.

"'/' ,~..:
c .-

.\!'-'////
.... /

. ':J_ I'j?' .

r..· ···...···..···· · · · · · · · :
I

--

-,
j

I

I~
J
!
I,.

i 'PASMINA
:

SlAVOSERBS'KA

PO

l
!

,i

i

:

Ii
:

\

I
i.

1

HERVATSKOJ
on

t

I

I
i

~,

'.'"

I
~ 1
\

I,

.
.A..

S~AE~O~,

I
!

Careat successibus, opto, Quisquis ab eventu facta notanda putat.

j
'1

DtM.

!
!

!

i

~


ZAGREB

Il

Tisak Lav. Hartmana
1876

i. drufbe

"., ,

.

t, I, I
i i

I

.

i :

/j ,
;

T'

.

_/.

'

(

1

.

.'

...

.

STA~GEv\v
-::::::-

.

V

/

I

\\ PA~MINA ~lAVO~ERB~KA
PO

HERVATSKOJ

1/

OD

Careat successibus, opto, Quisquis ab eventu facta notanda putat.
OWl.

ZAGREB
Tisak Lav. Hartmana i druZbe

18}6

__

I

Na stiooo
Proletos kaiivalo mi prijateljah kako Be Slavoserbi Turske, nesnajuci i nemoguei veeje zlo uciniti, bune, kako izmiAljavaju boje i dobitja, kako u prigodi pale i rafaju, kako krivnju i barbarstvo bacaju na muhamedovce i na drnge, kako ih je, i verstnih za tucnju, na desetke tisueah amo uteklo. Ja im odgovorih: u slavoserbskoj pasmini zapadne cerkve tivete, dalde mo!ete ju poznati, ssmo ova pasmins u Rusii, u Turskoj, i u Austrii sIde se s onimi obestnimi ustalei, i sreeu im zeli j ostala Europa, koja im pokaZuje priklonosti, iIi je u neznanju iIi je kupljena: Slavoserbi Turske zametjuc smutnje pa besed drugimna vrat,. od nekada racrue kako danas rade. Za utverditi ove moje reci pokaZem nekoje bileske iz proslosti, ~jateljah oci~ tova da bi bilo vredno one opazke slotiti. Ja opuih da Be ove pojedinkoeti bez veza sustavne povesti nebi Mogle ni izdaleka iznaAati kako bi Be imaBale u skladu. Dni

...

'

prem ih rabih samo u nepoznaniih stvarih. u tome duhu i po tom naeelu nastojah da moje podatke oslonim na ugled sto je moguee viBji. kad nemogu kazati celu istinu. sluzbene naredbe. Povlastnice kojimi se sluZim.impetrata medio I. U tome duhu. Za radnje opazih teskocu u tome. Nemogav zelju ih odbiti. Ali znadue da nepisem po'_ vestni sustav. excelsae cancellariae aulico -Intimae clementissime concessa et confirmata die 24. bez obzira na njihov sklad s drugimi osebami i dogadjaji. time da je glavno derzanstvo pisca: dokazati ueine 0 kojih govori.tv ostadose kod svoje. a razsudjivanje i umovanje da prosto stoji drugim kako i njemu. Josephum. aprilis 1743. izdane 0 pasmini na municipia Hervatske i Ungarie. neima nista nedvojbena osim ueinah. Zato je pozivanjah premnogo. tiskane su na celu arku pod naslovom: "Privilegia per divos imperatores Leopoldum. da u kratku spisu treba mnogo kazati. per sequentes deputatos et' plenipotentiarios .. Carolum VI. da hotice nekasem "ni malo neistine. evo tih spisah: povlastnice Bto su beguncem te pasmine izdane u ovih zemljah." 25 stranah. nego pojedine podatke kroz vekove povesti. zakonik Hervatske i Ungarie. na spise za koje zub pristranosti nemoze zapeti. gloriosissimae reminiscentiae. nec non modernam regnantem majestatem Mariam Theresiam inclytae nationi lliyrico-Rascianae. i dersec se naeela da u stvarih povesti. dadem se na posao. zadovoljih se. . Uz povestnike predobra glasa.

od 18. Hervati i nespada Poljaci vazda ugibali.nesadersanu medju onimi pismi 6. varskom kongresu. Iz zakonika napominjem U naredbah. kasu. da su se tomu imenu. .v II. Ali jer to ime. nje i zanaSam se samo u temes- koj mi· neposredno nije poznan . u obih oblicih ja sam oba oblika spojio. Iistopada 1630. 8tO znanost nemose nego potverditi i nastaviti. lipnja 1735. na Engleze. p. i da ono na ove narode pokrsjinah. po i perovodji Karla VI. bilezim dane. aulico-hungaricae _. Povlastnicu emanatum" 18 stranah." 26 stranah. tudju. kancelarie na 21. ime Slav u srednjem veku biase kod svih narodah obeenito za sumja. _ godine. mesece i godine. kao izvor. kolovoza 1743. Na Szalaya. cancellariam Bernardu aulae-bellicam Ova su pisma overovljena Koneseku. Osim 1735. kojih govore Caplovic i Szalay dok nebiase brojevah. die 18. svibnja imam u prepisu kancelarie.Ueenu je svetu poznano da ime Serb iIi Serv starinom. lllyricae ab an- clementer impertitorum per excelsam privilegiorum diploma protectionale. nenasamo dvorsko-bojne na ustanovu Ferdinanda merih se na staria pisma bez-da im saderiaj godine i elanke. escelsae cancellariae. odpravniku II 0 po Franji Josipu Herzebonod 5. . -- . nee non modernae reuniversorum -I Mariae Theresiae. odkako su brojevi. Maji 1743. dolazi i po hervatskih viSe nego n. Sacratissimae eaesareae regiaeque majestatis gloriosissimae reminiscentiae gnantis majestatis tiquo inclytae nationi Caroli VI. odpravniku dvorsko-ungarske. III. overovljenu Rittersteinu.

doh posegnuti do korena. razjasnjena. kojim ona odbija. i duh rimstine. ueini mi se da preznamenita. i duh geretine. sada n. stvar vere. mora. Za doskoeiti. koliko se 0010. i nacertati sec sada I .. nije dosta.-XI.VI Doveriiv seei.

Zeus se tuZi sto je i sam pod udesem. u stvari vere. Pod udesem su i bogovi: Zeus nezna nego iztraZiva sto je udes odredio Patroklu. . i Cicero za razjasniti ga. Njihova su ssmo imena i kitenja. nemose se promeniti ni ukloniti. osim ako ga iz boja ukloni. po kojemu jedna stvar za drugimi od veka do veka sledi. ka.• I 1. ni odgovomosti. pobiraSe bogove i vere. mose se pomisIiti da su potekle od Gerkah. Cicero biase pervi koj Rimljanom objavi gerCko razumnictvo. ni zla. U tom raaumnietvu. ni zasluge.oi u svemu bitju Gerkah gospoduje udes. da Gerci. To stra. I Nekoji novii pisci.eerckati i napokon priznati da se ni Krisip nije mogao iz zamke izpetljati. ni sloee. Zeus jadikuje sto nemose Sarpedona od smerti obraniti. iIi zaneseni zeljom. ter ih kerstise i kitiSe na svoju. imsdose sve iIi skoro sve isvomo.§nonaeelo biase Rimljanom sablazan. p~ ono cesa nije. ni dobra. ni neistine. ni istine.vSipo Egiptu.k." Istina je. Po tomu se Gerk vazda vladao. po Iztoku i druguda. i ka!u da Gerci. Uz ovo naeelo neima slobode. nenaumvsi se ono sto jest.iIi su do sada neposnane. jer su one stvari kod svojih poeetnikah propale.· ter ta veriga sama sebe koterljajuea. ni kreposti. rum vecma napreduje nepristrano iztraZivanje i poznanje prosvetlenja i vere . i8a. Ali. sudbina-Ii kao najvisje i nedvojbeno nseelo. moradiase knjigu na. U istinu. koji su ih makar u primesi saCuvali. A udes je: svih stvsrih naravsko poredanje.

On obsudi na smert osam vodjah. tu je gercki bog.• 8 Egiptja. egipatski. Gerk drugda beeniase kako nitko drngi. za volju te vere i nje obredah. moradiase beiat u tudjieu. neprijatelje. uzviSeno besni na Zeusa j ali sva lepota postaje detinjenjem.Od stanovita dela slusbe boZje. kamenCine koje psi i druga ~ivotinja mogase bez straha skropiti i mazati. da je s drugimi oskvemuo slike Merkurove." . jer ga obuzroeilo. ter svetjeniri.na. za svetkovine Cerere i drugih velikih bOIDCSh. ostali svetjenici drugda biahu iz stanovite obitelji. osim nepodueenih u veri. nasoenih sest i pogubi. Alcibiad. Gerci smatraju bogove za takmace. ludoriom.· Vera i nje stvari biahu Gerkom nad-a sve otajstva. Veliki duh Eskilov pravedno. ni st~vati razlog imao. biahu terani takojer "necisti. za-jer od oluje nemogose poslie boja mertvace pokopati j on iz rata pozva -Alcibiada na sud. najviSji svetjenik." Jer nebiase odkazano tko je "ne~jst". tim veOma dolazi na videlo da prosvetlenje i vera Gerkeh nebiahu van spirine onih narodah. za voIju umiSljotinah i sanjariah. zasednike ljudih.-. K.-snsduc da je kod Gerkah. isto biti-~en i biti obsudjen. vere. dok se izpovedi da udes paei. Isti Plato ka~e da bi samo ludjak mogao hteti u tih stvarih iSto menjati. i njih obrede slepo.a!u da Prometeo biaAe pojam. Naeelnik gercke deriave biase glava vere i obredah. za volju tih kukavnih i sramotnih bogovah. navidnike. u stvari vere. takov bia8e svatko i nebiase nitko. i gde je zlo iIi sramota." Gerci primase i der~aAebogove. ako htedose. teraAe po svojoj samovolji. Pak itako. ni u prilici stovao ~ iz osobite protimbe koja bijde u njegovoj naravi. Te slike biahu kamenCine 'na uglih ulicah i na vraclh kueah. koje Gerk niti je razumio.h i Asiracah. kao one Likomedah u Ateni.

ill bog.rimskoga. svoju domovinu bosioom. Vojska mu se prepade i uzmaknu. nego spomenik velicanstvena zivota . pak plen prikaza Jupitru Feretriu. ill. Romul nadvlada . pak im na zavet sto ga Veneri uciniSe. nego je slusao i izversivao njihove odredbe. nebiase bolvan. nadahnjene Venerom. Jer Rimljani osvojise sve poznane zemlje. ill prilika boga. Hram. sudi . ~tujuc svoje bogove. . sledi nas u naA grad. . neka ga ostave i neka idu u Rim. biase kriva uporaba ovog istog naeela. obosavanje carah. nego list povesti. Rimljanin ih stovao kao svoje dobrocinitelje. ill da su ih Rimljani sa svojimi bogovi nadvladali. kralja kojemu na kapitoliu hram sagradi." 7 Dakle Rimljanin. kip. On moli Jupitra nek. Eto.i odlueuje kakov hram dolikujekojemu bogu." Rimljanke. dadose svoje lase za uza strojevah u obrani prMi Galom. Romul vojuje proti Sabincem. bogovi ovih zemaljah sterpase se u Rim. naberzo narastose. ne bog iIi tke drugi. Zato biase u Rimu hram eelavoj Veneri (Venus calva). bogovi Rimljanah biahu narodni. u njihove posle nije se mesao konsul ni drugi nitko. Kasnie. Romul ih nadvlada. Na svaki naein imaju se dvostruki bogovi Rimljanah: domaci i podomaceni. stativa. kako drugi pripovedase. Kamilo zaklinje: "Ti Juno koja si u Veju. oni bi zaklinjali bogove neprijatelja.Konsulom si mogao izabran biti bez im ubi. i uzvratno. bez icije~ pitanja iIi potverdjenja. Sam Rimljanin. Nema se sto je slavnije :derzati da su ovi bogovi Rimljane priljubill. u bolesti moradose lase si o~i8ati. Vojska se ustavi.a ju ustavi. proglasuje utemeljitelja svoje domovine bogom.Kad bi Rimljani vojevali. i zavetuje mu se. gde eemo ti dostojan hram sagraditi.9 Kaminjani udarise na Rim. neatuje sama sebe. i sagradi hram Jupitru Statoru. Svetjenici biahu najviSji dostojanstvenici Rimljanina. Nebiase moguee da Rimljanin.

. silom otete. iz mama. Vlastito ognjiBte biaae Rimljaninu hrsm. nagna prisegnuti da neee domovinu ostaviti.krivacah" : brat nesdusan. kipuce vode. detca koja izgledaju smert otca si." Rimljanin predade veri sve one zloee i grehe. Hanibal salje deset rimskih zarobah javiti senatu cia on !eli zarobe . i sto je uvek radio. sveto obdedavaju Rimljani koji ili rotise. tera svetjenik i . da oni u svojoj domovini nece terpiti kralje ni kraljestvo. . po naverienoj 48.Rimljaninu prisega biase najveeja svetinja.s javno. pa koja sramota . stajaeast i obstanak Rimljanina. da ih jedna bez druge nemogase !iveti ni propasti." Evo nekojih tili . bieem izteran . koji nemoradose pred sudea doei. biti ce. neprijatelje prisegami. Majka tverda svojoj detci. maCemu ruci.nepoducene u veri i "krivce. itd. na dan suda. Od stanovita dela ove slusbe. . detca koja svojoj msjki !ivot prikratjuju. Scipio cuje. jer ee se verovati da si u grehu i da nesmiSdoei. Bruto prisili Rimljane prisegnuti.· te je za nauk i UpiSRO: "treba varati deteu igrackami. godini starosti. jos gorje po te..iz mama. nad njom bdiase Dius Fidius i Fides.kojemu on stova duhe svojili stariih. Prisega 't!iaAe· Gerku sala9." 10 Od gerekoga bezverja· d~laze prokazi prisege. Na javnu mnenju.8vetjenikom slusbu obavljejueim. II love prisege. i da joj se neizmakne muzko ni !ensko. dva bosanstva Gerkom nepoznana. samo po doverienoj 50. sin tusenikov primora tu!itelja prisegnuti da ce tuzbu opozvati.. on ili.10 izvanrednih tvojili zaslugah. zasijana !eleza.i tkogod zlim putem stiee imatak. bogove plemena. u . A javna slusba bo!ja bide prava narodna svetkovina. da ustrasenih Kanjanah smera odiei iz Talie. Vera sa krepostju biaBekod Rimljanina tako svezana. Rimljanin ~ RimIjanina... Ako te se dersi koj taj greh. nedojdes-liu hram. svekerva koja resi na svoju nevestu. na stovanju dedavljanah. .

12 Zenske Gerkom neslu~e . medju tivivAimi i tivucimi narodi. nad njom bdiase oko dvadeset posebnih bogovah. Senat nepristaje na izmenu. za da se na otCinskom ognji~tu nezatare Movanje duhovah obitelji i plemena. Rimljanin izumi posinivanje. kojih se gerctina najmanje deriala. detca biahu 080biti dar bo!ji. ~enitba biase dopustena posle 14.. samo ne na obradjivanje zemlje ni na drugi posao. sami koji se deria8e obradjivanja zemlje. koje ga odhrani sebi za sutnja. koji se nesene ill se kasno zene. da nemogav tiveti. Osam !!arobah povrati se. isti dostojanstvenici ustupljivaAe .im korak: nigde ~ene ne biahu i nisu Atovane kako negda kod Rimljanah. moradose si sami smert zadati. na CaverIjanje..ni u sverhu u koju je narava dala spole . nebiase posebnih bogovah. stanje njihovih ~enskih biaAete!je negoli je danas kod Muhamedovacah. Oni prisegnuse da ee se povratiti u su~anjstvo. boljega Rimljani biahu.. ako nebude izmene. . Kod Gerkah i drugde. kod njih. siromah otac days: dete poglavarstvu. na piskaranje. 11 izmeniti. Rimljanke bo dadose Rimljane. devojke mollie Dianu da im muse udeli. bide najveeja nesreca. imaju se pedepse 'za one. pak. dostojan Covekarodjena za Mogod. ter ono Atovanje nebiase nego iskerna zahvalnost. u - . brak bide pervo i najsladje derianstvo.Kod Rimljanah. na domiAljanje. dokaz da i oni rado biahu samoglsvei : Gerci rado imadiahu deteu samo u drugih: za deteu. kod istih Spartanacah. neimati od serdca porod. 13 ~ene se baviahu s deteom i s kuenim gospodarstvom. godini ~enska dobiva Cast i prava majke obitelji. a udaja i prie 12. na struganje kamenja. budu tako prezirana i mersena. Gerk se davao na tergovanje. na svirale: na svaAto. nu samo po doverienoj 12. dva koji prisegu tumaciAe ter se nepovratiAe.. godine.

20 arah) zemlje: oko god. osobito konji. golubovah koji su bili vredni koliko i kasnie. ona radja u izobilju. seIjani biahu nad-a sve stovani. ter odonuda biti amo pribrojen. 14 2.zernah. a tri su petine stajale za pasu i za kermu. Nisto nemoze biti netemeljitie od mnenja koje hoee da je bogatstvo Rimljane pokvarilo i upropastilo.) sam glavom obradjiva svojih sedam jugerah. kojemu nije dosta sedam jugerah zemlje. a konsul Kurij (god. Bez dvojbe oni su i prie imali n.) ne samo sam. . Rima 246." Dok se zemIja tako obradjivala. To biase i niiva. vidi se odtuda. Oni uvek biahu prebogati. ugibIje se onomu poslu. jer se radovala oveneanu lemesu i slavodobitnu oraeu. smatralo se za obruZenje. i senokosa i paBnjak. nego i govoraBe da je pogibelan dersavljaain. Kad se dakle par golubieah. JOB tri jugera pridana. Rima 462.p. Rima 362.seIjanah je dobitak najsdusnii i najstalnii i najmanje navidjen.ka. "Zemlja bo je veselo radjaIa. sto biase prevelika sramota i zato pedepsa. ter nemarnike pedepsavahu ukorom.dobi svaki rimski dedavIjanin samo po dva jugera (jugerum 25. bogatii nego-li za pokvarenosti i propadanja. oko god. biahu i jesu preredke iznimke: tkogod mogase i mose. Da s poeetka nebiase osobite plodnosti. Za RomuIa. i eesto biase modius zita (8. zemlja biase tako uredjena da zerno POVl'aCa osam . Sto se zna JOB konsul Fabricij (god. sto kasnie. obradjiva. "Censori pasise da-li je zemlja dobro obradjena. . itd. najveeja pohvala biase reei: dobar je tezak j od seIjanah se radjahu i najjacji muzi i najhrabrii vojnici.63 litra) po 1 as (5-8 centimah). Rima 474. samo su se dve petine zemlje podsijavale. gradjani prezirani. i da-li je cisto blago. budu jos dva. za Kolumele i Tacita.12 'tomu pogledu. prodavao do na 360 nasih forintah: oeito je da starinski Rimljani nisu I . ter seljani nemogu na zloee ni misliti.

muskarcem neee se braka. nego i mnogostruke vere. nikakov zakon nemose pomoci. Senat zapovedi pretoru. rekao bi da bogovi ili ljudi postadose drugi. geretina. Osvojenjem Gereke napreduju sloee : zenske . a biase dokazano da se bez zenitbe jos najsrecnie ZiviaSe. a bez njih nikako Ziveti: treba gledati radje za vecnji obstanak. pretor pita senat 0 filosofih i govornicih. razkosi.18 Nebiase govor 0 zenah nego 0 zenitbi. Naskoro - . svatko bi bi~ bez te neprilike: ali kad je narava odredila. 16 Do Casa tudja vera obuze Rim. ni po obredih do rimskih. itd. eto u Rim ne samo bolestih na telu. nego za kratku nasladu". pustali se biti ueenici. reee : "da bismo mogli biti bez zene. pravo govoree svoje eudi. eto novih obredah kod sluzbe bozje. Rimljani su pokvareni i propali jer su namesto ostati ucitelji. nagovarajue Rimljane. Kroz kakov poldrug vek bude u vetar naeinjeno desetak zakonah proti razuzdanosti. Edilom bude zapovedjeno. koj noV-memogao dobitina desetke golubovah. j. da onih ljudih nebnde u 'Rimu. i mnogo kojesta tudjega. svoieg znaCaja. neka se zene. jer su se . neka paze da se nestuju bogovi nego rimski. Oko god. 'i za. Tada poeese Rimljani diviti se gerekoj umitji. ako je hteo.to da je 'Fabricij. eto gatanjah : eto praznoverja. za. da se sa zenami nemose dosta pogodno.18 kako novii za. razuzdane. Senat odgovara: neka pretor pazi i nastoji kako pita njegovo' postenje. . 17 S verom sporede i druga zla. t.J" Marcel donese iz Sirakuze ures grada: slike. . Dok se Rimljani pcznadose s Gerei Talie. neka puk oslobodi od tih verah. odrekli. . propast. svojih obicejah : jer su puStali da ih se uhvati tudjinstvo. Oaverljanje i zaplitjanje nemogase izostati. 19 dokaz da narodu koj serne u. temalenkosti mnogo marili. Metel numidski. Rima 592.

GerCko . ~I To bisse u ono vreme kad-no Rimljanin biase gospodarom poznanih narodah. njegovi slusatelji priznadose. i da ga on nije slusao. ida. da su za njegova detinstva poeeli uciti latinsko govorniCtvo. da Cicero nezna tko bi mu latinskih knjigah bez pogreske samo prepisao. deda govore gereki. opake ljude samo u sloeah nadkrilivsi. Latinski jezik. budu im predpostavljeni. koji uvedose novu verstu nauka (disciplina). Cicero kaza. i mnogi joj se dadose poradi obrane i slave. latinske knjige izgubiSe cenu. RJm1jani nemogose nakazne bogove stovati kako nekad svoje: narodna rimska vera bude oskvernjena i na smert ranjena. Ali uz Cicerona i Ciceronoviee nemogsse drugaeie biti.U20 Neima sablazni nad onu.14 odrec(jujuglavom censori: "javljeno nam je da ima Ijudih. Koja razlika medju timi bitji i stvarmi. budu pomesani s rimskimi bogovi. soenise da se gerckimi vezbanji um bolje hrani. Pak itako. dao na ueenje govomietva. sadersan ugledom preueenih musevah. gereki bogovi. tamo mladost geme i cele dane gubi vreme.ibi. Rimljani izcerpiv u onu. Geretina nepodnosi slobodu nego iIi razuzdanost iIi suzanjstvo. ueitelje i ueenike tako. kon sto zemlju svlada. NaSi starii odredi8e i nauke i ueioniee svojoj detci. nadevsi si ime latinskih govomikah. niti nam se I. koji. Sam. pa medju onimiRimljanah. da se gercke knjige stiju nemalo posvih narodih. Cicero izpoveda. Gercki Olimp biase ognjiSte spletakah i sloeah. pokaza se i ova uCionica koristnom i postenom. Cicero. a da su latinske stegnute na uzke granice. u ovom utonuse. ~~ Kroz gereke knjige' poznadose Rimljani vern i bogove Gerkah. budu s njimi poistovetjeni. da se Rimljanin nakon sedam vekovah slobode i slave. Ovu osudu javljamo onim uciteljem i onim ueenikom. Po malo. do preture. Ta novotarla proti obieaju i eudi otacah nasih. niti je u redu.

nego Rimljanin biase dozrijao za suZanjstvo. Carobnik: gladan Gercie zna sve. initko nemogase ga osloboditi. ili Difil. Sto en u Rimu? Lagati neumim. Klaudij i cerCka gereki 28 knjigah nerimske povesti. plesalac po usn. Tako sledi i umire jedan herdjavii od drugoga. premnogo Z8t. smnti.neoKakovu jakost imadose ubojice Oesara. Vee davno sirski Oront uteee u Tiber i donese svoj narodni jezik. herdjavu knjigu hvaliti nemogu j teeaj zvezdah neznam j smert otca obreci neeu i nemogu j u creva zabah nikad nezavirih. 'liberij pliva u gerctini. Neka dojde svedociti mus najsvetii. mazalac borioosh. klanjajue se udesu. Zveglju. slikar. dersa govore i gercki.. bez-da se Rimljani oslobode : nije Cesar ni drugi satrao slobodu. ter preko 2000 onih gnjusnih knjigah dade weC. ~yerljanje. Iz njega vadimo: 11 dusu i u buduci Zivot veruju samo detca koja se bez place (od svojih majkah) kupaju. ustrasi. posvoji naslov i vlatlt velikoga pontifeksa. malo mari za znanje. Kaligula.i j on se bavio gerckimi nauci kako i latinskimi. iz koliko i iz . ponizi. govornik. strunje na hero i bubanj. pak mu u toIikih ranah samo nekolike amertne zadadoie?! Oktavijan. 0 prorokovanju. mernik. nebrani. nanCiv se i glasbu 13. i ako hoees. Nijednomu Riinljaninu nije mesta gde kraljuje nekoj Protogen. kako i ostali za njim. koliko ima zemlje. pervo je pitanje 0 stibri koju plaea. Neterpim gerCki grad (Rim) prem je u njem malo smetja akajskoga. Knjisevnik. prorok. ide i na nebo. po geroku. 0 nadmudrivanju.15 • cerckanje 0 Carobiah. i peva i plese. drugi dersavu j Juvenal opisa : Zivot Rimljanah. zadnje 0 znaeaju j koliko tovi suZanjah. kad nj ih herpa navali na goloruka starea koj se ni okom. 0 razlienu pramoverju. leenik. iIi Erimant. Jedni opisase care. Nero. omehkoputi Rimlja. 0 metafiziCkoj povesti Gerkab. obieaje.

nebiase dugo Gerci postajase i konsuli. nego treba imati: to dokaZuju sta. dotle biase viSe hrane nego naroda. sto ga preporueuje Malthus tel' ga njegovi ueenici presimaju. itako krivo prisise i misli si: neka mi bog usme vid. Nijedna zenska neveruje se Iepom. carl nemogahu biti drugaeii nego-li sbilja biahu. a dok se pokaza sustav. Narcis i Palas dobise imanja na stotine miljah. 3. Nitko nepita odkud imaS. Koj misli da jesu bogovi. i da je kerstjanstvo pogibelno praznoverje (exitiabilis superstitio). Tacit zabileZi da su se kerstjani kroz slode samrazili. Zemlja slabo radja. H Uz takov narod. i sloboda. da je drugih kerstjanah mersnja proti Rimljanom dokazana (pod izrekom genus 'humanum Rimljani rasumevase samo rimski narod). na mi se eudimo sto nije od suzanjah letine koja bide od vojvodah Kako sve sto rsde sdvojenici. U Ti glasi bili bi preznameniti i iz ustah. samo da slep imam novce (primljene u cuvanje) koje da neimam evo prisisem." Dok svaki Rimljanin imadiase po komad zemlje.16 ko1ikih zdelah jide: koliko tko imade novca. a kamo iz pera Tacita. Obradjivanje zemljebude povereno suZnjem. osim ako je postala Gerkinjicom.ti lemessh. i to proti volji. toliko mn se veruje. Prisegni na bogove Samotraeeuah i nas. tako je najgorje da sumji obradjivaju zemlju. dok se avi zeniSe i za detcom ceznuSe. Zemlja se sterpa -u neizmerna imanja: za Nerona sest ljudih imadiaSe polovicu rimske Afrike. i hrana i plodnost zemlje. da ih je prisnalo da su oni Rim sapalili. NajviSe zeleza ode na verige i strah je da bude nesta. ' - . Dakle imaju se dvostruki Rimljani: eisti i gereki. veruje se da siromah zametava strele i bogove i da bogovi to opraAtaju. to se uee devojeice prie nego alfabet. odmah propade i narod. Gerci postadose ljubimci earah.rice deekom proseeim novcic.

neprijateljstva poradi jsvna prava. kako-no ih neimadose vlastelini. Komukanii. Pompei. rasuman Covek nebi moga<?veroviti ni Cesaro ni Dionu Oaseiu. svaka oblast dolasiase od sarna Rimljanina. uasipah. j. nije moguce jednakost ili razmerje zemlje uzderzati.dja menja. i -premnogi drugi biahu municipalci.17 Za razumeti Tacita gIavno je znati. Rimljani snadoae i spavajuo bolje nego njihovi novi nedorasli ueenioi. ili za sanjanje na javi.i danae cudio ostankom rimskih eestah. bili bi sasvim lahko vlasteline zaterli ili saterli. po svoj Europi. vee izrodjeni. a to nikada nijedan nije ni pokusao. Marii. t. cia medju vlastelini i pu eani Rima biase protimbe. Osebna za. Porcii. Tako radiahu voj. on ju uva. biahu pueani. u svojoj domovini: ra4nja bia8e pravi Zivalj Rimljanina. Rimljanin dade javno pravo i tudjincem zasluZnim: . Uz onako bujan Zivot. 2 - . dersa. a 0 njoj sudiaae narod : svaka vlast. starinom Nerimljani. samo kod Rimljanah moga8ebiti onako malo i neznatnih komeSanjah. tu se razumi cia oni nisu imali verstnih muZeyah. diktatori. kada piau 0 radnjah rimskih vojnikah.Kurii. Glavno naeelo Rimljanina biase. a kako radiaAe Rimljanin za boljih vremenah. j. komunisti i soeialisti. cia on biase Rimljsnin. pueani postav eensori. da 8vaku javnu sluzbu obnasa muZ za nju nsjveratnli. za -se. itd. jedni druge zametavaju poradi staleza. Tulii. Kad bi bila istina. kako nekoji scenise i scene. do. t. konsuli. Da ato. Da se ne bi svet. uz razgranano pravo baatinenja 'i uz pridave zenitbe. nioi. zidovah. do. ukida kad i kako 'se samu njemu htelo. Kada se 6ita da stanovitu sluzbu do tada nemogahu pueani obllaSati. kod agitaciah govoriSe puCani i vlastelini ito ni sami neverovase. i cia Rimljanin biaie najnespretnii za metafiziku.sluga biase Rimljmu sve. kad-no oba konsula ill diktator itd.

da kaza: uvrede proti bogovom spadaju na bogove (deorum injurias ellis curae). ititjenik'Om koji su ti se poverili. zahvalnost je prirodjena i netreba ju nepokvarenu Covekunalagati. slobofla i sreea trajaAe. ako hoee Ziveti.li zavlada nerodica i zla pritisnuse. naprama svojti. Detci on je dae Zivot. rodjakom. bastinu svakoga Rimljanina.stvoBaroda rimskoga. lletrebase brinuti za branu ni odetjn.Rimljanin kojih 800 godiilith ·slobodan i srecan bide. Bogovi nestoje s Covekom u osebnu odnossju.a ona naprama sebi zna. Uvrediti iii ne8tovati Jupitra Statora. naprama gosicml. Rimljanin neeuti dobrocinstvo onoga Jupitra. .Od svoje zemlje nebiase Rimljanin dussn nikomu ni8t& davati. nisn-li.il. Rimljanin verova u blago. Moliti bogove za pomoe stoji od volje Coveka.. 5. Eto. Kad .27 Motrimo Tacita timi naceli posve obuzeta U spored ovim naeelom.alov bogovah. 2.Eva red&. pokval16ni. rimskih dedanstvah: 1. naprama sirotCadi koja su ti poverena. ako bogovi pomognu. kad .. dakle tu nemose biti 'derzanstvah.. jer 8U mu prirodjena. nsprama roditeIjem. naprema svojoj detei. to bide uvrediti veliCa. on im nije niBta dldan. RimIjaniB. od Coven stoji hoee-li !iveti. posvojili pojedini ljudi. uz koja . t6 Gde su derZanstva naprama sebi. llaprams.Ii velieanstvo . zdto JOB u Tiberin potica toliko duha rimskoga. 4. 3. kako se ~brinu tire ni bilje. razprostiru se nova previsoka Racela: radnja je 'poslediea greha. prokletstvo. prihodnikom. svi 'lj'lldi radjaju se gremi.. bogovom? Po umu i dusevnosti Rimljanina. rpedepsB.ako au vredna na nju ga narava veze. naprams. itd. Dok zemlja radja. nesmatra se obvezanim davati. ovim sa . i sveto prikaZiva pervence ploda na Cast njihoV1l. on mora izpunjivati drustvena derianstva. jedni 8U ·}jUdi od boga izabrani. drugi -odbijeni: onim je dano znati otajstva kralje8tva bofljega.

onde se kaZe da je Covek Do i teglece blaZCej dva proroka prorieu 'da bude nestati istoenoga greha i da pedepss bude padati samo na osebne grehe. Sv. svatko ih uzima po svojn. i da u buducem ~votu Tacita eeka drugi Domitian! Sto bisse neizucenim Rimljanom najeudnie. rimski zakon i sud.' sto ga nisu ueinili. Sada.da je novi zakon samo upodpnnenie staroga. Tacita ueiti da jebog postavio n. koj bez obzira na zasluge i krivnje •osebne. pak itako i onaj se osniva na iztoenu grehu. koliko je moguee. slmajuCega one nauke: svako ono naeelo. p. prevoditelj sv.28 kaZe se. obsta. za da nedoenadu i nepoprave Be. neb u sumnji 0 valjanosti prevoda. ne ni u herpi gerekih ni drugih bogovah.ako dakle mora da biase s tumaeenjem za Tacita. uputjuje prijatelja. imatak.cie van ako ga pedepsaju i zato Sto je n. ovaj '00 biaSe slepa neman koja tare' samo ono na sto nabasa. i kad bi doslo na tumaeenje. taj bog biase tupim Rimljanom j08 sablaznii od gerCkog udesa. a Rimljani nenalaziSe tolike razlike u herpi svojih. pisma. protivi se bogu: treba biti pokoran i zlim gospodarom j ovde se uzveli&tva covek. upita kojega Zida. ka~valo se da svi oni nauci dolase od jednoga ter istoga boga. da se Tacit ima ovomu sdusevno pokoravat. Domitiana. da Tacit pusti Domitianovoj volji i milosti svoju i svoje domovine east. kao da je navIaa naCinjeno proti rimStini Ako se Covek pokvaren radja. Jeronim. druge zabaciva. nemogahu ga za sloein pedepsati druga.19 govori u prispodobah. tko se njoj protivi. 29 K. kratkovidi kako biahu. sepav iIi slep rodjen. kad-no kerstjani od Zidovah nebiahu posve • • . Svatko govorase da one nauke pravo razumi. Bog koj pedepsava ljude za greh. postavimo se na mesto Tacita.nak. za-da slmajuc neeuju i gledajuc nevide j svaka je oblast od boga. p. jedne ljude ociabira.

pravoalavni Zidovi neprimaAe knjige kerstjanah.d. K onim naukom pridavaAe: da je sudnji dan pn. koje bi Rimljani za takovo prisnavali. je Jmio podlosila Vejane. stvorie nebo i zemlju. nu nemerziSe ih i neprogoniBe poradi njihove vere. metafisiekimi krepostmi. nego da ih i pedepeava. u knjigi de civitate Dei nastoja dokazati.gu. T~o da je Jupiter ustavio Romulovu vojsku.' ali njihove kreposti. da im je ueinio mnogo dobra. mueenje sama sebe itd. tko ima detce. poniznost. zlot'ami. da je Venus uskorila lase RimljaBkah. Ali nspehi Rimljanah ns - . bez da pokazaAe od ioga boga kakovo dobroeinstvo. Bez dvojbe. podsmehivahu se bibli&om postanku Zidovah. da je on ravno. I lidovah bog biase pod rimskom zastavom.rustavljeni. i medju kerstjani biase ljudih krepostmi nakitjenih. Egiptjani proteraAe. K tomu. molitve. persianskom. . nebiahu niSta nova. a tidovsku veIV dersee za kus egipatske. jer da au mu skrivili. Zidovi 0 njemu peipevedase. 0 dmgih bogovih. dersec Zidove za Egiptjane. da. ds kerstjanstvo nije krivo propasti Rima. gde najboljimi. protezaAe njegs i tu vern i na Rimljane. Ali kerstjani. pomesane s asirskom. kao Serblje.30 nekoji pod Babilonom objavljenja Ivanova razumevaAe Rim. kerstjani se uztesi odbijat ih. da je perva sverha eoveka: eim prie izici iz narave. Rimljani na temelju nebibliekih spomenikah. Augustin. greh je ·biti vojnik. i heliopolski svetjenik odvede u novu domovinu. neb bogs moli da mm prie pOtnnl. S I Rimljani pustise Zidove neka se sa svojim bogom pogadjaju. da je pred bogom saslusnie tiveti isvan braka nego n braku.. (ako nisuznali da i a indianskom). rimski mosdjani amatraAe ludoriami. ter sv. koje. ona bo je prokletstvo . a post. itd. ali da si je Zidove odabrao.Dakle kad bsrbari sa svih stranah navalili. bog se moli za kugu i za gl8. koje Rimljani prisnavase takovimi.

H Do triumvirata Ambrosia. za sigumost. sama uzterpljivost i masta. cudi se sto Gerci jednom recju oznacuju posao i bol. Broj clanovah. i usvratno. Augustin pise. naein izbora.Ako je jos Cesa trebalo za omraziti Rimlja.3'1 pak Cicero.ovoga uzvisena tela biahu odredjeni zakonom. posli . .• 21 slediae njihove zavetei zaklinjanja tako. da i najherdjavii barbar nadvlada Rimljane. Sve'je gereko . . krivoverje (hereza) za krivoverjem. ds se moglo uzeti ove za uzroke onih. Neima nedvojbena ugleda. najsdusnii: Korunkanij. i svako u metafiziki. to kaza vee Hesiod. Uz gerCtinu i ono kerstjanstvo dogodi se. podpun Gerk. krepostmi. voljom Rimljanih. a ove dve u toplu podnebju gladan i dokon Gerk moradiase imati. diktaturn. nom kerstjanstvo. Zato' veru koja neimadiase uspeh. Da je moei verom i berda premestjati. da tesalske vestice mogu mesec skinuti. to biahu Germ. neima rimskih svetih otaeah. bude tezkom mukom izabran za velikoga pontifexa. da je mnoge stvari . Kod izbiranja tih musevah Rimljanin biase najostrii. i drugih sv. zaslugami za domovinu najodlicnii.. oni smatraae praznoveIjem. konsulat. jedan proklinje Sto drugi blagoslivlje. Odprie sami pontifexi izbirahu svoje drugove i izmedju sebe velikoga pontifexa. koj veli da je posao sin Ereba i noei kako i sva zla koja na ljude padaju. koji ga kao svo}~ivalj razprostiraSe. Da je posao prokletstvo. - . jer vee Aristofan zabilesi. sam ih je-narod izbirao. to je malenkost. nadmudrivanje. knjigah. Sv. da se u gerekih delih pokazuje skoro.33 Mozda je i taj nazor 0 radnji ~rokom. nasao u knjigah Platonovacah. Augustina i Jeronim8.perve glave Ivanova evangjelja. kasnie.. Rimski pontifikat biase sustav i ugled kakove ni prie ni poslie svet nevidi Sacinjavahu ga starci znanjem.bez iskre rimstine. preslavno obnasav eensorat.

posvojivsi veliki pontifikat. da carl Komod i Heliogabal nebiahu. ono can.OdsIUZivii vojni~ku dum08t. a da carl Marko-Aurelij i Julian biahu neprijatelji kerstjanah i kerstjanstva. dane sudovah 'i drugih gradjanskih posalah . videti je odtuda. biahu barem ponesto Rimljani. kalendar . sto Be medju njih toliko nenajde ni jedan prakiiean. i odredjivati okolnosti u kojih je moei za svet pitati knjige priznane proroeanskimi . itd.. pedepsavati pregrehe proti domaeim bogovom.. ni obnasati drugih duznostih deriavljanah.Kakovi biahu rimski svetjenici JOB u oei propasti . vere ..tifex (pontifex maximus) stovan kao sveta oseba. to sve biase Gerkom u redu. Osim braka. bili kersteni. magleno natuca kao znamenitost. proglasise svoj red. suditi 0 valjanosti knjigah koje sader~avaju gatnje. kojegakerstjani i odreiiSe i svetcem proglasise. rade kao glave vere i kerstjanske. Pak itako pisac koj kaae da se otresao herdje i predsudah.35 Ovo. Na Celu im biase veliki ·poJl. suditi svetjenike i svetjenice. prividno . nebili. koj bi bio htio odresiti jos nekerstena svojega earn. blagdane. da oni sbore sazivlju i upra. Na njega osebno spadalo je: uredjivati javnu slusbu boZju i obrede. odluCivati razpre u stvarih vere.svoje i vere si. oprastjati (dispensatio) od naredbah. posinivanja. Da carl. i uputise cara Gratiana i naslednike mu da nebudu velin pontifexi. proroeanstva. .vljaju. da znaeaj. oni nemoradoie iei u rat. preznamenitimi posli zabavIjeni. na nje spadaAe sve osebe i stvari vere. Rimljanom sablazan. Zato ovi oslobodise se od dnsnosti vojnicke. Konstantina I. neizbrisivim. red-li svetjenieki mose prestati. da sakljueke sborovah potverdjuju po svojoj samovolji.. ter s velicine zvanja Cast mu trajala do smerti. Supomost rinlstine i geretine traje i u kerstjanstvu. recj!! da vera i cerkva stoje od pohotnosti earah. Ovo odreknutje carah.

a poznavajuc moe rimskoga patriarke. a napnmw. Gerci ne . Dok se u Carigradu namesti prestoIje. pok~.oni hoce drugaCie oltare. kape.1j rimStini. bude podlosan patriarki carigradskomu. Ivana Zlatousta neznatan kako i grad. Gerci hoee i dobiju. da se razkerstjeI\iem onih ~nJj~ @~ p1'fl'~ i smutnje. i da ovaJ bude obeenitim patriarkom. bude u sardiekom sboru utverdjeno ·stanovito pervenstvo rimskoga pape. kerstjanom.. kako terpiBe da biskup prestolna grada bude najpervi patriarka. Papa ovomu blM~ dostojan naeelnik. snadue ds te patriarke mole.." Ali car Foka. odbi one naslove. Za ukloniti bivse i buduee nerede i aablazni u veri i cerkvi. nego ~vska i veenja protimba ~edj\J ~tm9m ~rerAW.~ 1l10~~ . Rimu carl stolovase. JlttlQ ~Dffvo()t ~ ~9PrP ~~~. da papa. a nepruza se na stvari vere i cerkve. o'Vim. drugaeie slike. vere i cerkve. Kad u Rim~ nestalo prestolja. veru i cerkvu j rimsko braniase slobodu svoju. Zato se kerstjanstvo sudilo po odgovceu na ~tanje: priznajei Ii papu? Priz~va. Ivan Postnik i naslednik mu Ciriak. patriarka Rima. Gereko svetjenictvo posve podlosi carem sebe. znamenova izldju~je i~1J. ono pervenstvo speda samo na stegu i DR pojedine biBkqpe. stape: sve drugaeie nego papa. Dok u.~ ll~ IiIWlO ~ manje ~Q.ti g~l!. drugaeie pevanje. v~n:llJta4.napereno proti nekerstjanom i njihovoj veri. ter mu izkaZivaAe osebno stovanje. Gerci hoee. izbatinati pak. Patriarke carigrads\i.:~vot vere i cerkve. ako hoce. uzese naslov "obOenita patriarke. da biBkup ovoga 'grada. NebiaAe stvari u kojoj bi se Gerci s papom sloilli : . odpraviti k nekeritenim kozam. neprmna'Vp. tJiNwm ~.tini. 11M sarnirn - . Ali do CaM Gerci dignuse herpu prigovorah: ono nebiase obeenit sbor. bude patriarkom odmah uz papu. ~euCiniSe rimski pape ni carigradSki patriarke.lQffi ueini. u kojemu se slosi sav . osim BY.

Gercka eerkva ostade u metafizickom nadmudrivanju i u suZanjstvu j ali jer se drugi u nju nemesaju niti za nju mare. i jos u veku nebiahu svi pohervatjeni nego govorise latiriski. Ali bez rimskoga temelja neima rimske sgrade. nego sasvim od svoje volje. ne talianski iIi rumunjski. Car Dioklecian stanovavsi u Splitu ~viaAe medju Cistiimi Rimljani nego u Rimu. oba saeuvane. Rimski papa do danas nastoji uvesti. zaostade Gotah i drugih selivsih se narodah. ucverstiti. Rimljani Hervatske ostavise dva spomenika rimstine. K tomu papah nije se zadovoljilo slobodom. ·koj je primio kerstjanstvo. 4.36 pace. svi na jednom. oba propala u zapadnoj. iIi pod sabljom dobitnika. toliko i jer neimadose jednoga skupna vladara uzrokom je da se nekerstise. i napokon nastaniSe se Hervati s mnosinom suZanjah koje dovedose. iIi na kakova cudesa. sto znam. . Tribalah protezalo se P? ovih zemljah od nekada. Pervi je spomenik: proglaSivanje saslusnih osebah za svetce. sasvim kako-no ih starinski Rimljani proglasivase xn. kako drugi narodi. mnhamedovstina iIi druga jOg teZja nesr~ bila bi saterla i zapadne narode. ne na vizie. . kasu.Zstavljenja. jedini narod. probitka. nadojdose herpe rimskih susanjah. i kod drugih ju ubijalo. u istoenoj cerkvi. u ovih zemljah biase kerstjanah prie osvojenja hervatskoga. da je i danas u Arbanaskoj puka koj govori skoro latinski. Sve hervatsko primorje biase napueeno Rimljani. A Hervati su.24 onoga r&. krivoveIje isleei. Koliko njihova sloboda. kako-no je saterla sve kojih se geretina dersala. rassiriti starinski rimski veliki pontifikat. i posizalo za stvari koje na nje nespadsju. ona kroz toliko vekovah nije mogla nijedno . i da odstupljivaAe od kerstjanstva kako im se svidelo. bez dvojbe. Dakle. iIi za volju dersavna.

Mnogi Hervati. a sami Hervati razdeljeni na obe. poram kervi. verah i popah nemogase biti sloge. u neizmernoj veeini. Eto zaAto se od Hervatske pokrajina za pokrajinom osamljivala i gubila.. zaSto ubojice kralja Zvonimira. t. kad nastale smutnje i pravde medju cerkvami. oni bez svakog. gde bolje. nebi bili mogli narod od gnjilenja na nijednu stranu pritegnuti. Eto sasto drugi nar. Popi bo obijuh cerkvah. ubijaSe i daviSe zertve. Eto zasto kod Hervatah. ovi bez dobra odgojenja. neopaziv dobra kod kerstjanah. derzaSe se Gerkah. Eto zaSto Hervati. Rimljani Hervatske. a zapadna eerkva nezna ni za ime muZa koj je samo za nju poginuo. SOy. nu do nedavna. nedadose se kerstiti. i da budu hteli. 37 Eto. oni. Drugi je spomenik: rimska sacra gentilitia. Gerci i geretinom zadojeni. j. narodnostih. ni njihovi ucenici meimadose pleme. Gerci. drugi utonili u nezasluZeno bogatstvo. Neznam kako sada. svetkovina plemena. Slavoserbi i ostali kojim je vera samo sredstvo koristiti se ludostju drugih. ovakovi kakovi biahu i jesu. pristadose uz Rimljane i ostadose s papom. htevsega Hervate voditi za osloboditi grob Iau. Od onih Rimljanah potiee takodjer ime "popa". nehtedose. tu duglje. veka najde u Hervatskoj puk. koj se dersso zidovske vere. kod Rimljanah bo tako se zvali oni nizki svetjenici koji spremase. i zbilja uvedose. zaStitnika svojega. Eto zaSto poznavalac verah. zato je ova svetkovina stegnuta samo na onoga koj ju obslusava u Cast svetea. kod 'Dukljanina onako strasno govore 0 teznji kralja.odi biahu celi iIi istoene iIi zapadne cerkve.20 za bogove. jedini po naravi svoje cerkve i vere. mogose uvesti. pojavljenje neeuveno u . ona je nadevala i ime Zvonimira. j08 u polovici Xll. s poeetka ueenici i sleditelji Gerkah. na tolikoj zemlji i kod toliko pukovah.Tako stuje iztocna' cerkva mnoge Nemsniee i druge vrednie osebe.

I. Vll. 31. . in libros regum.pro Arcllia. noet. 5. sV..'Livius. 2. 70. 40. Hieronymus. 13.. t. 1. 22. Ovo je. 29.uS.."Genes. XVI. . . tbeogonia. 1. Tiberius. ."Juvenalis. 2. IV. titre Xl . 8to znam. Mar. 18.annal. res l'WIt. V. ill.!l1(Jicero. Valjda je podpun obrazac zaklinjanja oriaj kod Macrobia saturn. 18. .. 1. 5. . . 6. II.. Ovidius. hist. 21.18Aul. . hist.. ... rer. . V. 21. I. bible de l' humanite. Columella. droit romain. II. jedino temelJito delo 0 Gercih.. V. 17. XVIII. . . tuscul. II. Paris. hist. IV.I Michelet. 460. .. Augustinus. . . 69."AuI. . 13. 150. . 11. 4.. sam i zanaSam sa na pozive Mieheleta bible de I' hum.. XIII._ . XV. Joann. annal. 21. 2. . V."Muratori. Dias. nu pisee neimam pri ruki. praef. Caligula. de Fato."S. nat.. 2. 6."Buckle. Gell. XIV. tiska se s vulgatom.I1Livius."Hesiod. .IIiLivius. 1. 73. sat.IlLivius. glava 5. de rhetorib.. 3. . Petri 2.. oko kojih se verti povest i mvot Hervatah..I8Suetonius. I Aulus Gellius. . 13. 53. drugda pod naslovom prologus ga.. XXll.I'Livius. I. II. I.'4Cato res rostica. 7. Ezech. script. Gell.~d. 1870. . .~oguetonius. 89. 9. W. t. 4. Matth.leatus. 3. . .. Claudius... . 50. Nero.. . d.aLes Grees a toutes lea epoques. 52. 12. 26. .uAul.Wfacitus.. 53.leAul. 70. Graec. it. Gell.. 1. XXV.. 8. 19."Cicero. m. m. Civil. II. Ecciestis 3.. . 42. Yil.. IX."Oianamus.. quaest. pro -Flaeeo. de legg. Rom. 44. Fratrem. . Plato. 1. Psalm. Geseh. . ·Macrob.samo jedinstvo s'YOjega herTatskoga jezika: eto stozerah. VI. att. 10. 40. praef. 1-132. Cicero.5. des religions. Confess.. Plinius. hist. Oetavian. . Gell. ·18. Luc. metamorph.. IV.IIXenophon. 17. 8.13Demangeat. Jerem. sat. VallO lingua lat. t. 1~. 6. . 13. ad Q. 5.IOOvoga u mladosti mnogo ~itao.poveati drugih narodah .IOPolyaenus stratag. 2.. 1. 3.. . VI. 26. 7...:. ."Clavel. 24. 31."Cicero. I.. XXV. II. VI. Vll.~'Cicero. Fastor.UTacit. 20. 9. m. . 681. .'Livius.

Zato hoeemo _ . naeinom kako gore kazasmo. i naSe i one Ivana Nyelepecya. Tu pise kraljica: "doznadosmo iz tezke tusbe nasih vernih i plemenitih musevsh. poslanikah m~ega grada Sibenika.II Godine 1357. da se po svoj Bosilini ni jedan Vlah nesmi ustaviti. nego i solnicam naaim. bez njihova dopustenja.. njegove pamjake silom otimlju. i to da. A to jer ovi Vlaei. . da vredjaju. Dominika i Janka NaplsviCah. ter bez prestanka skode i kradu. upravljenim na bana Bubeka. na preveliku stetu nasih reeenih gradjanah. mnogo kvara. ni pasiiriti." ~ . _ '_ da te Vlahe. da umaraju. pociniSe i jos sveudilj cine po kotaru toga naAega grada. Elizabeta pismom god. _ . valja da raste i pedepsa. da neizrecive zloCine stvaraju. iz reeena kotara Sibenieanah proterate i udaljite. i to sve nepravedno.Ovo isto zapovedismo i osta1im banom i podbanom Daaih kraljevinah Da1macie. domaei seljani? Na to pitanje odgovara kraljica. Tome. po kotaru ih. da. i momarom po morn zadavaju mnogo neprilike. De samo Sibenieanom. I Biahu Ii ti Vlasi. na opustosenje i zator ovoga naAegagrads. kako Vlasi ndi i oni Janka sina Ivana Nyelepecija cetinskoga. Budue tverdokornost Vlahah raste. po kazanoj Bosilini potesuei se. VIasi ili seljani nesmidu pastiriti. 1383. reeeni VIasi dolasec na zemlju i u kotar Sibenika. ubojstvah i kradje. zajemci ban Chuz Sibenieanom.. i Ret . ni saderZavati se ni da bi za easak. tverdokorne i buntovnike.i zapovedamo yam. narueujemo yam. vatske.Dalje.

preselili u Apuliu. 1389. 10 Sva prilika da Hervati. i da su po' onih ~emljah ostaIi njihovi podloznici i pastiri. Po veri.3 I po drugih bajih Hervatske dolazeVlasi kao suZnji." Kad se Stefan-TomaS Ostoic podpisiva kralj Serbljem. bez obsira da-Ii ovi biahu slobodni ili suZnji. ter pristajahu uz onoga.28 Videti je iz toga pisma. po ostaloj Hervatskoj raziterkljaAe. Dalmaeie. delio ee puk na kranjee. ili Latini. kod koga se najboljemu nsdahu. ime gradjani na seljane. i Vlahe. Ungarski pisac sabilesi. osvojiv ove zemlje. nepovlaeivahu se izvan postojbine svoje. ni drugi nitko pastiriti ni baviti se. valjda. na sleditelje istoene eerkve. stezahu to. danas Rumunje. u stvari nedvojbenu istinu : da su se starinski stanovnici Panonie. Bosni 7 . kmeti. koji se posIie boja na Kosovu." Oni. Hervati nisu zvaIi Vlahe. slobodni na suZnje. sleditelji zapadne cerkve. razlueeni od naroda." Razumeva se da kmeti mogahu biti samo oni koji se udomaeise.tu je ocit dokaz da Serblji biahu rasluceni od naroda kraljevine. Macedonie. A na svaki naein dokazano je. j. Po Arbanskoj klatio se taj puk pod imenom Serbeljah. da je bez temelja mnenje koje hoee da su Hervati prozvali Vlahe one begunee.9 t. katolike. Dakle ove. Vlasi. po prilici u Rasiu. utverdjuju knezovi Like i Kerbave. Vlasi. Kasnie. i nebiahu poznani udaljenim Hervatom." drugda se i sami zvahu. da u granica:h grada Baga nesmidu Vlasi. I . sleditelje istoene cerkve. U istinn. da Vlahah biaSe mnogo da nebiahu puk udomljen. po nekoj naein Rimliani. u Liki. . godine 1387. zateCene puke prosvase Vlahe. i da se klatiahu po svoj Hervatskoj. i nerasbirue njihove pasmine. Smatrahu ih posebnom pasminom. za mojega detinstva. 8to no ih car AureIian iz Dacie premestio u srednju Meziu.

pohervatjenik. iIi razbacav ih po carstvu. bivahu vojnici. 13 Po njegovoj smerti zavlada u onih zemljah nered.- . u osvojenih semljah. ter nakon preljuta komesenja. nesnajuca da ga time te~ko srarnoti. Prostota zvala i zove ga carem. nu po svoj prilici neCiste kervi. kako bi se prilika pokazala.i time otvarahu im se vrata na najviSja dostojaastva. muhamedovstinorn opojeni.II Jos ni tom Zicom nebiase smesa pasminah zarubljena. ikao kralji. Lazar Brankovie. ter. nepasee da-li mu ga drugi priznavaju.316 musevah uredne vojske.12 Dakle. s Cigani 'i ostalimi te stroke. vladahu iztocno-severnih pokrajinah HervatSke. oni susnji.· i . iIi 'biahn dobrovoljei razlienih imenah. kada se cita 0 stotinah tisueah turskevojske. It S njime tudji !ivalj nadjaea u onih krajih. poatade vladarem u veeini zemljah. starce poubijati. koji kroz vekove.Kovomu puku dorojiSe se Cigani. priderZati sUZnje derssve. On uze naslov Cesara. Sulejmana velikoga najvecja vojska imadjase 48. Azie i Afrike. uteee se za pomoe k Ludoviku kralju Ungarie i dela Hervatske. razumni znadu da. zavolju . Ovi odgojenici. U Stefann-Dusann ugasi se poslednji trak prejasne hervatske dinastie N emanieah. palenjem i roblj enjem . musku predati . Ludovik. TurCin obieava. U vreme rata. Lazar opaziv pogibel toga susedstva.tu biase kakovih pet sestinah smetja Europe. slnziahu vojsku.sa odgojenje i odlienim Turkom. 'koj za boja vreba. detcu ~ensku razprodati. nadvladanoj stranki zadava zla viSe nego prava vojska. odrasle raprodati navlastnikom u sll~anjstvo. a posIie boja klanjem nejaka puka. pak Be nad-a sve po iztoku Europe razsiriSe. U to nastani se Turein u Adrianopolu. skota. iIi se razbesavahu kao Cigani. prebegavahu k jacjemu. sa rodjaci u Hervatskoj neturskoj i u Ungarii.

1389. sto bi mosda u mraku mogao. Ludovik. podloZi se.1375. t& Lazar nedobiv pomoc s te strane. proti njegovim zemljakom. Turein nadvlada. i 1396. sa svojimi Hervati i Skipetari. i drugi. valjda jer uteee. sastade se na Kosovu silna kerstjanska vojska. Turein dade tate smaknuti. da pred1og. . Ovo se potverdi u bojih 1393. God. ostavsi Zivi kad se k svojim povratili. god. Jedan Kastriotic nauei se besati. 17 Na mesto Lazara dojde Stefan Brankovic. smatra se dobitnikom. i u znak zahvalnosti sagradi cerkvu Marie Oel.so svoje segumosti. Tureinu.000 vojnikah. Milos Kobilic pokaza se Hervatom. . i mnoZina Bulgarah i Rumunjah. Na to razjarivanje doma i u susedstvu. obrani postenje i slavu. Sutra dan. K tomu vojnici sto biahu pod tnrskim eapovednictvom u maloj AzU. i svakako da su oni jacji. dok Tureinu herdja nedodijala. neka njegovu smert prime kao onu mueenika. ter mu sam Turein. da TurCin u njih ima. Ovim ratom nepromeni se domaee ni medjunarodno stanje onih zemaljah.16 To plaeanje i ta slusba moradiahu i bolje ljude tezko boliti. . da zemlju oko 1459. ter svu noc moliase boga. za-da ni jedan Turein neuteee. 1366. Ova vojska biase sigurna za dobitje tako. udariSe jariti proti okrutnosti turskoj. pokaza se takodjer. udarivojskom koja biase dvaput kolika ona Turske. bude zabaeen iz razloga. Ali tu se na novo pokaza. izdajom neeiste kervi. 10.da kerstjanska veeina s vlastite krivnje nemose turskoj manjimi odoleti. mozda i nehotienih. usloviv svake godine davati mu 1000 funtih srebra. Murad biase siguran da mora izgubiti. kad ih Turein uzzahteva. nadvlada Turein. krenu se kralj Bosne. utelovi carstvu. i Kastriotie. ponasahu se kako netom kraljica Elizabeta opisa njihove rodjake. prijateljah viSe nego neprijateljah. udariti pod noe.

llIJIammer. 149. pripovedki. runje. I. mozda deset putah toliko. da ree "car" u nekakovu slavskom jeziku znamenuje isto sto imperator. _126. povlastnicu kralja Sigismunda.ehronicon hung.000.·"Ime Branko. Po tih dokazih Turcin se vladao i davao eutiti teZinu svoje ruke."Isti. 'sabrav poslednju snagu. . . -tne6jo.oKurelac. 233. v. progiasiv se imperatorom.JOHammer.Da bi. .·Kukuljevi~. codex diplom. i da su onaj naslov ruski vladari odnekada nosili i primali.IOKeza. . neeista pasmina. za dobiti naslov kra.lIFejer.1Ilsti. . m~i i ranjeniei. 216. IKukuljevi~.000.81 gde-no Turci i vojsku kralja Sigismunda. IX. kod Hammers. u neposrednoj Turskoj. kada dojdu u gradove ill u tergovi~ta.2Isti. V. 532. n Hammer. pise. Toga svega biaSe predosta." I Praizka. Odprie biaSe ih premnogo. Sada. .a:Isti. brev. ranjen.. KaZu mi da i u zakoniku Stefana DuAana dolaze V1asi napose. d. koj Cigane. u RumUDjskoj. . monum. I. 67. imamaAe mnogo posla oko Francezke i oko cara. veku naslov "velieanstvo" . 157. kao gereko. 66. . hist. . V. Njtko razuman nemogase dopustiti istovetnost onih reeih. danaSnji vladar Rusah pisao bi se Alexander IV. monumenta. donosi pod g.000. 130. XL. iIi pod mao. na razboju. Gesch. 102. osm. . 240. uz uvet priznade naslov "imperator". ona moradiase na sajam. iIi be~ati izpod dosega turske vlasti. jura. monumenta. nepnenjak bile~ kralja Bele zove Slave i Vlahe najherdjavie ljude.) t. xn. ono rusko umovanj~ stajalo. . X. 4. VI.ljevine. • n. Reichs. diplomatie franc. 13. ruski vladari dobise stopervo u xvm. a dok bi se to opazilo. (paris 1811. U istinu ima ih barem pet. ostavlja sudbenosti vojvode Ciganah. 13Ruski vladari opazise da ime "car" nesluZi na east. 105. . a ne Sto znam. stopervo 1745. dolazi ve~ u Kononovoj XXXIV.Po zemJjopisu Reclusa jos je danas Ciganah. . odprie dobivahu ssmo onaj "visosti" ill "sjajnosti. 97. Flassan. . turski povestnik. 1423. Zato Francezka.7KukuJjevi~. 140. ill.. mOgaSe samo u potaji rovati. On nastoja stranjske vladare uputiti. l'7}1erdjelji kaZu i ponose se da je Milos ubio cara iz zasade. Murada ubio. . Hungariae.. budue se mnogi Cigani neizdavaju za Cigane. Cudna-Ii oblika: Serbelji od serba kako ku!elji od kuge. saborski spisi.9Eutropius. i zato zabaci ga Petar I. u Serbii 30. . . t. Nemacke.. da je Kobill~. - . i Francezku gospodu saterse.

dolazi na otoku Cepelju (izpod Budim-Peste) Racah onamo utekavsih iz Kubina (preko Dunaja. vee do onda im. dobilo se imanjah za niSto. . 1404." Eto. "dok se Raci nebudu mogli bez straha od Tureins povratiti u svoju postojbinu.straha pred Turcinom.III Vee god.' Juraj Brankovie dobi imanjah u Ungarii. 'taj puk neee da se udomi nego da Be povlaei. i ovoga po kervi zakoniti muskarei. kako bi bilo stajalo s nasledstvom Jurja? Dosta.. 'da se savski Belgrad i Maeva zemlja( medju Drinom i Kolubrom) utelove Ungarii. ako Stefan neostavi sina. oeitova onaj Stefan Brankovic. izbraja svoja imanja po Ungarii. To sramotno postupanje rasgnevi -Tureina. kralju Sgismundu "da RaAia sa svimi svojim pravi i pripadci uvek biase i da jest podlosna kraljem i svetoj kruni Ungarie. JOB bude uslovljeno. ." Dakle. posle boja zagriza • • - . pored Smedereva). i na nijednu nebiase kao stanovnik svesan. Ovim beguncem dadose kralji povlasticah.dva besanja." ter prosiase da mu naslednikom bude njegov netjak Juraj Brankovic. Kralja Sigismunda pamet dopusti darivati tudju zemlju i zaplesti svoju semlju nepravedno . "Juraj. i tada kako i poslie. Stefan umri bez sina. Godine 1426. one zemlju budu priklopljene Ungarii. dok mu drugi nedadu domovinu koju nikada nije imao. kamo biahu jos prie prebegnuli "od . Puk koj se za boja mogase u Burne sakriti. 1420. turski podlosnik. i bez nade na uspeh. u neprijateljstvo prejaka supornika.Da udbe Stefan dobio sina. vee god.i u ovoj Hervatskoj.amo . despot Servie i gospodin Arbanaski".

eetvertoga i petoga. Iicem ili zanatom.Sem razumeva englezki novae." pod Jmjem Brankovieem. njivie ni nepristranie nego Ii ih: on moj. klanja i zarobljenja. on se dobro ponio.. . Ako turski vojnik iz rata ne donese niSta nego kojegs zaroba. ako-li se preporuei dobom." Pak drugde : "Turska vojska najvooju korist prima iz zarobah. kao kod nas (u Flandrii) konje na prodaju. To je najveeje tergovanje.'33 bez prestanka. zauze Turein Smederevo. ." t Ako se pod. ili svezane verigami. i pod njegovimi sinovi Stefanom i Vukom. oko 1454. moradiase vee onda posve izgiIiuti.. zarobiSe Turci pasmine 50. Za Sulejmana velikoga biase tursko carstvo na verhu slave i veIiCanstva. Jer. ona se cena dvostruei. i nikada nemotri kerstjanin stanje Turske ni Turke pom. Ali primesa usderzava pasminu. opanke-Ii pod izbor Serbkinje devojke.Se. Da razjasnimo cene za koje-no Serbe prodavahu.JIlU glavu brsveeta.Ovsj mu! pise . U to vreme biaSe Busbecque Ferdinanda I.3 OCito. Za rata medju Muradom n. tad evo kako stvari stoje: kruna8 vrediase 6 frankah 18 centimah j nadnevnica prosta tur8 - . eto beZanjah. tretjega. Za tih skokovah· prodavahu Turci za Cizmu. Kruna. pa da bude 1 plodnii nego Ii se kroz vekove pokasao. eemu je sva prilika. 0 zarobih: llKrenuv iz Carigrada (put Beea) odmah sastadoh herpe deCakah i devojakah koje iz Ungarie vodise it Carigrad na prodaju. prostu sarobu cena je 40-50 krunasah. u dugih povorkah. Oko 1440. kasnie Maximiliana i Rudolfa poslanikom u Carigradu. TeraSe ih na stada. i trud mu je plaeen. 'l Dakle. da ih po dva komada prodavahu za 88.ria.. i medju Mustafom uhvatise Muradovci tih junakah toliko. neeisti puk onih zemaljah kroz tolika besanja.000 komadah.

a 1 piaster vredi 30 centimah.& Kralj Vladislav ueini pod prisegom mir s Tureinom. hoce da ugovara. Da se kod kupovanja doista pasilo na pasmine. veks sbilja onako jak kako se u povestnieah i einom pokazao? Bi-li on bio usnapredovao kako jest. kakovu-no im kralj Vladislav ueinio. naprama nevernikom. Neznalice i herdjelji prenesose znarnenitost ovoga rata na kukavno Kosovo polje od 1389. vojske.a Turcin se nezanaSa na reei ni prisege kerstjanah. Papin poslanik uputi kralja. 3 aspre idu u 1 pam. Kralj pogaziv mir. neka kralj pise sapovednikom vojske da Tureinu predadu tverdjave. vojske se predadose. kralj Stefan. Ono u ovih stransh izgubi jedinu obranu. Teskom mukom car pristade no. mesta. i XV. 1552. se vidi eena i novea. iIi 10 nasih noveieah.Kad Turein udario na Bosnu. Turcin pristaje i zahteva. zarobise Turci Nemaca. Desetak tisueah vlastelinah bude poubijano. i zaroba. plati kod Varne svojim Zivotom.. koje mosda imadiase znamenitost sarno po one koji na njemu poginuse. i vrednost slavoserbske pasmine. BiaAe-liThrein XIV. Bosna bude osvojena. zadanu ree deriati i bivati zertvomnevere kerstjanske. i neka mu se kralj preda. da nikakav vez nestese kerstjanina. po varivo brasna. Nad ovim dogodjajem zacvili celo kerstjanstvo. To. u Ra8ii i u Serbii 'pre- - . ostala bo rukovet Hervatah nemogase poplavici na dugo odoleti. Sada • razpravljahu Turci: imaju-li oni. predlog: da se kerstjanom meri kerstjanskom merom.·84 skog vojnika biaSe 1 aspra. uzkrativ pogadjanu dacu. evo dokaza: god. kako i do sada.. da nebude hervatska pasmina neeistom pasminom u Arbanskoj.h. obkoljen. i evo kralj Stefan osnovao. i prodavahu ih po canak meda iIi maslaoa. po meealo zobi. Ovaj to ueini. 40 parah u 1 piaster .

tu bo braniase Ijudska pasmina. Iz pismamice vlastelinstva berlozkoga citah pismo.000 bratje si. a po prilici za danasnju Dalmaciu od Kotora do Zadra. U Mezii bo nije posade. velikaSah. sve eete iz Europe potese u Aziu. do 1570. t koliko kad na svoj troSak itd. Vlasi moradose davati Zrinskomu. nosiahu naslov ndespotah RaBie".Tribali. TurCinom? Evo kakova: "Car Selim. .. Pametnii musi. . bratja beguna. tamo i po blisnjih zupaniah Ungarie. u Bosni raztrovana? Neka se sudi i i sa _mom Hercegovinom imadisse TurCin premnogo posla.6 Tu biase turska moe mnogo veeja nego odprie." I doista. vojevao je on od 1499. a J:I¥ i . slusio se vee Matia I. osobito Toma. namestise se po njegovih imanjih. da je zelio jq~ . su serdca naprama negovateljem. budu medjutim oprosteni od desetine.85 vladana. kakova. udomaceni velikasi. - . u ratu proti Persiancu. tu se otimalo na stope. kupljenimi.U tih slusbah odlikovao se begunac Vuk. ter nekoji i u Sremu. koj dovabi oko 50.cah pod .. rat zametne. protiviSe se rojenju njezinu u ove kraje~: nu Zakon zabrani svaku protimbu. Begunci. kad idjahu u razbojniCtvo u Tursku na njegov." Dok Hervati i Ungarci tako neguju begunce. Jer kasivahu da se ovde zaderZavaju samo za vreme. timi Ijudi. pak itako. znalci pasmine..viSe ovakovih prihodnikah. Stetanovi.·od plena. Razlagahu da je tu sgodu sam bog namaknuo i sreean uspeh osigurao. u kojemu je potanko wano. stosemik Btrigonski. i nadao se njihovom pomoeju TurCina proterati. najljutji neprijatelji Panoncem (Hervatom i Un- . U dvoru bisse neznanje toliko. koliko. U Hervatskoj JOBtraja rat. i vojnicki eastnici Austrie.nagovarahu kralja (Vladislava Pemca) neka prigerli lepu priliku i neb. kako kasnie velikasi hervatski. Vuk i Juraj Brankoviei. novii. Veeina.

RiaAei takovih koji se hvalise. prem se ona. X. da se. I r Na to se Turska UZDleSa. Tu je poeetak pravih Uskokah. Niederlassungen. "I u prosti puk provali glasovito govorkanje iz pesamah nekojih starinskih pesniksh. serb.). Lamartine. v. i 'neusterpljivih. Fejer. i junaci. vek sa velikim pojavljenjem. -'Szalay. dignu se namenjenim osloboditeljem u susret. preslabi su za uzprotiviti Be.. sto ga nedavno car Muhamed osvojio. IKereelic. odredio zapadno i ujedno istoeno cesarstvo. pravo na ca. taSto hvalenje. notitiae. vojevahu pod upravami mletaekom i austrianskom.rigradsko prestolje." 10 Nebia. "9 Vredni Giovio nije znao. i od ovoga proti onoj pomoe tra~ti. ter eekajuc pravoga pomoc" nika. Hervatah Arbanske i Rasie. Ali neCista pasmina uz herpu drugih imenah. X. kako Gi9vio seeni. kralj bo Karlo VITI. kralju Francesah. Thuroczii. IV. t. da su begunci i od rodjakah JOB ljutji neprljatelji Hervatom i Ungareem. i ovo Uskokah. VI. (i drugi mnogi) udarise raditi proti Francezkoj. 434.seono. hist. Nato halj Napulja Alfons .. kon Btoje Selim odveo evet vojske. i po svedocanstvu matematikah. kojemu je udes. 2. . 30.. primeri IHam~er. po nazorih vremena. za Tureina.86 'garcem. od Andrie Paleologa koj ga po svojoj kervi svojaka. odpravi javiti kerstjanom Turske. onk njima sprema. 1494. 502. obieno u Turskoj MartoloSi zvala. koji biahu barem nekakovi kerstjani. klateea se. upotrebljiva . - Szalay. xm. neprijatelji Tureinu. da se Karlu. kupi god. ovoga imena. nemogavsih podnasati tursko gospodstvo. Da zaveriimo XV. i da 'je Karlo VIII. Kerstjani zRceAenadu za oslobodjenje. najveeje cesarstvo sveta ka~e. na Franeeze spada. X. ebron. de la Turquie. i stade vojsku stezati oko Carigrada.IT. da nekada preplemenito cesarstvo Gerkah.. Karlo VIII.

i veenju nesigumost..·Pa. . 4.1 Do easa Turci uzeae Skradin. 1521. koj imadiase i braniase pravo.'1494. . de Venise.&JIammer. ill. I. . ter god.000 Vlahah. junaetvom oplemenjen. gde biahu jaeji. deque reb. A za popraviti tverdjavu savskoga Belgradabude doterano 21. IV Na podticanje stosernika BakaCa bude godine 1514. .XXXI. epistolae.lIFla. t. proti 'I'ureinu kriZarski rat proglasen.laCiniSe pustinju. epist.ssan. Oni ga nabavise. od njih prozvana Belgrad..1 Bratja im preko Save i Dunaja nehtedose zaostati u takovih zaslugah.· 16Sg. gospoda nepokazase ni znanja vojniekoga ni junaetva. Kmeti nemogu pregoreti veenji troSak u vetar. Vojujuc do sada proti Tureinu.3T 6. okrenuse oruZje proti gospodi. sami kmeti moradiahu nemalo say novae za rat nabaviti. izdadose Turcinu savski Belgrad. l'1sti. I. po svojoj navadi. Lipsiae. za izsmiti i izkerCiti eret. i popi prosti od stibre. tureicis. Stanovnici ovoga grada. historiae. prieuvani na ~ivotu budu baeeni na . Plemiei . za uspomenu jos stoji. XIIT. Pod njegovu Z&stavu nagemusakmeti. Oni begunci Srema i Ungarie. 1 . J.'Busbecqui. 269.'Daru. I." Osobito poslie boja muhac-· koga. uteee ona pasmina od straha Tureina iz Srema. ter.Bospor. i nedadu im u rat. udariSe proti onomu. hist. . ter 400 MartoloAah navali i zarobi 300 ljudih.. 3.ulus Jovius. postojbina. pak. . Dakle vodjom bude proglaaen Juraj Dosa. '1481. sa svojim vodjom. bivsi kmet. Gospoda hoee da kmeti za nju rade. Ova . 73.

nekoji za sigumost npercase tia u tverdjavu Komar.3'8 priMrani se du~ Dunaja do Budima. nebi-li i rijima dali selistah na kojih hi s obiteljmi mogli ostati. pak itako. dobri bo 8U vojnici. 1531.. ova i domaCa padose pod tudjince zapovednike: pasmini se 11 ovu Hervatsku otvorise vrata. n~ Verbasu.? Kako tamo i tada. pomoc. God. Zato se rijoj. vojujue . U zemlju dodje tudje vojske. u veliko nije raCilo u ove kraje. dok su se Hervati ikoliko pitali? . a drugseie uvek gde nije pogibeli j da namesto vojevati proti Turemu ljudski. i bili hi s njom kratak raC'nn uCinili. ova se ~ica. ona se terpa u Ungariu kao u svoju zemlju. preredki za Hervatsku." . Do muhaekoga hoja usdersase se Hervati. pokazala nezahvalnom i bahatom. ona od njega besi kao od zive vatre: to sve gledahu Ungarci kroz vekove. Prose vas i za. Biase-li tako i u ovoj Hervatskoj. gledahu da pasmina nije van za kradju i u prilici za rasbojnietro j da nikada nije za dohru stver j da je uvek kriva i da uvek druge za svoje krivce izdaje j da je junak sarno prie i poslie boja. pise ban Karlovie austrianskomu generslu Kacianeru: nNekoja 0 Turcih javise nami i vami VlasL Ovih kani mnogo. Ungarci.odpravili koje 88m yam poslao. tako svagde i vazda. mosda 50 naskoro s obiteljmi amo prebegnuti. A poslie onoga rata udariie jedni Hervati za Ivana ZapoIjskoga. cia se za obranu gradjanah proti njihovim nasiljem morae poseban zakon naeiniti. i tamo ju zeljno c~ju." gde se tako zahvalnimi pokaease. Ovi su nam i pismo . drugi za Ferdinanda Habsburga. Oni poznavahu pasminu.

kao kerstno ime. vojvode glamoekoga.MuZi su jaki.a. bavivsi se u Serbu. veka imadiahu ljudi tudje pasmine. Dakle.zemlju za nastaniti se. (eto vrednosti 0naslova "car")" koj osobito oko Segedina raza i pali. tu je dokaz. Jer ako ove providite. samo jedno. za svJ. da su iziSliza prevariti ovu kraljevinu. ter proglasi svojega nseelnika. potukosmo pod BihaCem tursku eetu. . 'Prebegi. Za· sve ove prosimo vas cia ih obskerbite. kon sto prebegnuse. kako i Turci. jaku preporuku. dok se u hervatskih zemljah najdu dva imena." Time biase mu OD8kraljevinao izruc'5ena. plemie. biahu poznani. cara si. Ovi U skoei trebaju . za koje prose Karlovic"j Bihaeani. biahu Hervati.dati sumnju koju narod imadiase na prave Vlahe. Utekavsi smerti pristadose uz Ferdinanda. pak itako trebaju. viSe ee ih pristupiti u slusbu kralja i vas.Sulejman ju obreee Ivanu Za- - .39 • Iste godine piau BihaCani Kacianer1i: "Znajte cia nekoji turski Vlasi. da njih nosioc biaSe Herva't ill pohervatjenik. i vojuju proti Turcinu: to nisu skitnje. Znamo. do na sverietak onoga veka. oona pasmina radiaae na svojn run. 0 plemenu iIi imenu obitelji. na Uneu i u Slamoeu (valjda Glamoeu) prebegnuse s obiteljmi i stvarmi koje mogose odneti. Pred njimi je sin Vladislava Stipkoviea. Dok se u Ungarii nadtecahn Zaj>oljski i Ferdinand. nekoji ee yam mati. nebiase ni traga. Tretji dan. stanovita Jovana. Stipkovid po svoj prilici biase." 6 0 oJOB i u sredini xvm.. . 7 Mora da se ovih sterpalo u dan~nju belovarsku zupaniu. Poslie boja muhaCkoga Ungarei donesose i Sulejmanu u Foldvaru predadose kljuee Budima. Zapoljski uredi zlotvore kako zasluZiSe. a mi yam stojimo naBimi glavami da neisidose na prevaru.

. u nadi na plaeu i na plen.Pridaje berze pesske. Turci bo pristupivsim plaeu odbrojiBe na dva meseca. (po turski ulufedsi i Ghureba) onih 500 sa zelenom zastavom na desnu. Sulejman moradisse braniti osvojenu kraljevinu.8e . odrezuju hranu i trativo. Nosadci (brodari po Dunaju). tretje kapitulira. j. da vidimo ponaaan]e pasmine. pozvani iz tverdjavah. biahu takodjer posebna pasmina. Za tih ratah i me8anjah. 500 sa belom i zelenom Da-~levukrilu. na levu sa belom i cervenom zastavom. Ungarci zovu Hajduke. Za ovimi klapa veeina Racah i Serbiancah. Uskoci: "pod raslienimi imeni jedan iati razbojniOki nakot. poznani u zakoniku. sakri. divje i gorske ljude Atoih gotovim novcem pogodio. Hajduci. Tu su dobrovoljci granice. Pred Kacianera dojde u Djakovo Muradbeg sa najhrabriimi MartoloAi. nadstojuik Oseka. stranjskih po 500 na desnu sa belom. Ali kad se Ungaraoah oCitovaloza Ferdinanda. Mahomed. Cigani. kupi vojnike.40 poljsJtomu." Hajduci (Hajdones) Ungarie. obkoljuju tako. jednim imenom. doznav sto mu se pripravlja. se u kolih alanine i prasetje kose. Ovde tri vodje razbojnikah. "Kupljenici i stranjski. . Kaeianerova vojska: "Vlasi. Turci i Iliri Martolo~e. serbski vojnici na granici. konje i vole artilerie. t. robe i kradu na zapoved Mahomedbega. Ove. Perva dva mesta odmah se predadose. turski begunci. takodjer iz Belgrada i Smedereva. Martolosi.Ovu sulju upravljaju i svojom snagom derte janieari. pak se s vojskom povrati. Sajkaii. Austrianci obsednu Bobovac. Kapusvar i Bobovac (Baboeu). . Martolosi." Kad to MOUO Ali-baSa. Budimski paA$tuZi se na rasbojnictvo i mora udarati na njegova gnezda: Korotnu. da nitko neusudjuje pokazati se van zalega. on ide . Dalmatinci Uskoke.

kraljevske. namestnik . konjanikah. jezikom. Martolosah: Levendah i Haramiah.10." Izdajom PavIa Bakiea. doteranih za razbojni~tvo. nOvoee reei : raekih i serbskih kupljenikah. Nemalo na svakoj postaji bude ih pogubljeno. u istinuhia8e turska. opet kerstjanin. 10 tada je lahko opaziti.000. Hasan. ima se obuzdati i pedepssti. I I. u koliko ga imadiaSe. i nosnjom. U pogodbi mira uslovljuje se : nakot Hajdukah. nego da biase ova pasmina. koj od kerstjanina postade muhamedovac. Stajersku. 10. isdavajue se za Turke. nrodom Tribala. do Soee itd. dus ceste. od t>adnutja Bosne do muhaekoga boja. Bosne. opustosi sve medju Krisevcem i Ivanicem. bude Bebek uhvatjen. Korusku. da ono nebiahu pravi Turci ni njihova vojska." Martolosi udarahu na Stajersku. do primorske Gorice. ungarskih. petrovske. koja bi se prokrala kroz sume. . Kada se dakle. a u hervatskih. udari na nje kroz Hervatsku. Car Maximilian predlaZe Tureinu da se Martolosem i Hajdukom na kraj stane. Sultan se tuZi na senjske U skoke i hoee da im se srusi gnezdo sagradjeno na Blatnu-jezeru. Sulejman zapoveda pohvatat ih. Hervatsku. .da Turci cestje robe Slavoniu. u njih nenalazi.41 nadvorniku u susret sa 20. ter od Luetenberga vodiahu zarobe. Asabah. Idue od Carigrada pod Siget. koji sad biahu s Turcinom. opet kerstjanin. i obsednu Sisak. i drugih piscih stoji." 9 Najdosmo priliene litanie imenah 0 istih ljudih. do Belgrada. itd. opet muhamedovac. sad s Austrianci. razbojnici napastuju vojsku. o~iCaji: svime osim postenja i junaetva.000 Martolo8ali. Krajinsku . . Dalmaciu.000' janiCarah. Turski povestnici popisase marljivo i istinito svoje rate.

Kako se mose reci. podlagali ?" 13 Tko da razjasni ovo . povesati. koji ee ovih go dinah od gladi iIi od straha TurCina. ter raeke pesske i takova ·legra zlotvore. kad im se dokase. odpustiti od onih. deserta". kakovo stanje nastacie u Hervatskoj koja nepade pod Tureina? ·Zakon kaze: "oni.la. to ocito nije istina. Zabranjuje se satnikom dersati te zlikovce. Eto. da se nestrase kerstjanske momeide. obikose i nevoljni puk preokrutnimi mukami terti. Dakle seljani besahu i moradiahu beZati ne od gladi iIi od Tureina. na cijih su zemljah. imaju se. kad se ima zakon koj utverdi: "da su se ne samo kmeti. Turkom razprodavati. nego i plemiei TurCinu dobre volje predavali. i potajno gerdo dmgovati s Turci i s dmgimi Raci koji sa poteZu kod Turakah. ako sami hoee. proti njoj i njima biahu najzestji urotnici. i dmge stvari sto ih otmu od kmetah neznaboZno izmuCenih. Bilo da Hervati nisu to znali. i zapoveda se ove.Zanj pak ih izpekose. da su se kmeti bojali Tureina. da i ljude kradomice uhvatjene. i koji pod imenom straZarah sigumosti. za onu pasminu. oni nisu krivce ve8ali: Senjani u Perusieu nabi8e ih na ra. zakon. tako. da sn ee oni Tureina bojali to je ocita povestnieka neistina. iz Slavonie preselise u Ungariu. Ovi. nego od onih koje uzderiavahu plodom svojih Zuljah. kako postajahu "pustinje." I. seljani. bilo da ih je znao gnev preuzeti. "Obieavaju nekoji satnici (austrianski) iz lakomosti deriati stanovite klatese i sumnjive ljude. u susedstvu pasmine. protuslovno otajstvo? Sam. biahu najstrahovitia . po Hervatskoj." 11 Da je Posavce i Podravce glad gonila u mnogo neplodniu Ungariu. i to samo ns granicah. pram satnikom koriste.·" Ve8a. versta smerti.Za onoga meeanja.

. od Belgrada i Save. povestnik. ako im se za stanovanja predadu medju Kupom i Unom pusta mesta i zemlje. najde Rp.7 Tu je raztumaeena ona . osobito Hajdukah.ser-' dscnost. KazaAe bo da su se oni u zasedi sakrivali u Sirokoj potoeini na kojoj je slab most. oni obeCanja. illo se sudi. u Erdelj. rid ovuda do Ose4 Race•. u dolnje Posavje. koji sav onaj kraj uznemiruju.h. budue rusta nije ustanovljeno. Neznam odkuda ime dobi. besi drugamo : u Valakiu. po zemljopisu. kojih oko 70 biase. . Pogibel se doznala kasnie. Prem vodje nadariSe poslanike novcem i kazaAe da ee im zelje izpuniti.sa pismom od Badostava prote i u ime svih njih koji pribivaju medju Kupom i obalom adriatiCkom. iIi s cesa drugoga." 1. Dojdoh u Budim. odkuda-li poteee . od Dunaja i Drave nije kratjega ni ceniega puts. u Banat." 16 Busbeeque. iz izpovedanja nekojih koje basa budimski dade smaknuti. "Ovi su versta ljudih podana pijanstvu. dosta verna. na kraju XVI. bilo iz nestalnosti prirodjene onoj pasmini. Prose. . u Bulgariu. A erdeljski - . piSe da najde Serbiance od NiSa do Smedereva.Kod Kostanjice nsjdose turske pesake pomesane sa Traci. bilo od straha Tureina. skoro do eerna mora. 1596. itako. (ta herpa) nami pokaza serdaenost. Ako sakriviS ovde. u Moldaviu. i da su nameravali na nas navaliti. ds Hervati derse skrovno to pismo. Nikada lepse postojbine: dus Dunaja biahu raslieni baAe.Oko god. neizpuniSe. utekav mnogim pogibelim. Obrien udariti na Turcma. Biase pasmine i na granicah Turske i Austrie . razliene uprave. na obih obalah Dunaja.ce. i ne. "dojdose ka hervatskoj vojski kod Petrinje poslanici Traca. veka. u Serbin.

ponavlja se eestje do 1681. Oni satniei. da i plaeani vojniei. i na njih koga god naseljivaju i brsne. . XIX. .'Hammer. . Time zakoni. u ime svih knezovah i celoga kerstjanskoga naroda Racah. XXXVI. ponudise Ba. u onoj zemlji nemogahu izverseni biti.'Szalay.Hammer.Onako siguma za uteei."1574. ~ ''Vitezovic. . otimlju i poseduju zemlje. 343. kralja Rasie. 350.Ovako se na- - . 25.61609. ter "Turein unisti ne samo nadu i sreeu. "Epistola m. XXVI. . za oteti Temesvar i Lipu pomoeiu Rumunjah i Sigismunda Ba. pak od njega. 10."1567. memoriae. sto ih gradiahu hervatsld i ungarski sabori. ova tri. i njihovi podsatnici. XXXV. njihovi drugovi i poglavari obterpase zemlju nepriatelji tudjinci.. . n. Lamartine. 1569.. XXV.tHammer. Kad dvaput potukli Turakah. .toryu." Ludi i nezahvalni Ba. "TuZi se sav red velikasah. "Hammer. . uroti se herpa proti Tureinu. XIV. i satniei granicah. 1545. ." 18 ISzalay. bez pitanja gospostinah. .'XXIX-XXXIII. . XVI. . v Od smerti Ferdinanda 1. prose pomoe i glavna. XL. 9.torya."Vitezovic kronika. kronika. jedna grana vladajude obitelji stolova u Graden i ova einom zauze gospodstvo nad Hervatskom od mora do Kupe. xvn. pod god. Paulus Jovius. nego i isto ime Racah. vojvodu. 72. 48.tory neprigerli onu veliku east. vojvode Erdelja. XXV. . "east despota RaBie. -. slavu i sreeu.'Kereelic. 11. do Ferdinanda n.I18zalay. 30.J1Ratkaj. 'Szalay 10. . pod godinami 1538. u koliko ta zemlja nebiase pod Tureinom. i vladika Teodor. Veli Mironit~. IV. xxvm. Ovo cine ban Sava."1550. .' 15.

da su im VIasi. neka njegovo veIiCanstvo pol. 1647.." Ovako . ponovljen." Na tusbu vlastelah.preke potrebe. nego god. Ovde se veIi da ban .88 stanovnici kraljevine ima odmah Vlahe urediti I to ponovljenje kako i ono 1618. god. 1630. tule se knez Zrinski i drugi na VIahe begunce. . Szalay napisa ocitu povestnieku neistinu rekav da' je ungarsko zakonotvorstvo one Ijude zvalo "VIahe. izdaIie VIahom po nemaCkoj kaneelarii na usterb gospoitinah. i to bez uspehs. Ovo biaSe viSe putah i prie i poslie uCinjeno. VIasi Hervstske i SIavonie.. neb budu podlosni gospoitinam i . ~ Dok se tako zakoni grade i potverdjuju samo za da nebudu izverieni.Ustanovljuje se: da se od onih svih pita desetina i za gospostine devetina . Bude satnikom zabranjeno. ostade bez koristivpak za izverienje zakona bude god. pak se proti tomu od halja Iek iSte. bez koristi ponovljeno. jer jegod. koji im' pre~ogo skode. Povlastnice vee prie sabacene. su ih ZTaIi Hervati i hervatsko zakonotvorstvo. nebiaSe izversen. budu zakon i proinja ponovljeni. Drugaeie u ovom zakoniku "Vlah" znarnenova samo Rumunja. . 1635. PonavIjaju se zakoni 0 poreznu uredjextiu i 0 podlosenju Vlahah. nekako povlastjeni. Onaj won stvoren od . 1715. nu bez koristi. ukidaju se. bude reienje obreeeno." I . poverenietvo izabrano i kralj prosen. da od svoje strane imenuje poverenike.ve nadvojvodu Ferdinanda (vIadara u Gradeu) da dotiene proti njihovoj zemaljskoj gospodi nebrani. u pogledu zemIje na kojoj su.neka onapIacaju.• seljivaju po Hervatskoj i Slavonii Vlasi. posvojili mnogo zemIjiStah i da su se neodvisnimi I - . ter god. I to biase u yew. ter je ime primano u skupan zakonik. . sto-no nedavno iz Turske amo dojdose. 1608. bez znanja· bans i naroda VIahe primati.

bude odlueeno : ta seliAta gospostinam povratiti. odgonenje blaga. satnik. sa selistah proterati nMnoZina nepravice i tuZbah . pak i Rudolfa Paradayzera uskok soldati" .i slobostinah u slobodnih gradovih Koprivniei i KriZevcu. umorstva. Veeina plena zapade satniks. i da ih poslie razbojnietvah neprima u Senj.sve ove poteseice i tuZbe st&jahu i god.i8e tuZbe proti satnikom krizevackomu i senjskomu i proti karlovackim 801datom. zatvarao bi U skokom vrata pred nosom. palenja~ opustosivanja imanjah. Nu tko de se uputiti da su sami satnici primali korist od Vladah. primanje kmetah. biaAe povratjeno brodovah i teritva od manje vrednosti. 1638. utamnieivanja. Vlahej ako se zakonu nepokore. da Uskoke nepustja na more. Zatim koj mesec biase manje razbojnictvah. Tada biase ~anjih krivacah obeseno... a naskoro.· Eto zakonah i njihove vrednosti. o . ter porobljavanja. i da su ovi poradi te koristi bili branjeni? pravih Uskocih ima se veliko knjiitvo. sto ih cine graniearski Castnici kraljevine Slavonie i njihovi soldati. i udarao bi iz lumbaradah (nego bez stete po nje). sa da tu vojnu razbojnikah urede. za pokazati se izveriiteljem naredbah i za obseniti MletCane.A po noci pustjao bi u grad 'razbojnike i plen.• od njih proglasili. razgrabljivanja stvarih. tlaeenje pravah . pricinjavajuc Be da im neda u grad. Vadimo iz jednoga pisea.osledjenja. i k njima se pridruf.. i bishu proglaAene njihovu satniku (Rabati) zapovedi.. radilo Be gorje nego prie. Kad bi se razbojnici vratili s mastnim plenom. kao da treba naknaditi izgubljeno vreme. navaljivanja nasgrade i dvore kraljevine Slavonie. tucnje ili razbijanja. . Na zahtev MletCanah i drugih derZavah bude nekoliko poverenietvah odpravljeno u Senj. zasumjivanja.

ram • . Cesto se pripovedalo da nekoji tergovci. Paee. ako se u ja. u suZanjstvo tumuti. nedavno iz Turske u tvoju zupaniu preneieni. bojati se. ili opet U otimaCinu. 1601. osobito nevalja te ljude velikim troSkom naAih izvedene i hranjene. evo posledka: nevalja ljude. II Uskoci zahvatili blago. "Od plena Senjanah ito da ti obeeam? Svoj del pitaju papinci.zbojnictvah u kojih je bio. od druguda slobodom namamljene. iiavii u austrianske dvore tuZiti se i naknadu iskati. dao sam kamo stvar sbilja spsda. pak itako da je nevoljnik i prosjak.47 Uskoci dobivaAe hvalu i itogod za prehraniti koj dan svoje obitelji. To se vidi iz njih siromaitva i nevolje u kojih su vazda bili.-7. culo se 0 nekojem onemoglu Uskoku. Nesreenici bo moradoie premnogo davati za zasititi bezduinost svojega satnika. ni Otoeee.pretica." Sto se zna nedobiSe niSta Uskoci. A sad evo ito piSe onaj dostojanstvenik. ovaj hoee naknadu itete. god. nepretiCe niSta za popraviti podertine Otoeca. nekojih koji satniku 'z&poveda8e. koj le!eC na postelji bez svake pomoei. Josip Rabatta preporueuje se na svojemu mestu za deL Evo ito mu odgovara d~.i za uzderiati si priklonost nekojih ministrah carskoga dvora. bojnomu veeu predlositi. i marljivo se cuvaj Uskokah. porobljeni. Btojanstvenik auatrianski. Ako im se obim zadovolji. ili umri od glada. da jadnikom . pa po tom. tako. . jer tako hoee boZja pravica. ~oj del i8te lmez Zrinski. i onih nadvojvode gradaekoga. Jia zenah glavnih ministrah najdoie dragocenosti.8e granice. koje su onim tergovcem otete. oni zahtevaju svoju robu. nastaniti na na. zapada preko 80.premalo . 1606. ni oni svojakari. i nikada se nevidi da ih je koj bogat.000 dukatah. izpoveda da ga iz ra. Napokon. Nikoli knezu Zrinskomu: "Sto mi pisa da se pod tvoju sudbenost puste Vlasi. ~ bogom. porabi i tergovanju drngoga ustupiti. Doista.

kako 0 tih stvarih. tko joj je ito obeeivao. . iCije gospodstvo podna8ati. Odabraniei. ter smatrajmo dobitkom i da su od neprijatelja k nami prebegnuli. . koristi VIahah i njihova vodjenja zna se samo gde i 0 plenu U skokah. javnom verom knami dosli. da vole povratiti Be pod Tureina. Cestjeproseni u kralja. proti svojemu vladaru mose govoriti jedan dostojanstvenik? Zasto je narod onoliko radio da se VIaSi urede. kakova je to javna vera.ko dakle odkuda-li. 1635. ito bi bilo na golemu stetu tih granicah. Medju njimi bo ima ljudih.h. Ni oni se na to nece nikada sklonuti.porenu. ona znadiase pute i staze? Na ovopitanje vee odgovorismo. da 6eA dobiti VIahe pod tvoju oblast. gde VIasi vodise... i kako . vidiS koliko bi nam ikodi1o.idjaie 8 tim uredjivanjem? Oko god. "ban za Cas skide oruZje i dade se potuliti zameriaje s Nemci i s pukom Traca. U ono vreme nebiase verstnih zemljovidah." 6 0. K8. i 0 svom troiku s nami Breen pokusati. Dakle. na neprijatelja udariti. nemojmo ih uznemirivati. nagoniti ljude da opet vrat skuCe pod jaram suZanjstva. i to proti obeesniem. Nu protijavnim zakonom tko je pasminu amo vabio. Sudi bo se za nepravieno. da ee se radje povratiti u nepl'ijateljsku zemlju. Sto ako se sbude. tada negda dojdose god. kad nam se prohteje. . kon sto su za osloboditi se turskoga ~uZanjstva. nego deriimo im zadanu veru. Oni bo podpuno poznadu pute i staze po sumah igorah.. govore bo javno svakuda." . nego kako kod nas biva. i da su priprsvni. na nasu korist opazili.Ni malo nade.ito smo 11 nekojih navalah na neprijatelja. koji predobro posnadu naAepute istvan.Na ovo potulenje nagna8e Rervate ne samo raslicne i prete!ke preuzetnosti Tracah i predstojnikah Nemacah • .. 1635. i pasminase u nje nije razumela. ako je Zivela udomljena.

Sto god Vlasi do sada zemlje derse.edan Ratkaj neopazi da se vara govoreei 0 polagodjenju 0 ukinutju pripisah l On nastavlja: ' "God.'49 krivice proti . sgernuv herpu novaca. 4 - . ili u budnee budu dedati. odbor k Svarcenbergu i zahteva neka izpuni carevu zapoved. nadstojniku graniee. 8 tim carskim pismom. Po tom polagodjenju prose stale~ i redovi da se Vlasi. stogod spada na vojnietvo. da to presto ostaje njima i njihovim naslednikom. i neb plemstvu zadovolji. 1640. slobostine i povlaatnice. U tu sverhu piss caru u ime kraljevine. glasovita arhimandrita traCkoga. Baber odpravi. neka ostavi zatezanje i izbegavanje. nastoji ban Draskovie da se rese zakljuCci. isuzmu izpod oblasti satnikah.h ode u Bee k caru. oni nemogu nijedan zloein ueiniti. i da njegovo oarsko velieanstvo sve neuiniri izdav pismo i potverdiv zakon kojim se oni pripisi ukidaju. celoj sudbenesti povrate. na deriavniCtvo. nego i da uzmognu slobodno i razuzdano svake zloCe einiti. da nebude i Hladica u vreme preminuo. o uredjenju Vlahah. da za volju kratkoee mnoga propustimo. bez svake dace ili slusbe zemaljskoj gospodi. za koj bi se na smert obsudili: samo telom i kesom imaju nadstojnike mestah platiti. Svarcenberg odgovori da prie mora proeitati carevo . i bili bi doista celu kraljevinu zapleli u vertlog propasti domovine. bez diranja 11 soldaeku nadnevnicu. na Cijihsu zemljah. nego takojer nova i ubitaena po ovu kraljevinu urota IDaruce.napokon. posve protivne pravom kraljevine i plemstva. On bo. stogod fietiee tela iIi stvarih Vlaha. i vee dobi za Trace nove zakone. na sudstvo.plemstvu. a car pismeno zapovedi Svarcenbergu. glas nosiase. Ovi pripisi biahu im dani ne same proti pravom i na preveliku stetu derssvljaneh. . to sve da pada pod Pl'&VO i upravu nemaCku. stanujuci na granici Hervatske i Slavonie na zemljah gospode." J. ter goepostinam.

prosukani.carevo pismo. 1600.. Slavi i Predavci. nego da se mnogi ncvoljnik. To gledajue. zemlju na kojoj pribivaju. Predavci su se zvali oni koji iz zapadne cerkve odose u iztoenu. 63. iz Turske u Hervatsku -doklatili .8 Po tom zakoniku. 1635. svibnja one godine." 7 Ferdinand podpisa zakone god. u Vlahe pomesao. -~1659. imaju vlastnictvom i mogu ju prodati. a na 5. gde je sva Ungaria uzbunjena Jurjem Ralroczyjem i gde bi oni bunu savergli.. lahko se mogu ukloniti. traZiahu svoju sreeu u neznanju." Popi. 1613. 47..~1609. kako mogu sto takova zahtevati u ovo vreme. imaju svoju zemlju.r. c. 9. oni su se Vlasi oko god. 59. da se nemose nacuditi. Ovde stoje "Vlasi. i da ee earu pisati da onomu sada nije vreme. u potistenosti. c. n. 39... p. da kad moraju u rat. na 24. 1638. nista nemogase biti naravnie.. Stanovali su na granici. p. Mo~da su to ime dobili i s toga sto su se pervom sgodom jacjemu predavali. u herdji puka. Odbor se zauze svojski za stvar.. oni su dersava u derzavi . • . 32. e. u zloeah najpervi." Po Kereelieu. 1647. . pak i ove kako i druge nadtecahu se s popi. Sutra dan on im odgovori. c. 22. Dakle puk bez svake obrambe. 1618. p. Sada znamo sto znamenuje gore u tusbi nprimanje kmetah... da mogu bez straha krasti i otimati. a vee onda bez uma. 1635. i time prestao biti kmetom . svakomu zertvovan. vidi da Vlasi. 91.Minuci. 53. p. 113. Pravoga plemstva poticahu samo nekolike obitelji. 11604. da izabiru svoje poglavare koji ih zaklanjaju. u nimalovrednosti. p. za poboljsati svoje sdvojeno stanje. Svarcenberg mu odgovori: nda on nenosi hervatsku 'haljinu". postenja i vere. 1630. post coron. 1715. 1635. 24.. nebiahu kako kasnie. od vlastelinah i oblastih kraljevine posve neodvisni. 1638. da od nje neplacuju niti nesluse . e. . 40. .~1608. 14. 39. 1681. 37. 33. Iistopada iste· godine izdade Vlahom zakone 0 kojih Ratkaj govori. 64. 1630.

hrabrih Turakah. podaviti nosece !ene kao . VI Francezka i Svedska izvojevaAe. i vestfalskim ugovorom dadose i ujemci8e Nemcem slobodui obstanak. 308. knezovom. 30-32.. pokazelo se premalo priklonih Poljakah. Venezia. opomensh. I. biskupom i popom: da eu doci sa nekolikimi stotinami tisueah konjanikah i . . oontinuata da1 P. oseni se spanjolskom Habsburakinjom. Dakle. Ludovik XIV. Ovo biase time kobnie. epistolae. sto grana kraljevavsa u Spanjolskoj nepokasiva buduenosti u svojih muskareih.'Georgii Stoboei. do mosda u Turskoj. gospodujuei po svemu svetu od iztoka do sapada 8unl~. za earujueu obitelj nije izgleda. 100. izbornikom.'Ratkaj.61 hlstoria degli Uscochi. MDCLXXXIll. kraljicu Ungarie. tvojoj gospodi. Viennae. tvojim. jura.javljam tebi.Zeljni smo videti hoee-li ti • - . detcu nabiti na kolce plotovah kao zabe. 193 215. stosemikom.kuje i njihov porod. M.pesakah. nedobitan car. na rat proti Turcinu. . zaklinjanjah. Paolo (Sarpi) sino all' anno 1616. . pa cemo sruBiti·tvoje carstvo i saterti tvoje podlosnike !elezom i vatrom. poubijati ave sumjekerstjane i derzat ih na verigah kao pee. I A sto jer Turein skrivio. 1758. V. papi. Rusia poee javljati se u Europi: Oaru Maximilianu n. Praizka stupi u zametak buduee velieine. tvojim stanovnikom carstva. uni8tit ih najokrutnijom smertju koju izmislimo.. sto-li skriviti namerava? Evo sto: "Po milosti nebeskoga i premogueega bogs. . 'Kukuljevic. care. Eto proroeanstvah. .

kralj Svedske poveea za 2500 ljudih broj vojnikah sto ih kao elan carstva imadjase dati. sve poherli u pomoc earn Leopoldu. 4000 pesakah pod onim grofa Colignya. vojvoda Mantove verse na svaku glavu svojih podloZnikah. da manitost onu ovoj protustaviti. na prosnju za produljenje mira. • stanju vojske.a sto mogoh ueiniti ja. ono bezumje bude . kako tvoji popi prodieu da ee ti pomoci. pise glavni vodja austrianski: . Za'odbiti onu strasnu napitnicu. odgovarajuc. Ali o . daje mu naslov kralja Hervatske. genovezka i mletaCka. Poslie muhaekogs boja 'I'urein je smatrao Ungariu svojom: Sulejman veliki. papa Alexander VIT. izdano i verovano za navestjenje turskoga rata.lS2 pomoei tvoj I~us razapeti.: prem je i on. vee davnoumrad. god. francezkih dobrovoljacah dojde 2000 konjanikah pod zapovednietvom vojvode Feuillade-a. knezovi carstva odpravise dye vojne. mose se reei da bi bila preuzetnost.! Itako. i taj novae odpravi u Bee." 'I . vojvoda Toskane uz 5000 skudah u srebru dade trativa za vojsku. pol pistola. tomu su nekolika veka. posla u gotovu 700. DaAOjmoei . nije brojila 6000 ljudih konjanikah i pesakah. koj ju zapovedah? Primorati se da budem "Hervat" sa vojnom od 4000 konjanikah ? To nepristoja mojoj easti maresala ni mojim dugim slusbam."vojna' koja se imadiase krenuti protiv TurCinu. u kojih se rodio.000 rimskih skudah . ter smo.. bastinu. halj Spanjolske pomose po mogucnosti . s malenom vojskom proti velikoj vojski. Ferdinandu I. itd. Hervat. Ovaj prosi i dobiva pomoe od carstva. kojega zovete vaBim spasiteljem. republike. mesto i zemlju. neuzkratiSe pomoc . .i gospodstvu podloZili njegovo kraljestvo.." 6 Montecuculi biase praktiean : on nemogase vojevati kao. ako se ta vojska prispodobi onoj Tureina. 1663. nemogavSi ni samu sebi pomoci. a ne onaj Ungarie.

Gotarda. Vojska prlmaknu se tverdjavi Butziu na litici medju Dravom i Savem. Ovo javi nekoj Vlah koj dojde prada. Vlahe razdeliie u ungarske pukovnie.000 I • I . Kad Poljaci oslobodili Bee i carstvc. tako podp1pla dobitja. se. evo eanadskih Hajdukah i s njimi Racah. koj pismom kralja PoljaCke stezan na izpunjenje reei sto mu car zadao u pogledu one zenitbe. ter on misliase da oe se za njim natisnuti : sada Turein biase slabii. Posega ima jako veliko tergovanje." Nakon tolikoga nastojanja. oni isti koji su branili Viroviticu. ona rukovet Francezah udari upravo kao Hervati. u glasovitu boju kod sv. Montecuculi doznade u isto vreme i da je boj bio. ter ih potnee 30 Racah. i zato uzkrati nadvojvodkinju koju biase obeeao kralju Poljaeke kao nadarje za pomoe kod Beca . Za. tolike pomoei. da je onomu dobitju pridana i poruga kancelara. bude' na 20 godinah primirje na. brani do zadnje kapi kern. Kod Lipe. Poseski base sapovedi onoj' posadi neb Be .cinjeno. Stratmana. i nepustiti ju 'uteei. car Leopold ueini vojvodu bavarskoga svojim zetom. na mesto terati zastraAenaneprijatelja.Sto? pokaza se u postupanju proti vredniim vlastelinom Hervatske i Ungarie. Kako se dedi pasmina? "Posada (Jegre) oslabljivala se kroz Turke koji se izmicahu." Svatko zna da to nebiahu pravi Turci. Njih 40 dojde keratiti se. i oko 10." 7 Tureina oslabljivahu domaee bune. sledeee godine. drugaeie da ee on svakoga na kolac nabiti. "Stotina nevernikah nemogose oteti voz Zita kod Segedina. Zauzev onu tverdjavu.68 nut cuda. Poljaci neodose odmah poslie boja. paee kaZu i ja Citah·u tiskanih uspomenah. i nadvlada. za say odgovor napisa na listie ove reCi: "treba brati voce za dobe. Posada joj biahu Vlasi i Turci. i da je Turein svladsn.

umanjiti stibre na v~e godinah. Svi Vla8i osvojene zemlje dojdo8e podlositi mu se i za pokazati radost Z& oslobodjenje od turskoga jarma. javlja ito je i kako je tamo. 1683-1790.. Nekoliko turskih Vlahah dojde k austriHomu generalu ' i kazaae mu da ee primiti kerstjansku vern. Iz te sbirke vadimo: "God. jedva za vremena. prevari Turke. Obrek1o im takojer. Z& dobiti veeju· sigurnost za Race.koja Turci zasebice ostavise. i njegova preusvisenoet uze u granicu 200 obiteljih tih Vlahah. Dunevald dobi zapoved iei k Oseku. Devet Racah utekavsih iz Budima.. rasjari se jos veema.o mogose. 1683. Turei potegnuv se iz nje.54 kneah. Iside iz turskoga zalega mnogo puka i pustosi po Turskoj. Njih 3000 ponudi se da re s njegovom vojnom vojevati. Rac Iistonosa ili uhoda druguje s TurCinom. Jedan ih. pevajue tursku pesmu.sabra iz razlicnih pisacah vojevanje Austrie proti Tureinu od god. Iz Budima. i sto boljega imadose Raei koji' stanovahu na veejemu delu. 300 turskih Vlahah napade iz zasede na Turke. Na to ih se mnogo povrati. od - . U Aradu tergovahu Vlasi sa Zidovi i Turci. da njih 12 dade jedan milion. koji po pogodbi idjahu iz Buniea u Bihac. odkupise se i Raci tako. kon ito im se proglasi da ee biti ost&vljeni u podpunoj slobodi uZivati svoj imatak. oja. ote8e i odnesose sve H. i dok mu se prilika prusi odseee Tureinu glavu iz zasede i odvede mu konja. pa kad Austrianei grad zauzeli.citi nemaeku posadu. poeese se vratjati u svoju pervasnju postojbinu. Iistonose. Dunevald zauze Cernik . II Nekoj vredau Slavoserb . Gerci i ostali stanovnici koji biahu ostaviIi Slavoniu kadno ju carevci osvojise. iz obkoljena Beea idu dva Raca. Doznav da su nekoji njegovi u Carigradu saseeeni. ako kamo udari.

prozvav ga kraljem. Raci i Vlasi. u skrajnosti ili u prilici hvata Austrie. bivsih podloZnikah Turske. sa MletCani udari na Tureina. izdajom. a vino prodavahuRacem po selih.340 . dobrovoljno utekavsi Vlasi uveravaju da ee carskomu velieanstvu u buduce verni biti. pod upravom MIetakah. makar naprama tudjemu narodu. koj je premnogo sagresio proti drugim a najvi8e proti samu sebi . 1717. i dalje nemosemo jer nam se grusti. u Budimu s turskom vojskom. 10 Ova rukovet zato6nikah ljudske kervi. dok ova Savu prevali. Sto se nebi ueinilo s ove strane. i oko O~ve. da bude vlada barem kakova biase MIetaCka. Starinska obitelj BrankoviCah biese vee davno." 9 Knjiga iz koje to izvadismo. god. podlostju.55 straha.To je znao time bolje Juraj Brsnkovic. Racah sa 500 ovacah. ima . I sbilja. stranah. 7000 Morlakah. tri prevredne glave Racah. Pod zapovednietvom Hasan base stoji 4000 Racah i namiravajupristati k austrianskoj vojski. neverom. do god. drugomu nikomu nebi obraz podnio ni prispodabljati a kamo usporedjivati Hervate. nu koj svoje ime uhadjanjem. primeravati ovu pasminu s narodom. lz NiSa dosavsa dva Raca javlju o' stanju i nakanah turske vojske. Dok se pasmina po Hervatskoj i Ungarii. veku Berislavic nosiase naslov . sbilja biase 400-500 Racah j oni obradjivahu vinograde. nebiase okaljao.sa Serbi. Hi dojdosmo do 69. ponudise mu . ote od . 1684. TeZko da je Sigismund Batory makar nagadjao velicinu dersave koje. i njihova pokolenja. izumerla.despotstvo one. S istoga razloga izpuStamo i izvestje Bartensteina. Onaj sabiratelj zagovoren je svojom pasminom iIi zane8enostju. uteee. izneverise se Tureinu iz zasede. J er vee u XVI.Tureina danasnju Dalmaciu.

Moldaviu. faire le Create avec un corps de 4000 cheveaux?" . lIme reduir a. A sada. . pripoveda. priznani velika8i Ungarie." Da bude to znao Batory. Ako je to' istina. prodavajuc se svakomu i petljsjuc svagde. 130. Strassbourg. a covek 0 kojemu govorimo. . metropolita od Ipeka. jagmio se za baroniu i za grofiu. da ga je god. 1& Haye. . proglasio despotom . IV. koj ga dade baciti u tamnicu. Valakiu. Bulgaria. jer BrankoviCi imadiahu velika imanja u Hervatskoj i Ungarii. rodjen u okolici Jen6. . Freschot.66 despo1a RaAie. de Hongrie. . i tu vredise dokazi i razlozi.-IHistoire des revolutions de Hoogrie. 1739. u kojoj se rodio.. Erdelj.IJIist. i sve semlje od Oseka do Carigrada. L.3Busbecque. ristretto dell' istoria d' Ungheria. nevredia8e priznanje viSe nego pismo? Doista. Taj Juraj Brankovie. Mysia." Onaj Covek nepokasiva svoje visoko dostojanstvo. 550. Bologna. i jer Brankoviei biahu primljeni. Bosna. Rusiu. zapadaju Serbia. U diplomi 0 grofii da ~ priznalo Cedom starinskih Brankovieah. 1686. da je sa sobom amo preveo na tisuee rodjakah si: "da mu kao naravskomu baAtiniku despotah Serbie. obio Ungariu. Tracia. usred Adrianopola.!lFresehot. 8. 350.svezakah. on udari mersiti osnovu cara Leopolda. 1740. imanja koja TnrCin zauze i deria. onde.. Uspomene grom Nikole . 1. dok se neukaz~ prilika. u 6 . des rev. eemu ta diploma? NebijaAe li na tisuee nedvojbenih vlastelinah. Tursku. u kuei. nu kraj 8vega toga praktieni Brankoviei nebi bili dali svoju kerv i svoje ime tako dugo zaboravitida 0 njih nebiaAe ni spomenka. valjda bi bio zrelie promislio 0 ponudi easti "despota. 228. koji itako pisma nisu imali. naueio se turski jezik. J J IHammer. Austriu. . da bi TurCin iz ovih stranah : mogaoproteran biti. Srem. p. u Ungarii."Memoires de Montecuculi. 1663. u cerkvi.kakovimi se i Hladica slnsio. gdje je godine 1711. i preminuo.

. Kriegen. osobito od pobosnosti vas. 60. neudarase na TurCina.XVII. 26. austrianska vojska sledi ga stopom u stopu. nadbiskupa u Ipeku. Paris.I. . 51. Kad-li Uskoci. od nasledne naSe kraljevine Ungarie - . Sa zadovoljstvom razumismo kako idjaste na ruku Piecolominiu. 29-30. 'Freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier letzen Oestr.8Histoire des troubles de Hongrie. i one kneza Rakoezya. sbace turski jaram. opazili se prevarenimi pak se sloiili s MletCani proti TurCinu.-142. po svoj priliei na Arsenia Cemoviea. Ovomu se nadamo i za buduee. 1707. travnja 1690. Tu stoji: -"javise nam kako yam kerstjanstvo na serdcu lesi. 62. izdade car Leopold pismo. nasemu generalu u tih stranah. 1688. 11-12. . barbarsku okrutnost svimi naeini sataru i ugase. 1854. 11. koji ste tolikog ugleda po gotovu Arbanasom i Racem: svojski eete. Paris. a moguee takojer da sa pravih Hervatah potegnulo na tursku granicu. 49..TUrk. pak nevidiv sgodnu prihku. koju kako yam nudimo. za boja kod sv. ter sdruseni s nasim oruZjem. i evo je vee u Arbanaskoj i u Macedonii.. 155-6. 33. pomoei da ovom sgodom koju bog prusi. 15. 138-40. X1.7Histoire du prince Ragotezy. 21-3. tako u sgodi ~vimi dokazi posvedoeiti neeemo propustiti. 335-6. Moguce da to billAe neCista pasmina koja je ono ime uzimala. bivsi presli u ovu Hervatskn. 37. da Uskokah' biaAe verno Tureinu. Giovio pise XXXVI. nedvojim. Szalay. To je delo bogu preugodno i dostojno nase miIosti. Wien. . " Isti dan isdade 'car Leopold i sledeee pismo r "svim pukom i pokrajinam. U toj nadi. ter se pita samo 0 Casu baciti 'I'ureina' u Aziu. Gotarda DaZOOan. tiskane s ovom posvetju Betlen biaAe. • VII TurCin usmiee. na 6.. 69.I1Caplovic. II.'OHammer.'57 Betten&. 9. Lvm. i oni se Uskoci p~druZise.

opro- • . koji .odnomprilikom. i svim koji budu ovo CitaJi ill culi. grozovitu sumnjstvu Turakah otete. i izpraviv mane. izuzev starinska i obiena prava kraljah i gospodeprie doIazka Turakah. po sgodi. za da puke nami pravom podlosene i pravom od reeene naSekraIj. ee ih stititi proti svim navalam turskim. jedinstvu povratimo. pridruse . povIasticam i s telom od kojega vise. ovom presg. i po ostalih pokrajinah od reeene naAe kraljevine Ungarie odviseeih. ako hoee izkusiti naSu milost i miloserdje. najprie pako puku arbanaskomu. slobodu izabirati vojvodu. Macedonii. da proti Tureinu oruZje pograbe. ukinuv sve zloporabe. koji ee s velikom vojskom onamo doei. i sve ostale kraljevine. Silistrii. gde je sila turska satervena tolikimi udarci nasega dobitna oruZja. ukinuv i u tih svaku zloporabu sto ju TurCin uveo. da turski rat na koj smo prekerienjem ugovora i nepravedno izazvani.najprie cuvav ·svakoga. da se k nasemu zakonitomu gospodstvu s dobra povrate.58 odviseeim.oprostenje od svakoga javnoga tereta i stibre. pervaAnjoj slobodi. vern. Zato premilostivno nagovaramo sve puke po svoj Arbanaskoj. po moguenosti nabave . RaAii. sto ih kervolok Turein uveo. za oslobodjenje i za unapredjenje vere kerstjanske svi k nami prismpe. da se nasim Cetam. i sve ostale puke plaeuee pod turskim jarmom. na zapoved nasih vodjah. Ilirii. i da u svakoj prilici proti skupnu neprijatelju pripravni u· pomoe budu nasim vodjam. po dedanstvu nasemu. U:qgane odvisece. da bogobojeeoj i oteinskoj naSoj !elji odgovarajuc. i po naAoj zapovedi vojnicki red svagde dersati . za blagostanje. Servii.. povlastiee i prava. i predav svakomu svoJe pravo. samo zato nastavIjarno. Mysii. pod zaAtitomboga i uzdavajuc se u pravicu naSe stvari. Znajte. da ovim hranu i sto trebaju. Bulgarii. Obrieemo yam svim .

s kojom do. ako yam je za vas. za buducnost. .-. se imaju sjediniti. ka. prihvatite. za uzpestaviti Va8U sigurnost j bez straha pristajte na na.stenja od javna tereta osim u sluMju potrebe ratah.h otmu. Znamenito do. Radonay postav biskupom .gostanje. za bla. napokon za ljubljenu domovinu. a ne u Hervatskoj ni u Ungarii. za.u Pozegi biaAesamo 7000 kuesh. svim i svakomu prsvieu krojiti. koja yam se vee nikada nebude pokazati. noge. neostavljati postojbine. og. za slobodu. ter svim milosti." Szalay prevodi ovo pismo po Kercelicu. kako i u izdanju. u kojih za vaAevlastito blagostanje i obrsnu. u ostalom. neostavljajte j vaAedrugove . iz naklonosti dopustjati eete nusdne pripomoei kojimi ee se moci naAecete uzderZavati. Iasset eure Hauser. ter ovu prusenn od boga i od nas 'sgodu.8U stranu j vaSa. Mogahu-li uda zeliti si stanje onega tela? Uzmimo do. U ovome. slobodan posed dobarah gibivih i negibivih. dakle za boga. po vaAoj zeljii zadovoljstvu spraviti. No. slobodu vere. car Leopold obriee ovim pukom sve blagodati u njihovih zemljah. mi' svim i svakomu nasu ca. vaSu deteu. i teZkoee rata podnasati. pokrajine braniti. za veru. stoji: "lares vestros culturamque agrorum non deserite j" a Szalay ima: "ver.rsku i kraljevsku milost obilno nudimo.pozovite neb vas slede.d yam." Ocito.njiStai obradjivanje poljah. Car Leopold govori 0 reeenih pucih i zemljah kao udihUngarie. koja Turkom u svojih granica. miloserdja. dajemo i dopustamo svim i svakomu. dobrotivosti i otCinskoga naAega zaAtitnictva preobilne dokaze prusati. kojim se ja slnsim. u red kako valja. povlastice i slobostine. pak eemo. Poverh toga obecivamo. i u njih po tri duse. A kada se odbaci turski jaram. }latia.. sva eemo u stalan oblik. povrativ svakomu svoja prava. eure Felder -.ih opominje.

stoji u u proglesu Rakocsyevecah: . koje pokersti. za rata opustoseno je 734 kerstjanska i 85 turskih selah. . I Dakle. njih 4000. dok su se Austrianci u njemu pokasali: time snamo da se premnogo pub za usmioavsim. muZki SPO'l. 1687. Ali ratom nije mnogo puka poginnlo. Kako je dakle to. proglesiti naSu krunu naslednom u njegovoj obitelji. biaSe dosta pub medju Savom i Dunaj em. U Posunueasvao. sto ga ear god. u trih zupaniah dolnjega Posavja. sina si. da RakO'czy kao mimogred napomenn r . Ovde nebiaae earn dosta.takodjer primorao poklisare kojih se gospodarom ueinio.Tureinom potegnulo. naprama onomu PO'd Tureinom. 1687.. i u gra. kasnie kralja Rimljanah i. najde u 8Vojoi biskupii 30. puk bo se za vremena ugibao.. silom i nasiljem dat izabrati za sebe Ziva. 0 saboru koju to' ueini.ni kraljevavSO'j u SpanjO'lskO'j.60 peeuhskim. gotovim suzanjstvO'm. 1687. 3 znamo da je naeinjen sskon proti puku ovih stranah koj se hotiee Tureinu podlagso : snamo da isti Stobe smatra stanje puka u ovih zemljah. - .000 Arievacah. znamo da su Gerci i drugi odisli iz dolnjega Posavja.· U toj "naslednO'j kraljevini" gospodarise austrianske eete sa Raci tako.. u bivsih trih pukovniah one pokrajine. turskoga gospodstva. i u zupaniah Baranje i Tolne.oara nego . Istina. za. ter nebiahu u stanju prptnsloviti njegovim pohotnostim. kraljem U ngarie nadvojvodu JO'sipa. s Tureinom odisli .gazenje nasih sakonsh i povlastioah doverseno je u saboru. bude proglasena Ungaria naslednom kraljevinom za. GO'd. nebiase negO' dvadeset tisueah duAah?'1 Zabiljeseno je da su Zvornieani. Neeuvenih primerah: videlo se da Be nekoji od nevolje sami obesise. da god.. sva sredstva platjanje.nemili se isreei da je nevoljni puk u sdvojenju kon' sto su mu izcerpljena.

da se namenjena uda uzprotiviSe sjediJijenju. nego i iz ustmena njegova razlaganja premilostivno doznadosmo prepokomu . da nemoze u postojbini ostati. one osloboditelje proterase. Na to Lepold pod 21. - . poslanik Izaia Diakovid. nije eudo. baciste Be u krilo nde milosti i miloserdja. istocne cerkve gerckog obreda Racah nadbiskupu. Podgorju iJenoskoj okslici ipopriklopljenih mestih. Dalmacii. napokon celu obeinstvu istoga gerekoga obreda i naroda Racah. i veenju obvezanost koju za toliko dobroeinstvo izkazano. biskupom i svim ostalim cerkvenim i svetovnim stalesem. biskup Jenoski. izdade sledede pismo: nArseniu Cemovieu. Dakle on opaziv pogibel koja mu preti od Tureina i od puka. svoju detcu Turkom u salog. RaSii. Hercegovini. U z Cemovica biase pristalo malo i gorjega puka. bisknpa Jen6skoga. sto vas iz celjustih barbarskoga kervoloka otete pervasnjoj slobodi povratismo. sto priznav nase pravo. da drugi . slavnom cverstoeom serdca ocitujete. Ne samo iz ponizna pisma sto nam ga predao u ime svih vas. ter sdrusiv se s Tureinom.61 da jedni svoj udes turskim su~anjstvom olakSaAe. Sluzbeno je dokazano." II Kad tako biase telu. dadose. satnikom. Seljani i sada jadikuju da im je pod gospodstvom meseca (Tureina) mnogo bolje bilo. podsatnikom. kolovoza 1690. kako treba. Bulgarii. da je otimanje AUstrianacah jedne godine jednako ukupnoj stibri sto se Tureinu platila kros petdeset godinah. kao gospodina i kralja vaaega zakonita. po Gereko]. .vaAu zahvalnost.svoje ~ene vojniekoj overhi. nije cudo da Hervati i narodi Ungarie nevojevase po' svoju nekadanju proti Tureinu. opazismo tim veejim zadovoljstvom. izpovedate duane vas i vaAa pokolenja. ter pod okrivljem zaAtite naAe odsada liveti i umreti. javi cam Leopoldu kroz Izaiu Diakoviea.

U zvratno. koje yam je do sada najnepravednie i najokrutnie zadavao. Hercegovini. z& da blagost i slast earstva i gospodstva naAega odmah na pragu oeutite. nikakovi cerkveni ni svetovni staleZi nesedsvaju neprilikah j da mozete slobodno. cerkvah. da yam nitko nesmi u samostanih. gde uztreba. Bosni. kako i dosada.. is naroda i jezika Racah postavljati nadbiskupa. JenHskom. cerkve. gde ih cinom Zive. prosnje vaSe prirodjenom nam priklonostju uslisiv. duhovnike u samo. Bulgarii. u koliko i dok svi i svaki nami verni i podloZni budu. i uz starinski kalendar j da Yam. stanih vasih. medju vami. kako ni dosada. 0 svom trosku graditi. silu ciniti j od de- - . gerckog obreda eerham. koliko oteinski opominjemo. nevolje i nesreee. premilostivno odlueismo: da slobodno mosete ostati kod obieaja istoene cerkve gerekog obreda Racah.stalezem cerkvenim t. po gradovih i selih raeke duhovnike rediti. Ungarii i Hervatskoj.62 Zato vas sve i svakoga u Atitni~tvo naAe ne toliko primamo. ostaje njihova vlast tako. biskupom. ter svojom cerkvenom vlastju po povlastnicah od pervaSnjih kraljah Ungarie podeljenih yam u svoj Gerekoj. RaAii. j. Dakle hvatajte oruzje proti zakletu neprijatelju kerstjanekog imena i progonitelju vaAemu.recju da ima vlast. Dalje. nadbiskupu. pod zastavom nasom i upravom nasih vodjah. po volji. u samostanih i cerkvah razpolagati. cerkveni i svetovni izmedju sebe izaberu j da taj nadbiskup ima prostu moe razpolagati sa svimi cerkvami iztoc~og obreda. i te sledbe obeini naeelnikom biti. i u svih prigodah to veema pravimi dokazi potverdite. Dalmacii. stanih razdeljivati. biskupe posvetjivati. da tu 'nakanu hvale vrednu u serdcih vaAih ueverstite. za osvetiti krivioe. kojega staleZi. koludrom i svake versti duhovnikom gerekog obreda. detci uvek ulivate.

ono je na desnoj obali dolnje Kupe. po podelenju pervunjib: kraljah Ungarie. od proletja stezahu nesreenike na prostor sto ga. svetovnik neima pravo na duhovnike. barone. i kasnie o Vlasih. Zapovediti eemo da yam se nekoje cerkve sto yam Turein oteo. mu drago. Podeljujemo takojer i potverdjujemo gerckog obreda eerhe. zaSto tu svetinu amo marne. ili biskupe. kamo je pasmine. ." MoMa. Mnoge izreke dadu Be' svakako tumaCiti. ih i satnici cuvaSe kao svoje buduce pomoenike . bila ona kakova. i na nje spadejuca. po gradovih ili selih. samostane. a pustsju da ovde upravo cerkiva. tusbe i prikore. izdade car Leopold pod 11. veka.68. njih kojega zatvoriti ili uhvatiti." Podgorje. sad u tretjoj osebi. V00 prie koriase stozernik Kolonie cara Leopolda u neizabranih reeih. sliA&juca nadbiskupu i biskupom. i da se njihovu prepustjenju protivise. osvojene predadu. . kao i dobra. povlastice spadaju na Race "gde &nom Zivu. gde-no se kaze da. Atibrah i nastanjivanja vojnikah. ostaju prosti kako od nekada. vojska zauzimala. posednikom njihovim. kada budu poduCavali zupnike ili obeinu. pismo "na prelate.a ni vlada nesnediase . velikaSe i . Na jauk. Bilo sto mu drago. 0 kojemu je govor u tom pismu. cerkve. trazoo temelj mosda i u onoj izreki. begunci biahu JOB na desnoj strani Save. napokon neeemo terpiti da itko smeta vaSega nadbiskupa. ter oni pogibahu od svakoga sla. setine. iz okolice temesvarske. izpod turske sablje uteklo. kada po potrebi budu oblazili -samostane. U pismu se govori sad u drugoj. prosinca 1690. na sverietku XVI. Razumeva se da Hervati i narodi Ungarie negledaSe lepo te begunce. Kad je ono isdano. nego nsdbiskup takove duhovnike koji skrive. pravom cerkvenim ima pedepsati.kamo bi onaj Cas s njimi.

satnike i podsatnike. reei "Mysii i Ilirii". gdegod u Ungarii. pos1ie"Hervatskoj". Rve po svojih obicajih. da se stanovita pasmina klatila po svih desno dunajskih pokrajinah Tur- - . vojnieke i penezne slusbe. Jen(5skom i Podgorju. i poslie "obcinu" sledeei nametak: "Mi eemo se po mogucnosti tersiti. Hervatskoj. Bosni i pridrUZenih delih : Hercegoviirl. Bulgsrii. da sva njegova ostavina zapadne nadbiskupu i cerkvi. hoeemo premilostivno i naredjujemo. Napokon. opet povratiti i neprijatelje odonuda proterati. Ovo pismo. i sve kojega god stalesa. kolovoza 1690. kao svoje cerkvene glave.64 plemide. dokinu sumnju narodah Ungarie. kroz ungarsku kancelariu." Iz pisamah cara Leopolda vidi se. napomin]e njegov saderZaj. easti. Rasii.· sapovednike tverdjavah. i zapoveda da ga obdersavaju i obdersavati dadu. 'Servii." a nada sve da reeenu nadbiskupu kad sto priliku za voziti se nabavite. . sva njegova ostavina sapadne nabiskupii. u svemu duhovnom i svetovnom.Hoeemo da reeeni puk raeki ostane pod upravom i razpolaganjem vlastita poglavarstva. Pristajemo i na to. Mora da u Ungarii biase stra8no neeadovoljstvo. da svi odvise od nadbiskupa. Slavonii. i da uzivajuc povlastice koje mu dadosmo. isto tako.. kad je car Leopold morae pismo od 21. sto ih prie posedovao. Ovde su pridane. ako umre nadbiSkup iIi bisknp. da u~ognemo nasim dobitnim oruZjem i pomoeju boga receni puk raeki eim skorie u zemlje iIi postojbine. Dalmacii. sudce gradovah i drugih tergovistah i selah. ter se sada stopervo begunci po onoj zemlji i po dolnjem Posavju razsuse. konsule i naeelnike. raslieno tumaeenje pisma." . izdati na 20. izdano kroz ungarsku kaneelariu. . ako tko slediteljah gerekog obreda umre bez detce i rodjakah. kolovoza 1691." Tu javlja da je izdao ono pismo. velike iupane i podsupane svih podsupaniah.

U pismu Ferdinanda IT. i oso0 0 0 s - I . i i to javljaju generalu. i drugih. sto pripovedaju da je za Cernoviea doslo 37..To ja neznam. vesta domaeim sakonom. ivanicko. U nadi u~vati one. Za manje pregrehe mogu sami knezi krivce zatvoriti. ter nije cudo. da Cemovieeve begunce sterpa na stalan komad. on javlja earn. stoji ovo: medju Savom i Dravom tri su satnictva (austrianska] koprivnieko. uzmogne predati bojnoj oblasti. 0 Jmjevu svake godine sa~taju se svi knezovi i dva do tri staresine iIi priseZnika sstnietve. ako-li je ova. Sto se razumi kroz "vlastito poglavarstvo Racab?" . Ovaj sudac. I ovaj se izbor javlja generalu. Uredjen je i gradjanski postupak : od pervoga suda presto je za deset danah prizvati na generala. Oni prosise za Kumaniu. i da je njezinih clanovab. dolnjega Posavja. pak izabiru velikoga sudca. musa -verstna. ter kako i u cemu biaAe"uadbiskup glavom od koje visiSe Raci ?" . U pregrehah protivnih javnu miru i koristi. A oeita je istina da puk raztreaen po celoj Ungarii. sbilja uteklo iz svih onih zemaljab. koj g~ u ime eara potverdjuje ako nijezakonite zapreke. Raci svakoga sela iza.. koje napomenusmo. Bi~e-li to "poglavarstvo" s timi postupovniei uvedeno i u Ungarii.povlastice. i ovo osam prisednikah. biru 0 J1IT. kao predsednik. reSava sve pravde i razpre svojega satnictva ili okru~ja po ovoj ustanovi. za Cemoviea. nikako nemogase u~ivati te povlastice. koje pitaju pedepsu kervi. zemlje.ske.jevu jednoga sudca ili kneza. za da se krivac kad se krivnja dokase. kri~evacko. nagemuse novi begunei. To biase glavni razlog koj prinuka cam Leopolda.000 obiteljih. i veIikomusatniku svojega okruZja u ruke profoza predati. Medjutim ima veliki sudae sa prisednici stvar razgledati. i osam prisednikah. da se fiVa. pasmina zvala ra~ko~. knezovi imaju krivce odmah uhvatiti.

24. ostaJi koji se neotese budu god. des troubles de Hong. Dakle nebiabu kerstjani kako nisu ni naslednici njibovi. 214. 23. II SuviSno bi bilo dokaIDvati da domace oblasti za usdersati svoja prava i svoj ugled. ""'"'Hist. Servianci ili Raci. ito u njemu pervi put dolazi "puk 'servianski iIi raeki. da vlastelini. . .bito za "maIu Vla. Socinievci iIi Unitarci. du prince Ragotczy. . Arievci verovase samo u boga otea.. Dalje. IT." sto car Leopold "prepustja i terpi biskupe postavljene po Arseniu Cemovicu . mnogi od potrebe. "Mala VlaAka·. takojer penezne. o~ujka 1695. des rev. Ovo je pismo znamenito. 'Szalay. . na bans. i navla8 game one povlastice. Dalmacie.8ku". pismo pod 4. da popi zapadne eerkve iz sebienosti. nu redki.!lSzalay. 81. izdade car Leopold. jer !su upravo stanovnici Serbie naj~estje zvali Tureine i s njim terali Austriance. u corpus jur. OStadOS6 u dolnjem Posavju. vuee se k Pakracu.IIHist. odovuda do krizevaeke zupanie. 1694. Hervatske i Slavonie. ne u sina ni u duba svetoga. poeima od Potege. .U ostalom car Leopold zapoveda obder~avati pervainja pisma. "dok mu se s vremenom drugaeie nesvidi. Hervatske. svakom prigodom. na sve eastnike i 81~benike. na sve oblasti Ungarie. znamenito je." i ito Racem biahu od volje bojna veea odkazana zemljiSta sa stanovati. de Hongrie. da svi ovi kako i drugi stanovnici kraljevine iz mednje proti beguncem i njihovoj pasmini.. na sve dostojanstvenike gradjanske. pa pr. .eko Sav~ . na prituzbu Arsenia Cernovica. baeeni medju Dunaj i Tisu. ito se oni begunci izdavaju za prognanike: ito car Leopold potverdjuje povlastice. primeri opazke kod biskupa Radonaya pridane zakljuekom zakonab 1687. VII. kroz ungarsku kancelariu. 'Hist. 221. 151. po Taubeu. ill. Zato. bung.3Hammer. LIX.· Cincari. 25. Ovo je pismo upravljeno na glavna zapovednika vojske u gornjoj Ungarii." Valjda zato.

Kibu sa 3000 Ijudih . oni Raci odpravise poslanike do Karolya. bide Primeri. prosti seIjani. Ovaj narod. kad bi znao da je mojo. 0 pasmini piie sam Rakoczy: deriaie fta. bojahu se Racah. nebivsa 0 tom ubavestjeno. voyage.VIII Zna.u Bosnu. koj zapoveda possdom budimskom i suljom Racah. • .ko se puei U ngarie koczya.riti na gradove i sela u kojih neostajahu nego ietle i sta. i . vojska blizu. Prie toga..Moji vojnici uhvatiae i Savu. nu moja vojska.telj Ungaraca.JaviSe mida je Franjo Dial: (Rakoczyevac) uzeo Solnok i potukso glesovita raekoga kapetana. To biase covek lukav i po naravi i umitjom. Na to Raci razjareni pridruIiAe se neprijatelju. Kraljev& iii Kraljev& Velika. nu po Nemcih odgojena pod imenom barona. rodom Raca. joj glavno mesto.sa.h. neka ukrote iIi.wih Solnoku na pomoe. .. Oni nadvlase Kraicza. ovo poradi ulagivanja i vemih slusbah. postupa proti njima kao neprijateljem. naravski neprijo. a dok bi se ona odmaknula. stanujueih na obalah Dunaja i Tise.rci. . des rev. im naeelnike Kiss-BaIa. de Hongrie . 8to ih ueinio za liSiti Erdelj slobodah. . zader~o.en Hongrie.do8a. PovratiS~ se sigurni zadanom reeju. (Rakoczyevca) za predati mu se. bez mojega znanja. se zaAto i k. njega. i nebiase moguee odtisnuti ih od . 4:04. Poslsh Diaka i llIosvaya. za me dobiju Race koji stanuju na obalab Dunaja.Moji vojnici. Zemljovid onaj bist. TOWDSOD. "Proti nadutim Racem odpravih V'ojsku koja nsdvlada nje i glaso'Vit8.vao bi se u svojih stanovih. Raci se 88ltupljahu za uda. 11 FuIdvar. Kereelic.

i god. travnja (drugo) i 20. prosinca 1690. 1706. gde jJ god. Andreu nad Budimom. 1691. i odovuda u Bee prenela. Mihovil. biaSe u Carigradu mletaCki tumae. sekue lene i detcn i palaeo . poslanik eara Maximi]jana. ter sloznom pomoeju ovih ilirskih i drugih nasih vemih podlosnikah." Car Josip I. kolovoza. pak se pridaje: "Prideriavamo podpunu vlast. Arsenij Cemovie biase iz vidjene obitelji hervatske. Svi Raci biahu utekli u Tursku. upaljivahu SaA u koj se sakrivahu. Zahtevah od baSe temesvarskoga neb s granice ukloni Race. najsigurnie utoeiste Racah koji stanuju na Tisi. Dadoh zauzeti Segedin. ako je sbilja mislio da bi Raci ikako bili uz njega pristali. i pokolenja (gentis) ilirskoga ili raekoga svi stalesi". s granice u Sv.'l Moguee da ovaj mu! poee progledavati. Raci besshu na sve strane. kada se dobrotom boga. na 29. nebiase izgleda da ee TurCin biti proteran.r " a proti ovim einiahu oni prava barbarstva.. 1565. o!ujka 1695. njegov valjda rodjak. kao veleizdajici nebiaSe u Tursku povratka. 1701. i 'umrao. koji biahu tamo utekli. kroz ungarsku kancelariu. za da se vee neuzmognu povratiti... i Racab patriarka. U austrianskoj potverdnici stoji: "da su dosli Arsenij Cemovie. potverdi Leopoldova pisma. naioj . ono od 6. istoene cerkve gerckog obreda nadbiskup. Austria je 0 njemu sumnjala. kolovoza kroz austriansku ona od 21. Austria ga der!ala od milosti dok joj bude veran. Ali ito mogsse vee sada ? Njegov puk zamrazio se vee od nekada domaeim narodom. ' . i 4. kolovoza. 11. na 7." 1 • ' Rakoczy je sam sebe varao.' rujna 1706.Fluck zapovednik (austrianski) u Beeu predade staru gradinu. -pak je valjda on gledao zato oduma Raca zameniti zemljopisnim Serviancem. kad ga je god. n~ teravahu ih po barah.

69 kraljevini Ungarii i susednim nasim po.krajinam mir po.vrati, one slobostine, polaksice (praero.gativas) i povlsstnice dalje tumaeiti, i kako vreme uzpita, u bolji oblik spraviti, ter ujedno preblagonaklono nase serdce pokolenju ilirskomu obilnie dokasati, kao sto. se bude videle pro.- . bitaeno naSim. kraljevinam, po.krajinam i istomu I puku ilirskomu. " U potverdniei ungarskoj stoji ; da je prosio Arseirlj Cemovie, istoene cerkve gereko.g obreda nadbiskup, i Racah patriarka, u ime i osebi svojoj i svega pokolenja raeko.g i puka servianskoga," pak se pridaje: "Osim toga osiguravamo reeena patriarku i nadbiskupa, i say puk raeki, tverdo i kraljevskom reeju, buduc se ostale njihove prosnje, ovde i sada poradi uzburkana stanja naSe kraljevine Ungarie nemo.gu lahko razpraviti, dok se mir u onoj kraljevini pokase, da eemo dobrotivno odlueiti, ter ih, u koliko se vaSo.j slusbi i pravo.m kraljevine neprotive, milostivno prihvatiti, pridedavaju6" itd. kako gore. Rako.czy biase pod oruzjem. - Kakove biahu one "o.stale prosnje", i jeli ih vee Arsenij Cemovie prikazao.? Mi nesnamo nego po. svoj prilici sadersane su u slededih, sto ih lsaia Diakovie, "metro.po.lita Racah," naslednik Cemoviea, upravio na eara Josipa. Evo ih, glavnih, u kratko. sadersaju : Kako je vee g. 1694. car Leopold nameravao, neka se "naSemu narodu" dade posebna zemlja. Nj. vel. zna kako sam (Diakovie) nedavno odborom "naSega nsroda'' po. svemu puku jednoglasno izabran za metropolitu istoene cerkve gereko.g obreda, Od metropole i metropolite Krnsedola imaju stajati cerkve i cerkvenici "naSi" 11 svih pokrejinah carsko.-kraljevskih, dok dobitno o.ru~je vaSega veIieanstva neosvoji naSu patriarkaInu stolieu Ipek. Ako metropola Krusedo.l padne pod TurCina; neb se metro.po.Iita;· gdegod .
I

.~

70
uzhteje, nastani u zemljah njeg. venilanstva, neka redi biSkupe, i da bisknp, za Zivota, nesmi svoju biSkupiu darovati, ustupiti, oporueiti, Ako se koj "naA" duhovnik sjedini s rimskom cerkvom neka se odmah liii slnsbe, i neka metropolita iIi biskup drugoga metne na. njegovo mesto. Kada se mir ueini, neka vojniCki ea.stnici i vojnici "naAi" ostanu u svojih ea.stihi dostojanstvih, za,..c}a nebudu prisiljeni postati seIjani, i neb im se za dalnji obstanak providi. Neka se plemidi i gradjani "naAega" naroda, kako Nemci i Ungarci, po zupaniah i gradovih promieu, ter u skupetine i ve6a. u slobodi cerkve i vere puMaju. Neb sa nijedan "naAinac" neobtereti teZje nego Nemci i Ungarci.. Da se "naSi" tergovci nesile placati veeje tridesetine i mita, nego Nemci i Ungarci. Da se zakupni ugovori, sto ih sklapaju s gospostinami ljudi "naAeg&naroda" , nikada nemogu opozvati. Da u sabore Ungarie i pridruzenih delah, takojer "naB" narod, harem u svojih prelatih i baronih bude pozivan, i da tamo ima mesto i gla.s. Da se u saboru, kako drugim narodom vee jest, tako i "Daiemu narodu" sloboda vere utverdi i dopusti da mi duhovnici i svetovnjaci, po n.aAem starinskom obieaju, skupstine sazivljemo i derZimo. Da puk "naA" u smislu domaeih zakonah, prost ostane od desetine, koja pripadaj cerkvi i duhovnietvu nasemu.. Da se povlastnice "naiemu" narodu podeljene, i s onimi koje ee dobiti, uzakonjene ne samo bes svake ~preke. primu, nego neka se i zapovedi, nje obdersavati od toeke do ltoeke nepogresivo i pod tezkom opazkom kralja.4 Uz Saranje imenah, na prosnju "Vicentia Popovics, nadbiskupa i metropolite, i svih stalemh doSavBihkrotko" , potverdi Karlo VI. pervainja pisma, kroz austriansku bncelariu na 2., kolovoza, kroz ungarsku, na 18.listopada , 1713. Ovde se potverdjujll ona pisma "u koliko 3D prayim

71
na6inom' (rite) i zakonito nastala, ter se na istinuoslsnjsju, uz priderZanje prava drngih." Na prosnju istih, koji gore, da u pismih cara Leopolda nedolaze one reCi: "Pridedavajuc" itd, do "spraviti", i da ove reCi nekoji krivo tumaee, izdade Karlo VI. pod 10. travnjs 1715. posebno pismo, u kojemu onu zaporku tako razjaAnjuje, "ds pisma imaju valjanost,dok ovsj narod ostane neoskvernjeno u vernosti, naklonosti i poslumosti, koju je dusan nami i nasoj preeestitoj kuCi." Na 10. Iipnja 1715. Karlo VI. potverdi zakonski clanak 113. 1715. i pervaBnje 0 uredjenju Vlshah; a na 22. lipnja iste godine izdade Vlahom pismo na zaAtitu (diploma protectionale). Ovde se govori ·0 pismih god. 1690--1., da ill je Karlo potverdio "za reeenoga da.naAnjega metropolitu i nadbiskupa, i reeeno pokolenje iIi puk raCki";. govori se_0 raekih pucih; da su turski begunci, prognanici; de pisma mnogi neobdersaveju ; zato da ih Karlo potverdjuje i obdersaveti zapoveda, "dok stvari stoje kako je reeeno'' (rebus, sicut praefertur, stantibus), i dok puk bude verano Za sledeeega rata, samo dye certe 0 pasmini r Turcin . se tuIDda su Hajduci, u sastavku Une i Bosute, sagradili 35 cardakah. - Kad AuStrianci osvojiIi Temesvar, Eugen Savojski dopusti "da ostanu Armenci, Gerei,·Raci i Arbanasi, koji neee da idu s Turei." II Metropolite Diakovie i naslednik mu Podgorieaain pribivahu u Krusedolu ; Vincentiju Popovieu odkazase mesto u dunajskom Karlovcu; za Srem i za Serbiu, kad Belgrad savski pao pod Austriu dobi namestnikom Mozu Petroviea, koj se preseli u savaki Belgrad, gde mu i dva naslednici Vincentij i Arsenij Joanovic i stanovaAe.Vincentij Joanovic, muz sera.ca i napredka, osnova ueionicah, Da, uvede i pukovniu, "ilirskih" konjaniirah, kojoj sam bide

72 pukovnikom. prodanikah i u Taliu. Szilassy. Barta Szant6 budn samo pogubljeni. Dakle opet na Tureina oslabljena Poljakom i MletCaninom. Segedinac. Passtor." I tu je raeunao na pomod pasmine. ter svoju tuzbu razloZiv. za poznane sverhe. a sv8. da imaju ova pisma izveriavati. osobito u beke8koj Zupanii. svibnja 1735. takodjer 11. Matula. dunajskoga Karlovca i'savskoga Belgrada nadbiskup i metropolita Racah gerekoga obreda. sceniase za nusdno dokazati i u velikoj javnosti svoje pravo osobito na Bosnu. izdade pismo: "Vincentij Joaaovie. "recenoga naroda i obreda ljudi. da se ova u Talii ponela. tada u slueaju zatezanja ill uzkratjenja pravice. proti ' naSojnadi. Nacelnici im. Karlo VI. Poljaeka pade na zadnje ogranke.i svega. Karlo VI. zemljah na novo osvojenih. duhovnietva i pub reeenog obreda i puka. prosto im budi uteei se k nami i k nsaim dvorskim oblastim. odovuda lek eekati. Nekadanji neznat&n izbomik Brandenburga postao znamenitim kraljem Praizke. Sebestjen." Mozda zanaAajuc se na taj lek. "Ako-li. u nasih zemIjah prebivajueega". ter na 18. gradjanskim i vojniekim. A bez dvojbe. Montecuculi preporuCivao m~ti u - . razloZi pervaAnje ukaze i da mnogi za nje nemare. Sp." To bi bio pervi put cIa je pasmina pod ikoliko pravilnom upravom vojevala proti izvanjskomu neprijatelju.kako od preke nude.omenuv da je vee. i cIa mu ju poslie rata otelo." . Szab6. Jakost Rusie slutiase se po svoj Europi. kod dotienih oblastih nenajdu pravicu. zapoveda svim oblastim. Na-to Karlo VI. izgubi Spanjolsku krunu." nastavlja pismo. ustadose jadnici na oruZje. Danezaboravimo posve na pasminu za ovoga rata. a ne proti narodom kojih je zemlju oskvernjivala. u ime svoje. i na cetverti rasseeeni. islo je.


78

vojsku "zarobe kerstjane, kao: Arbanase, Bosnjake, Race; i druge sliene", vadimo iz generala oeevidea: Na dunajskom ratopIovju biaSe 2400 mornarah ill vojnikah, i viSe od 1000 Slavah. - Predlosisecaru, povecati pesaetvo, pridav svakoj eeti po satniu Slavenah, Vlahah, itd., koje mom je unovaeiti i povedavati koliko se hoee, Mare8alu Philippiu javise da je u NiSu 30-40.000 Ijudih veeinom Ciganah. JaviBe nam da je satnia Racah dobrovoIjacah (compagnie franche) otela grad PiroI, 12 miljah od NiSa. _. Knez Hildburghausen javi nam iz Broda, da su Turci prevalili Savu, 4 milje od RaCe, i osvojill obkop Beliznu, koju su nasi Raci ostavili, (Iz obkoljene Utice) tri Raca, spustivse, se na usu, niz liticu, javiSe da je u tverdjavi samo 200 Ijudih posade, (U kapitulacii U~ice). Nadbiskup, svi Raci i Zidovi koji su na osvojenoj zemlji, delnici su kapitulscie, osobito patriarka. - Dopusta se carskim Castnikom, uzeti pripadajuce im konje i kola, koja se najdu u Racah turske vojske." 9 Arbanasi Klementinci, - za Murada II. doselivsi se na medju Servie, - javise Anstrii da ee na Tureina udarati: - Kod Valjeva, ustade 20.000 bosanskih graniearah na Tureina, 10.000 Turakah saseee ih sve do na 1000, ovo biahu Raci i Klementinci, koje pop Suno dovede u savski Belgrad ter se naselise po Sremu. - Nis se predade Turkom, tu je uslovljeno: "da se za proslost oprasta Gerkom, Racem i Arbanasom." - Tom je prigodom utekao patriarka Arstmij Joanovic, kojega Turci
htedose sazeci.
I II

'Rist. d. rev. de Hongrie, V, 62. 82. 129. 134. 147. 153. 161.; primeri bist. du prince Ragot., VITI. - ~Hammar, XXXIII. -- 3Caplovic, II, 47. - ~KerCelic, 4117. - IlHammer, LXll. LX.Ill: - eCaplovic, IT, 67. .; 'Spieilegium observationum - -.de Bosniae

..

'


74
in Bosniam motor., Lugduni Batavor. - IICaplovicIl, 48. - "M~ moira de Monteeuculi, 217.; Mem. secret de la guerre de Hoogrie pendant les compagnes du 1737- 9., Francfort, 1771., avant-propos, XV .. xvm, 22. 35. 39. (pravo 61.) 79. 99., article vm. IX. - l-Hammer, LX.; Caplovic, Il, 68. .

regno - - occasione

armor.

caesareor. hoe anno MDCCXXXVU

IX
Mana-Terezia potverdi zakone: da se zem1je bivse granice povrate pod domaee oblasti; da se granica pomakne na medju Turske; da u kra.ljevinah Hervatske, Slavonie i Dalmacie, osim slediteljah vere katoliCanske, dmgi nemogu nepokretnine imati; da ee kraljica, u tom pogledu, ueiniti Sto valjs i u generalatih karlovaCkom i varaZdinskom, za da pravoverje .ne terpi; i da se po sebi razumi, da se vlast metropolite gerCltog obreda nesjedinjenih neprotese na vernike tog obreda po ovih kralje. vinah.' Osim metropolite u dunsjskom Karlovcu, biahu u ono vreme biskupi iztoene cerkve u Plaskom, u Kostanjici i u Pakracu. Dolnje Posavje nebiase utelovljeno; granica biaSe pod bojnim vecem ; u belovarskoj, danaSnjoj, !upanii, pitalo se tko je sjedinjen tko-li nesjedinjen: time one tri kraljevine biahu u zupaniah kriZevaekoj, varasdinskoj i zagrebackoj. . Bez dvojbe, Arsenij Joanovic, kako i .njegovi starii usvoje vreme, odmah prosiase da se povlasmice potverde. Ali biase treba zaslUZitipotverdjenje. ZssluZilo se u nastavsem ratu, ter Maria-Terezia potverdi OM pisma, kroz sustriansku kancelariu na 24. travnja, kros ungarsku na 18. sviblljs 1748. U obih kaucelariah kaze Be da jei

75
uz hvalu pervaBnjih zaslugah napominje se da je ovaj puk "i za onoga rata iz .kraljevinah Ungarie, Hervatske i Slavonie mnoge svoje Cete k nasim u Bavarii, ·Pemskoj i Talii pridruZio ter ih novcem i potreb8tinamiobskerbio : cia au hrabro vojevali i cia vojuju", ter u austr. kanoelarii sledi potverdjenje samo uz zaporku "dok budu verni;" u ungarskoj osim toga "u koliko su one povlastnice pra. vim nseinom nastale, ter Be na istinu oslanjaju, i uz priderianje - prava drugih." God. 174:7. bude uveden "ilirski dvorski odbor za upravljanje povlastnieah'', ter se vee sledede godine eulo: "cia narodno bitje ilirsko nije provinciale ungarsko, nego austriansko deriavno, i isti narod ilirski otCevina je kuCe anstrianske, a ne kraljevine Ungarie" '1 Malo prie spadala je k Ungarii i ista GereD, a sad evo nespadaju ni kusi iste Ungarie. Sa Hervatskom bivalo je tako i prie i poslie : kad-no na 'poeetku XVII. veka radiahu MletCani cia Be Uskoci iz Senja uklone, odgovori Austria "da je Senj del baitine naslednika krone austrianske;" S u statutu grada Senja od god. 1757. stoji: "i jer Senj u baA nikakovu vezu nestoji s kraljevinom Hervatskom, onaj zasmpnik (Senjs, na skupnu sahoru) nemose ici na sabor ove kraljevine ni meAati se u ujezine posle." U skupnu saboru god: 1751. predlosise Hervati kraljici, "za izverienje zakona 1741. 46., budue se vladike iIi odpadnieki da - biskupi : jedan u Plsskom, drugi u Kostanjici, tretji u Pakracu, ne samo neustesu od svojih obicnih i prirodjenih si bez~onjah, nego na veliku sablasan vernikah i us veenju pogibel mnogih tisueah duiah, nastoje svoje cerkve pomnozati ; iste od kamena, d8. iz razvalinah starih katoliekih cerkvah graditi; pod .tom .izlikom puk preko mere obteretjivati; uplitjati Be U t»-

Arsenij Joanovic .ka.k.o i Cemovic, sa svojimi utebo;

katolike u odpadnietvo vuei .76 delivanje svetotajstvah katolikom. kupnjueih i kvareeih vino. unasahu mnogo 'novca u kraljevinu. kojega se jos preko 50. i 0 Zidovih ose&ih. ljude svoje IDce od katoli&mske vere daleko der!ati. Armencem.& Za ~udo: u ovih stransh uzimahu svakakova imena osim onog Serba. i buduc je najsigumie sredstvo da budi .ci nepokopavaju prie nego-li je pokojnikah blagom iIi njegovom cenom zasitjena Iakomost duhovnikah." Kraljica· odgovori : da se zak.ci im. ako se Zidovom. godinah ovde stidiSe i plaAiSe. . Cesto se dogadja da se mertva.rka gereko-nesjedinjenih neima upliv u duhovnietvo ovih zemljah." 6 . i 'dobise onaj ponovljen odgovor. iIi koga drugoga. od nje natra. j da se povlastnice udeljene Vlahom na stetu krune. odovuda ukloniti njegove da biskupe : to prose stale~i i redovi." U predstsvki pod 3." Ukinutjem granice Ti8& Maroske mnogi begunci i rodja.. mnoga.. .patria. da se zak •. 46.g tergati. ovde su znamenite JOB sledeee toeke: medju poteseicsml 31. katoli&mske vere. 1723. takojer na dolnje Posavje protegnu. mosda i drugi.vma kupovati. 46. nedostojno i lakomo me i puk tarn. i on ~e posve prestati. u pogledu dolnjega Posavja. pod vodjami Ttsktslyem i Horvatom izseli8e se u Rusin. Hervati ponoviSe proSnju. u ovu pristupivse. niStetnimi proglase. otimajuc stole. i 1741. Iz skupna saborenja 1751. 85. razumeva 0 slediteljih Luterove iIi Kalvinove vere. Gerkom i Racem posve nezabrani . taj je unos umaljen po Armencih i Gercih i drugih ove struke. lipnja: nPoljaci za tokajsko vino. i u pokrajini Jekatarinoslav osnovaSe nnovu Serbiu. a ne 0 stanovnicih ger~ko-nesjedinjenih. 1741. nmnoge se lupanie tu~e da duhovnici odpadnikah. da se ovi biskupi udalje.

:77 U skupnu saboru 1764." Odgovoreno po starinsku. nanizaie Hervati brojani~ sta. ako motrimo u naSoj sredini tri jake biskupie utemeljene. herpu njihovih kao gljive rastueih popovah . jasno biva da je ovo.h do Adrie protesuceg'ae. vlastju metropolite derZana tela. podeljivanje plemickih listovah njihovoj pasmini. cime se ovlastjuju imati nepokretnine. da s jedne strane solda~a svoje preeke kroz nasilja odpadnikah razmaknuti nastoji. Jos god. nesjedinjenikah nije dopusteno u obsegu 'ovih zemaljah imati ili izveriivati ikakovu vlast na duhovnietvo i puk toga obreda. Pa nut.zakoni: ako sva ova motrimo. kako se vidi iz zakona 160"_' 14. ime "naroda ilirskoga" ito au si pribavili. i po tomu svemu ako pasimo divno napredovanje svih njihovih posalah. delovanja pod premogueom za.rih i novih tusbah i prosnjah. tako "zvanog ilirskog odbora. njihove mnoge samostane . da metropoliti gercko. biskupie koje su i po drugih sudu. skoro na istom stupnju s verom u ovih zemljah gospodujudom. vez kojim su njihovi probitci tako ismesani. tudje odpadniewo. plaskansku. proti kojim nam slabu obranu pruzaju naie oblasti i naSi municipalni . zak. Zato nas obuzimlje temeljit strah. dobljenje oblasti. i sto je jos bolnie." koja pam naSe zakone i oblasti. 46. s druge strane gereko-nesjedinjenici hug svojega. da ee napredak ovoga tako velika. oSQbito ako pazimo straSan vez ovih odpadnikah sa soldatciom. s vremenom naiu veru i derZavu posve udusiti . 1741. ustanovljeno je. naslove baronsh i grofah ljudem onog obreda podeljene. I • - . od moskovskih granica. kolik i nase . kostanjiCku i pakraeku. pak zakljucuju: "Od svega je nsjgorje ovo silno razprostr&njivanje odpadnictva.ititom soldateie to veena razSirivati jur obiknuse.

tako eto i regulamenat ste!e se na same Cernovi6eve begunce. u pogledu povlastnicah. bez previAnjega dopustenja nesmi se kongres javno. za " podlomike gradjanske (provinciala) i vojnicke gerCko-nesjedinjene vere i ilirskoga naroda. Hadika bude god. da gleda i slusa (galeria). uredjen je. osim u stvarih vere.ilirski kongres. i po temeskom banatu. i u stvarih duhovnietva on stoji pod dvorskim odborom. Kako. god. kakose snovalo. virovitiCku i sremsku. ni drugaCie dersati. 1774. Slavonii. u dunajskom Karlovcu. 1769. nedopusta se Ilirom. doAavAi . 1776. novi regulamenat protese se "na duhovnike i svetovnjake gercko-nesjedinjenikah po Ungam. Akole. uIDva povlastnice dok bode veran." Ilirski narod. po generalatih karlovaCkom i varaZdinskom. nedopusta se ilirskoj mladosti u kongres. Ali ovi se vee za dvanaest godinah prilieno nauciAe hervatski.1·8 Pod predsednietvom generala. "nu ta zabrana neproteze se na generalate Hervatskoj susedne. ter se s pervaAnjim pukom istoene cerkve pomesase tako. kongres derf. nego protese se na zupanie pozeZku.menat. povlastnice. po hervatskoj. u stvarih cerkve. Hervatskoj. po Ungarii i k njoj spadejucih pokrajinah. 1690.i zakladah. izveriivanja zakona vere. i krug njegova delovanja.8 Burkanja i neprilike. koje spa- . temeskom banatu. Posledak hiaAe: sledivSih dvijuh godinah iziAavAi ftirski regula. nastadose. I sbilja. slavonskoj i temeAkojgranici. u ove zemlje. da se nemogose razluciti.an. imati nepokretnine. i po generalatih karlovaekom i varaZdinskom. dusevnosti i obreda (cultus) -stoji pod poglavarstmi i oblastmi ~ema1jah u kojih je. metropolita je glava samo u cerkvenih poslih j." I ovde je vernost uvetom povlastnicah . u granici on je pod eastnici i oblastmi ter pod bojnim veeem . u Hervatskoj. Za promenuti regulamenat budu derzani kongresi god.

jer oni LiCani odbegnuie 00te iiavse slepo na Magjare.Na ove povlastnice oslanjao se i JelaCic ban. kojoj dobitje nagiblje. klaratorij". nego za usderjati se ovu sledi mudroliu. koj se poeeo kerpati sa "sustavom konsistorialnim.Banat bude utelovljen.Terezie· i Josipa IT•• nekolike zrake: "Kakovih 50 godinah biaSe ovaj graniearski puk zapuiten.Metropoliti bude puiten posed imanja Dalja.cah i doseljenikah " koji se s domaeim pukom sljubise. . izidje "ilirski de. na stotine tisuCah domaeega puka. kad-no god.". jezika. da veeinom jedni pristaju us . ." . i na tisude pervaSnjih beguna. 1848. zapovedi proterati Lieanah i njihovih obiteljih. Moradiaie i proti Tureinu vojevati. . . jer je obreda gereko-istoenoga. i padose na milost povlastnicah. (savski Belgrad drugda zvao . daju ka Hervatskoj. Marie. ilirski dvorski odbor ra. nessdovoljstvo moradiaie rasti.se gerckim iIi bulgarskim) i jer doSav iz Turske i na graniei namestjen.ne po~olenja begunaeah." . sve ove stotine tisucah pub izgubiSe domovinu. poveriti obranu granicah ovomu puku.Sudilo se za nesigurno. s eesa biase cestje bunah. ter mu duhovnictvo stoji ad pervostolnika Bulgarie. 1779. "dok se izvan Hervatske nenajde imanje koje onoliko nosi.zpuSten. i njihov sulanj. veeinom.Josip IT. . ra.ekomu. sledivsih od nekada iztoCnu cerkvu.. Iz vremenah ~arla VI. ter god. Nije za verovati kako mu je odurna rimska cerkva. on je ne samo berz pristati k onoj vojujueoj stranki. uvede tolerantiu verah. Dakle novim regulamentom." i kerpa se do danae. hervatskoga. u pervasnjih postojbinah ima rodjakah i svojte. javno i navlastno pravo. ter izkustvo uci. podlosan dotiCnim ~astnikom. a utelovljene su Ungarii. kako kasemo.

i . Tu. . se za najprobitaenie deriavi. Arbanasah. posvojiv ill prodav njihov imatak. medju kojimi je i Cernogoraeah. nezovu se Iliri nego Raci . ito je promenom i uspeh utverdio.Kod Ilirah su redka prezimena kako i kod istoenih narodah. ponasanje. verovalo se. u gluposti zanemaren. ostane uz svoje obiesje. druge proglasiv za izvan zakona. ali za nekoliko me- - . tel" svoju lakomost izpunjivahu globami jsdnikah. i da mu [e barbarstvo unaravi I tako. mse ga s turskoga ponaAanja.. tel' ih na dolazku Sremci nerazume.Mala VlaAka zove se od Vlahah koji se u njoj nastaniie.snje zlo ponalanje granicarah. se nadsornikah.. reeju u divjaeini. potekoie iz lakomo~ i lukavStine eastnikah.. gledajuc oprostiti. koji se 8 TIiri pomesase i njihov jezik nauciSe.snja veeina Vlahah.. da puk od narave lukav. Oni su se sa Slavonci pomesali i zaboravili svoj materinski jezik." 9 Kercelic propusti kazati da u onomu stanju biase ne samo onda.·80 jednu. odsudiv. po kojih se poznaju vlaskom (rumunjskom) pasminom. I nitko se neusudjiva idi u granicu. . upravljan svojimi stareiinami i dnhovnietvom. tako da je ovaj puk morao ostati u kradji.se. svatko se sluZi kerstnim imenom. dojde u Slavoniu i Rumunjah. sa da od vIadam dobitnika. ovoga stranka za nadvladane oproitenje . Iz ovih i drugih razlogah .milost dobije. a tivot im za plaeu pustiv. Ovi govore prastarinski ilirski jezik. obicaji. jos imaju znakah. U karnih stvarih vlast imadiahu eastnici. ali njihova cud. drugi uz drugu vojujucu stranku.se u progonstvo. . nego i manjina katolikah granice._Osim llirah. sudilo . kojih jedne tera.. razbojnictvu. "Koji su gercke cerkve. da nije za nikakov red. Ako je otac glasovit. koji ih i uzderiava. U Sremu se nastanilo mnogo Arnautah i. sin mu usme njegovo ime i poveca ga slovkom. otimanju. da one tuibe i perva.

. njihove obitelji neka se prenesu u mesto gde nebudu mogle pomagati -. gde na godinu placahu pet piastrah. Nastadose smutnje. "graniearah uteee u Tursku. koji se bez putnih listovah skitaju.' pak odpraviti ili izvesti. biase bunah koje vlaski popi i koludri utisaSe. . . ako se drugamo odklate. gradjanske ni vojnieke." 10 "Treba paziti na okrinkane prosjake. u Iijih ku6e neka se nameste dobre obitelji.sve boIje easti dane Nemcem. stoga ih i zovu Mleteane.Ljudi s turske granice. ikakove prineske brati.One koji vabe stanovnike izseliti se u izvanjske dersave. neb se neprimaju za. i niSta viAe. koludre iIi svetovnjake. 1770. .Za Leopolda I. i kao vojnici bez place sluziti. odmah ustaviti.brodare iIi mornare. koj se izdaje 6 I.81 secah nauee se po danaAnju ilirski razumeti i govoriti. Zabranjuje se duhovnikom gereko-nesjedinjena obreda. imaju im se 'dati putni listi uz naznaku pojedinih zupaniah. i krive vodje (falsarii conductores) pod preki sud. Pomagaei zlikovacah (fautores malevolorum) na turskoj granici padsju pod istu pedepsu pod koju i ovi. dolazi i Dalmatinacsh mletaekih. pomodnike izseljivanja u tamnicu na tri godine. . Od god. Odmah izterati pope (sic) i koludre gerCko-nesjedinjena obreda.. puk prevelikimi stolami i drugimi nezakonitimi deraeinami obteretjivati. ovi puk tlacise. ni slusbe. . koji se potesu pobirsjuc prineske za izkupljivanje sUZanjah od Turakah. neka se putni listi nevidiraju nego pridede.Ovdesnjim raekim stanovnikom nedopusta se primati izvanjske slusbe. za-da se lIZmognu.Gereko-nesjedinjenikom. Bditi na gercko-nesjedinjena koludra Eusebia. bez zakonitih putnih listovah.Granieari moradiahu i stibru plarlati.Bditi na izaslanike stranjskih vladarah. Sumnjive pridersati.Zabranjuje se izvanjskim duhovnikom gereko-nesjedinjena obreda. I - . koji se klate pobirajuc prineske. .

terstjanski i kostanjieki. Marlji~o " . koj ga ima 0 dogmi sjedinjenja temeijito naueiti . to se zabranjuje. i Turcinu podlosnih kerstjanah i Zidovah. za-da ga stavi. . koji se tuZiie da nevalja cesta Karolinska. Fotievci. Kalvinove.edovacah. ako nije protivnu raeloga. nemscki.kose duhovnik gercko-nesjedinjene vere uplete u zloein. . petrovaradinski. turskih tergovacah. i tegnuo bi puk svojega obreda vabiti na izselenje. koji sjedinjenike zavadjaju na pristup iIi na povratak u odpadnietvo. duhovnici nesjedinjenikah. popi nesluseei.A.Neka biskupi samovoljno ljude nezapopivaju: u okruzju vlasko-ilirskom ima 8 suvisnih popah .Puk okruzja ilirsko-teme8koga~na prevelik trosak unasa svoje cerkvene (ruske) knjige iz turske VlaAke. sva tri rumunjski. kao turski uhode. reeki. ima pravih Muhan). prem nejednaki sluzeeim. ako kani u odpadnictvo povratiti se iIi stupiti. i pozivlje na resenje od 19. imaju se primati samo domaei sinovi. rujna 1783. jedan ih govori i latinski. da imaju veru i pope kozah. . oni gube povlastnice popah gercko-nesjedinjenih.Imaju se poradi ·laIDukoriti gereki (danas im je pokolenje serbsko) tergovci karlovaeki. Za ueitelje Luterove. koj 0 dogmi sjedinjenja nije podpuno podueen. .Naredba i obrazac 0 popisivanju Gerkah. imaju se Iisiti cerkvene nadarbine i za naveke izkljueiti od duhovniekih posalah. magjarski. . br. odpadnici. kako i gereko-nesjedinjene vere. i nesmi im se druga zupa dati. Onoga. i gereki. 9031. koji nesjedinjenike psuju da su krivoverci. treba predati na stanovito vreme duhovniku gereko-katoIiekom. to se ima prie javiti njegovu biskupu. 4 nehtedose iei na zupe: ovakovi popi. terse odredi da se stavi sudu iIi zatvori. koji amo dolaze. . moraju iei na zupe. prosti su od glavarine.Opisuju se gereki tergovci.82 za patriarku Dalmaoie.Uvadja se tolerancia j treba iznaci i pedepsati one sjedinjenike. . neee-li.

u knjiznici vlastelinstva. dve . ~7. 1782. . 36. Ungaria biaSe nad-a sve nezadovoljna. Metropolita Putnik zaprosi.y. .nah... Belgia se oslobodila..Leipzig. 11 neznanju stvari. II 11741. koji se po kraljevini klate.. 18..klopljen. 5.l'Taube. . 4130. . 1787. 46. 2238.8e druZtvo slobodnih zidarah. 7. Dakle. 7. 1784. tu im se grozi. 1785. 48. lipnja 1766.'Szala. studena 1762. 2. 5. 3738. Beschreibung des Konigreiebs Slav01lien. 50.II.. Mnogi se imadiahu budneega sabora bojati. 25.. 1770.lINaredba. . Posega.. listopada 1749.. 5125. 1779.Tu se. XLm. Varazdin. svibnja 1765. IT.0 n- x Mnogi vikahu na promene sto ih uveo Josip n. Mir s Tureinom nebiase s. 1780. prosinca 1761.. _4Sza• lay.br.nesjedinjena. 4. .'Szalay.. svibnja. br. 2005. 47. Ungarci kore. stopada 1758.~mmer. 80. dve. novce mame.. isti Zagreb imadia.. 16. 48. ru.34:4. da Leopold n.. 403..83 paziti na jduhovnike obreda gereko . 59. 1781. 2. br. Brezoviee . 17. 1771. 1783.8Diumale diaeta. 2. 'na skupni sabor npozove njega i jos verstnih osebah gerekog obreda i ilirskoga naroda. 19. br... br. de 1751. lipnja 1767. lipnja 1752. Dogodjaji Francezke odjeknme i po ovih strJl." Ungarski dostojanstvenici.'Kereelie.271. 10. 2132.163. br. Karlovac. 69. kolovoza 1752. s prilogom. Osek. lipnja 1774:... 68. 1777.. br. serpl\ia 1763. pa bese u Tursku. neprijazne Zivlje trebova sapeti iIi zabavi? U tu sverhu izdade Keresztury anonimno knjiZicu: ndissertatio .508. . 1742. 5... serpnja... rukopis. kolovozll. 41. . 1. hr. upitani za * .. I. 30.Hungari auctoris de gente serbica perperam Raseiana dicta.. 19. 34. kolovoza.572. br. 1.. 77. 18..6(:)aplovic. puk svakako varaju. . 3. tu je perva agitacija za ime serbsko. 579. br.e hung. .seaplovie.842." . 47.

. da de biskupi biti primljeni u sabor j . kao takova. "jer to ~eli i zahteva say ilirsko-raeki 'narod. zanaAajuc se na oeitovanje Putnika.u. nego. biskupi joj zahvalise i prosise: da se u kongres s pravom mesta i glass pozovu biskupi Bukovine i Erdelja i nekoji njihovi poslanicl. tJer staleZi Ungarie jos nisu priznali utelovlienje ovoga naroda. ni posebnim sastupnikom nemose dati glas ni mesto u saboru. i ono nesjedinjenikah. da ilirskoga naroda.da je ilirski narod ukinutjem dvorskog odbora utelovljen. i da eeTliri slosno s ostalimi." Bude dopusteno. izvan kojih druge nepriznaje." Uzaludu dokasiva ungarska kancelarija da su sve dotiene stvari uredjene ilirskim deklaratoriem osim da kongres izabere metropolitu j . . stojeei ne na zakonu nego na povlastnicah. koj bez dvorskog odbora nemose drugim putem svoje posle prikasivati. Putnik s drugovi dade prosnjn na Leopolda.Dok kancelaria javi da se bude kongres derzati.~ reee:. Dok se ta pripravnost u Beeu doznala. buduc su jos tudjinci.da se kongres nebi dersao barem za saborenja. u om ~emlja~ neima j da je taj puk s ostalimi puci u saboru saatupan j da se njegovim biskupom. sto i Leopold kaza. da ovaj narod nekoje svoje stvari oeituje i predlozi. i da spada pod domace oblasti. Clanovi sabora. s preporukom da im saber dade mesto i glas. i jer danasnje stanje stvarih pita. da im dopusti dersati narodni kongres. . Na mig Beca: ponovi Putnik prosnj. veselo pristadose i izjaviSeda ce saber urediti ne samo pitanje Luterovacah i Kalvinovacah.84 svet." Budu izdane pozivnice na sabor za metropolitu i za biskupe. u saboru raditi 0 napredku obeenitu.. odgovorise. Ungarcem neutelovljeni. za-da biskupi nebudu sapreeeni u saboru biti j sve uzaludu: kongres imadiase deriati se odmah i to bez-da kase 0 eemu c'e veeati. isto tako bisknp savskoga Belgrada s nekojimi .

pokraji. ter je ve-' einom. i za dobiti novacah. '.1' Otvarajuc kongres u 'I'emesvaru . Ali jer naroda ilirskoga stanuje i po drugih. bez svoje krivnje. pao pod ungarsku kmetiu. zemljah sto ih osvojiti on pomagao. on misli da bi najprilienii bio Banat.'narodno-graniearska vdjska s banatskimi pukovniami ostane pod bojnim v~ cern. derZi kongres i da se gereko-neejedinjena vera u svih. i JOB temeske 'i torontalske. buduc JOBnije utelovljen Ungarii. da je "vernopreponisnu narodn ilirskomu previSnja milost dopustila.posalah te zemlje i za .Bee je -prodao plemstvo mnogim Cincarom d9lazivBim 'pod imenom "kupec" . i z~ saterti JOBi ono prayoga plemstva BtOga poticalo..'za izabrati metroA ' .ih neb to pitanje razprave i posledak jave. i ako se derzavi svidi ukinuti ju. Schmidfeld odgovori da bi bili morali naznaciti' zemlju za izrezati. i ds vlastelini reeenih zupaniah.oficiri granice. Dakle posivlje. da se. Leopold odgovori: da . Kongres "sa zahvalnostju izabra Banat. . sa slobostinami i povlastnioami. takojer generali i ostali stabski . naslednih . politu." Kongres predloZi: da se dana povlastnica potverdi J da se u nje: zinn duhu izrese posebna zemlja. reee C' poverenik Schmidfeld .~ slugah. kad uztreba.85 njegove biskupie. to ~ I . da nepadne pod kmetiju nego da joj se podeli ustav vredan njezinih za.ter zupaniah Aradske. Qdtuda oni vlastelini nesjedinjenikah. da. biskupi Erdelja t Bukovine imaju u kongres doei samQ. . . kako i vlastelini Banata. nah zakonom proglasi slobodnom. .. da ~ -za obavljanje svih . i njezini sleditelji jed':' nakimi slediteljem ostalih verah . . mogu izabrati 25 sastupnikah . s podeinjenimi oblastmi in partibus. zastupanje nje 'i njezinih pravah uvede najviSja ·oblast kod dvora. mudrim veeanjemr i nepristranimi predlozi svoju pravu sreeu utemeljiti. Backe i Tolne.

a drugi izpravi tako : "da si njegovo velieaastvo pridedava pravo na one predmet. da osim na Serbiju. samo ako ostajuci del nsroda. uz prava povlastnicah bude osiguran i za druge blagodati koje izticu iz sustava zemlje.e. nego se i veseli nad njimi.udo kongress. oni neimaju pravo na nijednu zemlju. kako i u pogledu povlastnicah. gledat ee ih resiti. u koliko nesjedinjenici - . nego da pravni odnosaji cine na.86 si kODgTe& u 8IIlemosti prideriava pravo. Leopold promeni onaj predlog tako: da nesjedinjenici mogu nepokretnine imati i sve slusbe i easti obnasati . . da ce dobiti sve sto smera na njegovo pravo dobro.neeini. razlozi da su povlastnice prokletstvo. . i . da zemlja.u pogledu zakladah. U ostalom. Neka narod ilirski bude unapred siguran. Jer dobro namerava i pametno govori. i sprema se uvesti "ilirsku dvorsku kancelariu. . ter predlosi da se stanovnikom nesjedinjenikom dade pravo deraavljanstva.rode i derZaveter preporuei gledati da dobiju pravo derzavlj~tva ida postanu domaeim pukom Ungarie. a u pogledu . kongres je unspred zadovoljan sa svakom odredbom kraljevskom. ds ostaju i nadalje' pod vlastju njegova velieanstva Sabor prihvati pervi del ovoga predloga. vere. cerkve. pod istimi zakoni i oblastmi." Skupni sabor raslosi nespodobu i pogibelj te oblasti. u posebnih Z&htevih 0 tom predloziti. primi njegovo velieanstvo ne samo dobro. on moradiase u manjini ostati. . i da im u vern nitko nedim. Leopold zabaci prosnju o izrezanju posebne zemlje. posle i povlastnice." Neumerli Sava Tijkijli. kamo spada i posebna dvorska oblast. da su po njih starinski stanovnici i biskupi opali na samu milost . i time da budu ostalim dedavljanom u svemu jednaki." Ove "glavne prosnje svega naroda ilirskoga.duhovnietva.koju mogu u podpunoj sIobodi izveriivati. da Sl1 povlastnice od danas do Butra. Akolah i odgojivanja mladosti.

budud svi ostali staleZi ove vere. i pozvao i biskupe nesjedinjenikah. drugaeie da bi onaj zakon bio nepodpun.. Zato neka se sabor neboji dedave u dersavi ni sporednih oblastih." Leopold zahteva ill primiti njegov predlog. i neka prihvati osnovu zakona. ter zazbilja pokaza zube. da im znaeaj isti koj biskupah rimokatoliekih: da oni s-ovimi na istom bierarkienom: temelju upravljaju cerkvu bo~u j da su prava njihove vere. sazvao skupan sabor na 20. s promenom: "temeljnu ustavu kraljevine. odnosno nadbiskupske easti. Leopold odgovori: da ilirska kancelaria nepreei nijednu domacu oblast. od vekovah udomaeena. mesta podele. svibnja 1792. Leopold odvrati da ee to uzeti u pretres. koja posve odgovaraju njihovu biskupskom dostojanstvu. da su oni pravi bisknpi . na taj naein smisna. kasnie iskati sve na sto pravo imaju. illrska kancelaria ukine." Odmah po krunenju pisase saboru: "da je po njihovu mnenju doslo vreme da im se po starosti biskupske. koje se u onom postupku legu. ovde star~ mosds kako i Ungaria. imaju uredjeno pravo mesta i . ill niSta. sabor dokaza svoje pravo i nasece pogibeli. u kojoj 0 povlastnicah stoji "u koliko se neprotive ustavu kraljevine". ter uvede u Zivot ilirsku kancelariu. Ovi pisase saboru: "da im je daleko volja tusiti se za proslost i time zatezati krunenje kralja. zakonom 1791. osim duhovniCtva. i pouzdavaju se da ce im sabor dati mesta. S toga da su za sada zadovoljni u saboru s mestom koje im nadvornik odabrao.87 ove cinom uZivaju. Razlagajuc bezzakonje toga koraka. u kojih su predmetih kraljeva prava pridersana.27. Franjo I. budue se ta kancelaria steze samo na one predmete budueega zakona o nesjedinjenicih." Sabor pristade i zahteva neka se. a priderzavaju si pravo. potverdjena j dakle da ih ide mesto po starosti. dok dopuste stvari i okolnosti.

prervorise se lliri u Serbe.' i zaJs. Na uspeh Milosa Obrenoviea u Serbii. i da ee sve urediti dok se vrati sputovanja. zaeinjeno gromjami. Francezke stvari napredovahu. dopustiv nesjedinjenikom deriavljanstvo. cerkve. Amo spadaju nedavno uvedena zemska poverenictva. . s njihovimi stvarmi. upravo prositelji spadahu pod onu tudju oblast. nemose stajati bez-da Be mir neporemeti. i nsda . oi kako buntovna pisma biahu po mnogih zupaniah razdavana. koje Joj najbolje pristoji. novo post&vljeno u namestnieko veee ni u kancelarin. Stvari njihove vere.za dokazati dotiCnikom potrebu svojega obstanka.oniteo oblasti u svojem delovanju nepreee. bez posla. " . u saboru koj niSta neimadiaSe s njimi. Ako promislimo kakove stvari stajahu u kalendarih nesjedinjenikah. zakladah biahu obavljene. oeito biva da ta kancelaria. ulagivanje Magjarom. ne za se." Sledi doka!ivaIije da je pervaAnji sabor vee priznao taj zahtev. skolah. odgovori da je odredio ukinutje te kancelarie. Ovo je ueinjeno i biskupom mesto u saboru odkazano. s njihovimi zakoni? U predstavki za ukinutje one kancelarie kaze sabor: "dogodilo se sto se unapred videlo: ona oblast. uplitje se u posle drugih. U istinu.Sabor ubrazdi kako valja. Bee navalivsi na ustav Hervatske 0 0 0 0 0 0 0 • . Nesjedinjenikah nebiase na. Nitko nesanja 0 kongresu.na uspeh zahteva.88 glasa u ssbnm. koja posle nesjedinjenikah u pokrajini obavljaju. Veeina razumnih i postenih musevah. proglasi ono pravo na glas odvisnim od ukinuCa ilirske kanoelarie. Franjo I. Kako dakle dopustit im da grade zakone oza druge. ne po deklaratoriu. Biase praktienikah koji htedose prositeljem odmah dati glas u saboru. stvari koje posomost i dermvne oblasti probudise. pasmina uze ime. nego kroz oblasti i metropolits. ter nakon probiranja imenah kroz vekove.. kroz odbor.

na koju svaka serbska obeina imadiaSe poslanika odpraviti. izabra i ovlasti odbor koj ee posle reAavati. samo izabraae metropolite j nu ovaj kongres zahteva da se narodan kongres sazove za urediti one stvari. Oluja se priblilava : na strani Magjarah biase urn i pravo.' sto ee ga austriansp Slavjani u Pragu derZati. skupstini predloge za potverdjenje davati i sazivati ju kad uztreba.isti mogu iz svega naroda serbskoga imenovati odbor. isto tako za obranu probitakah naroda serbskoga. i 1842. najde pomoenike u onih Serbih i u hervatskih Ilirih. i Franjo Kulmer imenovan poverenikom. Vlada to ueini. Backa i Banat s dotienom granicom. da one stvari nesjedinjenikah spadaju pod nadzor dersave. i hervatskomu saboru. koj ee zakonom uredjen biti. 1848. Slavoniom i Dalmaeiom. kralju.89 i Ungarie. koj ee zelje i poteseice naroda serbskoga primati j skupstina prosi lo:alja da i Rumunjem narodnu neodvisnost podeli. vojvodom si isabra Stefana Supljikca. da odbor i patriarka mogu potrebiti novae uzeti iz narodne blagajnice. vlada sasvala .j oeitova serbski narod dedavno-slobodnim i neodvisnim. i da odgovorna vlada magjarska eim prije sazove cerkven kongres.Jedini biSkup . Baranja. slose se u vojvodinu serbsku. . da Srem. ovi . Taj odbor mose iz svojih clanovah imenovati staJan uZji odbor. Kongresi 1837. pod kueom austrianskom i skupnom krunom ungarskom j odkri zelju naroda serbskoga. odpraviti poslanike na kongres. skupstina zakljuci da se neide na kongres sto ga magjarska. iztuZiv se za prosle krivice. i zato snaga. koj ee ove zelje javiti njegovu veliCanstvu. Bude dopusteno 1843. protivnike u samih Magjarih. koj pet godinah stvari pripravlja. Ova skupstina. Ali metropolita Rajaeic sazva jos prie skupstinu. ter oeekivsjue politieki vez sa Hervatskom. proglasi metropolitu Rajaeiea svojim patriarkom. naeinjen jezakon.

!upaniah temeske i torontalske. pod oblastmi neposredno stojeeimi pod austrianskim ministarst. koja je one zakljucke kao protuzakonite zabacila. studena 1849. ustava od 4. kao dersavne glave serbskoga naroda. prenelo. car prima naslov "velikoga vojvode vojvodovine Serbie"j po njegovu velieanetvu imenovani naeelnik uprave. nije .zove se . potverdjujue slobodan izbor. i starinsko-povestnieko dostojanstvo vojvode.vomj taj predel zove se "Vojvodovina Serbia i temeski banat" j kotari nob i Rume. dok se preuredjenjem carstva. proti ustup- Rajaeicu. neka se pokorava naredbam magjarske vlade. osigurava se vojvodovini'-koje medju "krunovinami" §:1. deli Backe. javi ministar Stadion onomu RajaCicu. j da je te easti na Rajaei6a i Supljikca. osujka 1849. budu sacinjavati posebnu upravnu zemlju.zovu se za ssda "vojvodovina Serbia". dosavsemu kroz Zagreb dade kralj u Innsbrucku odgovoriti. kon sto se zastupnici vojvodovine izjave. . da je njegovo velieanstvo oponovilo serbski patriarkat kao najviSju cerkvenu oblast.uredjenje za obranu obeine cerkve i narodnosti na temelju stariih povlastnicah i noviih oeitovanjah carskih. ill sjedinenjem onoga predela 8 drugom krunovinom ustavno neodredi drugaCiej ta uprava biti oe neodvisna od uprave Ungarie. U §.Ukazom od 18. Temesa. osobito napueeni po Serbih. pa da ee previsnje mnenje slediti 0 krugu delovanja i odnosaju vojvodstva naprama ceritralnoj vladi. . a njezino sjedinjenje s drugom krunovinom bude se ustanoviti posebice. Torontala. 72. ustanovi se: da predeli nekadanjih zupaniah Bae-Bodroga. u hervatskom saboru. govorase ljenju Srema.O!egovic. i KraAavei zupanie sremske kotari iloeki i rumski.. A itako u prosincu 1848.

koj ide preslusati zelje i 'nazore Magjarah 0 utelovljenju serbske vojvodovine i temeskoga banata Ungarii. -. da je njegovo veliCanstvo odredilo da se vojvodovina i temeski banat povrate Ungarii na temelju derZavno-pravna svojakanja ove • • - . u kojemu imaju pravieno zastupani biti i Rumunji Ungarie. 'Bukovine i Dalmacie. sporazumno s drugimi predlositi. pise njegovo veliCanstvo grofu Rechbergu. baekim. Pod 29. da ee poverenik. koja ee posle njihove cerkve u Austrii. Leopoldu II." Vojvodovina bude uredjena. pakraekim.91 "vice-vojvoda. prosinca 1860. javi "Wiener Zeitung". budimskim. zelje i nazore povlastjenih Serbah. rujna 1860. odmah u razpravljanje doei . urediti i predlositi : da ce sinodi pribivati takojer biskupi Erdelja.da ce ostale prosnje biti resene dok budu razpravljene. tko dadojde u kongres. da ee predlozi kongresa godine 1790. da ce veeati 0 uredjenju hierarkienih odnosajah takojer nesjedinienih Rumunjah. pisa rijegovo velieanstvo patriarki Rajacicu. neka mu odmah predloZi naputke za generalaMensdorf-Pouillya. a u zakljucku neproglaseni. .Pod 30. zelje i nazore ostalih narodah onoga predela. 'general Sokcevic. po kanonih. da ce kougres imati vecati 0 poboljsanju stanja duhovnikah i uredjenju zupah koje spadaju pod ilirski deklaratorij. reaavajuc prosnju njegovu: da se ima derzati sinoda biskupah nesjedinjenih. temesvarskim i verseckim veeati 0 predmetih koji da budu predlozeni ilirskomu narodnu kongresu. Rajaeic s biskupi aradskim. karlovaekim. i nitko nesanja 0 kongresu do u oei listopadskih ukazah. listopada 1860. da ee za sinode. u pogledu povlasmicah. iIi odmah poslie nje. da je ministar verah i naukah na ovo Rajaeica jur opomenuo ter neka se zuri. prikazani. Pod 20..

imaj glas i mesto u gornjoj saborniei Ungarie. u dunajskom Karlovcu. broj. skupiteljno zastupanje vojvodovine na ungarskom saboru. u njoj ukinutje zupaoah. do ooda neodvisnim narodom serbskim. u najvisjih oblastih Ungarie. u bivsem upravnom predelu vojvodovine i teme8koga banata. posebnu domaeu upravu i na eelu joj vojvodu koj bude izabran. medjunarodan ugovor. i naein izbora zastupnikah. ovaj budi predsednik kongresa i vlade. kraljevine. Rajaeic ima se pozvati neb ovim sluzbenikom predlosi naein sazivanja toga iznimna kongresa. iz staleZah samo svetovnog i duhovnoga. za vojvodovinu prizivan sud." Kongres iSte: posebnu zemlju u kraljevini Uogam. pa ee za• kljueci 0 njih kralju za potverdjeoje prikazani biti. i oni koji nespadaju u vojvodovinu. travnja 1690. neka bude samo iztoeno-pravoverne eerkve . gde ee naciniti i ministrom predati uvete i predloge 0 jamstvu. medju krunom Ungarie i slobodnim. Dakle na njegovu prosnju. omjka 1861. Za nezaboraviti !elje serbskoga pub po voj:vodovioi. razdelenje. neizabire nego jadikuje i tusi se.92 . za-da ti predlozi. pod predsednietvom Rajacica. jezika i narodnosti. na to pOllvao. i da ima pos&o resiti prie nego-li se otvori ungarski sabor. neka ga izabiru svi Serbi. da se za obavljenje samo onih reeenih posalah ima derZati serbski narodni kongres. pozvan je Rajaeic neka izabere i u Bec posalje pouzdanikah puka. piSe njegovo velieanstvo pod 5. Rajaei<'. ter posledak vecanja predlositi kancelaru Ungarie i deriavnu ministru Austrie. kako nekad i njegovi starii. kongres zahteva takojer. dersi povlastnicah kao najcverstjega jemstva sa svoj obstanak. po dva Serba pravoverne I - . Taj kongres oeitova : "da se narod serbski. u pogledu povlastnicah. i jer je povlastnica od 6. izpitani kako valja budu predloseni buducemu saboru Ungarie.

Koludrom nesjedinjenikom zabranjuje se. 1812.187.Neka se pismom slosenim u raekom jeziku. patriarki mesto uz pervostolnika. 2.. 1815. koja danse nose. i da prezimenah u Hervatskoj neimadose ni u sredini XVIll. ikako menjati. kongresi sazivani. sto nekoji rodjaci im i danas rade.. raspustani. -narodni jezik hervatski. Na zapoved morsdose ih i ovde primiti i htedose ih menjati. Arbanasah. f~carah. Dosada sve uzaludu : vee nije sto nekad bide. biase u granici dolnjega Posavja n veeina Serblah. 64. naseljenikah iz Dalmacie mletaeke. ako se pokase prilika za uspeh smutnje. bilo kakove prineske sabirati . vee danas neima: u koliko nije propala. pasmina promenila. br. Bunjevacah. nNesjedinjenikom dopusta se premilostivno. ISzalay .Vidismo koliko je imenah.Zabranjuje se nesjedinjenikom imena. I. uvek prida prevod verodostojan u obienih jezicih. da mogu plemenitia . . izvan samostanah. 14. I Ti zahtevi budu izpitavani. Ali eto kongresah opet." Jos u ono doba. ~ Begunci jos nisu zi1ali. vina kupovat i pripravljati. 1798.93 eerkve . po starosti.839. ter onoga n tko govoraSe serbski mogase i Turein razumeti. 30.. Ma. 220. ostalim biikupom. Bosnjakah.283.. II. br.3Caplovic. zakljucivani." . br. . s katoliekimi. da pojedinci u Ungarii imadiahu eista magjarska. odgadjani. Tesalacah iz Gereke. " 3 'Fe lepe druzbe od jueer. 1817. 17. kao narodnih. itd. 306. prezimena. i portugiski #dovah. veka. !lNaredba. ona govori prilieno hervatsk_i. br.eedonaeah.883. - .

pi proti njihovu jeziku. U ovoj razpravi opazilo se kako se mesaju Iliri. i kako su im medje neizvestne. i nagbvara ga neka besi prevare i drugovanja njihova. Serbia. Nedavajuc se uzaludu na bistrenje toga mutesa u koj pristupi takojer ime Bulgarie. papa preporueuje onomu kralju sjedinjenje. napominjemo iz povestnikah: Vee oko 878. Tribali. Serbi. Raci. Tribalia. i govori o pucih Bulgarah i Vlahah. i naskoro odpraviti poslanike k njegovo] svetosti. Pape nebiahu proti Gerkom. ni proti obredorn istoene cerkve. kako se mesaju Rasia. i We da ee slediti stope svete rimske cerkve kako-no ih i otac mu sledio. sto ga se nije zaboravio. neb.94 XI U "Imenu Serb" videlo se kako se Tribali skitaju. papa Inocentij ill. kaze mu neka ih posve oprosti od duznostih naprama patriarki carigradskomu." Sledece godine. kralja bulgarskoga Mihovila: "da Gerci nikada nisu bili bez kojega krivoverja. " Oko 1202. ter odpravlja u Serviu poslanika. gleda 0 cerkvenu sjedinjenju. Zato onaj papa neprigovara kralju Emeriku sto - . Iste godine "veliki mpan cele Servie cestita papi kao svojemu otcu duhovnomu. I evo papina poslanika za utverditi veru u Semi i II Dukljanskom (po priliei okolica Podgorice) a povratit ju u Bulgariu gde je kralj Kalo-Ivan priklon rimskoj cerkvi. i pod taj uvet salje mu kraljevsku krunu i zezlo. opominje papa Ivan VIII. papa poveriv nsdbiskupu koloekomu posao sjedinjenja sa Servianci. cuvati sapoved ove oerkve. • Do godine. nego samo proti nepokornosti rimskoj cerkvi. doznav da je Servia pala pod Ungariu nagovara kralja Emerika.

naredjuje papa da se dye bulgarske biskupie.ra Bulgarah. Dakle jos biase slobodno. " nego zapoveda izviditi da-li su gercki koludri razuzdani. nagovara Jelenu kraljicu Servie neka . obrate na obred Latinah i na pokomost rimskoj cerkvi. sto je danas u iztocnoj cerkvi za nekoludre za. Iz odgovora ovoga pape na pismo kralja Emerika vidi se. i svetjenike koji se bivSi. spominje Inocentij m. Ivan nadbiskup spletski pedepsava svetjenike koji imsdose priloznice.Eto. i detcu imadose. oseniti se prie veIikog redjenja.Napokon onaj papa nagovara kralja Emerika koj biase Serviu nadvladao i na mesto Stefana postaviv Vuka (Vulcus) neka pusti da ovaj od pape primi krunu. pita. vee niJe ni obred triguran. Gergur IX. da se Slavi i Gerci.u Ungarii samo jedan latinski samostan. Hervatski svetjenici zeniSe se i posle Gergura VII. . papa daje mu pomodnika "za iztl'ebiti krivoverce Bosne.sve1jenici ozeni8e.95 "je . ako se njih biskupi s Rimom nesjedine.nastoji oko sinovah si Stefana i Urosa i oko ca. oko 1229. Nikola IV. i za urediti ih.' poved. ' stanovnici desno-dunajskoga Srema koji su gerekog obreda i jos nisu bili podloZni apostolskoj stolici. . i oko 1292.. pak oko 1267. da se sjedine s Rimom. u slnsbi boZjoj i cerkvenih svetotajstvih. iIi moZda koj latinski opat ili predstavnik. kralja Emerika neka primora Slave. nadbiSkupu koloCkomu davati desetinu. a svi su ostali gereki. kojih se pomoeju Kalo:lvan poslusio i koji su mnogo kerstjanah zarobili. bi-Ii se imao postaviti biskup iz Gerkah. Stefan pristaje. papi neposredno podlosan. Oko 1232." I • I . odredjuje nastojati ako je moguee. podloZe biSkupii sremskoj. Vee oko 1198. i djakone i pcdjakone koji se bivsi redjeni osenise i detcu imadose. oko 1288. da-li im cerkve propadaju. da uz Bulgare biase nekerstjanah (pogani).

odprsvi - . Ovomu ee. njegovim baitinikom i naslednikom. zakljuCi se.96 Kad" papa hoee da u sustav spravi cerkvu i vern. Eto. Na to Stefan kralj RaBie. Fotij u svojih delih. nekeriteni Hervati to nerazume i preziru. -od strane neba. Petra. Papa baei anatemu na patria. za pokazati niitetnost toga oru!ja. dakle dok je svatko smatrao za nesreeu iz toga druztva iskljueenu biti. kao biskupu koj 0 temelju i bitju kerstjanstva nezna van ito se nauCi od njih. Machlaveli izvadi iz povesti preznamenito naceIo: propade prorok koj neima oruzja.u koliko drugi na nje neimaju pravo. lahko da on samo izzlobe baci anatemu na papu. Kerstjanska anatema imadiase pravu snagu dok kerstjani biahu aledba koje clanovi ljubiie i pomagaie se medju se kao bratja. pokaza premnogo manja. jer na roo ovoga drugaCie biase Ananii i SaDri. postignuo je sverhu: ni pspi Be zla nedogodi. za usmoei onom vlastju raditi. nitko je rimski papa: neb -se oni nateravaju. mi gledajmo za nas. neda se podlosnosti.. nedogodi nikakovo zlo. uza-nj pnstaje i kerstjanah osobito vlastelinah. za-da se opazi slabooa temelja obijuh cerkvah. Dakle. zavapiSe Gerci. Ovoga naeela kao da Be primi Klemens VI. iz njihovih knjigah. Nekerstjanski Zivalj u Hervatskoj prejak. ma-da se nekerstjani nad njimi nesablaznjuju. morao biti drugi Isus iIi sv. "Germ i njlliovi ueeniei po Hervatskoj davaju Z8 razumeti da bi papa. Ako je to smerao. nitko je carigradski patriarka. kralju ove Hervatske i Ungarie.kroz poslanike javi papi. Lahko da onaj mu! biase kerstjanin samo poradi svoje koristi. da ee ostaviti raskolnietvo Gerkah.rku Fotia. Pew. kad-no oko 1353. Petru. Gerci mu se protive kao nadutu neznalici. Ludoviku 1. Inocentij VI. papa nije ni sluga Isusu ni sv. " dopusti i darova sve zemlje razkolnikah i nevernikah (nek~rstjanah). Kad papa kaie da radi vlastju Isusa iIi sv.

danae bi bfto drug'Mie stanje u Hervatskoj i na svemu htoku. koji nespadaju pod Ungarill i nisn sjedinjeni s . sa utecf ptogonstw. zavetnje se na krilat-sldrb.' u sporazumku s pspom.k njemu z8.dovik: "skoro svale godine vodiaAe vojske proti takmaeem i buntovnikom. Hervati Bogumili biahu prejo.plovit1. to kraij L'hdovik.k8 stranka. po 8'VOj prilici nekaza istintt nego ono §to je 11 Pakraeu euo. bivsi se p~ko mere poveeali. i da.§e onaga n~ika. do malo prie smerti dA katoHk. Racah. kojega ker8tjani podrngljivo zvde njihovitn papom. 8U kerstja~. pimo da obi .m. " Stefan p'l"tlli nogu da trm ju pa- pin zastupnik poljubi. vere.. i zahtevao kerStenje Vidismo Arievacah i begunaeah nekeritenih jo~ u drugoj polovici xvn. Na. ter je gorji nego-Ii prie bide. i udvornikom zabrani pod lzgnbIta. osobito u Ungarii. Lipne. 'bndu obtatjeni i kersteni.To je pApa snao.zi8e.k ooijuh. budu svoj no.rimskom cerkvom. kazivaSe do. molda.Racem. bide na. Bogumilih? Jer mnogi. YeO. u istinu bide kerstjanin 'ikoje cerkve. Patarih'i (fJogmnili) Bosne. zatim to bose izto6ne ceme. i sa s&terti Albinjane. iii' m stogod dobiti. Imadoee nMe1nika. '9'eru obratjen i kerSten. i najviBe oko naljevine Ratie (prot! Bogitmilim). 6e~e proti Racem (Raehenos) i Moldavcem.1 . Jeronimo. ih je Lttdovik hteo pokatolicSti. odstupio je od vere i poV'nttio se u staru blttdriju. cerkvena svetotajsm podefjivahtt.Sla\'i biahu izto~ne cerkve i do. Jo. Slavi okru!ja. . pita8e i sluia. puk tverdokoran. Albinjani dola. nebi dvapat rekao da Stefan-Dusan. prividno i kersb8e se. ter mu katoUeki lfVooenicipo prevodu 8V. Zato halj Lu.t prnti . Bogumilih neeniei. Obe cerkve primavaju kerst jedna druge.pnbivati misi E~tupnika. ali tmda ka.stupnika." ~a. svoje vere. 7 . Cemu dakle kerstjenje Slavah.uk Airili kako su ga branili.

s njimi imaju posla Honorij m. zeli da ga papa ueini kraljem (eto vrednosti naslova "car"). ~oliko je . Taj popravak. i to dobitje svetkuje se u Rimu kao ono nad nekerstjani. Za toga Poljaci potukose Ruse.. i hoee da posalje zastupnike na lateranski sbor. U supor neopisivoj merznji koju imadose na papu i na njegove verne.dubrovniekom. sakuplja "svetu vojsku za -proterati te krivoverce" .. Inocentij IV. i ueini kraj nastojanju papah i svakomu saranju. da je oko 1203. razkolnietvo dokinuto.98 ka. Ru~ki car Vasilj'IV . pa da je i ovaj pao u krivoverje (pobogumilio se) j spominje da je iz Bosne izvueeno mnogo tisucah krivoveracah. lahko primise muhamedovstinu. jer dye sIedbe veema mersise katolike nego Turke. drugda pomesanim s razkolnici: Inocentij IV." Pape se omrasise i drugde. s~editelji iztoene cerkve itako priznavase. i nekerstjanah. isto nastoje Nikola IV.. i herpa Slavoserbah.d anatema nepomogla. Ovo se obavi za Gergura XIII. kod nekadanjih svojih vernikah. obranivsi se obim cerkvam. Vee davno opazila se mana Julieva kalendara. njegovu najviSju vlast. mnogo cistiu od kerstjanstva koje gledase. pise mu s osobitim stovanjem. Nekolike certe 0 napinjanju proti nasim Bogumilim. i radilo se u Iztoku i u zapadu o popravljenju.. Francezi i pape vodise dva kri- Zarska rata. Gergur IX. . nemogsse biti sloge ni snage za uzprotiviti se Tureinu. I _' U to dojde Turein. Pak itako. iz mersnje . Ivan xxn. . Zato Bogumili.. A kroz vekove oneiste zemlje. gde biase slediteljah obiuh cerkvah. kaze da je bosansku biskupin bio podlozio nadbiskupu . Benedikt XII. Lahko je razumeti da u istocnih i istoenosevernih krajih Hervatske. i gledaSe se njomekoristiti. i Gregur XI..moguee zvezdarski utverdjen. uspesno se uzprotiviSe mnogo veejoj sill ovih Hervatah i Ungaracah.

veka.j. nije eudo da. ni Zidovske. Nu patriarkat je svezan za stanovitu biskupiu. mogase to ueiniti. Od nekada. u ungarskih zemljah. i lahko da istinu.• • 99 . nitko neznadiase odgovoriti. Patriarka carigradski Jeremia n. [.!. opazilo se da u ovih neima kerstjanstva. nije se mnogo marilo kakove su vere medju se. nenajdoh da se sa patriarku izdavao. . u njegovih povlastnicah neima govora. ni Kalvinove itd. ." I ne samo u xvn. i Isusovci poeeli njtisiti vere: pobosna Maria-Terezia dade . ni gereke. svaka dersava iztoene cerkve. htede ga u sporaznmku s Gergurom XllI. nijedne 0 kojoj bi sepitali. da je sv. mogose. ni Luterove. obreda.. Taj katekizam tiskan u Beeu.- . ni Muhamedove. Sto se tiee njegova patriarkata. ter Arsenij Cemovie i Arsenij Joanovie. ako su bili patriarke u Turskoj Hervatskoj. t. Sad obuzme strah pobosnu kraljicu jos veema. Englezii Svedci. proti papi primise najprosvetljenii narodi. na starinskom temelju. Dok se nadalo da ce se begunci povratiti u pervaSnje postojbine. pak itako. 1776. naeiniti katekizam za pasminu. Begunci odgovaraSe da nisu vere katolieanske. ter ona dade. Nijedna kerstjanska sledba nedopusta coveku u isto vreme viSe zenah. ili u ovih zemljah za ~ivota prisnan bio.iztraZivati onu vern. ali metropolit filopopolski dade patriarku zato s Casti skinuti i u tamnicu baciti. (nisam ga mogao dobiti). nego i u drugoj polovici XVllI. i Arsenij Cernovic mnogo dedi do Julieva kalendarai do iztoene. samo naslov patriarke kod nas do smerti nositi. po svojih ljudih. Karo." Dakle. Dok Hervati i narodi Ungarie poznali begunce. najde Taube TIirah koji imadose viSe zenah. a 0 veri. Sava Nemanie iztoenu cerkvu hervatsku odcepio od patriarke carigradskoga. Ali koje vere jesu? Na to pitanje. eno domacega zakona proti takovim ljudem. odmah primiti. stopervo 1751-2. Kad-bi one nade nestalo.

ako nije glagolski zI\ltO. nesna medju mueenici.. n~Q povratno. po slu .100 S-. Adalll Ratkaj zove "sakrifikuli" one senjske kaaonike.. hervatski jeUk iz cerkve rivati i progoniti i presirasi sve stQ nije njihovo ili sa nje. Beguneem u be¥>varskoj ~\lpanii.oja ZIl8CloAeodgovoriti KarlovQU. da 8~ u 'nj. u uapr~oTa: u 3. i da 0 dogmah n~biaSe govora pace. iz~ t~. Tako sin begunacah.. za slobodu i na. nailo ih se petelfQ1r.wJPkom vWte. Vidismo jadno stanje puka u granici i u pokrajini. dugo vrem. kaltovi mora da drugi biahu. drugaeie podatna u tom pogledu. ko! ~je mQgao prostiti svoj kerstni list.. bu. koji 0 . da proti duhosnikom ni proti obredu nebiase prigovora. udari svojski raditi i zauzimati se za istoenn cerkvu.padna na.bude sloga i ~maCi mir.razlog. Rwlia.1. 'i bes dvojbe c1ngde u koliko biahu nastal\ieni ter uebeWe od ovud pod TurCW~t odonuda sme. a'.u.571 ~. da bwle se uz veru eauseo za stver narodah.ti ot6e-Dai i verovanj . podeljwaAe svetotajstva.: koliko je bogovsh.ah nedati da u Hervatskoj i Ul.. Ali on se pr4nio dobre. Uzviaeni red Iausevaeah.ena svetjenici zap&dDe CQf~ve.da • kralj~ pri1:mI. postade biikupom z~ebackim. dogme razpredati. pJigodOlll cerkveDe . IQw. $ari~ a u~otreblji:vao da sredstva pak ie. brijati InU berk i bradu. KB.njih stogod znadose. Ali smutnja nemogaA6 izostati. ovi biahu 8lQ~ 8 Beeom. Kat! takov biase jedan ~tkai.pre~~ bio bi svu ~em.ih slagaie.d Kercelic kaZe da je ~ilJl r~je gledao prelas s obreda za. Bee sc~lli~e da iwa.ij.m\ pita. i ono graditi osamljenim stalesem.uje. pisRe preodliean.ti 1IUwd. Turein dade na kolee nabiti 7 i 0 kojih njihova eerkva.ll osvojio.prll . D6 zaplved Vtl'8t d. Isusovci i njihov Bee 13 ueenici atadose duhovnietso odbijati od puka.lllal"OnI Isusovaeah. A~~ RatkQ. tu je nejaana istina. ueenik Isusovacah.j.6 Dokaa. koje. branivse iQis. Domitrovie. Rim biaSe pod If&. .