P. 1
Razvojna-psihologija knjiga

Razvojna-psihologija knjiga

3.67

|Views: 108,764|Likes:

More info:

Published by: Zorica Radisavljevic on Apr 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/10/2015

pdf

text

original

Da li su sa polaskom u školu deca spremna za efikasnu govornu komunikaciju
kakvu škola zahteva? Masen (1984) umenje razgovaranja zasniva na sledećim vešti-
nama: veštini slušanja, govorenja po redu, uzimanja u obzir iskustva, navika, interesa i
potreba sagovornika; uzdržavanja od dominacije u razgovoru, ne prekidati sabesedni-
ka; osetiti kada tvoj iskaz nije shvaćen, razjasniti izrečeno; adekvatnoj proceni mnogo-
značnosti iskaza sabesednika; izazvati pažnju i umešno održavati komunikaciju pogle-
dom i drugim neverbalnim sredstvima.
Dolaskom u školu deca raspolažu bogatim rečnikom da mogu da razumeju poru-
ke učitelja. U jedinstvenom rečničkom fondu dece najobimniji je pasivni rečnik jer su u
njemu sve reči, one koje prepoznaje i razume ali ih aktivno ne koristi. Ispitivanja govor-
nog razvoja kod učenika osnovne škole pokazuju da se sa školskim uzrastom rečnik
značajno uvećava, kako pasivni rečnik tako i aktivan rečnik koji se koristi usmenom
govoru i pismenom izražavanju (V. Lukić, 1972, tabela 14).

Tabela 14: Pasivni rečnik učenika osnovne škole
Uzrast

II

III

IV

V

VI

VI

VIII

Selo

7980

11430

16496 17689 22610

26068

30324

Grad

8645

16226

20748 25935 27531

30989

32319

Ukupno

8370

14231

18886 21679 25137

28595

31255

Pregledom tabele 14 nalazimo da postoje razlike između seoske i gradske dece
koje se na mlađem školskom uzrastu uvećavaju, a pri kraju osnovnog školovanja znat-
no smanjuju. Bliža analiza ukazuje da postoje i vrlo velike individualne razlike u pasiv-
nom rečniku učenika na svim uzrastima.

Slika 38: Pregled uvećanja fonda različitih reči sa uzrastom

151

Šta pokazuju ostali nalazi istraživanja dečjeg govora u školskom periodu? Za
uspešnu komunikaciju u nastavi najznačajniji je aktivni pisani rečnik učenika osnovne
škole. U jednom obimnom ispitivanju kod nas na uzrastu učenika od II do VIII razreda
nađeno je da se pisani rečnik sa uzrastom povećava sa blagim usporenjem između IV i
V razreda i na kraju osnovne škole, kao i kod pasivnog rečnika. Da li je u ovim slučaje-
vima usporavanja u pitanju stabilizacija jezičkih shema na uštrb razvoja rečnika, ili je
zastoj prouzrokovan drugim razvojnim problemima i aktivnostima ostaje da odgovor
daju naredna istraživanja. U tabeli 15 i na slici 38 dat je pregled nalaza istraživanja.

Tabela 15: Pregled ukupnog broja tekućih i različitih reči i njihovog odnosa

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Raz. N šk. N

Uzrast M

Opseg

Zbir t

Opseg r Zbir r r/t

II

33

949

8;05

61.67 255-9

58521

111-7

3398 5.81

III

42

1189 9;05

94.60 349-17 112486

150-13 5123 4.55

IV

41

1195 10;05

130.92 479-15 156448 255-12 3852 2.46

V

41

1221 11;06

151.99 574-21 185578 272-12 5605 3.02

VI

42

1226 12;06

188.86 693-17 231544 283-14 6043 2.61

VII 42

1226 13;07

233.81 867-28 286648 365-21 7562 2.64

VIII 42

1141 14;07

257.03 851-25 293268 391-13 8703 2.97

Zbir

8147

162.57

1324493

14754

U osnovnoj školi najveću upotrebnu vrednost imale su reči: kuća, čovek, sunce,
majka, voda, meso, ptica, reka i ruka; najređe su upotrebljavane: potreba, poverenje,
zločin, napredak, svrha, verovanje, ... , koje su detetu dalje i apstraktne (S. Vasić,
1969).

Kolone u tabeli označavaju/sadrže: (1) razred, (2) broj škola, (3) broj učenika, (4) prosečni uzrast ispitani-
ka, (5) prosečan broj reči u pismenim sastavima, (6) opseg tekućih reči, (7) ukupan broj tekućih reči, (8) opseg razli-
čitih reči, (9) ukupan broj različitih reči, (10) % različitih reči na svakom uzrastu u odnosu na ukupan broj tekućih
reči
.

Prema nalazima V. Lukić na uzrastu od II - VIII razreda najučestalija upotreba pri-
pada glagolu jesam, zatim dolazi povratna zamenica sebe (se) i veznik u. Sa uzrastom
varira učestalost upotrebe pojedinih reči.
V. Lukić (1972) nalazi da je u aktivnom rečniku dece osnovne škole redosled upo-
trebne vrednosti reči sledeći:

imenice

49%

152

glagoli

30%

pridevi

12%

prilozi

4%

zamenice

1%

brojevi

1%

predlozi

1%

veznici

0.5%

rečce

0.3%

uzvici

0.2%

Koliko su rečnik udžbenika, štampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u
pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta reči u poređenju sa dečjim pisanim i usmenim
rečnikom?

U tabeli 16 dati su nalazi Lj. Miočinović (1972) o frekvenciji upotrebe pojedinih
vrsta reči u pojedinim situacijama.

Tabela 16: Frekvencija upotrebe pojedinih vrsta reči

Redni
broj

Vrste reči Rečnik
udžbe-
nika

Rečnik
štampe Rečnik

poezije Pisani dečji
rečnik

Usmeni
dečji rečnik

1.

Imenice

33.0

36.8

30.7

49.0

38.2

2.

Glagoli

24.0

15.7

18.8

30.0

25.7

3.

Pridevi

10.0

12.2

10.0

12.0

3.1

4.

Predlozi

10.0

11.1

9.3

1.0

9.0

5.

Zamenice

7.0

8.1

12.5

1.0

8.8

6.

Sveze

6.0

7.9

11.1

0.5

7.2

7.

Prilozi

5.0

4.3

4.1

4.0

4.1

8.

Brojevi

2.0

1.9

1.0

1.0

3.4

9.

Rečce

2.0

1.4

1.8

0.3

0.3

10.

Uzvici

0.02

0.2

0.1

0.2

0.0

Analiziran je udžbenik poznavanja prirode i društva za II razred osnovne škole i
rečnik učenika toga uzrasta. Nalazi ukazuju da postoji sklad kod upotrebe imenica,
glagola, rečca i usklika; redosled i zastupljenost je poremećena kod prideva, predloga,
zamenica, sveza, priloga i brojeva i udaljena je od strukture dečjeg jezika. Ako se
poredi dečji aktivan rečnik II razreda, na jednu novu reč, a njih je 5.64%, dolazi 17.8%
ponovljenih; u udžbeniku poznavanja prirode i društva analiza ukazuje na obrnut
odnos: na jednu novu reč, kojih je 18.2%, dolazi 5.4% ponovljenih. Ova velika razlika u
redundantnosti aktivnog dečjeg rečnika i rečnika udžbenika ukazuje da prijem i obrada
informacija koje daje udžbenik može biti otežana kod jednog broja učenika.
S. Vasić je (1967) ispitivala razvoj artikulacije kod dece na uzrastu od 3 - 9
godina. Njeni nalazi ukazuju da je artikulacija kontinuiran i po tempu ravnomeran pro-
ces; to je proces koji dostiže zrelost sa 8;0 godina i nema značajnih razlika u razvoju
kod devojčica i dečaka. Redosled ovladavanja pojedinih grupa glasova je: vokali, plozi-
vi, nazali, frikativi, afrikati, laterali. Najlakši glasovi za artikulisanje su plozivi i vokali, a
najteži afrikati i laterali. Uticaj učitelja na artikulaciju dece je uzajamno povezan sa ste-

153

penom indentifikacije deteta sa vaspitačem. Na uzorku ispitivane dece učestalost
govornih poremećaja iznosi 11.59%, a od toga su dve trećine artikulaciona odstupanja:
distorzija (iskrivljavanje), supstitucija (zamena) i omisija (izostavljanje). Znatno češća
artikulaciona odstupanja su kod zvučnih glasova. Manje odstupanja je nađeno u inici-
jalnom nego u medijalnom i finalnom položaju glasa.
Ispitujući akcentski sistem S. Vasić nalazi da deca dolaze u osnovnu školu sa
jasno uobličenim akcentskim sistemom koji teži da se održi nepromenjen. Po pravilnos-
ti upotrebe naša četiri književna akcenta redosled je sledeći:
kratkosilazni akcent
dugosilazni akcent
dugouzlazni akcent
kratkouzlazni akcent.
Učenici ne prave greške u mestu akcenta tj. u intenzitetu, već u kretanju a zatim

trajanju tona.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->