PREDMET: Javne finansije

Seminarski rad

Tema: Javni dug

................... 4... 2 .........................................................6 6......5 5..................9 7......................... 2..........................................3 JAVNI DUG.............. DUGOROČNO DEJSTVO JAVNOG DUGA.................UVOD…………………………………………………………..............11 1...„ZAO DRUG“..... ZAKLJUČAK................... 3..................4 OSNOVNI PROBLEMI KOJI DRŽAVI DONOSE VELIKI JAVNI DUG.................2 JAVNE FINANSIJE........................... GRANICE ZADUŽENJA DRŽAVE...............................

suočava većina država u svetu. Jedan od najvećih mislilaca osamnaestog veka. 3 . Razlika između ta dva pojma može se jednostavno objasniti: ako su državni rashodi veći od državnih prihoda. Iznos deficita povećava dug i samo ga suficit može smanjiti. proračun iskazuje deficit koji se mora finansirati pozajmljivanjem.“ Njegov mladi savremenik i prijatelj Adam Smit je utvrdio da je „uzaludno ocekivati da se državni prihod ikad može potpuno osloboditi duga ili čak i nekakav veliki napredak učiniti prema tom oslobođenju.“ Koliko god to paradoksalno zvučalo izgleda da su obojica bila u pravu. Često se upotrebljava reč „dug“. Nemoguće je da i država i državni dug zajedno opstanu na način na koji se sa njima dosad upravljalo u ovoj kao i u nekim drugim zemljama. a pri tpme se misli na deficit.Uvod Javni ili državni dug čine iznosi koje je država pozajmljivala kako bi finansirala prošle deficite. u kontinuitetu već duži niz godina. a istovremeno postojanje javnog duga je realnost sa kojom se. David Hume je zapisao: „Ili država mora uništiti državni dug ili će javni dug uništiti državu. Istorija svedoči o mnogim primerima propasti država pod pritiskom javnih dugova.

vršeći preraspodelu nacionalnog dohotka na osnovu „poreskih“ zakona i 4 . Bazična njihova podela je na: 1. deo novostvorene vrednosti budući da se najčešće prikupljaju (naplaćuju) iz izvora koji se ekonomski obnavljaju. U tom slučaju se postavlja pitanje. javni prihodi 3. Javni (državni) prihodi su sredstva kojima država finansira različite vrste javnih potreba. oblast javnih (državnih) finansija obuhvata četiri veće celine.Javne finansije Javno trošenje odnosno fiskalno opterećenje je u mnogim savremenim državama oko polovine GDP i pokazuje tendenciju povećavanja. budžet i njemu slične finansijske institucije i 4. a to su: 1. Grosso modo. Mogu nastati situacije u kojima tržište ne može dati optimalne rezultate. po pravilu i najčešće. odnosno javni rashodi su izdaci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnih potreba. odnosno javnih (državnih) rashoda. finansijsko izravnanje. Oni čine. kako država može da interveniše na način da se ostvari efikasna preraspodela resursa. Javne (državne) rashode čini trošenje materijalnih sredstava radi zadovoljenja javnih potreba pomoću novca. javni rashodi 2. Objašnjenje što je to tako se mora potražiti u okolnostima da tržišni mehanizam nije u stanju da uvek ostvari sve funkcije. derivatne (javnopravne) javne prihode do kojih država dolazi na osnovu svog imperijuma.

On predstavlja ukupnu zaduženost države koju ona beleži prema svojim domačim ili inostranim poveriocima u određenom trenutku. originerne (privatnopravne) javne prihode koje država ostvaruje svojom poslovnom aktivnošću.2. specifične finansijske institucije. mogu postojati i neke druge. kako složene (federativne). Slični njemu su finansijski planovi i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. On je alternativa porezu u finansiranju javnih rashoda i svojevrstan vanredan prihod. Finansijsko izravnanje predstavlja razrešavanje problema raspodele javnih prihoda i javnih rashoda između viših i nižih političko-teritorijalnih jedinica u okvirima jedne države. Javni ili državni dug čine iznosi koje je država pozajmljivala kako bi finansirala prošle deficite. Javni dug je jedna od ključnih ekonomskih varijabli pri određivanju svake privredne politike. Javni dug. tako i unitarne i po pravilu decentralizovane. Zavisno od toga da li država duguje poveriocima u zemlji ili u inostranstvu. Budžet predstavlja godišnji računsko-pravni akt koji usvaja narodna skupština (parlament) i koji sadrži javne rashode i javne prihode. Osim navedenih. odnosno stanje zaduženosti države u jednom trenutku i zapravo predstavlja kumulativ proračunskih deficita.„ZAO DRUG“ Javni dug je fond. razlikuje se: unutrašnji i spoljašnji javni 5 .

) Otplata javnog duga putem visokih poreza tereti ne samo sadašnje već i buduće generacije poreskih obveznika. Država svojim zaduživanjem ograničava količinu novca koju bi privatni sektor (privatna preduzeća) mogao pozajmiti na primer u zemlji posebno kada je pristup sredstvima iz inostranstva ograničen. Pojam javni dug uglavnom se upotrbljava kao sinonim za finansiranje deficita javnog sektora ( u našem primeru deficita opšte države). odlazi u državne obveznice. Veliki javni dug smanjuje privredni rast jer umesto akumulacije privatnog kapitala dolazi do akumulacije državnog duga. Za obnovu ratom stradalih područja. Osnovni problemi koji državi donose veliki javni dug. deonice ili obveznice preduzeća. Preveliki javni dug smanjuje mogućnosti rasta bruto domaćeg proizvoda. Zbog otplate kamate i glavnice javnog duga smanjena je količina novca koju bi država mogla koristiti za finansiranje javnih potreba (npr. izgradnju autoputeva i sl. rastom kamatnih stopa na kredite stanovništvu i preduzećima. Preveliki javni dug destabilizuje domaću privredu mogućim povećanjem inflacije. (crowding out efect). 6 . Ekonomske posledice javnog duga mogu biti kratkoročne i dugoročne.dug. Na taj način javni dug deluje na smanjenje proizvodnje. U trenutku prodaje državnih obveznica premešta se štednja stanovništva koja umesto da se ulaže u kuće. plata i dohotka.

2 milijarde evra.6 milijardi na dug privatnog sektora. a 17 godina posle raspada.6 milijardi evra. prema proračunskim prihodima.6 milijardi evra. države. 8 milijardi evra. od čega 6.Granice zaduženja države Zaduženje države se iz godine u godinu povećava. članice bivše federacije duguju ukupno 94. Dugovi bivše Jugoslavije uključivali su dugovanja prema Pariskom klubu koji su bili krediti inostranih vlada i vladinih agencija Londonskom klubu. Kriterijumi mogu biti: zaduženje po stanovniku. Što se tiče Srbije. Pema poslednjim podacima Kreditne agencija iz Beograda. tako i u manje razvijenim zemljama. ukupni dug u junu 2008. a i dugove prema drugim stranim bankama koje su izvan Londonskog kluba i dobavljačima što su bile obaveze isključivo krajnjih korisnika i njihovih banaka. odnos zajmodavca prema dužniku. odnosno krediti komercijalnih banaka za koje je garantovala federacija i međunarodnim finansijskim institucijama. prema podacima Narodne banke. zemlje koriste raznovrsne kriterijume za utvrđivanje granice javnog duga. povećali za šest odsto i iznose 4. iznosi 18. u junu 2008. Bivša Jugoslavija u trenutku raspada dugovala je oko 14. a 12.1 milijarda evra otpada na dug javnog sektora. ukupni krediti su se prvih sedam meseci 2008.. Kako ne postoji opšte prihvaćen kriterijum pomoću kojeg se može utvrditi granica zaduženja. 7 . u odnosu prema državnoj imovini. kriterijumi mmf-a.. kako u razvijenim.

te opsluživanje može imati ozbiljne posledice na stvarni gubitak proizvodnih mogućnosti zemlje dužnika.3 miliona evra glavnica. čija otplata predstavlja preraspodelu kupovine moći od poreskih obveznika onima koji su u prošlosti bili kreditori državnog duga.6 miliona evra spoljnog duga. govorimo o spoljnom javnom dugu. sredstva izlaze iz zemlje. već se ona odvija dobrovoljno. a na kraju obično i otplatu glavnice. Kada se država zadužuje u inostranstvu.3 miliona evra. No. raste trgovinski drficit. srednjoročnim i dugoročnim obveznicama koji se razlikuju po dospeću od dvanaest meseci pa do četrdeset godina. Deficitarno finansiranje putem javnog duga znači prodaju vrednosnih papira uz obavezu otplaćivanja kroz određeni broj godina kamata. U 2009. Pri njegovom otplaćivanju. Veličina javnog duga iskazuje se udelom javnog duga i kamata u društvenom proizvodu. Struktura javnog duga može se podeliti na vrednosne papire kojima se trguje i na one kojima se ne trguje. od čega je oko 409. država se na tržištu kapitala nadmeće sa ostalim zajmoprimcima i pri tome plaća traženu kamatu. godini Srbija treba da otplati oko 587. Savremene finansije beleže porast javnog duga u odnosu na društveni proizvod. jer su u vlasništvu samo prvog kupcadržavnih agencija i fondova (primer štedne obveznice kao glavnog instrumenta finansiranja u drugom svetskom ratu Sjedinjenih Američkih Država). Slobodno se trguje kratkoročnim zapisima. dok za kamate treba da izdvoji 178. što je rast od 16 odsto za prvih sedam meseci. Prilikom kupoprodaje vrednosnih papira nema prisile.Ukupna dugovanja za bankarske kredite u Srbiji. većina javnog duga je u državnim obveznicama koje 8 . Važno je utvrditi stvarnu vrednost javnog duga i njegovu strukturu. na kraju juna iznosila su 13 milijardi evra. Javni dug države koji poseduju domaći poverenici jeste unutrašnji javni dug.

izdaće se dugoročne obveznice. Jednom ugovorena kamata se ne može menjati. kratkoročne. Pravilo je da je u inflaciji prihvatljiviji kratkoročni dug jer dugoročno zaduživanje znači pozajmljivanje po višim nominalnim kamatnim stopama i treba ga izbegavati. Za upravljanje javnim dugom najbolje bi bilo na tržište pustiti vrednosne papire uz najniži trošak po dospeću. državnih agencija. preduzeća građana. a restriktivna fiskalna i popustljiva monetarna politika smanjiće kamatne stope i usporiti priliv finansijskog kapitala. osiguravajućih društava. banaka. Kada se na tržištu pojave poremećaji. Dobro uravnotežen javni dug znači takvu usklađenost rokova dospeća koji ne vode privredu u nelikvidnost i inflaciju. Kombinacijom popustljive fiskalne politike i restriktivne monetarne politike povećaće se nivo kamatnih stopa i povećati dotok finansijskog kapitala. Tako. Ako se očekuje porast kamatnih stopa. Na razvijenom i stabilnom finansijskom tržištu opšti nivoi kamatnih stopa zavise od ponude i potražnje kapitala. Zbog delovanja inflacije može doći do otpisa javnog duga što se može sprečiti indeksiranjem duga koji štiti nominalnu vrednost od obezvređivanja. Zbog toga se prilikom izdavanja vrednosnih papira predviđaju očekivane promene kamatnih stopa u budućnosti. na primer. te se javlja potreba za delovanjem države putem monetarne i fiskalne politike. što je u praksi nemoguće postići. Udeo vlasništva nad javnim dugom utiče na strukturu likvidnosti. operacije centralne banke mogu uticati na 9 . fondova. a monetarna politika za višim i to samo do granice koja ne usporava ekonomski rast.imaju godišnji otplatni kupon i otkupljuju se po nominalnoj vrednosti na dan dospeća. a ako se očekuje pad kamatnih stopa. Fiskalna politika teži za nižim kamatnim stopama. Javni dug može biti u vlasništvu domaćih i stranih poverioca. cene variraju. centralne banke.

Ekonomske posledice javnog duga mogu biti kratkoročne i dugoročne. Veliki javni dug smanjuje privredni rast jer umesto akumulacije privatnog kapitala dolazi do akumulacije državnog duga. plata i dohotka. Dugoročno dejstvo javnog duga Javni dug dugoročno deluje na akumulaciju i potrošnju budućih naraštaja. deonice ili obveznice preduzeća. odlazi u državne obveznice. U savremenim finansijama kojima je svojevrstan porast javnog duga.regulisanje novčane mase u opticaju: prodajom obveznica smanjuje se količina novca. jer teret opsluživanja duga smanjuje mogućnost potrošnje naroda. politika javnog duga postala je važan instrument uticaja ekonomske politike. odnosno stanovništva. a kupovinom povećava. U trenutku prodaje državnih obveznica premešta se štednja stanovništva koja umesto da se ulaže u kuće. Deficitno finansiranje nužno ne smanjuje investicije. U kojoj će meri doći do istiskivanja. Unutrašnji javni dug zahteva plaćanje kamata vlasnicima obveznica i u tu se svrhu nameću porezi koji smanjuju sklonost investiranju. Na taj način javni dug deluje na smanjenje proizvodnje. zavisi od finansijskih tržišta i monetarne politike. 10 . U literaturi je poznat pojam „istiskivanje“ (crowding out). do njihovog smanjenja doći će samo zbog neusklađenosti fiskalne ekspanzije i restriktivne monetarne politike koja ne dozvoljava porast ponude novca uz porast potražnje. Povećana državna potrošnja roba i usluga istiskuje investicije.

Državni proračun mora biti solventan. ili pak otpis tj. Što je veći stupanj zaduženosti to je potreban veći budžetski suficit koji se može postići povećanjem budžetskih prihoda ili smanjenjem rashoda i subvencija. Odbijanje plaćanja duga koji je usledio u evropskim zemljama nakon drugog svetskog rata. odnosno promenama nivoa novčanog opticaja. 3. 11 . dug se refundira. Upravljanje javnim dugom svodi se na izmenu stare emisije novom. Javni dug se može opsluživati na tri načina: 1. Fiskalnom politikom. tehnika politike javnog duga se sastoji u promenama strukture javnog duga u pogledu dospeća i vlasništva. Domaćim pozajmljivanjem. Svetsko tržište vrednosnih papira krajem dvadesetog veka razvilo se toliko da su se složene tehnike koje su zahtevale tačnu procenu prihoda na tržištu. potrebna se sredstva dobijaju stvaranjem novih obaveza. visini javne potrošnje i visini javnog duga. 2. a to zavisi o visini ukupnih raspoloživih prihoda države. O izboru finansiranja zavisi i kakve će biti posledice usled povećanja poreza. tj. gde teret pada na novčanu akumulaciju i opterećuje budući naraštaj. Oporezivanjem gde teret pada na potrošnju i opterećuje sadašnji naraštaj. Pozajmljivanjem u inostranstvu.Dok fiskalna i monetarna politika ostvaruju svoj uticaj politikom javnih prihoda i rashoda. zaduživanja države ili dodatnog monetarnog rasta. Istorija javnog duga poznaje večne vrednosne papire bez utvrđenog roka dospeća koji su se mogli povući kad je država ocenila da može platiti tržišnu cenu. toliko pojednostavile da se odvijaju putem aukcija.

“ (M. 12 . Građenje države podrazumeva jačanje državnih institucija.ZAKLJUČAK „Društvo koje ne preusmerava resurse od gubitničkih aktivnosti ka onima koje povećavaju dobit društva jeste iracionalno. Uzroci siromaštva nisu u razlikama u resursima ili tehnologiji. Bez jakih državnih institucija nemoguće je regulisati javni sektor.Olson). već u neizgrađenosti institucija i nefunkcionisanju ekonomskih pravila. uvesti konkurenciju i tržišne parametre.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful