VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

Seminarski rad

FINANSIJSKI PRIHODI

Mentor: Jovan Njegić

Student: Miloš Dujaković 80/08FR

Novi Sad 2010.

Savremena teorija.porez na promet proizvoda i usluga i mnogi drugi..prihoda od javnih preduzeća.UVOD Javni prihodi se koriste kao instrument fiskalne politike jedne države.jeste to da javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda.Ono sto je karakteristično za moderne državne.Osnovni faktori koji utiču na sistem javnih prihoda su privredni sistem.Klasična teorija je prihode od javne imovine.ekonomska moć države i razni ekonomski odnosi.porez na lični dohodak građana.porez na potrošnju.pored klasične teorije prihvata još i javni dug.redovne javne prihode koji sluze sa podmirivanje javnih rashoda.takse i poreze posmatrala kao normalne.porez na dobit.. veličina teritorije kao i broj stanovnika.od njenog nastanka pa do podele javnih prihoda i njihovog značaja.Javni prihodi u federalnom sistemu su podeljeni između više državnih nivoa..U sledećem izlaganju ću pokusati da prikazem ono što je najbitnije a tiče se javnih prihoda.Poreski prihodi predstavljaju osnovne javne prihode koji su najznacajniji i najbitniji.Javni prihodi se ostvaruju pomoću oporezivanja.Ima mnogo faktora koji utiču na visinu i strukturu javnih prihoda-javne funkcije. .U najvažnije poreske prihode možemo svrstati porez na imovinu. ostvareni nacionalni dohodak.javnog duga i dr..Javni prihodi predstavljaju državna novčana sredstva koja služe za finansiranje kako društvrnih tako i javnih potreba.emisiju novca i ostale dpunske prihode kao vrstu javnih prihoda.

rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf .vps. javni dug. Pojam i karakteristike javnih prihoda Postoji više definicija javnih prihoda. Na osnovu ovih definicija. povećaće se i potrebe za raznim oblicima javnih prihoda. nazivaju se javni prihodi. Smatra se da ukoliko država odluči da proširi svoje državne aktivnosti. socijalnu sigurnost građanja. putem javnog duga i dr.Razvoj javnih prihoda Još u prvobitnim zajednicama se javio prvi oblik prikupljanja javnih prihoda u vidu poklona. zajmovi itd. Pod sistemom javnih prihoda podrazumevamo skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje država koristi za finansiranje javnih potreba. odnosno podela javnih prihoda vrši se na osnovu različitih kriterijujma. Javni prihodi se koriste za finansiranje raznih državnih aktivnosti. Pod javnim prihodima podrazumevamo sva novčana sredstva. Sve su to potrebe koje pojedinac ne može ostvariti bez države. carine. Šumpeter kapitalističku državu nazvao „Poreskom državom“ Strukutru prihoda zemlje socijalističke privrede čine porez. Javni prihodi se mogu ostvariti na razne načine: na osnovu oporezivanja. akcije. Neke od glavnih karakterisitika prihoda koja se javljaju u savremenoj privredi:  javni prihodi se ubiraju i iskazuju u novcu  javni prihodi se ubiraju redovnim godišnim ili drugim instrumentima  plaćanje javnih prihoda ne dovodi u pitanje postojeću imovinu  javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter1 Mnogi teoretičari smatraju da je porez jedan od osnovnih oblika javnih prihoda. Znači da se pod javnim prihodima podrazumevaju sva ona novčana sredstva koja služe društvenoj zajednici za podmirenje javnih ili društvenih rashoda. feudalna renta. naknada. a njihova struktura i značaj se razlikuju od zemlje do zemlje. doprinsa. Svi oni spadaju u izvore javnih prihoda. carine. da bi organi društveniopolitičkih zajednica mogli da obavljaju svoje poslove oni moraju da raspolažu određenim novčanim sredstvima. porez. Ranijih godina javni prihodi su se javljali u naturalnom obliku međutim u savremenoj privredi javljaju se isključivo u novcu. a samim tim raspoređuje i troši u cilju omogućavanja rada njenih organa i institucija. taksi. takse. domenskih prihoda i dr. javni zajmovi i dr.ac. vanredne potrebe građanja i privrede i dr. emisija novca. Kada kažem javne potrebe pre svega mislim na: unutrašnju bezbednost. takse. Klasifikacija (vrste) javnih prihoda Klasifikacija. Pored poreza tu su još i takse. U kapitalističkom društvu oko 80-90% državnih potreba su se podmirivale porezom. ne samo kod nas. Javni prihodi se mogu pojaviti u vidu poreza.. carine. u nameri vršenja aktivnosti i pružanju usluga zbog kojih su osnovane. robovska radna snaga i dr. pljačka.ns. U robovlasništvu su robovlasničke države primenjivale razne metode prikupljanja sredstava kao što su ratni plen. odnosno prihode koje država prikuplja. Bitno je istaći da se javni prihodi razlikuju od prihoda fizičkih lica i prihoda pravnih lica. U feudalnom društvu strukturu prihoda su činili : prihodi od domena i regala (prava). već i u ostalim zemljama:   Redovni i vanredni javni rashodi Javno-pravni i privatno-pravni Originarni (izvorni) i izvedeni prihodi  1 http://www. prihoda javnih preduzeća. Nabrojaćemo neke vrste javnih prihoda koji se javljaju. Upravo zbog toga je poznati ekonomista J. naknade za usluge državnih organa. međunarodnu bezbednost. doprinosi.

rs/nastavnici/Materijal/mat5175.1.2.2 Takođe neke od bitnijih prihoda možemo da prikazemo pomoću sledeće tabele: Tabela 1. carine 1.2 pluralizam 4. fiskalni monopoli 4. iz imovine 4.iz rashoda 4.Pokloni 2.pdf .Javni dug 2.2.2.1.Parafiskaliteti 4.str.3.2.3.Porezi 4. vanredni prihodi 2. komercijalne 3.2 ekonomski razlog 4.3.2.3. Klasifikacija javnih prihoda KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA REDOVNI NEREDOVNI Nefiskalni 1. 225) 2 http://www.3.ns.1 na potrosnju 4.2.2.Raičević.Drzavna preduzeca 4.2.Vanredni dug 2.2.vps.      Prihodi od stanovništva i pravnih lica Povratni i nepovratni prihodi Namenski i nenamenski prihodi Prihodi u novcu i prihodi u naturi Prihodi centralne i lokalne vlasti Katastarski i tarifni prihodi.1. finansijski razlog 4.Drzavne ustanove 3. subjektni 4.2.Doprinosi 3.2.vanredni porezi 2.2.Domenski prihodi 3.3.1.2.2u dinamici 4.1u statici 4.2. nekomercijalne 4.3. iz prihoda 4.2.Takse 2.2.1 monizam 4.prodaja imovine (1) Izvor: (Radičić.1 objekni 4.1.ac.1.2. socijalno-politicki razlog Fiskalni 1.2008.

Prihodi od pravnih lica su prihodi koje plaćaju privredni subjekti i druga pravna lica. država na tom tržištu nastupa ravnoravno sa drugim privredmi subjektima. u određenim vremenskim periodima. nestaje i potreba za vanrednim javnim prihodima. U obu grupu pre svega spadaju novčane kazne. Suprotno redovnim javljaju se neredovni prihodi. Prema načinu na koji se obezbeđuju izvedeni javni prihodi.Pošto sam i slikovito predstavio podelu javnih prihoda. Država na osnovu fiskalng suvereniteta koji ima. naknade i doprinosi. ubire deo novčanih sredstava od lica koja se nalaze pod njenom poreskom vlašću.U njih spadaju:  Dažbine  Javni zajam  Parafiskalni prihodi  Izvorni javni prihodi  Ostali javni prihodi Izvorni i izvedeni prihodi Izvorni javni prihodi su prihodi koje ostvaruje država svojom ekonomskom aktivnošću na tržištu. Fiskalni i nefiskalni javni prihodi Fiskalne prihode država ostvaruje izvan tog nekog tržišnog procesa. razlikujemo 2 vrste:  Dažbinski prihodi koji se obezbeđuju neposrednim nametanjem obaveza plaćanja određene javne daćbine. Redovni i neredovni prihodi Smatra se da su redovni prhodi koji se prikupljaju kontinuirano. kao i na osnovu prava koja poseduje nad imovinom. U te prihode spadaju porezi. prihodi od prodaj e dobara i slično.Prihodi od stanovništva su prihodi koje plaćaju građani iz svojih prihoda odnosno dohotka i iz imovine koja služi za podmirivanje javnih rashoda. koje ostvaruju na osnovu obavljanja ekonomske aktivnosti i iz imovine. Prihodi od stanovništva i pravnih lica Prihodi od privrede I ptihodi od stanovništva predstavljaju izvore odakle potiču javni prihodi. najbitnije prihode. Samim prestankom vanrednih javnih rashoda. Izvedeni javni prihodi su prihodi do kojih država dolazi na osnobu svoje poreske vlasti na osnbu svog poreskog suvereniteta. Vanredni javni prihodi stadaju u grupu neredovnih. po meni. moraju da se prikupljaju iz izvora koji se redovno i neprestano finansijski obnavljaju. prinudnim putem od pravnih i fizičkih lica koja se nalaze pod njenim fiskalnim suverenitetom. Nerednovi prihodi su prihodi koje država ubire (ostvaruje) neredovno iz izvora koji se ne obnavljaju. u vusini koja se određuje na . Naravno. u sledećem delu ću pokušati da definišem. Drugim rečima to su prihodi od državne imovime. na osnovu prinude tj. Ovi prihodi se uvode za ograničen vremenski period sa ciljem da se pokriju vanredni javni rashodi.  Nedažbinski prihodi se obezbeđuju poreskim nametanjem od strane države. takse. Da bi se ovi prihodi smatrali redovinim.

2008. Dok u savremenim uslobima prihodi u naturi se uglavnom javljaju u vidu poklona.Raičević. državna preduzeća se mogu organizovati iz: finansijskih razloga (kada državna želi da ostvari prihode).osnbu političkih kriterijuma. ječmu. Na osnobu fiskalnog opterećenja uočavaju se tendencije promena. Parcijalno finansijsko opterećenje. fiskalno opterećenje. Ono što je bitno prilikom izračunavanja fiskalng opterećenja jeste da u obzir treba uzeti samo prihode fiskalnog tipa (porezi. svi prihodi koje ostvaruju državna preduzeća. U ovu grupu prihoda spadaju porezi. Nefiskali javni prihodi se mogu ostvariti na više osnova. a vrlo retko u naturi. Fiskalno opterećenje je moguće iskazati sledećom formulom: 3 Fo=Sd/Dd*100 Fo – izračunato fiskalno opterećenje Sd – zbir javnih prihoda dažbinskog karaktera Dd – godišnji BDP po pržišnim cenama konkretne godine. Fiskalno opterećenje U mnogim literaturama se susrećemo sa različitim terminima kao što su fiskalni pritisak. želi da ostvari i proizvodnju). a ne treba uključitavi nefiskalne prihode. ekonomskih razloga (kada država osim prihoda. a ptakođe im se mogu dodati još i parafiskalni rashodi. otklanjaju se metodološki nesporazumi pri definisanju pokazatelja.str. Pre svega u vidu poklona (domenski prihodi) prihodi od državne imovine i organizacija tj. zato što oni nisu teret za obveznike. Pod fiskalnim opterećenjem podrazumevamo stepen opterećenja nacionalnog dohotka (BDP) globalnim izdacima koji služe za zadovoljavanje javnih potreba koje su fisklanog i parafiskalnog karaktera. Prihodi u naturi su bili zastupljeni pre svega u davno vreme kada je bilo zastupljeno trgovanje odnosno trampa. 225) . Razlikujemo dve vrste fiskalnog opterećenja:   Globalno fiskalnog opterećenje koje se uptvđuje za period od jedne kalendarske godine. u Srbiji i zemljama EU). takse i sl. vrši se poređenje fiskalnog opterećenja (npr. doprinosi. Pre svega kada su seljaci morali da svoje obaveze plaćaju u žitu. Prihod u novcu i prihodi u naturi Prihodi koje ostvaruju savremene države. takse i doprinosi. Naravno. kukuruzu i drugom.). koeficjent fiskalng opterećenja. iz socijalno političkih razloga. 3 (Radičić. po pravilu se prikupljaju u novcu.

Sadržaj .uočili smo koliko su pre svega bitni javni prihodi.ekonomske moći.Vrsta javnih prihoda razlikuje se od zemlje do zemlje ali ono sto je zajedničko za sve zemlje jeste to da javni prihodi služe pre svega za pokrivanje javnih rashoda.broja stanovništva.Videli smo da struktura javnih prihoda zavisi od mnogih faktora.pre svega od svoje teritorijalne rasprostranjenosti.Javni prihodi pre svega služe kao glavni izvor prihoda koje država ostvaruje i pomoću kojih se omogućuje normalno funkcionisanje državnih organa kao i same države.Država ubira prihode od stanovništva a za uzvrat obezbeđuje pre svega socijalnu sigurnost kao i mnoge druge protivusluge.I na kraju možemo zaključiti da su javni prihodi jedan od BITNIH faktora koji utiču na ekonomsko stanje jedne države i koji omogućuju njeno normalno funkcionisanje.ZAKLJUČAK Na osnovu prethodnog izlaganja.

Uvod Razvoj javnih prihoda Pojam i karakteristike javnih prihoda Klasifikacija javnih prihoda Redovni i neredovni javni prihodi Prihodi od stanovništva i od pravnih lica Izvorni i izvedeni prihodi Fiskalni i nefiskalni javni prihodi Prihodi u novcu i prihodi u naturi Fiskalno opterećenje Zaključak 2 3 3 3 5 5 5 5 6 6 7 Literatura: .

H. Novi Sad. (3) (4) (5) (6) (7) (8) Beograd Bjelica.Ristić. Ž. Babić.. (2008) Javne finansije. Novi Sad. Radičić. K. B.. Visoka poslovna škola Mikić. B.. Ekonomski fakultet. (2001) Finansije.Naučna knjiga. V. (2005) Finansije. Lj. (2007) Finansijska strategija i planiranje poreza... S..scribd. M. Novi Sad Radičić. B. Raičević. M.com/doc/13454969/Javni-Prihodi-i-Javni-Rashodi http://hr.org/wiki/Javni_prihodi . Visoka poslovna škola http://www.(2) Pušara. Radmilović. Data status Lučić. (1981) JAVNE FINANSIJE Menadžment javnog sektora.....teorija i praksa.. Raičević.wikipedia.teorija i praksa.