oblika A ⇒ B).. Matematiˇka logika c 1. taj znak uklanjamo pomo´u tautologije z c (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p). 2. ¯ c 3. zadatak 2) svod s sc ¯enjem na kontradikciju. 0 < i < n + 1 oblika p1 ∨ p2 ∨ . metod tablice istinitosti (ako u tablici istinitosti u koloni poˇetne foc rmule imamo sve vrednosti . Pomo´u tautologija c p ∨ (q ∨ r) ⇔ (p ∨ q) ∨ r p ∧ (q ∧ r) ⇔ (p ∧ q) ∧ r p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) p ∧ (q ∨ r) ⇔ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r) ¬(p ∨ q) ⇔ ¬p ∧ ¬q ¬(p ∧ q) ⇔ ¬p ∨ ¬q formulu A svodimo na formulu oblika A 1 ∧ A2 ∧ . ∧ An (konjuktivna forma). ¬. zatim znak ⇒ uklanjamo pomo´u c tautologije (p ⇒ q) ⇔ ¬p∨q... q) = (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p). gde su formule Ai .

Tada postoji izbor vrednosti iskaznih slova da je ⇒ ⊥ = ⊥. c ∧ ∧ = . Odnosno (p ∧ q) = i p = ⊥. ˇto je konjuktivna forma.1. Iz poslednje formule na osnovu zakona s ¬p ∨ p ∨ q = imamo ∧ pa je poˇetna formula tautologija.2. Na osnovu poslednje dve jednakosti imamo da je ⊥ ∧ q = . q) ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ 9 ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ 2) Pretpostavimo da formula nije tautologija. ˇto je s kontradikcija za ma koju vrednost iskaznog slova q. Na osnovu zakona p ∨ (q ∧ r)) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) imamo (¬p ∨ ¬q ∨ q) ∧ (¬p ∨ ¬q ∨ p) ∧ (¬q ∨ ¬p ∨ p) ∧ (¬q ∨ ¬p ∨ q). Na osnovu zakona ¬(p ∧ q) ⇔ ¬q ∨ ¬p imamo (¬p ∨ ¬q) ∨ (q ∧ p) ∧ (¬q ∨ ¬p) ∨ (p ∧ q). ∨q = . 3) Svod ¯enjem na konjuktivnu formu pokaza´emo da je i poslednja formula c tautologija: (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (poˇetna formula) c (p ∧ q) ⇒ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ⇒ (p ∧ q) (zakon uklanjanja ⇔) Na osnovu zakona (p ⇒ q) ⇔ ¬p ∨ q imamo ¬(p ∧ q) ∨ (q ∧ p) ∧ ¬(q ∧ p) ∨ (p ∧ q). Tautologije p 1) q p ⇒ q q ⇒ p (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) p ⇔ q A(p.

a B je neko svojstvo oznaˇavamo sa B(x).. Matematiˇka logika c 1. 3) (∀x ∈ N)(∀y ∈ N)(x + y ∈ N). B(x)” oznaˇavamo sa (∀x)B(x). Reˇenicu ”Postoji x ∈ A. gde ∃ nazivamo c c egzistencijalni kvantifikator. xn ). reˇenicu ”(x1 . 5) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(2x + 5 = y). 3) Zbir dva prirodna broja je prirodan broj. gde je x objekat odred c ¯enog skupa. Primer 7. x2 .. Teorema 4.. . B(x)” oznaˇavamo sa (∃x) B(x).. 2) (∃x)(x3 < −8). onda je on deljiv i sa dva i sa pet.. Reˇenicu ”Za svaki x ∈ A. ako je B svojstvo duˇine n nekog c s z c odred ¯enog skupa. 4) (∀x ∈ N)(10|x ⇒ (2|x ∧ 5|x)). x2 .3 Kvantifikatori Reˇenicu ”x ima svojstvo B”. 5) Za svaki prirodan broj x postoji prirodan broj y takav da je 2x + 5 = y.10 Glava 1. Navedeni kvantifikatori zadovoljavaju slede´e formule: c ¬(∀x)B(x) ⇔ (∃x)¬B(x) ¬(∃x)B(x) ⇔ (∀x)¬B(x) (∀x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∧ (∀x)C(x) (∀x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∨ (∀x)C(x) (∃x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∧ (∃x)C(x) (∃x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∨ (∃x)C(x) . Uopˇte.. 4) Ako je prirodan broj deljiv sa deset. Matematiˇkim jezikom iskazati slede´e reˇenice: c c c 1) Proizvod pozitivnog i negativnog celog broja je negativan ceo broj. xn ) ima svojstvo B” oznaˇavamo sa c B(x1 . . 2) Postoji broj x da je njegov kub manji od -8. gde ∀ nazic c vamo univerzalni kvantifikator. Reˇenje: s 1) (∀x ∈ Z+ )(∀y ∈ Z− )(x · y ∈ Z− ).

¯u 1. 3) (∃x ∈ R)(0. Odrediti istinitosnu vrednost formula: 1) (18 : 5 − 1 < −4 + 5 · 2) ∨ (−(−11 + 34) : 5 = 17) ∧ (8 · 2 > 2). 1 < x < 0. 4) ⇒ ((1. Koje od datih reˇenica jesu iskazi: c 1) 9 − 5 = 8. Reˇenje: s 11 1) Za svaki prirodan broj x. Napisati istinitosne tablice za formule: 1) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇔ (p ⇒ r) 2) (p ⇔ q) ∨ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) . postoji prirodan broj y koji je ve´i od njega.4. Zadaci Primer 8. 3) ¬ 3 5 7 − < 4 6 8 ⇔ 9 8 7 · > 8 7 6 . 3. 5) ∧ (1. 2. Govornim jezikom iskazati slede´e formule: c 1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(y > x).1. 2) (∀x ∈ N)¬(x ≤ −1). 2 < 3. 2 − 4. 1 + 2. 01 = 0. c 3) Postoji realan broj x izmed brojeva 0. c 2) Svaki prirodan broj je ve´i od −1.4 Zadaci 1. 2) 9 − 5 = 4. 1 i 0. c 2. 1 · 2. 2) (0. 3)). 4 > 1. 05 : 0. 5) Celi brojevi su racionalni. Za reˇenice koje jesu iskazi odrediti njihovu istinitosnu vrednost. 2). 3) Da li je danas sreda? 4) Zbir uglova u trouglu je 1800 .

2) Svaki kvadrat je pravougaonik.12 Glava 1. Matematiˇkim jezikom iskazati slede´e reˇenice: c c c 1) Postoje realni brojevi koji nisu racionalni. 5. Matematiˇka logika c 3) (p ⇒ q) ∧ ¬q ⇒ ¬p 4) (p ⇒ q) ⇔ (¬q ⇒ ¬p) 5) ((p ∧ ¬p) ⇔ (q ∨ ¬p)) ⇔ r 4. Govornim jezikom iskazati slede´e formule: c 1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x2 > y − 1). 5) Svi prirodni brojevi su celi. 6. 2) (∀x ∈ R)(∀y ∈ R)((x · y)2 ≥ x · y). 3) Postoji najve´i ceo negativan broj. Pokazati da su slede´e formule tautologije: c 1) p ∧ (p ∨ q) ⇔ p 2) p ∨ (p ∧ q) ⇔ p 3) ¬(p ∧ q) ⇔ ¬p ∨ ¬q 4) ¬(p ∨ q) ⇔ ¬p ∧ ¬q 5) (p ⇒ q) ⇔ ¬p ∨ q 6) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ⇒ r) 7) (p ⇔ q) ∧ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) 8) (p ⇒ q) ⇒ (¬q ⇒ ¬r) 10) (p ⇒ q) ∧ (p ⇒ r) ⇒ (p ⇒ q ∧ r) (zakon apsorpcije) (zakon apsorpcije) (De Morganov zakon) (De Morganov zakon) (zakon uklanjanja ⇒) (zakon tranzitivnosti za ⇒) (zakon tranzitivnosti za ⇔) (zakon kontrapozicije) 9) (p ⇒ r) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ∨ q ⇒ r) (zakon sabiranja pretpostavki) (zakon mnoˇenja posledica) z . 3) ¬(∃x ∈ R)(x < 2 ∧ x < 3). c c 4) Ni jedan realan broj ne zadovoljava jednaˇinu x 2 = −1.

¯u 2) sintetiˇki . −1. 1. b... 0. . dok je u suprotnom oznaka a ∈ A. B. Ukoliko element a pripada c skupu A to ´emo oznaˇavati sa a ∈ A.navod c ¯enjem svojstava koja zadovoljavaju elementi. Primer 1.1 Skup i podskup Skup je osnovni pojam. C. Navesti skup A ˇiji su elementi brojevi −2.. 2}. c c Skupovi se zadaju: 1) analitiˇki . c Pojam skupa je uveo nemaˇki matematiˇar Georg Kantor (1845 . c ve´ samo intuitivnim. 0. A = {x|x ∈ Z ∧ |x| ≤ 2}. c Skupove oznaˇavamo velikim slovima latinice A.1918) 1870.. c. c c Reˇenje: s 1) analitiˇki c 2) sintetiˇki c A = {−2. dok njihove elec mente oznaˇavamo malim slovima a. c c godine. Intuitivno.. −1. pod s c s skupom podrazumevamo sve objekte udruˇene prema odred z ¯enim zajedniˇkim osobinama.Glava 2 Skupovi 2. 3) Venovim dijagramom (zatvorena amorfna kriva). 3) Venov dijagram: 13 . 1. ˇto znaˇi da se ne definiˇe. 2 na tri rac zliˇita naˇina. .navod c ¯enjem njegovih elemenata izmed velikih zagrada. . Ovde se ne´emo baviti aksiomatskim zasnivanjem teorije skupova.

s s Navodimo osnovne osobine relacije jednakosti skupova. b. s c 2 Pojam relacije detaljno je objaˇnjen u narednoj glavi. d} jednaki? Reˇenje: Poˇto je A = {a.) c A = B ⇔ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B) Primer 2. Broj elemenata skupa moˇe biti konaˇan ili beskonaˇan. Definiˇimo dve osnovne relacije2 za skupove: jednakost i podskup. (U suprotnom A = B. B i C vaˇi: z 1) A = A. b. b. Dva skupa A i B su jednaka ako i samo ako imaju iste elemente i to oznaˇavamo sa A = B. a} i B = {a. 3) A = B ∧ B = C ⇒ A = C.14 Glava 2. Broj elez menata konaˇnog skupa A nazivamo kardinalni broj skupa A i obeleˇavamo c z 1 ga sa card(A). d. 1 Pojam kardinalnosti skupa. iskazane u slede− ´oj teoremi: c Teorema 1. 2) A = B ⇒ B = A. kao i pojam beskonaˇnosti (konaˇnosti) posebno se c c definiˇu na osnovu preslikavanja (glava ˇetiri). Za skupove A. Skupovi Slika 1. s Definicija 1. Da li su skupovi A = {a. a} = {a. s def . d. d. b. Konaˇan skup koji z c c c nema elemenata nazivamo prazan skup i to obeleˇavamo sa ∅ ili {}. } sledi da je A = B.

d} i C = {1. u oznaci A ⊆ B. c c . 3. 3) A ⊆ B ∧ B ⊆ C ⇒ A ⊆ C. Za dati skup navesti bar dva prava podskupa A = {1. B i C vaˇi: z 1) A ⊆ A. razlika. presek. c 3 Taˇna definicija pojma operacije nalazi se na poˇetku pete glave. 4) A ⊂ B ∧ B ⊂ C ⇒ A ⊂ C. Primer 4.2 Operacije sa skupovima Osnovne operacije3 sa skupovima su: partitivan skup. b. Za skup A = {1. d}. s c z Sliˇno kao kod relacije jednakosti. Partitivan skup skupa A je skup svih podskupova A. 2. u oznaci P (A). 2) A ⊆ B ∧ B ⊆ A ⇒ A = B. def def 2. komplement i dekartov proizvod. osnovne osobine relacije ”biti podskup” c daje slede´a teorema: c Teorema 2. P (A) = {S|S ⊆ A}. ( ∅ ∈ P (A)). Operacije sa skupovima 15 Pored relacije ”biti jednak”. c Definicija 3. A ⊂ B ⇔ (A = B ∧ A ⊆ B). pomenuli smo i relaciju ”biti podskup”. ako je svaki element skupa A i element skupa B. Primer 3. Za skupove A. a. simetriˇna razlika. (U suprotnom A ⊆ B) A ⊆ B ⇔ (∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B) Skup A je pravi podskup skupa B ako su skupovi A i B razliˇiti i skup A je c podskup skupa B. Relaciju ”biti podskup” definiˇemo na slede´i naˇin: s c c Definicija 2. Skup A je podskup skupa B. 3} na´i P (A). Reˇenje: Mogu´i traˇeni skupovi su B = {1. a}. 3. unija.2.2.

Unija skupova A i B. {1. 2) (A ∪ B) ∪ C = A ∪ (B ∪ C). u oznaci A∩B. {1. 3}. 4) A ∪ ∅ = A. B ⊆ A ∪ B. Presek skupova A i B. u oznaci A ∪ B. {1. 2. Definicija 5. A∪B = ili (∀x)(x ∈ A ∪ B ⇐⇒ x ∈ A ∨ x ∈ B). {3}. Za skupove ˇiji je presek prazan skup kaˇemo da su disjunktni. 5) A ⊆ A ∪ B. Skupovi Reˇenje: P (A) = {∅. {2. je skup svih elemenata koji pripadaju i skupu A i skupu B. 3} }. Osnovne osobine operacije unija. 3) A ∪ A = A. {2}. Za skupove A. A∩B = ili (∀x)(x ∈ A ∩ B ⇐⇒ x ∈ A ∧ x ∈ B). 6) A ⊆ B ⇒ A ∪ B = B. {1}.16 Glava 2. Dokazati da vaˇi relacija: z A ∪ (A ∩ B) = A. kao i odnos sa relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 3. s Napomenimo da ako skup A ima n elemenata tada ´e skup P (A) imati 2 n c elemenata. Definicija 4. c z Primer 5. B i C vaˇi: z 1) A ∪ B = B ∪ A. def def x|x ∈ A ∨ x ∈ B x|x ∈ A ∧ x ∈ B . 2}. 3}. je skup svih elemenata koji pripadaju bar jednom od skupova A i B.

2. . Operacije sa skupovima 17 Reˇenje: Neka je x proizvoljan element skupa A ∪ (A ∩ B).2. c c z Sada nije teˇko zakljuˇiti da je x ∈ A. Navedeni dokaz mogao je te´i i kra´e na slede´i naˇin: c c c c x ∈ A ∪ (A ∩ B) ⇐⇒ x ∈ A ∨ (x ∈ A ∩ B) x ∈ A. 5) A ∩ B ⊆ A. 4) A ∩ ∅ = ∅. Za skupove A. A∩B ⊆B 6) A ⊆ B ⇒ A ∩ B = A. Koriste´i definiciju ¯e c podskupa zakljuˇujemo da vaˇi c z (2) A ⊆ A ∪ (A ∩ B) Na osnovu (1) i (2) i definicije jednakosti skupova sledi da vaˇi z A ∪ (A ∩ B) = A. proizvoljan c element y ∈ A je takod element skupa A ∪ (A ∩ B). kao i odnos sa relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 4. Prema tome. ⇐⇒ ⇐⇒ x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B) Osnovne osobine operacije presek. 3) A ∩ A = A. To znaˇi da je x ∈ A∨x ∈ (A∩B). Dakle. 2) (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C). y ∈ A. Na osnovu definicije unije zakljuˇujemo da je tada y ∈ A ∪ (A ∩ B). tj. c Koriste´i definiciju preseka zakljuˇujemo da vaˇi x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B). Na osnovu definicije podskupa ¯e c imamo da je (1) A ∪ (A ∩ B) ⊆ A Dokaˇimo da relacija vaˇi i u obrnutom smeru: z z Pretpostavimo da je y ma koji element skupa A. tj. B i C vaˇi: z 1) A ∩ B = B ∩ A. proizvoljan element x s c skupa A ∪ (A ∩ B) je takod ˇlan skupa A. Na osnovu definicije unije skupova zakljuˇujemo da je x c elemenat bar jednog od skupova A i A∩B. neka je s x ∈ A ∪ (A ∩ B).

4) C \ (C \ A) ⊆ A. 2) A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C). Koliko uˇenika govori samo kineski? c c Reˇenje: Na osnovu Venovog dijagrama (slika 2) vidimo da samo kineski s govore 3 uˇenika. Slede´a operacija med skupovima je razlika skupova. Skupovi Odnos operacija presek i unija dati su slede´om teoremom (operacije unija i c presek su med ¯usobno distributivne. a za taˇno objaˇnjenje osobine distribuc s tivnosti pogledati glavu pet): Teorema 5. a engleski i kineski 10. 5) C \ (A ∪ B) = (C \ A) ∩ (C \ B). Engleski. Razlika skupova A i B. kao i relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 6. a c c 24 nemaˇki. c def . 2) A ⊆ B ⇐⇒ A \ B = ∅. Nju definiˇemo na c ¯u s slede´i naˇin: c c Definicija 6. 6) C \ (A ∩ B) = (C \ A) ∪ (C \ B). A \ B = {x|x ∈ A ∧ x ∈ B} ili (∀x)(x ∈ A \ B ⇐⇒ x ∈ A ∧ x ∈ B) Odnos operacije razlika sa operacijama unija i presek. B i C vaˇi: z 1) A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C). Od 38 uˇenika jednog razreda 20 uˇenika govori engleski jezik. samo c c c nemaˇki 6. nemaˇki i kineski govori 5. A \ ∅ = A. Za proizvoljne skupove A. u oznaci A \ B. B i C vaˇi: z 1) A \ B ⊆ A. Primer 6. Za skupove A.18 Glava 2. je skup koji sadrˇi z sve elemente skupa A koji ne pripadaju skupu B. engleski i nemaˇki 9. 3) A = B ⇒ A \ B = B \ A.

B i C vaˇi: z 1) A A = ∅. Operacije sa skupovima 19 Slika 2. Definicija 7. (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ (x ∈ A ∨ x ∈ B) / / (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∨ (x ∈ B ∧ x ∈ A) / / Teorema 7. 2) A ∅ = A. tj. . 3) A B = B A. Za skupove A. u oznaci A B. Dokazati: A B = (A ∪ B) \ (A ∩ B).2. Primer 7. s Reˇenje: x∈A B ⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∪ (B \ A) def ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∨ x ∈ (B \ A) ⇐⇒ (x ∈ A ∪ B) ∧ x ∈ (A ∩ B) / x ∈ [(A ∪ B) \ (A ∩ B)]. A B = (A \ B) ∪ (B \ A). Simetriˇna razlika skupova A i B. je skup c (A \ B) ∪ (B \ A). 4) (A B) C = A (B C). 5) A ∩ (B C) = (A ∩ B) (A ∩ C).2.

3. 2. 8} 4) A B = {5. 6. 7. je skup svih elemenata skupa B koji nisu elementi skupa A. Komplement skupa A u odnosu na skup B. 4. / . 6. 3. 5. u oznaci CB A ili u daljem tekstu A. imamo s s 1) A ∪ B = {1. 8} i B = {1. 4) A B i skupove predstaviti c Venovim dijagramom. 3} Slika 3. Skupovi Primer 8. Reˇenje: Poˇto je A = {4. 3) A\B = {5. 2) A ∩ B. 8}. 7. 2. 7}. 7}. 6. 2) A ∩ B = {4. Neka je A ⊂ B. Za skupove A = {x|x ∈ N ∧ 3 < x < 9} i B = {x|x ∈ N ∧ (x < 5 ∨ x = 7)} na´i: 1) A ∪ B. 1. 2. 8. 3) A\B. 6. Definicija 8. A = {x|x ∈ B ∧ x ∈ A} ili (∀x)(x ∈ A ⇐⇒ x ∈ B ∧ x ∈ A).20 Glava 2. 4. 5.

Ureden par (a. ¯ Reˇenje: s a) / x∈A∪B ⇒ x∈A∪B ⇒ x∈A∧x∈B / / ⇒ x ∈ A ∩ B. i obrnuto b) x∈A∩B ⇒ x∈A∧x∈B ⇒ x∈A∪B / ⇒ x∈A∧x∈B / / ⇒ x ∈ A ∪ B.2. A ∩ B ⊆ A ∪ B. b) je par elemenata gde je a prvi. Operacije sa skupovima 21 Teorema 8. a b drugi ¯ ele. Definicija 9. 3) A ∪ B = A ∩ B. 2) A ⊆ B ⇐⇒ B ⊆ A. Element a se naziva i prva koordinata.ment para (bitan poredak). Na osnovu definicije jednakosti skupova (definicija 1).2. Primer 9. Ako su A i B podskupovi nekog univerzalnog 4 skupa X tada je: 1) A = A. c s . ⇒ x∈A∧x∈B pa je A ∪ B ⊆ A ∩ B. a element b druga koordinata. Dokazati tvrdenje 3) iz navedene teoreme. tj. 4 Znaˇi da se njihovi komplementi definiˇu u odnosu na taj skup. 4) A ∩ B = A ∪ B. iz a) i b) sledi tvrd ¯enje.

Napomenimo i da je A × A = A2 An−1 × A = An . b)|a ∈ A ∧ b ∈ B} ili (∀(a. Definicija 11. Neka su A. B × A = {(a. a druga iz skupa B. a). 3). 2). Reˇenje: s A × B = {(1. 1). 3}. b). (2.. an )|a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ · · · ∧ an ∈ An } . (a. Proizvodi A×B i B ×A nisu uvek jednaki. 2. . je skup svih uredenih parova (a. Po definiciji je A×∅ = ∅×A = ∅. b) ∈ A × B ⇐⇒ a ∈ A ∧ b ∈ B). (3. . a2 . B. b}. B = {a. (b. b).22 Glava 2. Primer 10. tj. b) i (c. a). b)} . C proizvoljni skupovi. b))((a. d) ⇐⇒ (a = c ∧ b = d). a2 . Analogno se definiˇe ured s ¯ena n−torka (a 1 .. . (a. (3. d) su jednaka ako i samo ako ¯ je a = c i b = d. . 3)} . A × B = {(a. (1. b) ˇija je prva koordinata iz skupa ¯ c A. kao i jednakost dve n−torke. 2). 1). (b. Dokazati da vaˇe slede´e z c skupovne jednakosti: (Dekartov kvadrat). (b. Dekartov (direktan) proizvod redom skupova A i B. Neka je A = {1. Za tri proizvoljna skupa A. Dva uredena para (a. an ). b) = (c. u oznaci A × B. (a. (2. . Odrediti A × B i B × A. a).. B i C vaˇi z A × B × C = (A × B) × C kao i A1 × A2 × · · · × An = {(a1 . Primer 11. dok je A × B = B × A samo ako je A = B. . Skupovi Definicija 10.

4. d. a. Za skupove A = {x|x ∈ Z ∧ |x| < 6} i B = {x|x ∈ Z ∧ −2 < x < 5} na´i: c 1) A ∪ B. 6} navesti jedan skup B. Reˇenje: Pokaza´emo samo prvu.3. d. a. . d. 3) A\B. Navesti skup A ˇiji su elementi brojevi 2. 5) (A\B) ∩ (A ∪ B) i skupove predstaviti Venovim dijagramom. (x. 2. Skupovi racionalnih brojeva i iracionalnih brojeva I su disjunktni. a potom ih pretstaviti Ve¯ c novim dijagramom. 8 na tri razliˇita naˇina. 2) (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C). b.3 Zadaci 1. a. 2) A ∩ B. c c c 2. Za dati skup A = {1. 3. y) ∈ (B × C) 2. dok se druga dokazuje analogno s c (∀x. y) ∈ (A × C) ∪ (B × C). Da li su skupovi X = {1. b. Zadaci 1) (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C). b. Skup realnih brojeva R je unija racionalnih i iracionalnih brojeva.2. 4. y). takav da je A ⊂ B. d. Skup celih brojeva je pravi podskup skupa racionalnih brojeva Q. Tvrdenja pretstaviti odgovaraju´im formulama. y) ∈ (A × C) ∨ (x. ⇐⇒ (x. b} i Y = {2. c. 4) B\A. 6. 4} jednaki? 3. Skup prirodnih brojeva N je pravi podskup skupa celih brojeva Z. y) ∈ (A ∪ B) × C ⇐⇒ x ∈ (A ∪ B) ∧ y ∈ C 23 ⇐⇒ ⇐⇒ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ y ∈ C ⇐⇒ (x ∈ A ∧ y ∈ C) ∨ (x ∈ B ∧ y ∈ C) (x. 5.

c. 8. 6) A ∩ (B\C) = (A ∩ B)\C. 5. 3. c. 1. Neka su dati skupovi A = {1. 5. C i D podskupovi skupa A i za njih na´i c komplement u odnosu na skup A. d. e. 5) (A\B)\C = A\(B ∪ C). c. 3. 6} i D = {1. 2) A\B = A\(A ∩ B). 5}. Odrediti A × B i B × A. f }. c}. 3) A\B = (A ∪ B)\B. 3. 2) A × (B\C) = (A × B)\(A × C). Dokazati navedene teoreme iz ove glave. Dokazati: 1) A\(B\C) = (A\B) ∪ (A ∩ C). B = {1. Neka je A = {1. 4. C = {d. Za skup A = {a. b. 11. 5}. B = {2. 4) A × (B ∪ C) = (A × B) ∩ (A × C). Skupovi 6. 9. 5. Koje od skupovnih jednakosti su taˇne: c 1) (A\B) × C = (A × B)\(B × C). 3} na´i P (A). c 7. f. . e. f }. Ispitati koji su od skupova B.24 Glava 2. 3) A × (B ∩ C) = (A × B) ∪ (A × C). 3. 5. 2. 5. 4) (A\B) ∩ (C\D) = (A ∩ C)\(B ∪ D). 10.

ternarnu (n = 3). 3) pomo´u grafa. 2) ” deljivo sa ” u skupu celih brojeva. Binarna relacija skupa A je svaki podskup skupa A 2 . z c Relacije moˇemo predstaviti: z 1) opisivanjem (tekstualno). u oznaci ρ. binarnu (n = 2). Navesti neke primere relacija. kaˇemo da je a u relaciji ρ sa b i to oznaˇavamo sa aρb. Reˇenje: s 1) ” manje od ” u skupu realnih brojeva.1 Pojam relacije i osobine Definicija 1. z ¯u c U zavisnosti od broja n iz prethodne definicije razlikujemo: unarnu (n = 1). 3) ” leˇi na ” izmed taˇaka i pravih u ravni. Ako je ρ ⊂ A × B i (a.Glava 3 Relacije 3. je svaki podskup Dekartovog proizvoda n skupova. · · · relaciju. 25 . 2) skupom. c c 5) tabelarno. c 4) navod ¯enjem matematiˇko-logiˇkog uslova. Primer 1. b) ∈ ρ. n−arna relacija.

y ∈ A ∧ x < y}. c 3) antisimetriˇna ako (∀x. 6). (4. Neka je ρ ⊂ A2 . . 2) pomo´u grafa: c Slika 1. Neka je dat skup A = {4. y. y ∈ A)(xρy ⇒ yρx). 6)}. 5. (5. y ∈ A)(xρy ∧ yρx ⇒ x = y). 3) i 5) koriste se samo u sluˇaju relacija nad konaˇnim c c skupovima. 4) tabelarno: ρ 4 5 6 4 ⊥ 5 ⊥ ⊥ 6 ⊥ ⊥ ⊥ gde prva kolona predstavlja x. Primer 2. 3) navod ¯enjem matematiˇko-logiˇkog uslova: c c ρ = {(x. Za relaciju ρ se kaˇe da je: z 1) refleksivna ako (∀x ∈ A)(xρx). c c Reˇenje: s 1) skupom: ρ = {(4. 6} i relacija ρ ⊆ A 2 data sa xρy ako i samo ako je x manji od y. c 4) tranzitivna ako (∀x. Definicija 2. a prva vrsta y. 2) simetriˇna ako (∀x.26 Glava 3. z ∈ A)(xρy ∧ yρz ⇒ xρz). y)|x. Relacije Predstavljanja 2). Predstaviti relaciju ρ na preostala ˇetiri naˇina. 5).

(2. 1). (2. 2). 4). 4. 4). 2). 5) ρ5 = {(1. 4)}. 6) refleksivna. 2. 1)}. (1. (1. (3. 2). (2. na´i: ρ1 ∪ ρ2 i ρ1 ∩ ρ2 . 4). 2).1. y) ∈ ρ1 ∨ (x. (4. 1). (4. (1. y) ∈ ρ2 }. (2. (2. 2) simetriˇna. 3. (4. u oznaci ρ1 ∩ ρ2 . 3)}. 2). 2). (2. antisime− c c triˇna i tranzitivna. (3. (3. 1)}. (1. 4). Pojam relacije i osobine Primer 3. Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati prvu preko grafa. 1). (2. (3. 2. (4. Primer 4. 2). 3). y)|(x. ρ2 = {(5. (1. 4). Presek binarnih relacija ρ 1 i ρ2 . 4) ρ4 = {(1. 3). 3). (4. 2). 1). 4} definisane slede´e relacije: c 1) ρ1 = {(1. (2. y) ∈ ρ2 }. (3. Unija binarnih relacija ρ 1 i ρ2 . (2. 4) tranzitivna. c Reˇenje: s . (1. (3. 2). 3). simetriˇna i tranzitivna. (4. 2). 2)}. je skup: ρ1 ∪ ρ2 = {(x. Definicija 4. 3)}. 2) ρ2 = {(1. 4). (1.3. 3) ρ3 = {(1. (2. je skup: ρ1 ∩ ρ2 = {(x. 3) antisimetriˇna. (2. c c Definicija 3. 5} za date relacije ρ1 = {(1. 1). 3). 3)}. 4)}. Na skupu A = {1. (1. 2). u oznaci ρ1 ∪ ρ2 . y) ∈ ρ1 ∧ (x. 3). (1. 1). 5) refleksivna. 3). 27 Slika 2. s Reˇenje: 1) refleksivna. 2). (1. 3). Neka su na skupu A = {1. 3. 6) ρ6 = {(1. y)|(x. 4).

c Reˇenje: ρ−1 = {(d. Ako je x ˇinilac od y i y s c c ˇinilac od x onda je x = y. Na skupu prirodnih brojeva N zadata je relacija ρ na slede´i c naˇin: c x ρ y ⇔ x je ˇinilac od y. 2) ρ1 ∩ ρ2 = {(1. (1. (b. c Ispitati relaciju ρ. (5. Na kraju. b)}. c Teorema 1. Primer 6. (2. Relacija za koju vaˇi ρ = ∅ je poznata kao prazna relacija. Na skupu A = {a. za koje je (x. 1). x je ˇinilac od x.28 Glava 3. x) ∈ ρ−1 ⇔ (x. c z antisimetriˇna i tranzitivna. pa je ovo relacija poretka. e} za relaciju ρ = {(a. d)} na´i inverznu relaciju ρ−1 . 2). (4. (d. 3). 2)}. Reˇenje: Za svako x ∈ N. antisimetriˇna i tranzitivna nazivamo relacija c poretka (RAT). s Definicija 6. (1. c. simetriˇna i tranzitivna (RST). y) ∈ ρ Primer 5. d. 2). a). a ako je ρ = A 2 . Uobiˇajena oznaka za relaciju ekvivalencije je simbol ” ∼ ” (tilda). presek proizvoljne neprazne familije relacija ekvivalencije jeste relacija ekvivalencije skupa A. ako je x ˇinilac od y i y ˇinilac od c c c z onda je x ˇinilac od z. c Relaciju koja je refleksivna. (c. b. y) ∈ ρ ¯ (y. Binarna relacija ρ definisana na skupu A je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. b). (3. d). 3)}. Relacije 1) ρ1 ∪ ρ2 = {(1. 4). z onda je ρ puna relacija. Inverzna binarna relacija relacije ρ. . c). (1. (b. 3). Definicija 5. Za neprazan skup A. Na osnovu izloˇenog data relacija ρ je refleksivna. je skup svih onih i samo onih uredenih parova (y. 2). dok je c za relaciju poretka ” ≤ ”. u oznaci ρ −1 . x).

3. ako ne postoji x ∈ S takav da je a ≤ x i x = a. Neka je ∼ klasa ekvivalencije skupa A i C x klasa ekvivalencije elementa x ∈ A. z ¯ Definicija 8. Skup A na kome je definisana relacija poretka ≤ naziva se parcijalno ureden skup. Tada je za proizvoljne a. Teorema 2. s Maksimum (minimum) skupa S i maksimalni (minimalni) element skupa S su razliˇiti pojmovi. Totalno ureden skup je dobro ureden relacijom poretka ako ¯ ¯ svaki njegov neprazan skup ima minimum. Element a je minoranta (donje ograniˇenje) skupa S ako je a ≤ x za sve c x ∈ S. a da je skup A totalno ureden. 3. b ∈ A . S ⊂ A i x ∈ A. Analogno se definiˇe minimalni element skupa S. Definicija 10.2. Ako skup ima maksimum (minimum) onda je on jedinstven. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A.2 Klase ekvivalencije Definicija 11 Klasa ekvivalencije elemenata x ∈ A relacije ∼ definisana na skupu A. Element a ∈ S ⊂ A nazivamo maksimalan element skupa S. a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ ¬(∃x ∈ S)(a ≤ x ∧ x = a) ili a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∀x ∈ S)(a ≤ x ⇒ x = a). onda a nazivamo minimum skupa S. u oznaci Cx . Klase ekvivalencije 29 Definicija 7. Ako pored toga za svaka dva elementa x i y skupa A ¯ vaˇi i: z x≤y∨y ≤x kaˇemo da su elementi x i y uporedivi. Ako je a ∈ S. je skup svih elemenata skupa A koji su u relaciji ∼ sa elementima x Cx = {y|x ∈ A ∧ x ∼ y} . Neka je ≤ relacija poretka na skupu A. Skup moˇe imati viˇe maksimalnih (minimalnih) c z s elemenata. Ako je a ∈ S. tj. onda a nazivamo maksimum skupa S. Element a je majoranta (gornje ograniˇenje) skupa S ako je x ≤ a za sve c x ∈ S. Definicija 9. Teorema 3.

30 1) a ∈ Ca . je skup svih klasa ekvivalencije relacije ” ∼ ” A/∼ = {Cx |x ∈ A}. onda je z ∼ x. tada treba dokazati da je Cx = Cy . y)| |x| = |y| }. Zadatak se moˇe reˇiti i primenom teoreme 3. {0}. Dokazati. ˇto zajedno sa x ∼ y daje z ∼ y. c a odavde z ∈ Cy . 0. y ∈ A. s Ako pretpostavimo da je Cx ∩ Cy = ∅. Relacije Primer 7. Tada z s (∃z ∈ A) z ∈ Cx ∩ Cy ⇒ ⇒ ⇒ z ∈ Cx ∧ z ∈ Cy z ∼ x∧z ∼ y x ∼ y. Treba dokazati da je C x = Cy ili Cx ∩Cy = ∅. u ozc naci A/∼ . Primer 8. Poˇto je ovo relacija ekvivalencije koliˇniˇki skup je: s c c A/∼ = { {−1. Sliˇno dokazujemo i da je Cy ⊆ Cx . 1}. z s Definicija 12. 2} definisana binarna relacija ρ = {(x. Pokazali smo da je Cx ⊆ Cy . pa je tada Cx = Cy . 2) a ∼ b ⇔ Ca = Cb . Neka vaˇi naˇa pretpostavka. Tada su svake dve klase ekvivalencije relacije ” ∼ ” ili jednake ili disjunktne. 1. Neka je na skupu A = {−1. Glava 3. Neka je na skupu A definisana relacija ekvivalencije ”∼”. definisane na skupu A. x ∼ z ∧z ∼ y ⇒ s Prema tome. c c Reˇenje: s Slika 3. . Ispitati preko grafa da li je ovo relacija ekvivalencije i ako jeste odrediti koliˇniˇki skup. Reˇenje: Neka su x. ako je z ∈ Cx . {2} }. Koliˇnik skup relacije ” ∼ ”.

a). (2. (2. 4). (b. 4) relacija ρ4 zadata je tabelom: ρ a b c d a ⊥ ⊥ b ⊥ c ⊥ ⊥ d ⊥ ⊥ su jednake? 3. (c. (c. 5) ρ5 = {(c. (c. 4) ρ4 = {(d. c.3. (4. (2. c). (a. (c. (a. c)}. a)}. 2. 2). (a. c. a)}. (4. d). Koje od datih relacija na skupu A : 1) ρ1 = {(a. c). 2) relacija ρ2 zadata je grafom (slika 4) Slika 4. 2) ρ2 = {(4. a). 4). 3) ρ3 = {(x. 2). c). 4} date su relacije: 1) ρ1 = {(a. (2. 2). (a. b.3. . Na skupu A = {a.3 Zadaci 1. Neka je dat skup A = {a. (a. (a. y ∈ A ∧ x je po abecednom redu pre y }. c). 2). (4. 3) ρ3 = {(c. 2). (b. 2). 2). a)}. d). 2. d)}. b). c). Zadaci 31 3. (4. y)|x. binarne i ternarne relacije. Navesti primere unarne. d)}. 4). 4). (a. c). d}. (2.

32

Glava 3. Relacije

Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati ih grafom. 4. Napisati relaciju datu slede´om tabelom: c ρ 2 2 ⊥ 4 ⊥ 6 6 4 6 8

⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥

5. Na skupu A = {a, b, c, d, e} data je relacija ρ = {(a, a), (c, b), (e, d)}. Dopuniti relaciju ρ do: 1) relacije ekvivalencije, 2) relacije poretka. 6. Na skupu A = {a, b, c, d, e} za date relacije ρ1 = {(b, a), (c, e), (d, d), (e, d), (a, a)}, ρ2 = {(b, b), (c, c), (a, b), (e, e), (b, a)},

na´i: ρ1 ∪ ρ2 i ρ1 ∩ ρ2 . c

7. Na skupu A = {1, 2, 3, 4} za relaciju ρ = {(4, 1), (2, 3), (3, 1), (1, 1), (1, 4)} na´i inverznu relaciju ρ−1 . c 8. Date su relacije: 1) ρ1 = {(1, 1), (2, 2), (3, 3)} na skupu A = {1, 2, 3}, 2) ρ2 = {(1, 2), (4, 4), (3, 1), (2, 2), (1, 1), (3, 3), (1, 3), (3, 2), (2, 1), (2, 3)} na skupu A = {1, 2, 3, 4}, 3) ρ3 = {(1, 1), (1, 3), (1, 4), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (2, 4), (4, 4), (3, 4)} na skupu A = {1, 2, 3, 4}. Ispitati osobine relacija. Za RST relacije na´i koliˇniˇki skup, a za RAT c c c maksimalni (minimalni) element ako postoji. 9. Odrediti relaciju ekvivalencije ˇiji je koliˇniˇki skup: c c c A/∼ = { {1, 3}, {2, 4, 5}, {7, 6} }.

Glava 4

Preslikavanje (funkcija)
4.1 Definicija preslikavanja

Y (ili X →Y ), ako svakom elementu x ∈ X odgovara jedan i samo jedan element y ∈ Y takav da je (x, y) ∈ f , tj. f : X → Y ⇐⇒ (∀x ∈ X)(∀y, z ∈ Y ) ((x, y) ∈ f ∧ (x, z) ∈ f ⇒ y = z) .

Definicija 1. Neka je X neprazan skup. Binarnu relaciju f ⊆ X × Y nazivamo preslikavanje (funkcija1 ) skupa X u skup Y , u oznaci f : X →
f

Pojam preslikavanja (funkcije) spada u fundamentalne pojmove matematike. Jasno je da se i ovde, kao kod relacija, radi o uspostavljanju odred ¯enih veza izmed elemenata dva skupa. Svakako, i ove veze imaju neke ¯u svoje osobenosti. Kod relacija smo imali da jedan element skupa X moˇe biti z povezan sa viˇe razliˇitih elemenata skupa Y , dok kod preslikavanja imamo s c da je jedan element skupa X u vezi sa najviˇe jednim elementom skupa Y . s Uz to se pretpostavlja da je svaki element skupa X u vezi sa nekim elementom skupa Y . ˇ z c Cinjenicu da (x, y) ∈ f moˇemo simboliˇki zapisati i sa y = f (x). Element f (x) skupa Y se naziva vrednost preslikavanja f u taˇki x. Uobiˇajeno je, c c mada i pogreˇno, da se preslikavanje f identifikuje sa vrednosti tog press likavanja u taˇki x, tj. sa f (x). Tako, na primer, kaˇemo ”preslikavanje c z sin x”, a treba re´i ”preslikavanje sin”. Ovo ”nekorektno” izraˇavanje je c z ˇesto podesno i zato ga primenjujemo bez ustruˇavanja. c c
1 Napomenimo da ako se pridrˇavamo preciznih matematiˇkih definicija pojam prez c slikavanja i pojam funkcije nisu isti pojmovi. Dodatna objaˇnjenja prevazilaze predmet s ovog udˇbenika. z

33

34

Glava 4. Preslikavanje (funkcija)

Primer 1. Neka su dati skupovi X = {1, 2, 3} i Y = {a, b, c}. Neka su sada f1 , f2 i f3 podskupovi skupa X × Y definisani sa : 1) f1 = {(1, a), (2, c), (3, c)}, 2) f2 = {(1, b), (1, c), (2, d), (3, a)}, 3) f3 = {(2, c), (3, b)}. Koji od navedenih podskupova su preslikavanja? Reˇenje: Uoˇavamo, imaju´i na umu definiciju preslikavanja, da je f 1 s c c preslikavanje skupa X u skup Y , dok f 2 i f3 to nisu. f2 ne ispunjava taj uslov jer je (1, b) ∈ f2 i (1, c) ∈ f2 , tj. elementu 1 ∈ X odgovaraju elementi b, c ∈ X. Kod f3 imamo da je 1 ∈ X, a da nema sliku u Y , tj. f 3 (1) ne postoji. Znamo da definicija preslikavanja obezbed ¯uje da jedan original ima taˇno jednu sliku, ali je dopuˇteno da dva razliˇita originala imaju istu sliku c s c (f1 (2) = f1 (3) = c). Definicija 2. Skup uredenih parova (x, f (x)) pretstavljen taˇkama u koo¯ c rdinatnom sistemu naziva se grafik funkcije f . Elemente skupa X koji se preslikavaju u skup Y nazivamo originali ili likovi, a elemente f (x) ∈ Y nazivamo slike originala x. Sam skup X nazivamo skup originala ili domen od f , dok slike elemenata x nazivamo skup vrednosti preslikavanja f ili kodomen za f . Skup svih slika preslikavanja f : X → Y oznaˇavamo sa f (X), tj. sa c f (X) = {f (x)|x ∈ X}. Prema definiciji preslikavanja sledi da je f (X) ⊂ Y . Preslikavanje f : X → Y , tj. f = {(x1 , y1 ), (x2 , y2 ), ...} moˇemo oznaˇiti i z c na slede´i naˇin: c c x1 x2 ... f= . y1 y2 ... U prvoj vrsti su elementi skupa X (originali), a u drugoj odgovaraju´e slike c iz skupa Y . Primer 2. Za skupove X i Y iz predhodnog primera navesti jedan primer preslikavanja f : Y −→ X. Reˇenje: s f= a b c 3 2 3 .

y)|x ∈ R ∧ y = x3 } Navedeno preslikavanje (funkcija) je ”na” i x je nezavisno promenljiva ili argument.4. pri ˇemu je c f = {(x. c Reˇenje: Ovo znaˇi da se svakom realnom broju x dodeljuje kao slika s c 2 . Za kodomen se kod njih uzima maksimalan podskup skupa realnih brojeva na kome je definisana formula kojom je zadata funkcija. c Svakako.2 Vrste preslikavanja ili Definicija 3. y = x2 . Ovaj zakon moˇemo iskazati formulom z z f (x) = x2 . b. Navesti dva primera preslikavanja ”na”. 2. Vrste preslikavanja 35 Primer 3. ako je f (X) = Y . c c ˇiji su domen i kodomen skupovi realnih brojeva kaˇemo i da su numeriˇke c z c funkcije. 3. Objasniti reˇima navedeno preslikavanje. c} koje je zadato sa 1 2 3 4 f= . z c tj. 2) Preslikavanje skupa X = {1. Neka je f : R → R preslikavanje skupa realnih brojeva u samog sebe i neka je definisano sa f = {(x. 4} na skup Y = {a. na f : X −→ Y ⇐⇒ f (X) = Y (∀y ∈ Y )(∃x ∈ X)(y = f (x)). 4. Primer 4. a y je zavisno promenljiva.2. tj. Preslikavanje f : X → Y je preslikavanje skupa X ”na” na skup Y (sirjektivno preslikavanje). Reˇenje: s 1) Neka je f : R → R. Za ove funkcije. odnosno skup svih realnih brojeva x za koje f (x) ima smisla u skupu realnih brojeva (f (x) ∈ R). x2 )|x ∈ R}. funkcije se zadaju analitiˇki ukoliko je to mogu´e. u oznaci f : X −→ Y . Zavisnost izmed originala x i odgovaraju´e slike y data njegov kvadrat x ¯u c je odred ¯enim zakonom pridruˇivanja. Tada za funkciju f kaˇemo da je zadata analitiˇki. tj. da je to analitiˇki prikaz realne funkcije. a b a c .

Preslikavanje f : X −→ Y je ”jedan . 2. 7} na skup Y = {a. Bijektivno preslikavanje f : X → X skupa X na samog sebe zovemo i transformacija skupa X. A → B dato sa ”1-1” preslikavanje. Ukoliko je (∀x ∈ X)(f (x) = x) preslikavanje nazivamo identiˇko i c oznaˇavamo ga sa IX . b. 4}. (∀x1 . u oznaci f : X −→Y . 2) Neka je A = {1. c . Preslikavanje (funkcija) Definicija 4. 3. Reˇenje: s f= 1 3 5 7 a c b d B = {a. Navesti dva primera preslikavanja ”1-1”. Definicija 5. b. ako razliˇitim c c originalima odgovaraju razliˇite slike c (∀x1 . Primer 5. Primer 6. Tada je zaista f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ 5x1 − 1 = 5x2 − 1 ⇒ 5x1 = 5x2 ⇒ x1 = x2 .jedan” (obostrano1−1 jednoznaˇno ili injektivno) preslikavanje. onda za c bijektivno preslikavanje f : X → X kaˇemo da je permutacija skupa z X. d}. 3. Ako je preslikavanje f : X −→ Y ”1-1” i ”na” tada kaˇemo z da je f bijektivno preslikavanje (bijekcija). Tada je preslikavanje f : 1 2 3 4 b a d c f= Definicija 6. Navesti primer bijektivnog preslikavanja f skupa X = {1. x2 ∈ X)(f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 ). c. 5. pri ˇemu je c f (x) = 5x − 1.36 Glava 4. Reˇenje: s 1) Neka je f : R → R. c. d}. Ako je X konaˇan skup. x2 ∈ X)(x1 = x2 ⇒ f (x1 ) = f (x2 )) tj.

. U protivnom. Za takve skupove se joˇ kaˇe da su ekvipotentni (jednakobrojni). Proizvod preslikavanja. Funkcija h je sloˇena z funkcija. 4. e. kao i preslikavanje 2 O tome ´e viˇe reˇi biti u metodici matematike. 6. . kompozicija) preslikavanja f i g. u oznaci X ∼ Y .4.. b} i Z = {d. inverzno preslikavanje Definicija 11. skup svih parnih brojeva je prebrojiv.3 Proizvod preslikavanja. Zaista. a u oznaci h = f ◦ g kaˇemo da je ¯ z proizvod (slaganje. k}. 3}. 4. Reˇenje: Na osnovu prethodnog zadatka. Y = {a. jer je ekvivalentan svom pravom pods c skupu P = {2. c Primer 7. Definicija 8.. tj. c s c .3. Navesti jedan prebrojiv skup. odnosno da imaju s z istu kardinalnost (card(X) = card(Y )) 2 . Skupovi X i Y su ekvivalentni. Neka su data tri neprazna skupa X. Za skup X kaˇemo da je beskonaˇan ako je ekvivalentan nekom svom pravom z c podskupu X .}. Primer 8. inverzno preslikavanje 37 Definicija 7. Za skup X kaˇemo da je prebrojiv skup ako je ekvivalentan z skupu prirodnih brojeva. (∀x ∈ X) (∃c ∈ Y ) f (x) = c . Definicija 10. Tada za preslikavanje h : X −→ Z odredeno sa (∀x ∈ X) h(x) = f (g(x)).. Definicija 9. Da li je skup svih prirodnih brojeva N beskonaˇan? c Reˇenje: Skup N je beskonaˇan. . 2. Preslikavanje f : X → Y je konstantno preslikavanje ako se svi elementi skupa X preslikavaju u jedan i samo jedan element skupa Y . Y i Z i neka su data preslikavanja g : X −→ Y i f : Y −→ Z. Primer 9. Neka je dat skup X i njegov pravi podskup X (X ⊂ X).. Neka su data dva skupa X i Y . poˇto je funkcija f (x) = 2x s s bijekcija. postoji bijekcija f : N −→ P definisana formulom f (x) = 2x. skup X je konaˇan. 2n. Neka su dati skupovi X = {1. ako postoji bijekcija skupa X na skup Y.

Tada vaˇi da je z (h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f ). Reˇenje: ((h ◦ g) ◦ f : X → S kao i h ◦ (g ◦ f ) : X → S s (h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f ) 1) (∀x ∈ X) ((h ◦ g) ◦ f ) (x) = h ◦ g(f (x)) = h (g(f (x))) ⇒ ((h ◦ g) ◦ f ) (x) = h(g(f (x))) . c Reˇenje: s h=f ◦g = a b e k ◦ 1 2 3 a b b a b e k = f (g(x)) = 1 2 3 e k k . Kompozicija preslikavanja nije komutativna. Neka su data preslikavanja f : X → Y. Preslikavanje (funkcija) g= 1 2 3 a b b f= Na´i proizvod preslikavanja h = f ◦ g. ( Komutativnost ne vaˇi ˇak ni tada kada je f : X → Y i g : Y → X ). Teorema 1. 2) g(−10x+5f (x)) = g(−10x+5(4x−6)) = g(10x−30) = 3(10x−30) 2 + 4(10x − 30) = 300x2 − 1760x + 2580. z c Primer 11. Primer 10. Za preslikavanja f (x) = 4x − 6 i g(x) = 3x 2 + 4x na´i: c 1) f (g(x)) =? 2) g(−10x + 5f (x)) =? Reˇenje: s 1) f (g(x)) = f (3x2 + 4x) = 4(3x2 + 4x) − 6 = 12x2 + 16x − 6.38 Glava 4. g : Y → Z i h : Z → S.

do tzv. Iz 1) i 2) sledi tvrd ¯enje. Pokaˇimo da je i ”1−1”. Poˇto je (∀y ∈ R)(∃x ∈ s R)(y = f (x)) navedeno preslikavanje je ”na”. to sada prelazimo na odred ¯ivanje formule za f −1 . c Reˇenje: Za nalaˇenje inverznog preslikavanja potrebno je najpre utvrditi s z da je dato preslikavanje ”na” i ”1 − 1” preslikavanje. Treba z pokazati da iz f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 . x2 ∈ R. Neka je f preslikavanje R −→ R odredeno formulom f (x) = ¯ 3x − 2. ima´emo da je inverzna funkcija c c datoj funkcija x+2 f −1 (x) = . a ˇto nas dovodi do jednaˇine posebne vrste. Reˇavamo je na slede´i c s c naˇin: za izraz 3x − 2 uvodimo novi izraz. 3 . Proizvod preslikavanja. s c funkcionalne jednaˇine. Kako smo utvrdili neophodan uslov. tj. Sada.4. dobijamo da je 3x1 − 2 = 3x2 − 2 ⇒ 3x1 = 3x2 ⇒ x1 = x2 . Na´i inverzno preslikavanje. koje ima osobinu da preslikavanje skupa X. Primer 12. na primer a. U konkretnom primeru imamo da je za x1 f (x1 ) = 3x1 − 2. iz f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 za sve x1 . inverzno preslikavanje 2) (∀x ∈ X) (h ◦ (g ◦ f ))(x) = h ((g ◦ f )(x)) = h(g(f (x))) ⇒ (h ◦ (g ◦ f )) (x) = h(g(f (x))). Preslikavanje f je f −1 ◦ f = IX . ˇto znaˇi da s c je f ”1-1” preslikavanje. Neka je f : X → Y bijektivno preslikavanje. c reˇavanjem te jednaˇine po x dobijamo da je: s c f −1 (3x − 2) = x ⇒ ⇒ a = 3x − 2 ⇒ a + 2 = 3x ⇒ f −1 (a) = a+2 . 39 Definicija 12. nazivamo inverzno preslikavanje preslikavanja f . a I X identiˇko c −1 : Y −→ X. Poˇtuju´i jednakost s c f (x1 ) = f (x2 ). 3 a+2 =x 3 tj. ako koristimo uobiˇajenu oznaku x. jer je nepoznata funkcija. a za x2 je f (x2 ) = 3x2 − 2. U tom cilju polazimo od jednakosti f −1 (f (x)) = x.3. a = 3x − 2. tj.

(4. d). Na skupu X{a. Na´i c 1) (f ◦ g)(x).40 Glava 4. c 7. Da li je preslikavanje bijekcija. 2) (g ◦ f )(x). (8. d} i Y = {5. (6. 9}. (4. 3) (f ◦ g 2 )(x). 3) h = {(2. Preslikavanje (funkcija) 4. b. 4) g(4x − 3f (x)). Da li su preslikavanja f = x2 − 2 i g = x−1 na skupu racionalnih x−2 x2 4 na skupu racionalnih −2 brojeva preslikavanja ”na”? brojeva preslikavanja ”na” ili ”1-1”? 3. b. Neka su dati skupovi X = {2. (4. a ako jeste na´i inverzno. c). 8} i Y = {a. 2) g = {(4. a)}. 2} definisati jedno identiˇko preslikavanje. d)}. (8. dato sa f= bijekcija? 6. (8. gde su skupovi X = {a. Data su preslikavanja f (x) = 3x−4 i g(x) = 4x 3 −3x na skupu racionalnih brojeva. a). 6. 7. b. c. c. 8. b). c d b a c 7 5 6 9 . Neka je preslikavanje f : Q −→ Q dato sa f (x) = 7 + 8x.4 Zadaci 1. c). Koji od navedenih podskupova f. Da li su preslikavanja f = 3x − 2x3 i g = 4. (6. 1. Da li su preslikavanja iz prethodna dva zadatka na skupu racionalnih brojeva bijekcije? 5. su preslikavanja? 2. Da li je preslikavanje f : X → Y . 6. c). g i h skupa X × Y definisani sa : 1) f = {(2. d}. 8. b). b). 4. a)}.

. . tako da je ((a1 . ω(a1 . arnost ili rang operacije ω. tj. an ). ¯ Specijalno za n = 1 imamo unarnu a za n = 2 imamo binarnu operaciju.. an ) = an+1 . a2 . Kod binarnih operacija domen je A2 (skup ured ¯enih parova ˇije su kompoc nente elementi skupa A). c 41 . · .. Ako elemente domena obeleˇimo sa u. a elemente z kodomena A sa z. ¯u svakom paru elemenata x. Pod n arnom operacijom ω na nepraznom skupu A podrazumevamo preslikavanje f : An → A. s Primer 1.1 Definicija operacije Definicija 1. Broj n odreduje tzv. Navesti primere unarne.. an+1 ) ∈ ω. 2) Binarna: Na skupu celih brojeva Z imamo operacije zbira ω 1 (x. y) = x + y i proizvoda ω2 (x. ternarne i n-arne operacije. y. . y ∈ A pridruˇuje se jedan element z ∈ A takav z da je ω(x.. y) piˇemo npr. Same binarne operacije s obeleˇavamo uglavnom sa +. x ∗ y. Reˇenje: s 1) Unarna: Operacija ω(x) = −x na skupu celih brojeva Z. .. x ∗ y = z. Dakle. Pri tome za svako a1 . binarne. ∗. y) = x · y. y) = z. 3) Ternarna: Na skupu celih brojeva definiˇimo operaciju ω na slede´i s c naˇin ω(x. tj.. Neka je A neprazan skup i n ≥ 1 prirodan broj... an ∈ A postoji jedno an+1 ∈ A. ◦ ili na neki drugi naˇin. ˇto zapisujemo sa xωy = z. Tako umesto z c ω(x.Glava 5 Algebarske strukture 5. tada odnos izmed njih zapisujemo sa ω(u) = z. z) = x + y − z.

y Operacije se prikazuju pomo´u Kelijevih tablica. tada kaˇemo da je s z zadata algebarska struktura. Za skup A ⊆ X kaˇemo da je zatvoren u odnosu na operaciju z ◦ definisanu na skupu X ako je (∀x. 3.42 Glava 5. Skup s svih parnih celih brojeva zatvoren je u odnosu na operacije ”+”. Da li je svaki neprazan podskup A skupa prirodnih brojeva N zatvoren u odnosu na operaciju N ZS (najmanji zajedniˇki sadrˇilac)? Na− c z vesti joˇ neke primere. b}: s ∗ a b a a b b a a Prema ovoj tablici je: a ∗ a = a. Primer 3. 4) n-arna: Na skupu prirodnih brojeva N moˇe se definisati operacija na z slede´i naˇin : svakoj ured c c ¯enoj n-torci prirodnih brojeva pridruˇujemo z njihov najve´i zajedniˇki delilac. z . jer je ispunjen uslov (∀x. Slede´a Kelijeva tablica c c definiˇe jednu binarnu operaciju ∗ na skupu {a. c c Definicija 2. 7) nije prirodan broj. y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) . Kada je na skupu definisana jedna ili viˇe operacija. c Reˇenje: Deljenje je delimiˇna operacija u skupu racionalnih brojeva Q. b ∗ a = a i b ∗ b = a. s c x jer je izraz definisan pod uslovom da je y = 0. Parcijalna (delimiˇna) binarna operacija skupa A je preslikac vanje nekog pravog podskupa skupa A 2 u skup A. Navesti primere delimiˇne (parcijalne. uslovne) operacije. to ne vaˇi za skup neparnih celih brojeva. Algebarske strukture Ova ista operacija na skupu prirodnih brojeva N nije ternarna operacija. y ∈ A) x N ZS y ∈ A . Med ¯utim. Definicija 3. jer recimo ω(2. Primer 2. s Reˇenje: Jeste. a ∗ b = b.

5. Neka je A neprazan skup. Za operaciju ◦ kaˇemo da je distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je i z levo i desno distributivna u odnosu na operaciju ∗.2 Grupoid Definicija 4. z ∈ A) x ◦ (y ∗ z) = (x ◦ y) ∗ (x ◦ z) . Uredenu dvojku (A. z ∈ A) (y ∗ z) ◦ x = (y ◦ x) ∗ (z ◦ x) . Tada ako vaˇi z (∀x ∈ A)(∀z ∈ A)(∀y ∈ A) (∃e ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ e = e ◦ x = x) (∃0 ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ 0 = 0 ◦ x = 0) (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(x ◦ y = y ◦ x) x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ (x ◦ z) (x ◦ y) ◦ z = (x ◦ z) ◦ (y ◦ z) (∀x ∈ A)(x ◦ x = x) (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A) x◦y =x◦z ⇒y =z y◦x=z◦x ⇒y =z (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A) x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ z onda je grupoid A asocijativan sa jedinicom e (ili sa neutralnim elementom) sa nulom 0 komutativan (ili Abelov) distributivan idempotentan kancelativan . Grupoid 43 5. y. Kaˇemo da je operacija ◦ levo distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je z (∀x. y. Neka je (A.2. ◦) nazivamo ¯ grupoid ako je skup A zatvoren u odnosu na operacija ◦ tj. y ∈ A ⇒ x ◦ y ∈ A). Definicija 5. Neka su na skupu A definisane dve binarne operacije ◦ i ∗. Operacija ◦ je desno distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je (∀x. (∀x. ◦) grupoid. y)(x. Definicija 6.

prsten. Neka je (A.44 Glava 5. Neka s c c postoje dva inverzna elementa x−1 i x−1 (x−1 = x−1 ) elementa x. Tada je 1 2 1 2 x−1 ◦ x ◦ x−1 = e ◦ x−1 = x−1 ∧ x−1 ◦ x ◦ x−1 = x−1 ◦ e = x−1 . 1 2 1 2 s c a ˇto znaˇi da je i x−1 = x−1 . to je i x−1 ◦ x ◦ x−1 = x−1 ◦ x ◦ x−1 . Tada je (e ◦ e1 = e1 ◦ e = e ∧ e1 ◦ e = e ◦ e1 = e1 ) ⇒ e = e1 ˇto je s protivureˇno pretpostavci da je e = e 1 . 1 2 2 2 1 2 1 1 Kako je operacija ◦ asocijativna.racija ◦ asocijativna. Primer 6. . ◦) nazivamo grupa ako ona ima neutralni element i ako svaki element ima inverzni. Reˇenje: To su brojevi 0 i 1 redom. ◦) sa jediniˇnim elementom e. Dokazati. tada je on jedinstven. Polugrupu (A.3 Grupa. Reˇenje: Dokaz izvodimo polaze´i od protivureˇne pretpostavke. Grupoid (A. polje Definicija 8. tada je on jedinstven. Za operacije sabiranje i mnoˇenje u skupu celih brojeva Z odrez diti neutralne elemente. Algebarske strukture Primer 4. Dokazati. ◦) nazivamo polugrupa (ili semigrupa) ako je ope. c Primer 5. Tada je za sve x. elc z ement x−1 je inverzni ako vaˇi: x ◦ x−1 = x−1 ◦ x = e. Neka je na skupu A definisana neka asocijativna operacija za koju postoji neutralni element e. y. s Definicija 7. Teorema 1. Reˇenje: Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa e i e 1 (e = s e1 ). Definicija 9. Ako pri tom postoji i inverzni element x −1 elementa x ∈ A. z ∈ A x ◦ y = x ◦ z ∧ y ◦ a = z ◦ a ⇒ y = z. ◦) grupa. s c 1 2 1 2 5. Ako za operaciju ◦ postoji neutralni element. ˇto je protivreˇno pretpostavci da je x −1 = x−1 . Za element x grupoida (A.

b ∈ A jednaˇine c a◦x=b i y◦a=b 45 imaju jedinstveno reˇenje po x i po y. Na skupu A = {e. polje Teorema 2. 3) Poˇto je e ◦ e = e. e e a b c a a e c b b b c e a c c b a e . Na primer a ◦ (b ◦ c) = a ◦ a = e = c ◦ c = (a ◦ b) ◦ c. Neka je (A. ·) nije grupa.3. e ◦ a = a ◦ e = a. c} ispitati osobine algebarske strukture (A. Primer 8. (Q. ◦) nazivamo komutativna ili Abelova grupa ako je operacija ◦ komutativna. ·) nije grupa. Grupa. +) je polugrupa. a (Q. a. ◦) grupa. ◦). +) je komutativna grupa. 2) Operacija ◦ je asocijativna. c 4) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x −1 i on je x−1 = x. b. Primer 7. gde je operacija ◦ data tablicom: ◦ e a b c Reˇenje: s 1) Iz tablice se neposredno proverava da je (∀x. Reˇenje: s 1) Grupoid (N. 2) Grupoid (Z. s Definicija 10. Sledi da je (A. Takod ¯e. ◦) grupoid. e ◦ b = b ◦ e = b i e ◦ c = c ◦ e = c s imamo da je element e jediniˇni element grupoida (A. Sledi da je (A. Navesti primer polugrupe i komutativne grupe. Tada za sve a. a (Z. prsten. +) je komutativna grupa. Grupu (A. ◦).5. y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A zatvoren u odnosu na operaciju ◦. ◦) polugrupa.

46 Glava 5. a ∗ i ◦ dve ¯ binarne operacije skupa A nazivamo prsten. 4) i 5) imamo da je (A. jer je: a ◦ b = c = b ◦ a. ◦) komutativna grupa. Uredenu trojku (A. 1) a) Iz tablice se uoˇava da je (∀x. ∗). ∗. ∗) polugrupa. 1. ∗) komutativna grupa. Reˇenje: Struktura (A. ◦) je prsten ako vaˇi: s z 1) struktura (A. 3). 0∗1 = 1∗0 = a. Na osnovu 2). ◦). 0∗2 = 2∗0 = 2 i 0∗3 = 3∗0 = 3 s imamo da je element e∗ = 0 jediniˇni element grupoida (A. ∗) grupoid. 0 ∗ (1 ∗ 2) = 0 ∗ 3 = 3 = 1 ∗ 2 = (0 ∗ 1) ∗ 2. ◦) polugrupa 3. 2. c) Poˇto je 0∗0 = 0. Sledi da je (A. (A. ∗. y ∈ A) (x ∗ y ∈ A) pa je skup A c zatvoren u odnosu na operaciju ∗. ∗. b) Operacija ∗ je asocijativna. a ◦ c = b = c ◦ a i b ◦ c = a = c ◦ b. Primer 9. Na primer . ◦) polugrupa. Definicija 11. (A. 2) struktura (A. 3) ◦ distributivna u odnosu na ∗. c Sledi da je (A. ◦) prsten. 3} date su operacije ∗ i ◦ tablicama: ∗ 0 1 2 3 0 0 1 2 3 1 1 2 3 0 2 2 3 0 1 3 3 0 1 2 ◦ 0 1 2 3 0 0 0 0 0 1 0 1 2 3 2 0 2 0 2 3 0 3 2 1 Dokazati da je (A. ako je 1. ◦ distributivna u odnosu na ∗. Na skupu A = {0. gde je A neprazan skup. Algebarske strukture 5) Operacija ◦ je komutativna. ∗) Abelova grupa 2.

5.3. Grupa, prsten, polje

47

d) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x −1 i to: za x = 0 inverzni je x−1 = 0, za x = 1 inverzni je x−1 = 3, za x = 2 inverzni je x−1 = 2. e) Operacija ∗ je komutativna jer je: 1∗2 = 3 = 2∗1, 1∗3 = 0 = 3∗1 i 2 ∗ 3 = 1 = 3 ∗ 2.

Na osnovu b), c), d) i e) imamo da je (A, ∗) komutativna grupa. 2) struktura (A, ◦) polugrupa,

b) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer

a) Iz tablice se uoˇava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A c zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid. 3 ◦ (1 ◦ 2) = 3 ◦ 2 = 2 = 1 ◦ 2 = (3 ◦ 1) ◦ 2. c) Imamo da je 2 ◦ 2 = 0 i 2 = 0. Sledi da je (A, ∗) polugrupa.

Na osnovu b) i c) imamo da je (A, ◦) najviˇe polugrupa. s 3) Da je ◦ distributivna u odnosu na ∗ proveravamo zamenom direktno iz tablica. Definicija 12. Prsten (A, ∗, ◦) zovemo polje, ako je (A\{e ◦ }, ◦) Abelova grupa, gde je e◦ neutralni element operacije ◦. Primer 10. Navesti primere algebarskih struktura koje su prsten i polje. Reˇenje: s 1) (Z, +, ·) je prsten celih brojeva. 2) (Q, +, ·) je polje racionalnih brojeva. Definicija 13. Preslikavanje f : A → B se naziva homomorfizam strukture (A, ◦) u (B, ) ako vaˇi: z (∀x, y ∈ A) ( f (x ◦ y) = f (x) f (y) ). Ako je uz to preslikavanje f (x) bijekcija, onda se naziva izomorfizam. Ovako preslikavanje definisano na istoj algebarskoj strukturi se naziva automorfizam.

48

Glava 5. Algebarske strukture

5.4

Zadaci

1. Da li su strukture (N, −) i (N, :) grupoidi? 2. Za a, b ∈ N date su operacije: −b + 4 , 1) a ◦ b = a + 12 2) a ◦ b = a + 4b, Ispitati komutativnost i asocijativnost navedenih operacija. Izraˇunati: −1 ◦ c −2, 4 ◦ 9 i −12 ◦ 9. 3. Neka je na skupu N0 definisana operacija ∗ sa: a ∗ b = a + 3b. Ispitati da li postoji jediniˇni element. c 4. Na skupu A = {a, b, c} data je operacija ◦ ◦ a b c a a b c b b c a c c a b 3) a ◦ b = 12 − ab.

Koji od elemenata iz skupa A ima inverzni element? Da li je operacija ◦ komutativna? 5. Na skupu A = {a, b, c, d} date su operacije ∗ i ◦ tablicama: ∗ a b c d a a x1 c d b b c x2 a c x3 d a b d d a b x4 ◦ a b c d a a a y1 a b a y2 c d c y3 c a c d a d c y4

Odrediti xi , yi ∈ A; i = 1, 2, 3, 4, tako da je algebarska struktura (A, ∗, ◦) prsten. 6. Neka je (Z, +, ·) prsten celih brojeva i ({0, 1}, +, ·) polje. Preslikavanje f : Z → {0, 1}, za n ∈ Z, dato je sa f (x) = 1, x = 2n 0, x = 2n + 1

Ispitati da li je f (x) homomorfizam.

Glava 6

Skupovi brojeva
6.1 Prirodni brojevi

Sluˇe´i se intuitivnim pristupom, moˇemo re´i da je prirodan broj x svaki z c z c element x ∈ N, gde je skup N dat sa N = {1, 2, 3, 4, . . .} ˇ Cesto u praksi skup prirodnih brojeva proˇirujemo (dodajemo nove eles mente) sa brojem 0 i tada ga oznaˇavamo sa N 0 . Kao ˇto je poznato, c s na proˇirenom skupu prirodnih brojeva N 0 za operacije sabiranja (+) i s mnoˇenja (·) vaˇi: z z x+y =y+x x·y =y·x x·1 =x x · (y + z) = x · y + x · z (y + z) · x = y · x + z · x komutativnost

(x + y) + z = x + (y + z) (x · y) · z = x · (y · z) asocijativnost x+0 = x jediniˇini element c distributivnost · u odnosu na +

Intuitivno zasnivanje nauˇne teorije moˇe dovesti do protivreˇnosti. Ovaj c z c nedostatak se prevazilazi aksiomatskim zasnivanjem nauˇnih teorija, ˇto c s ´emo pokazati na primeru skupa prirodnih brojeva. c U aksiomatski zasnovanoj teoriji kre´e se od osnovnih pojmova i aksioma. c Osnovni pojmovi se ne definiˇu i o njima jednostavno postoji samo intuitivna s predstava. Pojmovi koji nisu osnovni nazivaju se izvedeni pojmovi. Osobine pojmova (osnovnih i izvedenih) iskazujemo pomo´u tvrd c ¯enja. Aksiome su

49

u oznaci 1 (jedan) . svaka nova teorema se dokazuje na osnovu aksioma c i ve´ dokazanih teorema.pojma skupa Peanove aksiome glase: A1 : 1 je prirodan broj. (∀x. Polaze´i od osnovnih pojmova c . naziva se deduktivna metoda. y ∈ N) (x = y ⇒ x = y) A5 : Neka je skup M ⊆ N. 1∈N A2 : Za svaki prirodan broj x postoji jedan i samo jedan njegov sledbenik x koji je takod prirodan broj. ¯e (∀x ∈ N) (∃1 x ∈ N) A3 : 1 nije sledbenik ni jednog prirodnog broja. u oznaci (prim) . tada je M = N. 2) x ∈ M ⇒ x ∈ M.unarne operacije. (∀x ∈ N) (1 = x ) A4 : Ako su sledbenici dva prirodna broja jednaki. Ako vaˇi: z 1) 1 ∈ M. c Metoda ˇija je osnovna karakteristika da se svi novi zakljuˇci izvode iz ranije c c utvrd ¯enih zakljuˇaka.50 Glava 6. Tvrd c ¯enja koja nisu aksiome nazivamo teoreme i njih je potrebno dokazati na osnovu aksioma ili ve´ prethodno dokazanih teorema. (Broj x zovemo prethodnik broja x ). c Aksiome skupa prirodnih brojeva poznate su pod nazivom Peanove aksiome. onda su ta dva prirodna broja jednaka. . Skupovi brojeva tvrd ¯enja koja ne dokazujemo. ve´ ih prihvatamo kako su navedena.konstante. tj.

y ∈ N) x + y = (x + y) Primer 2. c c Primer 1. . je binarna operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x + 1 = x 2) (∀x. Poˇto je 2 prirodan broj. Sabiranje na skupu prirodnih brojeva. . za sve prirodne brojeve u skladu sa aksiomom c A5 . . po aksiomi A4 ne moˇe biti 2 jer je on ve´ sledbenik broja 1. z Na osnovu aksiome A1 imamo da je 1 prirodan broj. 4. Dokazati da za svaki prirodan broj n vaˇi 2 n > n. Na taj naˇin aksiomatski formiramo skup prirodnih brojeva c N = {1. Dokazati da je 7 + 3 = 10. z (iii) Pokaˇimo da vaˇi za n + 1. z c te ga oznaˇavamo sa 4 itd..6. c Sledbenik 3 . 2.1. jer je 2 1 > 1. koji po aksiomi A3 nije 1. c 2) Ako je tvrd ¯enje taˇno za broj n. te ga oznaˇavamo simbolom 3.} U aksiomatski zasnovanoj teoriji prirodnih brojeva uvodimo operacije sabiranje i mnoˇenje na slede´i naˇin: z c c Definicija 1. z z ˇime smo dokazali da tvrd c ¯enje vaˇi za svaki prirodan broj n. u oznaci +. 3. Imamo da je 2 n+1 = 2 · 2n > 2n ≥ n + 1. Prirodni brojevi 51 Poslednja aksioma A5 se naziva aksioma matematiˇke indukcije i ima veliku c primenu prilikom dokazivanja raznih tvrd ¯enja na skupu prirodnih brojeva i tu se pojavljuje u slede´oj formulaciji: c A5 : Neko tvrd ¯enje koje se odnosi na prirodne brojeve taˇno je za svaki c prirodan broj ako ima slede´a dva svojstva c 1) Tvrd ¯enje je taˇno za broj 1. onda je taˇno i za broj n+1. z Reˇenje: Imamo da je s (i) tvrd ¯enje taˇno za broj 1. Na osnovu aksiome A2 imamo da postoji taˇno jedan sledbenik 1 koga oznaˇavamo simbolom c c 2. . c (ii) Pretpostavimo da tvrd ¯enje vaˇi za n. on na osnovu aksiome A 2 ima samo jednog s sledbenika 2 .

je binarna z operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x · 1 = x 2) (∀x. broj x je osnova ili baza. a broj n je izloˇilac ili eksponent.52 Glava 6. y. Skupovi brojeva Reˇenje: Imamo da je s 7 + 3 = 7 + 2 = (7 + 2) = (7 + 1 ) = ((7 + 1) ) = ((7 ) ) = (8 ) = (9) = 10. + x = y · x y puta Definicija 3. U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju ˇinioci. Tada je 1) x = y ⇔ x + z = y + z 2) x + x + . . je binarna operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x1 = x 2) (∀x. Mnoˇenje na skupu prirodnih brojeva. Reˇenje: Imamo da je s 7 · 3 = 7 · 2 = 7 · 2 + 7 = 7 · 1 + 7 = (7 · 1 + 7) + 7 = 7 + 7 + 7 = 21. n ∈ N) xn = xn · x Broj xn je stepen. y ∈ N) x · y = x · y + x Primer 3. Stepenovanje prirodnog broja x prirodnim brojem n. . z ∈ N. U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju sabirci. Dokazati da je 7 · 3 = 21. Na poˇetku ove glave navedena su tvrd c ¯enja koja vaˇe za operacije sabiz ranje i mnoˇenje. u oznaci xn . Pored njih vaˇe i slede´a tvrd z z c ¯enja: Teorema 1. z . dok se broj 10 naziva zbir. Neka su x. Definicija 2. u oznaci ·. dok se broj 21 naziva c proizvod.

6.1. Prirodni brojevi Primer 4. Dokazati da je 73 = 343. Reˇenje: Imamo da je s 73 = 72 = 72 · 7 = 71 · 7 = (71 · 7) · 7 = 7 · 7 · 7 = 343.

53

Osobine stepenovanja na skupu prirodnih brojeva iskazane su slede´om c teoremom: Teorema 2. Neka su x, y, n, m ∈ N. Tada je 1) x · x · . . . · x = xn
n puta

2) xn · xm = xn+m 3) (xn )m = xn·m 4) (x · y)n = xn · y n Primer 5. Dokazati da je 43 = 64. Reˇenje: Imamo da je s 43 = 42 = 42 · 4 = 41 · 4 = (41 · 4) · 4 = 4 · 4 · 4 = 64. Pre definicije operacije oduzimanja neophodno je uvesti definicije relacija manje (u oznaci < ), manje ili jednako (u oznaci ≤ ), ve´e (u oznaci > ) i c ve´e ili jednako (u oznaci ≥ ). c Definicija 4. Za x, y ∈ N relacije <, ≤, > i ≥ definiˇemo na slede´i naˇin: s c c 1) x < y ⇔ (∃z ∈ N) y = x + z 2) x ≤ y ⇔ x < y ∨ x = y 3) x > y ⇔ y < x 4) x ≥ y ⇔ x > y ∨ x = y Navedene relacije imaju slede´e osobine: c Teorema 3. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Tada je: 1) x ≤ y ∧ y ≤ x ⇒ x = y

54

Glava 6. Skupovi brojeva 2) x < y ∧ y < z ⇒ x < z 3) x ≤ y ∧ y ≤ z ⇒ x ≤ z 4) x > y ∧ y > z ⇒ x > z 5) x ≥ y ∧ y ≥ z ⇒ x ≥ z 6) x < y ⇔ x + z < y + z 7) x < y ∧ u < v ⇒ x + u < y + v 8) x < y ⇔ x · z < y · z 9) x < y ∧ u < v ⇒ x · u < y · v

U glavi 7 opˇirnije ´emo razmotriti linearne jednaˇine sa jednom nepos c c znatom. Pre toga, uoˇimo jednaˇinu: c c x+1 =1 Ova jednaˇina nema reˇenja u skupu N (jer je x = 1 u suprotnosti sa c s Peanovom aksiomom A3 ). Analogno se utvrd ¯uje da za a, b ∈ N i a < b jednaˇina x + b = a nema reˇenja u skupu N. c s Teorema 4. Za a, b ∈ N postoji jedan i samo jedan prirodan broj x takav da je x + b = a ako i samo ako je b < a. Na osnovu navedene teoreme slede´a definicija je korektna: c Definicija 5. Za b < a, oduzimanje prirodnog broja b od prirodnog broja a, u oznaci a − b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b pridruˇuje prirodan broj x na slede´i naˇin x + b = a. z c c To zapisujemo i sa x=a−b Broj a je umanjenik, broj b je umanjilac a broj x je razlika. Oduzimanje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer je definisana samo u sluˇaju kada je b < a (umanjilac je manji od umanjec nika). Teorema 5. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Ako je umanjilac manji od umanjenika onda vaˇi: z

6.1. Prirodni brojevi 1) x − y = u − v ⇔ x + v = y + u 2) x < y − z ⇔ x + z < y 3) x − y < z ⇔ x < z + y 4) x − y < u − v ⇔ x + v < y + u 5) x + (y − z) = (x + y) − z 6) (x − y) + (u − v) = (x + u) − (y + v) 7) x − (y − z) = (x + z) − y 8) (x − y) − z = x − (y + z) 9) (x − y) − (u − v) = (x + v) − (y + u) 10) x · (y − z) = x · y − x · z 11) x = y ⇒ x · z = y · z 12) x · z = y · z ⇒ x = y

55

Pre definicije operacije oduzimanje morali smo da definiˇemo relaciju s <. Analogno, pre definicije operacije deljenja moramo definisati binarnu relaciju ”se sadrˇi”, na slede´i naˇin: z c c Definicija 6. Prirodan broj x se sadrˇi u prirodnom broju y, u oznaci x|y, z ako i samo ako postoji z ∈ N takav da je y = x · z. Ako je x|y moˇe se pokazati da postoji taˇno jedan takav z ∈ N da je y = x·z. z c Na osnovu toga, slede´a definicija je korektna: c Definicija 7. Za b|a, deljenje prirodnog broja a sa prirodnim brojem b, u oznaci a : b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b pridruˇuje prirodan broj x na slede´i naˇin a = x · b. z c c To zapisujemo i sa x=a:b ˇ Broj a je deljenik, broj b je delilac a broj x je koliˇnik. Cesto koliˇnik a : b c c predstavljamo i u obliku a b

broj a brojilac. tj. dok broj b nazivamo imenilac. u oznaci Z − . b Deljenje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer je definisana samo u sluˇaju kada je b|a. Na taj naˇin smo dobili novi skup. tada kaˇemo i da je broj a deljiv brojem b = 0. c s pa je operacija oduzimanje unutraˇnja operacija na skupu Z.56 i tada Glava 6. Sta c s c su reˇenja jednaˇine u sluˇaju kada je: s c c 1) b = a 2) b > a ? Ako ˇelimo da damo odgovor na ovo pitanje moramo skup prirodnih brojeva z proˇiriti. z 6. U c prvom sluˇaju imamo c . jer jednaˇina x + b = a ima reˇenje po x samo u sluˇaju b < a. Osnovna namera c je bila da se pokaˇe naˇin aksiomatskog zasnivanja odred z c ¯enih matematiˇkih c teorija.2 Celi brojevi U prethodnom poglavlju pokazali smo kako se aksiomatski zasniva skup prirodnih brojeva sa osnovnim raˇunskim operacijama. u prvom sluˇaju brojem 0. koga definiˇemo c sa: Z− = {−x|x ∈ N}. Navodimo pravila za izraˇunavanje zbira i proizvoda c celih brojeva. c Ukoliko je b|a. koga oznaˇavamo sa c c Z i definiˇemo sa: s Z = N ∪ {0} ∪ Z− . a u drugom sluˇaju brojevima iz skupa s c c s koji ´emo nazvati skup celih negativnih brojeva. Skupovi brojeva a nazivamo razlomak. ve´ viˇe intuc c s itivna (zbog namene ovog udˇbenika). Z = Z+ ∪ {0} ∪ Z− . kada je bar jedan sabirak (ˇinilac) ceo negativan broj. Na skupu Z jednaˇina x = a − b ima reˇenje za svaki odabir brojeva a i b. skup celih brojeva. Dalja izgradnja skupova brojeva ne´e biti aksiomatska. Iz praktiˇnih razloga kada govorimo o skupu celih brojeva onda skup priroc dnih brojeva N oznaˇavamo sa Z+ i nazivamo ga skup celih pozitivnih broc jeva. s Neka su x. Na aksiomatski zasnivanom skupu z prirodnih brojeva ve´ smo naglasili da je operacija oduzimanja uslovna opec ˇ racija. y ∈ N.

Celi brojevi x + (−y) = x − y. 3 + (−12) =? i 7 · (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s 7 + (−5) = 7 − 5 = 2 3 + (−12) = −(12 − 3) = −9 7 · (−6) = −(7 · 6) = −42. Izraˇunati: (−7) + (−5) =? i (−7) · (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s (−7) + (−5) = −(7 + 5) = −12 . Primer 6. (−3) + 12 =? i (−7) · 6 =? c Reˇenje: Imamo da je s (−7) + 5 = −(7 − 5) = −2 (−3) + 12 = 12 − 3 = 9 (−7) · 6 = −(7 · 6) = −42. x ≤ y −(x − y). U drugom sluˇaju imamo c (−x) + y = y − x. U tre´em sluˇaju imamo c c (−x) + (−y) = −(x + y) (−x) · (−y) = x · y. Primer 8. Izraˇunati: (−7) + 5 =?.6. x < y 57 x · (−y) = −(x · y). Izraˇunati: 7 + (−5) =?. x > y (−x) · y = −(x · y).2. Primer 7. x ≥ y −(y − x).

Neka su x. Primer 9. uz uslov da je imenilac razliˇit s c od nule. Deljenje u skupu Z definiˇemo kao u skupu N. ≥ se definiˇu analogno kao na skupu N. sabiranje i mnoˇenje nulom dato je slede´im pravilima z c x+0=0+x=x x + (−x) = 0 x · 0 = 0 · x = 0. za operaciju deljenja vaˇe slede´a pravila: z c x : (−y) = −(x : y) (−x) : y = −(x : y) (−x) : (−y) = x : y. ≤. u sluˇaju da je deljenik ili delilac ceo negativan c broj. >. Za dati broj x ∈ Z broj −x nazivamo suprotan broj broja x. jer recimo 2 : 3 ∈ Z. Tada. y ∈ Z.58 Glava 6. Izraˇunati: 8 : (−2) =?. (−9) : 3 =? i (−12) : (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s 8 : (−2) = −(8 : 2) = −4 (−9) : 3 = −(9 : 3) = −3 (−12) : (−6) = 12 : 6 = 2. s Operaciju oduzimanja definiˇemo preko operacije sabiranja na slede´i naˇin: s c c x − y = x + (−y). x. s Teorema 6. Slede´a tvrdenja su taˇna: c ¯ c . Operacija deljenje u skupu celih brojeva nije unutraˇnja operacija (ona je s uslovna). Na skupu Z relacije <. Preostalo je da definiˇemo pravila i za operacije oduzimanje i deljenje. Na kraju. Skupovi brojeva (−7) · (−6) = 7 · 6 = 42. y ∈ N.

4) z < 0 ∧ x < y ⇔ x · z > y · z.3. 59 6. vaˇe i slede´a dva tvrd z c ¯enja x + (−x) = 0 (∀x ∈ Q\{0})(∃x) x · x = 1. b ∈ Z i b = 0. b = 0) . Za x = 0 broj x je jedinstven i naziva se reciproˇna vrednost broja x. y ∈ Q. u oznaci Q.6. ve´ unutraˇnja na tom skupu (jednaˇina oblika b · x = a c s c ima reˇenje na skupu Z samo ako je b|a)? s U daljem tekstu podrazumeva´emo pod pojmom razlomka broj oblika c a . b ∈ Z ∧ b = 0 . y = 0. Tada je 1) 1 1 1 = · . Sliˇno c c kao kod prirodnih brojeva imamo da je x=1:x= Analogno x 1 =x· . x x ∈ Q. z ∈ Z. Pored c toga. y. b Za racionalne brojeve vaˇe tvrd z ¯enja iz tabele sa poˇetka ove glave. z ∈ Z x. c. y. b Odgovor na postavljeno pitanje je skup racionalnih brojeva. a·b a b (a = 0. Neka su a. a definiˇemo ga na slede´i naˇin: s c c Q= a | a. b. y ∈ Z x.3 Racionalni brojevi Proˇirenje skupa prirodnih brojeva na skup celih brojeva omogu´ilo je da s c operacija oduzimanje bude unutraˇnja operacija na skupu celih brojeva. x. Racionalni brojevi 1) x ∈ N ⇒ (x > 0 ∧ −x < 0) 2) x < y ⇔ −x > −y. x = 0. 3) z > 0 ∧ x < y ⇔ x · z < y · z. d ∈ Q. gde je a. Na s koji skup treba proˇiriti skup celih brojeva pa da operacija deljenje ne bude s uslovna operacija. x. y y 1 .

Skupovi brojeva 1 b 2) a = . d = 0) a d a·d a c : = · = . Neka su a. b b·c a a:c = . . Izraˇunati izraze: c 1) 34 · 32 =? i 57 : 53 =? 2) 53 · 23 =? i 64 : 34 =? Reˇenje: Na osnovu navedene teoreme imamo da je: s 1) 34 · 32 = 34+2 = 36 = 729 i 57 : 53 = 57 − 3 = 52 = 25. d = 0) (b = 0. b d a b a 5) b 4) 6) c a·d±b·c = .60 Glava 6. 3) a0 = 1. Tada je a a·c = . d b·d c a·c · = . d ∈ Q i c = 0. navodimo na koji naˇin se stepenuju racionalni brojevi celim c izloˇiocem. b ∈ Q i n. 2) an · bn = (a · b)n . d = 0. b b:c Na kraju. (an )m = an·m . b d b c b·c Za prirodne brojeve a i b znak koliˇnika je odred tvrd c ¯en ¯enjima: −a a a = =− . b = 0) (b = 0. an : am = an−m . d b·d ± (a = 0. Tada je z 1) an · am = an+m . m ∈ Z. an : bn = (a : b)n (b = 0) . Primer 10. a b a c 3) = ⇔ a · d = b · c. d = 0) (b = 0. 2) 53 · 23 = (5 · 2)3 = 103 = 1000 i 64 : 34 = (6 : 3)4 = 24 = 16. −b b Neka su ponovo a. b. c. d = 0) (b = 0. b −b b −a a = . a−n = 1 an (a = 0) . c = 0.

Tada ga moˇemo z zapisati u obliku √ a 2= . pa je b paran a = 2 · n. 1 Brojevi a i b su uzajamno prosti ako i samo ako je broj jedan jedini zajedniˇki delilac c ova dva broja. √ Pretpostavimo suprotno. 5 . pa je i a paran broj. Skup iracionalnih brojeva oznaˇavamo sa c I. a.6. Znaˇi. Svakom racionalnom broju odgovara konaˇan ili beskonaˇan c c periodiˇan2 decimalni razvitak. 343443444344443444443 . decimac c lnih razvitaka. da je broj 2 racionalan.4. koje nazivamo iracionalni brojevi. Jedan √ takav broj je 2. dobi´emo slede´u jednaˇinu z c c c 2 · b 2 = a2 . u oznaci R. To znaˇi da je c 2 = 2 · b2 . b ∈ Z. broj 2 nije c racionalan broj. . Navedeni primer pokazuje da postoji potreba uvod ¯enja novih brojeva. c c Takav je na primer broj 0. Skup racionalni brojeva i skup iracionalnih brojeva su disjunktni skupovi. deljivi sa 2. . Dokaˇimo ovo tvrd z ¯enje. 2 Poˇev od nekog decimalnog mesta cifre se periodiˇno ponavljaju. odnosno 2 · n2 = b2 . . Na primer c 1 = 0. b c gde su brojevi a i b uzajamno prosti1 . . Realni brojevi 61 6. Unija skupa racionalnih i iracionalnih brojeva jeste skup realnih brojeva. . 5 1 = 0. konstatujemo odnose med definisanim skupovima brojeva: ¯u N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ∧ R = Q ∪ I ∧ Q ∩I = ∅. Tada je (2 · n) broj. Tada su brojevi a i b parni brojevi. Ako levu i desnu stranu jednaˇine stepenujemo brojem dva. c c . To je kontradikcija √ sa polaznom pretpostavkom da su oni uzajamno prosti. pa je pomnoˇimo sa b 2 . b = 0. n ∈ N. . Na kraju.4 Realni brojevi Pored racionalnih brojeva. Odavde imamo da je a2 paran broj. postoje i brojevi koji nisu racionalni. Jedan od naˇina definisanja realnih brojeva je pomo´u tzv. 1666 . 6 Beskonaˇni decimalni razvitci koji nisu periodiˇni su iracionalni brojevi.

Za prirodan broj n dokazati da je 6 n − 5n + 4 deljivo brojem 5... n 1 1 1 1 < 1 + + + + .. 4 9 16 n n > 1... 3 3 3 3 4 · 3n 2... + 2 < 2.. 3.. + n = 1 · n · (n + 1). 2) 1 + 3) 1 1 1 1 + + + .. + n = .5 Zadaci 1 · n · (n + 1) · (n + 2). Skupovi brojeva 6. 2 1. 2 2 3 4 2 −1 . n > 1.. + n < n. Matematiˇkom indukcijom dokazati: c 1) 1 · 2 + 2 · 3 + ..62 Glava 6. 4 n · (n + 1) . + (−1)n−1 n2 = (−1)n−1 5) 1 2 3 n 2·n=3 + 2 + 3 + .. 2 1 2 · n · (n + 1)2 . Dokazati: 1) 2n+4 > (n + 4)2 .. + n3 = 4) 12 − 22 + . + n · (n + 1) = 2) 1 + 2 + . 2 3) 13 + 23 + .

mnoˇenje. x−3 . Jednakost izraza A i B je logiˇki sud koji izraˇava da je vrec z dnost izraza A jednaka vrednosti izraza B. Primer 1. 63 .Glava 7 Linearne jednaˇine. deljenje (delilac razliˇit od nule) i stepenovanje celim z c izloˇiocem. oduzimanje. mogu biti taˇne ( ) ili netaˇne (⊥). c nejednaˇine i sistemi c jednaˇina c 7. Racionalni algebarski izrazi su na primer 6. y+2 Definicija 1. (x2 − z)3 . Ako u izrazu nema operacije deljenje onda ga nazivamo ceo z algebarski racionalan izraz.1 Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c Algebarski racionalni izrazi su izrazi sastavljeni iz brojeva (konstanti) i promenljivih u kojima se koriste racionalne operacije 1 : sabiranje. kao iskazne reˇenice. u c c c oznaci v(A = B) = 1 ⊥ Mogu da se izvedu na skupu racionalnih brojeva. u oznaci A = B. Jednakosti. x.

B(x) = jednakosti: 1) A = B. mada je x = 3 c koren i jedne i druge. a C(0) = 2. Sta pretstavljaju 1 x . o ˇemu nam govori slede´a definicija: c c c Definicija 3. One brojne vrednosti promenljivih za koje se jednaˇina sa jednom nepoc znatom prevodi u brojnu jednakost. Tada jednakost A = B nazivamo jednaˇina sa n-nepoznatih. jer je jednostavno na´i vrednosti za x. Jasno je da jednakost A = C moˇemo. Linearne jednaˇine. reˇiti jednaˇinu znaˇi na´i sva njena reˇenja ili se uveriti u to s c c c s da ona nema reˇenja. 2) x2 − 9 = 0 i x − 3 = 0. c Za n = 1 imamo jednaˇinu sa jednom nepoznatom. dok jednakost A = C nije identitet. a odavde sledi da za x = jednakost A = C s 2 prelazi u brojnu jednakost. nazivaju se reˇenja (koreni) jednaˇine.64 Glava 7. Dve jednaˇine sa istom promenljivom su ekvivalentne ako je c svako reˇenje jedne od njih reˇenje i druge jednaˇine i obrnuto. Reˇenje: s 1) x − 3 = 0 i 1 + x = 4 su ekvivalentne jer im je koren broj x = 3. z za neke vrednosti x. c 1 ˇ i C(x) = 2 − 3x. transformisati u brojnu jednakost. 2) Jednaˇine x2 − 9 = 0 i x − 3 = 0 nisu ekvivalentne. c Ako je jednaˇina taˇna za ma koje vrednosti promenljivih. Da li su slede´e jednaˇine ekvivalentne? c c 1) x − 3 = 0 i 1 + x = 4. tada kaˇemo c c z da se radi o identitetu. Neka je A(x) = x. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇe nz promenljivih. s s c Primer 2. itd. Primer 3. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Definicija 2. Sam problem reˇavanja jednaˇine je uslovljen pojmom s s c ekvivalentnosti jednaˇina. 2) A = C. za c c x = 0 ⇒ A(0) = 0. za koje su ti izrazi razliˇiti. To postiˇemo tako z 1 ˇto iz A = C ⇒ x = 2 − 3x. s c Reˇenje: Zakljuˇujemo da je jednakost A = B identitet. ali x = −3 je koren samo prve jednaˇine. s c Prema tome. Na primer. jer su vrednosti ovih izraza jednake za ma koje x = 0.

2) B = C ⇒ (A = B ⇐⇒ A = C). Neka su A. Preostala tvrd ¯enja se analogno dokazuju. to dodavanjem C na obe strane dobijamo da je A + C = B + C. to na osnovu tranzitivnosti sledi da je A = B. (⇐) Ako vaˇi A + C = B + C. s 3) (⇒) Neka je A = B. Primer 4. ˇto je i trebalo dokazati. Ako je A = B. 2x − 30 = −2 / + 30 ⇔ ⇔ ⇔ ⇔ . 2 6 3 Reˇenje: s 1 1 1 x−5 = x− /·6 2 6 3 3x − 30 = x − 2 / + (−x) 2x = 28/ : 2 x = 14. tada na osnovu simetrije i tranzitivnosti. ako mu se promeni znak. 3) A = B ⇐⇒ (A + C = B + C). Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c 65 Teorema 1. B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni izrazi. Tada su taˇna slede´a tvrdenja: c c ¯ 1) A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B). Kako je jednakost saglasna sa operacijom sabiranje. Dokaz: 1) (⇒) Pretpostavimo da je A = C.1. Reˇiti po x jednaˇinu: s c 1 1 1 x−5 = x− . tada dodavanjem (−C) sa obe strane z dobijamo da je A + C + (−C) = B + C + (−C) ⇒ A + C − C = B + C − C ⇒ A = B . Iz navedenog sledi da vaˇi z A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B). 4) C = 0 ⇒ (A = B ⇐⇒ AC = BC).7. zakljuˇujemo da je C = B. c (⇐) Ako je C = B. 5) svaki ˇlan jednaˇine se moˇe preneti sa jedne strane znaka jednakosti c c z na drugu.

Teorema 2. c s Reˇenje: s 3x − 4 = 5x + 2 ⇔ 3x − 5x = 4 + 2 ⇔ −2x = 6. c s c 3) Ako je a = 0 i b = 0. s c pa je ona neodredena. Dokazati da je jednaˇina c 3x − 4 = 5x + 2 linearna jednaˇina sa jedinstvenim reˇenjem. Reˇiti po x jednaˇine: s c 1) x + 2 = 8. c s 2) Ako je a = 0 i b = 0 tada jednaˇina nema reˇenja pa je nemogu´a. pa je data jednaˇina s c 1) Ako je a = 0 imamo da je a jednaˇina sa jedinstvenim reˇenjem. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Dakle. Jednaˇinu ekvivalentnu sa jednaˇinom oblika c c a·x =b gde su a i b racionalni brojevi a x nepoznata. nazivamo linearna jednaˇina c sa jednom nepoznatom. . tada je svaki realan broj reˇenje date jednaˇine. s c s Poˇto je poslednja jednaˇina oblika a · x = b zadatak je reˇen (definicija 4).66 Glava 7. imamo ekvivalenciju 1 1 1 x − 5 = x − ⇐⇒ x = 14 . Brojevi a i b su parametri ili koeficijenti. ¯ Primer 5. Primer 6. 2 6 3 Odavde neposredno zakljuˇujemo da je broj 14 reˇenje polazne jednaˇine. U zavisnosti od parametara linearne jednaˇine imamo slede´e c c mogu´e sluˇajeve za njeno reˇenje: c c s b jedino reˇenje. Linearne jednaˇine. c s c Definicija 4.

b = 0 reˇiti po x jednaˇinu: s c x−a x−b 2(a2 − b2 ) − = . b ∈ Q. tj. s Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom se koriste prilikom reˇavanja c s tzv. ⇔x−1+1 =2+1 Primer 7. Reˇenje: s 1) x+2 =8 ⇔x+2−2 =8−2 ⇔ x = 6. ”tekstualnih zadataka”.1. a = b. Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c 2) 2x − 1 = x + 2. Za a. tada je jednaˇina A ekvivalentna jednaˇini c c 0 · x = 0. a = b. pa je svaki realan broj njeno reˇenje. Navodimo ˇetiri takva primera: c . jer je (a − b)x = 3(a − b)(a + b) ⇐⇒ x = 3(a + b) 2) Ako je a − b = 0. tada jednaˇina A ima jedinstveno reˇenje c s 3(a + b). tj. a = 0. b a ab Reˇenje: s A ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ x−a x−b 2(a2 − b2 ) − = / · ab b a ab a(x − a) − b(x − b) = 2(a2 − b2 ) ⇐⇒ ⇐⇒ (a − b)x = 3(a2 − b2 ) ax − a2 − bx + b2 = 2a2 − 2b2 (a − b)x = 3(a − b) (a + b) Sada razlikujemo slede´e mogu´nosti: c c 1) Ako je a − b = 0. 2) 2x − 1 = x + 2 67 ⇔ 2x − x − 1 = x − x + 2 ⇔x−1 =2 ⇔ x = 3.7.

Marko je tri puta mladi od svog brata. Primer 9. 5 Poˇto na prvoj polici ima 15 knjiga. Linearne jednaˇine. Ako u posudu dodamo 18 litara vode dobi´emo koliˇinu vode c c koja je ˇetiri puta ve´a od koliˇine vode koja bi se dobila kada bi iz posude c c c odvadili 24 litra vode. a njegov brat 3 · 17 = 51 godinu. Koliko se knjiga nalazi na sve tri police? Reˇenje: Na tre´oj polici ima 83 − 8 = 75 knjiga. Ako Nina potroˇi 24 s s s dinara. Ako bi se tre´oj polici dodalo 8 knjiga c s c na njoj bi bilo 83 knjige. Imamo s c da je (x + 18) = 4(x − 24) ⇔ x + 18 = 4x − 96 ⇔ 96 + 18 = 4x − x ⇔ 114 = 3x 114 ⇔ x= ⇔ x = 38. 4 Marko ima 17 godina. Koliko je imala dinara Nina. broj knjiga s na drugoj polici je x 15 = = 5. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Primer 8. c Primer 10. a na drugoj tri puta manje. Nina ima ˇest puta viˇe dinara od Maje. na drugoj tri puta manje a na tre´oj pet puta viˇe nego na prvoj. a koliko Maja? . 3 3 Ukupno znaˇi ima 15 + 5 + 75 = 95 knjiga na sve tri police. a koliko njegov brat? Reˇenje: Oznaˇimo broj godina Marka sa promenljivom x. 3 Primer 11. Tada je s c x + 3x = 68 ⇔ 4x = 68 ⇔ x = 68 ⇔ x = 17. Poˇto na tre´oj polici s c s c ima pet puta viˇe knjiga nego na prvoj imamo da je s 5x = 75 ⇔ x = 75 ⇔ x = 15. Koliko godina ima Marko. a Maja zaradi 18 dinara tada je koliˇnik preostalih dinara Nine i c Maje jednak broju dva.68 Glava 7. a zajedno imaju 68 go¯ dina. Na prvoj polici se nalazi x knjiga. Koliko litara vode ima trenutno u posudi? Reˇenje: Oznaˇimo broj litara vode u posudi promenljivom x.

Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇe nz promenljivih i ρ jedna od relacija: <. Tada su taˇna slede´a tvrdenja: c c ¯ 1) A < B ⇔ A + C < B + C. Tada s 69 6x − 24 = 2 ⇔ 6x − 24 = 2(x + 18) ⇔ 6x − 24 = 2x + 36 x + 18 ⇔ 6x − 2x = 36 + 24 ⇔ 4x = 60 60 ⇔ x = 15. >. c s c c s Pojmovi reˇenja nejednaˇine i ekvivalentnosti nejednaˇina definiˇu se kao kod jednaˇina. 3) C > 0 ⇒ (A < B ⇔ A · C < B · C). ⇔ x= 4 Maja je imala 15 dinara. 7. Reˇiti nejednaˇinu −4 + s c 4 6 brojeva. ≤. c Za n = 1 imamo nejednaˇinu sa jednom nepoznatom. Tada kaˇemo da je A ρ B z nejednaˇina sa n-nepoznatih. 4) C < 0 ⇒ (A < B ⇔ A · C > B · C). 5 3x ≤ − 2x u skupu racionalnih Primer 12.2. ≥ . Za reˇenje nejednaˇine ˇesto se koristi slede´a teorema: c s c c c Teorema 3. Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom c Reˇenje: Neka je broj dinara koji ima Maja x. 2) A < B ⇔ A − C < B − C.2 Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom c Definicija 5. B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni izrazi. Reˇenje: s −4 + ⇔ 3x 5 ≤ − 2x 4 6 3x 5 + 2x ≤ + 4/ · 12 4 6 ⇔ 9x + 24x ≤ 10 + 48 ⇔ 33x ≤ 58 . Neka su A. a Nina 6 · 15 = 90 dinara.7.

Da li je nejednaˇina 7 · (2x − 7) < 3x + 9 linearna? c Reˇenje: Poˇto je 7 · (2x − 7) < 3x + 9 ⇔ 14x − 49 < 3x + 9 ⇔ 14x − 3x < s s 9 + 49 ⇔ 11x < 58 navedena nejednaˇina je linearna. c 3x 5 Primer 14. Tada u zavisnosti od parametara linearne nejednaˇine a · x < b imamo slede´e mogu´e sluˇajeve za njeno reˇenje: c c c c s b 1) Ako je a > 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = x ∈ Q|x < s c . ≥. a a · xρb 3) Ako je a = 0 i b > 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = Q. >. c Teorema 4. Reˇiti nejednaˇinu −4 + s c ≤ + 2x. a 2) Ako je a < 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = s c x ∈ Q|x > b . Primer 13. s c 4) Ako je a = 0 i b ≤ 0 nejednaˇina nema reˇenja.} 33 Definicija 6. Linearne jednaˇine. Brojevi a i b su c parametri ili koeficijenti. c s Sliˇno glase teoreme i za preostale tri relacije.70 Glava 7. 4 6 Reˇenje: s 3x 5 −4 + ≤ + 2x 4 6 3x 5 ⇔ − 2x ≤ + 4/ · 12 4 6 ⇔ 9x − 24x ≤ 10 + 48 ⇔ −15x ≤ 58\ : (−15) ⇔x≥ − 58 15 . nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c ⇔x≤ 58 33 Skup reˇenja navedene nejednaˇine je skup D dat sa: s c 58 D = {x ∈ Q|x ≤ . Neka su a. x nepoznata a ρ jedna od relacija: <. ≤. nazivamo linearna nejednaˇina sa jednom nepoznatom. b ∈ Q. Nejednaˇinu ekvivalentnu sa nejednaˇinom oblika c c gde su a i b racionalni brojevi.

Determinante 71 7. . . . .. a2j . 2) a1j . n i determinanta D data sa (7.... je kofaktor ili algebarski komplement elementa a ij determinante D. ann su elementi glavne dijagonale.3. 7) Aij = (−1)i+j Dij ... ...7. koja se dobija od D izostavljanjem i−te vrste i j−te kolone. . Determinanta reda n.... . ..3 Determinante Definicija 7. 5) an1 ... i... a2n . ...... .1). anj su elementi j−te kolone. ann D = Definicija 8. . 4) a11 . Neka je n ∈ N i aij ∈ R. 3) ai1 .. a2n . Minor D ij je reda n − 1.. je kvadratna ˇema oblika: s a11 a21 .. n ≥ 2.. Ova vrednost se takode obeleˇava istim ¯ z simbolom kao determinanta i raˇuna se na slede´i naˇin: c c c 1) D = |a11 | = a11 . ain su elementi i−te vrste. .... . u oznaci D je determinanta oblika a11 a12 . 2. 2. . . n n 2) D = i=1 aij Aij = j=1 aij Aij . ..1) Neka je i.. (n ≥ 2) je minor ili subdeterminanta elementa a ij determinante D. j = 1.. an1 a12 . 8) Transponovana determinanta determinante D. an1 a22 . . a1n su elementi sporedne dijagonale. . an2 . Uvedimo slede´u c notaciju: 1) aij su koeficijenti determinante. a1n a22 .. a(n−1)2 .. .. . a1n a21 . a22 . j = 1. an2 . n. ann D= (7. u oznaci D... ai2 . .. . Svakoj determinanti D dodeljujemo jedan realan broj i nazivamo ga vrednost determinante D.. . 6) Dij .

tada je D = 0. . u opˇtem sluˇaju. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Na osnovu navedene definicije i definicije kofaktora A ij dobijamo da je vrednost determinate reda 2. = 1 · 1 · 1 + 2 · 4 · 1 + 3 · 2 · 5 − 2 · 2 · 1 − 1 · 4 · 5 − 3 · 1 · 1 = 12 . Sliˇno dobijamo za determinantu reda 3. 2) Ako dve vrste (ili dve kolone) promene mesta determinanta menja znak. Teorema 5. 1 2 3 2 1 4 1 5 1 . Neka je n ≥ 2. Primer 15. a11 a12 a13 a11 a12 a21 a22 a23 a21 a22 = a31 a32 a33 a31 a32 = a11 ·a22 ·a33 +a12 ·a23 ·a31 +a13 ·a21 ·a32 −a12 ·a21 ·a33 −a11 ·a23 ·a32 −a13 ·a22 ·a31 Ovo pravilo nazivamo Sarusovo i ono se ˇesto koristi za izraˇunavanja vrec c dnosti determinante reda 3. tj. . z 4) Ako su u determinati svi elementi jedne vrste (kolone) jednaki 0. Izraˇunati vrednost determinanti: c 5 2 3 4 Reˇenje: s 5 2 3 4 1 2 3 2 1 4 1 5 1 = 5 · 4 − 2 · 3 = 20 − 6 = 14 . Tada: 1) D = D . tj. a11 a12 a21 a22 = a11 · a22 − a12 · a21 .72 Glava 7. jednaka razlici proizvoda s c elemenata glavne i sporedne dijagonale. Linearne jednaˇine. 3) Determinanta se mnoˇi realnim brojem tako ˇto se svaki element jedne z s vrste (kolone) pomnoˇi tim brojem. gde determinanti ”dodajemo” prve c dve kolone.

Za promenljive x1 ... s c Teorema 6. m sistem (7.. a D2 je ck1 .. . + amn xn = bm (7. . a bi su slobodni ˇlanovi. . r2 . am1 x1 + am2 x2 + .. 0. . onda je D = D 1 + D2 . + a2n xn = b2 . x2 . Definicija 11. . Ako je bi = 0 za i = 1. Svaki sistem homogenih linearnih jednaˇina ima uvek jedno c reˇenje (0... Sistemi linearnih jednaˇina c 73 5) Ako su u determinanti dve vrste (kolone) proporcionalne. bi ∈ R. . 2.... ..... z j = 1. . 7. rn ) takva da je ¯ svaka jednaˇina sistema zadovoljena za x 1 = r1 . .. .7. ... .4.. 2. . tada je D = 0... .. dok su ostala ako pos s stoje... To reˇenje se naziva trivijalno. . aij .. c Brojevi aij su koeficijenti uz promenljive... Neka su m. Sistem linearnih jednaˇina je c . gde su determinante D1 i D2 reda n i sve vrste (kolone) sem k−te su im kao kod determinante D...... netrivijalna. .. . akj = bkj + ckj . . 7) Determinanta ne menja vrednost ako elemente jedne vrste (kolone) pomnoˇimo brojem i dodamo nekoj drugoj vrsti (koloni).. 2. x2 = r2 . .. . Definicija 12. xn ˇemu: s a11 x1 + a12 x2 + . 2. bk2 . 6) Ako je svaki element k−te vrste (kolone) determinante D. + a1n xn = b1 a21 x1 + a22 x2 + . n. . ... dok je k−ta vrsta (kolona) determinante D1 upravo bk1 . . bkn . 0).2) se naziva homogen. ck2 . ..... ..4 Sistemi linearnih jednaˇina c Definicija 9.. Uredena n−torka realnih brojeva (r 1 . ckn .... i = 1.. .. xn = rn naziva c se reˇenje sistema linearnih jednaˇina.. n ∈ N.... reda n.. m i j = 1. prikazan kao zbir dva sabirka. . n.2) nazivamo linearan sistem od m jednaˇina sa n promenljivih (nepoznatih). c Definicija 10..

Linearne jednaˇine. . . ako ima bar jedno reˇenje. . dok ako je slobodan ˇlan razliˇit od nule polazni sistem je protivreˇan. c Teorema 7. ako je a 11 = 0 ¯ elementarnom transformacijom stavimo prvu jednaˇinu kod koje je c s ai1 = 0 kao prvu i izvrˇimo reindeksaciju sistema u obliku (7. prethodno pomnoˇene bilo kojim brojem. m i dodajemo a11 k−oj jednaˇini. . a1 x2 + . 2) Prvu jednaˇinu mnoˇimo redom sa − c z a11 x1 + . + a 1 xn = b 1 mn m m2 3) Ako su u sistemu (7.. . Elementarne transformacije sistema linearnih jednaˇina su: c 1) zamena mesta bilo koje dve jednaˇine.74 Glava 7. ako nema ni jedno reˇenje.3) u nekoj jednaˇini svi koeficijenti jednaki nuli. u suprotnom. c 2) mnoˇenje bilo koje jednaˇine sistema brojem razliˇitim od nule. Teorema 8. 1) Ako je a11 = 0 predemo na korak 2).. ¯ s b) neodreden. c Definicija 14. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 1) saglasan (mogu´). c ak1 . jednaˇina se izbacuje i vrˇi se c c s c c opet preindeksacija. s s Svaka dva protivreˇna sistema su ekvivalentna. z c c c z 3) dodavanje jednaˇine. Nakon ovog koraka dobijamo ekvivalentan sistem: c a12 x2 + . . . ako ima vise reˇenja.2). Za dva sistema linearnih jednaˇina kaˇemo da su ekvivac z lentna ako je reˇenje jednog sistema reˇenje i drugog. c c s Definicija 13. (Gausov metod eliminacije) Neka je dat sistem (7. ¯ s 2) protivreˇan (nemogu´). i obrnuto. . + a1 x2 + . . k = 2. + 22 a1n xn a 1 xn 2n = b1 = b1 2 (7. ako ima samo jedno reˇenje. Ako na sistemu linearnih jednaˇina izvrˇimo konaˇan broj elec s c mentarnih transformacija dobijamo ekvivalentan sistem. . c tada ako je i slobodan ˇlan jednak nuli.2).3) . Saglasan sistem je: c s a) odreden. nekoj drugoj jednaˇini. 3.

.... + a 1 xn = b 1 22 2n 2 .. 6) U sluˇaju pod a) koji se inaˇe naziva trougaoni sistem... Sistemi linearnih jednaˇina c 4) U sistemu (7.. + a s xt + ... . + a1n xn = b1 a21 x1 + a22 x2 + . an1 x1 + an2 x2 + . .. . .... tj.... . . + as x2 + . + ann xn = bn Tada je: a1t xn + .4) .. ... .... .. a1 x2 + .....2) kod koga je m = n.2) je ekvivalentan sistemu oblika: a) a11 x1 + a12 x2 + .. U sluˇaju pod b) imamo saglasan i neodreden sistem sa stepenom sloc ¯ bode n − t.. + a 1 xn = b 1 mn m m2 75 Broj jednaˇina ovog sistema je ≤ m − 1. . .. ...4..7.. . + a s xn = b s mt mn m (7. .. + 22 . ili sistemu oblika: b) a11 x1 + a12 x2 + . + 2t a1n xn a s xn 2n = b1 = bs 2 a1n xn a s xn 2n = b1 = bs 2 as xn = b s mn m as xt + .. a11 x1 + a12 x2 + . .n. .. .. 5) Nakon s ponavljanja koraka od 1) do 4) polazni sistem (7..... Ako izvrˇimo reindeksaciju c s u obliku sistema (7. j = 1. . . + 22 ....3) posmatrajmo podsistem a1 x2 + .. .. + a2n xn = b2 .. . Neka je dat sistem (7.. Polaze´i od zadnje jednaˇine prema prvoj raˇunamo ¯ c c c vrednosti promenljivih xj .2) onda ponovimo korake od 1) do 4) na ovako novodobijenom sistemu... + as x2 + ...... . gde je t < n.... ... sistem je sac c glasan i odreden.. . .

bj . i = 1. .76 1) Glava 7. . su determinante koje se dobijaju kada se i−ta kolona determinante sistema zameni sa kolonom koju ˇine slobodni ˇlanovi c c sistema (7. .4). n.. 2.. . an1 a12 . c s . n. Teorema 9. . 2) Di . 2.. Reˇiti sistem jednaˇina: s c 1) Gausovim metodom eliminacije 2) pomo´u determinanti c 2x1 − 3x2 = −4 −6x1 + 8x2 = 22 Reˇenje: s 1) 2x1 − 3x2 = −4 / · 3 −6x1 + 8x2 = 10 2x1 − 3x2 = −4 − x2 = −2 2x1 − 3x2 = −4 x2 = 2 Pa iz prve jednaˇine imamo da je 2x1 − 3 · 2 = −4. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c D= a11 a21 . 2). (7. x2 ) = (1. Tada 1) ako je D = 0 sistem je protivreˇan ili neodreden. . . n. a2n .4). . odnosno x1 = 1. ann determinanta sistema. j = 1...5) D Primer 16. Linearne jednaˇine. . i = 1. .. an2 . . tj. c Konaˇno reˇenje je (x1 . . . a1n a22 . . . 2. a njegova reˇenja se dobijaju pomo´u ¯ s c formule: Di xi = . c ¯ 2) ako je D = 0 sistem je odreden. .. . (Kramerovo pravilo) Neka je dat sistem (7..

Sistemi linearnih jednaˇina c 2) Determinanta sistema je D= 2 −3 −6 8 −4 −3 10 8 2 −4 −6 10 = 2 · 8 − (−3) · (−6) = 16 − 18 = −2 . . −2 −2 1) Gausovim metodom eliminacije 2) pomo´u determinanti c 6x1 + 24x2 = −30 =5 −x1 − 4x2 Reˇenje: s 1) 6x1 + 24x2 = −30 / : 6 −x1 − 4x2 = 5 6x1 + 24x2 = −30 0 = 0 Dobijeni sistem je ekvivalentan sistemu 6x1 + 24x2 = −30 −x1 − 4x2 = 5 Dati sistem je saglasan i neodred ¯en. D1 = D2 = = (−4) · 8 − (−3) · 10 = −32 + 30 = −2 . 77 Poˇto je D = 0 sistem je odred s ¯en. a njegova reˇenja su oblika: s (x1 . gde je parametar a ∈ Q. x2 ) = (4a − 5. Reˇiti sistem jednaˇina s c −2 −4 = 1 i x2 = = 2.4. = 2 · 10 − (−4) · (−6) = 20 − 24 = −4 . xi = imamo x1 = Di D Pa na osnovu formule Primer 17. a).7.

78 Glava 7. Linearne jednaˇine. x3 ) = (1. U daljem postupku moramo primeniti Gausov metod eliminacije. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 2) Determinanta sistema je D= 6 −24 −1 −4 = 6 · (−4) − 24 · (−1) = −24 + 24 = 0 . x2 . Poˇto je D = 0 sistem je ili protivreˇan ili neodred s c ¯en. 1). Primer 18. 1. Reˇiti sistem jednaˇina: s c 1) Gausovim metod eliminacije 2) pomo´u determinanti c x1 + x 2 + x 3 = 3 x1 + 2x2 + 3x3 = 6 2x1 − x2 + 4x3 = 5 Reˇenje: s 1) x1 + x2 + x3 = 3 / · (−1) / · (−2) x1 + 2x2 + 3x3 = 6 2x1 − x2 + 4x3 = 5 x1 + x2 + x3 = 3 x2 + 2x3 = 3 / · (3) −3x2 + 2x3 = −1 x1 + x 2 + x 3 = 3 x2 + 2x3 = 3 + 8x3 = 8 x1 + x 2 + 1 = 3 x2 + 2 · 1 = 3 x3 = 1 x1 + 1 + 1 = 3 x2 = 1 x3 = 1 x1 = 1 x2 = 1 x3 = 1 Konaˇno reˇenje je (x1 . c s .

Reˇenje: s x1 + 2x2 − 3x3 = 4 / · (−3)/ · (−2) 3x1 + 7x2 + 4x3 = 6 2x1 + 6x2 + ax3 = 16 x1 + 2x2 − 3x3 = 4 + x2 + 13x3 = −6 / · (−2) + 2x2 + (a + 6)x3 = 8 . D2 = = 8. Reˇiti sistem jednaˇina s c x1 + 2x2 − 3x3 = 4 3x1 + 7x2 + 4x3 = 6 2x1 + 6x2 + ax3 = 16 Gausovim metodom eliminacije. D1 = 3 1 1 6 2 3 5 −1 4 1 3 1 1 6 3 2 5 4 1 1 3 1 2 6 2 −1 5 xi = imamo x1 = x2 = x3 = 8 = 1. Primer 19. Sistemi linearnih jednaˇina c 2) Determinanta sistema je D= 1 1 1 1 2 3 2 −1 4 79 = 1·2·4+1·3·2+1·1·(−1)−1·1·4−1·3·(−1)−1·2·2 = 8 Poˇto je D = 0 sistem je odred s ¯en.7. 8 Di D = 8. D3 = Pa na osnovu formule = 8.4.

x1 = 16 + . Imamo da su reˇenja sistema: s x3 = 20 260 580 . nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c x1 + 2x2 − 3x3 = 4 + x2 + 13x3 = −6 + + (a + 6 − 26)x3 = 20 x1 + 2x2 − 3x3 = 4 13x3 = −6 + x2 + + + (a − 20)x3 = 20 Za a = 20 sistem je kontradi. 2) −2A2 − 3C. Da li su slede´e jednaˇine ekvivalentne? c c 1) 3x − 6 = 0 i 2x − 18 = x − 12. B(x) = x−4 . 3) −4x − 7 = x + 14 i x = − 21 . a − 20 a − 20 a − 20 7.5 Zadaci A(x) = 2x2 .ktoran. 5 3. Dati su izrazi C(x) = 4x2 − 4x + 1. c s c 2. 2) x3 = 27 i x2 = 9. Za a = 20 sistem je odred ¯en. Izraˇunati: c 1) 3A − 2B + C.80 Glava 7. i na´i reˇenje jednaˇine 4A = 2C. x2 = −6 − . 6 . x−3 1. Linearne jednaˇine. Reˇiti po x jednaˇine na skupu Q: s c 5 1) 4(−13x + 6) = −5(−3x − ).

i d diskutovati sistem ax1 + bx2 = 2 cx1 + 2x2 = d 8. Marko. 2 2 2) − − 4x > (2x + 6) · (−9). Reˇiti slede´i sisteme jednaˇina jednim od dva poznata metoda: s c c . Troje uˇenika je iz biblioteke uzelo isti broj knjiga za ˇitanje. Koliko je dinara imao c svaki od njih na poˇetku. Reˇiti po x nejednaˇine: s c 1) 2) −2 + x 3 + 2x ≤a· + 5.7. 4 6 2 3a − 2 = −2 (x − 2)(9a2 − 4) i u zavisnosti od parametra a ∈ Q komentarisati reˇenje pod 5). 7 3) 4) 5) 3x − 12 = 48. b. ostalo im je ukupno joˇ knjiga za ˇitanje koliko c c s c je svako uzeo iz biblioteke. s 4.5. Mirko i Dejan imaju 72 dinara? Kada Dejan da Mirku 12 dinara. Zadaci 6 2) − − 3x = (8x − 7) · (−8). 4 5 3 2 > . Koliko knjiga je uzeo svaki uˇenik iz biblioteke? c 6. 3 7. U zavisnosti od parametara a. Kada su c c svi proˇitali po ˇetiri knjige. a Mirko Marku 8 dinara ima´e isto dinara. c. Reˇiti nejednaˇine: s c 1 1) 7(−2x + 6) ≤ −3(−5x − ). c 5. x−1 81 3 5 17 x − 10 = x + . x−2 x−3 −3x1 − 4x2 = −12 9x1 − 2x2 =3 9.

Reˇiti sistem jednaˇina: s c 3x1 − x2 + 6x3 = −2 −2x1 − 3x2 + 4x3 = 4 −x1 − x2 − 4x3 = −1 11. Linearne jednaˇine. s s . nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 10.82 Glava 7. Ne reˇavaju´i sistem jednaˇina s c c 6x1 x1 4x1 x1 − 5x2 − 4x2 + 2x2 + x2 + 5x3 − 6x3 + 6x3 + x3 + 3x4 + x4 − 2x4 + x4 = = = = 0 0 0 0 odrediti jedno reˇenje sistema. Ispitati potom da li je to jedino reˇenje.

. tj.... xk elemenata je kodomen preslikavac nja f ˇiji je domen podskup skupa prirodnih brojeva N k = {1. raspored elemenata u njima. Elemenat c xn = f (n) n ∈ Nk . tj.Glava 8 Kombinatorika Kombinatorika je grana matematike koja se bavi izuˇavanjem odabira i c rasporeda elemenata konaˇnih skupova a pre svega brojem tih rasporeda. . .. xk . dok broj n nazivamo indeksom elementa x n . xk ili kra´e {xn }n=1 . 2. n=1 Primer 1. 83 ... c f= 1 2 . Za tri razliˇita elementa x 1 . Na s c sliˇan naˇin definiˇemo i beskonaˇan niz elemenata c c s c x1 x2 . Definicija 1.. . k}. nazivamo opˇti ˇlan niza. Iz praktiˇnih razloga niz iz navedene definicije zapisujemo i na slede´i naˇin c c c k x1 x2 . Pre definisanja pojmova u kombinatorici (varijacija.. k x1 x2 . Konaˇan niz x1 .. {xn }∞ .. c c ¯enih podskupova datog skupa. permutacija i kombinacija) navodimo definiciju niza elemenata.. kao i broj tih grupisanja i rasporeda..xk xk+1 .. x2 . x2 i x3 niz x1 x2 x3 i recimo niz c x2 x3 x1 nisu jednaki... c Takod njen predmet izuˇavanja ˇini i grupisanje odred ¯e.

rekurentnom s c formulom. Primer 3. Primer 2. niz −5.. . Poˇto je s xn−1 = 2(n − 1) − 7 = 2n − 9 xn = 2n − 7.. .. . c Ekvivalentna definicija navedenoj definici je slede´a: Svako bijektivno prec slikavanje skupa X na samog sebe naziva se permutacija skupa X....1 Permutacije. Na koliko razliˇitih naˇina mogu ˇetiri uˇenika da udu u uˇionic c c c ¯ c cu? . U naˇem primeru c s potpuna rekurentna formula glasi: x1 = −5 xn = xn−1 + 2. tada govorimo o celebrojnom nizu. xn } od n elemenata niz od n razliˇitih elemenata iz skupa X nazivamo permutacijom skupa X. Tada mora uvek biti zadat prvi ˇlan niza. Na taj naˇin dobic jamo x1 = 2 · 1 − 7 = −5 x2 = 2 · 2 − 7 = −3 x3 = 2 · 3 − 7 = −1 x4 = 2 · 4 − 7 = 1 . itd. −3. koji je celobrojan. x2 . varijacije i kombinacije Definicija 2. tada govorimo o funkcionalnim nizovima. 3. imamo da je xn = xn−1 + 2. n ∈ N? Reˇenje: Poˇto je niz zadat preko opˇteg ˇlana.84 Glava 8. 2. . tj. ako su svi elementi niza funkcije. 1. −1. Poslednja formula pretstavlja joˇ jedan naˇin zadavanja nizova . Da li je dati niz celobrojan xn = 2n − 7.. . . Kombinatorika Ako su svi elementi niza celi brojevi. 5. Za skup X = {x1 . 8. 3. njegove elemente ´emo s s s c c dobiti ako u formulu uvrstimo redom brojeve 1.

na slede´i naˇin: s c c 0! = 1. .. 1! = 1. Primer 4.. 5! = 120.. xn } od n elemenata. Ako nastavimo ovaj postupak imamo da je broj c permutacija od n elemenata jednak broju 1 · 2 · 3 · · · (n − 1) · n.1. 4! = 24. Teorema 1. xn } od n elemenata. 5. Tada se prvi i drugi ˇlan niza mogu izabrati na n · (n − 1) naˇina. Neka je dat skup X = {x1 . prva tri ˇlana niza elemenata iz skupa X mogu se izabrati na c n · (n − 1) · (n − 2) naˇina. tada je c Pn = n! . Neka je dat skup X = {x1 . Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c c c c x1 x2 x3 x4 x1 x2 x4 x3 x1 x3 x2 x4 x1 x3 x4 x2 x1 x4 x2 x3 x1 x4 x3 x2 x2 x1 x3 x4 x2 x1 x4 x3 x2 x3 x1 x4 x2 x3 x4 x1 x2 x4 x1 x3 x2 x4 x3 x1 x3 x1 x2 x4 x3 x1 x4 x2 x3 x2 x1 x4 x3 x2 x4 x1 x3 x4 x1 x2 x3 x4 x2 x1 x4 x1 x2 x3 x4 x1 x3 x2 x4 x2 x1 x3 x4 x2 x3 x1 x4 x3 x1 x2 x4 x3 x2 x1 Postoje 24 razliˇita naˇina da 4 uˇenika ud u razred.. Permutacije. Na prvom mestu niza od n elemenata moˇe biti z bilo koji od n elemenata skupa X. x3 . 6! = 720. pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak P3 = 3! = 6. 2! = 2. Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {4.. x2 . . x4 .. x2 . 6}? Navesti date brojeve. 3! = 6. n! = 1 · 2 · 3 · · · (n − 1) · n . . Reˇenje: U navedenom primeru imamo permutacije skupa od tri eles menta. n ∈ N. c c Analogno. Odredimo broj permutacija ovog skupa. Ako sa Pn oznaˇimo broj svih permutacija skupa X od n elemenata. u oznaci n!. . Tako imamo da je: 0! = 1. Traˇeni trocifreni brojevi jesu z 456 546 645 465 564 654 . . x2 . varijacije i kombinacije 85 Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . . c c c ¯u Da bi smo odgovorili na pitanje koliko ima permutacija od n elemenata definiˇimo funkciju n faktorijel.8. Sa svakim od n elemenata kao prvim ˇlanom niza drugi ˇlan moˇe biti bilo koji od preostalih n − 1 elemenata c c z skupa X.

moˇemo posmac z trati nizove od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇitih elemenata skupa X... Za k = n varijacija klase n od n elementa predstavlja u stvari permutaciju. Na koliko razliˇitih naˇina mogu dva od ˇetiri uˇenika da udu u c c c c ¯ uˇionicu? c Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . x2 . tada je c Vkn = n · (n − 1) · · · (n − k + 2) · (n − k + 1) .86 Glava 8. x3 .. Primer 5. x2 ... xn } od n elemenata niz od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇitih elemenata iz skupa X nazivamo varijacija klase k od n c elemenata. Koliko ima dvocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {4. Primer 6. x2 . x4 .. x2 . Traˇeni dvocifreni brojevi jesu z 45 54 64 46 56 65 . .. Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c c c c x1 x2 x2 x1 x3 x1 x4 x1 x1 x3 x2 x3 x3 x2 x4 x2 x1 x4 x2 x4 x3 x4 x4 x3 Postoje 12 razliˇitih naˇina da 2 od 4 uˇenika ud u razred. c c c ¯u Do odgovora na pitanje koliko ima varijacija klase k od n elemenata dolazimo sliˇno kao u sluˇaju permutacija. Kombinatorika Za dati skup X = {x1 . Reˇenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase dva od tri eles menta. pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak V23 = 3 · (3 − 2 + 1) = 3 · 2 = 6. Za skup X = {x1 . .. Ako sa Vkn oznaˇimo broj svih varijacija skupa X klase k od n elemenata. c c Teorema 2.. 6}? Navesti date brojeve. . c Definicija 3. Neka je dat skup X = {x1 . xn } od n elemenata. Za razliku od permutacija. 5. xn } permutacija je predstavljala niz od n razliˇitih elemenata skupa X.

Definicija 4. dok kod kombinacije (poˇto posmatramo pos dskupove elemenata) ova dva podskupa predstavljaju jednu kombinaciju (zato je navodimo i brojimo samo jednom). tj. c Do sada smo prouˇavali nizove razliˇitih elemenata datog skupa ˇiji je c c c broj bio manji ili jednak broju elemenata posmatranog skupa. . 2. Koliko razliˇitih ekipa se moˇe formirati za tenis dublova od c z ˇetiri uˇenika? c c c c c Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . x2 . pa je njihov broj jednak V35 = 5 · 4 · 3 = 60. Iz navedenog imamo da je broj trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa {0. k! varijacija z klase k od n elemenata.. 1. k! . x3 .. U daljem razmatranju. Takvih varijacija c imamo V24 = 4 · 3 = 12. pa od broja varijacija tre´e klase c od pet elemenata treba oduzeti one koje poˇinju sa nulom.8. 4} jednak V 35 − V24 = 60 − 12 = 48. xk . Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {0. .. na primer x1 x2 .. c c Primetimo da je varijacija x1 x2 razliˇita od varijacije x2 x1 (redosled c je bitan u nizu elemenata). xn } od n elemenata podskup od k (1 ≤ k ≤ n) elemenata iz skupa X nazivamo kombinacija klase k od n elemenata. 1. promenom rasporeda elemenata niza moˇemo dobiti Pk = k! permutacija skupa {x1 . varijacije i kombinacije 87 Primer 7. x2 .1. za dati skup. posmatra´emo elemente njegovih mogu´ih poc c dskupova. Odredimo sada broj kombinacije klase k od n elemenata. Med ¯utim. Tada je broj kombinacija klase k od n elemenata jednak broju Vkn . 2.. x4 . . 4}? Reˇenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase tri od pet elemes nata. xk }. . 3. Primer 8. Permutacije. Za skup X = {x1 . varijacije oblika 023 ne smatramo trocifrenim brojevima. Od jedne kombinacije klase k.. 3. Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c x1 x2 x2 x3 x3 x4 x1 x3 x2 x4 x1 x4 Postoje 6 razliˇitih ekipa za tenis dublova od 4 uˇenika. x2 .

d. . Definicija 5. gde su x2 i x3 razliˇiti elementi i pripadaju c skupu {b.. tj.. Ako sa n Ck oznaˇimo broj svih kombinacija skupa X klase k od n elemenata. 4! = 24. xn } od n elemenata. ˇto ukupno iznosi 24 + 24 = 48. pa menta V2 c ukupno imamo 36 varijacija. xn } od n elemenata niz y1 y2 . x2 taˇno k2 c c puta. sa b poˇinje 12 varijacija. b. . x2 . x2 .. jednak je broju varijacija druge klase od ˇetiri elec 4 = 12. permutacija skupa X? s Reˇenje: 1) Broj varijacija oblika ax2 x3 . c edc poslednja. nazivamo permutacic jom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k..2 Permutacije. Kombinatorika Teorema 3. Dat je skup X = {a.yk u kome se pojavljuju svi elementi skupa X. Neka je dat skup X = {x1 . c s ˇto ukupno ˇini 36 + 3 + 3 = 42 varijacije. abd druga. Koliko ima kombinacija ˇetvrte klase od deset elemenata. permutacija cabde... e}. Sa da poˇinju tri varijacije. x2 . 8.xn taˇno kn puta. gde je k1 + k2 + . Tada je 43.. U leksikografskom poretku je abc prva varijacija tre´e klase od pet elemenata skupa X.. sa db joˇ tri. Tada ¯e s je 49. + kn = k. Sa elementima b c takod imamo 24 permutacije.. a 50. e}. . xn } posmatrajmo nizove od k elemenata iz skupa X kod kojih odred ¯eni elementi mogu biti i jednaki. 4! 4! Primer 10. s c 2) Broj permutacija koje poˇinju sa elementom a jednak je broju pec rmutacija preostala ˇetiri elementa. cabed.. . varijacija dca. dok je edcba poslednja. c. k! k! Primer 9. abcde je prva permutacija skupa X.. .88 Glava 8.. c.. c 2) Kako u leksikografskom poretku glasi 50. varijacija tre´e klase skupa X u leksikografskom poretku. Za skup X = {x1 . tada je c n Ck = Vkn n · (n − 1) · · · (n − k + 2) · (n − k + 1) = . d. varijacije i kombinacije sa ponavljanjem Za dati skup X = {x1 . sa c isto 12... i to x 1 taˇno k1 puta. Analogno. c 10 Reˇenje: C4 = s 10 · 9 · 8 · 7 V410 = = 10 · 3 · 7 = 210 . .. . 1) Navesti 43. Analogno..

. + kn )! .3..kn = (k1 + k2 + .2. . + kn elemenata jednak je (k1 + k2 + . Koliko ima c razliˇitih nizova svih navedenih kuglica ukoliko ne razlikujemo kuglice iste c boje? Reˇenje: U navedenom primeru imamo permutacije sa ponavjanjm skupa s od tri elementa klase 9. a da se permutacija z ne promeni. Traˇeni brojevi su: z 5566 6556 5656 6565 5665 6655 Postoji 6 traˇenih ˇetvorocifrenih brojeva. Tada je c n Pk1 ...kn = (k1 + k2 + . . ...4 = (2 + 3 + 4)! 9! = = 5 · 7 · 4 · 9 = 1260. varijacije i kombinacije sa ponavljanjem Iz navedene definicije imamo da je k > n.. + kn )! .. Napisati sve ˇetvorocifrene brojeve kod kojih se cifre 5 i 6 poc javljuju po dva puta. .k2 . Za svaku permutaciju sa ponavljanjem moˇemo menjati mesta elementima koji su jednaki x 1 .. Ako sa n Pk1 . k1 ! · k 2 ! · · · k n ! Dokaz: Broj permutacija (bez ponavljanja) od k 1 + k2 + . Date su dve bele. Na osnovu toga.. . z c Teorema 4.kn oznaˇimo broj svih permutacija sa ponavljanjem skupa X od n c elemenata kod kojih se element x1 pojavljuje k1 puta... pa je 3 P2.8.. Sliˇno je i sa ostalim elementima c c skupa X. 89 Primer 11. element x2 pojavljuje k2 puta. x2 . tada je n Pk1 . .k2 .. . Permutacije. Neka je dat skup X = {x1 . 2! · 3! · 4! 2! · 3! · 4! .. xn } od n elemenata.. k1 ! · k 2 ! · · · k n ! Primer 12.k2 . 6} od s dva elementa klase dva... + kn )! . za svaku permutaciju sa ponavljanjem imamo k1 !·k2 ! · · · kn ! permutaciju (bez ponavljanja) u kojima se ne menja med ¯usobni raspored razliˇitih elemenata skupa X. Takvih sluˇajeva ima k 1 !. tri crne i ˇetiri crvene kuglice. .xn pojavljuje kn puta.. . Koliko takvih brojeva ima? Reˇenje: U navedenom primeru radi se o permutacijama skupa {5.

yk . c c Teorema 5. Napisati sve kombinacije sa ponavljanjem klase 2 navedenog skupa elemenata.yk na mestu y1 moˇe se nalaziti bilo koji od n elemenata skupa X.yk (k ≥ 1) elemenata iz skupa X. Primer 13. 8.. Za skup X = {x1 . Primer 14. Dat je skup X = {x1 . xn } od n elemenata. 9. 7.. xn } od n elemenata niz y1 y2 . Koliko ima trocifrenih brojeva od cifara 5. x3 }. .. tada je: n V k = nk . Za skup X = {x1 . Kombinatorika Definicija 6. Ako nastavimo ovaj postupak do kraja dobi´emo da imamo za c c ceo niz y1 y2 .. nk mogu´nosti. 7. x2 . . x2 . Ako sa n V k oznaˇimo broj svih varijacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata c klase k... x2 . 5 . ne vodi se raˇuna o njihovom poretku).. na z c c mestu y2 imamo opet n mogu´nosti. kod koga ˇlanovi niza mogu biti medusobno c ¯ i jednaki nazivamo varijacijom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k. Time smo dokazali slede´u teoremu. x2 . .. c Primer 15. 6.90 Glava 8. Sliˇno.. 6. Napisati sve dvocifrene brojeve od cifara 5. n·n = n2 mogu´nosti. Reˇenje: U navedenom primeru radi se o varijacijama sa ponavljanjem s od ˇetiri elementa druge klase: c 55 56 57 58 65 66 67 68 75 76 77 78 85 86 87 88 Kod varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase k u nizu y 1 y2 . Neka je dat skup X = {x1 . Definicija 7. xn } kombinacije sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa X jesu one varijacije sa ponavljanjem klase k od tih elemenata koje se smatraju jednakim ako su sastavljene od istih elemenata (tj. Tada imamo za deo niza y 1 y2 .. Reˇenje: Poˇto se radi o varijacijama sa ponavljanjem od pet elemenata s s tre´e klase imamo da je: c V 3 = 53 = 125 ..... 8..

Definicija 8. x 1 x2 . x 3 x3 . Teorema 6.. x2 .3.. Binomni obrazac 91 Reˇenje: Sve varijacije sa ponavljanjem klase 2 od elemenata navedenog s skupa X su: x1 x1 . x 1 x2 . Primer 16.3 Binomni obrazac Zbog svoje velike primene u kombinatorici. x 1 x3 . x 2 x3 . xn } od n elemenata. x 2 x2 . nazivamo broj k n k gde je po definiciji n 0 = n · (n − 1) · · · (n − k + 1) . Neka je n. . Binomni koeficijent. 3! 6 8. x 2 x1 . k! = 1. x 2 x3 .8. x 2 x2 . Ako sa n C k oznaˇimo broj svih kombinacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata c klase k. c x1 x3 i x3 x1 .. kombinacije sa ponaz vljanjem klase 2 od navedenih elemenata skupa X su: x1 x1 . Koliko ima kombinacija sa ponavljanjem klase 3 od 3 elementa Reˇenje: s C3 = 3 (3 + 3 − 1) · 4 · 3 5·4·3 = = 10 . . x2 x3 i x3 x2 . nezaobilazan pojam je pojam binomni koeficijent. x 3 x1 . pa na osnovu izloˇenog. x 3 x3 . Neka je dat skup X = {x1 . tada je: Ck = n (n + k − 1) · (n + k − 2) · · · (n + 1) · n . k ∈ N i 1 ≤ k ≤ n. Po definiciji kombinacija sa ponavljanjem slede´i parovi su isti: x 1 x2 i x2 x1 . odakle sledi rezultat teoreme. u oznaci n . k! Dokaz: Na osnovu definicije kombinacija sa ponavljanjem neka ˇitalac c pokaˇe da je z n n+k−1 C k = Ck . x 1 x3 . x 3 x2 .

+ abn−1 + b = 0 1 n−1 n . Tada je: (1) (2) (3) n k n k = = n! . pa je tvrd ¯enje 0 1 (ii) Pretpostavimo da je tvrd ¯enje taˇno za n. c 1 1 1 1 a + b = a + b. c (iii) Pokaˇimo da vaˇi za n + 1.92 Oznaku Glava 8.. k ∈ N. + a1 bn−1 + b . Kombinatorika n ˇitamo ”n nad k” i iz definicije kombinacija klase k od n c k elemenata i binomnog koeficijenta imamo da je: n Ck = n . (1 ≤ k ≤ n) i a. b ∈ R. k Osnovne osobine binomnih koeficijenata daje slede´a teorema: c Teorema 7.. c z (i) Za n = 1 imamo (a + b)1 = taˇno. 0 1 n−1 n Dokaz: Matematiˇkom indukcijom dokaza´emo poslednje tvrd c c ¯enje (binomni obrazac). k! · (n − k)! n .. Neka je n. a ostala ostavljamo ˇitaocu za veˇbu.. + abn−1 + b 0 1 n−1 n Kada izvrˇimo mnoˇenje svih sabiraka u uglastoj zagradi sa izrazom s z (a + b) i primenimo tre´i stav navedene teoreme. n−k = n+1 ... Na osnovu (ii) imamo da je z z (a + b)n+1 = (a + b)(a + b)n = = (a + b) n n n n−1 n n n a + a b + . k+1 n n + k k+1 (4) (a + b)n = n n n n−1 1 n n n a + a b + . dobi´emo: c c (a + b) n n n n−1 n n n a + a b + .

.4 Zadaci 1. 9}? 3. uz a4 b i ab4 isti. c. Broj permutacija od n + 2 elementa 56 puta je ve´i od broja permutacija c od n elemenata. Na primer: (a + b)5 = 5 5 5 4 5 3 2 5 2 3 5 5 5 a + a b+ a b + a b + ab4 + b 0 1 2 3 4 5 = a5 + 5a4 b + 10a3 b2 + 10a2 b3 + 5ab4 + b5 pa vidimo da su koeficijenti: uz a5 i b5 isti.. Koliko ima petocifrenih. Zadaci = 93 n + 1 n+1 n+1 n n+1 n + 1 n+1 a + a b + . + abn−1 + b 0 1 n−1 n n n n−k k a b . b. d}. Formirati sve varijacije sa ponavljanjem klase 3 od elemenata skupa {a. s Drugi stav navedene teoreme daje takozvanu ”simetriˇnost” binomnih c koeficijenata u binomnom obrascu. c. Kako glasi 41. + abn + b 0 1 n n+1 ˇto je trebalo dokazati. Na koliko razliˇitih naˇina se moˇe poredati na stolu 10 kaˇika. d. a koliko ˇestocifrenih brojeva od cifara iz skupa s {0. Koliko iznosi broj n? 5. permutacija elemenata skupa? 4. 2. Kako glasi leksikografski 133. . uz a3 b2 i a2 b3 isti.. 1. napomenimo da se u literaturi izraz (a + b)n = zapisuje kra´e c (a + b) = k=0 n n n n n−1 n n n a + a b + . Dat je skup {a. k 8.8.. 8. ako c c z ¯ s imamo 5 jednakih i 5 medusobno razliˇitih ? ¯ c 6.4. b. Koliko ima mogu´nosti da se od 35 razliˇitih brojeva izvuˇe odjednom 5 c c c brojeva? 2. varijacija? . f }. e. . Na kraju.. .

Iz bubnja sa 13 kuglica od kojih je 6 crvenih. e. 10. 2 bele i 2 ˇute. Izraˇunati broj c c preseka svih pravih. 3 i 4 od slova a. Napisati sve kombinacije klase 2. d. 2 2) k=0 = 2n n n n n +2 + . c. 3 bele i 4 ˇute. Pokazati da vaˇi: z n 1) k=0 n n k n k = 2n . Koliko ih ima? 9.94 Glava 8. . medu kojima ne postoji ni jedan par medusobno ¯ ¯ paralelnih i nijedna trojka pravih koje se seku u jednoj taˇki. Primenom binomnog obrazca razviti izraze: 1) (2x2 + 3x + 2)5 . Kombinatorika 7. U ravni je dato 5 pravi. b. 2) (2x4 − x + 1)7 . Na koliko c c z naˇina je to mogu´e izvesti? c c 11. k k−1 k−2 3) n+2 k = 12. treba z izabrati 7 kuglica na slede´i naˇin: 3 crvene. Koliko ima ˇelezniˇkih stanica na jednoj pruzi ako za razliˇita putovanja z c c (istim voznim razredom) tom prugom postoji 5852 razliˇitih voznih karata? c 8. f.

95 . Skup svih mogu´ih ishoda.jedno bacanje kocke ˇije su c strane numerisane brojevima od 1 do 6.Glava 9 Verovatno´e c 9. Za dati eksperiment vaˇi: z 1) Elementarni dogadaji su: A1 − pojavljivanje broja 1. ¯ Uvod ¯enjem relacija i operacija na skupu sluˇajnih dogad c ¯aja gradimo algebru c dogadaja. Svaki podskup ¯ A skupa Ω nazivamo sluˇajan dogadaj. A6 } ... A2 − pojavljivanje ¯ broja 2. c ¯ ¯ dok dogad koji se u eksperimentu ne moˇe ostvariti nazivamo nemogu´ ¯aj z c dogadaj.. u oznaci Ω. Neka je u primerima koji slede eksperiment . Jedna od tih operacija je suprotan dogadaj. . 4. tada se on definiˇe na slede´i naˇin s c c A = Ω\A . Primer 1. . 6 ). A2 . (Pri izvodenju eksperi¯ ¯ menta sigurno se pojavljuje jedan od brojeva 1.1 Algebra dogad ¯aja U teoriji verovatno´a osnovni pojam je pojam eksperimenta koji se pod c pribliˇno istim uslovima moˇe ponavljati neograniˇen broj puta i ˇiji se ishod z z c c ne moˇe sa sigurnoˇ´u predvideti. u oznaci ∅. A6 − pojavljivanje broja 6..pojavljivanje broja c ¯ 7. 3. 2) Siguran dogadaj je skup Ω = {A1 . Skup Ω nazivamo i siguran dogadaj. 5. 3) Nemogu´ dogadaj u ovom eksperimentu je recimo . Ako sa A oznaˇimo ¯ ¯ suprotan dogad dogad ¯aj ¯aja A. z sc c nazivamo prostor ishoda ili prostor elementarnih dogadaja. 2..

c 5) Suprotan dogadaj A za dogadaj A iz 4) je dogadaj . Za dogadaji A i B: ¯ A− pojavljivanje broja 5. A2 . proizvod (ili presek) dogadaja A c ¯ ¯ i B. dogadaj A povlaˇi dogadaj B c ¯ ¯ c ¯ (ili dogadaj B sadrˇi dogadaj A). 6 . 5. 5. Definicija 1. A6 }\{A1 .pojavljivanje broja ¯ ¯ ¯ ve´eg ili jednakog broju 4. odnosno jednog od brojeva 4. 6. Verovatno´e c 4) Sluˇajan dogadaj A je recimo dogadaj .pojavljivanje broja manjeg od c ¯ ¯ broja ˇetiri. imamo da je dogadaj A + B pojavljivanje jednog od brojeva 1. B− pojavljivanje broja ve´eg od 3.. A2 . je dogadaj koji se ostvaruje taˇno onda kada se ¯ c bar jedan od dogadaj A i B ostvari. Za sluˇajne dogadaje A i B. Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje neparnog broja. 2. To smo c mogli zapisati i na slede´i naˇin: c c A = Ω\A = {A1 . Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje jednog od brojeva 1. zbir (ili unija) dogadaja A i B. A3 } = {A4 . 2. ¯ Primer 4. A5 .. 5. ako se pri ostvarivanju ¯ z ¯ dogadaja A ostvaruje i dogadaj B. c imamo da je A ⊂ B.96 Glava 9. Tada je A = {A1 . 3. u oznaci A ⊂ B.. B− pojavljivanje parnog broja. ¯ ¯ Primer 2. ¯ . Definicija 2. 6. Za sluˇajne dogadaje A i B. ¯ Definicija 3. A2 . A6 } . c ¯ ¯ u oznaci A + B (ili A ∪ B). ¯ Primer 3. B− pojavljivanje broja 2. u oznaci AB (ili A ∩ B). je dogadaj koji se ostvaruje taˇno onda kada ¯ c se oba dogadaja A i B ostvare istovremeno. A3 } ⊆ Ω . dogadaj AB je pojavljivanje jednog od brojeva 2. Za sluˇajne dogadaje A i B. .

. 2. 6.. a dogadaj B ne c ¯ ¯ ostvaruje.njihov zbir je siguran dogadaj.svaka dva dogadaja su medusobno disjunktna. A2 − pojavljivanje broja 2.. An koji su takvi da: ¯ . z c ¯ Pri bacanju kocke potpun sistem ˇine elementarni dogad c ¯aji A 1 − pojavljivanje broja 1. 2. ¯ ¯ . Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje parnog broja.9. Primer 6.. Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje jednog od brojeva 1. imamo da su dogadaji A i B disjunktni. A2 . . B− pojavljivanje broja koji je deljiv sa 3. a dogad B− pojavljivanje broja koji je ve´i ili jednak broju 3. Za sluˇajne dogadaje A i B kaˇemo da su nesaglasni (ili disc ¯ z junktni) ako je AB = ∅ (ili A ∩ B = ∅).. 3. Definicija 4. dogadaj A\B je onaj dogadaj c ¯ ¯ ¯ koji se ostvaruje taˇno onda kada se dogadaj A ostvaruje. . . ¯aj c tada dogad A i B ˇine potpun sistem dogad ¯aji c ¯aja za jedno bacanje kocke.1. Ako je dogad A− pojavljivanje broja koji je manji ili jednak ¯aj broju 2. B− pojavljivanje neparnog broja. Za dogadaje A1 . A 1 + A2 + . pa ako se radi o dogad ¯ajima A1 . ¯ Definicija 5. postoje potpuni sistemi dogad ¯aja koji ne moraju biti elementarni dogad ¯aji. + An = Ω... Za sluˇajne dogadaje A i B. Med ¯utim.. Primer 5. An tada su oznake k=1 Ak i k=1 Ak redom. dogadaj A\B je pojavljivanje jednog od brojeva 1.. A6 − pojavljivanje broja 6. tj. ¯ Definicija 6. Algebra dogad ¯aja n n 97 Sliˇno definiˇemo zbir i proizvod za viˇe od dva sluˇajna dogad c s s c ¯aja. ¯ kaˇemo da ˇine potpun sistem dogadaja. A2 . ..

. pri ¯aj kome se ostvaruje dogad A. ¯aj Neka ima n elementarnih dogad ¯aja u eksperimentu. Pre aksiomatskog uvod ¯enja funkcije verovatno´a. U 12 bacanja kocke broj 2 se pojavio 3 puta. a m povoljnih ishoda za dogad A. m(A) m . istorijski se susre´emo sa slede´im definicijama: c c c 1) Statistiˇka definicija verovatno´a: Neka je u eksperimentu dat sluˇajan c c c dogad A.2 Definicija verovatno´a i osnovne osobine c Oznaˇimo verovatno´u dogad c c ¯aja A sa P (A).broj nazivamo relativnom frekvencijom. 2) Klasiˇna (ili Laplasova) definicija verovatno´a (istorijski se prva poc c javila 1812): Ova definicija odnosi se samo na eksperimente ˇiji je c prostor elementarnih dogad ¯aja (mogu´ih ishoda) konaˇan. tj. a elemec c ntarni dogad ¯aji su jednako verovatni.frekvencija m(A) = 3.broj m nazivamo frekvencijom. w(A). naziva se povoljan. n→∞ gde je wn (A) relativna frekvencija dogad ¯aja A u prvih n ponavljanja eksperimenta. c c z c Kra´e zapisujemo sa: c P (A) = lim wn (A). Za dogad A svaki ishod. Tada je ¯aj P (A) = m n ili reˇima: verovatno´a dogad c c ¯aja A jednaka je koliˇniku broja poc voljnih i broja mogu´ih ishoda. kada broj n teˇi beskonaˇnosti.98 Glava 9. Tada je: . 25. Ako se u n ∈ N ponavljanja navedenog eksperimenta do¯aj gad A dogodio m puta.relativna frekvencija w(A) = 3 1 = = 0. u oznaci. u oznaci. tada: ¯aj . Verovatno´e c 9. 12 4 Verovatno´a dogad c ¯aja A statistiˇki definiˇemo kao broj kome teˇi relac s z tivna frekvencija dogad ¯aja A kada se broj ponavljanja uoˇenog ekspec rimenta n neograniˇeno pove´ava. c . n Primer 7.

5 ili 6.. 1666 . 3) A. . 3) aditivnost: ako su A1 . P (A) = n 6 3) Geometrijska definicija verovatno´a: Verovatno´a pretstavlja koliˇnik c c c povrˇina (zapremina ili duˇina) povoljnih i mogu´ih ishoda. pa je m 4 = = 0. .. 2) A ∈ F ⇒ A ∈ F . . Tada je m = 4. A2 . 2) normiranost: P (Ω) = 1. Skup (kolekciju) dogadaja F vezanih za eksperiment nazi¯ vamo poljem dogadaja ako vaˇi: ¯ z 1) Ω ∈ F . Kolika je verovatno´a c dogadaja A ako je: ¯ a) A− pao je broj 4.2. s c a) Povoljnih ishoda imamo samo jedan. tj. b) A− pao je broj ve´i od 2. . . po parovima disjunktni dogadaji (A i ∩ ¯ Aj = ∅ za i = j) iz polja F . .9. c Reˇenje: Za dati eksperiment imamo n = 6 mogu´ih ishoda. m = 1. n 6 b) Povoljni ishodi su da je pao broj 3. c s ¯aja kao funkciju sa sledeVerovatno´e aksiomatski definiˇemo na polju dogad ´im osobinama: c Definicija 8. Verovatno´a P () je funkcija koja dogadaje iz polja F prec ¯ slikava na realne brojeve i ima slede´e osobine: c 1) nenegativnost: (∀A ∈ F )(P (A) ≥ 0). pa je P (A) = m 1 = = 0. . Eksperiment je jedno bacanje kocke. . tada je P i Ai = i P (Ai ) . 4. Definicija verovatno´a i osnovne osobine c 99 Primer 8. B ∈ F ⇒ A + B ∈ F . s z c Definicija 7. 6666 .

normiranosti i aditivnosti verovatno´e imamo da je c 1 = P (Ω) = P (A + A) = P (A) + P (A) . 2) Ako u prethodno dokazanom stavu uzmemo da je A = Ω imamo P (Ω) = P (∅) = 1 − P (Ω) = 1 − 1 = 0 . 4) A ⊆ B ⇒ P (A) ≤ P (B). Poˇto su dogad s ¯aji A i B\A disjunktni na osnovu aditivnosti verovatno´e imamo P (B) = c P (A) + P (B\A). tj. Neka su dogadaji A. P (B) = P (AB) + P (AB) . 5) P (A) ≤ 1. Dokaz: 1) Na osnovu definicije suprotnog dogad ¯aja Ω = A + A . na osnovu aditivnosti verovatno´e ¯aji c imamo da je P (A + B) = P (A) + P (AB). 6) P (A + B) = P (A) + P (B) − P (AB). Verovatno´e c Osnovne osobine verovatno´e navedene su u slede´oj teoremi. tj. c c Teorema 1. P (A) = 1 − P (A). P (B\A) = P (B) − P (A). 3) A ⊆ B ⇒ P (B\A) = P (B) − P (A). B ∈ F . Tada je: ¯ 1) P (A) = 1 − P (A). 4) Dokaz sledi na osnovu prethodnog stava i nenegativnosti verovatno´e. tada je P (B\A) = P (B) − P (A). c 5) Ako u prethodnom stavu biramo B = Ω na osnovu normiranosti verovatno´e sledi tvrd c ¯enje. 2) P (∅) = 0. 3) Ako je A ⊆ B. . ¯aji A i AB kao 6) Kako je A + B = A + AB i B = AB + AB.100 Glava 9. Na osnovu poslednje dve jednaˇine eliminacijom P (AB) dobijamo c P (A + B) = P (A) + P (B) − P (AB) . i dogad i dogad AB i AB su disjunktni.

2). 6). 4). imamo da je 1 P (AB) 2 1 P (B|A) = = 6 = = .9. P (B|A) = P (A) Primer 9. Izraˇunati verovatno´u dogadaja B: c c ¯ 1) pod uslovom da se realizovao dogadaj A. Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja 101 9. (4. 5 i 6). Odatle imamo da je P (AB) = = . Povoljni ishodi su (4. Povoljni ishodi su c (2.3 Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja Definicija 9. pa je njihov broj 6. 6 1 (6. Na 36 6 kraju. 4). 4). u oznaci P (B|A).3. Mogu´ih ishoda za dogad c ¯aj 6 2 AB ima 6 · 6 = 36 . 6). ¯ 2) ne uzimaju´i u obzir realizaciju dogadaja A. n 36 4 . (6. Eksperiment se sastoji u bacanju kocke dva puta. (4. 6) i ima ih 9. c ¯ Reˇenje: s 1) Potrebno je izraˇunati verovatno´u P (B|A). Dogadaji A i ¯ B dati su na slede´i naˇin: c c A− u prvom bacanju je pao broj ve´i od tri. 6). 2). imamo da je P (A) = = . Da bi smo izraˇunali c c c traˇenu verovatno´u izraˇunajmo najpre verovatno´e dogad z c c c ¯aja AB i A. 4). 2). a broj mogu´ih s c c 3 1 ishoda je 6. 1 P (A) 6 3 2 2) Mogu´ih ishoda ima 6 · 6 = 36 . pod uslovom da se realizovao dogadaj A. Tada je P (B) = m 9 1 = = . definiˇe se na ¯ s slede´i naˇin: c c P (AB) . Neka su A. (4. Uslovna verovatno´a dogadaja c ¯ B. 2). (4. c B− u oba bacanja je pao paran broj. Poˇto imamo tri broja ve´a od broja tri (4. B ∈ Ω i P (A) > 0. (6. (6. (6. (4. (6. 4). (2. 2). (2. 6).

c B− izvuˇena karta je ”srce”. tj. Videli smo da verovatno´a dogad c ¯aja B. 13 karata sa znakom s s s ”srce” i jednog ”kralja srce”. Vratimo se na prethodni primer. za dogadaje kaˇemo da su zavisni. a koje glasi: ¯ P (AB) = P (A)P (B|A) = P (B)P (A|B) . Indukcijom po n mogu´e je dokazati i opˇtije tvrd c s ¯enje: P (A1 A2 · · · An ) = P (A1 )P (A2 |A1 )P (A3 |A1 A2 ) · · · P (An |A1 A2 · · · An−1 ) . 52 4 P (AB) = 1 . 52 Poˇto je P (AB) = P (A) · P (B). c Da li su dogadaji A i B nezavisni? ¯ Reˇenje: Poˇto u ˇpilu od 52 karte imamo 4 ”kralja”. c s Neka je dogadaj: ¯ A− izvuˇena karta je ”kralj”. Verovatno´e c Iz definicije 9 sledi tvrd ¯enje poznato pod nazivom proizvod verovatno´a c zavisnih dogadaja. Ako su navedene verovatno´e iste P (B|A) = P (B) prirodno je re´i da c c dogad B ne zavisi od dogad ¯aj ¯aja A. U suprotnom. ¯ z Primer 10. imamo da je: P (A) = 1 4 = . Dogadaji A i B su nezavisni ako vaˇi ¯ z P (AB) = P (A) · P (B) .102 Glava 9. gde je P (A1 A2 · · · An−1 ) > 0 . P (B|A) = P (B) . s ¯aji . Sliˇno definiˇemo nezavisnost dogad c s ¯aja A od dogad ¯aja B: P (A|B) = P (A). Iz navedenog zakljuˇujemo da verovatno´a dogad c c ¯aja B zavisi od dogad ¯aja A. 52 13 P (B) = 13 1 = . Eksperiment se sastoji u izvlaˇenju karte iz ˇpila od 52 karte. dogad A i B su nezavisni. Na osnovu navedenog razmatranja i definicije uslovne verovatno´e sledi defic nicija nezavisnih dogad ¯aja: Definicija 10. pod uslovom da se ispuni dogad A i verovatno´a dogad ¯aj c ¯aja B (ne vode´i c raˇuna o dogad c ¯aju A) nisu iste.

.. i = 1.. n. Verovatno´a da ´e se na kompjuteru I narezati neispravan CD je 0.. Tada je n P (B) = i=1 P (Ai B) . Dokaz: Kako dogad A1 . i = 1. A3 − na kompjuteru III narezan je jedan CD.. 2.. . n.. . . A2 . Na osnovu poslednje dve jednaˇine sledi tvrd c ¯enje teoreme. i = 1..4. na kompjuteru c c II je 0.. An ˇine potpun sistem dogadaja i ¯ c ¯ neka je P (Ai ) > 0. Formula totalne verovatno´e c 103 9... . Kolika je verovatno´a da se nareˇe c z na sluˇajan naˇin na jedan od ova tri kompjutera jedan CD i da on bude c c neispravan? Reˇenje: Oznaˇimo dogad s c ¯aje A1 − na kompjuteru I narezan je jedan CD. a na kompjuteru III narezano je 30 CD-a. 4... A2 − na kompjuteru II narezan je jedan CD.. 2 i na kompjuteru III je 0.. Primer 11. . n.4 Formula totalne verovatno´e c Teorema koju ´emo navesti poznata je pod nazivom formula totalne c verovatno´e: c Teorema 2. Neka dogadaji A1 . Na kompjuteru I narezano je 15 CD-a. 1. Za svaki dogadaj B ∈ F vaˇi ¯ z n P (B) = i=1 P (Ai ) · P (B|Ai ) .. Poˇto je P (Ai ) > 0. na kompjuteru II narezano je 45 CD-a. 2. 2. A2 .9. An ˇine potpun sistem dogad ¯aji c ¯aja imamo n da je B = i=1 Ai B i dogad Ai B su med ¯aji ¯usobno disjunktni. B− narezan je jedan neispravan CD na jednom od tri kompjutera. imamo da je s P (Ai B) = P (Ai )P (B|Ai ).

n . A2 .. Neka dogadaji A1 . c Primer 12. 2. P (B) > 0. P (Ai )P (B|Ai ) i=1 je Dokaz: Na osnovu P (Ai B) = P (Ai )P (B|Ai ) = P (B)P (Ai |B) imamo da P (Ai |B) = P (Ai )P (B|Ai ) . 4 = = = 0... 1 + · 0. Verovatno´e c P (A2 ) = 45 1 = ..104 Kako je P (A1 ) = 15 1 = . 6 2 3 60 4 Pod uslovima iz prethodne teoreme moˇemo postaviti i pitanje: kolika z je verovatno´a realizacije dogad c ¯aja A i pod uslovom da se realizuje dogad ¯aj B. i = 1. 90 6 Glava 9. Neka su dati uslovi kao u prethodnom primeru. 90 2 P (A3 ) = 30 1 = . 2. . An ˇine potpun sistem dogadaja i ¯ neka je P (Ai ) > 0.. a koja glasi: c ¯ Teorema 3... 90 3 na osnovu prethodne teoreme imamo da je P (B) = P (A1 ) · P (B|A1 ) + P (A2 ) · P (B|A2 ) + P (A3 ) · P (B|A3 ) = 1 1 1 15 1 · 0.. k = 1. n. Ako je narezan jedan neispravan CD na navedena tri raˇunara. 25 . . Neka je takode i B ⊂ Ω. .. P (B) Tvrd ¯enje teoreme sledi na osnovu poslednje jednaˇine i formule totalne c verovatno´e. ¯ Tada vaˇi z P (Ak |B) = P (Ak )P (B|Ak ) n . Odgovor na ovo pitanje daje teorema poznata pod nazivom Bajesova formula. koja je verovatno´a da je c c narezan na: 1) raˇunaru I ? c 2) raˇunaru II ? c 3) raˇunaru III ? c Reˇenje: Na osnovu Bajesove formule imamo: s . 2 + · 0.

4. Ako je eksperiment jedno bacanje novˇi´a navesti elementarne dogadaje. Iz ˇpila od 52 karte izvlaˇi se karta i vra´a u ˇpil. 1 1 . 2 2 = 2 = 10 = . A\B. B− zbir dobijenih brojeva jednak je broju 9. 1 1 5 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 2 1 · 0. 5. = 6 = 60 = 1 1 15 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 1 1 · 0. c c c z ¯ 3. AB.5 Zadaci 1. 2) bar tri grba. 4) nije pao ni jedan grb. Na´i: A + B.5. cc ¯ Navesti elementarne dogadaje i za bacanje dva novˇi´a. Pokazati da je A\B = AB . ¯ cc 2. B\A i izraˇunati verovatno´e traˇenih dogadaja. Neka su dogadaji ¯ A− zbir dobijenih brojeva je deljiv sa 5. 1 1 15 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 2) P (A2 |B) = P (A2 )P (B|A2 ) 3 i=1 3) P (A3 |B) = P (A3 )P (B|A3 ) 3 i=1 9.9. Koliko iznosi verovatno´a da su izvuˇene od ˇetiri c c c c karte . Ovaj postupak se s c c s ponavlja ˇetiri puta. 3) palo je jedno pismo. Novˇi´ se baca ˇetiri puta. Odrediti verovatno´u da su cc c c 1) pala tri grba. Bacaju se dve kocke istovremeno. Zadaci P (A1 )P (B|A1 ) 3 i=1 105 1) P (A1 |B) = 1 1 · 0. 4 8 = 3 = 15 = .

42 iz Subotice i 47 iz Zrenjanina. 2) uzete dve bele i jedna crvena. Dva strelca gadaju po jednom u metu. a drugi 0. U dve kutije se nalaze bele i crvene kuglice. 7. Kolika je verovatno´a da se uzme bar c jedna bela kuglica? 10. iz c Subotice 0. Kolika je verovatno´a da jedan sluˇajno c c izabran automobil koji je krenuo ka Novom Sadu ima kvar? Ako je automobil imao kvar. Izraˇunati verovatno´u da su c c 1) sve tri uzete kuglice crvene. Verovatno´a da se pokvari automobil iz Sombora je 0. a kolika da c je krenuo iz Sombora? . c P (AB) i P (B|A). Kolika je verovatno´a da meta bude pogodena bar jec ¯ dnom? 8. U prvoj se nalazi 9 belih i 5 crvenih. 7. Verovatno´a da prvi pogodi metu ¯ c je 0. U Novi Sad dolaze 53 automobila iz Sombora. Na´i: P (A). 6 . Neka je P (A|B) = 0. 35 . 5 i iz Zrenjanina 0.106 1) bar dve ”dame”? 2) tri crvene ”dame”? 3) jedna ”dama srce” ? Glava 9. U kutiji se nalazi 12 belih i 4 crvene kuglice. 1 . Verovatno´e c 4) tri ”dame” i jedan ”kralj”? 5) ˇetiri ”asa”? c 6. koja je verovatno´a da je on krenuo iz Zrenjanina. a u drugoj 12 belih i 7 crvenih. P (B|A) = 0. 3) sve tri uzete kuglice bele. Izvlaˇe se odjednom tri c kuglice. 9. 2. Na sluˇajan naˇin se bira jedna c c kutija i iz nje se uzimaju dve kuglice. 6. 4 i P (B) = 0.

Pored njih. a nastala je u Egiptu zbog neoc c phodnosti merenja imanja i oznaˇavanja med posle poplava Nila. odnosno. uglavnom zaslugama Talesa i Pitagore. U c poˇetku se do opˇtih osobina dolazilo na osnovu nekoliko eksperic s menata. godina pre n. saˇinjeno od 13 knjiga. uoˇeni su c slede´i nedostaci: c 107 . Grci su preuzeli od Egip´ana i Vavilonaca vode´u c c ulogu u razvoju geometrije.1 Razvoj geometrije Geometrija je jedna od najstarijih matematiˇkih disciplina. induktivnom metodom (nepotpunom indukcijom). U ovim knjigama c Euklid iznosi stavove koji su jako bliski danaˇnjem aksiomatskom zas snivanju geometrije. 1) Reˇ geometrija znaˇi zemljomerstvo. U ovom periodu induktivni metod zamenjen je deduktivnim i pristupa se sistematskom izlaganju ˇinjenica.e. koje predstavljaju vrhunac deduktivnog c metoda i daju najve´i doprinos razvoju geometrije. Pored svih dobrih strana ovog dela. Osvrnimo c se ukratko na istorijski razvoj geometrije. oblika i veliˇina s c z c predmeta realnog sveta. Euklid je objavio svoje kapitalno delo Elementi. Navedeni metod bio je pogodan samo za neke prostije figure. veliki doprinos razvoju geometrije tog doba dali su Platon i Aristotel koji daju prve nagoveˇtaje aksiomatskog zasnivanja ges ometrije. dok danas izuˇava apstraktne objekte. 2) U V I veku pre n.Glava 10 Geometrija 10. c 3) Oko 300. Gec ¯a ometrija se u proˇlosti bavila izuˇavanjem poloˇaja.e. posmatranjem i intuicijom.

U Hilbertovom sistemu aksioma osnovni pojmovi su: ..definiˇu se osnovni pojmovi. ¯ .podudarno. .pripada (”se sadrˇi”). Da taˇka A pripada pravoj q (prava q sadrˇi z c z taˇku A) oznaˇavamo A ∈ q.. bazirane na zc Hilbertovom sistemu aksioma.ravan (oznaˇavamo ih malim grˇkim slovima α. c 6) U XV III dolazi do otkri´a diferencijalne geometriju.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma U daljem tekstu izloˇi´emo aksiome Euklidske geometrije.prava (oznaˇavamo ih malim slovima a. c 7) U prvoj polovini XIX veka Lobaˇevski uvodi neeuklidsku geometriju. s .paralelno. 10. c c a osnovne relacije predstaljaju relacije: . C. c .prilikom dokazivanja tvrd ¯enja Euklid se ˇesto oslanjao na slike i c time ˇinio dokaz nekorektnim.. c c . Geometrija . .108 Glava 10. B. .).e. c 4) U I i II veku pre n. c c . c 8) Krajem XIX Hilbert je dao sistematizaciju geometrije u delu Osnovi geometrije. .taˇka (oznaˇavamo ih velikim slovima A. γ.). c. β.. II aksiome rasporeda. b.. .aksiome Euklidovog sistema nisu med ¯usobno nezavisne.izmedu. Sistem aksioma predstavljen je u pet grupa aksioma: I aksiome veze (ili pripadnosti ili incidentnosti).. 5) U prvoj polovini XV II Dekart razvija analitiˇku geometriju. uvodi se ravna i sferna trigonometrija. .).

c c 10. Na osnovu aksiome I 2 taˇke A i B odred c c c c ¯uju jednu i samo jednu pravu koja ih sadrˇi. IV aksiome neprekidnosti. Skup svih taˇaka nazivamo prostor i oznaˇavamo ga sa E 3 . z c c Aksioma I 2. V aksioma paralelnosti. Za svake tri nekolinearne taˇke postoji jedna i samo jedna c ravan koja ih sadrˇi. z c c Aksiome veze ˇine grupu od 7 aksioma: Aksioma I 1. ¯u c pravih i ravni. z c Aksioma I 4.10. imaju zajedniˇku pravu). z c ˇ Definicija 3. . c c Navedenim aksiomama su potpuno odred ¯eni svi odnosi izmed taˇaka. Ako dve razliˇite taˇke neke prave pripadaju jednoj ravni. pa je p = q. Teorema 1. dve razliˇite prave p i q imaju bar dve c zajedniˇke razliˇite taˇke A i B. Dve razliˇite prave imaju najviˇe jednu zajedniˇku taˇku.2. Svaka ravan sadrˇi najmanje tri nekolinearne taˇke. Za svake dve razliˇite taˇke postoji jedna i samo jedna prava c c koja ih sadrˇi. Postoje ˇetiri nekomplanarne taˇke. Svaka prava sadrˇi najmanje dve razliˇite taˇke. s c c c Aksioma I 7. prava pripada ravni). 109 Definicija 1. Ako dve ravni imaju zajedniˇku taˇku. c c c onda sve taˇke te prave pripadaju toj ravni (tj.1 Aksiome veze Definicija 2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma III aksiome podudarnosti. z Aksioma I 3.2. c s c c Dokaz: Pretpostavimo suprotno. Cetiri ili viˇe taˇaka su komplanarne ako postoji ravan koja s c ih sadrˇi (taˇke pripadaju istoj ravni). Tri ili viˇe taˇaka su kolinearne ako postoji prava koja ih s c sadrˇi (taˇke pripadaju istoj pravoj). Aksioma I 6. z Aksioma I 5. ˇto je kontradikcija sa z s polaznom pretpostavkom. tada one imaju nac c jmanje joˇ jednu zajedniˇku taˇku (tj.

Aksioma II 3. u oznaci p ∩ q = A. sem taˇke A. Prema aksiomi I 1 na pravoj c p. na primer taˇka B. Jedinstvenost ravni α sledi na osnovu aksiome I 4. Ukoliko je taˇka B izmed taˇaka A i C to ´emo oznaˇavati c c ¯u c c c sa A − B − C . Za dve prave p i q kaˇe se da se seku ako imaju samo jednu z zajedniˇku taˇku A. Dve prave koje se seku odreduju jednu i samo jednu ravan. c Tada su svake dve od navedenih taˇaka razliˇite. te prema aksiomi I 4 postoji z c jedna i samo jedna ravan α koja ih sadrˇi. pa prema aksiomi I 4 postoji jedna i samo jedna ravan c α koja ih sadrˇi. To znaˇi da ove dve prave odred c ¯uju ravan α. Analogno c s c c vaˇi i za pravu q. B i C tri c c nekolinearne taˇke. c . Teorema 3. Prava i taˇka van date prave odreduju jednu i samo jednu rac ¯ van. a prema aksiomi I 5 prave p i q z pripadaju ravni α. 10. Neka su A. Ove tri taˇke su nekolinearne. Neka su A. onda ´emo pravu q ˇesto c c c c oznaˇavati i sa p(AB). ¯ Dokaz: Neka se prave p i q seku u taˇki A. Neka su A. Prema aksiomi I c 1 na pravoj p postoje dve razliˇite taˇke. B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . Geometrija Definicija 4. B i C.110 Glava 10. Tada postoji c c taˇka C ∈ p. c Tada je C − B − A . c Teorema 2. takva da je A − B − C .2 Aksiome rasporeda Aksiomama rasporeda bliˇe su utvrd z ¯ene osobine relacije ”izmed za tri ¯u” kolinearne taˇke. B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . Prema tome B i C pripadaju ravni α. Tada su A. postoji bar joˇ jedna taˇka. Neka su A i B dve razliˇite taˇke prave p. Dokaz: Neka je p prava i A taˇka koja joj ne pripada. Prema aksiomi I z 5 sledi da i prava p pripada ravni α. Aksiome rasporeda ˇine grupu od 6 aksioma: c Aksioma II 1. Aksioma II 4. c Tada nije A − C − B . npr. c c Aksioma II 2. c c Ako na pravoj q postoje razliˇite taˇke A i B.2.

c c c . Tada kaˇemo da su taˇke A i C prave p sa raznih strana u z c odnosu na taˇku B. s c z Definicija 6. Neka su A.10. tako da c ¯ c ne sadrˇi taˇku B i seˇe pravu p(AC) u taˇki D tako da je A − D − C . u oznaci AB. c s c z Na osnovu aksioma II 4 i II 6 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. ili C − A − B . a ostale taˇke unutraˇnje taˇke duˇi. (Paˇova aksioma) Neka su A. Aksioma II 6. B i C tri razliˇite taˇke prave p. II 2 i II 3 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. a da su taˇke B i C prave p sa iste strane u odnosu na c c taˇku A (ili da su taˇke A i B prave p sa iste strane u odnosu na taˇku C). B i C. Za dve razliˇite taˇke A i B. Na osnovu aksioma II 5. c C D A F G p B p' Slika 1. Duˇ AB kod koje je odredeno da je A poˇetna i B krajnja z ¯ c − − → taˇka nazivamo orjentisana duˇ. Tada vaˇi jedna i samo c z jedna od tri relacije: A − B − C. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 111 Aksioma II 5. Definicija 5. Neka su A. takve da je c c A − B − C . B i C tri nekolinearne s taˇke i p prava koja pripada ravni odredenoj taˇkama A. Neka su A. u oznaci AB . Svaka duˇ sadrˇi bar jednu unutraˇnju taˇku. B i C tri kolinearne taˇke.2. Tada vaˇi bar jedna c z od tri relacije: A − B − C. c c Teorema 4. B i C tri kolinearne taˇke. c c Teorema 5. Taˇke A i B ¯ z c nazivamo krajevi. A − C − B ili C − A − B . skup navedenih taˇaka i taˇaka c c c c prave p(AB) izmedu A i B nazivamo duˇ. A − C − B. z z s c Na osnovu navedene teoreme mogu´e je pokazati da postoji beskonaˇno c c mnogo unutraˇnjih taˇaka svake duˇi. z c c c Tada prava p seˇe pravu p(BC) u taˇki G tako da je B − G − C ili seˇe c c c pravu p(AB) u taˇki F tako da je A − F − B . c z Definicija 7.

a poluprac c c c ve Op i Oq kraci ugaone linije. Tada ako je: 1) Op = Oq onda ∠pOq nazivamo opruˇen ugao. z 2) Op = Oq a) i ugaona oblast je prazan skup. ¯ Definicija 14. a ravan u prostoru dva poluprostora. a poluprave Op i Oq kraci c ugla. u oznaci pα . Neka kraci ∠pOq pripadaju istoj pravoj. c Taˇka na pravoj odred c ¯uje dve poluprave. Ugaona linija pripada jednoj i samo jednoj ravni. b) i ugaona oblast je skup svih taˇaka ravni koje ne pripadaju toj c ugaonoj liniji. c z c c c Definicija 10. Ugaona linija1 . Poluravan sa graniˇnom pravom p ravni α je skup svih taˇaka prave p i svih taˇaka ravni α koje su sa iste strane prave p. (Ugaona linija pOq odreduje dva ugla). Taˇku O nazivamo poˇetak poluprave. onda ∠pOq nazivamo nula ugao. je unija ugaone linije pOq i jedne njene ugaone oblasti. Tada kaˇemo da su taˇke A i B ravni α sa iste strane prave p ukoliko z c duˇ AB nema zajedniˇkih taˇaka sa pravom p. u oznaci Op. Definicija 11. Skup taˇaka c c prave p odreden taˇkom O i svim taˇkama prave p sa iste strane taˇke O ¯ c c c nazivamo poluprava. Definicija 12. Na osnovu teoreme 2 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. Ako postoji jedna zajedniˇka z c c c taˇka kaˇemo da su taˇke A i B ravni α sa raznih strane prave p. Neka prava p i taˇke A i B pripadaju c ravni α. prava u ravni dve poluravni. Taˇku O nazivamo teme. Neka je data prava p i taˇka O koja joj pripada. je unija dve poluprave Op i Oq sa zajedniˇkom poˇetnom taˇkom O. Ugaona linija pOq deli ravan kojoj pripada na dva dela koje nazivamo ugaone oblasti. c c Definicija 9. Definicija 13. u oznaci pOq. z s . onda ∠pOq nazivamo pun ugao. Neka je data ravan α. Taˇku O nazivamo teme. u oznaci ∠pOq.112 Glava 10. Ugao. c c Teorema 6. 1 Terminologija je prilagod ¯ena aktuelnim sadrˇajima u osnovnoj ˇkoli. Geometrija Definicija 8.

. 2) oˇtar .10. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 113 Definicija 15. Navedene susedne z uglove nazivamo uporednim ako kraci Op i Or pripadaju istoj pravoj i pri tome Op = Or (slika 2). c z An−1 An su stranice mnogougla (slika 3).. ... unutraˇnju i spoljaˇnju.ako je ve´i od svog uporednog ugla. Taˇke A1 . Ako je 1) A1 = An izlomljena linija je otvorena. Definicija 16. Ugao nazivamo: 1) prav .. a duˇi A1 A2 .A2 . s 3) tup ..2. A2 . Za n ≥ 3 neka je A1 . s s An-1 A3 An = A1 A2 Slika 3. c z An−1 An nazivamo izlomljena linija. A2 A3 . .. 2) A1 = An izlomljena linija je zatvorena i naziva se mnogougaona linija ili mnogougao. Za ∠pOq i ∠qOr kaˇemo da su susedni.. An su temena. Uniju duˇi A 1 A2 . c c c Definicija 17. q p O r Slika 2. A2 A3 ..ako je manji od svog uporednog ugla. .. Mnogougao deli ravan kojoj pripada na dve oblasti.. An konaˇan skup taˇaka iste ravni gde nikoje tri taˇke nisu kolinearne. ...ako je jednak svom uporednom uglu.

AB ∼ BA = ∼ Aksioma III 3. Mnogougao je: 1) prost .ako nikoje dve stranice nemaju zajedniˇkih taˇaka. s 10. Paˇ. Neka su A i B razliˇite taˇke i C poˇetna taˇka poluprave c c c c Cp. tada je C = D. BC = Aksioma III 7. osim ˇto c c s susedne stranice imaju zajedniˇka temena. Aksiome podudarnosti daju osobine relacije podudarno i one ˇine grupu od 7 aksioma: c Aksioma III 1. Hilbert.114 Glava 10. BC = = = = Elementarno se dokazuje slede´a teorema. a D i D taˇke polupravih BC i B C takve da je: AB ∼ A B .u suprotnom. z ra. z Definicija 19. Borsuka i s ˇ Smieleve. Tada na polupravoj Cp postoji taˇka D takva da AB ∼ CD. = = Aksioma III 4. c = Aksioma III 6. Peano. c s z = Definicija 21. Neka su A. Taˇke B i C su jednako udaljene od taˇke A ako je AB ∼ c c = AC. c Teorema 7. tada je CD = EF . takve da je AB ∼ A B . Taˇka S je srediˇte duˇi AB ako je S ∈ AB i AS ∼ BS. relaciju ”podudarno”.3 Aksiome podudarnosti Istorijski gledano. Geometrija Definicija 18. z Definicija 20. c c = ∼ B C . Tada u c c = poluravni pα postoji jedna i samo jedna taˇka C takva da je AC ∼ A C i c = ∼BC. Ako taˇka C pripada duˇi AB i taˇka C duˇi A B . Ako je AB ∼ CD i A = B. Na skupu duˇi relacija podudarnosti je relacija ekvivalencije.2. Ako su duˇi AB i CD u relaciji podudarno. tada je AB ∼ A B . ˇemu je AC = c = = Aksioma III 5. B i C dve trojke nekolinearnih taˇaka redom. Ako je AB ∼ CD i AB ∼ EF. Veronez. Mnogougaona povrˇ je unija svih taˇaka mnogougla i njes c gove unutraˇnje oblasti. z s = z kaˇemo da su one jednake. Tada je AD ∼ A D . koja se odnosi na dve duˇi. Neka su A. pri c z c z ∼ A C i BC ∼ B C . to piˇemo AB ∼ CD . CA ∼ C A i BD ∼ B D . c 2) sloˇen . B i C tri nekolinearne taˇke i neka su A i B c dve taˇke graniˇne prave p poluravni pα. = Aksioma III 2. B i C i A . .zmatrali su redom: Euklid.

. 2.2. 2) CD ∼ AA1 ∼ A1 A2 ∼ . c z 2) ne postoji duˇ koja leˇi unutar svih duˇi datog niza. Tada z na polupravoj AB postoji konaˇan broj taˇaka A 1 .. . n = 1.. Na bazi prve ˇetiri grupe aksioma (apsolutna geometrija) i drugaˇijim intec c rpretacijama navedene aksiome izgrad ¯uju se tzv. Da bismo mogli ustanoviti proces z merenja duˇi. takvih da c z 1) svaka slede´a leˇi unutar prethodne (A n+1 Bn+1 ⊂ An Bn . potrebno je uvesti joˇ jednu aksiomu c s na osnovu koje bi ovo bilo mogu´e. do sad navedene aksiome nisu dovoljne. (Arhimedova) Neka su AB i CD proizvoljne duˇi. Aksioma IV 2. A1 − A2 − A3 . c Aksioma IV 1. . .. . U ravni α odredenoj pravom p i taˇkom A ∈ p postoji jedna ¯ c i samo jedna prava q koja sadrˇi taˇku A i nema zajedniˇkih taˇaka sa z c c c pravom p... z z Potrebno je utvrditi i obrnuto . c c q . u oznaci p q pripadaju istoj ravni i nemaju zajedniˇkih taˇaka. An takvih da je c c 1) A − A1 − A2 . A2 B2 .2.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 115 10. Merenje duˇi zasniva z z se na aksiomi.). (Kantorova) Neka je na bilo kojoj pravoj p dat beskonaˇan niz duˇi A1 B1 . = = = = 3) B ∈ An−1 An i B = An−1 . ako je p = q ili p i .5 Aksioma paralelnosti Euklidska geometrija je geometrija u kojoj vaˇi slede´a aksioma. poznatoj kao Arhimedova aksioma. ∼ An−1 An ..10.. A3 .4 Aksiome neprekidnosti Na osnovu prethodno navedenih aksioma mi smo u mogu´nosti da utvrdic mo da li postoji jednakost dve duˇi.An−2 − An−1 − An . A2 . c z 10. neeuklidske geometrije. Prave p i q su paralelne... z z z Tada na pravoj p postoji taˇka C koja pripada svim duˇima toga niza... Znaˇi. Aksioma V 1. poznata z c i kao peti Euklidov postulat. Definicija 22.postojanje duˇi ˇija je duˇina jednaka unaz c z pred datom pozitivnom broju. koja omogu´ava da se za c svaku duˇ samo na jedan naˇin odredi neki pozitivan broj koji nazivamo z c duˇinom duˇi.

u oznaci p ili sa njom nema zajedniˇkih taˇaka. relacija paralelnosti je relacija ekvivalencije. c Definicija 28 Za geometrijske figure F 1 i F2 kaˇemo da su podudarne ako z postoji izometrijska tranformacija ρ takva da je ρ(F 1 ) = F2 . z Za navedene prave q i p kaˇemo da su normalne i to oznaˇavamo q⊥p . Teorema 8. c c α . Ako je c (∀A. Na skupu pravih.3 Geometrijske figure U daljem izlaganju neprazan skup taˇaka zva´emo geometrijska figura ili c c kra´e figura. U ovoj glavi ´emo na osnovu aksioma podudarnosti i definicije c c izometrijske transformacije definisati relaciju podudarnosti figura. Geometrija Definicija 23. Nije teˇko pokazati da izometrijska transformacija preslikava duˇ na podus z darnu duˇ i ugao na podudaran ugao. B ∈ X)(AB ∼ ρ(A)ρ(B) ). Dve razliˇite paralelne prave odreduju jednu i samo jednu rac ¯ van. onda kaˇemo da je taˇka c z c C invarijantna taˇka pri transformaciji ρ. c Definicija 26. c c Definicija 25 Dve ravni α i β su paralelne. Neka se prave p(AB) = q i p seku u taˇki S koja je srediˇte c s duˇi AB . navodimo sc slede´u definiciju. ako su jednake 10. Pre toga. Prava p je paralelna ravni α. u oznaci α ili ako nemaju zajedniˇkih taˇaka. Ako je pri tome ∠pSq prav ugao kaˇemo da je prava p simetrala z z duˇi AB . Definicija 24.116 Glava 10. z c Definicija 27 Neka je ρ bijektivno preslikavanje skupa taˇaka X na skup c taˇaka X . Na osnovu aksiome paralelnosti mogu´e je dokazati slede´u teoremu. Pored toga naveˇ´emo i neke figure u ravni i u prostoru. c c Teorema 9. ako joj pripada β . = tada kaˇemo da je ρ izometrijska transformacija. z . Dve prave su mimoilazne ako ne pripadaju istoj ravni. z Ako postoji taˇka C ∈ X takva da je ρ(C) = C.

10. . z Na osnovu veliˇine stranica trouglove delimo na: c c 1) jednakostraniˇne (jednake sve tri stranice).1 Trougao. Navodimo sada ˇetiri stava o podudarnosti trouglova koji imaju veliku c primenu u geometriji. Kod jednakostraniˇnog trougla c jednake stranice nazivamo kraci. 2) oˇtrougle (svi uglovi oˇtri). Na slici 4 navedeno je standardno obeleˇavanje stranica. uglova i temena trougla. Geometrijske figure 117 10. Trougao je mnogougao sa tri stranice. 2) jednakokrake (jednake dve stranice). dok preostalu stranicu nazivamo hipotenuza. Osnovni elementi trougla su stranice i uglovi.3. s s 3) tupougle (jedan ugao tup). Kod pravouglog trougla stranice koje obrazuju prav ugao nazivamo kraci. Stav 1. c c dok na osnovu veliˇine uglova na: c 1) pravougle (jedan ugao je prav). dok preostalu tre´u stranicu nazivamo osc nova.3. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i njima zahva´en ugao c jednog trougla podudarni odgovaraju´im dvema stranicama i odgovaraju´em c c uglu drugog trougla. ˇetvorougao i krug c Definicija 29. C g b a A c b B a Slika 4. 3) raznostraniˇne (sve tri stranice razliˇite).

Zbir tri unutraˇnja ugla trougla jednak je zbiru dva prava s ugla. Slika 5. Cetvorougao je mnogougao sa ˇetiri stranice. . U trouglu naspram ve´e stranice leˇi ve´i ugao.118 Glava 10. c c Razlika ma koje dve stranice trougla manja je od tre´e stranice. Zbir ma koje dve stranice trougla ve´i je od tre´e stranice. c Prema broju paralelnih stranica moˇemo izvrˇiti slede´u klasifikaciju z s c ˇetvorouglova (slika 5 sa leva na desno): c 1) paralelogram (dva para paralelnih stranica). c ˇ Definicija 30. Teorema 12. Stav 3. Teorema 13. 3) trapezoid (bez paralelnih stranica). ¯ Teorema 11. c Stav 4. Dva trougla su podudarna ako su jedna stranica i na njoj nalegla dva ugla jednog trougla podudarni odgovaraju´oj stranici i odgovaraju´im c c uglovima drugog trougla. Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki. Vaˇi i obrnuc z c z to tvrdenje. Dokaze ovih teorema ostavljamo ˇitaocu za veˇbu. Takod i slede´e teoreme se ˇesto koriste u dokazima raznih tvrd ¯e c c ¯enja u geometriji. Geometrija Stav 2. c z Teorema 10. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i ugao naspram ve´e c od njih jednog trougla podudarne odgovaraju´im stranicama i odgovaraju´em c c uglu drugog trougla. Dva trougla su podudarna ako su sve tri stranice jednog trougla podudarne odgovaraju´im stranicama drugog trougla. 2) trapez (jedan par paralelnih stranica).

Skup svih taˇaka A c z c ravni α takvih da je OA = r naziva se kruˇnica. c Teorema 15. Definicija 32. a duˇ r polupreˇnik kruga. B) i p(O. Pravougaonik je kvadrat ako i samo ako vaˇi: 1) dijagonale se seku pod pravim uglom (normalne su). 2) dijagonala deli ugao na dva jednaka ugla (dijagonala je simetrala ugla). Kvadrat je pravougaonik ˇije su sve stranice jednake. Paralelogram je kvadrat ako i samo ako su mu dijagonale jednake. B i C koje pripadaju c c kruˇnici (slika 6) i neka je taˇka C sa iste strane kao centar O u odnosu z c na pravu p(AB).3. Tada: c c . Pravougaonik je paralelogram ˇiji su svi uglovi jednaki (prac vi uglovi). c z c C O .10. dok se skup taˇaka A ravni z c α takvih da je OA ≤ r naziva krug. Neka su date tri med ¯usobno razliˇite taˇke A. z 3) dijagonale se polove. Geometrijske figure Teorema 14. Za svaki paralelogram vaˇi: z 1) naspramne stranice (uglovi) su jednake. Definicija 31. r) imaju jednu zajedniˇku taˇku B . c Taˇku O nazivamo centar. Neka se prave p(A. Neka su date taˇka O i duˇ r ravni α. D) seku pod pravim uglom i neka prava a i krug k(O. Navedeni krug oznaˇavamo sa k(O. Definicija 33. 119 2) zbir susednih uglova jednak je zbiru dva prava ugla (opruˇenom uglu). z Teorema 16. r). r A D B a Slika 6.

r). Teorema 17. c Unija dve poluravni α i β (strane dijedra) sa zajedniˇkom graniˇnom c c pravom p (ivica dijedra) naziva se diedarska povrˇ. Centralni ugao je dva puta ve´i od odgovaraju´eg periferijskog c c ugla. Figura je konveksna ako za svake dve taˇke A i B koje pripadaju figuri duˇ AB cela c z pripada figuri.3. 10.120 Glava 10. g a p b Slika 7. 6) ∠ACB je periferijski ugao koji odgovara centralnom uglu ∠AOB . s Definicija 34. c 5) ∠AOB je centralni ugao koji odgovara tetivi AB. 3) duˇina ON je centralno rastojanje tetive AB. Diedarska s povrˇ deli prostor E3 na dva disjunktna dela koje nazivamo diedarske oblasti. u oznaci ∠αpβ. Diedar. je unija diedarske povrˇi αpβ i s jedne od oblasti odredene tom povrˇi . c 2) AB je tetiva kruga k(O. ¯ s Neka je ravan γ (slika 7) normalna na ivicu p diedra ∠αpβ . z 4) prava a je tangenta u taˇki B. Geometrija 1) p(AB) je seˇica kruga k(O. 2 . Ugao diedra ∠αpβ je presek ravni γ i diedra ∠αpβ .2 Geometrijske figure u prostoru Ograniˇimo naredne definicije na konveksne figure u prostoru 2 . r). u oznaci αpβ.

. s Definicija 38.. slika 9). .3. 4) navedeni rogalj je n -tostrani rogalj. c 3) uglovi ∠A1 SA2 .. c ... Poliedar je unija mnogougaonih povrˇi koje potpuno ogranis ˇavaju deo prostora. sa tim delom prostora. Prizma je poliedar sa dve podudarne mnogougaone povrˇi s koje pripadaju razliˇitim paralelnim ravnima (osnove prizme). Definicija 37. Definicija 36. Rogalj je skup svih polupravih sa zajedniˇkom z c poˇetnom taˇkom S koje sadrˇe po jednu taˇku datog mnogougla. Preostale c stranice se nazivaju boˇne stranice.. An mnogougao i S taˇka koja ne pripada c ravni u kojoj leˇi mnogougao.10. . c 2) poluprave SA1 . Prizma je prava ako su boˇne ivice normalne na osnovu (u c suprotnom je kosa. c c z c 1) Taˇka S je vrh roglja. Neka je A1 . c Definicija 39.. ∠An SA1 su strane ili iviˇni uglovi roglja. SAn su ivice roglja. SA2 . Za n = 3 imamo trostrani rogalj koji se naziva i triedar (slika 8). ∠A2 SA3 . Geometrijske figure 121 Definicija 35. A2 . Pravilna prizma je prava prizma ˇija je osnova c pravilan mnogougao. Pravilan poliedar je poliedar ˇije su stranice pravilne i poc dudarnee mnogougaone povrˇi. c S A1 A2 A3 Slika 8. .. Dijagonalan presek prizme je presek prizme sa ravni koja sadrˇi dve nez susedne boˇne ivice prizme..

Skup svih taˇaka c z c A prostora E3 takvih da je OA = r naziva se sfera. r). a duˇ r polupreˇnik lopte. c s Slika 10. Piramida je poliedar ˇija je jedna strana (osnova) mnoc gougaona povrˇ. c Definicija 42. Definicija 44. Geometrija Slika 9. Valjkasta povrˇ je figura koja se dobija obrtanjem pravougas onika oko ose koja sadrˇi jednu njegovu stranicu. Paralelopiped je prizma ˇija je osnova paralelogram. Neka su date taˇka O i duˇ r prostora E 3 . Taˇku O nazivamo centar. Definicija 45. Prava z kupa je figura koja se dobija obrtanjem odgovaraju´e trougaone povrˇi oko c s navedene ose. dok se skup taˇaka A c prostora E3 takvih da je OA ≤ r naziva lopta. Definicija 40. c z c . a ostale boˇne strane su trougaone povrˇi koje obrazuju s c s rogalj.122 Glava 10. Navedenu loptu oznaˇavamo c sa l(O. Valjak (slika 10) je figura z koja se dobija obrtanjem odgovaraju´e pravougaone povrˇi oko navedene ose. Kocka je kvadar ˇije su sve strane kvadrati. c Definicija 41 Kvadar je pravi paralelopiped ˇija je osnova pravougaonik. Prava kruˇna konusna povrˇ je figura koja se dobija obrtaz s njem pravouglog trougla oko ose koja sadrˇi jednu njegovu katetu. Definicija 46. c Definicija 43.

z pri ˇemu vaˇi: c z . ∠qOr = β i ∠pOr = γ. z tada je i γ = α + β . c z c 10.1 Merenje uglova Definicija 47.4 Merenje u geometriji Najznaˇajnije geometrijske veliˇine su : duˇina. 10. povrˇina i zapremina. r q O p Slika 12. Neka je svakom uglu pridruˇen nenegativan realan broj α . Slika 11.10. β i γ vaˇi da je ∠pOq = α.4. Definicija 48. Neka su ∠pOq i ∠qOr dva susedna ugla. Ako za bilo koja tri ugla α.4. Tada kaˇemo da je z ugao ∠pOr zbir uglova ∠pOq i ∠qOr . c c z s Merenje je postupak kojim se utvrd ¯uje koliko puta se jediniˇna veliˇina c c (veliˇina koja odgovara broju 1) sadrˇi u veliˇini koja se meri. Merenje u geometriji 123 Loptu je mogu´e definisati i kao obrtno telo: sfera je figura koja se dobija c obrtanjem kruˇnice oko ose koja sadrˇi njen preˇnik. Na slici 11 (sa leva na desno) date su kupa i lopta. u oznaci ∠pOr = ∠pOq + ∠qOr . dok je lopta figura koja z z c se dobija obrtanjem kruga oko navedene ose.

Jedinice manje od stepena su minut (1 ◦ = 60 ) i sekund (1 = 60 ). 2) jednakim uglovima pridruˇeni su jednaki brojevi. B) i pri tome z z neka je: 1) za duˇ OE je d(O. D). Geometrija 1) uglu ∠sOt pridruˇen je broj 1 (∠sOt naziva se jediniˇni ugao ili jez c dinica mere ugla). z Tada se kaˇe da je definisana mera na skupu uglova. z 5) nekonveksan ugao je ugao ve´i od 180 ◦ a manji od 360◦ . 3) tup ugao je onaj koji je ve´i od 90 ◦ a manji od 180◦ .4. s 2) prav ugao je onaj koji je jednak 90 ◦ . tada je d(A. gde je π ≈ 3. tada se z uglu ∠pOq pridruˇuje broj α + β . z z c z 2) ako je AB = CD. z Jediniˇni ugao bira se tako da je pravom uglu pridruˇen broj 90 . u upotrebi su i druge jedinice za merenje uglova. 14. B) = d(C. c 6) pun ugao je ugao koji je jednak 360 ◦ . .124 Glava 10. Pored stepena. Taj jec z ◦ . Definicija 49. Tada imamo slede´u diniˇni ugao nazivamo stepen i oznaˇavamo ga sa 1 c c c klasifikaciju uglova: 1) oˇtar ugao je onaj koji je manji od 90 ◦ . z 4) nula uglu pridruˇuje se broj 0. z 3) ako je ∠pOq zbir uglova kojima su pridruˇeni brojevi α i β . 10. c 4) opruˇen ugao je ugao koji je jednak 180 ◦ . Za ugao ∠pOq poluprava Or takva da je ∠pOr = ∠qOr naziva se simetrala ugla ∠pOq . Duˇi AB pridruˇimo pozitivan realan broj d(A.2 Merenje duˇi z Definicija 50. E) = 1 (duˇ OE nazivamo jediniˇna duˇ). Jedna π od njih je radijan i on se odred ¯uje tako ˇto se pravom uglu dodeljuje broj s 2 (pi polovina).

c . centimetar (1 cm = 10−2 m) i milimetar (1 mm = 10−3 m). 1 hm2 = 104 m2 i 1 km2 = 106 m2 . gde su a. To je ˇetrdesetz c milioniti deo zemljinog meridijana koji prolazi kroz Pariz.kvadar P = 2 · (a · b + a · c + b · c) . A) = 0 za svaku taˇku A. b i c dimenzije kvadra. B) = d(A. . hektometar (1 hm = 102 m) i kilometar (1 km = 103 m).prizma P = 2B + M . gde je r duˇina polupreˇnika kruga.4.3 Povrˇina i zapremina geometrijskih figura s Povrˇina pretstavlja veliˇinu povrˇi. gde je a duˇina jedne stranice stranica.pravougaonik P = a · b .4. Merenje u geometriji 3) ako je A − C − B. 10 Podsetimo se formula za izraˇunavanje povrˇine nekih znaˇajnijih gec s c ometrijskih figura: z . z z 125 Ako se navedenoj definiciji doda i uslov d(A.trougao P = . C) + d(C. Tada se broj d(A. s s c .kocka P = 6a2 . Ve´e jedinice od metra su: dekametar (1 Dm = c 10 m). s 1 cm2 = 10−4 m2 i 1 mm2 = 10−6 m2 . gde je a duˇina stranice kocke. tada je d(A. Definicija 51. u oznaci m. a M povrˇina omotaˇa.krug P = r 2 π . B) naziva i rastojanje izmedu taˇaka A i B . c a · ha . z c . a h a njoj z 2 odgovaraju´a visina. gde su a i b duˇine stranica. z . a h a njoj z odgovaraju´a visina.10. B) zove duˇina duˇi AB. Obim mnogougla je zbir duˇina svih njegovih stranica. z 10. Osnovna jedinica s c z za merenje povrˇi je 1 m2 . Meriti povrˇinu znaˇi upored s c s s c ¯ivati je sa povrˇinom jediniˇnog kvadrata (duˇine stranica 1 m). Manje jedinice od 1 m2 su: 1 dm2 = 10−2 m2 . B) . ¯ c Osnovna jedinica za merenje duˇi je metar. Ve´e jedinice od metra su: 1 Dm2 = c 2 m2 . Manje jedinice od metra su: decimetar (1 dm = 10−1 m). gde je a duˇina jedne stranice. . onda c se broj d(A. gde je B povrˇina baze.paralelogram P = a · ha . z Pod obimom kruga ˇiji je polupreˇnik r podrazumevamo duˇinu njegove c c z kruˇnice a koja iznosi O = 2rπ .

a H duˇina visine prizme. gde je B povrˇina baze. z .piramida V = piramide. a H duˇina visine s z 3 r 2 πH . s s c .kocka V = a3 .lopta V = 4r 3 π .valjak P = 2rπ(r + H) . a H z c duˇina visine valjka. . b i c dimenzije kvadra. . Meriti c c zapreminu znaˇi upored c ¯ivati je sa zapreminom jediniˇne kocke (duˇine ivica c z 3 . a M povrˇina omotaˇa.piramida P = B + M . 1 hm3 = 106 m3 i 1 km3 = 109 m3 .126 Glava 10. 1 cm3 = 10−6 m3 i 1 mm3 = 10−9 m3 . z . gde je a duˇina ivice kocke. gde je r duˇina polupreˇnika lopte.lopta P = 4r 2 π . Navodimo zapremine nekih geometrijskih figura: . gde je B povrˇina baze. Osnovna jedinica za merenje zapremine je 1 m 1 m3 su: 1 dm3 = 10−3 m3 .prizma V = B · H .kupa P = rπ(r + s) . z c Zapremina pretstavlja veliˇinu potpuno ograniˇenog prostora. . gde je r duˇina polupreˇnika osnove. z c 3 10. gde je r duˇina polupreˇnika osnove. Geometrija .5 Geometrijske konstrukcije Pod geometrijskom konstrukciom podrazumevamo crtanje geometrijske figure u ravni pomo´u lenjira (koristimo ga samo za povlaˇenje pravih linija) c c 3 . Manje jedinice od 1 m). gde su a. Geometrijska konstrukcija se sastoji iz slede´e ˇetiri faze: i ˇestara s c c 3ˇ Sestar koristimo za crtanje kruˇnih lukova. a s duˇina z c z izvodnice (boˇne strane).kupa V = .kvadar V = a · b · c . gde je B povrˇina baze. z . a H duˇina z c z visine valjka. B·H . s z . gde je r duˇina polupreˇnika osnove. gde je r duˇina polupreˇnika lopte. Ve´e c jedinice od metra su: 1 Dm3 = 103 m3 . a H duˇina z c z 3 visine kupe. gde je r duˇina polupreˇnika osnove.valjak V = r 2 πH . c .

3) simetrale duˇi. 7) ugla komplementnog datom uglu. c 2) poluprave kojoj je data poˇetna taˇka i joˇ jedna taˇka. U elementarne konstrukcije spadaju slede´e konstrukcije: c 1) paralelnih pravih. z 3) Dokaz ima za cilj da utvrdi da li dobijeno reˇenje ispunjava uslove s zadatka. U tu svrhu koristimo aksiome i sve dokazane teoreme. c z 5) kruga kome je dat centar i polupreˇnik. s s U osnovne konstrukcije spadaju slede´e konstrukcije: c 1) prave kroz dve date taˇke. z z 6) ugla jednakog datom uglu. . ˇesto koriˇ´ene konstrukcije koje se sastoje od nekoliko osnoc sc vnih konstrukcija nazivamo elementarne konstrukcije. z 4) simetrale ugla. viˇe ili ni jedno reˇenje. 2) normalnih pravih. z c 4) kruga kome je dat centar i taˇka na kruˇnici. Jednostavne.10.5. Geometrijske konstrukcije 127 1) Analiza je traˇenje naˇina da se dod do reˇenja. c 6) kruˇnog luka kome je dat centar odgovaraju´eg kruga i krajnje taˇke z c c luka. 4) Diskusija na osnovu datih elemenata pokazujemo kada ´e zadatak c imati jedno. Konstrukcija podrazumeva i obrazlaganje svake c s sloˇene konstrukcije. s z c s 2) Konstrukcija je konaˇan broj elementarnih konstrukcija koje dovode c do konaˇnog reˇenja. c c s c 3) duˇi kojoj su date krajnje taˇke. 5) duˇi jednake datoj duˇi. Obiˇno kre´emo od z c ¯e s c c toga da je zadatak reˇen i traˇimo mogu´nost za izvrˇenje konstrukcije.

12) trougla kome su date dve stranice i ugao naspram jedne stranice (za ugao naspram druge date stranice. radi jedinstvenosti konstrukcije. r) u taˇki z z c ∼ A i za koju vaˇi AB = CD . z s U sloˇene konstrukcije spadaju konstrukcije koje se sastoje od konaˇnog z c broja elementarnih konstrukcija. Konstruisati duˇ AB koja pripada tangenti kruga k(O. s Elementarne konstrukcije se ne obrazlaˇu u toku reˇavanja zadataka. c z 4) Diskusija: Poˇto navedena kruˇnica seˇe tangentu u dve taˇke B i B s z c c zadatak ima dva reˇenja. c c To daje osnovnu ideju za reˇenje zadatka. Dokaz ovog c c z c tvrd ¯enja ostavljamo ˇitaocu za veˇbu. Presek navedene kruˇnice i tangente je taˇka B s z c 3) Dokaz: Zasniva se na dokazivanju tvrd ¯enja koje kaˇe da je tangenta u z datoj taˇki normalna na polupreˇnik koji sadrˇi tu taˇku. Geometrija 8) ugla sumplementnog datom uglu 9) trougla kome su date stranice. Dat je krug k(O. z Reˇenje: s 1) Analiza: Ako krenemo od urad ¯ene konstrukcije (slika 13) imamo da je tangenta p(AB) kroz taˇku A normalna na polupreˇnik kruga OA . r). treba znati da li je oˇtar. taˇka A koja pripada kruˇnici datog kruga c z i duˇ CD.128 Glava 10. s . Uzmemo otvorom ˇestara duˇinu duˇi s z z CD a zatim opiˇemo kruˇnicu ˇiji je centar taˇka A i polupreˇnik s z c c c ”uzeti” otvor ˇestara. Primer 1. s 2) Konstrukcija: Kroz datu taˇku A povuˇemo pravu normalnu na pravu c c p(OA) (dobijamo tangentu). prav ili tup). 10) trougla kome su date dve stranice i njima zahva´en ugao. c 11) trougla kome je data stranica i na njoj dva nalegla ugla.

6 Vektori Definicija 52. 4 Pravac vektora je isti ako su prave. Vektori 129 D r C O . Kod vektora razlikujemo slede´e pojmove: c 1) Duˇina vektora (ili intenzitet ili modul ili apsolutna vrednost). nazivaju se vektorske veliˇine ili vektori.10. pravac 4 i smer. Veliˇine odredene brojnom vrednoˇ´u se nazivaju skalarne c ¯ sc veliˇine. A B B' Slika 13. 2) Pravac vektora je prava .nosaˇ kojoj pripada orijentisani odseˇak. Za vektore: 1) a i −a kaˇemo da su suprotni vektori i da oni imaju jednake intenzitete.nosaˇi paralelne. 2) Dva vektora su jednaka ako imaju isti intezitet.6. a oznaˇavamo je sa ¯u c c c − − → |AB| ili |a|. c Definicija 53. je raz stojanje izmed poˇetne i krajnje taˇke vektora. z iste pravce i suprotne smerove. c c 3) Smer vektora je orijentacija odseˇka od njegove poˇetne taˇke ka njec c c govoj krajnjoj taˇki. c . c a A B Slika 14. Veliˇine odredene brojnom vrednoˇ´u i orijentacijom u prostoru: c c ¯ sc pravcem i smerom. r . 10.

Intenzitet c nula vektora je nula. 4) Svaki vektor a = 0 ima svoj suprotan vektor koji je jedinstven. a c b b Slika 15. . tj. c Teorema 18. 6) a + (b + c) = (a + b) + c (asocijativnost). Geometrijski vektorska veliˇina je klasa ekvivalencije orjentisanih duˇi c z odred ¯ena svojim pravcem. 3) a + (−a) = 0. 2) a + 0 = a. smerom i intezitetom.vektor je vektor kod kojeg se poˇetak i kraj poklapaju.1 Zbir i razlika vektora − − → −→ − − → Definicija 54.6. 5) a + b = b + a (komutativnost). c 10. Osnovne osobine sabiranja vektora date su slede´om teoremom. Geometrija 3) Nula . Vaˇi: z 1) Zbir dva vektora je vektor.130 Glava 10. 4) ||a| − |b|| ≤ |a + b| ≤ |a| + |b|. Orijentaciju vektora ozna− − → ˇavamo strelicom. |0| = 0. pa su oznake oblika: AB ili a. Zbir vektora AB = a i BC = b (slika 15) je vektor AC = c (spaja poˇetak prvog i kraj drugog vektora) u oznaci c c = a + b.

a za λ < 0 suprotan smer. Za date vektore a i b na´i njihov zbir i razliku.10. . Vektori 131 Razlika dva vektora a i b je vektor c.umanjioca u c c c c krajnju taˇku vektora .6.umanjenika. 2) vektori a i b imaju isti pravac. c a b Slika 16. 3) za λ > 0 vektori a i b imaju isti. u oznaci a − b = c ako je b + c = a. za koji je zbir b i c jednak a. Za λ = 0 b = 0. Za skalar (realan broj) λ i vektor a proizvod skalara i vektora. treba ih dovesti na zajedniˇki poˇetak i povu´i vektor iz krajnje taˇke vektora . Reˇenje: s -b b a a-b a+b Slika 17. Dakle. u oznaci λ · a = λa.6. za koji vaˇi: z 1) |b| = |λ| · |a|. 10. c Primer 2.2 Proizvod skalara i vektora Definicija 55. da bismo od jednog vektora oduzeli drugi. jeste vektor b.

c b a Slika 18. Geometrija Teorema 19. 2) r(ta) = (rt)a. 3) (r + t)a = ra + ta. Reˇenje: s -3a 2b -3a + 2b 4a . Za date vektore a i b na´i vektore −3a + 2b i 4a − 2b.2b -2b 4a Slika 19. Primer 3. .132 Glava 10. 4) r(a + b) = ra + r b. Za skalare r i t i vektore a i b vaˇi: z 1) 1 · a = a.

takvi da je k 1 a1 + k2 a2 + · · · + kn an = c 0. . an vektori razliˇiti od nule. tada uvek postoji skalar λ takav da je a = λb. a2 . Neka su taˇke A i c B ortogonalne projekcije taˇke A i B na osu p.. a2 .. Ako je navedena jednakost z ispunjena jedino za k1 = k2 = · · · = kn = 0.. Definicija 60.. |a| (|a0 | = 1). . c Ovako definisana projekcija se ˇesto zove algebarska ili skalarna projekcija. Projekcija vektora r na osu c −→ − − − → p je |A B | i to sa znakom + ako je vektor AB orijentisan na istu stranu kao i p0 u odnosu na normalnu ravan koja prolazi kroz taˇke A i A . Ako su ne-nula vektori kolinearni.. Dva ne-nula vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno zavisni. onda su oni komplanarni vektori. tada se zbir k1 a1 +k2 a2 +· · ·+kn an zove linearna kombinacija c vektora a1 . onda se kaˇe da su vektori z a1 . kn od kojih je bar jedan razliˇit od nule.. Neka je data prava p i vektor r = AB. Definicija 58. kn realni brojevi i a1 . .6.. a tri vektora su komplanarna ako i samo ako su linearno zavisna. a0 = a .. Nula vektor je kolinearan sa proizvoljnim vektorom.. ako postoje brojevi k1 . an .10. a2 . an linearno nezavisni. Teorema 22. a2 . an . kaˇe se da su ovi vektori linearno zavisni. zove se osa ili jediniˇna prava. Definicija 59.. Ako su k1 ... c −→ − Oznaˇimo je sa rp0 = |A B |. Ako tri ili viˇe vektora leˇe u istoj ravni ili su paralelni s z istoj ravni. ortom pra¯ c ve p. Teorema 21. Dva vektora koji leˇe na istim ili paralelnim pravama zovu z se kolinearni vektori. u oznaci a0 . Vektor ˇiji je intezitet jednak broju jedan zove se jediniˇni c c vektor ili ort.. Vaˇi z a = |a| · a0 . . c − − → Definicija 61.. Definicija 57. Vektori 133 Definicija 56.. . c . . Teorema 20. Za vektore a1 . i sa znakom c − − → − ako su vektori AB i p0 orijentisani na razliˇite strane pomenute ravni. Prava p odredena smerom jediniˇnog vektora p 0 .... k2 . k2 .

134 Glava 10. Neka je p osa. u oznaci ∠(a. b). Teorema 23. c c b a Slika 21. Teorema 24. b) ili (a. r). ¯ podrazumevamo ugao koji nastaje obrtanjem u pozitivnom smeru (smer koji je suprotan kazaljki na ˇasovniku) vektora a oko zajedniˇke taˇke sve dok se c c c po pravcu i smeru ne poklopi sa vektorom b. b c c i c. Pri ovome se pretpostavlja c da je vektor b ispred posmatraˇa. kaˇemo da obrazuju desni triedar ako je vektor c orijentisan na stranu z iz ˇijeg kraja posmatraˇ uoˇava s desna u levo najkra´u rotaciju vektora a c c c c oko svog poˇetka do poklapanja sa vektorom b. Tada je rp0 = |r| · cos ϕ. Tada je (a + b)p0 = ap0 + bp0 . Geometrija B r A j | A' B' p o Slika 20. Definicija 62. Pod uglom izmedu vektora a i b. Definicija 63. U daljem tekstu podrazumevamo da je triedar desno orjentisan (slika 21). Neka je ϕ = ∠(p0 . . Za tri nekomplanarna vektora sa zajedniˇkim poˇetkom a. U suprotnom je triedar levo orjentisan. a a i b dati vektori.

Za a1 . b3 ) i skalar λ. redom. a2 i a3 projekcije vektora a na ose x. koji prolaze kroz taˇku O i medu sobom su ortoc c ¯ gonalni nazivamo Dekartov pravougli koordinatni sistem. y i z ˇije ´emo jediniˇne vektore ¯ c c c oznaˇiti redom i.6. c z ak 3 a ai 1 aj 2 y x Slika 23. Neka su a1 . i). j) i a3 = |a| cos(a. Definicija 64. Uoˇavamo da je : a1 = |a| cos(a.10. Vektori z 135 k i x j y Slika 22. Teorema 25. Ureden skup tri ose x. y i z Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. a2 i a3 kaˇemo da su kordinate vektora a i to oznaˇavamo sa a = z c (a1 . Neka su dati vektori a = (a 1 . a3 ) i b = (b1 . j i k. a2 . b2 . a2 . Tada je a = a1 i + a2 j + a3 k. k). Tada je: . a3 ). a2 = |a| cos(a.

−3) = (3. −3. 7. Reˇenje: s 1) a+ b = (−2i+4j −6k)+(5i+7j −3k) = (−2+5)i+(4+7)j +(−6−3)k = 3i + 11j − 9k ili a + b = (−2. −9). −6) − (5. −6) + (5. 2) a − b. 24). 1 2 3 Primer 4. −6) = (−6. 5) 4a + 12b. −18). 4) −8b. 7. 4. −56. 2) a − b = (−2i + 4j − 6k) − (5i + 7j − 3k) = (−2 − 5)i + (4 − 7)j + (−6 − (−3))k = −7i − 3j − 3k ili a − b = (−2. 6) −9a + 3b. 4) −8b. −8b = (−8) · 5i + (−8) · 7j + (−8) · (−3)k = −40i − 56j + 24k ili −8b = −8 · (5. 3) 3a. −3) = (−7.136 Glava 10. 3) 3a = 3(−2i + 4j − 6k) = 3 · (−2)i + 3 · 4j + 3 · (−6)k = −6i + 12j − 18k ili 3a = 3 · (−2. Geometrija 1) a ± b = (a1 ± b1 )i + (a2 ± b2 )j + (a3 ± b3 )k. 11. Za date vektore a = −2i + 4j − 6k b = 5i + 7j − 3k na´i vektore: c 1) a + b. 13. 7. . 4. 2) λ · a = λ · a1 i + λ · a2 j + λ · a3 k. 3) |a| = a2 + a2 + a2 . 4. −3). −3) = (−40.

−3) = (18.10. a3 ). b2 . 7. −6)+3·(5. c2 . . 4. Skalarni proizvod dva vektora a i b.3 Skalarni proizvod vektora Definicija 65. 16. b3 ) i c = (c1 . 4) a2 = a · a = |a|2 . Neka su dati vektori a = (a 1 . Za jediniˇne vektore i. 10. tj. 84.6. to je izraz ¯ a · b = |a| · |b| cos(a. 6) −9a+3b = −9·(−2i+4j −6k)+3·(5i+7j −3k) = −9·(−2)i+(−9)·4j + (−9)·(−6)k +3·5i+3·7j +3·(−3)k = 18i−36j +54k +15i+21j −9k = (18 + 15)i + (−36 + 21)j + (54 − 9)k = 33i − 15j − 45k ili 4a+12b = −9·(−2. Vektori 137 5) 4a + 12b = 4 · (−2i + 4j − 6k) + 12 · (5i + 7j − 3k) = 4 · (−2)i + 4 · 4j + 4 · (−6)k +12·5i+12·7j +12·(−3)k = −8i+16j −24k +60i+84j −36k = (−8 + 60)i + (16 + 84)j + (−24 − 36)k = 52i + 100j − 60k ili 4a+12b = 4(−2. −3) = (−8. j i k Dekartovog pravouglog koordic natnog sistema imamo da je: · i j k i 1 0 0 j 0 1 0 k 0 0 1 Teorema 27. −36) = (52. b). 21. 4. −45). −60). Tada je 1) a · b = b · a 2) a · (b + c) = a · b + a · c. Teorema 26. u oznaci a · b je proizvod intenziteta vektora a i b i kosinusa ugla izmedu ta dva vektora. b = (b1 . c3 ) i skalar λ. 54)+(15. 7. 5) |a · b| ≤ |a| · |b|. −36. 3) (λ · a) · b = λ(a · b).6. −24)+(60. −9) = (33. a2 . 100. −15. −6)+12(5.

Izraˇunati: c 1) Intenzitete vektora |a| i |b|.4 Vektorski proizvod vektora Definicija 66.138 Glava 10. 3) cos(a. . pa je c a × b = |a| |b| sin(a. Dati su vektori a = 2 i + 4j + 4k b = 6i − 2j + 3k.6. 6·7 21 8 8 = . ¯ 4) Projekciju vektora b na osu odredenu vektorom a. b). Geometrija 6) a · b = a1 · b1 + a2 · b2 + a3 · b3 . Primer 5. 3) Kosinus ugla izmedu vektora a i b. gde je c0 ort vektora c. 21 3 4) ba0 = |b| · cos(a. b) = 7 · 10. Vektorski proizvod oznaˇavamo sa a × b. ¯ Reˇenje: s √ √ √ 1) |a| = 22 + 42 + 42 = 4 + 16 + 16 = 36 = 6. 2) Skalarni proizvod ova dva vektora. dok je √ √ |b| = 62 + (−2)2 + 32 = 36 + 4 + 9 = 49 = 7. b. 2) a · b = 2 · 6 + 4 · (−2) + 4 · 3 = 12 − 8 + 12 = 16. b) · c0 . b) = |a| · |b| a·b = 16 8 = . Vektorski proizvod redom vektora a i b je tre´i vektor c koji c je ortogonalan sa vektorom a i vektorom b. c c obrazuju desni triedar i ˇiji je intenzitet dat sa c |c| = |a| |b| sin(a. ˇiji je smer takav da vektori a.

b = (b1 . svojstvo antikomutativnosti izraˇeno jednakoˇ´u z sc a × b = −b × a. Vaˇi: z 139 1) Vektorski proizvod a × b je jednak nuli ako je bar jedan od vektora a. 4) a × (b + c) = a × b + a × c. Vektori Teorema 28. b2 . Neka su dati vektori a = (a 1 . 3) i j k a1 a2 a3 b1 b2 b3 a×b= Primer 6.10. j i k Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema.6. a2 . c . Za date vektore a = −2i + 4j − 6k b = 5i + 7j − 3k na´i vektorski proizvod a × b. Teorema 29. 3) λ(a × b) = λa × b = a × λb. . b3 ) i jediniˇni vektori i. 2) Za vektorski proizvod ne vaˇi zakon komutacije. b jednak nuli ili ako su oni kolinearni. Tada c je: 1) × i j k i 0 k −j j −k 0 i k j −i 0 2) a × b = (a2 b3 − a3 b2 )i − (a1 b3 − a3 b1 )j + (a1 b2 − a2 b1 )k. a3 ). ve´ naprotiv postoji z c tzv.

gde je vektor d = a × b. b.6. u oznaci [a. c3 ). Neka su dati vektori a = (a 1 . Tada je a1 a2 a3 [a. c] je: s [a. b2 . P = |a × b|. Izraˇunati povrˇinu paralelograma odredenog vektorima c s ¯ a = i + 2j + 3k b = 4i + 5j + 6k. tj. Geometrija Reˇenje: Poˇto je za vektore a = (a 1 . c] = b1 b2 b3 . Teorema 30. a3 ). b. 10. b i c. Meˇoviti proizvod redom vektora a.140 Glava 10. a2 . b2 . u naˇem sluˇaju imamo da je s c a × b = (4 · (−3) + 6 · 7)i − (−2 · (−3) + 6 · 5))j + (−2 · 7 − 4 · 5)k = (−12 + 42)i − (6 + 30)j + (−14 − 20)k = 30i − 24j − 34k. b3 ) i c = (c1 . b = (b1 . c1 c2 c3 . c] = (a × b) · c = |d||c| cos(d. b3 ) s s i a×b= a1 b1 j k a2 a3 b2 b3 = (a2 b3 − a3 b2 )i − (a1 b3 − a3 b1 )j + (a1 b2 − a2 b1 )k. Pa je povrˇina paralelograma P jednaka: s P = |a× b| = |−3i+6j −3k| = (−3)2 + 62 + (−3)2 = √ √ 9 + 36 + 9 = 54. a3 ) i b = (b1 . s Reˇenje: Imamo da je a × b = (2 · 6 − 3 · 5)i − (1 · 6 − 3 · 4))j + (1 · 5 − 2 · 4)k = (12 − 15)i − (6 − 12)j + (5 − 8)k = −3i + 6j − 3k.5 Meˇoviti proizvod vektora s Definicija 67. c2 . Neposredno iz definicije vektorskog proizvoda proizilazi da je povrˇina s paralelograma ( P ) konstruisanog nad vektorima a i b brojno jednaka intenzitetu vektorskog proizvoda. a2 . Primer 7. b. c).

b i c pres dstavlja zapreminu paralelopipeda odred ¯enog ovim vektorima. Primer 8. Vektori 141 Apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda redom vektora a. Primer 9. Izraˇunati zapreminu paralelopipeda odredenu vektorima: c ¯ a = 3i − j + 2k. c s Reˇenje: Zadatak ´emo reˇiti na dva naˇina. .10. Na osnovu Sarusovog pravila imamo da je (a × b) · c = (−3) · (−2) · (−2) + (−2) · 3 · 8 + 5 · 1 · 5 − ((−2) · 1 · (−2) + (−3) · 3 · 5 + 5 · (−2) · 8) = −12 − 48 + 25 − 4 + 45 + 80 = 150 − 64 = 86. Za date vektore a = −3i − 2j + 5k. Prvo ´emo ga reˇiti pos c s c c s stupno. b = i − 2j + 3k c = 8 i + 5j − 2k na´i meˇoviti proizvod (a × b) · c. c 1) a × b = (−2 · 3 + 5 · 2)i − (−3 · 3 − 5 · 1))j + (−3 · (−2) + 2 · 1)k = (−6 + 10)i − (−9 − 5)j + (6 + 2)k = 4i + 14j + 8k.6. Tada je (a × b) · c = (4i + 14j + 8k) · (8i + 5j − 2k) 2) Po formuli imamo (a × b) · c = −3 −2 5 1 −2 3 8 5 −2 = 4 · 8 + 14 · 5 + 8 · (−2) = 32 + 70 − 16 = 86. a zatim pomo´u poznate formule direktno.

d H c a d0 O b Slika 24. Glava 10. Konaˇno imamo da je V = |(a × b) · c| = | − 56| = 56. Tada je povrˇina paralelograma odred s ¯enog vektorima a i b jednaka |d|. d) = |(a × b) · c| a1 a2 a3 b1 b2 b3 c1 c2 c3 3 −1 2 2 −2 4 −4 5 −2 (a × b) · c = = Na osnovu Sarusovog pravila imamo (a × b) · c = 3 · (−2) · (−2) + (−1) · 4 · (−8) + 2 · 2 · 5 − ((−1) · 2 · (−2) + 3 · 4 · 5 + 2 · (−2) · 4) = −12 + 16 + 20 − (4 + 60 + 16) = 24 − 80 = −56. Tada je zaz z premina paralelopipeda V jednaka: V = |d| · [OH] = |d| · cd0 = |d| · |c| · cos(c. Duˇina duˇi [OH] jednaka je projekciji vektora c na vektor d. c = −4i + 5j − 2k. Geometrija Reˇenje: Oznaˇimo sa (slika 24) s c d = a × b.142 b = 2i − 2j + 4k. c .

5) 3a + 4b + 5c. Neka je A − C − B. Da li je C − B − D ? 5. 2) a − b − c. 7. s z s z 1 dokazati da je M N = AB. Neka su date dve mimoilazne prave i tri razliˇite taˇke. 4) −2(b − c).7 Zadaci 1. Koliko dijagonala ima sedmougao? 4. ¯ 2. Za date vektore a = i + 2k b = −i + 2j − 4k c = −3i − 3j + 5k na´i vektore: c 1) a + b + c. 2 6. 3) 4(a + b). zs 8. Dati su vektori . Koliko razliˇitih pravih one c c c odreduju.10. Zadaci 143 10. Ispitati koliko c c razliˇitih ravni one obrazuju. 9. AB i teˇiˇna linija zs AA1 (teˇiˇna linija spaja teme trougla sa sredinom naspramne stranice). 6) −5a − 4b + 3c. Konstruisati trougao ako su mu date stranice AC. stranice AB i A1 B1 i uglovi ACD i A1 C1 D1 . Neka je A − B − C i A − B − D. Dokazati da su oni podudarni trouglovi. Neka su date ˇetiri nekomplanarne taˇke.7. c 3. Neka su kod trouglova ABC i A1 B1 C1 podudarne visine CD i C1 D1 . Ako je M srediˇte duˇi AC i N srediˇte duˇi BC.

¯ 4) (c × b) · (c × a). b i c komplanarni? 12. Geometrija 1) Intenzitete vektora |a| i |b|. 3) zapreminu paralelopipeda odredenu vektorima a. 6) da li su vektori a. 2) Skalarni proizvod ova dva vektora. Pomo´u vektora dokazati da vaˇi Pitagorina teorema. Za date vektore a = i − 2j + 2k odrediti: b = 5i + 7j − 3k 1) −3(a × b) 2) 4a × (−2b) 3) povrˇinu paralelograma odredenog vektorima 2a i −4 b s ¯ 11. c z . 2) −4a · (c × b). 1) (2a × b) · 3c. ¯ 10. ¯ 4) Projekciju vektora a na osu odredenu vektorom b. 3) Da li su vektori ortogonalni? 3) Kosinus ugla izmedu vektora a i b. b = i − 2j + k Odrediti: c = −i + 3j − k. 2 b i −3c. Dati su vektori: a = −i + j − k. Izraˇunati: c Glava 10.144 a = −6j − 3k b = 2i + 4k. 5) (a × c) × (b × c).

Zagreb. Novi c c Sad. Viˇa algebra I. c ´ c [2] M. Matematika. Beograd. 1999. 1984.Kurepa. Vrˇac. [5] S. Uˇiteljski fakultet. Zagreb. Elementi matematiˇke logike i teorije skupova. Grac c c d ¯evinska knjiga. Stamparija fakulteta tec hniˇkih nauka . c c cc c c Uˇiteljski fakultet. 1988.Petrovi´.Lazi´. ˇ [10] S. F. Stamparija fakulteta tehniˇkih nauka. Novi Sad.Tomi´. Novi Sad. T.Obradovi´. B.Mili´. c s c Beograd. Matematika. 1965. D. s ˇ [7] D.Panti´. 1965 s [8] M.Mi´i´. Zbirka reˇenih zadataka iz matematike.Ivkovi´. 1994.Georgijevi´.Cebi´. Uvod u matematiku skupovi .Literatura ´ ˇ [1] A. Elementi algebre. z [12] V.Kurepa. Stamparija fakulteta tehniˇkih nac uka. s ˇ [3] J. ˇ [6] D. [4] Z. Skolska knjiga. Beograd.brojevi. Beograd. 1985. teorija i zadaci. 145 .Kurepa. Teorija verovatno´a sa matematiˇkom statistikom. Tehniˇka c knjiga. TRITON.Ferenci. Novi Sad.Deji´.Cetkovi´. Matematika zbirka reˇenih zadataka sa elementima c s teorije . 1983. Stamparija c c fakulteta tehniˇkih nauka.Detki. 2001. 1997.strukture . Skolska knjiga. S. c [11] M. Viˇa algebra II . Zavod c c za izdavanje udˇbenika i nastavnih sredstava. 1980.Malinovi´. M. Matematika I. 1984.Mili´. Matematika sa zbirkom zadataka. Zagreb. M. c ˇ [9] S.

1959. 1999.cc [19] M. s ˇz c . Sarajevo. Zagreb. Skver.Ziˇovi´. Svjetlost. 1985. Beograd. ICIM. ICIM. Zavod za izdavanje. Matematika. c c [14] M. 1998. Kruˇevac. Matematika I zbirka zadataka. 2003. Elementarna algebra. Skolska knjiga. Osnovi nastave matematike.Egeri´. 1998. Kruˇevac. Lj.146 LITERATURA [13] A. D. 1972. s .Petojevi´. c [17] B. c ˇz c [18] M.Andri´. Osnove matematike.Stojanovi´. Ninagraf. c ˇ [15] M.Durˇi´. Zbirka zadataka iz matematike.Stevanovi´. Matematika. M. Kragujevac. c [16] D.Petrovi´. Surˇin.Radi´.Ziˇovi´. zbirka zac c dataka.

. . . . . .3 Zadaci . . . . . . 13 2. . .1 Definicija preslikavanja 4. . . . . .4 Zadaci . . 147 . . . . . . .3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Vrste preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Definicija operacije . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Skup i podskup . .4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 33 35 37 40 41 41 43 44 48 . . . . . 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3. . . . . . . . .1 Iskazi i logiˇke operacije c 1. . . . . . . inverzno preslikavanje . . . . 1. . . . . . . . . . . . . . . . 23 3 Relacije 25 3. . . . .1 Pojam relacije i osobine . . . . . . . . . . . . . . . 5 Algebarske strukture 5. . . . .3 Proizvod preslikavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadrˇaj z Predgovor 1 Matematiˇka logika c 1. . 5. . . . . . . . . . . 15 2. .2 Grupoid . .3 Grupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Klase ekvivalencije . . . . . . . polje 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . .2 Tautologije . . 29 3. . . . . . . . . . .2 Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . 5. . 31 4 Preslikavanje (funkcija) 4. . . . . . . . . 2 Skupovi 13 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Zadaci . . . prsten. . . . . . . .3 Kvantifikatori . . . 1 3 3 7 10 11 . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . .

. 10. . . 8 Kombinatorika 8. . . . . . . . . .3 Aksiome podudarnosti . . . . . 98 . . . 10. .5 Zadaci . 103 . . . . . . . .3 Racionalni brojevi 6. . . . . . . .1 Prirodni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . 10. . 95 . . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. . . . . .2 Definicija verovatno´a i osnovne osobine . . . . . . 105 107 107 108 109 110 114 115 115 116 117 120 123 123 . . . . . . . . . . . . . .1 Trougao. . 7. . c 10. 6. . 101 . . . . . .5 Zadaci . . . . .2. . . . . . .4 Realni brojevi . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . 10 Geometrija 10. . . . . . . . . . . . . . . . .3 Determinante . . . . .2. 49 49 56 59 61 62 63 63 69 71 73 80 83 84 88 91 93 7 Linearne jednaˇine. . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . .3 Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja 9. 9. . . . . . . . 95 . . . . . . . . . . . . . . . . . c 7. . . . . . . .2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma . . . . . . .1 Algebra dogad ¯aja . . . ponavljanjem . . nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 7. . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Verovatno´e c 9. . c 9. . . . .2 Permutacije. . . . . . . varijacije i kombinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Sistemi linearnih jednaˇina . . . .1 Aksiome veze . . . . . . . .3. . . . . . . . .3. . . . . . . c 7. . . . . . c 9. . . . . . . . . . . . . .4 Formula totalne verovatno´e . . . . .4 Merenje u geometriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Geometrijske figure . .1 Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1 Permutacije.2 Geometrijske figure u prostoru 10. . . . . . . . . . . . . . . .5 Zadaci . . . . . . . . . ˇ SADRZAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Aksiome neprekidnosti . . .2 Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom .5 Aksioma paralelnosti . . . . .3 Binomni obrazac . . . . . . . . . . . . . . . 10. . . . . .2 Celi brojevi . . . . . . . . ˇetvorougao i krug . . . . . . 8. . .2 Aksiome rasporeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Merenje uglova . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . c 7. 10. . . . . . . . . .148 6 Skupovi brojeva 6. . . .4 Zadaci . . varijacije i kombinacije sa 8.1 Razvoj geometrije . . . . . . . . . . . .4. .

. . . . . 149 124 125 126 129 130 131 137 138 140 143 145 . . . . . . . . . . . .5 Geometrijske konstrukcije . . . . . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . . . .7 Zadaci . . . . . . 10. . . .4 Vektorski proizvod vektora . z 10. . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . figura . . . . . . .5 Meˇoviti proizvod vektora . 10.4. . .3 Povrˇina i zapremina geometrijskih s 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .ˇ SADRZAJ 10. . . . 10. . . .6. . . . . . . . . . . .2 Proizvod skalara i vektora . 10. . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . .6. . .3 Skalarni proizvod vektora . . .2 Merenje duˇi . . . . . . . s 10. . . 10. . .6 Vektori . .6. . . . . . . .1 Zbir i razlika vektora . .6.6. . . . . . . . . . . . . . .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->