Географија VI разред

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ - ХИДРОСФЕРА
Хидросфера је један од четири земљина омотача који чине географски омотач Земље.
Обухвата све воде на земљи које су међусобно повезане и стално се обнављају. Вода покрива
око 70% површине Земље. Стално се креће и једина је материја која се при обичним
температурама налази у сва три агрегатна стања. Осим у светском мору, воде има и на копну.

ОКЕАНИ И МОРА
Хидрологија је дисциплина физичке географије која проучава све воде. Дели се на
хидрологију мора и хидрологију копна. Хидрологија мора се зове и океанографија.
Водена површина на Земљи зове се светско море или светски океан. Океани су највеће
водене површине на Земљи. Можемо издвојити 5 океана:
- Тихи океан. Другачије се зове и Велики океан или Пацифик. Заузима половину светског
океана. Простире се од источне обале Азије, Малајског архипелага и источне обале Аустралије
до западне обале Европе и Африке. Због кретања литосферних плоча на његовом дну се налазе
ровови. У пет ровова (Маријански, Тонга, Курилски, Јапански и Филипински) има дубину
већу од 10.000 метара. Највећа је дубина у Маријанском рову (11.034 метара).
- Атлански океан. Зове се и Атлантик. Простире се правцем север - југ у облику
латиничног слова S. Простире се од источних обала Америке до западних обала Европе
и Африке. Због кретања литосферних плоча, по средини океана, на његовом дну се
налази подводно узвишење.
- Индијски океан. Простире се од источне обале Африке, преко јужне обале Азије до
Малајског архипелага и Западне обале Аустралије.
- Северни ледени океан. Најмањи је и простире се око Северног пола. Границе су му
северне обале Америке, Европе и Азије.
- Јужни океан. Издвојен је као океан у 17. веку, али прихваћен 2000. године. Налази се
око Јужног пола, испод 60º ЈГШ.
Мора су делови океана који су мање или више издвојени. Могу бити:
- унутрашња или средоземна,
- ивична и
- међуострвска.
Унутрашња мора су окружена скоро са свих страна копном. Преко уског воденог пролаза
повезана су са другим морем или океаном. Пример: Средоземно, Црно, Јадранско, Црвено.
Ивична мора се већим делом наслањају на континент. Од океана су одвојена острвом или
полуострвом. Пример: Северно, Берингово, Охотско, Јапанско, Жуто.
Међуострвска мора се налазе унутар архипелага. Од океана су одвојена острвима. Пример:
Сулу, Целебеси (Сулавеси), Јаванско.
Обала је узак копнени појас поред мора који запљускују таласи. Она нигде није права линија.
Одступање обалске линије од праве линије зове се разуђеност обале. Облици разуђености су:
-

мореузи,
заливи,
полуострва и
острва.

Најмање су разуђене обала Африке и Аустралије, а највише је разуђена обала Европе.
Мореузи су уски водени појаси између два копна. Они повезују два мора или два океана
или океан са морем. Значајни су за саобраћај.
1

Географија VI разред

Заливи су делови мора или океана који су мање или више увучени у копно. Постоје три
врсте залива:
- Заливи настали формирањем копна:
- велики су и широко су отворени према мору
- пример: Бискајски, Лионски, Ђеновски.
- Фјордови:
-

уски заливи стрмих страна који дубоко залазе у копно
настали су потапањем ледничких долина
налазе се северно од 50º СГШ и јужно од 45º ЈГШ.
највише их има у Норвешкој.

- Ријаси:
- настају потапањем речних долина уз обалу
- има их на северу Шпаније, југу Кине и истоку Аустралије.
Магеланова експедиција - прошли су између Јужне Америке и Огњене земље. У Атланском
океану је вода била узбуркана, док је у Пацифику била мирна, па су дали име Тихи океан.
Гренланд је највеће острво на свету. Део је Данске. Има своју владу. Геолошко је део
Северног архипелага. Има поларну климу и већи део је под ледом. Становништво су Данци и
Ескими. Баве се риболовом и прерадом рибе.

СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ
Иако је повезана у целину, вода светског мора нема свуда исте карактеристике. Воде океана
и мора разликују се по:
-

сланости,
температури,
боји и
провидности.

Сланост
Морска вода, за разлику од копнене, има растворене соли. Зато јој је укус сланогорак.
Количина растворених соли у води зове се сланост или салинитет. Јединица за салинитет је
промил (‰). Промил показује колико грама соли има у једном килограму морске воде. Због
соли, морска вода не може да се пије ни да се користи за наводњавање.
Сланост морске воде повећава се испаравањем, а смањује се приливом слатке воде (од
падавина, притока са копна или отапања ледника). Просечан салинитет светског мора је
35‰. Највећи је око повратника (38‰), јер је ту велико испаравање и мале количине
падавина. Због веће количине падавина, сланост се смањује према екватору и половима.
Температура
Сунце је главни извор топлоте којом се загрева светско море. Знатно мањим делом се вода
загрева због Земљине унутрашњости. Температура воде зависи од географске ширине,
највећа је на екватору и опада према половима. На екватору је просечна температура 28ºC, у
умереном појасу 15ºC, а у поларним областима је -1ºC. Због морских струја и мешања топле
и хладне воде, опадање температура није правилно са променом географске ширине.
Провидност и боја
Провидност и боја зависе од чистоће вода и садржаја органских и неорганских материја.
Велику провидност имају тропска и суптропска мора (до 60 метара). Њихова боја је
модроплава. У њима има мало планктона. Зато се каже да је модра боја мора знак пустоши у
2

Географија VI разред

мору. Хладнија и субполарна мора у себи имају више планктона и провидност им је мања (до
10 метара). На обали је провидност и мања, због наноса које стварају реке са копна. Зато им
се мења и боја од плаве и плавозелене до жуте и мрке. На боју мора утиче и боја неба, боја
дна, кретање воде и угао под којим сунчеви зраци падају на површину воде.
Кретање морске воде
Постоје три вида кретања морске воде:
- таласи,
- морске струје и
- плима и осека.
Таласи су кретање површинских слојева воде. Они настају због ветрова, подморских
земљотреса и ерупција вулкана. Висина и дужина таласа зависе од брзине и трајања ветра и
простора на коме талас настаје. Велики таласи отежавају пловидбу.
Сваки талас има таласни брег и таласну долину. Висина таласа (h) је вертикално растојање од врха
таласног брега до дна таласне долине. Дужина таласа (L) је хоризонтално растојање између врхова
два суседна таласа или таласних долина два суседна таласа. Таласи на отвореном мору су правилни
и, без обзира на величину, мање су опасни од таласа поред обале.
Таласи који настају због ветра имају велику разорну снагу. Али, већу разорну снагу имају
цунамији. Цунами су таласи који настају због подводних земљотреса или ерупција.
Морске струје су кретање површинских слојева воде светског мора у виду огромних
река, у одређеном правцу. Настају због утицаја сталних ветрова, сезонски ветрови могу да
им мењају правац. По температури воде, струје могу бити топле и хладне. Топле морске
струје настају на нижим географским ширинама и крећу се ка половима. Оне загревају
хладна мора и ваздух изнад њих. Хладне морске струје настају на вишим географским
ширинама и крећу се ка екватору. Њихова хладна вода улази у топла мора. Пошто настају
због сталних ветрова, струје су сталне и не мењају правац и брзину.
Плима и осека су кретања морске воде због привлачне силе Сунца и Месеца. Плима и
осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа. Зато се зову морска доба или морске
мене. Плима је издизање нивоа мора и надирање воде на копно, а осека је спуштање морског
нивоа и повлачење воде са копна. Разлика између нивоа мора за време плиме и осеке није
иста на свим морима. Креће се од десетак центиметара (Црно море) до 21 метар (у Канади).

ВОДЕ НА КОПНУ
Вода испарава. Највећи део воде која испари врати се у облику падавина у океане или мора.
Мањи део ветрови однесу на копно.
Водена пара изнад копна:
- делом испари,
- делом отиче у облику река у језера или мора,
- делом понире кроз подлогу.
Тако настају воде на копну које проучава хидрологија копна. Копнене воде се деле на:
- површинске (реке, језера, мочваре, баре, ледници) и
- подземне.
Подземне воде се налазе у Земљиној кори, пукотинама и шупљинама у стенама.
Део воде који у облику падавина падне на површину копна, под дејством силе гравитације
пропада у унутрашњост Земље. Она понире кроз растресите наслаге и кроз пукотине у
кречњацима све док не дође до непропустљивог слоја (обично је то глина). Ту се нагомилава
и испуњава шупљине. Тај слој подземне воде се зове издан.
3

Географија VI разред

Количина воде у издану зависи од падавина. Када је период киша или отапања снега, воде
има више, а када је суша, воде има мање.
На местима где површина Земље пресеца непропустљиве стене, подземна вода се појављује
на површини. Место где подземна вода избија на Земљину површину се зове извор.
Постоје и следеће врсте вода:
- минералне воде, које у себи имају велику количину минерала јер их растварају када
пролазе преко минералних стена,
- термалне воде, које су топле и
- термоминералне воде, које су и топле и богате минералима.
У зависности од воде која избија из њих, постоје:
- минерални извори,
- термални извори и
- термоминерални извори.
Када избије на површину, подземна вода постаје површинска. Она отиче по површини и
ствара се водоток. Водотоци настају и од падавина и отапањем снега и леда. Вода својим
ерозивним деловањем ствара речно корито.

РЕКЕ
Сваки водоток има извор и ушће.
Извор је место где почиње водоток. Водоток може почети од:
- извора подземне воде,
- језера или мочваре и
- ледника.
Мањи водоток се зове поток. Потоци настају спајањем већег броја мањих водотока
(поточића) или од јачег извора.
Највећи водотоци су реке. Настају спајањем више речица или од јаког извора.
Саставак је место где се спајају два потока или две мање реке.
Сутока је место где се спајају две реке средње величине (З. Морава и Ј. Морава).
Става је место где се спајају две велике реке (Сава и Дунав, Мисисипи и Мисури).
Место где се река улива у другу реку, језеро или море зове се ушће.
Дужина водотока је растојање од извора до ушћа, дуж водотока. Обично се мери од ушћа, јер је
оно тачно одређено. Извориште је понекад тешко одредити. Често се као извор узима саставница.
Реке које се уливају у мора која имају велику разлику плиме и осеке имају посебна ушћа.
Таква ушћа зову се естуари. Они су у облику левка отвореног према мору. Пример: Гарона,
Об, Темза, Јенисеј.
Према количини воде у кориту, водотоци могу бити:
- стални,
- периодични и
- повремени.
Стални водоток настаје када у реку улази више воде него што се из ње губи.
Периодични водотоци настају тамо где има падавина у одређено време године. Када је
сушан период, они потпуно или делимично пресуше.

4

5 . Често се притоке сврставају у редове. У равницама постоје неодређена развођа. Највећа је на планинама које су богате падавинама. Највећу површину међу рекама има слив реке Амазон. Тектонска језера настају и када.вештачка (басене им праве људи. Онтарио. Природна језера могу бити: . Вода на језеру се креће преко таласа.Географија VI разред Повремени водотоци настају у сушним пределима.понорнице. Та површина се зове слив. у једно језеро. Она су веома дубока. Важно је проучити како су настали басени.акумулативна. Она су настала тамо где су некад била мора. прекинута је њихова веза са морем. Вулканска језера настају када вода попуни кратер угашеног вулкана или када лава прегради реку. Највећа понорница на Балканском полуострву и у Европи је река Требишница. дуж раседа. а у Аустралији се зову крикови.слична су морима. језерске струје . море или океан. Њаса. врсте стена и рељефа. а најмања је у сушним областима. ЈЕЗЕРА Језера су већа удубљења на копну испуњена водом. Тектонска језера . Мичиген). Густина речне мреже територије је просечна дужина река по једном квадратном километру. Елементи језера су: . Пример: Велика језера (Ири. Сава је притока првог реда Дунава. РАЗВОЂЕ И РЕЧНИ СЛИВ Површинске воде се под утицајем гравитације. Пример реликтног језера је Каспијско и Аралско језеро. Сува корита у Африци се зову вади (или уади).језерски басен (оно што је за реку корито) и .тектонска. језера се деле на: . преграђивањем река или прављењем брана). приликом великог земљотреса склизне велика количина копна и прегради реку. Оне теку по површини. Густина речне мреже зависи од климе.настају тектонским процесима. Важна одлика сваке територије је густина речне мреже. Бајкалско језеро. постоје и плима и осека. У кречњачким (крашким) областима постоје посебне реке . РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА Речни систем чини главна река са својим притокама.природна (басени им настају природним путем) и .вода која га испуњава. На пример. Развођа могу да раздвоје и језера и мора. Узвишења која раздвајају сливове зову се развођа. Ту спадају и реликтна и вулканска језера. Дрина је притока првог реда Саве (улива се у Саву). када повремено падне вода и испуни сува корита. . Речну мрежу чине сви водотоци на некој територији. а другог реда Дунава. По начину настанка. Развођа ограничавају површину са које се све површинске воде сливају у један речни систем. Охридско језеро. Издизањем копна. У брдским пределима су развођа прецизно одређена. па нестају у понорима и опет се појаве на површини. са узвишења сливају у корита. Преспанско. Језера се не требају сврштавати у стајаће воде.ерозивна и .

Географија VI разред Ледничка језера . језера могу бити слана. Термалне воде се могу користити за загревање станова. Посебно су важне и минералне и термоминералне воде. Реке уносе у мора велике количине отпадне воде из индустрије. Човек и данас живи поред светског мора. Светско море располаже огромном енергијом.земљишту које је 28 метара испод нивоа мора. Оне се користе у бањама. Нека језера. Живи свет на Земљи настао је у светском мору. То су најчистије и најквалитетније воде јер се споро крећу кроз слојеве земље и пречишћавају. спорт и рекреацију. туризам. риболов. Таквих језера има код нас око Суботице. Пресецањем меандра настају језера у облику потковице која се зову мртваје. који је најјефтинија врста саобраћаја. Природна и вештачка језера имају велики значај. Ваздушне струје преносе кондензовану водену пару која се изнад континената излучује у облику кише. Највећи загађивачи су нафта и њени деривати (уља и мазива) и друге опасне и отровне материје. У мору се сакупља и радиоактивни отпад. које је најсигурнији извор хране (риба. развијале се и комуницирале на обалама мора. ЗАГАЂИВАЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА Значај вода У морима и океанима налазе се велике количине воде. Најстарије цивилизације су настале. Вода заузима 71% површине земље. енергетику. у областима где испарава више воде него што дотиче. Царска бара). шкољке. Речна језера настају речном ерозијом или акумулацијом. Кружењем воде врши се стална десалинизација морске воде (прочишћавање од соли) и снабдевање копна чистом слатком водом. Такво језеро је Мртво море.историјским споменицима. са лепим плажама. саобраћај. Речне долине су густо насељене.настају када вода попуни удубљења која ерозијом и акумулацијом направе ледници. Користе се за водоснабдевање. Подземна вода је најбоља питка вода. а копно 29%. Такав однос копна и воде утиче на климу Земље и на услове живота. Подземне воде (бунари) користе се за водоснабдевање. 6 . Уз обале мора одвијао се морски саобраћај. наводњавање. спорт и рекреацију Загађивање вода Последњих година повећано је загађивање светског мора и копнених вода. са пољопривредних површина и из градова. ЗНАЧАЈ. наводњавање. Ветар ствара удубљења. Пример за то је Средоземно море. а где је површина земље од песка могу да настану еолска језера. Код нас се таква језера зову баре (Обедска бара. саобраћај. На обалама мора су и најважнија туристичка места. Скупљањем воде у крашким удубљењима настају крашка језера. ракови). Вода у рекама се користи за водоснабдевање. риболов. Ледничка језера се често зову "горске очи". а највеће је Палићко језеро. Важан је и поморски пут од Европе преко Суецког канала до Индијског океана и јужне и источне Азије. Данас су најважнији поморски путеви на северу Атланског океана и повезују Северну Америку и Европу. Ледничка језера настају у удубљењима некадашњих циркова или валова. У Северном мору и Мексичком заливу налазе се велике резерве нафте и земног гаса. природним лепотама и културно . Ледничка акумулационим језерима настају на местима морена. Водена пара која настаје испаравањем морске воде кондензује се у облацима у облику ситних капљица воде. Каспијско језеро је познато по депресијама . која се мало користи. а та удубљења испуни вода. производњу електричне енергије. Тамо где дувају јаки и стални ветрови. Она могу бити сланија и од мора.

целу хидросферу (до највећих дубина). ветар) и . температура и ветар су климатски елементи који утичу на распрострањеност биљака и животиња. У води су растворене органске и минералне материје којима се биљке хране. Заштити површинских и подземних вода мора да се посвети пажња да би се заштитило здравље људи и сачувала вода. степа.приземни део атмосфере (тропосферу) и . од бактерије до човека. Биосфера обухвата: . а и на здравље људи.површински део литосфере. ваздух. Биосферу чини живи свет који настањује преостала три омотача. Отпадне воде је потребно пречишћавати од отровних материја.биотске (живи организми. биолошко. Рељеф и земљиште су важни фактори. Загађење подземне воде (издана) утиче и на загађење река. Они се могу сврстати у две групе: . хемијско). Зато се стално контролише квалитет воде за пиће. пустиња. шума умереног појаса. Површински слој земљишта је подлога на којој расте велики број биљака. светлост. тундри и поларних пустиња. У дрвећу се налазе пузавице и лијане. суптропских шума. Копнене животиње (и човек) користе воду за пиће. а воде из термоелектрана су топле. Променом климатских типова мењају се и природне зоне у којима живе разне биљке и животиње. Рељеф утиче на распрострањеност биљних и животињских врста (висина. Вода је важан фактор. Заштита вода Еколошке кризе и катастрофе не могу да се зауставе на границама државе. Највиша стабла достижу 60 метара и траже највише светлости. земљиште. Под живим светом подразумевају се сви живи организми. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ Биосфера је један од четири земљина омотача који чине географски омотач Земље. 7 . ваздух. њихов однос и утицај човека). јер сви имају отпадне воде. . Светлост. То има негативан утицај на живи свет у води.абиотске (вода. Неке врсте биљака и животиња живе у води. Без ње не могу да опстану живи организми. рударство и велики градови. температура. тешко проходне. Распрострањеност живог света зависи од више фактора. нагиб). Постоје следеће зоне: - тропских кишних шума. Индустријске отпадне воде су отровне. преко падавина које у себи садрже пестициде и хербициде. Тропске шуме су густе. рељеф. Отпадне воде из великих градова зову се комуналне воде и оне смањују количину кисеоника у рекама. а преко река и у језера и мора. Највећи загађивачи река су индустрија. већ сваки појединац и држава мора да штити светско море. ТРОПСКЕ ШУМЕ Распрострањене су у подручју екваторске и монсунске климе. Биљне врсте су по спратовима. За то се користе различити уређаји за пречишћавање (механичко. савана. Он је и станиште неких животиња.Географија VI разред Подземне воде су изложене загађивању.

слонови. око реке Амазон. У Аустралији је распрострањено дрво еукалиптус. леопарди. На северу Африка. Животињске врсте су такође разноврсне. ПУСТИЊЕ У областима око повратника и у сушним деловима континенталног појаса јављају се пустиње. Кактус и млечика се разликују по томе што ако се оштете. У Јужној Америци. питон. индиго. Бамбус може да нарасте до 30 м. Заступљене су следеће биљке: махагони. тапир. а у Бразилу кампоси. који може да нарасте до 100 метара. пренето је у Азију где боље успева.Географија VI разред У Јужној Америци. антилопе. Пренета је у Јужну Америку. Та плодна места зову се оазе. Стабло је високо и до 20 метара. а у Азији џунгле. а многе су ретке и заштићене. САВАНЕ Саване се простиру северно и јужно од влажних тропских шума. оне извиру у пустињи и ту се налази бујан биљни свет. код реке Ориноко се саване зову љаноси. Индија: тигар. У Америци је то кактус. Због високе температуре и мале количине падавина. Животињске врсте у саванама Африке су: зебре. Саване имају високу траву и ретко. пречник може бити и већи од 10 метара. Саване су равничарски предели са повременим рекама. тропске шуме се зову селваси. Из коре каучуковог дрвета добија се каучуково млеко (латекс). шимпанза. Кафа је жбунаста биљка. Етиопија). где су јој више одговарали услови. анаконда. Каже се да стрпљиви посматрач може да гледа како расте бамбус. каучук. органске материје се брзо распадају и земљиште у тропским шумама је веома плодно (плодни слој дебео 10 метара). У њима се налазе стабла акација. Пустиње су ретко насељене. хлебно дрво. Азијске земље су данас водећи произвођачи латекса. која је веома тражен производ. Сушењем бобица и одвајањем семена добија се кафа. јагуар. У сушном периоду земљиште испуца.хамаде) или песак који настаје распадањем матичних стена (пешчане пустиње . абонос. тукан. тиково и сандалово дрво (на високој цени. У њима расте урмина палма. Најпознатије дрво у саванама је баобаб. жирафе. а у Африци млечика. Од њега се прави гума. Због сталног опадања лишћа и велике количине падавина. Поједине врсте се могу наћи само на једној територији. Пошто се налазе у тропској клими имају један сушан и један влажан период. кининово дрво. тамо где се подземне воде налазе на малој дубини. Земљиште саване има мање органских материја. Јужна Америка: колибри. Пустиње око повратника одликују се великом разликом температуре у току дана. зачини (бибер. некада су били скупљи од злата). лавови. Потиче из Јужне Америке. У пустињи живе биљке које могу у свом телу да чувају воду и храну. Малајски архипелаг: рајска птица. Бамбус је биљка која брзо расте. Површински слој у пустињама су матичне стене (камените пустиње . Понекад у пустињама умереног појаса може се наћи и обрадиво земљиште. цимет). из кактуса тече провидни а из млечике млечно бели сок. има мало биљака и животиња које су се прилагодиле тешким условима. појединачно дрвеће. ара (папагај).ергови). 8 . У Африци се тропске шуме се зову прашуме. хијене и друге. У Азији формира читаве шуме. гепарди. Остале биљке: какаовац. носорози. живот у пустињама је тежак. Африка: горила. Потиче из Африке (област Кафа. а пустиње у умереном појасу имају велике разлике у температури у току године.

заступљене су листопадне шуме. кестен. У подножју дрвећа расту купина. Ту се ствара смеђе шумско земљиште. У планинама живе дивокозе. грејпфрут). СТЕПА Степа је вегетација ниске траве и она је карактеристична за подручје са малом количином падавина. То су ретке шуме у којима расту храст. зеленика. шкорпије. Чине је рузмарин. кукуруз. а због разлагања лишћа које опада. куне. У степама трава расте у бусеновима. јасен. буква. лисице. где влада умерена клима. због мале количине падавина. Према северу је оно мање плодно. у четинарским шумама је хладовина и има врло мало приземних биљака. смоква. Ту је заступљена сува континентална клима. вукови. На кречњацима у овим областима се ствара црвена земља . Она се налази у унутрашњости умереног појаса. СУПТРОПСКЕ (СРЕДОЗЕМНЕ) ШУМЕ Суптропске шуме се налазе у области средоземне климе. птица и инсеката (шкорпије. густа и тешко проходна жбунаста вегетација. Многе животиње у пустињама су прилагођене да дању живе у песку. а ноћу да се крећу по пустињи. Пример је маслина. Осим камила. змија. врба и јова. Има гуштера. ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА У умереном топлотном појасу. Она се тако тешко прилагођава. али се мора обогаћивати вештачким ђубретом. У тајгама расту: бор. Ту се гаји: пшеница. медведи. пепељастосиво и зове се подзол. у пустињи живе и пустињски зечеви. Уместо шума сада се налази вегетација камењара и макија. Ради стварања плодног земљишта. степе су претворене у обрадиву површину која се зове културна степа. У листопадним шумама расте: храст. У листопадним шумама је земљиште растресито. У тим областима се узгајају винова лоза. оне се претварају у четинарске шуме . а у Азији једногрбе камиле. ласице. тако да су границе њене распрострањености у ствари границе суптропских шума. јелени. нар и агруми (лимун. чемпрес. далеко од мора. птице. У степама има много органских материја и јавља се земља која се зове црница. јавор. У Аустралији живе врсте којих нема нигде другде у свету (кенгур.Географија VI разред Камиле су типичне животиње у пустињама. поморанџа. кадуља и друге биљке. скочимишеви. коала). У шумама умереног појаса живе: инсекти. Животињски свет је сиромашан. змије. гуштери. Према северу. стоноге). Биљне врсте које живе у овим шумама тешко се прилагођавају другим стаништима. пауци. пустињске лисице. шећерна репа и друге биљке. граб. Она је најплодније земљиште. Да би се добиле обрадиве површине и дрво за бродове. маслине и ловор. са повећањем хладноће. смрча. расте топола. шакали. У Северној Америци се степе зову прерије. Због густе крошње. дивље свиње. а у Јужној Америци пампаси. мандарина. ариш. 9 . храстове шуме око Средоземног мора су искрчене. приморски бор. Има и мањих глодара (мишева и зечева). која настаје разлагањем кречњака. Макија је зимзелена. оно је плодно. јела. Од дрвећа. кукурек и папрати. У Африци живе двогрбе камиле.црвеница.тајге. сунцокрет.

Око екватора. 10 . У тундрама се налазе биљке и животиње које су прилагођене хладној клими. налазе се тундре. у области субполарне климе. Зато ту расту лишајеви и маховине. хоботнице). Вечити снег и лед. поларни зечеви. горња граница шуме је до 4000 метара. који су данас ретка врста. делфин. Од животиња. Тако настају вертикални вегетацијски појасеви. туљани. Од животиња у тундри живе: ирваси. фока. На Антарктику се налазе пингвини. Животињске врсте у поларним пустињама живе поред мора и хране се рибом. живи свет у води се користи у индустрији и у исхрани. У мањим дубинама живе животиње које су добри пливачи: рибе. у јужним крајевима тундре. Планктон је главна храна за многе животиње. Листопадне шуме. сипе. Планински пашњаци. земљиште је замрзнуто и до 1 метар у дубину. Налазе се на надморској висини где има довољно падавина за опстанак дрвећа. већ плутају по води. ЖИВИ СВЕТ ОКЕАНА И МОРА Морска средина није богата природним зонама. ВЕРТИКАЛНА ЗОНАЛНОСТ На планинама се. Земљиште у тундри је мочварно и каменито. Граница вечитог снега и леда зависи од географске ширине на којој се налази планина. Планктон чине једноћелијски организми који се не крећу. степски вук. поларне сове. где се снег задржава и по десет месеци. Понегде. глодари (зечеви. јежеви. препелица). шкољке. Четинарске шуме. мрави). Ту живе слабо покретљиве животиње (морске звезде. птице (соко. са променом надморске висине. У Северној Америци живе и бизони. кртице). ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ Област око Северног пола (Арктик) и око Јужног пола (Антарктик) су области где је поларна клима и где је вечни лед и снег. морж). ајкуле. Али. главоношци (лигње. Може да достигне и тежину до 600 кг. сисари (кит. Зато је биљни и животињски свет сиромашнији од копненог. орао. скакавци. моржеви. сунђери). ТУНДРЕ Око поларника.Географија VI разред Животињски свет чине: инсекти (пауци. мишеви. поларне лисице. У летњем периоду долећу птице са југа. ража и др. расте поларна бреза и поларна јова. Врхови високих планина су стално под снегом и ледом. Због дугих периода са температуром испод 0 степени. у умереном појасу је до 2500 метара. У тим областима нема услова за биљке. пужеви) или непокретљиве врсте (корали. Спада у угрожену врсту зато што се много лови и због отапања поларног леда. Бели (поларни) медвед је највећи копнени месојед. кобац. фазан. такође смењују климатски појасеви. ту живе бели медведи. На дну мора и океана живе морске траве и алге разних облика и величине. Бело крзно га маскира и добар је пливач.

Један од најважнијих фактора је клима. ЕКУМЕНА И СТАНОВНИШТВО Демографија је научна дисциплина која проучава становништво. На Антарктику нема стално насељених људи. Густина насељености зависи од: . Ради заштите природе. западна Европа и североисточни део САД. Подаци који се добију пописом се обрађују и анализирају. Затим је почео да припитомљава животиње и да гаји биљке. године на Земљи живело 6. Процењује се да је 2007. Попис се обично ради на сваких 10 година. Осим тога. На основу података са пописа добијају се подаци о становништву. Осим тога. биљни и животињски свет. Најнасељенији континенти су Азија и Европа. У периоду између два пописа. смањи количину отпада. природна богатства). човек може да уради следеће: - ограничи сечу шума.друштвено .Сви делови Земље нису подједнако насељени. Ту живе животиње које су се прилагодиле таквим условима. отпадне воде и издувни гасови уништавају мора. Изражава се у становника по километру квадратном (ст/км2). клима. а неке су грабљивице и хране се другим врстама животиња. Данас човек мање зависи од природе. јужна Азија. човек је истребио поједине животињске и биљне врсте. користи биљке и животиње за индустријску производњу. а у хладном појасу скоро и да нико не живи. јер је он њен део. Хране се остатцима живих организама који падају са површине. Израчунава се тако што се укупан број становника на некој територији подели са површином територије.6 милијарди становника. У току свог развоја. . СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА Податке о свом становништву држава прикупља пописом. У почетку је зависио од природе. а најмање насељени континент је Аустралија. Насељени део Земље зове се екумена. Прављењем културних степа и исушивањем мочвара. океане. Скоро 3/4 светског становништва живи у северном и јужном умереном топлотном појасу. економска развијеност). Просечан број становника по једним квадратном километру територије зове се густина насељености. Тако је прекинут ланац исхране и угрожене су неке животињске врсте. земљиште. подаци о становништву се добијају проценама на основу уочених законитости. пречисти и преради отпад. Ту живи преко половине светског становништва. миграције. прави резервате и националне паркове. ваздух.природних фактора (рељеф. а ненасељени део Земље се зове анекумена. човек је мењао природу. Четири најнасељенија подручја су: источна Азија. 11 . смањи коришћење хемикалија. Због тога је и екумена неравномерно насељена.економских фактора (природни прираштај. Чак и у насељеним крајевима нису једнаки услови за живот. земљиште. Употребом ђубрива и хемикалија људи су уништили неке биљне и животињске врсте. али му је природа ипак потребна. ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА Заједница живих бића на њиховом станишту зове се биоценоза.Географија VI разред У дубинама мора и океана влада потпуни мрак и велики притисак. У биоценози је свака врста значајна за опстанак осталих. воду. воде. остатак живи у жарком појасу. јер им је уништио станиште.

Та појава се зове депопулација. већа је густина становништва. незапосленост. писмености. ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ Сваке секунде у свету се роди или умре одређени број људи. Број умрлих у неком периоду назива се морталитет. долинама река или на обалама мора и океана.старосних пирамида можемо много тога да закључимо о становништву. Стационарна полно .људи дуже живе. пописом се добијају и други подаци о становништву. али се касније мења (пресељења. Густина становништва је већа у градовима. Латинска Америка.стационарне и . САД. Прогресивна полно .. Због тога се мења број људи и то се зове природно кретање становништва.. Полна и старосна структура се често приказују у полно-старосним пирамидама.). У крајевима где је прираштај низак и негативан становништво стари и има све мање људи који могу да раде.. југозападној Азији и северној Африци. котлинама.. 12 . Она се формира рођењем. Анализом полно . ратови . Постоје три врсте полно . забава.старосних пирамида: . То су графикони који показују колико људи припада одређеном полу и одређеној старосној групи. Старосна структура се одређује према броју људи у старосним групама.Географија VI разред Рељеф такође утиче на густину становништва. СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА Осим броја становника. У крајевима где је висок прираштај.регресивне.прогресивне. жута (монголоидна) и црна (негроидна). Јапан. Русија). Жуте расе има највише у Азији и Америци. Регресивна полно . Раније су припадници црне расе најчешће били робови. Становништво беле расе највише живи у Европи. значи и да је смртност велика. сиромаштво и глад. Постоје три расе људи: бела (европеидна). смртност. природни прираштај је низак и негативан.старосна пирамида има широку основу и сужава се према врху. пет или десет година (зависи шта се испитује). У мање развијеним земљама и сиромашним крајевима (Африка. Највећи број људи (преко половине укупног броја) живи у равницама. Пример су развијене земље..). Старосне групе могу бити једна. школе. полу. Полна структура је однос броја женског и мушког становништва. широка у средини и поново уска при врху. Наталитет и морталитет се изражавају у промилима (‰). Број живорођених у неком периоду назива се наталитет. Рађање и умирање су биолошки процеси. односно на 1000 становника. по занимању. пошто су тамо повољнији услови живота (рудна богатства. Блиски Исток) природни прираштај је висок. Пошто се нагло сужава према врху. Негативан прираштај значи да умире више људи него што се роди.старосна пирамида је уска при основи. а црне расе у Африци.. Разлика између наталитета и морталитета зове се природни прираштај. У развијеним крајевима (Европа. Преко 3/4 становништва живи на надморским висинама мањим од 500 метара. образовању. На тај начин се показује структура становништва (однос по старости.). Пример су неразвијене земље. култура. Смртност је мања . Природни прираштај је различит за поједине континенте и државе. То значи да има већи број младих људи (велики природни прираштај). То значи да је природни прираштај негативан и да има много старих људи. . могућност запослења и зараде.старосна пирамида показује да је прираштај мали (скоро нула). вероисповести. припадности раси или нацији.

Због великог природног прираштаја. због природних непогода. Значајна је и анализа језичке и верске структуре народа. Највише миграција се дешава из економских разлога (тражење бољих услова живота). постоје и мање групе у хришћанству (протестанти. Мелези који настају мешањем беле и црне расе зову се мулати. дневне. .. Понекад нека насеља остају без становника. . сезонске. јужна Африка. Јевреји живе у разним деловима света и покушавају да сачувају своју веру. међурегионалне. а природна богатства неискоришћена. На тај начин су неки народи потпуно нестали.према територији: унутрашње (унутар једне територије) и спољне. Због привредног развоја западне Европе. итд. НАСЕЉА Некада је човек зависио од улова дивљих животиња. на подручју емиграције се смањује број и густина насељености. а за територију где долази. међуконтиненталне. Кроз историју су се мењали правци миграције. Национална структура приказује структуру становништва према националности. Аустралија). конфучионизам и таоизам. Осим тога. Осим тога. у 20. У Азији су распрострањене вере: хиндуизам. а долазак на другу територију је имиграција. адвентисти . црне и жуте расе замбоси. он је емигрант. Миграције се могу поделити на: . Некада су Велика Британија и Шпанија биле велике силе и имале су много колонија. Једна од најстаријих вера је јудаизам (вера Јевреја). Процес постепеног сједињавања са другим народима се зове асимилација. МИГРАЦИЈЕ Миграција је свако кретање становника са једне територије на другу. Истовремено. Миграције су механичко кретање становништва.етнички хетерогене (живе разни народи). Највећи број људи на свету припада хришћанству (33%. привремене. . Највише су страдали у другом светском рату. обичаје и религију народа у окружењу. најчешће пећине. недељне. Напуштање територије је емиграција. југозападна и југоисточна Азија). Хришћани могу бити православци и католици. Учесник миграције је мигрант. 13 . Миграција није само једноставно пресељење. оне нису насеља. јер су пратили животиње које су ловили. он је имигрант. За територију коју напушта. ратова итд. северна Африка. поједини народи су се територијално ширили и прихватали језик. Према националној структуру.Географија VI разред Мешањем раса настају мелези.). државе могу бити: . За заштиту од дивљих животиња и временских непогода користили су природна склоништа. будизам. Европа. а беле и жуте местици.према дистанци: локалне. Ако је миграција масовна. Зато су и дан данас енглески и шпански језик најраспрострањенији у свету.према времену (дужини трајања): сталне. стамбени проблеми. Друга вера по затупљености је ислам (20%. Људи су стално били у покрету. Свака миграција има последице и за подручје емиграције и за подручје имиграције. Иако су пећине прва места која је човек насељавао. Америка. међудржавне. веку највећи број миграција је ишао у том смеру. миграција може бити и присилна.етнички хомогене (становници припадају једном народу). У средњем веку је становништво из Европе одлазило у новооткривене континенте.. расте незапосленост. у подручју имиграције се повећава број становника и густина насељености.

у котлинама или речним долинама. Тако су настала прва насеља. а у главном граду је и центар државне управе. који обухвата градове од Бостона до Вашингтона. Разбијени тип насеља се јавља у брдским и планинским насељима. За разлику од других бића. Куће су грађене од различитог материјала (грање. Постоје три типа насеља: збијени. Данас има око 500 градова са преко милион људи. Својим радом човек данас све мање зависи од природе.Географија VI разред Када је човек почео да гаји биљке и животиње. године). људи) и . кафане итд. Слабије су уређена од градова. Ту живи 83 милиона људи. ом може да мисли. која са градом чине градску област. Ту живи 60 милиона људи. У градовима се налазе центри локалне управе (општина. ПРИРОДНА И ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА Човек је нераздвојиви део природе. туризмом и другим непољопривредним делатностима. Пример конурбација: Велики Лондон (8. Куће су се градиле збијено. Развијала су се утврђена насеља и у њих су се досељавали трговци и занатлије. земљиште и ваздух). Језгра збијених насеља су често некадашња утврђења. Мегалополиса је мање. индустријом. Процес настанка и развоја градова и повећања броја његових становника зове се урбанизација. пошта. Конурбације и мегалополиси постоје у природно развијеним земљама. У неразвијеним земљама има великих градова. Та насеља су прерасла у градове. стене. због великог природног прираштаја. трговином. ван домета поплава. Сваки град има своја предграђа. али и у равницама где има великих обрадивих површина. условљени и зависе једни од других. Насеља линијског типа се пружају дуж путева. Човек је њен нераздвојиви део. Када се повежу две или више градске области. са градовима Токио и Јокохама. Први милионски град у свету постао је Пекинг (1800.жива бића (биљке. Често постоји боље уређен центар села.неживи елементи (вода. разбијени и линијски. 14 . почео је дуже да борави на једном месту. дрво. не могу да се развијају у ширину. Сви елементи природне средине су међусобно повезани. Градови су већа насеља. Човек мења природу и ствара нову средину прилагођену својим потребама. Насеља су се развијала развојем привреде и друштва.2 милиона становника) или Рур (12 милиона становника). Природну средину чине: . Куће су ниске. настаје конурбација. Због стена које ограничавају котлине. суд итд. најчешће поред река (сојенице) или на узвишењима поред река. где се људи баве занатством. Мегалополис је и БосВаш у САД.). а даљом урбанизацијом се стварају мегалополиси. Центар града је старо језгро града и у њему се налазе трговински и услужни објекти. Боље су уређени од села и имају вишеспратне зграде. кожа. Села су мања насеља и у њима се становништво претежно бави пољопривредом. животиње. У неразвијеним земљама и земљама у развоју честа је миграција из села у градове. камен). Град се шири повезивањем са својим предграђима. Пример је појас Тајхејо у Јапану. где се налазе продавнице. посебно развојем трговине и занатства. Тако је дошло до раздвајања два основна типа насеља: села и градови. Због тога се повећава број становника и градови се шире. памти и закључује. учи. због лакше одбране. Природна средина или природа је окружење у коме живимо.

мења предмете и материјале из природе и прилагођава их својим потребама.пољопривреда. вода. Са техничким и технолошким развојем друштва све више су се користила природна богатства. секундарне делатности. Процес којим човек. улажући свој рад. због промена у природи. Тај вишак су почели да размењују за неке друге производе који су им били потребни. Човек је све више мењао природну средину. а самим тим и на живот људи. околних територија. вода. становништво. Делатности привреде су груписане у 4 целине: примарне делатности. грађењем насеља). припитомљавањем животиња. ловом и риболовом. Биљке и животиње су угрожене. ПРИВРЕДА Човек је од давнина користио природна богатства да би задовољио своје животне потребе. биљни и животињски свет. привредне регије. Прво се бавио сакупљањем плодова. Временом је човек усавршио оруђа и задужења људи су постала занимања. Вода је основ живота за сва жива бића. 15 . биљни и животињски свет. а за њихово стварање потребни су милиони година. Правио је оружје и оруђе. То су: . Често те последице наносе велику штету и угрожавају опстанак многих живих врста. клима. То негативно утиче на климу. плодно земљиште. Привредне делатности се деле на привредне гране. Могу се употребити само једном. Они се не губе у потпуности када се употребе и брзо се обнављају. ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ Географске регије су мање или веће територије на Земљи које се разликују од других. сагоревање нафте и њених деривата загађује ваздушни омотач. тако да данас у свету има све мање природне средине. људи су почели да производе више него што им је требало за живот. Необновљиви ресурси су руде. Сваки члан првобитне људске заједнице имао је неки задатак. насеља. назива се производња. односно дошло је до поделе рада. Обновљиви ресурси су сунчева енергија. Они могу бити необновљиви и обновљиви. Привреда је скуп свих делатности којима се производе и размењују добра и услуге ради задовољења човекових потреба. Да би створили потребна средства. Примарне делатности Примарне делатности су делатности којима се човек бави од давнина. а она је данас. Док мења природну средину. Она има задатак да подели Земљу на регије и проучи утицај природних и друштвеноекономских фактора на стварање и изглед те регије. по неким природно-географским или друштвено-географским одликама. Пошто су оруђа била боља. обрађују их и прилагођавају их својим потребама. Могу се издвојити на основу различитих фактора: рељеф. Границе између појединих регија нису оштре и прецизне. Након тога је почео да гаји биљке и животиње и да гради насеља. Ако се користе нерационално. Оне обухватају добра која су човеку потребна за исхрану и која се користе као сировине за индустрију. Тако је настала трговина. Сви природни материјали и природна богатства која људи користе у процесу производње неопходних средстава за живот зову се природни ресурси или сировине. Она обједињује резултате географских дисциплина на неком простору Земље. Регије проучава регионална географија. рудна богатства. човек често не води рачуна о последицама. људи узимају материјале из природе. Штетни гасови из возила и фабрика. терцијарне делатности и квартарне делатности. угаљ. Њихове залихе су ограничене. нафта и природни гас. могу се уништити или постати неупотребљиви.Географија VI разред Географска средина је средина коју је човек створио мењајући природну средину својим активностима (култивисањем биљака. која се временом развијала. па и људи. загађена.

Иако су секундарне делатности почеле да се развијају још у праисторији. повртарство. Њене гране су: прехрамбена индустрија. Тада је нагло повећан број становника и градова. коже и обуће. свињогојство и живинарство. култура. када се десила индустријска револуција. машинска индустрија и др. здравство. државна управа. Квартарне делатности Квартарне делатности су непроизводне делатности. производно занатство. То су: - трговина. Пољопривреда је једна од најважнијих делатности примарног сектора и привреде. угоститељство. Терцијарне делатности Терцијарне делатности су услужне непроизводне делатности. петрохемија. Тешка индустрија обухвата производњу средстава и материјала који се користе у даљој производњи и њене гране су: енергетика. Дели се на тешку и лаку индустрију. туризам. дуванска индустрија. посебно у високоразвијеним земљама. индустрија гуме. Најважнија секундарна делатност је индустрија. посебно у развијеним земљама. воћарство и виноградарство. аутоматских машина и компјутера мања је потреба за људском снагом у секундарним делатностима. осим пољопривреде. Земљорадња обухвата узгајање биљака и дели се на ратарство.Географија VI разред . Због технолошког напретка.шумарство . индустрија и грађевинарство. Број људи који се бави овим делатностима стално се повећава. Примарним делатностима бави се највећи број становника на свету. Увођењем савремених средстава и алата смањује се број људи који се бави примарним делатностима. То су: - рударство. свој успон су доживеле у 19. па је велики број људи почео да се бави секундарним делатностима. 16 . Индустрија је прерада сировина до полупроизвода или готових производа машинским путем. Сточарство обухвата узгајање животиња и дели се на: говедарство. наука. веку. графичка индустрија и лака хемијска индустрија. Тај број није исти у развијеним и неразвијеним земљама. овчарство. Лака индустрија обухвата производњу средстава која долазе до крајњих корисника. дрвна индустрија.лов и риболов. Секундарне делатности Секундарне делатности су све остале производне делатности. Дели се на две гране: земљорадњу и сточарство. металургија. војска и полиција. саобраћај и услужно занатство. електроника. То су: - школство.

Треће објашњење је да су Месопотамци оно што је источно од њих звали Асу (излазак Сунца). У неразвијеним земљама је обично највећи број људи запослен у примарном сектору. Ниједна делатност не може да постоји сама од себе.Европа је жена коју је отео Зевс тако што је узео облик бика. . културним и историјским карактеристикама. па се ти континенти зову Стари свет. Најзападнија тачка је рт Роко у Португалији (9°W). он још увек зависи од природе. а најисточнија је северни Урал (67°Е). Каспијско језеро. а по броју становника (710 милиона људи) је на трећем месту. река Урал.000km2 Европа је на претпоследњем месту испред Аустралије. У развијеним земљама је највећи број људи запослен у терцијарним и квартарним делатностима. На развијеност земље утиче наука и образовање људи. У неким неразвијеним државама друштво је још увек племенско и користе се примитивна средства. Све земље света могу се поделити на: . 17 . који се зову Нови свет. . Човек својим радом мења природне ресурсе и прилагођава их својим потребама. Природни фактори имају различит утицај на привреду: . Постоје острва. Морепловци су касније открили нове континенте . Али. може се одредити степен развијености неке државе. а мањи део на западној.390. Највећи део Европе је на источној полулопти. Развијеност земаља је један од најважнијих друштвених фактора. Европа је полуострво. Најјужнија тачка је рт Мароки у Шпанији (36°N). на западу Атлански океан. а најсевернија је рт Нордкап (71°N). Природни услови и даље утичу на живот човека. планина Кавказ. . ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ Европа заједно са Азијом чини Евроазију.распоред мора. исхрану и привреду. Овај мит не објашњава име Европа. У почетку су Европљани познавали само још Азију и Африку.променом климе због географске ширине и надморске висине мења се температура ваздуха.од начина настанка рељефа и састава земљишта зависи рудно богатство. а оно западно Ереб (залазак сунца). иза Азије и Африке. На југу је Средоземно море. Европа се целом површином налази на северној полулопти. квартарне делатности не остварују приходе.средњеразвијене и . а на северу Северни ледени океан. На привреду утичу и друштвени фактори. мореуз Босфор.рељеф и надморска висина утичу на климу и на стварање појединих врста земљишта и количину влаге у земљишту. делатности су међу собом повезане.високоразвијене . Источна граница Европе иду линијом: планина Урал. Друго објашњење је да су Грци све што је северно од Средоземног мора звали Европа. Црно Море.Географија VI разред За разлику од терцијарних.неразвијене. заливи и мореузи. река утиче на привредне делатности. Међутим. РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛА Обала Европе је веома разуђена. Аустралију и Антарктик. Егејско море. Када се анализира структура запослених по привредним секторима. Са површином око 10.Америку. Иако су подељене у секторе. Све заједно чине привреду. Постоје три објашњења имена Европа. језера. по друштвеним. полуострва. Прво је из грчке митологије . мореуз Дарданели. У односу на Евроазију. врсте и количина падавина. то су два одвојена континента. Мраморно море.

Разлика између плиме и осеке је и по 15 метара. Селанд и Лоланд. Радом таласа на острвима Велике Британије и Ирске настају клифови. Топао ваздух преносе на копно западни ветрови. На обалама западне Европе је Бискајски залив и ту има много потопљених речних ушћа естуара. Громадне су и планине у средишњем делу Пиринејског полуострва. највиши врх Европе је Мон Блан који се налази у Алпима. Балканске планине. Панонска низија и Влашка низија су тектонске низије. Родопске планине на Балкану и Урал. Еубеја. Фински и Ботнички. Снег ретко пада и кратко се задржава. Шумава. На источном делу Средоземног мора прво се налази Јадранско море. Заједно са Аустралијом то је најнижи континент. Вулкано и Стромболи). У јонском мору највеће је острво Крф. Између острва и континента налази се канал Ламанш. Шарско-пиндске планине. Громадне планине: север Европе (Скандинавске планине). Алпи. У Егејском мору се налази велики број острва (Тасос. Неки су дугачки до 180km. На северу Црног мора налази се полуострво Крим и Керчки мореуз. па је зато повећано испаравање. Салинитет Црног мора мањи је од Средоземног мора (велики број река). Северно море је мореузима Скагерак и Категат повезано са Балтичким морем. Централни масив) и све планине на острвима Велика Британија и Ирска. Најсеверније острво је Исланд. Веначне планине су Бетијске планине. Његова источна обала је веома разуђена. Лета су свежа. Етна. На западу је оно Пиринејским полуострвом одвојено од Атланског океана. Апенини. Преко Отранских врата повезано је са Јонским морем. Родос) и групе острва (Северни и Јужни Споради и Киклади). Због тога што набирање планина није завршено. По некој теорији где је граница Европе северније од Кавказа. То је Источноевропска низија. западна Европа (Ардени. КЛИМА ЕВРОПЕ Европа се налази у северном умереном појасу. Татре и Карпати. Највећа низија је на истоку Европе. Између Сицилије и Африке налази се Сицилијански пролаз. Највећи део Европе је испод 500 метара надморске висине. а онда мореузом Босфор у Црно море. а зиме су благе. Ту су и острва Фин. средња Европа (Харц. а само 1% је на висини која је већа од 2000 метара. Судети. у јужној Европи чести су земљотреси. 18 . као и Еолска острва са својим вулканима. У јужном делу Европе налазе се низије које су настале таложењем наноса река. Количина падавина је велика и правилно распоређена током целе године. Шварцвалд). Лионски) и мора (Лигурско и Тиренско). Познати су и заливи (Ђеновски. који повезује Црно и Азовско море. РЕЉЕФ ЕВРОПЕ Средња надморска висина Европе је 300 метара. Вулканске планине: све планине на Исланду (Хекла је познати активни вулкан) и јужни део Апенинског полуострва (Везув. Јужно од Сицилије је група острва где се простире Малта. То су континенталне низије.Географија VI разред Ерозивним радом ледника на северу настали су фјордови. Апенинско полуострво са острвом Сицилијом дели средоземно море на два дела. Пиринеји. Ту је заступљена атланска (океанска) клима. Вогези. Најјужније острво је Крит. Зато су заступљене умерене климе. Апенинског и Балканског. Рудне планине. Динара. Ту се налазе и острва Сардинија. Мореузом Дарданели улази се у Мраморно море. На Кавказу је највиши врх Европе (Елбрус). која се наставља у Прибалтичку и Западноевропску низију. Оно има три залива: Ришки. Јужна Европа се састоји од три полуострва: Пиринејског. Веза са океаном је Гибралтарски мореуз. Балеари и Корзика. Лезбос. Дуж западних обала креће се топла Голфска струја.

У хладним пределима северне и источне Европе је област четинарских шума јеле . ВЕГЕТАЦИЈА ЕВРОПЕ Пошто у Европи владају различите климе. Међутим. водостај је нижи. а најмања у лето. ХИДРОГРАФИЈА ЕВРОПЕ Због различите количине падавина и различитог рељефа. Реке северне Европе теку ка Балтичком мору (Њемен. На крајњем северу је тундра . а водостај им се колеба. Висла и Одра) и у Северно море (Лаба. кратко се задржава. У Европи су многе биљне врсте или нестали или им прети истребљење. Река Дунав је друга по дужини у Европи (преко 2800km). Простори око Средоземног мора некада су били под храстом китњаком. У пролеће. Количина воде им варира. Мала је количина падавина. мењају се и типови вегетације (листопадне шуме. Реке које припадају Средњеморском сливу су кратке и великог пада. Оне нису тако дугих токова. У средњој Европи је умерено континентална клима са умерено топлим летима и умерено хладним зимама.вегетација лишајева и маховина. Према југу иду реке Каспијског слива (Волга). Неки простори на северу и истоку Европе су под утицајем хладног ваздуха са северног пола. водостај је већи. Снег ретко пада и. европске реке се разликују међу собом. На вишим надморским висинама је планинска клима. речни токови су дужи. сувим и топлим летима и благим кишовитим зимама. Одликује се дугим. Плодно земљиште степа је претворено у обрадиво земљиште (културна степа). маслина. због низија. мешовите шуме. Зиме су хладне и дуге. Ту су најдуже европске реке: Волга. Колима постаје континентална и сува. То је субполарна и хладна континентална клима. Шуме се јављају на ниским планинама (листопадне шуме храста. јужног воћа. Ту влада средоземна (медитеранска) клима. када падне. У областима са атланском климом. Планински венци спречавају да ова клима продре дубље у континент. Те шуме су искрчене због прављења простора за градове и индустријске области. Дњепар и Дон. Са смањивањем количине падавина према истоку налази се вегетација ниских трава .Географија VI разред Удаљавањем од Атланског океана ка унутрашњости континента смањује се количина падавина. То дрвеће је коришћено за бродове. различита је и вегетација. Сува континентална клима влада на истоку Европе и има хладне и снежне зиме и веома топла лета. повећава се количина падавина. планински пашњаци и камене голети). када се топи снег. заступљене су листопадне шуме храста. Северна Двина и Печора). четинарске шуме. а у лето и јесен. Лета су краћа и свежија. а лета су свежа и кратка. Исушивањем мочвара настала је ритска вегетација (трска. јова). Јужни део Европе је под утицајем топлог ваздуха са севера Африке. Највиша је у зиму и пролеће (због киша и топљења снега). У 19 . па има и мање река. На високим планинама. Развође је на Валдајском побрђу.степе. постоје две врсте континенталне климе умерена и сува. где се мења клима са променом надморске висине. Западно од њега су реке које припадају Балтичком и Беренцовом сливу (Западна Двина. зиме су дуже и хладније. Јесен је топлија од пролећа. због високих температура. Њихов водостај се мења у току године.тајге. Црноморског слива (Дњепар и Дњестар) и Азовског слива (Дон). макија. Везер). па је сада присутна вегетација камењара. Количина падавина је мала. ловора. У источној Европи има мало падавина. граба и цера).

алпску и балканску. Преспанско и Дојранско. пловидбу. мађарски) и алтајски (турски. Црногорци. грчки и албански). Португалци. Гвадијана и Гвадалкивир). запад и југоисток Немачке. Фламанци. То су Ладога. Ради регулисања речних токова и речне пловидбе изграђени су канали. Румуни) . али су важна за туризам. Вардар и Марица (Балкан). Густо су насељени и велики градови. После Азије. Валонци). По и Тибар (Апенини). Швеђани и Исланђани) . Лоара. Дордоња. Темза.Тиса . У Европи има много језера. Највећа густина насељености је у развијеним индустријским областима (југ Енглеске. Балтичка језера настала су радом ледника. Шпанци. Сена. Холандија. То су Женевско. 20 . север Француске.Дунав. Гарда. Словенци. Лужички Срби). Данци. Северни и источни делови Европе су ретко насељени. Европа је најгушће насељени континент. На Балканском полуострву су језера различито настала. Због развоја индустрије. естонски. Боденско. западни (Пољаци. Белоруси. Ту је и канал Дунав . Енглези. туризам и водоснабдевање.словенска .романска (Италијани. Словаци. Крашко је Скадарско. Гарона. Она се могу сврстати у три групе: балтичку. Језици припадају следећим групама: - индоевропски (словенска. Мађоре. Французи. келтски (ирски. Већина река источне и западне Европе је пловна.германска (Немци. Чеси. Становништво је из 3 групе народа: . Угро-финци (Мађари и Финци). али је наталитет већи од морталитета. Венер и Ветер. а најмање градови јужне Европе (око 65%). а мушкараца је 70 година. Најраспрострањенија религија је хришћанство (православље и католицизам). германска и романска група. Густина насељености је 68 становника/km2.источни (Руси. Украјинци). Македонци. који се користи за наводњавање. науке и технике. У Панонској низији је плитко језеро Балатон.390. Тахо. У Европи има преко 60 народа и говори се толико језика. Просечан животни век жена је 76 година. Комо.000 km 2. На планинама су ледничка језера "горске очи". Све (осим Роне) се уливају у Атлански океан (Рајна. Мања су од балтичких. ту су и Келти (Ирци. јужни (Срби. Неретва. Каталонци. Најпознатији је канал Дунав . Дура.Рајна . Поред ових група. чији је басен настао спуштањем раседа. Бледско и Бохињско. Рона (југ Француске). СТАНОВНИШТВО ЕВРОПЕ У Европи живи 710 милиона људи на површини од 10. неки народи Русије). југ Пољске и Чешка). Белгија. Хрвати. И алпска језера су ледничка. Дрим. Бугари. рекреацију. Норвежани. Аустријанци. Хелени (Грци). Албанци и Баски.Мајна којим се повезује Црно море (лука Констанца) и Атлански океан (лука Ротердам). Највише су насељени градови западне Европе (око 90%). риболов. напредовала је медицина и повећан је животни век људи.Географија VI разред Средоземно море се уливају реке Ебро (Пиринеји). У западној Европи су реке богате водом и водостај им је уједначен током целе године. Холанђани. тектонска су Охридско. Шкоти и Велшани). У Европи је ниска стопа природног прираштаја. Оњега. велшки и бретонски) уралски (фински. Преко 70% становника Европе живи у градовима.

Географија VI разред Православље: Русија. У 20. Португалија. која је позната по винима. поврће и индустријске биљке. У низијама се налазе саобраћајнице (путеви и пруге). занатство. Француска. разликују се и по начину живота. култури. Европа се дели на 5 регија: . због развоја науке и научних открића. Сточарству погодује то што има доста хране за животиње. плимини таласи. Планине су богате рудама метала и неметала. хемијска индустрија. На основу тога. Немачка. па се индустрија мање везују за налазишта угља. У почетку су се државе развијале око Средоземног мора. Велика Британија. Бугарска. У брдским и планинским областима гаји се стока. привреди. Има много угља. Србија. Босна и Херцеговима. Простране низије су прекривене плодним земљиштем и ту се гаје житарице. Чешка. Густе шуме на северу Европе су извор сировина за дрвну индустрију. века развија се тешка индустрија. западу и југу Европе. Развијен је и речни саобраћај кроз велике реке и канале. Миграције су у 15. веку биле усмерене из Европе ка новим континентима. Црна Гора. Украјина. Норвешка. Малта. Посечена стабла се транспортују планинским рекама до пилана и центара дрвне индустрије. бродоградња. Русија. Немачка. клими. трговина. Муслимани: Турска. и ту је цветала привреда. У 20. Велика Британија и Белгија су постале најразвијеније државе света. Временом су се користили нови извори енергије. Значајан извор енергије су и брзе реке. хемијске и осталих индустрија. Сви већи градови су повезани и ваздушним саобраћајем. па има много фарми. Крајем 18. Мађарска. Протестантизам: Шведска. Италија. Црна Гора. биљном и животињском свету. Европа је најразвијенији део света. Шпанија. Рударство је основа за разне индустријске гране. Због много угља и гвожђа. ПОЛИТИЧКА И РЕГИОНАЛНА ПОДЕЛА И ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ Између појединих регија Европе постоје разлике у рељефу. богатству вода. нафте и земног гаса. Белорусија. Прави процват је настао развојем индустрије. Мора су богата рибом. Виногради су посебно распрострањени на југу Европе. типовима земљишта. ветрови и извори топле воде. веку су усмерене ка Европи. Аустрија. Зато је риболов важна грана привреде на северу. Босна и Херцеговина. Финска. ПРИРОДНА БОГАТСТВА И ПРИВРЕДА Заједно са САД и Јапаном. Румунија. Швајцарска. због привредног развоја. Сировине су допремане и из колонија. Пољска. Осим тога. Хрватска. Србија. Због тога се развијају и остале земље у Европи.Јужна Европа . Католицизам: земље западне Европе.Западна Европа 21 . мокроелектроника). саобраћај.Северна Европа . Због река и канала има довољно воде за наводњавање. информатика. историји. средства за комуникацију. Из Европе су кренула и откривања Новог света. Ту су и виногради и воћњаци. Албанија. Развој тешке индустрије и примена парних машина омогућиле су и развиј текстилне. Македонија. медицинска опрема. То су омогућили повољни услови. развија се електроиндустрија (роботика. Словенија. Белгија. Јевреји исповедају јудаизам. веку. Луксембург. Грчка. Молдавија.

Италијани. 22 . Оне немају сталан водостај и често пониру у кречњачке стене. Немачка. Основни циљ ЕУ је формирање слободног тржишта. макија и медитеранског бора. Апенинско и Пиринејско) и многа острва у Средоземном мору. Португалци. Словенци. Преспанско). Северна граница су високе веначне планине које је одвајају од западне и средње Европе. сада је распрострањена средоземна вегетација камењара. На западним обалама Пиринејског полуострва заступљена је атланска клима. године прерасла у Европску заједницу. У Јужној Европи живи преко 160 милиона људи (1/4 становништва Европе). све земље Европе су чланице Организације уједињених нација. ЈУЖНА ЕВРОПА Јужна Европа обухвата 3 велика полуострва (Балканско. али. године у Европску унију (ЕУ).групе 8 најразвијенијих земаља света (заједно са САД.Географија VI разред . Италија. Поново је добило значај када је прокопан Суецки канал. ловор. Заједничка монета ЕУ је евро. а Француска. Бугари). Њен утицај се осећа и у долинама великих река. Хрвати. Површина је око 1. Немачка. Јужна Европа је претежно планинска регија. На Балкану се налазе крашка (Скадарско) и тектонска језера (Охридско. Низије се налазе поред мора и у доњем делу токова река. а 1993. Природна језера су већином ледничка. Тракија и Тесалија (Балкан). Она је 1967. Македонци. Ради стварања јединственог тржишта. Поред ЕУ. клима се мења у континенталну и планинску. Грци и Албанци. Русија и Уједињено краљевство су чланице Г8 . а суд је у Луксембургу. са много веначних и мало громадних планина. алпске земље (7 земаља у којима се простиру Алпи) итд. Европска комисија и Савет у Бриселу. Становништво је романског (Шпанци. Становници су одувек били усмерени ка мору. Андалузијска низија и Арагонија (Пиринеји) и Солунска низија.5 милиона km2 (14% Европе). Белгија. У Јужној Европи није изражена урбанизација и у градовима није велики проценат становника). Крајем 20. три су званичне чланице за пријем и четири су потенцијални кандидати. Средоземно море је до 16. године формирало Европску економску заједницу . Италија. Налазе се у Алпима (Мађоре. века настало је нових 15 држава у Европи (распадом Совјетског Савеза и Југославије). Уместо шума храста китњака. Данас у ЕУ има 27 држава. века имало велики значај. Канадом и Јапаном). Са планина ка Средоземном мору спуштају се реке кратког тока и великог пада. Парламент ЕУ је у Стразбуру. чести су земљотреси. Пошто набирање веначних планина још увек траје. У пољопривреди се користе маслина. када је откривена Америка и Аустралија. Са удаљавањем од обале. Гарда). чиме је скраћен пут за Индију. Регије се могу поделити и по неком другим одликама: подунавске земље (14 земаља кроз које протиче Дунав). Одатле су кренула и поморска открића (Колумбо. Због тога настају проблеми у водоснабдевању. Луксембург).ЕЕЗ (Француска. Просечна густина је 113 становника/km2. Комо.Источна Европа . Громадне планине се налазе у средишњем делу Пиринејског и Балканског полуострва. словенског (Срби. Холандија. Каталонци).Средња Европа Политичка карта Европе изменила се у последњих 15 година. 6 држава је 1957. Највећи део Јужне Европе је под утицајем средоземне климе (уз обале Средоземног мора). оно је изгубило значај. Да Гама). Највеће низије настале таложењем речних наноса су Падска низија (Апенини). средоземно воће и винова лоза).

године). Службени језик: српски. Осталих народа има мање од 1%. дрвна. средњеевропска и подунавска земља. Србија је вишенацонална држава. Већи градови у Србији су Нови Сад. На целом простору је рељеф претежно планински. Поред тога има Угро-финаца и Албанаца. По површини је највећа од бивших југословенских република. ту су и крашка (Скадарско) и тектонска језера (Охридско. Србија је континентална држава. енергетика. Тиса. Гране лаке индустрије: прехрамбена. након тога Мађара.2‰. На планинама влада планинска. Србија и Црна Гора (2006. РЕПУБЛИКА ЦРНА ГОРА 23 . гаје се медитеранске културе. На крајњем северозападу су Алпи. Највише има Срба (око 83%). На северу је Панонска низија. културно-историјских споменика. гума. Валута: динар. На брдима и планинама су услови за сточарство. Број становника: око 9. полуострва. Због тога је туризам добро развијен. Гране тешке индустрије: рударство. Словенија. Главни град: Београд (1. Просечан животни век је 74 године (71 мушкарци и 76 жене). РЕПУБЛИКА СРБИЈА Површина: око 88. На истоку су Карпати и Балканске планине (веначне планине). металска. а нафте и гаса за 20 година. Северни део Србије је равничарски. Поред тога. Ту су громадне Родопске планине. дуж Јадранског мора су Динарске планине које се настављају на Шар планину. а у ужој Србији је Панчићев врх. Народи у Србији су већином словенског порекла. Сачуване су природне шуме. У Србији има угља за наредних 55 година. највећим делом је у југоисточној Европи. године)..5 милиона. обућа. Писменост је преко 96% (94% жене и 99% мушкарци). Дрини и Морави. Повољна клима и плодно земљиште погодују пољопривреди (житарице и поврће). Ниш. Средоземно море није богато рибом као северна мора.6 милиона становника). На јадранском приморју присутна је медитеранска вегетација. а у низијама је умереноконтинентална и континентална клима. јадранском и егејском сливу. Од ње је настало укупно 6 нових држава: Македонија (1991.. залива. хемијска и електроиндустрија. Хрватска и Босна и Херцеговина (1992. На планинама се налазе ледничка језера. Највише хидроцентрала има на доњем току Дунава. а централни и јужни је планински. Сава. Највиши врх је Ђеравица. воћарство и виноградарство. дуванска.). БИВШЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РЕПУБЛИКЕ Некада је постојала држава која се звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија. У Србији има много река (Дунав. има много острва. На обалама Јадранског мора влада средоземна клима (осећа се и у долини реке Вардар). Рома и Југословена. Међутим. године). Панонска низија је претворена у културну степу. По географском положају она је балканска. Крагујевац . Дрина. кожа. Тимок. Бошњака. а делови изнад Саве и Дунава су у средњој Европи. Природни прираштај је негативан -0..Географија VI разред Становници се баве риболовом. Мораве. које припадају црноморском. Има велики број река. Због повољне климе.000 km2. Преспанско). текстилна. тако да риболов није главна делатност. Клима је најважније природно богатство..

цинк. На северу Републике Српске (Српска Крајина.Географија VI разред Површина: око 14. . Тузла и Бихаћ. бакар. Скадарско језеро. Херцег-Нови. Улцињ. Индустрија је слабо развијена. Хрвата и Срба. гвожђе и камена со. олово. српски. По том споразуму БиХ чине 2 целине. Бар.000. Чазма. Хрвати и Срби. То су Република Српска и Федерација Босна и Херцеговина.приморје.000 становника). Већи градови у Републици Српској су Бања Лука. У Федерацији БиХ су већи градови Мостар. Главни град: Сарајево (преко 300. године потписивањем Дејтонског мировног споразума. 24 . агруми. У Подрињу и Херцеговини налазе се пашњаци на којима је развијено сточарство. РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА Површина: око 56. Индустрија је у развоју. које чине више од половине њене територије. боксит. а угаљ и водене снаге немају велики значај. године. Руде: боксит. Босна и Херцеговина је постала независна 1992.000 становника). албански. РЕПУБЛИКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Површина: око 51. Главни град: Загреб (око 800. Равнице су уз Скадарско језеро (Зетска равница и Никшићко поље) и Црногорско приморје. Главни град је Сарајево. винова лоза. Највећа богатства Федерације БиХ су шуме. У Славонији се налазе резерве нафте и земног гаса. Обрадивих површина има мало у северозападном и северном делу Федерације и у долини Неретве. које су заштићене као национални паркови. У приморју се гаје маслине. угаљ. Број становника: око 4. гвожђе.Планинска Хрватска (Динариди. издвајају се Лика и Горски Котар) и . Црна Гора има бројна туристичка места . неметали). бошњачки. Рудно богатство је разноврсно (угаљ. Лако се препознаје на карти. Република Хрватска се налази на западном делу Балканског полуострва. Број становника: око 700. Главни град: Подгорица (око 140. које су скоро једнаке површине. Шуме заузимају више од трећине њене територије. хрватски. јер је у облику потковице око Босне и Херцеговине. Крка. српски. Познат је мермер са острва Брач. Нафта и гас се увозе. Најразвијенија грана привреде је туризам. Рељеф је крашки. Бјељина и Требиње. Језера: Плитвичка и Госпићко. Валута: куна. највише има боксита. Број становника: око 4 милиона. смокве. Због мало обрадивог земљишта лоши су услови за развој пољопривреде. Република Црна Гора је најмања држава бивше Југославије. Будва. Драва. Велике реке у Хрватској су: Сава. Валута: конвертибилна марка. Службени језици: бошњачки. Посебно су значајне шуме.000 km2. Службени језик: хрватски. Посавина. Рат је завршен 1995.5 милиона. Она је изразито планинска држава. Купа. гвожђе и неметали. Од руда.Јадранска Хрватска (обала и острва у Јадранском мору). Долина Неретве је под утицајем измењене средоземне климе и ту се производе дуван и вино. Валута: евро. Приједор. дуван и поврће. Котор. Извори енергије су планинске реке и угаљ. Службени језици: црногорски. Од индустрије је у развоју црна металургија. Тада је избио рат између Бошњака. Ту се налазе Динарске планине. хрватски. У Хрватској се разликују три велике природне целине: . Чине је и три народа: Бошњаци. Важнији градови су Никшић. бадеми. Тиват. Највећи проблем Црне Горе је недостатак вода. Бока Которска.000 становника).000 km2. Зеница.500 km2.Панонска Хрватска (средишњи део Хрватске и Славонија). Семберија) налазе се обрадиве површине.

али то није довољно. У приморју се гаје винова лоза и маслине. Познате котлине су: Скопска котлина и Тиквеш. Рома и Срба. Има важан транзитни значај. . Главни град: Скопље (око 500. Службени језик: македонски.000 становника). РЕПУБЛИКА СЛОВЕНИЈА Површина: око 20. Број становника: око 2 милиона.000 km2. а посебно говедарство. У Словенији има мало нафте.Јадранско приморје. Значајна су налазишта живе. Дубровник. Словенија је позната по производњи вина и пива. Република Словенија је Средњеевропска. Значајне гране индустрије су: пертохемија. Обрадиве површине налазе се у котлинама. Пчиња. дуван и винова лоза. Број становника: око 2 милиона. Оба дела Македоније су планинска. али је разноврсно. У источној Македонији планине су ниже од оних у западној Македонији. Веће реке су: Сава. Јадранска и делом Панонска држава. Развијене индустријске гране су: хемијска индустрија. бродоградња. па је зато потребно наводњавање да би успевале пољопривредне културе. Сплит.Географија VI разред Панонска Хрватска је главна пољопривредна област. Долина реке Вардар зове се Повардарје. Она је привредно најразвијенија од држава бивше Југославије. електроиндустрија. Већи градови су: Сисак. земног гаса и угља. воће. Карловац. прехрамбена. машинска и текстилна. мак и пиринач. Већи градови су: Марибор. Копар. Пула. Због измењене средоземне климе може се гајити рано воће и поврће. Језера су: Охридско. дрвна индустрија. Осијек. У Словенији се могу издвојити три велике природне целине: . БИВША ЈУГОСЛОВЕНСКА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА Површина: око 26. Тиквешка котлина позната је по виновој 25 . Лета су топла и сува. Река Вардар спаја неколико котлина. У пољопривреди се гаје житарице. Задар. Крка и Сутла. Пољопривреда је главна привредне делатност. хмељ и винова лоза. Највише има Македонаца (64%). индустрија намештаја. Албанаца има 25%. Шибеник. Мура. Трећина површине Хрватске је под шумом. Цеље. Треска. Валута: денар. текстилна индустрија. Највеће планине су: Осоговске планине.000 km2. поврће. Кораб. Вараждин. Главни град: Љубљана (око 300. али је и индустрија веома развијена. У приморском делу је развијен риболов и индустрија прераде и конзервирања рибе. БЈР Македонија је најјужнија република бивше Југославије и налази се у централном делу Балканског полуострва. Валута: евро. Важна привредна делатност је туризам (планински и приморски). индустрија кућних апарата. Вардар дели БЈР Македонију на два дела: источну и западну Македонију. Већа језера су: Велико природно богатство Словеније су шуме и планински пашњаци. воће.000 становника). Енергија се добија из хидроелектрана и једне нуклеарне електране. У Македонији живи више нација. Албанци чине већину у западном и северозападном делу. Ново Место. Гаје се: житарице. Службени језик: словеначки. Преспанско и Дојранско.део Панонске низије и . Црна река.Алпи. Реке: Вардар. Рудно богатство није велико. Крањ. Значајан је и туризам. Сточарство је добро развијено. индустријско биље. па се увози. Алпска. црна металургија. Јакупица. Поред тога има Турака. дуван. Драва. Брегалница.

шећерна репа.000 km2. Већи градови су Елбасан (индустријски центар). Планина Балкан је и граница климатских подручја и морских сливова. а јужно од Балкана средоземном сливу. Животни стандард је низак. Гаји се и винова лоза и руже (јужно од Балкана). који се извози. 26 . а мањи на Јонско. Македонија има много планинских пашњака. бакар. Албанија је дуго времена била у добровољној друштвеној и привредној изолацији. Рудно богатство је разноврсно. Валута: лек. прехрамбена. воће. На планинама је заступљена планинска клима. а северно континентална клима. Охрид. има много обојених метала (олово. Пољопривредом се бави већина становништва и она је заостала. Гаје се житарице. које праве природни бедем. Развијене су хемијска. бакра. Службени језик: албански. Бугарска је пољопривредна земља. Рудно богатство није велико. Она дели Бугарску на две целине. Индустрија је орјентисана на прераду нафте и производњу асфалта. хром. никла и хрома. Највећи део обале излази на Јадранско море. гаса. Јужно од Балкана заступљена је средоземна. са Рилом и Пирином. Ђевђелија. Клима се.3‰ (пре 10 година био је 20‰). преко континенталне у планинску. Копнена границу Албаније су планине преко 2000 метара. Већи градови су средишта котлина: Велес. Албанија са суседима дели три језера: Скадарско са Црном Гором. Реке имају висок пад.Географија VI разред лози и вину. скоро целом дужином. На обалама Црног мора развијен је туризам. цинк. од којих се праве парфеми. Реке северно од Балкана припадају црноморском. Има угља. Развијене су металургија. део Влашке низије. Битољ. па је развијено и сточарство. РЕПУБЛИКА АЛБАНИЈА Површина: око 29. цемента. Број становника: око 3. Шарских и Пиндских планина. гвожђа. Драч. Бугарска се налазу на крајњем истоку Балканског полуострва и на југоистоку Европе. хемијска. РЕПУБЛИКА БУГАРСКА Површина: око 111. са порастом надморске висине мења из средоземне. Између Балкана и Родопа налазе се котлине повезане реком Марицом која се отвара у Тракијску низију. Низија се налази уз обалу мора. представља река Дунав. дуван и памук. Северно се налази равница.65% су муслимани. који настаје спајањем Белог и Црног Дрима. Куманово. воће. Главни град: Тирана (око 300. Најдужа река је Дрим. Албанија је привредно најслабије развијена земља. Број становника: око 8 милиона. Гаје се житарице. олова и цинка. Обала је ниска и мочварна. индустријске биљке. Већину становништва чине Албанци. Северну границу са Румунијом. У планинама се налазе ледничка језера. Источном границом излази на Црно море. Природни прираштај је највиши у Европи и износи 7. Валута: лев. поврће. Главни град: Софија (око 1. дуван. Прилеп. сребро и злато). Од природних богатстава има шуме. Република Албанија налази се на западном делу Балкана.000 km2. дуванска и текстилна индустрија. Охридско са Македонијом и Преспанско са Македонијом и Грчком. громадне планине. Средишњим делом Бугарске пружа се Стара планина (Балкан).6 милиона.5 милиона становника). поврће.000 становника). 25% су православци (на југу) и 10% су католици (на северу). Јужно од планине Балкан налазе се Родопи. прехрамбена индустрија и металургија. посебно овчарство. Више од половине становништва живи на селу и бави се земљорадњом и сточарством. Службени језик: бугарски. маслине и агруми. Валона и Скадар. нафте. али је верска структура специфична . Мало боље су развијене текстилна и прехрамбена индустрија. Њихов хидроенергетски потенцијал је добро искоришћен (97% електричне енергије добија се из хидроцентрала). То су венци Динарских.

је испод планине Витоша.историјских споменика из античког доба. Од Балканског полуострва је одвојена Јадранским морем. Сировине се зато увозе. Главни град: Рим (око 2. политички и образовни центар Грчке.000 km2. Заједно са Пирејом она је и највећи град на Балкану. На западу се налазе веначне Пиндске планине. Већи градови су Пловдив. стрмог пада и нису пловне. Број становника: око 11 милиона. као и по томе што су у њој живели познати антички филозофи. Грчка заузима југ Балканског полуострва. Доскора је била сиромашна земља. На Алпима је заступљена планинска клима. а познат је грчки мермер. Због померања литосферних плоча чести су земљотреси. финансијски. РЕПУБЛИКА ГРЧКА Површина: око 132. На западу се налази Јонско а на истоку Егејско море.000 km2. које се настављају на планине на Пелопонезу и Криту. културни. Службени језик: италијански. Копно је нестабилно. Познате су бродовласничке породице Хадрис и Оназис које имају велике флоте бродова. Има два велика језера . који су природна граница од северних и западних суседа. Многа острва и живе од туризма. Главни град: Атина (око 750. Реке су кратке. топла и сува. Медитеранске културе су главне у пољопривреди. у унутрашњости је континентална. Сточарство је слабо развијено. Валута: евро. 27 . међу којима је и велика српска светиња Хиландар. Они долазе због климе.Географија VI разред Главни град. винова лоза. Камен је главни грађевински материјал. а индустрија је сконцентрисана у лукама. РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА Површина: преко 300. На северу се налазе Алпи. Највеће је Крит. Валута: евро. Пошто има велики број острва. попут Сократа и Софокла. мангана. Рудно богатство није велико. Метеори и Атос познати су по манастирима. На западу има више падавина него на истоку. хемијска индустрија и бродоградња. индустрија коже. Годишње Грчку посети преко 10 милиона туриста. економски и образовни центар Бугарске. Обухвата и острва Сицилију и Сардинију. Она је административни. а зиме су благе. Клима је претежно средоземна. Највиши планински врх је Олимп. а у Падској низији умерено континентална клима. На јужном делу се налазе активни вулкани. никла и гвожђа. Између Алпа и Апенина налази се Падска низија. Развијене су прехрамбена индустрија. а на планинама је планинска. Софија. Број становника: око 60 милиона. а на Атосу се налази око 20 православних манастира. Од сировина има боксита. чести су земљотреси. У њима се налази преко 3000 острва која припадају Грчкој. Атина је административни. маслине. економски. Позната је по храмовима и споменицима богињи Атини. али се нагло развила и сада се сврстава у богате земље. Лета су дуга. Службени језик: грчки. развијено је поморство и поморски саобраћај.7 милиона становника). На североистоку су громадни Родопи. културни. Највећи део Италије је под утицајем средоземне климе. топлог мора и културно . памук и дуван. То су Тракија. Дуж целе Италије пружају се Апенини.Дојранско језеро које дели са Македонијом и Преспанско језеро које дели са Македонијом и Албанијом. Метеори су изграђени на неприступачним врховима камених стубова. За Грчку је значајан туризам. Низија има мало и настале су таложењем речних наноса. Бургас и Русе.000 становника). Варна. Грчка је претежно планинска земља. Гаје се агруми. Већи градови су Пиреј и Солун. Солунска низија и Тесалија. гаје се овце и козе. Италија се налази на Апениснком полуострву и заузима средишњи положај на Средоземљу.

Мањине чине Румуни. Службени језик: шпански. као и Канарска острва у Атланском океану. Лацио. Знаменитост Италије су и њихови фудбалски клубови Јувентус. КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА Површина: преко 500. Галицији. Рудно богатство није велико и сировине се увозе. Остале реке су кратке и променљивог водостаја. Угља и нафте нема. Арагонији. званично се користе још 4 и незванично још 3 језика. Валута: евро.000 km2. Интер.пица и шпагете. па је под утицајем влажне атланске (океанске) климе. Цењен је мермер из града Карара.говеда (на Алпима) и свиња и оваца (на Апенинима). Уз обале Средоземног мора влада средоземна клима. 28 . Ту се налази велики број фабрика. Вегетација висоравни Мезета су степе. Број становника: преко 45 милиона.Географија VI разред Река По је највећа река у Италији. Албанци и Украјинци. Главни град: Мадрид (око 3 милиона становника). У Италији 95% становника су Италијани. Он је вековима био центар западне цивилизације и католичке цркве. Једино има боксита и сумпора. а на северу. Гучи. Северозападни део Шпаније излази на Атлански океан. Највећа међу њима је Тибар. Долче и Габана. од којих је најпознатија фабрика аутомобила "Фијат". На граници са Француском. Северни део Италије је гушће насељен и индустријски развијенији од јужног дела. на западу Пиринеја. а у доњем току и пиринач. Шпанија је претежно планинска земља. Веће низије су Андалузија у долини реке Гвадалкивир и Арагонија у долини реке Ебро. кухиња. Краљевина Шпанија заузима највећи део Пиринејског полуострва. Милан. То је шумовито подручје са пуно падавина и зове се "зелена Шпанија". Поред шпанског. Има доста стоке . Рим ("Град на седам брежуљака" или "Вечни град" је главни и највећи град у Италији. Улива се у Јадранско море. Бенетон).Сеута и Мелиља. Роберто Кавали. са које се уздижу громадне планине. Италија је позната по модним кућама и Милану (Армани. Версаће. На Алпима се налазе ледничка језера. Арапи. ушће јој је мочварна делта. вулкане. Она извире на Алпима и тече према истоку. Највећи средишњи део земље заузима стара висораван Мезета. У току сувих лета већина река пресуши. Постоји њихова терористичка организација која се зове ЕТА. На југу су веначне Бетијске планине. У Италији је посебно развијен туризам. Шпанији припадају и два града у Мароку . Низија има мало. живе Баски. Валенсији. Највише плодног земљишта има око реке По. текстилна и хемијска индустрија. у области Алпа живе Немци (град Болцана). воће и поврће. Око 89% становника су Шпанци. Туристе привлаче и споменици из доба Римског царства. У јужном делу основна делатност је пољопривреда.Милано. музеји. посећују Алпе у којима се налазе бање и ледничка језера. Ту се гаје житарице. која жели самосталност. агруми и винова лоза. Каталонији и Андалузији). Зато Мезета има суву континенталну климу. На северу Италије је индустријски троугао . које се пружају уз обале Бискајског залива спречавају да влажна клима продре са Атлантика у унутрашњост полуострва. Ту су у употреби и француски и немачки језик.који живе у Баскији. а осталих 11 % су националне мањине . око обала океана. Висораван на севери затварају Пиринеји. има врло мало природног гаса у Падској низији. На северозападу живе и Французи (Пиједмонт). Италија је данас земља у којој живи велики број имиграната . Развијене су бродоградња. Шпанија је вишенационална земља. Туристи посећују обале Средоземног мора због топле климе. Италија је произвођач веома квалитетних вина. У пољопривреди се гаје маслине. Најјачи енергетски извор су воде. Торино и Ђенова. Рома. Кантабријске планине. веначне планине које одвајају Шпанију од Француске. Припадају јој и Балеарска острва у Средоземном мору.око 5% становника. Поред тога познати су и по неким јелима . У њему се налази највише споменика из античког доба. шећерна репа.

Северно од те реке је планински део. Иако је Португал дуго имао колоније (Бразил до почетка 19. Развијени су сточарство и риболов. Главни град: Лисабон (око 3 милиона становника). а у јужном делу средоземна клима. Основа за развој индустрије је велико рудно богатство. Картагињана. Римљана. У 16. Португал је подељен на два дела. која је сува и топла. бродоградња. Познат је и по фудбалским клубовима Бенфика и Спортинг. Туризам је добро развијен у јужној области Алграве. Коста дел Сол позната је као родно место сликара Пабла Пикаса и глумца Антониа Бандераса. Значајнија су налазишта уранијума и ретких метала. Балеарска острва и Канарска острва су чувена туристичка места. Службени језик: португалски. веку. Главни извор енергије је угаљ. У северном делу влада атланска (океанска) клима. Развијена је црна и обојена металургија. електроиндустрија и хемијска индустрија. века и у Азији до 1999. Привреда Португала се базира на производњи и извозу текстила. Република Португал се налази на југозападу Пиринејског полуострва. кастањета. Има много споменика из времена Феничана. По природно-географским и друштвено-географским одликама. Индустрија је развијенија у северном делу.конквистадори. топлог мора. који је познат по извозу истоименог вина. Значајна је и винова лоза од које се праве позната вина. Од руда. а трећина електричне енергије добија се у нуклеарним електранама. Туристи долазе због повољне климе. У пољопривреди је запослено само 7% људи. у Африци скоро до краја 20. која је свежа и влажна. По туризму је Шпанија међу водећим земљама. Грка. Али. Позната су шпанска маслинова уља и вина. Валута: евро. Познате су и Коста Брава (Барселона) и Коста дел Сол (Малага). Рудних богатстава нема много. он је данас привредно најслабије развијена држава у Европској Унији. Лисабон је највећи град и најважнији туристички центар. машинска индустрија. индустрија моторних возила. Познати су фудбалски клубови Реал из Мадрида и Барселона из Барселоне. плуте и папира. У Португалу 99% становништва чине португалци. а јужно од ње се налазе простране низије. Позната врста мерино овца води порекло из Шпаније. али је и пољопривреда значајна. Португалу припадају Азорска острва и острва Мадеира у Атланском океану. Ту су и велике плантаже храста плутњака и маслина. века. кориде. фламенка. воћа и поврћа. РЕПУБЛИКА ПОРТУГАЛ Површина: преко 90. Својим обалама излази на Атлански океан. где је главни центар Порто. воће и поврће. Мадрид се налази у центру државе. одеће и обуће. веку су Шпанци покорили скоро целу Средњу и Јужну Америку. У унутрашњем делу Шпаније проблем за пољопривреду је то што има мало падавина. у Шпанији има гвожђа и обојених метала. Он је значајан индустријски центар. Број становника: око 11 милиона. Граница та два дела је река Тежо која је веома значајна за Португал. Од историјских споменика су познати цртежи у пећини Алтамира. Из њега је испловио Васко да Гама. године). изграђени су системи за наводњавање. град палата. Гаје се маслине и грожђе. Њени морепловци су откривали нове територије.000 km2. Португал је најзападнија држава на континенталном делу Европе. поврћа и индустријских биљака. Гаје се житарице. ГИБЛАРТАР 29 . посебно после уласка у Европску Унију. кориде.Географија VI разред Скоро 3 века је Шпанија била највећа поморска сила на свету. Привредни развој Шпаније почео је у 20. паркова и споменика. након чега су их заузимали шпански освајачи . па зато има житарица. У јужном делу доминира пољопривреда. фламенка и вина. не само у Европи. споменика. него и у свету. Налази се на ушћу реке Тежо у Атлански океан.

припадници швајцарске гарде. СРЕДЊА ЕВРОПА Средња Европа обухвата подручје од Балтичког мора до високих веначних планина које чине северну границу Јужне Европе. У њој се налази и канал Дунав .Мајна . текстилна. а трећа најмања држава у Европи. Зато је у Андори развијен зимски туризам. после Ватикана и Монака. између Француске и Шпаније. Значајан је и туризам. дуванска индустрија. На југу се налазе Алпи. Гозо и Комино. развијене су индустрија коже. Становништво се бави сточарством и трговином. У Монаку се не плаћа порез. Она повезује све остале регије Европе и сви путеви од запада ка истоку и од севера ка југу воде преко Средње Европе. 30 . Развијена је индустрија (текстилна. Од индустрије. КНЕЖЕВИНА МОНАКО Монако је друга најмања и најгушће је насељена држава на свету (густина насељености је преко 18000 ст/км2. ВАТИКАН Ватикан је најмања држава на свету и по површини и по броју становника. Значајна је и прерада дрвета и дуванска индустрија. а годишње је посети преко милион туриста. КНЕЖЕВИНА АНДОРА Андора је мала држава која се налази у источним Пиринејима. прехрамбена индустрија. која се налази у централном делу Средоземног мора. књиге. па су у њему регистроване фирме из целог света. Она је средње развијена држава. која се зове и Немачко . на десној обали реке Тибар. Највеће приходе има од туризма и коцкарница. Налази се на територији града Рима. Карпата и Динарида) и Влашка низија (између Карпата и Балкана). Ако кнез после смрти нема наследника. Има важан стратешки положај. винова лоза. дуванска. То је најстарија и најмања република на свету.пољска низија. На Гибралтару су изграђене ваздухопловна и прекоокеанска база.Географија VI разред Гибралтар је прекоморска територија Уједињеног Краљевства. керамичка и прехрамбена индустрија.Рајна који повезује Атлански океан са Црним морем. Велики приход доноси и туризам. Годишње је посети око 9 милиона туриста. дуван и цвеће. Монако има индустрију парфема. индустрија обуће и бродоградња. За туристе су привлачне трке формуле 1. РЕПУБЛИКА САН МАРИНО Сан Марино је проглашен републиком 1463. Ватикан је средиште римокатоличке цркве и њеног поглавара папе. прерада и конзервирање рибе) и туризам (годишње га посети око 7 милиона туриста). Она спада у најбогатије државе. фреске. Гаје се пшеница. а главна делатност је пољопривреда. Од њих се у облику лука настављају Татре и Карпати. Монако се припаја Француској. између Африке и континенталног дела Европе. јечам. који одваја Европу од Африке. Између веначних планина налазе се Панонска низија (између Алпа. Њени становници су римокатолички свештеници и чувари ватиканских зидина. Њену територију чини архипелаг са стри већа острва Малта. а законодавну власт врши кнез. РЕПУБЛИКА МАЛТА Република Малта је острвска држава. Њеном развоју су допринели повољни порези и царине. Монако је наследна кнежевина. Налази се унутар Италије. вајарска дела). јужно воће. а годишње га посети преко 3 милиона туриста. године. Просечна надморска висина Андоре је око 2000 метара. испод планине Монте Титано у источним Апенинима. рано поврће. поред Балтичког мора налази се стара Прибалтичка низија. који су веначне планине. Ватикан посећује велики број туриста. Развијена је пољопривреда. Он је град држава који је смештен на обали средоземног мора. воћних сокова и керамике. На северу. Налази се у Гиблартарском мореузу. а богатство су јој уметничка дела (слике. ликера. а највиши врх Кома Педроса је на висини од 2946 метара.

од којег се прави пиво. Романи и Угро-Финци. Шумава. Државе се разликују по животном стандарду. Све државе су чланице ЕУ. а западним делом излази на Северно Море. Све веће реке у Немачкој су пловне. Панонска и Влашка низија. клима се мења у планинску. а сада се угаљ.Јужна Немачка: обухвата веначне планине. Индустрија је најзначајнија привредна грана. године уједињењем Савезне и Демократске Републике Немачке. Државе Средње Европе су: Немачка. САД. Пољопривреда је у Немачкој веома развијена. Осим река. Швајцарска. Али. Зато све државе нису једнако развијене. развијености и односу градског и сеоског становништва. Половина су Германи. такође је био подељен на четири дела. пољопривреда нема велики удео у привреди.5 милиона становника). Заједничко за све државе је низак природни прираштај. Западни делови Средње Европе. по чему је Немачка позната у свету. Чешка. Судети. Источним делом својих обала излази на Балтичко море. Речна мрежа Средње Европе је добро развијена. Словачка. Службени језик: немачки. па имају хладну или оштру континенталну климу. . имају праву континенталну климу.Географија VI разред јер јој се највећи део налази у те две државе. али нису једнако распоређена у свим државама.Средња Немачка: то је подручје громадних планина. та континентална клима се разликује. пошто су окружене веначним планинама. Број становника: преко 82 милиона. После другог светског рата. Источни делови су под утицајем хладног ваздуха са севера. Немачка се налази на северозападном делу Средње Европе. САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА Површина: преко 357. након чега су се две Немачке ујединиле. Језера се налазе у источном делу Прибалтичке низије.Рајнска област: област где су индустријски градови повезани каналом Рајна . Француској и Совјетском Савезу. у Немачкој се могу издвојити следеће регије: . Валута: евро. Тај део је богат рудама и шумама. као и област око громадних планина. Гаје се житарице. Главни град: Берлин (око 3. По географским карактеристикама. а.Северна Немачка: то је подручје Прибалтичке низије. који су припали Великој Британији. Клима је хладна. Највећи број река се улива у Балтичко и Северно море. Пољска. осим Швајцарске. које немају одређен правац пружања.000 km2. године. У средишњем делу Средње Европе налазе се громадне планине (Харц. са веома хладним зимама. Рудне планине. Ипак. за саобраћај се користе аутопутеви и брзе пруге. Лихтенштајн. песковито и шљунковито. ниске су и са зарављеним врховима. Аустрија. У Средњој Европи живе представници свих европских група народа. У области Рур некада је било угља. Данашња Немачка формирана је 1990. имају више падавина и под утицајем су умерено континенталне климе. на Алпима и у Панонској низији (Балатон). Шварцвалд). 31 . Средња Европа има континенталну климу. . Са повећањем надморске висине. Део који је припао Совјетском Савезу био је високим зидом одвојен од остатка града. како се иде према југу. Мађарска и Румунија. као највећи град. пошто је удаљена од океана. Немачка је подељена на 4 дела. У Немачкој има много индустријских центара. Земљиште је мање плодно. Део који је припао западним силама повезан је у Савезну републику Немачку и главни град му је био Бон. механизована и аутоматизована. У горњем току је повезана са Мајном и Рајном. . Клима је умерено континентална. надморска висина је све већа. затим следе Словени.Мајна Дунав. али се посебно издвајају центри у областима Рур и Сар. Река Дунав извире испод планине Шварцвалд и улива се у Црно море. повезане су каналима и користе се за пренос сировина и робе. Посебно је значајан хмељ. поврће и индустријске биљке. Берлински зид срушен је 1989. Природна богатства су велика. Берлин.

Леверкузен (хемијска индустрија и лекови). У источном делу индустријски центри су Лајпциг.Географија VI разред нафта и гас увозе из Ротердама преко реке Рајне. Парламент Немачке налази се у згради Рајхстага.индустријска област је Шљонск. Дизелдорф. Највећа река у Пољској је Висла.7 милиона становника). лета су кратка и топла. Велике луке на северу (Гдањск. До 1989. а зиме су дуге и хладне. Средња надморска висина Пољске је око 170 м. гаса. ЧЕШКА РЕПУБЛИКА Површина: око 80. Карлсруе. Главни град: Праг (око 1. Пољска је извозник меса и коже. Минхен (БМВ) и Штутгарт (Мерцедес). Клима у Чешкој је умерено континентална. налази се мања низија. заједно са Словачком. Ту су градови: Дортмунд. Простире се од Балтичког мора на северу до Карпата на југу.2 милиона становника). Франкфурт на Мајни. године. На истоку. Келн и др. према северу. и у Пољској Прибалтичка низија није велике плодности. Дуизбург. веку. атлетика. сребра. сумпора и соли. Индустријски центри су и Вроцлав. Туризам је развијен и области Високих Татри. велики град је и Краков. године био је подељен на два дела Берлинским зидом. које су део Карпата. Кајзерслаутерн. Главни зимски центар је Гармишпартенкирхен. Пољопривредом се бави четвртина становника Пољске. Нирнберг је познат по електронској индустрији (Сименс). века. Главни град: Варшава (око 1. Пољска обухвата источни део Прибалтичке низије. тако да је Пољска једна од најхомогенијих држава на свету. граница су јој ниске громадне планине. 32 .5 милиона становника. Осим Варшаве. Први пут се помиње у 13. Валута: злот. На северу. Солинген (машинска индустрија). због слабе продуктивности. Чешкој припада и око 30000 m2 докова у Немачкој луци Хамбург. Развијено је и сточарство (говеда и свиње). Пољска поседује велике количине угља. Скоро 98% становништва Пољске чине Пољаци. РЕПУБЛИКА ПОЉСКА Површина: око 310. цинка. која се налази између Немачке. Пољске. Аустрије и Словачке. у коме се налази Чешко . Клима је континентална. Реке у Пољској теку од планинског југа. Оне затварају брдовити средишни простор. године. У југоисточном делу Чешке. Природни прираштај је низак. Немачка је позната по успешним спортистима у екипним спортовима (фудбал) и појединачним спортовима (пливање. формула 1). у Моравској. године поново је главни град Немачке. Најважнија рудно . олова. Познањ и Лођ. Варшава је настала у 9. Берлин је највећи и главни град Немачке. Службени језик: пољски. Трећина територије Пољске је под шумама. што ће бити враћено Немачкој 2018. ражи и шећерне репе. Лублин. Пољска је позната по производњи кромпира. Гдиња и Шћећин) су и значајна бродоградилишта. Туристички центар су Катовице. Развијена је и прерада дрвета. Есен. а само 3 % територије је на висини преко 500 м. Источни део Прибалтичке низије је мочваран са много језера. У Сарској области велики центри су Сарбрикен. тако да се смањује број становника. Рељеф Чешке је претежно планински.моравска висораван и Чешка низија. налазе се обронци Карпата.000 km2. По аутомобилској индустрији су познати Волфсбург (Волсваген). а престоница је од 18. Велике луке су Хамбург и Хановер. То су громадне планине Судети на југозападу и веначне планине Татре на југу. према Словачкој. Чешка је изразито континентална земља. До 1993. Рудно богатство је разноврсно и велико. на југоистоку земље. Службени језик: чешки. пољопривреда нема значајан удео у привреди. а исељавање је веома велико. Али. Као и у Немачкој. Шире градско подручје има око 3. Број становника: око 10 милиона. а од 1990. Визбаден. Број становника: око 40 милиона. Манхајм. Остатак становништва чини двадесетак мањина. бакра.000 km2. Дрезден и Јена (индустрија оптичких уређаја). чинила је државу Чехословачку. западу и југу. Валута: чешка круна. веку.

Река Одра улива се у Балтичко море. 33 . цинк. због страних улагања у аутомобилску индустрију. Посебно се гаје јечам и хмељ. пећине. Туристички центар је и главни град Братислава. Основни извор енергије је угаљ. Словачка је слабије развијена од Чешке.000 становника). Развијено је сточарство. Развијено је и сточарство. бакар и неметале.5 милиона. Циришко). Швајцарска је савез који чини 26 федералних јединица које се зову кантони. Подунавска низија на југу и Потиска низија на истоку. Реке имају велики хидропотенцијал. многи богати људи у свету свој новац чувају у швајцарским банкама. То значи да не припада ниједном савезу и не учествује у светској политици. Између Јуре и Алпа је висораван Митленд са ледничким језерима (Женевско. бања и пећина. замци и други културно . У јужном делу Словачке налази се северни део Панонске низије који је подељен на три низије: део Моравске низије на западу. посебно говедарство. Позната су и чешка пива из града Плзен. Клима је умерено континентална. сирева и чоколаде. Планине су под шумама и пашњацима. француски. Туристи долазе због зимских спортова. Швајцарска је позната по производњи млека. Словачка има угаљ.000 km2. Швајцарско становништво одбило је чланство у Европској унији. индустрију кућних апарата. тако да је развијена и дрвна индустрија. године. саобраћај и комуникације. пољопривреда је веома развијена. које реке Рајна и Рона деле на два паралелна венца. Број становника: око 8 милиона.000 km2. Иако има мало обрадивих површина. Јужни део чине швајцарски Алпи. У последње време се смањује број људи који се бави пољопривредом. бања и језера. У моравској се гаји и винова лоза и праве се позната вина. а чланица Уједињених нација Швајцарска је постала тек 2002. године. електро индустрију. олово. посебно овчарство.. Позната је фабрика аутомобила "Шкода" и фабрика кристала "Бохемија". Службени језици: немачки. због сигурности и тајности. са њом. због зимских спортова. који се више користи него у Чешкој. користи се и нуклеарна енергија. Посебно су плодне низије на југу. Валута: швајцарски франак. значајне су Високе Татре. Словачка је претежно планинска земља. Службени језик: словачки. века Швајцарска је неутрална земља. У Чешкој се налази велики број бања. Број становника: око 5. Словачка је настала 1993. Швајцарска има три природне целине. Шуме чине трећину територије. према Северном мору. Осим угља. Због неутралности и стабилности земље развијено је банкарство. посебно металургија и машинска индустрија. На средишњем и северном делу Словачке налазе се Татре и Западни Карпати. За туризам Словачке. Валута: словачка круна. Гаје се житарице и поврће. Словачка има много културно . након мирног одвајања од Чешке.Географија VI разред Река Влтава и остале реке западног дела отичу према Елби (Лаби) и. Услова за развој земљорадње нема. СЛОВАЧКА РЕПУБЛИКА Површина: око 50. години имала велики привредни раст. Дунав не протиче кроз Чешку.историјских споменика.историјски споменици. Рудно богатство је велико и разноврсно због чега је развијена индустрија. Гаје се житарице. Велике приходе привреди доноси туризам. Од почетка 19. поврће и воће и индустријске биљке. већи градови су Брно. Оломуц и Острава. ШВАЈЦАРСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА Површина: око 41.000 становника). Познате су бање (Карлове Вари). Словачка је у 2007. Скоро половина земље је под обрадивим површинама. гвожђе. Туризам има важну улогу у привреди Чешке. али све реке у Моравској уливају се у Дунав и припадају црноморском сливу. Главни град: Братислава (око 500. Дуж северозападне границе је планина Јура. Рудно богатство је разноврсно. италијански и романш. јер се пољопривреда модернизује. Главни град: Берн (око 130. Развијена је тешка индустрија. Осим Прага. Пољопривреда је значајна за Словачку.

Већину становништва чине Мађари. Фармери обезбеђују 80 % хране. У северном делу налазе се ниске громадне планине. Северно од Алпа је Подунавска низија и Бечки басен. а у низијама свиње и живина. Службени језик: немачки. Клима је разноврсна. РЕПУБЛИКА РУМУНИЈА 34 . РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА Површина: око 83. олово. хемијска и текстилна индустрија. Месо и млечни производи се извозе. РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА Површина: око 90. Земљорадња се одликује малим. Туризам је значајна привредна грана. већи градови су Дебрецин. иако су туристички центри само Балатон и Будимпешта. На југу државе живе Срби. који су се ту населили у току две велике сеобе. цинк и бакар. Службени језик је немачки. али зато има много гаса. Туристе привлаче културно . Мађарска има много бања и термалних извора. гвожђе. текстилна. Гаје се житарице. Значајно је и сточарство. Цирих је познат по електротехничким и машинским производима. природа. Берн је главни град.7 милиона становника). Налази се на подручју Панонске низије. Валута: евро. Женева и Базел. има и боксита и угља. Бакоњска гора). Остале сировине се увозе. Сегедин и Печуј. Речну мрежу чини Дунав са својим притокама. Рудно богатство чине угаљ.5 милиона. Службени језик: мађарски. који су западни делови Панонске низије. обичаји људи. Осим тога. породичним фармама. Валута: форинта. Велико језеро је Балатон. Аустрија је планинска држава средње Европе. али не и највећи. Клима је права континентална. Лесно и песковито земљиште погодује гајењу воћа и винове лозе. Значајни градови су Лозана и Луцерн. На северној граници Аустрије су громадне планине. Аустрија је етнички веома хомогена земља. Најбројније мањине су Роми и Немци. Део западно од Дунава је са ниским планинама (Мачек. од запада до ситока. Тамо се налази педесетак скијашких центара (Инсбрук и Кицбил). На истоку је најплоднији део Мађарске . возила. Мађари. шуме и пашњаци. индустријске биљке и поврће. хемијска и електроиндустрија. али у покрајинама где живе Словенци. Највећа притока је река Ин. Природни прираштај је веома низак. Број становника: око 10 милиона.000 km2. културни и туристички центар.7 милиона становника). Нема великих налазишта нафте. Мађарска је низијска земља.низија Алфелд. Пољопривреда је добро развијена. Главни град: Беч (око 1. од којих је највиша Матра. Мађарска је позната по винима. Чеси и Словаци користе се и њихови језици. Развијене су петрохемија. Осим Будимпеште. Алпи су значајни за туризам. Мишколц. пружају се Алпи. Беч је значајан индустријски. Посебно је развијена индустрија сатова и прецизних мерних инструмената. На граници са Хрватском је река Драва.Географија VI разред Због хидроенергије и увозних сировина развијена је машинска индустрија. Аустрија је алпска и подунавска земља. Главни град: Будимпешта (око 1. Већи су Цирих. Развијена је индустрија машина. На Алпима се налазе ледничка језера. од планинске до континенталне. који се не користе у довољној мери.000 km2. а већина становништва живи у градовима. У високим планинама се гаје говеда и овце. Број становника: око 8. Две трећине енергије добија се из хидроелектрана.историјски споменици. Целом њеном дужином. а Базел по фармацеутским. Између Дунава и Тисе су наслаге леса и пешчаре.

олова. За развој туризма погодују културно . Вогези. воће. излазе на Атлански океан. осим Луксембурга. Већинско становништво су Румуни. па је зато добро развијена земљорадња. Према унутрашњости. Број становника: око 22 милиона. као и планине на острвима). замкови. По неким својим карактеристикама убраја се у земље југоисточне Европе. она прелази у умерено континенталну. ова регија обухвата и два већа острва .Алпи и Пиринеји. а на Алпима и Пиринејима је планинска клима. Највећи број становника је германског и романског порекла. На планинама је развијено и сточарство. Осим континенталног дела Европе на крајњем западу. а четвртина у две нуклеарне електране. Рељеф Румуније одликују Карпати. Румунски језик припада групи романских језика. Гаје се житарице. Најбројније мањине су Мађари и Роми. Велики број људи живи у градовима.југ. То су Ђердап I и Ђердап II. На југозападу живи велики број Срба. Браила. Главни град: Букурешт (око 2 милиона становника). поврће и винова лоза. у Влашкој низији. Половина људи живи у градовима. Већи градови су Темишвар. Зато се број становника Румуније смањује. на југу је Влашка низија и Добруџа.исток. Реке Румуније имају велики хидроенергетски потенцијал. а реке су богате водом. цинка. Све државе.Централни масив. а после оштро мењају правац у смеру запад . који је одвајају од Јужне Европе. Западна Европа је најгушће насељена регија Европе. као и групе мањих острва у Атланском океану. алуминијума и уранијума. ЗАПАДНА ЕВРОПА Западна Европа је атланска регија. па зато има повољнији положај. Клима Западне Европе је углавном атланска. Дуж обала Атланског океана пружа се плодна и ниска Западноевропска низија. али се то слабо користи. Подручје Западне Европе је стари део континента.Географија VI разред Површина: око 250. а јужна граница је Дунав. Главни град је Букурешт и налази се на југу земље. Ардени. Унутар Карпата налати се област Трансилванија (Ердељ). Познат је по парковима. а највећи значај има Дунав. Јужни део Француске има средоземну климу. Животни век је дугачак због високог стандарда. На подручју громадних планина постоје и термоминерални извори. посебно угља. Развијена је и индустрија аутомобила. Бретонаца и Баска. На западу. Турну и Северин. Речна мрежа је добро развијена. 35 . али туризам је још увек у развоју. Румунија је најисточнија средњоевропска држава. југу и истоку Карпата налазе се низије. гвожђа.000 km2. Све три низије имају плодно земљиште и праву континенталну климу.историјски споменици. прво правцем север . али није велика. Чине га старе низије из којих се уздижу громадне планине . Има излаз на Црно море. Развијене гране индустрије су петрохемија. Само на граничном делу Западне Европе налазе се веначне планине . Пољопривредом се бави око 40% људи. Службени језик: румунски. индустријске биљке. Крајова. Природни прираштај је низак. Више од половине енергије добија се у термоелектранама. Највеће хидроелектране су на Дунаву и Румунија их дели са Србијом. ски стазе и термоминерални извори. дрвна индустрија и текстилна индустрија. На обали Црног мора налази се неколико туристичких центара. осим тога има и келта. машинска индустрија. Посебно су густо насељени град Лонгон. Француска излази и на Средоземно море. ботаничкој башти и старим зградама. Природни прираштај је негативан.Велику Британију и Ирску. На западу је Панонска низија. У Карпатима и Трансилванији има много руда. северна Француска и земље Бенелукса (Белгија. Валута: леј. За привреду Румуније значајна су налазишта нафте око града Плоешти. Емиграција постоји. који се пружају у облику лука. а на истоку је Молдавија. Речна мрежа је добро развијена. Око 40% територије су плодне низије. Холандија и Луксембург). металургија.

Британија или Енглеска. Главни град: Лондон (око 8 милиона становника). Уједињено Краљевство познато је и по чувеним писцима (Шекспир). Кембриџ). Због велике имиграције присутне су различите вере и културе. У 17. Пун назив ове државе је Уједињено краљевство Велике Британије и Северне Ирске. док у северном делу Енглеске преовлађује побрђе. Подручје Шкотске и Велса је планинско. па су тако добијени полдери . посебно угљем и гвожђем. користе се нафта и земни гас из Северног Мора. а државом управља парламент. Шетландска. Највећи подухват је тунел испод канала Ламанш. развијена је и текстилна индустрија. На челу државе је монарх (краљ или краљица). Трећина становништва живи на југоистоку државе.. Француска и Холандија. Због влажног и топлог ваздуха са Атланског океана. Код нас се користи назив Велика Британија. североисточни део острва Ирска и више мањих острва (Хебриди. пошто је производња велика. Бакингемска плата. Уједињено Краљевство је веома густо насељено.плодно и обрадиво земљиште. а брда се смењују са плодним низијама. Познате су и музичке групе Битлси и Ролингстоунси. Јужни и западни део острва је низијски. Оркнијска. рагби. Уједињено Краљевство обухвата острво Велику Британију. Саобраћај у Западној Европи је веома развијен.историјске споменике (Стоунхеџ. на острвима су честе веома густе магле. Најбољи пример за прављење обрадивих површина је Холандија. Велика Британија је под својом влашћу имала четвртину светског копна. У побрђима и ниским планинама има много пашњака. Уједињено Краљевство је парламентарна монархија. Такође. Уједињено Краљевство је познато по спортовима (фудбал. јер се односе само на један део територије Уједињеног Краљевства. Уједињено Краљевство има многе културно . Биг Бен. универзитетским градовима (Оксфорд. Посебно је развијен и туризам. Данас је Велики Лондон конурбација у којој живи око 9 милиона људи. али. оно је недовољно. али се краће зове Уједињено Краљевство. путева и пруга.. УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО Површина: око 250. веку погодиле су га две велике катастрофе . Службени језик: енглески (незванично). У Уједињеном Краљевству нема службеног језика. Уз њих је и кнежевина Велс и покрајина Северна Ирска.Енглеска и Шкотска.куга и велики пожар. Има аеродрома. са планинама нижим од 1000 м. па је развијено сточарство.Географија VI разред Када су Шпанија и Португалија изгубиле превласт на мору. посебно овчарство. Поред металургије и бродоградње. Море је ограђено насипима и исушено је. Рудно богатство је велико. 36 . Наравно. крикет). па се сировине увозе. Каналска и др. Лондон је град који је настао у доба Римског царства у естуару реке Темзе. Осим тога. а највише се користи енглески језик. голф. Велики део те земље је био под морем. поморске силе су постале Велика Британија. Уједињено Краљевство је богато рудама. Број становника: око 60 милиона. ти називи су погрешни. Иако је остало без својих колонија. Чине је две краљевине .). Источни до острва има мање падавина од западног. Валута: фунта. Западноевропске земље су индустријски најразвијеније земље на свету. Северна Ирска је брдовита.) које посећују туристи. Клима је атланска. који је дуг 50 километара и повезује град Кале у Француској и Довер у Великој Британији. тенис. Уједињено Краљевство је једна од најразвијенијих земаља света. Пољопривреда је развијена.000 km2. лука. модерна и механизована. Уједињено Краљевство је вишенационална заједница. Има пуно обрадивих површина и клима је повољна. књижевним ликовима (Шерлок Холмс).

Осим тога. Тај део се зове Финскоскандинавски или Балтички штит.висораван са ниским планинама. Осим тога. туристи посећују Алпе (зимски центар Шамони) и Азурну обалу (Ница и Кан). авио и космичка индустрија. Северна Европа је најстарије копно у Европи. субполарну и поларну климу ублажава утицај Голфске струје. Француска је позната по производњи млека и млечних производа. Најзначајнија рударска област је североисток Француске (Алзас и Лорена). Његов симбол су Ајфелова кула и Тријумфална капија. Алжир и Тунис). Француску годишње посети око 80 милиона туриста. Мартиник и друга острва у Атланском. Француска је позната по винима (Бордо и Бургундија) и шампањцима (покрајина Шампањ). а на западном је издигнут (Скандинавске планине). бродови. Рудно богатство је велико и разноврсно. У северном и западном делу Француске су низије и ниска побрђа. Развијене су и индустрија превозних средстава. У североисточном делу налазе се Вогези. Већину становника чине Французи. од Атланског океана до Алпа и Средоземног мора. На југоистоку су Алпи. Осим Исланда. текстилна индустрија. Производе се аутомобили (Пежо. Рено и Ситроен). винова лоза. Главни град: Париз (око 2 милиона становника). Саобраћај је развијен. У Француској има много пашњака. континентални простор између Ботнијског и Финског залива до Баренцовог мора на северу. Обрадиве површине налазе се у западном и јужном делу земље. посебно из бивших француских колонија у Африци (Мароко. Службени језик: француски. Гаје се житарице. Топла 37 . Француска има и прекоморске територије: Сен Пјер и Микелон. где влада и повољна клима. Ив Сен Лорен) и парфеми који се праве од латица цвећа (покрајина Прованса). Прерадом вина добија се чувени француски коњак. Због надморске висине и географске ширине. То су Скандинавско полуострво. Планине су богате шумама и рудама. мањина су Баски и Корзиканци. Значајни су и тунели Ламанш и Монблан. Градови су повезани аутопутевима и брзим пругама. Најгушће су насељени Париски басен и подручје око града Лиона. камиони. острво је већим делом године под ледом.000 km2. Туристима су посебно занимљиве бање. посебно сирева. уметности.Географија VI разред РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА Површина: око 550. Радом ледника цео тај простор је уравњен (планински платои који се зову фјелдови) и избраздан ледничким долинама кроз које сада теку реке према морима. полуострво Јиланд и острво Исланд. Северна Европа се простире од 55° до 71° СГШ. Париз . авиони (Конкорд и Мираж). обухвата и острво Корзику. воће и поврће и медитеранске биљке. Француска Гвајана. Познате су модне куће (Коко Шанел. Зато се Исланд зове "острво леда и ватре". Настало је вулканском активношћу и на њему се налази велики број активних и угашених вулкана. Република Француска обухвата западни копнени део Европе. Валута: евро. У Француској живи и велики број имиграната. па је развијено и сточарство . У средишњем делу је тај штит улегнут (Балтичко море). Једна од водећих привредних делатности Француске је пољопривреда. Просечна густина насељености није велика. У тим деловима регије се у току године смењују поларни дан и поларна ноћ. а на југу су Пиринеји. Француска је једина европска земља која има космичку индустрију и космодром у Француској Гвајани. Осим Русије. Индијском и Тихом океану. Број становника: око 62 милиона."Град светлости" је познат и по забави. Диор. Оштру континенталну. Острво Исланд се по настанку и одликама разликује од остатка Северне Европе.посебно говедарство. СЕВЕРНА ЕВРОПА Северна Европа обухвата крајње северне делове Европе. па се крајњи северни делови налазе у северном хладном топлотном појасу. Према унутрашњости се постепено прелази у Средишњи масив . Туризам је веома развијен. У Северној Европи има пуно језера.

Привреда Шведске је модерна. која се подводним нафтоводима транспортује до рафинерија. У норвешкој и на Исланду значајан је и риболов и прерада рибе. посебно четинарске шуме . а са Данском је повезана мостом. Одатле се руда транспортује го луке Лулео. Данска је међу водећим земљама у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА Површина: око 400. Северноевропске земље имају добро развијену индустрију. Крајем 19.нордијских Германа. урана. Осим хидроенергије. авиони. Због велике количине падавина које доноси влажан ваздух са Атланског океана у Скандинавске планине. а обухвата и неколико острва у Балтичком мору. где је смештена металургија. Електрична енергија се добија у хидроелектранама (у Норвешкој 100%). снега и леда који се отапају у пролеће и лето.Географија VI разред вода која се креће дуж западних обала Скандинавског полуострва греје воде Норвешког мора и ваздух изнад њега. Обрадивих површина је мало. Налазишта руде гвожђа су на северу земље (рудник Кирун). Иако је клима оштра и тешки су услови за одржавање путева. Финска. Индустрија је веома развијена. који је одлично искоришћен. То је држава фјелдова и хладне климе. Према Норвешкој и Финској има копнену границу. Већину становништва чине Швеђани. Број становника: око 9 милиона. Главни град је Стокхолм. Лапонци насељавају Лапонију. Животни стандард у Северној Европи је највиши у Европи. Испод Северног мора има много нафте и гаса. а на северу су мањина Финци и Лапонци. где је плодно земљиште. Службени језик: шведски. природни прираштај је низак. Шведске и Финске. цинка. ретких метала и неметала. Познати су аутомобили Саб и Волво. највеће богатство Северне Европе су шуме. целулозе и папира. значајна су налазишта гвожђа. Главни град: Осло (око 600000 становника). индустрија намештаја. бродови. Норвешка. Шведска је циљ емиграната. Исланђани и Данци су потомци викинга . Од руда. због вулкана. Он је и један од најчистијих главних градова на свету. Краљевина Норвешка се налази на западном делу Скандинавског полуострва и обухвата неколико острва у Атланском океану (Свалбард и Јан Мејн). електроундустрија Ериксон. а утицај Голфске струје осећа се и дуж јужних обала Исланда. а међу првима у свету је по животном стандарду. века. Све реке имају велики енергетски потенцијал. велики број река има довољну количину воде током целе године. Обрадивих површина је мало (осим у Данској. и налазе се на југу. Валута: норвешка круна. Обале су јој веома разуђене и излази на 38 . олова. Од половине 20. је и геотермална енергија. Највећа богатства Шведске су шуме. Главни град: Стокхолм (око 800000 становника).000 km2. Број становника: око 5 милиона. а неписмених нема. Валута: шведска круна. Службени језик: норвешки. Данска и Исланд. Због неутралног статуса у рату и високог стандарда после рата. Чак 85% становника Стокхолма запослено је у терцијарним и квартарним делатностима. Краљевина Шведска се налази на истоку Скандинавског полуострва. Шведска и Финска су водеће земље по производњи дрвета. Швеђани. Становништво Северне Европе је углавном германског порекла. Већи градови у Шведској су Гетеборг и Малме. хидроенергија и руда гвожђа. и почетком 20. која обухвата северне делове Норвешке. Богатство Исланда.тајге. дрвна индустрија. Финци и Лапонци припадају угро . јер скоро и да нема тешке индустрије у њему.000 km2. века Норвешка је изградила платформе за вађење нафте. југ земље је повезан са средњим и северним делом модерним путевима. камиони Волво и Сканија. КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА Површина: око 450. где обрадиво земљиште заузима половину територије).финској групи народа. Норвежани. Државе Северне Европе су: Шведска. велики број Швеђана се иселио у Канаду.

Једна трећина "Земље поларног сунца" се налази у северном хладном топлотном појасу. Свака република има своје органе власти. правцем север . Значајна је и прерада гвожђа и обојених метала. због застареле технологије. ИСТОЧНА ЕВРОПА Источна Европа обухвата подручје од Средње и Северне Европе на западу до границе са Азијом на истоку. трговци и бродоградитељи. Службени језик: руски. Норвешка је претежно планинска земља. Викинзи су били гусари. после тога Белоруси и Украјинци. разна рудна богатства и климу. Руска Федерација (која се простире у Европи и у Азији).000 km2. Само је око Црног мора присутна измењена средоземна клима. Извози се дрво и хартија. односно данашње Русије. Литванија. Европски део Русије чини велика Источноевропска низија.Географија VI разред Норвешко и Северно Море. Због малих површина обрадивог земљишта. Ту се налазе и најдуже европске реке. По површини је највећа. а у Молдавији живе Романи. Пловне су. захваљујући богатим налазиштима нафте у Северном мору. РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА Површина: око 17. Од истока до запада се простире на дужини од 8000 километара и кроз 11 часовних зона. Чак две трећине територије је преко 600 метара надморске висине.југ. а по броју становника међу првих десет држава света. У последњих 20 година се природни прираштај значајно смањио. са различитим карактеристикама. са највишим врхом Елбрусом. То је стари део европског копна и чини га Руска плоча. опасни пљачкаши. Валута: рубља. Већину становништва чине Норвежани. Европски део Русије је од азијског дела одвојен планином Урал. Цела регија је пространа низија . Државе Источне Европе су: Украјина. Развијена је и петрохемија. Кратке и брзе реке које са Скандинавских планина теку ка мору користе се за добијање електричне енергије. 39 .југ у дужини од 2000 километара. мења од оштре климе на северу. У Руској федерацији се. немају развијену речну мрежу. издваја више природних регија. Белорусија. Руску федерацију чини 21 република. али и добри земљорадници. На југу се налази Кавказ. реке су дугих токова. заталасана побрђима.финског порекла. ко и туризам. Та клима се. али. са великим вештачким језерима. То је подручје европског дела некадашњег дела Совјетског Савеза. То је планински масив који се пружа правцем север . Источна Европа има изразито континенталну климу. које имају делимичну аутономију. а миграције су велике. Осло је један од најскупљих градова на свету. пољопривреда Норвешке усмерена је на сточарство и риболов. У области Каспијског језера низија прелази у депресију. Због велике низије. који су потомци Викинга.000. образовни и туристички центар Норвешке. скоро пустињске у области Каспијског језера. На том простору живи две трећине становништва.Источноевропска низија. а неке. Главни град: Москва (око 11 милиона становника). Риба се прерађује и извози. али их у међународним институцијама представљају јединствени органи власти Федерације. преко праве континенталне климе у степама до суве климе. Молдавија. Источна Европа има велике плодне површине. У Источној Европи живи претежно становништво словенског порекла. Хладну климу значајно ублажава Голфска струја. У прибалтичким државама живе народи угро . шуме. због мале количине падавина. Летонија. Естонија. Кавказ и Каспијско језеро. Руска Федерација обухвата простор источног дела Европе и северног дела Азије. Индустријска производња је слаба. а јужну границу чине Црно море. попут Волге и Дона су повезане каналима. због огромног простора. Најбројнији су Руси. скандинавски Германи. На северу се простире до Баренцовог мора. Број становника: око 140 милиона. Он је и велика лука и културни. Велике површине су под шумом.

Западносибирска низија. Највише се гаји пшеница и остале житарице. је једна од највећих низија на свету. а уз обале Црног мора се осећа утицај средоземне климе. Руда обојених метала има на целом северу Русије и у Уралу. Русија је и космичка сила. Највећи центри црне металургије и тешке индустрије налазе се у европском делу. а на западу је виши део (Подолска висораван).само 10% од целе територије. Због великог простора развијена је и индустрија превозних средстава. али природни услови отежавају да се она потпуно искористе. Познати су руски авиони. Јужним границама излази на Црно и Азовско море. Осим тога. Постала је независна држава 1991.000 km2. У Уралу и Кузњецком басену има и гвожђа. која се користи за пренос робе и сировина. ту живи и велики број разних мањина (Татари. Већину становништва (око 80%) чине Руси. што се покушава решити. Јенисеј. образовни и туристички центар Русије. Пошто је реч о великом простору.7 милиона становника). Службени језик: украјински. Украјина је друга по величини држава Европе. Сајан. налази се Далеки исток. Азовско море са запада затвара велико полуострво Крим. од којих су неке и међу најдужима на свету (Об. Западни део Сибира . Природна богатства су разноврсна. поред обале Тихог океана. Армени). електроиндустрија. са два велика полуострва . Валута: гривна.Географија VI разред Азијским делом Русије доминира Сибир. Главни град: Кијев (око 2. Чечени. Дуж крајњих источних обала Русије.Чукотско и Камчатка. Камчатка и Курилска острва су део ватреног појаса Пацифика. Јаблоновске планине и др. измерене су и најниже температуре на Земљи (Верхојанск -67. На крајњем западу државе су Карпати. Поред тога. Број становника: око 50 милиона. Москва је главни културни.). Службени језик је руски. У орбити око земље се налазе руски вештачки сателити. Посебно је добро развијена железница (Транссибирска магистрала).8°С). Украјинци. Јужни Сибир је планински простор (Алтај. али се користи још 27 језика. али су оне тешко приступачне. ту је острво Сахалин и Курилска острва. У средњем делу је Средњосибирска висораван. Понегде се јављају и пустиње. То земљиште се налази у јужном делу Источноевропске низије и. значајне су дрвна индустрија. јер је далеко море и извори влаге. Угља има у Уралу и у Сибиру. Обрадивих површина је мало . где је и Бајкалско језеро. Северни делови Сибира су под утицајем поларне климе. Лена и Амур). После Русије. Број становника се 40 . које је најдубље на свету. поврће и индустријске биљке. Она је највећим делом мочварна. Зато је Украјина црноморска и подунавска земља. Ту се налазе и велики раседи. бродоградња и хемијска индустрија. Део јужне границе са Румунијом налази се на Дунаву. Због негативног природног прираштаја и емиграције смањује се број становника. Клима је права континентална. У затвореним котлинама. јужном делу Урала и јужном делу Западносибирске низије. У азијском делу Русије клима је изузетно континентална. Сви већи руски градови налазе се на европском делу. да би одржала равнотежу са западним земљама. РЕПУБЛИКА УКРАЈИНА Површина: око 600. Украјином доминира низија. Са планинског југа Сибира према северу (Северни ледени океан) и истоку (Берингово и Охотско море) теку велике реке. Са севера се ка Црном мору спуштају реке Дњестар. На Дњепру се налази неколико вештачких језера. Нафте и земног гаса највише има у Поволжју. са које се уздижу громадне планине. Заузима јужни део Источноевропске низије. После Другог светског рата. године одвајањем од Совјетског Савеза. машинску и војну индустрију. У рељефу источног Сибира се смењују громадне планине и котлине. Проблем Русије је застарела техника и опрема. Дњепар и Доњецк. На североистоку Сибира су највећа налазишта злата и дијаманата. у Уралу и Кузњецком басену. где се хладан ваздух дуго задржава. Русија је почела да развија тешку. Према југу је заступљена субполарна и оштра континентална клима. области око Каписјког језера и на подручју Западносибирске низије. На југу Сибира такође има много руда.

лан. затим ту живе и Руси (18%). Богате су резерве гвожђа. године. Привреда се одликује фармама које дају велике приносе. индустрија превозних средстава. хмељ. Највише су развијене машинска индустрија. млека и млечних производа. соја. Молдавци. Лавов и лука Одеса. Мађари. Данас је Украјина по развијености међу првих 30 земаља света. дуван. Татари. Главни град. налази се на реци Дњепар.Географија VI разред смањује због негативног природног прираштаја (-7 ‰) и емиграције. Узгајају се пшеница. обојених метала и неметала. Плодно земљиште. Привредни развој је почео од 1990. Украјина се одликује високообразованом радном снагом и добрим образовним системом. Већину чине Украјинци (78%). шећерна репа. хемијска и прехрамбена индустрија. каменог угља. 41 . Већи градови су Дњепропетровск. Харков. Доњецк. поврће и воће. Развијено је и сточарство. Бугари. повољна клима и добро наводњавање ду добри услови за развој пољопривреде. Кијев. Белоруси. Индустрија је модерна и добро развијена. сунцокрет. Румуни. а Украјина је извозник меса.