You are on page 1of 34

Sadržaj

GNUzilla
GNUzilla Magazin za popularizaciju
Decembar 2005 Slobodnog softvera, GNU, Linux i
*BSD operativnih sistema
Uvodna reč: ...............................................................3
Vesti..........................................................................4 Kolegijum
Ivan Jelić
Ivan Čukić
Distribucije Marko Milenović
Mandriva 2006..........................................................6 Petar Živanić
Aleksandar Urošević

Softver Saradnici
Nenad Trajković
Bryce Harrington govori za GNUzillu..........................9
Slađan Milošević
Inkscape 0.43............................................................13
Download.................................................................19 Slog i tehnička obrada
Ivan Jelić

Radionica Priređivač
Mreža za Slobodan Softver
Iptables....................................................................21
http://www.fsn.org.yu
Pravljenje portova za FreeBSD..................................25
AJAX.......................................................................28 URL adresa
CMS II deo...............................................................31 http://gnuzilla.fsn.org.yu

Kontakt adresa
gnuzilla.kontakt@gmail.com

IRC kontakt
#gnuzilla na irc.freenode.org

Sav materijal u ovom časopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.

2 / GNUzilla / Decembar 2005


Uvodna reč

Odbrojavanje počinje NAGRADNA IGRA


Pošaljite na našu adresu kontakt
email, podatke i odgovor na pita-
PRVI BROJ GNUZILLE POJAVIO SE NA INTERNETU 30. nje:
DECEMBRA PROŠLE GODINE. OSTALO JE MANJE OD MESEC
DANA DO PRVOG ROĐENDANA, A PRED VAMA SE NALAZI Kog datuma je objavlje-
JUBILARNI DVANAESTI BROJ. no prvo izdanje časopisa
GNUzilla?
Iako će pravo slavlje uslediti dan pre nove godine i sada imamo puno
razloga da budemo zadovoljni. Iza nas je dvanaest brojeva, puno rada i Šest najvernijih čitalaca, koji
poteškoća da celu priču održimo na nivou koji obezbeđuje kontinuitet i pošalju email sa potrebnim sa-
kvalitet. Podrška čitalaca, koja se najviše ogleda u broju preuzimanja PDF držajem do 20.decembra, očekuju
fajlova, znači puno, ali i obavezuje da GNUzilla u budućnosti bude još nagrade.
bolja, što je glavni cilj ekipe koja radi na časopisu. Iako iz broja u broj nai-
lazimo na probleme, slobodno možemo reći da će GNUzilla nastaviti pu- NAPOMENA:
tem kojim se krenula decembra prošle godine. Iz tehničkih razloga, nismo u mo-
Dvanaesti broj u prvom planu donosi priču o najnaprednijem alatu za gućnosti da nagradnu igru reali-
rad sa vektorskom grafikom na GNU/Linuxu – Inkscapeu. Pored recen- zujemo van teritorije Srbije.

Decembar 2005 / GNUzilla / 3


Vesti

Aktuelno u novembru
najboljih grafičkih alata za administraciju,
Desetogodišnjica Desetogodišnjica GIMP- Novell/SUSE-ov YaST2, prilagodi i uvrsti u neku od
a narednih verzija Debiana. Ovo parče softvera trebalo
bi da nosi naziv YaST4Debian.
GIMP, ili GNU Image Manipu- Rad na projektu je počeo ali se ne treba preterano
lation Program, je dočekao svoju nadati da će u neko skorije vreme biti i završen, jer
desetu godinu postojanja. se radi o veoma velikom poslu; ali kada bude
Ovo vredno parče softvera je završen predstavljaće još jedan korak napred u Debi-
prvi put najavio i objavio Peter Mattis, i to 21. no- anovoj borbi za pridobijanje novih korisnika.
vembra daleke 1995. godine. Od tada pa sve do da-
nas popularnost ovog programa za manipulaciju sli- Korisne adrese:
kama je u stalnom porastu, tako da se sada ni jedna http://yast4debian.alioth.debian.org/
ozbiljnija distribucija Linuxa ne može zamisliti bez http://debian.org/
njega. Pored Linuxa, autori ovog programa su omo-
gućili da on postane dostupan i za druge operativne Najzad Firefox 1.5!
sistema, tako da
GIMP možete koristiti kako na Linuxu tako i na Od 30.11.2005 godine za preu-
Macu, Windowsu, BSD-u i drugim sistemima. zimanje je dostupna nova verzi-
A činjenica da je besplatan donosi mu određenu ja Firefoxa koja se dugo očeki-
prednost koja bi mogla da ima presudnog uticaja na vala i posle tri RC verzija Fire-
sve veću popularnost GIMP-a u budućnosti. fox 1.5 je najzad dostupan za
Dakle, srećan rođendan GIMP! preuzimanje.
Što se tiče samog Firefoxa 1.5, jedno od veoma bi-
Korisne adrese: tnih novina je i automatsko ažuriranje, pomoću koga
http://www.gimp.org ćete sada moći da preuzmete najvažnije zakrpe i više
nećete morati da iznova i iznova preuzimate nove
YaST(Yet Another Setup Tool) na Debia- verzije ovog internet pretraživača. Kada se konektu-
nu jete na internetu, Firefox 1.5 će pronaći sve nove za-
Debian je ime u svetu Linuxa koje krpe i potom vas obavestit da su dostupne i spremen
se veoma poštuje i uvažava. Sama za instaliranje. Isto tako unpređeno je i blokiranje is-
reč je postala sinonim stabilne, po- kačućih prozora i mogućnost reorganizovanja karti-
uzdane, popularne i veoma raspro- ca sa stranicama pomoću nove tehnike prevlačenja.
stranjene Linux distribucije koja, po- Funkcija Live Bookmarks, Firefoxov impresivni
red toga što ima veliku bazu kori- metod za jednostavno pronalaženje i pamćenje RSS
snika, služi i za izgradnju mnogih drugih distribuci- kanal je takođe unapređen.
ja. A kada kažemo YaST, svi odmah pomislimo na Po instalaciji Firefox 1.5 (važi samo ukoliko ste
SUSE-ov alat koji omogućava da podesimo sve imali već instaliran Firefox 1.0) će detektovati sve
uređaje na računaru jednostavnim klikom miša. S vaše extenzije i teme iz predhodne verzije i proveriti
druge strane, na Debianu sva podešavanja moramo da li su kompitabilne. Ukoliko nisu proveriće preko
da obavljamo “ručno”, a u slučaju da ne znamo šta interneta da li postoje novije verzije tih programa i
treba tačno uraditi, ovo podešavanje može da se pre- nadograditi ih tako da ih možete koristiti i u Fire-
tvori u pravi košmar pogotovo kada govorimo o no- foxu 1.5, ukoliko ne nađe potrebnu nadogradnju,
vim korisnicima. blokiraće nekompitabilne extenzije i teme kako ne bi
Imajući u vidu da većina novih korisnika ne voli narušavale sam radi.
da radi preko konzole i pamti silne komande, Debia- Ako ste se kojim slučajem ponadali da je tim koji
nov tim je odlučio da jedan od najpoznatijih i možda radi Firefoxu nešto znatno unapredio u samom iz-

4 / GNUzilla / Decembar 2005


Sloboda

gled Firefoxa 1.5, bićete razočarani pošto je izgled


ostao isti. Ali svima je ovde jasno da je bitno ono šta
je ispod haube a ne kako izgleda, tako da možemo
da kažemo da je Firefox 1.5 pun pogodaka koliko će
to uzdrmati vodeći Internet Explorer ostae da se
vidi.

Korisne adrese:
www.mozilla.com
www.getfirefox.com

Decembar 2005 / GNUzilla / 5


Distribucije

DISTRIBUCIJA, KOJA JE POMENUTA U NASLOVU, VEĆ DUGO NOSI REPUTACIJU sličan Partition Magicu. Delovi insta-
SISTEMA KOJI SE PODJEDNAKO LAKO KORISTI I INSTALIRA. NISMO PROPUSTILI lacionog procesa koji prethode i slede
PRILIKU DA ISTESTIRAMO NOVO IZDANJE KOJE NOSI OZNAKU SLEDEĆE nakon ovog koraka su veoma trivijal-
KALENDARSKE GODINE, I TREBALO BI DA ZADRŽI EX MANDRAKE NA TRONU ni, jer instaler veoma dobro prepo-
PRIJATELJSKI NASTROJENIH DISTRIBUCIJA. znaje harver i konfiguriše ga, pa je u
većini slučajeva dovoljno pritisnuti
Stavili smo se u poziciju običnog smrtnika koji je samo čuo za ovu taster Next. Nakon nekoliko nextova
distribuciju i zahvaljujući svojoj brzoj internet vezi ima mogućnost sistem će se restartovati nakon čega
da preuzme CD-ove novog izdanja Mandrive. Obicnom građaninu se pred korisnikom ukazuje Mandri-
je dozvoljeno da preuzme tri diska, dok je benefit u obliku DVD-a va 2006. Mandriva se slepo drži LILO
dostupan članovima Mandriva kluba. Pošto nismo drugovi članovi, boot loadera, iako je GRUB daleko
dobili smo tri diska koji predstavljaju izdanje Free 2006. Da li je u složeniji i kvalitetniji alat ove name-
pitanju pivo ili sloboda, ostavljamo čitaocima da prosude. ne. Uistinu, i jedan i drugi omoguća-
vaju isto, sa tim što treba primetiti da
Instalacija LILO nije pronašao ni jedan operativ-
Svetla tačka ove distribucije GNU/Linux sistema je instalacioni ni sistem koji postoji na hard disku na
program koji posao obavlja na visokom nivou pružajući korisniku kom je Mandriva instalirana. Wi-
veoma udobno i prijateljski nastrojeno okruženje. Po ko zna koji put ndowsa na sistemu nije bilo, ali iz
skrećemo pažnju na particionisanje diska, pri čemu naglašavamo prethodnih iskustava sa ovom distri-
početnicima da je interfejs Mandrivinog alata za particionisanje vrlo bucijom možemo reći, da će pomenu-

6 / GNUzilla / Decembar 2005


Distribucije

ti biti prepoznat ukoliko postoji. ovaj put, pa su svi aspekti korišćenja


računara pokrtiveni kvalitetnim soft-
Lights, models, guestlist verom.
Posao testiranja distribucija može biti jako uzbudljiv. Ukoliko me- Multimedija je jedan od najjačih
sečno instalirate bar tri različite, imaćete priliku da vidite različite aduta Mandrive već duže vreme. Au-
ideje i pristupe problemima i primetite kako se isti problemi rešava- dio i video reprodukcija funkcionišu
ju na različit način. Na osnovu iskustava koje je autor teksta do sada na vrlo zavidnom nivou. Bilo da se
imao, Mandriva je definitivno šampion u klasi distribucija sa user- radi o korisnicima koji su stara škola i
friendly fancy procesom instalacije. No, kada je u pitanju radna vole audio playere koji su stari skoro
površina, za prvo mesto treba još posla. Ovo ne znači da Mandriva koliko i GNU/Linux na desktopu, ili
nije takva, ali reklo bi se da je potrebno još malo kako bi se celoku- ljubiteljima novijih aplikacija ove na-
pnom izgledu obezbedila pozicija na vrhu. Podrazumevano gra- mene, rešenje uvek postoji. XMMS,
fičko okruženje je KDE, dok je GNOME potrebno obeležiti prilikom XINE, Mplayer, amaroK, Kaffeine i
instalacije, inače ga neće biti na sistemu. KDE kao KDE, pleni funk- Totem su programi koji će zadobvo-
cionalnošću i dobrim izgledom, pa o njemu ne treba previše govori- ljiti multimedijalne sladokusce na
ti. U novom izdanju Mandrive pojavljuje se u verziji 3.4.2. Ukoliko pravi način. Muzika, DivX i DVD fil-
se prilikom instalacije odabere okruženje GNOME, instalirana ver- movi će biti uredno reprodukovani
zija biće 2.10. Zajedničke karakteristike oba okruženja su zajednička na Mandrivi, pružajući korisniku uži-
tema i modifikacija menija, koji su na ovaj način bolje organizovani. tak koji samo GNU/Linux može pri-
Po subjektivnom utisku autora desktop izgleda zaista prijatno, naj- uštiti.
pre zahvaljujući prijatnoj pozadini. Ostatak je manje više već viđena Korišćenje servisa na svetskoj mreži
stvar. je takođe lak posao, jer je Mandriva
Mandrake, pa sada i Mandriva, poznata je po vrlo odmerenom i upotpunjena širokim dijapazonom
mudrom odabiru aplikacija koje se uključuju u distribuciju. Tako je i softvera široke namene u ovoj oblasti.

Decembar 2005 / GNUzilla / 7


Distribucije

Firefox, Thunderbird, Evolution i ostali deo su standardne ponude sistem kakav se mogao očekivati.
većine distribucija, pa i Mandrive 2006, po principu provereno Instalacioni proces je zaista prijatna
dobru kombinaciju ne treba menjati. OpenOffice je prisutan u verzi- stvar i neće biti težak ni korisnicima
ji 2.0, pa je pored alata na koje smo navikli u ovom kancelarijskom koji se prvi put sreću sa instalacijom
paketu, dostupan i novi alat za rad sa bazama podataka koji može GNU/Linux operativnog sistema.
da uvozi fajlove iz MS Accessa. O ovom alatu bilo je reči u pretho- Iako su skoro sve distribucije uradile
dnom broju GNUzille. Za obradu grafike standardno su zaduženi puno na pojednostavljivanju ovog
GIMP i Inkscape. procesa, Mandriva već dugo posedu-
Ostatak aplikacija se moze instalirati sa diskova na kojima se di- je vrlo prijatan grafički identitet svog
stribucija objavljuje. Mandiriva 2006 je zasnovana na Linuxu 2.6.12, instalera koji je dobio reputaciju naj-
dok je poslove konfiguracije moguće obaviti grafički zahvaljujući lakšeg na sceni.
Mandriva Control Centru, što će manje iskusni korisnici veoma ce- Sistem vrlo dobro prepoznaje harv-
niti. der, pa je konfiguracija istog skoro
nepotrebna. Drajvera za nVidia i ATI
Mac, mac kartice nema na tri diska koja smo
Manija pretraživača polako ali sigurno zahvata GNU/Linux sce- uspeli da nabavimo, mada su oni pri-
nu. Nakon što je SuSE predstavio javnosti pretraživač Beagle, pro- sutni na DVD izdanju. DVD izdanje
grameri Mandrive nisu sedeli skrštenih ruku, pa se u verziji sistema se može nabaviti na lokalnom sajtu
2006 isporučuje program ove namene pod nazivom Kat. Kat pred- podrške za ovu distribuciju www.li-
stavlja univerzalno nuxo.org.
rešenje kada je pre- Svi korisnici
traživanje sistema Madrive mogu
u pitanju. Prilikom biti zadovoljni, jer
pokretanja Kat se ovaj sistem nasta-
smešta u sistemski vlja da bude ono
tray i nastavlja da što jeste. Novo iz-
prati šta se dešava danje nije donelo
na sistemu. Na taj skoro ništa revo-
način, Kat je uvek lucionarno, pa
spreman da odgo- korisnici drugih
vori upitima kori- distribucija vero-
snika i da na brz i vatno neće imati
komforan način razloga da proba-
pronađe ono što se ju novu Mandri-
od njega traži. vu. Ukratko, stva-
Istina je da alati za pretraživanje koji dolaze sa GNOME ili KDE ri nastavljaju da teku svojim tokom,
okruženjima nisu bas najbolje rešenje, pa alati poput Kata ili Bea- bez većih promena, dok Mandriva
glea mogu biti od pomoći korisnicima koji vode neuredan život na 2006 predstavlja prijatno osveženje
svom hard disku ili korisnicima koji imaju veliku količinu podataka korisnicima ove distribucije.
koje svakodnevno pretražuju. Posebna odlika ovih alata je mogu-
ćnost skeniranja informacija o fajlovima (ID3 tagovi ili EXIF infor- Korisne adrese:
macije na primer), na osnovu kojih je moguće pronaći fajl ne samo http://www.mandriva.com/
po imenu, nego i po karakteristici. http://www.linuxo.org/
Da li će Kat pronaći put do korisnika ostaje da se vidi. Pošto je Be-
agle razvijan na Microsoftovoj platformi, ostaje prepeoruka za ko- ~ Ivan Jelić
rišćenjem desktop pretraživača Kat.

Suma sumarum
Nakon nekoliko dana korišćenja Mandrive 2006 može se reći da je
Mandriva ponovo napravila dobar posao, isporučujući korisnicima

8 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

Open Source got power!


Intervju sa Bryce Harrington-om, glavnim čovekom Inkscape projekta

GNUzilla: Kada i zašto je započet razvoj Inkscape-a? to?


Bryce: Projekat Inkscape je osnovan krajem oktobra Bryce: Ne oskudevamo u novim idejama zato
2003, kao fork projekta Sodipodi. Nekolicini nas, Sodi- što postoji „lista želja” sa velikim brojem odličnih
podi osnova je odgovarala kao razvojna platforma, ali ideja i zahteva kao osnova za razvoj programa u
smo želeli da ga razvijamo koristeći mnogo otvoreniji pravom smeru. Problem je motivisati ljude da
pristup razvoju u pravcu koji je u Sodipodi-ju bio ogra- smišljaju nove mogućnosti, kojih nema u drugim
ničen. Moja objava o formiranju Inkscape-a nalazi se na programima. Jedan od primera dobre ideje je „Re-
http://wiki.inkscape.org/cgi-bin/wiki.pl?Announce- move Overlap” funkcija, koja omogućava da se
mentToSodipodi. Na našem planetoidu se nedavno objekti pomeraju sa međusobnim preklapanjem
poveo razgovor na temu istorije projekta: smanjenim na minimum. Ovo je veoma korisna
http://gould.cx/ted/blog/In_and_out_of_Sodipodi mogućnost za pravljenje šematskih prikaza i dija-
http://moonbase.rydia.net/mental/blog/life/back- grama. Takođe, ovo je odličan primer koliko ino-
from-spx.html vativnih ideja postoji u Open Source projektima.
http://www.advogato.org/person/bwh/diary.html?st Pomenuću i to, da je ova mogućnost rezultat is-
art=37 traživačkog rada Tima Dvajera sa Monash Uni-
http://moonbase.rydia.net/mental/blog/program- verziteta. Radio je u odeljenju za unificiranje do-
ming/the-fork.html kumentacije i došao je na ovu ideju u toku istraži-
vanja, što nije slučaj za postojeće komercijalne
GNUzilla: Osim Sodipodi-ja, da li ste funkcionalnost Inks- programe.
cape-a planirali i po nekim profesionalnim aplikacijama? Ipak, ljudi koji smišljaju nove mogućnosti su za-
Bryce: Da, iako nismo doslovno klonirali nijedan pro- dovoljni tek kada one nađu praktičnu primenu, a
fesionalan program za obradu grafike, kako je Inkscape Open Source alat, on
programeri Inkscape-a su pratili koje su predstavlja najbrži put da svoje ideje
sve funkcije dostupne u drugim progra- prezentuju u javnosti sa punim upo-
mima i nove funkcije zasnivali na ideja- trebnim potencijalom.
ma proisteklim iz viđenih alata. Ipak, Pošto se Inkscape razvija po tipu
programeri ne žele samo da kopiraju otvorenog razvoja, i nove verzije se
druge programe, jer žele slobodu u ispro- redovno izdaju, podesan je za njihovu
bavanju novih ideja o kojima možda raz- implementaciju, jer time dobija nove
mišljaju. mogućnosti koje nisu prisutne u dru-
Nadam se da zajednica okupljena oko gim dostupnim programima.
Inkscape-a može da ga učini odličnim Voleo bih da vidim i druge univer-
programom u svojoj branši, pa možda zitete koji će slediti praksu Monash-a
čak i kvalitetnijim u odnosu na komerci- pošto naša saradnja donosi samo po-
jalne i projekte zatvorenog tipa. zitivne rezultate za obe strane.
Bryce Harrington
Ima dosta korisnika Illustrator-a koji su Druge funkcije poput „Tile Clones”
prešli na Inkscape i žele u njemu da vide rezultat su ideja zasnovanih na samoj
opcije koje mogu da završe posao kao one u Illustrator- SVG specifikaciji; u SVG-u postoji dosta odličnih
u. Ja ipak mislim da Xara ima više uticaja na dizajn In- mogućnosti.
kscape-a, a kako je ona sada postala Open Source i ima
izraženu želju za saradnjom, moguće je ukrštanje mogu- GNUzilla: Koliko je programera do sada radilo na
ćnosti Inkscape-a i Xara-e u daljem razvoju. projektu?
Bryce: Ne postoji precizan broj programera In-
GNUzilla: Primetili smo da Inkscape sadrži neke alate po- kscape-a pošto ljudi mogu da se pridruže, uče-
put „Tile Clones” koji ne postoje u komercijalnim progra- stvuju i slobodno napuste projekat. Određeni broj
mima. Odakle Open Source programeri crpe inspiraciju za programera konstantno svake nedelje dodaje iz-

Decembar 2005 / GNUzilla / 9


Softver

mene i poboljšanja. Tokom godina kroz projekat je pro- broj korisnika bi voleo da vidi bolju podršku za
šlo gotovo hiljadu različitih ljudi koji su na određeni na- PS/EPS/PDF u Inkscape-u.
čin participirali u razvoju. Tu ne mislim samo na kôdi-
ranje već i na druge bitne poslove kao što su pisanje GNUzilla: Kao modularna platforma, Inkscape
uputstava i dokumentacije, administracija projekta, podržava proširenja (za formate datoteka) i PlugIn-
marketing, održavanje Veb sajta i drugo. ove, ali mnogi od njih zahtevaju zavisnosti (npr.
Ghostscript, Sketch, Perl, Python i druge). Da li se
GNUzilla: Kako ste došli na ideju da uputstva napravite planira interna podrška za proširenja bez potrebe za
u čistom SVG formatu tako da korisnici dok uče mogu i da zavisnostima?
vežbaju na samom uputstvu? Bryce: Mislim da ne možemo da očekujemo
Bryce: Vrlo malo dokumentacije je bilo napisano za pravo rešenje zavisnosti za proširenja. Veliki je
Sodipodi, pa je započinjanje Inkscape-a u tom pravcu problem, posebno na Windows platformi, da se
predstavljalo izazov. Složili smo se da je neophodna do- locira gde su instalirani Perl ili drugi alati, a u po-
kumentacija, ali je došlo do žučnih rasprava oko toga jedinim situacijama zavisnosti za Windows ne
koji format koristiti za njeno pisanje. HTML je predsta- postoje. Pa, ako neko ima ideju kako ovo može da
vljao dobar izbor pošto ga svako zna; GNOME koristi se prevaziđe, voleli bi da ga vidimo u Inkscape
DocBook, pa se i to nametalo kao dobar izbor. Ali čim timu da pomogne na implementaciji rešenja.
smo shvatili da će uputstva imati dosta grafike, pisanje
dokumentacije u tim formatima je postalo veoma kom- GNUzilla: Izgleda da Inkscape ne voli AI dokumen-
plikovano. Neko je odlučio da započne primer uputstva te napravljene novijim verzijama Illustrator-a. Zašto
u Inkscape-u, pošto je već poznavao rad sa njim. Prikaz je to tako?
je imao odličan izgled i svi su to prihvatili sa oduševlje- Bryce: Format datoteka Illustrator-a se prome-
njem. Lako se ažuriraju i nije potreban poseban pro- nio od verzije 7 iz formata zasnovanog na Post-
gram za njihov prikaz već se to radi u samom Inkscape- Script-u u PDF format. Pronašli smo alat za kon-
u. verziju iz Illustrator/Postscript u SVG format (na
Ipak, postoji problem u lokalizaciji SVG dokumenata, žalost ne sa doslovnim rezultatom) ali ne možemo
pa je kasnije promenjen format u kome se uputstva pišu da pronađemo alat za konverziju Illustrator/PDF
i skriptom generišu SVG dokumenti. To omogućava da alata. Ipak, Illustrator može da snima dokumente
veliki broj lokalizacionih timova prave prilagođena kao SVG, pa je to normalno najbolja solucija. Ta-
uputstva. kođe možete da koristite neke alate za konverziju
PDF formata i Scribus za dobijanje SVG formata.
GNUzilla: Google Summer Code je doneo Inkscape-u Ovako se dobijaju prilično dobri rezultati, ali neke
odličan alat Connectors i revolucionarno okruženje Inkbo- sitnice ipak nestaju u toku konverzije, a pošto je
ard. Da li Inkscape priprema još revolucionarnih rešenja za potrebno odraditi tri procesa, ovaj način je i kom-
naredna izdanja? plikovan.
Bryce: Open Source zajednici ne može da ponestane Ovo može da bude odlična prilika za nekoga ko
novih ideja, i čekam da vidim šta će sve vremenom da se razume u Postscript/PDF razvoj da priloži re-
se smisli. Već nakon poslednje verzije koja je prisutna šenje za Inkscape i ostatak Open Source zajednice.
tek nešto više od nedelju dana, u razvojnom kôdu već Pisanje proširenja za Inkscape je otvoreno. Eks-
se implementiraju neke nove mogućnosti. tenzije su jednostavne; mali programi koji prihva-
Mislim da ćete primetiti saradnju Inkscape-a i drugih taju SVG na STDIN i pretvaraju ga u određeni
projekata. Pomenuću samo moguću saradnju sa Xara format, ili obrnuto. To znači da mogu da budu
projektom. Takođe planiramo da uključimo i Cairo ren- napisane u bilo kom programskom jeziku koji
der u Inkscape kako bi dobili mašinu za renderovanje programer poznaje, što je korisno, ali je poželjno
koja se lako održava i koja će omogućiti razmenu sa zadržati se na skripting jezicima Perl i Python,
drugim programima. Na ovaj način ćemo omogućiti kako nebi produžavali listu zavisnosti, što sam
kompatibilnost sa svim Open Source programima. Ta- malopre pomenuo.
kođe nastavljamo saradnju sa Scribus-om; voleo bih da
vidim nove volontere na prilagođavanju PostScript GNUzilla: Mi smo maskotu GNUzille napravili u In-
mašine iz Scribus-a za upotrebu u Inkscape-u. Veliki kscape-u, kao i GNUzilla logo koji je obrađen u nje-

10 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

mu. Na netu može da se pronađe veliki broj SVG crteža. A napornom radu za implementiranje novih ideja.
tu je i OpenClipard biblioteka. Da li je ona deo Inkscape Najveću potrebu imamo za ljudima koji progra-
projekta i da li planirate integraciju OpenClipart pregle- miraju u C ili C++. Čak i ako niste ekspert ili ste
dača u Inkscape? čak maloletni, ovo je način da brzo učite na real-
Bryce: OCAL je srodan projekat, ali je ipak samosta- nom projektu, sa prijateljski raspoloženim sara-
lan. Napravili smo ga nezavosno od Inkscapea kako bi dnicima koji mogu da vam daju smernice i savete
bio centralizovani SVG resurs za zajednicu, za svaki za optimizaciju kôda.
SVG uređivač i pretraživač a ne samo za Inkscape. Ali nam je takođe potrebna i pomoć u brojnim
OCAL ne prihvata logotipe zbog mogućih problema netehničkim oblastima. Na primer, treba širiti glas
sa Trademark i/ili Copyrightom. Sve slike na OCAL o Inkscapeu, pisati recenzije i intervjue kao što je
moraju da budu postavljene u javnom posedu (Public ovaj. Lokalizacija je još jedna veoma bitna oblast i
domain), ali pošto to znači da svako može da ih koristi primećujem da veliki broj ljudi dosta radi na to-
za sve, postoji rizik da neko zaštićeni logotip može da me. Vodimo statistiku o broju i kompletnosti svih
iskoristi u nedozvoljene svrhe. Ipak, mislim da resurs lokalizacija i pravimo izveštaj o tome dva puta
logotipa može da nastane kao projekat odvojeno od mesečno. Inkscape je do sada lokalizovan na 35
OCAL, uz obavezu da pravilno tretira Trademark, Co- svetskih jezika sa stopm kompletnosti od 51,9%.
pyright i uslove licenci. Voleo bih da uskoro vidim ovu brojku mnogo
bliže 100%,kao i veći broj dostupnih jezika.
GNUzilla: Primetili smo da Inkscape ne postoji samo za Testiranje je važna oblast. Potreban je što veći
Open Source operativne sisteme već i za zatvorene kao što broj ljudi koji će na različitim platformama i kon-
su Mac OS X i Windows. Zašto je to tako kada ti OSi figuracijama isprobavati program i prijavljivati
imaju profesionalne (i skupe) alate? otkrivene greške i nedostatke. Na taj način će In-
Bryce: Jednostavno zato što su korisnici tih sistema že- kscape biti još bolji.
leli da imaju Inkscape pa su uložili veliki napor da ga Oni koji ne ne znaju C/C++ mogu da doprinesu
portuju na te platforme. pisanjem proširenja u skripting jezicima, a postoji
Kada je Inkscape započet, nije radio na OSX i bio je i veliki broj drugih projekata u kojima mogu da
problem naterati ga da radi pod Windowsom. Uložen je učestvuju. U priolog proširenjima, potrebni su
veliki napor u portovanje, ali mislim da je to donelo ko- nam ljudi sa iskustvom u Perl i PHP za pomoć u
rist velikom broju korisnika. unapređenju alata Open Clip Ard Library.
Mislim da je portovanje Open Source projekata na Takođe su potrebni ljudi sa iskustvom u admini-
druge operativne sisteme dobro zato što pomaže upo- straciji i WEB dizajnu za pomoć na održavanju in-
znavanju većeg broja ljudi sa Open Source filozofijom, a frastrukture Inkscapea. Želimo da razvoj Inksca-
korisnici GNU/Linuxa su već upoznati sa tim. pea prebacimo sa CVS na Subversion sistem, ali je
Takođe, nadam se da će veći broj Open Source progra- potreban neko sa iskustvom u tome da nam po-
ma ukloniti barijeru za migraciju na GNU/Linux ljudi mogne. Takođe bi voleli da migriramo sa trenu-
koji su zaglavljeni na Windows zbog potrebe za progra- tnog Wiki sistema na MediaWiki. Za Web sajt je
mima određene namene, u našem primeru na vektor- važno da postoji neko ko će pratiti događanja oko
sku grafiku, te da to ograničenje više ne postoji, pa je to Inkscapea i pisati vesti za sajt. Potreban je i veći
jedan razlog manje za izbegavanje migracije :-) Nadam broj prevodilaca za sajt; možete videti da je sajt
se da će jednog dana ljudi moći da pređu na delimično lokalizovan na nekoliko jezika.
GNU/Linux bez straha da će izgubiti pristup svojim
dokumentima. GNUzilla: Šta će se desiti kada Inkscape dostigne
stabilno izdanje 1.0? Da li će to biti kraj razvoja In-
GNUzilla: Ako naši čitaoci žele da pomognu i priključe se kscapea, pošto je razvoj od verzije 0.3x do 0.43
projektu, kako to mogu da učine? trajao čitave dve godine?
Bryce: Veoma je jednostavno pridružiti se celoj priči; Bryce: Naš cilj je da implementiramo kompletnu
prijavite se na dopisno društvo ili na diskusioni kanal SVG specifikaciju u Inkscape, ali smo trenutno
na netu, izaberite ono što vas interesuje i na čemu daleko od toga. Za Inkscape 1.0 planiramo da do-
možete da radite i pregledajte WEB sajt kako bi naučili stignemo neophodan minumum sa SVG-Tiny spe-
procedure za rad. Volimo da nam se ljudi pridružuju u cifikacijom. Nakon toga, moramo da nastavimo sa

Decembar 2005 / GNUzilla / 11


Softver

dodavanjem osobina prisutnih u punoj SVG specifikaci-


ji, tako da u budućnosti treba očekivati i Inkscape 2.0 i
3.0.

GNUzilla: Šta bi za kraj poručili našim čitaocima i bu-


dućim korisnicima Inkscapea?
Bryce: Na kraju bih ohrabio sve vaše čitaoce, čak i ako
ne planiraju da postanu jedan od programera inksca-
pea, da nauče kako funkcioniše Open Source filozofija u
projektima sličnim Inkscapeu i da stečeno znanje prime-
ne na druge projekte.
Ključ uspeha je pronalaženje načina za grupni rad u
cilju kreiranja nečega mnogo većeg i kompleksnijeg od
onoga što pojedinac samostalno može da uradi.
Započnite sa nečim funkcionalnim, a potom pronađite
ljude koji će se pridružiti razvoju u nešto mnogo bolje.
Mislim da je ovo stvar koja Open Source zajednicu
čini tako moćnom - sa zatvorenim kôdom ste osuđeni
da kada nešto ne radi kako vi želite i dalje koristite ona-
ko kako su autori to zamislili. Ali, sa Open Source po-
kretom uvek imate mogućnost da samostalno otklonite
nedostatak i pridružite se timu. Predstavite vaše ideje i
pomozite u njihovoj implementaciji, svi će imati koristi
od toga a vi ćete biti ponosni na ono što ste uradili za
zajednicu.

GNUzilla: Hvala vam na odvojenom vremenu za ovaj


intervju.
Bryce: Hvala i vama na pozivu!

Intervju vodio
Aleksandar Urošević
23. novembar 2005. godine

12 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

Najkvalitetniji OpenSource alat za vektorsku grafiku

Mastilo i miš
Inkscape 0.43

BEJAŠE VREME ONO, KAD PINGVINI PREZRIVO GLEDAŠE VODU I (swap) za 512MB, što će vam ako imate svega
PROZORE, ZAVIDEĆI NA ODVEĆ FINIM I BOGATIM VEKTORIMA. 256MB RAM-a i 256MB swap-a biti dovoljno za
TRALJAVI ŠTAP DUGO IMADOŠE, ALI NE BEJAHU ODVEĆ RADOSNI kompajliranje Inkscapea.
NJIME. I DOĐE VREME OVO, KADA SE RAZLI MASTILO NA Kada raspakujete paket izvornog kôda obave-
PODLOZI MIŠJOJ I KADA POSTADE RENESANSA... ILI NEŠTO zno pročitajte README i INSTALL, a potom po-
SLIČNO . A REVOLUCIJA TEK PREDSTOJI... gledajte koje su sve opcije ponuđene za configure
skriptu (# ./configure --help | less). Ako želite da
Ako se pitate šta sam ovime hteo da kažem, odgovo- vidite kako funkcioniše novododati alat Inkboard
riću kratko — Inkscape. Ako ni dalje ne dodajte opciju --enable-inkboard. Ja za kompajli-
znate o čemu govorim, verujem da će ranje na Slackware-u koristim sledeće parametre
vam ovaj članak objasniti i otkriti za kompajliranje Inkscapea:
nešto za šta ste mislili da ne # ./configure --prefix=/usr --with-python
postoji. O istoriji nastanka, fi- --with-perl --with-xft --enable-inkboard
lozofiji i planovima više --without-gnome-vfs --without-gnome-print
možete da saznate iz intervjua --enable-final
koji smo uradili sa glavnim čove- Pošto se kôd konfiguriše predstoji kompajliranje
kom zaduženim za održavanje In- # make
kscape projekta, Bryce Harringtonom, dok praktičnu nakon ovoga možete napraviti paket za svoju
upotrebnu vrednost predstavljamo u ovom članku. distribuciju upotrebom alata checkinstall, dok za
TGZ paket za Slackware preporučujem upotrebu
Nabavka konvencionalnog metoda:
Inkscape je pisan u C++ programskom jeziku i zasno- # make install DESTDIR=/tmp/inkscape-0.43
van na gtkmm platformi. Objavljen je pod GNU GPL i # cd /tmp/inkscape-0.43/usr/bin
može se preuzeti u obliku izvornog kôda ili u binarnim # strip *
paketima za GNU/Linux, Windows i Mac OS X. Ako # cd ../../
planirate da ga kompajlirate iz izvornog kôda trebaće # makepkg -l y -c n ../inkscape-0.43-
vam razvojne biblioteke libsigc++, Gtk+ 2.8.x, Cairo, Li- i686-1.tgz
bXML2, kao i loudmouth ako želite novu funkciju In- Pošto je paket napravljen, instalirajte ga na uo-
kboard. Pored ovoga, obezbedite makar 1GB slobodne bičajen način, a za instalaciju TGZ paketa koristite
radne memorije za kompajliranje (računajući zajedno naredbu
RAM i swap) i oko 900MB slobodnog prostora na disku # upgradepkg --install-new /tmp/inkscape-
za kompajlirani izvorni kôd. Ako nemate dovoljno ra- 0.43-i686-1.tgz
dne memorije a imate prostora na disku, proširite swap Na ovaj način će ako već postoji prethodna ver-
dodajući swapfile na sledeći način: zija Inkscapea biti nadograđena novom verzijom,
1) napravite spare file od 512MB komandom odnosno ako ne postoji biti instalirana nova verzi-
# dd if=/dev/zero of=/swapfile bs=1M ja.
count=512
2) napravite swap file od njega naredbom Interfejs
# mkswap /swapfile Kada je program instaliran, pokreće se ili pozi-
3) dodajte u /etc/fstab datoteku jedan red sledeće sa- vanjem stavke Inkscape iz menija grafičkog
držine okruženja, ili pokretanjem naredbe inkscape iz
/swapfile none swap sw 0 0 RUN dijaloga ili nekog X terminala.
4) dodajte swap file postojećem swap sistemu Pokretanjem Inkscapea otvara se kompaktan
# swapon /swapfile prozor sa intuitivnim interfejsom i standardno ra-
Na ovaj način je radna memorija povećana virtuelnom spoređenim delovima za ovu vrstu programa.

Decembar 2005 / GNUzilla / 13


Softver

Gornjim delom prozora dominiraju navigacioni meni i platna. Iznad vertikalne linije za pomeranje nalazi
dve linije raznih ikonica i opcija. To su Commands Bar se dugme za proporcionalno zumiranje, što znači
za upravljanje dokumentom, objektima i primarnim di- da kada je ovo dugme aktivno promena veličine
jalozima i Tool Controls linija za atribute trenutno ak- prozora automatski menja veličinu crteža tako da
tivnog alata. Leva strana prozora sadrži Toolbox paletu se u svakoj veličini vidi isti deo crteža.
sa alatkama za uređivanje crtanje (čvorovi, pravougao- Za gotovo sve funkcije postoje prečice sa tasta-
nici, elipse, zvezde, spirale, proizvoljne linije, bezierove ture a njihov kompletan pregled može da se dobi-
krive i kaligrafske poteze), za pisanje teksta i alata za je izborom stavke „Keys and Mouse“ iz menija
uređivanje preliva i konektorskih linija i pipeta za preu- Help. Svim funkcijama i alatkama se može pristu-
zimanje atributa boje sa drugih objekata. Pokmenute tri piti ili sa vidljivih linija alata, ili sa dijaloga koji
linije alata mogu da se izmeste sa svojih podrazumeva- donose pregršt na prvi pogled prikrivenih mogu-
nih lokacija ali za sada ne mogu da se prilagođavaju ili ćnosti. Samo ćemo nabrojati dijaloge jer bi za de-
im se menja veličina. taljno opisivanje svake funkcije dostupne na sva-
Podnožje prozora sadrži indikator zuma (u procenti- kom od njih trebalo izdvojiti makar dva broja
ma) i koordinate trenutne pozicije kursora, dugmad za GNUzille. Iz menija File može se pristupiti dijalo-
sakrivanje i zaključavanje i padajuću listu za izbor ra- zima Export Bitmap (Shift+Crl+E) za izvoz crteža
dnog sloja. Ostatak podnožja zauzima statusna linija u u PNG rastersku sliku, Print, Document Preferen-
kojoj se ispisuju razne korisne poruke (opis akcije koju ces (Shift+Ctrl+D), Inkscape Preferences
izvršava alat ili stavka menija iznad koje se kursor na- (Shift+Ctrl+P) i Input Devices (npr. za podešava-
lazi, koja se akcija odreženim modifikatorom može nje parametara grafičke olovke). U meniju Edit
preduzeti, broj izabranih objekata ili čvorova i drugi ad- smešteni su Find (Ctrl+F) za traženje teksta ili
tributi objekta). objekta po nekom kriterijumu, Tile Clones (izuze-
Najveći, radni deo na kojoj se crta okružen je horizon- tno kompleksan i koristan alat) i XML Editor
talnim i vertikalnim lenjirima i linijama za pomeranje (Shift+Ctrl+X), u View su smešteni Messages i

14 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

shvatanje autora programa da je kod obrade ve-


ktorske grafike leva ruka uvek na tastaturi a de-
sna na mišu ili nekom drugom ulaznom uređaju,
te je za veću produktivnost u radu veoma bitno
da korisnik ne mora da luta po menijima da bi
došao do akcije koja mu je potrebna već to može
učiniti preko tastature bez potrebe da kursor na-
pušta radnu površinu programa. Atributi linija
vodilja (Guides) i mreže podešavaju se na dijalo-
gu za podešavanja dokumenta.
Neki najpotrebniji atributi i funkcije za objekte
sa kojima se radi smešteni su na Tool Controls li-
niji alata čije se funkcije prilagođavaju trenutno
izabranom alatu. Osnovni set čine funkcije za roti-
ranje i izvrtanje izabranih objekata, podešavanje
položaja radnog sloja, koordinate i dimenzije
objekta, jedinica mere i četiri dugmeta/prekidača
i to: prvo za promenu debljine okvirne linije zaje-
dno sa promenom veličine objekta, drugo za pro-
menu zaobljenih uglova pravougaonika proporci-
onalno sa promenom njihove veličine, treće za
promenu veličine preliva kao popune i okvirne li-
nije objekta (kada je uključeno proporcionalno se
Scripts (korisni pri razvoju skripting dodataka i praće- menja veličina preliva, a kada je isključeno preliv
nju rada programa) i Icon View (kada pse pravi ikonica ostaje nepromenjene veličine a objekat dobija efe-
za prikaz izgleda selektovanog objekta u pet rezolucija kat izvadka iz veće celine) i četvrto ima funkciju
gde je podrazumevana rezolucija 128×128dpi). U meni- istu kao i treće s tim što se umesto na prelive od-
ju Object smešteni su Fill and Stroke (Shift+Ctrl+F), nosi na teksture (patterns). Tu je i neizostavno du-
Swatcher (Shift+Ctrl+W) dijalog sa predefinisanim pa- gme/prekidač za zaključavanje odnosa širine i vi-
letama boja, Obejct Properties (Shift+Ctrl+O), Trans- sine pri transformaciji objekata.
form (Shift+Ctrl+M), Align and Distribute Inkscape ne podržava klasičan način rada sa slo-
(Shift+Ctrl+A) i Grid Align. Pre-
ostali su još Trace bitmap
(Shift+Alt+B) u meniju Path i
Text and Fonts (Shift+Ctrl+T) u
meniju Text. Kad se sve sabere,
čitavih 19 tematskih dijaloga za
najrazličitije funkcije, od kojih
pojedini sadrže i do sedam
podfunkcija. Prečica za hitno
skrivanje i pokazivanje svih
otvorenih dijaloga odjednom je
F12, što je veoma korisno pošto
se svi dijalozi podrazumevano
postavljaju iznad radnog prozo-
ra Inkscapea.

Pristupačnost i mogućnosti
Kao što smo već napomenuli, gotovo čitav spektar jevima već su u pitanju kvazi-slojevi. Tačnije, radi
funkcija dostupan je preko tastature, a razlog za to je se o grupama čiji se slojeviti raspored može po-

Decembar 2005 / GNUzilla / 15


Softver

rediti sa klasičnim slojevima, pa se mogu premeštati je- opretvara matematički definisane objekte (pravo-
dan ispod i iznad drugog. Jedan od većih nedostataka ugaonik, krug, zvezda i spirala) u objekat defini-
Inkscapeu jeste upravo nedostatak adekvatnog san Bezierovim čvorovima. Na ovaj način se gubi
upravljačkog interfejsa za slojeve. Trenutno postoji mogućnost zadržavanja pojedinih atributa koji se
samo padajuća lista u statusnoj liniji za izbor radnog naknadno mogu menjati (broj krakova u zvezdu,
sloja i meni Layers za upravljanje, dodavanje i uklanja- zaobljenost uglova, broj revoluzcija i tip spirale i
nje slojeva. Još jedan način Jedini način za vizuelno slično) ali se istovremeno omogućava niz drugih
upravljanje slojevima je upotreba XML Editora u kome akcija koje se mogu izvesti nad objektima, poput
se jasno vidi raspored grupa i samostalnih objekata. uređivanja čvorova, primene efekata i slično. Stro-
Tekst može da se dodaje kao običan objekat bez na- ke to Path je opcija kojom se od okvirne linije
prednih mogućnosti, ili da se postavi u kontejner tako dobija objekat koji predstavlja tu liniju. Ako je na
da se obavija oko nekog objekta koji se preklapa sa kon- mašini instaliran potrace alat, rasterske slike koje
tejnerom za tekst funkcijom Flow into Frame (Alt+W). su umetnute u dokument mogu da se precrtaju u
Ovo je korisna mogućnost koja se može iskoristiti pri vektore alatom Trace Bitmap. Precrtavanje može
pravljenju postera, pozivnica, preloma strana i slično. da se vrši prema osvetljenosti slike, detekciji kon-
Tu je i mogućnost Put on Path za smeštanje teksta na turai zasićenosti boja. Omogućena je i višeprola-
krive i objekte, ali joj nedostaju napredna podešavanja zna analiza koja može za tip da ima nabrojane tri
poput pozicioniranja teksta iznad, ispod ili u sredini sa određivanjem broja prolaza. Što je više prolaza
okvirne linije objekta na koji se tekst postavlja. Ovo je (slojeva) izabrano, dobijena vektorska slika je
posledica nepostojanja takve funkcije u trenutno aktuel- veća. Pre samog precrtavanja u prikazu se može
noj SVG specifikaciji, ali se prevazilazi pravljenjem ma- videti kako će rezultat da izgleda.
njeg ili većeg objekta i postavljanjem teksta na njega Inkscape podržava sledeće Bulove operacije:
umesto na originalni. Union, Difference, Intersection, Exclusion, Divisi-
U meniju Path se nalazi set funkcija za matematičke i on i Cut Path. Za manje iskusne čitaoce rećićemo
da Bulove operacije predstavljaju matematičke
preseke koji se dobijaju iz objekata koji se prekla-
paju (ako ste uopšte razumeli ovo što smo rekli).
Combine je funkcija koja sjedinjava dva objekta
tako da je na njihovim presecima novonastali
objekat „providan“ (fali mu parče) i reverzni
Break Apart koji jedan takav objekat razdvaja na
pojedinačne izvorne objekte. Ovde su još funkcije
Inset, Outset, Dynamic Offset i Linked Offset či-
jom se upotrebom objekat smanjuje ili uvećava na
određeni način bez statičke promene veličine (ne-
pravilni oblici se klasičnim skaliranjem ne uveća-
vaju ili smanjuju kao pravilni geometrijski oblici
pa su za njih ove funkcije i smišljene). Preostali su
još Simplify (Ctrl+L) funkcija koja matematičkim
proračunima sa krive uklanja suvišne čvorove i
neprimetno je zaobljava, smanjujući pri tome veli-
činu krajnjeg crteža i umekšavajući krivine, i Re-
verse koja izvrće smer u kome se kreće kriva - kraj
krive postaje početak i obrnuto, što je veoma kori-
sno kada se koriste markeri.
Kad smo već pomenuli markere, njima se pristu-
pa preko dijaloga Fill and Stroke na kartici Stroke
Style. Moguće je definisati početni, krajnji i stil
markera u sredini. Markeri služe da se recimo na-
geometrijske operacije nad objektima. Object to Path pravi stelica za tehnički crtež, oznaka mesta na

16 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

kome treba preseći ulaznicu ili neku kartu, tačke za gra- dients (Ctrl+F1) koja umesto ranijeg uređivanja
nucu na geografskoj karti i slično. preliva na dijalogu za definisanje boje popune
Meni Effects je eksperimentalni deo Inkscapea. Aktivi- omogućava uređivanje preliva na samom objektu
ra se na dijalogu za podešavanje programa i sadrži 22 na radnoj površini i definisanje atributa na Tool
efekta koji se mogu primeniti na objekte definisane čvo- Controls liniji.
rovima (ne mogu se primeniti na pravougaonike, Već smo pomenuli upotrebu tekstura, ali ne i
kružnice, zvezde i spirale dok se ne konvertuju u krive). kako se one dobijaju. Prvo je potrebno naslagati
Izdvojićemo par najzanimljivijih efekata: pravljenje sen- objekte u željeni oblik (čak se može koristiti alat
ke selektovanih objekata, umekšavanje kontura objekta, Tile Clones za to) a potom iz menija Edit izabrati
pretvaranje krive u tačke za povezivanje (deca vole da stavku Objects to Pattern (Ctrl+I). Nakon ovoga
crtaju oblike spajanjem tačaka olovkom na papiru), do- se originalna konstrukcija oblika može obrisati a
davanje čvorova na krivu definicijom najkraće deonice tekstura će ostati upamćena u samom dokumentu
krive i dr. poput definicije preliva i boja. Na dalje se ovako
Glavna prednost vektorske grafike u odnosu na ra- dobijena tekstura može primeniti kao popuna ili
stersku je to što se vektorska grafika definiše matema- okvirna linija za svaki objekat kao što se to može
tičkim parametrima zbog kojih se promenom veličine uraditi sa običnom bojom ili prelivima. Pritom se
može odrediti da li će se tekstura pomerati i
transformisati zajedno sa objektom ili će ostati
statična.
Novitet od ove verzije je Connectors alat
(Ctrl+F2) kojim se prave objekti mogu povezivati
linijama. Ove linije prate pomeranje objekata i
omogućavaju da oni vizuelno uvek budu pove-
zani. Ovo je veoma korisna opcija za šematske
prikaze a atribut koji se još može postaviti je da
spajajuća linija zaobilazi objekte koji se nalaze na
putanji između dva povezana objekta.
Odavno postoji alat za kaligrafiju (Ctrl+F6) koji
je u ovoj verziji znatno unapređen tako da prepo-
znaje jačinu pritiska i ugao nagiba grafičke olovke
koji se prepoznaju od strane X servera.
Pomenuti Inkboard je alat koji poštuje filozofiju
konačne slike ne menja kvalitet njenog prikaza i štampe. udruženog rada. Naime, Dva ili više korisnika In-
U praksi, tačke koje definišu vektorski oblik nazivaju se kscapea se mogu posredstvom jabber protokola i
čvorovi. Manipulacija čvorovima u Inkscapeu ne zao- nekog servera međusobno povezati i podeliti cr-
staje za profesionalnim i skupim alatima. Mogu se do- tež na kome rade, pri čemu je svakom od učesni-
davati novi i uklanjati postojeći čvorovi, prekinuta kriva ka u sesiji omogućeno da radi na crtežu a da pri-
može da se spoji krajevima u jedan čvor ili dodavanjem tom svi drugi učesnici na svojoj sesiji Inkscapea
segmenta između dva krajnja čvora, segment između vide izvršene promene. Ako ste ranije već imali
dva čvora može da se ukloni ili da se jedan čvor raz- instaliranu neku raniju verziju Inkscapea morate
dvoji na dva odvojena čime se kriva preseca. Svaki čvor obrisati datoteku menija ~/.inkscape/menus.xml
može da ima osobine oštrog, glatkog i simetrično glat- kako bi Inkscape generisao novi sa Whiteboard
kog spoja a segmenti mogu da budu prave i krive linije. menijem. Prvo je potrebno povezati se na neki ja-
Bezierove krive su definisane čvorovima sa dve Bezie- bber server sa svojim korisničkim imenom, na-
rove ručke. Kriva može da se uređuje ili prevlačenjem praviti novu Whiteboard sesiju a onda pozvati ne-
ovih ručki ponaosob, ili intervencijom na segmentu kri- koga koristeći njegov jabber ID da se pridruži se-
ve koji se uređuje. Ova mogućnost i mogućnost dodava- siji. Isprobali smo kako ovo funkcioniše, i za pola
nja odnosno uklanjanja postojećeg čvora kvoklikom na sata koliko smo testirali Inkboard nije dolazilo do
krivu novine su u verziji 0.43. rušenja Inkscapea, što će reći da je operacija In-
Od verzije 0.42 prisutna je alatka Create and edit gra- kboard uspela.

Decembar 2005 / GNUzilla / 17


Softver

Valja pomenuti još da je maksimalno uvećanje prikaza AL/html/index.php razvija OnLine priručnik „A
u Inkscapeu 25.600% koji objekat prečnika 1mm može Guide to Inkscape“ koji je ažuriran za verziju 0.43
da uveliča na visinu 17" ekrana. Treba obratiti pažnju i sadrži opis svih dostupnih alata i mogućnosti u
na mogućnost kloniranja i umnožavanja objekata. Naiz- Inkscapeu. Na adresi
gled identična funkcija ima tu bitnu razliku što klonira- http://wiki.inkscape.org/cgi-bin/wiki.pl nalazi
ni objekat „dete“ poštuje sve izmene izvršene nad „ro- se Wiki Inkscape zajednice sa svim relevantnim
diteljskim“ objektom (menjaju mu se oblik, veličina, informacijama o projektu. A možete malo da kori-
boja i stil popune i linija i dr.), dok umnoženi objekat stite i Google, iznenadićete se šta sve može da se
prihvata samo osobine roditeljskog objekta u trenutku pronađe o Inkscape-u.
umnožavanja.
Preporuka: da ili ne?
Formati Posle svega navedenog, pomenućemo da još
Inkscape kao osnovni format zapisa dokumenata kori- mnogo toga nije našlo mesta u ovoj recenziji. Pro-
sti SVG (Scalable Vector Graphics) specifikaciju defini- gram je stabilan, robustan i (pre)bogat opcijama, a
sanu od strane W3 konzorcijuma. Transparentno može kako saznajemo od autora, to još nije sve što će u
da snima kompresovane .svgz datoteke (.svg propušten Inkscape tek da se implementira i poveća njegov
kroz gzip). Ima ugrađenu sposobnost da vektorske slike kvalitet. Nadamo se da će u narednoj verziji biti
izvozi u rasterski PNG format prema određenim para- prisutan menadžer slojeva i bolje rukovanje Post-
Script formatima. Za vas je bitno da čujete sle-
deće: Inkscape ima daleko najkvalitetniji sistem
uređivanja vektorske grafike od svih vektorskih
alata koje smo probali do sada. Autor teksta je
dugo radio sa komercijalnim CorelDRAW alatom
i on mu je bio nezamenljiv, ali od verzije 0.4x In-
kscape je kvalitetom osnovnih funkcija uveliko
premašio CorelDRAW.
Dizajn naslovne strane GNUzille napravljen je u
Inkscapeu. Ona zelena GNUzilla, maskota vašeg
omiljenog GNU časopisa koja vam se smeši sa pr-
vih strana vektorizovana je i napravljena u Inks-
capeu. Mi smo izabrali Inkscape, a vi?

Korisna adresa:
www.inkscape.org
metrima (objektu izvoza, rezoluciji i dimenzijama slike).
Uz pomoć određenih zavisnosti može da otvara PS ~ Aleksandar Urošević
(Post Script), EPS (Encapsuled PostScript), SK (Skencil) i
WMF (Windows Metafile) i AI (Adobe Illustrator) dato-
teke (samo one pravljene Illustratorom do verzije 7).
Gotove crteže moguće je, pored osnovnog sačuvati u
osam vektorskih formata (AI, PS, EPS, POV, TEX, EPSI,
PDF i DXF). Pored vektorskih, moguć je uvoz i raster-
skih slika (čak 23 formata).

Pomoć i resursi
Uz sam program stiže odličan set uputstava urađenih
u SVG formatu pa se u toku učenja predstavljeni prime-
ri uživo mogu modifikovati i crtati novi. Tavmjong Bah
na adresi http://tavmjong.free.fr/INKSCAPE/MANU-

18 / GNUzilla / Decembar 2005


Softver

Download
podržava i KIOSlave tehnologiju, možete ga kori-
JS/UIX stiti za pristup FTP, SFTP, SMB i ostalim servisi-
ma za koje postoji podrška u KDE okruženju.
Licanca: GPL

Korisna adresa:
http://www.krusader.org

Tokom istorije, uvek je bilo ljudi koji su bili toliko od-


uševljeni nekim tehnologijama da su dolazili na ideju
Banshee 0.9.12
da ih koriste u pravljenju operativnih sistema. Tako je
zamalo nastao operativni sistem napisan u Java pro-
gramskom jeziku, a Kinezi su hteli da naprave sistem u
Prologu.
Takve ideje obicno propadnu, ali se nekad desi i da su
autori dovoljno uporni da svoj posao završe. JS/UIX je
UNIXoliki "operativni sistem" napisan u cistom Java-
Scriptu. To nije sistem koji možete instalisati na svoj ra-
cunar, vec mu možete pristupiti samo preko web pre-
traživaca. Za sada postoji samo konzolna verzija sa ne-
kim osnovnim programima medu kojima su se našli i
osiromašeni vi tekst editor i konzolna igrica Invaders.
Još jedan u nizu muzičkih plejera/organizatora
Korisna adresa: muzičke kolekcije inspirisanih Apple iTunes pro-
http://www.masswerk.at/jsuix/ gramom. Baziran je na Mono bibliotekama (open-
source implementacija .NET Framework-a). Ispo-
Krusader 1.70.0-beta2 rucuje se uz Monoppix Live distribuciju tako da
Krusader je napredan dvopanelski file menadžer, što ga možete isprobati bez prethodne instalacije. Ima
bi u prevodu značilo da mu je okruženje dizajnirano po manje-više standardne opcije uređivanja biblio-
uzoru na Midnight Commander. teke pesama, u stanju je da snimi audio CD
Ima izuzetne mogucnosti i dosta je brz. Možete ga ko- (CDDA) na osnovu liste pesama i ima podršku za
ristiti umesto programa za rad sa arhivama (podržava rad sa iPod-om.
tar, zip, bzip2, gzip, rar, ace, arj i rpm formate), a pošto Licenca: MIT/X Consortium

Decembar 2005 / GNUzilla / 19


Softver

Korisna adresa:
http://banshee-project.org/

NVu 1.0

U redovima slobodnog softvera je dugo nedostajao


program za WYSIWYG (What You See Is What You Get
- Dobijaš ono šta vidiš) pravljenje internet prezentacija.
Sada je i to promenjeno zahvaljujuci kompaniji Linspire
koja je finansirala razvoj programa NVu. Baziran je na
kodu Mozilla Composer alatke koja je dosta proširena i
izmanjena tako da ispuni većinu zadataka koji se javlja-
ju pri pravljenju statičkih prezentacija.
Još uvek nedostaju podrška za dinamicke prezentacije
i povezivanje prezentacije sa bazom podataka, ali se na-
damo da će to biti ukljuceno u neku od narednih verzi-
ja.
Licenca: MPL/LGPL/GPL

Korisna adresa:
http://www.nvu.com/

~ Ivan Čukić

20 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

Licem u lice sa Iptablesom


Iptables je, kažu, najbolji svetski firewall. Upoznajmo ga kroz primere!

SVAKI ADMINISTRATOR KOJI JE ODGOVORAN ZA SIGURNOST IP adresa je jedinstvena adresa računara u mreži, a
SVOJE MREŽE, A U POSLEDNJE VREME SVE ČEŠĆE I KORISNICI različiti portovi omogućavaju da se prema jednoj IP
KUĆNIH RAČUNARA, SANJAJU O DOBROM FIREWALLU KOJIM adresi istovremeno ostvari više različitih veza, pu-
BI ZAŠTITILI SVOJE RAČUNARE OD NEŽELJENIH MREŽNIH tem više različitih protokola – HTTP, SMTP, ... Svaki
POSETILACA. SA DRUGE STRANE, MALI JE BROJ LJUDI KOJI SE protokol ima svoj broj porta! Portova ima 65535, a
ZAISTA UPUŠTAJU U KONFIGURISANJE IPTABLESA. OBIČNO potpunu listu parova port–protokol, možete da
LINUX DISTRIBUCIJE U TU SVRHU NUDE NEKE GUI ALATE dobijete komandom cat /etc/services.
NA VIŠEM NIVOU, ILI NEKE SVOJE "JEDNOSTAVNE" SKRIPTE Kao primer, na prvoj slici su prikazana dva raču-
ZA KONFIGURISANJE, ČIJA SU RAZUMLJIVOST A PONEKAD I nara sa IP adresama 10.0.0.1 i 10.0.0.2, koji međusob-
FUNKCIONALNOST ČESTO DISKUTABILNE. DA VIDIMO KAKO no imaju neke ostvarene veze. Neko sa računara
STVARI STOJE. 10.0.0.2 koristi SSH, port 22, da bi radio na računaru
10.0.0.1. Istovremeno, Mail serveri ova dva računara
Za one koji nisu administratori razmenjuju poštu putem SMTP protokola, na portu
Pre nego što se upustimo u detalje, treba razumeti 25. Tu je i neki korisnik sa 10.0.0.2 koji u to vreme
neke osnovne pojmove. Da se ukratko podsetimo. pregleda Internet i svoju poštu, koristeći HTTP, port
Mrežu čine najmanje dva računara, podešena tako 80, i POP3, port 110.
da međusobno mogu da komuniciraju nekim proto- Primetite da uopšte nije bitno koji su računari u pi-
kolom. Mrežnih protokola danas ima mnogo, ali na- tanju, ili koji je OS na njima instaliran. Bitno je samo
jčešće se koristi familija TCP/IP protokola. da oba podržavaju TCP/IP!
Jednu TCP/IP vezu određuju najmanje četiri para- Pre slanja preko mreže sve poruke svih protokola
metra: IP adresa prvog računara, IP adresa drugog se cepaju na male pakete čije odašiljanje ne oduzima
računara, broj porta koji se koristi na prvom računa- mnogo vremena. Zato nam se čini da se celokupna
ru i broj porta koji se koristi na drugom računaru. IP mrežna komunikacija sa jednim računarom (preko
adresa i port na jednom računaru, najčešće se ozna- svih portova) odvija istovremeno! Za slanje paketa
čavaju u skraćenoj formi IP:port (10.0.0.1:8080 na od jedne do druge IP adrese, zadužen je IP protokol.
primer). Svaki paket, osim podataka, ima i svoje zaglavlje.

Decembar 2005 / GNUzilla / 21


Radionica

U njemu su zapisani detaljni podaci o samom paketu pravila. INPUT je namenjen svim paketima kojima je
– odakle potiće, kuda ide, kome pripada, ... – tako da odredište neki port na našem računaru. FORWARD
se na odredišnoj IP adresi, koristeći te podatke, pa- služi za filtriranje paketa koji samo putuju kroz naš
keti lako sastavljaju u prvobitnu poruku. Zaglavlje računar, a OUTPUT je lanac namenjen filtriranju pa-
paketa je vrlo važno! Podaci iz njega se koriste za keta koji potiču sa našeg računara.
manipulaciju samim paketom – filtriranje, Tebela nat (Network Address Translation), koristi
rutiranje, ... se kada se naiđe na paket koji inicijalizuje novu ko-
Firewall je program kojim se kontroliše pristup nekciju. Sastoji se takođe od tri lanca. PREROUTING
mrežnim portovima računara. Na Linuxu je firewall filtrira dolazeće pakete čim dospeju do našeg raču-
implementiran na nivou kernela i radi kao filter IP nara, pre lokalnog rutiranja. OUTPUT lanac filtrira
paketa. Osnovna komanda za kontrolu njegovog lokalno generisane pakete, takođe pre rutiranja, dok
rada je iptables, po kojoj je ceo firewall i dobio svoj POSTROUTING filtrira lokano generisane pakete, ali
naziv. nakon što se paketi rutiraju.
Pored pomenutih, Iptables sadrži još i mangle ta-
Tabele i pravila belu, koja se koristi specijalno za menjanje paketa i
S obzirom na to da mrežom putuje ogroman broj sastoji se od INPUT, FORWARD, OUTPUT, PRERO-
različitih IP paketa, njihovo filtriranje uopšte nije je- UTING i POSTROUTING lanaca (slične namene kao
dnostavno. U tu svrhu Iptables koristi određenu sis- i u ostalim tabelama). U najnovijim verzijama Ipta-
tematizaciju. Naime, definisano je nekoliko tabela, blesa, dodata je još i raw tabela.

od kojih se svaka sastoji od nekoliko ulančanih nizo- Odlično objašnjenje o tabelama i nameni postojećih
va pravila za selekciju IP paketa, koji se nazivaju ulančanih pravila za filtriranje, može da se pročita u
lanci (chains). Mrežni paketi putuju kroz te lance (je- prvom delu uputstva za Iptables – man iptables.
dna karika, jedno pravilo) i kada dođe do poklapa- Drugi deo uputstva, posvećen je komandama za
nja sa postavljenim kriterijumom za selekciju, nad konfigurisanje tih pravila.
paketom se preduzima odgovarajuća akcija, koja se,
opet u terminologiji Iptablesa, naziva meta (target). Komande i parametri
Na drugoj slici, šematski su predstavljene dve ta- Za konfigurisanje pravila koristi se određena, oče-
bele – filter i nat – na način koji je relativno lak za ra- kivana sintaksa. Njena forma je:
zumevanje. # iptables [-t tabela] -Komanda LANAC
Tabela filter je default tabela i sastoji se od tri lanca parametri

22 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

Ukoliko se naziv tabele ne navede, koristi se pod- firewalla! Pogledajmo sada kroz primere kako te
razumevana tabela filter! mogućnosti mogu i da se iskoriste.
Od komandi ćemo pomenuti:
-A (append) – dodaje novo pravilo na kraj lanca Neki jednostavni primeri
-D (delete) – briše pravilo iz postojećeg lanca Ako želimo da dodamo novo pravilo na kraj
-I (insert) – umeće pravilo na zadato mesto u lancu INPUT lanca, default filter tabele, koje kaže da se svi
-L (list) – daje pregled konfiguracije paketi koji potiču sa računara 10.0.0.1 odbacuju, ku-
-F (flush) – briše sva pravila camo:
-Z (zero) – dovodi interne brojače na nulu # iptables -A INPUT -s 10.0.0.1 -j DROP
-N (new) – kreira novi lanac pravila Komanda:
-X () – briše lanac pravila # iptables -D INPUT -s 10.0.0.1 -j DROP
Od parametara: briše uneto pravilo iz prethodnog primera.
-p (protocol) – označava protokol paketa Ako imamo Internet server sa dve mrežne kartice –
-s (source) – označava izvornu adresu paketa eth0 prema lokalnoj mreži i eth1 prema Internetu – i
-d (destination) – označava odredišnu adresu pa- želimo da prihvatamo sve pakete sa lokalne mreže
keta (tj. ne želimo da dižemo firewall prema lokalnoj
-i (input interface) – označava lokalnu mrežnu kar- mreži) kucamo:
ticu sa koje paket dolazi # iptables -A INPUT -i eth0 -j ACCEPT
-j (jump) – označava kuda će paket otići, ako je is- Ako želimo da zabranimo pristup Web sajtu sa
punjen kriterijum za selekciju paketa adresom 125.215.18.178, samo korisniku sa UID
-m (match) – označava naziv dodatnog modula za 1000, kucamo:
selekciju paketa # iptables -A OUTPUT -d 125.215.18.178 -m
Kod dodatnih match modula, neke od zanimljivih owner --uid-owner 1000 -j REJECT --reject-
opcija su: with icmp-host-prohibited
--icmp-type (icmp modul) – označava tip ICMP po- Ako na našem Internet serveru imamo podignut
ruke Proxy server i korisnicima lokalne mreže želimo da
--length (length modul) – označava veličinu paketa obezbedimo pristup Internetu samo tokom radnog
--mac-source (mac modul) – označava MAC vremena, nema potrebe da svako jutro podižemo
adresu sa koje paket potiče Proxy, a da ga popodne obaramo. U tu svrhu elegan-
--sport (tcp/udp moduli) – označava port sa koga tno možemo da iskoristimo sistemsku Cron tabelu i
paket potiče da tamo dodamo dve komande. Prvu, koja će se iz-
--dport (tcp/udp moduli) – označava odredišni vršavati ujutru i koja recimo na 10. mesto u INPUT
port paketa lancu umeće pravilo za propuštanje TCP paketa koji
--syn (tcp/udp moduli) – označava pakete koji ini- su namenjeni Proxyju (port 8080):
cijalizuju konekciju ... iptables -I INPUT 10 -p tcp -m tcp --
--uid-owner (owner modul) – označava UID kori- dport 8080 --syn -j ACCEPT
snika od koga paket potiče I drugu, koja će se izvršavati na kraju radnog vreme-
--sid-owner (owner modul) – označava sesiju od na, onu koja briše umetnuto 10. pravilo:
koje paket potiče ... iptables -D INPUT 10
--pid-owner (owner modul) – označava PID proce- Ako na našem Internet serveru želimo da podigne-
sa od koga paket potiče mo lokalni Mail server (port 25), a da pritom samo
--cmd-owner (owner modul) – označava komandu lokalnoj mreži (eth0 interfejs) obezbedimo pristup is-
od koje paket potiče ključivo POP3 serveru (port 110), kucamo:
Navedeni svičevi za selekciju paketa samo su neki # iptables -A INPUT -p tcp -m tcp --dport
od bitnih! Pomoću njih možemo na primer da kon- 25 --syn -j ACCEPT
trolišemo pakete koji potiču samo sa određene IP # iptabels -A INPUT -i eth0 -p tcp -m tcp
adrese, ili pakete koji imaju samo određeni odredišni --dport 110 --syn -j ACCEPT
port, ili pakete koji potiču samo od određenog kori- Ako imamo privatnu mrežu (10.0.0.0/24) od neko-
snika, ili samo pakete određenog protokola. Mogu- liko računara, od kojih samo jedan ima dialup vezu
ćnosti zaista ima mnogo i u tome i leži moć Iptables prema Internetu, a želimo svim računarima da omo-

Decembar 2005 / GNUzilla / 23


Radionica

gućimo Internet pristup, jedan od načina je da (po- Da pomenemo i to da postoje i analogne komande
red još nekih sitnica) omogućimo maskiranje lokal- za IPv6 – ip6tables, ip6tables-save i ip6tables-resto-
nih adresa. Za to se koristi nat tabela, a komanda: re!
# iptables -t nat -A POSTROUTING -s
10.0.0.0/24 -d ! 10.0.0.0/24 -j MASQUERADE Za kraj početka
dodaje na kraj POSTROUTING lanca nat tabele, U idućem nastavku o Iptablesu reći ćemo nešto
pravilo za maskiranje adresa svih paketa koji potiču više o tome kako se prave i koriste konfiguracione
sa lokalne mreže, a odredište im nije naša mreža datoteke, i analizirati jednostavan primer firewalla.
(primetite upotrebu negacije – "!"). Dotle, dok napolju provejava prvi sneg, šta je lepše
Ako filtriramo dolazeći mrežni saobraćaj, ali ne že- od sedenja u toploj sobi i učenja Iptablesa?
limo da prekidamo već ostvarene veze, kucamo:
# iptables -A INPUT -m state --state RELAT- Korisne adrese:
ED,ESTABLISHED -j ACCEPT Iptables Tutorial – Oskar Andreasson
Ako želimo da budemo "nevidljivi" na mreži, tj. da http://iptables-tutorial.frozentux.net/iptables-tutoria-
blokiramo ping pakete prema našem računaru, kori- l.html
stimo: Netfilter Home Page
# iptables -A INPUT -p icmp -m icmp --icmp- http://www.netfilter.org
type ping -j DROP
Primetite da blokiranje ping paketa nije razumno
~Nenad Trajković
kod mrežnih servera, jer ping je jedna od najkorisni-
jih dijagnostičkih alatki, dok je na kućnim računari-
ma to skoro esencijalna opcija za bezbednu konekci-
ju sa provajderom!
Treba reći i da meta paketa može da bude i naziv
nekog drugog lanca, što nam omogućava preusme-
ravanje paketa i njihovo dalje filtriranje na nekom
drugom mestu! Osim toga, meta može da bude i RE-
TURN, što znači da će se paket vratiti na prvo sle-
deće pravilo u lancu iz koga je došao, tako da može-
mo da pravimo naše lance za filtriranje koji predsta-
vljaju neku vrstu podprograma!

Dodatne komande
Da ne bismo svakog puta ponovo kucali nizove
pravila za filtriranje, zgodno je snimiti ih u neku da-
toteku, a zatim konfigurisati firewall pomoću nje! Tu
na scenu stupaju komande iptables-save i iptables-
restore. Kako obe komande koriste samo standarni
konzolni ulaz i izlaz, potrebno je da se koristi i preu-
smeravanje. Na primer, komanda:
# iptables-save > firewall.conf
snima postojeću konfiguraciju u datoteku firewal-
l.conf. Nasuprot tome, komande:
# cat firewall.conf | iptabels-restore
konfigurišu firewall na osnovu pravila zapisanih u
datoteci firewall.conf.
Za razliku od -L komande, koja daje pregled konfi-
guracije firewalla, lista pravila koju koriste iptables-
save i iptabels-restore komande, identična je onima
iz komandne linije.

24 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

Napravi sam svoj port


Port za poneti

IAKO JE SISTEM PORTOVA VEOMA BOGAT (U TRENUTKU nog koda aplikacije koju ćemo portovati i stavljanje
PISANJA OVOG TEKSTA BROJ PORTOVA IZNOSI 13677) MOŽE paketa u /usr/ports/distfiles. Kao što dobro znate,
SE DOGODITI DA BAŠ ONO ŠTO JE VAMA POTREBNO JOŠ UVEK stablo portova je podeljeno u niz kategorija. Pronađi-
NIJE PORTOVANO. U TOM SLUČAJU IMATE DVE mo valjanu kategoriju za nas, a u ovom slučaju će to
MOGUĆNOSTI. PRVA JE DA ODETE NA NA BSD FORUM I DA biti www. Napravimo unutar kategorije www di-
TAMO NAĐETE NEKOGA KO ĆE ZA VAS DA ODRADI POSAO rektorijum za našu aplikaciju - xhtmlvalid. Ukoliko
PORTOVANJA. UKOLIKO SE RADI O PROGRAMU KOJI ĆE BITI ste makar jednom zagledali neki od direktorijuma
ZANIMLJIV VEĆEM BROJU LJUDI, VRLO JE VEROVATNO DA ĆE bilo koje aplikacije, mogli ste da primetite određen
SE NAĆI NEKO I NAPRAVITI VAM PORT. DRUGA MOGUĆNOST broj datoteka unutar njih. Neke aplikacije imaju više
JESTE DA SEDNETE I SAMI NAPRAVITE PORT. a neke manje pratećih datoteka, no o tome ćemo de-

taljnije kada budem opisivao teži način za pravljenje


portova. Osnovna datoteka svakog porta jeste Make-
Od izvora dva putića file. Pogledajmo sada minimalni Makefile za našu
Posao koji je pred nama se može uraditi na dva na- aplikaciju. Jedna napomena, vrlo je verovatno da
čina. Lakši i teži, naravno. U ovom broju ćemo ovo neće biti dovoljno za vašu aplikaciju, ali sadržaj
pažnju obratiti na lakši način iako je velika mogu- Makefile-a u mnogome zavisi od programa koji por-
ćnost da će nam biti potrebno nešto više rada on tujete tako da je jako važno da se prethodno dobro
onog koji sledi. Pretpostavimo da ste već odlučili upoznate sa njegovim načinom funkcionisanja.
koja je to aplikacija koju želite portovati. Ja sam se # New ports collection makefile for:
odlučio za fiktivnu aplikaciju XHTMLValid koja će xhtmlvalid
raditi W3C validaciju XHTML koda a pisana je pu- # Date created: 20 November 2005
tem GTK biblioteka. # Whom:markom
#
Korak po korak # $FreeBSD$
Prva stvar koju ćemo učiniti je preuzimanje izvor- # PORTNAME= xhtmlvalid

Decembar 2005 / GNUzilla / 25


Radionica

PORTVERSION= 1.0 nje su relativne u odnosu na prefiks instalacije


CATEGORIES= www (obično /usr/local ili /usr/X11R6). Ukoliko port
MASTER_SITES= ftp://ftp.w3c.org/valida- pravi određene direktorijume u toku instalacije vo-
tion/X11R5/contrib/ dite računa da ispred takvih navedete @dirrm kako
MAINTAINER= markom@FreeBSD.org bi bili izbrisani posle instalacije. Evo malog primera
COMMENT= Very useful application for kako bi naša datoteka pkg-plist mogla da izgleda:
XHTML validation bin/xhtmlvalid
MAN1= markom.1 lib/X11/app-defaults/xhtmlvalid
MANCOMPRESSED= yes lib/X11/xhtmlvalid/valid.xpm
USE_IMAKE= yes lib/X11/xhtmlvalid/data.xpm
.include <bsd.port.mk> lib/X11/xhtmlvalid/dtd.xpm
Verujem da je navedeni Makefile više nego jasan. @dirrm lib/X11/xhtmlvalid
Vodite računa da dobro unesete adresu Sada se verovatno pitate kako možete znati šta sve
MASTER_SITES kako bi sistem mogao lako da pre- port napravi pri kompajliranju. Proces pravljenja da-
uzme potrebne pakete. Vrlo je verovatno da aplika- toteke pkg-plist je složena procedura bez obzira koji
cija koju ćete portovati ima više način pravljenja porta izaberemo. Ipak, postoji
od jednog servera sa paketima način da se ovaj proces automatizuje.
tako da uopšte neće biti na od-
met ukoliko unese- Generisanje pkg-plista
te nekoliko njih u Pošto utvrdite da je jedino ostalo
listu. Još jedan da napravite pkg-plist tj. da je sve ostalo
zanimljiv detalj odrađeno možete pristupiti sledećim koraci-
je svakako .include ma. Za početak ćemo generisati privre-
<bsd.port.mk>. U pita- meno stablo direktorijuma u koje ćemo
nju je datoteka za koju i instalirati naš port. Ovde valja obratiti
stručniji ljudi kažu da nisu pažnju na to da li je port zavisan od X servera ili
baš sigurni šta sve radi. Nju je potrebno ne. Za portove nezavisne od X-a ćete koristiti koma-
uključiti u proces pravljenja porta iz jednog jako pro- ndu x11-4, a za portove koji se instaliraju u stablo
stog razloga: ona je ta koja sadrži informacije o tome Xorg-a ili XFree86-a ćete uneti x11 u sledeću koma-
kako se kompajlira port, kako se povezuju biblioteke ndu umesto port-type:
i sl. # mkdir /var/tmp/port-name
# mtree -U -f /etc/mtree/BSD.port-type.dist
Ostale datoteke -d -e -p /var/tmp/port-name
Pred nama je proces pravljenja još dve datoteke po- # make depends PREFIX=/var/tmp/port-name
trebne za uspešno stvaranje portova. Prva je pkg-de- Prebacimo sada strukturu direktorijuma u jednu
scr. U pitanju je duži opis aplikacije od onog koji datoteku :[kod]# (cd /var/tmp/port-name && find
smo uneli u Makefile. Baš zbog toga vam je na ra- -d * -type d) | sort > OLD-DIRS[/kod]. Napravimo
spolaganju sloboda da detaljno opišete svoju aplika- prazan pkg-plist: [kod]# touch pkg-plist[/kod]. Sada
ciju kako bi ostali korisnici lakše mogli da shvate o možemo instalirati port i generisati listu paketa:
čemu se tu radi. Ukoliko želite da vaš port bude # make install PREFIX=/var/tmp/port-name
uključen u spisak portova za FreeBSD, biće potrebno # (cd /var/tmp/port-name && find -d * \!
da sav tekst koji unesete bude na engleskom. Naš -type d) | sort > pkg-plist
pkg-descr bi ovako izgledao: # (cd /var/tmp/port-name && find -d * -type
This is a port of XHTMLValid. An applica- d) | sort | comm -13 OLD-DIRS - | sort -r |
tion developed by W3C to help XHTML valida- sed -e 's#^#@dirrm #' >> pkg-plist
tion become easier. Sada nam preostaje da malo sredimo listu pošto se
ne radi sve automatski. Sve stranice sa uputstvima
WWW: http://www.w3c.org/validation/ (Man) bi trebalo da budu izlistane u datoteci Makefi-
Pred nama je još jedna datoteka - pkg-plist. U pita- le (MAN1=) a ne u pkg-plist. Sve konfiguracione da-
nju je lista svih datoteka koje će port instalirati. Puta- toteke koje korisnik sam treba da napravi valja uklo-

26 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

niti. Pošto ovo deluje kao strašna glavobol, na BSD sisteme, već i za ostale platforme slične
predlažem da za generisanje plist-a koristite plist UNIX-u. Shvatate da je to jedan jako dug i iscrpljujuć
skriptu koju možete naći u / posao. Pošto se port valjano testira i pošto smatrate
usr/ports/Tools/scripts/. Ona će za vas automatski da je to ono što ste hteli, možete svoje zadovoljstvo
napraviti listu paketa. Prvi korak je isti kao i ranije. podeliti sa ostatkom sveta. Svaki port može biti
Pošto izvršite kompajliranje i instalirate port pustite uključen u port stablo FreeBSD-a. Potrebno je da Fre-
plist skriptu da za vas generiše listu: eBSD timu pošaljete informacije o svom portu. Ne-
# /usr/ports/Tools/scripts/plist -Md -m / mojte slati svoj work direktorijum ili vaš_paket.tgz.
etc/mtree/BSD.port-type.dist /var/tmp/port- To im nije potrebno. Dovoljno je da pošaljete izlaznu
name > pkg-plist vrednost komande: shar `find port_dir`. Formular za
Listu ćete ipak morati ručno da proverite. prijavljivanje porta možete naći na: http://www.fre-
ebsd.org/send-pr.html. Samo dve napomene. Kao
Ostatak ostalog "category" izaberite "ports", a "class"
Pošto smo preživeli pakao pravljenja dato- "change request". Vrlo je važno da
teke pkg-plist, možemo lagano krenuti ka lepo opišete program
sumiranju rada. Potrebno je generisati da- koji prilažete kako bi
toteku distinfo koja sadrži spisak FreeBSD tim imao što
svega što će biti preuzeto sa mre- bolji uvid u vaš rad.
že ili diska pri instaliranju porta. Pošto ste prijavili port
Ne morate brinuti, ovo se au- ostaje vam samo da sače-
tomatski radi. Idite u direkto- kate da prođe proveru. Čim se ta proce-
rijum vašeg porta i ukucajte: dura završi (poprilično je brza), vaš port
make makesum. Još jednu kori- snu alat- će naći svoje mesto na listi FreeBSD portova a vi se
ku možete naći u devel/portlint. portlint je program možete posvetiti portovanju nečeg drugog...ukoliko
koji će za vas uraditi proveru svega što ste uradili i vam posle svega još uvek bude do toga.
reći vam gde postoje greške. Veoma je koristan pri
formatiranju datoteke Makefile. Korisne adrese:
http://www.freebsd.org/
Testiranje porta http://www.bsdforums.org/
Pošto smo odradili sve tehničke delove pravljenja http://www.freshports.org/
porta, ostaje nam da proverimo da li je naš trud uro- http://www.bsd-srbija.org/
dio plodom. Valjalo bi da proverite još jednom sle-
deće stavke: pkg-plist ne sadrži nešto što port ne
~Marko Milenović
instalira, pkg-plist sadrži sve što port instalira, vaš
port se može instalirati više puta pomoću komande
reinstall i vaš port briše sve što u toku instalacije
kreira kada se pokrene deinstall komanda. Pošto ste
sve ovo proverili možete pristupiti testiranju porta.
Preporuka je da koraci testiranja budu sledeći: [lista]
1. make install 2.make package 3.make deinstall 4.p-
kg_add package-name 5.make deinstall 6.make rei-
nstall 7.make package[/lista]. Obratite pažnju da
nema nekih upozorenja u koracima koji sadrže ko-
mandu package i deinstall. Posle 3. koraka proverite
da li su svi novi direktorijumi obrisani i, naravno,
posle 4. koraka proverite da li aplikacija radi.

Kraj je početak...
Ukoliko ste samo pročitali ovaj tekst više ćete ceniti
rad svih onih ljudi koji rade na portovima ne samo

Decembar 2005 / GNUzilla / 27


Radionica

Ajax
Asynchronous JavaScript and XML

OD NASTANKA INTERNETA, HTTP-A I HTML-A JE Otvorite u isto vreme vaš omiljeni e-mail klijent i
PROTEKLO MNOGO GODINA I OD OBIČNIH WEB neki web-mail servis (na primer Yahoo, ne Google
PREZENTACIJA IZ TIH VREMENA GOTOVO DA NEMA TRAGA. Mail). Kliknite na Inbox u oba programa. U oba
ONE SU PRVO EVOLUIRALE U KOMPLEKSNE STATIČKE slučaja ste dobili spisak poruka. Koja je razlika?
STRUKTURE ZBOG KOJIH SE RODILA POTREBA ZA Razlika je u tome što kad ste kliknuli na Inbox u
DINAMIČKIM PREZENTACIJAMA.TEHNOLOGIJE STVORENE DA web-mail servisu, cela stranica se učitavala od počet-
OMOGUĆE DINAMIČNOST (KAO ŠTO SU CGI, JSP, PHP...) ka - uključujući kompletno okruženje tog servisa -
SU POKRENULE LAVINU NOVIH PRIMENA INTERNETA I dok, sa druge strane, u e-mail klijentu se jedino uči-
POLAGANO PREBACIVANJE SVIH MOGUĆIH ŽIVOTNIH tala nova lista sa porukama. Pored činjenice da uči-
AKTIVNOSTI NA NJEGA (KUPOVINA, SLUŠANJE MUZIKE, tavanje cele strane usporava rad i troši resurse raču-
GLEDANJE TV PROGRAMA...). nara korisnika, ono otežava i razvoj takvog softvera.

Poslednji evolutivni stadijum su web aplikacije. To AJAX


nisu obični programi koji komuniciraju međusobno Tu dolazi na scenu Ajax (Asinhroni JavaScript i
preko mreže, na šta smo navikli, to su kompleksni XML). Ajax nije tehnologija sam po sebi, nego je na-
programi kojima pristupamo kroz web pretraživač čin iskorišćavanja postojećih kao što su XHTML,
kao nekoj običnoj prezentaciji. CSS, DOM, JavaScript i XMLHttpRequest u svrhe

Ako ste prešli sa razvoja uobičajenih GUI progra- dobijanja web aplikacija koje se ponašaju onako kako
ma na web aplikacije, sigurno ste osetili klaustrofo- smo to navikli od normalnih programa. Ajax postoji
biju pri pravljenju korisničkog okruženja. Za one koji već neko vreme, ali se tek pojavom Google Mail i
se nisu bavili ovakvim stvarima, a još uvek nisu od- Google Map servisa digla ogromna prašina oko nje-
ustali od čitanja ovog članka, evo jednog primera: ga.

28 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

XMLHttpRequest Rešenje se pruža u vidu trika da se u nekom nevidlji-


Temelj Ajax koncepta čini XMLHttpRequest vom IFRAME objektu menja adresa stranice, što pre-
objekat (podržavaju ga Mozilla Firefox 1.0, Apple traživač može da primeti.
Safari 1.2, Konqueror, Opera 7.6 i MSIE 4.0 i noviji) Iz istog razloga ni mašine za pretraživanje Interne-
pomoću kog programer može da uspostavi komuni- ta neće biti u stanju da indeksiraju vašu prezentaciju.
kaciju između JavaScript funkcija u već učitanoj stra-
nici u web pretraživaču i udaljenog servera na kome Biblioteke
se nalazi glavni deo aplikacije. Da bi se olakšalo programiranje i prevazilaženje
navedenih mana, za većinu programskih jezika na-
Na slici možete videti koja je ključna razlika iz- menjenih pisanju web aplikacija su razvijene poseb-
među klasičnog i Ajax modela. Kod klasičnog, web ne biblioteke klasa i funkcija. Evo spiska nekih bibli-
pretraživač reaguje na akcije korisnika tako što ser- oteka:
veru šalje podatke o akciji (na primer da korisnik
želi da napiše novo pismo), i od servera dobija novu Višeplatformski
stranicu. Kod Ajaxa, stvar je drugačija - server šalje CPAINT
celu stranicu samo prvi put kad pristupite aplikaciji. Licenca: GNU GPL & LGPL
Posle neke akcije korisnika, umesto učitavanja nove Platforme: PHP, ASP
stranice, samo se vrši izmena trenutno učitane što Adresa: http://cpaint.sourceforge.net/
stvara efekat kao da cela aplikacija u stvari radi u SAJAX
web pretraživaču na klijent mašini. Licenca: BSD License
Za prikaz informacija se, kao i u klasičnim prezen- Platforme: Perl, PHP, Python, Ruby, ASP, CF
tacijama, koriste (X)HTML i CSS, dok se za izmenu Adresa: http://www.modernmethod.com/sajax/
elemenata na strani koristi JavaScript i DOM. Rialto
Licenca: Apache License
Za i protiv Platforme: PHP, Java, Mono (.NET)
Najveća prednost Ajax dizajna je činjenica da se Adresa: http://rialto.application-servers.com/
podace mogu menjati bez ponovnih učitavanja stra-
ne. To uzrokuje brži odziv aplikacije i manju količi- PHP
nu podataka koja se prenosi preko mreže. Takođe, AjaxAC
pošto su tehnologije korišćene u Ajaxu otvorene, Licenca: Apache License 2
podržavaju ih svi web pretraživači bez potrebe za Adresa: http://ajax.zervaas.com.au/
instalacijom posebnih dodataka (plug-in). JPSpan
Licenca: PHP License
JavaScript Adresa: http://jpspan.sourceforge.net/wiki/do-
Glavna mana Ajaxa je činjenica da korisnik u svom ku.php
pretraživaču mora da ima podešeno da je dozvolje- XAjax
no korišćenje JavaScripta. Sudeći po sajtu www.w3- Licenca: LGPL
schools.com, to znači da jedna desetina korisnika Adresa: http://xajax.sf.net/
neće biti u stanju da koristi vašu aplikaciju. Rešenje
u ovom slučaju postoji, a to je da ako korisnik nema Perl
omogućen JavaScript, da mu prikažete verziju apli- CGI::Ajax
kacije napravljenu koristeći klasični model. (u Goo- Licenca: Perl/Artistic License
gle Mail servisu postoji Simple HTML mod koji ovo Adresa: http://pjax.sourceforge.net/
demonstrira)
Java
Navigacija Ajax Anywhere
Sledeći veliki problem je činjenica da web pretraži- Licenca: Apache 2 License
vač nije u stanju da shvati da se stranica promenila, Adresa: http://ajaxanywhere.sourceforge.net/
kao i u Macromedia Flash prezentacijama, tako da Echo 2
dugme "Back" neće raditi onako kako je predviđeno. Licenca: MPL, LGPL

Decembar 2005 / GNUzilla / 29


Radionica

Adresa:
http://www.nextapp.com/products/echo2/
Ajax JSF
Licenca: Apache License
Adresa: http://smirnov.org.ru/en/ajax-jsf.html

Ako želite da saznate nešto više o samoj tehnologiji


i kako da je implementirate, svratite na:
http://developer.mozilla.org/en/docs/Category:
AJAX:Articles

~ Ivan Čukić

30 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

Još dve mogućnosti

Sistemi sa upravljanje sadržajima deo 2.


Drupal i XOOPS

U PRETHODNIM BROJU SMO POČELI PRIČU O CMS-OVIMA. trebno obezbediti pre instalacije sistema. Ovaj postu-
DOTAKLI SMO SE OPŠTIH STVARI KOJE TREBA ZNATI, KADA pak sličan je postupku obezbeđivanja baze kod PHP-
JE OVA TEMATIKA U PITANJU, I PREDSTAVILI SMO DVA Nukea, o čemu je bilo reči u prethodnom broju. Kori-
NAPREDNA SISTEMA. U OVOJ BROJU NASTAVLJAMO snik,ujedno i vlasnik baze, mora imati CREATE i
PREDSTAVLJAJUĆI JOŠ DVA VRLO ZANIMLJIVA I KVALITETNA GRANT privilegije nad bazom, koja mora imati od-
SISTEMA . ređenu strukturu. Uzorak baze nalazi se u folderu
database gde postoje dva fajla - MySQL i Postgre-
I ovaj put ostajemo u okviru LAMP (Linux Apache SQL baze. Uvoz tabela smo objasnili u slučaju PHP-
MySQL PHP) priče, pa sistemi koje ovaj put predsta- Nukea, pa se sada nećemo zadržavati na tome.
vljamo nemaju drugačijih zahteva od onih koji su- Instalacija Drupala se svodi na editovanje konfigura-
predstavljeni u prošlom broju. Stoga, necemo se za- cionog fajla koji se nalazi u folderu sites/defaut/ i
državati na sistemskim elementima, već odmah pre- nosi naziv settings.php. Prvi red na koji treba obrati-
lazimo na predstavljanje Drupala i XOOPS-a. ti pažnju u ovom fajlu je red:
$db_url = "mysql://username:password@local-
Drupal host/database";
Ovaj CMS je nakon pojavljivanja na sceni vrlo brzo gde umesto username treba staviti ime korisnika
skrenuo pražnju na sebe. Sama arhiva najnovije ver- koji je kreirao bazu, password treba zameniti lozin-
zije sistema je "teška" oko 450KB, pa je preuzimanje kom kojom se taj korisnik loguje na MySQL server, a
skoro sitnica. Sistem je nastao, kao i većina, usled database treba da bude ime baze koju će Drupal ko-
potrebe obezbeđivanja panel administracije web saj- ristiti. Sledeći red je
ta, a služi za formiranje online zajednica i sajtova, $base_url = "http://www.example.com";
koji bi trebalo da omogućavaju dvosmernu interakci- gde između navodnika treba uneti adresu budućeg
ju sa korisnikom. Drupal je moguće koristiti kao pri- sajta. Ovo je ujedno i kraj konfiguracije jer bi nakon
vatni, komercijalni ili interni web portal, a velika uspešno obavljenog posla u prozoru browsera i na-
mogućnost nadogradnje obezbeđuje većinu servisa kon unosa adrese sajt trebalo da se pojavi startna
koji mogu zatrebati. Kao i u prošlom broju, jedan od stranica Drupala.
sistema je teži za instalaciju, a ovoga puta to je Dru- Nakon učitavanja početne stranice potrebno je
pal. kreirati administratorski nalog klikom na link create
Najpre je potrebno preuzeti arhivu sa sistemom sa the first account i unosom korisničkog imena i lozin-
matičnog sajta. U trenutku pisanja teksta, aktuelna ke. Nakon ovog koraka, administratorski nalog će
verzija sistema je 4.6.3. Nakon preuzimanja saržaj ar- biti kreiran, pa će posle administratorskog logina, sa
hive je potrebno prekopirati u root folder web serve- leve strane biti dostupan link administer, koji pruža
ra. Drupalu je potrebna baza podataka, pa ju je po- mogućnost pristupa administratorskom panelu. Da-

Decembar 2005 / GNUzilla / 31


Radionica

lji posao sa Drupalom je manje više jednostavan. sada ne postoji.


Različite sekcije administratorskog interfejsa omogu-
ćavaju manipulaciju blokovima, modulima, korisni- XOOPS
cima, temama i ostalim sadržajima. Konfiguracioni XOOPS je kao i Drupal, nastao iz sličnih pobuda.
panel Drupala nije user-friendly, kao što je to slučaj Zahvaljujući svojoj modularizovanoj prirodi, može
sa Joomlom na primer, ali pruža dovoljno mogu- se koristiti u različite namene,. Osnovni sistem, zaje-
ćnosti pa će se i neiskusni korisnici relativno brzo dno sa modulom za vesti, se može koristiti za blog,
snaći sa njim. Pored MySQL servera
baza podataka, Drupal poseduje
podršku i za PostgreSQL server.
Dokumentacija za ovaj CMS se
može naći na njegovom matičnom
sajtu, pa korisnicima koji žele da saz-
naju više o ovom sistemu preporuču-
jemo Drupal Hanbook. Kao što je već
pomenuto, Moguće ga je proširiti,
pa se za Drupal može pronaći puno
modula koji otvaraju različite mogu-
ćnosti korišćenja ovog sistema. Glav-
na mana je nepostojanje kvalitetnijeg
foruma koji će se integrisati sa Dru-
palom na dovoljno visokom nivou.
Postojeće rešenje završava posao, ali
kompleksnije rešenje ove namene za

32 / GNUzilla / Decembar 2005


Radionica

dok se daljom nadogradnjiom može kompletirati ve- nemate ovih problema, preskočite sledećih nekoliko
liki sistem koji može opslužiti veliki broj korisnika i pasusa.
funkcionisati kao web portal. XOOPS je inače akro- Kao što je pomenuto, sadržaj foldera html je, ustva-
nim od eXtensible Object Oriented Portal System. ri, sam sistem te je njega potrebno kopirati na web
Preuzimanje se vrši sa matičnog sajta sistema, aktu- server. Pristupom folderu koji sadrži sistem preko
elna verzija nosi oznaku 2.2.3a, a arhiva je "teška" web browsera (ili unošenjem domena budućeg sajta
oko 1,2MB. ukoliko je sve pripremljeno) započinje se proces
Nakon preuzimanja arhive sa sistemom, treba instalacije. Prvi ekran instalacionog procesa služi za
obratiti pažnju na folder html u arhivi, jer on sadrži selekciju jezika na kom će instalacija teći, dok drugi
ekran pruža osnovne informacije o
sistemu i o zahtevima koje treba is-
puniti kako bi instalacija prošla ko-
rektno. Potrebno je obezbediit bazu
podataka, a način kreiranja baze je
objašnjen u prošlom broju GNUzille.
Takođe treba obezbediti dozvole pi-
sanja nad folderima uploads/, ca-
che/ i templates_c/ i fajlom mainfi-
le.php (777), a informacije o tome se
prikazuju u trećem ekranu instalacionog procesa. Na
fajlove koji čine sistem. Folder dosc sadrži odlično kraju, JavaScript i cookies moraju biti omogućeni u
ilustrovano upustvo za instalaciju na engleskom jezi- podešavanjima web browsera. Četvrti ekran će, na-
ku. Usled postojanja ovako dobrog instalacionog kon upoznavanja sa osnovnim pojmovima iz teksta
upustva, pozabavićemo se delovima instalacije koji GNUzille 11, biti savršeno jasan. Potrebno je uneti
mogu biti problematični početnicima, ali i korisnici- osnovne podatke o bazi podataka i adresama sajta.
ma koji se slabije služe engleskim jezikom. Ukoliko Aderse će biti automatski prepoznate, s tim što rela-

Decembar 2005 / GNUzilla / 33


Radionica

tivnu adresu treba uneti ručno (http://www.mojsaj- uslovljava sve češće migracije sa ovog sistema. Na-
t.com na primer). Nastavak instalacije se svodi na vedeni razlozi udaljuju PHP-Nuke od titule MVP-a
kliktanje na taster Next, prilikom čega se korisniku ova dva poluvremena. Joomla definitivno pleni je-
prikazuju informacije o unetim parametrima, pro- dnostavnošću instalacije i upravljanja, ali i brzinom i
gresu i akcijama koje se događaju. Potrebno je obra- mogućnošću proširenja. Šta više, postoji i poseban
titi pažnju na ekran u kom se definiše administrator server koji hostuje projekte vezane za Mambo
sistema i tada je potrebno uneti korisničko ime (Ad- (Mambo i Joomla su potpuno kompatibilni) gde se
min Login name), ime koje će se prikazivati na sajtu može naći pregršt proširenja za ovaj sistem. Istinska
kada se administrator uloguje pomenutim kori- mana ovog sistema je nepostojanje valjanog foruma
sničkim imenom (Admin Displayname), email i lo- koji se dobro integriše sa sistemom. Postoje mostovi
zinku administratora. Nakon kreiranja administra- za SimpleMachines, PHPBB2 i VBulliten sisteme, ali
torskog naloga, treba opciono instalirati dva ponu- za svaki od navedenih postoji razlog protiv. Integra-
đena modula koji se isporučuju sa sistemom. Posle- cija sa ovim forumima je na različitim nivoima i na-
dnji instalacioni ekran prikazuje poruku o uspešnoj jčešća karakteristika je postojanje posebne baze koju
instalaciji i, između ostalog, link pomoću kog se pri- koriste forumi, i problemi sa komunikacijom kori-
stupa upravo iskonfigurisanom sajtu. Pre početka sničkih naloga sa Joomle i forum sistema. Drupal
eksploatacije sajta potrebno je ukloniti folder install/ ima apsloutno isti problem, koji u kombinaciji sa ne-
i promeniti dozvole fajla mainfile.php koji mora biti postojanjem instalera i nešto nepristupačnijim
read-onily (444). sistemom upravljanja, rezervišu ovaj sistem za isku-
Početna strana nudi opciju logina, kada se treba snije korisnike. XOOPS, na kraju, ima sve što i
ulogovati na administratorski nalog, kako bi se Joomla, plus odličan forum sistem. Ipak, on može
sistem prilagodio svojoj nameni. Administratorski biti harderski zahtevan, što u nekim slučajevima
panel je najlakše opisati tako što bi ga po pristuo- može biti velika mana.
ačnosti trebalo staviti između Drupala i Joomle. Iako Iako se to možda očekuje, nećemo praviti rang listu
nije previše user-friendly, vrlo je funkcionalan i i proglašavati pobednika. Iz svega viđenog nameće
pruža sve što se od njega može očekivati. Kao i kad a se utisak da XOOPS i Joomla mogu ući u uži izbor, a
je Drupal u pitanju, XOOPS je modularni sistem, pa za koji se treba odlučiti na kraju ostavljamo korisni-
je moguće nadograđivanje sistema raznim dodacima cima da prosude, shodno svojim potrebama i mogu-
u zavinosti od potrebe (eshop, galerija slika...). Ono ćnostima.
što XOOPS izdvaja, u pozitivnom smislu, je to što
poseduje veoma dobar forum modul pod nazivom Ovim tekstom završavamo priču o sistemima za
NewBB2, koji se bez problema može izboriti sa veli- menadžment sadržaja. Izostavili smo nekoliko sis-
kim brojem korisnika pružajući potrebnu komfor- tema, pre svega zbog popularnosti pomenutih u dva
nost i lakoću korišćenja. Sa druge strane, u razgovo- teksta. Glavna zvezda vodilja prilikom odabira je
ru sa administratorom jednog domaćeg sajta zasno- bila licenca i sistemski zahtevi (PHP, Apache,
vanog na ovom CMS-u, XOOPS ume da bude prili- MySQL). U narednim brojevima ćemo predstaviti
čno memorijski zahtevan prilikom većeg optereće- najbolje forum sisteme iz familije slobodnog softve-
nja. Sve u svemu, XOOPS je veoma lak za instalaciju ra, od kojih se neki mogu sresti i na sistemima po-
i korišćenje, što ga u kombinaciji sa velikim brojem mentutim u priči o CMS-ovima. Do tada, prijatno
dostupnih proširenja i tema čini pogodnim za najra- pravljenje sajtova!
zličitije namene i korinike.
Korisne adrese:
Finalni sud http://www.drupal.org
Nakon predstavljanja četiri verovatno najpopular- http://www.xoops.org
jia CMS-a ostaje da podvučemo crtu. PHP-Nuke je
dugo vladao na sceni, pre svega zbog lakog
upravljanja i velikog broja proširenja i na prvom me-
~Ivan Jelić
stu odlične integracije PHPBB2 foruma sa sistemom.
Međutim, sve više sigurnosnih propusta, zajedno sa
žestoko poljuljanom stabinošću PHPBB2 sistema

34 / GNUzilla / Decembar 2005