P. 1
Razvojna-psihologija knjiga

Razvojna-psihologija knjiga

3.67

|Views: 108,780|Likes:

More info:

Published by: Zorica Radisavljevic on Apr 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/10/2015

pdf

text

original

26

Kod sistematskog posmatranja je unapred određen cilj - predmet i svrha posmat-
ranja, plan kojim se predviđaju postupci i uzorak posmatranja; zapažanja o posmatra-
noj pojavi se beleže sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumačenja, i uz
kontrolisanje uslova u kojima se ponašanje izučava.
Da bi se sve to ostvarilo angažuje se istovremeno više obučenih posmatrača, ko-
riste se razna tehnička sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se
prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psihološkog istraži-
vanja. Opservacija se vrši u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponašanje spontano
javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno
za rani dečji uzrast. U ustanovama za ispitivanje dečjeg razvoja pažljivo su projektova-
ni uslovi sa ugrađenim brojnim tehničkim uređajima za registrovanje dečjeg ponašanja i
uslova u kojima se ono prati (na primer: ugrađena interna televizija za registrovanje i
proučavanje aktivnosti dece u zabavištu ili školi, koja sarađuje sa istraživačima).
Sistematsko posmatranje ima više varijanti koje se razlikuju po vremenskom okvi-
ru u kome se prati ponašanje, uzorku ponašanja koje se prati i korišćenju tehnika za
prikupljanje podataka.

Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvo-
renog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu
grupu čine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred određuju
vremenski okvir i uzorak zbivanja na koja će posmatrač obratiti pažnju (Leve, 1980).
Dnevničke zabeleške spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se
beleške vode o svemu što se dešava u razvoju opserviranog deteta.
Pribeleške se vode iz dana u dan, njima se dodaju promene u ponašanju i novi
događaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvaja-
nje ličnih tumačenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, živi sa detetom.
Ovaj postupak spada u longitudinalne studije u kojima se prirodno povezuju ponašanje
i kontekst; njime se dobija multidimenzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkri-
vaju problemi koji su dragoceni za kasnije proučavanje. Pored potpunih dnevnika o
ukupnom razvoju deteta vođene su dnevničke zabeleške koje prate razvoj samo poje-
dinih psihičkih procesa: razvoj govora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj.
U strukturirane oblike sistematskog posmatranja razvoja spada metoda kratkih
vremenskih uzoraka
. Ima više varijanti ove metode ali je svima zajedničko da se opa-
žanje ispitanika vrši u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Dužina, raspo-
red i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih uzoraka
za posmatranu pojavu. Širok je izbor mesta i pojava koje su opservirane ovom meto-
dom. Deca su posmatrana u kući, zabavištu ili školi; opservirani su: sisanje palca, ner-
vozne navike, prijateljstvo i svađe dece, reagovanje učenika na času, reagovanje učite-
lja - češće su praćene socijalne pojave, interakcije ispitanika nego jedinice individual-

27

nog, molekularnog ponašanja. Intervali posmatranja se kreću od 5 sekundi do 20 minu-
ta; najčešći su do 5 minuta. Većina autora rotira redosled opserviranja dece.
Kao jedinice kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu
posmatranja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (v) ukupan broj svih po-
java. Za beleženje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiranjem
pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gudinaf (Goode-
nough, 1928), Parten (Parten, 1932).
Prednosti ove metode su:
sistematska kontrola putem selekcije pojava koje treba opažati,
standardizovan vremenski uzorak i kodifikovanje, što je jednoobrazno i za op-

servatore i za analitičre;
ekonomična je, s obzirom na vreme i napor koji zahteva;
njome se prikuplja dovoljan broj opažanja koji dozvoljava da se pojava pouzda-

no registruje i interpretira.
Nedostaci su:
metoda nije pogodna za pojave koje se retko javljaju;
vremenski uzorci mogu biti kraći ili duži od prirodnog trajanja pojave;
vremenski uzorci mogu stvoriti "situacioni vakum", ako "odsecaju" ponašanje od
relevantnog konteksta bez koga se ponašanje ne može tumačiti.

Kao ilustraciju primene ove metode navodimo rad M. Parten (1932, tabela 1 i slika 2).

Slika 2: Grafički prikaz nalaza M. Parten

Dobijena su četiri glavna tipa igre:
(1) Solitarna igra - igranje igračkama koje se
razlikuju od onih koje koriste deca u bli-
zini;
(2) Paralelna igra - nezavisna igra među
drugom decom sa sličnim igračkama;
(3) Asocijativna igra - aktivno učestvovanje
sa drugom decom uz razmenu igračaka ali
još nema podele uloga;
(4) Kooperativna igra - igra ima svoj cilj i
postoji podela uloga među decom

Tabela 1: Prikaz istraživanja M. Parten

Rad

Jedinica
vremena

Predmet
posmatranja

Tehnika
beleženja

Analiza

Rezultati

28

Subjekti:
42, stari
2-5 godina.
Sredina: zaba-
vište, igra na
otvorenom
prostoru.
Cilj: Opisati
aspekte učešća
dece u među-
sobnim aktiv-
nostima.

Dužina:
1 minut.
Trajanje:
prosečno
72 jedinice
po S u
toku 6
meseci.
Samo
jedna jedi-
nica po S
na dan

Nivoi društvenog
učešća. Ponderi:
-3 nezainteresova-
no ponašanje
-2 usamljeno zain-
teresovano ponaša-
nje
-1 ponašanje pos-
matrača
1 "paralelna" igra
2 samo pridruženo
igranje
3 prava kooperati-
vna igra

Obeležavanje
znacima nivoa
učešća u sva-
kom inervalu
od jednog
minuta.
Verbalan opis
opšte aktivnos-
ti i razgovora
koje vodi dete.

A. Zbir vremenskih
jedinica od 1 min. u
kojima je došlo do
učešća svakog poje-
dinog nivoa.
B. Algebarski zbir
proizvoda dobijenih
množenjem frekven-
cije odmerenom
težinom na svakom
nivou učešća.

Promena tipa igre sa
uzrastom (od solitar-
ne do kooperativne
igre)
Odnos kooperativne
igre sa dobom staros-
ti: r = 0.67.
Izmereni rezultat
učešća (B) sa: uzras-
tom:
r = 0.61; sa IQ:
r = 0.26; dužina bo-
ravka u zabavištu: r =
0.12.

Uzimanje uzorka događaja bolje osvetljava kontinuitet ponašanja. Autori koji su
se odlučili za ovaj pristup pratili su integralne događaje: dečje svađe, dečji govor, agre-
sivnost, pozdravljanje ili dečje igre. Beleženje se najčešće vrši u pripremljene obrasce
sa šifrovanim kodiranjem.

Prednosti ovog načina rada su slične onima koje su navedene kod metode kratkih
vremenskih uzoraka, a specifične vrednosti postupka su:
događaj se najpre u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom anali-

zira zabeleženi sadržaj,

ispitivanje se može prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u
relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala
osobe koje žive sa decom).
Osnovno ograničenje postupka je što se uzimanjem uzorka događaja razbija širi
kontinuitet ponašanja, što je nedostatak i metode kratkih vremenskih uzoraka.

Kao primer posmatranja uzorka događaja navodimo istraživanje dečjih svađa (uzrast 2-
5 godina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavištu (Dawe, 1934).
Dejv je u svom obrascu za opserviranje dečje svađe imala sledeće kolone: (1) učesnici
(ime, uzrast, pol), (2) trajanje svađe, (3) aktivnost koja prethodi svađi, (4) razlog svađe, (5) ulo-
ga učesnika u svađi, (6) način svađanja - prateće verbalne i motorne pojave, (7) ishod svađe,
(8) emocionalna atmosfera posle svađe (dobro raspoloženje / odbojnost).
Nalazi: Opservirano je 200 svađa. Svađe su trajale u proseku 24 sekunde, a učestalost je
3-4 svađe na sat. Svađe na igralištu su duže nego u sobi; dečaci se češće svađaju nego devoj-
čice; češće su svađe između učesnika istog pola, ali se one pre kompromisno završavaju, nego
svađe između učesnika različitog pola. Sa uzrastom se smanjuje učestalost svađa ali se pove-
ćava broj osvetničkih ponašanja. Skoro sve svađe su praćene motornim akcijama (samo tri su
bile "čisto" verbalne). Najčešći ishod je popuštanje pred jačim. Svađe skoro jednako traju bilo da
spontano prestanu ili kad interveniše vaspitač. Deca nakon svađe češće nastavljaju igru u dob-
rom raspoloženju, nego što su ozlojeđena (3:1).

29

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->