TERMODINAMIKA

KRATKI IZVODI IZ TEORIJE

termodinamika - kratki izvodi iz teorije
OSNOVNE DEFINICIJE

str.2/26

Zatvoren termodinamički sistem je deo opšteg prostora (okoline), odvojen od okoline granicom sistema. U zatvorenom termodinamičkom sistemu nalazi se radno telo. Masa radnog tela u zatvorenom termodinamičkom sistemu je konstantna. Granica zatvorenog termodinamičkog sistema je zatvorena (ne propusna) za masu. Radno telo u zatvorenom termodinamičkom sistemu ima svoje veličine stanja, i to: - mehaničke: 1. pritisak, p (Pa) 2. temperatura, T (K) 3. toplotne: 1. specifična unutrašnja energija, u 2. specifična entalpija, h 3. specifična entropija, s (
kJ ) kgK

specifična zapremina, v

(

m3 ) kg

(

kJ ) kg

(

kJ ) kg

Do promena veličina stanja (mehaničkih i/il toplotnih) dolazi usled spoljnih uticaja na radno telo. Postoje dve vrste spoljnih uticaja: kJ 1. mehanički spoljni uticaj (mehanički rad) l12 ( ) kg
kJ ) kg Uzrok za mehanički rad je postojanje neke spoljašnje mehaničke sile (razlika mehaničkih potencijala). Mehanički rad se radnom telu saopštava ili preko pokretnih granica sistema (klip) ili preko obrtnih tela koja se nalaze u zatvorenom termodinamičkom sistemu (mešalica, ventilator). Prvi navedeni rad zove se zapreminski rad, a drugi navedeni rad zove se tehnički rad (osovinski rad). Zapreminski rad se može zatvorenom termodinamičkom sistemu telu saopštiti ili se od zatvorenog termodinamičkog sistema dobiti. Tehnički rad se može samo saopštiti zatvorenom termodinamičkom sistemu. Uzrok za razmnu toplote je postojanje toplotne ne ravnoteže između radnog tela i uzroka toplotne ne ravnoteže. Uzrok toplotne neravnoteže su tela koja imaju različitu temperaturu od radnog tela. Tela i koja imaju višu temperaturu od radnog tela, a radnom telu saopštavaju toplotu ( i pri tom im se temperatura ne menja) zovemo toplotnim izvorima. Tela i koja imaju nižu temperaturu od radnog tela, a od radnog tela primaju toplotu ( i pri tom im se temperatura ne menja) zovemo toplotnim ponorima. Ako radno telo razmenjuje toplotu sa okolinom okolina može imati ulogu ili toplotnog izvora ili toplotnog ponora (u zavisnosti od odnosa temperatura radno telo okolina). Termodinamički proces je matematički zakon po kojem radno telo menja svoje termodinamičko stanje (veličine stanja) od početnog stanja (1) do krajnjog stanja (2). Ako matematički zakon po kojem radno telo menja svoje termodinamičko stanje od početnog stanja (1) do krajnjog stanja (2) važi i u svim među tačkama putanje takva promena stanja je kvazistatička. Ako matematički zakon po kojem radno telo menja svoje termodinamičko stanje od početnog stanja (1) do krajnjog stanja (2) važi samo u početnoj i krajnjoj tački putanje takva promena stanja je nekvazistatička.

2. toplotni spoljni uticaj

(količina toplote) q12

(

Milutin Miljkovic 284/02

Brodogradnja

Q12 = ∆U12 + L12 Drugi zakon termodinamike: (za proces u zatvorenom termodinamičkom sistemu) Drugi zakon termodinamike govori o karakteru termodidnamičkog procesa (povratan ili nepovratan).promena entropije uzroka razmene toplote izračunava se iz jednačine ∆SURT = − diskusija rezultata za ∆Ssistem ∆Ssistem = 0 ∆Ssistem > 0 ovakvi termodinamički procesi zovu se povratni (reverzibilni) ovakvi termodinamički procesi zovu se nepovratni (ireverzibilni) Q12 TURT ( kJ ) K kJ ( ) K ( kJ ) K Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . Računski se predstavlja izračunavanjem promene entropije termodinamičkog sistema. l12 < 0 l12 > 0 radno telo Kada se u termodinamičkom procesu radnom telu dovodi rad onda je on negativan (l12 < 0(. Ako se drugačije u tekstu zadatka ne kaže smatra se da svaki proces razmene rada izme|u radnog tela i uzroka razmene rada (spoljašnja mehanička sila) traje do uspostavljanja mehaničke ravnoteže izme|u radnog tela i uzroka razmene rada ( do izjednačavanja pritisaka). a kada se u termodinamičkom procesu od radnog tela odvodi onda ona je negativna (q12 < 0(.termodinamika .promena entropije termodinamičkog sistema . Prvi zakon termodinamike: (za proces u zatvorenom termodinamičkom sistemu) Prvi zakon termodinamike pokazuje međusobnu zavisnost izme|u spoljnih uticaja (Q12 i L12) koji izazivaju posmatrani termodinamički proces i promene unutrašnje energije radnog tela(∆U12).kratki izvodi iz teorije Termodinamički dogovor o znacima (+/-) za spoljne uticaje: str. ∆Ssistem = ∆SRT + ∆SURT ∆Ssistem ∆SRT .3/26 q12 > 0 radno telo q12 < 0 Kada se u termodinamičkom procesu radnom telu dovodi toplota onda je ona pozitivna (q12>0). Ako se drugačije u tekstu zadatka ne kaže smatra se da svaki proces razmene toplote između radnog tela i uzroka razmene toplote traje do uspostavljanja toplotne ravnoteže između radnog tela i uzroka razmene toplote ( do izjednačavanja temperatura).promena entropije radnog tela način izračunavanja zavisi od radnog tela ∆SURT . a kada se u termodinamičkom procesu od radnog tela odvodi rad onda je on pozitivan (l12>0).

cv .tabela 3. IDEALAN GAS Mehaničke veličine stanja mogu se odrediti na dva načina. cp.4 .T1) p T ∆s12 = f (T.molska masa gasa (priručnik str. I .4/26 ( za m kg idealnog gasa) ( za n kmol idealnog gasa) p ⋅ V = n ⋅ (MR ) ⋅ T (koristi se onda kada su poznate dve veličine stanja.pomoću jednačine stanja idealnog gasa: ( za 1 kg idealnog gasa) p ⋅ v = Rg ⋅ T p ⋅ V = m ⋅ Rg ⋅ T str. p ) = cp ln 2 + c v ln 2 p1 v1 ( ( ( ( ( kJ ) kg kJ ) kg kJ ) kgK kJ ) kgK kJ ) kgK ∆h12 =(M cp).kratki izvodi iz teorije 1. a potrebno je odrediti treću.315 kJ univerzalna gasna konstanta konstanta. p ) = cp ln 2 − Rg ln 2 p1 T1 v T ∆s12 = f (T.cv (MR) = (Mcp) . (Mcp) . . J kgK kg kmol (priručnik str.tabela 3. dvoatomni .(T2 .T1) p T ∆s12 = f (T.(T2 . (M cv) ) dat je u prirucniku na str.toplotni kapacitet (specifična toplota) pri stalnom pritisku (zapreini) ( ( kJ ) kgK kJ ) kmolK Toplotni kapacitet pri stalnom pritisku (cp) i toplotni kapacitet pri stalnoj zapremini (cv) u u međusobnoj vezi sa gasnom konstantom (Rg) preko Majerove jednacine: Rg = cp .(M cv) Tabelarni prikaz ovih konstanti (Rg..) Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .) Rg . v ) = c v ln 2 + Rg ln 2 v1 T1 p v ∆s12 = f (v .(T2 .(T2 . Način odre|ivanja toplotnih veličina stanja ne zavisi od vrste promene stanja vež samo od krajnjeg i početnog stanja.kombinacijom jednačine stanja idealnog gasa i zakona promene stanja (koristi se onda kada je poznata jedna veličina stanja (druge dve nisu) i zakon po kojem se vrši promena stanja). p ) = Mc p ln 2 − (MR)ln 2 p1 T1 v T ∆s12 = f (T.23. cv. v ) = (Mc v )ln 2 + (MR)ln 2 v1 T1 p v ∆s12 = f (v . kmolK II .T1) ( kJ ) kmol ∆u12 = (M cv). Za određivanje promena toplotnih veličIna stanja koriste se sledeže jednačine: ∆h12 = cp.toplotni kapacitet (specifična toplota) pri stalnom pritisku (zapremini) (Mcp).gasna konstanta.T1) ∆u12 = cv. p ) = Mc p ln 2 + (Mc v )ln 2 p1 v1 ( ( ) kJ ) kmol kJ ( ) kmoKl ( ( kJ ) kmoKl kJ ) kmoKl ( ) cp .23) ili Rg= (MR) M M .23) (MR) =Ru =8.termodinamika . za gasove određene imenom za gasove određene brojem atoma (jednoatomni. (Mcp).3.

q12 q12 = c12 v2 T1 ∫ dT (zapreminski rad l 12.T.5/26 Termodinamički proces je matematički zakon po kojem radno telo menja svoje termodinamičko stanje (veličine stanja) od početnog stanja (1) do krajnjog stanja (2). specifična toplota promene stanja ( ) c12 = kgK m ⋅ (T2 − T1 ) Kvazistatičke politropske promene stanja idealnih gasova 1.Tn. vn-1 = const . l12. l12 = p2 ∫ p(v)dv v1 tehnički rad lt12 .termodinamika . s=const) (v = const) n=0 kvazistatički izobarski proces n=1 kvazistatički zotermski proces n= κ kvazistatički adijabatski (izentropski)proces n = ∝ kvazistatički izohorski proces n ≠ 0 ≠ 1 ≠ κ ≠ ∝ kvazistatički politropski proces Kombinovanjem jednačina stanja idealnog gasa i jednačina politropskih promena stanja i dealnog gasa nastaju jednačine (kvasratiši) na strani 118. 118. zakon promene stanja (matematički zakon u nekom koordinatnom sistemu) Q12 kJ 2. priručnika za termodinamiku. zakon promene stanja . Osnovne karakteristike svih termodinamičkih procesa su: 1.p.kratki izvodi iz teorije Termodinamički procesi (promene stanja) str. n−κ kJ 2. Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . p1-n = const (u pv koordinatnom sistemu) (u Tv koordinatnom sistemu) (u Tp koordinatnom sistemu) (p=const) (T=const) (q12 = 0. l t12 = − v(p)dp p1 ∫ Rešenje definicionih integrala prikazano je tabelarno u priručniku za termodinamiku str. lt12) za kvazistaticke politropske promene stanja idealnih gasova T2 kolicina toplote. specifična toplota promene stanja ( ) c12 = c v ⋅ n −1 kgK n=0 c12 = cp n=1 c12 = ∝ n=κ c12 = 0 n=∝ c12 = cv n−κ n=n c12 = c v ⋅ n −1 vrednosti za c12 mogu se pročitati u tabeli na strani 118. priručnika za termodinamiku Izračunavanje spoljnih utidaja (q12. vn = const .

termodinamika . n=κ Kvazistatičke politropske promene stanja (n ≠ 0 ≠ 1 ≠ κ ≠ ∝ ) se crtaju izme|u odgovarajućih nacrtanih linija.6/26 p p=const. Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .kratki izvodi iz teorije grafički prikaz kvazistatičkih politropskih promena stanja pv dijagram str. n=1 q12 = 0. n=0 T=const. n=1 v=const. n=∝ Ts dijagram T p=const. n=κ v p=const. n=∝ s q12 = 0. n=0 T=const.

q12 q12 = T1 ∫ T(s) ⋅ ds . ako je poznat zakon promene u pv koordinatnom sistemu p 2 v1 Na pv dijagramu površina ispod linije promene stanja predstavlja zapreminski rad (ovo važi samo za kvazistatičke procese) 1 l12 v p2 tehnički rad lT12 . l T12 = − v(p) ⋅ dp . ako je poznat zakon promene u pv koordinatnom sistemu p1 ∫ Na pv dijagramu površina levo od linije promene stanja (ka p-osi) predstavlja tehnički rad (ovo vači samo za kvazistatičke procese) p 2 lT12 1 v Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .7/26 kolicina toplote. ako je poznat zakon promene u Ts koordinatnom sistemu T 2 Na Ts dijagramu površina ispod linije promene stanja predstavlja razmenjenu toplotu (ovo važi samo za kvazistatičke procese) 1 q12 s T2 q12 = c12 v2 T1 ∫ dT .termodinamika . ako je poznata specifična toplota procesa 1-2 zapreminski rad l 12.kratki izvodi iz teorije Kvazistatičke promene stanja idealnih gasova po proizvoljnom zakonu promene U ovom slušaju spoljni uticaji se moraju odre|ivati rešavanjem definicionih integrala : T2 str. l12 = ∫ p(v) ⋅ dv .

3. Pod radnom sposobnošću podrazumeva se onaj rad koji se dobija vršenjem procesa sa radnim telom u cilju postizanja termodinamičke ravnoteže sa okolinom. količIna materije.8/26 Od radnog tela. 4. m (kg) n (kmol) V (m3( m = Vn ⋅ m=n. (To = const )so v1(p o = const )vo po (v 1 = const )p1 s1 primer grafičkog predstavljanja za p1 > po i T1 > To p 1 T v=const s=const O LMK LMK To=const v O s 1 p=const različiti načIni izražavanja količIne radnog tela u zatvorenom termodinamičkom sistemu: 1. masa. može se promenama stanja dobiti zapreminski rad ako se radno telo u odnosu na okolinu nalazi u termodinamičkoj neravnoteži tj. zapremina. 4. Vn ( m N ) M 22. mora postojati bar jedna od dve neravnoteze : toplotna ili mehanicka. povratnim promenama stanja ( kvazistatička adijabata i/ili povratna kvazistatička izoterma) algebarski zbir svih zapreminskih radova u zatvorenom termodinamičkom sistemu (radna materija+okolina) naziva se maksimalan koristan rad ili eksergija zatvorenog termodinamičkog sistema. T1(s = const )To 2.kratki izvodi iz teorije radna sposobnost str.M m= p⋅V Rg ⋅ T 3 normalna zapremina. 3. 2. Ako se radno telo dovede u ravnotežu sa okolinom na povratan način tj.termodinamika . koja se nalazi u zatvorenom termodinamičkom sistemu.4 Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . Izračunava se iz lednačine: LMK = m ⋅ (− ∆u1o + To ⋅ ∆s1o − p o ⋅ ∆v 1o ) Može se grafički predstaviti na pv i Ts dijagramu kao zatvorena kontura ograničena linijama: 1.

Do promena veličina stanja (mehaničkih i/il toplotnih) dolazi usled spoljnih uticaja na radno telo.maseni protok radnog tela • • ∆ EK12 ∆ EP12 • • • ∆ E K12 = m⋅ • • 2 w 2 − w1 2 2 ∆ E P12 = m⋅ (z2 − z1 ) m w2.visinska razlika mesta izlaza i ulaza iz otvorenog termodinamičkog sistema Jednačina kontinuiteta m1 = m 2 • • • • ( kg ) s m1 . U otvoren termodinamički sistem radno telo ulazi i iz njega izlazi . mehanički spoljni uticaj (tehničkički rad) lT12 ( ) kg 2.promena potencijalne energije radnog tela .promena kinetičke energije radnog tela . odvojen od okoline granicom sistema. ∆ E P12 = 0 (ako se u zadatku drugačije ne kaže) • • Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .brzina radnog tela na izla(ulazu)u iz otvorenog termodinamičkog sistema . koja može biti stvarna ili fiktivna. ρ2 A1. m 2 . Q12 = ∆ H12 + L T12 + ∆ EK12 + ∆ EP12 • • • • • • • • • • (kW) ∆ H12 = m⋅ cp ⋅ (T2 − T1 ) • ⋅ ∆ H12 • . toplotni spoljni uticaj (količina toplote) q12 ( kJ ) kg Prvi zakon termodinamike: (za proces u otvorenom termodinamičkom sistemu) Prvi zakon termodinamike pokazuje međusobnu zavisnost izme|u spoljnih uticaja ( Q 12 i L T12) koji izazivaju posmatrani termodinamički proces i promene entalpije ( ∆ H12 ).gustina radnog tela na ulazu i izlazu iz otvorenog termodinamičkog sistema . w1 z2 .površina poprečnog preseka ulaza i izlaza iz otvorenog termodinamičkog sistema (m2) ( kg m3 ) ρ= 1 p = v Rg ⋅ T napomena: ∆ E K12. Prolaskom (proticanjem) kroz otvoreni termodinamički sistem radno telo menja svoj termodinamičke veličine stanja.maseni protok radnog tela na ulazu i izlazu iz otvorenog termodinamičkog sistema ρ1 ⋅ w 1 ⋅ A 1 = ρ2 ⋅ w 2 ⋅ A 2 ρ1.kratki izvodi iz teorije str.9/26 Otvoren (protočni) termodinamički sistem je deo opšteg prostora (okoline).z1 kg s . A2 .promena entalpije radnog tela . Postoje dve vrste spoljnih uticaja: kJ 1. kinetičke energije (∆ E K12) i potencijalne energije (∆ E P12) radnog tela. pri čemu je maseni protok radnog tela konstantan.termodinamika .

p2 > 0 ) ( L12 > 0. protočni grejači (hladnjaci . Q12 = 0. Strujni procesi ⋅ str.2.3.2. ∆p=0 ) ( Q12 = 0. se dešavaju u sledećim ure]ajima: . p1 –. turbina . pumpa . V n ( • kg ) s • kmol n ( ) s m ( • m = n . razmenjivači toplote ⋅ ( Q12 ≠ 0. različiti načIni izražavanja količIne radnog tela koje protiče kroz otvoren termodinamički sistem: 1. 4. 3.4 Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . ∆p=0 ) ⋅ (sistem ima jedan ulaz i jedan izlaz) (sistem ima više ulaza i jedan izlaz) ( Q12 = 0. kompresor (ventilator. ∆p=0 ) (sistem ima dva ulaza i dva izlaza) Radni procesi.p2 < 0 ) ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ Izrazi u zagradama važe ako se u zadatku drugašije ne kaže. Q12 = 0. mešne komore .10/26 L T12 = 0 ⋅ Radni procesi L T12 ≠ 0 ⋅ Strujni procesi.1. p1 –.kratki izvodi iz teorije Termodinamički procesi u otvorenom termodinamičkom sistemu: 1.1. 2. 2..1.1.1. količInski (molski) protok.2.M • • m3 V ( ( s 3 mN ) s • • p⋅V m = Rg ⋅ T • • m = Vn ⋅ • M 22. se dešavaju u sledećim uređajima: .) napomena: ( L12 > 0. maseni protok.termodinamika .1. zapreminski protok normalni zapreminski protok.

Izračunava se iz jednačine: E x1 = m⋅ (− ∆h1o + To ⋅ ∆s1o ) • • • Može se grafički predstaviti na pv dijagramu kao zatvorena kontura koja predstavlja zbir adijabatskog i izotermskog tehničkog rada. mora postojati bar jedna od dve neravnoteže : toplotna ili mehanicka. Gubitak eksergije ( Exg) izračunava se iz jednačine: • • s=const E x g = T o ⋅ ∆ S sistem • • • Za povratne procese (kvazistatička adijabata.izme|u stanja (1) i stanja (O) primer grafičkog predstavljanja za p1 > po i T1 > To p 1 Ex1 O To=const v gubitak eksergije (ireverzibilnost) Exg Pri vršenju procesa u otvorenom termodinamičkom sistemu radnom telu se smanjuje radna sposobnost (eksergija). povratna izoterma) važi: E x g = 0 eksergijski stepen korisnosti procesa ηEx: • • strujni procesi: • ηEx = E x1 − E x g • E x1 + L T − E x g • • • radni procesi: ηEx = • E x1 E x1 E x1 .eksergija radnog tela na ulazu u otvoren termodinamički sistem L T . povratnim promenama stanja ( kvazistatička adijabata i/ili povratna kvazistatička izoterma) algebarski zbir svih tako dobijenih tehničkih radova naziva se eksergija( Ex1) radnog tela stanja (1).termodinamika . Pod radnom sposobnošću podrazumeva se onaj rad koji se dobija vršenjem procesa sa radnim telom u cilju postizanja termodinamičke ravnoteže sa okolinom.kratki izvodi iz teorije radna sposobnost str. može se promenama stanja dobiti tehnički rad. ako se radno telo u odnosu na okolinu nalazi u termodinamičkoj neravnoteži tj. koje protiče kroz otvoren termodinamički sistem.tehnički ra izvršen nad radnim telom pri prolasku kroz otvoren termodinamički sistem (kW) • (kW) Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . Ako se radno telo stanja (1) dovede u ravnotežu sa okolinom stanja (O) na povratan način tj.11/26 Od radnog tela.

termodinamika .masa radnog tela koje ulazi u rezervoar .Hulaz zakon održanja mase za proces punjenja ili pražnjenja: mpo~etak + mulaz = mkraj + mizlaz Q12 L12 .12/26 Ako se na početku procesa u rezervoaru nalazi radno telo njegove veličine stanja (p. T) obeležavamo indeksom početak. T) obeležavamo indeksom izlaz.masa radnog tela u rezervoaru na početku procesa mkraj . Ako u toku procesa u rezervoar ulazi radno telo njegove veličine stanja (p.masa radnog tela u rezervoaru na kraju procesa Upo~etak .entalpija radnog tela koje ulazi u rezervoar .unutrašnja energija radnog tela u rezervoaru na kraju procesa . Ako u toku procesa iz rezervoar izlazi radno telo njegove veličine stanja (p. T) obeležavamo indeksom ulaz. T) obeležavamo indeksom kraj. Ako se na kraju procesa u rezervoaru nalazi radno telo njegove veličine stanja (p. toplotnim izvorom ili toplotnim ponorom . prvi zakon termodinamike za navedene slučajeve glasi: Q12 -– L12 = Ukraj -– Upo~etak + Hizlaz .toplota koju termodinamički sistem razmenjuje sa okolinom.masa radnog tela koje izlazi iz rezervoara .mehanički rad koju termodinamički sistem razmenjuje sa okolinom (spoljnim silama) mpo~etak .kratki izvodi iz teorije punjenje i pražnjenje rezervoara mulaz mpo~etak mizlaz mkraj str.unutrašnja energija radnog tela u rezervoaru na početku procesa Ukraj mulaz mizlaz Hulaz Hizlaz .entalpija radnog tela koje izlazi iz rezervoara Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .

T2). Svaka nekvazistatička promena stanja (“ćerka”) u vezi je sa odgovarajućom kvazistatičkom promenom stanja (“majka”) preko stepena dobrote (izentropski stepen iskorišćenja) ηd na način: za ekspanziju : za kompresiju : ηd ex = ηdkp = L12 T − T2 = 1 T1 − T2K L12K L12K T − T2K = 1 T1 − T2 L12 L12 – . U tabeli je dat prikaz koja “ćerka” odgovara kojoj “majci”: ćerka nekvazistatička adijabata (pvm=idem) nekvazistatička izentropa (pvκ=idem. cKV. T=idem) zajedničke karakteristike nekvazistatičkih politropskih promena stanja su: 1.T1) do stanja A koje ima istu entalpiju.zatim se izvrši adijabatsko prigušivanje (h=idem. cNKV’ je jednak toplotnom kapacitetu (specifičnoj toploti) kvazistatičke promene stanja od koje je nastala. s=const) kvazistaticka politropa (pvn=const) κ<n<∞ ekspanzija 1<n<κ kompresija nekvazistatička politropa (pvm=idem) (“C politropa”) (“B politropa”) kvazistaticka politropa (pvn=const) n>m ekspanzija n<m kompresija kvazistaticka izoterma (pv=const.najpre se izvrši odgovarajuća kvazistatička politropska promena od početnog stanja 1(p1. TA=T2). (a kod idealnih gasova i istu temperaturu) kao krajnje stanje 2(hA=h2. T=const) nekvazistaticka izoterma (pv=idem. Svaka nekvazistaticka politropska promena stanja (“ćerka”) nastaje od odgovarajuće kvazistatičke politropske promene stanja (“majka”) na sledeći način: . .termodinamika .mehanički rad nekvazistatičke promene stanja između pritisaka p1 i p2 2. Toplotni kapacitet (specifična toplota) za datu nekvazistatičku promenu stanja. a kod idealnih gasova i T= idem) do stanja 2(p2. Kod nekvazistatičkih politropskih promena stanja zakon promene (pvm=idem) važi samo za početno i krajnje stanje radnog tela. a ne i za međustanja. a sa kojom je "povezana" preke stepena dobrote (ηd) tj: cNKV = cKV ili c12 = c1A Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . Svakoj nekvazistatičkoj politropskoj promeni stanja 1-2 (“ćerka”) odgovara tačno određena kvazistatička politropska promena stanja 1-A (“majka”).kratki izvodi iz teorije nekvazistatičke politropske promene stanja: pvm=idem str.mehanički rad nekvazistatičke promene stanja između pritisaka p1 i p2 L12K .13/26 Nekvazistatičke politropske promene stanja su one promene stanja koje se odvijaju u uslovima mehaničke neravnoteže. s=idem) majka kvazistatička adijabata (izentropa) (pvκ=const. h.

tako da se ukupan priraštaj entropije radnog tela (∆S12 = ∆SRT) sastoji delom od priraštaja entropije usled toplotne neravnoteže (∆S1A) a delom od priraštaja entropije usled mehaničke neravnoteže (∆SA2) tj.zakon promene stanja u bilo kom koordinatnom sistemu (pv. To dovodi do priraštaja entropije i usled toplotne neravnoteže (∆S1A).toplotni kapacitet (c12) promene stanja .kratki izvodi iz teorije str. Ukupna promena entropije termodinamičkog sistema računa se na uobičajen način: ∆SSISTEM = ∆SRADNO TELO + ∆SOKOLINA 9. vT) . osim iz I zakona termodinamike. Kod nekvazistatičkih politropskih promena stanja spoljni uticaji (q12. Q12 = ∆U12 + L12 (za zatvoren termodinamički sistem) Q12 = ∆H12 + LT12 (za otvoren termodinamički sistem) 4.stepen dobrote promene stanja Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .priraštaj entropije radnog tela usled mehaniške neravnoteže . Svaka nekvazistatička politropska promena stanja potpuno je određena kada se osim veličina stanja u tački 1 odnosno u tački 2 poznaje bar jedan od sledećih faktora: .termodinamika . pT. Kolicina toplote (Q12) se. već samo iz I prvog zakona termodinamike.14/26 3. Nekvazistatičke politropske promene stanja tako|e (kao i kvazistatičke politropske promene stanja) se mogu odigravati u uslovima postojanja toplotne neravnoteže (postojanje toplotnih izvora ili toplotnih ponora). važi jednačina: ili drugacije napisano: ∆S12 = ∆S1A + ∆SA2 ∆SRT = ∆STOP + ∆SMEH 8. (T2-T1) ako je poznat toplotni kapacitet (c12) nekvazistatičke politropske promene stanje. ne važe definicioni integrali i formule za q12 i lT12 sa strane 118) . l12) se ne mogu izračunavati iz definicionih jednačina za kvazistatičke politropske promene stanja (tj. c12 . 7. može odrediti i iz jednačine: Q12 = m . Kao direktna posledica tačaka 2 i 4 uvek važi i jednačina: Q12 = Q1A 6. Svaka nekvazistatička politropska promena stanja u odnosu na odgovarajuću kvazistatičku politropsku promenu stanja "dovodi" do priraštaja entropije. Taj priraštaj entropije zove se priraštaj entropije usled mehaničke neravnoteže(∆SMEH = SA2> 0). 5.

15/26 1.1. ekspanzija 2.termodinamika . Stvarni položaj među stanja nije poznat već samo početno i krajnje stanje. nekvazistaička izentropa 1.2. ekspanzija 2.kratki izvodi iz teorije grafički prikaz nekvazistatičkih politroskih promena stanja: Sve crteže uslovno shvatiti jer se nekvazistatičke linije predstavljaju na dole navedeni način po termodinamičkom dogovoru. kompresija Uočiti da je kod nekvazistatičke izentrope (za razliku od kvazistatičke) q12 ≠ 0. 1. Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . nekvazistaticka adijabata: str.1.2. kompresija 2. U oba slučaja (ekspanzija i kompresija) q12 < 0.

kratki izvodi iz teorije 3.1.16/26 3. kompresija Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .termodinamika . nekvazistatička izoterma: 4.2. ekspanzija napomena za nekvazistatičku politropu: 3. kompresija Zakon promene nekvazistatičke politrope u zavisnosti od izabranog koordinatnog sistema glasi: pvm= idem (pri čemu je n>m za ekspanziju a n<m za kompresiju) Tvm-1=idem (pri čemu je n>m za ekspanziju a n<m za kompresiju) Tmp1-m=idem (pri čemu je n>m za ekspanziju a n<m za kompresiju) 4. nekvazistatička politropa: str.2. ekspanzija 4.1.

za dvokomponentnu mešavinu (1) + (2): m1 maseni udeo komponente 1 g1 = m1 + m 2 g2 = r1 = m2 m1 + m 2 maseni udeo komponente 2 zapreminski (molski) udeo komponente 1 Vn1 Vn1 + Vn2 Vn2 Vn1 + Vn2 r2 = zapreminski (molski) udeo komponente 2 konstante mešavine: molska masa mešavine: MM = 1 g Σ i Mi (MR) RgM = MM cM = Σ(gi ⋅ ci ) M M = Σ(ri ⋅ M i ) gasna konstanta mešavine: RgM = (MR) MM ⎛ r ⋅ M i ⋅ ci ⎞ ⎟ c M = Σ⎜ i ⎜ M ⎟ M ⎝ ⎠ toplotni kapacitet mešavine: (Mc M ) = Σ⎜ gi ⋅ M i ⋅ (Mc i ) ⎟ ⎜ ⎟ ⎛ ⎝ ⎞ ⎠ MM (Mc M ) = Σri ⋅ (Mc i ) eksponent adijabatske promene: Majerova jednačina: κM = cpM c vM RgM = cpM – .termodinamika .17/26 Mešavina idealnih gasova je tako|e idealan gas. Za mešavine idealnih gasova važe sve navedene jednačine za idealne gasove. i to preko masenih udela ( g ) i zapreminskih udela ®( r ).cvM Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .kratki izvodi iz teorije mešavina idealnih gasova: str. jednačina stanja mešavine idealnih gasova: p M ⋅ VM = Σm i ⋅ Rgi ⋅ TM ( ) Vm TM mi Rgi pM pi sastav mešavine: zapremina koju zauzima mešavina idealnih gasova (i svaka komponenta mešavine) temperatura mešavine (i svih komponenata mešavine) mase komponenata mešavine gasne konstante komponenata mešavine pritisak mešavine idealnih gasova ( pM = Σ pi ) m i ⋅ Rgi ⋅ TM pritisak komonenata mešavine (parcijalni pritisak) pi = VM Sastav mešavine određuje se preko udela komponenata koje čine mešavinu. Tako je npr.

toplotni kapacitet (specifična toplota) pri stalnoj zapremini u temperaturskom intervalu T1 T2 T1 ( kJ ) kgK ⎛ ⎜ 1 ⋅ ⎜ cp cp = T2 − T1 ⎜ T1 ⎝ T2 T ⋅ T2 .toplotni kapacitet (specifična toplota) pri stalnom pritisku u temperaturskom intervalu T1 T2 ( kJ ) kgK cv T1 .termodinamika .kratki izvodi iz teorije poluidealni gasovi: str. c12 =f ( T ).priručnik za termodinamiku strana 25 tabela 3. p ) = cp T1 T p ln 2 − Rg ln 2 T1 p1 ( ∆s12 = f (T. To ima za posledicu da neke jednačine koje važe za idealne gasove sada imaju drugačiji oblik: T2 ∆h12 = cp T1 . ( kJ ) kgK Ako je poznata zavisnost c12 = f (T) u analitičkom obliku q12 i ∆s12 mogu se odrediti iz jednačina: T2 q12 = T1 ∫ c(T )dT T2 ∆s12 = T1 ∫ c(T ) T dT Jednačina stanja idealnog gasa važi u nepromenjenom obliku i za poluidealne gasove: p ⋅ v = Rg ⋅ T ( za 1 kg poluidealnog gasa) ( za m kg poluidealnog gasa) ( za n kmol poluidealnog gasa) p ⋅ V = m ⋅ Rg ⋅ T p ⋅ V = n ⋅ (MR) ⋅ T Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .18/26 Poluidealni gasovi se razlikuju od idealnih po tome što im specifična toplota (toplotni kapacitet) za bilo koju promenu stanja nije konstantna veličina vež se menja sa tempearturom tj.T1) T2 ( ∆s12 = f (T.Rg cp 0 . p ) = cp T2 T1 v ln 2 + c v v1 ln T1 p2 p1 ( cp T1 T2 .T1) ( kJ ) kg kJ ) kg kJ ) kgK T2 ∆u12 = cv T1 .6. (T2 . v ) = c v T2 ln T1 T2 T2 v + Rg ln 2 T1 v1 T2 ( kJ ) kgK kJ ) kgK T2 ∆s12 = f (v .cp 0 0 ⎞ ⎟ ⋅ T1 ⎟ ⎟ ⎠ T2 T2 cv T1 = cp T1 . (T2 .

kratki izvodi iz teorije 2. 3.termodinamika . Potpuno je određena sa jednom veličinom stanja. Pregrejana vodena para je para čija je temperatura viša od temperature ključanja za dati pritisak. T > Tklj 1. Postupak nastajanja različitih pojavnih oblika vodene pare ( u tečnom i gasovitom agregatnom stanju) prikazan je na slici ispod. tj. Vlažna vodena para je mešavina ključale vode i suvozasićene vodene pare u stanju termodinamičke ravnoteže.19/26 Vodena para je realan fluid. Potpuno je određena sa dve veličine stanja 2. Voda u tečnom stanju je tečnost čija je temperatura niža od temperature ključanja za dati pritisak.118) idealnih gasova. Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . Ključala voda je tečnost čija je temperatura jednaka temperaturi ključanja za dati pritisak. Potpuno je određena sa dve veličine stanja ili jednom veličinom stanja i stepenom suvoće (x). Za vodenu paru ne važi jednačina stanja idealnog gasa niti jednačine za kvazistatičke politropske promene stanja (str. T = Tklj 5. Temperatura vlažne vodene pare jednaka je temperaturi ključanja za dati pritisak. T = Tklj 4. p = const T = const 1.VODENA PARA str. REALAN FLUID . Potpuno je odre|ena sa jednom veličinom stanja. T < Tklj 2. Termodinamičke veličine stanja vodene pare nalaze se u termodinamičkim tabelama (priručnik za termodinamiku). Suvozasićena (suva) vodena para je para čija je temperatura jednaka temperaturi ključanja za dati pritisak. x= m" = m"+m' suvozasićuna para suvozasićuna para + ključlju voda 4. T =Tklj 3. Stepen suvoće (x) predstavlja maseni udeo suvozasićene pare u vlažnoj pari. 5. Ako se toplota dovodi prelazak iz jednog pojavnog oblika u drugi ide s leva na desno. Potpuno je odre|ena sa dve veličine stanja. a ako se toplota odvodi prelazak iz jednog pojavnog oblika u drugi ide s desna na levo.

specifična entropija leda: cL = 2 kJ kgK hL = cL ⋅ (TL − 273) − rL sL = cL ln TL r − L 273 273 ( ( kJ ) kg kJ ) kgK specifična toplota (toplotni kapacitet) leda toplota topljenja leda ( smrzavanja vode) temperatrura leda rL = 332.specifična entalpija leda: .termodinamika . /vpp način određivanja priručnik str.4 kJ kg TL ≤ 273 K led i voda (mešavine vode u tečnom stanju i leda u stanju termodinamičke ravnoteže na T=273 K): .kratki izvodi iz teorije određivanje veličina stanja vodene pare ( za sve pojavne oblike u tečnom i gasovitom agregatnom stanju) str.specifična entalpija leda i vode: . (h T − hL ) sy = sL + y . ut ‘/ vt h' / s' / u' / v' hx / sx / ux / vx h" / s" / u" / v" hpp. upp. /spp.specifična entropija leda i vode: hy = hL + y . 36-40 priručnik str. 41-56 (iznad crte) priručnik str.20/26 potreban broj veličina stanja 1 2 veličine stanja koje se zadaju p t/v/h/s p ili t p ili t x/v/h/u/s p ili t p t/v/h/s obeležavanje veličina stanja ht / st. (s T − sL ) ( ( kJ ) kg kJ ) kgK y= mT m T + mL maseni udeo vode u tečnom stanju u mešavini leda i vode) Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . 36-40 A=A'+x(A"-A') priručnik str. 41-56 (ispod crte) 2 3 4 5 1 2 1 2 led (voda u čvrstom agregatnom stanju): .

Na pv i hs dijagramima pojavnih oblika je isti kao na Ts dijagramu. Kod vodene pare najčešće se koriste :Ts.h1 u2 .kratki izvodi iz teorije određivanje promena toplotnih veličina stanja: str. 4 i 5 ukazuju na raspored pojavnih oblika na Ts dijagramu. ( s2-s1 ) .u2 + u1 u1 .21/26 Odre|ivanje promena toplotnih veličina stanja ∆h12.s1 promena specifične unutrašnje energije promena specifične entropije ( ( kJ ) kg kJ ) kgK određivanje spoljnih uticaja toplotnih i mehaničkih): Određivanje spoljnih uticaja q12. 3. Jednačine za odgooovarajuće procese prikazane su u sledećoj tabeli: q12= p = const v = const T = const q12 =0 (adijabatski proces) h2 .u2 .h2 + h1 h1 . hs i pv koordinatni sistem: p h T K K K 1 2 3 4 5 s v raspored s brojevi 1. ne zavise od načina i zvođenja promene stanja.u1 ∆s12 = s2 .u1 T . ( s2-s1 ) . l12= p (v2-v1) 0 T . l12.termodinamika . ( s2-s1 ) 0 . lT12 zavisi od načina izvođenja promene stanja. kJ ∆h12 = h2 .h1 promena specifične entalpije ( ) kg ∆ u12 = u2 . lT12= 0 v (p1-p2) T . 2. jer promene toplotnih veličina stanja zavise samo od početnog i krajnjeg stanja tj. Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . ∆u12 i ∆s12 vrši se oduzimanjem krajnje i početne vrednosti.h2 dijagrami vodene pare Promene stanja realnih fluida predstavljaju se u različitim koordinatnim sistemima.

sx = 7. hs dijagram za vodenu paru se mora koristiti za odre|ivanje veličina stanja u sledećim slučajevima: 1. pregrejana para poznate su dve veličine stanja ali nijedna od njih nije pritisak primer: odrediti specifičnu entalpiju i specifičnu entropiju pregrejane vodene pare stanja m3 ) kg (t=600oC.46 kg kgK vlašna para . v=20 m3 ) kg re{enje: hx = 2325 kJ kJ .54 kg kgK Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . T=const v=const p=const x=0 s oblast data u prilogu priručnika za termodinamiku napomena: linije za specifičnu zapreminu (v) su {tampane crvenom bojom. v=1 2.8 p.kratki izvodi iz teorije hs dijagram za vodenu paru: p=const str.9 .9 x=0.22/26 h T=const K x=1 x=0.termodinamika .poznate su dve veličine stanja ali nijedna od njih nije ni pritisak ni temperatura primer: odrediti specifičnu entalpiju i specifičnu entropiju vlažne vodene pare stanja (x=0. spp = 8. re{enje: hpp = 3705 kJ kJ . dok su linije za ostale veličine stanja štampane crnom bojom.

T = const.termodinamika . T v = const. izobara T p h str. p = const. izohora p v s h K K K s v s Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . izoterma T p v s h K K K s 3.23/26 K K K s 2.kratki izvodi iz teorije GRAFICKI PRIKAZA PROMENA STANJA VODENE PARE: 1.

kvazistatička adijabata T p h str.kratki izvodi iz teorije 4. adijabatsko prigušivanje ( ne kvazistatička promena stanja ) T p v s h K K K s interpolacija: v s Interpolacija je postupak nalaženja vrednosti funkcije (y=?) za vrednost argumenta (x) a na osnovu poznatih susednih vrednosti za argument funkcije ( x1 i x2 )i odgovarajućih vrednosti funkcije (y1 i y2) .termodinamika . 1 2 (x) x1 x x2 (y) y1 y=? y2 y 2 − y1 ⋅ (x − x1 ) + y 1 x 2 − x1 y= Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . q12 = 0 ( s=const ).24/26 K K K s 5. h = idem.

t=const) . (p=const. (p=const. topljenje . ovako nastala tečnost ponekad se naziva i neprehladjen kondenzat .odvo|enje toplote od vodene pare u parnom stanju pri čemu ona direktno prelazi u led (čvrsto agregatno stanje). a potpunim topljenjem leda nastaje voda na t=0oC . t=const) .odvo|enje toplote od vode na t=0oC da bi se prevela u čvrsto agregatno stanje .dovođenje toplote ledu pri čemu on direktno prelazi u gasovito agregatno stanje ( za ovakvu promenu stanja leda potrebni su posebni uslovi (p.kondenzacija je izobarsko-izoterski proces. fazne promene stanja vodene pare zovu se: .količina toplote koju je potrebno dovesti ključaloj vodi da je prevedemo u stanje suvozasićene vodene pare naziva se toplota isparavanja. uslovi Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja . T) resublimacija . ovako nastala para ima temperaturu višu od temperature ključanja i zove se pregrejana hladjenje. a potpunim isparavanjem ključale vode nastaje suvozasićena vodenapara .odvo|enje toplote od pregrejane pare pri p=const ili v=const.dovo|enje toplote suvozasićenoj vodenoj pari pri p=const ili v=const.25/26 para.količina toplote koju je potrebno odvesti od vode na t=0oC da je potpuno prevedemo u led na 0oC naziva se toplota smrzavanja.delimičnom kondenzacijom suvozasićene vodenepare nastaje vlažna vodena para. sublimacija . hladjenjem se para može ohladiti najviše do temperature ključanja (kondenzacije)nakon toga počinje kondenzacija pare.delimičnim isparavanjem ključale vode nastaje vlažna vodena para.dovo|enje toplote vodi u tečnom stanju pri p=const ili v=const prehladjivanje . dobijena tečnost se obično zove prehla|ena tečnost ili prehlađen kondenzat promene stanja sa vodenom parom u parnom stanju zovu se: pregrevanje . t=const) .smrzavanje je izobarsko-izoterski proces.topljenje je izobarsko-izoterski proces. t=const) . (p=const.dovo|enje toplote ledu koji se nalazi na t=0oC da bi se preveo u tečno agregatno stanje . . a potpunom kondenzacijom suvozasićene vodene pare nastaje ključala tečnost.odvo|enje toplote od ključale vode pri p=const ili v=const.delimičnim topljenjem leda na 0oC nastaje mešavina vode i leda na t=0oC. a potpunim smrzavanjem vode nastaje led na t=0oC .delimičnim smrzavanjem vode na 0oC nastaje mešavina vode i leda na t=0oC.dovođenje toplote ključaloj vodi kakao bi ona iz tečnog agregatnog stanja prešla u gasovito agregatno stanje.kratki izvodi iz teorije rečnik pojmova: promene stanja sa vodenom parom u tečnom stanju zovu se: zagrevanje .Isparavanje je izobarsko-izoterski proces. kondenzacija .odvo|enje toplote od suvozasićene vodene pare kakao bi ona iz tečnog agregatnog stanja prešla u gasovito agregatno stanje . za ovakvu promenu stanja leda potrebni su posebni (p. (p=const. T) isparavanje str.količina toplote koju je potrebno dovesti ledu na 0oC da ga potpuno prevedemo u vodu na 0oC naziva se toplota topljenja smrzavanje .količina toplote koju je potrebno odvesti od suvozasićene pare da bi se potpuno kondenzovala (prešla u stanje ključale vode) naziva se toplota kondedzacije.termodinamika .

83 .84 str.kratki izvodi iz teorije određivanje veličina stanja drugih realnih fluida: tečnost amonijak.75 str. NH3 freon 11 freon 12 freon 22 ugljen-dioksid str.98 str.89 str. 62 str. 63-65 kjučala tečnost str. 62 str.68 str.68 str.98 Milutin Miljkovic 284/02 Brodogradnja .(“A′′ A”′) A=A’′+x. 77 .78 str. 93 . 83 . 92 str.26/26 pregrejana para str. 85 . 67 .(“A′′ A”′) A=A’′+x. 63 .78 str. 69 . 93 . 77 .81 str.(“A′′ A”′) A=A’′+x.(“A′′ A”′) suva para str.65 str. 67 .termodinamika .(“A′′ A”′) A=A’′+x. 79 .84 str. 92 vlažna para A=A’′+x.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful