P. 1
ISO-standardi

ISO-standardi

|Views: 2,679|Likes:
Published by Milos Petkovic

More info:

Published by: Milos Petkovic on Mar 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/06/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1 UVOD
  • 1.3 Standardi u službi unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća
  • 1.4 Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zaštite potrošača
  • 1.5 Bezbedna i zdrava hrana – šansa, ali i izazov
  • 2. SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM
  • 2.2 Postupak primene standarda ISO 9001
  • 2.3 Zadaci učesnika u realizaciji projekta primene standarda
  • 3. SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE
  • 5. SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE – HACCP
  • 5.3 Međunarodni standardi i smernic u oblasti proizvodnje bezbedne hrane
  • 5.4 Domaći propisi
  • 5.5 Sistem upravljanja bezbednošću hrane - standard ISO 22000
  • 5.6 Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane
  • 5.7 Upoznavanje sa izvorima opasnosti
  • 5.9 Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP
  • 5.10 Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane
  • 6. OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE
  • 7.1 Zašto EurepGAP?
  • 7.2 Stanje u Evropskoj uniji
  • 8.2 Stanje u Evropskoj uniji
  • 8.3 Organska proizvodnja u Srbiji
  • 8.4 Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije
  • 9 POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM – TEHNIČKA REGULATIVA I ZNAK
  • 9.1 Slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga
  • 9.2 Odgovornost za proizvod
  • 9.4 Izjava o usaglašenosti
  • 9.5 Globalni pristup certifikaciji i ocenjivanju
  • 9.6 Harmonizovani standardi
  • 9.7 Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglašenosti
  • 9.8 Postupak nanošenja znaka CE
  • 11. PRILOG - Korisne adrese

Preface: Initiative and Leadership by Serbia Businesses This brochure recognizes and encourages an important initiative among businesses in Serbia today – international certification to assure high business standards and quality. International standards are a powerful tool for businesses in Serbia to improve the quality and competitiveness of their products, and gain the confidence of the international market. International certification accomplishes and assures standards in management, finance, quality control, environmental performance, and health and safety on the part of businesses, manufacturers, and producers. Certification is important because it testifies that a company has been audited by a qualified independent party and certifies that procedures and standards of the company meet European and international standards. Certification provides tangible evidence of a company’s commitment to quality and compliance with international norms. Certification process also contributes to management efficiency, quality, and safety. Implementation of these standards contributes to reduced costs and improved competitiveness and access to national and international markets. This brochure explains requirement of international standards for quality and environmental management systems, as well as more specific and recently established standards for food safety systems, organic and primary agricultural production. Guidance is given on ISO 9001, ISO 14001 and ISO 22000 standards, as well as organic and EurepGAP. For those who produce industrial products, this brochure gives guidance on CE conformity marking. International Relief and Development and the American people are proud of our support for Serbia businesses that want to meet these standards and compete widely in the world. We encourage Serbia companies to learn about and participate in this important initiative. Jesse Bunch, Chief of Party, International Relief and Development September, 2006

Predgovor: Inicijativa i vođstvo srpskih preduzeća Ova brošura prepoznaje i podržava bitnu inicijativu današnjih preduzeća u Srbiji – primenu međunarodnih standarda za sisteme menadžmenta i sertifikaciju uspostavljenog sistema. Za preduzeća u Srbiji međunarodni standardi predstavljaju moćno sredstvo u unapređenju kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i sticanja poverenja međunarodnog tržišta. Primena ovih standarda doprinosi smanjenju troškova i poboljšanju konkurentnosti i olakšava pristup nacionalnom i međunarodnom tržištu. Sertifikacija obezbeđuje primenu standarda u menadžmentu, finansijama, upravljanju kvalitetom, upravljanju životnom sredinom, zdravlju i sigurnosti za poslovni sektor i proizvođače. Sertifikacija je važna, jer dokazuje da je kompanija proverena od strane kvalifikovane nezavisne organizacije, čime se potvrđuje da su uspostavljeni dokumentovani postupci rada usklađeni sa evropskim i međunarodnim standardima. Sertifikacija pruža dokaz da se kompanija obavezala na dostizanje kvaliteta i usaglašenost sa međunarodnim normama. Proces sertifikacije takođe doprinosi efikasnosti poslovanja, kvalitetu i sigurnosti. Ova brošura objašnjava zahteve međunarodnih standarda za sisteme upravljanja kvalitetom i životnom sredinom, kao i novije sisteme osiguranja bezbednosti hrane duž celog lanca od njive do trpeze, uključujući organsku proizvodnju i primenu dobre poljoprivredne prakse. Uputstva su data za ISO 9001, ISO 14001 i ISO 22000 standarde, proizvodnju organskih proizvoda i EurepGAP. Za firme koje proizvode industrijske proizvode, ova brošura daje smernice u vezi s primenom znaka CE. Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj i američki narod ponosni su na podršku preduzećima u Srbiji koja žele da dostignu ove standarde i uđu na svetsko tržište. Pozivamo preduzeća iz Srbije da nauče nešto više i da učestvuju u ovom programu. Jesse Bunch, Direktor Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj Septembar, 2006. godine

Priprema teksta: “Bonex inženjering d.o.o.” Beograd “Bonex inženjering” d.o.o. pruža konsultantske usluge i usluge obuke za primenu sistema menadžmenta prema više različitih međunarodnih standarda. Zadatak nam je da zadovoljimo potrebe i očekivanja korisnika naših usluga i da im pomognemo da unaprede svoje poslovanje. Od osnivanja do danas “Bonex inženjering” sarađivao je sa više desetina preduzeća i ustanova pomažući im da steknu potrebne sertifikate, ili rešenja o akreditaciji. Detalji o našem radu mogu se naći na Internet adresi www.bonexing.com.

. 11....................................................... Odgovornost za proizvod ......................1 8..................................................................................................2 4.......6 5.................................. Domaći propisi ......................................................................................3 3....................................5 9...........................4 8........................... 22 SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE .......................................................... Bezbedna i zdrava hrana – šansa..8 10......................................................................... Šta je HACCP? ............................................. 5..............................................3 7............................ Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije .................... Stanje u Evropskoj uniji ... 2............4 5........................................................................................................................................ ali i izazov ...... Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane ......... Standardi u službi unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća ................................................................. Slobodno kretanje ljudi.........................................................................................................1 3............................... Izjava o usaglašenosti ........ 50 EurepGAP ..............Korisne adrese .............serija ISO 9000 ...................9 5.......................... Stanje u Srbiji ... 31 SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE – HACCP .................................................................4 1....4 9..................... Sistem upravljanja bezbednošću hrane .................... 2 3 4 5 6 SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM ............................................ Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglašenosti ................................................................................................ 24 OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADŽMENTA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE ............... Zašto EurepGAP? .......8 5....................................................DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI ............................................ 5..................................................................................................................3 1........................... 2 Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih standarda ........................................................... 7....................................................... Stanje u Evropskoj uniji ............ 51 51 51 52 53 54 54 55 55 56 58 58 59 59 61 61 62 62 63 INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA – KAKO IZVUĆI NAJVEĆU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE .1 7.............................................. Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima ........................standard ISO 22000 ................................................................................2 1....... ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA ........................................................................................................................ Poreklo i značaj pokreta za organsku proizvodnju . Harmonizovani standardi ............................1 1......... UVOD ...1 2................................................3 5..3 9.....................................2 8.......... 64 PRILOG ..................................... Globalni pristup sertifikaciji i ocenjivanju .........................................1 5............................................................................................................................. Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP ........... 3....................................................... 7 Postupak primene standarda ISO 9001 ..... 35 35 36 37 38 39 40 41 43 45 48 OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE .............................6 9......................... Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane ..... robe i usluga .........................................2 5.......................................... Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zaštite potrošača ...................... 24 Standardi za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine – serija ISO 14000 Postupak primene standarda ISO 14001 .............................................. 67 ..................... Upoznavanje sa izvorima opasnosti .......... Postupak nanošenja znaka CE ............. 20 Zadaci učesnika u realizaciji projekta primene standarda .......................................................................................7 9..................................................................2 7................................................ Organska proizvodnja u Srbiji ....................2 9...........................5 2........................... Međunarodni standardi i smernice u oblasti proizvodnje bezbedne hrane .............................2 2..... 9............................................... Znak CE – namena i podrušje primene ................1 9................................. 7........4 9........SADRŽAJ 1 1......... Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP ...............5 5.......................... POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM – TEHNIŠKA REGULATIVA I ZNAK CE .......................... 8.....................................3 8...................... kapitala... Šta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? ........................ 7 Standardi za sisteme menadžmenta kvalitetom ...............................10 6............................................................................7 5....... Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini ...................

.

a za to su i nadležna i odgovorna sama preduzeća: proizvođači i uslužne organizacije. treba da donese stratešku odluku o primeni tih standarda.STANDARDI. Na primer. a brošura nije zamena ni za standarde. da će se situacija posle nekog vremena vratiti na staro. ili se treba osloniti na zvanična tumačenja. preduzeće će ili primeniti zahteve za sistem bezbedne hrane. koji želi dobro svome preduzeću. Slično je stanje i kada se radi o zaštiti životne sredine. za šta su nadležni državni organi. nastojali smo da sve informacije prikažemo tačno i objektivno i da pri tome ukažemo i na rizike sa kojima će se preduzeće možda suočiti. • da damo smernice za angažovanje konsultanata i organizacija za sertifikaciju. Do potrebnih sertifikata može se doći na lak. preduzeća i da pokažemo kao se oni mogu koristiti kao poluga upravljanja i za unapređenje tržišne pozicije preduzeća. • da objasnimo kao izgleda postupak ocenjivanja. Stoga smo u ovoj brošuri pokušali da popunimo tu prazninu i da standarde prikažemo iz ugla donosilaca odluka . Oni.menadžera najvišeg nivoa. novinskih i stručnih članaka. Njihovi vlasnici ne smeju se zavaravati da se radi o prolaznoj modi. • da damo smernice za planiranje i vođenje projekta tokom kojeg preduzeće treda da uskladi svoj sistem poslovanja sa zahtevima jednog ili više standarda. • da damo reference na domaće i strane organizacije i izvore informacija koje preduzeću mogu biti od koristi u daljem radu. odnosno najviših rukovodilaca. u proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. možda važniji deo. odnosno direktor. ili na pravi način. ni lak. Sa naše strane. Najopasniji od njih je težnja da se do sertifikata dođe brzo. kako bi od njihovog rada preduzeće izvuklo najveću korist. O svakoj od oblasti koja se razmatra u ovoj brošuri na raspolaganju je mnogo knjiga. ili će morati da prestane da radi. SISTEMI SERTIFIKACIJE I UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE Proces ponovnog uključenja Srbije u svetske privredne tokove uveliko traje On podrazumeva da domaća preduzeća u vrlo kratkom roku moraju početi da rade po principima razvijenih zemalja. da moraju početi da uče. Svaki dokument koji se pominje u njoj treba pročitati u celini. odnosno direktora. Većina dostupne literature namenjena je specijalistima tehničkih struka – konstruktorima. tehnolozima. Jedan aspekt ovoga uključenja je usklađivanje zakonskog okvira sa propisima u svetu. samo je neznatan broj informacija namenjen vlasniku. koji su počesto sve što imaju uložili u svoje preduzeće i sudbinu svoje porodice vezali za njega. Nadamo se da će čitaoci ove brošure odabrati ovu drugu varijantu. ni za stručnu literaturu. primena međunarodnih standarda nije ni brz. Stoga smo ovu brošuru . održavanja i unapređivanja uspostavljenog sistema. Drugi. BONEX INŽENJERING . ne smeju toliko rizikovati. odnosno pruža usluga. je primena niza tehničkih i drugih standarda na mestima gde se stvara proizvod. pre svega u zemljama Evropske unije. Samo onaj ko u punoj meri i brzo bude primenio prihvaćene svetske norme može da računa da ima šansu za opstanak. ali i svima drugima koji žele da se upoznaju sa mnogobrojnim zahtevima međunarodnih standarda o kojima se u poslednje vreme mnogo govori. Kako će se videti iz teksta brošure. Nažalost. Prilikom pripreme brošure postavili smo sebi sledeće ciljeve: • da objasnimo zašto svaki vlasnik. • da prikažemo suštinu standarda iz ugla vlasnika.namenili vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzeća.u prvom redu . Posedovanje sertifikata i drugih dokaza o usaglašenosti u nizu oblasti postaje uslov za poslovanje. odnosno direktoru preduzeća. da moraju zaboraviti sve naše “specifičnosti” i “nasleđe prošlosti”. da će moći da nastave da rade kako su i do sada radili. da se neće morati prilagođavati. što jeftinije i uz što manje učešća vlasnika. ni jeftin proces. kontrolorima kvaliteta – i opterećena je sa previše detalja.

pošto naša zemlja ubrzano preuzima direktive Evropske unije i pravila WTO i počinje da ih uvodi u domaće zakonodavstvo. vrlo nizak stepen primene standarda serije ISO 14000 u vezi sa sistemima zaštite životne sredine. ili zagađenje životne sredine. Privredna komora Beograda objavila je zbirku publikacija iz oblasti primene direktiva EU. http://www. preduslov za nanošenje znaka CE je da preduzeće ima sistem menadžmenta kvalitetom. to ima za posledicu da oni. kako u oblasti poljoprivrede. Srbija u ovoj oblasti daleko zaostaje za svojim susedima.2006. Na primer. menadžmenta kvalitetom i menadžmenta zaštitom životne sredine. (videti više na sajtu SIEPA: http://www. yu/serbian/publikacije/konkurentnost_privrede_srbije. mnoga preduzeća nemaju nikakvu upravljačku dokumentaciju kojom bi se rasporedila odgovornost za posao. 40% ih nije uvelo. itd. Tako postaje jasno zašto domaća preduzeća teško ulaze na strana tržišta.siepa. dok u Srbiji jedva da ima 500-600 preduzeća sa sertifikovanim sistemom menadžmenta kvalitetom. Na tržištu razvijenih zemalja niska cena – naš do sada glavni izvozni argument . Preduzeća najčešće poseduju samo dokumentaciju koja se zahteva zakonom. mora garantovati da njegovi proizvodi i otpad neće naneti štetu drugima. godine Ministarstvo za poljoprivredu. koji ne zadovoljavaju zahteve standarda. neusklađenost domaće prakse sa standardima serije ISO 9000 i tehničkom regulativom Evropske unije. Mnogi vlasnici i/ili direktori domaćih firmi već su se susreli sa zahtevima svojih inostranih partnera da moraju obezbediti dokaze/sertifikate o kvalitetu proizvoda. niti imaju uspostavljen bilo kakav sistem poslovnog planiranja. navode se činioci koji negativno utiču na konkurentnost domaće privrede.1 Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih standarda Konkurentnost privrede Srbije prati se već nekoliko godina. a sertifikat za sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje čak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranžmane. i 2006. Na primer.htm). pored ostalog i u okviru projekta pod istim nazivom koji vodi Jefferson Institute (East West Institute. prerađivači i distributeri moraće primeniti sistem HACCP3 .ili rizikuju da im nadležna inspekcija zabrani rad. u zapadnoj Srbiji u periodu 2002-2006 IRD (International Relief and Development) realizovao je niz projekata kojima se podstiče primena sistema menadžmenta kvalitetom u MSP. Samo 30% preduzeća uvelo je neki od standarda kvaliteta (ISO ili HACCP). uz saradnju domaćih stručnjaka.nbs. U izveštaju1. Na primer. prevazilaze okvire jedne zemlje. koji moraju prepoznati koji se sve zahtevi postavljaju pred njihovo preduzeće i koja je njihova lična uloga Izveštaj “Konkurentnost privrede Srbije” može se preuzeti sa internet prezentacije Narodne banke Srbije.gov. Ne treba očekivati da se ovde radi o nekoj prolaznoj kampanji – opasnosti u vezi s bezbednošću hrane. posledice sporazuma WTO (Svetske trgovinske organizacije) o kontroli robe pre isporuke. Ono što prodaje proizvod je kvalitet: dizajn.sr. godine. godinu kaže se: “ Svest o potrebi da se upravlja kvalitetom proizvoda izgleda da raste. Sporost u prihvatanju međunarodnih standarda postaje velika kočnica razvoju konkurentnosti naših preduzeća. dala uputstva za rad i tako smanjila verovatnoća greške i kašnjenje u isporuci. New York). “novog pristupa” i tehnički standardi EU (Evropske unije). Najvažniji zadatak stoji pred vlasnicima biznisa. Svako. naročito MSP (malih i srednjih preduzeća). Primena standarda kvaliteta jedan je od uslova za ulaz na tržište EU2”. pouzdanost. Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz značajnu podršku međunarodnih institucija. sreću sa izazovima kojima se može odgovoriti samo osvajanjem novih znanja i primenom međunarodnih standarda u nizu oblasti. Sve ovo govori da se preduzeća u Srbiji. treba pomenuti i realizaciju “Programa internacionalizacije privrednih društava” koja počinje donošenjem Uredbe o uslovima i načinu internacionalizacije privrednih društava od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija (Službeni glasnik RS br. U izveštaju za 2006. ali je izjavilo da će ih uskoro imati.1 UVOD 1. a 30% ih još nema. Kvalitet proizvoda drugi je veliki problem sa kojim se naša preduzeća susreću.pdf 2 Jefferson Institute: “Competiveness of Serbian Economy 2006” 3 HACCP – skraćenica od “Hazard Analysis and Critical Control Points” – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke 1 2 . a u Mađarskoj on prelazi 3500. Za tri godine od publikovanja ovog izveštaja situacija se nije bitno promenila. U međuvremenu. zakon o javnim nabavkama daje mogućnost naručiocima da eliminišu sve ponuđače koji nemaju sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom. mali broj sertifikovanih proizvoda i sistema menadžmenta u srpskim preduzećima.yu/srp/izvoznici/uredba_web. mada veoma sporo. što je sasvim nedovoljno za efikasnu organizaciju posla. a u oblasti bezbednosti hrane za ljude i životinje svi proizvođači. Tako se na tržište EU mogu plasirati određene kategorije proizvoda samo ako su oni izrađeni u skladu sa tzv. Preduzećima koja su orijentisana na domaće kupce primena međunarodnih standarda može izgledati nepotrebna. objavljenom 2003. u toku je projekat “SCG-Quality” u okviru kojeg se preuzimaju i prevode direktive tzv. u Rumuniji taj je broj veći od 2000. I pored svih uloženih napora. među kojima su najvažniji: nedostatak menadžerskih veština. ko želi da se uključi u međunarodne tokove. harmonizovanim standardima i ako su označeni znakom CE. šumarstvo i vodoprivredu Srbije raspisalo je konkurs za dodelu bespovratne pomoći preduzećima koja žele da primene i sertifikuju sisteme proizvodnje bezbedne hrane. 56/2006) i objavljivanjem javnog poziva u štampi 21. kvalitet izrade. tako i u oblasti proizvodnje industrijskih proizvoda: tokom 2005. uskoro neće moći poslovati ni na domaćem tržištu.07. u Srbiji se sprovodi niz projekata kojima se podstiče primena međunarodnih standarda.odavno nije faktor konkurentnosti. pre svega ona što spadaju u kategoriju MSP. Na primer. usaglašen sa standardom ISO 9001. Interna efikasnost proizvodnih i radnih procesa takođe je problem koji muči mnoga naša preduzeća. Za niz proizvoda. a to je činilac koji neposredno utiče na troškove poslovanja i poverenje kupaca. Međutim.

a to uglavnom omogućavaju nacionalne organizacije za standardizaciju. radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu“.korisnici proizvoda i usluga. ISO izrađuje samo one standarde koje zahteva tržište. pravila. štite i kupci i potrošači . ne mogu nametati obaveznost primene standarda – to može jedino zakon. smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate. u trgovinske deklaracije ili u legislativu. ili • praktične preporuke ili smernice za njegovu upotrebu. kroz njihovo unošenje u ugovore.u postupku primene standarda. kojim se utvrđuju. Pored našeg Instituta za standardizaciju. na primer predstavnici vladinih agencija i ispitnih laboratorija. ili • kriterijume koji se mogu verifikovati za standardni proizvod. međutim. proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga. tehničkih i drugih propisa. 1. tako da se ono što standard definiše može izmeriti ili proveriti. koje sarađuju sa evropskim i međunarodnim organizacijama u toj oblasti. U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti.2 Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini Standard se u dokumentima međunarodnih organizacija definiše kao „Dokument. Logotipi međunarodnih organizacija za standardizaciju ISO izrađuje standarde koje doprinose svim vrstama poslovanja te delotvornijem.Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici. Našu zemlju u ISO organizaciji predstavlja Institut za standardizaciju. ili • metode merenja ili ispitivanja. Slika 2. ili sve to zajedno. radi postizanja optimalne koristi za društvo. tehnologije (tehnike) i iskustva. 1 Slika 1. Ciljevi primene standarda prikazani su na sl. Ova tela. za nas su najvažnije ISO – Međunarodna organizacija za standardizaciju. Samo informisani vlasnik/direktor može da upravlja preduzećem i da poslovanje unapređuje primenjujući dobru menadžersku praksu razvijenih zemalja. 3 . a mogu im se pridružiti drugi stručnjaci s odgovarajućim znanjem. Ciljevi primene standarda Sadržaj standarda određuje se zajedničkim dogovorom predstavnika zainteresovanih strana. za opštu i višekratnu upotrebu. Taj posao obavljaju stručnjaci „pozajmljeni“ iz industrijskih. Postoji više organizacija koje publikuju standarde od interesa za domaća preduzeća. Oni mogu tražiti da standard sadrži: • usaglašenu terminologiju ili klasifikaciju. tehničkih i poslovnih područja. industrijskih zemalja i zemalja u razvoju iz celoga sveta. sigurnijem i čistijem razvoju. CEN – Evropski komitet za standardizaciju i CENELEC . ISO je međunarodna organizacija za standardizaciju koju čine nacionalne ustanove za standardizaciju iz velikih i malih zemalja. utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela. Standardi treba da budu zasnovani na proverenim rezultatima nauke. Standardi se pišu koristeći objektivne pokazatelje. Primenom standarda olakšava se međunarodna trgovina.

uredne i bezbedne radne sredine. jer se tako ukida potreba da svaka zemlja postavlja svoje zahteve kvaliteta. - - - U trenutku pisanja ove brošure nije poznato koju će oznaku nositi domaći standardi. doneseni u okviru direktiva novoga pristupa. uspostavlja se jasna interna raspodela nadležnosti i ovlašćenja. godine bilo je predviđeno da standardi nose oznaku SCS – Srpsko-crnogorski standard. u procesima upravljanja proizvodnjom i preduzećem. tako da je ISO 9000:2000 kod nas JUS ISO 9000:2001.Kada se neki ISO standard objavi pod oznakom “međunarodni standard“. Po pravilu.podstiče se uvođenje sistema poslovnog planiranja. kao alata za ostvarenje poslovnih ciljeva. u procesima ispitivanja/ocenjivanja usaglašenosti. čime se smanjuje verovatnoća da preduzeće dođe pod udar inspekcijskih službi. Naša zemlja. a informacije o njima mogu se naći u katalozima organizacija za standardizaciju (videti adrese u prilogu). Ako neki proizvod odgovara harmonizovanim standardima. pored ostalog. Zakonom o standardizaciji iz decembra 2005. u smernicama za primenu dobre poljoprivredne prakse EUREPGAP u zakonu o organskoj proizvodnji. po sporazumu sa ISO organizacijom. poslovnim partnerima šalje jasna poruka da je preduzeće spremno da kontinuirano zadovoljava njihove zahteve. Međutim. Standardi. ne mora se nigde više ponovo ispitivati5. 1. zbog kašnjenja u prevođenju često se ne slažu godine izdanja. čime se stvara baza za donošenje odluka na osnovu činjenica. 5 Pod uslovom da je laboratorija akreditovana u nacionalnom sistemu akreditacije i da je zemlja član IAF (Međunarodni akreditacioni forum) 4 4 . ili dokaže usaglašenost svojih proizvoda sa zahtevima harmonizovanih standarda. nestaje najveći deo formalnih prepreka koje su ometale pristup tržištu. kupaca i zaposlenih. postupak dokazivanja usaglašenosti sa harmonizovanim standardima Evropske unije i direktivama novoga pristupa objašnjen je u glavi posvećenoj CE označavanju. jer se odredbe međunarodnih standarda jednako tumače u svim krajevima sveta. pomažući primenu legislative Evropske komisije. poznati su pod nazivom “harmonizovani standardi”. pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede i pravilniku o metodama organske stočarske proizvodnje Primena pomenutih standarda preduzeću donosi sledeće koristi: . Istovremeno. Aspekti a) i b) obuhvataju se standardima za proizvode i metode ispitivanja. o sistem za proizvodnju bezbedne hrane ISO 22000. Time se. zasnovana na dokumentovanim uputstvima za rad. Nažalost. utvrđuje se vizija dugoročnog razvoja preduzeća i politika u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju zahtevi i potrebe kupaca i koristnika jasno se prepoznaje koji se zakonski zahtevi moraju zadovoljiti. preuzima ISO standarde u neizmenjenom vidu i takvi standardi doskora su nosili oznaku JUS ISO4. Ti standardi nisu predmet ove brošure. uvodi se dokumentovano praćenje realizacije posla. Istovremeno se utvrđuju kriterijumi i postupci za praćenje realizacije poslovnih ciljeva i za ocenjivanje postignutih učinaka. onda on predstavlja međunarodni konsenzus o “stanju tehnike” u razmatranom području. o sistem menadžmenta zaštitom životne sredine serije JUS ISO 14000. Postojanje međunarodne standardizacije znatno olakšava promet proizvoda. raste svest o potrebi očuvanja čiste. poboljšavaju se odnosi između vlasnika/rukovodstva i zaposlenih kroz podsticanje otvorene komunikacije o problemima.3 Standardi u službi unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća Preduzeće primenjuje standarde: a) b) c) u procesima konstruisanja/razvoja proizvoda i pripreme tehničkih specifikacija. proizvođačima je olakšano dokazivanje usaglašenosti. smatra se da automatski ispunjava zahteve relevantne direktive koja se odnosi na CE označavanje. potrebi pravilnog rukovanja proizvodnom opremom i njenog preventivnog održavanja - - Nakon što preduzeće primeni i sertifikuje sistem menadžmenta. Aspekt c) razmatra se: u standardima za: o sistem menadžmenta kvalitetom serije JUS ISO 9000. CEN i CENELEC su evropske organizacije za standardizaciju koje pripremaju standarde i tehničku regulativu u okviru evropskog sistema standardizacije. proizvod čija je usaglašenost sa standardom dokazana u jednoj laboratoriji. Ovo planiranje treba da bude usmereno na sprečavanje nastanka problema i treba da uključi interese svih strana: vlasnika biznisa. čime se umanjuje verovatnoća greške operatera.

Spisak akreditovanih organizacija vodi naša nacionalna organizacija za akreditaciju – Akreditaciono telo Srbije. • 98/27/EC o pokretanju sudskih zabrana. a sa druge – potpuno onemogućava da krajnji korisnik detaljno proveri karakteristike kvaliteta predmeta koje troši ili upotrebljava. . važećim standardima. Upravo zato. • 90/314/EEC o «paketima» turističkih usluga (putovanje.tehnički propisi i standardi u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda.yu. Evropska komisija je usvojila sledeće direktive koje su neposredno usmerene na zaštitu potrošača (prve dve cifre znače godinu usvajanja): • 84/450/EEC o zlonamernom reklamiranju. Zaštita potrošača i građana obuhvata: . Osnovni razlog tome je porast nivoa tehnologije koji. koje mogu da idu i do 70. pravo na izbor. sa jedne strane. Ovi su zakoni usaglašeni sa deklaracijom UN i normama EU i njima se utvrđuju visoke kazne za slučaj da se potrošaču prodaju proizvodi. koji nisu sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu. jedan od važnih instrumenata zaštite i potrošača i proizvođača su akreditovane laboratorije i kontrolne organizacije koje.država. čak ni one bezbednosne. U slučaju da dođe do povrede ili narušavanja zdravlja potrošača. kvalitativnim.).sistem utvrđivanja usaglašenosti i sistem inspekcijskog nadzora. • 94/47/EC o prodaju tajm-šering usluga. zatrovana voda i zemlja itd. do proizvoda kućne hemije). usvojen zakon o zaštiti potrošača. trovanje hranom) proizvođača čekaju teške kazne.gov. 5 . po zahtevu proizvođača. a ustanovi se direktna uzročno-posledična veza sa konkretnim proizvodom (naprimer. ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom. Najvažniji mehanizmi zaštite potrošača su: . strujni udari itd. • 97/7/EC o ugovorima sklopljenim na daljinu. doprinosi da obični građani počinju i u svakodnevnom životu da se služe sve složenijim i potencijalno opasnim proizvodima (od električnih kuhinjskih pribora. ili pruže usluge. pravo na zdravu životnu sredinu. mogu da ispitaju karakteristike kvaliteta proizvoda što se isporučuju tržištu. . Kao podršku definisanoj politici. a u novembru iste godine i zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom.).zaštitu od finansijskih i drugih gubitaka. Time se još jednom ističe potreba da preduzeće poznaje i primenjuje standarde i propise koji se odnose na njegovu oblast poslovanja. tehničkim i drugim propisima”. • 93/13/EEC o nepoštenim odredbama u ugovorima sa potrošačima. kontrolne organizacije i organizacije za sertifikaciju proizvoda. pravo na informisanost. odnosno “proizvodi i usluge koje ne odgovaraju zdravstvenim. u kojem učestvuju akreditovane laboratorije. Zaštiti potrošača neposredno doprinose i direktive i staroga i novoga pristupa kojima se utvrđuju zahtevi za bezbednost proizvoda. higijenskim. o čemu će kasnije biti više reči. pravo na sigurnost. Koliki je pravima ovo problem vidi se i po tome što je Generalna skupština UN našla za potrebno da usvoji deklaraciju o osnovnim potrošača: pravo na zadovoljenje osnovnih potreba. Pored inspekcijskih službi. pravo na obeštećenje. a podaci o njima mogu se preuzeti sa internet lokacije www. preko uspostavljanja zakonskog okvira i staranja da se taj okvir sprovodi. Tako je kod nas u septembru 2005. • 85/374/EEC o odgovornosti za defektan proizvod.zaštitu od neposredne opasnosti po zdravlje i život (fizičke povrede. npr.1. letovanje ture). eksplozije bojlera i butan-boca.zaštitu od zagađenja životne sredine (buka. pravo na obrazovanje potrošača. • 92/28/EEC o reklamiranju medicinskih proizvoda za ljudsku upotrebu. grejalica ili sijaličnih grla. Ko treba da štiti potrošača? Očigledno je da postoje samo dva faktora . opasni pribori za seckanje voća i povrća i mnogi drugi. hemijska oštećenja. Zemlja koja se opredeli za prijem u članstvo Evropske unije mora da zakone i praksu u oblasti zaštite potrošača podigne na nivo koji vlada na teritoriji EU.000 EUR. usmerenih na zaštitu interesa potrošača • 99/44/EC o prodaji proizvoda i pridruženim garancijama. i potrošač lično – putem informisanja o svojim pravima i načinima njihovog ostvarenja i kroz upoznavanje sa bitnim karakteristikama proizvoda koje kupuje. Danas postoji mnogo veći broj izvora opasnosti: strujni udari zbog neispravnih prekidača. . pravo da se čuje glas potrošača. zračenja svih vrsta. kod prodaje preko mreže trgovačkih putnika) • 87/102/EEC o potrošačkim kreditima • 89/552/EEC o emitovanju TV programa. sa dodatkom direktive 1999/34/EC kojom se ova odgovornost proširuje na poljoprivredne proizvode • 85/577/EEC o ugovorima sklopljenim van poslovnih prostorija (van sedišta preduzeća.000.4 Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zaštite potrošača Zaštiti potrošača u zapadnim zemljama pridaje se sve veća pažnja.juat. vrlo je važno da naši izvoznici budu svesni svih rizika u vezi s korišćenjem njihovog proizvoda i da poseduju potrebne dokaze o usaglašenosti. Pre stotinak godina proizvodi su bili jednostavni i najčešća nezgoda koja je mogla da zadesi neopreznog korisnika bili su požar ili opekotina.

godine. U vezi s materijom koju obrađuje ova brošura. Praćenje i primena ovih i drugih sličnih zakona postaje obaveza svih proizvođača. Ova direktiva zahteva uspostavljanje HACCP planova i službeni inspekcijski nadzor. U odluci br. Zašto je ova tema važna? Često se govori da šansa naše zemlje leži u poljoprivredi. pod čime se podrazumeva “higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih. Zato je interes svih proizvođača da dosledno primene sisteme za proizvodnju bezbedne hrane i da podstiču druge da ih primenjuju. Prema američkoj definiciji iz 1974. • postaviti proizvodne procese u skladu sa dobrom proizvodnom praksom (GMP ) i uspostaviti sistem HACCP. prerađivača i distributera hrane. • životinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC) itd. te obezbeđenja certifikata o kvalitetu. to će negativno uticati na sve proizvođače date vrste proizvoda u Srbiji. Naziv je stalno u prometu premda ga nisu potvrdile svetske institucije. Pored bezbedne. Slično kao kod industrijskih proizvoda. vidi se po tome što se pravila Evropske unije i drugih zemalja sa kojima trgujemo primenjuju integralno na celu našu zemlju. odnosno zdravstveno ispravne hrane. Kada se i kod nas donese zakon o hrani nestaće razlike u definicijama. Evropska komisija utvrdila je da se hrana smatra bezbednom ako se njenim konzumiranjem neće naneti šteta zdravlju i ako je pogodna za ljudsku ishranu. Ova je definicija vrlo široka i razlikuje se od definicije što se koristi u našem zakonodavstvu. • aditivi (okvirna direktiva 89/107/EEC). nadležne za hranu i prehranu. • mleko i mlečni proizvodi (direktiva 92/46/EEC). s tim da će veterinarska inspekcija sprovoditi nadzor nad primenom sistema. ali i izazov Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta omogućuje potrošačima da uživaju u egzotičnim plodovima dalekih zemalja. odnosno veterinarske prakse i sistema HACCP. Ukoliko želite da neki prehrambeni proizvod izvozite na tržište EU potrebno je: • osigurati usaglašenost sa nizom direktiva koje se odnose na vaš proizvod. 178/2002 kojom se utvrđuju smernice za donošenje zakona o hrani. Takođe je donet zakon o organskoj poljoprivredi. sve do zabrane izvoza. Tvrdnja je možda tačna. • materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC). radi se o namirnicama koje pridonose promociji fiziološke i psihološke ravnoteže organizma i optimalnoj otpornosti na stres. odnosno u proizvodnji zdrave hrane. i u oblasti prometa poljoprivrednih proizvoda Evropska unija donela je niz propisa i direktiva. • označavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC). 6 . Naš Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe govori o zdravstvenoj ispravnosti namirnica. na primer: • službena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC). Tako od januara 2006. • dodatne mere koje se odnose na kontrolu hrane (direktiva 93/99/EEC). bez aditiva i kontaminanata). Srbija intenzivno preuzima propise EU. Kasnije se pojam “zdrava hrana” proširio i pretvorio u pravi pokret (namirnice bez obrade u industriji. godine. Međutim. brzo prošire širom planete. ali treba naglasiti da je prvi preduslov za izvoz naših prehrambenih proizvoda osiguranje njihove bezbednosti putem primene dobre poljoprivredne. često se govori i o tzv. gradivnih i zaštitnih materija koja ima uticaja na biološku vrednost namirnica”. • boje korišćene u prehrambenim proizvodima (94/36/EC). a očekuje se donošenje zakona o hrani. donetom krajem 2005. razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogućnost da se infekcije i bolesti. Zato osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. • rastvarači za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC). Ako se zbog nečijeg propusta. izvoz u EU nije moguć ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP) Koliko je ovaj problem za nas ozbiljan. ili nesavesnog poslovanja. • proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC).1. infekciju i bolesti. uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom. do trpeze”. s tim da svaki pokriva specifično područje. navedeno da se u proizvodnji proizvoda životinjskog porekla mora primeniti sistem HACCP. • zasladivači (94/35/EC i 96/83/EC).5 Bezbedna i zdrava hrana – šansa. kojim će se obuhvatiti ceo lanac ishrane “od njive. može se reći da su sistemi HACCP. Tako je u zakonu o veterinarstvu. Od Srbije se traži da na celoj svojoj teritoriji uspostavi sistem kojim se garantuje bezbednost proizvedene hrane. • higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC). Organic i EUREPGAP usmereni na osiguranje bezbednosti hrane. • mesni proizvodi (direktiva 92/5/EEC). zdravoj hrani. naruši poverenje u taj sistem.

tako da organizacija koja želi da unapredi svoje poslovanje ne može da se zadrži samo na primeni standarda ISO 9001 – to je tek prvi korak u procesu kontinuiranog unapređenja. SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM 2. održavanjem zadovoljstva korisnika.serija ISO 9000 2.1 Standardi za sisteme menadžmenta kvalitetom .Najvažniji standardi serije ISO 9000 Standardi i smernice ISO 9000:2005 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Osnove i rečnik Svrha Utvrđuje polazište za razumevanje standarda i daje definicije osnovnih termina koji se upotrebljavaju u seriji standarda ISO 9000 Standard koji utvrđuje zahteve što se mogu koristiti za ocenu sposobnosti organizacije da zadovolji kupce i primenjive zakone i propise. inače neće opstati na tržištu. ako se kvalitet njihovih proizvoda razlikuje od jedne do druge isporuke. S druge strane. Pogodno je onda da se definiše jedan minimalni skup zahteva koji bi garantovao ujednačenost kvaliteta isporučenih proizvoda i sprečio da proizvod sa odstupanjima dospe do kupca. Tabela 1. Pojavom organizacija za sertifikaciju. u skladu sa zahtevima i očekivanjima korisnika. odobravanju i izmenama planova kvaliteta. Standard koji daje smernice za proveru sposobnosti organizacije za postizanje određenih ciljeva kvaliteta. Ovi standardi spadaju u klasu 3. Standardi su nastali kao posledica potrebe da se utvrde zahtevi koje neki isporučilac treba da ispuni da bi ga kupac smatrao pogodnim za dugoročnu saradnju. Ako se oni nalaze na različitom stepenu razvoja. poput policije. Tako standard i sistem sertifikacije služi svim zainteresovanim stranama. U Tabeli 1. što od proizvođača traži da obezbedi resurse i primeni sistem upravljanja procesima rada da bi se osigurali usaglašenost i zadovoljenje zahteva korisnika. prikazanu na Slici 1. Mora se naglasiti. još pedesetih godina prošloga veka. tako da je gotovo nemoguće zadovoljiti sve kupce.1 Ciljevi i namena standarda za sisteme menadžmenta kvalitetom Termin „ISO 9000“ ili „serija ISO 9000“ najčešće se upotrebljava kao zbirni naziv za skup više standarda. koje ocenjuju usaglašenost sa standardom. a sertifikat služi kao potvrda da organizacija efektivno upravlja svojim internim procesima rada. ili za eksterno ocenjivanje (sertifikaciju). 6 7 . onda kupac mora lično da kontroliše svaku nabavku. smanjila se potreba da svaki kupac za sebe proverava pouzdanost dobavljača. Kod uspostavljanja poslovnih odnosa sa partnerima u inostranstvu postalo je uobičajeno da strani partner kvalifikuje isporučioca putem ispitivanja kvaliteta uzoraka proizvoda i putem uvida u njegov sistem menadžmenta. a njihova specifičnost je u tome. železnice ili vodoprivrede. i proizvođač je pred problemom – različiti kupci postavljaju različite zahteve i svako kontroliše svoju nabavku. što je vrlo skupo i ne daje garanciju da će se otkriti baš svaka neispravna jedinica proizvoda. nema zahteva u pogledu zadovoljstva zaposlenih ili upravljanja finansijama. jer standard ISO 9001 tome nije ni namenjen. Ovaj standard daje smernice u vezi s prijemom. da sertifikat ništa ne govori o postizanju potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda6. Takođe treba istaći da je standard ISO 9001 dosta ograničen.1. Daje smernice koje pomažu u pripremi. jer ne postavlja zahteve koji za kupca nisu bitni. Na primer. što se oni ne odnose na tehnička svojstva proizvoda ili procesa. Vojska i drugi veliki sistemi. za ocenjivanje dobavljača. međutim. Standard ISO 9001 upravo je tome namenjen – on štiti kupca time. od kojih neki čak ni ne spadaju u grupu od 9000-9999. Takve zahteve prvo je formulisala američka vojska. Može se koristiti za sprovođenje internih provera.2. Ovaj standard daje smernice za neprekidno poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom u organizaciji na korist svih strana. već na organizaciono-upravljačke procese unutar organizacije koja kupcima isporučuje proizvode i usluge.2. prikazani su najvažniji standardi koji spadaju u seriju ISO 9000. kako bi se osiguralo da će i sve naredne isporuke biti jednakog kvaliteta kao i isporučeni uzorak. Standard je usmeren na zadovoljavanje korisnika i jedini je dokument prema kojem se može sprovoditi potvrđivanje od strane treće strane (certifikacija). Smernice koje pomažu da se osigura kvalitet procesa projektovanja i kvalitet projektovanog proizvoda. posluju sa velikim brojem dobavljača. obradom i rešavanjem reklamacija korisnika proizvoda i usluga ISO 9001:2000 Sistemi menadžmenta kvalitetom– Zahtevi ISO 9004:2000 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za poboljšavanje performansi ISO 19011:2002 Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine ISO 10005:2005 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za planove kvaliteta ISO 10006:2003 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za menadžment kvalitetom projektovanju ISO 10002:2004 – Menadžment kvalitetom – Zadovoljenje korisnika – Smernice za rešavanje prigovora u organizacijama Podrazumeva se da je organizacija i bez standarda ISO 9001 sposobna da izradi proizvod. odnosno pruži uslugu. oceni.

ovi standardi smatraju se osnovom na koju se nadograđuju svi drugi sistemi menadžmenta: sistem zaštite životne sredine. Pošto se odnose na ukupno poslovanje preduzeća.PREDVODNIČKA ULOGA RUKOVODSTVA Vođe uspostavljaju jedinstvo cilja i smera kretanja organizacije. Ovaj standard daje smernice koje pomažu u pripremi dokumentacije sistema menadžmenta kvalitetom. Poznavanje standarda serije ISO 9000 od velike je važnosti za rukovodioce svih nivoa. čak ni u sertifikovanim organizacijama. Oni treba da stvore i održavaju radnu sredinu u kojoj će ljudi biti u potpunosti uključeni u ostvarivanje ciljeva organizacije Utvrdite politiku i ciljeve koji se mogu verifikovati. navedenih u standardu ISO 9000. 2. Iz Tabele 1. Izričito identifikujte interne/eksterne kupce i dobavljače za svaki od procesa. Ipak. a osam najvažnijih od njih dati su u standardu ISO 9000:2000 . Putem obuke obezbedite njihovo uključenje u donošenje operativnih odluka i poboljšanje procesa. opremu. To su: Princip 1 . treba imati u vidu da su u standardu ISO 9004 date smernice primenom kojih organizacija može da unapredi svoj učinak. 8 .UKLJUČENJE OSOBLJA Suštinu organizacije čine zaposleni na svim nivoima. Definišite. prikazuje odnose između pojedinih klasa dokumenata i daje njihovu moguću strukturu.USMERENJE NA KORISNIKE Organizacija zavisi od svojih kupaca i zato treba da razume njihove sadašnje i buduće potrebe. Unapređenje sistema menadžmenta kvalitetom nakon sertifikacije treba da se zasniva na primeni tih smernica. što se vidi iz područja koje oni obrađuju (videti niže). Definišite izazovne norme i ciljeve i primenite strategije za njihovo ostvarenje. smernice i sistem zajedničkih vrednosti. bez obzira na broj zaposlenih.ISO 10012:2003 Sistemi upravljanja merenjima Zahtevi za proces merenja i mernu opremu ISO/TR 10013:2001 Smernice za dokumentaciju sistema menadžmenta kvalitetom Daje smernice u vezi s uspostavljanjem metrološkog sistema u organizaciji kako bi se osiguralo da se merenja sprovode s predviđenom tačnošću. Utvrdite jasne nadležnosti i odgovornosti. Princip 4 . Standard daje smernice za uspostavljanje sistema praćenja ISO 10014:2006 Menadžment kvalitetom – Smernice troškova u vezi s kvalitetom i za identifikaciju podataka koji se za ostvarivanje finansijske i ekonomske koristi mogu koristiti za donošenje upravljačkih odluka Ovaj standard daje smernice kako organizacija treba da pristupi ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za izboru konsultanta za sistem menadžmenta. Svi ostali standardi ove grupe smatraju se pomoćnim i njihova primena nije obavezna. sistem zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih. stvarajte uslove za rad i dajte ovlašćenja ljudima Princip 3 . da je razumevanje standarda ISO 9001 uslovljeno poznavanjem osnovnih termina i principa menadžmenta. u svim industrijsko-ekonomskim sektorima i u svim preduzećima. Definišite nivoe stručnosti.PROCESNI PRISTUP Željeni rezultat efikasnije se ostvaruje kada se povezanim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom. obučite i osposobite zaposlene. primenite tu politiku. postupke i materijal. Obezbedite usaglašenost sa definisanim zahtevima kupca.2 Principi sistema menadžmenta kvalitetom U svom radu preduzeće se mora držati određenih principa. koji se proveravaju prilikom sertifikacije. sadržani u standardu ISO 9001 i da se sertifikacija obavlja samo prema tom standardu. da zadovolji njihove zahteve i da teži da nadmaši njihova očekivanja. koristeći znanje i iskustvo ljudi. obezbedite resurse i uspostavite povoljnu klimu za kvalitet Formirajte viziju. Stvorite osećaj lične posvećenosti ciljevima organizacije. kako da proveri sisteme menadžmenta kvalitetom i za korišćenje njegovu kompetentnost i kako da koristi njegove usluge radi njihovih usluga izvlačenja maksimalne koristi od takvog odnosa. upravljajte i održavajte dokumentovane procese.1. tako da efektivno koristite ljude. može se videti: da su zahtevi.Osnove i rečnik. Merite zadovoljstvo kupaca i delujte u skladu sa rezultatima merenja. Princip 2 – LIDERSTVO . Vodite i trenirajte tim. Standardi serije ISO 9000 primenjuju se u neizmenjenom vidu u svim zemljama sveta. a njihovo potpuno uključenje omogućuje da se njihove sposobnosti koriste na dobrobit organizacije. sistem za proizvodnju bezbedne hrane itd. Usmerite se na korišćenje resursa u aktivnostima unutar procesa. Shvatite sadašnje i buduće potrebe i očekivanja kupaca.

Povežite procese sa ciljevima organizacije. poboljšava efektivnost i efikasnost organizacije. Uspostavite stratešku saradnju ili partnerstvo. razumevanje i upravljanje sistemom međusobno povezanih procesa. Razvijajte uzajamno poverenje. mogućnosti i podršku da doprinesu trajnom poboljšanju procesa. o sprovođenje planiranog. i jednoj i drugoj strani omogućavaju stvaranje dodatne vrednosti. svi ovi principi integrišu se i primenjuju celovito. Odluke i aktivnosti zasnivaju se na analizi podataka i informacija kako bi se maksimizirala produktivnost i minimizirali gubici i dorade. Dok principi 1. procesa i sistema. predstavljaju iskaze poslovne etike. o izvlačenje pouka i korigovanje plana 7 PDCA – Skraćenica od Plan-Do-Check-Action (planiraj-sprovedi-proveri-preduzmi mere) 9 . Identifikujte skup procesa unutar sistema. Preispitujte i ocenjujte njihovu sposobnost da upravljaju isporukom kvalitetnih proizvoda i usluga.UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA DOBAVLJAČIMA Organizacija i njeni dobavljači su međusobno zavisni.SISTEMSKI PRISTUP MENADŽMENTU Identifikacija. bez obzira o kojem se nivou upravljanja radi.Princip 5 . poboljšanju performansi i proširenju udela na tržištu putem upotrebe alata i tehnologije menadžmenta. Putem preispitivanja od strane rukovodstva. Merite rezultate i poredite ih sa ključnim ciljevima. Uspostavite i održavajte pogodan i efektivan dokumentovan sistem kvaliteta. obezbedite resurse i dajte ljudima alate. obezbeđujući rano uključenje i učešće u definisanju zahteva za zajednički razvoj i poboljšanje proizvoda. dotle principi 4-7 predstavljaju operativnu veštinu koja se zasniva na četiri koraka što se neprekidno ponavljaju: o planiranje. poštovanje i posvećenost zadovoljstvu kupaca i trajnom poboljšanju. Princip 7 . o analiziranje podataka o izvršenju.ODLUČIVANJE NA OSNOVU ČINJENICA Efektivno donošenje odluka zasniva se na analizi podataka i informacija. tako da odnosi. Naglasak je na minimiziranju troškova. pritužbi kupaca i drugih izvora. 2. dobijenih iz izveštaja o proverama. Princip 8 . Shvatite njihovu međusobnu uslovljenost. Princip 6 . Za vreme obavljanja dnevnoga posla u organizaciji. rešavanju neusaglašenosti. i 8. uspostavljeni na principu uzajamne koristi. Menadžerske odluke i aktivnosti unutar sistema kvaliteta zasnivaju se na analizi proverenih podataka i informacija.STALNA POBOLJŠAVANJA Trajno poboljšanje treba da bude stalan cilj organizacije. namenjenih ostvarenju datog cilja. internih i eksternih provera i korektivnih i preventivnih mera stalno poboljšavajte efektivnost sistema kvaliteta Postavite realne i izazovne ciljeve za poboljšanje. korektivnim merama. Na pogodan način definišite i dokumentujte zahteve koje treba da ispune vaši dobavljači. 3.

a grafički su prikazani na Slici 3. da otklanja probleme u radu i ispravlja greške. samo jedan standard u Tabeli 1 sadrži zahteve – to je standard ISO 9001:2000. i njome mora upravljati (tačka 4. komercijalnu i drugu.). svako preduzeće mora da stvara proizvode i/ili usluge od kojih živi i koje prodaje kupcima/korisnicima (tačka 7. (tačka 8. Slika 4 – Struktura standarda ISO 9001:2000 10 . materijalno-tehničkim i finansijskim resursima (tačka 6. svako preduzeće mora da prati efekte svoga rada. Ma kako o o o o o to izgledalo neobično.Ova četiri koraka poznata su pod nazivom PDCA7. PDCA krug 2. svako preduzeće koristi dokumentaciju. Njegova struktura (tačke standarda) prikazana je na Slici 4.). ali i da sprečava njihov nastanak.1. prikazano je svako moguće preduzeće: svako preduzeće ima rukovodstvo.). Slika 3. koje ima specifične zadatke (tačka 5. svako preduzeće mora da upravlja svojim ljudskim. na Slici 4.).).3 Zahtevi standarda ISO 9001 Kako je rečeno. tehničku. “Demingov krug” ili “krug kontinuiranog poboljšanja”.

da im za rešavanje pravih problema nije ostalo snage.Odavde sledi da se standard ISO 9001:2000 uopšte i ne obraća zaposlenima u proizvodnji/pružanju usluga (radnicima za mašinom). počev od najvišeg. Slika 5.5. koja u procesu pružanja usluge ne koristi nikakva merila. nego rukovodiocima svih nivoa. Dva su razloga za ovo premeštanje: vlasnicima/direktorima odmah se ukazuje na grupu zahteva kojima se utvrđuju njihovi zadaci. Pošto se predmet rada. – Međusobni odnos elemenata standarda Na primer. dok uslužna organizacija. po dubini organizacije. odnosno glavni proces u kojem se stvara nova vrednost. čime se potpuno zamagljuje smisao i cilj standarda. dozvoljena isključenja odnose se samo na poglavlje 7 – nijedan zahtev izvan tog poglavlja nije moguće isključiti. pošto je on za nju neprimenljiv.4 Imovina korisnika. pri čemu ćemo zahteve koji se odnose na dokumentaciju prikazati na kraju. previše često se primena standarda ISO 9001 svodi na ispisivanje niza dokumenata. trgovinska organizacija po pravilu će isključiti zahtev 7. koji se odvija vertikalno. može da odluči da isključi zahtev 7. 11 . Međutim. koji teče horizontalno od ulaza do izlaza (od leve do desne strane dijagrama) i proces upravljanja. Sa slike se vidi da se u organizaciji mogu uočiti dva toka – glavni proces u kojem se stvara proizvod ili realizuje usluga. već će u prvi plan dovesti ono što je presudno važno iz ugla rukovođenja organizacijom. razlikuje od jedne do druge organizacije. standard uvažava da primena nekih njegovih zahteva možda neće biti moguća i dozvoljava da se takvi zahtevi isključe iz područja primene sistema menadžmenta. Ovakav redosled izlaganja ne samo da neće narušiti suštinu standarda.6 Uređaji za praćenje i merenje.3 Projektovanje i razvoj. Međusobna veza elemenata standarda (grupe zahteva) prikazana je na Slici 5. U daljem tekstu prikazaćemo zahteve standarda ISO 9001 iz ugla vlasnika/direktora. Ima dosta organizacija što su se toliko istrošile izrađujući dokumentaciju kojoj nisu videle svrhu. a omogućuje vođenje organizacije u celini i funkcionisanje glavnog procesa. ili zahtev 7. Ovo je izuzetno važna tvrdnja koja podrazumeva da od primene standarda nema ništa ako u to nije uključeno rukovodstvo preduzeća.

Ovi se zahtevi nimalo ne razliku od uobičajenih poslova što stoje pred rukovodstvom bilo koje firme: • vidljiva predvodnička uloga. treba se osvrnuti na ulogu predstavnika rukovodstva. • ako se vlasnik/direktor sam ne drži propisanog sistema. Predstavnik rukovodstva nije lice “zaduženo za kvalitet” – za kvalitet je zadužen svako u svom domenu posla.da osiguraju primenu sistema u oblastima kojima rukovode. • upravljanje promenama – poslovno planiranje. S tim u vezi. • obezbeđenje resursa.2. raspodele odgovornosti i ovlašćenja. ni rukovodioci drugih nivoa. Upozorenje! – traže se: • jasni ciljevi • dugoročna politika • istrajnost Slika 6 – Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Kada je u pitanju primena standarda ISO 9001. s tim da ovo lice može obavljati i druge poslove. zaposleni odmah vide da se radi o pukoj formi i sistem „pada“. • razvoj kulture trajnog poboljšanja. najviše rukovodstvo treba da odredi predstavnika rukovodstva i dodeli mu ovlašćenja i zaduženja da osigura funkcionisanje sistema menadžmenta u celoj organizaciji. • uspostavljanje unutrašnjih linija za komunikaciju – horizontalnih i vertikalnih. • uspostavljanje unutrašnje organizacije. najviše rukovodstvo (vlasnik i/ili direktor) presudno utiče na uspeh ili neuspeh projekta: • ako postoji odlučnost. • periodična preispitivanja ostvarenih rezultata. • definisanje politike i ciljeva (kvaliteta).1.3. 12 . izvlačenje pouka i rebalans planova. ne oslobađaju svoga dela odgovornosti . Prema standardu. standard će biti uveden u primenu. prohodnih u oba smera. Ovime se ni najviše rukovodstvo.1 Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo prikazani su na Slici 6. posebno planiranje razvoja.

buke i sl). površinskoj montaži elektronskih sklopova. ili vizuelna kontrola. • zgrade. Takođe se moraju utvrditi parametri koje treba pratiti i mora se obezbediti da se oni prate na pogodan način (termometri. dakle. njihova znanja veštine. sve što u firmi postoji. Poslednja alineja zapravo traži da se uspostavi sistem komunikacije između rukovodstva i zaposlenih putem kojeg će se zaposlenima preneti koji su ciljevi organizacije. vlažnost vazduha.. • sredstva za proizvodnju/pružanje usluga. • novac. Slika 7. • da se osigura da zaposleni postanu svesni značaja svog posla i uticaja tog posla na ostvarenje ciljeva organizacije. ma kako stečene (škola. Ipak. a namenjeno je zadovoljenju zahteva korisnika. U takvim slučajevima. osvetljenje i drugi). merači vlage. preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. mora se koristiti prema nameni (i uputstvu za rukovanje tamo gde je ono neophodno). mora se održavati u stanju koje omogućuje postizanje kvaliteta proizvoda. • da zaposleni imaju potrebne kvalifikacije. • patenti i know-how.2. 13 . Zato se od organizacije zahteva: • da zahtevi/potrebne kvalifikacije za radna mesta budu definisani. Primer je neodgovarajuće osvetljenje na mestima gde se radi obrada podataka na računaru. radno iskustvo) i da se rasporede saglasno njima. ako postoji mogućnost da zaposleni greši u radu zato što uslovi na radnom mestu negativno utiču na njegove psihofizičke sposobnosti. kursevi. U pojedinim slučajevima.1. Za obezbeđivanje resursa odgovorno je. za proizvodnju ili pružanje usluga preduzeće mora da obezbedi specijalne uslove radne sredine (temperatura okoline. rukovodstvo je odgovorno da osigura da se utvrde i zadovolje zahtevi za radnu sredinu. Zahtev za obezbeđenje uslova radne sredine ne razmatra komfor na radnom mestu. • softver. • da se obezbedi obuka za održavanje znanja “ ili “preduzmu druge mere.”.2 Zahtevi što se odnose na upravljanje resursima Pod „resursima“ podrazumevaju se: • zaposleni. Zahtevi za resurse Ključni resurs svake firme su njeni zaposleni. To je obaveza u proizvodnji farmaceutskih preparata. naravno. Zahtevi za resurse prikazani su na Slici 7. ako on ne utiče na kvalitet proizvoda. broj mikroorganizama u vazduhu. buka. rukovodstvo organizacije. broj čestica u vazduhu.3. zašto su važni za organizaciju i zašto su važni za zaposlene. vibracije.. Zahtevi • • • za infrastrukturu vrlo su jednostavni: ona treba da bude pogodna za upotrebu. što može izazvati zamor radnika i pojavu grešaka. onda se mora obezbediti i odgovarajući komfor.

Ti su zahtevi prikazani na Slici 8.3. slede prirodni tok aktivnosti i tok repromaterijala koji počinju prepoznavanjem zahteva korisnika. pre svega finansijskih. ali kod drugih vrsta usluga to nije tako (na primer. što još jednom ukazuje na izuzetan značaj planiranja uopšte. Sledeća grupa aktivnosti tiče se utvrđivanja šta kupac zapravo traži (zahteva. a završavaju se isporukom i (eventualno) servisiranjem proizvoda. Kod razmatranja ovog zahteva pojedine firme izjavljuju da se ne bave projektovanjem. Ne radi se. Kada je u pitanju standardizovana usluga. čiji rezultat treba da bude proizvod/usluga u skladu s ulaznim zahtevom. na primer kupovina rezervnog dela za automobil. Slika 8.3 Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pružanje usluge Zahtevi. a treba da se okonča u zadatom vremenu i uz trošenje zadate količine resursa. ISO 9001 “projektovanje” se odnosi na proces stvaranja novoga ili modifikovanog proizvoda. odnosno uslugama nakon prodaje. Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pružanje usluge Sa slike se vidi da je planiranje prva faza procesa proizvodnje/pružanja usluga. 8 14 .1. izrada idejnog projekta). kupac želi da postavi računarsku mrežu) i organizacija prvo treba da razjasni zahteve kupca. o izradi projektne dokumentacije. pri čemu se mora utvrditi može li organizacija da ispuni njegove zahteve. dok u terminima zakona o planiranju i gradnji ovaj termin obuhvata izradu projektne dokumentacije (npr. Veoma značajan prostor posvećen je upravljanju projektovanjem/razvojem novoga proizvoda. očekuje) i kakav mu proizvod/uslugu ponuditi. zatim treba da na osnovu njih utvrdi kakav bi proizvod odgovarao za tu namenu i na kraju – mora da oceni može li to biti učinjeno po prihvatljivoj ceni i u prihvatljivom roku.2. jer nemaju licencu za to. koji se odnose na proces realizacije proizvoda/pružanje usluge. dakle. kako je prikazano na Slici 9. sve ove aktivnosti vrlo su jednostavne (kupac treba samo da saopšti tip automobila i godinu proizvodnje). Treba naglasiti da se ovde razmatra upravljanje procesom projektovanja/konstruisanja/razvoja. U pitanju je zabuna u terminima: po standardu. kako se to ponekad tumači8.

obučenih radnika i ispravnih sredstava za rad sami se po sebi podrazumevaju. Postojanje tehnološke dokumentacije. inače ga na tržištu ne bi bilo. Koncentracija je samo na nekoliko područja koje daju sigurnost korisniku da u proizvodu neće biti skrivenih mana i da će. Razlog je jednostavan – pisci standarda smatraju da je proces proizvodnje/pružanja usluga nešto što preduzeće zna da radi.Slika 9. Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i pružanje usluga 15 . zahtevi standarda vrlo su malobrojni i jednostavni. u slučaju potrebe. Zahtevi koji se odnose na projektovanje U delu koji se odnosi na realizaciju proizvoda/usluge. biti moguće ući u trag svim aktivnostima u toku proizvodnje/pružanja usluga. Slika 10.

4 Zahtevi koji se odnose na merenja. • svako merenje treba da bude planirano. polazeći od utvrđivanja koji podaci treba se da prikupljaju. međutim. Kako. Ovo je jednostavno samo kada su u pitanju tehničke karakteristike proizvoda (njegove fizičke i druge osobine). Zahtevi što se odnose na merenje.2. preko identifikacije šta s njima treba da se radi kada jednom budu raspoloživi. a znanje ekonomije. Ovo zahteva da svaki rukovodilac utvrdi koji mu je skup podataka neophodan za rukovođenje i za sagledavanje stanja u oblasti za koju je odgovoran. ali je izuzetno komplikovano to uraditi za prateće procese. Zašto je ovaj deo standarda tako složen? Razloga je više: • u njemu je sadržan ceo PDCA ciklus. a zatim za njih treba odrediti granice prihvatljivosti. analizu i poboljšanja. koji govore o stepenu zadovoljstva kupca/korisnika.1. • za svaki značajni proces treba identifikovati ključne veličine koje govore o učinku konkretnog procesa. U njima se krije celokupna filozofija upravljanja preduzećem i upravljanja kvalitetom. analizu i poboljšanja. istaći da se u ovom delu standarda zapravo opisuje mehanizam povratne sprege koji firmi daje dugoročnu stabilnost. Pre nego što se prikažu zahtevi ovog dela standarda treba istaći da su oni – u odnosu na sve druge . 16 . • podatke sa tržišta. prikazani su zahtevi ISO 9001:2000 koji se odnose na merenje. Ukoliko bar jedna informacija nedostaje. identifikovati veličinu koja govori o učinku procesa upravljanja ljudskim resursima? Šta je tu granica prihvatljivosti? • do povratnih podataka od korisnika vrlo se teško dolazi. „glas procesa“. Obrađeni podaci dostavljaju se rukovodstvu (sistemu upravljanja) koje ih poredi s usvojenom poslovnom politikom i ciljevima i deluje na osnovu utvrđenih odstupanja. Slika 11. Sa slike se vidi da je za efektivno upravljanje neophodno prikupiti tri grupe informacija: • podatke iz procesa. Njegova dosledna primena traži stil rukovođenja koji se kod nas ne sreće često. tzv. do toga ko i kakve odluke treba da donese na osnovu njih. • podatke sa izlaza iz procesa. kako je to prikazano na Slici 12. na primer. a koji govore o tome da li se procesima u preduzeću delotvorno upravlja. koje daje sistem kontrole.3. koji govore o ostvarenom kvalitetu proizvoda/usluge. ekonomske i matematičke statistike apsolutno je neophodno ako se želi potpuno razumevanje svih zahteva. Važno je. rukovodstvo je u opasnosti da donese pogrešnu poslovodnu odluku. kako je pokazano na slici. analize i poboljšanja Na Slici 11.najteži za razumevanje i primenu.

otkrivanje korenih uzroka zametan je i nepopularan posao – lakše je gasiti požar svaki put kad se pojavi. Preventivne mere usmerene su na sprečavanje nastanka problema. da bi se zatim pogodnim merama (često prilično skupim. pri čemu se utvrđuju koreni uzroci nastalih odstupanja – često duboko skriveni – s težnjom da se prepoznati problem reši i nikada više ne ponovi. Nažalost. Da bi se one pravilno postavile. Kontinuirana poboljšanja mogu se sprovoditi sistemom „korak po korak“ i „projekat po projekat“. Nažalost. Korektivne mere usmerene su na sistem rukovođenja organizacijom. Ali. po principu japanskih „kružoka kvaliteta“. Mada je princip „korak po korak“ najlakši za primenu i jeftiniji. 17 . stimulišu da nađu pogodno rešenje i ovlašćuju se da ga primene. te uspostavljanju ciklusa kontinuiranog poboljšanja. korektivne mere uvek su reaktivne – sprovode se kada se problem već desio. koji dovode do nezadovoljstva korisnika. jer se zahtevaju investicije) sprečio nastanak problema. najbliži problemu. kao i kombinacijom ta dva pristupa. gde se radnici. on zahteva potpunu promenu kulture organizacije. takva je praksa kod nas potpuno nepoznata. Zato mnoge organizacije posluju po principu „valjda će sve biti u redu“. često se zahteva da se sprovede detaljna analiza procesa i identifikuju rizici od pojave problema. pre svega onih.Slika 12 – Kolo povratne sprege u upravljanju Problemi leže i u realizaciji korektivnih i preventivnih mera.

2.1.3.5 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Preduzeće u svom radu koristi veliki broj dokumenata, od kojih su neki pripremljeni u preduzeću (dokumenta internog porekla), a neki stižu od kupaca ili drugih organizacija (eksterna dokumenta). Na Slici 13. prikazana je jedna moguća struktura dokumentacije kojom preduzeće raspolaže.

Slika 13 – Sistem dokumenata u preduzeću Svim dokumentima kojima preduzeće raspolaže mora se upravljati, što podrazumeva: • pregled i odobravanje dokumenata pre dostavljanja na mesta korišćenja, • osiguranje da su u primeni samo važeća dokumenta, • osiguranje da s dokumentima budu upoznati svi, za koje je to važno, • sprovođenje izmena radi usaglašavanja s praksom, • čuvanje i arhiviranje, • povlačenje (po prestanku važnosti) i uništavanje zastarelih kopija. Postupak upravljanja pojedinim klasama dokumenata, prikazanim na Slici 13, različit je, a različite su i funkcije koje upravljaju dokumentima, tako da za svaku klasu treba definisati pravila upravljanja. Sva su dokumenta važna i međusobno ravnopravna, ali se u mnogim organizacijama dokumentima sistema menadžmenta kvalitetom pridaje neprimereno veći značaj u odnosu na druge klase dokumenata. Na primer, tačno se zna kome je sve dostavljena procedura za rešavanje neusaglašenosti i ko ima koju kopiju, dok se istovremeno Pravilnik o radu, jedan od najznačajnijih akata preduzeća, ne dostavlja nikome, već se samo zakonskih osam dana ističe na oglasnoj tabli preduzeća. Takođe, projektna dokumentacija ume da bude u neredu, a tehnički crteži često postoje samo kao skica, što otežava upravljanje.

18

Dokumenta pojedinih klasa rade se u slobodnoj formi (dopisi, na primer), ili je njihova izrada regulisana standardima (crteži), ili zakonom (ugovori). Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom najčešće se izrađuje u skladu sa smernicama standarda ISO/TR 10013 i uređuje po piramidalnom principu, prikazanom na Slici 14.

Slika 14 – Piramida dokumenata sistema menadžmenta kvalitetom Namena pojedinih vrsta dokumenata u ovoj piramidi je sledeća: Poslovnik (o kvalitetu): • opis politike i opštih ciljeva, • nadležnosti i odgovornosti u celoj organizaciji, • način postizanja usaglašenosti s referentnim standardom. Procedure (dokumentovani postupci): • opis procesa/načina rada poslovne funkcije, • način povezivanja aktera u lancu događaja, • identifikacija "vlasnika" procesa i učesnika u procesu, • načelne smernice šta, ko i kada treba da uradi. Uputstva (radne instrukcije): • opis jedne aktivnosti/postupka rada izvršioca, • definisanje standarda dobrog rada, • detaljno šta, ko, kada, kako treba da se uradi, • postupak beleženja rezultata. Zapisi (evidencije): • trag o obavljenoj aktivnosti - šta je urađeno, ko je uradio, kad, koji su rezultati, • objektivni dokaz, • mogu biti urađeni na obrascu, ili u slobodnoj formi. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju da se dokumenta i zapisi drže u elektronskom obliku, na magnetnim ili optičkim nosiocima informacije. Ništa više ne mora biti na papiru, izuzev ako je preduzeću lakše da koristi papirnu dokumentaciju (ili se nekim drugim obavezujućim dokumentom to zahteva). Vrlo često postavlja se pitanje koliko dokumenata sistema menadžmenta kvalitetom preduzeće mora da poseduje. Na to se ne može dati jednoznačan odgovor. Standard ISO 9001 zahteva da postoje sledeća dokumenta: šest dokumentovanih postupaka, politika kvaliteta, poslovnik o kvalitetu i zapisi (videti Sliku 13). Očigledno je, međutim, da organizacija mora da dokumentuje sve procese rada gde bi – ako nema uputstva za rad – moglo doći do greške. O kojim se procesima radi, utvrđuje sama organizacija.
19

Standard ISO 9001 izuzetno insistira na postojanju zapisa – objektivnih dokaza o obavljenim aktivnostima i postignutim rezultatima. Neki primeri kategorija zapisa dati u Tabeli 2. Tabela 2 – Kategorije zapisa prema standardu ISO 9001:2001 Zapis o preispitivanju od strane rukovodstva Dokaz da proces realizacije i proizvod koji u njemu nastaje ispunjavaju zahteve Ulazni podaci za projektovanje Podaci o obrazovanju, obuci, veštinama i radnom iskustvu Rezultati preispitivanja zahteva što se odnose na proizvod i mere koje proističu iz zaključaka sa preispitivanja Rezultati preispitivanja u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera

Rezultati verifikacionih aktivnosti u toku procesa projektovanja Rezultati vrednovanja (validacije) u toku projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera i razvoja i rezultati naloženih mera Rezultati preispitivanja izmena u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera Rezultati validacije procesa Rezultati ocenjivanja dobavljača i rezultati preduzetih po osnovu utvrđenih ocena mera,

Jedinstvena identifikacija proizvoda tamo gde je postavljen zahtev za sledljivost Standardi koji se koriste za kalibraciju ili potvrđivanje opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje u slučaju da nema odgovarajućeg nacionalnog ili međunarodnog standarda Rezultati kalibracije opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje Dokazi o usaglašenosti proizvoda sa kriterijumima za prijem i identifikacija lica, odgovornog za odobravanje isporuke proizvoda Rezultati korektivnih mera Rezultati preventivnih mera

Podaci o imovini korisnika koja je izgubljena. oštećena, ili na drugi način postala nepodesna za upotrebu Ocena validnosti ranije dobijenih rezultata kada se utvrdi da merna oprema ne odgovara zahtevima Rezultati internih provera Opis utvrđenih neusaglašenosti i mera, preduzetih za njihovu sanaciju, uključujući sva odobrenja za odstupanje

2.2 Postupak primene standarda ISO 9001 Primena standarda ISO 9001 i priprema za sertifikaciju složen je projekat koji troši vreme, novac i radnu energiju. Kao i kod svakog projekta, postavlja se ključno pitanje: šta je njegov cilj? Razlozi za pokretanje projekta mogu biti razni i neki od njih navedeni su u uvodu ove brošure. Među njima svakako su najvažniji jačanje tržišne pozicije, zadovoljenje zahteva korisnika, poboljšanje efektivnosti i efikasnosti sistema upravljanja u organizaciji. Ostali razlozi koji mogu da iniciraju pokretanje projekta su: izričiti zahtevi kupaca, potreba da se konkuriše na tenderima za javne nabavke, moda itd. Kako se navodi u standardu ISO 9001, “Usvajanje sistema menadžmenta kvalitetom treba da bude strateška odluka organizacije” tako da koristi, koje neka organizacija može da očekuje od ovoga projekta, neposredno zavise od nekoliko ključnih faktora: postavljenih ciljeva, uključenja rukovodilaca svih nivoa i njihove spremnosti da pokrenu i sprovedu promene i unapređenja, podrške zaposlenih, načina vođenja projekta. Svaki projekat primene standarda jedinstven je u meri, u kojoj je i svaka organizacija jedinstvena. Mada sličnosti uvek ima, organizacije se međusobno veoma razlikuju po materijalno-tehničkim resursima, znanju i veštinama zaposlenih, njihovim navikama i međuljudskim odnosima, načinu poslovanja. Standard ISO 9001 o tome kaže: “Projektovanje i realizacija sistema menadžmenta kvalitetom u organizaciji zavise od raznih potreba, datih ciljeva, proizvoda koji se isporučuju, procesa koji se koriste i veličine i strukture same organizacije. Ovaj međunarodni standard nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi sistema menadžmenta kvalitetom, niti uniformnost dokumentacije.” Prilikom realizacije ove vrste projekata, najveći broj organizacija odlučuje se da zatraži spoljašnju stručnu pomoć i angažuje konsultanta. Ova odluka ima svoje opravdanje, pošto kompetentan konsultant može da organizaciji značajno uštedi vreme i napore, ali angažovanje konsultanta nije obavezno. Smernice za izbor konsultanta date su u daljem tekstu.

20

Utvrdite šta drugi očekuju od vas. 4. standarda ISO 9001:2000 da biste utvrdili koji se od njih primenjuju na vaš sistem. Utvrdite koji su procesi potrebni da bi se vašim korisnicima isporučio proizvod u skladu s njihovim zahtevima. 2. dokumentovati i primeniti sistem i obezbediti dokumentovane dokaze o njegovoj efektivnosti.poboljšanje komunikacije i morala u organizaciji. stepena primene elektronskih tehnologija itd.postizanje zadovoljenja korisnika.). Treba da povedete računa o interesnim stranama kao što su: . Sprovedite vaš plan. Za kraće vreme nije moguće osigurati primenu osnovnih principa menadžmenta.povećanje poverenja u proizvodni sistem. na primer ISO 14001 ili ISO 22000 (HACCP). Koristite ISO 9001:2000 kao osnovu za sertifikaciju. pomenuti u Tabeli 1. Trajanje projekta zavisi od niza preduslova: veličine organizacije. važno je se u projekat uključe i sledeće aktivnosti: . a koji ne. ili možete tražiti spoljašnju pomoć 7. 8. obučiti zaposlene. onda treba obezbediti da se gradi jedan celovit sistem menadžmenta. ali da treba da primeni sistem menadžmenta kvalitetom jer od toga ima dosta internih koristi. Utvrdite ciljeve koje želite da postignete. Utvrdite postojeće stanje vašeg sistema menadžmenta kvalitetom i ocenite gde postoje razlike između vaše prakse i zahteva standarda ISO 9001:2000.poboljšanje efikasnosti i profita.Obuka rukovodstva i zaposlenih (videti korak 3).Projektovanje unutrašnje organizacije (videti korake 4.Preispitivanje i ažuriranje dokumentacije čije se postojanje zahteva zakonom (videti korak 2). Pri tome proučite zahteve odeljka 7. Obezbedite resurse za sprovođenje ovih aktivnosti.povećanje/održavanje učešća na tržištu. Obezbedite i proučite informacije o standardima serije ISO 9000. u srednjim – za 12-15 meseci. . samostalno ili u konsultaciji s direktorom. U malim organizacijama projekat se obično realizuje za 6-9 meseci. 9 21 . postojećeg stepena dokumentovanosti procesa rada. a u velikim za 18-24 meseca.Razmatranje da li zajedno sa standardom ISO 9001 organizacija treba da primeni još neki standard. 9. . . 10. . Primenite standarde serije 9000 u vašem sistemu upravljanja. . Odlučite da li ćete podneti prijavu9 za sertifikaciju. Sprovodite periodične interne provere. 6. 5. Ako je to slučaj.kupci i krajnji korisnici . Ako vam je to potrebno. 12. To možete uraditi sami.Imenovanje rukovodioca projekta. podnesite prijavu za sertifikaciju kod akreditovane organizacije koja će vas oceniti i potvrditi da je vaš sistem menadžmenta kvalitetom usaglašen sa zahtevima standarda ISO 9001:2000. Pripremite plan aktivnosti kojima se uklanjaju odstupanja. naročito u vezi s reklamacijama. Obezbedite smernice za pojedine aspekte sistema menadžmenta kvalitetom. Ciljevi mogu biti: .akcionari . Na osnovu ovoga vidi se da organizacija ne mora da traži sertifikaciju. 13. dodelite zaduženja i pripremite vremenski raspored. . prirode proizvodnje.društvena zajednica 3. . .smanjenje troškova.dobavljači .zaposleni . njenog stepena razvijenosti. i razvijaju procesi.obezbeđenje da proizvodi i usluge stalno zadovoljavaju zahteve korisnika. pomenuta u koraku 6. . i 8.ISO organizacija savetuje da projekat primene standarda sadrži sledeće faze: 1. pomenuti u koraku 7. Mora se odrediti lice koje će u ime rukovodstva voditi projekt i koordinirati sve aktivnosti. To mogu biti standardi. Nastavite da poboljšavate vaše poslovanje Zbog specifičnosti primene standarda u našim organizacijama. . To lice mora biti ovlašćeno da donosi izvršne odluke.

prisustvo obuci. poznavanje zahteva zakona i drugih propisa. Najgora varijanta je da se od konsultanta traži da projekat realizuje u što kraćem vremenu i po principu “ključ u ruke”. njegove lične osobine. Organizacija treba da posebnu pažnju obrati na etičke principe kojima se konsultant rukovodi u radu i treba da izbegava one.3 Zadaci učesnika u realizaciji projekta primene standarda Kako je rečeno. to će biti sasvim nedovoljno za organizaciju koja želi da unapredi svoj sistem menadžmenta. Tada konsultant treba da bude sposoban da projektuje sistem menadžmenta kvalitetom koji treba da služi najvišem rukovodstvu da unapredi poslovanje firme i mora biti spreman da demonstrira u čemu se to unapređenje sastoji.2. . . . Konsultanti ne moraju da budu akreditovani i ne moraju posedovati nikakva ovlašćenja ili sertifikate da bi se bavili pružanjem konsultantskih usluga. ili može da zatraži pomoć konsultanta. radno iskustvo.1.analizu i dokumentovanje procesa rada. Međutim. kao i one. organizacija treba da uzme u kompetentnost konsultanta. Imenovanje vođe projekta/predstavnika rukovodstva za kvalitet i dodela ovlašćenja za upravljanje projektom (može biti jedno lice). što globalno obuhvata: . etička pravila kojih se pridržava u radu. što ukida svaki smisao nezavisnog ocenjivanja. poznavanje standarda i sistema menadžmenta. poznavanje metoda i tehnika koje se koriste u oblasti menadžmenta kvalitetom. poznavanje zahteva za proizvode i procese. znanje i veštine kojima raspolaže. praksu u oblasti menadžmenta. jer tada nema koristi za organizaciju.vreme za rad sa konsultantom. pri čemu može da koristi standard ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za sisteme menadžmenta kvalitetom i za korišćenje njihovih usluga. Svi ovi aspekti rada konsultanta nisu uvek jednako važni. organizacija može da odluči da samostalno priđe realizaciji projekta. ali treba znati da usluge dobrih konsultanata imaju cenu. Organizacija. Sprovođenje aktivnosti iz svog domena nadležnosti koje budu definisane planom projekta. Obezbeđenje materijalno-tehničkih i finansijskih resursa za realizaciju projekta. Stoga je za organizaciju vrlo važno da pravilno priđe izboru konsultanta. koja se opredeli za drugu varijantu. a posebno: . biće dovoljno da konsultant poznaje postupak pripreme za ocenjivanje. Zavisno obzir: od ciljeva projekta primene standarda i razloga zbog kojeg se angažuje konsultant. Uobičajena raspodela zadataka između konsultanta i organizacije izgleda ovako: a) Zadaci preduzeća − − − Obezbeđenje primene osam principa menadžmenta.sprovođenje internih provera i preispitivanja. − 10 Iza ovakve garancije najčešće se krije sporazum konsultanta i organizacije za sertifikaciju.lice za tehničku obradu materijala koji se budu pripremali u okviru projekta.2 ove brošure i uključenje najvišeg rukovodstva u sve aktivnosti projekta u skladu sa planom i definisanim nadležnostima. ili procese. te korektivnih i preventivnih mera. Ovo se u prvom redu odnosi na rukovodioce koji su nadležni za određena područja rada. navedenih u tački 2. mora biti svesna da se projekat tada realizuje zajedničkim naporima i da se na konsultanta može preneti samo deo ukupnih poslova. Za organizaciju kojoj je sertifikat primarni cilj. . opšte obrazovanje. jednako kao i usluge drugih majstora zanata. koji garantuju sertifikaciju10. 22 .dokumentovanje politike i ciljeva kvaliteta. koji napadno i direktno nude svoje usluge ili dostavljaju ponudu koja im nije tražena. znanje i veštine u oblasti sistema menadžmenta kvalitetom.

te priprema detaljnog plana projekta.b) Zadaci konsultanata − − − − − − d) obezbeđenje informativnih materijala iz oblasti sistema menadžmenta kvalitetom. da izda potvrdu (sertifikat) o usaglašenosti uspostavljenog sistema. 23 . sprovođenje internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadžmenta. da prilikom ocenjivanja i nadzora utvrđuje potrebe za sprovođenjem korektivnih i preventivnih mera unapređenja. sprovođenje obuke zaposlenih za razumevanje i primenu standarda. i mera Saglasno pravilima za sticanje i održavanje statusa akreditovane organizacije. dok ćemo ovde samo pomenuti da u procesu primene standarda organizacija za sertifikaciju ima ulogu: da sprovede objektivno ocenjivanje uspostavljenog sistema menadžmenta kvalitetom radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa standardom ISO 9001. treba da podnese prijavu nekoj od akreditovanih organizacija za sertifikaciju. Zadaci organizacije za sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom Ako se organizacija odluči da sertifikuje svoj sistem menadžmenta kvalitetom. biće više reči o sertifikaciji i postupku njenog sprovođenja. projektovanje sistema menadžmenta kvalitetom koji odgovara potrebama organizacije i zahtevima standarda. utvrđenih tokom internih i eksternih provera. konsultanti i organizacije za sertifikaciju ne smeju se interesno povezivati pošto se tada ne može garantovani nezavisnost ocenjivanja. davanje usmenih i pismenih smernica i vođenje organizacije prilikom analize i dokumentovanja radnih procesa. analizu i dokumentovanje procesa. U poglavlju 4. sa opisom svih aktivnosti i utvrđenim rokovima realizacije. da sprovodi periodični nadzor radi provere da li se uspostavljeni sistem održava i unapređuje. informisanje organizacije o izvorima takvih materijala i upućivanje na nabavku potrebnih standarda. ako su se za to stekli uslovi. te druge obuke za kojom se ukaže potreba. učešće u sprovođenju internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadžmenta kvalitetom. pomoć u definisanju korektivnih mera povodom neusaglašenosti.

Pored ostalog. Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastuća zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na životnu sredinu. jer oni često umeju da budu neusaglašeni sa međunarodnim kretanjima i veoma opterećujući za preduzeće. Tabela 3. preduzeća su time želela da preduprede formiranje paralelnih državnih propisa u ovoj oblasti. Standardi zagovaraju usaglašen pristup koji se može primeniti bilo gde u svetu. Mnoga preduzeća su takođe prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO 14000.Vrednovanje učinka u pogledu životne sredine -Smernice Upravljanje životnom sredinom – Primeri vrednovanja učinka u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom – Ocena životnog ciklusa – Principi i okviri Upravljanje životnom sredinom -.1 Ciljevi i namena standarda za upravljanja zaštitom životne sredine Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se postavljaju preduzećima širom sveta u pogledu sistema upravljanja zaštitom životne sredine11. sistemima i pomoćnim metodama Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Smernice za faznu primenu sistema upravljanja životnom sredinom. preko ograničenih čišćenja okoline. pojam “jača kontrola” ima različito značenje u različitim zemljama. Interesovanje javnosti za ekologiju.Rečnik Upravljanje životnom sredinom – Uključenje aspekata u vezi sa ćivotnom sredinom u projektovanje i razvoj proizvoda Upravljanje životnom sredinom – Komunikacija u pogledu životne sredine – Smernice i primeri ISO 14015:2001 ISO 14031:1999 ISO/TR 14032:1999 ISO 14040:2006 ISO 14044:2006 ISO/TR 14047:2003 ISO/TR 14049:2000 ISO 14050:2002 ISO/TR 14062:2002 ISO 14063 11 Umesto termina “sistem zaštite životne sredine” najčešće se koristi oznaka EMS.Ocena životnog ciklusa – Primeri primene ISO 14042 Upravljanje životnom sredinom -. Međutim. 24 . koje se začelo sedamdesetih godina prošlog veka. Aktivnosti ovih grupa kreću se od protesta.1 Standardi za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine – serija ISO 14000 3. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opšteg okvira na nivou preduzeća za upravljanje sistemom zaštite životne sredine. Dok su neke zemlje već definisale kaznene mere za one koji naruše propise o zaštiti životne sredine.Ocena životnog ciklusa – Zahtevi i smernice Upravljanje životnom sredinom -. javnost nije jedini zagovornik zaštite životne sredine.Ocena životnog ciklusa – Primeri primene ISO 14041 ma određivanje ciljeva i područja primene i na analizu skladišta Upravljanje životnom sredinom -. “ISO 14000” naziv je za seriju standarda što se odnose na sistem zaštite životne sredine. do pritisaka na vlade za uspostavljanje jačeg kontrole u pogledu zaštite životne sredine. Međutim. U Tabeli 3 prikazani su najvažniji standardi koji spadaju u seriju ISO 14000. Javnost traži da preduzeća u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Ponekad se “životna sredina” skraćuje na ŽS. Upravo ona lica koja imaju najveći uticaj na politiku preduzeća i postupke njene realizacije imaju i ovlašćenja da definišu sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zaštite životne sredine.3. Standardi serije ISO 14000 pokušavaju da harmonizuju zahteve u pogledu zaštite životne sredine koji se postavljaju pred industriju u svim krajevima sveta. od engleskog pojma Environmental Management System. kako lokalno. uključujući upotrebu vrednovanja učinka u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom – Ocena lokacija i organizacija u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom -. druge još nemaju nikakve slične propise. SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE 3. pa na međunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad. Ova serija standarda određuje da se odgovornost za zaštitu životne sredine nalazi direktno u rukama menadžmenta.Najvažniji standardi serije ISO 14000 Standardi i smernice ISO 14001:2004 ISO 14004:2004 ISO/AWI 14005 Svrha Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine -. Širom planete formirane su mnoge grupe i organizacije za zaštitu životne sredine.1. preraslo je u širok svetski pokret.Zahtevi sa smernicama za upotrebu Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Opšte smernice o principima. tako i na svetskom nivou.

• Označavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na životnu sredinu. • Aspekti zaštite životne sredine u standardima za proizvode. Projekat za izgradnju bilo kog industrijskog objekta obavezno sadrži i osvrt na uticaj tog objekta na životnu sredinu. isto kao što se to desilo kada je publikovana serija standarda ISO 9000.ne dolazi u obzir. državni propisi i sve veći pritisak društvenih grupa naterati većinu preduzeća da povedu više računa o zaštiti životne sredine. 15 – Područja na koja se odnose standardi serije ISO 14000 Ova područja prikazana su na Slici 15. Očekuje se da će kretanja na tržištu. ne može dozvoliti narušavanje svog imidža. traženje pravih definicija ili dopunskih objašnjenja. dok određene vrste postrojenja moraju imati i detaljan elaborat u kojem se. CocaCola na primer. • Provera (ocenjivanje) sistema zaštite životne sredine. 25 .ISO 19011:2002 ISO/WD 26000 ISO/IEC Uputstvo 66:1999 Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine Smernice za odgovornost prema društvu Opšti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i certifikaciju sistema upravljanja životnom sredinom Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna. Ostali standardi iz serije ISO 14000 koriste se kao smernice za razjašnjenje zahteva. u oblasti zaštite životne sredine preduzeća se sertifikuju samo prema standardu ISO 14001. tako da poslovanje sa dobavljačima koji se ponašaju neodgovorno prema životnoj sredini – a to znači i prema društvu . U našoj zemlji postoji obimna regulativa. Razlog je jednostavan: neka multinacionalna kompanija. Standardi obuhvataju više područja: • Sistem upravljanja zaštitom životne sredine. što će obezbediti plodno tle za primenu standarda serije ISO 14000. posvećena zaštiti životne sredine i sve je više primera izricanja visokih kazni onima koji ne poštuju propise. • Ocenjivanje efekata sistema zaštite životne sredine. • Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda. mnogi veliki kupci uslovljavaju svoje dobavljače da moraju da poseduju sertifikat za sistem upravljanja zaštitom životne sredine. pored ostalog. razmatraju mogući rizici i posledice havarije. Slično kao kod serije ISO 9000.

do globalnog sistema. Ovaj poslednji zahtev vrlo je ozbiljan i obavezuje organizaciju da učini sve što može da javnost ne izgubi poverenje u nju. ljude i njihove uzajamne odnose. ali je za razumevanje njegovih zahteva neophodno prvo usvojiti nekoliko ključnih termina koji se odnose na zaštitu životne sredine. Radi se. dakle o upravljački pristup primenom kojeg se pitanjima zaštite životne sredine pristupa na sistematski. faunu. Upoznavanje s terminima tim je važnije što je obaveza u pogledu upravljanja sistemom zaštite životne sredine danas premeštena sa nivoa referenta na nivo vlasnika/direktora preduzeća. ostvareni upravljanjem aspektima životne sredine na osnovu politike zaštite životne sredine. Sistem zaštite životne sredine: deo opšteg sistema menadžmenta neke organizacije. uključujući vazduh. Politika zaštite životne sredine mora biti saopštena zaposlenima i dostupna javnosti.1 Politika u vezi sa životnom sredinom Standard zahteva da najviše rukovodstvo organizacije definiše i sprovede politiku zaštite životne sredine. proizvoda ili usluga organizacije. njegovu predvodničku ulogu i daje smernice za organizaciju u pogledu zaštite životne sredine. raspodelu odgovornosti. usklađena sa prirodom poslovanja organizacije i mora da uključi opredeljenje za stalno usavršavanje. Evo objašnjenja nekoliko najvažnijih termina: Životna sredina: Okruženje u kome organizacija radi. Struktura standarda ISO 14001 3. koja je potpuno ili delimično rezultat aktivnosti. : Merljivi rezultati sistema upravljanja zaštitom životne sredine. sprovođenje. pogoršanje ili poboljšanje.1. Aspekt životne sredine: Element aktivnosti.3.1. prirodne resurse. strukturiran i dokumentovan način. Okruženje se proteže od organizacije. Ova politika treba da bude dokumentovana. opštih i posebnih ciljeva. zemljište. za sprečavanje zagađenja i za obezbeđenje neprekidne usaglašenosti sa primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine. 26 . analizu i održavanje politike zaštite životne sredine i upravljanje aspektima u vezi sa životnom sredinom. primenu.2. planiranje. vodu. metode. ili proizvoda. postupke i resurse neophodne za definisanje. Uticaj na životnu sredinu: Svaka promena životne sredine. Slika 16. vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i služi kao osnova za definisanje i preispitivanje ciljeva u pogledu zaštite životne sredine. koji uključuje organizacionu strukturu. floru. ili usluga neke organizacije koji može da dođe u do interakciju sa životnom sredinom. Politika zaštite životne sredine pokazuje opredeljenje rukovodstva. Ona je odraz namera.2 Zahtevi standarda ISO 14001 Struktura standarda ISO 14001 prikazana je na Slici 16.

kako organizacija utiče na životnu sredinu. procesi ili aktivnosti organizacije utiču na životnu sredinu i kakva je priroda tog uticaja.šta organizacija stavlja sebi u zadatak u pogledu zaštite životne sredine. broj 61/92) 27 .koje aktivnosti će se sprovesti u pogledu zaštite životne sredine. Pažnja se poklanja aspektima kojima organizacija može sama da upravlja (na primer. Zatim se iz ukupnog spiska utvrđenih aspekata izdvajaju oni. Slika 17 – Postupak sprovođenja analize aspekata i uticaja na životnu sredinu Ova faza planiranja može da bude vrlo složena i zato mora da postoji dokumentovani postupak po kojem će se sprovesti analiza aspekata. u kojim rokovima i ko će za njih biti odgovoran.2 Planiranje sistema zaštite životne sredine Planiranjem sistema zaštite životne sredine utvrđuje se: . 12 13 Videti termine u 3. a) Aspekti i uticaji u vezi sa životnom sredinom Planiranje počinje utvrđivanjem aspekata12. .2. kako bi se na njih moglo delovati. . .koji se zakonski i drugi zahtevi postavljaju pred organizaciju u pogledu zaštite životne sredine. Smernice za pripremu ovoga postupka mogu se naći (delimično) u Pravilniku o analizi uticaja objekata. sagorevanje goriva u kotlarnicama). određivanjem koji proizvodi. tako da svaka organizacija sama odlučuje kako će pristupiti analizi svojih aspekata13. Postupak analize uticaja na životnu sredinu i utvrđivanja značajnih aspekata prikazan je na Slici 17. tj. odnosno radova na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS”. građevinski radovi koje obavljaju njeni podugovarači).1.3.1. Standard ISO 14001 ne propisuje detalje u vezi s ovim postupkom. koji u značajnoj meri utiču na životnu sredinu.2. ali i onima na koje može samo da utiče (na primer.

zona dejstva zahvata celo gradsko područje. Ti zahtevi obuhvataju propise svih nivoa (republičke. popisivanje nije dovoljno – organizacija mora da sprovede analizu i utvrdi stepen usaglašenosti svoje prakse sa zahtevima. vrlo kratko. elektromagnetno i drugo zračenje. b) Zakonski i drugi zahtevi Planiranje sistema zaštite životne sredine nastavlja se utvrđivanjem zakonskih i drugih zahteva koje organizacija treba da ispuni. srednje. često. gradske/lokalne). da li postoji neki zakon ili propis koji se odnosi na posmatrane aspekte (na primer. nikad). da bi se mogao ponovo koristiti ako dođe do bilo koje izmene u zakonskom okviru. Takođe mora da uspostavi sistem za praćenje izmena u propisima. Prilikom ocenjivanja značajnosti uticaja razmatra se: Ali. trajanje (npr. pokrajinske. nanošenje štete flori i fauni. utrošak prirodnih resursa. Tabela 4. koliki bi bili troškovi smanjenja ili izbegavanja negativnog uticaja na životnu sredinu. kakve su posledice po ugled organizacije u slučaju nanošenja štete životnoj sredini. verovatnoća pojavljivanja (npr. po opisanom postupku. bez uticaja. pisane sporazume i protokole koja organizacija odluči da primenjuje14. procesima ili aktivnostima. na primer: • • • • • • • • • • • • • • • • • ispuštanje štetnih materija u u vodu. pokretima i udruženjima. proizvodima. dim. to su područja gde se može naneti najveća šteta životnoj sredini. Međutim. kazna u slučaju zagađenja vodotoka). dejstvo je ograničeno na mesto dešavanja aktivnosti. Po pravilu. katastrofalne posledice). Tada se. dugo). U našoj zemlji postoji veliki broj propisa u oblasti zaštite životne sredine (vidi spisak u prilogu) . trošenje neobnovljivih izvora energije. Kao i kod utvrđivanja aspekata i uticaja. uticaji na životnu sredinu mogu biti mnogobrojni. velike posledice. 28 . kakvi su stavovi društva. Primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom sredinom Aktivnost/proizvod/proces Aktivnost: Punjenje rezervoara za gorivo Proizvod: Drvena ambalaža Aspekt Potencijalno izlivanje nafte u slučaju udesa Seča borova radi izrade drvene ambalaže Sagorevanje tečnih i čvrstih goriva Uticaj Zagađivanje zemljišta ili vode naftom Trošenje prirodnih resursa Izmene u flori i fauni Emisija u vazduh (gasovi. stvaranje dima i prašine. dejstvo se oseća u čitavom regionu) jačina uticaja (npr. retko. pored čisto tehničkih pitanja treba razmotriti i ona u vezi s poslovanjem: Organizacija utvrđuje koje će aspekte i uticaje smatrati značajnim prema definisanoj metodologiji. vibracija ili neprijatnih mirisa. da li smanjenje uticaja na jednom mestu ne izaziva neželjene posledice na nekom drugom. Tamo gde postoji odstupanje od zahteva moraju se preduzeti mere da se poslovanje postepeno usaglasi sa zakonima i propisima. Zapis o analizi aspekata i uticaja ostaje u arhivi preduzeća. itd. tako da nije jednostavno prepoznati koji se od njih odnose na konkretnu organizaciju i pomoć pravnika je dobrošla. zaposlenih i akcionara u pogledu uticaja na životnu sredinu. vazduh ili zemljište. obim dejstva (npr. stvaranje buke. gomilanje industrijskog i komunalnog otpada. mirisi) Trošenje prirodnih resursa Proces: Snabdevanje naselja toplom vodom Čak i kada je u pitanju samo jedna aktivnost organizacije.U Tabeli 4. mora oceniti uticaj izmena na već sprovedenu analizu. ugrožavanje retkih i zaštićenih vrsta. odnosno ugledu i poslovanju organizacije. dat je primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom sredinom. ali i dogovore. i ovde mora da postoji postupak za identifikaciju zakonskih i drugih zahteva i za procenu da li je organizacija usaglašena 14 Ovi dodatni zahtevi najčešće su vezani za članstvo u privrednim asocijacijama. male posledice.

utvrditi mesta mogućeg zagađenja površinskih voda i pripremiti plan korektivnih mera (Oktobar 200x) Popraviti sve neispravne slavine i ventile na vodovodnoj instalaciji (maj 200x) Povećati efikasnost postrojenja za preradu otpadnog ulja za 10% u odnosu na prethodnu godinu 3 4 N. Jovanović Opis zadatka Završiti razvoj postupka za uklanjanje kiselih jedinjenja iz dima (Decembar 200x) Sprovesti analizu. Definisanje ciljeva u vezi sa zaštitom životne sredine Organizacija XY Politika Težiti da se radi tako da se smanji ili potpuno spreči svaka emisija u vazduh. 4.c) Ciljevi i programi upravljanja zaštitom životne sredine Nakon što organizacija utvrdi prirodu svoga uticaja na životnu sredinu. Za svaki cilj mora se utvrditi rok za realizaciju i zaduženo lice. U tabeli 5. Petrović J. kako je pogodno. 2. Ciljevi. koje organizacija sebi stavlja u zadatak. prikazan je postupak pripreme ciljeva i programa zaštite životne sredine. Smanjiti emisiju kiselih jedinjenja u atmosferu Smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda otpadnim uljem Smanjiti potrošnju pijaće vode Povećati količinu recikliranog otpada Odobrio: Generalni direktor Datum: 200x-03-16 Nosioci realizacije i njihovi zadaci Cilj 1 2 Nosilac P. tle i vodu za vreme rada. Tabela 5. potrebno je da definiše šta će preduzeti u pogledu značajnih aspekata. Novaković M. Ciljevi 1. usaglašenosti sa regulativnom i drugim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. standarda preduzeća i dobre prakse. 3. treba da budu iskazani tako da se može meriti stepen njihovog ostvarenja. korišćenjem bezbednih tehnologija. Marković 29 . što znači da moraju biti vrlo konkretni. Program može da se menja i dopunjuje. Tako se dobija program zaštite životne sredine za čiju realizaciju organizacija mora da obezbedi potrebne resurse.

treba pripremati dokumenta za procese i aktivnosti gde postoji opasnost da dođe do greške ako dokumenta ne bi bilo. tako da ćemo komentarisati samo neke od njih. kod prevoda standarda na srpski jezik termin “operacija” praktično nije ni preveden. Zaposleni koji izvršavaju poslove što mogu da ugroze životnu sredinu moraju da prođu odgovarajuću obuku i moraju da imaju odgovarajuće obrazovanje.3 Primena i sprovođenje sistema zaštite životne sredine Zahtevi za projektovanje. ovi postupci uključuju obaveznu obuku zaposlenih. Ono mora i da obezbedi potrebne resurse. . na primer inspekcijom vatrogasne opreme. Opredeljenje za primenu sistema zaštite životne sredine podrazumeva aktivan rad na sprečavanju zagađenja.posledica nepridržavanja propisanih radnih postupaka. Na primer.zadataka. ili putem najavljenih i nenajavljenih uzbuna. Stoga se od organizacije zahteva da planskim merama spreći udes. – Zahtevi standarda ISO 14001 u pogledu sprovođenja sistema zaštite životne sredine Najviše rukovodstvo mora da raspodeli poslove i dodeli nadležnosti i odgovornosti kojima se osigurava pouzdano upravljanje sistemom zaštite životne sredine.zahteva koji proističu iz politike zaštite životne sredine i pisanih postupaka. jer propust da se narednoj smeni prenese neka važna informacija može dovesti do ekološke katastrofe. Slika 18. uključujući osoblje. Moraju se definisati postupci koji obezbeđuju da zaposleni budu svesni: . . Rukovodeći se principom neophodnog minimuma. “obavljanje posla” ili “rad”. . ovi postupci se moraju periodično proveravati u praksi. specijalna znanja i tehnologiju. Nažalost. kako bi mogli da kompetentno obavljaju svoje poslove. Sem toga.aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu ili stvarnu opasnost po okolinu. Moraju se utvrditi potrebe za obukom i mora se obezbediti pogodna obuka za sve zaposlene čiji radni zadaci mogu da imaju uticaja na okolinu. Takođe se moraju definisati i održavati postupci koji utvrđuju kako se organizacija priprema za takve situacije i kako na njih reaguje. Kako se vidi. na nekom hemijskom postrojenju trebalo bi detaljno opisati način informisanja kod primopredaje smene. sprovođenje i održavanje sistema zaštite životne sredine prikazani su na Slici 18. 30 .1. mora se imenovati predstavnik rukovodstva čiji je zadatak da osigura usaglašenost sa zahtevima i da izveštava najviše rukovodstvo o postignutim rezultatima. pa treba reći da on na ovom mestu znači “izvršenje radnih zadataka”.2. sredstava za gašenje požara i hidranata. posebno onih koja nastaju u slučajevima udesa. Gde je pogodno. odgovornosti i aktivnosti u vezi sa reagovanjem na hitne situacije. Standard dozvoljava organizaciji da sama utvrdi šta joj od dokumentacije treba da bi efektivno upravljala životnom sredinom. kako bi se neželjene posledice po životnu sredinu svele na najmanju meru.3. ali i da bude spremna da reaguje ako dođe njega ipak dođe. Tamo gde je to važno. Moraju se definisati i održavati postupci za identifikaciju mogućih udesa i drugih hitnih situacija. većina tih zahteva slična je ili jednaka zahtevima standarda ISO 9001.

kao i puta realizacije.2.2 Postupak primene standarda ISO 14001 Primena standarda ISO 14001 realizuje se putem projekta koji ima iste glavne faze kao i projekat primene standarda ISO 9001. Ako u organizaciji već postoji sistem menadžmenta kvalitetom. .4 Proveravanje sistema zaštite životne sredine Uspostavljeni sistem mora se periodično proveravati i unapređivati da bi se osigurala njegova trajna usaglašenost sa zahtevima i politikom zaštite životne sredine..zahtevi kupaca. Ovde takođe treba početi od utvrđivanja razloga za pokretanje i ciljeva projekta.smanjenje izdataka za energiju. 3.1.1.potreba da se osigura usaglašenost sa zakonom i izbegnu kazne. Svrha preispitivanja je da se oceni učinak sprovođenja i utvrde mogućnosti za poboljšanje sistema zaštite životne sredine. 15 U situaciji kada se skoro svakodnevno donosi ili menja veliki broj propisa.drugo. onda sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba integrisati sa njim pošto postoji dosta oblasti koje su zajedničke za oba standarda. 3. . Preispitivanja od strane rukovodstva moraju biti dokumentovana. Neki razlozi koji mogu navesti organizaciju da pokrene projekat mogu biti: . Veća razlika tiče se samo ocenjivanja usaglašenosti. ono mora da periodično preispituje sistem zaštite životne sredine. Područja provere prikazana su na Slici 19. Slika 19 – Zahtevi standarda ISO 14001 koji se odnose na proveru Sa slike se vidi da su ovi zahtevi standarda ISO 14001 vrlo slični ili identični zahtevima standarda ISO 9001. gde se od organizacije zahteva da periodično procenjuje da li se održava usaglašenost sa regulativom i da preduzima mere ako dođe do odstupanja15.3. 31 . .5 Preispitivanje od strane rukovodstva Nakon što je najviše rukovodstvo utvrdilo politiku u odnosu na životnu sredinu i osiguralo da se sistem sprovodi. repromaterijal.poboljšanje odnosa sa društvenom zajednicom. . vodu.2. pogodno je da se princip ocenjivanja periodične usaglašenosti sa regulativom proširi i na druga područja. bitna za organizaciju.

utvrđivanje značajnih aspekata. Proverom se utvrđuje da li sistem zaštite životne sredine zadovoljava zahteve standarda ili bilo kojeg zahteva organizacije.Osnovne aktivnosti projekta primene standarda ISO 14001 Naziv Obuka rukovodstva i definisanje − politike u odnosu na ŽS − − Obuka zaposlenih − − Opis aktivnosti upoznavanje najvišeg rukovodstva sa principima.2.Osnovne aktivnosti projekta date su u Tabeli 6. Tabela 6 . da li je sistem primenjen i da li se održava i unapređuje Obuka je namenjena osposobljavanju zaposlenih da spreče nastanak ili umanje posledice incidenta ili udesa Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatno preispitivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine radi procene da li se ostvaruje utvrđena politika i da li ima mogućnosti za dalja unapređenja (ako organizacija želi da bude ocenjena preko treće strane) Interna provera Obuka za reagovanje u hitnim slučajevima Preispitivanje od strane rukovodstva Prijava za sertifikaciju Sve što je rečeno u 2. i 2. definisanje opštih i posebnih ciljeva. ciljevima i metodologijom razvoja sistema menadžmenta zaštitom životne sredine utvrđivanje politike u odnosu na zaštitu životne sredine određivanje načina vođenja projekta analiza standarda ISO 14001 i ISO 14004 obuka za snimanje stanja i pripremu programa zaštite životne sredine (identifikacija aspekata i uticaja. razvoj programa zaštite životne sredine) identifikacija procesa koji postoje u organizaciji i njihovih međuveza utvrđivanje i vrednovanje aspekata i uticaja utvrđivanje i analiza zakonskih i drugih zahteva utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva u odnosu na zaštitu životne sredine priprema programa zaštite životne sredine utvrđivanje i raspodela nadležnosti za poslove zaštite životne sredine izrada dokumenata koja su potrebna za primenu sistema menadžmenta zaštitom životne sredine i upravljanje operacijama Planiranje sistema zaštite životne sredine − − − − − − − Analiza i dokumentovanje procesa Primena sistema zaštite životne sredine Ova grupa aktivnosti obuhvata uvođenje dokumenata u primenu i realizaciju Programa zaštite životne sredine.3 u vezi s angažovanjem konsultanta i raspodelom zaduženja između organizacije i konsultanta važi i kada je u pitanju projekat primene standarda ISO 14001. 32 .

OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADŽMENTA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE Organizacija koja to želi16. . ne postoje "međunarodno priznati" sertifikati.Da li kupac zahteva da ocenjivanje obavi konkretna organizacija za sertifikaciju? Da li se takav zahtev postavlja zbog potrebe izvoza na dato strano tržište? . Kada se obave sve pripreme. Ispravka nekih zabluda u vezi sa sertifikacijom: ne postoji "međunarodna akreditacija".Kakav je renome organizacije za sertifikaciju na tržištu? .4.juat. a naručilac “druga strana”.odlučivanje o sertifikaciji. nema garancije da sertifikovana organizacija izrađuje kvalitetne proizvode. treba odabrati organizaciju koja će obaviti ocenjivanje.provera primene sistema na licu mesta. 16 17 18 19 Sertifikacija nije obavezna.Da li je organizacija za sertifikaciju u stanju da obezbedi ocenjivača ili eksperta koji poznaje oblast koja se ocenjuje? .sklapanje ugovora o ocenjivanju. Akreditovane organizacije su one. Kriterijumi za izbor mogu da budu. Ocenjivanje ove vrste naziva se “ocenjivanje preko treće18 strane” ili “nezavisno ocenjivanje”. pošto su cene ocenjivanja različite. . "domaći" sertifikat nije manje vredan od "stranog". na primer: . do podnošenja prijave za ocenjivanje treba da prođe dovoljno vremena. ipak nije svejedno za koju se odlučiti. . a stvar je kupca da li će priznati bilo čiji sertifikat. Taj organ kod nas je Akreditaciono telo Srbije. ako budu potrebni. ne postoji "ISO sertifikat".izveštavanje o sprovedenom ocenjivanju. Sertifikacija .upućivanje zahteva za sertifikaciju i dostavljanje potrebnih podataka.nadzor i ponovno ocenjivanje. koliko važi sertifikat. Sertifikat za sistem ništa ne govori o kvalitetu proizvoda. a posebno u oblasti za koju se podnosi prijava? .yu nalazi spisak domaćih akreditovanih organizacija. dalji postupak je: . cenu dodatnih primeraka sertifikata. može da se prijavi za ocenjivanje i sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema menadžmenta zaštitom životne sredine.Kakve su joj reference (broj i vrsta ocenjenih firmi). ili ne.gov. podatak o tome na čiji trošak idu putni troškovi i troškovi smeštaja tima ocenjivača. Mada sve one posluju po istim osnovnim načelima.Da li je organizacija za sertifikaciju akreditovana za ocenjivanje konkretne delatnosti? . . organizacija treba da uspostavi sistem menadžmenta kvalitetom i/ili sistem menadžmenta zaštitom životne sredine i da obezbedi dokaze da je on uspešno primenjen. . neke organizacije osposobljene su da istovremeno obave ocenjivanje i prema standardu ISO 9001.pregled poslovnika i dokumentacije sistema prema standardu provere i predloženom obimu provere. Takođe.(opciono) predocenjivanje. i prema ISO 14001. ali je često preduslov za uspostavljanje komercijalnih odnosa sa kupcima. Rešenjem o akreditaciji utvrđuje se šta sve organizacija za sertifikaciju može da ocenjuje. . pravila sertifikacije i registar sertifikovanih organizacija? Nakon što se donese odluka o izboru organizacije za sertifikaciju. kao što je različit i njihov renome i obim akreditacije19. na čijoj se internet adresi www. jer ISO organizacija ne izdaje sertifikate. podatak o broju nadzora za vreme važenja sertifikata i cenu tih nadzora. svaka zemlja ima svoju nacionalnu organizaciju za akreditaciju. Ovo znači da od početka primene uspostavljenog sistema. U ugovornoj situaciji isporučilac je “prva strana”. proces ili usluga usaglašeni sa utvrđenim zahtevima (JUS ISO/IEC Uputstvo 2:2001) Obratite pažnju na ukupnu cenu trogodišnjeg ciklusa.postupak posredstvom kojeg treća strana daje pisanu garanciju da su proizvod. cenu izdavanja sertifikata na srpskom i cenu izdavanja sertifikata na nekom stranom jeziku. po pravilu oko tri meseca. To obuhvata: cenu predocenjivanja i ocenjivanja.Kolika je cena ocenjivanja i kakva je struktura te cene? .Da li se u postupku sertifikacije obavezno obavlja predocenjivanje i da li je to uključeno u cenu ocenjivanja? . Pre podnošenja prijave za sertifikaciju. dok druge obavljaju dva nezavisna ocenjivanja. Ocenjivanje i sertifikaciju obavljaju akreditovane17 organizacije na komercijalnoj osnovi. jer nema tela koje bi na međunarodnom nivou priznavalo sertifikate. cenu godišnje takse za registraciju. koje su potvrdile svoju kompetentnost kod nacionalnog organa koji upravlja sistemom akreditacije. na primer laboratorija ili organizacija za sertifikaciju.Da li su na raspolaganju cenovnik usluga. . “Treća strana” je organizacija koja je nezavisna u odnosu na obe ugovorne strane. 33 .

Zahtevi se moraju zadovoljavati i posle sertifikacije. ona mora biti svesna da sertifikat nije kraj puta. zabranjeno je da se znak sertifikovane organizacije stavi na proizvod ili na njegovo pakovanje. Ali. a sistem se mora unapređivati. Sertifikat obično važi tri godine. organizacija za sertifikaciju dodeliće sertifikat o usaglašenosti. U suprotnom.sertifikat. 34 . Sertifikovana preduzeća dobijaju potvrdu . Uz sertifikat organizacija za sertifikaciju dostavlja pravila za upotrebu znaka sertifikovane organizacije (videti Sliku 19) u kojima se precizira pod kojim uslovima i na kojim mestima sertifikovana organizacija može da reklamira svoj status. Bez obzira da li će organizacija podneti zahtev za sertifikaciju ili ne. onda se sve uočene neusaglašenosti moraju otkloniti u dogovorenom roku. organizacija za sertifikaciju obavlja nadzornu proveru. ako zbog nađenih neusaglašenosti organizacija za sertifikaciju odluči da nema uslova za izdavanje sertifikata. tražeći dokaze da preduzeće neprekidno održava i unapređuje sertifikovani sistem. Slika 20 – Znak sertifikovane organizacije koje dodeljuju pojedina sertifikaciona tela Povremeno. nakon čega se proces sertifikacije ponavlja. a ocenjivanje se ponavlja . Zabranjeno je da se ovaj znak koristi na bilo koji način koji može da dovede kupca u zabludu. već na sistem menadžmenta. Na primer. pošto se sertifikat ne odnosi na proizvod. obično jednom godišnje. sertifikat može biti poništen.Ako rezultati ocenjivanja pokazuju da je sistem menadžmenta usaglašen sa standardom za proveru. a podatak o sertifikatu objavljuje se u registru koji vodi organizacija za sertifikaciju.delimično ili u celosti.

"Iako je opšti utisak u javnosti da je ove godine više obolelih zbog nekoliko slučajeva masovnih trovanja. Dok su nekada posledice trovanja hranom uglavnom bile ograničene na neposrednu okolinu uzročnika trovanja. Na primer. Naime. Na infektivnom odeljenju Zdravstvenog centra Novi Pazar zadržano je 16 osoba. takođe u Beogradu izvor: "Danas" od 06.100. proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla. kao i sakupljanje. a u maju ove godine 347. Do podataka za našu zemlju vrlo je teško doći. Na primer. Nakon porodičnog ručka u Raškoj. Bezbednost hrane danas je postala svetski problem. a ove godine 439. domaći proizvođači moraju da primene niz mera u oblasti primarne proizvodnje i prerade kojima će se zadovoljiti zahtevi za izvoz. Pomoć lekara zatražilo je i 13 gostiju koji su konzumirali hranu u jednom objektu u Kruševcu. od čega je 325. Razvijene zemlje posebno su zainteresovane za bezbednost hrane. u zakonu o veterinarstvu. sve međunarodne norme primenjivaće se i na našem tržištu i to bez ikakvih izmena. koji se mogu pripisati zdravstveno neispravnim prehrambenih proizvodima. pomoć lekara zatražilo je 18 osoba. Zato one postavljaju vrlo oštre zahteve koje treba da ispune svi. U toku juna i maja zabeleženi su slučajevi masovnog trovanja hranom učesnika radničkih igara u Sokobanji.2 milijarde dolara. u vezi sa strategijom Srbije za priključenje Evropskoj uniji. ogromni čak i u razvijenim zemljama. objavljenom u decembru 2005. Stanje u nerazvijenim zemljama je. bez dodatne toplotne obrade. dolazi 30-100 neprijavljenih slučajeva. Podaci koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija pokazuju da su ekonomski i drugi gubici. juna u Raškoj i Aleksandrovcu. a takav je stav i drugih zemalja. u istom mesecu prošle godine crevne bakterijske infekcije dobilo je 639 osoba. što dalje uvećava prisutne opasnosti. turista u poznatom restoranu u Beogradu i nekoliko studentskih menzi. jula 2006. Za sprovođenje programa iz stava 1. samo u 2000. Da bi on nastavio da raste. a na bolničkom lečenju u kruševačkom zdravstvenom centru zadržano je 6 osoba. Ovaj proces već je počeo i domaći proizvođači moraju se što pre usaglasiti sa zahtevima. podaci pokazuju da nije tako. Takođe. znatno gore – godišnje u svetu umire 2. jer se velike količine uvoze iz zemalja trećeg sveta.000 ljudi završilo u bolnici. Izvoz poljoprivednih proizvoda značajan je deo ukupnog izvoza Srbije. danas uzročnik može biti u jednoj. SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE – HACCP Pravo na bezbednu hranu jedno je od osnovnih ljudskih prava. a obaveza je svake države da osigura da zdravlje njenih građana ne bude ugroženo upotrebom zdravstveno neispravnih prehrambenih proizvoda. koji je posebno izražen u uslovima intenzivne trgovine prehrambenim artiklima na međunarodnom tržištu. čak 5000 je umrlo. propisuju se zahtevi za HACCP program: Trovanje tortom na porodičnom slavlju Najnoviji slučaj masovnog trovanja hranom desio se 29. u članu 82. zbog trovanja hranom u maju prošle godine pomoć lekara je potražilo 483 osobe." izvor: "Danas" od 06. jer u suprotnom rizikuju da za koju godinu prestanu sa radom. preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla dužan je da ima sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji (HACCP program). koji imaju nameru da prodaju svoje prehrambene proizvode na njihovom tržištu. zatim učenika u odmaralištu kod Ivanjice. hrane za životinje .” 35 . ali česti napisi u štampi o masovnim trovanjima hranom ukazuju da ni kod nas problem nije mali. a žrtve u mnogo drugih zemalja. a ekonomska šteta iznosila je 13. jula 2006. Međutim. na kome je bilo 29 gostiju. ovog člana pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice.000 ljudi (uglavnom dece) od dijareje izazvane neispravnom hranom i vodom. godini u SAD zabeleženo je 76. Produženi su lanci isporuke hrane. Tako je Evropska unija jasno poručila da ni zbog koga neće snižavati kriterijume za uvoz hrane. Pri tome treba znati da na jedan prijavljeni.000. a sve je više proizvoda za brzu pripremu.000 obolelih od posledica trovanja hranom. naravno.5. “Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja.

s nepoverenjem. koji ignorišu tokove u trenutku kada se proces okončava. HACCP se temelji na identifikaciji i analizi specifičnih opasnosti21 po zdravlje krajnjeg korisnika i utvrđivanju preventivnih mera u proizvodnji i prometu hrane kojima se rizik uklanja. Oni su u pravu. staklo itd. Ovaj sistem zasnovan je na preventivi i ugrađen je u ceo proizvodni proces. Rizik je posledica prisutne opasnosti. što se kod nas prevodi sa “Analiza opasnosti i kritične kontrolne20 tačke”.net/standard_list. Nažalost. hemijskog ili fizičkog porekla. 21 Uzroci potencijalne opasnosti mogu biti biološkog. Prve principe HACCP objavilo je još 1974. plesni. "Proces pridruživanja znači proces uvođenja ravnopravnosti u trci za tržište i za naše farmere. Umesto “analiza opasnosti”. na svom zasedanju u Ženevi 1993. Rev 3 (1997)] 20 36 .US Food and Drug Administration). štrajkuju i demonstriraju tvrdeći da su na putu da propadnu.General Principles of Food Hygiene [CAC/RCP 1-1969. god američko Ministarstvo za hranu i lekove (FDA .). . Ovaj je dokument revidiran 1997. da bi stekli dobru startnu poziciju. Treba imati u vidu da je HACCP samo jedan deo ukupnog sistema obezbeđenja bezbednosti hrane. Codex Alimentarius Commission (CAC) je zajednička komisija Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije UN (WHO) koja sprovodi zajednički program FAO/WHO standarda o hrani. očekuje se da i u tom zakonu sistem bezbednosti hrane nađe svoje mesto. usvojila je poznati dokument “Smernice za primenu sistema analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka22”.2 Šta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? Codex Alimentarius je skup međunarodno priznatih standarda o hrani.tvrda tela svih vrsta (pesak. Ovi standardi mogu se preuzeti sa internet adrese www. insekti. . i danas važi pod nazivom “Preporučeni međunarodni kodeks prakse – Opšti principi higijene hrane23”. Na osnovu prakse susednih zemalja. iz ugla posmatrati procese oko sebe. maj 2006 Šta je HACCP? HACCP je skraćenica od Hazard Analysis and Critical Control Points (eng.codexalimentarius. da bi uskoro HACCP pristup prihvatila većina svetske prehrambene industrije.fao. o čemu će biti reči kasnije. Ona sigurno vodi do situacije u kojoj se ti isti farmeri. 5. tako da je bolje govoriti o sistemu bezbednosti hrane. Drugi delovi sistema. kojim bi se uredile obaveze svih učesnika u proizvodnji i distribuciji prehrambenih proizvoda. to je izvesno. Svrha ovih standarda je zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje lojalne konkurencije u trgovini prehrambenim proizvodima. jer je kolač već podeljen.mikroorganizmi.htm. na primer: . ili svodi na prihvatljivu meru. Dokument se može preuzeti sa internet adrese http://www.asp. smernica i drugih preporučenih mera kao pomoć u sprovođenju zakona o hrani. ali se odomaćio. glodari. virusi. Prevod je pogrešan. Tačniji prevod bio bi: “Analiza opasnosti i kritična mesta upravljanja”. Međutim. HACCP sistem i smernice za njegovu primenu su uključene u aneks tog dokumenta. metalni opiljci. Komisija Codex Alimentarius koja radi u okviru UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Appendix II) 23 Recommended International Code of Practice . umesto o sistemu HACCP. duboko verujući da je sve to čudo za tri dana." izvor: "Putokaz". hvataju za glavu i izlaze na barikade i puteve.Srbija treba uskoro da donese zakon o hrani. a predstavlja sistemski preventivni pristup kojim se osigurava bezbednost hrane. ili će. ponekad se čuje “analiza rizika” što je takođe pogrešno u odnosu na engleski termin. iskustvo iz susedstva kaže jasno: taktika smeškanja iz prikrajka je veoma pogrešna. radioaktivnost. 22 Guidelines for the application of the Hazard Analysis Critical Control Point (HACCP) system (ALINORM 93/13A. ali tada već nikoga za to nije briga. Sve ovo znači da se proizvođači moraju što pre početi sa radom na zadovoljenju zahteva koji se odnose na bezbednost hrane.teški metali. na farmerima je da procene: hoće li za trku odmah da započnu pripreme. org/docrep/005/Y1579E/y1579e02. Kodeks sadrži i savetodavne odredbe u vidu pravilnika.). hemijska jedinjenja. nisu manje važni. propadaju.

obrađena. čije neispunjavanje mlekare trenutno tolerišu. Direktive se. FAO i WHO. a time i upotreba antibiotika. delimično obrađena ili neobrađena. prerada." 37 . proizvođači (mleka) možda nisu ni svesni da su sa mlekarama uglavnom potpisali ugovore o kvalitetu isporučenog mleka. . Ovo na prvi pogled izgleda jednostavno. proizvodnja. o nabavka i rukovanje prerađenim proizvodima životinjskog porekla upotrebljenih za pripremanje takve hrane moraju biti u skladu sa zahtevima ovog propisa. Pored ovih standarda. a u cilju upravljanja rizicima koji se tiču hrane. To je klauzula kojom se zahteva da mleko mora da odgovara sledećim standardima: prisustvo antibiotika treba da bude manje od 0. smeštaj. tj. što sve obuhvata i HACCP koncept.Opšti zakon o hrani. Evropska unija regulisala je promet prehrambenih proizvoda brojnim dokumentima od kojih su najvažniji: . kako bi se rizici obolevanja životinja smanjili na minimum. pakovanje. a namenjena za ljudsku ishranu ili se s razlogom pretpostavlja da će je konzumirati ljudi. pripreme ili obrade (član 2). HACCP proceduru i podatke o prehrambenom lancu. o uputstva dobre prakse (proizvođačke. Ovaj se dokument primenjuje u svim fazama proizvodnje. prerade i distribucije hrane za ljude i životinje izuzev primarne proizvodnje.000 u ml. ali proizvođači moraju da budu svesni da je dostizanje ovih standarda. o podsticaj primene i razvoja smernica za dobru higijensku praksu koju su preporučili Komisija Codex Alimentarius.Propis (EC) 852/2004 Evropskog parlamenta i Saveta. Poznavanje ovoga zakona važno je zato što će naš zakon o hrani morati biti usklađen sa evropskim. koja je sa namerom uneta u hranu tokom njene proizvodnje.5. koji se odnosi na higijenu prehrambenih proizvoda. hranu za životinje i ostatke veterinarskih proizvoda i pesticida. uključujući vodu. laboratorijske) pomoć su subjektima koji se bave hranom sa ciljem da se usaglase sa propisima iz oblasti higijene hrane i primene HACCP principa. označavanje. bakterija do 100.Propis (EC) 853/2004 Evropskog parlamenta i Saveta koji se odnosi na higijenu hrane životinjskog porekla. o najava HACCP principa. veoma dug i skup proces koji. namirnice. o utvrđivanje mikrobioloških kriterijuma i kontrole temperatura na osnovu naučne prakse. Propis sadrži sledeće pricipe: o primenjuje se na neprerađene proizvode životinjskog porekla. 3) naglašava da će se priprema. distribucija.Direktiva 93/43/EEC dopunjena propisom (EC) 1882/2003 Evropskog parlamenta i Saveta. . ali se sve to može ispraviti ukoliko zadovoljite higijenske standarde. skladištenje i prodaja životnih namirnica sprovesti na higijenski način. kodekse etike i proizvođačke prakse i higijensku praksu u proizvodnji hrane. Posebno se ovom direktivom (čl. prerade i distribucije hrane i kod uvoza. Ti se standardi odnose na poljoprivredu i ribarstvo. U Aneksu II dati su zahtevi koji se odnose na neke proizvode životinjskog porekla. prevoz. kvalitet objekata. pripreme.000 u ml. zaštitu životinja prilikom postupanja s njima. propis se primenjuje na hranu koja sadrži i proizvode biljnog porekla i obrađene proizvode životinjskog porekla. odnose i na procese proizvodnje. Ovim se zakonom pokrivaju sve faze proizvodnje.Propis (EC) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta . Pod “životnom namirnicom” (hranom) podrazumeva se bilo koja supstanca ili proizvod. o uvodi se opšta primena procedura koje se zasnivaju na HACCP principima i pravilima dobre higijenske prakse. rukovanja i skladištenja hrane u domaćinstvima (namenjene za sopstvenu potrošnju i potrošnju za životinje u domaćinstvu. Ovaj propis dopunjuje propis (EC) 852/2004. sve u cilju povećanja stepena odgovornosti subjekata Izvor: "Putokaz". Ovde se uključuju i pića i bilo koja supstanca. maj 2006 koji se bave hranom. aditive i zagađujuće supstance u hrani. rukovanje. podrazumeva potpuno novu organizaciju u proizvodnji. počevši od primarne proizvodnje. somatskih ćelija do 400. provere i sistem sertifikacije. . o ukoliko nije izričito navedeno suprotno.3 Međunarodni standardi i smernic u oblasti proizvodnje bezbedne hrane Osnovni međunarodni standardi i smernice u proizvodnji bezbedne hrane sadržani su u dokumentima Codex Alimentarius Commission FAO/WHO. Osnovni principi ovog propisa su: o primarnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom lancu. Ovo je dokument o higijeni prehrambenih proizvoda koji utvrđuje: o opšta pravila higijene za namirnice. naravno. obeležavanje. o mora se osigurati da hrana koja se uvozi zadovoljava iste higijenske standarde kao i hrana koja se proizvodi u EU (što važi i za kvalitet hrane). metode uzorkovanja i analize. a bez povrede specifičnih zahteva iz oblasti higijene hrane. "U ovom trenutku. nisu namenjene za prodaju na tržištu). uslove držanja životinja. o procedure za proveru usaglašenosti namirnica sa pravilima. pre svega. svaki izvoznik mora još da poznaje naše propise i legislativu zemlje u koju izvozi.004µg.

o zakon o genetički modifikovanim organizmima. Ovi i drugi važni propisi i direktive mogu se naći na internet lokaciji www. www.yu.int/scadplus/leg/en/s87500. http://www.yu/propisi/. o Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.duvan i duvanski proizvodi i o 76/895/EEC.consumer. www. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. Najvažniji od njih su: o zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe.co. www. 38 .gov. o 88/388/ECC . Ovo je samo deo ukupnog spiska. pravilnika i drugih podzakonskih akata. o pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu. o zakon o vinu i rakiji. o pravilnik o posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju klanice za klanje životinja iz uvoza. Liste i zakoni objavljeni od 2000.serbiafood. o zakon o vinu.gov. yu. rakiji.sr.yu. o 92/46/EEC – mleko i mlečni proizvodi. godine kao i predlozi zakona mogu se pronaći na sledećim internet adresama: o Narodna skupština Republike Srbije. www. 86/362/EEC. žestokim alkoholnim pićima i likerima.sr.Treba spomenuti još neke direktive EU. šumarstva i vodoprivrede.sr. 86/363/EEC. o zakon o sadnom materijalu voćaka. o pravilnik. o zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe .meso i mesne prerađevine. te postupak ispitivanja.europa. o Privredna komora Srbije. bitne za bezbednost hrane: o 89/569/EEC . o Ministarstvo poljoprivrede.mntr. yu.zdravlje. o zakon o organskoj poljoprivredi.yu. o zakon o semenu. o Ministarstvo zdravlja.riba. o pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. www.gov. o zakon o veterinarstvu. Registar i svi objavljeni propisi mogu se pronaći u publikacijama koje izdaje Službeni list Srbije i Crne Gore i Službeni glasnik Republike Srbije. o zakon o sanitarnom nadzoru. Vojvodine http://www. 90/642/EEC .org.sr. o 89/622/EEC . tako da njime nisu obuhvaćeni pravilnici o kvalitetu pojedinih vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. o zakon o vodama.dodatne mere koje se odnose na zvaničnu kontrolu prehrambenih proizvoda. minpolj. o 92/46/EEC .pomoćna lekovita sredstva. o 9/493/EEC .parlament.upotreba pesticida Propisi broj 2377/90 i 2011/2003 odnose se na upotrebu sredstava za lečenje životinja i utvrđuju maksimalne granice ostataka veterinarskih medicinskih preparata u namirnicama životinjskog porekla.eu.co.htm. o 93/99/EEC . o 92/74/EEC . o zakon o geografskim oznakama porekla. 5.gov. Propisi se mogu pronaći i na Internetu.pks.začini.4 Domaći propisi U našoj zemlji oblast proizvodnje i prometa prehrambenih proizvoda regulisana je sa više zakona. vinove loze i hmelja.yu. o Udruženje za zaštitu potrošača.preporuka o usaglašenosti ispitivanja sa principima dobre laboratorijske prakse (GLP). o Internet magazin SerbiaFood.

prerade. Pošto se kod nas odomaćio izraz “HACCP sistem”. rukovanja. • sprovesti analizu opasnosti i pripremiti plan upravljanja rizicima (HACCP plan). . koje osiguravaju da se sistem neće narušiti u dužem vremenskom periodu. dakle sistem u kojem je najviše rukovodstvo odgovorno da osigura bezbednost hrane i to tako što će: • uspostaviti politiku i objasniti je zaposlenima. pakovanja.primenu tehničkih mera za upravljanje opasnostima u svim procesima proizvodnje.5 Sistem upravljanja bezbednošću hrane . umesto “sistem upravljanja bezbednošću hrane”.5. standard ISO 22000 propisuje celoviti sistem menadžmenta. ovaj se redosled grafički prikazuje kao na sl. . .zadovoljenje preduslova.upravne mere. skladištenja ili transporta. a pre svega primenu mera dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. Po analogiji sa kućom koja se gradi od temelja. • obezbediti resurse i potrebne preduslove za funkcionisanje sistema. slika 21. doneo međunarodni standard ISO 22000 . a posebno sa ISO 9001 i ISO 14001. Kako se vidi sa Slike 21.primenu mera dobre higijenske i dobre proizvođačke prakse.Sistemi upravljanja bezbednošću hrane – Zahtevi za organizacije u lancu ishrane. da se sistem upravljanja bezbednošću hrane realizuje kroz: . postoji tendencija da se ceo sistem svede samo na analizu opasnosti i pripremu HACCP plana. Međutim. • obezbediti nadzor nad funkcionisanjem sistema i njegovo unapređivanje. Slika 21 – Struktura standarda ISO 22000 39 . i svi ranije pomenuti standardi i propisi upućuju na to. ISO je polovinom 2005.standard ISO 22000 Prepoznajući potrebu da se uspostavi jedinstvena osnova za priznavanje sistema upravljanja bezbednošću hrane i da se omogući nezavisno ocenjivanje i sertifikacija. 22. Standard je usaglašen sa drugim standardima za sisteme menadžmenta.

Posebno treba obratiti pažnju na odgovarajuće vodosnabdevanje. zemlje. b) Objekti i oprema za proizvodnju Da bi se uspešno sprečili mogući rizici. da se projektuje i konstruiše tako da omogućuje adekvatno čišćenje. prate. objekti u kojima se vrši proizvodnja i prerada hrane. osvetljenja. regulaciju temperature vlažnosti. ribolovom. te zaštititi izvore hrane od fekalnog i drugog zagađenja. Pre svega. Oprema koja dolazi u dodir sa hranom treba.Slika 22 – “Kuća” bezbedne hrane Prikaz na slici 22. prašina. skladištenju i transportu treba preduzeti mere da se spreči propadanje i kvarenje hrane primenom odgovarajućih mera. a) Primarna proizvodnja Pod pojmom primarne proizvodnje podrazumevaju se “one karike u prehrambenom lancu do.  sprečavanje fizičkog zagađenja . sušenje.da su udaljeni od zagađenih i industrijskih zona. vakuum-ambalaža i sl. vlažnosti. vode. đubriva. obrade. staklo.  regulacija vremena i temperature . strujanja vazduha i sl. Ključni aspekti sistema za upravljanje higijenom su:  sprečavanje mikrobiološkog zagađenja . 52/97). oprema treba da ima mogućnost kontrole i regulacije temperature. takođe.nepoželjne hemikalije. površina sa kojima hrana dolazi u dodir. dezinfekciju i održavanje kako bi se sprečilo zagađenje hrane. vodeći pri tom računa o zdravlju životinja i biljaka kako ne bi predstavljale opasnost za zdravlje i uticale na upotrebljivost. hemijsko konzervisanje.moguća kontaminacija preko lica koja rukuju namirnicama. štetna isparenja. opiljci metala od mašina. s jedne namirnice na drugu.strana tela. npr. Proizvođači takođe treba da. pesticida. i zajedno sa. treba uzeti u obzir potencijalne izvore zagađenja koji se nalaze u okruženju. da nisu u području podložnom poplavama. dokumentuju i periodično proveravaju odgovarajući postupci rada u tim fazama. To podrazumeva da treba ustanoviti koje su faze rada kritične. da hrana bude zdravstveno bezbedna i prikladna za predviđenu upotrebu. zgodan je i zbog toga što pokazuje da sistem.koji nije građen po ovom stepenastom principu nema nikakvog smisla! 5.kod pripreme.  upravljanje specifičnim fazama postupka kao što su rashlađivanje. c) Upravljanje procesom proizvodnje Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane obezbeđuje se uspostavljanjem efikasnih kontrolnih sistema. kao i veterinarskih lekova i drugih sredstava. vazduhom. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. Pri rukovanju. termička obrada. nakon čega treba da se sprovedu.” Cilj je da se primarnom proizvodnjom upravlja tako. sprovode mere za sprečavanje zagađenja iz vazduha. žetvom. skladištenja. mužom. treba da budu locirani. da može efikasno da se uklanja otpad i da se štite od štetočina kao i da omogućavaju odgovarajuće održavanje. kvalitet vazduha i ventilaciju. 6/97.  sprečavanje hemijskog zagađenja . Odgovarajućim osmišljavanjem proizvoda i procesa ove sisteme treba primeniti na ceo prehrambeni lanac.6 Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane Preduslovi za sistem bezbedne hrane opisani su u dokumentima Codex Alimentarius Commision i u domaćim propisima (na primer. videti Pravilnik. klanjem stoke. 40 . br. koliko god je to izvodljivo. “Službeni glasnik RS”. projektovani i sagrađeni tako da se obezbedi minimalno zagađivanje . Tamo gde je to potrebno. čišćenje i dezinfekciju.

Stoga se u proces uspostavljanja sistema bezbednosti hrane mora uključiti najmanje jedan specijalista koji dobro poznaje ne samo tehnologiju proizvodnje.SSOP 41 . pranje i dezinfekcija opreme i objekta Da bi se sprečilo zagađenje hrane. te merama kojima se one mogu ukloniti ili svesti na prihvatljivu meru.zaštitno odelo i pridržavanje opštih pravila ponašanja u prostoru za proizvodnju. opreme. zagađenje. po potrebi.sprovoditi redovne lekarske preglede. redovno nadgledanje i kontrola. jer zavise od:  izvora/porekla sirovina/sastojaka.koja se koristi za proizvod. vozila za transport i zaposlenih. dobru higijensku praksu i poznati su pod nazivom "Standardni sanitarni operativni postupci".7 Upoznavanje sa izvorima opasnosti Analiza opasnosti može se sprovesti tek kada su zaposleni upoznati sa prirodom i izvorima tih opasnosti. neophodno je kontrolisati:  sirovine i sastojke pre prerade. f) Sredstva za transport Hrana tokom transporta mora biti zaštićena na pogodan način od potencijalnih izvora zagađenja ili oštećenja koje bi je učinilo neprikladnom za upotrebu.  sprečavanje pristupa štetočinama. treba da budu upoznata sa zahtevima za održavanje higijene i bezbednosti hrane u stepenu.  opreme i karakteristika tehnološke linije. pogrešno rukovanje ili neprikladna upotreba. vlažnosti i drugih eventualno potrebnih uslova. neophodno je uspostavljanje efikasnih sistema za:  održavanje i čišćenje primenom odgovarajućih fizičkih i hemijskih metoda i dezinfekcijom. moguće je preduzeti preventivne mere i osigurati bezbednost i upotrebljivost hrane u svakoj fazi rada. pogodne za štetočine.  odgovarajućem ponašanju pri radu. Označavanje svake pojedinačne partije proizvoda od suštinskog je značaja ukoliko dođe do potrebe za povlačenjem proizvoda sa tržišta.  upravljanjem otpadom. da obezbede održavanje i proveru temperature. da mogu efikasno da se održavaju i čiste. h) Obuka Lica. vezane za proizvod.  trajanja procesa proizvodnje/skladištenja. Primenom upravljanja opasnostima na ovaj način. Opasnosti mogu biti mikrobiološkog. 5. koja u radu direktno ili indirektno dolaze u dodir sa hranom. itd. primenu higijenskih postupaka kojima se sprečava stvaranje sredine. a ne tek kod finalnog proizvoda.  praćenje efikasnosti održavanja i sanitarnih postupaka.  posetiocima .  dizajn i kvalitet ambalaže. e) Higijena zaposlenih Da bi se sprečilo da hranu zagade lica koja na direktan ili indirektan način dolaze u dodir s njom. Neodgovarajuća i nedovoljna obuka i nedostatak nadzora nad radom svih lica.kapa. Više primera neuspelih pokušaja primene “HACCP sistema” upravo su nastali kao posledica nedovoljnog poznavanja prirode i izvora opasnosti. sprečiti kontakt obolelih s hranom ukoliko postoji opasnost da je zagade. da bi se verovatnoća najezde štetočina svela na minimum i time smanjila potrebe za pesticidima. zaštitna odeća i obuća. pranje ruku. preradu i rukovanje prehrambenim namirnicama. g) Informacije o proizvodu O proizvodima treba da postoji dovoljno informacija da bi se sprečili degradacija.  održavanju odgovarajućeg nivoa lične higijene .Pored ovoga. koji odgovara poslovima koje obavljaju. Ovi postupci čine tzv. d) Održavanje.  iskustva/znanja/obučenost/ponašanja zaposlenog osoblja. hemijskog ili fizičkog porekla. već upravo moguće opasnosti po zdravlje.  postupka pripreme/obrade/prerade.  sastava proizvoda. Moraju postojati detaljni pisani postupci o tome kako se održava higijena pogona. Prevozna sredstva i kontejneri za transport hrane treba da se održavaju čisti i u dobrom stanju i treba da budu konstruisani tako da obezbede zaštitu od zagađenja. One mogu da variraju od jednog do drugog proizvodnog pogona. Poseban značaj imaju programi obrazovanja potrošača koji treba da im omoguće da pravilno razumeju sve informacije. kao led i kao para. koja se koristi u procesu proizvodnje. a time se omogućuje i efikasno upravljanje zalihama. predstavljaju potencijalnu pretnju po zdravstvenu bezbednost hrane i njenu prikladnost za upotrebu. uključenih u aktivnosti u vezi sa hranom.  vodu . neophodno je voditi računa o:  zdravstvenom stanju zaposlenih .

Vrste hemijskih jedinjenja u hrani i njihovi dozvoljeni nivoi propisani su u nacionalnim propisima.važan izvor kontaminacije mogu biti vlažan vazduh i vlažne površine na otkapljivačima i zidovima u objektima za čuvanje i preradu hrane . odnosno hrane koja sadrži štetne mikroorganizme. usklađenim sa međunarodno priznatim normama.bakterija.a) Opasnosti biološkog porekla Potencijalne biološke opasnosti uključuju bakterije i njihove toksine.česta podloga za umnožavanje listerija su ostaci hrane na opremi . često se u proizvodima životinjskog porekla mogu naći ostaci sulfa-preparata. 42 . stari. Zbog toga je veoma važno da se u procesu proizvodnje strogo poštuju propisi u pogledu graničnih nivoa hemikalija u hrani.deca. osobe sa oslabljenim imunitetom. Simptomi kod njih mogu biti veoma ozbiljni: . jer su izazivači mnogih oboljenja koja se mogu preneti sa životinja na ljude (zoonoze). bakterijske toksine i parazite. Tokom uzgoja mora biti uspostavljen stalni nadzor (“monitoring”) nad upotrebom svih vrsta hemijskih sredstava koja mogu na bilo koji način dospeti u lanac proizvodnje hrane.sepsa . viruse. Listeria monocytogenes . održavanje higijene. oboleli od malignih bolesti.opasnosti u vezi s hemikalijama koje se normalno pojavljuju u namirnicama. sa razlikama koje se odnose na vrstu proizvoda. Bakterije su najznačajnija opasnost biološkog porekla. od proizvođača sirovina i pogona za proizvodnju mora se zahtevati striktna primena propisa i odgovarajuća kontrola inspekcijskih službi. . akutna i hronična oboljenja.prevremeni porođaj . raste na temperaturi smrzavanja i mogu dugo preživeti pri nepovoljnim uslovima sredine Povećan rizik : – trudnice: verovatnoća da će oboleti od listerioze je oko 20 puta veća nego kod ostalih zdravih pojedinaca. Tim koji sprovodi analizu opasnosti mora da poznaje vrste mikroorganizama što se mogu javiti u proizvodnji koja se analizira. te zaštita okoline od nekontrolisanog zagađivanja vodotokova i zemljišnih površina. otpornost prema lekovima pa i smrtni ishod.meningitis . odnosno način i uslove proizvodnje. Životinje-nosioci ne moraju biti bolesne . protozoe i parazite. Opasnosti od unošenja namirnica koje sadrže prekomerne količine ili nedozvoljena hemijska jedinjenja proističu iz posledica koje mogu nastati po zdravlje ljudi: unakrsne i alergijske reakcije. Moguće posledice . đubrivo. izbor sredstava za pranje i dezinfekciju. crevni trakt životinja).gubitak ploda (abortus) . Moguće opasnosti ove vrste neizbežne su i nalaze se praktično u svakom planu analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP plan). posledice uzimanja zagađene hrane i načine za eliminaciju/smanjenje opasnosti. otpadne vode.opasnosti u vezi s hemikalijama koje se dodaju u namirnice tokom procesa proizvodnje.veoma visoka smrtnost – do 20% Najčešće zastupljene opasnosti hemijskog porekla potiču od hemikalija koje se normalno koriste u procesu proizvodnje hrane. b) Opasnosti hemijskog porekla Opasnosti hemijskog porekla dele se na dve osnovne grupe: .rađanje bebe zaražene listerijom . Infekcije i trovanja nastaju kao posledica uzimanja higijenski neispravne hrane. Inspekcijske službe samo posredno kontrolišu hemikalije koje se mogu naći u namirnicama.za razliku od mnogih mikroorganizama. zavisno od nivoa savesti u lečenju životinja. AIDS. Takođe su veoma važni kontrola opreme za proizvodnju. ali se namerno ili nenamerno dodaju u nedozvoljenim količinama. tako da oko trećine svih slučajeva obolelih čine trudnice. Na primer. U primarnoj proizvodnji težište je na smanjenju opasnosti od prisustva ostataka štetnih hemijskih jedinjenja u namirnicama. S tim u vezi. antibiotika ili drugih lekova. široko rasprostranjena u prirodi (zemljište.

uslove transporta i distribucije. palete. davljenja 5. Proizvodni ambijent Moguće posledice Posekotine. Priprema opisa proizvoda. gušenje Posekotine. do isporuke gotovog proizvoda. deklarisana uputstva za skladištenje i upotrebu. posekotine. Verifikacija dijagrama toka procesa. za direktnu konzumaciju) i ciljne grupe korisnika (sve grupe. 5. U tim mogu da se uključe eksperti-spoljni saradnici. npr. dodaci.8 Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP sprovodi se kroz sledećih pet koraka: 1. deca ispod pet godina) 4. koji dobro poznaju proizvod. zapaljenja. strah. Ti predmeti. 43 . pored opasnosti koje mogu značiti za organe za varenje.c) Opasnosti fizičkog porekla Ove opasnosti potiču od prisustva čvrstih predmeta koji se nikako ne bi smeli naći u namirnicama. Ovaj tim sastavljen je od ljudi. mogu da prouzrokuju i psihičke traume. Formiranje HACCP tima. Odgovornost proizvođača po osnovu propusta ove vrste velika je i u slučaju reklamacije proizvođač ima male izglede da krivicu prenese na druge učesnike u lancu ishrane. od prijema sirovina i ambalaže. 3. Dijagram može biti tako pripremljen da opisuje jednu po jednu fazu proizvodnje. odnosi se na prisustvo predmeta koji se ne bi smeli naći u hrani. Tim mora da verifikuje pripremljeni dijagram toka tako što će obići sve lokacije koje se pominju na dijagramu i utvrditi da li se rad odvija kako dijagram prikazuje. ali mora da bude dovoljno detaljan da se na njemu mogu identifikovati sve radnje u vezi sa sastojcima proizvoda i ambalažom (videti korak 2). zabranjene grupe npr.Izvori opasnosti fizičkog porekla Materijal Staklo Drvo Metal Kost Plastika Izvor Staklena ambalaža Piljevina. temperaturu čuvanja i održivost/rok upotrebe. davljenja Traume. do isporuke gotovog proizvoda). sastav (osnovna sirovina. uključenih u procese u vezi s proizvodnjom hrane. ubodi u tkiva za koje je potrebna hiruška intervencija Posekotine. postupak proizvodnje. aditivi). Najčešći materijali koji predstavljaju fizičke opasnosti i njihovo poreklo dati su u sledećoj tabeli: Tabela 7 . Tim treba da pripremi dijagram toka kojim se opisuje ceo proces proizvodnje. prodajna mesta (za maloprodaju. 2. zapaljenja disajnih organa i organa za varenje. vrste pakovanja. preventivno/plansko i interventno tehničko održavanje proizvodnih linija i kroz povećanu pažnju zaposlenih u toku obrade i pripreme sirovina i izrade proizvoda. Priprema opisa nameravane upotrebe i korisnika proizvoda. 25% svih pritužbi na neispravnu hranu sa tržišta. Tim treba da pripremi opis proizvoda koji sadrži namenu proizvoda. krvarenja. Po literaturnim podacima. Sprečavanje prisustva fizičkih/stranih tela u namirnicama moguće je jedino kroz zadovoljenje građevinsko-tehničkih uslova za objekte za proizvodnju/skladištenje. Tim mora da pripremi opis nameravane upotrebe (za dalju preradu. puteve kretanja sirovina i proizvoda i moguće opasnosti. lomljenje zuba Traume. za restorane masovne ishrane itd. Priprema dijagrama toka procesa (od ulaska sirovina. često neophodan hiruški zahvat. kutije za pakovanje Priprema proizvodnje. opremu. posekotine. okolina proizvodne linije Priprema proizvodnje.). Cilj je da se dobije tačan dijagram koji odražava realno stanje u procesu.

Sa ove liste može se videti da li postoji neka opasnost ako data hemikalija dospe u hranu. Slika 23 – Deo dijagrama toka procesa prerade višnje 44 . tim treba da pripremi i druga dokumenta. sredstava za transport. ambalaže. Sa ove skice može se videti da li dolazi do ukrštanja puteva čisto-prljavo. na primer: skicu lokacije sa ucrtanim putevima kretanja sirovine. sanitarnim prostorijama i prostorijama za odmor radnika. popis hemikalija koje se koriste za održavanje higijene i u druge svrhe. druge informacije koje mogu da pomognu u analizi opasnosti. ljudi.Pored ovoga.

distribuciju i upotrebu. . hemijska i/ili fizička opasnost.ljudi.CCP) Princip 3 Utvrditi kritične granice Princip 4 Uspostaviti postupke za praćenje i nadzor Princip 5 Uspostaviti korektivne mere Princip 6 Uspostaviti plan verifikacije Princip 7 Uspostaviti postupke za vođenje evidencije i upravljanje dokumentima Princip 1 .Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka (CCP) Kritična kontrolna tačka (CCP) je mesto. potrebno je proceniti značaj svake opasnosti (verovatnoća da se opasnost dogodi.skladištenja i distribucije. . . pri čemu se posebno analizira svaka biološka. HACCP tim može da pristupi realizaciji tzv. ambalaže ili pomoćnih materijala.proizvodnih i skladišnih prostora. . 45 . u kombinaciji sa ozbiljnošću posledica). “sedam principa” HACCP. Nakon toga. Za određivanje CCP koriste se informacije. korak ili postupak u procesu gde potencijalne opasnosti/rizici mogu da se pojave i gde se mogu prevencijom ukloniti ili svesti na prihvatljivi nivo. To su: Princip 1 Sprovesti analizu opasnosti Princip 2 Odrediti kritične kontrolne tačke (Critical Control Points . prikupljene tokom analize opasnosti. Pri sprovođenju analize opasnosti moraju se razmotriti opasnosti koje potiču od .samog proizvoda. Princip2 .Analiza opasnosti U ovom koraku HACCP tim mora prepoznati vrste i prirodu opasnosti koje se mogu pojaviti u bilo kojoj fazi procesa.9 Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP Nakon što su obavljene sve pripreme.5. potrebno je propisati preventivne mere kojima se opasnost uklanja ili dovodi u prihvatljive granice. . Na kraju.postupka pakovanja. uključujući proizvodnju. prepoznata kroz primenu Principa 1.pojedinih procesnih koraka. .dizajna i razmeštaja mašina i ostale opreme. .sirovina.

Kritične granice moraju biti: . Kritične granice se obavezno usklađuju sa zahtevima propisa. .praksa.primenjene kod svih CCP. .utemeljene na stručnim saznanjima.preporuke stručnjaka.interni zahtevi. . ako postoje.Za identifikaciju da li je neki korak u procesu CCP može se koristiti sledeći algoritam: Slika 24 – Postupak za identifikaciju kritičnih kontrolnih tačaka Princip 3 Određivanje kritičnih granica Kritična granica je kriterijum koji u svakoj CCP odvaja prihvatljivo od neprihvatljivog (na primer.validirane. 46 .merljive. Odabrane vrednosti kritičnih granica moraju biti potvrđene (validirane) u praksi. Izvori informacija za određivanje kritičnih granica su: . .zakoni i pravilnici. . mora se potvrditi da opasnosti nema ako se posmatrani parametar održava u utvrđenim granicama. količina antibiotika u mleku prilikom prijema). . tj.

a koriste se kao tampon u kome se delovanjem na proces sprečava dostizanje kritičnih granica. na koji se plan odnosi (izvor: Codex Alimentarius Comission) Preventivne mere su postupci i delovanja koji se koriste da se upravlja opasnostima tako da se opasnosti uklone ili umanje do prihvatljivog nivoa. . utvrđuju se i operativne granice pojedinih parametara na osnovu kojih se vodi proces.Princip 4 Uspostavljanje postupaka za praćenje i nadzor u CCP Nadzor nad CCP je planirani postupak merenja ili posmatranja vrednosti kritičnog parametra s ciljem utvrđivanja da li se on nalazi unutar definisanih kritičnih granica.identifikovao problem pre nego što se pojavi. Princip 5 Uspostavljanje korektivnih mera Korektivna mera je svako delovanje koje se preduzima kada kritične vrednosti u CCP izađu izvan definisanih granica.testiranje/analize proizvoda. Kritične kontrolne tačke nadziru se da bi se: . . . Postupci nadzora mogu da zahtevaju instrumente i opremu za merenje.ustanovilo kada su prekoračene kritične granice i kada je povećana opasnost da proizvod ugrozi zdravlje ljudi.pregled rezultata nadzora CCP.odluka o postupku s proizvodom i odgovornost za sprovođenje odluke.) i mora definisati postupak s neusaglašenim proizvodom (prihvatanje. . količina vreme proizvodnje/šarža). . U HACCP planu moraju biti definisane odgovornosti za preduzimanje korektivnih mera. ili lanca ishrane. 47 . podešavanje temperature ili vremena. ne moraju biti deo HACCP dokumentacije. .preventivne mere. dobrom praksom drugih proizvođača. Postoje dva nivoa korektivnih mera: . namenjen upravljanju opasnostima koje mogu da utiču na zdravstvenu bezbednost dela proizvodnje.verifikovao HACCP plan. .osigurao i potvrdio kvalitet proizvoda. Pri ovom koraku od velike pomoći su ispravni i detaljni dijagrami toka procesa. popravka mašine. . Verifikacija se sastoji od četiri grupe aktivnosti: . Princip 6 Uspostavljanje postupaka verifikacije Postupcima verifikacije dokazuje se da HACCP sistem radi korektno i da se prepoznate opasnosti drže u kontrolnim granicama.odluka o preventivnoj meri. 24 Validacija (vrednovanje) obuhvata poređenje uspostavljene prakse sa informacijama u naučnim i stručnim publikacijama. dorada. pripremljen u skladu sa osnovnim principima HACCP. O svakom prekoračenju kritičnih granica i o svakoj korektivnoj meri mora postojati zapis sledećeg sadržaja (minimalno): . klasiranje za drugu namenu ili uništavanje). Korektivna mera mora biti uspostavljena za svaku CCP i njome se mora osigurati vraćanje kontrolnih parametara u granice i pravilan postupak s neusaglašenim proizvodom.interventne (trenutne) mere. Interventna ili trenutna mera mora osigurati uspostavljanje kontrole nad procesom (npr. . Pored kontrolnih. ili drugi način ocene procesa. HACCP PLAN : Pisani dokument.HACCP interna provera.opis neusaglašenosti. i sl. koje tek treba da se uvedu u primenu. zakonskim normama. . zaposlena u pogonu i predstavnici inspekcije u pogonu.identifikacija proizvoda (naziv. One su obično uže od kritičnih granica. Kod uspostavljanja sistema bezbednosti treba razlikovati preventivne mere koje se već primenjuju od onih. ili smernicama tehničkih standarda.validacija24 (vrednovanje) HACCP sistema. U verifikacione aktivnosti treba da budu uključena ovlašćena lica.

10 Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane Kako se vidi sa slike 20. određivanje CCP i svi ostali zapisi koji su doveli do HACCP plana). praćenjem i merenjem parametara procesa (zapisi o temperaturama.Princip 7 Uspostavljanje postupaka za vođenje zapisa i upravljanje dokumentima Postupci rada. Međutim. koncentracijama i sl. 5. između standarda za sistem bezbednosti hrane i standarda ISO 9001 postoje velika područja preklapanja.zapisi u vezi nadzorom. dok kod drugih postoje problemi čak i sa elementarnom higijenom zaposlenih. na primer: upravljanje resursima. Može se reći da sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001:2000 omogućuje organizaciji da efikasno primeni sistem bezbednosti hrane. da bez kapitalnog remonta nema ni govora o sistemu bezbednosti hrane. identifikacija i procena opasnosti. Drugo. propisana korektivna mera. zahtevajući da državni organi u Srbiji poboljšaju sistem nadzora na teritoriji. uspešna primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane nemoguća je bez zadovoljenja niza preduslova u delu primene dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. upravljanje dokumentima i zapisima. . kritične granice. opis neusaglašenosti. Zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji Srbija mora da doslovno i dosledno primeni evropske norme na celoj teritoriji.zapisi o korektivnim merama (identifikacija proizvoda. ime ili inicijale osobe koja je sprovela proveru. kalibracija merne opreme. U suprotnom. linearno prema svim proizvođačima. Zadovoljenje ove zakonske obaveze proveravaće organi inspekcije i svaki pokušaj da se napravi kompromis na štetu potrošača krajnje je opasan za vlasnike. nalazi provera i sl. pošto EU može da zabrani uvoz sa cele teritorije Srbije. To upućuje da je i postupak primene oba standarda sličan.). odgovorna osoba). datum). HACCP zapis o nadzoru CCP mora sadržati minimalno sledeće podatke: naziv dokumenta i kontrolne podatke. kontrolni broj. datum nastanka. u cilju radi preduzimanja korektivnih i preventivnih mera. 48 . vremenima. pritiscima. izvoz neispravne maline iz samo jedne hladnjače u Srbiji dovodi u opasnost i sve druge izvoznike. koji se sprovode u okviru HACCP sistema. na primer sa pranjem ruku. kod jednog broja proizvođača stanje objekata i opreme za proizvodnju je takvo. Da podsetimo da je organizacija koja se bavi proizvodnjom hrane životinjskog porekla prema zakonu obavezna da odredi takvo lice i da mu dodeli odgovarajuće nadležnosti i ovlašćenja. Ali. a važi i obratno . u početnoj fazi primene sistema mora se sprovesti obuka svih zaposlenih koji dolaze u kontakt s hranom. Obavezni HACCP zapisi su: .organizaciji s uspostavljenim sistemom bezbednosti hrane nedostaje samo korak do sistema menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2000. korišćeni materijali i oprema.). jer rizikuju da im inspekcija zabrani rad. a naročito lica koje će biti odgovorno za primenu HACCP sistema.zapisi o verifikaciji (modifikacije HACCP plana zbog promena bilo koje vrste. odgovornost rukovodstva. . šarža. Zapisi istovremeno služe da se prate trendovi i da se pronalaze uzroci odstupanja. što kod drugih standarda nije slučaj. rezultati mikrobioloških i ostalih provera. identifikaciju proizvoda (naziv. . Stoga je neophodno da se u prvoj fazi primene sistema osigura zadovoljenje zahteva za infrastrukturu i drugih tehničkih i higijenskih preduslova i da se tek onda nastavi sa analizom opasnosti i pripremom HACCP plana.HACCP plan i pripadajuća dokumenta (popis članova tima i njihova zaduženja. Na primer. krajnje je važno da vlasnici organizacija koje se bave proizvodnjom hrane uoče da je primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane zakonska obaveza. moraju biti dokumentovani i moraju postojati zapisi kojima se dokazuje da primenjene mere daju rezultate i da sistem funkcioniše kako je propisano. potrebne korektivne akcije (ako su potrebne) i ko će ih preduzeti i mesto za overu osobe koja je pregledala zapis.

sadržaja i obima kontrole i nadzora u pogonu i izrada plana obezbeđenja preduslova za primenu HACCP sistema. Pošto standard ISO 22000 zahteva primenu sistema menadžmenta koji se realizuje u proizvodnji hrane. odnosno za razvoja. pripremu definicije njihove strukture.Aktivnosti projekta uspostavljanja sistema bezbednosti hrane prikazane su u tabeli 8. Tabela 8 . pogotovo manjih. i tehnologiju proizvodnje (poljoprivreda. termin-plan svih aktivnosti i podelu odgovornosti za njihovo sprovođenje. ili ISO 14001. Aktivnost Snimanje postojećeg stanja Sadržaj aktivnosti Analiza osnovnih programa opštih i posebnih građevinsko-tehničkih. Obuka − − − 4. tako što bi tehnolog/veterinar/agronom zaposlen u preduzeću obezbeđivao stručna znanja. veterina ili tehnologija prerade. uvodna obuka HACCP tima za razvoj HACCP sistema. obuka HACCP tima za razvoj HACCP planova. primenu i validaciju HACCP sistema. može biti obezbeđenje kompetentnosti HACCP tima. kompetentan konsultant trebalo bi da poznaje i sisteme menadžmenta. Standardni program obuke uključuje: − 3. Uvođenje dokumenata HACCP sistema u praksu. te pripremu početne liste dokumenata HACCP sistema.Redosled aktivnosti kod realizacije projekta primene sistema bezbednosti hrane. 49 . šta je primenljivo).potvrđivanja HACCP sistema (dokumenata. 9. obuka HACCP tima za validaciju HACCP sistema. raspodela zadataka između konsultanta i organizacije slična je kao kod primene standarda ISO 9001. odnosno sa pristupom Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP). Jedan izlaz za veliki broj organizacija. 6. Sprovođenje validacije Sprovođenje validacije . tehnoloških i higijenskih uslova. umesto samo konsultanta. Međutim. br 1. Preispitivanje HACCP sistema Sprovođenje korektivnih i preventivnih mera Prijava za sertifikaciju Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatnu analizu HACCP sistema prema u skladu sa interno utvrđenim procedurama i ocenjuje njegovu efektivnost i mogućnosti za unapređenje. Projektovanje sistema upravljanja bezbednošću hrane Projektovanje sistema obuhvata: − − − imenovanje vođe i članova HACCP tima Naručioca. 7. i zakonskim zahtevima Podnošenje prijave odabranoj organizaciji za sertifikaciju 8. a eksterni konsultant znanja iz oblasti sistema menadžmenta. utvrđenih aktivnosti HACCP sistema i efektivnosti sistema).predavanje. Projekat predstavlja sistem mera i aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi se organizacija i procesi u preduzeću uskladili sa zahtevima standarda ISO 22000. Izrada dokumenata sistema upravljanja bezbednošću hrane Obuka i uvođenje dokumenata u praksu upoznavanje sa strategijom uspostavljanja i upravljanja integralnim sistemom zdravstvene bezbednosti hrane primenom pristupa Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP sistem) . Nažalost. Rukovodstvo je odgovorno za sprovođenje korektivnih i preventivnih mera u HACCP sistemu kojima se sistem održava stalno usaglašenim sa zahtevima standarda. treba obratiti pažnju na kvalifikacije konsultanta i njegovu sposobnost da pruži kvalitetnu uslugu. Izrada dokumenata HACCP sistema prema identifikovanim menadžment-procesima 5. 2. U slučaju da organizacija odluči da angažuje eksternog konsultanta. i opasnosti koje se mogu javiti u konkretnoj proizvodnji. u Srbiji postoji nedovoljan broj konsultanata koji se mogu pohvaliti da poznaju sve pomenute oblasti i taj se broj neće zadugo bitnije povećati. analizu procesa u poslovnom sistemu.

sertifikacija sistema bezbedne hrane ima niz specifičnosti koje se moraju poznavati. ako organizacija za sertifikaciju savesno obavi ocenjivanje HACCP sistema koristi za ocenjenu organizaciju su velike. Ocenjivanje se vrši u tri dela: − Preispitivanje postavljenog HACCP plana za dati proizvod. godine jedna od tih partnerskih organizacija. i zakonski zahtevi. za razliku od inspekcije. 50 . a prema pripremljenoj listi pitanja. U toku 2006. Zbog obaveze da se osigura usaglašenost sa zakonom. OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE Ocenjivanje i sertifikacija sistema bezbedne hrane odvijaju se po istim opštim pravilima i opštem postupku kao i sertifikacija sistema menadžmenta kvalitetom. pre svega Ministarstva za zdravlje i Ministarstva za poljoprivredu. Jedan od uslova za priznavanje njihovog sertifikata u našem sistemu je da takva organizacija bude akreditovana u zemlji iz koje potiče. nego danas. nego i zakonski zahtevi. Takva organizacija može se naći na listi izvoznika. šumarstvo i vodoprivredu Srbije. Iz ovog razloga moguće je da se stavovi inspektora i ocenjivača preko treće strane u pogledu stepena zadovoljenja zahteva budu sasvim suprotni. ali posedovanje sertifikata ne znači da inspektori neće kontrolisati primenu zakona. Za ocenjivanje sistema HACCP mnogi proizvođači obraćaju se predstavništvima stranih organizacija za sertifikaciju koje posluju u Srbiji. u zapadnoj Srbiji sprovodi program pomoći i učestvuje u finansiranju primene sistema menažmenta. Kod sklapanja ugovora sa stranim organizacijama za sertifikaciju svakako treba tražiti na uvid ove dokaze o akreditaciji. šumarstvo i vodoprivredu Srbije dodeljuje podsticajna sredstva za uspostavljanje i sertifikaciju HACCP sistema. u našoj zemlji još nije uspostavljena šema akreditacije organizacija koje bi se bavile ocenjivanjem HACCP sistema. Takođe postoji i rizik da im inspekcija zabrani rad bez obzira na sertifikat. To su: u našoj zemlji i u nizu drugih zemalja provera funkcionisanja sistema HACCP u isključivoj je nadležnosti državnih organa. Tako je USAID. Sertifikacija sistema HACCP daje sigurnost organizaciji da su zadovoljeni i zahtevi standarda. procese rada i osoblje. jer se tokom ocenjivanja identifikuju neusaglašenosti. Ministarstvo za poljoprivredu. onda HACCP sertifikat daje sigurnost vlasniku/menadžmentu da su zadovoljeni ne samo zahtevi standarda. slaba mesta u sistemu i mogućnosti za unapređenja. pre svega malim i srednjim preduzećima. koje do HACCP sertifikata dođu uz minimum napora i ne ovladaju standardom. izdaje se (ili ne) sertifikat o usaglašenosti HACCP sistema za dati proizvod/proizvodnu liniju. čuvanja zapisa i ukupnog obezbeđenja kvaliteta. preko svojih partnerskih organizacija. a nakon sačinjenog izveštaja o proveri.6. International Relief and Development (IRD). U nastojanju da domaćim proizvođačima hrane. ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine. odnosno higijene. Kako pokazuju podaci iz zemalja koje su se nedavno pridružile EU. tokom 2005. te da se ne očekuju problemi ni sa inspekcijom. organizacije za sertifikaciju posluju na komercijalnoj osnovi (ocenjivanje se plaća). U svetu je praksa pojedinih zemalja različita – neke zemlje uopšte ne predviđaju da se sistem HACCP ocenjuje preko treće strane. pomogne u primeni sistema bezbedne hrane. broja većih i manjih neusaglašenosti. Provera programa upravljanja. − − Na osnovu izvršene provere. ili se treba obratiti Akreditacionom telu Srbije koje može da pruži potrebne podatke. dobrom higijenskom i dobrom proizvođačkom praksom. a posebno sistema bezbedne hrane. jer se može desiti da njihov sertifikat bude potpuno bezvredan. Ova inicijativa je izuzetno važna i za mnoge proizvođače predstavlja objektivnu šansu da ovladaju zahtevima za bezbednost hrane i da se spreme za vreme koje dolazi. što bi bila vrlo loša reklama. Ovaj deo vrši se kroz pregled dokumentacije za stolom i na licu mesta. Provera funkcionisanja dobre proizvođačke prakse. Pored Ministarstva za poljoprivredu. niz stranih nevladinih organizacija takođe dodeljuje podsticajna sredstva i pruža druge vidove pomoći. Dok se ta šema ne uspostavi "HACCP sertifikati" koje izdaju i domaće i inostrane organizacije za sertifikaciju praktično su izvan bilo kojeg sistema priznavanja. što obuhvata objekat i opremu za proizvodnju. - - - Može se zaključiti da ako organizacija dosledno primeni standard ISO 22000 i ako se ocenjivanje sprovede savesno i uz poštovanje svih pravila za ocenjivanje sistema menadžmenta. a neke dozvoljavaju inspektoru da smanji obim kontrole ako proizvođač ima sertifikat i ako se inspektor uveri da se HACCP sistem održava. Pogotovo se to odnosi na organizacije kod kojih ocenjivanje nije sprovedeno savesno i uz poštovanje svih pravila. ni sa kupcima. posle isteka prelaznog perioda proizvođačima koji ne budu bili u stanju da osiguraju bezbednost svojih proizvoda biće oduzeta dozvola za rad. Bez obzira na to. Pred velikim problemima naći će se organizacije koje ne iskoriste pruženu šansu. a može očekivati da jednoga dana kod nje inspekcije budu znatno ređe. šumarstvo i vodoprivredu. pokrenuo projekat obuke preko 100 domaćih proizvođača za primenu sistema bezbedne hrane. ili su na putu da to učine.

Neki od problema u vezi s poljoprivredom su: . Ovom politikom podvlači se značaj održivosti poljoprivrede i bezbednosti hrane korišćenjem dobre prakse (GP . . ministri EU su 2003. U Evropskoj uniji. koji su takođe obavezni da preduzmu sve razumne mere opreza i da spreče moguće opasnosti za zdravlje putem prodaje prehrambenih proizvoda potrošaču.Common Agricultural Policy) kojom je pružena podrška i malim farmerima i njihovom izlasku na tržište.zagađenje površinskih i podzemnih voda nitratima i pesticidima. Prirodni posrednik između poljoprivrednih proizvođača i potrošača su trgovci na malo.DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI 7. već i da vodi računa o brojnim posledicama ekološkog i socijalnog karaktera koji se na nju odnose. uvođenje genetički modifikovanih kultura itd. .evropska dobra poljoprivredna praksa. zdravstvenih i društvenih posledica koje proističu iz proizvodnje i upotrebe prehrambenih proizvoda i sve više traže da proizvodi koje konzumiraju budu bezbedni 7. propisa i standarda.). EurepGAP .opasni i komunalni otpad koji se stvara tokom svih aktivnosti proizvodnje hrane. Potrošači postaju svesni ekoloških. šume. dobre higijenske prakse (GHP .2 Stanje u Evropskoj uniji Zbog ovih problema.Good Practices). Kao odgovor na povećanu zabrinutost potrošača za kvalitet hrane (bolest »ludih krava«.7.1 Zašto EurepGAP? Savremena poljoprivreda suočava se s novim izazovima na području održivog razvoja i od nje se zahteva ne samo da isporučuje proizvode zadovoljavajućeg kvaliteta.Good Manufacture Practices).trošenje ili iscrpljivanje prirodnih resursa: voda.org). dobre proizvođačke prakse (GMP . Cilj ove inicijative je da razvija dobrovoljno prihvaćene standarde i procedure radi međunarodne sertifikacije prema evropskoj dobroj poljoprivrednoj praksi (EUGAP) 51 .zagađenje vazduha ugljen-dioksidom i drugim materijama zbog korišćenja energije u proizvodnji i preradi hrane. morska riba. na inicijativu velikih evropskih maloprodajnih lanaca koji su pripadali grupi EUREP (Euro-Retailer Produce Working Group) 1997. .smanjenje raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta (bio-diverzitet). . godine nastao je EurepGAP (http://www. godine doneli novu politiku za oblast poljoprivrede (CAP .Good Hygiene Practices). . .Good Agricultural Practices). dobre poljoprivredne prakse (GAP .zagađenje zemljišta zbog nekontrolisane primene pesticida i mineralnih đubriva.degradacija zemljišta (godišnje se uništi 5-6 miliona hektara plodnog zemljšta. a koji neposredno utiču na celokupno društvo. .eurepgap. ovi dokumenti vode se kao EUGAP (EU Good Agricultural Practices) .ugrožena bezbednost hrane i živog sveta zbog povećanog iskorišćenja zemljišta i upotrebe genetički modifikovanih proizvoda.

Sertifikat (usaglašenost) sa EurepGAP standardima pokriva oblast kultura i proizvoda. Oblasti. Komponente dobre poljoprivredne prakse su: produktivnost (proizvodnja hrane. IFA (Integrated Farm Assurance) . među kojima su trovanje pesticidima. jer je to jeftinije od korišćenja usluga inostranih organizacija. Jedna od tih partnerskih organizacija. sprečavanje izlaganja hemikalijama itd). EurepGAP. da pruža finansijsku podršku preduzećima koje žele da primene ovaj i druge standarde za bezbednost hrane. Protokol kontrolnih tačaka i kriterijumi usaglašenosti (šta se mora uraditi za dobijanje EurepGAP sertifikata) za svaku oblast od interesa. i 2006. ostaci pesticida u poljoprivrednim proizvodima. sertifikacija neće biti u njegovoj nadležnosti. Interesantno je da je u oblasti koje se regulišu uključena i dobrobit zaposlenih. Za to treba da se pripreme domaće organizacije za sertifikaciju. koje će plaćati odgovarajuću članarinu. International Relief and Development (IRD) nastavila je i u 2006.integrisana sigurnost kod gajenja stoke.3 milijarde ljudi. Standardi i procedure EurepGAP donose se u saradnji sa predstavnicima proizvođača. zaštita životne sredine. nedovoljno razumevanje prisutnih opasnosti. Primenu EUREPGAP standarda podstiču i pomažu i druge organizacije. Cilj osnivanja GASKOP-a je udruživanje domaćih proizvođača. zaštita životne sredine. Malo je poznato da je poljoprivreda jedno od najopasnijih zanimanja koje postoji u svetu. Iako je GASKOP zadužen za "teorijski" rad na prilagođavanju EUREPGAP standarda našim uslovima.eurepgap. daje ovlašćenja sertifikacionim telima koja su odgovorna za verifikaciju ispunjavanja standarda od strane proizvođača. neodgovarajuća zaštitna oprema i drugo. zamljište i kvalitet vode i čuva prirodno stanište biljnih i životinjskih vrsta. ostaci pesticida i teških metala u hrani za životinje. ribarstvo. cveće i ukrasno bilje. kafa (zelena). hemijska kontaminacija vode). Kontrolne liste (liste za proveru). U poljoprivrednoj proizvodnji zaposleno je oko 1. godinu. priključenih inicijativi evropskih maloprodajnih lanaca. dobrobit zaposlenih (zaštita života i zdravlja.3 Stanje u Srbiji Uz podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SACO) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). još se ne zna. preko svojih partnerskih organizacija koje deluju na teritoriji Srbije. USAID. Radnici stradaju zbog mnogo razloga. 7. Tako je u toku 2005. što čini polovinu celokupne radne snage na nivou sveta. Izveštaj se daje kroz izražavanje procentualne usaglašenosti glavnih kontrolnih i sporednih tačaka. upitnici za proveru i spisak akreditovanih organizacija za sertifikaciju može se naći na internet adresi http://www. sigurnost i kvalitet u oblasti proizvodnje hrane medu svojim članovima. 52 . U planu je da do kraja 2006. u svetu se godišnje prijavi 330. Skoro 60% toga broja otpada na zemlje u razvoju. Ova dokumenta jasno definišu mere koje proizvođači treba da prihvate radi međunarodne sertifikacije. već zvanično registrovana udruženja i organizacije u oblasti proizvodnje. direktno ili indirektno. Svrha GASKOPA-a je promocija standarda za dobru poljoprivrednu praksu.EurepGAP standardi i procedure donose se za pet oblasti: voće i povrće. Sertifikaciona tela koja je ovlastio EurepGAP vrše proveru prema EurepGAP Protokolu koji ima 210 kontrolnih tačaka i sve one moraju se proveriti tokom ocenjivanja. primena principa HACCP i osiguranje bezbednosti hrane.000 ljudi strada na poslovima poljoprivredne proizvodnje. ali će taj problem morati biti rešen pošto se izdavanje prvih sertifikata u pilot-projektima planira za 2007. prerade i trgovine. sistem menadžmenta kvalitetom). zaštita od štetočina. Ovo će se ostvarivati kroz upoznavanje poljoprivrednih proizvođača. zasnovanim na dobroj poljoprivrednoj praksi. godine EUREPGAP standard bude uveden kao i da se u 2007. nedostatak obuke i pogrešno rukovanje mašinama. Kako pokazuju podaci Svetke organizacije rada (International Labor Organization). prerađivača i izvoznika čija je namera da se pridržavaju EUREPGAP standarda u oblasti proizvodnje hrane. krajem 2005. Time se osigurava dugoročna produktivnost i profitabilnost i poboljšava zdravlje i dobrobit ljudi. kojima se posvećuje pažnja su: opšta bezbednost hrane (mikrobiološka kontaminacija. Ova sertifikaciona tela moraju biti nezavisna i ispunjavati uslove standarda EN 45011. pokrenuo i finansirao program treninga domaćih malih i srednjih preduzeća za primenu standarda bezbedne hrane. Grupe dokumenata su: Opšta regulativa (pravila o primeni standarda i propisa). prerađivača. odgovornost prema društvu. Koje će domaće organizacije za sertifikaciju biti akreditovane za izdavanje sertifikata. Dobra poljoprivredna praksa (GAP): upravljanje aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji tako da se štite vazduh. Treba napomenuti da se u ovo udruženje ne učlanjuju pojedinačne firme. Dobijeni sertifikat za “registrovani proizvod” znači da cela proizvodnja tog registrovanog proizvoda mora da bude u skladu sa EurepGAP propisima.000 smrtonosnih povreda na radu. godini rade pilot-sertifikacije u Srbiji. Detalji u vezi sa sertifikacijom. od čega 170. godine u našoj zemlji je osnovana Granska asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane (GASKOP) koja bi trebalo da bude vlasnik EUREPGAP standarda za Srbiju.org. uključujući EUREPGAP. trgovaca i javnosti sa aspektima kvaliteta i sigurnosti.

zaštita useva. navodnjavanje i đubrenje. žetva i berba. . zdravlje. Treći način sertifikacije primenjivaće se ako se u Srbiji bude primenjivao postupak (šema) sertifikacije koju odobri EUREPGAP. 99 su sekundarne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 95% zadovoljenja zahteva). zemljište i supstrati. može da utvrdi sa koje je njive i od kog proizvođača proizvod došao. EUREPGAP sistem ovde može biti rešenje.Control Points and Compliance Criteria for Integrated Farm Assurance (Kontrolne tačke i kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti za integrisano obezbeđenje na farmi) . Stoga je prerađivačima i izvoznicima u interesu da sa svojim snabdevačima zajedno rade na primeni EUREPGAP standarda i tako smanje svoj poslovni rizik. a pošto se malina ne pere pre upotrebe do korisnika će stići i sve bakterije koje su na plod dospele pre zamrzavanja. zahtevi vezani za upotrebu đubriva (jasno dokumentovan način upotrebe. istorija i upravljanje lokacijom.org i preuzme sledeća dokumenta koja sadrže obavezne zahteve i informacije u vezi s postupkom ocenjivanja: a) ako se bavi stočarstvom . Ukoliko se ustanovi da nešto nije u redu sa proizvodom.7.Checklist for Fruit and Vegetables (Kontrolna lista za voće i povrće) Prvi dokument daje pregled opštih zahteva koji veoma podsećaju na zahteve standarda ISO 22000. ali da postoje posebni spiskovi za svinjogojstvo. Ukupan broj kontrolnih tačaka je 214.4 Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima Ukoliko proizvođač isporučuje svoje proizvode nekom od trgovinskih lanaca u Evropi. U Srbiji za sada postoji samo jedna organizacija sa EUREPGAP sertifikatom i teško da se može očekivati da taj broj značajnije poraste. proizvodnju mleka. vrsta. Ako obeležavanja nema i ulaženje u trag nije moguće. Umesto toga.“Indirektna” sertifikacija poređenjem sa priznatom praksom (tzv. Sistem zahteva da proizvođač jasno obeležava zemljište sa kojeg dolazi proizvod i vodi dokumentaciju o celokupnom redosledu radnji u uzgoju.General Regulations . Pošto kod nas još nema akreditovanih organizacija za sertifikaciju prema EUREPGAP standardu. reciklaža i ponovna upotreba. sistem HACCP u hladnjači koja prerađuje malinu neće sniziti količinu nitrita u plodu. pošto je njegova glavna karakteristika sledljivost. zaostalog zbog prekomerne upotrebe đubriva tokom perioda vegetacije. Svaka organizacija koja se uspešno oceni po toj šemi automatski se priznaje od strane EUREPGAP organizacije.Fruit & Vegetables (Opšta pravila – Voće i povrće) . Proizvođač koji želi da sertifikuje svoju proizvodnju treba da pristupi Internet adresi www. Samostalna priprema izuzetno je skupa i traži uključenje i internih i eksternih stručnjaka. Kada se proizvod ubere.Sertifikacija individualnog poljoprivrednika.Checklist for Integrated Farm Assurance (Kontrolna lista za integrisano obezbeđenje na farmi) b) ako proizvodi vođe ili povrće . benchmarking). Sertifikat EUREPGAP važi godinu dana nakon čeka sledi inspekcijska provera. što se kasnije isprati u hladnjači. Na primer. Tada svi članovi udruženja istovremeno dobijaju sertifikat i međusobno se ispomažu da se sertifikat održi. dok 66 spadaju u preporuke (ne postavlja se kriterijum za prihvatanje). treba odabrati jednu od onih koje je akreditovala EUREPGAP organizacija. Ukratko. veliki trgovinski lanac može odlučiti da sve proizvode koji dolaze sa te parcele povuče iz prodaje i tako predupredi žalbe kupaca. Proizvođač koji želi da bude sertifikovan treba da realizuje sve zahteve pomenutih EUREPGAP dokumentata i treba da se odluči za vrstu sertifikacije i za organizaciju za sertifikaciju. na osnovu oznake koji nosi pakovanje od 250 grama.eurepgap. dok se treći može koristiti i za ocenjivanje i za samoocenjivanje. Važenje sertifikata može se produžiti do maksimalno tri godine kada sledi ponovno ocenjivanje.Sertifikacija udruženja poljoprivrednika. mesto i učestalost). bezbednost i socijalna zaštita radnika i zaštita životne sredine. pakovanja se obeležavaju. Time su stvoreni uslovi da krajnji kupac. sertifikacija prema EUREPGAP standardima može se pokazati kao neophodnost. povlače se svi proizvodi datog isporučioca. živine i žive stoke. rukovanje proizvodima. . 53 . drugi dokument daje detaljan opis zahteva za dobru poljoprivrednu praksu i kriterijuma za prihvatanje. odnosno sistem obeležavanja i evidentiranja kojim se obezbeđuje da se u svakom trenutku može utvrditi poreklo proizvoda. vrste i podloge.Control Points and Compliance Criteria for Fruit and Vegetables (Kontrolne tačke i kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti za voće i povrće) . od čega su 49 glavne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 100% zadovoljenja zahteva).General Regulations – Integrated Farm Assurance (Opšta pravila – Integrisano obezbeđenje na farmi) . proizvođači treba sa se organizuju i formiraju udruženja ili zadruge i treba da se kolektivno učlane u GASKOP. Takvi kupci znaju da kod svežeg ili smrznutog voća i povrća primena HACCP sistema u pakovanju ili preradi ne daje rezultate i ne osigurava bezbednost hrane ako je proizvod sa njive već došao neispravan. upravljanje kontrolom otpada i zagađenja. EurepGAP poznaje tri načina sertifikacije: . evidentiranje i interne provere. Treba obratiti pažnju da za voće i povrće postoji jedan spisak kontrolnih tačaka i kriterijuma. u ovom slučaju hladnjače. zahtevi koje poljoprivredna proizvodnja treba da zadovolji su sledeći: mogućnost utvrđivanja porekla (sledljivost).

održavanje zdravog zemljišta. Znaci organske proizvodnje koji se koriste u svetu Zbog velike potražnje i kvaliteta. danas je organska poljoprivreda u mnogim zemljama jasno regulisana zakonima i drugim propisima. Da bi se sprečila svaka mogućnost prevare potrošača putem lažnog označavanja proizvoda. godine pa do kraja prošlog veka izgubili vise od 70% minerala i vitamina važnih za ljudski organizam. usled velike zagađenosti zemljišta i vazduha i narušenih odnosa u prirodi razvijene zemlje nemaju uslova za proizvodnju organskih proizvoda. Te su tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju i da se tako zadovolje sve količinske potrebe za hranom. i sitni poljoprivrednici. Potrošači sada imaju jeftino voće i povrće sa nedovoljnim sadržajem minerala i vitamina. tako da je u zemljama EU prodaja utrostručena. šap. dakle opet proizvodima hemijske industrije. uvođenje hemije u poljoprivredu nije prošlo bez negativnih posledica. u razvijenim zemljama veoma se povećala tražnja za proizvodima organske poljoprivrede. a koje su veoma štetne po zdravlje ljudi. Da bi se ovaj zadatak ispunio. Isključena je primena sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i sredstava za ishranu bilja (đubriva) sintetičko-hemijskog porekla. Na gubitku su i potrošači. Organska proizvodnja koristi tradicionalne metode obrade i održavanja zemljišta i kontrole korova. Svi proizvodi organske poljoprivrede moraju biti sertifikovani i označeni posebnim znakom. ili seljačku pogaču iz furune koja se mogla jesti i sedmi dan po pečenju? Kao odgovor na pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudi razvila se organska poljoprivreda. izbegavanje hemijskog tretmana korova. ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA 8. genetski modifikovani organizmi). 54 . održava i poboljšava ekološka usklađenost. On se zasniva na primeni minimalnih količina materija koje ne potiču sa farme i na postupcima upravljanja kojima se obnavlja. stimulatorima rasta. proizvodi organske poljoprivrede na tržištu su "običnih" skuplji i do četiri puta od. dioksini. pesticidima. Nemačkoj. Ne samo da za proizvodima te vrste u svetu vlada velika potražnja.8. Tu šansu za sada dosta koriste Kina i Egipat. tako da Evropa više ne mora da se boji gladi. Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%. Prema najnovijim istraživanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF). hormonima i teškim poljoprivrednim mašinama. Sa druge strane. Istraživanja pokazuju da se u poljoprivrednim proizvodima sve češće pronalaze ostaci hemikalija koje se koriste tokom gajenja useva. ali se istovremeno bazira na modernom naučnom razumevanju ekologije i poljoprivrede i u potpunosti podržava i prati tehnološki razvoj i mehanizaciju. već je povoljnost i tome što organskoj poljoprivredi upravo odgovaraju usitnjeni posedi poput većine naših. U Danskoj je dokazano da prisustvo pesticida u krvi žena dvostruko uvećava šansu za pojavu raka dojke. Potrošači ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). Manje razvijene zemlje u kojima se ne koriste skupe hemikalije imaju šansu da preko organskih proizvoda povećaju svoj izvoz. slinavka. humani tretmani stoke. u periodu poslije II svetskog rata počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane na mineralnim đubrivima. Postavlja se pitanje da li se isplati jesti jeftinu. štetočina i oboljenja. u polovini kontrolisanih proizvoda nađeni su pesticidi i zato se potrošačima preporučuje da pre upotrebe oljušte koru sa voća i povrća. Osnovne smernice za organsku proizvodnju su da treba koristiti materijale i praksu koja poboljšava ekološku ravnotežu prirodnih sistema i koji povezuju sistem primarne poljoprivredne proizvodnje u jedinstvenu ekološku celinu. štetočina i oboljenja. recikliranje hranljivih materija kroz kompost i upravljano đubrenje. Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija. i priroda. biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. Slika 25. Procenjeno je da u SAD. a zbog ogromne proizvodnje na plantažama i niskih cena poljoprivrednih proizvoda zemljoradnici sa manjim posedima ne mogu vise da žive od svoga rada.1 Poreklo i značaj pokreta za organsku proizvodnju Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne količine hrane za stanovništvo. Glavne karakteristike ove vrste proizvodnje su: • • • • • rotiranje useva i rast mahuna (graška i porodice pasulja) da bi se sakupio azot iz vazduha za hranjenje zemljišta. U organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi. ali bez hranljive vrednosti? Da li bolje jesti beli hleb koji ne može da ostane svež ni jedan ceo dan. regulatora rasta i aditiva. Nedostatak se nadoknađuje veštačkim dodacima hrani. Iako sada hrane ima dovoljno. Poljoprivredni proizvodi su od 1940. na izgled vrlo lepu. Organska poljoprivreda za Srbiju je značajna šansa. Nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane ("lude krave". Organska poljoprivredna proizvodnja je ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji podstiče i unapređuje bio-diverzitet.

eu. šumarstvo i vodoprivredu. životinje i neprerađeni proizvodi životinjskog porekla.prostorna izolacija zemljišnih parcela. Pored definisanja vrste proizvoda i zahteva koji moraju biti ispunjeni da bi se proizvod smatrao organskim. 28/2000). u okviru mera za unapređenje sela. za koje se očekuje da budu usklađeni sa novim zakonom. . Pošto organska proizvodnja pruža realne šanse za unapređenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i za povećanje izvoza. . propisane konkursom.pdf. kao i brojne izmene i dopune njegovih aneksa. list SRJ br. i to: . odnosno ako se na proizvod koji ne potiče iz organske proizvodnje nanese znak sertfikovanog organskog proizvoda. list SRJ br.da proizvod ima naznačeno ime proizvođača. . int/comm/agriculture/ofis_public/r8/ctrl_r8. Propis (EC) 331/2000 postavlja uslove prezentacije i korišćenja ovoga znaka kojim se potvrđuje: .int/eur-lex/en/consleg/pdf/1991/en_1 991R2 092_do_001. (EC) 223/2003 i (EC) 392/2003. Srbija je usvojila novi Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. pod uslovom da su korisnici obezbedili učešće sopstvenih sredstava za realizaciju projekata i da ispunjavaju ostale uslove. kao i oznaku kontrolnog tela.6% ukupne agrarne površine (prema podacima iz 2003.pdf http://www. Podsticajna sredstva se dodeljuju u iznosu od 30 – 60 % ukupne vrednosti projekta kao bespovratna. 51/2002) i Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje (Sl. . Korisne brošure Evropske komisije o organskoj poljoprivredi u EU mogu se naći na: http://www. (EC) 3457/92. list SRJ br. ovim propisom regulišu se i pravila uvoza iz trećih zemalja . kontrolnih tela u zemljama članicama. šumarstvo i vodoprivredu Srbije već treću godinu zaredom. iako je zastupljen na samo 3. stočarskih farmi i prerađivačkih pogona od mogućih izvora zagađenja. u zatvorenom pakovanju. prerađivača ili uvoznika. Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. Ove izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91. smatraju se proizvodi biljnog i životinjskog porekla dobijeni metodama organske proizvodnje.da je proizvod zadovoljio zahteve zvaničnog sistema kontrole. što potvrđuje zainteresovanost drugih zemalja za ovom vrstom hrane sa našeg područja. Proizvodima organske poljoprivrede. europa. .odnosno zahtevi za registraciju kontrolnih organizacija i primenu sistema inspekcije. Koliku važnost Evropa pridaje ovom pitanju. Metode organske proizvodnje utvrđene su u pomenutim pravilnicima. Lista registrovanih kontrolnih organizacija ili tela u trećim zemljama. obavlja inspektor organske proizvodnje. nalaze se na internet adresi http://www. kao i pregled podataka o organskim proizvodima uvezenim u EU iz trećih zemalja. godine). (EC) 529/95 i (EC) 1788/2001. 55 . u smislu zakona. sadržane su u propisima (EC) 94/92.europa. dostupni su za pretraživanje na http://www. Ministarstvo za poljoprivredu. podstiče i sufinansira razvoj organske proizvodnje i organizuje obuku za primenu metoda organske proizvodnje. Nadzor nad primenom zakona o organskoj proizvodnji.2 Stanje u Evropskoj uniji Od 1992.int/comm/agriculture/qual/organic/facts_en. obeležavanje i kontrolu organskih poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste propis (EEC) 2092/91 i njegove izmene i dopune date u propisima (EC) 1935/95.da je najmanje 95% sastojaka proizvoda proizvedeno prema propisima za organsku proizvodnju. Zakonom su takođe utvrđeni uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede: .neprerađene biljke i biljni proizvodi. sektor organske poljoprivrede pokazivao je prosečan godišnji rast od 25-30%. .eu. Jula 2006. 51/2002).eu.europa. sada se ta delatnost prenosi na privredne subjekte koji ispunjavaju određene kriterijume i koje ministarstvo treba da ovlasti. Najvažniji zakonski akt kojim EU reguliše proizvodnju. eu.životne namirnice dobijene preradom ove dve grupe proizvoda.8. vidi se iz činjenice da održivost poljoprivrede uz očuvanje životne sredine danas predstavlja ključni element zajedničke agrarne politike.da je proizvod na tržište stigao neposredno od proizvođača ili prerađivača. (EC) 1804/1999. ustanovljen je zaštitni znak Evropske komisije za dobrovoljno obeležavanje organskih proizvoda. god kada su stupili na snagu prvi propisi u ovoj oblasti pa do danas.nezagađeno zemljište. Sertifikovani organski proizvodi mogu da nose odgovarajući znak čije će izgled i način nanošenja biti utvrđeni posebnim propisom. cfm ?targetUrl=filt Važne izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91 koje se tiču uvoza iz trećih zemalja. šumarstvo i vodoprivredu. . god. Zakonom su utvrđene visoke kazne ako se korisnik dovede u zabludu. uključujući korišćenje znaka sertifikovanog organskog proizvoda.sakupljeni šumski plodovi i lekovito bilje. Primenu i sertifikaciju sistema organske proizvodnje sufinansira i International Relief and Development (IRD).pdf 8. Za razliku od ranije prakse kada je nadležni organ za sertifikaciju bilo Ministarstvo za poljoprivredu. Zakonom je utvrđen i postupak registracije proizvođača organske proizvodnje kod Ministarstva za poljoprivredu. tako da je to jedan od sektora sa najvećom dinamikom rasta.propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna aero-zagađenost proizvodnog područja. U martu 2000. kao i nadležnosti za izdavanje sertifikata za organske proizvode. europa. čiji je sadržaj štetnih materija ispod maksimalno dozvoljenih količina.int/comm/agriculture/qual/organic/brochure/abio_en.3 Organska proizvodnja u Srbiji U Srbiji su pitanja organske proizvodnje prvi put uređena Zakonom o organskoj proizvodnji (Sl.

a idealni su da se održivo koriste i da pojačaju prirodne cikluse. Novi zasadi su uvedeni u sertifikaciju i oni koji ispunjavaju uslove za organsku proizvodnju dobiće potvrdu da je reč o zdravoj hrani. Naši poljoprivredni posedi nisu dovoljno veliki da bi se razvila intenzivna poljoprivreda. a kod dugogodišnjih zasada tri godine. a s druge strane na tržištu su ovi proizvodi vrlo traženi. organska dostiže i 30 dinara! Uz to. zainteresovani za dobijanje sertifikata za organsku proizvodnju treba da se obrate tim organizacijama od kojih će dobiti sve informacije u vezi sa sertifikacijom. odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje.zarasle u korov. iznosila 2. Vremenom zemlja održava plodnost i može se koristiti kroz generacije. zemljoradnik iz gružanskog sela Dubrava. Pojava "kravljeg ludila" koštala je 4. tako da proizvodnja košta isto ili manje od tradicionalne. Kriterijumi koje primenjuje kanadska firma prihvaćeni su i u SAD. Malobrojni proizvođači maline koji već poseduju sertifikate nemaju problema sa izvozom i cenom na evropskom i svetskom tržištu. ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Značajni partneri Unije ekoloških zadruga su proizvođači maline. posebno za biljnu. Erozija je glavni problem u konvencionalnoj poljoprivredi i rezultat je tehnologije gajenja biljaka. ali je već sada jasno da interesovanje seljaka prevazilazi ove količine. Zahvaljujući njima.htm Uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može započeti odmah. zdrav proizvod. vrlo su spremni da plate skuplji. Međutim.umesto 12 dinara koliko se dobija za kilogram konvencionalne soje. Strani kupci. ništa se ne baca. Već sedam godina u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju organske hrane. samo je ta visoka cena prikrivena. tako dobijeni proizvodi skuplji su i daleko biološki vredniji. Na malom posedu poljoprivrednik koristi sav biorazgradivi materijal za svoje potrebe.8. To je istina samo ako se gleda površno.5 milijardi funti. Brdskoplaninski predeli Srbije. Ratko Paunović. koji je sertifikovan kao organski.organica. Serije eksperimenata u SAD pokazuju da će sav površinski sloj zemljišta u reonima sa savremenom proizvodnjom biti izgubljen za 50-100 godina ukoliko se obrada tog sloja zemljišta ne poboljša. a kod nas u Srbiji. u obradi zemljišta i uzgajanju poljoprivrednih kultura sada primenjuju standardu kanadske organizacije Organyc Food OCPP . a cena fantastična . daje svakom seljaku koji se odluči za organsku proizvodnju. a malo se troši na skupe kupovne materijale. Niko ne želi bezbojan i bezukusan uvozni paradajz ili jabuke koje liče na plastične eksponate. U Velikoj Britaniji ona je samo u 1996. To su udaljenost zemljišnih parcela. ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemljišta i smanjenja njegove plodnosti. u koju je do sada pristupilo oko 70 ekoloških zadruga iz čitave Srbije. S druge strane. a u poslednje vreme i domaći.yu/magazin/ em235/bif/bif5. Evropskoj uniji i Japanu. iz agrarnog budžeta. što sigurno utiče na cenu. Ovogodišnja prodaja je bila više nego uspešna i isplativa. usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. poštuje biodiverzitet i planira svaka sadnja. Do izlaska novoga zakona o organskoj proizvodnji. tako da je Unija Eko plus jedva uspela da sačuva samo tri tone kao semenski materijal za narednu setvu. Organska poljoprivreda je u potpunosti zakonski regulisana i da bi se na nekom području zasnovala takva proizvodnja. 56 . Njive su bile daleko od industrijskih postrojenja. inspekciju organske proizvodnje obavljali su inspektori ministarstva za poljoprivredu i ovlašćena organizacija "Organic Control Systems" iz Subotice (http://www. sa sedištem u Kragujevcu. Nije jednostavno proizvesti i sačuvati plodove bez upotrebe hemijskih sredstava. To znači i otvoren put na svetsko tržište zdrave hrane. ako parcela nije korišćena u poslednje dve godine. Ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko-hemijskog porekla. seljaci uključeni u ovu organizaciju. koji dobijaju od svoje mreže. ali zato zdrav proizvod. koji su najsiromašniji delovi države. a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida.4 Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije Da li se organska poljoprivreda isplati? Njeni protivnici tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz klasične proizvodnje. stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja. proizvođači su obavešteni da imaju pravo i na 400 evra koje država. Konačno većina živih bića zavisi od zemljišta. Danas je već zadovoljan. ali na malom posedu proizvođač ima vremena da se bavi svakom biljkom i iz nje izvuče najbolje. pošto je na pet hektara prinos bio 10 tona. ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih ljudi i njihovih porodica. status "organski proizvod" ne može se dobiti prostim lepljenjem nalepnice "Neprskano!". trenutno ih ispunjava oko 700 poljoprivrednika koji su prihvatili da kanadski ekspert proveri kvalitet njihovih oranica.co. Ali. To je dovoljno za oko 30 hektara zasada.co. Postupci. Nosilac tog posla je nevladina organizacija Unija ekoloških zadruga Eko plus. g. odnosno 208 funti po hektaru obradive površine. Izvor: "Ekonomist".Procert Canada sa kojom Unija Eko plus tesno sarađuje. a posebno za stočarsku proizvodnju. Posmatrajući na ovakav način može se reći da potrošač daleko skuplje plaća proizvod iz klasične proizvodnje.ekonomist. Više cene organskih proizvoda posledica su većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa. Članovi Unije. odnosno od tri godine za dugogodišnje zasade. ona se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve godine. kod računanja cene proizvoda iz klasične proizvodnje ne uzima se u obzir cena lečenja ljudi.yu). tako da proizvođači. čiste od hemikalija.34 milijarde funti. u kojem periodu se isključuje primena sredstava sintetičko-hemijskog porekla. raste iz dana u dan. http://www. ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla. bez hemikalija i zagađenja. u tome vide veliku šansu: zahvaljujući informativnom servisu. potražnja tog roda. uz organizovanu organsku poljoprivrednu proizvodnju mogu da postanu generatori zdravog života i kvalitetne hrane. Pažljivo se čuva dobro seme. prihvatio je avanturu zvanu proizvodnja organske soje. koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji propisani su pravilnicima. Po novom zakonu ministarstvo će poslove inspekcije preneti na ovlašćene organizacije. i skoro .

identifikaciju i istraživanje područja rizika. magacina. Ukoliko su svi uslovi zadovoljeni. pregled računa i dokumentacije unazad. a za to vreme sertifikovani proizvođač ih mora koristiti na način kojim neće dovesti kupca u zabludu.Opšti postupak sertifikacije je sledeći: zainteresovani proizvođač podnosi zahtev za sertifikaciju organizacija za sertifikaciju obavlja pripreme i šalje inspektora na lice mesta. Sertifikat i pravo korišćenja znaka dodeljuju se na period od godinu dana. pregled bilansa proizvodnje i prodaje na farmi. 57 . itd. izradu izveštaja o inspekciji. proizvodnog pogona. Postupak inspekcije obuhvata: o o o o o o o ocenjivanje proizvoda i procesa proizvođača posetom polja. proizvođač dobija odgovarajući sertifikat i uputstvo o načinu korišćenja znaka organskog proizvoda. razgovore sa odgovornim licima. uzorkovanje u skladu sa pravilima uzimanja uzorka (po potrebi). ocenu usklađenosti načina proizvodnje sa standardima. pregled ulaznih materijala.

definisanom u samoj direktivi. Danas se u okviru Evropske unije može potpuno slobodno trgovati raznim vrstama proizvoda. direktive staroga pristupa) u kojima su dati detaljni tehnički zahtevi što treba da važe na celoj teritoriji EU. Hrvatska i BJR Makedonija. kada je primljeno deset zemalja: Češka Republika. Harmonizovanje propisa na nivou EU od presudnog je značaja za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. tek usvajanjem tzv. tako da je potpuno svejedno da li je roba proizvedena u Italiji ili Francuskoj jer ima jednak tretman u svim delovima Unije. Slovenija i Mađarska. bez obzira da li je proizveden u okviru same EU. tako da proizvođač ima punu slobodu da primeni i druga tehnička rešenja kako bi ispunio zahteve. kapitala.1 Slobodno kretanje ljudi. Malta. Svrha donošenja direktiva je usaglašavanje različitih ciljeva Evropske unije i njenih članica. Zemlje-članice i dalje su zadržale pravo da postave dodatne uslove za plasman proizvoda na svoje tržište. Poslednji prijem novih članica u Evropsku uniju dogodio se maja 2004. Primena harmonizovanih i drugih standarda nije obavezna. Španija i Portugalija (1986). zaštite zdravlja ili potrošača. bezbednosti. Bugarska. zaštita potrošača. Evropskoj Uniji pridružile su se Danska. dok se u oblastima gde još ne postoje zakonski propisi primenjuje princip „uzajamnog priznavanja“. ali takvi su primeri jako retki i uglavnom se tiču zaštite tradicije. bezbedno poslovanje i očuvanje životne sredine. Proizvod koji zadovolji ove specifikacije automatski zadovoljava suštinske zahteve. propisima i direktivama (specifična pravila). godine prerasta u Evropsku uniju. koja su sadržana u Ugovoru o evropskoj zajednici (opšti princip četiri slobode kretanja).int/eur-lex/en/consleg/index1. koje su deo svojih suverenih nadležnosti prenele na zajedničke organe – institucije Evropske Unije. Holandija i Luksemburg. što znači da ako se neki proizvod/usluga legalno proizvodi i prodaje u jednoj zemlji. obaveza ostalih zemalja je da dozvole slobodno kretanje istog proizvoda i na svojim tržištima. 9. Zemlje-kandidati za prijem u Evropsku uniju su Rumunija. Irska i Velika Britanija (1973). Latvija. postavljene direktivama. ali da bi to postalo stvarnost bilo je potrebno skoro punih četrdeset godina. ili geografske specifičnosti zemlje. motorna vozila i traktori. godine. robe i usluga. 58 . moraju se poštovati određena pravila. date u direktivama. Direktiva je pravni akt koji donosi Evropska komisija i koji je obavezujući za sve zemlje-članice EU. koja ugovorom iz Mastrihta 1992. U ovim oblastima se još primenjuje ranije doneta regulativa. godine Evropsku ekonomsku zajednicu (EEC). Litvanija. Austrija. Italija. Pored osnivača Evropske ekonomske zajednice. Da bi se to izbeglo. Nemačka. Proizvod koji poštuje sve zahteve. Turska. što je zahtevalo da se roba kontroliše kod svakog prelaska granice. Grčka (1983). godine stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC) koju su činile Francuska. Zadovoljne postignutom saradnjom. Konačne (konsolidovane) verzije direktive EU sa unetim poslednjim izmenama i dopunama se mogu pretraživati i preuzeti sa interneta na adresi: http://www. Estonija. Švedska i Finska (1995). odnosno zaštita opštih interesa kao što su zdravlje i bezbednost građana. Osnovni principi novog pristupa su sledeći: • Evropska komisija utvrđuje direktive koje propisuju suštinske zahteve koje proizvodi moraju da zadovolje da bi se našli na tržištu EU. Svaki proizvođač treba da zna koja se direktiva odnosi na njegove proizvode i koji su njeni zahtevi. Evropska komisija je donela niz direktiva (tzv. Da bi jedinstveno tržište moglo da funkcioniše po principu jednakosti i fer konkurencije. direktivama novog pristupa nisu obuhvaćeni prehrambeni. Na primer. One moraju da prenesu odredbe direktive u sopstveni pravni sistem u roku. farmaceutski i hemijski proizvodi. može se prodavati bez ograničenja na celom tržištu EU.9 POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM – TEHNIČKA REGULATIVA I ZNAK Evropska Unija danas predstavlja zajednicu 25 evropskih zemalja. robe i usluga Osnovno obeležje jedinstvenog tržišta Evropske unije je slobodno kretanje ljudi. Međutim. Glavna prepreka slobodnom kretanju robe bila je razlika u tehničkoj regulativi: standardi i tehničke norme za bezbednost proizvoda razlikovali su se od zemlje do zemlje. Detaljne tehničke specifikacije proizvoda date su u harmonizovanim standardima. U tom periodu izvršena je harmonizacija tehničke regulative i ukinute su razne carinske i druge barijere. Belgija.eu. Slovačka. Poljska. godine. ovih šest zemalja formira 1957. zaštite potrošača i zaštite životne sredine.europa. Kipar. uklonjene su prepreke koje su mogle da proisteknu iz razlike između nacionalnih propisa. propisane u okviru odgovarajuće direktive. Novi pristup ne pokriva sve sektore privrede. ili u nekoj trećoj zemlji. novog pristupa tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji (New Approach) 1985. Integracije na tlu Evrope počinju još 1951. kapitala. Pojedinačne zemlje-članice imaju pravo da obustave dalju prodaju tih proizvoda i usluga samo ako smatraju da postoje ozbiljne prepreke u pogledu bezbednosti.htm • • Suštinski zahtevi tiču se zaštite zdravlja.

On je odgovoran da tržišnom nadzornom organu obezbedi tehničku dokumentaciju proizvoda.07. Evropska unija donosi Direktivu o odgovornosti za proizvod (85/374/EEC) koja obuhvata sve proizvode na koje se odnose direktive novoga pristupa. Cilj ove direktive je da se osigura da su proizvodi.9. On nije odgovoran za usaglašavanje proizvoda u procesu proizvodnje. povrede pojedinaca ili oštećenja imovine). Znak CE praktično predstavlja “trgovinski pasoš” za proizvode na tržištu EU.2007. odnosno sprečavanju eventualnih problema koji bi mogli nastati kao posledica neispravnog proizvoda (npr. da osigura i da izjavu da je proizvod usaglašen sa propisanim zahtevima. podležu odredbama Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC). kao i za sprovedeno ocenjivanje usaglašenosti. Proizvođačem se smatra fizičko ili pravno lice koje projektuje i izrađuje proizvod koji se pod njegovim imenom plasira na tržište EU. na snagu stupa nova direktiva 2004/108/EC koja će zameniti sada važeću direktivu 89/336/EEC Oprema za ličnu zaštitu Neautomatske vage Aktivna medicinska sredstva za ugrađnju u ljudsko telo BROJ DIREKTIVE 73/23/EEC 87/404/EEC 88/378/EEC 89/106/EEC 89/336/EEC* IZMENA / DOPUNA 93/68/EEC 90/488/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 92/31/EEC 92/68/EEC 93/68/EEC 93/95/EEC 96/58EC 93/68/EEC 93/42/EEC 93/68/EEC 59 6 7 8 89/686/EEC 90/384/EEC 90/385/EEC . Pod proizvođačem se takođe podrazumevaju i lica koja sklapaju. Kako bi se pružile smernice o obezbeđivanju adekvatnog nivoa sigurnosti proizvoda. osim kada odredbe direktiva nisu pravilno primenjene. ili postoji rizik koji nije obuhvaćen primenjenim direktivama. koji su u prodaji na tržištu EU. nego i ostalih lica koje učestvuju u plasmanu proizvoda na tržište EU. Kod nas se Zakonom o zaštiti potrošača "Sl. glasnik RS" 79/2005 i Zakonom o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom "Sl. regulišu ista pitanja kao i u direktivama EU. Tu se pre svega misli na ovlašćenog predstavnika u EU. ograniče ili ometaju prodaju proizvoda koji nose znak CE. polovni ili izmenjeni) koji nisu obuhvaćeni direktivama novog pristupa ili drugim zakonima Evropske Unije. Ukoliko neispravan proizvod izazove povredu osobe ili oštećenje imovine. pakuju. br. bezbedni za korišćenje u normalnim uslovima. datim u Tabeli 9: Tabela 9. Zemlje-članice ne mogu na svojoj teritoriji da zabrane. Ovlašćeni predstavnik proizvođača u EU (nije isto što i “ovlašćeni distributer”!) je lice koje u njegovo ime i za njega može da preuzeti deo administrativnih dužnosti (npr. natpisnu pločicu. Ako uvoznik plasira proizvod pod svojim imenom. Proizvođač snosi potpunu odgovornost za usaglašenost proizvoda sa svim propisanim zahtevima. a namenjeni su tržištu EU. uvoznika i distributera. 101/05. glasnik RS". Direktiva zahteva identifikaciju proizvođača na proizvodu. bilo u pratećoj dokumentaciji.2 Odgovornost za proizvod U sklopu novog pristupa. da stavi CE znak na proizvod itd. Takav proizvod smatra se bezbednim i može se bez ograničenja prodavati na celoj teritoriji EU bez dodatnih ispitivanja usaglašenosti.). obuhvaćene direktivama novoga pristupa. Proizvodi široke potrošnje (novi. Znak CE stavlja se na proizvode. ambalažu u koju je upakovan ili na prateću dokumentaciju da bi se potvrdilo da on ispunjava sve suštinske zahteve pripadajuće direktive novoga pristupa. prema direktivi 85/374/EEC proizvođač ima obavezu da nadoknadi pričinjenu štetu ukoliko je ona viša od 500 €. kao lica koje preuzima celokupnu odgovornost za usaglašenost proizvoda sa ovim propisima. Proizvođač uvek mora imati potpunu kontrolu nad proizvodom jer je usaglašenost proizvoda njegova obaveza. 9. onda on preuzima odgovornost proizvođača. izdaje i EC izjavu o usaglašenosti (EC deklaracija). dorađuju ili označavaju proizvod radi plasmana na tržište EU. odnosno oni koji vrše izmene na već postojećem proizvodu tako da se može smatrati novim proizvodom. bilo putem zaštitnog znaka. Propisima o odgovornosti za bezbednost proizvoda definisane su odgovornosti ne samo proizvođača. posebna pažnja posvećena je bezbednosti upotrebe proizvoda. Pored znaka CE proizvođač.3 Znak CE – namena i područje primene Znak CE na proizvod. Direktive novoga pristupa i kategorije proizvoda na koje se odnose PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 5 Električna oprema koja radi u izvesnim naponskim granicama Jednostavne posude pod pritiskom Igračke Građevinski proizvodi Elektromagnetna kompatibilnost * 20. Znak CE nanosi proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik na teritoriju EU. Uvoznik je lice koje proizvod iz treće zemlje plasira na tržište EU.

koji se već nalaze na tržištu EU. • Polovne (korišćene) proizvode koji uvezeni iz neke od trećih zemalja. Najvažnije direktive novoga pristupa biće prevedene i stavljene na raspolaganje privredi Srbije. Kazne za nepropisno označavanje vrlo su visoke. ili trećim zemljama). nekome nanese štetu. Slika 26. niti ga treba stavljati na proizvod ako proizvođač nije potpuno siguran da proizvod ispunjava zahteve direktiva. a ako proizvod. Ne sme se stavljati nijedna druga nacionalna oznaka koja bi imala istu funkciju. Forma CE znaka je propisana i može se preuzeti sa internet drese http://europa. Znak CE Znak CE stavlja se na pakovanje i prateću dokumentaciju samo ako njegovo nanošenje na proizvod nije moguće zbog oblika ili malih dimenzija proizvoda. Usklađenost sa svim zahtevima odgovarajuće direktive simbolizuje jedino znak CE. Estetski izgled nije razlog da se znak CE ne stavi na proizvod.gif. EUR. CE znak stavlja se na: • Sve nove proizvode koji se prodaju na teritoriji EU (proizvedene u EU. ali su znatno modifikovani tako da se mogu smatrati novim proizvodima. jer bi to samo dovelo do zabune. proizvođač može biti kažnjen do sume od 70. označen znakom CE.eu. takav da se u normalnim uslovima ne može ukloniti bez traga. 60 .0000.int/comm/enterprise/images/ce_mark_big.9 Uređaji na gas 90/396/EEC 92/42/EC 93/15/EEC 93/42/EEC 94/9/EC 94/25/EC 95/16/EC 97/23/EC 98/37/EC 98/79/EC 99/5/EC 2000/9/EC 2004/22/EC 93/68/EEC 93/68/EEC 10 Vrelovodni kotlovi na tečno gorivo ili gas 11 Eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu 12 Medicinska sredstva 13 Oprema i sistemi zaštite za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama 98/79/EC 2000/70/EC 14 Rekreativna plovila 15 Liftovi 16 Oprema pod pritiskom 17 Mašine 18 Medicinska sredstva za in vitro dijagnostiku 19 Radio i telekomunikaciona terminalna oprema 20 Kablovske instalacije za prevoz ljudi 21 Merni instrumenti Sledeće direktive novoga pristupa ne zahtevaju nanošenje znaka CE: Tabela 10 Direktive novoga pristupa koje ne zahtevaju nanošenje znaka CE PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 Ambalaža i ambalažni otpad Interoperabilnost brze železnice Oprema za pomorski transport Interoperabilnost konvencionalne železnice 2003 44 EC 98/79/EC BROJ DIREKTIVE 94/62/EC 96/48/EC 96/98/EC 2001/16/EC IZMENA / DOPUNA 2005/20/EC 2004/50/EC 2002/84/EC 2004/50 Svaka direktiva u prilogu navodi spisak proizvoda na koje se odnosi i moguća isključenja. čitljiv i trajan. • Proizvode.000. CE znak treba da bude jasno uočljiv. Veličina znaka može se menjati. ali proporcije između njegovih sastavnih delova moraju ostati iste Znak CE ne može se staviti na nalepnicu. tako da se proizvođači upućuju na izvorne tekstove.

inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvođača za ispitivanje. Izjava o usaglašenosti mora se staviti na raspolaganje nadležnim organima ako oni to budu tražili.Potvrdu da je izjavu dao proizvođač.7 61 .Oznake direktiva koje se primenjuju na proizvod. a neke direktive zahtevaju da se izjava mora nalaziti uz proizvod kada se on stavlja u promet. ako je bilo uključeno.Naziv. Tako je nastao “globalni pristup sertifikaciji i ispitivanju” kojim se daju smernice za proveru usaglašenosti svih proizvoda na koje se odnose direktive novoga pristupa . Potpuno osiguranje kvaliteta (modul H) postiže se primenom standarda ISO 9001 i obuhvata faze razvoja i proizvodnje.Potpis i funkciju lica koje overava izjavu. bilo je potrebno ustanoviti sistem ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima.Datum izdavanja izjave.) i nadležnost za ocenjivanje (proizvođač ili treća strana). Modulima se utvrđuje faza razvoja ili proizvodnje. Izjava mora da sadrži sledeće podatke: . . . Notificirano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvodnje. Notifikovano telo izdaje certifikat o EC ispitivanju tipa. Usklađenost sa tipom (modul C) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon EC ispitivanja tipa (modul B).Standarde i slična dokumenta na koja se izjava poziva. Svaki od osam modula obuhvata ograničen broj procedura koje su primenljive na širok opseg pojedinačnih proizvoda. Notifikovano telo kontroliše usklađenost sa tipom prema certifikatu o EC ispitivanju tipa i izdaje certifikat o usklađenosti. . Notifikovano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvoda. U okviru globalnog pristupa (Global Approach) ocenjivanje usaglašenosti obavlja se kroz osam osnovnih modula (operacija). inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvođača za ispitivanje.5 Globalni pristup certifikaciji i ocenjivanju Nakon što su direktivama novoga pristupa utvrđeni suštinski zahtevu za proizvode. 9.Ime i adresu osobe kod koje se nalazi tehnička dokumentacija.Potrebne dopunske informacije o proizvodu. . dok se u svakoj direktivi EU navodi koje se procedure ocenjivanja usaglašenosti sprovode za proizvode obuhvaćene tom direktivom. označenih slovima od A do H. - - 25 Za objašnjenje u vezi s notifikovanim telima videti 12. inspekciju finalnih proizvoda i pripremu proizvođača za ispitivanje. To je dokument koji identifikuje direktive koje se primenjuju na proizvod i u kojem se jasno navodi da proizvod zadovoljava sve suštinske zahteve. Verifikacija proizvoda (modul F) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Globalni pristup uvodi sledeće module (vidi sliku 26): Interna kontrola proizvodnje (modul A) obuhvata interni dizajn i kontrolu proizvodnje. odobrenje tipa itd. Proizvođač sam sastavlja deklaraciju o usklađenosti (samoocenjivanje). Pojedinačna verifikacija (modul G) obuhvata fazu razvoja i fazu proizvodnje. .4 Izjava o usaglašenosti Sve direktive novoga pristupa zahtevaju da proizvođač pripremi EC izjavu o usaglašenosti. Osiguranje kvaliteta proizvodnje (modul D) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. proizvodnju. tip ocenjivanja usaglašenosti (provera dokumentacije. adresu i identifikacioni broj notifikovanog tela.9. Notifikovano telo odgovorno je za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta za dizajn. . Ovaj modul ne zahteva učešće notifikovanog25 tela. Izjava se obično čuva deset godina od dana isporuke poslednjeg proizvoda. Usklađenost sa tipom postiže se ocenjivanjem u fazi proizvodnje. a u skladu sa certifikatom o EC ispitivanju tipa.Naziv/oznaku proizvoda. Osiguranje kvaliteta proizvoda (modul E) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. .Naziv i adresu proizvođača koji izdaje izjavu. . a nakon ovog modula obavezno sledi modul koji obezbeđuje ocenjivanje u fazi proizvodnje. Notifikovano telo vrši ispitivanje svakog proizvoda pojedinačno i izdaje certifikat o usklađenosti. . EC ispitivanje tipa (modul B) obuhvata fazu razvoja.

europeanaccreditation. Primena harmonizovanih standarda nije obavezna. CENELEC. pristup ovim standardima nije jeftin.htm Slika 27.eu. a za sada se može preuzeti sa internet adrese http://europa. utvrđenim dogovorom sa Evropskom komisijom. Nažalost. ali znatno olakšava poslovanje na tržištu EU. notifikovana u zemljama-članicama EU. Oko 800 ključnih standarda biće prevedeno na srpski i oni će biti dostupni u našem Institutu za standardizaciju. U odgovoru na to pitanje moraće tražiti pomoć notifikovanih tela. kompetentne da na osnovu utvrđenih i standardizovanih postupaka izdaju sertifikate o usaglašenosti sa utvrđenim zahtevima.Šematski prikaz procedure ocenjivanja usaglašenosti proizvoda za svaku pojedinačnu direktivu u okviru “novog pristupa” objavljeni su u tzv. U okviru Evrope. harmonizovanim standardima. Stvar je tih organizacija da li će priznati rezultate ispitivanja. obavljenih u našim laboratorijama. Akreditacija stvara uslove za međusobno priznavanje izveštaja o ispitivanju i sertifikata o usaglašenosti na međunarodnom i regionalnom nivou. cfm Lista sadrži tela. Ova publikacija biće dostupna i na srpskom jeziku. sertifikaciono telo dobija taj status od nacionalnog akreditacionog tela. Do prijema Srbije u Evropsku uniju proizvođači će morati da ocenjivanje usaglašenosti sa suštinskim zahtevima direktiva novoga pristupa obavljaju kod neke od notifikovanih organizacija na teritoriji EU. Prema internim pravilima evropskih organizacija za standardizaciju. 9.int/comm/enterprise/nando-is/home/index. evropski standard se u svakoj zemlji-članici primenjuje u identičnom obliku u kome je donet.org 62 . što podrazumeva i povlačenje svih postojećih nacionalnih standarda koji su s njim u suprotnosti. Organizacije za ocenjivanje usaglašenosti (sertifikaciona tela) su organizacije. Notifikovanje je u nadležnosti pojedinačnih zemalja-članica. Ukoliko odluči da ne primenjuje standarde. Ažurna lista notifikovanih tela može se naći na NANDO-IS internet adresi http://europa. Lihtenštajn. Norveška i Island) i drugim zemljama sa kojima EU ima zaključene ugovore o uzajamnom priznavanju i protokole sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i priznavanju industrijskih proizvoda (PECA).int/comm/enterprise/newapproach/legislation/guide/legislation. što primorava proizvođača da koristi i druge relevantne tehničke specifikacije da bi se ispunili svi suštinski zahtevi određene direktive. ili ne.6 Harmonizovani standardi Dok direktive definišu suštinske zahteve koje proizvod mora da ispunjava kada se plasira na tržište EU. Harmonizovani standard ne mora uvek da obuhvata sve suštinske zahteve vezane za neki proizvod. zemljama EFTA (Švajcarska. proizvođač je u obavezi da dokazuje da su njegovi proizvodi u saglasnosti sa suštinskim zahtevima na drugi način (npr.publikaciji čiji je zvanični naziv “Uputstvo za implementaciju direktiva zasnovanih na novom pristupu i globalnom pristupu”. Bez poznavanja i primene harmonizovanih standarda nije moguće efektivno zadovoljiti zahteve direktiva novoga pristupa. a zahteva se i poznavanje nekog od stranih jezika. Proizvođač može da bira da li će se pozvati na odgovarajući harmonizovani standard ili ne.7 Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglašenosti Notifikovana tela su organizacije koje su stekle pravo da sprovode ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa direktivama novog pristupa. To su standardi koje su donele evropske organizacije za standardizaciju (CEN. U uređenom sistemu. radi stavljanja CE znaka. “Plavoj knjizi” . ETSI) i koji su pripremljeni u skladu sa opštim smernicama. uz pomoć postojećih tehničkih specifikacija). Moduli ocenjivanja usaglašenosti prema direktivama novoga pristupa 9. http://www. dotle su odgovarajuća tehnička rešenja kojima se ispunjavaju ovi zahtevi sadržana u tzv. uspostavljena je Evropska kooperacija za akreditaciju (EA).eu. Najveći problem za potencijalne izvoznike je određivanje koji se harmonizovani standardi primenjuju upravo na njihov proizvod.

2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naneti znak CE na proizvod i/ili ambalažu i dokumentaciju. akreditovanim u našoj zemlji. Ukoliko za dati proizvod ne postoje specifični propisi Unije. Nekada je dovoljna samo izjava proizvođača. Ovo se odnosi na sve proizvode bez izuzetka. što znači da je svaka zemljačlanica obavezna da na svom tržištu dozvoli prodaju proizvoda koji se legalno proizvodi i prodaje na tržištu druge zemlječlanice. Ako je direktiva stupila na snagu. hemijski proizvodi) ili novog pristupa. 9. Samo proizvodi obuhvaćeni direktivama novog pristupa zahtevaju stavljanje CE znaka. primenjuje se princip uzajamnog priznavanja. provera sistema kvaliteta. Zatim treba utvrditi da li proizvod potpada pod direktive starog pristupa (npr. jer su zahtevi direktive sadržani u njima. Iako nisu obavezni. Sprovesti ocenjivanje usaglašenosti kod notifikovanog tela. Proveriti da li zemlja. Znak CE ne može se staviti na proizvod pre nego što se od notifikovanog tela dobiju svi sertifikati.Akreditaciono telo Srbije na svojoj internet adresi http://www. a nekad su potrebna ispitivanja.8 Postupak nanošenja znaka CE Proizvođač koji želi da plasira svoje proizvode na tržište Evropske unije treba da primeni sledeći postupak: Utvrditi koja se direktiva (ili više njih) odnosi na proizvod.juat. Utvrditi listu harmonizovanih evropskih standarda za dati proizvod. Utvrditi datum kada direktiva stupa na snagu.yu publikuje podatke o organizacijama za ocenjivanje usaglašenosti. preporučuje se primena ovih standarda.gov. ili kombinacija navedenog. 1 Utvrditi koji se postupak ocenjivanja usaglašenosti mora primeniti. označavanje ili pakovanje). Pripremiti tehničku dokumentaciju koju predviđa direktiva Samostalno proveriti da li je proizvod usaglašen sa zahtevima direktive Pripremiti izjavu o usaglašenosti i potrebne dokumentacije koja je potvrđuje Utvrditi da li se zahteva ocenjivanje usaglašenosti od strane nezavisne treće strane. ima nekih dodatnih zahteva (nacionalni standardi. ili odredbe nove direktive). ako se traži. na čije se tržište plasira proizvod. onda je za direktive novoga pristupa obavezno stavljanje znaka CE (između datuma usvajanja i datuma kada direktiva stupa na snagu postoji period tranzicije. 63 . kada proizvođač može da odabere da li će na svoj proizvod primeniti nacionalne propise. Ovo se takođe odnosi na sve vrste proizvoda. s tim da postupak ocenjivanja usaglašenosti zavisi od prirode proizvoda i odgovarajuće direktive. To je naznačeno u relevantnoj direktivi i zavisi od vrste proizvoda.

Ove tri strategije prikazane su na slikama 28. celovit sistem menadžmenta koji istovremeno zadovoljava sve grupe zahteva. Treći način izgleda jedino ispravan.dopuniti postojeći sistem. to je retko kad dovoljno.sistem upravljanja zaštitom životne sredine i sistem osiguranja bezbednosti i zdravlja zaposlenih.sistem menadžmenta kvalitetom.zahtevi zakona i drugih propisa. Takav sistem zove se integrisani sistem menadžmenta. Jedna mlekara. Prvi korak kod uspostavljanja integrisanih sistema je utvrđivanje ispravnog redosleda važnosti zahteva koje treba zadovoljiti. radi usaglašenosti sa zakonom. pošto zakonska regulativa i tržište istovremeno postavljaju zahteve u više oblasti. ovaj pristup biće moguće primeniti ako i samo ako je organizacija u potpunosti usvojila sistem menadžmenta kvalitetom i obezbedila da svi procesi odvijaju u skladu s njim. već od potrebe organizacije da opstane na tržištu i da se razvija na korist svih interesnih strana. pogotovo zato što su osnovni standardi za sisteme menadžmenta sada dobro usklađeni i postoje široka područja potpunog poklapanja (upravljanje dokumentima. 64 . Drugi korak je odabir strategije za realizaciju projekta. To su. treba da primeni: . Mada je moguće da se organizacija opredeli samo za jedan od njih. Međutim. Sistem koji je bio orijentisan samo na sertifikaciju.sistem bezbednosti u proizvodnji hrane. ili je živeo samo na papiru. INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA – KAKO IZVUĆI NAJVEĆU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE U prethodnim odeljcima ove brošure objašnjeni su zahtevi i principi primene najznačajnijih standarda za sisteme menadžmenta. jer organizacija treba da ima jedinstven sistem menadžmenta. . Ako se tako priđe.zahtevi standarda za sisteme menadžmenta.od početka graditi jedinstven. Tako se organizacije koje žele da uspešno posluju nalaze pred problemom – kako primeniti sve te propise i standarde i kako održavati tolike sisteme menadžmenta kada se zakoni i standardi stalno menjaju i stalno izlaze novi. radi osiguranja efektivnog upravljanja i zato što to traže kupci. ali je svakako moguć. Odgovor je da bez obzira na broj standarda firma i dalje ima samo jednog direktora i samo jedan sistem menadžmenta u koji svi ti standardi moraju da budu uklopljeni. Sistem koji zadovolji te zahteve može da prođe bilo koje ocenjivanje i bilo koju inspekciju. .svaki standard primeniti nezavisno. na primer. . tako da se zadovolje zahtevi ostalih standarda.10. Prvi način je neracionalan i skup.zahtevi i potrebe društvene zajednice (okruženja u kojem organizacija radi). Drugi način je mnogo racionalniji. redom: .zahtevi kupaca i korisnika. . građen oko standarda ISO 9001 kao najstarijeg. . onda su pomenuti standardi samo mali deo ukupnih potreba organizacije. . . na primer).interne potrebe organizacije. Prilikom određivanja šta treba integrisati ne polazi se od zahteva standarda. što može da znači: . ne može se dopuniti. . do 30. jer je to direktna zakonska obaveza. Nešto potpuniji skup zahteva prikazan je na slici 30.

Logika konkretnog posla (zanat). 65 . Dobra proizvođačka praksa (pravila „branše”). analizu i dokumentovanje procesa. Tehnički standardi i propisi. gde moraju biti uključeni (ovim redom): Struka (i nauka).Slika 28 – Nezavisna primena standarda za sisteme menadžmenta Slika 29 – Dogradnja postojećeg sistema Slika 30 – Integrisani sistem menadžmenta Treći korak je odabir pravog metoda rada za uspostavljanje sistema.

zakonske norme. Odgovor se nalazi u primeni integrisanih sistema menadžmenta. *** Pojava eksternog pritiska sa strane države. ili ne daju prave rezultate. Na osnovu toga moguće je odrediti prioritete. kao što su troškovi usluga konsaltinga i ocenjivanja.Kako pristupiti izgradnji ovakvog sistema? Treba na prvom mestu identifikovati područja rada (komponente projekta). Slika 31 – Područja primene projekta Obezbeđenje preduslova izuzetno je važno. vreme potrebno za pripremu za sertifikaciju i ograničeni ljudski resursi.poklanja malo pažnje26 i zato mnogi projekti ili propadaju. nagoni organizacije da preispitaju svoju praksu u oblasti primene sistema menadžmenta. koji se ispoljava kroz donošenje velikog broja zakona i propisa i kroz oštre kazne. Svi oni treba da dobro razumeju aspekte savremenog biznisa. Područja rada prikazana su na slici 31. tehničke standarde i mnogo toga drugog kako bi primena standarda za sisteme menadžmenta dala pravu korist – sticanje profita i jačanje sposobnosti organizacija da opstanu i da se razvijaju u uslovima oštre tržišne utakmice. jer se pred sve učesnike u projektu postavljaju visoki zahtevi. a šta se može uraditi tokom realizacije projekta. Infrastruktura je poseban problem čije se dimenzije najbolje vide u firmama koje treba da primene HACCP sistem. Primena integrisanih sistema nije jednostavna. 26 Jedini metodski ispravan pristup bio bi da firma pozove stručnjake za oblast za koju je zainteresovana i postavi im zadatak da snime stanje i procene šta je od preduslova potrebno zadovoljiti pre pristupanja projektu. te jačanje pritiska javnosti koja zahteva zdravu životnu i bezbednu radnu sredinu. dakle sistema koji je usmeren na unapređenje procesa rada u svim oblastima značajnim za organizaciju. Kada se tu dodaju i drugi razlozi. a onda i redosled aktivnosti. postaje očigledno da organizacije moraju da pronađu optimalan put za istovremeno i što jeftinije zadovoljenje svih eksternih i internih zahteva. 66 . ali se tome – nažalost .

yu http://www.minttu.jus.minpolj.yu http://www.gov.yu http://www.yu http://www.sr.sr.eurep.yu Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi http://www.co.yu http://www.gov.yu http://www.yu http://www.org http://ec.sr.parlament.org http://www.gov.vojvodina. PRILOG .co.eicc.reciklaza.gov.yu http://www.org.yu http://www. Beograd Hidrometeorološki zavod Srbije Zavod za zaštitu prirode Srbije Institut za standardizaciju Srbije Akreditaciono telo Srbije– JUAT Privredna komora Srbije (na web prezentaciji su dati linkovi prema regionalnim privrednim komorama) Poslovna politika AD (izdaje časopis “Kvalitet” i organizuje skupove na temu kvaliteta) http://www.poslovnapolitika.gov.sr.yu http://www.sr.gov.yu http://www.gov.mpalsg.juat.seea.gov.ird-bg.sr.sepa.sr.gov.ekoserb.yu 67 .sr.mntr.pks.sr.gov. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije Ministarstvo trgovine.mem.yu http://www.org.sr.eko.yu http://www.seio.yu http://www.zdravlje.gov.hidmet.yu http://www.org http://www.gov.co.sr. turizma i ugostiteljstva Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije Agencija za reciklažu Republike Srbije Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Euro Info korespondentni centar Internet adresa http://www.recyu.yu http://www.sr.gov.sr.11.yu razvoj (Vojvodina) Gradski zavod za zaštitu zdravlja.yu http://www.yu http://www.Korisne adrese Naziv institucije International Relief and Development ISO organizacija European Commision – EC directives EUREPGAP Narodna skupština republike srbije Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije .sr.natureprotection.Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstvo poljoprivrede.eu/internal_market/copyright/documents/ http://www.org.zdravlje.yu http://www.europa.gov.iso.org.gov.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->