Еурипид

БАХАНТКИЊЕ

Препевао са грчког
Александар Гаталица

ЛИЦА
(по реду излaска на сцену)
ДИОНИС, или БАКХЕ, вински бог, Семелин и Зевсов син
ТИРЕСИЈА, слепи пророк
КАДМО, стари тебански краљ, Пентејев деда
ПЕНТЕЈ, Агавин син и Кадмов унук, краљ Тебе
СЛУГА
ГЛАСНИК
ДРУГИ ГЛАСНИК
АГАВА, Пентејева мајка, Кадмова ћерка, вођа баханткиња
ХОР БАХАНТКИЊА, ВАРВАРКИ ИЗ ЛИДИЈСКОГ ГРАДА ТМОЛА
Позорница: Краљевска палата у Теби и испред ње.

2

БАХАНТКИЊЕ1

ПРВИ ЧИН
ПРОЛОГ
(На сцену излази Дионис или Бакхе.)
ДИОНИС:

Стигох у Тебу. Ја сам Дионис-Бакхе,
Зевсов син. Родила ме је Кадмова кћер
Семела, а муње ми беху бабице.
Божански лик прикрио сам људским. Стижем
на Диркино врело, покрај реке Исмен.
Ено га мајчин гроб који се још пуши
и крај двора рушевине њене куће,
одакле жар Зевсове муње још тиња –
речити знак Херине вечне освете.2
Кадма хвалим: ћеркин гроб је оградио
10
и прогласио га светим, а ја сам то

1

5

Преводилац се одлучио да слово „к“ у имену Бакхе наравно задржи, али да га због лакшег изговора
избаци у осталим изведеницама имена Бакхе. Према аналогији са именицама баханал и баханалије
(које се равноправно користе у овом превoду), који су у нас већ изгубили слово „к“, у овом преводу
наићи ће читалац на: баханткиње и баханта. Отуд и превод ове драме БАХАНТКИЊЕ, а не
Бакханткиње. У првом додатку уз ову драму треба такође споменути изворник према којем је овај
превод урађен. То је редакција Артура С. Веја (Arthur S. Way) и издању Сабраних Еурипидових
драма (III том), штампаних у Лебовој класичној библиотеци (Loeb Classical Library), Harvard
University Press, Cambridge, Massachusetts и William Heinemann Ltd, Lonodon 1980.
2
Oво је прво од три места где се у овој драми спомиње и тумачи мит о Дионису. Према доминантној
верзији овог мита, који се код Грка проналази још у прехомерском времену, Семела је затруднела у
љубавној вези са Зевсом, али је Хера због љубоморе, врховног бога Зевса приморала да Семелу
спали. Да би сачувао дете, Зевс је из мајчине спаљене утробе у последњем тренутку извукао свог
сина и пришио га себи за бедро, или бок, да би тако одрастао, хранећи се његовим соковима као у
мајчиној утроби. Због овог „трауматичног одрастања“ Бакхе, или Дионис постао је осион бог са
наглим и опојним утицајима на човечанство. У првом спомињању мита, Еурипид га у реплици
самог Диониса спомиње према митском кодексу. Мит о Диноису споменуће се још два пута.

3

јер је по наговору оца. највише од Грка свих. кренуо је натраг. 4 Ово је друго. испашће да је Дионис излудео жене некад давно. одакле се вратио у Тебу. На пут пођох из Грчке. пребогату Арабију и морском обалом читаву Азију. прочита као „највише ће Тебанци. те Еурипид није имао довољно времена или воље да све прегледа и усагласи. зидине Бактрије. што је у супротности са Пентејевим монологом (стихови 215. После доста размишљања и консултовања доступних превода на стране језике. Оставио сам Лидију и златно тло Фригије. где је учвршћивао свој култ. а да је потом отишао у варварски крај. у тренутку пре почетка драме. Оно што је сигурно. лагала да је у браку са Зевсом затруднела. Прошао сам сунчана поља Персије. У свим земљама 20 људе сам пренуо. Семелу је.место оплео лозом и младим грожђем. Сваку жену из тебанских породица сам до последње од куће отргао и сад заједно с Кадмовим ћеркама на 3 15 25 35 Како бива са Еурипидовим трагедијама. чути мој поклич.. Уколико се. рекле да нисам Зевсов син. како чине неки преводиоци. Ако се ово схвати као „прво сам се у Теби. 4 . а Кадмо смислио да се Зевс прогласи за оца. то јест човеком.“. Дионис се затекао у Лидији. где Грци и странци измешани живе. пустињу Медине. а у ствари је Диониса добила са смртником. казаше. Кад је чуо за Пентејево изневеравање винског обичаја у Хелади. што су све знале. а сад ће Тебанци. лажно навођење мита. Овај део зато задаје доста недоумица.. завео смртник. то јест пре актуелног одласка у варварске крајеве. У том смислу. Хвалиле су се свуда да је 30 Зевс збoг лажног брака спалио Семелу. преводилац је дошао до закључка да је Еурипид хтео да каже да се Дионис богом огласио најпре код Грка.“. пак. да Тебу врати у свој комонвелт. мора се другачије прочитати оно πρ ταϖ δ Θ∠βαϖ.4 Њих сам зато излудео и прогнао да у гори безумнице живе и по мојим оргијама се препознају. и ова је највероватније писана у изнудици када је песник био у изгнанству. у свој култ и коло упрегао и показао да сам бог. ff) који каже да се то што је урадио Диoнис збило недавно.. Преводиоцима није сасвим јасна маршрута Дионисових путешествија. јер су мајчине сестре. све до имућних градова дивних кула. то нас враћа садашњем драмском тренутку и усаглашава с чињеницом да се Пентеј и сам вратио из туђине и чуо да је недавно. Дионис тебанске жене начинио баханткињама. Дионис је жене навео на баханалије зато што су Семелине сестре причале лажну причу по којој је Зевс спалио Кадмову ћерку.3 Јеленску кожу и копље обрасло бршљаном народ мора сад да носи..

стењу. а кад све уредим. ускратио ми жртву и у молитви ме не спомиње. моје пратиље. кад се људима јављам као бог и Зевсово потомство. што не одговара Пентејевом монологу одакле се види да је он већ неко дуже време на власти. Укинуо је Дионисов култ и отишао (претпоставља се накратко) у иностранство и тамо је чуо за „нову невољу“ која је задесила Тебу. Затутњите Пентеју. распуштене Тмољанке из Лидије. у другу земљу пружам корак да свој култ и тамо учврстим. већ пре са значењем „како било“. a град Теба невољно зна: опирати се баханалијама је бескорисно. нек чује сав град! А ја одлазим на Китерон да се у баханалијама женама придружим. Зато њему и свим Тебанцима као бог стижем. У том смислу οℜν сe не може читати као „дакле“.. то јест „сада“. крај младих јeлки живе без крова. 40 45 50 (Хору тмољанских жена. Због тога сам узео човечији лик и облик људскoм телу прилагодио. са војском махнитих жена повешћу рат. 5 . Не марим5 што је Кадмо власт и трон дао Пентеју. Мајку Семелу штитим. сину старије ћерке.. Ако Тебанци мисле силом из планина баханткиње да враћају. што вас са собом као сапутнице водим из варварског света: дохватите се бубњева из фригијског краја. што су поклон Рејин. Око краљевског двора туците у њих. или „не марим“. а он се на бога дигао. 5 55 60 На овом месту већина преводилаца каже да је Пентеј „сада“ предао власт Пентеју. а изум мој.) Ви.

Живот му је чист. опа. Дониса нашег служи. ај на пут. Преводилац се одлучио за прву варијанту. Маши штапом и бршљаном се ти овенчај. бога 6 75 80 Прва строфа и антистрофа певају се у првом лицу једнине. Кроз оргије. нек се склања и побожно ћути. Баханткиње. Веј на енглески језик преводе ово певање у првом лицу једнине.6 70 Друга строфа ХОР: Блажен ли је онај што је заређен пред светим ликом. а душа у дионизијском кругу. опа. култ божјег детета. док Филип Велакот одмах прелази на прво лице множине. 6 . у ма којој кући стане.УЛАЗНА ХОРСКА ПЕСМА Прва строфа ХОРОВОЋА: Далеко сам од Азије и светe тмољанске горе отишла у слатком послу Дионисовом: мучим ли се мучим: винском богу кличем. Коломан Рац на хрватски и А. С. од велике мајке Кибеле милост се добија. 65 Прва антистрофа Ко нам на пут. у молитви кад спомињем Диониса. баханалијама на пољима прочишћена.

Меанадизам. кентаурима и музама део митске Дионисове пратње. коју су местимично пришивале тако да личи на пахуље. а ови мотиви јасно се виде у његовој трилогији Орестија. на њу додавале и коврџе нештављене вуне. Бахантским грањем јелке и храста ти се окити. са белим вуненим коврџама. Име родитеља беше Кроњанин Зевс. змијама га је овенчао. 7 7 . бујај као бокор дивног цвећа.8 Поштуј бруталну снагу 105 110 Еурипид овде користи израз µαιν ϖ “посвећенице“ и у савременим редакцијама оригиналног рукописима он је исписан великим словом. шареном јеленском кожом се огрни. На атичкој грнчарији меанадизам познат је као мотив још од 6. заједно са силенима. Претпоставља се да је у неким изгубљеним драмама женско посвећење непосредно обрађивао и Есхил. у неком облику познато је већ код Хомера (Илијада. 90 95 100 Трећа строфа Семелина домовино Тебо. овенчај нам се бршљаном и бујај. 459 f: „Пошто је (Хекаба) то рекла/отрчала је као луда жена кроз мегарон. или женско посвећење. и даље. 85 Друга антистрофа Била једном једна јадна породиља на коју је Зевс бацио гром и бебу јој из утробе извукао. наводно. И тај бог под бедро га је скрио. јер су посвећенице. Зато своју косу змијама ките посвећенице7 што штап његов носе.Диониса пронесите од фригијских висова до широких грчких путева. сатирима. века пре Христа. 22. Син је спашен из спаљеног тела и са порођаја однет. И кад је вољом судбине рогатог бога родио. а баханткиње. 8 Баханти су се одевали у јеленску кожу. златним копчама пришио и од Хере га склонио. нимфама.“). Исти израз у овој драми користи се и у стиху 570.

ударали су у бубњеве кад год би новорођени Зевс заплакао. ту су и за нас изумели кожни бубањ да умилној фрули из Фригије буде дивљи ритмички пратилац. 135 120 125 130 Епода Лепо је у гори. његов отац. а одметнуће му се и ткаље и шваље. прешао је дугачак пут да би послужио Куретима и на крају. Корибанти. на критским пропланцима: ту је свет угледао Зевс. према веровањима. Ту се јарцу пушта крв и сировим месом гости – зато сви походе фригијска и лидијска поља 140 где се Бакхе oгласио са: „опа“. од које креће све. Херини помагачи или свештеници. Зевсов плач није смео да чује Крон. убијао свако своје мушко дете. Хера је због тога Зевса тајно родила на Криту. 8 . Мајка Реја. 115 Трећа антистрофа Одаје светих курета9. где на посело хрле пешке верници и носе свету кожу јеленску. све ће га женско чекати ту. јој у гори своје коло. који је због страха да га наследник не обори с трона. прихватила је бубањ и он од тад прати поклич помамних Сатира који хорским бубњањем сваке треће године бога Диониса славе. Тече тамо нектар вино. Кад поведе Дионис у гори. тече у гори мед и 9 Курети. Бубањ са кожном мембраном (како тачно каже Еурипид) који су Корибанти изумели. пећинари са три кресте.штапа и сместа ће заиграти сви. и читавом људском роду.

плес распирује овом виком: „Баханткиње. маше у трку. а Бакхе проноси буктињу на штапу од оморике. опа. А док игра. подбада неодлучни женски скуп. као ждребица за мајком хранитељком. Диониса славите ви 155 грмогласним бубњањем. јој у гори. дими се сиријски тамјан тамо.млеко. опа! Лепотице из златног Тмола. 165 у коло ступа свака лаконога баханткиња.“ И весело. па у колу потцикује и дугом косом у лету измахује. Бахато отпоздравите бахатом богу као у Фригији: гласним покличем фрула које умеју божанствено да се заоре богу у част и учврсте савезништво свуд у гори. 9 145 150 160 .

170 175 (Улази Кадмо. но штап смо решили да примимо. а он старији.) ТИРЕСИЈА: Има ли кога на улазу? Зовите ми Кадма.) КАДМО: Драги мој. јеленску кожу обучемо и венцем бршљана закитимо главу. Знаће што долазим.ДРУГИ ЧИН ПРВА ЕПИЗОДА (Улази Тиресија. твој весели глас се чуо – мудра реч мудраца ушла је у наш дом. Агеноровог сина што је Сидон напустио и Тебу дигао. наш бог Дионис – што се 10 180 . Ево ме: обучен како бог налаже – син моје ћерке. Ја сам старац. Напред! Кажите му да га Тиресија тражи.

КАДМО: Што оклевамо. 190 (Заиграју) КАДМО: Сад у кола. Управо тако.. Никога бог не одваја. Уживајмо. мудри Тиресија. ТИРЕСИЈА: Бог ће нас без муке до себе довести. Хоћемо ли у планине? ТИРЕСИЈА: То је гордост. КАДМО: На бога се ја не дижем. Довољно сам млад да се у коло хватам. 11 195 200 205 . Хајдемо.људима јавља као право божанство и зато га свом снагом поштујемо ми. Што да не заиграм? Где да ногом ступим и старим телом занесем? Поведи ме. Нећу стати ни дању ни ноћу. Бога тиме не ценимо. А ако неко каже: „Зар га није стид: старац скаче и главу кити бршљаном“. ТИРЕСИЈА: 185 . Пружи ми руку сад ти. Вековну традицију очева никад нови закон неће укинути. остали су слепи. Чврсто је стегни. Сви зато могу да играју.. рећи ћу да нас бог не дели на младе и старе. Манимо се година. штапом ћу о земљу добовати.. већ тражи од свих да се умножимо и обожимо. ТИРЕСИЈА: Ништа мудровање вишњима не може.. као старац старца. КАДМО: Зар ћемо само ми играти по граду? ТИРЕСИЈА: Ми смо посвећени. јер човек сам. макар био најбољи што га је ум смислио. КАДМО: Онда пешке. Старац нека води старца. ТИРЕСИЈА: Ево руке.

правећи се да се жртвује за Бакха. Прича около како је Дионис бог који је за Зевсов бок пришивен када му је мајку блеском муње Зевс спалио – (Подсмешљиво) ону што је слагала да је легла с њим. Дан и ноћ проводи са женама. Ван себе је.) ПЕНТЕЈ: (Љутито) Да ја у туђини. бићу ти пророк и рећи шта се збива: ено га Пентеј. Диониса – ко год да је – оне славе као бога. По густој шуми сад јуре. 245 12 . Наше жене су отеране од куће. 220 Покрај дивље дружине пуни врчеви стоје. Стиже брзим кораком. Аутоноју. јер ћу га за главу скратити. Остале ћу по шумама половити: Ину и Агаву што ме је родила Ехиону. Тиресија. Тај Дионис Афродиту замењује! 225 Свезао сам жене које сам стигао и моја стража чува их на сигурном. неће ми тај лупкати штапом и косом 240 махати.КАДМО: Пошто ти светлост не видиш. далеко од дома. бодри их и бахантски весело кличе с њима. 215 чујем за нову несрећу у мом граду. и приморане на те баханалије. Нешто ново ће да каже? 210 (Улази Пентеј.. 235 а тамне очи неодољив шарм носе. Кажу да је из Лидије приспео тај странац што чаролијом муке отклања. а куд која жена се одваја и мушкарцима подаје по команди. мајку од 230 Актеона – све ћу их затворити и угушити срамне Бакхове оргије. Златне су му коврџе мирисне косе. Затекнем ли га негде у свом граду. коме сам престо дао.. Ехионов син.

његов поклоник који хвали бога. 11 Еурипид овде каже „у шарену кожу одевен“. Та помало буфо-забуна одржаће се све до последњег чина комада. Зар ти није боље да збациш бршљан и штап одбациш. Брз језик лако се с памећу замени. Исто тако. јак и у говору вешт човек лош је политичар. оче. У прилог томе да би овде то ποικ°λαισι требало превести као „свеж“. зар те ни бога. односно крваву јеленску кожицу. но твој говор нема мудрости ни за лек. из мита је познато да су Баханти на себе пребацивали тек одрану. Новог бога уздигао си код наших људи. Није човеку тешко да буде речит. странче. односно „у крваву кожу одевен“. Код Есхила у Прометеју у оковима за јетру се истим изразом каже да је „свежа“. ти срамотиш свој род. Више новца видиш у пророчком послу? Да те твоје године не штите. ХОРОВОЂА: ТИРЕСИЈА: Какво богохуљење. расколничку службу у којој. Пентеј не зна да је у град дошао сам Дионис. (Тиресији и Кадму. користи придев στικτϖ кадa стриктно жели да каже да је јеленска кожица била „шарена“ или „пегава“. и мога деду – много је смешан! Машу Дионисовим штапом! Стид ме је. јер пијаним женама служиш на гозбама. ако нема памет. ипак ово ποικ°λαισι νεβρ°σι може да се чита и као „у свежу кожу одевен“. и 835. оче моје мајке. нема здравља. већ би са баханткињама свезан седео. да гледам како старост носите. Видети и додатак 35. него мисли да је то неки странац. 13 . односно „крвава“ или сасвим прецизно: да није допуштено да из јетре исцури крв после вађења из утробе говечета (ποικ°λϕν ε∩µορφ°αν. Пркосан.Није ли тај странац10 у грех огрезао? Уже тај заслужује – ко год да је он. Немам речи да кажем колико ће у Грчкој велики бити нови бог коме 10 250 255 260 265 270 Писац на овом месту намерно прави забуну. ни оснивача лозе није страх? Ехионов сине. иде и сам избор Еурипидовог вокабулара који у стиховима 111.) А ево нама још чуда: Тиресију свезналца видим у крвавој11 јеленској кожи. А ти Тиресија – ти си коловођа. то вам ја кажем. стих 495). кад он прибежиште тражи у говору. већ само оргија.

У овом преводу игра је дочарана сличностима речи „бог“ и „бок“. момче. и сад Семелин син што се њом такмичи напитком од грожђа што га је људима понудио. но Зевс ју је баш као бог обмануо: комад земље обмотао је ваздухом. и µϕροϖ која значи „залог“. па у свом преводу из 1954. он у трансу свевиди будућност. Филип Велакот (Philip Vellacott) чак ни не покушава да нађе сличност. ако тако желиш. Када човек вино пије. каже: The ancient words for „pledge“ and „thigh“ are similar. И то расуло од Диониса иде. која човечанство чврстом храном храни. која је по Тиресијином монологу проузроковала да се у народу стигне од узвишеног мита о лажном жртвовању Диониса. у част се вишњих лије и најбоље је за људе. Када је Зевс на Олимп изнео бебу коју је спасао од ватрених муња. И комад Ареса он крије у себи. преко два врха13 скакуће и 275 280 285 290 300 305 Еурипид се овде игра алитерацијским сличностима речи µϕρϖ која значи „бедро“. Две силе. до не тако племенитог мита по којем је Дионис одрастао пришивен уз Зевсово бедро. нестају страшне муке и свакодневне јадиковке у сну се заборављају. Пророк је зато тај бог. јер баханали и пијанство носе и много магијског.се ругаш. Кад доста бога уђе у човеково тело. Подсмеваш се што је о Зевсов бок био зашивен? Узвишеније је све било. За тугу нема другог лека. и то потурио љубоморној Хери као да жртвује Диониса. пре свих људе покрећу: дарови богиње Деметре. 13 Планине Китерон. односно „жртва“. Видећеш га на делфијском кршу. Хера је Бакха хтела да баци с неба. јер у наоружану војну врсту зна да утера страх без икаквог оружја. а вино из земље рађа. зови је и Земља. Бакљом он вије. 12 14 . Бакхе је бог. Народ је после оно „жртвован бог“ погрешно 295 окренуо у речи: „зашивен о бок“12 и тако их у предању сачувао. И осталим преводиоцима није било једноставно да у своје језике пренесу ту игру речима. односно „бок“.

Прими бога у град. твој говор не ружи Аполона. Нека буде да је Семела родила бога. лажи. стиху и даље. а великог бога Бакха15 вешто хвали.. на бога не устајем. јер и здрав разбор до погрешног суда стигне. пошто стоји одмах уз Бакхе. Да те закитим 14 310 315 320 325 335 Гранчицом се баханти уводе у дионисијски ритуал. лиј вино. кога си увредио. А ја и Кадмо. Чак и да није бог. Тужна је твоја манија. добро Тиресија саветује: где ћеш мимо традиције – живи с нама! Дух ти срља. како ти то кажеш.Бакховом гранчицом14 маше. Осим имена Дионис и Бакхе. Читавом роду нек то испадне на част. Признајмо зато да освешћену жену баханалије нису осрамотиле. Биће она највећа у целој Грчкој. растргла су га. јер се гордо хвалио да је бољи ловац и од Артемиде. али у служби смо. примили смо бршљан и заиграћемо. овенчај. на власт се ти ослањаш. ХОРОВОЂА: Старче. Евије („Онај који кликће“) у 566. 15 15 . Крволочна пашчад коју је хранио. Лекови не носе мир. стиху споменуо и име Јакхе. преводилац се одлучио на коришћење два најпознатија имена Дионис и Бакхе. Еурипид у овој драми користи још три имена овог бога: Бромије („Oнај који диже буку“) у овом 412. само у стиху 725. док је у 725. тврди да је тако. а без њих болест напредује. Због твог говора. КАДМО: 330 Синко. 340 Немој тако да прођеш. Пар смо седих глава. Мислим да и богу прија иста почаст. Мажи. Дионис у прељубу тера несвесне жене. и Јакхе. Пентеје. обожи се. а снага и памет нису дати људима. стиху и даље. Да не би дошло до конфузије. а разбор не показујеш.. Видео си јадну Актеонову смрт. и велича Пентејево име. а једино урачунљив човек може бити частан – одувек је тако.. Теби годи кад крај градских врата стоји маса..

Штап са бршљаном имаш. Није ред да се старци сруше. Кадмо. Али онда би се оштетила јасноћа превода. Пре си био нервозан. Не дирај ме да ме својом лудошћу не инфицираш. не знаш шта си казао.. Пропашће твој дом. 350 Мој напад биће права добродошлица. а то не кажем као пророк. Ево преводилачком крсту нове муке.. први преводилац ове драме на српски језик. (Пратњи) Нек брзо неко крене на место где му се налази вински рај: моткама млатите и све преврните. Тражите женскастог странца што је женама нову болест пренео и брак оскрнавио. Пентеј значи пропаст16. А оног твог учитеља безумља ћу 345 правдом сустићи.) ПЕНТЕЈ: (Одгурне га) Ено ти бахантског култа. (Осталима) Ви! Растрчите се по граду. Кад буде каменован. а сад си полудео. 16 16 . Зевсовог сина. Разбацајте му свете трице као после олује. Кадмо. Еурипид се овде игра сличношћу речи Πενθεℑϖ. (Пентеј излази) ТИРЕСИЈА: (Виче за њим) Будало. Пентеј и π ν θοϖ која значи „беда“ или „пропаст“ (а иста реч π ν θοϖ заузима кључно место и у стиху 1244). која би више асоцирала на име Пентеј. јер 365 и ми смо слуге Бакха. Њим лупкај. овде га доведите 355 свезаног. Можда би се алитерацијска сличност боље ухватила оваквим преводом: Сваки Пентеј бесом пени. Хајдемо. ја ћу подбочити тебе. Уз сву муку. јер се лако примети кад луд лудо говори. Пропашће твој дом. (Хоће да га загрли. горко ће га стићи баханалије по Теби. да се помолимо за 360 њега бездушника и за град Тебу да је бог новим налетом не унесрећи. а то не кажем као пророк. није успео да пронађе сличнију реч од „пропасти“. За мном! Под руку ме прими. Чим га шчепате. нек је доле. Што би горе. Кадмо.бршљаном? Укажи с нама почаст богу.

ПРВА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА
Прва строфа
ХОР:

Света богињо среће,
светице, што над земљом
златним крилима летиш,
чујеш ли Пентеја,
чујеш ли га како
куне Семелиног сина
Диониса – на веселим гозбама
блажених богова, првог
међу силнима. Бакхе нас је
бахатим колом свезао.

17

370

375

Радост његове фруле
сваку бригу отклони.
Кад кане кап боговског
грожђа, украси се гозба.
Бршљанови венчићи усреће
човека, а врч га у опојни рај шаље.

380

385

Прва антистрофа
Брбљива уста и
неморално безумље
у несрећу срљају,
а покоран живот и
побожне мисли стоје
постојано, баш као
ослонац дома, јер тамо далеко,
крмане вечници небом
и сваког човека виде.
Није мудро да мудрује
смртни људски створ, јер
кратко живи. Кад охоло
тражи преко мере,
и то што има изгубиће.
Тако се држе лоши људи и
400
лоше саветовани– јасно нам је то.

390

395

Друга строфа
Да нам је на Кипар доћи,
острво Афродите,
где Ерос нам господари
и све живо очарава.
405
Ил' у неки егзотични крај
где оазе пустињске
сто речица залива, ај!
Mожда у Пијерију,
где нам Музе станују
испод светог Олимпа.
Одведи нас Бакхе, Бакхе17,
коловођо, боже.
17

Видети додатак 15.

18

410

Овде миље, тамо чар –
закон Бакхов љубавни је жар.

415

Друга антистрофа
Наш бог, Зевсово дете,
воли светковине и
поборник је мира18
што чува младе главе.
Богатом и сиротом
вино једнако носи
веселу разбибригу,
а мрзи га само онај
што дане и ноћи неће
у срећи да проводи.
Мудар се клони рационалисте
који надвисује друге.
Оно што најпростији
народ самтра
да ваља чинити –
то прихватамо.

420

425

430

................................

ТРЕЋИ ЧИН
ДРУГА ЕПИЗОДА
18

Еурипид, наравно, каже да је Дионис савезник Ериније, богиње мира, ћерке Зевса и Темиде, но и у
овом преводу, као и у ранијим, преводилац се одлучио да све богове који се наводе по њиховим
својствима модерније преведе само тим карактеристикама. Слично је чињено и у преводу
Еурипидове претпоследње драме Ифигенија у Аулиди.

19

странче? ДИОНИС: 455 460 Лако ћу ти казати. Распуштена коса низ браду ти пада. То треба тебе да забрине.“ И још нешто: нестале су баханткиње које си похватао и бацио у затвор. странче. неговану кожу: жегу сунца није видела.(Улази Пентеј. 19 Између 430. али прво ми реци: ко си ти. Није био блед. Распршиле су се по шуми. Самој Афродити ти претиш лепотом. јер је противницима било забрањено да се хватају за косе. 20 . а резу с врата нико није дигао. где скакућу и бога Бакха зазивају. Звер је била кротка и није бежала. У град Тебу приспео је човек с многим моћима. Нисмо се залуд дизали. „већ то чиним по Пентејевом налогу. и 440. Имаш белу. Смешкао се док је привођен. За њим ступа слуга и води са собом везаног Диониса. „Не хватам те ја. ниси ружан да не би код жена успео – због тога си у Теби. него је руке понудила без борбе. из чега се може закључити да је део текста рано изгубљен и да је неко са мање стихова препричао ово место. неће побећи. а у рукопису се не преноси лакуна. Пентеју. Са њихових ногу оков је спао сам. него румен у лицу. (Дионису) А ти. већ једино хлад. није као код рвача20. без много хвале. Знаш за цветну планину Тмол? Чувена је. или реп. Дигао си хајку и ево плена. Нарочито рвачи нису смели имати расплетену косу.) СЛУГА: ПЕНТЕЈ: Ту смо. странче“. 20 Косе грчких спортиста биле су сплетене у пунђу. рекох постиђен. Пустио је да га без опирања ухапсимо. 435 44019 445 450 Полудео си! Свезане су му руке и ма како да је брз. реда недостаје барем један стих. Привлачна је.

ДИОНИС: Мудар говор глупаку није паметан. Лиђанин сам по рођењу. ПЕНТЕЈ: Вешто обилазиш да ми јасно кажеш. ПЕНТЕЈ: Прво си овде стигао са тим богом? 21 465 470 475 480 Иста игра из претходног чина (стих 246. ДИОНИС: Обучио нас је Дионис. ДИОНИС: Одатле сам. а не сам бог. ff) се наставља. син Зевсов. Еурипид Семелин брак означава придевом ζεℜξιϖ „трудан“. нешто важно.21 ПЕНТЕЈ: Тај култ одатле доносиш у Хеладу. Не могу рећи. Зевс. Са свих страна затвара град Сард. 22 Поново тешко преводива игра речима.ПЕНТЕЈ: Чуо сам. ПЕНТЕЈ: Загонетношћу будиш ми знатижељу? ДИОНИС: Божански ритуал презире лаике.22 ПЕНТЕЈ: Заврбован си међу јавом ил' мед сном? ДИОНИС: Сам бог ме је увео у мистерије. 21 . ПЕНТЕЈ: Бога си видео лично? Какав је он? ДИОНИС: Лик мења својевољно. ПЕНТЕЈ: И они из мисије извлаче корист? ДИОНИС: Да. „напоран“. ПЕНТЕЈ: Неки Зевс тамо рађа нове богове? ДИОНИС: Бог је ваш: син Семелиног трудног брака. који гласовно упућује на сличну реч Ζεℵϖ. Сада и Дионис о себи прича као да је неки странац који поштује Бакха. ПЕНТЕЈ: А та мистерија има и мисију? ДИОНИС: Циљ мисије чува се за посвећене. али ти не смеш знати.

ПЕНТЕЈ: (За себе) Бахант је дрзак. или ноћу? ДИОНИС: По ноћи. ДИОНИС: И ти због глупости. односно у овом случају „источне“ земље. ПЕНТЕЈ: Њихов је укус много нижи од грчког. ДИОНИС: 500 Он је близу. Мрак носи неку узвишеност.. јер се ругаш богу. али говори вешто. ПЕНТЕЈ: 495 Затим тај штап у твојој руци – дај ми га! ДИОНИС: Отми ми га ти– прут је Дионисов знак. ДИОНИС: Друкчији су. И сад види све што трпим.. али што знају да славе. каже све „варварске“ земље... ДИОНИС: Бог ће ме ослободити кад пожелим. што у савременим преводима може да се преведе са све „стране“ земље. наравно. јер Дионис долази са истока. стално под присмотром. 23 490 Писац. ПЕНТЕЈ: Због тих заводљивих лажи бићеш кажњен. пуштам је богу у част. ПЕНТЕЈ: 485 Славну службу водиш дању. ПЕНТЕЈ: Ти га зови кад му на баханал дођеш. Све источне земље23 већ играју.ДИОНИС: Не. ДИОНИС: Коса је света. ДИОНИС: Некога и дан наводи на бешчашће. ПЕНТЕЈ: Трунуће ти тело. 22 . Слично чини и Филип Велакот у свом преводу. ДИОНИС: Каква је казна? Шта ме то страшно чека? ПЕНТЕЈ: Прво ћу ти отсећи меке увојке. ПЕНТЕЈ: А за жене је замка и искушење.

Исмева мене и Тебу. 505 515 ДРУГА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА Строфа Ова Еурипидова сентенца: ο∩κ ο≡σθ≅  τι. јер си безбожник. 24 23 . Ти си луд. Не видиш га. ДИОНИС: Већ твоје име подсећа на несрећу. Агавин и Ехионов син.. ПЕНТЕЈ: Водите га. Што ми није суђено. неће ми се десити.25 ПЕНТЕЈ: Одлази! Водите га доле до коњских јасли: у црни мрак нек гледа. Ту плеши. јер га се одричеш. 25 Поново алузија на стих 367. ове драме. ДИОНИС: Одлазим.ПЕНТЕЈ: (Осврће се) Никако да га угледам.) Може бити да је Еурипид овде покушао да направи омаж највећем трагедиографу и вишеструком победнику Дионисијских игара.. њега хапсиш. ПЕНТЕЈ: Ја кажем: везујте га! Овде владам ја. 510 а жене што су ти се придружиле у злочиначком делу. Видети додатак 16. Па где је он? ДИОНИС: Уз мене. ДИОНИС: Не знаш како живиш. Због дрскости тебе ће Дионис казнити. ни ко си!24 ПЕНТЕЈ: Ја сам Пентеј. ДИОНИС: Не везуј ме! Ја сам у праву. шта радиш. Кад мене обесправљујеш. или ћу продати. ο∩δ≅ στιϖ ε≡ по лапидарности изузетно подсећа на онај чувени Софоклов израз из Господара Едипа: ρ ≅ ο≡σθ≅ φ≅ ν ε≠? “Знаш ли ко си ти“ (Господар Едип. или их робињама начинити и тако им руке од бубња одвојити. стих 415. уз овај превод.

треба казати да је оно без сумње у етимолошкој вези са именом Зевс. блажена девице. што означава типичну Дионисову митску одредницу „два пута рођен“. глава нам је овнечана. од лозе Дионисове.27 520 525 530 535 Антистрофа Какву. боже баханала.28 зачео га је под злослутним знамњем. 28 Као и у осталим хорским партијама. Савременим читаоцима ово не значи много. Брзо ће нâс. Неки лингвисти. похватати. својим си врелом некад Зевсову бебу запљуснула.“ Зато ће ти „Дворођени“ у Теби бити име. двапут рођени створе26. која значи облик хорске песме у славу Дионису. еoлска Ζννυσοϖ и атичка варијанта ∆ινυσοϖ. али на овом месту ову реч ваља прочитати као: ∆ι−θℵραµβοϖ. На ово јасно указују дијалектолошке и историјске варијанте имена овог бога: хомерскa ∆ι νυσοϖ. Дирко. Света реко. већ опасни горостас и супарник богова. Није човек.ХОР: Дирко. и сам гигант. 26 24 . 27 Мисли се: кад људи у још већем броју пијани буду падали на земљу. или Зеус. ћерко Ахелојова. У вези с пореклом Дионсиовог имена. какву нарав крије гигантски пород и змајевски потомак Пентеј? Ехион. Еурипид Пентеја и његову лозу назива „родом Земље“. у моју мушку утробу. 545 баханткиње. те је решење пронађено у сасвим тачном преводу „гигантски“. покрај тебе се у коло хватамо – што нам се вртиш и измичеш? Још ће потећи омамног вина. кад ју је од вечне ватре громовник под бедро скрио и повикао: „Уђи. Бриге ће ти Бакхе још задавати. У тамницама његовог 540 Писац се на овом месту вешто користи речју ∆ιθℵραµβοϖ. штавише сматрају да ово νυσοϖ значи син. који у нас слободније тумачи и као „велики“.

кроз земљу враних коња као златотек тече. у Тесалији. Зевсов сине. Дионис очигледно иде на север. Брзу реку Аксис31 ће прећи и све поцупкујући. као у случају других једносложних назива (Тасос. јер је Аксис река на југу. где је музиком гитаре Орфеј дрвета и дивљач некад давно окупио? Блажена Пијеријо. поштује те бучни Бакхе. 29 560 565 570 575 Ниса. брдо у Еубеји. посвећенице ће водити. своје понижене профете у мисији. 31 Можда би према Будимировом упутству за транскрипцију грчких имена на српски језик. преводилац се одлучио да јој дода деклинациони наставак. који се описује у Еподи. Избиће на мирну Лидију32. 32 На свом путу. међутим како је то практично једносложеница. ову реку било тачније транскрибовати као Акси. где си? На Ниси29. Гледај Дионисе. како прича каже. Дођи.дома већ труну наши многи затворени поклоници. Са бахантском пратњом ће доћи. Коричка пећина налази се на јужном обронку планине Парнас. 30 25 . а Лидија река у Македонији. штапом тучеш и коло водиш? Или си на врху Коричке шпиље30. или ти је можда дом на шумовитом Олимпу. замахни олимпијским штапом и прекрати злочин тог убице. 550 555 Епода Дионисе. у постојбини звериња. мајку таласа која. рецимо). а не Тас. људима корисну реку. златооки боже.

) ДИОНИС: Ехеј.ЧЕТВРТИ ЧИН ТРЕЋА ЕПИЗОДА (Глас Диониса чује се иза сцене. 580 ПРВИ ДЕО ХОРА: Јао. Придружи се нашем „кермесу“. чујте опет: Семелин и Зевсов син сам ја. камени стубови пуцају и падају сад. ХОРОВОЂА: Ко је то? Одакле се народњачки поклич чује? ДИОНИС: Опа. Дионис је унутра. дођи нам. да се размрда што је склоно паду. опа. 26 590 . Чујте ме? Чујте како зовем: баханткиње. опа. нек буде земљотрес! ДРУГИ ДЕО: Аха. Напред – на Пентејев двор. наш господар.) ЧЕТВРТИ ДЕО: Клањамо ти се. поклоните му се сад. јао. Ено. Бакхова песма из двора се чује. па падају на земљу. 585 (Ударају бесно ногама. ТРЕЋИ ДЕО: Ено. опа. Дионисе-Бакхе! ДИОНИС: Ногама туците.

. све сте ми попадале од страха? На земљи сте се пресамитиле. Падајте ничице. Еурипиду драга конструкција употребљена је и у 349. у овом преводу пао на 740. Ни следећи одсек не враћа се на триметре. горопаднице: краљ наш све наопачке изврће 33. сада у облику ν αξ ν ω κ τ ω τιθε±ϖ . ХОРОВОЂА: Сунце нас је огрејало кад смо ти чуле песму бахату. Ови стихови виђају се и у Еурипидовој драми Ифигенија у Аулиди (стих 855. а у затвору лежиш? Како си побегао том грозном човеку? ДИОНИС: Сâм сам се извукао. него је састављен од петнаестераца. спалите Пентејев дворац. Осетиле сте 605 да Бакхе изнутра Пентејев двор руши. 595 Ха. Видите ли ватру што лиже са Семелиног светог гроба? То је пламен муње којом ју је спржио громовник Зевс. као и у 753.) ДИОНИС: ПЕТИ ДЕО: Дохватите се пламеног жара муње и спалите. кад ме је Пентеј ухапсио и кад сам у његову мрачну тамницу допао? ХОРОВОЋА: Ма где нисмо! Ти си наш заштитник. стиху ове драме (преведено као: „. Трајао је двадесет седам редова и како наликује некој слободној варијацији. 34 Стихом 603. без по муке и без труда. ха. стиху ове драме који гласи: ν ω κ τ ω τ π ν τα συγχ αϖ µοℜ . Устајте! Храбро се испрсите. стиху (због природе српске синтаксе. Готово истоветна конструкција проналази се и 33 у 741.све сравне и разнесу“). Попушта и дворац – то ти је Зевсов син. окончан је овај драмски интерлудијум који личи на неку типичну Еурипидову трагичку фантазију ужљебљену у говорни одсек..) ДИОНИС: Шта је странкиње. ff ) 27 . ДИОНИС: Уплашиле сте се. уместо што се тресете.34 (Дионис излази из заточеништва. Сад смо срећне. стих превода). падајте дрхтавог 600 тела. 610 Драмски врло убедљив израз ν ω κ τ ω по други пут се виђа у овој драми. чини се да је мало вероватно да се испевавао.(Са Семелиног гроба сукне пламен. а биле смо тако саме.

Баш у том часу Дионис35 затресе цео двор и на гробу мајчином кресну пламен. Кроз рушевине је Пентеј угледао мој страшни затвор и клонуо са мачем у руци. Шта ће после свега рећи? Колико год је љут.“. према Еурипиду. Но. а ја мирно седим крај њега. Биће да се Еурипид понео за неком од помодних софистичких теорија свог времена о неантропоморфном изгледу грчких богова. као да мене држи.36 35 625 640 Дионис се у овој драми као бог оглашава само у првом и последњем чину. У овом монологу Дионис се и тмољанским женама представља као неки Дионисов првосвештеник. Срце му лупа. Како је дошло до овакве ситуације? Чини се да је свему узрок стих 4. а није ме ни држао. ни такнуо. 630 Сече светли ваздух. али шта се то мене тицало? Напустио сам га без иједне речи. 36 Ово је крај неуобичајеном. Кад је Пентеј то видео. Мудар човек стасава кроз мудру самоконтролу. нико не зна каквог је облика (на ово указује и стих 478. Иако је човек. Од другог до петог чина он је. Јасно је да је по Еурипиду бог бестелесног облика и када се јавља као вишњи. „Воде из реке Ахелоје!“. Стиже Пентеј. али ни хор тмољанских жена које су му пратиље. Тада Дионис – кажем како ми се учинило – у предворју створи привид на који он насрну. лако ћу с њим изаћи на крај. јер мисли да хоћу да му побегнем и с исуканим мачем руши све по својој кући. Када свој божански лик прикрије људским. који каже: „Божански лик прикрио сам људским. нико у њему не препознаје бога: ни Пентеј који га прогања. те о себи говори као о затворенику кога је штитио Дионис. Конопцем му везује коленице и копита.. виче. који су по правилу врхунац драмског визионарства овог драматичара. Сви робови јуре. Стојте! Чини ми се да изнутра чујем тежак бат корака. који каже да бог „лик мења својевољно“). сав се ознојио. Тамо-амо трчи. помисли да му гори кућа. гризе усне 620 зубима. са богом 635 је он страшно заратио.ХОРОВОЋА: 615 Зар ти није завезао руке ужетом у чвор? ДИОНИС: Обмануо сам га. Бакхе га није само тиме осрамотио: двор му је сравнио са земљом. узео људско обличје. мислио је да ме везује. кад он већ нешто друго смера? Окреће се. Видети и додатак 10. мислећи да мене убија. и сви сматрају да је он Дионисов поклоник. У штали дохвати бика.. као да то није он сам. Пун себе. али зашто. Од првог реда 28 . иако за Еурипида никако необичном убацивању метрички разнородних стихова.

И жене у пијанице претворио. одабери спокој. ПЕНТЕЈ: Одвêзао си се. 37 Овај ред је изгубљен. где се никада не повлачи блистави снежни покривач. Додати стих у српском преводу логично упућује на следећу Дионисову реплику. Шта ћемо сад? Како си се из мог 645 дома искрао и сад тако пркосиш? ДИОНИС: Стој.. побегао – како? ДИОНИС: Ниси чуо? Рекох: неко ће ме спасти. 655 (Долази Пентејев гласник) Него.]37 651а ДИОНИС: Презиром. 651 ПЕНТЕЈ: [. а збиља сам га имао у рукама. писац се ваћа стандарним драмским триметрима. ДИОНИС: За најважније довољно сам паметан. а ја нећу бежати.ПЕНТЕЈ: Невероватно.. но још ти треба много памети. Причекаћемо.. 660 Пентејеве реплике. ПЕНТЕЈ: (Пратњи) Заповедам: закључајте све капије. Слично чине и преводиоци на остале језике. краљу наше земље тебанске. (Угледа Диониса) Ха! Ту си. Диониса чиниш још већим. странац ми је нестао. чуј најпре шта има да ти каже гласник који ти из планина долази. ПЕНТЕЈ: Ко? Стално говориш о новим чудима. ГЛАСНИК: Пентеју.. 650 ДИОНИС: Баш онај што је вино дао људима. ДИОНИС: Бог ће проћи и кроз закључане двери? ПЕНТЕЈ: Све знаш. Одбаци срџбу.. стижем са Китерона.. 29 .

30 . Из дубоког сна оне отворе очи и устану са зачуђујућом пратњом. мислећи највероватније на пиштав звук лотосове фруле. девојке и удате прво косу преко рамена распусте. Баш сам стадо телади полако на врх изводио. од те твоје прекости и силне владарске напраситости страх. У том светлу опазим три слободне женске дружине: првој је вођа Аутоноја. овог што нам је жене на то навео. краљу. краљу. јер ме је.). стихови 345347. а трећој Ина. ПЕНТЕЈ: ГЛАСНИК: Кажи. а из пегавог крзна гмижу 38 665 670 675 680 685 690 Еурипид. На поштењачину не ваља викати. Све су спавале како су се затекле: једне легле по гранама јела. што су босе из града бесно изашле. друге на земљи. „лотосов врисак“.ПЕНТЕЈ: Нешто је ново? Стижеш с хитном поруком. Старе и младе. Што ти прича о баханткињама буде ужаснија. ГЛАСНИК: Баханткиње сам јуродиве видео. Видети и додатак 52. 695 затим затежу јеленску кожу што им је спала. Но. опијене вином и пиштавом фрулом38. од мене ти је све допуштено. Но. а не како ти рече: у шуми жељне страсти./нит ћу помислити да такнем либијску/фрулу“. и граду кажем шта су страшно и нечувено радиле. прво желим да знам да ли допушташ да о томе уопште почнем да причам. када се појавио зрак сунца да огреје земљу. тежом ћу казном казнити. пробудила се. другој твоја мајка Агава. овде доста немарно каже λωτοℜ ψφ. Стижем да теби. Учинило се да леже чедне. који је и у другим драмама био минуциозан у навођењу инструмената (у Алкестиди чак каже: „Ја више нећу засвирати на лири. изашла на чистину и из сна стала да трза баханткиње. са храстовим лишћем под главом. чим ти је мајка чула рику стоке.

31 700 705 710 715 725 730 735 . а бог одатле врелом вина избије. Бакхе. а оне голоруке насрну на краве које пасу траву. ови мушкарци нас лове: пратите ме. држе у наручју ланад. које су бебе напустиле. рече нам свима: „Хеј ви. или цветни венчић. свака од вас нек се мотком наоружа!“ Побегнемо ми да нас баханткиње не раскомадају. звери урлају. кад она врисну: „Хитре моје вучице. Видело се да жена јуници пуних 39 40 Mисли се на Китерон. а из ње шикне бистра вода изворска. Ако се нека млека ужели. онамо низ штап с бршљаном. шта мислите да Агаву. бахантске мотке се подигну. а једна градска скитница. Младе мајке набреклих груди. Чим ми се Агава у плесу примакла. кап по кап. покрај себе одмах ноктима земљу загребе и млечни поток крене. Једна жена штапом по стени удари. Ми говедари и пастири скупили смо се да попричамо међусобом о тој језивој и невероватној работи. ништа не остаде у миру. вешт говорник. житељи свете горе39... Да си тамо био и све то видео. или дивље вучиће и белим млеком их доје.. слива се слатки мед. Видети додатак 15. мајку Пентејеву. и жене углас повичу: „Јакхе40.. храстов. сине Зевсов!“. скривени у жбуњу. Јечи с њима гора. Друга пред собом прут у земљу пободе. на баханалу шчепамо 720 и приведемо краљу?“ Допала нам се његова идеја и ми у заседу станемо.змије и по образу им палацају. молио би се богу кога сад ружиш. Кад је час дошао. уграбим шансу желећи да је зграбим и скочим из грма где смо се скривали. И све на глави носе бршљанов.

По гранама сам горе-доле41 спазио обешена ребра и по пар копита.. Тог демона – ко год да је он – прими у град. али да оне од убода ипак крваре. рукама цепа полутке. на земљу је оборило мноштво небројених руку девојачких. човек муке заборавља. 43 32 . не везују.. на ободу планине Китерон. Од убода копља оне не падају.. спрале су крв. Поскочи затим тај хор попут птица и разлети се дуж обала реке Асоп.. Усијане су им главе.43 а змијурине су рујне капи лизале. и именице α∝µα. Малу забуну овде изазива употреба глaгола α≥µ σσω . док друге мрцваре другу стоку што муче. На врелима која им је излио бог.вимена. 770 Доказ за то је и напитак уз који. већ вуку на леђима. Насрну на Исију и Еритру42 у подножју Китерона и као хорда непријатељска све сравне и разнесу на свом путу. то је био страшан призор. Где се вино не точи. Месо са костију брже су скинуле. Грађани тад плану. но што би ти краљевским оком трепнуо.. Ако се ове речи преведу дословно. Господару. јер огромна му је моћ. као да су плод јелки што крвљу капље. Жене – мушкарце! То ти не бива без божије помоћи! Oнда су отишле одакле су дошле. господару. Биће да је Еурипид мислио да их вршци копаља не рањавају или обарају.. а лица не горе. рањене људе натерале су у бег. Срчане бикове што су роговима насрнули. залечујући ране. На баханткиње крену с оружјем. Све што из кућа носе. 41 740 745 750 755 760 765 Видети додатак 33. а кад мотке хитнуше. како чујем. ни гвожђе. а на земљу не пада им ни бакар. требало би схватити да баханткиње не краваре. а онда после сукоба са људима ипак спирају крв. који значи „крварити“ у стиху 761. 42 Предграђа Тебе. нема љубави. које су житница за читаву Тебу. Децу киднапују. „крв“ у овом стиху.

ПЕНТЕЈ: Солиш ми памет? Буди срећан што си се извукао. Кад човек на бога крене. пријатељу. премда сам те упозорио. пешадији са лаким штитовима и стрелцима што су луком наоружани. ДИОНИС: Све још можеш поправити. кад мотке Бакхове победе бакарне штитове. да се на баханткиње дижемо. Опет кажем: зло ти се пише. Није те бог убедио. Пентеју. ДИОНИС: Разбежаћете се срамотно. слободан – уста не затвара. ако заратиш са њим. Или да те опет казним? ДИОНИС: Пре бих се жртвовао. ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: Шири се пламен баханалског безумља – за Грке страшна увреда.нити за људе било каквог весеља. ХОРОВОЂА: 775 Плашим се да без зазора пред владаром говорим. ПЕНТЕЈ: Жртвоваћу жене! Све то заслужују. Стани! Бакхе неће допустити да се баханткиње са светих поља прогнају. али не дајте се! (Гласнику) Крени на капију Електрину! Јави свим оклопницима. Превршило је меру ако пристанемо на женско залуђивање. ПЕНТЕЈ: Шта? Да служим жене што треба да служе? ДИОНИС: Вратићу жене у град и биће кротке. 33 780 785 790 795 800 . Све је ближи. хитрој коњици. него да срљам. ПЕНТЕЈ: Нема нам спаса од тог досадног странца: Ухапшен. иде на бич. али сасвим је очигледно: Дионис ни од кога није мањи бог. На кршу Китерона гадно ће проћи.

ДИОНИС: Знај. 45 Ланена хаљина носила се приликом жртвовања. већ пре наликује на несрећника. 44 815 820 У овом часу. а ти ућути! ДИОНИС: 810 Чекај! 805 Хоћеш да их видиш на скупу у шуми?44 ПЕНТЕЈ: Више од свега. то је план с богом. Пентеј више није силник.. наступа преокрет. Дао бих брдо злата. Ово је први наговештај Пентејеве пропасти исписан препознатљивим Еурипидовим драмским рукописом. ДИОНИС: Шта кажеш да те другим путем поведем? ПЕНТЕЈ: Крећимо што пре. а облачили су је обично свештеници. типично за Еурипида. ПЕНТЕЈ: Оружје ми додајте. ПЕНТЕЈ: План је да озваничите баханале. ту се спрема некакава превара.. ДИОНИС: Осетиће те. и ако крадом приђеш. ПЕНТЕЈ: Што? Мушкарац да се издаје за жену? ДИОНИС: Убиће те ако спазе да си мушко. Тихо ћу се до јела привући.ПЕНТЕЈ: Дакле. ПЕНТЕЈ: Добро кажеш: доћи ћу без сакривања. не с баханткињама. 34 . прво обуци ланену хаљину45. ДИОНИС: А ипак ти је стало да видиш ту муку? ПЕНТЕЈ: Јесте. ДИОНИС: Каква? Лично се залажем да те спасем. Од овог стига. ДИОНИС: Што те је жеља толико обузела? ПЕНТЕЈ: Биће мучно видети их све пијане. Ни часа не оклевам! ДИОНИС: Но.

ПЕНТЕЈ: Исправно.. ПЕНТЕЈ: У какву oдећу? Женску? Што ме је стид. ПЕНТЕЈ: Где да прођем да ме не спазе Тебанци47? ДИОНИС: Крени бочним улицама и прати ме. ПЕНТЕЈ: Не могу на себи поднети хаљину. ПЕНТЕЈ: А додаћеш ми осим тога још нешто? ДИОНИС: Један штап и пегаву јеленску кожу. Склонимо се у кућу. На овом месту реч је о глаголу κ −τε°νω. ДИОНИС: Бакхе ме је у ћуд жена упутио.ПЕНТЕЈ: Овај је савет тачан. Прво треба да их осмотрим. с траком око главе. толико и напушта Пентеја. ДИОНИС: Зар не желиш да видиш посвећенице? ПЕНТЕЈ: А какву хаљину кажеш да обучем? ДИОНИС: Најпре ћу ти пустити косу низ леђа. али он је плански употребљен зато да личи на глагол κτε°νω. али се подразумева да су то Тебанци. алудирајући да се Дионис колико придружује. као и први. Слична игра речима проналази се и у стиху 923. ДИОНИС: Пашће крв ако кренеш на баханткиње. ДИОНИС: Пресвући ћу те. 35 . „напустити“.. „убити“. ПЕНТЕЈ: Па. 46 825 830 835 840 У својој последњој драми мајстор грчког језика Еурипид на много места игра се речима сличног звучања који образованој публици треба да понуде уживање и на једном вишем нивоу.46 ПЕНТЕЈ: Како ћеш ме после тога преобући? ДИОНИС: У дугу хаљину. ДИОНИС: То ти је боље него зло злим враћати. који значи „распустити“ или „опружити“. где се писац игра алитерацијском сличношћу глагола веома различитих значења: µαρτ ω . 47 Еурипид каже Кадмејци. како то да изведем? Упути ме. „придружити се“ и µ ρ τ ανω .

ПЕНТЕЈ: Све је боље. Хоћу због претњи које сам досад једва слушао. ПЕНТЕЈ: Идем у двор. ниси далеко. Дoк је при себи. /због претњи које сам досад једва слушао. Осветимо се. 850 855 860 (Излази са сцене) 48 Због синтаксе српског језика последња три реда измењала су места. 36 . Повући ћу се да још једном размислим.48 Идем да Пентеја обучем за онај свет. где ће га мајчина рука убиством послати. (Одлази са сцене) ДИОНИС: (Хору) Жене. 845 или ћу твоје предлоге размотрити. Или ћу поћи с оружјем. Мени је добро све што одлучиш. Упознаће он Диониса. Платиће главом сусрет с баханткињама. овај човек у замку упада. најмлађег од богова: људима најстрашнијег и најмилијег. навали. Зевсовог сина. неће хтети у жену да се одене. а кад сиђе с памети обући ће се. да га проведем градом као женско и изложим смеху Тебанаца. Дионисе. ДИОНИС: Хајде. У оригиналном редоследу ова три стиха би гласила: Када га као жену проведем градом. но да ми се жене смеју. /хоћу да за подсмех служи Тебанцима. Нек му намах екстаза обузме ум у глави.

ТРЕЋА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА Строфа ХОРОВОЂА: Хоћу ли икад стићи на свеноћно бдење слободним ходом. из мрежа 870 ловца који ловачке псе хушка и с ланца их пушта? Хоћу ли као лане крај избећи. бахато клицати. 37 865 . главом по влажном ваздуху замахнути и радосно мекетати као младо лане на росном пољу што је на сигурно умакло страшној хајци. из обруча низ реку хитро утећи и 875 безљудну осаму у лишћу младе шуме наћи? Рефрен Не може мудрије и лепше част богу одати човек.

ни мишљу. Доброта је вечни савезник. а друге изјалове. 880 Антистрофа ХОР: Спора је. јер и овако и онако снагом и богатством нисмо једнаки. Не треба много да се поверује да је та моћ једном боговима дата и то је обичај за век и векове – утемељен и неизбежан. Доброта је вечни савезник. док лове безбожника. Лукаво се крију богови иза дугачког хода времена. са мора побегне у луку. 900 Епода Срећан је онај ко олуји. 885 890 895 Рефрен Не може мудрије и лепше част богу одати човек. али достижна божанска моћ: кажњава смртника кад тврдоглав пркос уздиже и вишње дрским ставом не уважава. јер људи нису јачи од закона ни делом. срећан је ко не кука над својим местом. Кога из дана у дан прати 910 38 905 .него кад склопи руке над погнутом главом противника. У хиљадама хиљаду је нада: једне се остваре. него кад склопи руке над погнутом главом противника.

ПЕТИ ЧИН ЧЕТВРТА ЕПИЗОДА ДИОНИС: Хеј. (Излази Пентеј обучен у мајчину хаљину.) 39 915 . ти који желиш да видиш невиђено и учиниш нечувено: изађи пред двор и покажи ми се у женској одећи махните баханткиње у којој излазиш пред мајку и њен ред.срећа – тај је баш срећан. Пентеју.

ДИОНИС: Невиђено провиђење баханткиња схватићеш и схватићеш да сам прави друг.. или моју маму Агаву. Главу мало исправи. мислим да их видим обе. 50 40 ..50 ПЕНТЕЈ: Мислим да ми не пада до десне ноге. дупла тврђава са свих седам капија. можда сам га померио. Хелени.. померићу ти га под врпцу. ПЕНТЕЈ: 925 930 935 940 Да ли прут да узмем десном руком. или левицом да више личим на баханта? 49 Видети додатак 46.. нису носили панталоне.. Ти што ме изводиш. две Тебе.Личиш ми на једну од Кадмових ћерки. а пре није био склон да нам буде савезник. Дионис сада Пентеју попушта појас на мајчиној хаљини. Сад видиш шта желиш. личиш ми на бика. 920 Теби су рогови израсли на глави! Некад си био звер. Сад си постао бик. али су је они набирали у струку и затезали појасом о који су качили кесу са новцем. Али. поправићу ти га – сад ја водим бригу о теби. јер ју је он по навици подвио као мушкарац. ПЕНТЕЈ: Задени ми прамен: теби се предајем. Тога је и за мушкарце шивена тако да пада до чланака. то је познато. ПЕНТЕЈ: У кући сам скакао тамо-овамо као бахант. ДИОНИС: Бог је уз нас49. ДИОНИС: Чекај. ПЕНТЕЈ: Како изгледам? Чини ми се да личим на Ину. ДИОНИС: Појас ћу попустити да ти хаљину без набора пустим доле до чланака. или мач. ПЕНТЕЈ: Привиђају ми се два сунца.. чекај овде ти је један прамен испао. али на другој страни је све у реду. ДИОНИС: Кад те гледам. већ и мушкарци и жене тоге.

јер само ја од свих Тебанаца смем ово да радим. Пре ниси био при чистој свести. Похвално је што мењаш мишљење.). ДИОНИС: Само ти – и то сâм – жртвујеш се за град.. Преводилац није имао места да у преводу диференцира ове фруле. ПЕНТЕЈ: (Узме штап) Чини ми се да сам тако јак да бих крш945 Китерона с баханткињама дигао. Шчепај их. λωτϖ (стихови 159. ПЕНТЕЈ: Право кажеш. стиху σℜριγξ. па се пишчевој инвентивности одужује овим додатком... 51 Исти мотив као и у претходном чину. ПЕНТЕЈ: Потуримо штап. ако желиш. 965 Неко други довешће53 те натраг.ДИОНИС: Десницом га прими и дижи кад десном ступаш... сад си баш какав треба. Склоњен им приђи и на баханткиње крадом гледај. или „Панову фрулу“. 41 . и 380.. Свему је узрок алкохол. то би ти да видиш као ухода. 950 955 960 ПЕНТЕЈ: Води ме главном улицом. или смели као трезни. односно „фрулу од лотоса“. Зато те чека битка вредна памћања. и у овом 952. и 658.. који до данас чини да људи верују да могу да доврше и оно што нису могли. У овој драми спомиње три назива за овај дувачки инструмент: α∩λϖ (стихови 126. 52 Писац је очигледно љубио фрулу. право. Следи ме. када су баханткиње описане као особе са надљудском снагом.. Одвешћу те живог и здравог.. ДИОНИС: Дакле. Или да рукама врх дигнем и подметнем раме или леђа?51 ДИОНИС: Али пази да не уништиш станиште вила и места где Пан свира у фрулу52. ДИОНИС: Скривај се како знаш и умеш. ако те оне не ухвате. Видим као птице: у грмљу уплетене као у слаткој ложници.). ПЕНТЕЈ: Видим их.. Под јелком ћу се сакрити.. Жене се не могу савладати. ДИОНИС: И можеш.. односно пастирску.

Нећеш доћи. На мајчиним рукама. 55 У стара времена краљеви и победници доносили су се или на штитовима. Агава и ви сестре.. 53 42 . тако драга Еурипиду у последњем периоду његовог стварања: απ γω значи и „довести“. открићеш то. Кад се неба домогнеш.. ширите руке.55 ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: Баш раскошно.... Све друго средиће се само.. међутим. О овоме видети и додатак 46.) Кћери Кадмове. ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: Почаствован сам. 970 (За себе) Силан си.) Игра речима. 54 Ломљење дванаестераца.Мама?54 ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: На очиглед свију. Дионис. али и „донети“. (Изалзи Пентеј. 975 (Излази и Дионис.56 ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: Та ми припада. 56 Посмртна.. до ове последње. Удара штапом. алудира да ће Пентеј стићи мртав. или на колима. Алкестиде. овог младића водим у одсудни бој који добијамо ја и Бакхе. ПЕНТЕЈ: ДИОНИС: То је крај мог пута. Биће то нека почаст. донеће те. силниче – биће ти насилан крај. најснажнији моменти у свим Еурипидовим драмама: од прве..

у гору где коло воде Кадмејеве кћери. по гори хита и долази нам. Нахушкајте их на оног у женској хаљини што љут стиже да види посвећенице. Баханткиње? Ко је њега родио? Он није из женске утробе.ЧЕТВРТА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА Строфа ХОР: Полетите. вучице Лудила. или с дрвета спазити маскираног и посвећеницaма викнути: „Какав то кадмејски 985 шпијун по гори. 43 980 . Прва ће мајка са осматрачке стене.

995 Антистрофа ХОР: ХОРОВОЂА: ХОР: Са поганим језиком и злочиначком ћуди. f). освани с мачем и скроз прережи гркљан безбожном. Кад је човек одмерен. помраченог ума. као аждаја 57 Позивање на одредницу „од земље рођен“ или „гигантски“ вуче порекло од околности под којима је основана Теба. 995. беспоговорно се клања боговима: зна да је смртан и безбрижно живи. да људском снагом непобедивог порази. 44 . безобзирном и безочном Ехионовом гигантском сину57. О томе више каже сам Еурипид у наредном чину (стих 1025. Ово гигантско порекло Пентеја спомиње се и у стиховима 538. 1015 Ексод Покажи се као бик. Леп ли је живот кад се даноноћно води у побожности што молитву учвршћује. безобзирном и безочном Ехионовом гигантском сину.он је пород лавова. Нисам против мудрости. бесно одлучан креће. Бакхе. али радосно трагам за вечно важним мистичним појавама.“ 990 Рефрен Освани правдо очита. или либијских Горгона. и жртву твоје мајке он. 1000 1005 1010 Рефрен Освани правдо очита. освани с мачем и скроз прережи гркљан безбожном. као и у овом стиху. Видети додатак 28. на тебе. у овом. а превратничке законе одбија.

навуци прогонитеља баханткиња да га смртноносни рој посвећеница докрајчи.59 1020 ШЕСТИ ЧИН ЕКСОД 58 Еурипид каже да се Бакхе покаже као лав са нечим пламеним што је јасно видљиво. Са смешком на лицу.58 Дођи. који је укупно остао веран оном броју који се пронашао у оригиналу. Веј тумачи да је то „пламена грива“. а Ф. С. А. 59 Због синтаксе српског језика. Велакот да је то „пламени дах“.многоглава. последња три стиха другачије су распоредила број слогова. или лав с пламеним ликом. Бакхе. 45 .

.. и мене дира пропаст господарева. 60 1045 Кадмо. 1025 ХОРОВОЂА: Стижеш са баханалија.. Иако сам роб. чуј Дионис је мој господар. недостаје пет слогова.... кренули смо Пентеј. стиха је оштећен.. жене. а не грађани Тебе. је изгубљен. Еурипид дословно спомиње δρ κοντοϖ φελοϖ θ ροϖ . 1035 ГЛАСНИК: Мислиш да Теба нема још мушкараца [који вас неће стићи и све казнити?]62 1036 1036а ХОРОВОЂА: Дионис. но није лепо да се једино ви... грађен од засејаних змијских зубију са гигантске аждаје61 – како ја сада плачем... ја као пратилац и странац што нас је на то разгледање водио.. И читав следећи стих. 62 Део 1036.. радујеш несрећи мог владара! ХОРОВОЂА: Мислим као странкиња и кличем као странкиња којој више не прети затвор. 61 46 . Шта је ново? ГЛАСНИК: 1030 Погинуо је Пентеј. Надомак шуме залегли смо на траву.. па је тако учињено и у српском преводу. да се пењемо на Китерон.... смрти радујете. Како се из мита... . али чини се да се се додатком који се нуди употпуњује реплика. међутим.. који није нумерисан.. велики је бог.. наш владар Дионис! ГЛАСНИК: Шта то рече? Шта ти мислиш? Да ли се ти жено. ГЛАСНИК: Кад смо напустили границе тебанске земље и пресекли извор реке Асоп. 1040 ХОРОВОЂА: Опиши ми скончање богохулника који је умро због свог богохуљења.. ГЛАСНИК: Нек вам је просто. Ехионов син. ХОРОВОЂА: О. и остали преводиоци додају те „зубе“....... некад славни хеленски граду старца Сидоњанина60.ДРУГИ ГЛАСНИК: О. то јест „змијску сетву змајева“.. зна да је Теба подигнута сејањем аждајиних зуба..

занете безбрижним послом: једне су на штапове с којих је спао бршљан63. затим у 253.утишали говор и ход. 703. Пентеја је затим посео на грану јелке. где баханткиње намотавају спали бршљан на штапове. Еурипид је овде замислио јелку која је. а попречне унутрашње гране су се распоредиле тако да личе на пречаге точкова. стиху као „копље обрасло бршљаном“ ( κ°σσινου β λοϖ ). а да не будемо виђени. Пречке су биле удубљене у дрво по ободу точка. загрме. Бршљан се спомиње равно тринаест пута. до овог последњег стиха. да бисмо све видели. Попећу се на врх брега. потом у стиховима 81. То човек не би могао. носећи на себи господара кога су пре спазиле баханткиње. превео је као „чекрк који обрће у круг“. па у 323. 177. намотавале свеже венчиће. 342. „Полазнице65“. вукао до тла. прилика је да се каже да су Баханткиње право слављење ове пузавице. У истом часу кад је он тамо горе откривен. где се помиње кићење бршљаном или бршљанови венчићи. Савио ју је као лук. или точак с пречкама64 што у круг граби тркалиштем – тако је младицу рукама до земље искривио.κ°σσινου θℵρσοϖ). С. А. те у 363. дрво се усправило. „ево човека што се мени. 106. а оморике хлад нуде. тако неприродно савијена. Има и другачијих виђења ове слике. баханткиње су седеле. стиху где се саветује да се бршљан „збаци“. преводилац Лебовог издања овај „точак са ужљебљеним клиновима“. 47 . Мало по мало. а на осовини повезане бакарним или гвозденим спонама. друге се – као распрегнуте ждребице – надпевавале у бахантским песмама. начинила пун круг. 205. најпре у 25. а из облака се зачуо глас налик Дионисовом. ту крај нас нестао је странац. 384. Јадни Пентеј женски скуп није видео добро. и 710. стиху где се спомиње „штап са бршљаном“ ( κ°σσινου β κτρον . Веј.“ Нешто невероватно урадио је тад странац: дохватио је грану с врха јелке и вукао је. У оштрој клисури коју река влажи. па рече: „Странче. не досеже ми поглед до тих тобожњих посвећеница. кренуо полако да је пушта у вис и пази да га крошња не стресе. где се каже да се бршљан „прими“. или јеле да јасно видим блудништво баханткиња. 64 Точкови античких кола били су дрвеним клиновима повезани са осовином. но њих он. вама и 63 1050 1055 1060 1065 1070 1075 1080 Последње спомињање бршљана (Hedera helix) у овој драми.

па и прек човек. Агава рече: „Баханткиње. да ухватимо ту пузајућу звер. стиху. Пентеј се једино у поменутом стиху назива младићем.. као голубице су скочиле. као овде. на истурену стену су се попеле и осматрачницу му засуле камењем и копљима од грана јелки. Осим тога. ове драме).. а он на муци. а νε νιϖ. па њене сестре и све баханткиње. 65 48 . 1110 Високо посађен. ни звер да крикне. прави извесне преводилачке проблеме. но безуспешно су циљале јадника. односно конвенционално. могло би да се преведе и као „полазнице“. Кад су наспрам њих спазиле господара 1095 на јелки. и страшно криче. Он опет викну и када су махните Кадмове ћерке чуле наредбу. Не знајући одакле стиже глас. Но. јер је високо био ван домашаја. Мноштво руку 1085 1090 1100 1105 ухвати јелку и тргну је из земље. односно збиља младић. Пентеју је Кадмо препустио власт као млађем владару. пада с висине на земљу Пентеј. што никако не мора значити да је он Едипових година. Умири се ваздух и шумовити дол: ни лист да затрепери. с неба ка земљи кретоше прозраци небеске светлости. упорне су оне. што хоће да ода тајни божански ритуал. жене су застале разрогачених очију. Као и у 974. Муњевито крше храстове гране и тим моткама без гвожђа корен чупају. односно νεαν°αϖ (младић). где се Пентеј назива „младић“ и овде то νε νιϖ (девојка). треба схватити као пригодно. Казните га. а овде се Дионис са:  νεαν°δεϖ обраћа баханткињама међу којима има и удатих жена и неудатих девојака (како каже стих 694. и овде и раније. Преко набујале реке прешле су занете божјим дахом. Друге су на Пентеја мотке хитнуле. неискусан. јер зна да је завером себи радио о глави.нашим оргијама руга.“ За време те објаве. а немало жена за њима се дало у дивљи трк: прва мајка Агава. νεαν°αϖ може значити незрео. у круг! Младицу обујмите. А кад им је труд остао безуспешан. Биће да и једно и друго спомињање младих.

. ја сам. А худа глава нашла се у мајчиним рукама. Једна носи руку. Смилуј ми се. очи јој дивље колутају. мисли познаће га безочна Агава. Стопише се крици: његов хропац. док сестре место ње воде коло бахато. (Застрашено) Ја мислим да је најбоље поштовати 1115 1130 1140 1150 Еурипид каже ν δµοιϖ. а не мисли. док је још имао даха. њега не слуша. што јој је дивни трофеј дао. Тело му је развучено свуд: под оштрим стењем. одран бок су му распориле. али се према конвенцијама драмског жанра подразумева да он мисли у граду Теби. 1125 ногом згазила на прса и истргла је из рамена. но сузама ће оплакати победу. Беше то преко њених моћи – бог је дао да јој буде лако. У Теби66 си ме Ехиону родила.. Сужњу је зграбила левицу под лактом.“ А она – пена јој иде. Образ јој мази и каже јој: „Мама. У рукама – хвали се – јадну звер носи.. С другог бока заскочила га је Ина и месо кидала. Агава тек што кући није приспела.Прва је мати скочила да га коље као свештеница. Неће бити лака потрага за њим. па Аутоноја и све баханткиње. своје дете закољеш.. друга ногу у сандали. спасиће се смакнућа. Сред горе китеронске носи је као лављу. твој син Пентеј. мајко моја. Бакхе је носи. Немој да због 1120 моје заблуде. А он – смиче траку. и женски урлици.. 66 49 . то јест тамо где је дом. Стигла је у град: зове Бакха. у лишћу густог дрвећа. Њу је набила на врх штапа. Крваве им руке од 1135 игре с комадима Пентејевог меса. склањам се с пута овој несрећи. свог друга 1145 у лову. Али. Треба да размисли..

Дивног ли сусрета мајке крвавих руку и палога сина. Гледајте Агаву. 1165 како избечена у кућу упада и прихватите службу веселог бога. јер је реч о Лиђанкама из Мале Азије (како вели стих 55). а хор одбеглих жена у стиху 1160.67 ХОРОВОЋА: АГАВА: Што ме трзаш? А? Из горе у кућу доносимо струк младе лозе којом смо благословили лов...богове. верујем. У наручју носи Пентејеву главу за коју мисли да је лавља. 50 .) Строфа АГАВА: Азијске баханткиње. који је женској хаљини и штапу веровао. ускликнимо над праведним посрнућем змајевског сина Пентеја. а у Хад је отеран са свим тим.. сјај победничке песме суновратиће се у кукњаву и плач.. Бик га је одвео до коначног краја.. Пентејеву мајку. ХОРОВОЋА: То видим. именује се са „кадмејске баханткиње“.. У наш ритуал примамо вас. АГАВА: Зграбили смо без замке 67 1170 Пошто се сада на сцени појављују два хора (што захтева драматургија комада и једини је такав случај код Еурипида).. Тако се прави драмски хор тмољанских жена сада назива „Азијске баханткиње“. Најмудрије је. (Излази) ХОРОВОЋА: Запевајмо Бакху хорски.. односно „тебанске баханткиње“. 1155 1160 (Улази Агава. писац мора да их именује придевским одређенима да се публика не би збунила. кад се човек држи оног што му припада. Тебанске баханткиње.

ХОРОВОЋА: Са дугом косом. око чељусти и на глави грива му је тек нарасла.. 68 Лакуна попуњена интервенцијом редактора грчког издања... 51 1190 . ХОРОВОЋА: Где је смакнут? АГАВА: . Антистрофа ХОРОВОЋА: На шта.. „Слава. јадна. Сјајан је то био лов. драла се дружина и. Агави“. да дођем? 1185 (Показује Пентејеву главу) АГАВА: Види како је млад лав. Трофеј је мој.На Китерону! ХОРОВОЋА: АГАВА: ХОРОВОЋА: АГАВА: ХОРОВОЋА: АГАВА: 1175 (Замишљено) Китерон? Ту је пао. 1180 . Која је прва скочила? Ја....ово младунче [неукротивог лава]68 Ево га.Насрнула? Све Кадмејевићке.. АГАВА: Бакхе је лукав ловац – лукаво је на ову звер нахушкао посвећенице. баш личи на дивљу звер. Дођи нам на гозбу. ХОРОВОЋА: Све? АГАВА: Све су ме следиле и замном клале звер. Гледај.

. АГАВА: Хвалиш ме. врло сам. где ми је он? Нека дуге мердевине уз зид дворане прислони и на дорски статив70 нек прибије главу 69 1200 1205 1210 Ово је крај уметнуте тужбалице у средини Ексода. или мрежа. јаднице. ХОРОВОЋА: Хвалим. 52 . ХОРОВОЋА: А твој син Пентеј. Знам да ће се овај лов дуго памтити.ХОРОВОЋА: Наш бог је прави ловац. стиха драма се враћа стандардним триметрима. Еурипид ју је веома развио и проширио до строфе и антистрофе. АГАВА: И Кадмејевићи ће. свим грађанима тај мученички улов који доносиш. АГАВА: Грађани добро утврђене Тебе и околине. Поносна си? АГАВА: Да.. АГАВА: И он ће похвалити мајку када види овај лавовски плен. дођите да видите плен који су Кадмове ћерке уловиле и без употребе тесалских замки са ременом.. ХОРОВОЋА: Крупан лав? АГАВА: ХОРОВОЂА: Капиталац.. Од 1200. Где је отац? Нека дође стари Кадмо! А син Пентеј.69 ХОРОВОЋА: Покажи сад. Има ли неког да се сад хвали и због нас оружа код копљара? Овим рукама лава смо обориле и тој звери рашчеречили удове. врло поносна. већ само снагом голих руку.

у руке сад прими.) КАДМО: АГАВА: КАДМО: 70 За мном. оче. јер је видим у не баш сјајном издању. За страшан злочин ћерки чуо сам кад сам се са старцем Тиресијом с баханала враћао и био код зидина Тебе. Потрага за телом беше грдна мука. Нашао сам га растргнутог на стењу Китерона. Зови пријатеље на славље. Трофеј је мој. жену Аристејеву. носим је у наручју. Напред слуге. Женску собу за ткање оставила сам и пошла путем славе. где су засебно славили Бакха. због драматургије саме драме. несагледива пропасти! Несрећне су руке што су крв пустиле. но најпре на себе. 1220 1225 1230 1235 1240 1245 Пословично прецизни Еурипид. ове драме каже се да њих двојица иду у планине. они су морали да се задесе на неком другом месту. са удовима што су му по беспућу шуме били развучени. Једна рече да је Агава веселим ходом пошла натраг и то је истина. Преголема. то јест на Китерон. или слично место где се налазе баханткиње. У стиху 191. Нека ти буде на част овај мој улов. Па ипак. Оче. 71 На ком су баханалу Кадмо и Тиресија били и одакле се враћају. донесем и угледам Аутоноју. можеш бити поносан више од свих.лава кога сам уловљеног донела. јер имаш најбоље ћерке свог доба – на све сестре мислим. а биће окачен у твом дому – ти га. остаје прилично нејасно. Рукама сам звер убила. у дом. мајку од Актеона. Вуците то јадно бреме што је некад било Пентеј. 53 . дорски статив са три куке за одлагање трофеја на зидове. јадно избезумљене у шуми. 1215 (Улази Кадмо са пратњом која носи обезглављено Пентејево тело. у овом монологу спомиње тесалске замке са ременом. збиља срећан због таквог нашег подвига. Срећан си. из чега се може закључити да иду на исто. Види.71 Вратим се у брда да унука кога су убиле посвећенице. и Ину. а сада и τρ°γλυφοϖ.

Али. КАДМО: У коју кућу си после свадбе ушла? 54 1255 1260 1270 .. свест ми се враћа.Дивну си жртву боговима принела. но... а сад на пир зовеш мене и Тебанце. или видиш привиде? АГАВА: Сјајније је него пре и прозрачније. али страшно казнио нас је Бакхе. Какав губитак за наш род. ти опоменути. КАДМО: Онда пометња у твом уму попушта.. а шта кажеш да треба да видим? КАДМО: Небо је исто. Него. КАДМО: Слушај ме сада и тачно одговарај? АГАВА: Не сећам се о чему смо говорили. страшна ће вас бол скрхати. АГАВА: 1265 Гледам. АГАВА: Ма каква несрећа? Шта је тако страшно? КАДМО: Подигни поглед. Кад схватите шта сте урадиле. АГАВА: Не знам на шта мислиш. Повлаче се стари болесни погледи. само с боговима тај зна да се бори.. Загледај се у небо.. дал' би га неко позвао да ме види сад тако срећну? Јој. а сад мене: праведно. 1250 АГАВА: КАДМО: Што је зловољна старост код људи и на све црно гледа! Желим да у лову и мој син покаже срчаност своје мајке. Прво си унесрећила себе. за несрећу нећете знати. кад се младим Тебанцима придружи у хајци на звер. оче. А ако до краја будете обмануте. Мораш га. бар тако несрећне. јој.

несрећна. и 1155. АГАВА: Говори. несносна истино.. КАДМО: Та глава ти још личи само на лављу? АГАВА: Не! Пентејеву главу.АГАВА: Рекоше ми у Ехионов змајски дом72.. Срце ми лупа док оклеваш. АГАВА: 1280 Шта то видим? Шта ја носим у рукама? КАДМО: Загледај ту главу и биће ти јасно. 55 .. АГАВА: Што је несрећник кренуо на Китерон? 72 1285 Змајским наследницима Кадма сматрали су се његови синови: Ехион. АГАВА: Ко га је убио? Како да га стигнем? КАДМО: Хајде на видело. Удеј. КАДМО: Ти и твоје сестре сте га погубиле. Ловкиње су ми то потврдиле. Лако ћеш је препознати. који су се држали за прадедове града Тебе. АГАВА: 1290 Где је умро: у граду или у пољу? КАДМО: Тамо где су Актеона растргли пси.. Хтоније. носим. Хиперенор и Пелор. јер видим пропаст своју. КАДМО: Гледај добро. КАДМО: Одрубљена је док за то ниси знала. КАДМО: 1275 Које дете си му у браку родила? АГАВА: У браку смо добили сина Пентеја. АГАВА: Бол је ужасан. КАДМО: А чију главу ти држиш у наручју? АГАВА: Лављу. Змајевским сином или потомком у овој драми зове се и Пентеј у стиховима 539.

]73 АГАВА: Како је Пентеј допринео мом стању? КАДМО: Били сте исти: нисте бога славили. Био си стуб фамилије и син моје ћерке. што сам највећи принос 73 1300а 1300в 1305 1310 Три последња реда су изгубљена. јадна моја ћерко. За вас није био бог. Уливао си страх. где је труп мога најдражег сина? КАДМО: Донео сам га. АГАВА: Сад схватам: уништио нас је Дионис. Читав град је луд за баханалом. није већи него његов. 56 . АГАВА: 1300б Како да га такнем злочиначком руком? КАДМО: Твој грех. АГАВА: А ми? Шта нас је одвукло на то место? КАДМО: 1295 Лудост. Чим би ти видео неко главу. Сад ћу у нечасном егзилу живети – ја. ћерко. Једва сам га нашао.КАДМО: Да се руга твом богу и божјој служби. АГАВА: Оче. КАДМО: Ругали сте се. није смео да вређа твог старца. синко. Вратили смо се у силној журби. јер би га научио памети. АГАВА: 1300 Удови су му спојени како ваља? КАДМО: [Скоро. нестанак породице и мој крах: без наследника сам сад и гледам. На овом месту су додата према реконструкцији Филипа Велакота. У тебе смо се уздали. моћни Кадмо. плод твоје утробе који је срамотно и грозно усмрћен. Пентеј је све у једну пропаст спојио – ваш и свој грех.

Биковску запрегу – каже Зевс – тераћеш 74 Исти.... Садржај изгубљеног дела реконструисан је на следећи начин... У неколико следћих стихова Агава оплакује сина и каже да јој је сада једина обавеза да споји све делове Пентејевог тела. више уз мене бити и рећи: „Деда..... АГАВА: Оче......... o браду ми се нећеш качити. додао је преводилац. сахрани га и потом умре. који се овде проналазе.. Кадмо..] 1329в 1329г 1329д претворити у аждају. несрећна ти мајка и све њене сестре рођене. ко те вређа. као некад ручицом.. затим Кадмејев краћи монолог и почетак Дионисовог обраћања који је изгубљен. Агава и сестре биће протеране. Претпоставља се да недостаје од 20 до 50 редова.. а ти ћеш се..“ Јадан ли сам ја сад.. После њеног монолога следи неколико хорских стихова. и казнићу га. 1315 ХОРОВОЂА: Жалим те....... Tвоја жена 1330 Хармонија. јер је пошла за човека.. 57 ..... Еурипиду драги мотив дотицања браде. Дете моје.... дете.. али праведно. Има ли неког да и даље презире богове? 1325 Гледајте ову смрт и Бакха славите.74 Нећеш.Тебанцима посејао и пожњео.) ДИОНИС: 1329б [Нисте ме поштовали као бога и зато сам вас и Тебу – ја....] 1329а (Улази Дионис.. стари. 75 Велики део текста овде је изгубљен.. Дете твог детета је кажњено – теби страшно. Кадмо. сад сам сасвим присебна.... због кога те срце боли? Кажи ми.. весели бог – завио у црно. Пет стихова.. кћи Ареса............. гледај ме... и у смрти ти си ми најдражи..... стих 1227. 1329 КАДМО: [Сад је касно. проналази се и у његовој претпоследњој драми Ифигенија у Аулиди. носиће лик дивље змије... Драги унуку. ко диже глас? 1320 Ко те чини тужним.75 . све нас чека страдалништво..

морам да будем избеглица. мучан ће им бити повратак кући. а ја. изгон нам је досуђен. Аресову кћи. а тебе и Хармонију спашће Арес и у земљи блажених живећеш вечно. 77 Додао редактор рукописа. јаднице и све твоје сестре. које су у Лебовом издању Еурипидових драма придружене Агави. благословио би вас син Зевсов.са женом и на челу варварске хорде непрегледне срушити многе градове. Кад је требало. последње три реплике. а добијао сам погрде. грешне смо. а предсказано је да на Грчку ударим с војском здруженом. ДИОНИС: Касно је. страшно смо [сви ми]77 унесрећени: ти. но страшан је то ударац. АГАВА: Знамо то сад. ДИОНИС: Зашто оклевати са неминовношћу? КАДМО: Кћери. нисте хтеле. У том случају незнатно би требало променити превод. АГАВА: Бог не треба да се држи као човек. 58 . Међу странцима. ја као змај водићу као змију и бићу генерал туђе армије у походу на грчке хумке и храмове. Зевсов Дионис – бог а не људско дете – 1340 каже вам сад: да сте били разумни.76 ДИОНИС: Овакву природу дао ми је отац. АГАВА: Дионисе.. 1360 76 1335 1345 1355 У неким издањима оригиналног грчког текста. ДИОНИС: Ја сам бог. Молимо ти се. придодају се Кадму. Моју жену Хармонију. АГАВА: 1350 (Кадму) Јасно је. као старац.. Сад вам овако стаје као штит. Кад та војска оскрнави Аполонов храм. старче. што нисте хтели.

.... збогом отаџбино78 Тебо.. отерана од куће? КАДМО: Не знам. КАДМО: Страшна моја кћи.... AГАВА: Тешку увреду је твојој породици краљ Дионис учинио... у Теби му име нисте славили.Не.. грлиш ме рукама као бели лабуд птицу поломљених крила. АГАВА: У изгнанство полазим.... без тебе........ стиха додао је преводилац..79 ... АГАВА: Куда да кренем. АГАВА: Збогом. 79 Неколико следећих редова недостаје. тата.. стиховни образац ретко виђан код драматичара... оче. нећу спрати љагу ни кад у доњи свет мртав реком Ахеронт ја отпловим.... дете... 1380 1375 (Кадмо одлази. Из младеначке собе крећем ја у прогонство... КАДМО: Тежак је преступ ваше неверништво.. КАДМО: Јадна кћери..... збогом – ако ћеш уопште бити са богом... АГАВА: Збогом доме мој. пођи сад краљу Аристеју.. оче.... АГАВА: [Кренућу.. КАДМО: 1365 1370 И ја тебе и твоје сестре оплакујем....... 59 .... Слаба ти је сад очева помоћ... КАДМО: Дете. но80] за тобом јецам...) 78 Од овог реда Еурипид прелази на Сапфину кобинацију једанаестераца са петерцима... 80 Пет слогова 1372.. у којима Кадмо упућује ћерку коме да се обрати у туђини..

богови нађу пут. много необичног доврше вишњи: кад се надаш. да све сапатнице поведем у збег.81 1385 1390 (Тмољанке одводе Агаву. јер oни су у потпуности истоветни са пет последњих редова најстарије Еурипидове драме Алкестида.AГАВА: Жене. спојите ме с мојим сестрама. већ је вероватније да их је и Алкестиди и Баханткињама неко придружио касније. Пратња износи Пентејево тело. пропадну наде. где ће се некакве стране баханткиње штапу клањати. ХОР: Мноштво је лица у богова. Желим да одем негде где ме мрски Китерон неће гледати. 60 . Мало је вероватно да је сам писац преписао свих пет редова поуке.) 81 Последњих пет редова не можемо у потпуности придружити Еурипиду. нити ја њега видети – негде далеко. Тако се и сад догодило. кад их изгубиш.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful