Glasnik jasnog i otvorenog svedo~anstva………..…………………………...

……Broj 1, Godina II, Januar 2011
Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stra`are, koji ne}e umuknuti nikada, ni danju ni no}u. Koji pominjete Gospoda, nemojte }utati. Isaija 62:6

OSOBINE UZORNOG

PROPOVEDNIKA

Re~ uredni{tva
Dragi ~itaoci, U Bo`joj re~i, me|u brojnim zapovestima, pravilima i uredbama koje ukazuju na na{e du`nosti, postoje dve vrste zapovesti koje idu ruku pod ruku. Jedna vrsta zapovesti je upu}ena onima koji su pozvani da vr{e slu`bu Bogu, i ti~e se uzvi{enosti njihovog poziva, ~istote morala, krotosti karaktera, istrajne dru`eljubivosti: ”Starešine koje su me|u vama molim koji sam i sam starešina i svedok Hristovog stradanja, i imam deo u slavi koja }e se javiti: pasite stado Bo`ije, koje vam je predato, i nadgledajte ga, ne silom, nego dragovoljno, i po Bogu, niti za nepravedne dobitke, nego iz dobrog srca; niti kao da vladate narodom; nego bivajte ugledi stadu; i kad se javi poglavar pastirski, primi}ete venac slave koji ne}e uvenuti.” (1. Petrova 5:14). “O~istite se vi koji nosite sudove Gospodnje.” (Isaija 52:11). “Ljudi koji su Bogom izabrani da rade u ovom delu moraju da pru`e dokaz o svom visokom pozivu smatraju}i svojom najsvetijom du`no{}u da se razvijaju i usavr{avaju sve dok ne postanu sposobni radnici. Ako poka`u usrdnu `elju da usavr{e sposobnosti kojima ih je Bog obdario treba im ukazati razboritu pomo}. Me|utim, ohrabrenje koje im se ukazuje ne sme imati prizvuk laskanja, jer }e i sam Sotona u tom pogledu dovoljno da se potrudi.” (1T, 446) 2

Druga vrsta zapovesti upu}ena je Bo`jem narodu kojima propovednici evan|elja slu`e: “A sve{tenicima koji se dobro staraju, da se daje dvoguba (dvostruka) ~ast, a osobito onima koji se trude u re~i i nauci.” (1. Timotiju 5:17). Na taj na~in svako ima svoje odgovornosti. Me|utim, zapovest upu}ena Bo`jem narodu da po{tuje one sluge koji se “dobro staraju”, i “koji se trude u re~i i nauci”, obavezuje svakog vernika na odgovornost da uo~i razliku izme|u onoga koji se trudi u re~i i nauci i onoga koji se ne trudi, i da na osnovu svog zaklju~ka o dobrom staranju uka`e po{tovanje onome koji se trudi. Zato je va`no da istaknemo koje su to osobine jednog propovednika, misionara, kolportera, biblijskog ili zdravstveno-misionarskog radnika, koje Bog visoko ceni, da bi svako ko je pozvan u slu`bu mogao imati pred sobom uzorne osobine kojima treba da te`i. A poznavaju}i koje su to osobine, Bo`ji narod }e mo}i da ispuni du`nost na koju ga Bog poziva, time {to }e na razne pogodne na~ine ukazati du`no po{tovanje “onima koji se trude u re~i i nauci”. “Onaj koji slu`i pod krvlju poprskanom zastavom Emanuila mora}e obavljati posao koji zahteva izuzetan napor i strpljivu postojanost. Ali, vojnik krsta stoji nepokolebljivo na boji{tu. Dok ga neprijatelj napada, on se vra}a u utvr|enje po pomo}, i kada Gospodu iznosi obe}anja iz Re~i, dobija snagu za izvr{enje potrebne du`nosti. On je svestan potrebe za snagom odozgo. Pobede koje je izvojevao ne vode ga samouziv{enju, ve} ga podsti~u da se sve vi{e oslanja na Mo}noga. Oslanjaju}i se na Silu, on je sposoban da iznese vest spasenja s takvom snagom koja }e odzvanjati u umovima ljudi.” AA 363 Imajmo ispred sebe ovu sliku vernog borca. Takvima koje je Bog pozvao da stoje na bojnom polju i koji se verno trude u bitkama Gospodnjim, potrebno je da pridr`avamo ruke, ukazujemo ljubav, ispunjavamo potrebe i upu}ujemo re~i ohrabrenja. Zaista, blagoslov ne}e izostati, a veran borac }e, osna`en znacima ohrabrenja, jo{ ja~e i postojanije voditi bitke u ime Gospodnje. Sa `eljom da vas Bog blagoslovi, Uredni{tvo Adventnog Stra`ara

Sadr`aj
Tema broja: Osobine uzornog propovednika.......................................................4

Rubrike Istorijski feljton: ^arls Fi~.........................................................................................15 Roditeljstvo: Vladanje apetitom..........................................................................17 Zlatne karike istine: Zlato ljudskog karaktera................................................................19

Na{ email:

adventnistrazar@yahoo.com

Ranije brojeve potra`ite na na{oj facebook stranici ili na adresi:

http://www.scribd.com/AdventniStrazar

^asopis „Adventni Stra`ar” ure|uju i izdaju Adventisti sedmog dana.

3

Osobine uzornog propovednika
Apostol Pavle, kada je razmatrao kvalifikacije koje jedan propovednik treba da ima, pisao je, "I za ovo ko je vredan?" 2 Kor 2:16. Zatim je nastavio da bi odgovorio na ovo pitanje, "Ne kao da smo sami od sebe kadri da o ne~emu rasu|ujemo - kao sami od sebe, nego je naša sposobnost od Boga" 2 Kor 3:5 (^arni}). "Stoga, imaju}i ovu slu`bu po milosti koja nam je ukazana, mi ne malaksavamo... Jer mi ne objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe smatramo vašim slu`iteljima Hrista radi... A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da bi izvanredna veli~ina pripadala Bo`joj sili, a ne da od nas poti~e." 2 Kor 4:1, 5, 7 (^arni}). Pavle je prepoznao tešku odgovornost koja le`i na svakom propovedniku i ukazao na oprez pri izboru ljudi za slu`bu. (Vidi Titu i l. i 2. Timotiju). Svaki propovednik koji shvata sve~anost svog posla razume Pavlove ozbiljne re~i. "Bio sam sa vama u slabostima, u strahu i mnogom drhtanju.” 1 Kor 2:3 (KJV). Jedna od velikih tajni spasenja jeste da je Bog izabrao da upotrebi grešne, slabe i pogrešive ljude za vo|enje Njegovog posla. Bo`ji ideal za Njegove propovednike je isti danas kao što je bio u vreme apostola Pavla. Zato, nijedan propovednik ne bi trebalo da napravi nikakvu grešku što se ti~e Bo`je volje, niti bi bilo koja mesna crkva smela da se zabuni u odabiru ljudi koje bi Bog `eleo za svoje propovednike. U ovim poslednjim danima, kroz svog vesnika ostatku, Bog je dao mnogo stranica instrukcije za svaki aspekt propovedni~kog `ivota. U ovoj seriji ~lanaka mi }emo ispitati brojna podru~ja instrukcije o ovom va`nom predmetu. U našem pristupu ovom predmetu, mi }emo otpo~eti savetima koji se ti~u osnovne potrebe obra}enja propovednika i primanja Duha Svetog. Bez Duha Svetog, nijedan grešnik ne}e biti spasen, kogod propovedao ili slu`io. (Vidi Hristove pri~e 328). Tako|e, svaki bi se radnik trebao moliti Bogu za krštenje Duhom Svetim. (Vidi Svedo~anstva za propovednike l70; Dela Apostolska 25-56). "Pomazanje Svetim Duhom je su{tinski bitno i neophodno za uspeh u velikom delu koje vam je povereno." 4T, 320. "Odsustvo Svetog Duha i vrline Bo`je milosti ~ine slu`bu evan|elja nemo}nom da osvedo~ava i obra}a." Ibid. 378. Sa ovim na umu, mi }emo pogledati, ne tako mnogo na uzrok (obra}enje, primanje Duha Svetog,...) ve} na posledice koje }e ono imati u našem `ivotu. Duh Sveti, rade}i u `ivotu jedne osobe, ima za posledicu potpune promene u vladanju i ponašanju po uzoru na Hrista, umesto sli~nosti sa svetom. Mi }emo sada pogledati jedan broj nadahnutih citata koji opisuju šta ta promena zna~i a šta ona nije. Propovednici ne}e pomešati sveto sa obi~nim – “Šta je cilj propovedni~ke slu`be? Da li je njen cilj da pomeša komi~no sa religioznim? Pozorište je mesto za takve predstave. Ako se Hristos nastanio unutra, ako je istina, sa svojom posve}uju}om silom, zauzela unutrašnji hram duše, tada vi ne}ete imati šaljivd`ine, niti kisele, preke i mrzovoljne ljude, da iznose dragocene pouke o Hristu dušama koje propadaju.” Testimonies to Ministers, 143. “Celokupna slu`ba u svetilištu bila je isplanirana da u ljude utisne ~injenicu da ono što je Bog odvojio za sebe je sveto. Oni su uvek trebali da neguju razliku izme|u svetog i obi~nog. Svete stvari se moraju dr`ati svetim.” Review and Herald, February 4, 1902. "Propovednici ne bi smeli da imaju nikakav drugi interes osim svog velikog zadatka da privode du{e Hristu i istini. Tom cilju oni treba da posvete sve svoje energije. Oni pored ovog velikog zadatka ne treba da se bave trgovinom, sva{tarenjem, niti bilo kojim drugim poslovima." 1T, 470. (Vidi tako|e 472 stranu). "Ako je ’ja’ utkano u posao, to je kao prinošenje tu|eg ognja umesto svetog. Takvi radnici navla~e negodovanje Bo`je." Svedo~anstva za propovednike 260. "Oni koji su stajali kao reprezentativni ljudi nisu svi bili hriš}anski d`entlmeni. Preovladava duh gospodarenja nad drugima. Ljudi smatraju sebe autoritetom." Ibid. 260. "Nijedno ljudsko bi}e ne treba da vezuje druga ljudska bi}a za sebe da bi ih kontrolisalo, govore}i im da u~ine ovo ili zabranjuju}i im da u~ine ono, zapovedaju}i, diktiraju}i, postupaju}i kao jedan oficir nad grupom vojnika. Ovo je na~in na koji su sveštenici i starešine postupale u Hristovo vreme, ali to nije ispravan na~in. Nakon što je istina na~inila utisak na srcima, i ljudi i `ene prihvatili njena u~enja, oni treba da budu tretirani kao Hristovo vlasništvo, ne kao ~ovekovo vlasništvo. Vezuju}i umove za sebe, ti ih navodiš da se odvoje od izvora njihove mudrosti i punine. Njihova zavisnost mora biti potpuno u Boga. Jedino tako oni mogu rasti u milosti." 9T, 146.

4

Propovednici treba da budu ljubazni, posebno prema onima sa kojima se ne sla`u – "Vi mo`ete biti odani na~elu, mo`ete biti pravi~ni, pošteni i pobo`ni; ali sa svim tim morate negovati istinsku ne`nost srca, ljubaznost i u~tivost. Ako jedna osoba greši, budite ljubazniji prema njoj; ako niste u~tivi, mo`ete je oterati od Hrista. Neka svaka re~ koju izgovarate, ~ak i ton vašeg glasa, izra`ava vašu zainteresovanost i saose}anje za duše koje su u opasnosti da propadnu. Ako ste oštri, optu`uju}i, i nestrpljivi sa njima, vi radite posao neprijatelja. Vi im otvarate vrata iskušenja, i Sotona }e vas predstaviti njima kao one koji ne poznaju Gospoda Isusa. Oni }e misliti da je njihov sopstveni put ispravan, i da su bolji od vas. Kako }ete onda zadobiti one koji greše? Oni }e prepoznati istinsku pobo`nost, izra`enu u re~ima i karakteru. Ako biste `eleli da pou~avate o pokajanju, veri i poniznosti, vi morate imati ljubav Isusovu u vašim sopstvenim srcima." Testimonies to Ministers 150, 151. "Istina koja je usa|ena u srcu otkri}e Isusovu ljubav i njenu preobra`avaju}u silu. Sve što je oštro, kiselo, kriti~ko, dominiraju}e, nije od Hrista, ve} dolazi od Sotone. Hladno}a, bezdu{nost, nedostatak ne`nog sau~eš}a, kvari tabor Izrailja. Ako se ovim zlima dopusti da oja~aju, kao što je i bilo u nekoliko proteklih godina, naše crkve }e biti u `alosnom stanju. Svakom u~itelju istine potrebni su hristoliki principi u njegovom karakteru. Ne}e biti namrštenosti, grdnje i prezira na strani bilo kog ~oveka koji neguje milosr|e hriš}anstva. On ose}a da on mora biti sudeonik u bo`anskoj prirodi, i da mora biti dopunjen sa neiscrpnog izvora nebeske milosti, ina~e }e izgubiti iz svoje duše mleko ljudske srda~nosti. Zbog Hrista, mi moramo voleti ljude. Lako je, po prirodi našeg srca, da volimo nekolicinu ljubimaca, i da budemo pristrasni prema ovoj manjini; ali nas Isus poziva da volimo jedni druge. kao što je On voleo nas." Ibid. 156, 157. "Nedostatak nepokolebljive vere i rasu|ivanja u svetim stvarima moralo bi se smatrati dovoljno da se bilo ko isklju~i iz Bo`jeg posla. Tako|e, ako je neko nagao u temperamentu, oštrog i naduvenog duha, otkriva da takav ne mo`e biti postavljen tamo gde }e morati da odlu~uje o teškim pitanjima koja uti~u na Bo`je nasledstvo. Zapaljiv ~ovek ne bi smeo da ima posla s ljudskim dušama. Njemu se ne mo`e poveriti da oblikuje stvari koje su povezane sa onima koje je Hristos otkupio po ve~noj ceni. Ako on preduzima da upravlja s ljudima, on }e raniti i oštetiti njihove duše; jer on nema istan~an dodir, tu ne`nu osetljivost, koju Hristova milost udeljuje. Njegovo sopstveno srce treba da bude omekšano, pokoreno Duhom Bo`jim; kameno srce nije postalo srce mesno.“ Isto, 261. „Hristov Duh se `alosti kada bilo ko od Njegovih sledbenika daje dokaz da poseduje oštar, nepravedan i naporan duh.” Review and Herald, February 18, 1909.

„Ispravno je da se bra}a zajedno savetuju, ali, kada ljudi odre|uju šta njihova bra}a treba da rade, neka im odgovore da su izabrali Gospoda za svoga savetnika. Oni koji }e Ga ponizno tra`iti dobi}e dovoljno Njegove blagodati. Ali kada jedan ~ovek dopusta drugom da stane izme|u njega i du`nosti koju mu je Bog odredio, uzdaju}i se u ~oveka i prihvataju}i ga kao vodi~a, tada on silazi sa istinskog nivoa na jedan pogrešan i opasan nivo. Takav ~ovek, umesto da raste i da se razvija, gubi svoju duhovnost.“ 9T, 280. Kakav primer ljubaznosti je Isus ostavio kada je postupao sa ljudskim dušama? – "Sotona se stalno trudi da `estokim i grubim udarcima proizvede posledice; ali Isus je našao pristup dušama stazom njihovih najpoznatijih asocijacija. Što je mogu}e manje, prekidao je tok njihovih misli iznenadnim postupcima ili propisanim pravilima. Svojim poverenjem ukazao je ~oveku ~ast, i tako ga postavio na njegovo ~asno mesto. On je predstavio stare istine u novom i dragocenom svetlu." Testimonies to Ministers 189, 190. Koji prakti~an savet je dat o duhu jednog propovednika? – "Propovednik Hristov treba da bude ~ovek molitve i istinske pobo`nosti; vedro raspolo`en, ali nikada grub i surov, neozbiljan, sklon {alama ili povr{an. Duh neozbiljnosti mo`da odgovara `ivotnom pozivu komedijaša ili pozori{nog glumca, ali je ispod dostojanstva ~oveka koji je Bogom pozvan da kao Njegov glasnik stoji izme|u `ivih i mrtvih." 4T, 320. "Du{e su izgubljene zbog toga {to si pokazao nedostatak mudrosti u izno{enju istine i {to svoj poziv evan|eoskog propovednika nisi ukrasio vrlinama ljubaznosti, u~tivosti i strpljenja. Istinska hri{}anska ugla|enost treba da obele`ava svaki postupak Hristovog propovednika. O, kako si `alosno predstavljao na{eg saose}ajnog i milosrdnog Iskupitelja, ~iji je `ivot bio otelotvorenje dobrote i istinske ~istote! Svojim osornim i zapovedni~kim duhom punim prekora i osude, ti odvra}a{ du{e od istine. Svoje re~i ti ne izgovara{ u duhu plemenitosti i dobrote Hristove, nego u tebi svojstvenom duhu. Tvoja narav je po prirodi gruba i neoplemenjena, i tvoj `ivot nikada nije oplemenjen onako kako bi mogao biti, jer nikada nisi osetio potrebu istinske u~tivosti i hri{}anske ugla|enosti." 3T, 460. Kakve mentalne sposobnosti bi jedan propovednik morao da ima? – „Zato on treba da bude dobro uravnote`en i utvr|en u na~elima svoje vere, razvijaju}i se neprekidno u blagodati i u poznanju Gospoda na{ega Isusa Hrista. Suvi{e se radi bez plana i sistema, i sposobnosti uma ne koriste se u svom punom kapacitetu. Na{i propovednici mora}e da brane istinu od najpodlijih otpadnika, ali }e isto tako svoje sposobnosti u izno{enju biblijskih dokaza morati da odmeravaju i u suprotstavljanju onima koji zastupaju na oko privla~ne zablude. Istina se mora iznositi nasuprot drskim tvr|enjima. Na{i propovednici moraju da budu ljudi potpuno posve}eni Bogu,

5

ljudi koji se ne isti~u nekim visokim stepenom obrazovanja; ali ~iji duh gori `arom verskog revnovanja; sakupljaju}i svetle zrake nebeske svetlosti, oni treba da blistaju usred moralnog mraka koji pokriva zemlju i tame koja obavija narode.” 5T, 528. "Propovednici prvo sami treba da vole urednost i disciplinovanost, da bi sa uspehom mogli disciplinovati i Bo`ju crkvu, u~e}i je da deluje jedinstveno i uskla|eno kao dobro uve`bana vojska. Ako su disciplina i poredak neophodni za uspeh na bojnom polju, jo{ su neophodniji u borbi koju mi vodimo; jer je cilj na{ega vojevanja mnogo va`niji i uzvi{eniji od onoga za {ta se sukobljene strane bore na rati{tu. U borbi u koju smo se mi upustili u pitanju su ve~ni interesi.” 1T, 549 „Da li je Bog prestao da bude Bog reda? Ne, On je i danas isti kao {to je bio u svim vremenima. Apostol Pavle ka`e: ’Jer Bog nije tvorac nereda, nego mira.’ On je u svojim zahtevima u tom pogledu i danas isti kao i onda. On `eli da u pogledu reda i organizacije izvu~emo pouku iz savr{enog ure|enja koje je po Njegovom nalogu uvedeno jo{ u danima Mojsijevim za dobro sinova Izrailjevih." 1T, 653. Kakve zdravstvene navike bi propovednik trebao da razvija? – "Oni koji su uposleni da pišu i govore Re~, morali bi manje biti prisutni na odborskim sednicama. Oni bi trebalo da povere mnoge stvari od manje va`nosti sposobnim poslovnim ljudima, i tako izbegnu stalnu napetost koja oduzima umu prirodnu sve`inu. Oni bi trebalo da mnogo više obrate pa`nju na ~uvanje fizi~kog zdravlja, jer sve`ina uma mnogo zavisi od sve`ine tela. Redoviti periodi odmora i sna, kao i obilne fizi~ke ve`be, osnovni su za zdravlje tela i uma. Oduzeti prirodi ~asove odmora i oporavka, dopuštaju}i da jedan ~ovek radi posao za ~etvoricu, ili trojicu, ili ~ak za dvojicu, done}e nenadoknadivi gubitak." Ibid. 247. "Na{i propovednici nisu dovoljno oprezni u pogledu svojih navika u ishrani. U jednom obroku oni uzimaju preveliku koli~inu i suvi{e raznovrsnu hranu. Neki od njih su reformatori samo po imenu. Oni u pogledu ishrane ne po{tuju nikakva pravila, nego popu{taju}i prohtevima jedu vo}e ili orahe izme|u obroka, i na taj na~in preoptere}uju organe za varenje. Neki od njih uzimaju tri obroka dnevno, dok bi dva bila znatno korisnija za njihovo telesno i duhovno zdravlje." 4T 416, 417. "Da bi uspe{no nastavili svoj veliki i naporan zadatak, propovednici treba da budu i fizi~ki zdravi. S tim ciljem, oni moraju stvoriti pravilne navike i zdrav na~in `ivota usvojiti kao pravilo. Mnogi od njih se stalno `ale i pate od raznih zdravstvenih poreme}aja i nelagodnosti. Naj~e{}i uzrok tome je {to ne rade mudro i ne po{tuju zakone zdravlja. Suvi{e se zadr`avaju u zatvorenom prostoru `ive}i u pregrejanim sobama punim ne~istog vazduha. Tu se oni obi~no skoncentri{u samo na prou~avanje i pisanje, zanemaruju}i fizi~ko kretanje i toliko neophodnu

promenu zanimanja. Zbog toga im je krvotok tako usporen a umne sposobnosti oslabljene." 4T, 264. „Tvoje ime mi je pokazano pod naslovom: ’Lenjive sluge’. Tvoja dela ne}e mo}i da izdr`e ispitivanje suda. Toliko dragocenog vremena provodi{ u spavanju da su sve tvoje sposobnosti kao paralizovane. Zdravlje, koje predstavlja pravi dobitak, i to dobitak sa kamatom, mo`emo sa~uvati samo ispravnim `ivotnim navikama. Ali taj kapital, dragoceniji od bilo kakvog depozita ulo`enog u nekoj banci, mo`emo nerazumno `rtvovati neumerenosti u jelu i pi}u, ili pak dopu{taju}i da nam `ivotni organi prosto zar|aju zbog neaktivnosti. Sklonost ka lenjosti i popu{tanju telesnim `eljama moramo odlu~no odbaciti i kona~no pobediti. Neumerenost u jelu, prekomerno uzimanje hrane i nedovoljno fizi~ko kretanje, glavni su razlozi {to se mnogi na{i propovednici `ale na bolest. Oni ne shvataju da takav na~in `ivota dovodi u opasnost i najja~u telesnu gra|u. Oni koji su po svojoj prirodi skloni neaktivnosti, kao i ti, treba da u konzumiranju hrane budu {to umereniji i da ne izbegavaju fizi~ke napore. Mnogi od na{ih propovednika svojim zubima kopaju sebi grob.” 4T, 408. "Nekoliko ~asova fizi~ke aktivnosti svakog dana znatno bi doprinelo obnavljanju telesnih snaga a u isto vreme i relaksaciji umnih sposobnosti. Pobolj{avaju}i na taj na~in svoje zdravlje u svakom pogledu, propovednik }e biti znatno uspe{niji i u svom pastoralnom radu. Mnogi propovednici se za svoj pastoralni rad onesposobljavaju upravo neprekidnim ~itanjem i pisanjem. Oni u zadr`avanju na apstraktnim pojmovima gube dragoceno vreme koje bi trebalo posvetiti pomaganju u pravom trenutku onima kojima je takva pomo} zaista potrebna." 4T, 264, 265. Kakve bi druge navike propovednici trebalo da razvijaju? – "Nema{ nimalo sklonosti ni ljubavi za doma}e du`nosti svakodnevnog `ivota. Ve} sama tvoja lenjost dovoljna je da te diskvalifikuje za du`nost propovednika, ako ne postoje i drugi razlozi, zbog kojih ne treba da se bavi{ tim pozivom. Delu Bo`jem nisu toliko potrebni propovednici koliko radnici. Od svih poziva u `ivotu, nijedan ne zahteva tako revnosne, odane, istrajne i samopo`rtvovane radnike, kao delo Bo`je u ovim poslednjim danima." 3T, 557. "Da bi ~ovek postao uspe{an propovednik nije dovoljno samo imati znanje ste~eno iz knjiga. Onima koji rade na spasavanju du{a neophodni su ~estitost, inteligencija, marljivost, energija i takti~nost. Sve ovo je veoma bitno da bi propovednik mogao biti uspe{an u svom pozivu. ^ovek koji ima ovakve kvalifikacije ne}e biti inferioran, ve}, naprotiv, izuzetno uticajan. Ako radnik u delu Bo`jem ne stekne poverenje onih za ~ije se spasenje zala`e, njegov uticaj na dobro bi}e veoma neznatan." 4T, 553. „Ta~nost i odlu~nost od bitnog su zna~aja za delo Bo`je. Odlaganje zna~i poraz. Svaki trenutak je

6

dragocen i mora se iskoristiti na najbolji mogu}i na~in.” 4T, 500. „Brate moj, sara|uju}i u delu Bo`jem ti }e{ se na}i u razli~itim okolnostima koje tra`e potpunu prisebnost i samokontrolu; ali upravo to }e te osposobiti da se prilago|ava{ okolnostima u izuzetno te{koj situaciji. Tada }e{ biti u stanju da postupa{ samostalno i da te ni{ta ne zbunjuje. Ne sme{ suvi{e potcenjivati svoje sposobnosti da odigra{ svoju ulogu u raznim situacijama svakodnevnog `ivota. Ako si postao svestan svojih nedostataka, zauzmi se odmah, i to najusrdnije, da ih se oslobodi{. Ne oslanjaj se na druge da nadokna|uju tvoje nedostatke, dok ti ravnodu{no nastavlja{ svojim putem, kao da se to samo po sebi razume da u svojoj nastranosti uvek mora{ ostati takav. Zauzmi se najodlu~nije da se oslobodi{ tih nedostataka, kako bi mogao da bude{ savr{en u Hristu Isusu, bez ikakve mane." 4T, 505, 506. Molitva – “Propovednici treba da budu stalno na molitvi. Me|u Hristovim propovednicima suviše je malo molitve a suviše mnogo samouzdizanja. Suviše je malo plakanja izme|u trema i oltara, sa vikom, “Poštedi Tvoj narod, o Gospode, i ne daj nasledstva svojega pod sramotu.” Premalo se govori o ljubavi i sau~eš}u Isusovom. Hristos neprekidno posreduje za grešnike. Oni koji sara|uju sa Njim moraju uraditi posao koji odgovara onom poslu koga On sada radi na nebu.” Review and Herald, March 24, 1903. “@elela bih kada bih mogla da utisnem na svakog radnika u Bo`jem delu, veliku potrebu stalne, iskrene molitve. Oni ne mogu biti stalno na svojim kolenima, ali oni mogu uzdizati svoja srca Gospodu. Ovo je na~in na koji je Enoh hodao sa Bogom” Ibid. November 10, 1885 “Propovednici, koji su zaista pravi Hristovi predstavnici, uvek }e biti ljudi molitve. Sa usrdno{}u i verom, koja se ne da pokolebati, oni se mole Bogu za snagu neophodnu u du`nostima i isku{enjima koja im predstoje; i da njihova usta o~isti `ivim ugljevljem sa oltara, kako bi Njegove re~i mogli da prenose besprekorno.” Testimonies, vol. 4, 529 “Kad bi propovednici koji sada rade u tom polju, uklju~uju}i tu i tebe, ose}ali potrebu da svakog dana preispituju sebe i u molitvi odr`avaju neprekidnu vezu s Bogom, bili bi u stanju da od Boga primaju re~i koje treba da prenose narodu. Va{e re~i i va{ svakodnevni `ivot predstavljali bi miris `ivota za `ivot ili smrti za smrt.”4T, 371 Ljubav i u~tivost – “@elela bih, moja bra}o, da imate na umu da religija Biblije nikada ne uništava ljudsko saose}anje. Prava hriš}anska u~tivost treba da se pou~ava i praktikuje, da se unosi u postupanje sa bra}om i nevernima. Postoji mnogo ve}a potreba za ljubavlju i u~tivoš}u u našim porodicama nego što se sada otkriva. Kada se naša bra}a, koja slu`e, svakodnevno napajaju od Hristovog duha, oni }e biti stvarno u~tivi, i ne}e smatrati slaboš}u da budu ne`ni i `alostivi, jer je ovo jedan od principa Hristovog

evan|elja. Hristovo u~enje omekšava i pokorava dušu. Istina primljena u srce izgradi}e obnovljenje duše. Oni koji vole Isusa vole}e i duše za koje je On umro. Istina usa|ena u srcu otkri}e Isusovu ljubav i njenu preobra`avaju}u silu. Sve što je oštro, kiselo, kriti~ko, dominiraju}e, nije od Hrista, ve} proizilazi od Sotone. Hladno}a, bezsr~anost, nedostatak ne`nog saose}anja, kvare tabor Izrailja. Ako se ovim zlima dopusti da oja~aju, kao što je i bilo u nekoliko proteklih godina, naše crkve }e se na}i u jadnom stanju. Svakom u~itelju istine potrebni su hristoliki principi u njegovom karakteru. Ne}e više biti namrštenosti, grdnje i izraza prezira, na strani ijednog ~oveka koji neguje milosr|e hriš}anstva.” Testimonies to Ministers, 156, 157 Odelo propovednika – “Naši propovednici i njihove supruge treba da budu primer jednostavnosti u odevanju; oni treba da se obla~e ukusno, udobno, nose}i dobar meterijal, ali izbegavaju}i sve što je ekstravagantno i ukrašavaju}e, ~ak i ako nije skupo, jer ove stvari idu na našu štetu. Mi treba da pou~avamo mlade jednostavnosti u obla~enju, prikladnost sa urednoš}u. Neka ekstra ukrašavanje bude ostavljeno napolju, ~ak i ako je jeftino kao trice.” Ibid. 180 “Propovednik treba da bude oslobo|en svakog nepotrebnog svetovnog tereta, da se mo`e potpuno predate svom svetom zvanju. On treba da bude mnogo na molitvi, dovode}i sebe u pokornost Bogu, da njegov `ivot mo`e otkriti plodove istinske samokontrole. Njegov jezik treba da bude ispravan; nikakve proste fraze niti jeftini izrazi, ne treba da si|u sa njegovih usana. Njegovo odelo treba da bude u skladu sa karakterom posla koga radi.” Gospel Workers, 145 “Pa`ljivost u ode}i je jedna va`na stvar. Kod propovednika koji veruju u sadašnju istinu bio je nedostatak u ovome. Odelo kod nekih bilo je ~ak neuredno. Ne samo što je bio nedostatak ukusa i urednosti u slaganju ode}e za jednu osobu na pristojan na~in, imaju}i i odgovaraju}u, pristojnu boju za Hristovog propovednika, ve} ode}a nekih je bila ~ak i prljava. Neki propovednici nose prsluk svetle boje, dok su njihove pantalone tamne, ili pak, tamni prsluk a svetle pantalone, bez ukusa i doterane skladnosti odela za osobu koja izlazi pred narod." Testimonies, vol. 2, 610 Propovednik u prou~avanju – „Propovednici treba da posvete vreme za prou~avanje, istra`ivanje, razmišljanje i molitvu. Oni treba da napune um korisnim znanjem, u~e}i napamet delove Pisma, skiciraju}i ispunjenja proro~anstva, i u~e}i lekcije koje je Hristos dao svojim u~enicima. Uzmite knjigu sa sobom da je ~itate dok putujete vozom ili ~ekate na `elezni~koj stanici. Iskoristite svaki momenat slobodnog vremena, rade}i nešto. Na ovaj na~in, vrata }e potpuno biti zatvorena za hiljade iskušenja. Da je car David bio uklju~en u neki koristan posao, on ne bi bio kriv za ubistvo Urije. Sotona je uvek

7

spreman da zaposli onoga koji ne zapošljava sebe. Um koji stalno te`i da se uzdigne u visine intelektualne veli~ine, ne}e imati vremena za jeftine, lakoumne misli, koje su uzrok zlim delima." Ibid. vol. 4, 412 “Mnogi od naših propovednika mogu predstaviti ljudima samo nekoliko doktrinarnih propovedi. Isti napor i primena, koji su ih uputili na ove ta~ke, osposobi}e ih da zadobiju razumevanje drugih. Proro~anstva i druge doktrinarne predmete, svi propovednici moraju potpuno razumeti. Ali neki, koji su godinama bili uklju~eni u propovedanje, zadovoljni su da se ograni~e samo na nekoliko predmeta, jer su suviše nemarni da revno i sa molitvom istra`uju Pisma, da bi mogli postati divovi u razumevanju biblijske doctrine i prakti~nih Hristovih pouka. Svi bi trebalo da ispune svoje umove poznavanjem istina Bo`je Re~i, da bi mogli biti osposobljeni, u svakom trenutku kada zatreba, da iznesu iz riznice svog uma stvari nove i stare.” Ibid. 414, 415. “Bi}e dobro za vas, i svim našim propovednicima generalno, da ~esto razmišljate o završnim prizorima u `ivotu našeg Spasitelja. Ovde, gledaju}i ga kako je pritisnut iskušenjima koja je imao, mi mo`emo svi nau~iti pouke od najve}e va`nosti za nas. Bilo bi dobro da svakoga dana jedan sat provedemo razmišljaju}i o Hristovom `ivotu od kolevke do Golgote. Mi treba da uzmemo ta~ku po ta~ku, o`ivljavaju}i u mašti svaki detalj, posebno, završne doga|aje Njegovog zemaljskog `ivota. Razmišljaju}i tako o Njegovim poukama i stradanjima, o ve~noj `rtvi koju je prineo za spasenje ljudskog roda, mi mo`emo oja~ati našu veru, o`iveti našu ljubav, i postati dublje pro`eti duhom koji je krepio našeg Spasitelja. Ako bismo na kraju `eleli da budemo spaseni, mi svi moramo nau~iti pouku strpljenja i vere u podno`ju krsta. Hristos je pretrpeo poni`enje da bi nas spasio od ve~ne propasti. On je pristao da prezir, ismejavanje i zlostavljanje padnu na Njega u nameri da zaštiti nas. Bio je to naš prestup koji je navukao zavesu tame oko Njegove bo`anske duše i iznudio Njegov vapaj, kao jedan koji je udaren i zaboravljen od Boga. On je nosio naše `alosti; On je bio stavljen na muke za naše grehe. On je predao sebe u prinos za greh, da bismo mi mogli biti opravdani pred Bogom kroz Njega. Sve što je plemenito i velikodušno u ~oveku odgovori}e na razmišljanje o Hristu na krstu.” Ibid. 374. “Stalna marljivost }e u~initi za ~oveka ono što ništa drugo ne mo`e. Oni koji nikada nisu zadovoljni bez ube|enja da svakodnevno napreduju, posti}i }e pravi uspeh u `ivotu.” Ibid. 413. Propovednikova porodica – ”Drska, diktatorska re~, mora ostati neizgovorena; tada }e dragocena pobeda biti zadobivena. Prava sre}a, bi}e rezultat svakog samoodricanja, svakog raspinjanja sebe. Kada se jedna pobeda zadobije, slede}a }e biti mnogo lakša. Da je Mojsije zanemario prilike i prednosti

koje mu je Bog podario, on bi zanemario svetlost sa neba i bio bi razo~aran i bedan ~ovek. Greh je odozdo; i kada mu se popusta, Sotona se zabarikadira u duši, i tamo on raspaljuje paklene vatre. Bog nije dao svoj zakon da bi spre~io spasenje duša, ve} `eli da svi budu spaseni. ^ovek ima svetlost i prilike; i ako ih iskoristi, mo`e pobediti. Sotona se trudi da postavi svoj presto u hramu duše. Kada on vlada, on ~ini da se ~uje i oseti u ljutim nagonima, u re~ima gor~ine koje `aloste i ranjavaju; ali kao što svetlo nema nikakve veze s tamom, i Hristos nikakvu zajednicu s Velijarom, ~ovek mora pripadati potpuno jednome ili drugome. Predavati se samopopuštanju, lakomstvu, obmani, prevarama, ili bilo kojoj vrsti greha, takav ohrabruje sotonske principe u svojoj duši i sebi zatvara nebeska vrata. Zbog greha, Sotona je bio zba~en s neba; i nijedan ~ovek, koji popusta ili ohrabruje greh, ne mo`e do}i na nebo, jer bi onda Sotona ponovo našao uporište tamo.” Ibid. 345, 346. “Najve}i deo nevolja u `ivotu, njegove svakodnevne brige koje izjedaju, duševne boli, iritiranja, rezultat su nekontrolisanog temperamenta. Harmonija doma}eg kruga ~esto je poreme}ena naglom re~ju i pogrdnim govorom. Kako bi mnogo bilo bolje da je sve ostalo neizgovoreno. Jedan prijatan osmeh, jedna mirna odobravaju}a re~, izgovorena u duhu krotosti, bila bi sila da umiri, da uteši i da blagoslovi. Vladavina ’ja’ najbolja je vladavina na svetu. Stavljaju}i ukras tihoga i krotkoga duha, devedeset devet odsto nevolja, koje tako strašno zagor~avaju `ivot, mogle bi se izbe}i. Mnogi izgovaraju njihove nagle re~i i ispoljavaju raspaljeni temperament govore}i: ’Ja sam osetljiv; ja sam brz po temeramentu.’ Ovo ne}e nikada izle~iti rane na~injene brzim, raspaljenim re~ima. Neki su, zaista, po prirodi temperamentniji od drugih, ali se ovakav duh ne mo`e nikada uskladiti s Duhom Bo`jim. Neotesan ~ovek mora umreti, a novi ~ovek, Isus Hristos, zaposesti dušu, tako da Isusov sledbenik mo`e re}i u stvarnosti i istini: ’Ja `ivim; ali ne `ivim ja, ve} Hristos `ivi u meni.’” Ibid. 348, 349. „Propovednik Hristov treba uvek da bude spreman za svako dobro delo... Da bi imao uspeha u privo|enju du{a Hristu, ti prvo mora{ ispoljavati prema ~lanovima svoje porodice onu ljubav, pa`nju, ne`nost, plemenitost, strpljenje i istinsku ljubaznost, koja ti kao glavi porodice dolikuje. Budu}i da ti nedostaje mudrost da organizuje{ nekolicinu ~lanova svoje porodice s kojima si tako prisno povezan, kako mo`e{ uspe{no organizovati znatno ve}i broj onih s kojima nema{ tako prisne porodi~ne i li~ne veze? Tvojoj supruzi je tako|e potrebna istinska i potpuna obra}enost Bogu.” Testimonies, vol. 3, 556. “Kada jedan propovednik ima dete, koje je razdra`ljivo i mrzovoljno, kao što su tvoja deca, koje tako ~esto pla~e ako mu se stane nasuprot, pokazuju}i gnev, pogrešno je izvesti dete napolje da uznemiruje druge. Ljudi }e to podneti zbog toga što ste vi sluge Hristove, ali, svejedno, vi biste morali da imate

8

ose}aj za neprikladnost takvih postupaka.” Manuscript Releases, vol. 15, 236. “Kad dete jednog propovednika ispoljava neobuzdanost i kad mu se popu{ta u gotovo svemu {to za`eli, to poni{tava uticaj Svedo~anstava koja mi je Bog dao za roditelje u pogledu ispravnog vaspitavanja njihove dece. Testimonies, vol. 4, 382. “Da li je supruga naporna? Dr`i li ona njen sopstveni duh pod kontrolom? Da li je sebi~nost povremeno o~igledna, i pored toga što ima polo`aj odgovornosti, i što je povezana sa onima koji su pozvani da se predaju poslu? Dok njen suprug propoveda istinu i radi sa pojedincima, da bi ih pripremio za kolportersko polje, ho}e li njen uticaj i primer dati silu njegovim poukama? Ljubomora i zle slutnje se neguju koje }e doneti mnogo štete osobama sa kojima dolazi u kontakt. Takvi postupci su u~injeni u prisustvu mladih osoba koji su trebali da nau~e šta zna~i biti hriš}anin. Ovakve stvari su `alosne pred Gospodom. Kada sluga Gospodnji, koji nosi vest istine ljudima, vidi da se ovako nešto doga|a u njegovom domu, on ima posao u svojoj sopstvenoj porodici koga mora da uradi; postupaju}i uvek ljubazno, u duhu ne`nosti, on treba da radi odlu~no, kakve god da budu posledice.” Manuscript Releases, vol. 6, 42. “Osobe koje nisu stekle navike marljivosti i štednje vremena, moraju uspostaviti pravila koja }e ih podsta}i na redovnost i a`urnost. Vašington, narodni dr`avnik, bio je sposoban da uradi veliki deo posla, zato što je bio temeljan u odr`avanju urednosti i regularnosti. Svaki dokument je imao svoje mesto i datum, i vreme se nije gubilo na zaturene svari. Bo`ji ljudi moraju biti vredni u prou~avanju, ozbiljni u sticanju znanja, nikada ne gube}i ni ~asak. Kroz istrajan napor oni se mogu uzdi}i gotovo na svaki stepen visine kao hriš}ani, kao ljudi sposobnosti i uticaja. Ali mnogi ne}e nikada zadobiti bolji polo`aj na propovedaonici, ili u poslovanju, zbog njihove neodlu~nosti u nameri i nemarnosti u navikama ste~enim u njihovoj mladosti. Bezbri`na nepa`nja se vidi u svemu što oni preduzimaju. Iznenadan impuls sada i tada nije dovoljan da postigne reformu u ovim ljubiteljima lagodnosti i lenjivcima; ovo je posao koji zahteva strpljivu postojanost u dobro~instvu. Poslovni ljudi mogu biti stvarno uspešni jedino ako imaju vreme kada ustaju, kada se mole, kada uzimaju obroke i kada se odmaraju. Ako su red i ta~nost osnovni za svetovni posao, koliko mnogo više je to potrebno za Gospodnji posao!” Gospel Workers 277, 278. Pobude odre|uju da li smo stvarno sluge Hristove ili sluge Sotonine – „Svi pastiri koji rade pod vo|stvom Glavnog Pastira ispoljava}e Njegove osobine; oni }e uvek biti krotki i smerni u srcu. Vera sli~na poverenju deteta donosi mir du{i i deluje kroz ljubav koja se uvek ogleda u interesovanju i brizi za druge. Oni u kojima boravi Hristov duh bi}e sli~ni Hristu i ~ini}e Njegova dela. Mnogi koji pola`u

pravo da se nazivaju propovednicima Hristovim, pogre{no shvataju svoga U~itelja. Oni tvrde da slu`e Hristu, a nisu svesni da je zastava pod kojom se nalaze u stvari sotonina. @eljni prepiranja i la`ne slave, oni se prikazuju kao da ~ine neko veliko delo. Oni mogu imati mudrost ovoga sveta, ali Bog ih kao takve ne mo`e upotrebiti.” Testimonies, vol. 4, 377 Propovednik mora imati silu ljubavi u svojim javnim propovedima – Postoji topline, u~tivosti i ljubavi na nebu. Neka propovednici idu pred Boga na molitvu, ispovedaju}i svoje grehe, i u potpunoj jednostavnosti malog deteta, tra`e blagoslove koji su im potrebni. Molite se usrdno za toplinu Hristove ljubavi, a onda je unesite u vaše propovedi; ne dopuštaju}i nikome priliku da ode i ka`e da vas doctrine u koje vi verujete, onesposobljavaju da saose}ate s napa}enim ~ove~anstvom – da imate religiju bez ljubavi. Delovanje Duha Svetog sagore}e trosku sebi~nosti, i pokaza}e ljubav `e`enu u ognju, ljubav koja oboga}uje. Onaj koji ima ovakva bogatstva u bliskom je saose}anju sa Onim koji nas je toliko voleo da je dao svoj `ivot za naše spasenje.” Testimonies to Ministers, 153, 154. Propovednikov li~ni zadatak – “Propovednikov posao se ne završava iznošenjem istine s propovedaonice. On treba da izvrši ozbiljan, li~ni posao od ku}e do ku}e, prou~avaju}i Pisma s ljudima i mole}i se s njima. Na taj na~in mnogi }e biti dovedeli u poznanje Boga. Duše gotove da propadnu }e biti pro`ete Hristovim Duhom. Ali, ovaj posao je bio zapostavljen, i zato crkvama nedostaje sila. Ima mnogo rukopolo`enih propovednika koji još uvek nikada nisu pokazali pastirsku brigu nad stadom Bo`jim, koji nikada nisu brinuli za duše kao oni koji }e morati da daju odgovor. Crkva, umesto da se razvija, ostavljena je da bude slaba, zavisna, nesposobno telo. ^lanovi crkve, vaspitavani da se oslanjaju na propovedanje, malo ~ine za Hrista. Oni ne donose rodove, ve} više ja~aju u sebi~nosti i neverstvu. Oni oslanjaju svoju nadu na propovednika, zavise}i od njegovih napora da odr`i `ivom njihovu slabu veru.” Review and Herald, January 21, 1903 “Na poslu izvan propovedaonice, me|u porodicama, je mesto gde se najbogatija i najvrednija iskustva mogu ste}i, gde propovednik u~i kako da hrani stado Bo`je, daju}i svakome njegov deo hrane u pravo vereme. Ako negde postoji neki otpadnik, pastir zna kako da iznese istinu na takav na~in da ta duša bude osvedo~ena. On }e ostaviti devedeset i devet , i tra`iti izgubljenu ovcu. Ali ako pastir ne pose}uje svoje stado, on ne zna njihove potrebe, on ne zna koje istine da im iznese, niti šta je pogodno za njihov slu~aj. A ono što je va`nije od ovoga, dok propovednik pokazuje tako malo interesovanja za duše pod njegovom brigom, on ne mo`e biti primer stadu da se ljubazno i sa interesovanjem zauzimaju za druge duše. On tumara naokolo besciljno; u njegovom poslu se vidi mnogo njegovog ja, gubi vreme oko razmirica me|u ~lanovima; i zbog

9

ovakvih zanemarivanja, ~esto ~ujete, ’Ja nemam uspeha da dovodim duše u crkvu.’ Gospod ne mo`e da radi za one koji su neverni, koji zanemaruju njihovu o~iglednu obavezu, najva`niji deo pastirske du`nosti. Ako bi Gospod pokrenuo srca grešnika, i oni se obratili, ko }e stra`iti nad njima kao onaj koji }e morati da polo`i ra~un? Ko }e ih posetili? Ko }e osna`iti bolesne i oslabljene? Istina, ako se iznosi onima koji su naše vere i onima napolju, mora da bude kao što je u Isusu. Vidite s kakvom ljubavlju, ne`nim sau~eš}em i istrajnoš}u je On radio. ’Ne}e mu dosaditi, niti }e se umoriti…’ (Is. 42:4). Ovakav bi duh morao da bude me|u svim radnicima. Bolje je, mnogo bolje, imati manje propovednika, a mnogo više iskrenih, poniznih i bogobojaznih radnika. Mi smo saradnici zajedno sa Bogom. Veoma je sada va`no da ljudi budu prava vrsta radnika, jer oni oblikuju crkve da ~ine kao što propovednik ~ini; oni ose}aju da je ispravno da se malo interesuju za napredak njihove bra}e i sestara u crkvi, jer im je propovednik dao takav primer u radu. Oni mogu otvarati crkve; ali oni }e uvek biti slabi, i nesposobni, na koje se ne mo`ete osloniti. Takva vrsta posla, pored tolikih izdataka, ne}e se isplatiti.” Appeals and Suggestions to Conference Officers “Svojom mudroš}u u postupanju sa dušama, propovednik }e dati jasan dokaz o njegovoj slu`bi. On }e se upoznati sa roditeljima i decom svojih vernika, i upu}iva}e im ljebazne i iskrene re~i.” Review and Herald, January 21, 1902 “Govori jednostavno i konkretno. Neka tvoje propovedi budu kratke. Obradi nekoliko ta~aka, štede}i svoju snagu za posao od ku}e do ku}e. Propovednici suviše ~esto dr`e prili~no duge propovedi. Umovi ljudi su premoreni takvim propovedima, i istina gubi svoj uticaj na njih.” Ibid. December 29, 1904 “Pou~avaju}i iz Pisma, mole}i se u porodicama – ovo je posao evan|eliste, i ovaj posao treba da bude pomešan sa propovedanjem. Ako se ovo izostavi, propovedanje }e biti, u velikoj meri, promašaj. Pribli`i se narodu li~nim naporima. U~i ih da Bo`ja ljubav mora da do|e u svetinju doma}eg `ivota.” Ibid. “Propovednik mora da poseti svaku porodicu, ne samo kao gost da u`iva u njihovom gostoprimstvu, ve} da ispita duhovno stanje svakog ~lana porodice. Njegova osobna duša mora biti ispunjena ljubavlju Bo`jom; a onda prijatnom u~tivoš}u, on mo`e prona}i put do srca svih, i uspešno raditi za roditelje i decu. On treba da seje seme istine pored svake vode. Neka se potrudi da odr`i crkvu `ivom u~e}i njene vernike kako da rade s njim za obra}enje grešnika. Ovo je prava veština; a rezultat }e biti mnogo bolji nego da se trudi da posao uradi sam.” Ibid. April 23, 1908 „Ovako nemaran, opu{ten i polovi~an na~in rada nije po volji Bogu. Neki od propovednika rado dr`e propovedi jer im je to prijatan i ralativno lak zadatak;

ali nijednog propovednika ne treba ocenjivati prema njegovim govorni~kim sposobnostima. Te`i deo njegovog zadatka po~inje tek onda kada on napusti propovedaonicu da bi zalivao posejano seme.” Testimonies, vol. 5, 255 „Do srca ljudi najlak{e se dopire upravo putem me|usobnog dru`enja. Me|utim, mnogi propovednici izbegavaju posete kao du`nosti koje se pla{e, jer u sebi nisu razvili vrlinu dru{tvenosti ni onu ljubaznost u opho|enju kojom se pridobija srce. Veoma je va`no da pastor {to vi{e dolazi u dodir sa onima koji su povereni njegovoj brizi - da se upozna sa razli~ito{}u ljudske prirode, da lak{e shvati njihov na~in razmi{ljanja, da svoje pouke prilagodi intelektualnom poimanju svojih slu{alaca, kako bi i sam nau~io da pravu bratsku ljubav imaju samo oni koji pomno prou~avaju prirodu drugih i njihove potrebe.” Ibid. vol. 4, 266, 267 „Kada idu u posete od ku}e do ku}e oni ne smeju da zanemare du`nost pastira. Oni treba da se li~no upoznaju sa svakim ~lanom porodice, kako bi svoj na~in rada i opho|enja mogli da prilagode duhovnim potrebama svakog pojedinca. Kada jedan propovednik koji je du`an da svetu objavljuje vest opomene, u`ivaju}i gostoprimstvo svojih prijatelja ili bra}e, zanemari pastirske du`nosti, pona{aju}i se nedoli~no i upu{taju}i se u bezna~ajne razgovore, {ale i dosetke sa mladima, i prepri~avaju}i duhovite anegdote da bi izazvao smeh, onda on nije dostojan da bude propovednik Evan|elja.” Ibid. vol. 3, 233 “Najbolju pomo} koju propovednici mogu da daju ~lanovima naših crkava nije propovedanje, ve} planiranje posla za njih. Dajte svakome neka radi nešto za druge. Pomozite svima da uvide da su, kao primaoci blagodati Hristove, pod obavezom da rade za Njega. Neka svi budu pou~eni kako da rade. Posebno se moraju oni, koji su mladi u veri, pou~iti da postanu saradnici Bo`ji. Ako im se omogu}i da rade, malodušni }e uskoro zaboraviti na svoju malodušnost, slabi }e postati jaki, priprosti inteligentni, i svi }e biti osposobljeni da iznesu istinu kao što je u Isusu. Oni }e prona}i pouzdanog pomo}nika u Onome koji je obe}ao da }e spasiti sve koji dolaze Njemu.” Review and Herald, January 21, 1902 “Neka svaki propovednik kome su predata sveta poverenja, razmisli o veli~ini završnog Bo`jeg posla na svetu, i razmatra na~ine i sredstva, kako da se obaveza izvršenja ovog posla stavi na ve}i deo onih na kojima le`i. Stotine i hiljade koji su primili svetlost istine za ovo vreme, ali koji su još uvek besposleni na tr`nici, mogli bi biti uklju~eni u neki deo korisne slu`be za Boga.” Ibid. March 24, 1910 “Oni koji su postavljeni na odgovorne polo`aje moraju strpljivo nastojati da upoznaju druge sa svim delovima posla. Ovo }e otkriti da oni ne `ele da budu prvi, ve} da su radosni da se i drugi upoznaju sa detaljima, i da postanu efikasni kao što su i oni. Oni koji verno obavljaju svoju du`nost u ovom slu~aju,

10

ima}e, u dogledno vreme, veliki broj inteligentnih radnika koje su osposobili. Ako bi oblikovali stvari po uskogrudnim, sebe~nim shvatanjima, staja}e gotovo potpuno sami.” Ibid. December 1, 1904 Propovednikovo propovedanje – „Mladi propovednici se ne smeju ohrabrivati da propovedaju crkvama. To nije njihov posao. Oni treba da idu napolje, izvan okru`enja, preuzimaju}i posao u mestima u kojima istina još nije bila objavljena.” Australian Union Record, July 15, 1902 “Propovednik koji meša pripovetke, šale i anegdote u svoje propovedi, upotrebljava tu| oganj. Bog je uvre|en, a delo istine osramo}eno, kada se Njegovi predstavnici spuštaju koriste}i jeftine, tra~ave re~i.” Review and Herald, December, 22, 1904 “Propovednici ne bi smeli da iznose propoved za propovedi samo o doktrinarnim temama. Prakti~na pobo`nost bi morala da na|e mesto u svakoj propovedi.” Ibid. April 23, 1908 “Pokazano mi je da naši sabori treba da napreduju u interesovanjima za njih i uspehu. Dok se pribli`avamo kraju, ja sam videla da na ovim sastancima treba da bude manje propovedanja a više biblijskog prou~avanja. Treba da budu male grupe svuda po terenu, sa Biblijama u njihovim rukama, i razli~ite vo|e koje predvode ova opuštena i konverzaciona prou~avanja Pisma.” Testimonies, vol. 6, 87 “Neka ljudi koji su uklju~eni u sve~ani posao nošenja poslednje vesti svetu, obrate pa`nju na Pavlovu opomenu, ’Propovedaj re~,’ – ne nauku o frenologiji, ili proizvode ljudske špekulacije.” Review and Herald, June 13, 1893 “Ta~no je, kakogod, da nove i uzbu|uju}e teme ne treba iznositi narodu suviše opse`no. U svemu što se govori, neka istina bude prihvatljiva za srce, da svako ko sluša mo`e da razume, i da ljudi, `ene i mladi mogu postati `ivi Bogu.” Testimonies to Ministers, 258 „O, kad bi na{i propovednici vi{e razmi{ljali o Hristu raspetom na krstu Golgote, njihova bi srca bila potpuno savladana neizrecivom ljubavlju Iskupitelja, koja Ga je pokrenula na tu neizmernu i neprocenjivu `rtvu. Kad bi se na{i propovednici u teorijskom izlaganju istine vi{e zadr`avali na prakti~noj pobo`nosti, govore}i iz srca pro`etog duhom istine, videli bismo mnogo vi{e du{a okupljenih pod zastavu istine; njihova bi srca bila pokrenuta dokazima sa Hristovog krsta - Njegovom beskrajnom ljubavlju, samilo{}u i stradanjem ~oveka radi. Kad bi se uz doktrinarne predmete iznosila i ova `ivotno zna~ajna pitanja, to bi na slu{aoce delovalo veoma pozitivno. Ali srce govornika mora biti ispunjeno iskustvenom spoznajom o ljubavi Hristovoj.” Testimonies, vol. 4, 374, 375 „Posebnim proveravanjem treba utvrditi da li propovednici razumno shvataju istinu za na{e vreme da bi u svojim izlaganjima, bilo da govore o proro~anstvima ili prakti~nim poukama, delovali

povezano i ubedljivo. Ako nisu u stanju da biblijske predmete izlo`e jasno i razumljivo, onda jo{ uvek treba da budu slu{aoci i u~enici.” Ibid. 407 “Sa iskrenih usana vi biste morali udisati molitvu, da vas Bog vodi da biste svakome davali hranu na obrok, i tako vam pomogne da ne odete iznad jednostavnosti evan|elja a da se zadr`avate na omiljene predmete koji ne}e obasjati potamnelu savest, niti pokarati ljude za greh, za pravdu i za sud koji dolazi. U jasnim crtama, iznesite vašim slušaocima šta moraju ~initi da bi se spasli; vodite ih na staze istine i svetosti. Kao stado na paši, vodite ih tamo gde oni mogu da piju vodu spasenja.” Voice in Speech and Song, 341 “Kada bismo samo znali šta je pred nama, mi ne bismo bili tako spori rade}i Gospodnji posao. Postoje propovednici i radnici, koji }e predstaviti niz besmislenih la`i kao merilo istine, kao što su jevrejski rabini predstavili obi~aje ljudske kao hleb sa neba. Ovo se daje stadu Bo`jem, kao deo hrane na obrok, dok jadne ovce umiru od gladi za hlebom `ivota. ^ak i sada kao da postoji goru}a `elja da se prona|e nešto uzbu|uju}e, i da se predstavi kao novo svetlo. Tobo`e va`nim istinama, ljudi se hvataju u mre`u, nizom la`i. Ova zamišljena hrana koja se priprema za stado prouzrokova}e duhovnu sušicu, slabljenje i smrt.” Review and Herald, January 22, 1901 Evangelizam – “O kako va`an posao je pred nama! Propovednici ne bi trebalo da troše svoje vreme rade}i za one koji su ve} prihvatili istinu. Sa Hristovom ljubavlju koja gori u njihovom srcu, oni treba da po|u i zadobiju grešnike za Spasitelja. Pokraj svake vode, Bo`ji vesnici treba da seju seme istine. Mesto za mestom treba da bude pose}eno; crkva za crkvom treba da bude podignuta. Oni koji se odlu~e za istinu treba da budu organizovani u crkve, a onda propovednik treba da krene dalje u druga podjednako va`na polja.” Ibid. August 19, 1902 Govor i komunikacija – “Oni koji imaju nemarno, lakrdijaško vladanje, bilo u porodici ili u društvu, sramote njnihovog bo`anskog Gospodara. ^ak su i propovednici tako pogrešno predstavili Hrista, kada su na propovedaonici ispoljavali neke pozorišne postupke i nastrane nastupe. Ovo ne dolazi od Boga. ^udaštvo, ljudi ponekad smatraju vrlinom, ali ono ne poma`e u predstavljanju Hrista. Nemarno vladanje i bezobzirno izra`avanje mo`e da poslu`i da ugodi ljudima neprofinjenog ukusa, anegdote mogu da zabave, ali propovednik koji te`i da se nahrani takvim ukusima, slabo ceni dostojanstvo, jednostavnost, i ljupkost karaktera bo`anskog Gospodara.” Signs of the Times, October 13, 1890 “Vidim da se velika reforma mora dogoditi u propovedni~koj slu`bi pre nego što ona mo`e da bude ono što bi Bog `eleo. Propovednici na propovedaonici nemaju dozvolu da se ponašaju kao pozorišni izvo|a~i, koriste}i polo`aje i izraze sra~unate da ostave zabavan utisak. Oni nisu na propovedaonici

11

kao glumci, ve} kao u~itelji sve~anih istina. Tako|e, postoje fanati~ni propovednici, koji, pokušavaju}i da propovedaju Hrista, galame, vi~u, ska~u gore i dole, i udaraju katedru pred njima, kao da ova telesna ve`ba nešto vredi. Takvo luckasto ponašanje ne daje silu izgovorenim istinama, ve}, nasuprot, zgra`ava ljude i `ene mirnog prosu|ivanja i uzdignutih pogleda.” Review and Herald, August 8, 1878 “O kada bi oni koji objavljuju najsve~aniju vest koja je ikad data svetu, shvatili, kako mnogo je njihov uticaj oslabljen, sumnjom njihove bra}e, kada dopuštaju da gnjevne re~i iza|u s njihovih usana! Negodovanje Bo`je po~iva nad svakim koji izgovara oštre, neljubazne re~i. Ništa tako ne obes~aš}uje Gospoda Isusa kao spremnost crkvenih vernika da se uvrede kada se nešto doga|a protiv njihove volje. Obra}enje nevernika zavisi od jasno}e kojom se Hristos otkriva u `ivotu vernika. Kada su naša crca ispunjena ljubavlju i sau~eš}em, kada je naše vladanje jedan prema drugome obele`eno Hristovom ne`noš}u i u~tivoš}u, tada }e naše re~i imati silu da ubede duše.” Ibid. July 21, 1903 “Neka oni koji slu`e u re~i i nauci nastoje da se usavrše u koriš}enju jezikom. Glas je velika sila, i još uvek postoje mnogi koji nisu uve`bali svoje glasove na takav na~in da se mogu upotrebiti do njihovog najve}eg kapaciteta. Isus je naš primer. Njegov glas je bio melodi~an, i nikada nije bio povišen do krajnje napetosti dok je govorio narodu. On nije govorio tako brzo da su Njegove ra~i bile trpane jedna na drugu na takav na~in da je to stvaralo poteško}e da se razume. On je razgovetno izgovarao svaku re~, i oni koji su ~uli Njegov glas, odneli su svedo~anstvo da ’nikada ~ovek nije govorio kao ovaj ~ovek.’” Ibid. March 5, 1895 “Ne zadr`avajte se na negativnim ta~kama koja se kroz razna pitanja pojavljuju, ve} sakupljajte u vaš um jasne istine, i u~vrstite ih tamo obilnim prou~avanjem, iskrenom molitvom i posve}enjem srca.” Ibid. April 23, 1908 “Mi, tako|e, treba da budemo verni u ukoravanju nedela. Ovo Bog zahteva od svakog svog radnika. ^isto i neokaljano poverenje }e se uvek susresti sa elementima neposve}enog uverenja. Uvek }e biti onih koji, tobo`e, vrše Bo`ju slu`bu, ali koji mu ne slu`e. One, koji su zaslepljeni pogrešnim uverenjima, trebalo bi tretirati s ne`noš}u, i raditi za njih istrajno da njihovi umovi ne ostanu u zabludi. Spasonosna istina se mora ponavljati nanovo i nanovo. . . . Sotona }e sigurno upotrebiti pogrešne teorije da prevari i zbuni umove, i mi ne mo`emo pro}i pored ovih grešaka i biti bez krivice pred Bogom. Strpljivo, i u duhu krotosti i ne`nosti, ali još uvek sa ~vrstinom koja se ne mo`e pogrešno protuma~iti, mi treba da ukorimo zabludu, i da pou~avamo tobo`nje vernike da ulepšaju nauku Hrista našeg Spasitelja.“ Ibid. September 9, 1909 “Bra}o moja, nemojte zadr`avati proku{avanje istinom koje mora do}i na svaku dušu u ovo vreme,

istina, koje moraju biti praktikovane od onih koji bi `eleli da budu prihva}eni od Boga. Mi treba da dopustimo Re~i Bo`joj da do|e do svakog odre|enog delovanja, jer postoji kriza pred narodom Bo`jim.” Ibid. “Kada je Hristos `iveo na ovoj zemlji, kako bi iznena|eni bili Njegovi sledbenici, ako bi, nakon što su Ga upoznali, ~uli da je izgovorio jednu re~ nestrepljenja, jednu re~ optu`be ili nala`enje grešaka! On o~ekuje od onih koji Ga ljube i veruju u Njega, da Ga predstave u karakteru.” Paulson Collection, 16 “Mrmljanjem i prigovaranjem se otkriva da ne~ija duša nije pod upravom Duha Svetoga. Oni koji su puni mrmljanja i prigovaranja protiv Boga i njihovih bli`njih, treba da se obrate i preobraze pre nego što mogu da u|u u nebesko carstvo. Mo`da }e biti nephodno da se pe} nevolja u`ari sedam puta ja~e da bi o~istila trosku iz karaktera, da se zlato mo`e pojaviti pro~iš}eno, ugla|eno, utisnuto likom Livca.” Review and Herald, June 5, 1894 “Istina se mora izgovarati jasno, polako, mo}no, kako bi mogla da oduševi slušaoca.” Testimonies to Ministers, 257 “Posebno bi morali oni, koji su prihvatili polo`aje upravitelja ili savetnika, shvatiti da se od njih o~ekuje da u svakom pogledu budu hriš}anski d`entlmeni. Dok postupamo sa drugima, uvek treba da budemo verni i ne smemo da budemo grubi. Duše sa kojima postupamo, Gospodnje su otkupljeno vlasništvo, i mi ne smemo da dozvolimo brzim i drskim re~ima da pre|u preko naših usana.” Ibid. 262 “Govoriti iz grla, dopuštati re~ima da izlaze iz gornjih delova glasnih organa, optere}uju}i ih i nadra`uju}i ih, nije najbolji na~in da se sa~uva zdravlje ili da se poja~a efikasnost tih organa. Treba da udahnete punu koli~inu vazduha i da dopustite da optere}enje le`i na trbušne miši}e. Neka plu}a budu samo kanal, ali nemojte se oslanjati na njih da urade posao. Ako dopustite vašim re~ima da izlaze dole iz dubine, ve`baju}i trbušne miši}e, mo`ete govoriti hiljadama sa takvom lako}om kao da govorite desetorici. Neki od naših propovednika ubijaju sami sebe dugim, dosadnim molitvama i glasnim govorenjem, mada bi ni`im tonom postigli bolji utisak i sa~uvali svoju li~nu snagu. I zato, ako nastavite dalje, bez obzira na zakone `ivota i zdravlja, povode}i se prilikama momenta, nemojte onda Boga optu`ivati ako do`ivite slom. Mnogi od vas rasipate svoju snagu i vreme u dugim uvodima i izvinjavanjima pre nego otpo~nete da govorite. Umesto da se izvinjavate što se obra}ate narodu, otpo~nite vaš posao kao da Bog ima nešto za vas da im ka`ete. Neki utroše skoro pola sata izvinjavaju}i se i rasipaju}i dragoceno vreme, a kada do|u do svog predmeta, gde posebno `ele da zakucaju ta~ke istine, ljudi su ve} umorni i ne prime}uju silu re~i niti njihov uticaj. Vi biste morali da istaknete osnovne ta~ke sadašnje istine tako jasno, kao putokaze na drumovima, tako da ih ljudi mogu

12

razumeti. Tada }e oni mo}i da vide argumente koje vi `elite da predstavite i stavove koje ho}ete da poduprete.” Testimonies, vol. 2, 616 “Onaj koji nam je podario sve darove koji nas osposobljavaju da budemo saradnici Bo`ji, o~ekuje da Njegove sluge neguju svoje glasove tako da mogu govoriti i pevati na na~in koga svi mogu razumeti. Nema porebe za bu~nim pevanjem, ve} jasnom intonacijom, korektnim izgovaranjem i jasnim izra`avanjem. Neka svi uzmu vreme da neguju svoje glasove, tako da se hvala Bogu mo`e pevati u jasnim, mekim tonovima, ne sa hrapavoš}u i vrištanjem koje vre|a uho.” Testimonies, vol. 9, 144 „Neki od na{ih najtalentovanijih propovednika nanose sebi veliku {tetu svojim pogre{nim na~inom govora. Dok svoje slu{aoce pou~avaju njihovoj du`nosti da se pokoravaju moralnom Bo`jem zakonu, oni sami ne bi smeli da prestupaju Njegove zakone u pogledu zdravlja i `ivota. Propovednici za govornicom treba da stoje potpuno uspravljeni, da govore lagano, odlu~no i razgovetno, udi{u}i vazduh punim plu}ima kod svake re~enice i izgovaraju}i re~i uvek uz pomo} trbu{nih mi{i}a. Pridr`avaju}i se ovih jednostavnih pravila i pa`ljivo po{tuju}i zakone zdravlja i u svemu drugom, oni mogu da sa~uvaju svoj `ivot i da budu korisni znatno du`e nego ljudi bilo kog zanimanja.” Ibid. vol. 4, 404 „Sablazan tih o{trih, vlastoljubivih i osu|iva~kih govora pred velikim skupom, te`a je u Bo`jim o~ima nego li~no ukoravanje pojedinaca, po{to je ve}i broj pogo|enih a osuda op{tija. Uvek je lak{e dati izraza svojim ose}anjima pred nekim skupom jer su tu mnogi prisutni, nego pri}i li~no zabludelom i izneti mu otvoreno i iskreno Njegove gre{ke. Unositi u Bo`ji dom neprijateljska ose}anja prema pojedincima, poga|aju}i time pored krivca i nevine, to je na~in koji Bog ne odobrava i koji donosi vi{e {tete nego koristi. Suvi{e ~esto se na javnim skupovima izlazi sa izlaganjima koja su puna kritike i osu|ivanja. To ne podsti~e duh bratske ljubavi me|u prisutnima. Njihove misli to ne uzdi`e k nebu, niti ih ~ini duhovnijima i svetijima, nego u njihovom srcu budi samo ogor~enost i nesveta ose}anja. Po nekad su potrebna i tako stroga izlaganja koja seku i razdiru srca, da bi se ljudi probudili, uvideli opasnost i osvedo~ili se. Ali ukoliko ne nose naro~ito obele`je da su pokrenuti Svetim Duhom, takva izlaganja donose vi{e {tete nego koristi.” Ibid. vol. 3, 508 “Naši radnici treba da upotrebe najve}u mudrost, tako da ništa ne bude kazano da provocira Sotonine armije i da uzburka njegov ujedinjeni savez zla. Hristos se nije usudio, da se princu zla obrati pogrdnim optu`bama, a mo`emo li mi smatrati ispravnim da se poslu`imo takvim optu`bama koje bi pokrenule sile zla i savez ljudi ujedinjenih sa zlim duhovima? Hristos je bio jedinorodni Sin ve~noga Boga, On je bio Komandant u nebeskim dvorovima, ali se uzdr`ao da izgovori optu`bu protiv Sotone.” Testimonies to Ministers, 222

“Preklinjem vas da iskorenite iz svojih pouka svaki neodmeren izraz, sve što neuravnote`uje umove, a one koji su neiskusni zarobljava, i od kojih }e oni na~initi fanati~ne i nezrele akcije. Neophodno je za vas da negujete obazrivost u svemu što preduzimate, da ne biste nekoga skrenuli na pogrešan kolosek, i na~initi zbrku koja }e zahtevati mnogo `alosnog posla da se stvar ispravi, tako odvra}aju}i snagu i posao radnika na nešto našto ih Bog nije pozvao da rade. Jedan fanati~an potez me|u nama zatvori}e mnoga vrata protiv najzdravijih principa istine.” Ibid. 228 “Duh Sveti ne mo`e da radi sa ljudina koji vole da budu oštri i kritizerski. Takav duh je bio negovan za neke debate, i neki su razvili naviku da se sukobljavaju u debati. Bog je osramo}en u ovome. Zadr`ite natrag oštre napade; nemojte u~iti u Sotonskoj školi njegove metode ratovanja. Duh Sveti ne inspiriše re~i kritike. Vreme nevolje je pred nama, i svaka iskrena duša, koja nije imala svetlo istine, tada }e stati na stranu Hristovu. Oni koji veruju u istinu treba da se nanovo obra}aju svaki dan. Tada }e oni biti sudovi za ~ast.” Ibid. 248 Svestrano – “Neiskusnima su potrebni mudri generali koji }e ih molitvom i li~nim naporom ohrabriti i pomo}i im da postanu savršeni u Hristu Isusu, kojima ništa nedostaje. Ovo je posao koji svaki propovednik evan|elja mora nastojati da uradi, ali prema kome su neki naklonjeni da promaše.” Review and Herald, December 1, 1904 “Postoje oni koji preduzimaju suviše mnogo u svojim poslovima, i na taj na~in posti`u malo. Naši napori sada moraju biti više skoncentrisani. Svaki udarac mora da propoveda.” Ibid. December 8, 1885 “Neki od njih su suvi{e nemarni da bi ostvarili bilo kakav uspeh u poslovnom pogledu, i nedostaje im iskustvo koje bi ih preporu~ilo kao dobre hri{}ane u privatnom `ivotu; a ipak se ose}aju pozvanima da se prihvate rada koji je te`i i odgovorniji od svakog drugog posla - da uti~u na um drugih i da du{e iz zablude i greha, obra}aju istini.” Testimonies, vol. 3, 551 “Naše pravilo je, nemojte isticati ta~ke naše vere, koje se osobito razlikuju od navika i obi~aja nevernika, dok im Gospod ne pru`i zgodnu priliku da upoznaju da mi verujemo u Hrista i u Negovu preegzistenciju.” Review and Herald, April 13, 1911 “Moja duša je mnogo optere}ena, jer ja znam šta je pred nama. Svaka zamišljena prevara }e se predstaviti onima koji nemaju svakodnevnu, `ivu vezu sa Bogom. U našem poslu, nikakve jednostrane ideje se ne trebaju promovisati, sve dok se potpuno ne ispitaju o ~emu govore i ne dozna se odakle dolaze. Sotonini an|eli su mudri da u~ine zlo, i oni }e stvoriti nešto za koje }e neki tvrditi da je uznapredovano svetlo, proglasi}e ga novim i prekrasnim pojmom; i, dok u jednu ruku vest mo`e biti isina, u drugu ruku mo`e biti pomešana s ljudskim izmišljotinama i nau~avati nauke i zapovesti

13

ljudske. Ako je ikada postojalo vreme kada mi moramo da stra`imo i da se iskreno molimo, ono je sada. Mogu postojati tobo`nje stvari koje izgledaju kao dobre; me|utim, one se trebaju, uz mnogo molitve, pa`ljivo razmotriti, zato što su to posebni izumi neprijatelja, da zavede duše na stazu koja le`i tako blizu do staze istine, pa }e biti teško raspoznatljiva od staze koja vodi do svetosti i neba. Ali oko vere mo`e raspoznati da se ona razilazi od prave staze, iako skoro neprimetno. Na po~etku se za nju mo`e misliti da je ispravna, ali za kratko vreme se vidi da je veoma razli~ita od staze sigurnosti, od puta koji vodi do svetosti i neba. Bra}o moja, opominjem vas da na~inite prave staze za vaše stope, da ne bi hromi skrenuli sa puta.” Testimonies to Ministers, 229 „U kontaktu sa onima koji se jo{ uvek nalaze u zabludi, moramo ispoljavati najve}u obazrivost uz puno po{tovanje i uva`avanje njihove iskrenosti. Mi se moramo, {to je mogu}e vi{e, pribli`iti tim ljudima, i onda im svetlost i istina, koje mi posedujemo, mogu biti od neke koristi. Kako bi zadobili one koji se nalaze u tami zablude i la`nih teorija, moramo im pristupati sa najve}om obazrivo{}u, sla`u}i se savesno sa njima u svakoj ta~ki, u kojima je to mogu}e.” Testimonies, vol. 3, 462 „Propovednici treba da budu pa`ljivi ne o~ekuju}i previ{e od onih koji jo{ uvek pipaju}i tra`e put u mraku zabluda. Kad savesno u~ine svoje, oni treba da se oslone na Boga da On tajanstvenim delovanjem svog Duha uti~e na du{e koje tra`e istinu, znaju}i da }e bez toga njihovi napori ostati bezuspe{ni. U svom radu sa du{ama oni treba da budu strpljivi i mudri, imaju}i na umu svu razli~itost okolnosti i prilika koje su uticale na njihov razvoj. Isto tako treba strogo da se ~uvaju da ne bi, isti~u}i sebe, zapostavili Hrista.” Ibid. vol. 4, 262 “Propovednici ne treba da rade posao koji pripada vernicima, tako zamaraju}i sebe, a spre~avaju}i druge da urade njihov posao. Oni bi morali da u~e vernike kako da rade u crkvi i u okrugu, da grade crkve, da na~ine molitvene sastanke privla~nim, i da talentovane mlade osposobljavaju za misionare. Vernici crkve treba aktivno da sara|uju sa propovednicima, ~ine}i deo okruga njihovim misionarskim poljem. Crkve koje su slabe ili broj~ano male, treba da budu nadgledane od sestrinskih crkava oko njih.” Review and Herald, October 12, 1886 Propovednikov autoritet, uzor i poreklo – ”Mi smo Bo`ji ljudi koji dr`imo Njegove zapovesti. U toku proteklih pedeset godina, svaka vrsta jeresi nas je napadala, da zamra~i naše umove za u~enja Bo`je Re~i – posebno što se ti~e Hristove slu`be u nebeskoj svetinji, i vest sa neba za ove poslednje dane, kao što su je an|eli objavili u ~etrnaestoj glavi Otkrivenja.

Vesti svakog reda i vrste isticane su Adventistima sedmoga dana, da zauzmu mesto istine koja, ta~ka po ta~ki, je bila ispitivana i molitvom istra`ivana, i potvr|ena znacima i ~udesima Gospodnjim. Ali putokazi koji su nas na~inili ono što smo sada, treba da budu sa~uvani, i oni }e biti sa~uvani, kao što je Bog nazna~io kroz svoju Re~ i kroz svedo~anstvo Njegovog Duha. On nas poziva da se dr`imo ~vrsto, sa zahvatom vere, za temeljne principe koji su zasnovani na nepobitnom autoritetu.” Selected Messages, book 1, 208 „Poreklo od Avrama ne dokazuje se imenom ili rodoslovljem, vec srodnoš}u karaktera. Tako i apostolsko nasle|e ne po~iva na prenošenju crkvenog autoriteta, ve} na duhovnom odnosu. @ivot pokrenut apostolskim duhom, verom i u~enjem istine koju su oni iznosili, pravi je dokaz apostolskog nasle|a. To je ono što ljude ~ini naslednicima prvih u~itelja evan|elja.” The Desire of Ages, 467 “Posao propovedanja evan|elja nije obi~an posao. Hristos je odsutan jedino iz vida oka, ali On je tako stvarno prisutan svojim Duhom sada, kao kada je bio li~no prisutan na zemlji. Vreme koje je proteklo od Njegovog uznesenja nije donelo nikakve smetnje ispunjavanju Njegovog obe}anja dok je odlazio, ’Gle, ja sam s vama uvek, ~ak do kraja sveta.’ Bog je pribavio svetlo i istinu za ovaj svet i predao ga vernim ljudima da ga ~uvaju, koji su u nasle|e predali to drugima kroz sve generacije, sve do sadašnjeg vremena. Ovi ljudi su dobijali njihov autoritet u neprekidnoj vezi od prvih u~itelja vere. Hristos ostaje pravi sveštenik svoje crkve, ali On prenosi svoju silu na svoje podpastire, na Njegove izabrane propovednike, koji imaju bogatstvo Njegove milosti u zemljanim sudovima. Bog nadgleda poslove Njegovih slugu, i oni su postavljeni za Njegov posao bo`anskim nameštenjem.” Signs of the Times, April 7, 1890 “Propovednik Evan|elja ne sme da gospodari nad onima koji predstavljaju Bo`je nasle|e: nego da u smernosti duha, u strpljenju i dugom podno{enju, opominje, ukorava i bodri, u~e}i sa velikim razumevanjem.” Testimonies, vol. 3, 229

14

^arls Fi~
Jedno pismo upu}eno Vilijamu Mileru, pisano marta 1838 u Bostonu, glasilo je ovako: “Ja sam za vas neznanac, ali verujem da kroz izobilnu Bo`ju blagodat, nisam neznanac Isusu Hristu, kome slu`ite. Ja sam propovednik Kongregacionalne crkve u ovom gradu. Pre nekoliko sedmica, dospela su mi u ruke va{a u~enja. Seo sam da ~itam rad, ne znaju}i ni{ta o pogledima koje sadr`i. Prou~avao sam sa izuzetnim interesom, kakvim nisam imao ni za koju knjigu, osim za Bibliju. Uporedio sam to delo sa Pismom i istorijom i nisam na{ao ni{ta na ~emu bih zasnovao ijednu sumnju u pogledu ispravnosti va{ih pogleda.” Bilo je to pismo koje je potpisao ^arls Fi~. “Fi~ se dva puta priklju~ivao Adventnom pokretu. Godine 1838, on je bio jedan od prvih propovednika koji je javno prihvatio Milerovo tuma~enje proro~anstava; me|utim, kada je primetio da otpor vernika u njegovoj crkvi u Bostonu raste i dovodi u pitanje njegov opstanak u njegovoj omiljenoj crkvi, povukao se. Kratko nakon toga, kada se preselio u novu parohiju, u Nju D`ersi, prona{ao je Isusa kao stvarnog, li~nog Spasitelja. Tada je rado `rtvovao svoju crkvu kako bi doneo radosnu vest o Hristu i Njegovoj pravednosti mnogim mesnim crkvama. Iz srda~nih pisama koja je za vreme putovanja pisao svojoj supruzi, mo`e se dobiti uvid u to, kako je njegova ljubav prema ljudima bila prirodno udru`ena s ljubavlju prema Isusu.” (Maxwell, Tell it to the world, 34) Iz rubrike “Novosti” u ~asopisu “Znaci vremena”, pred kraj 1841 godine, ~itamo kratak zapis o ^arlsu Fi~u: “Ovaj dragi brat u potpunosti je prihvatio veru u Drugi dolazak.” (Signs of the Times, December 15, 1841, page 141) Kao ~ovek dobrog srca, stekao je odlu~an stav u vezi goru}eg pitanja tog vremena u Sjedinjenim ameri~kim Dr`avama, a to je bilo pitanje ropstva. O tome, on pi{e: “Svaki ~ovek ima jezik, i mo`e ga koristiti; ima uticaj, i mo`e ga sprovoditi, ima moralnu snagu i mo`e je upotrebiti. Ustanite, prijatelji moji, i izvr{ite svoju du`nost, izbavite plen iz ruku tla~itelja, da oganj Bo`jeg gneva ne bi pao na vas.” (The Prophetic Faith of Our Fathers, 534) Njegovi verski stavovi sazrevali su prirodno i u svoje vreme. Nakon {to je isprva povukao svoje pozitivne stavove o Milerovim pogledima, ~ine}i to pod uticajem Propovedni~kog Udru`enja, seme istine, koje je posejano u njemu, ipak je po~elo da sazreva, i plod se nije mogao sakriti. Misao o neophodnoj svetosti `ivota, i Bo`joj sili koja osposobljava ~oveka za delo posve}enja, podstakla ga je da napi{e knji`icu “Views of Sanctification” (“Misli o posve}enju”). U~inio je to 1839, dok je slu`io kao propovednik prezbiterijanske crkve u Njuvarku. Stavovi koje je izneo u knjizi bili su predmet diskusije propovedni~kog odbora koji je objavio da su njegova gledi{ta “opasna” i pozvali su ga da ih vi{e ne propoveda. Fi~ je odgovorio: “Ne mogu se pokoriti va{oj odluci”, navode}i svoje razloge. Veliko ohrabrenje da se priklju~i Adventnom pokretu, ^arls Fi~ je dobio od Josije Li~a. Svojim re~ima, Fi~ ovako opisuje svoje tada{nje iskustvo: “Po{ao sam kod Gospoda; ~itao sam Bibliju, i sva dela do kojih sam mogao da do|em. Prikupio sam sve dokaze do kojih sam mogao da do|em; a tada sam sa postom i molitvom izneo i sebe i njih pred Gospoda, sa jedinom `eljom da me blagosloveni Duh vodi u svaku istinu. Ose}ao sam da nemam svoju volju, i `eleo sam samo da znam volju moga Spasitelja. Svetlost se prolamala kroz moj um, zrak za zrakom, i sve vi{e i vi{e sam se nalazio u polo`aju gde nisam mogao da se oduprem uverenju da je to zaista istina, i da

15

je dolazak blagoslovenog Spasitelja kod vrata.” Ibid. 537. Kada je doneo svoju odluku, Fi~ je anga`ovao svu svoju snagu u objavljivanju adventne vesti. Video je da mu se vrata {iroko otvaraju u svakom pravcu, ~im se pridru`io Mileru, Li~u, uskoro i Hajmsu, sa Adventnim propovednicima ~iji se broj stalno pove}avao. O tome on govori: “I sada, ~im sam postao spreman da se zauzmem za propovedanje Drugog dolaska, vrata ispred mene su se silno otvorila, i slede}ih osam meseci nisam mogao da odgovorim ni na pola poziva koje sam primio.Gde god da sam bio, Bog je bio sa mnom. Od prvog decembra pro{le godine, svaki dan sam propovedao, i pored toga jo{ {ezdeset puta…. Gde god sam bio, propovedao sam o svetosti. Moja uobi~ajna praksa bila je da popodne govorim o svetosti, a uve~e o drugom dolasku. Video sam verne ljude posve}ene, a gre{nike kako idu ka Hristu.” Ibid. ^arls Fi~ je dao jedan od najve}ih doprinosa {irenju Adventne vesti, time {to je zajedno sa Apolo Hejlom, 1842, sastavio takozvanu proro~ku kartu “1843”. On je predstavio svoju kartu na Generalnoj konferenciji koja je odr`ana u Bostonu, maja 1842, na kojoj je predsedavao D`ozef Bejts. Postavljeni su planovi da se poruka Pono}nog pokli~a propoveda jo{ mo}nije, pa je u skladu sa time nalo`eno da se od{tampa tri stotine primeraka ove proro~ke karte, koja je bila izvrsno pomo}no sredstvo u predstavljanju proro~anstava iz knjige proroka Danila i Otkrivenja. “U prole}e 1843 godine, Fi~ je propovedao propoved pod naslovom, ’Iza|ite iz nje narode moj’. Smatrao je da Vavilon vi{e nije ograni~en na Rimokatoli~ku crkvu, kao {to se mislilo u vreme Protestantske reformacije, ve} je u to uklju~io i veliko telo Protestantskog hri{}anstva. Dr`ao se stava da su zbog odbacivanja Adventnog svetla, obe grane hri{}anstva pale od visokog zvanja ~istog hri{}anstva.” Ibid. 544. “Ali Fi~u ve} vi{e nije ostalo mnogo od `ivota i rada. Nalazio se u Bufalu, dr`ava Nju Jork, Oktobra 1844, kada je velika grupa novih vernika tra`ila kr{tenje. Neki drugi se jo{ nisu u potpunosti odlu~ili. 16

Izvr{ene su pripreme, i grupa koja se pripremila po{la je sa njime na obalu jezera, i bili su kr{teni na prohladnom jesenjem vremenu. Duvao je hladan vetar dok je Fi~ u svojoj mokroj ode}i po{ao ku}i, jer u ono vreme nisu koristili kr{teni~ku ode}u ili nepromo~ivu obu}u za kr{tenje. Me|utim, ba{ tada, on se susreo sa drugom grupom ljudi zakasnelih kandidata na putu ka jezeru, koji su zatra`ili da budu kr{teni. Iako mu je bilo hladno, Fi~ je po{ao sa njima, i uronio ih u vodu. A zatim je do{la jo{ jedna zakasnela tre}a grupa koja je kona~no donela svoju odluku. Na njihovu molbu on se vratio po drugi put, i tako|e i njih krstio. Ali, Fi~ je ve} bio ozbiljno prehla|en. Bolestan, usled posledica dugotrajnog izlaganja, on je ipak proputovao nekoliko milja slede}eg dana na hladnom vetru da bude na jo{ jednom sastanku. To je ipak bilo previ{e za njega, i on je pao pod udarcem fatalne bolesti, a bez sumnje radilo se o zapaljenju plu}a, koja je ubrzo prouzrokovala njegovu smrt sa svojih trideset devet godina. Njegove poslednje pobedni~ke re~i, izgovorene ~etrnaestog oktobra, malo pre o~ekivanog vremena, bile su, ’Verujem u Bo`ja obe}anja’. Sa sigurno{}u se mo`e re}i da ni jedan adventisti~ki propovednik nije bio vi{e voljen od ^arlsa Fi~a. Hrabar i spretan, spreman da pomogne i pun nade, tuma~io je Bo`ju ljubav u re~ima i delima, u svetlu Drugog dolaska hiljadama kojima je slu`io.” Ibid. 545. U knjizi “Rani spisi”, nalazimo da se ^arls Fi~, u jednoj viziji, spominje me|u spasenima. “Svi dolazimo pod drvo `ivota i sedamo osmatraju}i veli~anstvenost okoline. Prilaze nam bra}a Fi~ i [tokman, koji su ranije propovedali evan|elje o carstvu i koje je Bog polo`io u grob, da bi ih spasao, i pitaju nas {ta smo sve pre`iveli dok su oni spavali. Mi poku{avamo da se prisetimo najve}ih isku{enja, ali ona izgledaju tako sitna i bezna~ajna u pore|enju sa daleko prete`nijom, ve~nom slavom koja nas okru`uje da o tome uop{te nije vredno govoriti, i svi u glas kli~emo: ’Aliluja, nebo je dovoljno jeftino!’ Na{i prsti se doti~u `ica zlatnih harfi i nebeski svod odjekuje od njihovog zvuka.” EW, 17.

Vladanje apetitom
nalivene namirnice, slatki{e i gurmanske specijalitete, koje se neretko na|u na meniju. Istina je da su mnoga deca osposobljena svojom telesnom gra|om da `ive i naizgled napreduju uprkos dijeteti~kim gre{kama, ali je celovitost organa za varenja o{te}ena, kazna za to }e biti pla}ena kasnije tokom `ivota. Neka se potrebe de~ijeg tela zadovoljavaju bez dobavljanja hrane koja zadovoljava „telesne `elje”. Na~inite njihovu svakodnevnu ishranu toliko ukusnom, zdravom i zadovoljavaju}om, da se ne bi stvorila nikakva `elja za onim {to je nezdravo. Deca nisu sklona da tra`e neodgovaraju}u hranu, ukoliko apetit za takvim namirnicama nije razvijen njihovom upotrebom. U~ite ih da ova na{a tela, koja su stvorena tako ~udesno i predivno, predstavljaju stani{te du{e; da su nam tela samo pozajmljena od Tvorca; da ako se staramo za njih po Njegovom planu, koriste}i svaki ud na{eg tela Njemu na slavu i ~ast, telo }e nas slu`iti dok god je to potrebno. Poka`ite im da je svrha hrane ta, da obezbedi odgovaraju}i materijal za obnovu i izgradnju ove naseobine zvane telo, i da je zbog svoje dobrote prema nama, na{ dragi Otac u~inio da se to delo obavlja sa zadovoljstvom dobrog ukusa, ali da to zadovoljstvo ne sme stajati kao najva`nija stvar. Prava svrha hrane treba uvek da bude ta, da na{a tela u~ini zdravim i jakim, kako bi time bolje proslavili na{eg Tvorca. Najjednostavnija zdrava hrana, dobro skuvana, i razli~ita svakog dana, treba da bude pravilo. U ovome dete treba da u`iva sa istim onim jednostavnim poletom sa kojim gasi `e| na hladnom potoku, ili dok di{e zdrav vazduh neba, `ure}i kroz vrata napolje, sa srcem ispunjenim zahvalno{}u Darodavcu ovih blagoslova. Prilikom poslu`ivanja hrane, treba obratiti pa`nju da hrana ne bude jedina stvar koja privla~i pa`nju. Neophodno je puno vedrog, dobrog razgovora. Razgovor za stolom, 17

Kako dete raste, mora se uzimati u obzir ne samo u~estalost obroka i koli~ina hrane, nego se mora povesti ra~una i o karakteru hrane kao va`noj stvari. Smatra se da upotreba ~vrste hrane i obroka sa stola nije dozvoljena sve dok dete ne dobije ve}inu prvih zuba. A zatim, ne sme se pretpostavljati da dete mo`e da se slu`i svakom vrstom hrane, samo zato {to su mu izrasli zubi. Veoma je ~est slu~aj da majke dozvoljavaju mali{anima da sede za porodi~nim stolom, i da se slu`e svakom pojedinosti koja je na meniju, gledaju}i na njih kao na ljude koji imaju varenje odraslog ~oveka, dok njima nedostaje kapacitet da bi se izlo`ili tolikoj koli~ini hrane kao i stariji ~lanovi doma}instva. Sistem za varenje kod deteta toliko se razlikuje od onog koji ima odrastao ~ovek po svojoj anatomskoj strukturi, kao i karakteru i koli~ini teku}ine za varenje, da ni u kom slu~aju nije ispravno dozvoliti detetu da jede od svake zdrave hrane koji zdrav stomak odraslog ~oveka mo`e koristiti bez problema. A da ne spominjemo bogate i

ukoliko se ispravno vodi, mo`e slu`iti kao najefikasnije sredstvo u vaspitanju dece da je svrha jedenja ne samo zadovoljavanje ukusa, nego zadobijanje snage za rad, i razli~ite `ivotne du`nosti. Ako se od svih porodi~nih okupljanja, okupljanje oko stola napravi da bude najpromi{ljenije i najugodnije, i u kojem i deca mogu da u~estvuju, ono }e biti pozdravljeno sa zadovoljstvom zbog dru{tvenih zadovoljstava koje pru`a, dok }e samo jedenje poprimiti drugorazredni zna~aj. Prednosti koje }e se posti}i su mnoge. Ne samo {to }e pitanje apetita biti podre|eno, ve} }e ono dodeliti i vreme varenju; tako|e, ako je dobro isplaniran, razgovor za stolom mo`e biti izvanredno sredstvo za stimulaciju misli i sposobnosti govora kod dece. O~igledno je da }e biti potrebno onemogu}iti da sva ta hrana sa stola predstavlja temu razgovora, ~ime bi se samo naglasilo zadovoljstvo ukusa. Uskra}ivanje omiljenog jela kao kazne za neki prekr{aj je sredstvo koje }e staviti naglasak na ljubav prema jelu u de~ijem umu. Ako se kaznom li{ava jela, ono }e smatrati da je to privilegija da se njime slu`i. Stoga se ~ini najmudrijim da se ne uskra}uje nikakva hrana kao sredstvo ka`njavanja, osim u slu~aju kada se radi o prekr{aju u njegovoj upotrebi. Neki roditelji imaju naviku da prilikom sedenja za stolom postavljaju pitanje o izboru, pitanjem, „[ta bi `eleo da jede{ ovoga jutra?”, umesto da ga poslu`e porcijom one hrane koja odgovara njegovim potrebama. Postavljanje takvog pitanja, slobodan izbor onog jela koje mu najvi{e prija, predstavlja najja~i elemanat u guranju vaspitanja nizbrdo prema zadovoljenju senzualnosti. Dete sa kojim se postupa na takav na~in, smatra}e da mora imati ono {to mu se svi|a, bilo da je dobro za njega, ili ne. Ono }e vrednovati svoje potrebe po ukusu jela. Ono mo`e izbrati od namirnica dovoljnu koli~inu da napuni svoj stomak, i tako utoli svoju glad, ali mo`e biti da njegov izbor ne}e uklju~iti ni jedno jedino jelo koje pospe{uje rast i obnovu tela. Nesumnjivo, to {to se deci svi|a ili ne svi|a neka hrana, ~esto ima svoje fiziolo{ko upori{te, i tom pitanju treba se posvetiti pa`nja. To zna~i da dete ne bi trebalo

prisiljavati da jede obrok kojeg se gnu{a, dok je dostupna neka druga hrana koja mo`e da do|e na njeno mesto, kada se radi o nutritivnoj vrednosti. U drugu ruku, }udljivost treba obeshrabrivati a de~ije predrasude ne treba bezuslovno slu{ati. Du`nost je roditelja da razumeju svrhu i svojstva hrane, i da vaspitaju svoju decu da uzimaju od onoga {to najbolje koristi odr`avanju celog bi}a u savr{enom zdravlju. ^ulo ukusa nam je dato da bismo bili u stanju da razlikujemo zdravu od nezdrave hrane, i kao pomo} za dobru probavu. Kada se ~ulo ukusa odvoji od svoje prirodne i fiziolo{ke svrhe, ono postaje izvor neda}a. Prirodan, neiskvaren ukus zdravog deteta, navodi}e ga da sa sla{}u jede ono {to je najbolje za njega. Apetit deteta mo`e da se vaspita da u`iva u svojoj zdravoj hrani, ako su roditelji verni svojoj du`nosti. U pogledu svih ovih ~injenica, kako je velika rodieljska du`nost! I kako je predivna privilegija zatvoriti put isku{enju, i izgraditi bedeme protiv zla, uspostavljanjem ispravnih navika u jelu i pi}u, koje su pod upravom stvarnih `ivotnih potreba. Dobri maniri za stolom, imaju svoj veliki uticaj i na karakter. Jedan razuman pisac ka`e: „Dobri maniri su jedna vrsta vladanja sobom, koja je u funkciji da dr`i telo pokorenim, i da zadr`ava tendenciju da se hrani daje senzualan zna~aj. @ivotinje nemaju manire, a najuzvi{eniji dar posedovanja manira omogu}uje ~oveku da se ~uva sirovosti i niskosti u koju bi njegova `ivotinjska priroda hitala. Na ovaj na~in, dobri maniri predstavljaju i prvi stepen religije u odr`avanju tela. Ako je dete nau~eno da se pa`ljivo odnosi prema hrani; ako je pokorno svojim vaspita~ima i starijima; ako se suprotstavlja `urbi i pohlepi; u prikladnom polo`aju i ispravnoj upotrebi pribora za jelo; u ograni~avanju svojih `elja u ishrani; i u dobrovoljnom pokoravanju ograni~enjima, kada su ograni~enja neophodna za njegovo dobro, ono ne}e biti ~ulno ili telesno, ve} }e njegov um suvereno vladati telom. Hri{}ansko vaspitanje, koje ne obra}a pa`nju na manire, nije ni{ta drugo nego vaspitavanje varvara i divljaka.”

18

Zlato ljudskog karaktera
Bog radi kroz odre|ena sredstva kao {to su isku{enja, prou~avanje Njegove re~i, i kroz prou~avanje karaktera Njegovog Sina Isusa Hrista da pro~isti zlato karaktera: “Velikom o{tricom istine, mi smo odvojeni od ovog sveta. Negativne crte svog karaktera mi sami ~esto nismo u mogu}nosti da uvidimo, dok ih drugi zapa`aju veoma jasno. Me|utim, vreme i okolnosti }e sigurno pokazati kakvi smo i izne}e na svetlost zlato karaktera ili }e, pak, razotkriti bezvredni metal i trosku. Ljudima nije dano da ~itaju srce niti mogu da znaju i vide kakvi smo, sve dok nas Bog ne okuša u u`arenoj pe}i nevolje. Svaka ne~ista misao, svaki pogre{an postupak, otkriva po neki nedostatak u karakteru. Ove grubosti moraju biti odstranjene primenom dleta i ~eki}a u velikoj Bo`joj radionici, i tako milo{}u Bo`jom moramo biti pripremljeni da bi zauzeli odgovaraju}e mesto u veli~anstvenom Bo`jem hramu. Ovu bra}u Bog mo`e u~initi dragocenijima od zlata ofirskoga, ukoliko budu spremni da se predaju u Njegove svemo}ne ruke. Oni treba da budu odlu~ni u nastojanju da svaku svoju sposobnost i svaku mogu}nost koja im se pru`i iskoriste na najplemenitiji na~in. Re~ Bo`ja treba da bude predmet njihovog stalnog prou~avanja i njihov kriterijum u odlu~ivanju {ta je najbolje u svakom slu~aju. Hristov besprekorni karakter, kako je izlo`eno u evan|elju, oni treba da prou~avaju sa najdubljim interesovanjem.” 4T, 540-541 „Ali On zna put moj; kad me okuša, iza}i }u kao zlato.” Jov 23:10 „Dobro mi je što stradam, da se nau~im naredbama Tvojim. Miliji mi je zakon usta Tvojih nego hiljade zlata i srebra.” Psalam 119:71.72 Kada Hristos vr{i delo pro~i}avanja zlata karaktektera, On posmatra, ~ekaju}i da vidi kada }e se posti}i savr{entsvo ili ~istota. „Topionica je za srebro i pe} za zlato, a srca iskušava Gospod.” Pri~e 17:3 „Kada ste u nevolji, setite se da je vera oku{ana u ognju isku{enja dragocenija od zlata oku{anog ognjem. Setite se da postoji Neko ko posmatra svaki pokret da bi video kada }e poslednji komadi} troske spasti sa va{eg karaktera. Tada postajete dragoceniji od zlata Ofirskog. Sakrivaju}i se sa Hristom u Bogu, pali ~ovek posti`e stanje ~istote.” Sermons and Talks, vol. 22, 175. Samo Onaj koji pre~i{}uje zna kada je zlato ljudskog karaktera u potpunosti pre~i{}eno. ^ak i za vreme muke Jakovljeve, sveti ne}e sasvim sigurno znati da su spaseni, dok ne budu razumeli Bo`ji glas koji im objavljuje dan i ~as Hristovogo dolaska (Rani spisi, 14-15 orig.) Iako je sva troska odstranjena iz njihovog karaktera, i one nose na svojim ~elima pe~at Boga `ivoga, oni su i dalje u strahu da }e ih neki nedostatak karaktera voditi u greh, ~ime bi obes~astili Boga. „Iako }e Bo`ji narod biti okru`en neprijateljima, koji }e raditi na njegovoj propasti, ipak strah koji on podnosi, nije strah od progonstva zbog istine; ve} se boji da se nije pokajao za svaki greh i da zbog neke svoje greške ne}e do`iveti ispunjenje Spasiteljevog obe}anja da }e ga sa~uvati od ~asa iskušenja, koji }e do}i na sav vasioni svet.’ Kada bi pouzdano znali da su im gresi oprošteni, ne bi se plašili od mu~enja i smrti; ali ako budu nedostojni i izgube svoj `ivot zbog neke greške u svom karakteru, onda }e Gospodnje sveto ime biti osramo}eno.” GC 619. Na{e dugotrajno, mlako Laodikejsko stanje je zaista ozbiljno. Me|utim, poruka Vernog Svedoka je puna nade. Sve do vremena zavr{etka probe, crkva jo{ uvek mo`e da kupi zlato karaktera, vere i ljubavi. „Verni Svedok... ka`e, ’ Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vru}. O da si studen ili vru}! Tako,

19

budu}i mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbljuva}u te iz usta svojih. Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesre}an, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.’ Otkrivenje 3:15-17. Pa ipak, stanje onih koji su ukoreni nije beznade`no; ono ne nadma{uje silu velikog Posrednika. On ka`e: ’Savetujem te da kupiš u mene zlato `e`eno u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obu~eš, i da se ne poka`e sramota golotinje tvoje; i masti o~nom poma`i o~i svoje da vidiš.’ (stih 18).... Savet vernog Svedoka ne predstavlja one koji su mlaki kao beznade`ne slu~ajeve. Jo{ uvek postoji {ansa da se njihovo stanje isceli, i Laodikijska poruka je puna ohrabrenja; jer unaza|ena crkva jo{ uvek mo`e da kupi zlato vere i ljubavi, jo{ uvek mo`e da ima bele haljine Hristove pravednosti, da se ne vidi sramota njene golotinje. ^istota srca, ~istota pobuda, jo{ uvek mo`e odlikovati one koji su sa pola srca, i koji slu`e i Bogu i mamonu. Oni jo{ uvek mogu da operu svoje haljine karaktera i da ih ubele u Jagnjetovoj krvi.” Review and Herald, August 28, 1894 Izgradnja karaktera je delo za ve~nost, ono odlu~uje na{u sudbinu. „^ovek je pozvan da sara|uje sa Bogom. Dan za danom, on mora obratiti pa`nju kako se vr{i njegovo delo izgradnje karaktera; jer to delo treba da ostane ne samo za vreme, ve} za ve~nost.” Sings of the Times, August 26, 1897. „@etva `ivota je karakter, i on odre|uje sudbinu, i za ovaj `ivot i za `ivot koji dolazi.” Child Guidance, 162. Hristos predstavlja lestve spasenja. Njegove vrline treba da se reprodukuju u karakteru spasenih. „Hristos, koji povezuje zemlju sa nebom predstavlja lestve. Njene osnove su ~vrsto postavljene na zemlju Njegovom ljudskom prirodom. Vrhovi dosti`u do Bo`jeg prestola u Njegovoj bo`anskoj prirodi. Hristova ljudska priroda obuhvata pali ljudski rod, dok se Njegova bo`anska priroda dr`i Bo`jeg prestola. Mi se spasavamo uspinju}i se pre~agu za pre~agom tim lestvama, ugledaju}i se na Hrista, dr`e}i se Hrista, penju}i se korak po korak do Hristove visine, tako da nam On postaje mudrost, pravda, posve}enje, i iskupljenje. Vera, vrlina, znanje, uzdr`anje, strpljenje, pobo`nost, bratska ljubaznost, i ljubav –

to su stepenice ovih lestava. U hri{}anskom karakteru treba da se ispolje sve ove vrline i ’~ine}i ovo ne}ete pogrešiti nikad; jer vam se tako obilno dopusti ulazak u ve~no carstvo Gospoda našeg i spasa Isusa Hrista.’” 6T, 147. Samo karakter koji se mo`e uporediti sa zlatom od dvadeset ~etiri karata, mo`e se smatrati zlatnikom vrednim neba. „Karakter oblikovan po bo`anskom uzoru je jedino blago koje mo`emo poneti sa ovoga sveta u onaj budu}i. Oni koji su pokorni Hristovim savetima na ovom svetu, pone}e sa sobom svako bo`ansko dostignu}e u nebeske stanove. A na nebu }emo se neprestano pobolj{avati. Koliko je onda va`an razvoj karaktera u ovom `ivotu!” CG, 161 Zlato usavr{enog ljudskog karaktera je veoma cenjeno u Bo`jim o~ima. „Bo`ji Sin je si{ao na ovu zemlju kako bi u Njemu ljudi i `ene mogli imati predstavu savr{enog karaktera, jedinog koji je prihvatljiv Bogu. Kroz Hristovu blagodat, svaka potreba je zadovoljena za spasenje ljudske porodice. Sva dela onih koji tvrde da su hri{}ani mogu biti ~ista kao i Hristova dela. A du{a koja prihvata vrline Hristovog karaktera i koja prisvaja zasluge Njegovog `ivota je dragocena u Bo`jim o~ima kao i Njegov voljeni Sin. Iskrena i neiskvarena vera Njemu je vredna kao zlato, tamjan i smirna – {to su bili darovi mudraca Detetu u Vitlejemu, a dokaz njihove vere u Njega kao obe}anog Mesije.” CPTS, 60 „^injenicu, da je zakon svet, pravedan i dobar, treba posvedo~iti pred svakim narodom, jezikom i ljudima, svetovima koji nisu pali, an|elima, serafimima i heruvimima. Principi Bo`jeg zakona pokazani su u karakteru Isusa Hrista, i ko god sara|uje sa Hristom, primaju}i udela u bo`anskoj prirodi, razvi}e bo`anski karakter i posta}e ilustracija Bo`jeg zakona. Hristos u srcu dove{}e celog ~oveka, du{u, telo i duh u pokornost za poslu{anje pravednosti. Pravi Hristovi sledbenici bi}e u saglasnosti sa umom, voljom i karakterom Boga, i dalekose`ni princpi zakona bi}e otkriveni u ljudskom rodu.” RH, March 9, 1897 „Hristos `eljno o~ekuje da bude otkriven u svojoj crkvi. Kada se Hristov karakter bude savr{eno ispoljio u Njegovom narodu, tada }e On do}i da ih prizna kao svoje.“ COL, 69

20