You are on page 1of 23

STUDENTSKI LlBERALNI KLUB

BROJ 6 I MART/APRIL I BESPLATAN PRIMERAK

IMPRESUM

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Rada t.ack

IZVRSNI UREDNIK Nikola Druzijanic

REDAKCIJA Matija Novakovic Dusan Jankovic Ivan Duric Srdan Hercigonja

SARADNICI Jelena Gavrilovic Srna Marjanovic Boban Stojanovic

PRELOM Goodtimes d.o.o.

FOTO Medija Centar

STAMPA

Intra.Net Communication d.o.o. www.intranetcentar.rs

IZDAVA( Studentski liberalni klub

KONTAKT 0641560040 0645885358 office@liberalniklub.com

AKOSTE PROPUSTILI:

CSS -,5

Promocija povodom izdavanja 5. broja casopisa Siobodni student (UK Parobrod, Beograd)

--------------------- --.

haartefact

'fund

--------_.

WH/H~

Revolucija koja teee

Pise: Srbijanka Turajlic

111

ITledlja ~

Reforma visokog obrazovanja u naso] zemlji sve vise licini na "revoluciju koja tece" neprekidno i nezaustavljivo. Sarno po sebi to rnoze da bude i veoma pozeljno, posebno ako se uzme u obzir da zivimo u vreme neoblcno brzih tehnolosklh promena koje neminovno vode ka kreiranju novih potreba drustva, Problem je medutim u tome sto za razliku od mnogih drugih stvari koje teku ka svome cilju, nasa reforma nemajasno definisan cilj. Tvrdnja da zelimo da imamo kvalitetno visoko obrazovanje ne znatl apsolutno nlsta ako se pri tome ne opredelimo i na koji nadn cerno da procenjujemo ostvareni kvalitet. A kvalitet sam po sebi i ne rnoze da se deflnlse, jer je on nije univerzalna kategorija vecje zapravo zavisan od svrhe kojoj je namenjen proizvod koji se procenjuje.

Otuda svaki razgovor 0 naso] reformi ne rnoze imati smisla sve dok se ne dogovorimo sta mi zapravo zelimo da bude ishod svih naslh stepena studija. Da Ii obrazujemo buduce nautnlke i istrazivace? Ako je odgovor pozitivan onda nam nisu potrebni stepeni studija jer se njima sarno nepotrebno prekida obrazovna nit koji vodi ka tom ishodu. U tom slucaju moramo sarno da se

dogovorimo gde ce svi oni raditi i ko ce i kako da skoluje one koji ce obavljati sve druge poslove u nasern drustvu,

Ukoliko nam je medutim prioritet da obezbedimo strucnlake koji ce nad svoje mesto na trZistu rada i mod uspesno da vode nasa drustvo onda je neophodno da veoma jasno i precizno deflnlserno koji su to poslovi koje ocekulerno da ce mod da radi neko koje zevrslo prvi, drugi, tred i ostale nivoe studija. Da bi to uradili morali bi kao prvo da razmislimo 0 tome koji poslovi danas postoje i koja su znanja, vestlne i kompetencije za njih potrebni. Kada bi to uradili rnozda bi uvideli da se oni neobkno razlikuju od onih koji su postojali u vreme stvaranja industrijskog drustva kada su nastale i struke prema kojima smo mi univerzitet podelili na fakultete. Mozda bi i razumeli zasto je Srbija jos jedna od dve preostale zemlje na svetu koja nema univerzitet, rnozda bi se i odrekli tog ekskluziviteta i pristupili pravljenju savremenih multidisciplinarnih studijskih programa na univerzitetu. Ostvarivanje jednog od osnovnih Ijudski prava - prava na rad, podrazumeva, iii sta vise, zahteva da se posebna paznja posveti pravu na adekvatno obrazovanje, onom koje ce nas osposobiti za taj rad. Nema nikakve sumnje da svako doba zahteva drugaciju vrstu znanja i vestlna, Od zanatskih vestlna. preko specijalizovanog znanja u pojedinim disciplinama, dosll smo danas do zahteva da se kroz sistem obrazovanja razviju kompetencije za sagledavanje i resavanle nalrazlldtlllh slozenlh problema. Otuda je 21. vek i oznacen kao vek znanja, vek u kome se sposobnost drustva da proizvodi, selektuje, prilagodava, komercijalizuje i koristi znanje, pokazuje kao krltltnl faktor za odrzlvl ekonomski rast i pobollsanle zivotnog standarda. lrnaiud u vidu da se mi upravo nalazimo u tom 21. veku cilj nase reforme visokog obrazovanja bi trebalo da bude potpuno jasan. Od svih ucesnika u tom slozenorn procesu studenti su izvesno jedini cija ce Ijudska prava biti uqrozena ako se taj cilj ne dostigne. Mozda je doslo vreme da se oni ozbiljno zalofe da se nas reformski brod

usmeri na pravi kurs.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 3

MANIPULACIJA IZBORNIM SISTEMIMA

Vecinski izborni slstem u Srbiji?

Izborni sistem treba da kanalise i smiri, a ne da raspaljuje sukobe u drustvu. Jos ako znamo da partijska identifikacija u Srbiji nije trajna i da su fluktuacije u partijskom izboru svakodnevne, imamo jos jedan argument za proporcionalnu zastupljenost i prezentaciju u parlamentu.

• Boban Stojanovit

Kada se uzmu u obzir polltltka apstinencija gradana koja uzrokuje slabu izlaznost na izbore, i siroka partijska identifikacija koja dovodi do rasprsenostl glasova, dolazimo do toga da je mogucnostjedne partije da osvoji 50% +1 glasova od ukupnog broja blraca na nekim izborima potpuno nernoquca, Zapravo, nernoquce je da se taj udnak ostvari i kada se gleda samo broj lzasllh blraca, Zato je potpuno opravdana teza Gaetana Moske, koji kaze da na izborima uvek pobeduje dobro organizovana manjina.

lrnalud u vidu trenutno stanje u nasern polltkkorn zivotu, dolazimo do toga da inicijativa 0 promeni izbornog sistema sigurno spada u manipulaciju. Ocigledno je da "organizovana manjina': 0 kojoj govori Moske, iako se predstavlja kao vedna, pokusava da promenom izbornog sistema sebi ornoqud sigurniju polltltku buducnost,

Trenutno, kuloarski kruze price 0 uvodenju vednskoq sistema, koji predstavlja personalizovano glasanje za pojedince. 5 obzirom da Narodna skupstlna Republike Srbije ima 250 poslanika, to bi rezultiralo deljenjem Srbije na 250 jednomandatnih izbornih jedinica. U tom slucaju, pobednik dobija "sve".

Opste je prlhvaceno u polititko] teoriji da modeli izbornog sistema snazno utltu na partije, partijske sisteme i konstalacije partijskih snaga. Nakon ispitivanjajavnog mnjenja, rnoferno

videti da bi se u Srbiji, nakon izbora odrzanlh po vednskorn izbornom sistemu stvorio izraziti dvopartizam. Ovaj izborni sistem bi za dva ciklusa odrzavanja institucionalizovao dvopartizam koji bi, sasvim izvesno, cinili Demokratska stranka i Srpska napredna stranka.

Zagovornici vednskoq sistema govore 0 slaboj zastupljenosti perifernih opstlna u parlamentu l, kako kazu, velikog broja poslanika iz Beograda. Medutim, vednskl izborni sistem sa 250 izbornih jedinica bi takode zadrzao dominantan broj poslanika iz glavnog grada. 5 obzirom na sve veca kretanja stanovnlstva iz unutrasniosti ka Beogradu, rnozerno govoriti skoro 0 broju blizu polovine poslanika. Vecinski izborni sistem ne bi donee radikalan rez sto se toga tlce, jer bi npr. na jugu Srbije nekoliko opstlna morale da se spaja u jednu izbornu jedinicu, dok bi beogradska opstlna Vracar, iako povrslnskl jako mala, imala rnoqurnost za vise od sedam poslanika. Ne treba zaboraviti da bi rnoqurnost ulaska u parlament kandidata iz stranaka nacionalnih manjina bilo praktltno nernoquce, pogotovo ako nacionalna manjina nije stacionirana u odredenoj izbornoj jedinici. Naravno, uvek je prisutna opasnost od tzv. "dzerimandering-a"- sto predstavlja prekrajanje granica izbornih jedinica, onako kako odgovora trenutnoj vlasti.

Vecinski izborni sistem ima za cilj personalizaciju, tj. glasanje za pojedinca, a ne za partiju. U praksi se to svodi samo na

4 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

MANIPULACIJA IZBORNIM SISTEMIMA

SVE MANJE ZENA U POLITICI

Izvesno je da bi se uvodenjem vednskoq izbornog sistema stvorio veliki problem oko predstavljanja osoba zenskog pola. Ne bi bilo neverovatno da od 250 poslanika nemamo nijednu zenu, sto u konzervativnoj, patrijahalnoj sredini kakva je Srbija ne bi bilo nlsta Eudno. Iskustvo govori da bi glasaEi uvek pre birali rnuskarca nego zenu, sto bi ujedno bilo i destlrnulisuce za zene da ulaze u politiku i buduce izborne trke. 5 druge strane, u proporcionalnom izbornom sistemu postoji regulativa kojom se rnoze uticati na predstavljenost zena. I ovakvim uslovima, politiEke partije u Srbiji 30 odsto mesta za zene odvajaju sarno na izbornim listama, dok taj procenat po ulasku partije u parlament, drastiEno opada.

formalnost, jer da bi se vodila dobra i kvalitetna kampanja, potrebno je mnogo novca, loqlstlcke podrske i urnrezene grupe Ijudi, sto bi znaEilo da ako pojedinac zeli da pobedi, mora da ima podrsku stranke.

Ako se okrenemo na vrednosnu i EinjeniEnu stranu, bez formlanih determinanti izbornog sistema, i ako na Srbiju gledamo iz orijentira socio-ekonomskih, kulturnih, pa i nacionlnih podela - rnozerno videti da je Srbija nehomogeno drustvo, A svedoci smo da vednskl izborni sistem zaista funkdonlse sarno u drustvlrna koja su relativno homogena i gde linije rascepa i polarizacije nisu velike. Da lije Srbija takva zemlja? Nije. Izborni sistem treba da kanallse i smiri, a ne da raspaljuje sukobe u drustvu, Jos ako znamo da partijska identifikacija u Srbiji nije trajna i da su fluktuacije u partijskom izboru svakodnevne, imamo jos jedan argument za proporcionalnu zastupljenost i prezentaciju u parlamentu.

Dvopartizam koji bi prolzasao iz vednskoq izbornog sistema, doveo bi do nestanka politiEkih partija koje podrzava preko 30% gradana, sto bi znaEilo ignorisanje preko mil ion glasaEa. Uz to, biraEi pojedinih partija sa nasa partijske scene ostali bi bez ikakve alternative, jer svoj glas nikako ne bi zeleli da daju nekoj od

ponudenih stranaka. Takode, stvorio bi se dvopartizam koji bi politiEki zivot pretvorio u politikanstvo i medusobna previranja izmedu elita tih dveju stranaka, koje Eesto imaju sliEne ciljeve. Politika bi se, umesto sa ideja i programa, svela na politiku lidera i elita dveju stranaka. Formirao bi se kartel partijski sistem gde bi dve stranke potpuno zatvorile moqucnost za ulazak neke nove partije u igru - sto bi znaEilo veEno odrZavanje statusa quo.

Kao jedan od glavnih argumenata koji idu u prilog vednskoq izbornog sistema, jesu jednopartijske iii najvise dvopartijske vlade, sto bi predstavljalo sigurnost i konstantnost, kao i odgovornost za uEinjeno. U konkretnom primeru Srbije, ovo bi znaEilo formiranjejednopartijskih, niEim ograniEenih vlada, sto u uslovima politiEke nekulture, neprofesionalnih i neobrazovanih stranaEkih kadrova, i u opstern karakteru naseg sistema koji je politiEki - nekonsolidovana demokratija, a drustveno - bezjakog civilnog sektora.

Postavlja se pitanje: koji su razlozi da se, i pored ogromnih manjkavosti i opasnosti koje lzvednskoq izbornog sistema mogu prolzad, da se ova inicijativa namece kao jedno od politiEki qorudh i bitnijih pitanja? Da Ii je to sarno manipulacija i pokuse]

stvaranja sigurnije buducnostl za pojedine partije?

IZBORNI SISTEM PO MERI SRBIJE

U Srbiji je trenutno na snazi, zakonski inaugurisan od 2000. godine, proporcionalni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom i prohibitivnom klauzulom (cenzusom) od 5%. To znad, da bi se uEestvovalo u ravnomernoj raspodeli mandata, srazmerno broju dobijenih glasova, kandidovanoj listi je potrebno da osvoji 5% glasova od ukupnog broja lzasllh glasaEa. TeoretiEari izbornih sistema se slafu da se najbolja reprezentovanost postize upravo ovakvim sistemom, medutim, sa nesto nlzorn prohibitivnom klauzulom.lpak, nismo daleko od idealnog.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 5

NENAD PROKIC, PROFESOR SU I NARODNI POSLANIK LDP-a

Imamo posla sa polupismenim Ijudima na poloiajima i sa polupismenom generacijom koja ih smenjuje na tim poloiajima. Srpsko drustvo, pored svih mogutih problema ima i taj najgori - da je nedovoljno obrazovano

• Nikola Druzijanif

Da Ii u Srbiji postoji strategija za mlade?

Smisao postojanja svake drzave jeste da bi svakom pojedincu dala sansu, a ova drzava to ne radi vee dugi niz godina. Skolovanje je postalo sku po, i to je doprinelo da danas imamo jednu prllkno osakacenu generaciju. Porazan je podatak da, recimo, studenti Elektrotehnickog fakulteta vee na cetvrtoj godini bivaju mobilisani od strane inostranih kompanija. Bukvalno, nema ko da bude ni asistent na tom fakultetu, jer svi koji nesto vrede odu iz Srbije. Sve u svemu, strategija prema mladima ne postoji, ali to je sarno jedna u nizu strategija koje ne postoje. Cakse niko i netrudi da deluje da postoji.

Kolika je tu odgovornost Ministarstva omladine i sporta, a kolika Ministarstva prosvete?

Ako su nesto i radili, ti napori nisu urodili nikakvim plodom. 5

druge strane, jedna opsta klima je potrebna u drustvu da bi se doslo do bilo kakvih promena i pobollsanla, Ne rnoze jedno ministarstvo da resl problem jedne unlstene generacije. To je problem celog drustva, ne jednog ministarstva, koje, istina, nije ni ukazalo na taj problem. Da Ii se neko oko toga zabrinuo? Nije.

Niko nlsta, To sve pokazuje da nadlezna ministarstva nisu ni ulozlla neke narodte napore.

Kao profesor, kako gledate na traljav proces reforme

visokog obrazovanja?

Mi smo prihvatili Bolonju sa namerom da se nlsta ne promeni.

Kao i sve ostalo sto menjamo u drzavi, menja se sarno da bi sve ostalo isto. Tako isto je i sa Bolonjom. Tu istinske reforme nema, pri tom, skolovanle u Srbiji vise nije besplatno. U stvari, niko nije shvatio sustinu Bolonje. U pitanju je veliki evropski projekat za podizanje nivoa obrazovanja. Nekada je osnovna skola bila elitna, pa onda srednja - ko zavrsi srednju je bio glavni baja u selu, paje onda to bio fakultet, koji takode vise nije elitni. Sadaje master nesto sto je elitno, i to je sustlna Bolonje. Mi hocerno da dignemo nivo obrazovanja u Evropi, da master bude bude elitni, a doktorat i iznad toga. Fakulteti poput Harvarda, Oksforda i Kembridza, imaju sistem obrazovanja sa tradicijom od 800 godina, i njima ne treba Bolonja. Posto mi nemamo fakultete sa tolikom tradicijom, onda je potrebno nesto kako bismobili kompitabilni sa ostatkom Evrope - a to je Bolonja. lpak, to ovde

6 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

NENAD PROKIC, PROFESOR BU I NARODNI POSLANIK LDP-a

AKTIVIZAM MLADIH

Koliko promene zavise od mladih Ijudi? Postojijedan dec mladih koji su spremni da se angazujuima ih medu studentima, kao i medu mladima u polltlcklrn strankama. Nazalost, mnogo je onih koji su mladi, a vee umorni od zivota. Osim toga, ima i onih koji nisu umorni, a koji cesto pripadaju polltlckorn konceptu koji je retrogradan. Nedavno smo pravili tribine gde smo uvideli da mnogi mladi ne umeju aktivno da slusaju, i to je porazno. Oni nemaju kulturu dijaloga, jer nisu imali gde da je nauce, To pokazuje da je cena koju cerno placatl sa takvom generacijom, jako visoka. Menije njih zao jer nisu imali ni jednog dana normalnog zivota. Oni pamte teror, inflaciju, mobilizaciju. Sve to nije moglo da rezultira epuhalnom generacijom.

zaista niko nije razumeo, i mislim da dugo ni nece, A u Srbiji je jako mali procenat Ijudi visokoobrazovan. To je negde oko sedam posto, ostalo je polupismeno. To se vidi i po novim registarskim tablicama. Taj covek koji ih je pravio je polupismen. Pornesao je alfabete i napravio neko novo pismo koje do sada nije postojalo. Imamo posla sa polupismenim Ijudima na polozajima i sa polupismenom generacijom koja ih smenjuje na tim polozallrna, Srpsko drustvo, pored svih rnoqudh problema ima i taj najgori - daje nedovoljno obrazovano.

Cidejetu Srbija u odnosu na okruzenje?

I u samoj Evropije bilo velikih teskoca u primeni Bolonje. To sto u okruzenju takode ima zemalja koje su u loso] situaciji, a neke su i u goroj, ne treba da slufl za utehu. Da bismo napredovali, treba da se ugledamo i takrnldrno sa zemljama koja su bolje od nas.

Da Ii nasa elita nije u stanju da prepozna vaznost visokog obrazovanja za srpsko drustvo?

Za potetak, mi nemamo elitu. Pod dva, nismo ni drustvo, Kao

drustvo koje ne postoji, nemamo ni elitu koja bi postojala. Oni koji su imali privilegiju da odlucuju, da budu ta vrsta elite, bili su oni sa nacionalnom dioptrijom. Oni su upropastili i politiku i moral. Bolje

da takve elite nije ni bilo. Ova druga takozvana gradanska elita, koja je osnivala gradanske partije, dala je sebi za pravo da se umori na prvoj krivini i da prestane da daje podrSku promenama i Ijudima koji su ih vodili. Tako je prosao i Elindic. SANU nikada nije nasla za shod no da daje podrSku tom delu drustva, Ona je uvek bila umorna, uvekje zakerala sve i svasta Nije razlikovala vazno od nevaznoq i zbog toga su ti Ijudi kao Elindic i te partije kao Gradanski savez propadali. Liberalno demokratska partija je jedina gradanska partija koja u sebi nema ni trunku nacionalnog, a daje uspela da animira veliki procenat Ijudi u Srbiji. Nazalost, 20 godina je bilo potrebno da prode u znaku naclonallstlcke pomame da bi se rodilo takvo nesto, I to je veliki drustvenl poraz. Ako govorimo 0 polltltko] eliti, ona svakako postoji, i to su oni koji nesto odluculu, A mi smo navikli da toj polltltko] eliti uopste nije bitno lsta drugo osim sopstvenog dzepa i fotelje, i to se u Srbiji podrazumeva.

Zasto jejavnost u Srbiji lenja?

lato sto je to interes politike. Da svi budu umrtvljeni kako oni ne bi imali probleme da rade sta god zele na svojim funkcijama. ~to je manje postavljenih pitanja, to je po njih bezopasnije. Kada bl, na primer, Tomislavu Nikolku postavljali ozbiljna pitanja, on na njih ne bi umeo da da odgovor i tada niko ne bi za njega glasao. Posto su neozbilji polltlcarl u neozbiljnoj drzavi, onda je sasvim normalno da se propagira stanje da su Ijudi umorni od politike. U Staroj Grtko], koren reci "idiot" je poticao od coveka koji nije hteo da ucestvuje u polltltkorn zivotu polisa. Zato niko ne sme da kaze daje umoran od polltlke.jer drn izades na ulicu ti si polltltar, Tebi se politika svaki dan lupa 0 glavu i moras da budes polltlcar; Moras da razmisljas 0 politici i da dajes doprinos onoj politici za koju srnatras da ce promovisati tvoj interes i shvatanje zivota. Svako ko je umoran od politikeje za mene nenormalan covek koji ocekuje da mu neko drugi resl probleme. To je propagirano i zeljeno stanje u driavi, a Ijudi posto su lenji i radije gledaju reality show nego da razmisle 0 polltltkorn programu za koji bi dali glas, onda ovi koji su neumorni odlutuiu 0 tome kako ce umorni da zive. Takvo stanje dovodi do istorijske regresije u okviru koje driava propada. Drustvo drema i ceka da mu neko drugi resi probleme. To pretvara drzavu u specijalnu ustanovu u kojoj zive

neki invalidi.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 7

DIREKTOR KANCELARIjE ZA MLADE U BEOGRADU

Kosta Andric: Nezaposlenost najveci problem mladih

Vet nepune dYe godine, koliko postoji, Kancelarija za mlade omogutuje mladim Ijudima prakse u velikim kompanijama, besplatna putovanja vozom po Evropi, promovise volonterizam i neformalno obrazovanje, kao i aktivno ukljucivanje mladih u drustvene tokove. Kosta Andrit deli sa citaocima dosadasnja iskustva u radu Kancelarije, i poziva sve mlade Ijude da postanu korisnici ovog servlsa, koji je i namenjen samo njima

• RadaLacit

Kancelarija za mlade u Beogradu radi na informisanju i pruzanju usluga mladima. Koje mogucnosti stoje na raspolaganju korisnicima Kancelarije?

Na nivou grada Beograda, Kancelarija za mlade je osnovana 2009. godine. Sve kancelarije koje su formirane u Srbiji, a ima ih preko 100, formirane su u procesu sprovodenja Nacionalne strategije za mlade. Sustlnaje da se, pre svega u lokalnoj sredini, sistematizuju sve usluge i rnoqucnostl koje su dostupne mladima. Drugi nas cilj je da pokusarno da uradimo sto vise konkretnih stvari. ad osnivanja do danas postoji niz programa koji su dostupni preko nas, i koji su besplatni za nase korisnike. A nasi korisnici su svi mladi Beogradani od 15 do 30 godina.

Koji programi su izazvali najvece interesovanje?

Nesto sto je budilo nalvece interesovanje su prakse u velikim kompanijama. ad oktobra 2009. do danas imamo potpisanu saradnju sa 160 kompanija. Godisnje oko 1000 Ijudi preko nas odlazi na praksu. ad tog broja 15% Ijudi ostane tame da radi, dec se vrati na studije, posle kojih ce im praksa ornoqudtl da lakse nadu posao. Nezaposlenost je problem broj jedan za mlade koji zavrse formalno obrazovanje. Takode, formirali smo prvi volonterski servis na nivou grada, koji povezuje sve gradske ustanove i manifestacije sa mladim Ijudima koji zele da volontiraju. Treba razlikovati praksu i volontiranje. Praksa je nesto sto radimo u sopstvenom interesu, sa ciljem da se strutno usavrslrno, dok je volontiranje, pre svega, jedna humana stvar. Koje su prednosti volonterizma?

Postoje dve komponente volonterizma. [edna je korist drustva od volontiranja. Kada bi se u razvijenim evropskim zemljama

DRZAVA BEZ STRATECiIJE ZAMLADE

Kod nas postoji hiljade i hiljade Ijudi koji se skoluju za nepostojeca radna mesta. Ne postoji nikakva projekcija kakvi ee nam kadrovi biti potrebni. Ne postoji ona vrsta istine da ako uplsules Pravni fakultet lrnas pravo da znas da realno, u periodu kada zavrsis fakultet neee biti potrebe trzista za tvojom profesijiom. Sa druge strane, treba da znas da je IT industrija nesto sto se razvija, i da postoje vece sanse da ees se zaposliti.

volonterski rad pretodo u novtanl iznos, ta cifra bi dostigla vise milijardi evra. Toliko drzava ustedl zahvaljujud besplatnim satima koje volonteri uloze, Sa druge strane, to je taj licni utisak volontera koji se sjajno oseca kada vidi da moze nekome da pomogne, i da svoje slobodno vreme iskoristi na taj nadn, U savremenom smislu red, volonterizam je nesto sto kod nas jos uvek nije zastupljeno, ne zato sto smo mi sebknl jedni prema drugima, vee zato sto nas niko nije naudo toj vrednosti od malena, kroz skolovan]e. avo je medunarodna godina volontiranja. Nas volonterski servis je osnovan prosle godine u martu, i Ijudi mogu se prijavljuju na nas sajt www.kancelarijazamlade.rs, i popune prijavu u odnosu na oblast u kojoj zele da volontiraju. Zatim prolaze obuku, gde se, izmedu ostalog, upoznaju sa svojim pravima i obavezama.

8 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

DIREKTOR KANCELARIJE ZA MLADE U BEOGRADU

Kosta Andric je zavrslo Prvu beogradsku gimnaziju, a nakon toga Pravni fakultet u Beogradu, na medunarodnom odseku. Tokom 2007. godine se strucno usavr savao u Medunarodnom sudu u Hagu. Omaldinskom politikom se bavio raded kao saradnik u civilnom sektoru, na projektima vezanim za mlade i slromastvo. podsticanje preduzetnlstva kod mladih, kao i za mlade sa posebnim potrebama. Jedan je ad autora lstrazlvanla slromastva kod mladih, objavljenog u aprilu 2005. Dobitnikje stipendije Fondacije Konrad Adenauer za talentovane studente i svajcarske vlade za stazlranle u Medunarodnom sudu. Direktor je beogradske Kancelarije za mlade ad njenog osnivanja 2009. Sarna Kancelarija je osnovana na inicijativu odbornltke grupe LDP-a u Skupstini grada Beograda.

Nije redak slucaj da dode do zloupotrebe volonterskog rada?

Koliko ne postoji kultura volontiranja kod nas kao pojedinaca, toliko ne postoji spremnost ustanova da deflnlsu programe za volontiranje. Neophodno je da su Ijudi koji rade u tim ustanovama obucenl za rad sa volonterima. Ali to je nesto sto se razvija. Sjajan primer bila je Univerzijada, gdeje postojao odllcan program brige ovolonterima.

Koja je razlika danas izmedu mladih u Evropi i mladih u Srbiji?

Po nekim studijama, stvari otprilike stoje ovako. Prosetnl momak iii devojka ad 24 godine koji zive u nekoj ad zemalja EU su proputovali celu Evropu i makar jed nom putovali na neki drugi kontinent. Do sada imaju zavrseno skolovanle, tokom kojeg su u

maker jedan deo proveli na razmeni, cesto u inostranstvu. Oni govore najmanje jedan strani jezik i koriste racunar na veoma visokom nivou. Imali su i prilike da slusaiu svoj omiljeni bend uzlvo na nekom koncertu. Njihov prosetnl profil je takav da volontiraju minimum pet sati nedeljno i imaju plan za svoj zivot, za narednih pet godina. Mislim da to govori dovoljno a razlici izmedu mladih u Evropi, i mladih u Srbiji.

Kancelarija za mlade je zaduzena i za kreiranje i sprovodenje omladinske politike na nivou grada Beograda. Koliko je vazno da mladi Ijudi danas razvijaju svoju politicku svest?

Svuda u svetu postoji slabije interesovanje mladih za politiku nego kod starijih, a kod nas je taj procenat jos ved, Mislim da je svako polltlcan u meri u kojoj snosi posledice zbog stvari koje se desavalu aka njega. Politicka kultura kod nas jos nije razvijena. Bitno je da mladi Ijudi prate drustveno stanje, kako bi bili svesni da uvek postoji rnoqucnost izbora. To naravno ne znaci da svaki mlad covek treba da postane clan neke politkke partije. Ali, kao odgovorni pojedinci, trebalo bi da gledaju svoj interes, i podrsku daju onim programima koji su najblizi mladim Ijudima.

Koje je ciljeve Kancelarija za mlade sebi postavila u ovoj godini?

Sa televizijom Studio B pokrenuli sma emisiju 'Hocu da znas" i to je jedina emisija koja je namenjena mladima u Srbiji. Krajem meseca otvaramo info centar, gde ce biti na raspolaganju besplatno koriscenje interneta, racunara, skala stranih jezika, pravna pornoc ... Preko nas mladi Ijudi u svakom trenutku mogu da dobiju informacije a stipendijama, konkursima i razmenama. Nas plan za ovu godinuje 3000 direktnih korisnika Kancelarije za mlade. -

OONOS PRIVATNIH I ORZAVNIH FAKULTETA

Sustlna problema obrazovanja u Srbijijeste sto ne postoji nikakva komunikacija izmedu privatnog i drzavnoq obrazovnog sektora. Izjednaceni su zakonom, to je dobra. Ono sto je lose je da postoje drzavnl fakulteti koji su bolji i losiji, a to isto vazi i za privatne. Postoje privatni fakulteti koji sjajno rade, ali postoje i ani za koje ceo grad zna da su fakulteti 'udes, platls i qotovo'' I onda to lazno podlze taj procenat visokoobrazovanih Ijudi, koji zapravo nlsta nisu zavrslll, nego su dobili diplomu nekog fantomskog fakulteta.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 9

LOUD & QUEER

Prva do deJa LOUD & QUEER nagrada

Dodela Loud &: Queer nagrada oznacila je simbolicnu zahvalnost LGBTIQ zajednice u Srbiji licnostima, medijima i svima onima koji su na neki nacin pomogli, afirmisali iii promovisali LGBTIQ prava.

Ovom dogadaju prisustvovale su brojne liEnosti izjavnog zivota, predstavnici nevladinog sektora, saradnici/ce i prijatelji/ce ove organizacije.

Budud da neki/e od dobitnika/ca dolaze iz Hrvatske, ova dodela nagrada imala je i regionalni karakter. Ovaj dogadaj je jako bitan za Beograd, ali i za scenu uopste. sto dokazuje i najava podrske LGBTIQ zajednici od strane MTV-a, EXIT Festival-a, radio Elektrane i drugih.

Redakcija "Slobodnog studenta" naqlasava da ce se u svom radu, kao i do sada, objavljivati tekstove koji se bave promocijom postovanja Ijudskih prava i sirenja kulture tolerancije i nenasilja.

SrdaEno se zahvaljujemo Loud & Queerorganizaciji na pozivu.

Redakcija "Slobodnog studenta"

Nagrade su se dodeljivale u jedanaest kategorija, a dobitnici i dobitnice su:

• Radio stanica godine: Radio Elektrana

• Radio emisija godine: Idemo Na Mars (autora Filipa Milosevica i Marka Milosevica)

• TV stanica godine: MTV

• TV emisija godine:

(iuzva (autorke:Maja Uzelac i Tijana Todorovic)

• Regionalni izvodaE godine: (irupa Lollobrigida, Hrvatska

• DomaCi izvodaE godine: SevdahBABY

• Singl godine: Nipplepeople - Sutra, Hrvatska

• Novo lice muziEke scene: Ana PeJil (Enchi Rox)

• Institucionalni prijatelj Igbtiq pokreta: Exit Festival

• LGBTIQ aktivista godine: Lazar Pavlovic

• Pro LGBTIQ javna liEnost godine: Jelena Karleusa

10 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

ANOMALIJE OBRAZOVNOG SISTEMA U SRBIJI

Alhemija studiranja

iii - kako dospeti nabudzet

Ni dobre ocene ni aktivnost na predavanjima i vezbama ne garantuju prelazak na budzet. Ne (pre)ostaje nista osim ucenja do iznurivanja, uz pretnju smrcu vasem socijalnom zivotu, da bi se ocistila svaka godina

• Srna Marjanovic, Nikola Druzijanic

"Sta sve treba da uradim da bih bio na budzetu?" - naivno je pitao brutes jednog od profesora, kojeg je nekim cudom uspeo da zaustavi na hodniku. Mudri, vee desetak godina pred penzijom, profesor mu krajnje dobronamerno dade savet: "Da ucis':

"Svakako imam nameru, zato sam i postao student - zato sto hocu da udrn" - nesvestan cinizma u svojoj recenici odgovori rnladlc, "Onda nernas zbog cega da brines" - rece profesor. '~Ii, imam! Postoje neke kombinacije, po kojima, i ako budem fantastltan student, mogu da ostanem 'ispod crte' ... zapravo, takvih je kombinacija vise nego onih po kojima mogu da budem lznad" ']a tebe sad nlsta ne razumem. Kakve kombinacije?" "Bodovi profesore, bodovi ... vidite, ako polozlrn ... " - uspanlceno je krenuo student prlrnetlvsl nestrpljenje u lenjoj gestikulaciji profesora koji se sprema da mu okrene leda. "Kakvi bodovi i kombinacije, pusti me dete, ne predajem ja matematiku"- rete profesor odlazed, "Nisam ni ja, profesore, dosao da studiram alhemiju" - promrmlja brucos kao za sebe, osetlvsl malo zadovoljstvo pri porn isl i da je profesor cuo sta je rekao.1 jeste cuo. Ali ga je bilo bas briga. Kao i sve slicne koji zivotare i prezivljavaju na masakriranom obrazovnom sistemu Srbije, sa svim mutacijama i hibridnim oblicima u kojima prepoznajemo nase fakultete.

Pocetkom ove skolske godine uta koja odvaja budzetske i samofinansirajuee studente misteriozno je "skrenula" sa svoje dosadasnie putanje.lspod crte nasll su se studenti i studentkinje sa ociseenom prvom godinom, jednim prenetim ispitom iz druge godine, i prosekom, u velikom broju slucaleva, preko devet, dok su prva mesta na listi zauzeli studenti koji su "nekim nesrecnlrn slucalern" iz prve godine preneli "malo vise" ispita, pa su im bodovi sabrani sa onim bodovima koje su "nagrebali" u drugoj

godini. Izmedu ove grupe nasao se jedan broj studenata ciji status nije bio sporan - oni koji su odstill obe godine.

Usledili su protesti ispred fakulteta i potpisivanje peticije, razgovor sa dekanom i njegovim saradnicima, sastanci sa rektorom i parlamentom Univerziteta, a problem je stigao i do Veea Vojvodine i zamenika ministra za obrazovanje (ministar Obradovc je bio prezauzet predavanjima na jed nom privatnom fakultetu). Celu situaciju nikako nije mogao zaobld cuveni Zakon o viskom obrazovanju, kojim su "mahale" obe strane - i studenti, i oni koji su odludli 0 njihovom statusu sarnoflnanslrejudh, Prema njemu, i u skladu sa autonomijom Univerziteta, ustanovljena je formula na osnovu koje su pravljene liste za budzet, a prema kojoj na rangiranje utice, kako i broj ostvarenih bodova, tako i prosek i vreme kada je godina ociseena. Ali, pravnici se slabo snalaze sa formulama, zar ne? Privid podrske koju su ostecenl studenti na pocetku dobili kasnije je potpuno iscezao, a od velikog broja kolega sasvim izostao. Prica 0 sufinansiranju kojom su uporne, nezadovljne studente pokusall da odvrate od ideje da nastave "pobunu" od potetka je izgledala i pokazala se kao prazno naglabanje, od kojeg na kraju nije bilo niceg. Skolarine su bile placene od strane onih koji su to sebi mogli da prluste, a pored njihovog imena i dalje stoji "sarnoflnanslralud" kao obelezie trenutnog statusa.

Osim kao udarac na finansijsko stanje, mnogi su ovaj potez doflvell kao duboko nepostovanie i nemar prema licnom radu i trudu, veliku demotivaciju i razocarenje u politiku koju drzava vodi prema studentima.

Dok su kolege sa Beogradskog univerziteta stralkovale gladu bored se za svoja prava, novosadski studenti Pravnog fakulteta suotavall su se sa slltnlrn problemima i svim bizarnostima koje su te probleme pratile. Mediji na nivou republike nisu se mnogo bavili situacijom koja se gotovo mesec dana razvijala u studentskom gradu u Novom Sadu, za sta su bili donekle odgovorni i pojedini studenti iz studentskih organizacija - da Ii iz straha od rnoqudh posledica iii licnog interesa, nijhov izgovor je bio "izbegavanje senzadonallzrna" Nepomirljivost dva pojma - prava i pravde - morala je prvo biti objasnlena bududrn pravnicima, bez obzira na zakone logicnosti.

Zakon 0 visokom obrazovanju - rnoqucnost prevlse ekstenzivnog (slrokoq) tumacenja dovelaje do toga da neki od najboljih na fakultetu budu ostecenl, Pitanje je zvanltno i danas otvoreno, a cetiri meseca kasnije, ova prka posmatra se kao okoncana neuspehom i sto je jos gore, velikom nelzvesnoscu za kraj tekuce skolske godine. Na koji nadn ee u oktobru 2011. "birati" studente koji ce imati tu srecu da im Srbija placa skolarlnu? Isto kao i ove, po nekoj formuli - novoj iii staroj, bacanjem kockice, rnozda, iii slltnlrn metodama? [er, nagradivanje po zaslugama i postlqnucu odqledno bi ipak bilo "prevlse pravedno" IIi bi jednostavno time trebalo neko da se pozabavi. -

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 11

AIESEC, NAJVECA STUDENTSKA ORGANIZACIjA NA SVETU

Strucna praksa u inostranstvu

AIESEC· studentima nudi mogutnost odlaska u neku od 107 zemalja na strucnu praksu iz oblasti informacionih sistema, menadzmenta, edukativnih aktivnosti i rada na resenju nekog aktuelnog drustvenog problema

• Vojislav Janjif

Prisustvom na 1.600 univerziteta sa preko 50.000 clanova, AIESEC predstavlja najveeu studentsku organizaciju na svetu. Radi se 0 organizaciji preko koje mladi Ijudi mogu da otputuju u neku zemlju koju sami izaberu i tame steknu iskustva iz oblasti koja ih zanima i koja, naravno, ima neposredne veze sa onim sto studiraju. Zemlje u koje rnofe da se ode su zaista razlldte, te ne bi bilo neverovatno da se vee ovog leta nadete, na primer, u Keniji, Turskoj iii ~paniji raded neki posao koji ima vise veze sa onim sto studirate nego bilo sta sto rnozete da nadete u Srbiji.

-Iskoristio sam priliku da tri meseca radim u Nigeriji, u poslovnoj sredini koja je potpuno drugacija od svega sto sam mogao da zamislim. Za to vreme, ziveo sam u Laosu sa sest studenata iz Nigerije. Radio sam kao marketing rnenadzer za kompaniju koja se bavi informacionim tehnologijama, a kako je Nigerija jedno od trzista koje se najbrze razvija u celoj Africi, posao je bio jako dlnarnlcan, Sam grad Laos ima preko 15 miliona stanovnika, sto je cinilo da najobicniji odlazak na posao bude prava avantura - prenosi svoje iskustvo Marko lvkovk, apsolvent Fakulteta organizacionih nauka. - Tokom vremena provedenog tarno, upoznao sam mnogo drugih studenata koji su takode bili na praksi iz svih krajeva sveta - Amerike, Kine, Togoa, Kolumbije. [ako sam zavoleo Nigeriju i sigurno eu se vratiti jednog dana tame - prica Marko.

Putulud u zemlju koju izaberu, mladi mogu da bolje upoznaju sebe i otkriju sopstvene potencijale. Kako bi svako ko je zainteresovan imao priliku da se prlkljud AIESEC-ovim programaima, organizuje se vise od 470 konferencija sirom sveta svake godine, te se na taj nadn pruza preko 10.000 rnoqurnostl za strucnu praksu u inostranstvu. Pristup AIESEC-a prema mladim Ijudima je karakterlstlcan po tome sto insistira na

uspostavljanju "Iicnih rnreza" odnosno poznanstava koja se stku tokom putovanja.

U Srbiji, AIESEC ima predstavnlstva u pet gradova: u Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nisu i 8eogradu. U 8eogradu je rnreza najrazvijenija, ali je i broj studenata daleko ved nego u ostalim gradovima Srbije. Tako predstavnlstva postoje na Ekonomskom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, Univerzitetu ''Alfa'' i na 8eogradskoj bankarskoj akademiji. Konkretno, AIESEC na Fakultetu organizacionih nauka postoji vee 38 godina i svojim clanovima pruza rnoqucnost rada u timovima i na projektima koji se bave aktuelnim temama poput preduzetnlstva, informacionih sistema, ekologije, edukacije, odrZivog razvoja, HIV-a, slrornasva i kulture. Raded u timovima, clanovi imaju rnoqucnost da steknu i razviju brojne vestlne kao sto su vestlne prezentovanja, javnog nastupa, prodaje, planiranja i organizacije.

Studenti koji su na pocetku studija imaju priliku da steknu praktltno iskustvo kroz rad u AIESEC -u, tako sto su u rnoqurnostl da primene znanje steceno na fakultetu, kao i da uce iz iskustva drugih Ijudi iz celog sveta.lsto tako, znanja stecena u AIESEC-u omogueavaju da se dosta lakse razume gradivo koje se uci na fakultetu.

Svake godine pocetkorn semestra pocinje i prijem novih clanova u AIESEC. Osim toga, postoji i stalna rnoqucnost prijave za strutnu praksu u inostranstvu, a aplikacija koja treba da se popuni u tu svrhu stoji na sajtu AIESEC-a za Srbiju www.fon.aiesec.org.rs. _

*Association Internationale des Etudiants en Sciences Economiques etCommerciales

12 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

PRAVO NA STIPENDIjE

Drzava "svoje" studente voli vise

Ako imate visok prosek i vredan ste studentlkinja, to yam nista ne znaci za dobijanje stipendije namenjene za skolovanje u inostranstvu, ukoliko imate indeks nekog od privatnih univerziteta

• Dusan Jankovic

Prema Zakonu 0 visokom obrazovanju svi fakulteti i univerziteti u zemlji su u ravnopravnom polozaiu, sto znaEi i da su svi studenti i studentkinje ravnopravni u odnosu na sve povlastiee, odnosno obaveze, ali i rnoqurnostl koje se pred njih postavljaju. U praksi su stvari daleko drugaEije. Drzava sistemski stavlja studente i studentkinje u neravnopravan poloze], Problem predstavlja pristrasan odnos prema dodeli stipendija studentima privatnih univerziteta za skolovanle u inostranstvu.

Nairne, drzava propisuje sredstva putem stipendija koja su namenjena za skolovanle studenata radi struEnog usavrsavanla, odnosno radi pohadanja nekog stepena osnovnih, master iii doktorskih studija. Problem je u tome sto se u vednl konkursa propisuje, kao osnovni uslov za dobijanje stipendija, studiranje na fakultetima Eiji je osnivaE Republika Srbija. Ova odredba u startu diskvalifikuje sve one studente koji su sa privatnih fakulteta. U konkursima su takode uglavnom nalaze i odredbe koje omogucavaju da se prijave i sunarodniei iz dijaspore, kao i studenti po specifiEnim osnovama (socijalno uqrozenl studenti, interne raseljena liea itd.), ali ostaje nedoreEeno stale sa Ijudima

koji studiraju na privatnim univerzitetima. Da Ii se studenti sa ovih fakulteta moraju nad u nekoj od "specifiEnih" kategorija koje imaju pravoda konkurlsu? Akojetotako,da lijetojedini naEin? Cini se da se radi 0 vlsestruko] diskriminaciji i rusenju dostojanstva studenata sa privatnih univerziteta. To u praksi znaEi da ukoliko ste student iii studentkinja privatnog univerziteta i imate izvanredan prosek nemate pravo da konkurlsete za stipendiju, sem ukoliko rnozda (sto nije proverena informaeija) ne pripadate nekoj od navedenih kategorija koje su propisane konkursima.

Diskriminaeija je toliko oEigledna da studente stavlja u dva tabora. one koji su "provereni" i one koji to nisu. Drzava u kojoj svi placarno perez, drzava Eiji smo gradani, dlskrlrnlnlse nas po principu nepoverenja u institueije privatnog vlasnlstva, kojimaje sarna dala lieeneu za rad (akreditaciju). To je sarno dokaz da strategija obrazovanja na drZavnom nivou uopste i ne postoji, kao ida, za sada, ne postoji ni zelja da svi budemo dec istog obrazovnog sistema. -

FOND ZA DRZAVNE TALENTE

Fond za mlade talente Srbije krajem februara 2011. godine je usvojio listu dobitnika stipendije na osnovu konkursa za stipendiranje najboljih studenata zavrsnlh godina osnovnih iii diplomskih akademskih studija-master, na fakultetima Eiji je osnivaE Republiaka Srbija za skolsku 2010/11 godinu. Na listi se nasao 991 student koji [e. uz samu stipendiju, dobio i plaketu Dositeja. Dobitnici Dositeja ce tokom 10 nastavnih meseei dobijati po 25.000 dinara meseEno.U obavezi su da nakon studija rade pet godina u Srbiji i bke prioritet u Nacionalnoj sluzbl za zaposliavanie, Ovakvim gestovima drzava podgreva predrasude da na privatnim univerzitetima studiraju sarno oni koji su "finansijski obezbedenl" dakle oni kojima stipendije nisu potrebne. Zanimljivo je da, za razliku od uslova za dobijanje stipendija koje propisuju inostrani programi, a koji akeenat ne stavljaju na prosek oeena - Fond za mlade talente se rukovodi iskljuEivo prosekom, koji ne sme da bude manji od 8,50. Kako se u srpskom obrazovnom sistemu sve naopako postavilo, tako i ovaj zahtev upucuie na to da je dragoeenije imati visok prosek od sposobnosti da se steEeno znanje primenjuje i nadograduje. Bas u tu svrhu, za inostrane programe su vaznl motivaeiono pismo, vannastavne aktivnosti i preporuke koje student rnoze da dobije.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 13

SANGAjSKA LISTA

Beogradski univerzitet - sigurno medu 10.000 najboljih u svetu

• Matija Novakovie

Verovatno je tacno da se prosetnl student nece mnogo uzdrzatl od negativne kritike fakulteta, odnosno univerziteta na kojem studira. Kako bismo izbegli tu zamku i pokusall da budemo nesto objektivniji, posluflcerno se drugim merilima u odnosu na koja se i sami fakulteti medusobno ravnaju. Najprihvacenije takvo merilo verevatno je "~angajska lista" univerziteta. Napravljenaje od strane Jiao Tong univerziteta u ~angaju, kako bi kineski univerziteti mogli da se porede sa ostalima. Radi se 0 opseznorn istrazivanlu sa jasnim kriterijumima, koje obuhvata vise od hiljadu univerziteta, dok se svake godine objavljuje lista 500 najboljih.

Fakulteti naravno postoje ivan te liste, ali mesto na njoj znad i vrednost, odnosno upotrebljivost diplome u svetu i kasnije zaposlenje, podstice konkurenciju i podlze kvalitet nastave. Znacajna je i za ugled univerziteta u svetu i bro] stranih studenata. Nazalost, vednl naslh studenata nije potrebno lstad da se nijedan univerzitet iz nase zemlje ne nalazi na toj listi, pa ni Beogradski univerzitet. Medutim, postoji neslaganje oko velldne tih sansi, izmedu studenata ijavnosti sajedne strane i celnika na Univerzitetu, sa druge.

Nakon sto ni ove godine nismo dospeli na ~angajsku listu (kao da smo ikad imali tradiciju boravka na istoj), javni prostor je postao uzurpiran izgovorima i opravdanjima, pa cak i zalbama upucenlh na adresu Jiao Tong univerziteta. Celnicima Univerziteta u Beogradu su izgleda sporni kriterijumi, iii jlao Tong ipak nije uspeo da uod skrivene uspehe naseg visokog obrazovanja. "Sporni" kriterijumi koje koristi Jiao Tong univerzitet su brej priznatih nautnlka i nobelovaca, broj objavljenih radova u

i:elnicima 8eogradskog univerziteta su sporni kriterijumi putem kojih se formira lista najboljih 500 univerziteta u svetu, mad a treba ostaviti mogucnost da kreatori iste nisu uspeli da uoce skrivene uspehe naseg visokog obrazovanja. "Sporni" kriterijumi su broj priznatih naucnika i nobelovaca, broj objavljenih radova u stranim casopisima, broj citiranih naucnika, broj radova i njihova dostupnost

stranim casopisima, bro] citiranih nautnlka, broj radova i njihova dostupnost (dodatno podeljen sa brojem zaposlenih nastavnika).

Opravdanja su bila brojna i ticala su se nekih "tehnlddh" stvari (iii je ipak to tako neozbiljno shvatano) kao sto su bro] dostupnih radova na internetu, popularnost internet portala Univerziteta, dostupnost informacija i sllcno, To je doslo i dotle da je rektor Branko Kovacevic u jed nom inervjuu okrivio "marketing" Beogradskog univerziteta za los plasman na listi. Sve to pomalo lici na ruznu princezu sa iskrenim ogledalom.

Rektoru Branku Kovalevitu, lilno: ovo su kriterijumi za ulazak

na Sangajsku listu

• Broj diplomiranih studenata iii profesora koji su dobitnici Nobelove nagrade iii su nosioci najuglednijih svetskih priznanja

• Broj publikacija u medunarodnim casopisima sa SClliste i bro] radova objavljenih u casopisima "Science" i "Nature"

• Brej citiranih radova ciji su auteri prefesori Beogradskog univerziteta

• Broj stranih studenata - sto ih je vise, ved je ugled univerziteta

• Dobra internet prezentacija i javnost podataka - dakle ne "marketing': vee kvalitetan, redovno azuriran i funkcionalan sajt na kome su sve relevantne informacije dostupne.

14 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

Prvih 20 za 2010. godinu:

Apsolutna dominacija Amerike

1. Harvard University

Amerika

2. University of California, Berkeley

Amerika

3. Stanford University

Amerika

4. Massachusetts Institute of Technology (MIT)

Amerika

5. University of Cambridge

Britanija

6. California Institute of Tehnology

Amerika

7. Princeton University

Amerika

B. Columbia University

Amerika

9. University of Chicago

Amerika

10. University of Oxford

Britanija

11. Yale University

Amerika

12. Cornell University

Amerika

13. University of California, Los Angeles

Amerika

14. University of California, San Diego

Amerika

15. University of Pennsylvania

Amerika

16. University of Washington

Amerika

17. University of Wisconsin - Madison

Amerika

18. The Johns Hopkins University

Amerika

19. University of California, San Francisco

Amerika

20. The University of Tokyo

Japan

Ulaz na Sangajsku listu nije sarno lnforrnatltkl poduhvat i kacenje naucnlh radova na internet portal. vec i promena citavog nadna rada i shvatanja znanja i obrazovanja. Srpska vlada je do sada najvise ometala promene, tako sto je Bolonjsku reformu iskoristila za polltkke i kadrovske promene, fotelje i broj glasova u Univerzitetu, umesto za podizanje kvaliteta provedenog vremena jednog studenta na svom fakultetu.

Reforma obrazovanja koju ove pomenute institucije pokusavaiu da sprovedu, a koja traje od kada je pocela "primena" Bolonjske deklaracije, nije uspela one sto je mogla i sto je trebalo da bude njen smisao - osavremenjivanje studija ito u smislu dostupnosti kvalitetnih informacija, brzini njihovog prenosa i ponovnog

SANGAJSKA LISTA

IZGOVOR ZA REKTORA

Jedini univerzitet iz okruzenla koji se nasao na ovoj listi jeste Ljubljanski univerzitet, koji je srnesten medu poslednjih 100. Zagrebackog, kao ni ostalih univerziteta iz regiona nema, tako da unapred rnoferno da pretpostavimo cime ce rektor Branko Kovacevic da "tesl" beogradske studente i srpsku javnost.

definisanja oblasti i predmeta naucnlh lstrazlvanla, koja ce biti korisna u svakom kutku sveta. Samim tim, ne rnozerno ni govoriti o uspesima naslh univerziteta, kada oni najmanje obracalu paznju na one sto je svima najbitnije. Koliko studenata rnoze da se pohvali brzom razmenom informacija izmedu profesora, administracije i njih samih, koliko njih rnoze da se pohvali radom u malim grupama, saradnjom sa drugim univerzitetima i studentima slrorn sveta, a koliko njih svoju diplomu rnoze da prizna bez problema, bilo gde?

Nije slucalno da odgovornost treba trazltl od Ministarstva prosvete i Univerziteta. Time se ukazuje na intimnu i neproduktivnu povezanost vlasti sa odgovornima na vlsokoskolsklrn ustanovama, koja ne rnoze da se pohvali pozitivnim posledicama. Ono sto studenti moguje da ne pristanu na takve uslove i takva opravdanja koja su servirana. Ali za to su potrebni studenti koji su svesni stanja u kojem se visoko obrazovanje nalazi i vaznosti bavljenja tim problemom, i jos vaznije, studenti koji nisu spremni da cekaju da se studije zavrse kako bi zaboravili koliko su mogli i morali vise da nauce, -

UMESTO REFORME, ZALBA

Nakon objave Sangajske liste za 2010. godinu, na kojoj se nije nasao Beogradski univerzitet, umesto da oseti stid, podnese ostavku iii u najmanju ruku potne sa reformom, rektor BU Branko Kovacevicje seo i napisao zalbu. Nairne, bio je ubeden da smo "zaklnutl" te da je BU sigurno mogao da bude na nekom od poslednja tri mesta. Do kandidature za 2011. godinu rektor Branko Kovacevic se javno obavezao da ce raditi na unapredivanju marketinga. A reforma, ni na kraj pameti.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SUDBODNISTUDENT I 15

INTERVJU - DRAGAN MICANOVIC, GLUMAC

Dragan Mifanovif:

Ovde se sloboda jos uvek osvaja

Ova drzava svakodnevno edukuje svoje gracJane, ali ih edukuje na pogresan nacin. Ljudi koji podrzavaju reality show-ove; Ijudi koji misle da je u novcu sve, i koji ne prezaju ni od cega da bi do tog novca dosli; Ijudi kojima konzervativne struje toliko vladaju, da nikakav osetaj slobode vise nemaju

• RadaLacic

Ovoqodlsn] FEST otvorio jefilm Koriolan, reditelja Ralfa Fajnsa, u kojem igrate, kako ste izjavili, najzahtevniji qlurnadd zadatak na filmu.

Kakve utiske nosite sa premijere?

Igrao sam u filmu po 5ekspirovom tekstu, sa fantastknom podelom- Ralf Fajns igrao je Koriolana, Vanesa Redgrejv Volumniju. Koriolan je nedavno imao svetsku premijeru na 61. Berlinskom festivalu. Pitao sam se kako ce 3000 Ijudi u Sava Centru reagovati dok budu gledali film. Aplauz koji smo dobili pokazao je da su bili zadovoljni.

Slogan FEST-aje"U kom si filmu?". U kom ste Vi filmu ovih dana?

Zanimljivo pitanje. Nisam siguran koji je zanr u pitanju.Pre neki dan imao sam stresnu situaciju. Radili smo filmski Pescanik, Moj privatni antetat - tako ce se zvati film koji ce biti prikazan 12. marta, na dan ubistva premijera. Mene su Cece zamolile da ucestvujem u tom projektu, tako sto cu citati razna dokumenta iz tog perioda- videnje Zorana Elindica odmah nakon 5. oktobra, priznanje Zvezdana [ovanovlca, razni lseccl iz dnevnih novina povodom atentata kod hale Limes, pobuna JSO ... To ce biti jako potresno. Ljudi brzo zaboravljaju, i ovo ce biti jedna opomena 0 ogromnoj tragediji koja je zadesila ovu zemlju ubistvom prvog demokratskog premijera.Te posledice jos uvek zivimo.

Da Ii Vi kao, pripadnik kulturne elite u Srbiji, osetate

duznost da se drustveno angazujete u reformi devalviranog sistema vrednosti?

ja sebe jedino mogu da vidim kao drustvenoq krltlcara koji ce svoje misli najvise angazovati na sceni. I to je one sto znam da radim. Moram priznati da mene politika ne zanima. Drustveno angazovanje je, naravno, neminovno. Hiljadu puta sam bio pred dilemom koliko se angazovati u drustvenorn zivotu Beograda i Srbije. I, kako vreme prolazi, moram priznati da mi je sve manje stalo da svoje slobodno vreme delim sa Ijudima koji zauzimaju ogroman medijski prostor u drustvu, koji ga trace i definitivno vode unazad. I biva nam sve gore i gore. Kulturna scena Srbije je trenutno toliko devastirana i toliko losa da stotine nas ne bi moglo da pomogne. [a sam zeleo da menjam, pokusao sam da menjam u svom domenu, a to je pozorlste, Kada sam se vratio iz Britanije, Jugoslovensko dramsko pozorlste je otvaralo novu zgradu. ja sam se tada zaista angazovao da okupim oko sebe Ijude, shvatlvsl da nam se ukazala sansa da sa novom zgradom udemo u nov sistem pozorista. Dakle, to je bilajedinstvena prilika da stovrimo sistem koji nece privilegovati samo zaposlene, sistem ravnopravnih umetnika. Pozorlste bi se otovrilo za sve nas koji se time bavimo. Entuzijazam koji sam ja imao druge moje kolege nisu zelele da vide. Mi smo otvorili novu zgradu sa starim sistemom, i nlsta se sustinski nije promenilo. Pozoriste u Srbiji nije dostiglo ni t od tranzicije.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 17

INTERVJU - DRAGAN MICANOVIC, GLUMAC

~ta je alternativa kulturnom, politiCkom i socijalnom mejnstrim-u u Srbiji?

Mislim da ana lezi u mladima. To mazda jeste fraza, ali ja sam se kao student jako borio za nesto korisno. Plaslrn se da su danasnil studenti - da Ii u nernastlnl, da Ii u bezidejnosti - potpuno skrajnuti na marginu drustvenoq zivota. Mladi koji se povlaEe i koji sarno gledaju preko koje ce stranke dati do pas la, posto je cela nasa zemlja partijska. Partokratija vlada, i u potpunosti je osvojila politiEku scenu Srbije. jedina snaga koju ja eventualno vidim u buducnostl je da rnladl, kao sto se vee svuda desava u

Ijudi kojima konzervativne struje toliko vladaju, da nikakav osece] slobodevlse nemaju.

Kao veciti borac za osvajanje slobode koji je Vas savet mladim Ijudima koji tragaju za sopstvenom?

ja mislim da moraju da osvajaju slobodu. U ovoj zemlji slobodajos uvek mora da se osvaja. Drustvo koje jednostavno ne daje sansu mladima, koje ih drzi u ropskom polozaiu, takored. time sto ee celu njihovu sudbinu ani diktirati, ne dati im slobodu odluEivanja ni u kojoj varijanti, je drustvo bez buducnostl. Mladi Ijudi moraju jasno da artlkullsu u kakvoj zemlji zele da zive. A to uopste neee

svetu, dignu svoj glas i kafu da u takvoj zemlji nema perspektive za njih. Zaista nema. ja sam pokusavao kao student da se borim za nesto bolje, i mi sma ostvarili nesto bolje, iako je to sarno mrvica. Mi sma mesecima setall Beogradom da bi osvojili barem parEence slobode tih groznih devedesetih godina. Vidite da su mladi u Egiptu za 1B dana uspeli da svrgnu jed nag diktatora koji je vladao 30 godina. Dakle, buducnostje na varna. Mi sma jedna mlada demokratija koja je otlsla poqresnlrn putem. jako je krhka, i aka ne neguje svoje mlade, aka ih ne obrazuje, nudi kvalitetne kulturne sadrzaje.ona nema buducnost, Ova drzava svakodnevno edukuje svoje gradane, ali ih edukuje na poqresan naEin. Ljudi koji podriavaju reality show-ave; Ijudi koji misle daje u novcu sve, i koji ne prezaju ni ad Eega da bi do tog novca dosll:

biti lako. NaroEito sada kada je sve lzrnesano, kada su partije lzrnesane, Vi danas skora da nemate partiju koja ne drfi svoj delle vlastl, neki svoj resor. Mi treba da se ugledamo na nase susede i da sa njima uspostavimo bolji dijalog, ali se plaslrn da nasa politiEka elita ni to ne radio Pre neki dan sam proEitao intervju u kojem Mira Karanovk, moja cenjena koleginica, kaze - kada bi sada imala 23 godine, sigurno bi napustila ovu zemlju, i trazila srecu negde drugde. ja sam je napustio, i ziveo u Britaniji tri i po godine. I dan danas ne znam da Ii sam doneo pravu odluku time sto sam se vratio.

Ali, Vi time niste iskljuCiIi moguenost da ponovo odete_ Kad neko jed nom spakuje kofere i ode, njega vise nikad ne drii

mesto.

18 I SL080DNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

FILMOVI

• Jelena Ciavrilovif

Dornad filmovi su prethodnih godina postali mnogo prisutniji u naslrn zivotima, mnogo nas se vise tlcu, raspravljamo a njima, svadamo se. Na mnogim internetforumima i sajtovima vade se masovne rasprave. Svako ima svoj stav. Svi znaju da nabroje nekoliko prosloqodlsnjlh dornaclh filmova koji su privukli izvesnu paznju, sto kod nas, sto u svetu.lako zanrovski, stilski i sustlnskl razlldtl, svi su ani manje iii vise bili izvesni drugaciji pogledi novih, mladih autora. Bez obzira da Ii su objektivno bili kvalitetni, bili su osvezenja koje su se nanizala u sllcnorn vremenskom periodu. Iz naivne potrebe da se filmovi kategorizuju, stavljaju u fioke bez ikakve vremenske distance, nastao je termin "novi srpski film". Da Ii taj termin ima ikakvo pokrlce. pokazace vreme.

Tilva Ros, diplomski film mladog reditelja Nikole Lezajiea je svakako najnoviji u nizu tih filmova-fenomena dornace produkcije. Dobitnik preko deset nagrada na svetskim festivalima, sto za sam film, sto za glumu, ovaj film je dugo cekao svoju dornacu premijeru. Inspiraciju za film Lezajie je dobio kada je pre nekoliko godina odgledao amaterske video snlrnketlneldzera skejtera iz Bora, gde su ani snimali sami sebe dok se povreduju u stilu emisije Jackass. Na youtube-u postoji trejler za njihov film pod nazivom "Crap - pain is empty". I sam radom iz Bora, reditelj je pricajuei pricu a ovim decaclrna istovremeno lsprlcao pritu a svom gradu i a odrastanju u maloj sredini.

Formalno, Tilva Ros je kombinacija dokumentarnog materijala i igranog filma, gde jedna forma produbljuje drugu i daje joj na uverljivosti. Na ovaj nadn, gledalac, svesno iii nesvesno, ispituje vezu filma i stvarnosti, granicu izmedu igranog i dokumen-tarnog, kao i sam smisao filma kao takvog. Film je podeljen na cetiri dela i svaki u sebi sadrf originalne snimke

njihovih "Jackass" egzibicija, koji se u manjoj iii veco] meri nadovezuju na radnju igranog.

A sarna radnja vrlo jejednostavna,jerfilm pre svega nemajaku naraciju vee predstavlja vizuelni dnevnik jed nag leta. Dva najbolja druga, Stefan i Marko provode zajedno raspust nakon srednje skole truded se da sto vise ufivaju i da sto vise stvari dokumentuju svojom kamerom: ren-danje kolena, napucavanje loptom u glavu, karaoke ... Drustvo im pravi Dunja, koja zivi u Francuskoj, ali svako leta dolazi u Bar. Obojica su potajno zaljubljeni u nju i pokusace da privuku njenu paznju. Ali je nikad neee staviti ispred svog prijateljstva. Sa jos nekoliko drugara, provesce verovatno najvaznije leta u svom zivotu. Naravno, to je sarno jedan sloj filma.

Dok ani voze skejt, radnici stralkulu, njihovi roditelji pokrecu kucne. privatne biznise, drugovi se zaposljavalu, Sve u filmu je uzasno depresivno, sem njih samih. Odrastaju, a mladost se jedina racuna, Bol koji ani prireduju sami sebi nlsta]e naspram bali sazrevanja.

Snaga ovog filmaje u tome sto je nestovrlo lokalno, konkretno i autentlcno, lspricao na najuniverzalniji nadn, ne qubecl ni malo na iskrenosti. Tilva Ros osvaja srca Ijudi bez obzira na to odakle su, koliko godina imaju, koliko su filmski obrazovan. Ovaj film osvaja svakog ko razume i oseca zivot van Beograda, Srbiju u tranziciji, polltlcku depresiju.lli sarno lepotu mladosti, prijateljstvo i bol odrastanja. Rasprave a tome koje su tehnkke, scenarlstlcke, qlurnacke iii kakve vee qreske ovog filma treba izbegavati. Svako ko ee staviti detalj ispred sustlne ideje, pametnog pristupa i iskrenosti nije merodavan da ocenjuje. Srbijaje konatno dobila film kojim maze da bude ponosna.

Aka vee zelimo da verujemo u "novi srpski film", neka ovaj film bude manifest.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNISTUDENT I 19

ISPOVEST JEDNOG BENDA

Sinestezija:

Danas publiku ne mozes da zeznes

Ljudi stalno kukaju - nema ovog, nema onog. Uvek moze bolje.

Ok, nema emisija kao u Engleskoj. A da Ii je kvalitet bendova kao u Engleskoj? Nije. Nizi je rang bendova, nizi je kvalitet bendova, i onda je logicno da je nizi i kvalitet i broj emisija koje se tim bendovima bave

.lvanDurit

Mi se uvek pripremamo kao da nas u Beogradu Eeka sve najbolje. Najbolji prostori za svirke, najbolji koncerti, najbolji izdavaE, najbolji spotovi, praducenti i ostalo. Mi polazimo ad toga - kao da nas to Eeka na prvom cosku, Pomalo svesni da nije sve taka dobra, ali to saniramo taka sto pokusavarno da sve sto mozerno uradimo mi sami, da ostavimo malo prostora da neko zezne. Uvek ima straha da ce ton biti los na svirci, da ce organizacija biti losa ali uvekgledamo da uradimo stale do nas, i mislimodajeto pravi stav. lnamo svi kako ovde ne valja, kako nema klubova, kako placarno velike kirije, ali nas niko nije terao da radimo ova, rnozerno sutra da prestanemo. Nas situacija ne interesuje, dajemo sve ad sebe da sve bude super, pa da vidimo sta ce onda da se desl.l neke stvari se definitivno desaveju,

Sad se nesto deseva, nakon dugo vremena, ima puna nove muzike, nove muzike na srpskom. Ovde godinama nije postojao neki mejnstrim. Kod nas se smatra daje mejnstrim nesto lose, ali to uopste ne bi trebalo da bude losa muzika. OdliEno je sto postoje bendovi koji mogu da okupe vecu publiku. Muzika '90-tih je pre svega uspevala zato sto je zemlja bila izolovana. lata sto mi nismo imali koncerte i festivale koje danas imamo, najpoznatije bendove na svetskim turnejama. I danas, kada ti poqledas i Eujes bilo koji bend iz sveta koji dade, on zvuEi mnogo dobra. I da bismo mi doveli Ijude na svirku, mi moramo da pruzlrno nesto sliEno tome.

Bend na jed nom od nastupa

Konkurencija pojela nase bendove

Da, mnogo je bilo tanje u pradukciji, u ideji. I naravno, invazija interneta, jutjuba. Publika se toliko edukovala da ne mazes vise da ih zeznes, moras da im pruzis i vizuelni, i zvuEni, znaEi pun dozivljaj na koncertu. Danas, aka hocerno da napravimo nesto ovde, to mora da bude koraksa svetom.

Stvaranje u BICiZ-u

BIGlje danasjedan nezvaniEni kulturni centar. Sjajno je mesto, s obziram da ima mnogo prastorija u kojima Ijudi mogu da vezbaju i

20 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

ISPOVEST JEDNOG BENDA

da jedni druge Euju, da se druze, da se udruzule ta energija. Ova cela sprata su puna prostorija za stvaranje, da ih taka nazovemo, dok su i ostali spratovi priliEno naEiEkani. U BIGZ -u stvara hiljade Ijudi. Sarno sto se tiEe muzike ima 200-300 bendova, i raznih individualnih umetnika - sllkara, vajara, cirkuzanata, OJ-eva, borilaEkih klubova i sliEno, koju tu stvaraju i placeju kiriju, koja uopste nije simboliEna. To je kao hotel pun studija, iz svake so be se Euje neka drugaEija muzika. Otvorena su vrata za sve - da se Euje, da se saraduje, da se drufl, To je jedan beogradski fenomen. Mi sma svoj studio toliko sredili i picnuli, u toj meri da sma Eak i svoju posteljinu doneli, jer nismo zeleli da napustarno tu prostoriju, osecall sma se da tamo pripadamo, da namje to druga kuca, Kada rock'n'roll i drugi pravci nisu imali gde da se sklone, kao da su se svi istovremeno sklonili u BIGZ. Tu se skoncetrisala ana energija koja pokrece to mesto i danas.

Manekeni BIGZ-a

Udruzenje gradana Manekeni BIGZ-a nastalo je sa idejom da se organizuju svirke i umetniEki performansi, i da se na neki naEin institucionalizuje ceo taj pokret koji je u nastajanju. U meduvremenu je pokrenut sajt manekenibigza.org, to je etiketa, tj. neetiketa, na koju bendovi koji ne mogu iii ne zele da izdaju album za nekog major izdavaEa mogu da okaEe svoj album na besplatni download, to su za sad uradili "Oz!Oz!': "Metak za zlikovca" i MC Sajsi. To je prilika za muziEare da se predstave na jedan novi naEin. To je jako bitno zato sto sma do sada imali situaciju da imamo te poznate afirmisane bendove, bendove koji se pojavljuju u medijima, izdaju albume; a sa druge strane sma imali bendove koji isto taka rade, nesto svoje, imaju neke svoje materijale, ali se nigde ne pojavljuju - rasuti su po BIGZ -u i ostatku grada. Manekeni BIGZ-a pokuseveju da te Ijude koji su neorganizovani udruze, i da ih bace u vatru, i da prufe proseEnom slusaocu priliku da vide sta undergraund umetnici u Beogradu rade. lako to izgleda priliEno undergraund i rnratno, Ijudi nisu takvi -I judi su pozitivni i radi se svasta - nije to neki trainspotting fazon, ima mnogo otvorenih svirki, javnih proba i svakakvog druzenla,

o Sinesteziji

U vremenu kada kod nas ne postoji kultura kupovanja diskova, sarno kompletno izdavanje albuma izgubilo je onaj pravi smisao, i doslo se do kulture izbacivanja singlova. PouEeni time, izbacili sma singl"Auum". Pesma se sjajno kotira na listama, ad

Bend Sinestezija u emisiji "Jelen Top 10"

KO JE BEND SINESTEZIJA

Od njihovog nastanka 2006. godine, Sinestezija vraca jednu izgubljenu zvuEnu sliku Beogradu, koja ga je svojevremeno, u prvoj polovini osamdesetih, postavila na znaEajno mesto na muziEkoj karti Evrope. "New Wave" zvuk, upeEatljive pop melodije, podrzane neuobiEajenim i intrigantnim IiriEkim izrazom, uz eksplozivan scenski nastup, Eine nastupe Sinestezije fantastiEnom vremenskom rnaslnorn. koja vas momentalno teleportuje u Beograd kao grada zabave i dobrog duha. Proslrulud granice novog talasa zvucima i motivima danasnilce sa vrha BIGZ -a poruEuje da sve ima smisla i da nlsta nije isto u isEekivanju debi-albuma "5minkanje stvarnostl"

Oiskomera, preko Popboksove liste, Pop rnaslne do Jelen Top 10. Uskoro izlazi drugi sing I, za pesmu "Nije lsto" a izlazak albuma "Smlnkanle stvarnosti" oEekujemo na prolece, Primetili sma daje u ovom vremenu hiperinformisanosti nalvazni]e odrzatl aktuelnost, i stalno nuditi nesto novo, i taka planiramo i da se

ponasarno,

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 21

EGIPATSKA REVOLUCIjA

Fejsbukom protiv diktature

Ocevi Egipta, Tunisa i drugih zemalja arapskog sveta su zaboravili da iive u vremenu kada ni najcvrSfi zidovi nisu u mogufnosti da sprece prodor najnovijih tehnoloskih dostignufa savremenog sveta, preko kojih se informacije i podaci sire brie nego ikada

• Srdan Hercigonja

Malobrojni su oni koji su predvideli da ee ulicama mnogih gradova u Tunisu i Egiptu demonstranti pozivati na demokratske promene autoritarnih rezlma, Bilo je poznato da su Ijudska prava i osnovne slobode gradana ovih drzeva krsena u velikoj meri, medutim, isto tako je poznato da je veliki strah sprecavao opozicione aktiviste i ostale gradane da zahtevaju promene na ovakav nadn, Postavljaju se pitanja kako je do toga doslo, da Ii te demonstracije (ne sarno u Tunisu i Egiptu, nego i u drugim arapskim zemljama) pozivaju na liberalizaciju polltlckoq i ekonomskog sistema, kao i kako su tradicionalne liberalne demokratije Zapada reagovale na ove promene u nastajanju u regiji Severne Afrike i Bliskog istoka.

Visoki nivo nezadovoljstva u brojnim arapskim zemljama ekonomskim i socijalnim stanjem traje vee godinama. Pri tome, Tunis i Egipat su drzeve koje spadaju u razvijenije zemlje svojih regiona. lpak, obltne gradane je potelo da iritira da posmatraju korumpiranu polltltku elitu, kojaje odluke donosila uglavnom sa ciljem svog ostajanja na vlasti, ne obazlrud se na blagostanje gradana. Predsednici Tunisa i Egipta, Ben Ali i Hosni Mubarak su svakako uspevali u velikoj stratesko] igri da svojim zemljama obezbede podrsku Zapada, u zamenu za vodenje miroljubivije politike, pre svega prema Izraelu, ali i u zamenu za njihovu podrsku u ratu protiv terorizma. Medutim, pokazalo se da su ti diktatori, voded se lsklludvo bezbednosnim aspektom svojih

polltlcklh agendi, i bavecl se sarno svojim ugledom u inostranstvu, zaboravili da je proslo vreme kad se milionska populacija mogla tretirati kao podankka rnasa, koja ee slepo pratiti "oceve nacije': Ti "ocevl" Egipta, Tunisa i drugih zemalja u regionu, su zaboravili da zive u vremenu kada ni najcvrsei zidovi nisu u rnoqucnostl da sprete prodor najnovijih tehnolosklh dostlqnuca savremenog sveta, preko kojih se informacije i podaci sire brze nego ikada.

Ni nasilno ukidanje interneta, kako je to ucinjeno u Egiptu prvih dana demonstracija, nije spredlo mnoge da se na dovitljive nadne domognu veze sa spoljnim svetom. (elokupna revolucija u Egiptuje dobrim delom i organizovana koriseenjem drustvenlh rnreza To je sarno jos jedan dokaz da koriseenje mnogobrojnih plodova lnforrnatltke revolucije doprinosi kreiranju gradanina, pojedinca, koje svoje gradansko "ja" gradi obrazuiud se na potpuno druge nadne, nego kako je to cinjeno ranije. Mladi Egipeani nikada nisu mogli da iskustvom osvedoce 0 odrzavanlu slobodnih i fer izbora. Medutim, oni su na temelju svoje obrazovne i kulturne predistorije mogli da racionalno razmisle 0 tome koji to sistem najvise odgovara onome cemu teze. U kakvom sistemu ce mod svoje zelje, talente i znanja da iskoriste, i da za to budu nagradeni pristojnim i normalnim zivotom. Shvatili su da to svakako neee biti rnoquce u zemljama u kojima ocevi biraju svoje sinove za svoje naslednike (iako se radi 0

22 I SLOBODNI STUDENT

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

EGIPATSKA REVOLUCIJA

SVI SMO MI KHALED SAID

Izvrsni direktor marketinga kompanije Google za Bliski Istok Vael Gonim se smatra pokretacern "Fejsbuk revoludle'' Gonim je osnovao grupu "Svi smo mi Khaled Said" posvecenu borcu za Ijudska prava kojegje policija u Aleksandriji pretukla na smrt. Gonimje skoro dve nedelje proveo u zatvoru nakon sto su ga oteli pripadnici sluzbe drZavne bezbednosti, pod optuzborn za izdaju. Nakon izlaska iz pritvora, dao je emotivan intervju za "Dream TV' i time ponovo podigao egipatske gradane na noge. Mnogi u Egiptu u njemu prepoznaju heroja i lidera. Sam Gonim na to je odgovorio: "Nisam ja organizovao proteste. Nisam heroj, heroji su oni koji su radili sto puta vise od mene, a ja sam se borio sarno preko tastature. Ljudi nikada nisu mogli ni da zamisle da ee sve to imati ovoliki efekat i da ee prerasti u ovo u sta je danas preraslo". "Mi smo sanjari i nasi snovi se polako ostvarulu" dodao je.

republikama), i da to nije izvodljivo u zemljama u kojima je na snazi permanentno vanredno stanje, sa jakom vojskom koja zadire u sve drustvene pore. Fitilj tog bureta baruta, koji je u sebi sakupio citavo nezadovoljstvo svih generacija, zapravo je zapaljen na internetu, na novim medijima masovne komunikacije.

Time se, ipak pobijaju neki argumenti onih koji masovne medije vide kao instrument potpune kontrole i dominacije vlasnika velikih medijskih i informatitkih kompanija. Ocito je da, sirenjem informacionih i drugih tehnologija, dolazi do decentralizacije svakog oblika upravllacke strukture, cime se i smanjuje rnoqucnost direktnog kontrolisanja tudih zivota.

Cinjenica koja na prvi pogled rnoze izgledati lznenadujuca, jeste i to sta su ti demonstranti uzvikivali i kakve su transparente nosili. Na njima su se isticali zahtevi za slobodom, Ijudskim i gradanskim pravima. Gradani Egipta su na sjajan nadn pokazali i koliko je medusobna solidarnost bitna u borbi za svoja prava. Slike u kojima Egipeani hrlscanske veroispovesti prave krug, i time stlte Egipeane islamske veroispovesti tokom obavljanja molitve, oblsle su svet. Bez obzira na sve etnkke, religijske i druge razlike, oni su se ujedinili oko sarno jednog cilja - a to su demokratske polltlcke promene i liberalizacija odredenih segmenata

drustvenoq zivota. Pokazali su da poseduju visok stepen neophodne drustvene i gradanske odgovornosti potrebne za izgradnju slobodnijeg drustva, Demonstranti su sami cistili ulice od srneca koje je ostalo posle visenedelinlh borbi. Zadrfali su prisebnost i hrabrost, iako je na trenutke cela situacija pretila da eskalira u otvoreni gradanski rat, i potpuni haos. Uspeli su da odole drzsvno] propagandi i da istraju u svojim zahtevima. Omalovazavaluca, u sustlnl raslstltka prornlsllanla da se liberalna i plurallstkka revolucija ne rnoze odigrati u drustvlrna kao sto su severnoafricka. pokazala su se netacnlrn. Gradani i najrazvijenijih liberalno - demokratskih drzava mogu kao uzor da uzmu solidarnost, lojalnost, a pre svega drustvenu odgovornost koju smo mogli da vidimo u Egiptu na delu ovih nedelja. Demokratski uredena drustva omogueavaju da se zahtevi ne saopstavalu na ulicama, u krvavim sukobima, i drarnatltnlrn protestima. Tunlsanl i Egipeani su zahtevali liberalizaciju politickog sistema, i to pokazuje da liberalno i demokratsko

uredenje nije u stagnaciji.

REVOLUCIJA KAO ZARAZA

Uporedo sa demonstracijama u Egiptu, i u Jemenu, [ordanu i Bahreinu potell su veliki nemiri, koji su rezultirali velikim brojem zrtava. Politicke elite uJemenu i Bahreinu pokusall su odredenim ustupcima da smire veliko nezadovoljstvo stanovnlstva, nuded ostavke odredenih ministara i obecavalud oslobadanje polltltklh zatvorenika. Medutim, te ponude vladaludh struktura nisu zadovoljile demonstrante, te je doslo do novih protesta i nemira. Posebno se, po brutalnosti odgovora vojske, izdvajaju dogadaji u Bahreinu, maloj drzavi u Persijskom zalivu, gde su vojska i policija bojevom municijom pucali na nenaoruzane demonstrante. Najkrvaviji protesti, koji su doveli do dramatknlh i traqicnih dogadaja, odigrali su se u Libiji, gde demonstranti zahtevaju ostavku Moamera el Gadafija, koji je vee 41 godinu na celu te drzave. Odbijajuei po svaku cenu da se povuce sa vlasti, Gadafi je poslao sebi lojalne snage da bombarduju. Pored Libije, protesti su zahvatili i Maroko i Alzir.

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

SLOBODNI STUDENT I 23