Visoka poslovna škola "Megatrend" - strukovne studije

Seminarski rad iz poslovne informatike

RAČUNARSKE MREŽE
definicija mreže podela računarskih mreža osobine računarskih mreža žični i bežični prenos topologija mreža sigurnost mreža u poslovnim sistemima

Ana Jovanović 037/09-1600 Tatjana Žužić Grujičić 045/09-1600 Dejan Vuleta 035/09-1600 Andrija Pajić 047/09-1600

maj 2010.Beograd. 2 .

mrežni adapteri i kablovi čine osnovu na koju se oslanjaju računarska mreža i programi koji je koriste. a izbor opreme uglavnom ne utiče na izbor programa i obrnuto. Kako je moderna oprema prilagođena međunarodnim standardima. a može se pristupati i raznim vrstama baza podataka. eksploatacija i zaštita jednostavnije kontrolišu. Slično važi i za pristup internetu . Računari ili uređaji preko kojih se omogućava pristup ovim resursima nazivaju se serverima. Takođe je uobičajeno da se deli pristup štampačima. tako da se računarskom mrežom smatraju računari koji su na neki način povezani kako bi mogli da dele podatke.kvalitetna veza koju deli više računara efikasnija je i jeftinija od mnogo pojedinačnih. Serveri. a korišćenje računarske mreže smanjuje potrebu za fizičkom prisutnošću na raznim mestima. lociranje svih važnih podataka na jednom mestu olakšava pravljenje rezervnih kopija i zaštitu od gubitaka. pristup internetu ili različitim programima. Razlozi za postojanje mreže su deljenje resursa. radne stanice. Kada su podaci u pitanju. tako da mreže donose uštedu u novcu. namenjena za veći obim posla. Računarske komunikacije i mreže poslednjih godina doživljavaju veliku ekspanziju prodirući u svakodnevni život. Za deset računara moguće je kupiti deset štampača. dok su po ukupnoj ceni nabavke.Pojam i definicije mreže Mreža je svaki tip interaktivnog sistema za prenos informacija. ili je moguće kupiti dva kvalitetnija štampača koje će deliti preko mreže. Ekonomika ovakvog pristupa je jasna. internet servise i druge resurse koje reačunari mogu da koriste. eksploatacije i održavanja višestruko jeftiniji od većeg broja manjih. u mrežu mogu da se uklapaju proizvodi različitih proizvođača. može se pristupati fajlovima koji se nalaze negde u mreži i svima su dostupni. uređaje. Kada je u pitanju deljenje podataka. Povezivanje se vrši radi efikasnijeg obavljanja posla i radi smanjenja troškova u obavljanju poslova. 3 . dok se pristup. veća pouzdanost rada i bolji odnos cena / performanse. Mreže za računarsku komunikaciju prenose informacije između različitih računara i između računara i drugih uređaja.

a karakteriše velika brzina prenosa i malo kašnjenje signala. fleksibilnost (promene načina povezivanja u toku rada).. Kod mreža još može da se razmatra i dostupnost (otvorenost. tj. kontinent) nazivaju se globalne ili WAN (Wide Area Network). koriste firem i organizadcije za potrebe svog poslovanja. Mre`e koje se prostiru na širem prostoru (grad. mikrotalase i satelitske komunikacije) kako bi se povezale veće udaljenosti pa su brzine manje a kašnjenja signala veća. Izme|u LAN i WAN mre`a nalaze se MAN (Metropolitan Area Network) koje pokrivaju površinu veličine grada ali koriste LAN tehnologiju. Privatne mreže. koja povezuje korisnike) Ekonomičnost se posmatra sa stanovišta korisnika i može biti veoma kompleksna (što je mreža veća. U zavisnosti od veličine i složenosti. obično uz plaćane odrežene nadoknade.. lako se dolazi do toga da cena nabavke opreme ne igra bitnu ulogu u planiranju mreže. a kada se dodaju faktori kao što je bezbednost i pouzadnost. LAN (Local Area Network) se prostire na užem krugu. Na taj način rešavaju se krakteristik ekao što su modularnost (naknadnog uključivanje novih sistema). 4 . Kada su u pitanju moderne mreže. država.) Nešto jednostabije je održavaje mreža koje i povezuju više desetina ili stotina računara ali koriste jedisntvenu tehnologiju za to. adaptivnost (maksimalni kvalitet u odnosu na korisnika). Lokalne mreže obično koriste firme i organizacije. Zato se neki elementi manje razmatraju. elastičnost (mogućnost povezivanja sa drugim mrežama). jer je razvojem tehnologije postalo podrazumevano da se za razumnu cenu na tržištu može kupiti oprema i softver koji nude rešenje za svaku vrstu povezivanja. ali i cena održavanja na duži ili kraći period. međunarodni standardi i raznolikost proizvođača opreme za sve namene omogućuje da se gotovo bilo kakava mreža poveže sa drugom. Pa tako mreže mogu biti javne ili sa ograničenim mogućnostima pristupa. dok je na malim mrežama potrebno intervenisati tek povremeno i ne zahtevaju stalno angažovanje. tehničari. Ako je mreža javna. dok se u globalnim mrežama kombinuju razne tehnologije (komutirane i direktne linije. unutar nekoliko prostorija ili u okviru jedne zgrade. programeri. transparentnost (mora postojati jedinstvena tehnologija. bez obzira na fizičke i logičke karakteristike. velike i složene mreže zahtevaju veći broj sosba koje su neprestano nagažvane oko održavanja (administratori. mogućnost pristupa). mreže zahtevaju različito angažovanje kada je u pitanju njihovo održavanje. Osobine sistema jednostano se poboljšavaju dodavanjem novih uređaja.Podela i karakteristike Osnovna podela računarskih mreža pravi se po veličini. sa ograničenim mogučnostima za pristup. to je složeniji način za proračunavanje ekonomičnosti). pa tako globalne. različitom mrežom. U obzir se uzima cena nabavke opreme i postavljanja mreže. to znači da bilo ko može da je koristi.

a potom se i parice međusobno upliću. tako da se postojeći kapaciteti medija za prenos podataka bolje koriste. odnosno četiri para žica različite boje . takođe. zvuka.Mediji i oprema za prenos podataka Da bi se podatak preneo od jednog uređaja do drugog. procesori su brži i jeftiniji.shielded twisted pair (upletene parice sa spoljnim omotačem).foiled twisted pair (upletene parice zaštićene folijom) i STP . svetlosti. Koriste se signali koji se pretvaraju u analogne. pa čak i mehanički. a postoje i varijante sa dodatnom spoljnom zaštitom: FTP . Nešto manje je osetljiv na električne smetnje od parice. 5 . tako da delimično štite jedna drugu od spoljnjih smetnji i preslušavanja. tehnologija koja formira. Drugo. ovakvim kablovima se postižu brzine od 1 Gbit/s. korištene su gotovo sve metode. što omogućava efikasniju kompresiju podataka koje treba preneti. na šta utiče nekoliko faktora. a prenose se pomoću električnih signala. u računarskim mrežama najčešče se koristi kabl koji ima četiri upletene parice. ali je i skuplji i teži za rad. odašilje i očitava signale je postala preciznija. ali i efikasnije multipleksiranje (jedan kanal za komunikaciju deli više signala). Žice u parici se upliću pod određenim uglovima različitim za svaku paricu. podaci se dekompresuju tek na kraju prenosa a tokom transporta zauzimaju manje prostora koliko je to moguće. pa se pored ostalog koriste i za prenos podataka pošto su raspoloživi i ne moraju da seposatvljaju drugi kablovi. Bakarna parica predstavlja par bakarnih žica i najraspostranjeniji je oblik komunikacionog povezivanja jer se koristi gotovo za sve telefonske instalacije. pa je izbačen iz upotrebe u većini primena zbog ograničenja tehnologije. Konačno. Kako je tehnologija vremenom napredovala i brzine prenosa podataka se povećavaju. Tehnologija izrade materijala se poboljšava. radio talasa. a) upletene parice b) modularni RJ 45 konektor Koaksijalni kabl sastoji od izolovanog bakarnog jezgra koje je okruženo punom ili pletenom metalnom uzemljenom presvlakom i sve je obmotano plastičnim omotačem (ovakav je. antenski kabl za prijem TV programa). Ovakav kabl zove se UTP unshielded twisted pair (nezaštićene upletene parice). tako da za kraće vreme može da se formira ili očita veći broj signala. ili direkto u neku vrstu impulsa. Tehnologija u kojoj se ovakav kabl koristi je kablovski internet gde se kablovi postavljaju zbog više namena. Sa današnjom tehnolgijom. tako da kroz današnje materijale može da se prenese precizniji signal sa manje gubitaka. tehnike i tehnologije koje postoje.

Brzina signala u optičkom vlaknu i bakarnom kablu je prilbližno ista. srednja zemaljska orbita (10. a priroda tehnologije ovde ograničava brzinu prenos na nekoliko megabita u sekundi u smeru od bazne stanice prem korisniku.svaki sa svakim. Od mikrotalasnih sistema za prenos podataka. Nedostaci su kašnjenje signala usled prostiranja koje nije zanemarljivo. Bežični linkovi Mikrotalasni linkovi. što oslabljuje signal i unosi smetnje. a radi bezbednosti moraju se koristiti sistemi za šifrovanje i visoka cena lansiranja satelita. premošćavaju nedostaci zemaljskih mikrotalasnih sistema. Takođe se zahteva optička vidljivost predajnika i prijemnika. ali se zbog velike oblasti koju pokriva satelit. ali svetlo ima manji otpor od električnog signala tako da optički kabl može da bude desetak puta duži. bakarni kablovi apsorbuju više energijeiz okoline. Najčešće se koristi oprema koja radi na frekvencijama od 2. poznata i kao WiFi. Poslednjih godina razvijena je i tehnologija koja omogućava umrežavanje bez obzira na fizičke prepreke i koristi brzine do do 150 Mbit/s. U zavisnosti od udaljenosti.800 km). Satelitski prenos prenosi signal koji emituje zemaljska stanica ka satelitu koji ga ponovo emituje ka drugoj zemaljskoj stanici. Od staklene šipke dužine 1 m dobije se nekoliko kilometara kabla. bez obzira na zaštitu. Nedostaci su mogućnost prisluškivanja i mogućnost uzajamne električne interferencije (ometanja) sa drugom ele- 6 . odbija se o zidove staklenog vlakna i na taj način stiže na drugi kraj niti gde se podaci ponovo konvertuju u električni signal. internet provajderi i slične kompanije koje za to dobijaju posebne licence. u zavisnosti od dužine kabla i od toga koliko optičkih niti ima u kablu. i niska zemaljska orbita (njihovo lansiranje je jeftinije nego lansiranje drugih satelita). i desetak puta manje u smeru od korisnika prema bazoj stanici. postižu se brzine do 100 Gbit/s. koja zahteva postavljanje antena između kojih ne sme biti fizičkih prepreka. koriste se još i mreže mobilne telefonije.000 km). ili čak međusobno . Moguće je više uređaja povezati bežično na jedan centralni.Fiber-optički kabl je dugačka nit napravljena od legure stakla. Podaci se konvertuju u svetlosni signal koji se šalje kroz staklenu nit pod određenim uglom. Što su duži. Sateliti se postavljaju na tri vrste orbita: geostacinarna (35. Radio talasi su nižih frekvencija od mikrotalasa. ali ova oprema nije dostaupna u slobodnoj prodaji već je koriste telekom operateri. postižu se brzine do 200 Mbit/s (ali uglavnom nekoliko puta manje). Bežična komunikacija se u najvećoj meri odnosi na linkove koji se ostvaruju pomoću mikrotalasa.5 do 5 gigaherca. konfiguracije terena i smetnji.

Pored medija za prenos. adapteri. U slučaju da LAN-ovi imaju različite protokole. a koriste se u specijalnim sistemima u situacijama gde nije moguće koristiti mikrotalase. 7 . Povezivanje LAN-ova pomo}u mosta čija je uloga da primi poruku. U svakodnevnoj upotrebi zamenjeni su mikrotalasnim linkovima. naponskih vrhova itd. dok gejtveji omogu}avaju komunikaciju mrežnih protokola i protokola sa viših nivoa. Repetitor radi sa paketima generianim u adapterima fizičkog nivoa. Mostovi omogu}avaju prevladavanje razlika na nivou sloja linka i fizičkom sloju. Najbitnija karakteristika komunikacionog medija je brzina prenosa poznata pod imenom kapacitet prenosnog kanala koja se izražava u bitima u sekundi Takođe je bitan i smer prenosa. skretnice. opremu čine i razvodne kutije. promena pojačanja signala usled loših kontakta ili neispravnih pojačavača i smetnje koje nastaju usled komutacije. Način prenosa može da bude asinhroni (emitovanje ili primanje samo po jednog znaka.ktričnom opremom. koji može da bude simpleksan (komunikacija se odvija u samo jednom smeru. a prenosom upravlja signal za sinhronizaciju). Komunikacija izme|u dva LAN-a predpostavlja da su poruke. ali u posmatranom trenutku signali mogu ili da se emituju ili da se slušaju) i dupleksan (u oba smera istovremeno).). Uređaji koji služe za povezivanje dve ili više mreža nazivaju se gejtveji (Gateways) ili mostovi (Bridges). komunikacioni protokoli i strukture adresiranja isti za obe mreže. konektori. na osnovu start bita koji prethodi poslatom znaku i stop bitu koji sledi iza svakog poslatog znaka) i sinhroni (slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova. tako da jedna polovina služi za jednu mrežu. preslušavanje između vodova i pojava odjeka. onda se koriste gejtveji za prevo|enje protokola. Svaka polovina sadrži procedure koje konvertuju specifični protokol mreže u standardni protokol i obrnuto. poludupleksan (u oba smera. Optimlani rezultati u mreži se najčešće postižu kombinacijom različitih metoda i tehnologija. a druga polovina za povezivanje na drugu mrežu. iz jedne mre`e izmeni adresno polje ako je neophodno i pošalje poruku u drugu mre`u. Uređaji rade na različitom nivou OSI modela. uz korišćenje dodatnih uređaja za kontrolu i preusmeravanje protoka u mreži. mostovi koriste adrese stanica koje generiše oprema nivoa veze. Gejtvej možemo posmatrati kao dve polovine. linijski pojačivači i slično. Brzina prenosa u različitim medijumima Upredena parica do 128 Mbps (kombinacijom više parica do 1 Gbs) Koaksijalni kabl do 200 Mbps Optička vlakna 1 Gbps (kombinacijom više vlakana do 100 Gbs) Mikrotalasni sistemi 200 Mbps Satelitski prenos 50 Mbps Radio prenos do 2Mbps Najčešći fizički uzroci pojave grešaka su: termički šum. dok ruteri koriste informacije iz softvera.

Signal se prenosi od računara koji ga šalje. kada svaka stanica simultano osluškuje mrežu i šalje podatke. Može biti fizička i logička. Magistrala (bus) je najjednostavniji način umrežavanja računara. Može biti difuzna. npr. đalje svoje podatke. a moderni habovi prepoznaju gde se nalazi računar kom je esignal upućen i samo u tom pravcu šalju signal ne opterećujući ostatak mreže saobraćajem između dva računara. Signal putuje po petlji u jednom smeru i prolazi kroz svaki računar. kod ove topologije svaki računar se ponaša kao repetitor koji pojačava signal i šalje ga sledećem računaru. ili može biti organizovana tako da je za svaku stanicu određeno kada može da prima i šalje podatke. Habovi regenerišu i ponovo šalju signale na isti način na koji rade i repetitori. lako preopterećenje glavnog voda. Token tehnologija (token-bus. token-ring) rešava probleme sukobljavanja garantujući pristup medijumu u okviru specificiranog vremena. Fizička topologija predstavlja organizaciju čvorova i linkova jedne računarske mreže. Upotrebom specijalnih paketa. hijerarhijska ili token. Prsten (ring) kružno povezuju računare kablom. dodaju se novi računari i uređaji. dodavanje i uklanjanje računara iz mreže je složeno. a greške se teško izoluju. Otkazivanje jednog računara utiče na celu mrežu. Nedostaci ove topologije su teško izolovanje grešaka. Za razliku od pasivne topologije magistrale. tokena. Ova topologija više dosta kablova. 8 . zvezda i prsten. Toplogija zvezde (star) povezuje računare segmentima kablova sa centralnom komponentom koja se zove hab. a zatim ponovo generiše token sa adresom sledeđeg čvora u sekvenci. Svaki čvor kontinualno "osluškuje" na mreži dok ne detektuje token sa svojom adresom. a u slučaju kvara jednog čvora cela mreža postaje nefunkcionalna. Ovakve mreže se lako modifikuju. pravo pristupa medijumu se dodeljuje samo jednom čvoru u datom vremenu. ali ako se jedan računar pokvari ostatak mreže nastavlja normalno da radi. Tri osnovne topologije su: magistrala. i opisuje kako podaci putuju do stanica. kroz hab do svih ostalih računara u mreži. Po detekciji tokena sa svojom adresom preuzima kontrolu nad mrežom. Logička topologija opisuje na koji način uređaji u mreži komuniciraju. Sastoji se od kabla koji se zove stablo ili segment koji sve umrežene računare povezuje pravolinijski.Topologija Topologija mreže je opis pravaca pružanja kablova koji povezuju čvorove. vlasniku tokena.

Mreža računara istog prioriteta (Peer to Peer Network) nema hijerarhiju računara. sam upravlja celim tokom svog rada. Osnovne komponente serverske mreže su: serveri.Organizacija mreže Serverske mreže (Server Based Networks) zasnovane su na povezivanju više manjih računara – klijenata sa serverom koji klijentu pruža pomoć u radu. serveri mogu da služe za fajlove. U zavisnosti od namene. a stanice dele resurse kao što su prostor za čuvanje podataka. štampanje. 9 . aplikacije. računarski sistemi su bili centralizovani i uglavnom smešteni u jednu prostoriju. elektronsku poštu. dok se veći deo obrade obavlja na centralnom mestu (serveru). konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mreža je složenije nego kod mreža računara istog prioriteta. Instaliranje. Naravno. Zbog toga radne stanice ne treba međati sa terminalima koji se takođe koriste u velikim sistemima. Svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server. Kod radnih stanica se većina obrade dešava na samoj stanici. Ovakav koncept se naziva računarska mreža. Ove mreže su relativno jednostavne i jeftinije su od serverskih mreža i zadovoljavaju potrebe malih organizacija. Mreže istog prioriteta često zovu i radne grupe i koriste se za manji broj korisnika u istom prostoru. klijenti i komunikaciona oprema. kontrolu pristupa internetu ili pojedinim delovima mreže. Vrlo bitna karakteristika serverskih mreža je da one mogu funkcionisati sa ogromnim brojem korisnika ispoljavajući dobre perfomanse. Svaki računar u mreži je autonoman. Do skora. uređaji i drugi. serveri u mreži i dalje moraju da imaju performanse kojima mogu da ispune zahteve više radnih stanica. istovremeno. U mreži. korisnik eksplicitno daje zahtev za pristup određenom računaru. upravljanje bazama posataka. ali kod ovih mreža administrator može da definiše bezbednost i to onda važi za svakog korisnika u mreži. vremenom dolazi do novog koncepta u kome posao obavlja veći broj međusobno povezanih računara. Terminal je uređaj koji omogućava ulaz i izčaz na fizički odvojenoj lokaciji. ali je veći deo rada klijenta odvojen od servera. To je bio koncept računarskog centra gde je se obavljao kompletan posao. čak i više desetina ili stotina. daje zahtev za obavljanje posla i uopšte.

tamo gde je potrebna veća brzina korste se optički kablovi. 10 . čime se utvr|uje postojanje ili nepostojanje greške. Podaci se dele na pakete (osnovna jedinica mrežne komunikacije) koji sadrže još i polja sa informacijama o pošiljaocu.CRC (Cyclic Redundancy Codes). slično kao otisak prsta.Komuniciranje i protokoli Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja i oni omogućavaju da računari različitih hardverskih i softverskih platformi komuniciraju. Nekoliko protokola može da radi zajedno. Svaki protokol ima svoje prednosti i mane. Za prenos podataka se koriste kablovi sa upletenim bakarnim paricama. U osnovi cikličnih kodova svaki podatak ima svojevrstan otisak. Ako su otisci identični podaci su primljeni bez greške. Parna kontrola označava takav prenos u kome je zbir broja bitova podataka koji su 1 i bita parnosti paran. Osim provere parnosti. adaper da li je medij slobodan za slanje. ali ne garantuje stizanje u određeno vreme. da se ne bi desilo da ponovo pokušaju slanje podataka istovremeno. danas se najčešće koriste ciklični kodovi za detekciju grešaka . slanje se prekida i nasumično bira vreme za ponovno slanje za svaki posebno. Neki protokoli rade samo na određenom OSI sloju. Ako ovo nije ispunjeno došlo je do greške u prenosu. Predajnik na osnovu podatka generiše njegov otisak i šalje ga prijemniku zajedno sa njim. odredištu. a po potrebi se koriste i tehnologije za bežični prenos podataka (korišćenje koaksijalnih kablova za ove namene je napušteno pre desetak godina zbog ograničenja tehnologije). tako da današnje mreže mahom imaju topologiju zvezde koja se do sada pokazala najefikasnijom. Za prenos podataka kroz mrežu ethernet koristi koncept zasnovan na pretpostavci da će komunikacijski čvor učiniti sve da prenese poruku. U današnjem poslovnom okruženju uglavnom se koriste mrže zasnovane na ethernet standardu. kao i podatke o proveri grešaka. stizanje bez greške ili dupliranja. a pre slanja podataka. što znači da svi uređaji u mreži pristupaju centralnim uređajima koji su međusobno povezani na sličan način. Kada primi znak sa bitom parnosti prijemnik izračunava parnost dobijenog znaka i poredi sa primljenim PARITY bitom. Koristi se difuzni sistem emitovanja: svaka stanica simultano osluškuje mrežu i šalje podatke. Prijemnik na osnovu primljenog podatka sam generiše otisak i poredi ga sa dobijenim otiskom od predajnika. Osnovni mehanizam za otkrivanje greške ugrađen je u obliku bita parnosti. Ukoliko se desi da više njih u istom trenutku pokušaju slanje. Postoji mnogo protokola. Bit parnosti formira se na osnovu broja bitova podataka koji imaju vrednost 1. poreklu i vrsti podataka. koje koriste TCP/IP protokol za prenos podataka.

proceduralnih sklopova kao i medijumom za prenos podataka. Zadatak transportnih da podatke prenesu bez grešaka. Mrežni sloj ima zadatak da poruke prenese od izvora do odredišta. 5: sloj sesije (Session). od najnižeg koji opisuje fizičke i električne osobine mreže pa do najvišeg gde se nalazi korisnik. 1: fizički (Physical). prosledi mrežnom sloju i uveri da su ispravno primljeni na drugom kraju veze. Sloj sesije obezbe|uje da korisnici na različitim računarima uspostave komunikaciju. Prezentacioni sloj se ne bavi prenosom podataka već problemima njihove sintakse i semantike. itd. Otvorenost OSI modela je obezbeđena time što su funkcije svakog sloja propisane. 6: prezentacioni (Presentation). Dobijene podatke deli na niz okvira (frames) od po nekoliko stotina bajtova. 3: mrežni (Network). Odnosi se na definisanje mehaničkih. omogućuje da se saobraćaj obavlja jednosmerno ili u oba smera istovremeno i sinhronizaciju i postavljanje paketa u pravilan redosled. OSI (Open System Interconnection) koji definiše sedam slojeva. elektronski prenos novca i druge vrste programa. podataka ili pouzdane digitalne veze ima ulogu da preuzme podatke od fizičkog sloja oslobodi ih grešaka i prosledi mrežnom sloju. Fizički sloj OSI modela bavi se prenosom podataka kanalom za komunikaciju. Transportni sloj predstavlja granicu aplikaciono orjentisanih i komunikaciono orjentisanih slojeva. 4: transportni (Transport). i obrnuto. transportni servisi (slojevi 1-4) i aplikacioni servisi (slojevi 5-7). a aplikacionih da ih na pravi način predstave korisniku. Slojevi se dele na dve funkcionalne grupe. koristeći tačno definisana pravila. Transportni sloj ima zadatak da preuzme podatke od sloja sesije izdeli ih na manje celine. 7: aplikacioni (Application). Aplikacioni sloj obezbe|uje veliki broj servisa kao što je prenos datoteka. Sloj linka. električnih. protokoli. Svaki sloj je izgra| en od elektronskih kola i/ili softvera i zaokružen je kao celina. Zadatak sloja je da preuzme i obradi podatke od sloja ispod ili iznad. Aplikacioni sloj čine i programi za elektronsku poštu. ovaj sloj je odgovoran za predstavljanje informacija u obliku koji je prilagođen aplikacijama i korisniku na kojeg se te informacije odnose. ali ne i način na koji se ostvaruju te funkcije. 2: sloj linka (Data link). 11 . rešavajući probleme koje nameće različito adresiranje.OSI model Globalizacija telekomunikacija dovela je do potrebe da se uvedu internacionalni standardi za protokole. Jedan od najpoznatijih referentnih telekomunikacionih standarda je tzv.

protokol za prenos podataka pod nazivom TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) je omogućio povezivanje i razmenu podataka između velikog broja različitih mreža računara širom sveta. koji su danas povezani svim mogućim tehnologijama i medijima koje postoje. Internet (INTERnational NETwork) je najveća i najpoznatija globalna mreža. Internet omogućava brzo uspostavljanje komunikacije i razmenu informacija. bilo gde u svetu.prenošenje datoteka sa jednog na drugi računar. Softver za internu ili eksternu komunikaciju i poslovanje i usluge neophodne za online poslovanje. Tu su još i servisi kao što su diskusione grupe (Usenet Newsgroups) . a kada jednom pristupite internetu. pristupati drugim uređajima (remote login) i još mnogo toga. kao što su: konsalting. procenjuje se da trenutno više od milijardu i po stanovnika na neki način koristi inetrnet. tako da je u kratkom razdoblju postao nezamenljiv u oblasti čuvanja. ostvaruje se kroz razne protokole. prenositi datoteke. prevazilaze se fizička i prostorna ograničenja uoničajene komunikacije. Obezbeđivanje pristupa internetu . Najpoznatiji su: WWW World Widwe Web je mreža grafičkih dokumenata razmeštenih na serverima širom sveta. Svaki socket ima svoj broj. Veliki broj firmi vezao je ili proširio svoju delatnost na internet zbog velikog broja korisnika. Celokupna komunikacija izme|u procesa preko TCP/IP protokola se obavlja preko tzv. socket-akoji omogućuje vezu TCP/IP protokola sa ostalim protokolima transportnog sloja i sloja sesije. Interaktivni prenos glasa i videa radi efikasnije komunikacije. ima svoje ime i može 12 . sa stranicama u hipertekstu koji se čita postavljanjem strelice miša i pritiskom na taster.godine.Internet Informacija je postala sredstvo za rad. troškovi preostale komunikacije su izuzetno niski. Američka vlada je 1969. ftp (File Transfer Protocol) socket 21 i sl.svaka od njih predstavlja konferenciju ili forum za odreenu temu. Tako recimo SMTP (simple Mail Transport Protocol) servis koristi socket 25. izrada i održavanje neophodnih aplikacija ili samo njihovo iznajmljivanje. Servisi su ništa drugo do program ili skup programa uz pomoć kojih je moguće deliti resurse. Zbog toga su se razvile i pojedine delatnosti u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika interneta. pretraživanja i iskorišćavanja informacija. Prezentacija odnosno mogućnost da se određeni sadržaji vide na mreži. Elektonska pošta (e-mail) omogućuje razmenu poruka sa bilo kim na Internetu. koja pruža korisnicima brojne usluge preko svojih servisa. u formi kataloške prodaje ili aukcije.firmi koja ovo obezbeđuje plaća se pretplata koja je određena brzinom veze ili količinom podataka koji prolaze kroz mrežu. slati privatnu poruke drugim korisnicima. To znači veliko tržište. uspostavila mrežu između bitnih naučnih i vojnih institucija. Prodaja robe preko mreže ili pronalaženje kupaca i prodavaca. korišćenjem telefonskih linija (ARPANET) koja se vremenom proširila na celu planetu. sirovina i finalni proizvod mnogih organizacija. Računari na raznim lokacijama koriste tehnologiju paketskog prenosa . Svoje usluge Internet upravo pruža kroz razne servise. Prihodi tipičnog modela su oglašavanje i u nekim slučajevima pretplata. Prenos podataka (File Transfer Protocol – FTP) . telnet i rlogin (servisi za logovanje na udaljene računare) socket 23.

142.205.komercijalni domen. edu – obrazovne organizacije. modernijim. Svaki računar na Internetu adresu koja se može predstaviti u dva oblika.pokrivati uža ili šira područja interesovanja. org – sve ostale organizacije. povećanjem brzina mreža i računara i mogućnosti da se za kraće vreme prense i obradi veća količina raznih podataka.rs znači da se radi o Ministarstvu finansije (skraćenica mfin). Ovo se još zove i Internet domen. efikasnijim i jednostavnijim webom (www). pa tako mfin.) 13 .. Osima nacionalnih.. a u poslednje vreme sve češće su zamenjene forumima u hipertekstu. postoje i mnemoničke adrese kod kojih se koriste slovne oznake izdvojene tačkama. Gopher je sistem koji preko menija mogućava pristup informacijama na serverima. što je omogućeno razvojem tehnologije. net – razni mrežni i administrativni čvorovi. Može se zaključiti da su pojedini servisi vremenom ustupili mesto novijim. Predstavlja se dekadno i izgleda kao: 62.gov. IRC (Internet Relay Chat) omogućava interaktivni razgovor kucanjem tekstualnih poruka.108. gov – vladine organizacije. da je to državna ustanova (gov) i da se nalazi u Srbiji (rs). de – Nemačka. itd). Radi lakšeg pamćenja i pronalaženja. gotovo u potpunosti napušten i zamenjen modernijim. fr – Francuska. Numerička (IP) adresa je 32-bitni broj podeljen u četiri dela. Različite države imaju svaka svoj domen na Internetu (ca – Kanada. Telnet (emulator terminala) omogućava uključenje u druge servere imitirajući njihove terminale. postoje i oznake koje govore više o nameni domena ili organizacije kojoj domen pripada ( co ili com .

prepoznavanje glasa. Takođe se vodi računa o fizičkim komponentama mreže: serveri i oprema moraju da rade u odgovarajućim uslovima (provetravanje.). a mogu i fizički da se oštete u slučaju požara. klijenti ne moraju da imaju jednaka prava pristupa svim delovima mreže. zemljotresa. možemo reći da je za pristup radnoj stanici potrebno proći fizičko obezbeđenja da bi se preko stanice pristupilo sistemu. napajanje električnom strujom). Sistem treba organizovati tako da se zna ili se može proveriti ko i u kom trenutku koristi koji deo sistema. a to su čuvari. što znači da ne bi trebalo dopustiti da se podaci oštete ili izgube na bilo koji način. Ukoliko je upotreba radne stanice vezana za korisnika. Drugi deo zaštite odnosi se na čuvanje podataka od brisanja ili oštećenja. a u zavisnosti od potrebne sigurnosti to mogu biti i kodirane kartice ili biomterijska provera (otisak prsta. a brzina i način pristupa internetu se može ograničiti. Bezbednost podataka od neovlaštenog pristupa Na prvom mestu. što uz kontrolu pristupa predstavlja solidnu osnovu zaštote pristupa podacima. klimatizacija. alarmi i video nadzor. Zbog načina funkcionisanja mreža za ovo se koristi više različitih tehnologija.. Podaci se mogu obrisati sluačajno . Jedna od osnovnih metoda jeste pravljnje bekapa . kako i gde su postavljeni kablovi. očitavnje mrežnjače..nestručnim ili nesmotrenim rukovanjem. najčešće ličnu lozinku za pristup mreži. zbog čega je u nekim slučajevim neophodna analiza svakog pojedinca kome se daje pristup sistemu. prostorije sa sreverima).rezervnih 14 . i pojačanim merama bezbednosti na kritičnim mestima (važnija čvorišta u mreži. pristup neautorizovanim licima ograničava se primenom metoda fizičkog i elektronskog obezbeđenja. te na ovoj tački najslabiju kariku u sistemu predtavlja korisnik sistema koji ima obazbeđen pristup podacima. Na ovaj način. da ne bi lako došlo do oštećenja ali i da neko spolja ne bi moga sebi da obezbedi fizički pristup na mrežu. podataka i drugih resursa na mreži. tako da se po potrebi analizom ovih podataka mogu uočiti nepravilnosti ili razna prekoračenja u korišćenju podataka i samog sistema odnosno mreže. već onima koji su im potrebni za obavljanje poslova. te ih na neki način može iskopirati i preneti na drugu lokaciju. kao ni da bilo ko neovlašćeno pristupa i raspolaže istima. Osnovni cilj je održati bezbednost i integritet podataka. ovo se odnosi na logički pristup podacima. serveru za aplikaciju koju koristi manji broj klijenata. Određuje se tako što je svaki korisnik jedinstven u mreži i da bi pristupio mora da koristi dodatnu meru bezbednosti. Dodatna mera bezbednosti je da se određeni period (ili trajno) čuvaju zapisi o svim pristupima podacima. električnog udara. Kada pristupe mreži.Sigurnost mreža u poslovnim sistemima Kod bezbednosti računarskih mreža treba obratiti pažnju na više aspekata. može na to da utiče faktor kao što je neispravan program ili kompjuterski virus. kao i o drugim aktivnostima na serverima i radnim stanicama. Zbog toga treba učiniti sve moguće da se sistem i podaci zaštite i obezbede. Drugi deo zaštite pristupa podacima je fizički pristup radnim stanicama i objektima u kojima je mreža. poplava i drugih većih havarija. pa tako ne mora svako da ima pun pristup serveru podataka. pristup se može ograničiti dodatno na taj računar.

kopija podataka. Osim programa. Asimetrična enkripcija za razliku od simetrične. odnosno kriptološke zaštite. tako da korišćenje trafoa i uređaja za neprekidno napajanje može obezbediti kvalitetnije i kontinuriano napajanje i smanjiti rizike od kvarova nastalih kao posledica neispravnosti električne mreže. Većina modernih programa prepoznaje veliki broj virusa i razne vrste napada na računar. Postiže se instaliranjem antivirus programa i programa za zaštitu na serverima i radnim stanicama. Javni ključ dajemo osobama koje nam šalju šifrovane podatke. pošto se koristi za šifrovanje. dobra protivpožarna zaštita i pravilan izbor materijala u izgradnji objekata i mreže takođe su važni. 15 .javni i tajni. Može da se radi povremeno ili periodično. ali ne i za dešifrovanje. Neki rizici se mogu i smanjiti. poželjno je da s eove kopije nalaze na fizički različitoj lokaciji od samih podataka kako se bi desilo da se oštete istovremeno. Koristeći metode šifrovanja. Postoje dve vrste sistema za enkripciju podataka simetričan. ručno ili automatozovano. koristi dva kljuca . mi ga dešifrujemo pomoću tajnog ključa koji ima samo primalac. servera. podatak ostaje u nerazmuljivom obliku za korisnke i računar sve do trenutka dok se ne primeni određeni algoritam-formula u kombinacini sa ključem za dešifrovanje. između pojedinih delova mreže i slično. Zbog navedenih rizika. Na osnovu tajnog ključa koji zadajemo. Algoritmi koji se najčešće koriste za šifrovanje su RSA (Rivesta-Shamir-Adleman) i DES (Defense Encryption Standard) Kombinovanjem odgovarajućih metoda zaštite i čuvanja podataka može se postići zadovoljavajući nivo bezbednosti u poslovnom okruženju. Konačno. i asimetričan. Jedna od važnijih zaštita svakako jeste zaštita od virusa i zaštita od upada u sistem preko interneta i sličnih mreža. postoje metode kojima se podatak može zaštititi od neovlaštenog korištenja čak i u slučajevima kada se nađe na raspolaganju neovlaštenim licima. a javni kljuc može imati bilo ko. koriste se i uređaji koji imaju ove funkcije. sprečava ih i eliminiše. pri čemu i za šifrovanje i za dešifrovanje koristimo istu šifru (kljuc). a postavljaju se na glvanim mestima na mreži tako d akontrolišu seobraćaj između radnih stanica i interneta. generiše se javni. Kada enkriptovani fajl stigne.

Primer računarske mreže u praksi Povezivanje mreže u lokalnoj samoupravi sa izdvojenim objektima i linkovima ka različitim ustanovama i organizacijama. 16 .

Da bi se obezbedila bezbednost podataka. upredena parica – 128 Mbps. Svaki paket se obeležava i kontroliše se ispravnost (pomoću pranosti ili pomoću CRC otiska) da bi paketi mogli da se slože kada stignu na odredište. mikrotalasni sistemi (do 200 Mbps). Kada je u pitanju komunikacija između računara. a dodatna mera zaštite može biti i šifrovanje podataka. može biti predstavljena i mnemonički. Ima 7 slojeva: 7: aplikacioni. Da bi oprema i softver različitih proizvođača lakše međusobno komunicirao.85. elektronska pošta. forumi. definasan je OSI model. pristup fajlovima.lokalne. Podaci se dele na manje pakete da bi lakše putovali mrežom. Da bi komunicirali računari koriste protokole. Dele se na LAN . 2: Data link. državu. elastičnost. a najvažnija je brzina. Za mrežu su bitni modularnost. do nekoliko stotina računara i ograničene na manji prostor.135. kombinacijom više parica do 1 Gbps).com. podaci putuju u krug). i povezuju veliki broj računara koristeči različite tehnologjie. optički kablovi (do 100 Gbps). 17 . adaptivnost (mogučnosti da se mreža lako menja. 1: fizički. obično koriste ethernet standard i WAN – globalne. kada postoji jedan ili više servera koji određuju mogućnosti pristupa radnim stanicama. po principu ko prvi. 4: transportni. Računari u mreži mogu se povezati na više načina: magistrala – bus (jedan kablo na koji se povezuju redom svi uređaju). ili može biti mreža jednakog pristupa. vodi se računa o fizičkom pristupu mreži i računarima. u okviru firme ili organizacije. pokrivaju veliki prostor. Postoje i MAN – Metropolztan mreže koje pokrivaju prostore do veličine grada akoriste jednostavniju tehnologiju od WAN. OSI određuje šta uređaji moraju da urade. 5: sloj sesije. mogu svi da emituju i primaju podatke u isto vreme.104). 6: prezentacioni. prsten (kao kružna magistrala. ili da postoji hijerarhija ili sistem koji određuju kada koji računar emituje podatke u mrežu. satelitski signali (50 Mbps) ili radio talasi (do 2 Mbps). Za prenos podataka se koriste bakarni kablovi (koaksijalni – do 200 Mbps. kada se svaki računar podešava posebno i može biti i server i radna stanica istovremeno. nešto kao razvijeniji LAN. Mreža može da bude serverska. to je načina na koji se dogovaraju kako će prenositi podatke. a proizvođači rešavaju kako. pristupu sistemu i pravima pristupa (korišćenjem lozinki). Internet je globalna mreža za razmenu podataka koja pruža brojne usluge. dograđuje. Sistem se takođe štiti od napada sa interneta (firewall) i od virusa. reči odvojene tačkama: google. grad. zvezda (postoje centralne tačke na koje se povezju računari). podaci se štite od oštećenja pravljenjem rezervnih kopija i postavljanjem sistema za zaštitu. Mreža može biti javna ili privatna – sa ograničenim pristupom. povezuje sa drugim mrežama).Kratak podsetnik Mreža je sistem koji prenosi podatke između računara i drugih uređaja. razgovori. 3: mrežni. Web. radi efikasnijeg pristupa podacima i ekonomičnijeg obavljanja poslova deljenjem resursa (uređaja i podataka). Svaki računar ima jedinstvenu numeričku adresu od 32 bita (209. najčešće od nestanka struje i strujnog udara – UPS. fleksibilnost.

Elsevier Inc. 1993 Srđan Pantić – Internet izdavaštvo. Derfler . Megatrend 2005 Infosecurity – međunarodni magazin posvećen strategiji i tehnikama bezbednosti infromacija. Dr Dragan Milanović. Zoran Radojičić . Stuart McClure. Mikro Knjiga 1993 Dejan Stajić. "Tehnička knjiga". Joel Scambray.wikipedia. 2004 Gradska opština Surčin. Pavle Peković.Distribuirani informacioni sistemi.com) 18 . Mikro knjiga 2006 Rečnik novih tehnologija – Kompjuter biblioteka. George Kurtz . Dr Alempije Veljović – Poslovna informatika. 1997 Dr Jasmina Novaković.LITERATURA Frank J. interna dokumentacija (2006-2010) Wikipedia (www.Zaštita mrežnih sistema (Hackerske tajne). Kompjuter biblioteka. FON Beograd.Vodič za povezivanje. 1988. Interfejsi i modemi za mikroračunare.

Sadržaj Pojam i definicje mreže Podela i karakteritike Mediji i oprema za prenos podataka Topologija Organizacija mreže Komuniciranje i protokoli OSI model Internet Sigurnost mreža u poslovnim sistemima Primer računarske mreže u praksi Kratak podsetnik Literatura 1 2 3 6 7 8 9 10 12 14 15 16 19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful