Fredi Perlman Reprodukcija svakodnevnog `ivota i drugi eseji

Uvod u Zver (1)

Porodi~na biblioteka br. 5 anarhija/ blok 45

2

O knjizi i piscu (tekst za zadnjih korica {tampanog izdanja) Kritika institucija i trendova modernog kapitalizma obuhvatila je skoro njegove vidljive posledice, ali se ~udno uste`e da dirne u njegovo nevidljivo sredi{te: kapital. Od pri~e o nepravdama i {tetnim posledicama kapitalizma, do zahteva da se on u~ini pravednijim i manje {tetnim, samo je jedan korak. Zato je mo`da dobro vratiti se na po~etak. [ta je to kapital? [ta znamo o tom faktoru koji stoji stoji iza svih tih kulisa: MMF, Svetske Banke, Buvljaka, ideologija, teku}e politike? Odakle dolazi, ~ime se hrani, kako se pokre}e taj d`inovski metabolizam? [ta znamo o njegovim manevarskim sposobnostima, o~igledno izuzetnim, jer je mu je uspelo da izmanevri{e i apsorbuje sve: i svoje neprijatelje (komuniste, levi~are, antiglobaliste, anarhiste, zabrinute keve) i svoje doju~era{nje gospodare (“kapitaliste”)? Ne postoji bolji uvod u Zver od tekstova koji ~ine okosnicu ove zbirke: Reprodukcija svakodnevnog `ivota se bavi njenim metabolizmom, a Stalna privla~nost nacionalizma i odlomci iz Perlmanovog remek-dela, Protiv Levijatana, protiv njegove Pri~e, prapo~etkom, dinamikom i logikom njenog pohoda na svet. * “Otpor je jedina ljudska komponenta ~itave pisane istorije. Sve ostalo je bilo napredovanje Levijatana. Za mene se podrazumeva da je otpor jedini prirodni ljudski odgovor na dehumanizaciju; tu nema {ta da se pravda i obja{njava.” — Protiv Levijatana, protiv njegove Pri~e, 1983. Fredi Perlman (Fredy Perlman, 1934-1985): Pisac i teoreti~ar, jedan od najzna~ajnih modernih kriti~ara kapitalizma i religije Progresa. Ro|en u ^e{koj, odrastao u Boliviji, najve}i deo `ivota proveo u SAD. Izme|u 1963-66. `iveo u Zemunu i Beogradu, gde je doktorirao na pravima i ekonomiji. Jedno vreme radio kao predava~ na univerzitetima u Kalamazu (Mi~igen) i Torinu. Obi{ao fi}om dobro par~e ju`ne, zapadne i severne Evrope i u~estvovao u pobuni maja 1968. u Parizu. Osniva~ i urednik {tamparsko-izdava~ke kooperative Black & Red (Detroit), me|u ~ijim se brojnim izdanjima nalazi i prvo ameri~ko izdanje knjige Gija Debora Dru{tvo spektakla. Uz D`ona Zerzana i rani Fifth Estate (~asopis, tako|e Detroit), najzaslu`niji za pro{irivanje radikalne dru{tvene kritike na kritiku Civilizacije u celini. Autor satiri~nog Priru~nika za revolucionarne vo|e, epistolarnog romana Pisma pobunjenika, fascinantne istorijske studije Protiv Levijatana, protiv njegove Pri~e i poetske istorije oblasti Detroita, pisane iz ugla njenih prvobitnih stanovnika, Tesnac (The Strait), koja je ostala nedovr{ena. U ovoj zbirci je sakupljeno nekoliko eseja napisanih u periodu 1969-1984, me|u kojima su i dva najpoznatija: Reprodukcija svakodnevnog `ivota i Stalna privla~nost nacionalizma.

3

Izvori Anything Can Happen, Phoenix Press, PO Box 824, London, N1 9DL, 1992. Against His-Story, Against Leviathan, Black & Red, Detroit, 1983. Having Little, Being Much: A Crhronicle of Fredy Perlman’s Fifthy Years, by Lorraine Perlman, Black & Red, Detroit, 1989. Bez prava na prevod i prate}e tekstove. Svi originalni tekstovi objavljeni su u anticopyright re`imu. Prevod, priprema i prate}i tekstovi: Aleksa Golijanin Korektura: Du{anka Golijanin Korice: Tarik Alimanovi} i A. G. Na koricama: Seneka Indijanci (“Irokezi”) za vreme prole}nog obreda pro~i{}enja; rezervat Allegany, Coldspring, New York, 12. april 1942. “Oni koji su nekada imali malo i bili sve, sada imaju mnogo, ali su ni{ta.” — Fredi Perlman, Reprodukcija svakodnevnog `ivota, 1969. blok45@eunet.yu Decmbar, 2003.

anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma {ta to zna~ilo danas ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo{ka podudarnost je slu~ajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma. “Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji izam prika~iti toj `elji da `ivot bude ^udo, a ne samo u`as, rmbanje i patnja? Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada tra`io. Anarhija? Anarhizam? Nemojte me zajebavati.” — Po~nimo ljubav iz po~etka, blok 45, 2002.

4 Sadr`aj Zahvalnica 5 Posveta 6 Fredi Perlman ponovo u Beogradu 7 Reprodukcija svakodnevnog `ivota 13 Stalna privla~nost nacionalizma 27 Teze o prodiranju egokrata 48 Lorejn Perlman: Putovanje na Aljasku 52 Protiv Levijatana. protiv njegove Pri~e (odlomak) 53 Progres i nuklearna energija: Uni{tavanje kontinenta i njegovih ljudi 61 Biografija 66 Bibliografija/ Veb arhive 69 D`on Zerzan: Se}anje na Fredija Perlmana 71 .

Johna Zerzana koji je to i napisao i Alice Parman iz Eugena. koji se prvi odazvao na na{u poruku i uputio nas na Lorraine. septembar 2003. Jasona McQuinna. koja nam je taj tekst prosledila. poslala nam nekoliko izdanja Black & Red i iz prve pogodila da je Blok 45 na Novom Beogradu! Kevina Tuckera iz Coalition Against Civilization. Oregon.5 Zahvalnica U toku rada na ovoj knjizi imali smo veliku podr{ku na{ih prijatelja: Lorraine Perlman. . Hvala vam svima! anarhija/ blok 45. koji je Johnu Zerzanu prosledio na{u molbu da napi{e nekoliko re~i o svom poznanstvu sa Perlmanom. koja je pozdravila objavljivanje ove zbirke. urednika Anarchy: A Journal of Desire Armed.

ipak. on time stvara uslove u kojima ta prodaja postaje uslov opstanka i za druge ljude. 2003. a to o ~emu pri~a{ je bolesno. @ivot je zamenjen za pre`ivljavanje… ~ovekova aktivnost je ‘produktivna’. ^im ljudi prihvate uslove ovakvog oblika razmene. svaka propu{tena prilika da se odbaci otu|eni. Zar to nije pomalo… ~udno? B: Draga moja. kapital bi prestao da postoji… Ali. G. A sam ~ovek je produktivan ~lan dru{tva samo ako su njegove svakodnevne aktivnosti prodate aktivnosti.6 Posveta “^im ljudi prihvate novac kao zamenu za `ivot. To je slika i prilika odnosa u kojima `ivimo (~uo sam kako pri~aju izme|u sebe dve istinski zabrinute keve)…” — Eseji o robi. * Ova knjiga je posve}ena prvoj generaciji roditelja koja svoju decu ne}e slati u {kole. samo u obliku prodate aktivnosti. prinudni rad samo uve}ava zalihu rada kojom kapital nastavlja da kupuje na{e `ivote. dru{tveno korisna. kada ~ovek svesno proda deo svog radnog `ivota u zamenu za pre`ivljavanje. Nijedan ~ovek ne bi dobrovoljno prodao svoju ruku ili svoje dete za novac. 1969. A ipak ih od malih mogu u~imo samo jednom: kako da se {to bolje prodaju na tr`i{tu rada.” “Svaki put kada ~ovek proda svoj rad… on obnavlja uslove za dalje iznajmljivanje rada i eksploataciju drugih ljudi. sva impotencija kapitala bila bi odmah otkrivena. Reprodukcija svakodnevnog `ivota. prodaja `ive aktivnosti postaje uslov njihovog fizi~kog i dru{tvenog opstanka. vrednosti i `ivoj vagi: Priru~nik za mlade roditelje. ~udna je tvoja frizura. A. * “A: Svoju decu ne bismo prodali niza{ta na svetu. pa na posao. . on time ne reprodukuje samo uslove koji od prodaje `ivota ~ine nu`an uslov njegovog opstanka.” — Fredi Perlman. Blok 45. njihova svakodnevna aktivnost poprima oblik op{te prostitucije.” “Kada ljudi ne bi vi{e prodavali svoju `ivu delatnost.

a sve vi{e to isto. sve ko{ta. A po{to mora da radi. ukusi su razli~iti. ali proizvodnja mora da te~e. Ne{to je u toj modernoj raspravi o~igledno postavljeno jako lo{e. koje nam sti`u iz “crvenog” dela spektra. ne dopu{ta ni{ta manje od toga i ni{ta osim toga. sve.” (Alfredo M. U me|uvremenu. pitajte @arka Kora}a i druge levi~are iz kruga dvojke. sve manje. Katastrofalne posledice te ideologije jo{ uvek su toliko sve`e da nismo ni primetili da smo iz ~eljusti. 1 . koja se danas zove Normalan `ivot. goni~i robova. Svetla Budu}nost. vi{ku vrednosti i prvobitnoj akumulaciji kapitala.1 S druge strane dovikuju nam da prekinemo sa svim tim glupostima: tu je samo kapitalizam. samo skliznuli u `eludac istog ideolo{kog ~udovi{ta. “onaj pravi”. U svakom njenom modalitetu pred nama se otvara. Osim nu`ne unutra{nje podele (Ma{ini su potrebni svi profili radnika: robovi. samo u ime “ve}e participacije radnika i gra|ana” u ne~emu u ~emu ve} participiramo i to do gu{e. svaka perspektiva: masovna proizvodnja. jezik ljudi se promenio. Za detalje ove i sli~nih ponuda. Svuda isto. nema rasprave. I to bi trebalo da je sve? Da. progresisti~ku utopiju neko podr`ava sa leva ili sa desna? U oba slu~aja proizvodnja mora da bude masovna i da se odvija bez zastoja: “Svako ko dirne u proizvodnju dobija svoje. i nema. ali i rezervni robovi – nezaposleni). lovci na robove. samo {to nam se tim povodom niko iz ovog politi~kog spektra (levica-desnica-centar) jo{ nije obratio. Kapitalizam i oni koji mu se suprotstavljaju sede zajedno na le{u proizvo|a~a. do ta~ke u kojoj je postalo nepojmljivo. Promenila su se i pitanja. tako drasti~no i temeljno da ih vi{e. Sve drugo je postalo nebitno.7 Fredi Perlman ponovo u Beogradu Pregled tekstova U ovom izdanju Porodi~ne biblioteke donosimo nekoliko izuzetnih tekstova pisanih u vreme kada su i vrapci. Sve dileme zamenilo je besmisleno i isprazno glo`enje oko istog. osim o ljubavi i plavom nebu. tako {to se zatvara. Kolaps se ve} dogodio i traje. ~avrljali o feti{izmu robe. Oru`ana radost. ova idealna konstelacija donosi nam jo{ ne{to. U svakom od tih aran`mana. Prema tome. vlast mora da postoji: masovnu proizvodnju nije mogu}e organizovati bez masovne prinude i kontrole. Bonano. masovna potro{nja i neprestana akumulacija mo}i mogu da vode samo ka masovnom sagorevanju svega. Naime. nude nam kapitalizam u ime Marksa. normalno je da nema kad da se bavi drugim pitanjima. Zato su tu na{i izabrani i stru~ni predstavnici – ili prosve}eni (i manje prosve}eni) diktatori. 1977) U oba slu~aja. Do{li smo u bizarnu situaciju da sama pomisao na ne{to {to nije kapitalizam odmah di`e bauke jedne ideologije koja se dugo i la`no predstavljala kao jedina alternativa. zapravo. svako mora da radi. S jedne strane. Zar je bitno da li ovu sumanutu.

Zver je tu. me|u svim tim neprijateljima kapitalizma. obrte koji ozna~avaju po~etak neke nove dinamike. * To je prvo {to mi je palo na pamet kada sam seo da napi{em neku re~ o Frediju Perlmanu. fabrika i rudnika kojima bi ‘upravljali sami radnici’ ili neki anarhisti~ki Sindikat. misli su mi odlutale ka nekim pitanjima koja su se u ovom ideolo{kom stampedu ka svetloj budu}nosti (koje nema) o~igledno izgubila iz vida. kao i ljudi unutar ~ove~anstva. u kro{njama i sve ~udnije plavom nebu lebde neka druga pitanja: [ta je ovo? @ivot? Dugujemo li mi to nekom ne{to pa da mora tako? Fredi Perlman ka`e da ne dugujemo. u stanju da u nekoliko re~i objasni {ta je to kapital? Da nam objasni njegovu logiku. Strana re~. ne i jezik u kojem }e svaka re~ nu`no biti nova. Ipak. Sama promena naziva proterala bi Zver. preti nam svima i zove se kapitalizam. 114-115) Nazive mo`emo da menjamo koliko ho}emo. Bi}e to jezik koji vi{e ne okleva. kao {to bi trebalo da nam budu strani i odnosi koje ozna~ava. metabolizam. Da nije tako slavno pukao i “socijalizam” bi mogao da poslu`i kao natpis na groblju pored rudnika ili kao etiketa za martini. socijalizam komunista-marksista bio je samo jedan od tih trikova. To se vi{e ne bi zvalo Dr`ava. da ostajemo nemi. bez odgovora. ne vodi nikud ako po~iva na iluziji da naprsline na kulisama sistema dopiru i do njegovog jezgra. bi}e nov utoliko {to }e ponovo otvoriti sva pitanja. ista ideja `ivota. To je nebitno: “Anarhista ima svakakvih. jer iza razli~itih re~i mogu da stoje isti odnosi. Oni bi da Dr`avu zamene mre`om kompjuterskih centara. Objavljivanje ovih tekstova smatrali smo va`nim iz jednog prostog razloga: ko je danas. To je jedini kriterijum za precizno razdvajanje starudije od onoga {to jo{ uvek brije. Ovaj izgovor trebalo bi da postignete sa lako}om. ona poma`e da se sav govor ovog dru{tva isprazni. ali i bez pitanja: te{ko je u tom neprestanom smenjivanju istog uo~iti one bitne nijanse. sve najgore dru{tvene posledice kapitalisti~ke utopije jo{ uvek se vezuju samo za jednu njenu inkarnaciju: “komunizam”. trapav i grub kao i svaki pojmovni jezik. sastavne delove? Za{to je to va`no? Zato {to je oduvek bilo va`no prona}i vitalne ta~ke u telu Zveri. Neki anarhisti razlikuju se od marksista samo po tome {to su lo{ije obave{teni.” (str. tako {to se neprestano usmerava ka trivijalnom i fantasti~nom: Za koga }emo da glasamo ve~eras? Koji gazda bije manje? Da li bi na presto trebalo da do|e pravedni i mudri kralj? Za to vreme. pitanje ostaje isto. Zato se uspomena na nju neprestano podsti~e.8 Uvek ista pri~a i tako podmuklo ista. Kao {to }emo videti u tekstovima koji slede. Ali. ~ije proteste mo`emo da pratimo u sada ve} predvidljivim sezonskim intervalima. Taj jezik. Po{to upoznavanje s njim ionako sledi. nekog novog trika kapitala. Zato ne}emo mnogo da mrsimo. I jo{ ka`e da se ne optere}ujemo nazivima. Razbijanje kulisa. A to nije pitanje re~i. Istina je da nam treba i novi jezik. Ovaj sistem ne po~iva u svojim . To nije presudno. koliko god bilo po`eljno kao gest (za{to samo tokom protesta? Za{to tu uvek mora da bude neki spektakularan povod?). poruka da smo tu i da ne prihvatamo postoje}e stanje. Izgovara se s mr`njom.

to zna~i ni{ta. (Prevod: Samizdat. Odatle taj sumorni utisak koji ostavljaju svi ti “skromni predlozi”: neverovatno je koliko se energije ula`e da bi se sa~inili izvanredno obimni i detaljni dru{tveni projekti koji poku{avaju da nam sam kapital. Samu prodaju niko ne dovodi u pitanje. Najbolju i najobimniju zbirku tekstova priredili su Jerry Mander i Edward Goldsmith: The Case Against The Global Economy (Sierra Club Books.org. specijalizaciju. tni. Tu zaista “nema ni~eg li~nog”: to je ugra|no u samu prirodu svakog na mo} i profit usmerenog sistema.3 Ipak. itd.9 vidljivim institucijama ve} u na{im svakodnevnim odnosima. I bogati i siroma{ni oma|ijani su istom ideologijom Potreba. zmag.org.org. vladaju}u ideologiju potreba – prika`u kao neutralan potencijal koji samo treba staviti pod “demokratsku kontrolu” i “usmeriti ka ljudskim ciljevima”. ono najtragi~nije do~ekuje nas na ulici. Ne{to ranije. Vidimo da je na tom talasu nedavno zajahala i Madona. ali ovde. Ovim ne umanjujem edukativni zna~aj tekstova u kojima su brojni. oma|ijao je svoje moderne kriti~are i uspeo da ih ve`e za projekte koji tragaju za nekom pravednijom. posebno njegove neoliberalne varijante. da se ne nau~i {to vi{e i da se ta saznanja ne {alju dalje. ve}u sigurnost za sebe i svoje porodice. posve}eni aktivisti i teoreti~ari sagledali prakti~no sve nepravde i katastrofalne posledice kapitalisti~ke utopije. 2000) donosi upravo jedan takav megalomanski i beskrajno dosadan predlog za ostajanje na istom. dole. 3 2 . osudio je i Papa. Naomi Klein. 1996). dele istu kulturu koja lu~i samu ideju bogatstva i siroma{tva. Daly. vrednost. vi{e para. Herman E. David Korten. hit je postala No Logo. ekscese kapitalizma. svoje zahteve ograni~e na uvo|enje pravednijeg i manje {tetnog oblika tog istog re`ima. kroz njegove sastavne delove i prate}a isparenja – rad. To.org. Ljudi koji svakodnevno prodaju svoj rad za novac tra`e ni`e cene. Te `alopojke i kletve se mo`da di`u do neba. Prostor za kritiku zapravo nikada nije bio {iri i slobodniji – a kritika tako temeljno li{ena svih dru{tvenih posledica. tehnologiju. Ipak. “Realizam” ne vodi nikud: svaka nagodba sa kapitalom. ratical. Majkla Alberta i redakcije Zmag. koju tako|e vredi pro~itati. u skladu sa svojim “odgovornim” i “realpoliti~kim” kredom. posebno ako ste presko~ili sve ostalo. mnogim aktivistima i teoreti~arima nije smetalo da. David Morris. obilje materijala. Kako u tome uspeva? Koji su to odnosi? Koje su to vitalne ta~ke od kojih zavisi uspeh ili neuspeh tog poku{aja? S druge strane.org. 2002) Ovo naro~ito va`i za “radikalne” kriti~are okupljene oko Noama ~omskog. John Cavanagh. me|utim. Kevin Danaher. Istina je prosta: svojim pristankom na svet u kojem sve ko{ta mi smo unapred pristali na sva budu}a poskupljenja. ~ini se da kriti~ka misao do`ivljava pravu renesansu. Sajtovi (linkovi }e vas odvesti dovoljno daleko): corpwatch. humanijom i ekolo{ki korektnijom nagodbom sa kapitalom. od ukidanja nepotrebnih ekstrema i nepravdi. ~udni zaklju~ci i jo{ sumnjiviji predlozi: Jerry Mander (sigurno najsvetliji primer). sigurnija radna Proverite sami. turnpoint. Dobre analize. tr`i{te. na njegovom terenu i na njegovom jeziku (ve}e plate. svojim pristankom na ulogu najamnih robova mi smo unapred pristali na neprestano pogor{avanje svog polo`aja.2 Sistem koji stalno podgreva iluziju da se nalazi na korak od racionalizacije. Susan George. To je prostor njegove neograni~ene vladavine. Albertova knjiga Moving Forward: Program for a Participatory Economy (AK Press. Nema izgovora da se to {tivo dobro ne pro~e{lja.

Sve to je lako re}i: svakodnevna ekonomska ucena ne ostavlja mnogo prostora za zadr`avanje na ovako postavljenim pitanjima. izvesti ih na pravi put. poma`e samo potpuno iskorenjivanje. jer problemi nisu po~eli . Svi ta~no znaju {ta je mogu}e. vrti u krug. gde niko ne mo`e nekome drugom da name}e svoje ili da diktira dru{tvene ciljeve. Mi smo ve} s one strane. Najzad. pritiskajmo. “Realizam… realizam…”. g. 23) Ako je tako. Oni mudriji poga|aju se diskretnije. svih njegovih pretpostavki i razloga kojima realisti svih fela brane njegovo postojanje. Gija Debora i drugih iz te starije generacije koja nije verovala u mogu}nost nagodbe – dobro dopunjuju analize savremenih kriti~ara. ona hrani na{ metabolizam i na{e snove. apelujmo. ta~nije. poku{ajmo da se nagodimo. mogao bih da ka`em da ovi tekstovi – kao i tekstovi @aka Kamata. Slede}a generacija upada u isti vrtlog. da je izvan na{e mo}i i da je svaka radikalna promena takvog stanja jebeno te{ka stvar koja zahteva posve}enost i izgaranje ~itavih generacija – {to je prosto nerealno o~ekivati (nismo nadljudi. odnosima u kojima ni{ta ne mo`e da bude roba. ^omski. Zato instisitiramo na ovih nekoliko osnovnih lekcija. ve}e {anse za mala i srednja preduze}a) jeste njegov trijumf. Zato sedimo za sto. upozorava Kamat. Realizam je mo`da najefikasnija patologija kojom kapital uspeva da u korenu sase~e svaki ozbiljniji otpor. gde za `ivot nije potrebno ni{ta {to podrazumeva ne~iju (na primer tvoju) neslobodu (rintanje po firmama) i tolikim drugim stvarima koje se odavde iz bloka vide sasvim jasno? “Ostaje nam samo da strpljivo pro{irujemo dno kaveza…” Samo vi pro{irujte. ne postoji. Taj put se. to zna~i da su nam potrebni druga~iji svakodnevni odnosi. To zaista nisu lake propozcije. Treba pre`iveti. Tu je granica vladaju}eg realizma. Ali. To je samo odnos izme|u ljudi. Oni nisu tu da bi sebe i druge zamajavali nepojmljivim. kako uop{te govoriti o ne~emu nepojmljivom? O svetu. Izaberite sami. Nas zanima nepojmljivo: ukidanje kaveza u celini. samo ljudi). nisu iskora~ili iz te rupe koja im je dodeljena unutar Velike podele rada i uloga. Roba nam je u{la u krvotok. za{to gubiti vreme na bilo {ta manje od toga? Meni ba{ to li~i na realizam.10 mesta. To je va`no. Pri tom. osim mo`da u snu (s ~ime ionako ne znaju {ta da rade). pravednija distribucija. nahraniti decu. jedino {to nas ~ini tako vidovitim i slobodnim je na{e odbijanje da se posvetimo nekim unapred propalim manevrima. a {ta nemogu}e. Ali. Stalo je ~ak i gubitnicima: kapital je u{ao u ljude. druga~iji svakodnevni `ivot. jer nas podse}aju na neke trajnije elemente uvek promenljive civilizacije tr`i{ta. ali ako vama ne li~i. Kriti~ari kapitalizma se ne usu|uju da je pre|u.” (str. ^ini se da je tako oduvek i da nema izlaza. Ne ka`em da je sve ba{ tako prosto. trezveni. Ako poku{am da odglumim napad dobre volje. dodu{e. tu su uvek g. mi i dalje ne poku{avamo da sagledamo sve konsekvence tog prostog uvida. Oni su realni. Ako je istina da smo tu samo na tren. odgovorni ljudi. @urimo da se nagodimo s ne~im {to ne bi ni trebalo da postoji. ^omski i njegove kopa~ke brigade. to smo i dalje samo mi i na{i svakodnevni odnosi: “Svakodnevna aktivnost robova reprodukuje robovlasni{tvo…Svakodnevna prakti~na aktivnost najamnih radnika reprodukuje najamni rad i kapital. puna zaposlenost. bile su poslednje re~i pukovnika Kurca. na odvojenim sastancima. Na kraju ni on nije znao {ta bi o tome jo{ moglo da se ka`e. Uspeo je da nas ubedi da je tu oduvek. Ali. iako nikada. Sve drugo vi{e nije ~ak ni “naivno” ili “nerealno” ve} prosto nepojmljivo. Ne insistiram. to je obrt koji mo`emo da pratimo svuda oko sebe i ispod sopstvene ko`e. s kim bi mi to trebalo da se nagodimo? Kapital. sam po sebi. Istina je da je nekim ljudima veoma stalo do odr`avanja tog odnosa i da }e u~initi sve da tako i ostane (zaista ne razumem kako ih to preporu~uje kao sagovornike oko bilo ~ega).

ali ni{ta nalik onome {to biste mogli da ~ujete na Ekonomskom fakultetu ili na kursu za brzo ekonomsko opismenjavanje pri G17+. koja nam nije strana. i 1984. frontalnim napadom neoliberalnih krsta{a i demontiranjem “socijalne dr`ave” ({to tako|e nije od ju~e). ali ona je nova samo utoliko {to potpuno otvoreno poku{ava da ostvari stari san kapitala (star koliko i sama Civilizacija): potpunu dominaciju putem potpune komodifikacije svega. na primer. ali krajnje preciznom uvodu u politi~ku ekonomiju. a da pojmova koje bi trebalo savladati nema vi{e od 4 (rad. a od pro{log veka i nekim jo{ mo}nijim sredstvima – masovnom participacijom u potro{nji i potpunom kolonizacijom sfere ljudskih potreba (obrt koji ovaj esej obuhvata samo delimi~no). 4 . u Parizu i upoznavanja sa situacionistima. Re~ je o vrlo sa`etom.4 Sve je podre|eno fokusiranju na procese i dinamiku koji stoje iza jedne svakodnevne istine. Sam Marks i drugi aspekti njegovog u~enja do{li su na red ne{to kasnije. u dozi koja nakon uzimanja teksta u celini mo`e da se ograni~i samo na uvodni deo. jo{ oporavljao od surovog marksisti~kog treninga: Reprodukcija svakodnevnog `ivota. ona je ovde zastupljena samo u odlomcima. vrednost. ova mantra posti`e `eljeni efekat. pisana u vreme kada je Perlman ve} bio daleko izvan svake ideolo{ke orbite (1983). niti }ud Prirode. Esej koristi termine i sledi tok Marksove teorije vrednosti. Iako je glavni povod za ovakav uvod bila knjiga Protiv Levijatna. da neprestana degradacija `ivota u pre`ivljavanje nije ni Bo`ja volja. koji }e vas brzo i temeljno izle~iti od svakog kompleksa u odnosu na eksperte za tu oblast. kao lekcija iz teorije vrednosti. u vreme kada se Perlman.11 ju~e. svakog jutra pre polaska na posao. ali mislim da ukupan fond re~i ne prelazi 100. Preporu~uje se svakodnevni tretman. glavni povod za sastavljanje ove zbirke bio je esej napisan petnaest godina ranije. Tu se ni{ta nije promenilo. ali koju radije potiskujemo ili preru{avamo. godine. Reprodukcija svakodnevnog `ivota (1969) je lekcija iz politi~ke ekonomije. Ima takvih stvari. kapital). lucidan i beskompromisan odgovor. roba. putem glasnog ~itanja. To je zapravo mantra: nisam brojao. osim uvek novih oblika “participacije” i izgovora za sve tegobnije napredovanje istim putem. a glavno sredstvo svakodnevna ekonomska ucena. koje se stalno menjaju u poku{aju da ostanu iste ili da ostvare uvek iste ciljeve…iako mi u ovom trenutku na pamet pada samo kapital. Kumulativni efekat ovog individualnog tretmana trebalo bi da ima nesagledive dru{tvene posledice. maco. protiv njegove Pri~e. Jedini oslonci tog poku{aja su i dalje na{ `ivi rad i na{a pasivnost. Ta strategija zaslu`uje svu mogu}u pa`nju. nakon direktnog u~e{}a u pobuni maja 1968. iako uz neke klju~ne korekcije. Ali. to je ovde od sporednog zna~aja. Proverite odmah! Reprodukcija je. kroz karakteristi~no ponavljanje. Pregled tekstova Zbirka gravitira oko nekoliko eseja napisanih izme|u 1969. Nadam se da nije daleko dan kada }e se ta knjiga pojaviti i u celini. vi{e polemika sa marksistima nego sa Marksom. s “globalizacijom”. To je ono na ~emu bi ovde trebalo da se malo zadr`imo. jer ne znamo kako da s njom iza|emo na kraj: da sami stvaramo i odr`avamo uslove sopstvene patnje. ve} plod robovskog (Marks je koristio eufimizam “dru{tvenog”) rada nametnutog nasiljem i u/cenom. U ovom eseju sve se jo{ uvek odvija u granicama prili~no rigidnog materijalizma. Kapital. Ali. kapital. Ve} u uvodnom delu.

poverio se}anje na jedan susret i saradnju sa Fredijem Perlmanom. najpoznatiji i naj{ire distribuirani Perlmanov esej. posle kratkog biografskog pregleda i bibliografije. istinske ljudske zajednice – bili su samo sredstvo. ali ovog puta vi{e istorijski. protiv njegove Pri~e. Mislim da }e vam le}i bolje nego Korto Malteze. koga ne mo`e da zasiti ni{ta osim stalne ekspanzije (kralj skakavaca. prethodno li{enih svega – ljudske su{tine. Prvo ide mantra o tome kako sami reprodukujemo uslove sopstvene patnje. Kapital. U tom pohodu sve je bilo dopu{teno.. specijalno za ovo izdanje. septembar 2003. Ostali tekstovi – me|u njima i nekoliko odlomaka iz Protiv Levijatana.12 Tekst Stalna privla~nost nacionalizma (1984) verovatno }e do}i kao malo olak{anje: jo{ jedan brilijantan esej Fredija Perlmana. Uz Reprodukciju. naravno). Na kraju. onda ostalo. koji nam je. Ili mo`da avanturisti~ki. A. “Jedine patriote bile su patriote Eldorada”. sprema da pred noge baci ~itav poznati svet. G. a preuzimanje jezika oslobo|enja samo jedan od trikova. Zato smo i dalje na istom terenu: pri~a i po~inje u trenutku kada se apsolutni gospodar tog bizarnog i nespokojnog carstva. Naslov ne treba da zavara: nacionalizam i rasizam ispra`njenih ljudi. sledi prilog D`ona Zerzana. najavljeni stranicom iz biografije koju je napisala Lorejn Perlman – predstavljeni su sa po nekoliko re~i dalje u knjizi. .

oni reprodukuju i sredstva kojima ih njihovi gospodari dr`e u ropstvu. kapitalizam je samo poseban odgovor na konkretne materijalne i istorijske okolnosti. Kada koncept “kulturne inercije” krene da paradira u obliku “dru{tvene sile” kao faktora koji odre|uje ljudsku aktivnost. Ali. Svojom svakodnevnom aktivno{}u “moderni ljudi”. Te aktivnosti nisu posledica “prirodnih” karakteristika ljudi koji ih obavljaju. kapitalisti~ki sistem nije ni prirodni. poseban dru{tveni oblik u kojem ta grupa ljudi na poseban na~in obavlja svoje aktivnosti. Na visokom stupnju industrijalizacije prakti~na aktivnost po~inje da stvara sopstvene materijalne uslove. Neka materijalna ograni~enja ljudske aktivnosti postepeno su do{la pod njihovu kontrolu. Ljudima koji `ive u robovlasni~kom dru{tvu odnos gospodar-rob izgleda kao prirodan i nepromenljiv odnos. kojem se ljudi pot~injavaju samo u vrlo specifi~nim materijalnim i istorijskim okolnostima. kao i svoju naviku pot~injavanja autoritetu gospodara. to predstavlja samo poku{aj da se posledice ljudske aktivnosti opi{u kao spoljna sila nad kojom ljudi . Svojom svakodnevnom aktivno{}u pripadnici plemena ne reprodukuju samo jednu grupu ljudskih bi}a. Svakodnevni `ivot pripadnika plemena je poseban dru{tveni odgovor na konkretne materijalne i istorijske uslove. Koncept “kulturne inercije” tako|e ne mo`e da objasni kontinuitet jednog dru{tvenog oblika i nakon nestanka uslova na koje je on predstavljao odgovor. ali ne i za{to se taj oblik dru{tvenog `ivota nastavlja i nakon nestanka prvobitnih uslova. ljudi se ne ra|aju kao gospodari i robovi. isto kao i pripadnici nekog plemena ili robovi. Svakodnevna prakti~na aktivnost najamnih radnika reprodukuje najamni rad i kapital. Svakodnevni `ivot u kapitalisti~kom dru{tvu Dru{tveni oblik u kojem ljudi u kapitalizmu obavljaju svoje redovne aktivnosti predstavlja odgovor na konkretne materijalne i istorijske okolnosti. niti krajnji oblik ljudskog dru{tva. kao i prethodne dru{tvene formacije. Svojom svakodnevnom aktivno{}u robovi ne reprodukuju sebe i svoje gospodare samo fizi~ki. Robovlasni{tvo je poseban dru{tveni oblik. svakodnevni `ivot u kapitalisti~kom dru{tvu sistematski menja materijalne uslove na koje je kapitalizam prvobitno predstavljao odgovor. reprodukuju stanovni{tvo. Te okolnosti mogu da objasne nastanak kapitalizma kao dru{tvenog oblika. oni neprestano reprodukuju dru{tveni oblik svog svakodnevnog `ivota. oni reprodukuju i samo pleme. Isto kao i pleme ili robovlasni~ki sistem.13 Reprodukcija svakodnevnog `ivota Svakodnevna prakti~na aktivnost pripadnika plemena reprodukuje i nastavlja pleme. na isti na~in na koji je med posledica “prirode” p~ele. Za razliku od ranijih oblika dru{tvene aktivnosti. ve} i dru{tvena. dru{tvene odnose i ideje svog dru{tva. Svakodnevna aktivnost robova reprodukuje robovlasni{tvo. ve} i na~in na koji sama ta aktivnost elimini{e uslove na koje je kapitalizam prvobitno predstavljao odgovor. Tako predmet analize postaje ne samo na~in na koji prakti~na aktivnost u kapitalizmu reprodukuje kapitalizam. Ta reprodukcija nije samo fizi~ka. ali i sopstvene dru{tvene oblike. Taj koncept samo konstatuje kontinuitet.

Mnogi pojmovi koje je koristio Marks uzdignuti su na nivo spoljnih ili ~ak “prirodnih” sila koje odre|uju ljudsku aktivnost. oni nisu svesni tog dvostrukog procesa. To je. Ali. svakodnevnu aktivnost. Oni `ive u iluziji da je njihova svakodnevna aktivnost odgovor na prirodne uslove izvan njihove kontrole. Oni za novac ne razmenjuju svoja tela ili delove tela. Tr`i{na ili prodajna vrednost postaje op{ta karakteristika celokupne prakti~ne aktivnosti i svih proizvoda te aktivnosti. da je u~ini o~iglednom. Proizvodi ljudske aktivnosti neophodni za opstanak imaju oblik prodajnih dobara: mogu se dobiti samo u zamenu za novac. imaju u teorijama nekih marksista istu ulogu kao i “prvobitni greh”. Zadatak kapitalisti~ke ideologije je da stalno ispreda veo koji spre~ava ljude da vide da njihova vlastita aktivnost reprodukuje oblik njihovog svakodnevnog `ivota. Prodaja radnog vremena za cenu (nadnicu). ako pristanu na to da je roba preduslov za sticanje novca. ^ovekova aktivnost je “produktivna”. ne uvi|aju}i da oni sami stvaraju te uslove. Isto va`i i za mnoge druge koncepte. a novac preduslov opstanka. samo u obliku prodate aktivnosti. ljudi u kapitalisti~kom dru{tvu uporedo sprovode dva procesa: oni reprodukuju oblik svojih aktivnosti u isto vreme elimini{u}i uslove na koje je taj oblik nekada predstavljao odgovor. da u~ini vidljivim na~in na koji ljudi svojom svakodnevnom aktivno{}u reprodukuju kapitalizam. Svakodnevni `ivot u kapitalizmu sastoji se od niza povezanih aktivnosti koje reprodukuju i pro{iruju kapitalisti~ki oblik dru{tvene aktivnosti. Zadatak kriti~ke teorije je da ukloni taj veo koji zastire pravu prirodu te aktivnosti. pa je tako krajnji oblik te aktivnosti roba. “provi|enje” i “ruka sudbine” u teorijama srednjovekovnih mistifikatora. onda je “ljudska priroda” ili prazan koncept ili ta “priroda” ipak zavisi od materijalnih i istorijskih uslova i predstavlja odgovor na njih. potro{nja materijalnih i nematerijalnih roba (kao {to su roba {iroke potro{nje i razli~ti spektakli) – sve te svakodnevne aktivnosti sigurno nisu izraz “ljudske prirode”. A sam ~ovek je produktivan ~lan dru{tva samo ako su njegove svakodnevne aktivnosti prodate . Ako veliki broj ljudi prihvati legitimnost ovog aran`mana. Po{to nemaju robu. posebno “re{enje” kojem ljudi pribegavaju u odnosu na konkretne materijalne i istorijske okolnosti. Tako koncepti kao {to su “klasna borba”. niti su ljudima nametnute silama koje se nalaze van njihove kontrole. Oni za novac prodaju kreativni sadr`aj svojih `ivota. materijalna i nematerijalna). Obavljaju}i svoje svakodnevne aktivnosti. dru{tveno korisna.14 nemaju nikakvu kontrolu. njihova vlastita aktivnost nije im o~igledna. “proizvodni odnosi”. nezavisni lovac i zavisni najamni radnik. A novac se mo`e dobiti samo u zamenu za robu. ta~nije proizvodnje tr`i{nih dobara. ponizni rob i ponosni zanatlija. Kreacija i proizvodnja postaju prodate aktivnosti. ~im ljudi prihvate novac kao zamenu za `ivot. Ako je ~ovek “po svojoj prirodi” u isto vreme i neinventivni pripadnik nekog plemena i inventivni preduzetnik. oni tako zatvaraju sebe u za~aran krug. a posebno “dijalektika”. ugra|ivanje radnog vremena u robu (prodajna dobra. @ivot je zamenjen za pre`ivljavanje. svoju prakti~nu. Otu|enje `ive aktivnosti Kreativna aktivnost u kapitalizmu poprima oblik robne proizvodnje. jedini na~in na koji mogu da iza|u iz tog kruga je da sebe ili deo sebe tretiraju kao robu. prodaja `ive aktivnosti postaje uslov njihovog fizi~kog i dru{tvenog opstanka. zapravo.

graditelj je ~ovek koji kupuje njihov rad. Njihovi projekti. on biva potro{en stvarima. U tom smislu. Rad je indiferentna aktivnost: ravnodu{an prema konkretnom radnom zadatku. prora~uni i pokreti njima su strani. zainteresovane aktivnosti. kao i u odnosu na konkretan cilj zbog kojeg se obavlja. tokom ~itavog `ivota (stanje sli~no mrtvoro|enju). koja ima samo jedan kvalitet – tr`i{ni. Ovaj ironi~ni obrt nije dramati~ni vrhunac neke novele. . ne samo da bivaju svedeni na rad. @ivot postaje sredstvo pre`ivljavanja. Prodata kreativna mo}. stvari. vlasnika. nisu sredstvo u slu`bi prakti~ne. surovi uslov opstanka. To stanje nemo}nog divljenja on mo`e da naziva “sre}om”. puko samoodr`anje i reprodukcija.15 aktivnosti. nisu graditelji. sva njihova dostugnu}a. ^im ljudi prihvate uslove ovakvog oblika razmene. jeste bolna nu`nost koju diktira pre`ivljavanje. njegov rad je stvarno pod kontrolom njegovog kupca. njihova svakodnevna aktivnost poprima oblik op{te prostitucije. To ukazuje na svojevrstan “jaz” u konceptu novca kao “univerzalnog ekvivalenta”. Stvari koje radnik kupuje za svoju nadnicu su pre svega potro{na dobra koja mu omogu}avaju da pre`ivi. rad je sredstvo samoodr`anja i reprodukcije. Rad je apstraktna aktivnost. arhitekte. on mo`e da `udi za “sre}om”. ili prodata svakodnevna aktivnost. Sa tim novcem on mo`e da kupuje robu. To je. kreativne aktivnosti. sva njena dostignu}a. da reprodukuje svoju radnu snagu i tako nastavi da je prodaje. in`enjeri. tj. po{to je rad mu~an. Njegova potro{nja i njegovo divljenje su pasivni. {tampanje ili duborez su diferentne. ve} gola ~injenica njegovog svakodnevnog `ivota. ona se otu|uje od osobe koja je obavlja. Prodata aktivnost je stvarno otu|ena od radnika. Ipak. prodate aktivnosti. Njihova `iva aktivnost. sve {to njen `ivot ~ini posebnim unutar `ivota ~ove~anstva. njemu se “~ini” da je ona pod kontrolom nekog drugog. manje jeste. ali ne i da tu aktivnost ponovo kupi. Drugim re~ima. {to vi{e ima. Kopanje. ve} kao bespomo}ni. jer mo`e biti prodat za odre|enu koli~inu novca. ^ovek mo`e da proda robu za novac i da tim novcem kupi tu istu robu. zatim. Tako `ivot jedne osobe. spektakl: predmeti pasivnog divljenja. koji prodaju rada uzimaju zdravo za gotovo. Rad je istorijski uslovljeni oblik ljudske aktivnosti. to je `ivotna ~injenica kapitalisti~ke svakodnevice. On mo`e da proda svoju `ivu aktivnost za novac. Rad jedne osobe prodajom postaje vlasni{tvo druge osobe. Rad je prosto “zara|ivanje”. Pre`ivljavanje. aktivnost jedne osobe postaje aktivnost druge osobe. ali ne i da povrati svoju aktivnost. nego se sasvim otu|uju u aktivnost koju obavlja kupac tog rada. iskazuje se u obliku rada. U zamenu za svoju prodatu aktivnost radnik dobija novac. niti samo ideja u njegovoj glavi. ve} je upravo obrnuto. svoju `ivu energiju on koristi za pasivno divljenje. impotentni posmatra~. On ne u~estvuje u tom svetu kao aktivni ~inilac koji ga menja. Prodaja `ive aktivnosti dovodi do jo{ jednog obrta. Robe i spektakl ga pro`diru. govore o ovom otu|enju rada u terminima ose}anja: radniku njegova vlastita aktivnost “izgleda” strana. svaki radnik mo`e da objasni svakom akademskom sociologu da to otu|enje nije ni ose}anje. on biva prisvojen i stavljen pod kontrolu druge osobe. op{te prihva}eno sredstvo opstanka u kapitalisti~kom dru{tvu. Akademski sociolozi. ali u kapitalisti~kom dru{tvu sve tri su samo rad. radnici. to jest. da bude neaktivan. @iva aktivnost koja poprima oblik rada je samo sredstvo za sticanje novca. Kreativna aktivnost u obliku rada. U kapitalizmu. ta~nije. pripadaju njihovom kupcu.

Dalje. ve} u ~injenici da ljudi otu|uju svoju kreativnu aktivnost. iako ova formula nije ubedljiva. on nema plodnost. svog svakodnevnog . da sami odre|uju oblik i sadr`aj svog svakodnevnog `ivota. vazduh ili sunce. ^ak ni sredstva za proizvodnju koja ~ine kapital jednog kapitaliste nisu primarni “faktor proizvodnje”. kapital “proizvodi”). Svrha ovog ve{ta~kog Trojstva nije analiza. ljudi su stvari (“faktor proizvodnje”). kapital. pripisuju}i svu plodnost svom feti{u. ljudi reprodukuju sami sebe i stvaraju kapital. pogled na ekonomski sistem u celini otkriva nam da je kapital jednog kapitaliste materijalni oblik rada otu|enog u korist nekog drugog kapitaliste. materijalni oblik ljudskog rada. zatim naziv za sredstva proizvodnje ~iji je vlasnik kapitalista i kona~no naziv za nov~ani ekvivalent tih sredstava i “nematerijalnih” vrednosti – sam po sebi ne proizvodi ni{ta osim fikcija pogodnih za pojavljivanje u {tampanoj formi. Feti{ je samo stvar zbog koje se i pomo}u koje se odr`avaju kapitalisti~ki odnosi. da rade za svoje vlasnike. da menjaju svet. salonski marksisti koji se pitaju da li rad jeste ili nije jedini “faktor proizvodnje”. Ali. feti{ je mrtva stvar. a ne `ivo bi}e. Umesto toga. Ovi feti{isti sve proizvode svoje aktivnosti pripisuju svom feti{u. Pripisuju}i kapitalu kreativnu snagu. da na svaki na~in prikriju ~injenicu da sami prozivo|a~i neprestano reprodukuju sebe. osim ako ne ukinu kapitalisti~ki oblik prakti~ne aktivnosti. ne nalazi se u njemu samom. Ali. a stvari `ive (novac “radi”. ona uspeva da zamaskira pravo pitanje: umesto da se pitamo za{to aktivnost ljudi u kapitalizmu poprima oblik najamnog rada. Misti~na snaga kapitala. ova formula nije dovoljno ubedljiva. od kojih su na{i akademski ekonomisti napravili dogmu. novac i proizvode rada kao stvari koje imaju mo} da same stvaraju vrednost. potencijalni analiti~ari kapitalisti~kog svakodnevnog `ivota postaju akademski. a svoje vlastite proizvode kao proizvod kapitala. da prodaju svoj rad kapitalisti. kapital – koji je u isto vreme naziv za dru{tveni odnos izme|u proizvo|a~a i kapitaliste. Na ovaj na~in ekonomisti (ali i ~itava kapitalisti~ka ideologija) tretiraju zemlju. Zemlje. ljudi su kupljeni proizvodima sopstvene aktivnosti. jer to nije ono za {ta su eksperti pla}eni. koriste se samo onom mo}i koju im dodeljuje njihov feti{: “mo}i” da kupuju stvari. da materijalizuju ili postvaruju svoj otu|eni rad u robama. ako ne ukinu najamni rad i tako razotu|e kreativnu aktivnost. Sa stanovi{ta kapitalisti~ke ideologije. Na taj na~in ljudi se odri~u sopstvenog poseda: svoje mo}i da sami menjaju svoje okru`enje. a posebno akademskih ekonomista. ali to ne va`i i za ljude u celini. Ali. ~iji su autori na{i akademski ekonomisti. njegova “mo}” da proizvodi.) Feti{izam robe Otu|uju}i svoju akvitnost i ugra|uju}i je u robu. ova tvrdnja je neta~na: “nije samo rad taj koji proizvodi robu”. ona je proizvod primarnih “faktora proizvodnje”. svoje izrabljiva~e i sredstva kojima ih ovi izrabljuju. njegova plodnost. To je ono {to je Marks nazvao feti{izmom koji oblikuje na{e svakodnevne koncepte.16 (Pojedinac mo`e da prevazi|e ovo stanje smrti-za-`ivota kroz marginalne kreativne aktivnosti. Drugim re~ima. osim ukoliko ~itav sistem ne svedemo na slu~aj jedne kapitalisti~ke firme. Oni su pla}eni da zamaskiraju dru{tveni oblik koji na{a prakti~na aktivnost poprima u kapitalizmu. Rada i Kapitala: kapitalisti~kog Svetog Trojstva. za njih. Jasno je da zemlja ne proizvodi robu ni{ta vi{e nego voda. Na taj na~ni ljudi sami sebe kastriraju. gde je najva`niji “faktor” glavni junak na{eg komada. oni se odri~u svoje `ive aktivnosti. a ipak svoje sopstvene aktivnosti vide kao aktivnost kapitala. Naime.

Oni ne reprodukuju te konkretne pojedince samo fizi~ki. Kada lovac koji nosi amajliju obori jelena kamenom. mistifikacija sopstvenih svakodnevnih aktivnosti. ve} }ud njegove amajlije. kao kapitalistu. feti{ je zaista cilj kojem su oni zajedni~ki posve}eni i kroz koji oni reprodukuju svoju aktivnost.* Feti{izam robe i novca. ljudska delatnost ne bi obradila sirovinu. Kada `iva. Feti{ista to ne zna. sredstva za proizvodnju i novac. Da bi unapredio materijalne uslove svog `ivota on }e unaprediti na~in na koji nosi tu amajliju. Njegove sopstvene svakodnevne aktivnosti nisu mu jasne. niti ono {to proizvodi stvari. svi redom “faktori” i “~inioci”. On ~ak mo`e da po{alje svoju amajliju da “lovi” za njega.17 `ivota u korist kapitala. {to zna~i da te`i upravo onoj stvari kroz koju se njegov odnos sa kapitalistom uvek iznova uspostavlja. svaki put kada pla}aju robu koju su proizveli novcem koga su dobili kao nadoknadu za svoju otu|enu aktivnost. Njihove sopstvene aktivnosti nisu im o~igledne. ali i njihove specifi~ne aktivnosti. preduzetnik i bankar. kada ima dovoljno hrane. {to zna~i da se svakodnevno stavljaju na raspolaganje personifikaciji kapitala. Radnik kao proizvo|a~ nastoji da proda svoj svakodnevni rad za nadnicu. Svakodnevna transformacija `ive aktivnosti u kapital je samo posredovana stvarima. prodaju i posedovanje. on to ne}e pripisati svojoj akciji bacanja kamena. same stvari ne mogu da postignu ni{ta. upravo za one stvari koje kapitalista mora da proda da bi ostvario kapital. kada gladuje. kapitalisti. ve} delovanju amajlije. neobra|ena. Radnik kao potro{a~ razmenjuje svoj novac za proizvode rada. makar i “odgovorne i dobro obrazovane”. Fredi Perlman }e prestati da na ove lovce gleda kao na “feti{iste”. nije feti{ taj koji obavlja te aktivnosti. Kada ljudi ne bi vi{e prodavali svoju Nekoliko godina nakon ovog eseja-prekretnice. Kao odgovoran i dobro obrazovan feti{ista. mrtva stvar. Svaki put kada ljudi izvode neku aktivnost koja nije pod njihovom kontrolom. religija svakodnevnog `ivota koja `ivu. njen uzrok le`i u prirodi kapitalisti~kih dru{tvenih odnosa. svaki put kada se pasivno dive proizvodima svoje aktivnosti kao otu|enim objektima koji se mogu dobiti samo za novac.) * . nije samo mentalni kapric za~et u ljudskoj ma{ti. ljudi svakodnevno reprodukuju personifikacije vladaju}eg oblika prakti~ne aktivnosti: najamnog radnika i kapitalistu. on mo`e da tu amajliju smatra “faktorom” koji je oborio jelena i koji mu je ~ak prizvao tog jelena kao objekat spreman da bude ulovljen. delotvornu mo} pridaje nepokretnim stvarima. razlog tome ne}e biti to {to ne ide u lov. Ali. poni{tavaju}i tako sebe i svoje `ivote. Nije kapital taj koji obra|uje sirovinu. nepokretna. Ljudi zaista uspostavljaju odnose preko stvari. upravo one kroz koje se kapitalisti~ki odnos i uspostavlja. oni daju nov `ivot kapitalu. Prodaju}i svoj rad. on }e se svojoj amajliji posvetiti posebnu pa`nju i divljenje. to bi ostala sirova. umesto na~in na koji koristi kamen. Konkretni pojedinci koji u~estvuju u ovom procesu fiksirani su za stvari. Ali. Oni reprodukuju konkretne individue. prev. njihov pogled fiksiran je za feti{ koji stoji izme|u njihove aktivnosti i njenog rezultata. ve} i dru{tveno. (nap. kroz koju on neprestano reprodukuje i sebe kao najamnog radnika i onog drugog. Svrha tog procesa je reprodukcija odnosa izme|u radnika i kapitaliste. za njega su zemlja i rad. oni reprodukuju pojedince koji su prodavci radne snage i pojedince koji su vlasnici sredstava za proizvodnju. to nije i namera pojedinaca koji u njemu u~estvuju. otu|uju}i svoju aktivnost.

elektroin`enjera. ali sami nisu `ivi. On koristi plodove rada drugih ljudi i udahnjuje im `ivot. To sredstvo mo`e da mu omogu}i da u odre|enom periodu proizvede vi{e. te kapitalisti~ke religije svakodnevnog `ivota. izumitelja. i samo je ta `iva aktivnost ono {to daje `ivot kapitalu. `ivu energiju u nepokretnoj stvari. Ipak. mo`e da bude i produktivan. koriste}i sredstva koja su i sama otelotvorenje `ive aktivnosti drugih ljudi. oni su materijalno otelotvorenje `ive aktivnosti. On je o~igledno produktivniji od zanatlije koji isti predmet obra|uje ru~no. a oblik te aktivnosti je ono {to to vlasni{tvo ~ini “privatnim”. nije nadnica ta koja od otu|enja ~ini uslov opstanka. samo `ivi rad.18 `ivu delatnost. a posebno merni sistemi za odre|ivanje nivoa produktivnosti. Ali. kapital bi prestao da postoji. kada bi umesto toga preuzeli kontrolu nad sopstvenom aktivno{}u. koja energiju `ivih ljudi stalno prinosi na oltar svom centralnom feti{u. Ali. zato {to ljudima prava priroda njihove aktivnosti nije jasna. oni stalno brkaju posreduju}u stvar sa uzrokom. inovatora i proizvo|a~a sa svih strana sveta i iz najrazli~itijih tipova dru{tava. a kapitalista kupuje. Njihove srednjovekovne kolege bavili su se preciznim merenjima . odnosno. Sama ta sklonost da prodaju svoj rad. samo su izumi ekonomske “nauke”. predstavlja prirodne stvari i proizvode tu|eg rada kao svoje “privatno vlasni{tvo”. on koristi proizvod rada generacija fizi~ara. Stvari. Njegov poslednji trzaj bio bi samo podse}anje na oblik posredovanja koji je obele`avao uslove svakodnevne. to nikako ne zna~i da je “kapital” kojim raspola`e industrijski radnik “produktivniji” od “kapitala” kojim raspola`e zanatlija. Na primer. ne bi mogao da zaradi nadnicu i ne bi uspeo da pre`ivi. Transformacija `ivog rada u kapital Transformacija `ivog rada u kapital odvija se svakodnevno. izgledaju kao aktivni ~inioci jer se sve postoje}e aktivnosti i odnosi obavljaju i uspostavljaju zbog i kroz njih. Da `iva aktivnost generacija intelektualnih i manuelnih radnika nije ve} ugra|ena u elektri~ni strug. Kada ne bi prodavao svoju `ivu aktivnost. ljudska aktivnost. sav postoje}i kapital ne bi mogao da pove}a njegovu produktivnost do nivoa produktivnosti zanatlije koji radi ru~no. da radnik mora sam da izmisli strug. kroz stvari. sva impotencija kapitala bila bi odmah otkrivena. ali taj `ivot je ipak samo njegov. “vlasnik” sirovine i sredstava za proizvodnju. ali ne i u samim stvarima. a ne stvari zbog kojih je prodaju. Kapitalista. proizvodi ljudske aktivnosti. op{te prostitucije u kapitalizmu. pa u tom smislu mo`e da se ka`e da ono pove}ava njegovu produktivnost. kada radnik koristi elektri~ni strug. Radnik otu|uje svoj `ivot zato da bi pre`iveo. op{ta prostitucija vi{e ne bila uslov opstanka. proizvo|a~a strugova. Jedini aktivni ~inilac proizvodnog procesa je `ivi radnik. on time ne mo`e da vaskrsne one koji su svoj rad ugradili u njegovo sredstvo za rad. (Sofisticirani industrijski instrumenti otelovljuju intelektualnu i manuelnu aktivnost bezbrojnih generacija izumitelja. ono {to ga ~ini “produktivnim”. `ivu aktivnost radnik prodaje. nije nekakva misti~na mo} kapitala ono {to stvara to “privatno vlasni{tvo”. koji je jedini u stanju da proizvodi.) Ti instrumenti su nepokretni predmeti. njega stvara `iva. Ali. elektri~nu energiju i elektri~ni strug. Kada ljudi vi{e ne bi prodavali svoje `ivote. Pojam “produktivnosti kapitala”. U kapitalisti~kom obliku proizvodnje radnik otelotvoruje ili materijalizuje svoju otu|enu. onda bi bili potrebni nebrojeni `ivoti da bi se jedan predmet preobrazio u elektri~ni strug. ~ini od otu|enja `ive aktivnosti neophodan uslov opstanka.

Sve {to ga zanima u vezi tog proizvoda je za koliko }e mo}i da ga proda. razmenljivosti. trebalo bi samo da sakupi sav potreban materijal i pribor. Proizvod otu|enog rada je roba. Drugim re~ima. ekvivalentna oblika. Radnik prodaje svoj rad zbog nadnice. Ovo je o~igledno. nego. ona sti~e svojstvo konvertibilnosti. Ovo ne zna~i da je ta vrednost rad. On nije zainteresovan za konkretna svojstva tih roba. a rezultat tog procesa je dalja reprodukcija najamnog rada i kapitala ({to svakako nisu “ljudske potrebe”).19 visine i {irine an|ela koji nastanjuju Raj. reprodukuje kapitalizam kao dru{tveni oblik u kojem je otu|enje nu`an uslov opstanka. ono {to se doga|a sa `ivom. navede da “`ele” {to vi{e. proizvod takve aktivnosti i sam mora da ima oblik vrednosti: on mora biti razmenljiv za novac. kao {to nije zainteresovan ni za potrebe ljudi. Taj proizvod je otelotvorenje njegovog rada. (Jasno je da pojedinac ovim mo`e da se bavi samo marginalno. Upravo svesno otu|enje `ive aktivnosti. ve} samo u obliku vrednosti. ali koje nije njegovo. re~ je o najobi~nijoj racionalizaciji i apologiji. “Zadovoljenje ljudskih potreba” nije cilj kapitalista i radnika povezanih procesom proizvodnje. Kada `iva aktivnost ljudi poprimi oblik rada (otu|ene aktivnosti). uzimaju}i njihovo postojanje zdravo za gotovo. ljudskom aktivno{}u ne mo`e se sagledati kroz pra}enje same te aktivnosti. on nije zainteresovan za konkretan sadr`aj svog rada. Vrednost je dru{tveni oblik postvarenog (materijalizovanog) rada. U kapitalizmu. a kada ga je proizveo ne mo`e njime da raspola`e. Kapitalista kupuje njegov rad i anga`uje ga u proizvodnji roba koje mogu biti prodate. rad mo`e biti razmenjen za “ekvivalentnu” koli~inu novca (nadnicu). Ako ga `eli. Taj proizvod nije plod njegove odluke. ve} kroz vrednost. ono mu je strano. roba je vrednost koja mo`e biti razmenjena za ekvivalentnu vrednost. `ivi i minuli rad materijalizovan u proizvodu mo`e da postoji u dva razli~ita. raspolaganje materijalom i alatima potrebnim za zadovoljenje njegovih potreba mogu}e je samo ako se odbaci kapitalisti~ki oblik proizvodnje. dru{tveni odnosi se ne uspostavljaju direktno. materijalizacija dela njegovog `ivota. tvrdnja da je cilj tog procesa zadovoljenje ljudskih potreba jednostavno nije ta~na. Drugim re~ima. i da onda oblikuje taj materijal vo|en svojim ciljem i ograni~en svojim znanjem i ve{tinom. u robi i novcu ili u obliku koji im je zajedni~ki: vrednosti. nikada se ne pitaju}i {ta su uop{te an|eli i Raj. a sve {to ga interesuje u vezi ljudskih potreba je samo koliko }e ljudi “`eleti” da ga kupuju i kako da ih.) Ono {to radnik proizvodi u kapitalisti~kim uslovima proizvodnje je proizvod sa vrlo specifi~nom osobinom: onom koja ga ~ini predmetom prodaje. Cilj kapitaliste je da zadovolji svoju potrebu za reprodukcijom i uve}anjem kapitala. Ono {to je napravio nije prosto neka korisna stvar. koje pripadnici kapitalisti~kog dru{tva vide kao nu`an uslov opstanka. niti krajnji rezultat tog procesa. mora da ga kupi. Robu koju je radnik proizveo kapitalista razmenjuje za odre|enu koli~inu novca. recimo. ve} samo ako se slede svi preobra`aji vrednosti. Svakodnevna aktivnost se ne razmenjuje direktno. jer kada proizvodi rada ne bi poprimali oblik vrednosti. putem propagande i psiholo{kog uslovljavanja. . za tako ne{to on ne bi morao da prodaje svoj rad kapitalisti u zamenu za nadnicu. Po{to `iva aktivnost ima oblik vrednosti. korisnih predmeta koji bi stajali na raspolaganju svim ~lanovima dru{tva. skladi{te njegove `ive aktivnosti. kao i njegov rad. Po{to je kapitalisti~ka proizvodnja zapravo proizvodnja roba. ona poprima oblik vrednosti. Plod radnikove prodate aktivnosti je proizvod koji mu ne pripada. Samim tim.

i Potra`nja. Sa stanovi{ta dru{tva.20 onda bi oni ili ostajali u fabrici ili bi se ljudi njima slobodno koristili svaki put kada se za njima uka`e potreba. Vrednost prodate robe mora da bude makar jednaka vrednosti ulo`enog radnog vremena. kojom nam ekonomisti do~aravaju na~in na koji funkcioni{u Nebesa. Proizvode rada kapitalista prodaje na tr`i{tu. a tokom svog “slobodnog vremena” na pasivne potro{a~e i posmatra~e stvari. U oba slu~aja. To zna~i da ~im `iva. potrebno je da vrednost proizvoda rada bude ve}a od vrednosti samog rada. Raspon u kojem se kre}e vrednost robe. oni ra|aju Ujedna~enu Cenu. a `iva aktivnost ne bi mogla biti prodata za “ekvivalentnu” vrednost. koli~ina novca za koji se razmenjuje. ima nekoliko konsekvenci po raspon u kome se kre}e vrednost proizvoda rada. i uzrok i posledica sopstvene aktivnosti. proizvo|a~i robe mo}i }e samo da reprodukuju sebe. lojalna i nelojalna konkurencija. Aktivnosti svakodnevnog `ivota obavljaju stvari. a ljudi ni{ta. {to bi zna~ilo da tu nije re~ o kapitalisti~kom dru{tvu. Taj vi{ak proizvoda transformi{e se u vi{ak . odnosno njihova nesposobnost da ispod grotesknog pona{anja stvari vide `ivu aktivnost ljudi. radna snaga mora da proizvede vi{ak proizvoda. mo}nih i kreativnih entiteta. cena. koli~ina prodate robe. Raspon u kojem se kre}e ta vrednost jeste cena robe. Petar otvara vrata Raja. Drugim re~ima. an|eli su ti koji rade sve. Ako je vrednost prodate robe manja od vrednosti unajmljenog rada. Opet. isto biva i sa proizvodima te aktivnosti. onda radna snaga ne}e mo}i ~ak ni da reprodukuje samu sebe. a kamoli ~itavu kapitalisti~ku klasu. ako vrednost robe jedva dosti`e vrednost radnog vremena ulo`enog u njenu proizvodnju. Ponuda i potra`nja. komuniciraju. `iva aktivnost ne bi mogla biti otu|ena. Takvo dru{tvo bi i dalje moglo da po~iva na robnoj proizvodnji. ljudska aktivnost poprimi oblik vrednosti. on ih razmenjuje za odgovaraju}u vrednost. onda su tro{kovi kapitaliste na ime unajmljenog rada ve}i od njegove zarade. nadnica vi{e ne bi imala nikakvu vrednost. Najve}a vrlina na{ih nau~nikaekonomista je njihova sposobnost da proizvod svakodnevne aktivnosti ljudi pripi{u stvarima. koli~inu koja se ne tro{i. Kao i kapital. Tako Ponuda. oni nemaju svoj vlastiti `ivot. a novac jedini koji radi: tu su i druga misti~na stvorenja. da ima odre|enu vrednost. zajedno odre|uju Cenu. preobra`avaju se jedni druge. ako je vrednost radnikove proizvodnje manja od vrednosti njegove potro{nje. Za ove ekonomiste stvari kroz koje se reguli{e aktivnost ljudi u kapitalizmu u isto vreme su i roditelji i deca. {to mo`e samo da ga odvede u bankrot. Za akademske ekonomiste Cena je klju~ kojim Sv. Kada Ponuda i Potra`nja u odre|enoj ta~ki tog dijagrama stupe u brak. da se radno vreme prodaje za odre|enu koli~inu novca. obdarena sli~nim mo}ima. i cena se kre}e u ~udesnom svetu u kojem postoje samo objekti. ti objekti izme|u sebe uspostavljaju odnose kao da su ljudska bi}a. ljudi samo u`ivaju u onome {to su im obezbedila ta superiorna bi}a. Nije tu kapital jedini koji proizvodi. a ljudi se tokom svog “radnog vremena” svode na stvari (“faktor proizvodnje”). samo su dru{tveni oblici koje proizvodi i aktivnosti poprimaju u kapitalisti~kom dru{tvu. koli~ina kupljene robe. U toj `ivopisnoj slici. tako da se reprodukcija svakodnevnog `ivota odvija kroz promene ili preobra`aje vrednosti. pandan op{tem stanju bla`enstva. Ovo se podrazumeva kako sa stanovi{ta pojedina~nih kapitalisti~kih firmi. on tako posti`e jednu fiksnu vrednost. ^injenica da je ta aktivnost otu|ena. oni `ive. tako i sa stanovi{ta dru{tva kao celine. Da bi rad stvorio kapital. Podrazumeva se da u kapitalisti~kom dru{tvu ljudi mogu biti sre}ni samo uz posredovanje i milost ovih inteligentnih. odgovaraju}u koli~nu novca. ali to nikada ne bi mogla da bude kapitalisti~ka robna proizvodnja. `ene se i ra|aju decu. nije odre|ena stvarima ve} svakodnevnom aktivno{}u ljudi.

bila ni`a nadnica za sve. kao sastavni deo `ivota. tu i dalje ne bi bilo mesta za kapitalistu. pod istim uslovima razmene. jeste drugi “uslov opstanka” u kapitalisti~kom dru{tvu. ve} i sve njihove specifi~ne aktivnosti. Kriti~ki radovi socijalista. Kada bi vrednost prodate robe bila jednaka vrednosti `ivog rada i sredstava za proizvodnju. ni taj uslov ne name}e priroda. jer je za nezaposlenog radnika svaka nadnica ve}a od nikakve. kao {to je unajmljivanje `ivog rada. da je suma novca koju kapitalista dobija prodajom proizvoda najamnog rada razli~ita od sume kojom pla}a najamne radnike. rad drugih ljudi je ugra|en i u materijal koji obra|uje. vo|enih individualnom `eljom za {to ve}om nadnicom. svakodnevnog pona{anja. Ali. Krajnji rezultat ove konkurencije svih protiv svih bio je da su svi radnici dobijali najmanju mogu}u nadnicu. Svakodnevna praksa svih poni{tava sav napor svakog pojedina~no. ve} zajedni~ka praksa samih ljudi. Razlika izme|u ukupne vrednosti proizvoda i vrednosti rada utro{enog u njegovu proizvodnju jeste vi{ak vrednosti. radnici ne dobijaju ostatak vrednosti proizvoda svog rada kroz nadnicu. Kao i otu|enje. Ali. kada se ta roba proda. jer `ivi rad nije jedina vrsta rada koja je u njemu materijalizovana. Pre pojave sindikata. neophodno je da se utvrdi za{to je vrednost rada manja od vrednosti proizvedene robe. U procesu proizvodnje radnik. vrednost proizvoda rada mora da bude jo{ ve}a. njima je sigurno bilo veoma stalo do takve slobode. Ali. Radnici su se otimali izme|u sebe za nadnicu koju je nudio kapitalista. odbijanje tih uslova zna~ilo je odricanje od bilo kakvih prihoda. Tu konkurenciju izme|u samih radnika kapitalisti su nazvali “slobodan rad”. tokom svakog radnog dana radnici obavljaju odre|enu koli~inu nepla}enog. Da bi se shvatilo kako nastaje vi{ak vrednosti. ako bi neki radnik napustio posao zato {to je nadnica bila neprihvatljivo niska. a pad nadnica kao prirodnu katastrofu. osim svoje energije. Tako je posledica zajedni~ke svakodnevne aktivnosti radnika. oni dobijaju manje. na isti na~in kao bolest ili smrt. za {ta ne dobijaju odgovaraju}u nadoknadu. To za ishod ima ~udnu pojavu da se raspon u kojem se kre}u vrednost proizvoda rada i vrednost radnikove nadnice razlikuju.21 vrednosti – oblik vrednosti koji se ne iskazuje kroz nadnicu radnika. koji bi umesto njega mogao da prihvati bilo koji drugi radnik. to jest. jer im je upravo ona obezbe|ivala vi{ak vrednosti i stvarala uslove za akumulaciju kapitala. bilo je garant da }e zaposleni prihvatiti nadnicu na koju ina~e ne bi pristali. ve} kroz profit kapitaliste. Obavljanje tog nepla}enog. prinudnog rada. Radnici su prihvatali niske nadnice kao ne{to prirodno. poput poplave ili te{ke zime. ~ije je poimanje visoke nadnice bilo mnogo skromnije nego kod zaposlenih radnika. radnik je prihvatao bilo kakav prinudni rad. Marskove . dok je kapitalista sticao najve}i mogu}i vi{ak. Njegov cilj je bila {to ve}a nadnica. seme kapitala. Otu|ena aktivnost radnika transformi{e materijale uz pomo} sredstava za proizvodnju i tako proizvodi odre|enu koli~inu robe. njihove vlastite aktivnosti nisu im bile o~igledne. Radnik nije radio zato da bi proizveo vi{e nego {to je pla}en. omogu}avalo je kapitalisti da unajmljuje rad po sve ni`oj nadnici. prinudnog rada. radnici nisu opa`ali to stanje kao proizvod sopstvenog. a iskori{}eni materijali i sredstva plate. Drugim re~ima. samo postojanje nezaposlenih. samo postojanje radnika bez ikakve nadnice. koristi i rad drugih ljudi uskladi{ten u obliku sredstava za proizvodnju. Ova razlika ne mo`e da se objasni ~injenicom da iskori{}eni materijali i sredstva moraju biti pla}eni. kroz njihovu svakodnevnu aktivnost. Ali. Stvar je u tome {to razlika izme|u ova dva raspona mora da bude dovoljno velika da podr`i ~itavu klasu kapitalista – ne samo pojedince. uvek bi se na{ao neko da ga zameni.

sve{tenik. omogu}ava postojanje kapitaliste. Jedan kapitalista prodaje drugom kapitalisti neko sredstvo za proizvodnju za odre|enu . Svakodnevni `ivot se i dalje sastoji od rada. koja je nastavila da unajmljuje otu|eni rad i akumulira kapital u ime Marksa. ljudi ne samo da ih otu|uju od sebe. kao i dalji industrijski razvoj koji je stvorio vi{e prostora za refleksiju. Vi{ak vrednosti je onaj deo vrednosti robe koji se ne vra}a njenim proizvo|a~ima. u Sovjetskom Savezu i isto~noj Evropi. vi{ak vrednosti nije ni ne{to prirodno. u druga~ijim materijalnim uslovima. Njega stvaraju ljudi. {to zna~i da ga je nemogu}e sagledati ako se posmatra samo aktivnost pojedina~nog kapitaliste. otu|ene aktivnosti. nepla}enog. on pro{iruje svoj posed. on unajmljuje nove radnike i kupuje nova sredstva za proizvodnju. novac “predstavlja” istu vrednost kao i sami proizvodi. Kapitalisti kao klasa akumuliraju vi{ak rada ~itavog dru{tva. svojom svakodnevnom aktivno{}u. ali ne za ljude ve} za sam kapitalisti~ki sistem. ali i mnogo vi{e od pukog postojanja. Osoba koja pati od hroni~nih probavnih problema jer u organizam unosi suvi{e masti. Ipak. reprodukuju}i tako i kapital i njegovu mo} da unajmljuje njihov rad. koje se simultano odvijaju tokom svakodnevne prakti~ne aktivnosti. ostao je isti. Upravo kroz taj proces se odvija neprestana transformacija vi{ka vrednosti u kapital. Sve ovo se ne doga|a zato {to ljudi ne znaju “{ta je alternativa”. To zna~i da kapitalista akumulira novi rad. u oba slu~aja). u~itej i politi~ar ka`u da je masno zapravo odr`ava u `ivotu. koji posreduju izme|u prodavaca i kupaca radne snage. ali to ne menja ~injenicu da je re~ o izrazu materijalizovanog rada koji je uskladi{ten u datoj koli~ini proizvoda. nastavlja da se kljuka ma{}u. Sa ili bez sindikata. Svakodnevni `ivot sa sindikatima bio je vrlo sli~an onome pre pojave sindikata. radnici (i seljaci) su zamenili kapitaliste dr`avnom birokratijom. onda nije ~udno {to joj njeni vlastiti postupci nisu jasni i {to se ni malo ne trudi da ih razjasni. Novac zatim mo`e biti razmenjen za drugu koli~inu “ekvivalenta” u robi. Ta vrednost mo`e biti izra`ena u robi ili u novcu (kao {to i kapital mo`e da se izrazi kroz koli~inu stvari ili novca). u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Dr`avama to nije vodilo ka odbacivanju kapitalisti~kog oblika svakodnevnog `ivota: odgovor radnika bilo je osnivanje sindikata. ve} i neprestano reprodukuju uslove koji ih prisiljavaju na to otu|enje. Obavljaju}i te aktivnosti. Skup ovakvih razmena. a zatim i da su oni ve} u~inili za njeno dobro sve {to bi i sama u~inila samo kada bi bila u stanju. niti proizvod samog kapitala. uklonili su neke velove i omogu}ili ljudima da bar donekle sagledaju pravu prirodu svoje aktivnosti. Ona ili vi{e voli masno nego da ne pati ili ne zna da je masno uzrok njenih zadravstvenih problema. On dalje investira jedan deo tog vi{ka vrednosti. ali ne zato {to ne zna {ta je alternativa. Ako joj onda jo{ i lekar. Po{to proizvodi mogu biti razmenjeni za “ekvivalentnu” koli~inu novca. U isto vreme. Radnici organizovani u sindikate vi{e ne utvr|uju sami uslove sopstvenog otu|enja: to sada za njih rade sindikalni funkcioneri. oni su sada odre|eni potrebom sindikalnih birokrata da o~uvaju svoju poziciju svodnika. kao i u obliku minulog rada (pla}enog i nepla}enog) koji je ugra|en u materijal i ma{ine koje kupuje. Deo vrednosti koji se ne vra}a radniku. U stvari. ali taj proces se i odvija na nivou dru{tva kao celine. Proizvodnja vi{ka vrednosti je uslov opstanka.22 analize. prinudnog rada. u obliku `ivog rada koji unajmljuje. vi{ak vrednosti. predstavlja kapitalisti~ki proces cirkulacije. Uslovi pod kojima se radnikova aktivnost otu|uje nisu vi{e odre|eni njegovom `eljom da prihvati bilo kakav posao koji se nudi. Treba uvek imati u vidu da proizvod koji jedan kapitalista kupuje kao sredstvo za proizvodnju ima iste osobine kao i proizvod koji prodaje (roba.

Slede}a generacija bi onda mogla da iskoristi tako uskladi{tenu energiju za zadovoljavanje svojih potreba ili da tu energiju iskoristi za pravljenje novih opruga. U svakom od tih slu~ajeva. ukupni kapital jednak je sumi nepla}enog rada generacija ljudskih bi}a ~iji je `ivot bio sveden na svakodnevno otu|ivanje njihove `ive aktivnosti. ljudi iz ovog dru{tva mo}i }e da se koriste ovim sredstvima za zadovoljavanje svojih potreba. stalne transformacije ~ovekovog materijalnog okru`enja. mo`da jedna generacija ljudi iz tog zami{ljenog dru{tva odlu~i da taj vi{ak energije nekako uskladi{ti. {to zna~i da tako pla}a ukupnu koli~inu rada koju je akumulirao prvi kapitalista. Najve}i deo vremena koje su ranije morali da tro{e na obezbe|ivanje osnovnih `ivotnih dobara. Drugim re~ima. ve} projekcija njihove imaginacije. tako i onaj deo rada koji je obavljen bez ikakve nadoknade. samo jedan deo tog vremena predstavlja “vi{ak”. Izra`eno jezikom samog kapitalisti~kog dru{tva kao celine.23 sumu novca. svakog sekunda provedenog u kapitalisti~kom obliku svakodnevnog `ivota. pri ~emu se samo jedan deo te vrednosti vra}a radnicima u obliku nadnice. mo`da im padne na pamet da tu energiju uskladi{te u vidu opruga. kako onaj deo koji je bio pla}en. Drugi kapitalista kupuje ta sredstva za odre|enu vrednost. To zna~i da neko sredstvo koje je kupio drugi kapitalista sadr`i u sebi sav nepla}eni rad obavljen u korist onog prvog. i kada bi se svi kapitalisti stopili u jednog. samim ~inom prodaje rada. Ovaj vi{ak vremena mo`e da se koristi za proizvodnju hrane za sve{tenike i ratnike koji sami nisu proizvo|a~i. Ta nova generacija mo`e tako|e da uskladi{ti taj vi{ak u opruge ili u neka druga skladi{ta. u smislu da se ne koristi za proizvodnju `ivotnih dobara. pojednostavljene ilustracije. Uz relativno mali utro{ak energije. . Ali. uskladi{teni vi{ak rada prethodne generacije obezbedi}e novoj generaciji ve}i vi{ak radnog vremena. materijalni uslovi `ivota ovih ljudi ne}e se bitno menjati iz generacije u generaciju. Na primer. taj vi{ak mo`e biti utro{en i za druge fizi~ke aktivnosti. sada }e mo}i da koriste za aktivnosti koje ne}e biti diktat nu`nosti. Ostatak je vi{ak vrednosti. na osnovu njihove svakodnevne aktivnosti. kao {to je ples. Ostatak koristi za nabavku novih sredstava i novog rada. Kada bi se ~itav ovaj proces sabio u jedan kratak period. pri ~emu se opet samo deo te vrednosti vra}a radnicima kao nadnica. Taj akumulirani vi{ak rada je kapital. U relativno kratkom periodu tako uskladi{ten rad prema{i}e koli~inu rada koju mo`e da obavi bilo koja pojedina~na generacija. Recimo da u jednom zami{ljenom dru{tvu ljudi najve}i deo aktivnog vremena provode u proizvodnji hrane i drugih neophodnih dobara. kapital je proizvod te svakodnevne prodaje `ivota za novac. videlo bi se da je vrednost kojom oni nabavljaju nova sredstva za proizvodnju i unajmljuju `ivi rad. kao i da pripreme nova sredstva za narednu generaciju. Skladi{tenje i akumulacija ljudske aktivnosti Transformacija vi{ka rada u kapital jeste poseban istorijski oblik {ireg procesa industrijalizacije. On se dalje reprodukuje i neprestano uve}ava svakog dana. Drugi kapitalista zatim prodaje svoj proizvod za odre|enu vrednost. jednaka vrednosti proizvoda koja nije vra}ena proizvo|a~ima. kojim prvi kapitalista kupuje nova sredstva za proizvodnju i unajmljuje rad. U svakom slu~aju. umesto da ga odmah iskoristi. ili za proizvodnju dobara koja se uni{tavaju za vreme posebnih obreda ili tro{e na neki drugi na~in u sli~nim prilikama. Neke su{tinske odlike tog procesa i posledice takve ljudske aktivnosti u uslovima kapitalizma mogu se shvatiti i na osnovu slede}e. itd.

otu|enje `ive aktivnosti u obliku najamnog rada i otu|enje aktivnosti ranijih generacija u obliku uskladi{tenog rada (sredstava za proizvodnju). samo jednom. Snaga kapitala nije u novcu: novac je samo dru{tvena konvencija koja ima onoliku “mo}” koliku joj sami ljudi dodele. a vlasnike tog novca u kapitaliste. nije ~in koji se dogodio nekada. Nikada nije potpisan neki ugovor ili postignut neki verbalni sporazum kojim bi se ljudi odrekli svoje `ive aktivnosti i aktivnosti svih budu}ih generacija. Kada bi ljudi odbili da prodaju svoj rad. po{to bi njihovo otpu{tanje moglo da predstavlja sjajan prizor za vreme svetkovina. tj. ako bi se i prihvatili takvog posla. on je “jak kao zemlja”. nekada u istoriji. u nekom istorijskom trenutku. ako ljudi ne raspola`u svojim `ivotima. Bez `ive aktivnosti sve stvari koje ~ine kapital jednog dru{tva bile bi samo gomila beskorisnih proizvoda. pitanje je da li bi te opruge ~uvali za slede}u generaciju. to mu slu`i samo kao povod za stvaranje nove fikcije. Istorijska uloga kapitalizma. onda ta aktivnost mo`e lako da bude usmerena i na savijanje opruga. on time ne reprodukuje samo uslove koji od prodaje `ivota ~ine nu`an uslov njegovog opstanka. kao i samu `ivu aktivnost. Odnos izme|u radnika i kapitaliste nije uspostavljen u nekoj ta~ki dru{tvenog razvoja jednom za svagda. sastoji se upravo u skladi{tenju ljudske aktivnosti u materijalna sredstva putem prinudnog rada. okru`enih gomilom beskorisnog papira kojim mogu da o`ive samo uspomene na svoju nekada{nju veli~inu. ako im njihova vlastita radna aktivnost ne pripada. koje izaziva jo{ ve}i u`as nego bilo koja prirodna sila. da se neprestano odri~u kontrole nad proizvodima vlastite aktivnosti i aktivnosti prethodnih generacija. ^ak i kada se prizna da sva njegova mo} poti~e od ljudi. Osim toga. Sva “mo}” kapitala le`i u svakodnevnoj aktivnosti `ivih ljudi. Nijedan ~ovek ne bi dobrovoljno prodao svoju ruku ili svoje dete za novac. To dvostruko otu|enje. i kome je su|eno da zauvek dominira ljudskim `ivotima. on time stvara uslove u kojima ta prodaja postaje . Uglavnom. kao otu|ena svojina. ipak. Snaga kapitala ne le`i ni u materijalnim sredstvima u kojima je uskladi{ten rad prethodnih generacija. tu potencijalnu energiju mo`e da oslobodi samo aktivnost `ivih ljudi. on obnavlja uslove za dalje iznajmljivanje rada i eksploataciju drugih ljudi. Ta “mo}” sastoji se od sklonosti ljudi da prodaju svoju svakodnevnu aktivnost za novac. ~ak i ako ta sredstva i dalje postoje samo kao kapital. kapital nije ni prirodna sila. novac ne bi bio u stanju da obavi ni najprostiji zadatak. bez vlastitog `ivota. jer on ne mo`e da “radi”. Ali. ako se ta aktivnost sastoji od prinudnog rada. “vlasnici” tog kapitala bili bi samo gomila neobi~no jalovih ljudi. to jest. ~im prihvate fiktivno “pravo” onih koji imaju novac da kontroli{u i raspola`u uskladi{tenom i `ivom aktivno{}u ~itavog dru{tva. poput Franken{tajnovog ~udovi{ta. niti ~udovi{te koje je stvorio sam ~ovek. ~im se ljudi pot~ine “mo}i” novca da kupuje uskladi{teni rad. u svakom kutku sveta. o nekakvoj sili koju je izmislio sam ~ovek. na zadatak skladi{tenja vi{ka radnog vremena u materijalna sredstva. njegove krize su “neizbe`ne” poput zemljotresa ili poplava.24 Na prvi pogled izgleda malo verovatno da bi se ljudi ikada mogli posvetiti tako bizarnom zadatku kao {to je savijanje opruga. njegovi pokreti su “nezaustavljivi” poput plime. kada ~ovek svesno proda deo svog radnog `ivota u zamenu za pre`ivljavanje. Kapital nosi masku prirodne sile. oni pretvaraju novac u kapital. Svaki put kada ~ovek proda svoj rad kapitalisti i prihvati samo deo svog proizvoda kao nadnicu za taj rad. koju izvode ljudi koji su prihvatili legitimnost ~injenice da neko drugi raspola`e njihovim `ivotima.

25 uslov opstanka i za druge ljude. ako zakoni ili tradicija zabranjuju upotrebu nekih proizvoda. Ova ekspanzija zahteva postojanje materijala koji mo`e biti obra|en u nove prodajne robe. Ali. prinudni rad samo uve}ava zalihu rada kojom kapital nastavlja da kupuje na{e `ivote. bivaju prinu|eni da prodaju zemlju. bivaju brzo nau~eni. Nezavisni i zavisni lovci. slobodni ljudi i robovi. Sve {to mo`e da se pretvori u robu je dobro zrnevlje za `rvanj kapitala. ako su ljudi toliko zasi}eni kapitalisti~kim robama da vi{e ne `ele nove. Ove pretpostavke stvorene su samom kapitalisti~kom aktivno{}u. bivaju navedeni da kupuju stvari i spektakle od kojih nemaju nikakvu korist. . unajmljuju}i psihologe koji samo treba da ih stvore. za novim stvarima koje bi se mogle prodati. Demokratija kapitala zahteva apsolutnu slobodu. dolaskom kapitalista i njihovom aktivno{}u brzo bivaju potpuno osiroma{eni. seljaci i zanatlije. bez obzira da li dolazi sa imanja kapitaliste ili njegovog suseda. Imperijalizam nije samo “poslednji stadijum kapitalizma”. postaju nesvesne `rtve vlastite aktivnosti. ako jo{ uvek nisu toliko siroma{ni da bi prodavali svoj rad. iako uspevaju da se u novim uslovima re{e nekada{nje oskudice. bivaju unajmljeni i pla}eni da proizvode robu koju `ele da kupe. Kupci starih i novih proizvoda stvaraju se svim raspolo`ivim sredstvima. od alhemije do fizike. ve} i prvi. Celokupno ~ovekovo istra`ivanje prirode. kao {to ljudi iz sada{nje generacije odbijaju da prodaju svoju ruku ili dete. u nekoj drugoj grani proizvodnje. ti zakoni i tradicija se uni{tavaju. sada imaju mnogo. mobilisano je u potrazi za novim sredstvima za skladi{tenje rada. ako ljudi ose}aju da su njihove fizi~ke i biolo{ke potrebe zadovoljene. on mora da pro{iri svoje preduze}e ili da osnuje novo. Zemlja lovaca uskoro postaje “privatno vlasni{tvo” novih “vlasnika” koji koriste nasilje dr`ave da bi lovce saterali u rezervate. Oni koji su nekada raspolagali svojim `ivotima u borbi sa surovim `ivotnim uslovima. postojanje kupaca tih novih proizvoda i postojanje ljudi dovoljno siroma{nih da moraju da prodaju svoj rad za novac. da li je ispod ili iznad zemlje. ako je lokalni zanatlija ve} proizveo ne{to {to kapitalista ho}e da proda. Kupci zanatskih proizvoda uskoro postaju trgovci koji te proizvode plasiraju na tr`i{te. jednog dana trgovac mo`e da odlu~i da “svoje zanatlije” smesti pod isti krov. Ljudi koji su nekada imali malo i bili sve. pred kojom kapitalista nastoji da ukloni sva ograni~enja i prepreke. Naredna generacija mo`e da odbije da prodaje svoje `ivote. koju ni oni ni njihovi preci nikada nisu morali da kupe. da li plovi morem ili se vu~e po tlu. On mora da unajmi nove radnike koji }e aktivirati ta nova sredstva za proizvodnju. Siroma{ni ljudi iz preagrarnih i agrarnih dru{tava `ive na svim kontinentima. osim pukog posedovanja i divljenja. Sredstva koja su potrebna seljacima uskoro se mogu nabaviti samo od istih onih trgovaca koji im velikodu{no pozajmljuju novac za njihovu nabavku. svi postaju samo najamni radnici. Da bi pretvorio vi{ak rada u kapital. kapitalista mora da prona|e na~in kako da ga uskladi{ti u materijalnim sredstvima. sada ih se odri~u upravo u ~asu kada po~inju da menjaju svoje materijalne uslove. odmah biva upropa{ten ili otkupljen. ljudi koji su do ju~e bili svesni kreatori svog oskudnog na~ina `ivota. Drugim re~ima. Ako ljudima nedostaju sredstva kojima bi kupili robu koju kapitalista prodaje. “Otvorena tr`i{ta” i “otvorena vrata” stvaraju se silom i prevarom. u kojima njihov goli opstanak dolazi u pitanje. kapitalista onda “zadovoljava” njihove “duhovne potrebe”. a kada njihov dug postane neotplativ. svaka propu{tena prilika da se odbaci otu|eni. ali su ni{ta. ako ljudi ne vide za{to bi kupovali neke proizvode. da li se nalazi na drugom kontinentu ili na drugoj planeti. gde }e sa sredstvima koja }e im on obezbediti praviti samo ono {to na tr`i{tu ima najbolju pro|u. a nova se neprestano izmi{ljaju. u novim oblicima proizvodnje.

upravo nadnice tih novih radnika otvaraju nova tr`i{ta. Ipak.26 Proizvodnja novih roba. to je oblik svakodnevnog `ivota. nisu tri odvojena procesa. ni kulturne barijere ne mogu da zaustave {irenje kapitala. stalnu transformaciju svakodnevne ljudske aktivnosti u otu|eni rad. to su samo tri razli~ita aspekta istog procesa. to je skup aktivnosti koje ljudi obavljaju svakog dana. “otvaranje” novih tr`i{ta i stvaranje novih radnika. Ponovo objavljeno u zbirci Anything Can Happen. njegovo dalje postojanje i {irenje zahteva samo jedan preduslov: sklonost ljudi da i dalje otu|uju svoju aktivnost i tako neprestano reprodukuju kapitalisti~ki oblik svakodnevnog `ivota. Ni prirodne. 2002. njihov nepla}eni rad je odsko~na daska za novu ekspanziju. Detroit. kapital nije prirodna sila. London) i opet kao pamflet u izdanju Black & Red. Prvi put objavljeno kao pamflet u izdanju Black & Red. transformaciju vi{ka ljudskog rada u “privatno vlasni{tvo” kapitaliste. oktobra 1992 (Phoenix Press. . Nova radna snaga se proizvodi upravo u cilju proizvodnje novih roba. 1969.

Ova dijagnoza mo`da slu`i svrsi. Po njima. koja nije nacionalno odre|ena. koji tvrde da je to jedini istinski i delotvorni revolucionarni program. a da je nacionalizam vladaju}i. a njegova glavna ambicija je kolonizacija ~itavog sveta. Bilo je veoma po`eljno. ali ne obja{njava bilo koji doga|aj ili situaciju. katolici nisu bili prvi imperijalisti ve} poslednji. Nebesko Carstvo dinastije Ming. . zaboraviti da sve do skora vladaju}e sile Evroazije nisu bile nacionalne dr`ave ve} carstva. – posle vojnog poraza fa{isti~ke Italije i nacisti~ke Nema~ke.000 ljudi i plovio ne samo do Malajskog poluostrva. Me|u ova tri carstva. sve druge nacionalisti~ke te`nje ostvarene. kada su genocidne posledice nacionalizma bile svima vidljive. Islamsko Carstvo dinastije Otomana i Katoli~ko Carstvo dinastije Habsburga dugo vremena su se borili za dominaciju nad poznatim svetom. poslednje evropske imperije. iz mnogo razloga. * U skladu s vladaju}om predrasudom (vrlo zgodnom za manipulaciju) imperijalizam je relativno skora pojava. kada su Austrija i Turska. kineski carski slu`benik ~eng Ho komandovao pomorskom ekspedicijom od 70. ba{ kao i predrasude koje slu`e tome da ih ospore. Nakon rata sa nacionalsocijalistima. 40 godina nakon poraza fa{ista i nacista. Ova dijagnoza podrazumeva specifi~an lek: nacionalizam. Nebesko Carstvo dinastije Ming vladalo je ve}im delom isto~ne Azije i raspolagalo velikom prekomorskom flotom mnogo pre nego {to su katoli~ki pomorci izvr{ili invaziju na Meksiko. Ipak. osim cionisti~kih.27 Stalna privla~nost nacionalizma I Tokom XX veka nacionalizam je nekoliko puta progla{avan mrtvim: – posle I svetskog rata. to je nacionalizam potla~enih ljudi. Apologete katoli~kih podviga zaboravljaju da je izme|u 1420-1430. To je “poslednji stadijum kapitalizma”. ve} je postao program i praksa mnogih revolucionara. Levi~arski ili revolucionarni nacionalisti insistiraju da njihov nacionalizam nema ni{ta zajedni~ko sa nacionalizmom fa{ista i nacista. Ratovi za nacionalno oslobo|enje sru{i}e imperijalisti~ko carstvo. ve} pre svega takozvana levica. kada se govorilo da je bur`oaska borba za samoopredeljnje prevazi|ena borbom radni~ke klase. Dokazi za ovu tvrdnju nisu otkriveni ju~e. – posle bolj{evi~kog pu~a. koji te`e li~nom i kulturnom oslobo|enju. aktuelni i nadamo se poslednji stadijum kapitalizma. da je svet vremenom bio kolonizovan od strane nacionalnih dr`ava. vidimo da je nacionalizam ne samo pre`iveo ve} i do`iveo pravu renesansu. za {ta se mislilo da je trajno diskreditovalo nacionalisti~ki program i praksu. Nacionalizam nije o`ivela samo takozvana desnica. nacionalizam nije vi{e bio pripisivan isklju~ivo konzervativcima. oni su odavno poznati. bile razbijene na nezavisne nacije i kada se smatralo da su. Mnogo bli`e istini dolazimo kada ovaj koncept postavimo naglava~ke i kada ka`emo da je imperijalizam bio prvi stadijum kapitalizma. Indonezije i Cejlona ve} i do persijskog zaliva.

ali sve to nije imalo nikakvog efekta jer su dve glavne aktivnosti katoli~ke ekspedicije. ve} kao na legitiman plen. koji su pratili to “otkri}e”. Plja~ka je i dalje imala apsolutnu prednost nad preobra}enjem. Ovaj raskorak izme|u propovedi i dela uo~io je jedan rani kriti~ar katoli~ke konkviste. iza granica poznatog sveta. Lutalica). Lope de Aguirre: Ozlogla{eni {panski konkvistador i avanturista (potpisivao se kao Lope de Aguirre. ~ija su carstva opisivali kao sli~na habsbur{kom. koji su redovno bili preduzimani. a genocid. Bili su doneti novi zakoni. Pogubljen 1561.28 Crvenog Mora i Afrike. Termin nevernik nije tako brutalan kao termin varvar. dok preobra}enici nisu postajali punopravni katolici ve} robovi. Konkvistador i avanturista. 1561. srednjim istokom i polovinom Evrope. bile u nere{ivoj kontradikciji. Njihova ideologija nije bila sasvim prilago|ena praksi. Obo`avaoci katoli~ke Konkviste tako|e zaboravljaju imperijalisti~ka dostignu}a Otomana. Ipak. Katolici su se silno obogatili plja~kom Acteka i Inka. bili su u jo{ ve}em sukobu sa njihovom ideologijom i bili su sve samo ne herojski. Ali. budu}i da nevernik prestaje da bude legitimna meta i postaje ljudsko bi}e prostim ~inom preobra}enja na pravu veru. Katoli~ki Car je sve vi{e zavisio od oplja~kanog bogatstva. (nap. katolici nisu imali mnogo koristi od istrebljivanja onih zajednica koje nisu imale kraljeve. Muslimani i katolici su jedni za druge bili nevernici. Da li bi kineski ili turski osvaja~i bili manje destruktivni da su oni prvi “otkrili Ameriku”? U sva tri carstva na strance se nije gledalo kao na ljude. po imenu Las Kazas (Las Casas). koji su osvojili skoro sve provincije nekada{njeg rimskog carstva. niti staja}u vojsku. Poku{ao da na delu teritorije dana{nje Venecuele uspostavi svoj dominion. kojim su finansirani matica. On je primetio da su obredi preobra}enja bili uvod u plja~ku i istrebljivanje nevernika. dr`ali pod kontrolom ~itav Mediteran i do{li do zidina Be~a. zavladali severnom Afrikom. Prave prete~e pojavile su se iste godine. Katoli~ki imperijalisti su krenuli na zapad. otomanskih Turaka. ali kod katolika je to ipak izazivalo nelagodnost. Ameriku su “otkrili” upravo katolici. Lope de Agire1 . prev. vojska i flota koja je sprovodila plja~ku. u osvojene zemlje slate su inspekcije. Sukob izme|u religozne ideologije osvaja~a i njihove prakse nisu razre{ile prete~e nove dru{tvene formacije – nacionalne dr`ave. Ve}ina sve{tenika bila je potpuno posve}ena spa{avanju zlata i proklinjanju du{a. a njihovu religioznu praksu kao ni izbliza tako demonsku kao {to je bila praksa njihovih zvani~nih neprijatelja. ne bi li nekako izbegli okru`enje. Harao ~itavim severnim delom ju`ne Amerike. Las Kazasova kritika je kod Crkve i Krune izazvala tek ne{to vi{e od nelagodnosti. dok varvari ostaju legitimna meta sve dok ih civilizatori sasvim ne pokore. kada je jedan prekomorski avanturista proglasio svoju nezavisnost od Krune i kada je u Evropi nekoliko carskih bankara i trgovaca povelo rat za nezavisnost. nije uspeo da dobije {iru podr{ku i bio je pogubljen. preobra}enje i plja~ka. destrukcija i plja~ka. Takvi pohodi. Termin nevernik i njegova moralna dimenzija bili su u kontradikciji sa praksom katoli~kih osvaja~a. Za Kineze su svi ostali bili varvari. osim najzapadnijih oblasti.) 1 . izmenili su odnos snaga izme|u evroazijskih imperija.

Oni nisu zbacili imperiju. Plja~ka{ke flote odlazile su i vra}ale se iz pohoda po ta~no utvr|enom rasporedu. Ali. Holandija.29 S druge strane. za svoju vlastitu korist. Tjudori i Burboni su ve} manipulisali nacionalnim ose}anjima svojih podanika. oni su ve} posedovali neke. Gledano o~ima nacionalisti~kih istori~ara. pokoravanje i plja~ka koje su zapo~eli Habsburzi. Tjudori. oni su bili posve}eni prora~unatoj. Oran`i – dinastije identi~ne dinasti~kim porodicama koje su se otimale za bogatstvo i mo} jo{ od pada Zapadnog Rimskog Cartsva. poput ranijih Pretorijanaca. neoptere}eni parazitskim gospodarom. raskorak izme|u njihovog religioznog u~enja i dela nije ih mnogo uznemiravao. `eleli su da se oslobode od duhovne podre|enosti i materijalnog pritiska koji su i{li uz slu`enje Caru. Ova garda je preuzimala sve vi{e imperatorskih funkcija. “Engleza” i . Njih nije zanimalo spasavanje du{a. Njihov kalvinizam u~io ih je da je nemilosrdni Bog jo{ na po~etku Vremena spasio i prokleo sve du{e i da u tom Bo`jem planu nijedan holandski pop ne mo`e ni{ta da promeni. kolonijalne sile su bile Habsburzi. Engleska. divljaci. varvarima. Bili su to vesnici stvari koje }e se tek dogoditi. preuzimali su sve vi{e kalifskih funkcija sve dok vremenom nisu preuzeli carsku palatu i carsku administraciju. osvajanje. Lope de Agire i holandski gospari nisu bili habsbur{ka Garda. Holandske finansijske i trgova~ke ku}e su ve} posedovale veliki deo bogatstva Novog Sveta. sve dok nije stekla ve}u mo} i od samog Cara. postali su manir drugih evropskih kraljevskih ku}a. ulogu Carevog ~uvara imala je pretorijanska garda. Ali. Ti pobunjenici. Ali. Kolonijalni avanturista Lope de Agire nije mogao da poslu`i kao uzor drugim pobunjenicima. Francuska. ali ne i sve odlike nacionalne dr`ave. Najve}im delom to bogatsvo bilo je ste~eno kao nadoknada za redovno snabdevanje carske flote. Zapadnoevropski vesnici nacionalizma izmislili su termin divljak. U neverni~kom rimskom carstvu. holandski gospari su sasvim odgovarali toj ulozi. iz ugla same pro{losti. bila je manje va`na od ~injenice da to nisu bili Holan|ani. carski bankari i trgovci mobilisali su stanovni{tvo nekoliko provincija i uspeli da ih otcepe od carstva. Ove provincije kasnije }e dobiti naziv Holandija. u kojoj nije bilo ni~eg duhovnog ili herojskog. Stjuarti. Ti entiteti vi{e nisu bili samo feudalni posedi. Po{to nisu bili katolici ve} kalvinisti~ki protestanti. izgledali su kao nacije: {panija. * Tokom naredna dva veka. Burboni. rutinskoj plja~ki. poput ranijih rimskih i turskih gardista. Car je za njih postao samo parazit. Holan|ani nisu bili krsta{i. Od trenutka kada su sami stekli imperatorsku mo}. kao i njihovi kasniji nastavlja~i. gledano s jedne mnogo prikladnije ta~ke. Element koji je najupadljivije izostajao bila je nacionalna armija. ve} su je samo racionalizovali. U arapskom islamskom Carstvu istu ulogu imala je Kalifova garda sa~injena od Turaka. ali su ovaj andski avanturista i holandske finansijske i trgova~ke ku}e stekli zna~ajne imperatorske funkcije. ali i podsetnik na pro{lost. Turski gardisti. Oba ova termina imala su za cilj da neka ljudska bi}a proglase za legitimni plen. to je bilo njihovo vreme. njegovo vreme jo{ nije bilo do{lo. ^injenica da su oplja~kani stranci bili nevernici. njihova ambicija sada je bila da sami krenu u plja~ku kolonija. Ova dva doga|aja jo{ uvek nisu bili borba za nacionalno oslobo|enje. Bio je to sinonim za ono {to se u evroazijskom Nebeskom Carstvu nazivalo varvarom. ti prvi kolonizatori. vojske i poseda. ali jo{ uvek nisu bili ni potpuno razvijene nacije.

da se otarase parazitskog gospodara i da sami krenu u plja~ku kolonija. ili ranijih rimskih i turskih gardista. ali ~esto i kontradiktorne elemente. ali izme|u prvog i poslednjeg ~ina. Nacionalizam nije do{ao na svoje sve do pred kraj XVIII veka. Ta dva doga|aja obele`avaju kraj jedne ere. Od tada su sve pre`ivele dinastije ubrzo ili postepeno postajale nacionalne. te dve drame imaju malo toga zajedni~kog. posebno u me|usobnim ratovima. ti ljudi po~eli su da sti~u bogatsvo i mo} jo{ od kada je prva flotila zaplovila put Zapada. mrska obaveza. Principi koji }e kasnije postati nacionalisti~ki program jo{ uvek nisu odgovarali ukusu vladaju}ih dinastija. Glavni pokreta~i ovih pobuna bili su upoznati sa racionalisti~kom doktrinom Prosvetiteljstva. nadma{iv{i svog prethodnika utoliko {to im je uspelo da mobili{u ve}inu kolonisti~ke populacije i da se otcepe od hanoverskog britanskog Carstva. kolonijalni trgovci i avanturisti proglasili su nezavisnost od prekomorskog monarha. Obe pobune bile su uspe{ne u osloba|anju vazala od obaveza prema monarhisti~kim ku}ama i obe su uspele da uspostave kapitalisti~ke nacionalne dr`ave. Nove principe usvojile su njihove visoke sluge: njihovi kreditori. snabdeva~i za~inima. preokrenule relativno stabilan odnos izme|u dve gornje dru{tvene klase i zauvek izmenile politi~ku geografiju planete. ali. bila je to nagrada za njihove usluge Kruni. mo`da i ve}ina. ali isprobane principe. kada su dve velike eksplozije. Mnogi od njih. dr`ali su klju~ne funkcije. Godine 1789. uz pomo} metode koja je kasnije nazvana kapitalizam. iz straha da se narodna energija koju su bili mobilisali protiv vi{e klase sada ne okrene i protiv njih. kao ni Korzikanci i Provansalci. ali jo{ uvek nije imala iskustvo potrebno za preuzimanje centralne politi~ke vlasti. . snabdeva~i vojske i plja~ka{i kolonija.30 “Francuza”. Deo njihovog bogatsva poticao je iz oplja~kanih kolonija. u razmaku od trinaest godina. Nije mi namera da ovde detaljno analiziram te doga|aje ve} samo da skrenem pa`nju na neke od tih elemenata. ni {koti i Irci. taj deo ste~enog bogatsva kasnije je postao poznat kao “prvobitna akumulacija kapitala”. Ti ljudi. Srednja klasa je tako stekla zna~ajnu mo}. U Engleskoj im je uspelo da zbace monarha (^arls I) i proglase Komonvelt. ali je postao veoma popularan od trenutka kada je srednja klasa stavila ruku na zlato i srebro Novog Sveta. ugra|uju}i u njih razli~ite. Ali. ~ak iz iste dinasti~ke ku}e (^arls II). uskoro su postavili drugog monarha. a ipak su bili samo sluge. ofucane. jer im je uspelo da mobili{u ne samo stanovni{tvo nekoliko rubnih kolonija ve} ~itavu podani~ku populaciju. Rat je bio samo mu~ni. koje su se i dalje oslanjale na sopstvene. jedini dobrovoljci bili su avanturisti koji su sanjali o zlatu. Ali. u svoje vlastito ime i u svoju korist. Godine 1776. Drugi deo tog bogatstva bio je plod plja~ke njihovih sunarodnika i suseda. * Te dve revolucije s kraja XVIII veka bile su veoma razli~ite. Sam metod nije bio toliko nov. svaka od njih je na poseban na~in doprinela ideji i praksi nacionalizma. a njihovi posedi su sve vi{e poprimali svojstva nacionalnih dr`ava. da zbace i pogube vladaju}eg burbonskog monarha i da sve feudalne veze pretvore u nacionalne. prosve}eni trgovci i pisari nadma{ili su svoje holandske prethodnike. idu}i Agireovim stopama. poput Lope de Agirea i holandskih gospara. nisu bili regrutovani da se bore i ginu zbog “ljubavi prema otad`bini”. nastojali su da se na svaki na~in oslobode tog tereta. feudalni teret. jedine patriote bile su patriote Eldorada. Kasnije poznati kao bur`oazija ili srednja klasa.

ve} i veza izme|u robova i gospodara – odnos koji je za Amerikance ostao svetinja. Pokrenuta energija krvo`ednih patriota bila je usmerena preko granice. Kada bi mogli da sami organizuju jednako represivan i efikasan aparat.31 prakti~ni i samonikli Amerikanci posvetili su se politi~kim problemima. bogatim i mo}nim doseljenicima administrativni aparat Kralja D`ord`a bio je potreban da bi za{titio njihovo bogatstvo. Tako su teror i ratovi postali deo nasle|a kasnijih nacionalisti~kih projekata. proizvo|a~i. Ali. pre svega problemu uspostavljanja dr`avne ma{inerije koja }e mo}i da preuzme inicijativu na prostoru sa kojeg se kralj D`ord` bio povukao. zemlji{ni {pekulanti. Snabdevanje nacionalne armije bilo je mnogo unosniji posao od snabdevanja nekada{njih feudalnih vojski. * Nasle|e Ameri~ke Revolucije bilo je sasvim druga~ije. Oblikovali su dru{tvo po modelu svojih li~nih opsesija. Sigurni u svoju sposobnost da sami stvore takav aparat. Videli su sebe kao hirurge nacije. uz pomo} sredstva koje je najvi{e li~ilo na o{tricu brija~a u rukama dr`ave. Amerikance je manje zanimala pravda. Ruso je radio za pisa}im stolom. Visokomoralni ~lanovi tog Komiteta po~eli su da u ljudske poslove ulivaju razum. on je nastojao da uspostavi dru{tvenu pravdu na papiru. Kralj Dord` im uop{te ne bi bio potreban.). Najnepodno{ljiviji od svih Kraljevih ukaza bio je ukaz koji je privremeno zabranjivao neovla{}ene upade na teritoriju starosedelaca kontineta. Oni su kao problem videli ne samo preure|enje dr`ave. francuski revolucionari poku{ali su da primene dru{tvenu misao na ljudsko okru`enje. ve} preure|enje ~itavog dru{tva. Vladavina Terora prvo je obezglavila biv{e vladare. ali ne i da bi ga stekli. {to je mnoge biv{e revolucionare u~inilo bogatim i mo}nim pripadnicima srednje klase – one koja je sada bila na vrhu. a da su ipak svuda u lancima”. Bila je to policijska organizacija koja je sebe proglasila za otelotvorenje op{te volje. Kod Francuza je bilo druga~ije. prev. nap. Obe grupe su bez sumnje bile upoznate sa Rusoovom mi{lju da se “ljudi svuda ra|aju slobodni. po~ela da se primenjuje na prirodno okru`enje. vladaju}a klasa. Glavni instrument Razuma i Pravde postala je giljotina. nauka. Doseljenicima-osvaja~ima sa severoisto~ne obale kontinenta D`ord` od Hanovera bio je potreban isto koliko i Lope de Agireu Filip Habsbru{ki. Pod uticajem istih onih racionalisti~kih doktrina koje su presudno uticale i na Rusoa. Primena nauke na ljudsko okru`enje poprimilo je oblik sistematskog terora. Revolucionari su agitovali u prilog dru{tvene pravde ne samo na papiru ve} me|u mobilisanim i naoru`anim ljudima. Ta~nije. poveravaju}i ljudske poslove entitetu koji je nazvao op{tom voljom. mnogi me|u njima oti{li su mnogo dalje. a ve}ina veoma siroma{ni. U pitanje je bila dovedena ne samo veza izme|u podanika i monarha. kolonijalni robovlasnici. na isti na~in na koji je “razum prirode”. . a mnogo vi{e pitanje vlasni{tva. da bi se zatim okrenula ka samim revolucionarima. Rusoov apstraktni entitet pre{ao je u oblast konkretnog u obliku Komiteta za javnu bezbednost (ili Javno Zdravlje). od kojih su mnogi bili vrlo gnevni. Op{ti strah podstakao je reakciju koja je zajedno sa Terorom zbrisala i Pravdu. Francuzi su te lance shvatali mnogo ozbiljnije i u~inili ve}i napor da ih se oslobode. s ciljem da strancima silom nametne na~ela prosvetiteljstva i da naciju preobrazi u Carstvo (Napoleonovi ratovi. trgovci i bankari proglasili su poreze i ukaze Kralja D`ord`a nepodno{ljivim.

Du`nici. . Crncima. Za `rtve se tako|e govorilo da su divljaci. poput jezika. Rasizam je. @rtve pionira-osvaja~a i dalje su bile opisivane kao nevernici. a ni{ta sa Crvenoko{cima. ste~ena sposobnost. vi{ejezi~na. trgovce i {pekulante je veoma brinulo pitanje daljeg napredovanja u dubinu kontinenta. bili protestanti. Ameri~ki doseljenici-osvaja~i imali su na raspolaganju sredstvo koje. Za razliku od Agirea. mogli su da budu mobilisani i organizovani u “bele kolone”. To sredstvo. trebalo je da boju svoje ko`e prihvate kao zamenu za sve {to su izgubili. strahovali su da bi sada i njihovi robovi mogli da se re{e svojih gospodara. (Bele `ene i bela deca postajali su va`ni samo kao skalpirane `rtve i dokaz bestijalnosti onih koje je trebalo istrebiti. severna federacija kolonista je uspela da stvori nezavisni. besku}nici i sluge. za razliku od giljotine. uspe{na pobuna robova na Haitiju u~inila je ta strahovanja vi{e nego opravdanim. Zato im je bilo potrebno ne{to drugo. Severnoameri~ki kolonizatori su raskinuli tradicionalne veze izme|u podanika i feudalnih gospodara. ali su. sadr`aj nije bio va`an. bele misli. Ljudi su bili mobilisani na osnovu najmanjeg i najpovr{nijeg zajedni~kog imenitelja. vi{ekulturna i dru{tveno podeljena populacija podanika jo{ uvek nije bila povezana ose}anjem patriotizma. ljudo`deri i primitivci. sli~no kao i njihovi prethodnici Holan|ani. grupe za lin~. vrlo postepeno menjali tradicionalne odnose zasnovane na ose}anju patriotizma i nacionalne pripadnosti. za razliku od Francuza. za stanje koje ne mo`e biti pobolj{ano.) Potvrda ovog osiroma{enja je i popis fiktivnih osobina koje su belci navodno delili: bela krv. nevoljna mobilizacija kolonijalnog selja{tva nije bila dovoljna da ih stopi u jedno. ipak je bio samo dopuna drugim metodama. a ne i svake vlasti. Robovlasnici koji su zbacili svog gospodara. bio pre svega pragmati~an princip. kao i kasniji proizvodi prakti~nog ameri~kog duha. koga }e nekoliko godina kasnije zbaciti ne{to moralniji revolucionari. ali ne i korigovano.32 Kraljevi savetnici imali su na umu `ivotinjska krzna kojima su ih snabdevali lovciuro|enici. a sada bili li{eni svega {to ih je ~inilo delom neke zajednice. Svi oni sada su bili jedna nacija. bilo je va`no da funkcioni{e. revolucionarnim {pekulantima bilo je stalo do njihove zemlje. Ljudi koji su napustili svoja sela i porodice. posebno ne njihove. koji su pozaboravljali svoj jezik i obi~aje. `utima. Ali. ali su se tom pozivu odazvali. Rasizam je prvobitno bio samo jedan od na~ina za mobilizaciju kolonijalnih armija. kasnije poznato kao rasizam. koji su nekada bili sve. Oni jo{ uvek nisu bili nacija u pravom smislu. Spojeni na takvim osnovama. Rasizam je bio ideologija savr{eno prilago|ena praksi porobljavanja i istrebljivanja. njihov cilj je bio ukidanje kraljevske vlasti. ali i ovi termini su kori{}eni kao sinonimi za sve {to nije belo. usput zadovoljavaju}i samo zahteve za minimumom Pravde. imali su sve zajedni~ko sa bankarima. pripadnost beloj rasi. zemlji{nim {pekulantima i vlasnicima planta`a. nije bilo nov izum. bezbo`nici. Novi manipulatori ~inili su sve da se ti ljudi osete ponosnim zbog ne~ega {to nije bila ni li~na crta. kao belci. postalo je sastavni deo nacionalisti~ke prakse. niti. ve}ina doseljenika su. Umesto da se oslanjaju na manje sre}ne saputnike-doseljenike ili stanovnike velikih {uma – o robovima da ne govorimo – ovi revolucionari su se radije oslanjali na usluge pla}enika i dragocenu pomo} Burbonskog monarha. koji su na bezbo`ni{tvo gledali kao na ne{to {to mo`e biti samo ka`njeno. Iako vi{e nije bilo opasnosti da ih uro|eni~ko stanovni{tvo baci u more. “borce protiv Indijanaca”. ali je bilo jednako smrtonosno. represivni aparat. nacija belih ljudi. ali iako je u Americi bio kori{}en vi{e nego bilo gde drugde.

grupni obra~un sa `rtvom koja je smatrana inferiornom. {to je ubrzo izazvalo pravi pomor Indijanaca. potpuni gubitak jezika. pitanje `ivota i smrti. Ta definicija. koji se ubrzano transformisao u carstvo napoleonskog stila. Sjedinjene Dr`ave jo{ uvek su bile konglomerat razli~itih jezi~kih. osim Detroita i Fort Pita. koji su imali ne{to malo ~asti i veliku `e| za herojskim podvizima. ne govori ni{ta o samoj pojavi. religioznih i kulturnih zajednica.2 Time je nacionalisti~ki program bio manje-vi{e kompletiran. nacionalna politika. o~ajni~ki otpor uro|eni~kih. najozbiljnije ugrozio engleske kolonijalne posede. jasna. Ova tvrdnja mo`e da izgleda ~udno onima koji nigde na terenu jo{ uvek ne vide “prave nacije”. Tokom opsade ovih utvr|enja Englezi su me|u Otave ubacili }ebad zara`enu boginjama. religije i obi~aja. klanjali se pred oltarom dr`ave i sledili samo one obi~aje koje je dopu{tala zvani~na. Tekumseh: najpoznatije. Perlman aludira na poznatu sklonost da se o nekim indijanskim poglavicama govori kao o apolutnim gospodarima ili vojskovo|ama po uzoru na evropske. Ostale osobine neprijatelja. Pontijak. bili su samo predtekst i sredstvo za mobilizaciju osvaja~kih armija. religija i obi~aji. ~inili su zadatak obra~una.) 2 . njegovo bezbo`ni{tvo. prev. samo sa svim bojama potpuno izkorenutim. religiju i obi~aje ili barem ne{to od toga. pred o~ima su imali samo svoju ta~nu kopiju. Apologete pohoda ameri~kih nacionalnih heroja na{li su pred sobom samo narode. Na toj slici nigde se ne vide represivne strukture njenih autora. uvek su imali za svakoga po ne{to. ameri~ki biznismeni. ve} slu`i samo tome da je opravda. pola lovci u mutnom. \or|a. Velike {ume bile su naseljene nacionalnim liderima. ali ne i jedine ratne poglavice Otava i [onija. Tako je neprijatelj predstavljen kao jednak u pogledu strukture. anarhisti~kih zajednica predstavljali su kao me|unarodnu zaveru iza koje su stajali umovi tako mo}nih vojnih arhona (vo|a) kao {to su bili “generali” Pontijak i Tekumseh. Dru{tveni fenomeni nisu stati~ne definicije ve} dinami~ni procesi. Za samo mesec dana Otave i njihovi saveznici uni{tili su sve kolonijalne naseobine i utvr|enja u oblasti Velikih Jezera. Zajedni~ki jezik. snage i ciljeva. (nap. bila je to surova nu`nost. {to je dodatno nagla{avalo herojsku dimenziju tih pohoda. Kulminacija ovog procesa nije bila oboga}ivanje zajedni~kog ve} upravo suprotno: op{te osiroma{enje. efikasnim general{tabovima i nepreglednim armijama odlu~nih patriota. Apologete herojskih pohoda {panskih konkvistadora imali su pred sobom primer carstava centralnog Meksika i Anda. pola ljudi od poverenja. taj pristup nije imponovao svima. ^italac }e mo`da poku{ati da primeni poznatu definiciju nacije kao ure|ene teritorije na kojoj `ive ljudi koji imaju isti jezik. privla~io je siled`ije bez trunke ljudskosti i ose}aja za fer-plej. {to oni sigurno nisu bili. ne{to poput fotografskog negativa. opis neprijatelja izgledao je ne{to druga~ije: bili su to narodi bogati i mo}ni poput njih samih. zgodna za upotrebu i stati~na. Rat protiv takvog neprijatelja nije mogo biti stvar fer-pleja. Ipak. Za brojne sledbenike Sv. Uz ime Pontijaka vezuje se rat koji je tokom 1763. koji `ive u {umovitim planinama i du` obala Velikih Jezera. divlja{tvo i kanibalizam. pripadnici nove nacije govorili su jezikom prestonice. Ali. pokoravanja i istrebljivanja jo{ hitnijim. kao i bela krv ameri~kih kolonizatora.33 Lin~erski pristup.

Glavna prednost nacionalne armije bila je garancija da }e se sluga-patriota boriti zajedno sa svojim gazdom protiv sluge drugog. Srednja klasa je bila izlo`ena stalnim napadima starog re`ima – napadima na svoje vlasni{tvo. Kraljeva armija i policija sigurno nisu bili prava za{tita. kapitalisti su bili u stanju da . Slede}e godine oni sade na jo{ ve}em polju. zadr`avaju}i samo retke trofeje. Njihovo glavno vlasni{tvo bio je kapital. Tu nije bilo pomo}i. ali efikasnijim. sunce i ki{u. Gde god je to bilo mogu}e osnivali su svoje pla}eni~ke vojske. plemstvo je jasno videlo da }e ono biti sve siroma{nije. U stvarnosti. a trgovci sve bogatiji. radionice i rudnici. posmatran u celini. ~im se na horizontu pojavila mogu}nost osnivanja nacionalne vojske i nacionalne policije. fabrike. tako su trgovci po~eli da snabdevaju plemstvo korisnom robom u zamenu za oplja~kano blago. U leto. to inicijalno zrno ili seme je novac. nacionalizam je samo jedna od metodologija kojom se uspostavlja vladavina kapitala. na kraju imaju mnogo vi{e semena nego na po~etku sezone. preduzeli sve potrebne mere da bi okon~ali to stanje op{te nesigurnosti: sada su u svoje ruke bili preuzeli i policijske poslove. ~esto nazivan materijalnim napretkom. robu. Ti ljudi su gledali na jedinicu kapitala kao na zrno ili seme koje investiraju u plodnu zemlju. a `etva roba – ostaci industrijski obra|enog sveta.34 II Velika plja~ka: Prvobitna akumulacija kapitala Nacionalizam i imperijalizam su suprotni pojmovi samo na planu definicija. u kojem je njihov kapital mogao da raste. Zahvaljuju}i nauci. iz svake od tih biljaka oni `anju toliko novog semena da. ekonomskim razvojem ili industrijalizacijom. sunce i ki{a su utro{ena energija radnika. nau~nici-prakti~ari ili menad`eri shvatili su da se ovaj proces mo`e primeniti i na radnike koji su im stajali na raspolaganju. u~iniv{i je u isto vreme vrlo ranjivom. gornja klasa je posedovala nekretnine. bio je glavna preokupacija srednje klase. Taj proces. stabilniji uslovi koje je garantovao nacionalni represivni aparat bili su za vlasnike ne{to poput staklenika. profit. Ali. ubrzo su morali da ga prodaju trgovcima iz srednje klase. poti~u iz kapitalisti~kog re~nika. iz svakog semena po~inje da klija biljka. sastoji se u preradi prirodnih supstanci u stvari za prodaju. takozvane bur`oazije. biljke su fabrike. uz pomo} svojih dobro naoru`anih pla}enika. Kraljevi i plemstvo koji su prvi do{li do novog blaga. investitori su sav svoj ulog stavili na kartu procesa dekompozicije. Blago nije stizalo u obliku u kojem se moglo odmah koristiti. Sam termin “rast” i izvedeni pojmovi. jeste zarada koju kapitalista zadr`ava za sebe. {to vi{e nalik ma{ini. osim ukoliko ne krene da plja~ka i njih. o{te}eni biznismeni prihvatili su je bez oklevanja. a zatim se {ire na svo okolno zemlji{te i unapre|uju ga. umesto da ona bude raspodeljena me|u radnicima. i zatvaranju radnika u pogone za proizvodnju. koji su ve} vodili mnoge poslove carstva. Stalni rast kapitala. zato su mo}ni trgovci. Brak izme|u kapitala i nauke omogu}io je veliki skok napred ka stanju u kojem danas `ivimo. nakon {to plate nadoknadu za zemlju. Laboratorijski na~unici otkrili su metode kojim prirodni materijal mo`e biti razlo`en na sastavne komponente. U prole}e. Ali. Eksperti za dru{tvene nauke izumeli su ~itav niz metoda da se radnici u~ine manje humanim. neprijateljskog gazde. U praksi. da se uve}ava i umno`ava. Novi. Otkri}e novog sveta neizmerno je uve}alo bogatstvo srednje klase. Vi{ak semena.

proces koji je opisao Preobra`enski donosi iznenadne dobitke i velike skokove napred. To je proces koji sve vreme prati kapitalisti~ki proces proizvodnje.35 preobraze najve}i deo prirodnog okru`enja u sirovinu za dalju obradu. U prethodnom periodu. svakog trena koji posveti obavljanju dodeljenog zadatka. Ali. Primitivna ili prvobitna akumulacija kapitala nije ne{to {to se dogodilo jednom u davnoj pro{losti i nikada vi{e posle toga. Ta vojska nije slu`ila samo 3 Podnaslov prvog toma Kapitala glasi Kritika politi~ke ekonomije: Kapitalisti~ki proces proizvodnje. po~etni kapital. Bio je vatreni sledbenik Prosvetiteljstva. Ko tada nije bio entuzijasta? On. Preobra`enski: Nova ekonomija. njihovo oplja~kano i istrebljeno stanovni{tvo. nove injekcije po~etnog kapitala su jedini poznati lek za te krize. po{to bez njih taj proces ne bi ni bio mogu}. Te pretpostavke ne mogu se pojaviti u samom procesu kapitalisti~ke proizvodnje. njegov sastavni deo. svaka naredna kriza mogla bi da postane stalna. 1926.3 Njegova kritika je pokrenula i nastavlja da pokre}e militantne dru{tvene pokrete. Proces koji je opisao Marks donosi redovan i o~ekivani profit. pretpostavku. bio je ce|en iz unutra{njih kolonija. One moraju biti negde izvan samog procesa proizvodnje. deo VIII: “Takozvana primitivna akumulacija”. 1965. Ove pretpostavke je analizirao jedan rani ruski marksista. od seljaka kojima su bili otimani i zemlja i njeni plodovi. 4 . Preobra`enski je pod “primitivnim” podrazumevao osnov ~itavog kapitalisti~kog zdanja. iz konfiskovanih poseda proteranih Jevreja i Muslimana. materijalnog progresa. Preobra`enski. pretpostavka kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Kapitalisti~ki proces proizvodnje analizirali su i kritikovali mnogi filozofi i pesnici.5 koji se nadovezao na nekoliko zapa`anja poljske marksistkinje Roze Luksemburg i formulisao svoju teoriju o primitivnoj akumulaciji kapitala. a ve}inu ljudi u njihove poslu`ioce. temelj. Isti onaj Marks koji je sa toliko entuzijazma gledao na primenu nauke u procesu proizvodnje. Moskva. u ve{ta~ke proizvode. Clarendon Press. ali je za sobom ostavio svega nekoliko usputnih. Redovan profit periodi~no biva ugro`en krizama svojstvenim sistemu. 5 E. ve}ina njegovih u~enika. niti velikog skoka napred. Marks je obavio temeljno istra`ivanje samog procesa proizvodnje kao obja{njenja za fenomen rada. sam je delio mnoge ideje srednje klase koja je svuda dolazila na vlast. Marks je taj koji je lucidno primetio da svaki put kada radnik reprodukuje svoj rad. Oxford. Isto.4 Bez tog po~etnog kapitala ne bi bilo ni investicija. me|u kojima je najpoznatiji bio Karl Marks. nije bilo odstupanje u odnosu na “ina~e miroljubiv” tok Progresa. iz najave prvog izdanja na engleskom. Bez neprestane primitivne akumulacije kapitala proizvodnja bi stala. udahnjuje nov `ivot materijalnom i dru{tvenom aparatu koji ga dehumanizuje. Marks je sa puno entuzijazma podr`avao bur`oasku borbu za oslobo|enje od feudalnih okova. “Knjiga koja donosi veran opis primitivne socijalisti~ke akumulacije…”. To negde su pre svega kolonije. Genocid. povr{nih i nevoljnih komentara o pretpostavkama kapitalisti~ke proizvodnje. To je razlog za{to su menad`erima kapitala bile potrebne nacionalne armije. zasnovala je svoju platformu na toj slepoj ta~ki. racionalizma. koji je primetio da su vladaju}e ideje jedne epohe uvek ideje vladaju}e klase. sra~unato istrebljivanje ljudske populacije ozna~ene kao legitiman plen. o poreklu i prirodi inicijalnog kapitala koji je taj proces i u~inio mogu}im. kada jo{ nije bilo kolonija. ni proizvodnje. njegova analiza je imala jednu zna~ajnu slepu ta~ku. ali i onih militanata koji nisu bili njegovi u~enici.

Jezik. ve} razvoj nacionalne ekonomije. pretvaranje zemljaka u radnike i vojnike. `ivotinje u {e{ire. minerale u municiju. Iz otetih polja. tako je ubiran prvobitni kapital. odgovarao je svima koji su raspolagali ili te`ili tome da raspola`u jednim delom kapitala. istra`ivanje tr`i{ta i kalkulacije cena – postale su vladaju}e opsesije. sveta kancelarija i nepreglednih parkinga. religija i obi~aji postali su sredstvo za upravljanje nacionalnim dr`avama. Nacije su . Kao takav. Nijedan od tih zemljaka nije vi{e imao korene me|u ro|acima svojih roditelja: spas svoje du{e on je tra`io u svom trezoru. Genocid je bio. proteruju}i i ubijaju}i sve {to bi joj se na{lo na putu. Bez kapitala. Ta vojska je pre svega trebalo da uvek iznova pronalazi sveti gral. Opsesije racionalisti~ke srednje klase – finansijske rezerve i investicije. drve}e u klade. Samo {to to drugarstvo nije po~ivalo na ljubavi. Te armije su bile. nacionalne armije. U njima je i{ao vuk pored jagnjeta. svaki potencijalni investitor otkrio je svoje korene me|u zemljacima koji su govorili jezikom njegove majke i obo`avali bogove njegovog oca. i jo{ uvek jeste. Ode}a i predmeti uni{tenih zajednica bili su sakupljani i zatim izlagani u muzejima kao jo{ jedan trag koji je svedo~io o toku Progresa. Pravoslavce ili Protestante. ve} na mr`nji prema svima koji bi im se na{li na putu do mogu}eg izvora po~etnog kapitala: bezbo`nicima. nacije. Materijal kojim se manipulisalo bio je samo sredstvo. religije i obi~aja. Ljudske zajednice. iracionalnim opsesijama bili su brzo izolovani i sklanjani u posebne azile. * Nacionalizam je bio savr{eno prilago|en svom dvostrukom zadatku: pripitomljavanju radnika i plja~ki stranaca. Svrha nacionalnih entiteta nije bila unapre|ivanje jezika. divljacima.36 tome da za{titi vlasnike kapitala od gneva njihovih najamnih radnika. dinasti~kih poseda u kapitalisti~ka preduze}a. {uma i `ivotinja uzimalo se kao iz mirnog mora. preduslov procesa proizvodnje koji je livade preobrazio u farme. do gu{e zadu`eni seljaci ortaci svojih kreditora. posebno u drugoj polovini. ne bi bilo municije i zaliha. molio se svojim investicijama i govorio jezikom ra~unovodstva. Pojedinci koji su prednost davali nekim drugim. Grke ili Nemce. odnosno lojalne Katolike. a pre`ivela ljudska bi}a u jeftine radnike. i jo{ uvek jesu. U njima su izrabljivani radnici bili drugari izrabljiva~a. prevareni prijatelji varalica. Vatrena ose}anja tih nacionalista bila su o~igledno cini~na. pauk pored muve. i{~ezla verovanja i na~ini `ivota postali su predmet ~u|enja jo{ jedne od osvaja~evih brojnih nauka. ni`im rasama. preduslov. plja~kaju}i. jo{ uvek mo`e da ih mobili{e kao lojalne Italijane. pretvaranje otad`bine u rudnike i fabrike. bile su napadane. iako za time vi{e nije bilo preke potrebe. I ne samo vladaju}e: ove racionalisti~ke opsesije postale su apsolutno isklju~ive. ru{e}i pred sobom sve branjene i nebranjene kapije. shvatio je da ako ne mo`e da mobili{e svoje zemljake apeluju}i na njihove uloge lojalnih slugu. ne{to je ipak nau~io: bio on Amerikanac ili Francuz. a ne cilj. plja~kane i kona~no istrebljene na na~in i u razmerama koji se ne mogu ni zamisliti. Nacije su uglavnom bile monoteisti~ke. prelomna ta~ka i temelj ~itavog vojno-industrijskog kompleksa. Tokom XIX veka. Ali. pogona za industrijsku obradu ~itavog okru`enja. ~arobnu lampu kapitalizma – po~etni kapital. po na~inu `ivota i obi~ajima raznolike poput ptica. klijenata i mu{terija. Tragovi tih nacionalnih armija tako|e su i tragovi Progresa. stari bog ili bogovi izgubili su svaki zna~aj osim kao sredstvo manipulacije. sedmo ~udo sveta.

nacije koje su te`ile veli~ini. Zajedni~ke crte nisu bile va`ne zbog svog kulturnog. izdvojili su se u posebne nacije. mogli su biti tretirani kao unutra{nja kolonija. istrebljenje i otimanje zemlje onih svojih zemljaka koji nisu posedovali nacionalne crte. Habsbur{ke i Otomanske. kojima je izgledalo da su njihove muze i bogovi kona~no si{li na zemlju. Nema~ka. Italija i Japan. Nacionalni suverenitet i genocid uvek su bili u najte{njoj uzro~no-posledi~noj vezi. postale su nacionalne imperije. U~enici Karla Marksa nisu imali entuzijazma. Kada je nacija jednom bila uspostavljena.37 postale monoopsesivne. koji sami nisu bili radnici ve} bur`uji iz vladaju}e klase. tako su uvek mogle da se oslone na plja~ku. nedostaju}i atribut: status kolonijalne imperije. Bez tog kapitala nijedna nacija nije mogla da postane velika nacija. jer ih je iskustvo nau~ilo da nacionalno oslobo|enje zna~i nacionalnu eksploataciju. slabiji je bio tretiran na isti na~in kao nekada ameri~ki Indijanci: bio je istrebljen. govorili su da radnici nemaju dr`avu i organizovali se u Internacionalu. odnosno. Bili su to pre svega biv{i vladari. kolonizovani narodi i u~enici Karla Marksa. iz sasvim o~iglednih razloga. da je nacionalna vlast samo izvr{ni organ nacionalne kapitalisti~ke klase i da nacija za radnike nema ni{ta drugo osim lance. Kada bi bur`oazija koja je pripadala razli~itim jezicima i kulturama. III Formiranje nacionalnih dr`ava do~ekano je sa velikim entuzijazmom i pravom euforijom kod pesnika. Srbija i kolonijalna Amerika. a kojima su nedostajale prekomorske kolonije. svi mobilisani elementi dve velike dinasti~ke imperije. ljudi koji su `iveli na nacionalnoj teritoriji. Zajedni~ki jezik i religija samo su prividne karakteristike nacije: kada su slu`ili svrsi bili su kori{}eni kao vezivni materijal. i on bi bio mobilisan. Tokom rata. Ta organizacija se . ali koji nisu posedovali nacionalne crte. a ako bi se pokazalo da se neki monoteizam uklapa u vladaju}u opsesiju. Kao sredstvo za moblizaciju lako su mogli da poslu`e i oblik nosa ili boja kose – {to se kasnije i dogodilo. istorijskog ili filozofskog sadr`aja. a bila najavljena mnogo ranije. Ali. ali i kod seljaka. bilo je i onih koji su preko razvijenih zastava i konfeta. koja je zapo~ela Ameri~kom i Francuskom revolucijom. koje su ve} imale mnoge crte svojih nacionalisti~kih prete~a. koreni i druge zajedni~ke crte trebalo je da udovolje samo jednom kriterijumu kojim se rukovodio ameri~ki pragmatizam: da li “rade”? Sve {to “radi” moglo je biti iskori{}eno. odmah po~eli da bacaju mokru }ebad. deklaracijom Lopea de Agirea i pobunom holandskih trgovaca i bankara. Razvla{}eni i kolonizovani nisu imali mnogo entuzijazma. Ti stratezi radni{tva. Najmo}nije me|u njima `elele su da steknu i glavni. pretendovala na istu teritoriju. kao i Gr~ka. poput Turaka i Jermena. bili su odbacivani. kao izvor po~etnog kapitala. kada nisu. * Prvi svetski rat je ozna~io kraj jedne faze u formiranju nacionalnih entiteta. Rat su pokrenuli sukobljeni interesi starih i novih nacija. ve} samo ako bi se pokazale korisnim u organizovanju policijskih snaga za za{titu nacionalne svojine i mobilizaciji vojske za plja~ku kolonija. Nije bilo nikakvih prepreka da vi{ejezi~ka {vajcarska ili vi{ereligijska Jugoslavija budu primljene u dru{tvo nacija. monarhije i republike. Zajedni~ko nasle|e.

Ovaj nepopravljivi buntovnik u po~etku je bio vatreni nacionalista. ali. ove apostole socijalizma veoma je mu~ilo “pitanje kolonija”. oni su zaklju~ili da tu nema pomo}i. njene vladaju}e partije i njenog osniva~a. od kojih se svaka ubrzano pomerala ka Marksovoj slepoj ta~ki. To nije uspelo ni dana{njim sledbenicima Bakunjina. kraljevski danski socijalisti i francuski republikanski socijalisti prestali da budu ~ak i internacionalisti. progres i dalji razvoj nauke – jednom re~ju. Kao i sve dobre sindikaliste koji su im prethodili i od kojih su u~ili. Bakunjisti su se borili za ostvarenje bur`oaske revolucije bez i protiv same bur`oazije. najstarija dr`ava na svetu. ali njihovi promoteri u~inili su sve da sakriju ono {to ih je zaista ~inilo takvima. prev. ta nelagodnost je za posledicu imala samo gri`u savesti. jo{ uvek su odolevale pritiscima da se preobraze u nacionalne dr`ave ili da se raspadnu na manje jedinice. materijalnog progresa i industrijalizacije i{li su ~ak i dalje od Marksa. mnogo skorijeg porekla. Bakunjin. sli~no kao i kod Filipa Habsbur{kog.) 6 . ali nikada im nije uspelo da objasne kako misle da osiguraju rad bazi~ne i druge industrije. gde bur`oazija nije bila zavr{ila svoju borbu za nezavisnost. nakon dolaska bolj{evika na vlast. ruska dr`ava. koji je prakti~no bio “izglasan” u mogim evropskim parlamentima ili podr`an glasovima socijalista (socijaldemokrata). Sve {to su tra`ili bila su ve}a prava i beneficije za radnike. kao predstavnike radnika u okviru postoje}eg politi~kog establi{menta. ve} sama dr`ava.38 vremenom podelila na tri struje. sve dok se nije upoznao sa Marksovim u~enjem o eksploataciji. smatrali su da je svaka borba dobra. Eksploatacija i plja~ka za njih su bili neizbe`ni uslovi materijalnog progresa. optu`ivali su ga da od Internacionale `eli da napravi dr`avu koja }e biti represivnija od feudalne i nacionalne zajedno.6 Tre}a Internacionala nije samo sklopila savez sa kapitalom i dr`avom. zato su ideje Bakunjinove Internacionale imale najvi{e uticaja u zemljama poput {panije. Iako su bili jednodu{ni po pitanju odbacivanja dr`ave u bilo kom obliku. Glavna aktivnost ove Internacionale bila je afirmacija povampirene ruske dr`ave. ve} je bila sklopila savez sa feudalnim baronima i Crkvom u borbi protiv radnika i seljaka uvek sklonih pobuni. Bakunjin i njegovi sledbenici nisu imali iste stavove po pitanju kapitalisti~kog preduzetni{tva. Dostignu}a ove partije i njenog osniva~a zaista su bila izuzetna. kao {to se to dogodilo sa Otomanskim i Habsbur{kim carstvima. Pravu priliku da ovu kontradikciju re{e u praksi nikada nisu do~ekali. ona je od njih napravila svoj cilj. kao i kancelarije za njih same. ali da je najbolja ona protiv feudalnih zemljoposednika i katoli~ke crkve. ~oveka po imenu Lenjin. (nap. Bakunjin i njegovi sledbenici. Prvu internacionalu je predvodio nekada{nji Marksov sledbenik i njegov prvi prevodilac na ruski jezik. Kao pravi buntovnici. tako i sa dr`avom. a zatim protivnik. U slavljenju nauke. ^vrsto u{an~eni u Marksovu slepu ta~ku. Prvi svetski rat ostavio je dva velika carstva u velikim previranjima. koji i dalje ne shvataju da anarhija i industrija nikako ne idu zajedno. Druga Internacionala nije bila tako radikalna kao prva i brzo je na{la zajedni~ki jezik kako sa kapitalom. krajnje realisti~ki. Osniva~i ove Internacionale nisu bili buntovni ili nepo}udni intelektualci. pobunili su se i protiv Marksovog autoriteta. Vremenom su nema~ki carski socijalisti. Ova epoha je zavr{ena Prvim svetskim ratom. i ruska Carevina. Nebesko Carstvo Kine. Sebe su nazivali anarhistima i odbacivali svaku dr`avu. kapital – bez pomo}i vojske i policije. koji su bili protiv svih autoriteta. aktivisti i propovednici ove organizacije nisu dozvolili sebi da se zaglave u neku od Bakunjinovih kontradikcija.

ali su zato mogli biti i bili pokrenuti pozivanjem na izrabljivanje i nasilje koje im je carski despotizam nametao vekovima. Razvoj kapitalizma u Rusiji. ukidanje kapitalizma i komunizam. Da li je tako ne{to mogu}e? Marks je jednom primeto da pojedinac ne mo`e da promeni okolnosti ve} samo da ih preokrene u svoju korist. pravoslavlje ili boju ko`e. o izabranim vo|ama ljudi i jedinim legitimnim posrednicima izme|u sveta ljudi i sveta bogova. Cilj. razvoj kapitalizma. elektrifikacija. 599 engleskog izdanja: “U pore|enju sa sada{njim tempom razvoja koji se posti`e primenom svih raspolo`ivih tehni~kih i kulturnih dostignu}a. jer ni u jednoj kapitalisti~koj zemlji nije opstalo toliko prevazi|enih institucija. Ruske seljake nije bilo mogu}e mobilisati pozivanjem na njihovu ruskost. koji se tako|e predstavljao kao otelotvorenje op{te. Cilj je bio kapitalizam koji slaba i nesposobna ruska bur`oazija nikada nije uspela da razvije. nauka. nove su bile samo re~i. Ameri~kim biznismenima je ve} bilo uspelo da prodaju fla{iranu mokra}u kao izvorsku vodu. Marskovo prou~avanje ekploatacije i op{te bede postalo je hrana za gladne. 1899. Lenjin. Cilj diktature proletarijata i dalje je bio progres u ameri~kom stilu. virtualni rog obilja. izgledala je kao ne{to novo. Vekovi patnje pod carskim re`imom kori{}eni su na isti na~in kao skalpiranje belih `ena i dece kod Amerikanaca. tako|e su izgledali kao ne{to novo. poput francuskog Komiteta javnog zdravlja. embrione budu}e nacionalne armije i nacionalne policije. Lenjin nije po`iveo dovoljno dugo da bi pokazao sve sposobnosti generalnog menad`era ruskog kapitala. stari. i tu su nove bile samo re~i. pomo}u dobro poznatih i ve} isprobanih metoda. odavno isprobani trik vladara. Ali. da bi se ljudi organizovali u borbene jedinice. vatreni obo`avalac progresa u ameri~kom stilu. ve} sa njihovim neprijateljima. Prvi korak bila je akumulacija po~etnog 7 V. prvi put objavljeno u Moskvi.39 Tu dilemu je u slu~aju Rusije razre{io Lenjin. Okolnosti su ostale iste. ve} i da bi ga pokretali i upravljali njime. Izgleda da je bio u pravu. ali ovako monumentalna inverzija bila je potpuno van njihovog doma{aja. ali. Eksploatacija i nasilje postali su glavni vezivni materijal. Uvek isti. Ako su ti drevni prethodnici mo`da i bili zaboravljeni. S Marksovim Kapitalom kao bakljom i vodi~em. A ne mo`e a da ne bude spor. Bila je re~ o ne~emu starom isto koliko i egipatski faraoni ili mesopotamski lugali. Lenjin je bio ruski bur`uj koji je proklinjao slabost i nesposobnost ruske bur`oazije. nije na{ao zajedni~ki cilj sa onima koje je proklinjao. tu su jo{ bili neki skoriji. tako zaostalih u razvoju i koje samo dodatno pogor{avaju stanje proizvo|a~a. kao diktature oslobo|enog proletarijata. Lenjinov podvig nije bio u tome {to je promenio okolnosti ve} u tome {to ih je iskoristio na izuzetan na~in.7 Ovaj entuzijasta kapitalisti~kog razvoja. kao promena okolnosti. Citat sa str. Njegov podvig je zaista bio izuzetan u svom oportunizmu. diktator i njegova Partija uspostavi}e u Rusiji kapitalizam. Svaki korak ove inverzije bio je izveden u skladu sa datim okolnostima.” . sada{nji tempo razvoja kapitalizma u Rusiji je svakako veoma spor. oni sami poslu`i}e kao zamena za bur`oaziju. Ni{ta se nije promenilo. antikapitalisti~ki nastrojenim u~enicima Marksa. u potpunom neskladu sa zahtevima kapitalizma. Potpuno se bio posvetio tome da od slepe ta~ke Marksove kritike kapitalisti~kog procesa proizvodnje napravi priru~nik za dalji razvoj kapitala. razvoj brzog i masovnog transporta. Slika diktatora i centralnog komiteta Partije. ali je zato njegovom nasledniku Staljinu uspelo da iskoristi sve prednosti osniva~eve ma{inerije. I. jo{ intenzivija prerada prirodnog okru`enja. a vlast }e koristiti ne samo za za{titu kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. nacionalne volje.

Ako Marks u tom pogledu nije bio dovoljno jasan. bili ponovo o`ivljeni u novoj Rusiji. Sposobnost da obezbedi uvek nove izvore po~etnog kapitala pokazala se kao jedina prednost ovakvog pristupa. koje Rusija nije imala. Sa dr`avnom vla{}u koncentrisanom u svojim rukama. Vremenom je svemo}na i sveprisutna policija postala vidljiva emanacija i otelotvorenje proletarijata. koje je tako dobro opisao. Pohod je bio tako uspe{an da se pro{irio i na ostale seljake. Svaki nivo. koji su o~ajni~ki poku{avali da se domognu makar najni`ih nivoa vlasti. isprobane metode za obezbe|ivanje po~etnog kapitala. mogli su da budu progla{eni za kontrarevolucionare. Funkcije koje su nekada bivale prepu{tane slu~aju ili drugim organima. ^injenica da podanici nisu bili negde van zemlje-matice ve} unutar nje. koju }u sada poku{ati da ukratko opi{em. s racionalnom pretpostavkom da }e plja~ka svih. Tako su masovna deportacija. Preobra`enski sigurno jeste. stvarni nosioci ekonomske i politi~ke vlasti u ime i u korist parazitskog monarha. kojima su se slu`ili prvi kolonizatori. uglavnom od obespravljenih kontrarevolucionara. li{eni sve imovine i deportovani u radne logore. Osim toga. s obzirom da nije bio dovoljno ubedljiv u ulozi menad`era proizvodnog procesa. Ali. Preobra`enski je sada bio u zatvoru. Pripadnici stare vladaju}e klase ve} su bili temeljno li{eni svog bogatsva i poseda. u manje kontrolisanim okolnostima. ruski diktatori nisu imali taj problem. bile su kori{}ene {irom Rusije. ali do sada se pokazalo da je policijski na~in uprave bio jedanko neefikasan kao i stara ruska bur`oazija. a posebno rusko selo. Policijski aparat u ulozi kapitaliste je pravio ~uda u obezbe|ivanju po~etnog kapitala. Ruski kapital se razvijao u potpuno kontrolisanom okru`enju. morali su da u~e na svojim gre{kama. ali uskoro je bio prona|en novi izvor po~etnog kapitala. Mo`da je jo{ uvek rano da se o tome donese kona~an sud. Bili su to priu~eni pretorijanci. Po~etni kapital engleskih. a stare. nezadovoljni radnici i seljaci. pre svega kao sredstvo za osvajanje nacionalne vlasti. kao i svi drugi pioniri. a tek sekundarno kao na~in za obezbe|ivanje po~etnog kapitala. u ruskom stakleniku postale su briga policije. Taj aparat je privla~io ljude iz posebne klase. Naslednici Lenjina i Staljina nisu bili poput nekada{njih pretorijanskih gardista. {to zna~i da ih nije trebalo osvajati ve} samo hapsiti. seljaci koji su imali ne{to vredno plja~ke. Svi na~ini za obezbe|ivanje po~etnog kapitala bili su u me|uvremenu dobro ispitani i sada su se mogli nau~no primeniti. a komunizam je postao sinonim za totalnu policijsku organizaciju i kontrolu.40 kapitala. taj nedostatak nije bio prepreka – cela Rusija. belgijskih i drugih kapitalista dolazio je iz oplja~kanih kolonija. {egrti u oblasti ekonomije i politike. uhap{eni. masovna pogubljenja i eksproprijacija. Ali. koju je Lenjin toliko osu|ivao. jo{ vi{e je pove}ala zna~aj i obim policijskog aparata. Prvi kolonizatori. Prvi izvor po~etnog kapitala bili su kulaci. aktivisti konkurentskih organizacija. * Ruski staklenik nije ispunio sva Lenjinova o~ekivanja. diktatori su otkrili da mogu sami da stvore izvor prvobitne akumulacije. kao u stakleniku. svaka varijabla bila je pod kontrolom nacionale policije. ~ak i ako pojedina~no imaju malo. Uspe{ni preduzetnici. bila je pretvorena u koloniju. Ali. ameri~kih. Seljaci nisu bili jedine kolonijalne `rtve. ~ak i ~lanovi Partije li{eni iluzija. doneti bogatu `etvu. On uop{te nije imponovao biznismenima i etabliranim politi~arima. ali nije bio ni izbliza tako efikasan u upravljanju procesom proizvodnje. Lenjinov model je takvim . policijski aparat nije bio privla~an na na~in kojem se Lenjin nadao.

Prvi korak bio je povezivanje sa istomi{ljenicima me|u adeptima mo}i i osnivanje nukleusa budu}e policijske organizacije. ni{ta izvan dr`ave.) Musolini. Trebalo je samo po}i od datih okolnosti. jer je svima. na{ mit je veli~ina nacije. jer oni pripadaju ranijoj generaciji. sposobnog da podr`i nacionalne lidere i njihove kadrove. vojsku i industrijske menad`ere.” — iz Che cosa e il fascismo i La dottrina del fascismo. Sva trojica su tu metodologiju sveli na njenu su{tinu. Slede}i korak bio je stvaranje masovne baze. (Ovde ne ubrajam cioniste. {to je u postoje}im okolnostima bilo jedino mogu}e. Partije. bilo o~igledno da tim uspe{nim revolucionarima nije bilo ni na kraj pameti da ukinu najamni rad. kako ju je nazvao Lenjin. Pravi zna~aj tog doprinosa do{ao je do izra`aja kada su iste te metode bile primenje na same Jevreje. mobilisane na isti na~in – “nema~ke rase”. proklinjali svoju slabu i nesposobnu bur`oaziju zbog neuspeha u vaspostavljanju velike nacije. {ta vi{e. ni{ta protiv dr`ave. nau~no dokazane i usavr{ene strategije. {ta vi{e.41 ljudima omogu}avao da sa tih najni`ih nivoa lako presko~e sve stepenike koji ih dele od centralne palate. me|u kojima je bilo i mnogo onih koji nisu bili cionisti. kao i svo|enje religioznog nasle|a na rasno nasle|e. 8 . Lenjinovi i Staljinovi naslednicu su jo{ vi{e izbrusili ovu metodologiju. cionisti su imali i neka originalna re{enja. predstavljali su zna~ajan doprinos metodologiji nacionalizma. mo`da i samostalno. Pri~a o eksploataciji nije vi{e slu`ila svrsi. ljudi koji su.8 To nije bilo oslobo|enje o kojem su govorili romanti~ari-utopisti. Predsednika i Firera. nacionale dr`ave kao centralne ideje vodilje i smisla postojanja same te nacije. ^etvrti korak bilo je obezbe|ivanje po~etnog kapitala neophodnog za obnovu i pokretanje vojno-industrijskog kompleksa. od li{enosti vlasti. Njihov tretman jedne raseljene religiozne grupacije kao nacije. koja svoja htenja i svoj stvarni `ivot prenosi na narod svestan svog moralnog jedinstva”. regrutacija kadrova za policiju i menad`erske funkcije me|u partijskom elitom i kona~no – vra}anje masovne baze nazad na posao. bez tog kapitala ne bi bilo ni oru`ja. ni nacije. Njihov poduhvat nije bila borba nadahnuta snom ve} primena isprobane. da jo{ vi{e pro{ire njegov domen. a posebno najamnim radnicima. Oni su bili Lenjinovi savremenici. bili su to ljudi poput Musolinija. Po{to su bili pragmati~ni kao i ameri~ki biznismeni. Hitlera i Mao Ce Tunga. ve} upravo suprotno. kao i sam Lenjin. Mao Ce Tung i Hitler su uklonili zavesu od slogana i videli u Lenjinovim i Staljinovim podvizima ono {to su zaista bili: uspe{an na~in za osvajanje i odr`avanje na vlasti. borbenih trupa i infrastrukture za njihovo snabdevanje. od strane jedne druge nacije. iskoristiti ih i ostvariti `eljeni cilj. novi revolucionari nisu govorili o oslobo|enju od najamnog rada ve} o nacionalnom oslobo|enju. ni vlasti. postala je smetnja. koji su. Tre}i korak bio je preuzimanje dr`avnog aparata. tako {to su minimizirali kapitalisti~ku eksploataciju i koncentrisali se na tla~enje na nacionalnom nivou.” “Sve za dr`avu. Pravi naslednici Lenjina dolazili su iz slojeva najni`eg sve{tenstva i dr`avnih slu`benika. Nacionalno oslobo|enje zapravo je bilo oslobo|enje nacionalnih vo|a iz okova nemo}i. Ali. otkrili snagu progona i patnje kao sredstva za mobilizaciju nacionalne armije i policije. “Maksimum slobode uvek je bio mogu} samo uz maksimalnu snagu dr`ave. ve} ne{to {to je bilo sasvim mogu}e. postavljanje novih dr`avnih teoreti~ara u kancelarije Du~ea. Musolini: “Na{ mit je nacija.”. “Dr`ava je ta koja stvara naciju. policiju.

plja~ke i istrebljenja ljudskih bi}a anga`uju neuporedivo mo}niju tehnologiju. hemijska. “Stra{ni masakri koje su po~inili nad na{im `enama i decom. Nacisti su se okomili na Jevreje. u povla~enje. 9 . “Ako ikada budemo primorani da podignemo svoje sekire protiv nekog plemena. i jedni i drugi su zveri koje treba loviti …” — D`ord` Va{ington. obavezuju nas da ih gonimo do istrebljenja ili da ih proteramo u oblasti izvan na{eg doma{aja…” — Tomas D`eferson. Ali. Ali. Drugi narodi nisu bili smetnja. do problema je do{lo kada su se okomili na posede ve} ustanovljenih kapitalisti~kih sila. kao i u slu~aju Staljina i ruskih kulaka. kako to da su ubistva koja su po~inili ameri~ki pioniri. iz vremena raketa. a Hitlera ludakom. podmornica i autoputeva?9 “Postepeno {irenje na{ih naseobina sigurno }e naterati divljake. u tom poslu sigurno nisu bili inovatori. koji su strahovali da bi raspadaju}e Nebesko Carstvo moglo da postane izvor kapitala za Ruse ili za kineske industrijalce-revolucionare.42 Fa{isti i nacionalsocijalisti su bili prvi koji su dokazali da ta strategija funkciono{e i da bi uspeh bolj{evika mogao biti ponovljen. kao i fizi~ka. doma}e stanovni{tvo. kao u slu~aju Lenjina i Staljina. koja bi u tom slu~aju zna~ila ne samo iskori{}avanje. plja~kaju}i ih kao i raniji industrijalci svoja kolonijalna carstva. u vreme kada je takav projekat bio daleko te`i za izvo|enje nego u vreme sila Osovine. u vreme zaprega i ko~ija. Nakon rata. ve} i promenu okolnosti. Ta~no je da su tehnologije. mogli su da se. Sile Osovine pru`ile su se preko svojih mogu}nosti i bile pora`ene. ove tri sile su poku{ale da ceo svet pretvore u izvor po~etnog kapitala. iako su upravo oni osmislili i pokrenuli osvajanje jednog velikog kontinenta uz masovnu deportaciju i istrebljivanje njegovog stanovni{tva. Fa{istima i nacistima pridru`ili su se graditelji japanskog carstva. ne{to racionalno. ta praksa. ti isti trezvenjaci smatrali su D`ord`a Va{ingtona i Tomasa D`efersona mudrim i racionalnim ljudima. i oni su samo iskoristili okolnosti koje su im stajale na raspolaganju. kao i vukove. Fa{isti su krenuli na neke jo{ neosvojene oblasti Afrike (Etiopija). Ipak. Jevreji su bili dobar izvor po~etnog kapitala jer su posedovali mnogo toga vrednog plja~ke. iako se razlikuju po obliku. mnogi razumni ljudi nazivali su ciljeve sila Osovine iracionalnim. Cionisti. primenjena na svetskom nivou. koje je bilo deo “ujedinjene Nema~ke” od kada i sami Nemci. ne{to iracionalno? Zar samo zato {to na sve gledamo iz dana{njeg ugla. Odmah nakon preuzimanja vlasti. biolo{ka i dru{tvena saznanja koja su stajala na raspolaganju Va{ingtonu i D`efersonu bila sasvim druga~ija od onih kojima su raspolagali nacisti. kao i nacisti. ne}emo ih spustiti sve dok to pleme ne bude potpuno istrebljeno ili proterano…” — Tomas D`eferson. mogla je da izazove samo svetski rat. uz pomo} baruta. borbene otrove i hemijske agense. Ali. 1807. Ujediniv{i se u Osovinu. 1813. Hitlerovim ekspertima je ostalo da samo prevedu ogromnu istra`iva~ku zaostav{tinu ameri~kih rasista i tako snabdeju svoje nau~ne institute velikim bibliotekama. nove nacionalne vo|e i njihovi saradnici fokusirali su se na pitanje akumulacije po~etnog kapitala neophodnog za stvaranje velike nacije. Nacisti su se prema Jevrejima ophodili vrlo sli~no kao i Amerikanci prema uro|eni~kom stanovni{tvu kontinenta. a ubistva nacista koji su koristili mnogo ja~i eksploziv. Poku{aj da se ve} postoje}i kapitalisti svedu na plen mogao je da uspe unutar nacionalnih granica. ako je znanje mo}. ugledaju na na~in na koji su ameri~ki pioniri koristili nacionalizam. 1783. koji su prethodili nacistima u svo|enju religije na pitanje rase. s tom razlikom {to su nacisti bili u mogu}nosti da u cilju deportacije.

progone}i i uklanjaju}i sve {to je ometalo “veliki skok napred”. Nije to bilo prvi put: mnogi su Napoleona nazivali ludakom kada je bio u zatvoru ili u izgnanstvu. druga re~ vi{e nije va`na. Utamni~enje i izgnanstvo nisu bili smatrani samo za lek protiv ludila. Oslobo|enje nacije je bilo smatrano za poslednji stadijum u borbi protiv parazita. Papa i sve{tenstvo katoli~ke crkve. ovog puta kao Car. nema nacije. Rezultati nisu bili ni{ta bolji nego u ruskom slu~aju. 98) 10 Objavljeno kao Citati predsednika Maoa. Kapitalisti~ki proces proizvodnje je bio jednako va`an. jer bez kapitala nema vlasti. on je vaskrsao. pokretanje kapitalisti~kog procesa proizvodnje. U svoje vreme. ve} i kao njegovi simptomi. On je sa Nebeskim Carstvom postigao isto {to i Lenjin sa ruskom Carevinom. Kod njih rasizam nije bio stvar sirovih grani~ara ve} ba{tina renomiranih nau~nih institucija. u obliku nau~no osmi{ljene strategije nacionalnog oslobo|enja. Ali. 96. 1966. jer je postala samo istorijski relikt.43 Nacisti su. taj momenat je za maoiste bio od manjeg zna~aja nego za lenjiniste. ne zato {to je nisu `eleli ve} zato {to nisu raspolagali dostignu}ima moderne nauke i tehnologije. tre}eg velikog pionira me|u nacionalsocijalistima (ili nacionalkomunistima. pp. Zato je preduzetni~ka uloga postepeno bila prepu{tena menad`erima i oportunistima koji su ljudima ulivali vi{e poverenja nego policija. ti isti ljudi govorili su o njemu s po{tovanjem ili ~ak s divljenjem. izra~unavali i prera~unavali svoje nalaze. Moderni nacionalsocijalizam se ustremio na eliminaciju parazita iz ljudskog dru{tva. Op{te poznata kao Mao Ce Tungova Misao10 ova nauka je svojim budu}im predsednicima i kadrovima pru`ila mogu}nost neograni~ene vladavine nad `ivim bi}ima. ali kada se ponovo pojavio. oni su za ve}i deo sveta bili simbol nau~ne efikasnosti. u najmaju ruku isto koliko i prvobitna akumulacija kapitala. 1980. u tome su bili mnogo skromniji od Rusa. Najstariji birokratski aparat na svetu nije se raspao na manje jedinice. Kapitalizam je prethodno ve} bio o~istio prirodu od parazita. samo {to u njemu izostaje klju~ni nacionalisti~ki predznak). Svi citati iz Facing West: Metaphysics of Indian-Hating and Empire Building. Politi~ko odeljenje Narodne Oslobodila~ke Armije. ~ak i nad njihovim mislima. pa tako i manje razo~arani rezultatima svoje policijski nadzirane industrije. Mnogi razumni ljudi izgleda izjedna~uju ludilo sa neuspehom. bio je izveden po ruskom modelu. ako ni{ta drugo. Tako dolazimo do Mao Ce Tunga. Ali. 65. maoisti nikada nisu previ{e insistirali na tome da je njihov model industrijalizacije superiorniji od drugih. uz pomo} nacionalne policije. . ljudskom aktivno{}u. zna~ajno izmenjen. tretiraju}i ostatak samo kao sirovinu za prera|iva~ku industriju. svetionika “potla~enog naroda”. to jest. Peking. Vodili su zapisnike o svemu. by Richard Drinnon (New York: New American Library. niti postao kolonija drugih industrijalaca. Maoisti~ki model pru`io je svojim radnicima obezbe|enja i studentima isprobanu metodologiju mo}i. Neuspeh je ludost. objavljivali ih u svojim nau~nim publikacijama. u obliku Narodne Republike. Slede}i korak. nikada nisu imali takvu mo}. sa svim svojim inkvizitorima i misionarima. bili jo{ vi{e nau~no orijentisani nego Amerikanci. Predsednik i njegovi “kadrovi” krenuli su stopama svojih brojnih prethodnika u nastojanju da Nebesko Carstvo preobraze u neiscrpan izvor preliminarnog kapitala. pojam “levi fa{isti” tako|e bi mogao da poslu`i.

materijal za graditelje novih oslobodila~kih armija. Zaratustra. objavljuju}i la`ni “Priru~nik za revolucionarne vo|e”. Staljina. sa ili bez industrije. jedino {to ih je dr`alo u vezi s njihovom masovnom bazom. poezija i muzika ljudi bili su sistematski iskorenjivani. 11 . nap. Isus. ne{to od te ba{tine. U oslobo|enoj naciji. nude}i ~itav niz brutalnih recepata za stvaranje revolucionarne organizacije i preuzimanje vlasti. Potpuno neo~ekivano. mali ili veliki. U tom la`nom “priru~niku” Misao Mao Ce Tunga bila je ukr{tena sa u~enjima Lenjina. verovanja. Revizije su bile vr{ene tako {to je inicijalna Misao bila oboga}ena pozajmicama od Musolinija. kasnije se ponovo pojavilo u prera|enom i prepakovanom obliku. Pripadnici totalno oslobo|ene nacije ~itali su Orvelovu 1984 kao antropolo{ku studiju. Izdava~ Black & Red je pre desetak godina poku{ao da se na satiri~an na~in pozabavi ovom situacijom. koncentrisani ili raspr{eni. obi~aji i mitovi postali su sirovina prera|iva~ke industrije zasnovane na “humanisti~kim naukama”. I francuski Komitet javnog zdravlja je za sebe tvrdio da izra`ava op{tu volju svih potla~enih ljudi. Hitlera i izraelskih. ali i kosmi~ka metafizika. vojske i policije. Njen autor Majkl Veli (od Makijaveli. ose}anje pripadnosti ljudima bez rodbine. Obi~aji. autori su Lorejn i Fredi Perlman. u svim verzijama i revizijama. Musolinijeva teorija o ostvarenju nacije kroz dr`avu bila je glavna dogma. najamni rad prestaje da bude teret. ste~en u bli`oj ili daljoj pro{losti. “rasna povezanost” dala je identitet ljudima bez identiteta. barem polovina porud`bina za ovo izdanje do{la je od potencijalnih nacionalnih oslobodilaca. ali i cionisti~ko. novi Buda. ni na jednu kolonizovanu populaciju. obi~aja ili naoru`anja. Svako razotkrivanje zlo~ina vladaju}eg sistema. to je sada nacionalna obaveza. dru{tvena fizika.) ponudio se da za potrebe modernih revolucionarnih prin~eva uradi isto {to i Makijaveli za feudalne. bez kapitalisti~kog na~ina proizvodnje i samim tim bez ikakve potrebe za po~etnim kapitalom. uglavnom muzika i narodna no{nja. Hitlera i njihovih modernih sledbenika. Najrazli~itiji narodi. svaka kritika na ra~un njegovog funkcionisanja. rizikuje da postane ispa{a za konje novih oslobodilaca. kao dekor i sredstvo za op{tu motivaciju. bili su posmatrani kao nacije. kao potencijal koji su oli~avali njihovi nacionalni oslobodila~ki pokreti. ali kapital nije samo ne{to materijalno. on mo`e da se pojavi i u obliku kulturnog ili “duhovnog” blaga. ^ak i ona rizikuje da postane Biblija za slede}u generaciju nacionalnih oslobodilaca. Kadrovi su bili regrutovani me|u ljudima li{enim tradicionalnih rodbinskih veza i obi~aja. Musolinija. Nijedna od njih nema tradiciju dr`avnog aparata dugu dve hiljade godina. Muhamed ili Marks. bio je isti onaj materijal koji je povezivao bele sluge i bele gazde du` ameri~ke Granice. Misao bi trebalo da bude primenja na narode ~iji su preci `iveli bez nacionalnh vo|a. sredi{nja dogma. tako da je sasvim mogu}e da barem neke od savremenih verzija nacionalisti~ke metafizike sadr`e recepte koje je ponudio Majkl Veli.11 Svaki satiri~ar rizikuje da postane osniva~ nove religije. Hitlerovo. zapravo. Svega nekoliko potla~enih naroda ima tek po neki atribut nacije. u isto vreme je i totalna nauka i totalna teologija.44 Paraziti u ljudskom obliku uvek su bili izvor po~etnog kapitala. kao deo nacionalnog spektakla. jer njene po~etne formulacije nisu primenljive na sve. prev. mitovi. dr`avotvornih Cionista. tako da se oslobodioci ubrzo nisu mogli razlikovati od tla~itelja u pogledu jezika. koju treba ispunjavati s rado{}u. Maova Misao. tretiranje nacije kao rasnog entiteta bilo je druga. ve} u pogledu svoje aure. ^ak je i jalovo nezadovoljstvo radnika otu|enim radom bilo likvidirano. kao veran prikaz jednog ranijeg doba. Pri ovakvom stanju stvari satira postaje neumesna. Stalna revizija Misli je neophodna. ali ne u pogledu svoje pro{losti.

budu}i da Musoliniju i Hitleru nije uspelo da se odr`e na vlasti. u ovom ili onom obliku. naravno. Apa~e ili Palestince. Prenosni kai{ je aktivisti~ko jezgro. brojni nedostaci originala bili su uklonjeni ili pobolj{ani. ameri~kih gra|ana. Sakai (Chicago: Morningstar Press. ve} da bi pozvao `rtve tog nasilja da same reprodukuju taj sistem i iskoriste ga za svoje ciljeve. organizacija. Industrijalizovane nacije su preliminarni kapital obezbe|ivale plja~kom. 1983). Hitlera i cionista bile su pa`ljivo zamaskirane. prirodno okru`enje uni{tavano. ma{ina je bila ~esto proveravana. proizvo|a~a oru`ja i investitora. Sada im je ostalo samo da idu na posao i tako samo dalje ja~aju mehanizam koji je uni{tio kulturu njihovih predaka. Rasizam nije nu`an uslov proizvodnje. ali ne zato da bi tra`io na~in da se ukine sistem u kojem je sve to bilo mogu}e. U svetu rada ~ekalo ih je mesto na margini. Rodbinske veze su bile prekidane. Na~i~kan slikama i citatima Lenjina. Vo|a i njegovi najbli`i saradnici ne dolaze sa strane. koja ima zadatak ~i{}enja i koja }e pro~istiti i samu sebe. to nisu strani agitatori. Tako su Lenjin. autor J. Navahoe. on apeluje na Afrikance. a ~esto i istrebljivanjem ljudi koji su bili ozna~eni kao legitiman plen. progone i istrebljenje ameri~kih uro|enika.12 Revidirani i op{te primenljivi model funkcionisao je sli~no kao i original.45 ose}aj zajedni{tva ljudima koji su izgubili svoje zajednice. deportaciju Japanaca. Autor evocira ta iskustva s neskrivenim u`asom. progonom. odakle je uvek prodirao i u sam proces proizvodnje. 12 . Staljina. rasisti~ko izrabljivanje Kineza. To ih sada ispunjava gnevom. u poku{aju da se prilagodi svom novom ambijentu – porodici bankara. Ali. prenosni kai{ i gorivo. rasizam je bio nu`an preduslov procesa prvobitne akumulacije kapitala. Partija ili komunisti~ka partija. najodbojniji i najlo{ije pla}eni poslovi. Staljin i Mao Ce Tung dobili mnogo vi{e prostora nego {to su zaslu`ili. Potomci onih koji su pre`iveli ovu klanicu. na koju sam do sada nai{ao. isto kao i na Navahoe. a sada oslobo|eni ljudi. Re~ je o najlucidnijoj primeni Maove Misli na ameri~ku istoriju. segregacijom. Voza~ je. kultura i tradicionalni obi~aji iskorenjivani. Mao Ce Tunga i Ho {i Mina. Taj proces je bez izuzetka bio pra}en rasizmom. Oni su integralni proizvod kapitalisti~kog procesa proizvodnje. Apa~e i Palestince da se organziju u partije. sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj izum stavio u pokret bili su dobar voza~. Pozajmice od Musolinija. Rasizam je jedini razlog za{to Uop{te ne preterujem: imam pred sobom pamflet veli~ine knjige. u koncentracione logore. ali mnogo finije. bili su sre}ni ako bi im uspelo da sa~uvaju makar senku svoje tradicionalne kulture. itd. osvoje dr`avnu vlast i likvidiraju sve parazite. ali. mnogima nije ostala ~ak ni senka. Gorivo: to su oduvek bili i bi}e porobljene. kada vo|a postane Nacionalni Vo|a i tako oseti potrebu za revizijom Nepromenljive Misli. Komunisti~ka partija s malim “k” jeste upravo ono o ~emu govorimo: nukleus budu}e policijske organizacije. ovaj pamflet i ne poku{ava da ubla`i ili sakrije svoje represivne namere. teoreti~ar li~no ili njegovi najbli`i u~enici. dok su mnogo uspe{niji cionisti pretvorili svoju dr`avu u svetskog policajca i neprijatelja svih drugih oslobodila~kih pokreta. Autor veoma dokumentovano i ~esto veoma `ivopisno opisuje nasilje prema afri~kim robovima. Magacioner u nekom velikom supermarketu dobro zna {ta je rasizam: on ~esto zna vi{e o zalihama i porud`binama od samog menad`era. bila je to poslednja spona me|u kulturno opusto{enim ljudima. Revidirana misao sada je mogla da bude primenjena na Afrikance. pod naslovom Mitologija belog proletarijata: kratak kurs iz razumevanja Vavilona. bili su potpuno ispra`njeni. potla~ene mase. deportacijom.

koji su izgubili svoje korene. Kultura predaka je uni{tena. isto mogu da poku{aju i potomci `rtava Va{ingtona. to jest. potisnuti na obode velikih |ubri{ta. Nacionalizam nastavlja da privla~i te ispra`njene ljude. Laboratorijski nau~nici. {ta vi{e. pesnici i istra`iva~i se ne ose}aju krivim pred opuste{enom zemljom i raskomadanim telima. finansiranje Fronta i nadzor. kre}u u genocidne ratove protiv njih i obezbe|uju po~etni kapital otimaju}i njihove posede i imovinu. Ne postoji nijedan zemaljski razlog zbog kojeg bi potomci progonjenih ostali progonjeni. Nau~nici ptrakti~ari su iskoristili to otkri}e za razbijanje atomskog jezgra i tako proizveli oru`je koje je u stanju da razbije jezgro svakog atoma. Upravo me|u takvim ljudima. za {ta se pokazalo da funkcioni{e. Oru`ano obezbe|enje nekog rudnika u stranom vlasni{tvu mo`e da proglasi nezavisnu republiku. pokreti za nacionalno oslobo|enje pu{taju svoje korenje. prema tome. sve {to je pre`ivelo iz preindustrijskog doba i prekapitalisti~ke kulture tako mo`e da bude trajno iskorenjeno. to su mesta gde se formiraju budu}e vo|e i njihovi najverniji sledbenici. Svima njima nacionalizam nudi ne{to konkretno. mobilisali ih u genocidne armije i pokrenuli novi holokaust. pusti snovi. ^ak i pre nego {to osvoji vlast. oni im se podsmevaju s istim onim prezirom koji prakti~ni. sada su oni ti koji mogu da druge ljude sateruju u koncentracione logore. njih ne zanimaju pusti snovi i utopije . kada im nacionalizam nudi mogu}nost da i sami postanu progonitelji. Bli`i i dalji ro|aci `rtava mogu postati nacionalna dr`ava. Samo vetar. sve dok ovaj ne po~ne da zapoma`e da mu je dosta slobode. kao i brojne “mitologije proletarijata” tako|e su propale. Radnik obezbe|enja dobro zna da je rasizam jedini razlog za{to on nikada ne}e postati {ef policije. prostor na kojem biv{i magacioner postaje menad`er supermarketa. Sve druge utopije pesnika i velikih sneva~a. Shvatanje po kojem svest o genocidu i se}anje na holokaust mogu ljude da vode samo ka ukidanju sistema u kojem je tako ne{to bilo mogu}e je potpuno pogre{no. D`eksona. “pite na nebu”… Stvarni proletarijat bio je rasisti~ki isto koliko i njihove gazde ili policija. Ako su to mogli da urade “rasni ro|aci” Hitlerovih `rtava. a menad`er magacioner. ne{to isprobano u praksi. Svaka potla~ena populacija mo`e da postane nacija. ona je bila osu|ena na neuspeh. jer im sve druge opcije deluju jo{ neubedljivije. Stalna privla~nost nacionalizma govori suprotno: da je svest o genocidu vodila ljude ka osnivanju novih genocidnih armija. a biv{i radnik obezbe|enja {ef policije. Magacioner i radnik obezbe|enja su izgubili dodir sa svojom drevnom kulturom. Na taj na~in ljudi bivaju oslobo|eni mentaliteta nasle|enog od svojih predaka-`rtava. ta naoru`ana banda mo`e sebe da proglasi Frontom i ponudi svojim te{ko oporezovanim i stalno nadziranim sunarodnicima ne{to {to im je svo vreme nedostajalo: njihovu vlastitu organizaciju za oporezivanje. Jedini pre`iveli preci bili su oni koji su se prilagodili poretku osvaja~a. a zatim ponovo ujedinili ljudske grupe. da je se}anje na holokaust vodilo samo ka nastavljanju holokausta. da ih progone. poslovni ljudi pokazuju prema pesnicima. paralelnu poresku i policijsku slu`bu. . jer nisu uspele da se potvrde u praksi. Pesnici koji su zabele`ili te gubike. koji sanjaju o mestu menad`era supermarketa ili {efa policije. Nacionalisti su koristili poeziju da bi prvo razbili. fotografski negativ tla~iteljske nacije. po pragmati~nim standardima. podse}aju na laboratorijske nau~nike koji su otkrili strukturu atoma.46 on nije menad`er. svaki radnik obezbe|enja mo`e sebi da obezbedi polo`aj pretorijanskog gardiste. da oslobodi svoj narod i nastavi da ga osloba|a. velikim traga~ima i sanjarima. istra`iva~i koji su ih dokumentovali. Primenom odgovaraju}e strategije. Regana i Begina.

isto kao i hemijski agensi koji truju jezera. odgovori}u na jedno pitanje pre nego {to ga neko postavi. `ivota. Detroit). #37. Na kraju. Ponovo objavljeno u zbirci Anything Can Happen. . nacionalni d`elat ili mu~itelj nije bio potomak potla~enih ljudi?” Prvi put objavljeno u Fifth Estate. Primenjena nauka nije ne{to strano. London) i Anarchy: A Journal of Desire Armed. Pitanje glasi: “Zar ne mislite da bi neki potomak potla~enih ljudi bio bolji kao menad`er supermarketa ili {ef policije?” Moj odgovor je tako|e pitanje: “A koji to menad`er koncentracionog logora. kulture. To je proizvod kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Nacionalizam nije do{ao sa strane. to je integralni deo kapitalisti~ke proizvodnje. `ivotinje i ljude. zatim kao poseban pamflet 1985 (Black & Red. oktobra 1992 (Phoenix Press. Summer 1993. svaka misao ugra|ena u industrijski sistem samo uve}ava mo} koja je u svemu okrenuta protiv prirode. 1984. umesto zaklju~ka.47 Da li je zaista tako? Izgleda da je barem u jednoj stvari Marks bio u pravu: svaki sekund posve}en kapitalisti~kom na~inu proizvodnje. vazduh. isto kao i nuklearni reaktori koji u mikrookru`enju utiru put radioaktivnom zaga|enju ~itavog makrookru`enja.

kao sa`etak obimnog Priru~nika za revolucionarne vo|e. . njihovim Egom. Odbijen spektaklom. tog “neprestanog govora vladaju}eg poretka o sebi samom. Kim Il Sung – nije nesre}an slu~aj. ali i od svake druge predstave o slobodi. neprekidnog monologa samouzdizanja. on mo`e da postane buntovnik. IV Svoju `udnju za zajedni{tvom i komunikacijom egokrata ne ostvaruje uni{tavaju}i sve elemente spektakla koji mu se na|u u dometu. godine pod zajedni~kim pseudonimom Majkl Veli.48 Teze o prodiranju egokrata Ovaj tekst se nadovezuje na neke teme iz prethodnog eseja. ali je nastao ranije. Kao {to Perlman napominje u prethodnom eseju. II Egokrata je inicijalno pojedinac. Ona odbija svaki prigovor. Staljin. Naoru`an tom Mi{lju. da bi ostala Zlatna. shvatili su tu satiru doslovno. Kritika i revizija postaju sinonimi za izdaju. On je personifikacija odnosa na kojima po~iva vladaju}i dru{tveni poredak. ali vi{e nije poput ostalih. neukaljana i beskompromisna. na ulici. on je i dalje nem i nemo}an. Hitler. ve} tako {to se okru`uje istomi{ljenicima. Misao mora da ostane nepromenjena. anomalija ili erupcija iracionalnosti. potrebno je da ga i drugi opaze kao druga~ijeg – oni drugi koji }e potvrdti da on zaista poseduje Misao i da je ta misao Ispravna. pojedinac mora da prestane da misli. tamo gde radi. Da bi potvrdio svoju razli~itost. “Zato ta misao postoji samo kao polemika sa stvarno{}u. koje je u isto vreme i dru{tveno bi}e i ~ove~anstvo” (Kamat). Izabrani Narod. On je sada Svestan. on je u posedu Ideje. da bi sebi dokazao da se ne zavarava. Kada tu `udnju po~ne da ispoljava u praksi. postaju}i sve vi{e i vi{e totalitarna” (Kamat). autoportreta tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svim aspektima `ivota” (Debor). Samim tim. `rtva spektakla. svuda gde spektakl otima svu njegovu ljudskost. U ovoj ta~ki. koji jedan drugom odra`avaju Zlatnu Misao i potvr|uju jedan drugom njenu dragocenost. III `udnju za zajedni{tvom i komunikacijom egokrata ne ispoljava u praksi: on je transformi{e u Misao. Teze o prodiranju egokrata skiciraju klini~ki portert “eksperata za slobodu” i ukratko opisuju na~in na koji se ta sorta {iri. poput bilo kog drugog pojedinca: nem i nemo}an u vrtlogu dru{tva bez zajedni{tva i komunikacije. razmno`ava i uspostavlja dominaciju. I Egokrata – Mao. mnogi nesu|eni oslobodioci ljudi od njihovih tirana. on `udi za “oslobo|enjem ljudskog bi}a. Ona mo`e da pre`ivi samo zamrzavaju}i se. koji su Fredi i Lorejn Perlman napisali i objavili 1972. da bi nastavio da odra`ava i potvr|uje ispravnost Misli.

49

V Prvobitni cilj, “oslobo|eno ljudsko bi}e”, gubi se u praksi podre|enoj egokratovoj svesti, jer ta “svest od sebe pravi jedini cilj i postvaruje se u obliku organizacije koja taj cilj treba da ostvari” (Kamat). Grupa uzajamnih obo`avalaca pravi raspored aktivnosti i odre|uje mesto okupljanja; ona postaje institucija. Organizacija, u zavisnosti od okolnosti i li~nih sklonosti, mo`e da poprimi oblik bolj{evi~ke ili naci}elije, socijalisti~kog kluba ~italaca ili anarhisti~ke grupe afiniteta, “stvaraju}i tako uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji vode}ih propagandista i ideologa, ~iji osrednji intelektualni domet biva dodatno ograni~en stalnim pozivanjem na nekoliko ve~itih istina. Ideolo{ka odanost dono{enju jednoglasnih odluka, utrla je put nekontrolisanoj vladavini ovih eksperata za slobodu” (pisao je Gi Debor povodom anarhisti~kih organizacija). Odbijaju}i vladaju}u ideologiju spektakla, organizacija ekperata za slobodu reprodukuje odnose spektakla kroz svoju internu praksu.

VI Organizacija posve}ena realiziciji Misli okre}e se ka svetu, jer “projekat ove svesti jeste da stvarnost ukalupi u svoj koncept” (Kamat). Grupa postaje militantna. Ona se priprema da na {iri, dru{tveni plan primeni svoje unutra{nje odnose, {to bi u jednoj od mogu}ih varijanti moglo da izgleda i ovako: “Unutar partije niko ne sme da zaostaje kada naredba rukovodstva glasi ‘napred’, niko ne sme da skrene desno kada nare|enje glasi ‘levo’” (jedan revolucionarni lider, citat M. Veli/ F. i L. Perlman, Priru~nik za revolucionarne vo|e) U toj ta~ki, konkretan sadr`aj Misli je s prakti~nog stanovi{ta va`an isto koliko i za hri{}ane geografska lokacija Raja. Cilj je sveden na batinu: on slu`i samo kao opravdanje za represivnu praksu grupe i kao sredstvo ucene. Nekoliko primera: “~ak i najmanja devijacija socijalisti~ke misli osna`uje bur`oasku ideologiju.” (Lenjin, citirao M. Veli); “Kada vidim kako ‘liberteri’ besomu~no kleve}u jedni druge, pitam se {ta je ostalo od njihove zrelosti i posve}enosti revolucionarnoj promeni dru{tva” (jedan anarhista iz pisma redakciji Fifth Estate).

VII Militantna organizacija se pro{iruje putem preobra}enja i uz pomo} manipulacije. Preobra}enje je bilo omiljen metod ranih bolj{evika i anarhisti~kih misionara: izri~it zadatak militanta je da radni~ku klasu u~ini “svesnom” (Lenjin), da “na{e ideje pribli`i radnim ljudima” (jedan anarhista iz The Red Menace, Toronto). Ali, militantov skriveni zadatak i prakti~an ishod njegove aktivnosti jeste da uti~e na praksu radnika, a ne na njihovu misao. Preobra}enje se smatra uspelim ako radnici, bez obzira na to {ta zaista misle, pla}aju doprinos organizaciji i ako se odazivaju na njene pozive na akciju ({trajkovi, demonstracije, itd.) Egokratova prava namera je da uspostavi hegemoniju (svoju i svoje organizacije) nad velikim brojem pojedinaca, da postane vo|a mase sledbenika. Ta skrivena namera postaje cini~no o~igledna u slu~aju nacista ili staljinista (ili kod amalgama kao {to je Radni~ka partija SAD). Preobra}enje utire put manipulaciji, otvorenoj la`i. U tom modelu, regrutacija novih sledbenika postaje glavni zadatak, a Ideja prestaje da bude zvezda vodilja, savr{ena i nepromenljiva; Ideja postaje samo sredstvo za postizanje cilja; sve {to mo`e da privu~e nove sledbenike je dobra Ideja; ona postaje cini~ni kola` sastavljen od

50
strahova i mr`nje potencijalnih sledbenika; njeno glavno obe}anje je likvidacija `rtvenih jar~eva: “kontrarevolucionara”, “anarhista”, “agenata CIA”, “Jevreja”. Razlika izme|u manipuilatora i misionara je samo teoretska; u praksi, oni su samo konkurenti koji jedni drugima kradu ideje.

VIII U nameri da pro{iri Ideju, da preobrati ili izmanipuli{e, egokrati su potrebni odgovaraju}i instrumenti, mediji, i to upravo oni mediji koje dru{tvo spektakla proizvodi u izobilju. Jedno od opravdanja za upotrebu medija glasi ovako: “Mediji su sada monopol vladaju}e klase, koja ih koristi za svoje ciljeve. Ali, sama struktura medija je “su{tinski egalitarna”. Zadatak revolucionarne prakse je da omogu}i da njihov potencijal, koji kapitalisti sada koriste na perverzan na~in, do|e do punog izra`aja, da ih oslobodi…” (parafrazirao Bodrijar) Prvobitno odbijanje spektakla, `udnja za zajednicom i komunikacijom, bivaju zamenjeni te`njom ka preuzimanju kontrole nad istim onim instrumentima koji poni{tavaju zajednicu i istinsku komunikaciju. Oklevanje ili iznenadna provala kritike sankcioni{u se ucenom u ime organizacije: “Lenjinisti }e pobediti, ako ne prihvatimo svu odgovornost borbe do kona~ne pobede…” (anarhista iz The Red Menace; staljinisti bi rekli “trockisti }e pobediti, ako…”, itd.) Posle ovoga, sve prolazi. Svako sredstvo koje vodi ka cilju je dobro. Da bi apsurd bio potpun, ~ak se i prodajna promocija i reklama, aktivnost i jezik samog kapitala, opravdavaju kao revolucionarna sredstva: “Mi se u velikoj meri oslanjamo na distribuciju i promociju. Na{ promotivni rad je {irokog opsega i veoma skup. To uklju~uje ogla{avanje u medijima, promotivni materijal, kataloge, iznajmljivanje displeja {irom zemlje, itd. Sve to iziskuje ogromnu koli~inu novca i energije, {to pokrivamo novcem zara|enim od prodaje knjiga.” (jedan “anarhisti~ki biznismen” u pismu redakciji Fifth Estate) Da li je ovaj anarhisti~ki biznismen samo sme{an primer, jer je tako preteran, ili se samo dobro uklapa u ortodoksnu tradiciju organizovanog militantstva? “Velike banke su deo dr`avnog aparata potrebnog za igradnju socijalizma koji }emo samo preuzeti od kapitalista; na{ zadatak je da odbacimo sve ono ~ime su kapitalisti izvitoperili taj izvanredni aparat i u~inimo ga JO{ VE}IM, jo{ demokratskijim, jo{ sveobuhvatnijim” (Lenjin, citirao M. Veli)

IX Za egokratu mediji su sredstvo, a cilj hegemonija, apsolutna vlast tajne policije: “Nevidljivi vodi~i usred narodne bure, mi smo ti koji treba da je usmeravaju, ne kao vidljiva sila, ve} kao kolektivna diktatura na{e alijanse – diktatura bez oznaka, naziva i zvani~nog statusa, a opet jo{ mo}nija, upravo zato {to ne}e imati nijedno od pojavnih obele`ja vlasti” (Bakunjin, citirao Debor). Kolektivna diktatura ubrzo postaje dikaktura jednog egokrate, jer “ako sve birokrate, uzete zajedno, odlu~uju o svemu, oni svoju klasnu koheziju mogu da odr`e samo ako svoju teroristi~ku silu koncentri{u u jednoj li~nosti” (Debor). Ako egokratov poduhvat uspe, uspostavljanje “diktature bez zvani~nog statusa” ne ukida komunikaciju samo na dru{tvenom planu; tajna policija svesno likvidira i svaki lokalni poku{aj. Ova situacija nije “deformacija” prvobitnih “~istih ciljeva” organizacije, ve} je predodre|ena njenim sredstvima, istim onim “su{tinski egalitarnim” instrumentima upotrebljenim za postizanje pobede. “Masovni mediji su zapravo antimedijatori, neprenosnici, prozivo|a~i nekomunikacije. Televizija, samim svojim postojanjem, uvodi dru{tvenu kontrolu u domove. Uop{te nije neophodno da se kontrola zami{lja kao periskop

51
kojim re`im {pijunira privatni `ivot pojedinaca, jer televizija taj posao obavlja mnogo bolje. Ona posti`e da se ljudi vi{e ne obra}aju jedni drugima, da ostanu potpuno izolovani pred saop{tenjima na koja ne mogu da odgovore.” (Bodrijar)

X Egokratski projekat je postao suvi{an. Kapitalisti~ki mediji za proizvodnju i komunikaciju ve} su redukovali ljudska bi}a na neme i bespomo}ne posmatra~e, pasivne `rtve neprekidnog “samouzdi`u}eg monologa” vladaju}eg poretka. Antitotalitarna revolucija ne zahteva neki drugi medijum ve} likvidaciju svih medija: “…likvidaciju ~itave sada{nje strukture, svih njenih funkcionalnih i tehni~kih elemenata, koji u svemu odra`avaju postoje}i dru{tveni oblik. To bi, u krajnjoj liniji, trebalo i moralo da vodi ka ukidanju samog koncepta posrednika: neposredno razmenjene re~i, uzajamna i simboli~na razmena, negiraju samu ideju i funkciju medija…Zato je uzajamnost jedini put koji vodi ka ukidanju posredovanja.” (Bodrijar) 1977.

Reference Jean Baudrillard, Pour une critique de l’economie politique du signe (Paris, Gallimard, 1972) Jacques Camatte, The Wandering of Humanity (Detroit, Black & Red, 1975) Guy Debord, Society of the Spectacle (Detroit, Black & Red, 1970/ 1977) Claude Lefort, Un Homme en Trop: Reflexions sur “L’Archipel de Goulag” (Paris, Seuil, 1976) Michael Velli (Fredy & Lorraine Perlman), Manual for Revolutionary Leaders (Detroit, Black & Red, 1972)

Kratko zadr`avanje u Ferbanksu uverilo je Fredija da je natpis “sveameri~ki grad” ipak bio odgovaraju}i. godine bio replika hiljada drugih ameri~kih gradova iz prethodne epohe. kada je pro~itao tekstove `aka Kamata. {to zbog neravnog puta. Ferbanks je bio tumor koji pro`dire svoje okru`enje. valovitu tundru je prekrivao asfalt. ali njegov otpor prema masivnom industrijskom dru{tvu bio je jasno izra`en ve} tada. Prizor je bio pomalo zastra{uju}i: sve je li~ilo na kulise gradi}a s granice. Nekada `ivopisna pustinja bila je svedena na ne{to poznato: na odbojno. Pet godina kasnije Fredi }e zapo~eti sa sistemati~nom kritikom progresa. Fredi je na Feniks (Arizona) gledao istim o~ima. Njihove gra|evine su bile napravljene od uvezenih materijala. a ljudi su izgledali siroma{ni. 78. koji su uni{tavali prirodni balans na tom lokalitetu. biti mnogo: Hronika Fredijevih pedeset godina Lorejn Perlman Odlomak iz biografije str. Nadomak Ferbanksa ugledali smo tablu: “Ferbanks. nezaposleni mu{akrci su ~ekali ispred jedne zgrade na prevoz do naftnih bu{otina. u kojima je ovaj francuski sledbenik Amadea Bordige tvrdio da je gubitak ljudske zajednice posledica pripitomljavanja ljudi od strane kapitala. putovanje na Aljasku: U leto 1971. Imali ste utisak da ljudi mrze prirodu koja ih okru`uje. Kroz Jukon smo i{li prose~nom brzinom od 20 milja na sat. urbanu dinamiku i progres po~eo da gleda drugim o~ima. Da li je ljudska intervencija ikada donosila ne{to dobro? Od tada je na gradove. Nekoliko godina kasnije. Ovaj grad sa Aljaske je te 1971. Fredi je bio odu{evljen susretom sa stavovima koji su podr`ali njegovo sve ve}e nezadovoljstvo zapadnja~kim i marksisti~kim shvatanjem progresa. Deset godina kasnije. s ne{to rezervnih guma i opremom za kampovanje. 1989. Put na Aljasku je ozna~io prekretnicu u Fredijevim pogledima na dru{tvo. S nama su po{le moja sestra Rut i na{a prijateljica Debi Hansberger. Krenuli smo u starom {evroletu. Ljudi su tvrdoglavo insistirali na travnjacima i drve}u uvezenim iz drugih oblasti. veliki ljubitelj divljine. . urbano izleti{te. sveameri~ki grad!” Morali smo da se nasmejemo. objavljene u ~asopisu Invariance. Bio je to sve samo ne tipi~ni ameri~ki grad.52 Imati malo. Mladi. {to zbog ~estih zaustavljanja da bismo se divili neverovatnim predelima. godine Fredi i ja smo krenuli na put na Aljasku. a neonska svetla i bilbordi su zaklanjali pogled na planine.

Ovde objavljujemo samo nekoliko odlomaka: 1) uvod. 2) prikaz i kritiku ~uvene teorije “vi{eg stadijuma” (koja i danas pomra~uje umove svih obrazovanih ljudi) i 3) sam po~etak glavne pri~e. niti bilo gde drugde gde taj uljez brani sebe. s one strane tehnologije i modernosti.” — Anon. Ali. koja odmah privla~i svu pa`nju: umesto lekcije za ispit. ali ne posustaje nijednog trenutka: sve po~inje u zemljama Levanta i Plodnog polumeseca (Ur/ Ere{). Delo izuzetne poetske vizije i nadahnu}a. p. 1983) je najpoznatije Perlmanovo delo i verovatno naj~udnija istorijska knjiga ikada napisana. to u prvi mah predstavlja te{ko}u. protiv Njegove Pri~e Odlomak “S one marksisti~ke teorije i anarhisti~ke istoriografije. dinamici i toku sukoba izme|u drevnih. .53 Protiv Levijatana. Re~ je o istorijskoj studiji bez i jednog datuma ili bilo koje druge vremenske odrednice. Against Leviathan. Pri~a ima veoma {irok zamah. Summer 1985. uvi|aju}i da kapital nije neizbe`na posledica 'materijalnog' i 'istorijskog razvoja' ve} ~udovi{na deformacija. tu je sama pri~a. upravo zato {to je poezija. protiv Njegove Pri~e (u originalu Against His-Story. o kojoj u {kolama.” Fifth Estate. a zavr{ava se s prvim znacima pometnje du` isto~ne obale Kornja~inog Ostrva (Amerike). dobijamo vrlo op{iran i detaljan izve{taj o pozadini. “Fredy Perlman: An Appreciation. egalitarnih “zajednica slobode” i ovog novog. 14 Protiv Levijatana. Za sve nas koji smo navikli da kroz istorijsku gra|u idemo kao po autoputu sa dobro raspore|enom signalizacijom. Prava skrivena ili zabranjena istorija na{eg sveta. ne}ete ~uti ni re~. jo{ neko vreme ~ekati na svog prevodioca. hijerarhijskog ~udovi{ta. Perlman ponovo otkriva primitivne narode i primitivne zajednice. koje }e.

I drugi su povukli zavesu pre Tarnera. rani “anarhoprimitvisti”. definisan je suvi{e {iroko. drugim re~ima Mi. Nakon {to je video uspon i pad Tre}eg Rajha. ljudska vrsta. {to i ~ine. mnogo mo}nije od svih drugih `ivih bi}a. a pod Majkom Zemljom sav `ivot. Las Kazas. ~esto na oboje u isto vreme. kao {to i sam ka`e. te druge zajednice. Tojnbi je izgubio entuzijazam.) 1 . Kamat. Montenj. Vizija koju je tu razvio sli~na je Tarnerovoj: ~ove~anstvo uni{tava Majku Zemlju. Zerzan. samo {to joj on pridaje pozitivno zna~enje: ona obuhvata svu prirodu i sve ljudske zajednice van dometa Civilizacije. Marksisti govore o kapitalisti~kom na~inu proizvodnje. ali i sve drugo {to su istorija i civilizacija donele sa sobom. oni koji su tajnu u~inili javnom: Tojnbi. be`ivotno ~udovi{te koje pokre}u ljudi zato~eni u njegovoj utrobi. Novi Ranteri1 pokazuju na Tehnologiju i Civilizaciju. Du{e protiv tela. Tojnbi dalje ka`e da je ~ove~anstvo. `ivele su zajedno sa svim ostalim `ivim bi}ima tokom hiljada generacija ne nanev{i Biosferi nikakvu {tetu. Tehnologije protiv biosfere. Lao Ce od kada postoji pisano se}anje. tehnologije i civilizacije. Drinon. * Tojnbijev protagonist. Kamat na Kapital.54 Levijatan: ovde. (nap. Melvil. Boga protiv svih. Ali. Ruso. Anarhisti pokazuju na Dr`avu. On obuhvata sve civilizacije. Podnaslov Tarnerove knjige glasi: The Western Spirit Against Wilderness/ Zapadni duh protiv Divljine. Ko je onda taj razbojnik? Tarner ukazuje na zapadni duh. ponekad samo o kapitalisti~koj klasi. Tarner. radikalnu hri{}ansku sektu iz XVII veka. ali i sve ljudske zajednice van Civilizacije. ~ove~anstvo. du{u ili duh zapadne civilizacije. knjizi koja tako|e ide daleko s one strane istorije. str. D`enings. ali i od same Biosfere (drugi termin koji koristi Tojnbi). Pod zapadnim duhom Tarner podrazumeva stav ili dr`anje. Blejk. koju danas zovemo samo Civlizacija. Frederik Tarner povla~i zavesu. Perlman aludira na Rantere. U Istra`ivanju istorije Tojnbi je izrazio veliki entuzijazam za istoriju i civilizaciju. Dejvid Votson. D`on Zerzan. me|u savremenicima ~ija sam svetla pozajmio. Toro. Ljudi imaju mo} da razore njenu osetljivu ko`u. Debor. itd. izraslo u ne{to mo}no. Pod ~ove~anstvom Tojnbi pozdrazumeva i zapadni duh i sve zajednice van dometa Civilizacije. koja je u Engleskoj nastavila tradiciju bratstva Slobodnog Duha. prev. scenu preplavljuje svetlost. me|u prethodnicima. Tojnbi i ostali usredsredili su se na Zver koja uni{tava jedini dom `ivih bi}a. koji objavljuje rat do istrebljenja u ime Duha protiv prirode. To ose}anje gubitka izrazio je u knjizi Mankind and Mother Earth/ ~ove~anstvo i Majka Zemlja. Fifth Estate. Tarner defini{e Divljinu na isti na~in kao i zapadni duh. Civilizacije protiv Majke Zemlje. 2-5 U izvanredno lucidnoj knjizi nazvanoj Beyond Geography/ S one strane geografije. To je junak koji sebe stavlja naspram Divljine.

Ali. ali. pogled prazan i nemilosrdan poput sunca”. str. Novi Ranteri i Tarner vide u zlikovcima o kojima govore marksisti i anarhisti samo atribute pravog junaka ove pri~e. Oni nitkova zamenjuju svojim herojem. Ali.55 Ako je Tojnbijevo ~ove~anstvo suvi{e {irok pojam. po meni. Luis Henri Morgan. Oni ne vide da njihov antikapitalisti~ki oblik proizvodnje samo `eli da nadma{i svog brata u uni{tavanju Biosfere. Mogu}e je da to telo zapravo nema svoj vlastiti `ivot. za{to mu se ne vrate? Ako je u njemu bilo tako udobno. Marksisti vide trn samo u tu|em oku. Mo`da je re~ o mrtvoj stvari. Ipak. antikapitalisti~kim oblikom proizvodnje. Oni bi da Dr`avu zamene mre`om kompjuterskih centara. na svega nekoliko njih. a njen autor bio je advokat iz severnog Nju Jorka. Revolucionarnim Poretkom. za{to su ga ljudi napustili? Ako se Civilizovani jo{ se}aju tog bla`nstva. fabrika i rudnika kojom bi “upravljali sami radnici” ili neki anarhisti~ki Sindikat. o d`inovskom le{u. ali mu je dao novi sadr`aj. zastra{uju}e telo koje je postalo ja~e i od same Biosfere. Oni ne prime}uju da njihov heroj tako|e ima “telo lava s ljudskom glavom. (…u odnosu na {ta? Oklop vam to nikada ne}e re}i. Ako je Biosfera izlu~evina planete koja pokriva njenu povr{inu. Ovde `elim da govorim o telu ~udovi{ta. za{to nisi bogat?”) Na svako od ovih pitanja postoji odgovor. . nisu oti{li dalje od Kamata. Obe}ao je da }e opisati poreklo i putanju ~udovi{ta. ono zaista ima telo. Naime. 13-19 Neki Oklop bi mogao da upita: “Ako je Zlatno Doba bilo tako dobro. tako lepo i ~isto. Ono mo`e da pokre}e svoje te{ke udove samo ako ih iznutra pokre}u `iva bi}a. Elila i drugih.) Teorija vi{eg stadijuma je stara koliko i Civilizacija. Tarner je oti{ao jo{ dalje. To se vi{e ne bi zvalo Dr`ava. nju ne izlu~uje svaka od tih zajednica. Sam Tojnbi je krivicu usmerio na jednu si{u}nu manjinu. onda je i zver koja je razara tako|e njena izlu~evina. kao i ljudi unutar ~ove~anstva. Kamat je ~udovi{tu dao telo. On se ograni~io na to da opi{e duh ~udovi{ta. Sama promena naziva proterala bi Zver. Kamat. a ~esto je govorio i o oklopu ~udovi{ta. to telo je ono koje pravi svu pusto{. ali je bio svestan da je njegovo telo to koje uni{tava ljudske zajednice i Majku Zemlju. ali to jo{ nije uradio. Oklop ne `eli da ih ~uje. za{to seljaci ne odbace svoje plugove i vrate se {tapovima za kopanje? (Ista sorta postavlja i ~uveno pitanje “Ako si tako pametan. ~ove~anstvo u celini. Termin je pozjamio od Marksa. Ta zver je r|a koja prekriva povr{inu ljudskih zajednica. Mo`da }e se pokazati da je taj d`inovski le{ izlu~ilia samo jedna od tih zajednica me|u mirijadama drugih. Jedna od najuticajnijih modernih verzija ove teorije nastala je u XIX veku. nije imao nameru da ~udovi{tu dodeli ime ili da opisuje njegovo telo. On ve} zna odgovor. Anarhista ima svakakvih. Neki anarhisti razlikuju se od marksista samo po tome {to su lo{ije obave{teni. Ali. mnogi od navedenih su suvi{e uski. Rekao je mnogo o njegovom nastanku i putanji. Novi Ranteri pozajmili su svetlost od Mamforda. nazvao ga je Kapital. Brzo }e pre}i na ne{to drugo. Ljudi su napustili prirodno stanje zato {to je Civilizacija zna~ila prelazak na vi{i stadijum.

fazu ranog detinjstva.56 Savetnik nekoliko poslovnih {pekulanata. “stepen razvoja proizvodnih snaga”. na prag Varvarstva jeste sprava poznata kao “materijalni uslovi” ili. iako i sam marksista. Morganova lestvica bila je suvi{e dobra da bi se ~itava stvar prepustila nekakvim agitatorima. Sredstvo pomo}u kojeg ~ovek uspeva da se prebaci sa praga zvanog Divlja{tvo. Veze izme|u ni`ih i vi{ih pragova su tako|e stvari. ^ajld. spremi{te predmeta i sredstava. To su sredstva. nazvao je Varvarstvo. Arheolog V. lucidno. Sam pomen “prirodnog stanja” tu je oduvek bio znak za uzbunu. jer se tako sti~e utisak da je u njenom sredi{tu neko `ivo bi}e. teorija vi{eg stadijuma. ali nije imao dovoljno vremena. oni gornji pragovi bili su Civilizacija. doba kasnijeg detinjstva. tamo gde je se}anje u milosti izdava~a pisane re~i). G. Naravno. . ~ovek je stvar. Naravno. sada su kupovali zemlju od aristokrata. Svoja predube|enja Morgan je konceptualizovao u lestvicu. Istim sredstvom sti`e se i do svih ostalih. Lestvica. ~iji je svaki prag bio ugla~an rasizmom. mahao je njime. samo tlo – izmakli ispod nogu dotada{njih vladara. Marks je imao u planu da dotera lestvicu. a zatim dodao jo{ jedan. itd. Kao i Morgan. isto~ne Evrope i drugih zemalja u kojima su nazivi ovih pragova utuvljivani deci u glavu poput katehizisa. i moglo bi da se predaje u osnovnoj {koli. a na prag iznad je smestio vo|e i sledbenike Marksove politi~ke partije. To su i pragovi. Morganova rasisti~ka lestvica je postala zvani~na religija Sovjetskog Saveza. Ta teorija je zato i napravljena. bednog ostatka nekada mo}ne iroke{ke zajednice. Varvarstvo. Naslov Engelsove knjige glasi: Poreklo porodice. Kapitalisti. Slede}i prag. republikanski aktivista i rasista. Lestvica je stvar. povratio je lestvici dostojanstvo popunjavaju}i njene pragove najnovijim Pozitivnim Dokazima. u stvari mehani~ko. a najvi{i me|u njima ameri~ka Civilizacija. Uop{te se nije trudio da sakrije svoj prezir. ta~nije. Morgan je bio zaboravljen ({to se posti`e prili~no lako. Engels je doradio samo vrh lestvice: prvo je preimenovao onaj najvi{i prag. Kine. nazvao je Divlja{tvo. Iznad tog praga Morgan je smestio Veliku Belu Rasu. U tom obliku. Najni`i prag. Time se pozabavio Engels. sa svim njenim rasisti~kim pragovima: Divlja{tvo. to ne zna~i da je rasizam nestao iz Amerike. Morganovi rasisti~ki prethodnici Va{ington i D`eferson gledali su na Irokeze kao na decu. Taj prezir se i danas u Americi tuma~i kao znak prefinjenosti. Morgan je do{ao do zaklju~ka da su Irokezi dostigli stadijum izme|u detinjstva i adolescencije. Obja{njenje je jednostavno. ne{to {to se koristi u hitnim slu~ajevima. vlasnici rudnika i fabrika. ~im su ovi agitatori preuzeli monopol nad lestvicom ameri~ki profesrori nisu hteli da imaju ni{ta sa njom. Morganovu Veliku Belu Rasu Engels je zamenio kapitalisti~kom klasom. i Marks i Engels su `iveli u vreme kada su se materijalni uslovi – bukvalno. ali. omrznutih barona i biskupa. Ameri~ki profesori su veoma laskali sebi kada su Morgana izabrali za predsednika Ameri~ke asocijacije za razvoj nauke. ~ovek njena izlu~evina. Treba samo da skrenemo pogled sa `ivih bi}a i usredsredimo se na stvari. ne ba{ kao zvani~na religija ve} vi{e kao poslednji oslonac. privatne svojine i dr`ave. Nije mnogo doterivao: lestvicu je preuzeo netaknutu. naprotiv. svakako obja{njava za{to su ljudi napustili prirodno stanje. Lestvica se tako vratila u Ameriku. Za ^ajlda. ^ajld je pogre{no nazvao svoju knjigu ^ovek koji pravi samog sebe. Ali. Profesori }e kasnije za`aliti zbog toga. Morgan je ipak na{ao vremena za istra`ivanje na~ina `ivota svojih suseda iz severnog Nju Jorka. materija je jezgro. Morganovu rasisti~ku lestvicu pozjamili su agitator Karl Marks i revolucionarni biznismen Fridrih Engels. vi{ih pragova.

marginu (Tarner je tako|e podlegao ovom delu teorije). proslave povodom novih otkri}a.57 Marks i Engels su tako do{li do predvi|anja da }e se i kapitalistima tlo na sli~an na~in izma}i ispod nogu. U bajkama nema ni~eg lo{eg. Ove trivijalne stvari poti~u iz davne pro{losti i mogu}e je da su nekada bile mnogo raznovrsnije nego danas. Pleli mre`e poput paukova. Ali. Hakilar. Du` obala reka i jezera. Mnoga njihova oru|a omogu}avala su im da slede primer `ivotinja. Perlman koristi ovaj izraz u celoj knjizi. itd. Razbacivali su semenje poput ptica. podelom rada. bukvalno hrani. Za drevne ljude to je bilo ne{to poput {tapa. Ali. u~ini mi uslugu i sam preispitaj teoriju vi{eg stadijuma. centralno mesto koje u na{oj svesti zauzimaju te stvari ne zna~i da se u `ivotima ljudi u “prirodnom stanju” sve vrtelo oko vo}a. U Jerihonu su 2 Rob iz sibirskih logora. Ti uslovi su podrazumevali poljoprivredu. Izraz dolazi od Sol`enjicina. ~ovek je hiljadama generacija `iveo kao Divljak. Ti ljudi nisu bili u vlasti onoga {to je Tojnbi nazvao “impersonalnim institucijama”. oni preziru bajke. Ljudi su sebe smatrali ro|acima `ivotinja. samo nije mogao da ostvari taj san sve dok materijalni uslovi nisu dovoljno sazreli. Niko nije mogao da ih natera da nastave da delju. stanovnici te pe}ine su o~igledno znali da koriste metale. kretanje zemljom i vodom. Ali. o{trili su svoje {tapove i kamenje. na mestima koja su kasnije nazvana {anidar. izlo`be novih naprava. poput nekog zeka. ipak znamo da to zasigurno nisu bili industrijski sajmovi. Kada bi na najvi{im granama po~elo da sazreva vo}e. Lovili jelene na na~in vukova. prev. to~ak. ali ta korist bila je sitnica u pore|enju s neposrednim dodirom s postankom. a svoju `elju projektivali su ve} za osvit idu}eg dana.2 Mi stalno imamo pred o~ima tu sliku. u`adi i lestvica bile su kori{}ene da bi se vo}e obralo pre nego {to ga pokupe majmuni. Katal Hojuk. samim bi}em. Taj vi{ak. Onda su. zapovednike radnih armija. U skladu s tom projekcijom. ili margina. (nap. U {anidaru je ~itava zajednica koristila jednu pe}inu kao zimsko skloni{te. Pravili su zimske zalihe oraha i zrnevlja poput veverica. kuka. zrnevlja i {tapova. Iako ne znamo skoro ni{ta o njihovim najsvetlijim trenucima.) Modernim kopa~ima je uspelo da do|u do ostataka drevnih gradova u oblasti Anadolije i Levanta. ljudi su izmislili sve mogu}e vrste splavova i ~amaca da bi mogli da plove poput patki ili labudova. Njihova oru|a su im svakako bila korisna. ~ovek je mogao da stvara vi{ak proizvoda. ~itav vrli novi svet koji je sada postao mogu}: kraljeve. Jerihon. Onda reci da li ovu karikaturu smatra{ preteranom. ~im su uslovi sazreli. svi progresivno nastrojeni divljaci su bez oklevanja sko~ili na vi{i prag. (^itao~e. ropstvom. (Na{i arheolozi prikazuju tog ~oveka kako po ceo dan ne{to kle{e i delje. propovednici ove bajke tvrde da je ona ne{to drugo. ^ovek je oduvek `udeo za gospodarima.) Teorija vi{eg stadijuma mo`e da se pri~a deci zato {to je bajka. izvorom `ivota. generale. Varijeteti i slo`enost tog {tapa bili su izraz ingenioznosti ljudskih bi}a.) . jeste ono {to podr`ava. kada im to vi{e ne bi bilo zabavno. Po{to vukovi imaju o{tre zube i sna`ne ~eljusti. stalnim vojskama. metalurgiju. materijalni uslovi postali povoljni za ne{to vi{e od divlja{tva. * Takozvani “materijalni uslovi” nisu bili ni{ta drugo nego ono {to je omogu}avalo svetkovine. sve vrste {tapova. robovlasnike. pre nekih 300 generacija. Kada se jednom na{ao u posedu svih tih stvari.

konkretna `iva bi}a. u pri~i koja obja{njava za{to magarci imaju repove. a svi insekti. Opisana je kao pakleno mesto. ta si}u{na manjina nije razvila te institucije u najpovoljnijim materijalnim uslovima. upravo ta sredstva u~inila mogu}om: Salins i drugi antroplozi su pokazali da su zajednice sa mnogo materijalnih sredstava i one sa malo njih. I to ne ~ovek ili ~ove~anstvo. Nijedan od ovih naroda nije razvio ni{ta nalik “impersonalnim institucijama”. Laga{. na primer. Osim toga. u bogatim {umama oko Velikih Jezera. ni zidove. ptice i `ivotinje svoj deo hrane. bilo iz neke parazitske potrebe. ve} jedna izolovana zajednica. sigurno su se odmah vratili mnogo va`nijim aktivnostima. Ali. tako {to su se ogradili zidom. Kova~i bakra sa Gornjeg jezera nisu sadili biljke. kao u slu~aju zida. bili su stvari koje je svaki pojedinac mogao da napravi ili su. Kopa~ima je uspelo da iskopaju i rastuma~e plo~ice koje bacaju svetlo na neke od najranijih trenutaka impersonalnih institucija.58 sami napravili pe}inu. pretvaraju}i je u mo~varu. niti dr`ali `ivotinje. nakon {to bi svi ljudi pojeli svoj deo. a vi{ak proizvoda se `anje jo{ od iskona. Njihovi autori su prvi pismeni ljudi. Eridu. za{to bi ti ljudi uop{te poku{avali da i od karibua ili losova naprave parazite? Materijalni predmeti. prave}i predivne bakarne ukrase i pribor. slobodnim ljudima to nije bilo potrebno. onoliko koliko su cenili da }e im biti potrebno tokom zime. Psi su se sami pripitomili. navodno. bilo iz bezgrani~ne ljubavi prema ljudskim bi}ima. d`unglama Afrike ili u plodnim predelima Evroazije. verovatno zato da bi se za{titili od neprijatelja. Plo~ice su pisane sumerskim jezikom. preci Od`ibva Indijanaca bavili su se metalurgijom. sa svih strana bile okru`ene “vi{kom proizvoda”. Severno od njih prona|eni su ostaci naroda koji je uzgajao biljke i `ivotinje. da bi tim va`nijim aktivnostima mogli da se bave na miru. Svake godine reke su plavile dolinu. ali. Njih su izgradili ljudi. Njihove naseobine zvale su se Ere{. Istina je da su imali pse. Ur. Poku{ali su da se bave poljoprivredom usred d`ungle. Nastavili su da dele sve {to imaju i sve {to bi do`iveli. ~uvenu Marginu. ali nisu imali nijedan jedini razlog da se time i pozabave. Vratimo se sada na vi{ak proizvoda. Ali. * Mnoga materijalna sredstva su veoma stara. opet bi ostajalo obilje plodova koje je trunulo na zemlji. na obalama Gornjeg jezera. to nigde nije vodilo ka stvaranju “impersonalnih institucija”. {tapovi za kopanje i zidovi. Mnoge `ivotinje i mnogi ljudi su skladi{tili hranu. ni{ta preko toga. To se dogodilo u najnepovoljnijim materijalnim uslovima. kako Tojnbi re~e. U skoro svakom od tih slu~ajeva. Pretpostavljam da su zato i napravili zid. ne{to {to se u konkretnoj prilici moglo posti}i zajedni~kim radom. koji verovatno poti~e iz centralne Azije. jedna si}u{na manjina. motke i kanui. Pretpostavljam da su graditelji jerihonskog zida prestali da budu graditelji zidova istog ~asa kada su napravili taj jedan. koju su. Sva ta sela nalazila su se u dolini izme|u Tigra i Eufrata. Na ovim plo~icama se o toj dolini ne govori najpovoljnije. da bi narednog prole}a donela nove plodove. tako da se pitamo za{to su ljudi uop{te ostali tamo. . ali koji nije podizao ni gradove. u jednom krajnje surovom okru`enju. Na sasvim drugom kraju sveta. Mo`da su znali da je i to mogu}e. na mestu koje }e mnogo kasnije biti nazvano “plodni polumesec”. one iz prirodno bogatog okru`enja i one iz najsurovijeg. Ostali su ro|aci.

Rekli su mu da pa`ljivo gleda kako to rade dabrovi. a mo`da i nije napravio neki plan. ponosan. a nemilosrdno sunce bi spr`ilo sve useve. sada su morali sve iz po~etka. Pro{la su mnoga prole}a i zime. bili su spremni da se poka`u kao orni i velikodu{ni dobro~initelji. Ali. Starci su u svojoj viziji mo`da imali plan. a mo`da i nije. ovog puta za vreme velike gladi. Zatim utonu{e u san. gde puki opstanak nije zahtevao toliko vremena i energije. . mo`da tri navrata. plesom i igrama. Ti mladi ljudi. Starci su tako mogli da se vrate svojim mnogo va`nijim filozofskim preokupacijama. reko{e mu da jo{ temeljnije istra`i ume}e dabrova i da jo{ dublje sanja. ni previ{e. Ali. poplava bi bila tako silovita da bi odnela svu `etvu i ku}e. Tamo bi sigurno mogli da se posvete mnogo prijatnijim aktivnostima. Sve je i dalje bilo po starom. koji nikada nisu radili. ispunjeni zajedni~kim gozbama. niko nije znao kako da nastave. nego da su morali da budu pozvani drugi i tre}i put. Me{tani su sigurno pomi{ljali da se vrate u materijalno povoljnije uslove centralne Azije. ~ak i oni iz Laga{a. ali ne i nepoznati u zajednicama srodnika. kada su se obale kanala jo{ mogle popraviti. Ali. Slede}e godine bi udarila su{a. Ere{ je i dalje bio te{ko mesto za `ivot. Jedne godine. to su bili `ilavi ljudi. Lugal. Zar to nije bila volja staraca? Kada su rovovi i kanali bili iskopani. ali im sugirno nije bilo na kraj pameti da nagledaju radove. Mogu}e je da zato nisu odgovorili na taj prvi poziv. tako da bi i njegova re~ mogla da se ~uje kada se bude odlu~ivalo o pravom trenutku za popravku nasipa. Ali. Ovakvi zajedni~ki poduhvati bili su vrlo retki. Lugala. Izabrali su jednog sna`nog mladi}a. Ovog puta starci izabra{e jednog jo{ sna`nijeg mladi}a. barem za neko vreme. Oni nisu dabrovi. Ovog puta kanali i nasipi su izdr`ali. kanali za navodnjavanje. a ubrzo su i kanali opet po~eli da se uru{avaju. Mogu}e je da su videli kako dabrovi obezbe|uju sebi potrebnu koli~inu vode. da posmatra dabrove. Iskusni Lugal je bio pozvan da popravi kanale i nasipe. Ali je svakako preuzeo nadzor. To se ponovila u dva. Videli su da su za to potrebni brana. ali jo{ uvek ne i ohol. poslali su svoje Lugale da prou~e irigacioni sistem Ere{a. mo`da je. Ti ljudi su bili sneva~i. to je bio Ere{. ko }e sve to izgraditi? Sigurno ne starci. sve dok se kona~no nisu odazvali. Starci iz Ura. a onda je Lugal zatra`io da mu se dodeli mesto u ve}u staraca. Prva poplava je sav njihov trud odnela u more. Ali. Starci po~e{e da polako govore {ta vide. Lugal i njegovi ro|aci su prigovorili da ih je trebalo pozvati makar mesec dana ranije. Starci su sigurno bili uvre|eni time {to se od njih o~ekuje da svoju viziju upotrebe za tako trivijalne stvari. tako da je ne bude ni premalo. @ene su opet pozvale starce na ve}anje. @ene su im rekle da treba da sanjaju o na~inu na koji bi trebalo re{iti pitanje vode. {to na sumerskom zna~i “sna`an ~ovek”. praznicima. je mo`da oti{ao. mesto na kojem bogovi nisu `eleli da vide ljude. Lugal se vratio me|u svoje parnjake.59 `ene su se bavile usevima. Zato su pozvali sve mlade ljude iz sela i objasnili im svoju viziju. Pramajke su pozvale starce na ve}anje. ispusni kanali.

postao je ohol. Iza njega su stajali njegovi najbli`i ro|aci. Ljudi su pri~ali da ga je ubilo isto ono bo`anstvo koje je bilo u bliskoj vezi sa uvre|enom pramajkom. a zatim jo{ jedan starac iz ve}a Ere{a umre{e. Najazad. oni su ti kojima je uspelo da Ere{u obezbede potrebnu vodu. Jednog dana Lugal je prona|en mrtav. manje ohol. pisci plo~ica su pomogli ljudima da zaborave koliko su sumerske `ene nekada bile va`ne. Za ovu pri~u ne postoje nikakvi ~vrsti dokazi. sada je govorio i o drugim stvarima. Izabran je novi Lugal. Lugal se ~ak usudio da jednoj pramajci ka`e gde ne sme da sadi svoje seme. Kako je vreme odmicalo. a starci su bili veoma odlu~ni u tome da mu ne dopuste da prisustvuje ve}anjima. ne samo o nasipima. Do tada je Lugal postao mnogo iskusniji starac od novoprido{lica. da su postojala ve}a staraca i da je prvom Lugalu prethodila ~itava ve~nost. . 1983. ^injenica je da sumerske plo~ice tajanstveno }ute o delima `ena i staraca iz vremena prvih Lugala.60 Prvo jedan. na njihova mesta do|o{e novi ~lanovi ve}a.

u`ivaju}i u suncu. u ustanku koji je danas poznat po nazivu jednog automobila. obilju biljnih i `ivotinjskih vrsta i jedni u drugima. {pekulanti i njihovi saveznici re{ili da ubrzaju istrebljenje nezavisnih naroda zapadno od Three Miles Island. bez obzira da li su te prepreke ljudska bi}a. Napisan je odmah nakon nesre}e u nuklearnoj elektrani u mestu Three Miles Island. To je Civilizovanima dalo pravo da ih istrebe bez ikakvih obzira: “Po{aljite im }ebad zara`enu boginjama”. pre deset generacija. prodaju. 8. skrivali su svoja imena iza kompanija kao {to su Vandalia Company i Ohio Company. (Iz uvodnika Insurgent Desire: An Online Green Anarchist Archive. zbog uvek istog cilja: daljeg napredovanja kapitala. naredio je jedan od vojnih zapovednika zadu`enih za istrebljenje. Vlasti i Crkve. (nap. ali sigurno ne pre nekoliko nedelja. Njihova namera je bila da civilizuju kontinent i da ga uklju~e u ciklus aktivnosti za koje se ovde. investiranje. tla i drugih `ivih vrsta.000 ljudi). {pekulanti poput Frenklina. otima~i zemlje. Pojedinci koji su stajali iza tih kompanija.1 njihovim ratnicima je uspelo da ove otima~e zemlje potisnu iz ~itavog Ontarija. bolestima i nasiljem. Pre jedanaest generacija. hiljadugodi{nje kulture. bez Zakona. Civlizacija nije imala mnogo toga da im ponudi. Zbog tog beskompromisnog otpora Civilizovani su ih nazvali Divljacima. Glavna prepreka bila su ljudska bi}a koja su na ovom kontinentu `ivela hiljadama godina.) . `ivotinje ili ~ak reke i planine. investiranje i trgovinu. da bi za{titili svoju slobodu od daljeg prodiranja Civilizacije. godine. antinuklearnom izdanju Fifth Estate. Trovanje i proterivanje prvih stanovnika ovog kontinenta u ime “vi{ih ciljeva” mo`da je po~elo ba{ u isto~noj Pensilvaniji. aprila 1979. {umama. potocima. svo okolno stanovni{tvo bilo je evakuisano (200. u oblasti koja je sada izlo`ena radijaciji (Three Miles Island).) Samo najve}i licemeri mogu da nazovu “nesre}nim slu~ajem” svesno trovanje ljudi. {ume. situacija je stabilna i pod kontrolom. Mi~igena. Dok su se vesti o nesre}i {irile.61 Progres i nuklearna energija: Uni{tavanje kontinenta i njegovih ljudi Ovaj tekst se prvi put pojavio u posebnom. prev. Ti ljudi su smatrali da je `ivot cilj. uglavnom ne{to oru`ja. zvani~ni stav je glasio: “Nema potrebe za panikom. 2 iz eseja Stalna privla~nost nacionalizma. Na Civilizaciju uop{te nisu gledali kao deca na teglu s pekmezom. Va{ingtona i Hejla. a ne sredstvo koje treba da slu`i za ostvarenje “vi{ih ciljeva”. {tednju. nije znalo: rad. Radije su prihvatali smrt nego `ivot sveden na rad. videti napomenu br. U tekstu Perlman podse}a kako su prvobitni stanovnici te oblasti bili varani i uni{tavani obe}anjima. Samo oni koji svesno zatvaraju o~i. U poslednjem o~ajni~kom poku{aju da potisnu Civilizaciju i njene Blagodeti sve do mora i preko njega. u ciklus reprodukcije i neprestane akumulacije kapitala. u isto~noj Pensilvaniji. Nedavno obele`ena dvestogodi{njica ameri~ke nezavisnosti posve}ena je se}anju na dan kada su. Morisa. tako|e su imali samo jedan cilj: da uklone sve prepreke za nesmetano sticanje profita. mogu da tvrde kako su posledice tehnolo{kog Progresa bile “nepredvidljive”. do tada. Te kompanije su imale samo jedan cilj: da zara|uju na prodaji zemlje.” Ipak. Kraljevska 1 “Pontijakov rat”. kao {to su to razni Frenklini i Va{ingtoni o~ekivali. {tednju. Ohaja i zapadne Pensilvanije.

a ju`no od Mi~igena ka D`ord`iji.62 administracija je bila suvi{e daleko da bi na pravi na~in za{titila investicije. Vlada. “tri sestre” koje su nekada{nji stanovnici ove oblasti po{tovali i voleli. {to zna~i da se njeni interesi nisu uvek poklapali sa interesima {pekulanata. Preostala slobodna plemena nisu mogla da prihvate ta obe}anja i da u isto vreme ostanu slobodna. (nap. prev. Kao {to su “tri sestre”. Kukuruz. Pre stopedest godina. 2 3 Pokolj Saskvehenok Indijanaca iz sela Konestoga. Pensilvanija. a profit jedini cilj. ta administracija je ~ak insistirala na obavezama preuzetim kroz ugovore sklopljene sa Divljacima. sve {to je pru`alo otpor. 1763. bile su preobra`ene od izvora radosti u izvor profita. preuzeli vlast. to nisu bile prave policijske jedinice. Lagodno ba{tovanstvo zamenio je mukotrpni rad na velikim farmama. obe}anja i nasilja. investiraj. bile degradirane na status robe. oni koji su morali da ih seju i `anju nisu to radili da bi u`ivali u njima kao hrani. pasulj i tikva. ve} samo zato da bi ih prodavali na tr`i{tu. {tedi. a `ivotinje meso. pretvorili su beskrajne {ume u d`inovske replike pakla kojeg su ostavili za sobom. Izabrala su da ostanu slobodna i tako su poslednji slobodni ljudi izme|u Three Miles Island i Misisipija bili proterani. Doseljenici koji su naselili planski ispra`njenu zemlju. bile su poptuno spremne za pohod na narode koji su se ovakvoj vrsti mobilizacije odupirali dvadeset hiljada godina. Sve nekada{nje aktivnosti. Tako se javila potreba za efikasnim aparatom koji bi bio pod direktnom kontrolom {pekulanata i u potpunosti posve}en za{titi njihovih interesa. nije vi{e morala da se oslanja samo na boginje ili na iznenadne napade i masakre. efikasni aparat za podr{ku napredovanju kapitala ve} je bio dobro formiran. prev. sli~no kao kod indijanskih ratnika. {umske staze su postale `elezni~ke pruge. uz mno{to novih. samim tim.) . maja 1830. sve aktivnosti koje nisu bile aktivnost kapitala. bile su izme{tene zapadno od oblasti Three Miles Island ka Misisipiju. svodi ra~une. na gozbama i sve~anostima. ju`nja~kog predsednika Endrju D`eksona. Zato su se {pekulanti udru`ili sa idealistima i sanjarima.3 Za samo nekoliko godina. {ta vi{e. za vreme mandata jednog od najve}ih progonitelja i ubica Indijanaca u ameri~koj istoriji. Vojne i policijske organizacije zasnovane na komandnoj hijerarhiji i poslu{nosti. kanui su bili potisnuti plove}im gradovima koji su zacrnjivali vazduh dimom spaljenog drve}a. zajedno sa ostatkom familije. kupujprodaj. {ume su bile spaljene. i pod zastavom Slobode. hodanje je uzmaklo pred kloparanjem d`inovskih pokretnih pe}i na ugalj. sada su bili samo roba. od jutra do mraka. koja }e uskoro postati jedna od najmo}nijih na svetu. Drevne staze i {ume su nestale. te grani~arske jedinice su bile male i privremene.) Zakon donet 26. Radost je prestala da bude jedini smisao `ivota. mitovi i pri~e ovih novih stanovnika kontinenta postali samo roba. a verovatno i mnogo du`e. (nap. u velikoj meri zavisne od dobrovoljnog pristanka svakog pojedinca. Neformalne grani~arske organizacije poput Pakstonovih momaka su tako istrebile stanovni{tvo jednog izolovanog sela u toj oblasti. ~iji je vazduh jo{ mirisao na doju~era{nju slobodu. a ne na dobrovoljnom pristanku. vojsku i policiju u svoje ruke. staze su bile ispresecane putevima za {to br`e kretanje kapitala. pesme. tako je i drve}e postalo samo drvna gra|a. ona je sprovodila Zakon o izme{tanju prevarantskom kombinacijom garancija. `ivot je postao sredstvo. Kongres je doneo jednu od najizri~itijih mera u tom smslu: Zakon o izme{tanju Indijanaca. Nezavisnosti i Sre}e. ~ak su i putovanja. Beskrajno mno{to kulturnih formi bilo je svedeno na jednoli~nu rutinu: radi. a bila je i feudalna.2 Ali.

jo{ okrutnijeg i udaljenijeg od starih feudalnih lordova. Morganima i Gouldima. ali su se i dalje dr`ali istih onih kulturnih vrednosti koje su ih i osu|ivale na neprestanu degradaciju. sku}eni i obu~eni od trgova~kih ku}a koje su ih snabdevale i ostalim potrep{tinama uz mar`e koje nijedno prethodno doba ne bi smatralo “po{tenim”. Vek nakon ustanka vezanog za ime Pontijaka. Ma koliko da su bili militantni i hrabri. mogla samo osetiti. poslednjih koji su poku{ali da spre~e da se ~itav kontinent pretvori u ostrvo kapitala. Siroma{ni farmeri su poku{ali da stanu za vrat raznim Rokfelerima. pobunjeni farmeri su retko stavljali zadovoljstvo i sam `ivot iznad rada. {tednje i zarade. jo{ uvek disalo slobodnije. Kada se uvoz robova kona~no zavr{io. socijalisti~ke ili anarhisti~ke Svete knjige. name}u}i svoju doktrinu. masakre nenaoru`anih zarobljenika i besmu~no ispiranje mozga u re`iji vojnih i misionarskih pla}enika. ali ne i videti. trgova~kih i finansijskih kapitalista. Samim tim. Sada su bili zapre`na stoka kapitala. neki farmeri-do{ljaci tako|e su po~eli da se bore protiv daljeg svo|enja na sluge `elezni~kih. sa pseudoopozicijom koja je bila samo sredstvo za dalju redukciju ljudske aktivnosti na puku varijablu kapitala. zatim nekoliko hiljada.63 To su zaista bili novi stanovnici: prvo nekoliko stotina. aparat koji je ostvario ~itave generacije profita uspeo je da uni{ti sve spoljne . koji su na njih primenili poznate metode: masovnu deportaciju. Po~etkom XX veka. mona{kih sekti. ~ija se smrtonosna snaga. utoliko lak{e je njihov pokret bio podriven prodorom radikalnih politi~ara. poput radioaktivnosti. bili su beskrajno daleko od ideje da se ujedine i da prepoznaju kao svoj oru`ani otpor naroda iz Prerije. Politi~ari koji su sahranili populizam. Ti klovnovi. koji su svu istinu i dogmu izvla~ili iz ove ili one komunisti~ke. da su bili robovi jednog gospodara koga je bilo jo{ te`e imenovati. ali njihova pobuna je bila samo bleda senka ranijih poku{aja Otava. Spremni da iskoriste svaku eksploziju nezadovoljstva. duboko u svojim praznim stomacima i izmu~enim srcima ose}ali su pravu istinu. za njih je bila sloboda u pore|enju sa onim {to su imali kao jedinu referentnu ta~ku. ure|enih po uzoru na jezuite. Sa parcelama koje su im prodali zemlji{ni {pekulatnti. usledio je vek ispunjen o~ajni~kim poku{ajima Pontijakovih naslednika da zaustave dalje napredovanje kapitala. ti do|o{i su ponosno izve{tavali svoje ro|ake iz starog kraja kako su kona~no postali svoje gazde. koncentracione logore. opremljeni oru|ima i alatom kupljenim od trgovaca opremom. Delavare i Potavatomi Indijanaca. u starom kraju se. organizaciju i vo|stvo ljudima koji su se borili za svoje `ivote. falsifikovani populisti~ki pokret postao je model po kojem je oblikovan budu}i radni~ki pokret. Ali. Oni koji su zavr{ili po fabrikama. Ovaj podriveni. bili su prethodnici beskrajnog niza novih. ~ipeva. kao “izvr{ioci” i “nekvalifikovani radnici”. ti saboteri su sputavali pobunu za pobunom. slobodni ljudi. novi kontigenti seljaka uvo`eni su iz zaostalih dr`ava postfeudalne Evrope. zadu`eni kod bankara. degradacija `ivota koju je kapital uvek podrazumevao. po kojima je stvar bila samo u tome da se naslovne strane novina ukrase njihovim nju{kama i govorima. Nekada{nji napoli~ari velikih zemljoposednika i lordova-trgovaca. koji su `elju za novim `ivotom izjedna~ili sa `eljom za novim Vo|om. kada je sav delotvorni otpor bio uni{ten. na kraju milioni. nisu imali ~ime da se pohvale u svojim pismima. Farmeri su se ustremili na li~nosti. na kraju su i sami postali kapitalisti koji su na tr`i{te izneli jedinu robu za koju su bili iskreno zainteresovani: ljudski rad. stigli su u novu zemlju unapred `ele}i upravo ono {to je kapital imao da im ponudi. na svakom koraku. do kojih su ih prebacivali `elezni~ki {pekulanti. Njihovi preci su jo{ pre mnogo generacija izgubili svako se}anje na slobodu. U toj borbi bili su pora`eni od strane modernih Asiraca (ili modernih sovjetskih socijalista).

poja~ani snagama Dakota. Vanderbilti. – perspektiva kontinenta prekrivenog radnim logorima. koja je prvo vodila ka stvaranju najmonstruoznijeg oru`ja koje je ljudski rod ikada smislio. Do tada su zelena{ki zajmovi. Rokfeler i Morgan su bili pioniri u “spajanju”. – pretvaranje u minsko polje. ~ipeva i Potavatomija mogli bi da nastave bitku koju su zapo~eli pre dvesta godina. – trovanje hrane i `ivotnih resursa preostalog stanovni{tva kontinenta. Pre samo dve generacije. Probu{enih Noseva. suncu. Kada bi se duhovi mrtvih ponovo pojavili me|u `ivima. Finansijski {pekulatni su po~eli da investiraju novac jedni u druge. prestali da budu zna~ajni izvori profita. Gouldi i Morgani. ratnici Otava. sa samo jednim ciljem: da stvore uslove za neometano delovanje svih oblika preduzetni{tva koji zajedno ~ine kapital. Medoka i mnogih drugih plemena ~iji su jezici zauvek nestali. sada je proizvela novu robu. `ivotinjama i jedni u drugima. Sada je zapo~eo frontalni napad i na svoje doma}ine. To je nu`na posledica sada{nje faze tehnolo{kog Progresa. progone}i i gaze}i ljudska bi}a. za kojeg su revolucionarni menad`eri tvrdili da je sam po sebi “neutralan” i da je stvar samo u tome da se stavi pod njihovu kontrolu. ~itavog kontinenta ~iji su stanovnici sve do skora bili ljudi za koje je jedina svrha `ivota bila da u`ivaju u vazduhu. sa monopolom na proizvodnju uranijuma i nafte. Destrukcija materije na atomskom nivou. Zadatak menad`era bio je da uklanjaju sve prepreke. vlasnici svih ostalih kompanija bili su samo najamnici koji su se od ostalih zaposlenih razlikovali jedino po visini primanja. U kompjuterskim centrima ovih carstava zdravlje i `ivoti “prihvatljivog” broja ljudi procenjuju se u odnosu na “prihvatljivi” raspon dobitka ili gubitka. Tokom poslednja dva veka kapital se razvijao uni{tavaju}i prirodu. tog Franken{tajna. upotrebom najmo}nijih eksploziva i otrova. Pokazalo se da su oslobo|ena “jezgra” nekih materija naro~ito pogodna za eksploataciju. Tu su i dalje bile neke unutra{nje prepreke: razne frakcije samog kapitala. putarine i trgova~ke mar`e. prete}i da iznutra uni{te ~itavu strukturu. postale su mo}nije od bilo koje dr`ave koja na lokalnom nivou mo`e da igra samo ulogu policajca. Osim retkih pre`ivelih privatnih i porodi~nih carstava.64 prepreke za svoje dalje napredovanje. koji su neprestano okretali jedni na druge svoju artiljeriju. njegovi kompjuteri sami procenjuju “isplativost” onih koji su sebe smatrali za njegove najve}e korisnike. Samo takav duh bi mogao da stane za vrat kriminalcima koji se . situacija je stabilna i pod kontrolom” …sve to nije samo “nesre}an slu~aj”. Jana. ljudske ili prirodne. * – Trovanje stanovni{tva isto~ne Pensilvanije kancerogenom radijacijom od strane sistema koji zna~ajan deo svoje aktivnosti pravda potrebom “odbrane” od nuklearnog napada. Na taj na~in su uspevali da obezbede prosperitet svakoj jedinici unutar tog sistema. kao i odavno nestale {ume i `ivotinje. Kapitala. Potencijalni otpor tim kalkulacijama kontroli{e se me{avinom starih trikova: garancijama. drve}u. sa ~ijih zvu~nika odjekuje “Nema potrebe za panikom. kojima se zara|ivalo na ra~un farmera. fizi~ari i hemi~ari u slu`bi kapitala otkrili su da sva materija iznad i ispod povr{ine zemlje nije jedini mogu}i izvor profita. stvaranju kombinacije razli~itih frakcija. Kompanije za eksploataciju i trgovinu energentima. kao i zatvaranje svake perspektive pred farmerima koji su poslu{no slu`ili trgova~kim interesima kapitala. obe}anjima i nasiljem. u kompanije i projekte svojih partnera i da razmenuju menad`ere na najvi{im rukovode}im funkcijama.

65 ina~e nikada ne}e na}i pred nekim sudom. 1979. . mu~e}i jedni druge garancijama. zatvoreni iza plutonijumskih vrata svojih uru{enih i izolovanih nuklearnih jazbina. Svi ti agenti kapitala bi onda mogli da nastave sa svojom rutinskom radi-{tedi-kupuj-prodaj praksom. obe}anjima i nasiljem.

prili~no ~udna epizoda i izbor tema za budu}eg vode}eg kriti~ara religije Progresa! U pismu kojim je podr`ala izdavanje ove knjige. ~ehoslova~ka. 1945: Perlmanovi prelaze u SAD. svojim nekada{njim profesorom iz Beograda. prvo kao student engleske knji`evnosti. Lorejn (Lorraine Nybakken). 1963: U januaru odlaze za Evropu. 1938: Porodica Perlman emigrira u Boliviju (Cochabamba). u septembru sti`u u Beograd. s disertacijom “Uslovi za razvoj ekonomski zaostalih regiona”. Tokom prve godine u Kalamazu zajedno sa Milo{em Samard`ijom. Sve u svemu. brzinom od 25 milja na sat. {to je i zadr`ao. U junu iste godine Fredi je poku{ao da se upi{e na studije u ~ehoslova~koj. da bi se zatim usredsredio na filozofiju. U to vreme pi{e The New Freedom: Corporate Capitalism i pozori{ni komad Plunder. 1952-1955: Studije na Dr`avnom koled`u Morhed u Kentakiju i UCLA. Za ovu knjigu Fredi je napisao du`i uvod pod naslovom An Essay on Commodity Fetishism. . Lorejn nam je potvrdila da je gubljenje svih iluzija u vezi tog koncepta po~elo ba{ tada. avgusta. Mi~igen. Posle nekoliko meseci provedenih u Kopenhagenu i Parizu. Nai{ao je na veliki otpor kod nekih ~lanova univerzitetskog Ve}a zato {to je pokrenuo seriju predavanja koja su dr`ali sami studetni. I. Umesto dva. Dr`ao je predavanja iz uvoda u dru{tvene nauke. Posle Alabame. Doktorira i na Pravnom fakultetu. 1959-1963: Lorejn i Fredi `ive na isto~nom Menhetnu. 1956-1959: Poha|a Kolumbija Univezitet. Za Living Theater radi i kao {tampar. sve krenulo potpuno druga~ijim tokom. U~estvuju u mnogim antiratnim aktivnostima zajedno sa ~lanovima Living Theater. Upoznaje i ljubav svog `ivota. Wright Miles). koji je izvr{io veliki uticaj na mladog Perlmana. Rajt Majls (C. ali tamo su ga progalasili nepo`eljnim. koji je kasnije objavljen kao posebno izdanje (1970). lokalna administracija dodeljuje malom Frediju samo jedno D (Fredy). gde i doktorira. koji su i ocenjivali jedni druge. gde Fredi radi kao profesor ekonomije na Western Michigen University. kre}u}i se uglavnom sporednim putevima. Lorejn i Fredi sedaju na skuter i obilaze Ameriku.66 Fredi Perlman (1934-1985) 1934: Ro|en u Brnu. Rubina. @ive u gradu Kalamazu. gde Fredi zavr{ava srednju {kolu. s tezom “Struktura zaostalosti”. prevodi Eseje o Marksovoj teoriji vrednosti. Tokom poslednje godine boravka u Jugoslaviji radio je kao ~lan Instituta za planiranje Kosova i Metohije. Jedan od profesora bio je i S. politi~ke nauke i evropsku knji`evnost. 1966-1968: Lorejn i Fredi se vra}aju u SAD. Bruklina i Kvinsa. porodica se ustaljuje u mestu Lejksajd Park (Kenatki). neposredno pre napada nacista na ~ehoslova~ku. I. 20. Krajem 1959. uvereni da zauvek napu{taju Ameriku. gde i diplomira. 1963-1966: Upisuje postdimplomske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. a da je nakon maja 1968.

o ekonomskom razvoju i o dru{tveno-ekonomskoj prirodi geta. Fredi sti`e u Pariz. Fredi je procenio da bi mu za kompletiranje i objavljivanje knjige trebalo jo{ 8-10 meseci. The Unknown Revolution (Volin) i The Wandering of Humanity (@ak Kamat). poslednjim vozom pred sam po~etak generalnog {trajka. Lorejn i Fredi ponovo dolaze u Evropu. 1977-1980: Po~inje sa istra`ivanjem svetske istorije. zavr{ava Reprodukciju svakodnevnog `ivota. Ova knjiga je ostala nedovr{ena (prvo i poslednja poglavlja). Rajtu Majlsu). objavljen pod imenima Sophia Nachalo i Yarostan Vochek. Egipat. Nakon operacije u~estvuje u pisanju i izvedbi “Who”s Zerelli?”. . kao i mnoge druge publikacije. Fredi pi{e esej Revolt in Socialist Yugoslavia. po~etkom 1970-tih). Po~inje da svira ~elo. Po povratku u Kalamazu u agvustu 1968. Lorejn i Fredi poma`u {tampu i izdavanje Fifth Estate. Tu kupuju svog prvog fi}u i kre}u za Jugoslaviju. Frankfurtu. Iste godine. Firenci. Godine 1980. 1971. Putuje u Tursku. Oslu i Kopenhagenu. Against Leviathan. pokre}e ~asopis Black & Red. History of the Makhnovist Movement (Ar{inov). Nakon susreta sa prijateljima i kolegama sa Beogradskog univerziteta. 1976: Prva operacija na srcu. Redakcija je bila u ku}i Perlmanovih. u formi pisama. Tokom poslednje godine u Kalamazu Fredi napu{ta Univerzitet i zajedno sa prijateljima. pozori{nog komada koji kritikuje autoritarni karakter medicinskog establi{menta. Indijanaca iz oblasti Velikih Jezera. U Torinu Fredi dr`i dve serije predavanja. Iste godine. U januaru 1969. 1971-1976: Pi{e i prevodi nekoliko knjiga: satiri~ni Manual for Revolutionary Leaders: The Seizure of State Power (pod pseudonimom Michael Velli i zajedno sa Lorejn). U julu 1985. Tu pi{e Incoherence of Intellectual (o biv{em profesoru S. Lorejn i Fredi prelaze u Detroit. po~inje sa pisanjem sveobuhvatne istorije oblasti Detroita pod naslovom The Strait. nakon dve nedelje predavanja u Torinu. Amsterdamu. zami{ljene kao pri~e iz ugla njegovih prvih stanovnika. Evropu i obilazi mnoga istorijska mesta u SAD. U avgustu 1969. pokreta i pojedinaca. Istim fi}om Lorejn i Fredi napu{taju Jugoslaviju i obilaze prijatelje u Parizu. zajedno sa D`onom Supakom i jo{ nekoliko saradnika prevodi Dru{tvo spektakla Gija Debora. a {tamparija pri Radical Education Project u obli`enjem En Arbor. U~estvovao u pobuni i radio pri Censier centru i sa fabri~ikim komitetom radnika Citroena. Tu su tokom naredne decenije {tampana sva izdanja Black & Red. dok je lik Jarosnog ~oveka (Yarostan Vochek) bio posve}en Velimiru Mora~i. 1982-85: Fredi obustavlja rad na The Strait i po~inje sa pisanjem Against His-Story. U Fifth Estate objavljuje i neke od svojih najpoznatijih eseja: Anti-Semitism and the Beirut Pogrom i The Continuing Appeal of Nationalism. 1970: Lorejn i Fredi pokre}u Detroit Printing Co-op (kooperativu). kolima. Lorejn i Fredi putuju na Aljasku.67 1968-1969: U maju 1968. Londonu. uglavnom studentima. May 1968. jednom od disidenata koga je progutao mrak jugoslovenskog socijalisti~kog raja (umro u zatvoru. Iste godine pojvaljuje se jedna od najpoznatijih Perlmanovih knjiga: Letters of Insurgents. zajedno sa Ro`eom Gregoarom pi{e Worker-Student Action Committees. svog glavnog dela. U prole}e 1969. Sofija Na~elo/ Princip je lik iz koga je govorio Fredi. ~asopisa koji je ozna~io nov period u oblasti dru{tvene kritike i razvio radikalno anticivilizacijsku platformu. roman-esej o sudbini radikalnih ideja. esej-prekretnicu.

1985: Druga operacija na srcu. Hronologija je sa~injena na osnovu teksta objavljenog u Fifth Estate Vol. 26. 10/7/85 i biografije Having Little. Fredi postaje ~lan sekcije ~elista u Dearborn Orchestra s kojim u junu 1985. Being Much: A Crhonicle of Fredy Perlman’s Fifty Years. 1989. Indian Summer 1985. Lorraine Perlman. Black & Red.68 1983. Umire pred kraj operacije. Against Leviathan. Ovog puta srce nije izdr`alo. Iste godine izlazi i Against His-Story. 20 #2. jula 1985. izvodi dela Mocarta i {umana u okviru programa Physicians for Social Responsibility. .

1977. 1975. May 1968. 1983. Being Much: A Chronicle of Fredy Perlman”s Fifty Years (Black & Red. 1970. Biografija Lorraine Perlman. Jacques Camatte. Voline. Having Little. 1962. 1992): Anything Can Happen. Najzna~ajniji Perlmanovi kra}i eseji objavljeni su u zbirci Anythig Can Happen (Phoenix Press. London. 1971/ 1977. The Strait. Plunder. 1974. The Reproduction of Daily Life. Anti-Semitism and the Beirut Pogrom. Revolt in Socialist Yugoslavia. Progress and Nuclear Power. Peter Arshinov. I Accuse This Liberal University of Terror and Violence. Letters of Insurgents. Machine Against the Garden. The Purpose of Red & Black. 1989) . The Continuing Appeal of Nationalism. Worker-Student Action Committees. 1970. 1988. 1982. 1969. The Wandering of Humanity. Manual for Revolutionary Leaders. Ten Theses on the Proliferation of Egocrat. Aganinst His-Story. History of the Makhnovist Movement. Prevodi The Society of the Spectacle. An Essay on Commodity Fetishism. Guy Debord. Against Leviathan.69 Bibliografija/ Veb arhive Bibliografija The New Freedom: Corporate Capitalism. 1976. 1984. Incoherence of the Intellectual. 1968. 1985. 1979. 1969/ 1974. 1972. 1969. 1969. The Unknown Revolution. 1961. 1968.

html John Moore: Prophets of the New World blackandgreen. Box 02374 Detroit.70 Ovom bibliografijom su obuhva}eni samo najva`niji Perlmanovi radovi.org/jm/writings.org/fredy. Black & Red P. Michigan 48202 Veb arhive Coalition Against Civilization blackandgreen. iako su se neki tekstovi prvi put pojavili u drugim publikacijama (najvi{e u Fifth Estate) ili u saradnji sa drugim izdava~ima. Ve}ina navedenih eseja i knjiga su objavljeni za Black & Red.html . O.

toliko izazovnih tvrdnji. video sam kako iz torbe ispada bo~ica sa lekom koji je uzimao zbog sr~anih problema. godine. Dok su se raspakivali. crne kafe i pu{enja! Se}am se i jednog izleta tokom te posete. Tada je u izdanju Black & Red pripremao zbirku tekstova pod nazivom Sindikati protiv revolucije. Jud`in. dok sam mu ja govorio da zaboravi na Hegela. da je mogao da sa nama ostane bar malo du`e. a opet potpuno otvoren i srda~an. On je insistirao na su{tinskom zna~aju Hegela. Nastavili smo da se dopisujemo sve do njegove smrti 1985. Od Fredija sam mnogo nau~io. izd. koji je tada bio u zatvoru. godine. Koliko god da je bio odmakao u kritici civilizacije. Jedan prijatelj. rekao mi je: “Slede}i put do|i u posetu tek kada pro~ita{ tu knjigu!” Fredi je bio ~ovek tako `ivog duha. Fredi i ja smo imali raspravu o Hegelu. 15. u na~inu na koji je primenjivao najrazli~itija stilska re{enja. kao {to je to bilo tokom te njihove posete. Bilo je to u vreme kada se pojavila njegova knjiga Letters of Insurgents. On i Lorejn su proveli kod mene nekoliko dana tokom svog putovanja kroz Kaliforniju. njegova `udnja za `ivotom. Toliko sjajnih uvida. u`ivao sam u njegovim tekstovima. jedini lek koji je pristao da uzima. Fredi me je upoznao sa redakcijom radikalne detroitske publikacije Fifth Estate. posebno u odnosu na uobi~ajena levi~arska dostignu}a.) Lorejn mi je rekla da se uop{te ne obazire na lekarska uputstva. {to je bilo o~igledno. kao i u drugim istra`ivanjima.71 Se}anje na Fredija Perlmana D`on Zerzan Sa Fredijem sam prvi put stupio u kontakt 1975. Oregon. koji se ne{to ranije pojavio u izdanju Telosa. u koju je uklju~io i moj tekst Pobuna protiv rada. jer se nije odrekao jake. Na{ jedini susret dogodio se godinu dana kasnije. U isto vreme. . decembar 2002. Suvi{e kasno sam shvatio da nam se vi{e ne}e pru`iti prilika da u`ivamo u dru`enju. ispri~ala nam je Lorejn. ta knjiga je izvr{ila ogorman uticaj na ljude koje sam poznavao. Ono {to me je kod njega najvi{e zapanjilo bila je njegova energija. kako sve po~inje sa Hegelom. siguran sam da bi oti{ao i dalje. u San Francisku. a koji je knjigu pro~itao pre mene. S njim je uvek bilo zabavno. (Bio je to jedan “bapski lek”. nap.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful