You are on page 1of 8

Balkanske zemlje i klimatske promene

:

Program izgradnje i pomoæi institucijama

Klimatske promene: nadolazeæa globalna pretnja

Kao što je poznato, život na planeti Zemlji je zadržava u atmosferi kao infracrvena toplota.
moguæ zbog postojanja prirodnog efekta Ovaj fenomen održava planetu dovoljno
staklene bašte. Prirodna pojava gasova sa zagrejanom, što osigurava normalno odvijanje
efektom staklene bašte, pre svega vodene fizioloških funkcija svih živih organizama.
pare (H2O), ugljen-dioksida (CO 2), i gasova Odsustvo gasova staklene bašte bi snizilo
0
kao što su metan (CH4), azot-suboksid (N 2O) temperaturu naše planete za otprilike 33 C
i troposferski ozon (O 3), dozvoljava pretvarajuæi Zemlju u još jednu bezživotnu
Sunèevoj energiji da prodre do Zemlje i da planetu našeg Sunèevog sistema.
padne na nju kao svetlost, ali se potom

Efekat staklene bašte
Deo infracrvenog
zraèenja
Deo Sunèevog zraèenja propušta atmosfera,
reflektuje se sa Zemlje a deo se apsorbuje i
SUNCE i iz atmosfere
ponovo emituje
molekulima gasova
staklene bašte
u svim smerovima. Tako
se zagreva površina
Zemlje i niža atmosfera.

Sunèevo zraèenje
prolazi kroz ATMOSFERA
atmosferu

ZEMLJA
Veæi deo zraèenja
apsorbuje površina Zemlje i Infracrveno zraèenje
zagreva se je emitovano
sa površine Zemlje

IZVOR: US Global Change Research Program: Climate Change / State of knowledge

1

Veæ 1896. emisija gasova sa efektom staklene bašte – Podaci o klimi. poslednjih 100 godina èoveèanstvo je veliki švedski hemièar Svente Arrhenius je emitovalo gasove staklene bašte u atmosferu nagovestio da bi se spaljivanjem dovoljno brže nego što su ih prirodni procesi mogli fosilnog goriva udvostruèila koncentracija ukloniti.5 C poveæanja koje dobijamo ustanovljeno je da i oni deluju kao gasovi današnjim kompjuterskim simulacijama staklene bašte. nivo ovih izraðenim za projekat udvostruèavanja gasova u atmosferi se uglavnom poveæavao a kolièine atmosferskog CO 2.5 oC. koji dopiru 160 000 godina uzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva. Pored svega. a globalna temperatura bi sintetièki gasovi. kao što su se mogla poveæati za 5. kolièinu gasova staklene bašte u atmosferi i izazvanu ljudskim aktivnostima. pokazuju blisku zavisnost izmeðu krèenjem šuma i èišæenjem zemljišta za koncentracije gasova staklene bašte u poljoprivredu – se konstantno poveæavala. Za ovaj period. emitovani su i novi atmosferskog CO 2. godini projekcije nam ukazuju na nastavak brzog svetska nauèna zajednica izveštava porasta nivoa gasova. Sa njihov izolacioni efekat. znaèajno poveèavajuæi poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju. izgleda da se tokom delikatnu ravnotežu. koji prati rast globalne Koncentracije ugljen-dioksida 370 360 Deo na milion 350 340 330 320 310 300 290 280 1840 1860 1880 1900 1920 1940 1960 1980 2000 2 . koji je milionima godina ekonomije. industralizacijom i rastom populacije. unazad. Ovo nije daleko od o o hloroflorougljovodonici i haloni (CFCs) i 1. Ovaj porast poèinje narušavati bio blagoslov za Zemlju.Efekat staklene bašte.5 C do 4. U atmosferi i globalne temperature. U 1995.

U aspekte naših života. PRECIPITATION ANNUAL 1901 – 1995 (US Global Change Research Program: Climate Change / State of knowledge) 3 . prirodnim Toplija planeta Zemlja ubrzava globalni cikus klimatskim fluktuacijama ili hipotezama u vode: izmena vode izmeðu okeana. ukupno uzevši. prve znakove u promenama ciklusa vode.5 C u toku prošlog veka.da su promene veæ u toku i da se Zemlja Zagrevanje ovih razmera uticaæe na mnoge o zagrejala za 0. Ova na naše zdravlje. tla.4 C tla. te æe doæi do bržeg isušivanja tla. (Intergovernmental Panel for Climate Change) prouzrokuvaæe porast nivoa mora i promene u zvanièno je izjavio da je ljudski uticaj glavni raspodeli snabdevanja vodom za piæe. znaèi procenio da æe se globalna temperatura više kiše ili snega. godine. kao što su promene januaru 2001. još uvek nesigurna. poveæanje isparavanja dovodi do o zagrevanje za 2 C do 2100. U najboljem sluèaju osetiæemo oblastima.8 C. godine. Takvi o 3. ikada dogodilo u poslednjih 10 000 godina. U nekim drugim o – 5. godini dogaðaji mogu prouzrokovati poplave. atmosfere i kompjuterskim modelima. Mi možemo da registrujemo o vazduha na Zemlji poveæati za otprilike 1 C . eroziju o predviðeni porast temperature popeo na 1.5 C do 2100. što bi suše zbog toga što æe obilne kiše padati na trebalo biti najbrže menjanje klime koje se nekim drugim mestima na Planeti. godini IPCC je Više vode u atmosferi. U 1995. pripisivali Sunèevim aktivnostima. Viša temperatura prouzrokuje veæe Kvantitativna predviðanja buduæe situacije su isparavanje. dok se u 2001. godine UN IPCC temperature i promene raspodele padavina. pa èak i gubitak života. vitalnost šuma i drugih izjava je bila od velikog znaèaja pošto su se do prirodnih oblasti. u periodu u kom se razvila moderna civilizacija. Uticaji faktor današnjeg globalnog zagrevanja. kao i poljoprivrednu tada èuli glasovi koji su globalno zagrejavanje proizvodnju su veoma znaèajni.

doveli su do porasta zabrinutosti meðu nauènicima. Ranije smrznuto tlo (veèiti led) na bi dovele do smanjenja emisje gasova sa Aljaski i u Sibiru takoðe se poèelo topiti. U Rio de Janeiru. zbog toga što se voda širi kada se zagreva. javlja se istinska u poslednjem veku. UN Framework Convention on Climate Change (UNFCCC). klimatskim promenama i njihovim posledicama. Kako se odgovor razvijenih zemalja (koje su glavni “proizvoðaèi” gasova staklene Na ovoj karti (kreiranoj od strane USA World bašte) pokazao veoma slab. Ove zemlje bi trebal da preuzmu 2000. ogranièene infrastrukture i kapitala i veæe zavisnosti od prirodnih resursa. i javnosti. definisan je niz obaveza za sve zemlje koje se uglavnom odnose na razradu i implementaciju politike za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). godine je Resources Institute) predstavljeni su razlièiti regiioni predstavljen Berlinski Mandat. politièarima. godine. Uopšte. uglavnom staklene bašte. godine je usvojena Konvencija o klimatskim promenama. Evropa i Japan). Topljenje i zagrevanje tundre takoðe æe voditi ljudi u zemljama u razvoju su zabrinutiji u do raspadanja organskih materija i pogledu klimatskih promena upravo zbog oslobaðanja vezanog ugljienika i metana. U okviru Konvencije. Meðunarodne inicijative po pitanju klimatskih promena U 80-im godinama. negativan uticaj klimatskih promena. nauèni dokazi o globalnim do usvajanja Protokola iz Kjota (KP) 1997. Ovaj proces je konaèno doveo najveæi teret spreèavanja i smanjenja emisije GHG. 1995. koje se dešava širom sveta postaju sve oèigledniji. 1992. koji je ne prema njihovom geografskom položaju. efektom staklene bašte i minimizirale ošteèujuæi i ekosisteme i infrastrukturu. Kako rizici globalnih klimatskih promena Topljenje gleèera. 4 . takoðe doprinosi porastu potreba da se skoncentrišemo na akcije.Globalno posmatrano. koje nivoa. veæ prema ustanovio pregovaraèki proces da bi se ojaèalo emisiji gasova staklene bašte. godine. Evidentno je da je angažovanje u okviru UNFCCC za period posle najveæa odgovornost na razvijenim zemljama (uglavnom SAD. nivo mora je porastao 10 stvarajuæi dodatni izvor gasova sa efektom do 25 cm za poslednjih 100 godina.

7 i 8 KP (izveštavanje. godini. 2008. PFCs i SF6). prepoznavši da je pitanje klimatskih pomognu zemljama sa ekonomijama u tranziciji promena od velike važnosti. Posao æe biti završen na sledeæem sastanku koji æe biti održan u oktobru 2001. dok je isti princip i za države èlanice EU u skladu sa interno usvojenim sporazumom o podeli obaveza. godine u Marakešu (COP7). Zbog znaèajnog razilaženja Potpisnica u pogledima na kljuèna pitanja. one treba da smanje njihove ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte najmanje 5% u odnosu na nivoe iz 1990. SAD su opozvale svoje obaveze u okviru KP. pošto je po prvi put specificirano zakonski obavezujuæe angažovanje.). sa glavnim zadatkom postizanja dogovora o glavnim operativnim pitanjima KP. COP Konvencije i priprema za njihovo efikasno je podstakao potpisnice ukljuèene u Aneks II uèešæe u procesu primene Kjoto protokola. fleksibilne mehanizme i èlanove 5. u Hagu u novembru 2000. ministri su postigli politièki sporazum o suštinskim pitanjima. Nedavno. i 6. SAD su se obavezale na smanjenje emisije gasova staklene bašte za 7%. Prema ovom planu. koji se održao u okviru nastavka COP6. utvrdila je niz (EIT) kao i zemljama u razvoju.. bilo je nemoguæe postiæi sporazum do kraja ovog zvaniènog sastanka. u poveæanju obaveza za potpisnice Konvencije. te je on prekinut a nastavak je odložen za juli 2001 u Bonu (COP6 nastavak). U skladu sa KP razvijene zemlje imaju posebne obaveze: za vreme prvog perioda angažovanja (tj. Dogovoreni ciljevi su izdiferencirani izmeðu razvijenih zemalja (npr. Buenos Aires Action Plan. HFCs. Izgradnja kapaciteta (Capacity Building) i klimatske promene UNFCCC. Na svom 5. U 1998. Evropska Unija-EU u celini za 8%. za vreme UNFCCC èetvrte konferencije.Conference Of the Parties (COP). – 2012. Ovaj politièki sporazum veæ je preveden u pravnièko-tehnièki tekst za sva pitanja osim za pridržavanje. uzimajuæi u njihovih moguænosti dostizanja cilja obzir njihove zajednièke ali izdiferencirane Konvencije kroz implementaciju mera odgovornosti.Kjoto protokol (KP) predstavlja veoma važan korak prema ogranièenju emisije 6 gasova staklene bašte (CO 2. godine. uspostavljen je akcioni plan tkzv. Konvencije ( najrazvijenije zemlje) da 5 . praæenje i pregled). uznemirujuæi svetsko društvo u celini. CH4. zasedanju. N2O. kojim je planiran poseban vremenski raspored za implementaciju KP. Za vreme Samita na vrhu. Japan i Kanada za 6%). godine se održao COP6. koja su povezana sa radnim pitanjima Kjoto protokola.

kao i relevantnih aktivnosti sastoji se od niza zemlje u razvoju. industrija. prihvatljivih tehnologija. nedostatka projekcije razvoja emisije gasova staklene finansijskih i ljudskih resursa sa bašte i odreðivanje odnosno evaluacija odgovarajuæim znanjem. to jest Udruženu implementaciju (Joint Implementation-JI). kao i razvoj relevantnih nacionalnih planova • Nacionalni sistem za odreðivanje emisije gasova staklene bašte • Nacionalne registre • Razvoj relevantnih struktura za implementaciju Fleksibilnih mehanizama iz Kjoto protokola. uglavnom za procenu emisije gasova sa efektom zbog ogranièenog korišæenja ekološki staklene bašte i njihovo uklanjanje u ponorima.CDM). Ove akcije podrazumevaju: • Nacionalne katastre emisije gasova staklene bašte • Buduæe projekcije emisije gasova staklene bašte • Identifikaciju i odreðivanje politike i mera za ogranièenje emisije gasova staklene bašte • Procenu uticaja moguæih klimatskih promena i identifikaciju odnosno odreðivanje moguæih mera za prilagoðavanje • Istraživanje i sistematsko posmatranje • Obrazovanje. Zbog toga su izgradnja i stanovanje / tercijarni sektor).Integralno planiranje i implementacija Zemlje sa ekonomijama u tranziciji . struktura. 6 . Prioritetne akcije u okviru Capacity Building su dogovorene prema zemljama u tranziciji (EITs) a zemlje u razvoju su dostavile svoje poglede. obuku i podizanje svesti stanovništva • Razmenu nauènog osoblja • Prenos ekološki prihvatljivih tehnologija • Nacionalnu komunikaciju na poboljšanju politike i mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Mehanizam èistog razvoja (Clean Development Mechanism. osposobljavanje institucija u ovim zemljama hitno potrebni (Capacity building). kao i zbog odsustva potencijalnih mera za smanjenje emisije u odgovarajuæih efikasnih administrativnih razlièitim sektorima (energija. suoèavaju se sa mnoštvom akcija. Trgovanje emisijom (Emissions Trading-ET). kao što su razvoj nacionalnog sistema teškoæa u preduzimanju ovih akcija.

Nacionalna observatorija Atine (NOA) za vreme inicijalnog sastanka koji je održan u koordinira program. Rumunija i Jugoslavija. Ona je takoðe nacionalno središte za milion EUR-a i vreme realizacije od 18 meseci. politike i mera vezanih za konvenciju o klimatskim promenama. Program je zapoèet poèetkom 2001. Capacity Building Program za balkanske zemlje Capacity Building Program za balkanske zemlje centar zadužen za izradu godišnjeg katastra je iniciran od strane Ministarstva za životnu emisije gasova sa efektom staklene bašte u sredinu. NOA je bila odgovorna za Balkanske zemlje ukljuèene u ovaj program su izradu druge nacionalne komunikacije pod Albanija. Grèka. zemljama da bi im pomogla u poveæanju Nacionalni tehnièki univerzitet Atine njihovih moguænosti da postignu ciljeve (Laboratorija za industrijiske i energetske Konvencije. sredinu. dok ostale za sada nisu ukljuèene pomagala susednim zemljama u ostvarenju u Aneks I.A. godine.. NOA je Konvencije. sa nazivom EPEM S. i SPEED S. Bosna i Hercegovina. Ovo može biti uraðeno kroz uštede) i nevladina organizacija iz Grèke. se trudi da obezbedi ukljuèena u program: dve privatne kompanije finansijsku i tehnièku pomoæ gore pomenutim iz Grèke. implementaciju odredaba Konvencije i Interdisciplinarni institut za istraživanje pripremama za njihovo aktivno uèešæe u životne sredine (INIER). kao Potpisnica prema UNFCCC. prostorno planiranje i javne radove Program ima ukupan budžet od oko jedan Grèke. IPCC. dok su smanjenje emisije gasova sa efektom staklene dve (Bugarska i Rumunija) potpisale i Protokol bašte. NOA je javni istrživaèki Atini u martu 2001.A. ministarstva. UNFCCC. procesu primene Kjoto protokola. i deluje kao tehnièki konsultant za Makedonija. koja su kompetentna za pitanja Sve ove zemlje su ratifikovale Okvirnu klimatskih promena. oèuvanja energije i korišæenja iz Kjota. Pored toga. prostorno planiranje i javne radove Grèkoj u korist Ministarstva za životnu Grèke. godine. njihovih tehnièkih obaveza i izveštavanju Kroz ovaj program. 7 . Èetiri grèka partnera su Aneksa II UNFCCC. Ove dve zemlje pripadaju Aneksu I obnovljivih energija. Bugarska. I na kraju .

uoèena ogranièenja i potrebe infrastrukture. • Unapreðenje ukupnog stanja životne sredine na Balkanskom poluostrvu. pitanju klimatskih promena. Na ovaj naèin æe biti prikupljani odgovornošæu i promovisaæe saradnju izmeðu pouzdani podaci dok rezultati svakog zadataka zemalja u ovom odluènom meðunarodnom ne zadovolje potrebe pomenutih zemalja po naporu za oèuvanje životne sredine. Da bi se postigli ovi ciljevi. Nadalje. Glavni ciljevi programa su: • Pomoæ balkanskim zemljama u razradi i upotrebi pouzdanih nacionalnih katastara antropogene emisije prema izvorima i uklanjanje u ponorima gasova staklene bašte. uzimajuæi u obzir nacionalne prioritete. program treba da se sastoji od sledeæih zadataka: (1) Izrada / evaluacija katastra emisije gasova staklene bašte (2) Projekcije emisije gasova staklene bašte (3) Identifikacija i evaluacija politike i mera s ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte (4) Formulacija nacionalnog akcionog plana za smanjenje emisije gasova staklene bašte (5) Baze podataka – Obuka osoblja (6) Evaluacija postojeæih administrativnih struktura (7) Sposobnost prenosa tehnologija za oèuvanje energije i ekološki prihvatljivih tehnologija (8) Procena potreba i usaglašavanje postojeæeg nacionalnog pravnog okvira u odnosu na korišæenje fleksibilnih mehanizama (9) Definisanje prioritetnih oblasti za fleksibilne mehanizme (10) Podizanje svesti stanovništva Da bi se ovaj program uspešno implementirao uèešæe svih obuhvaæenih aktera æe osigurati potrebna je saradnja svih vladinih i nevladinih nastavak aktivnosti vezanih za klimatske organizacija u svim zemljama ukljuèenim u promene u buduænosti pod lokalnom ovaj projekt. što predstavlja elemente koji dozvoljavaju ocenu tekuæe situacije i posmatranih trendova. evaluaciji i izboru odgovarajuæih mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte. povezivanje sa neophodnim sistemima podrške za prikupljanje i upravljanje podacima. aktivno 8 . • Pomoæ balkanskim zemljama u odreðivanju. kao i moguæe podržavajuæe politièke odluke i mere za prevazilaženje ovih poteškoæa. • Dalji razvoj finansijske i nauène saradnje izmeðu Grèke i drugih balkanskih zemalja . • Identifikacija prioritetnih oblasti za akciju u balkanskim zemljama u okviru Fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola (KP Flexible Mechanisms). • Procena povredivosti ovih zemalja klimatskim promenama.