You are on page 1of 28

UVOD

Situacija u kojoj knegiwa Milica preuzima vlast u Srbiji, iz razloga {to


legitimni naslednik kneza Lazara, Stefan, jo{ uvek nije bio sposoban da
bude vladar, bila je najte`a u dotada{woj istoriji srpskog naroda. Kada je
bilo najte`e srpski vladari su postizali neslu}ene uspehe. U vreme kada je
eliminisana ~itava jedna generacija srpskih velmo`a i kada je Srbiji bila
prebijena ki~ma zaposedawem va`nijih utvr|ewa od strane Turaka, Stefan
uzima titulu kneza, koju mu je majka sa~uvala. Ubrzo postaje vladar za
primer, a biva po{tovan i od strane samog sultana Bajazita I. Primawem
despotske titule wegov ugled je jo{ vi{e porastao. U to vreme dolazi do
neminovnog zbli`avawa Srbije i Ugarske.
Despot Stefan uspeva da stvori novu stvarala~ku snagu koja }e
obnoviti Srbiju. Ovako obnovqena Srbija ulivala je nadu u povratak stare
slave, ali novi pravac razvoja misli u~enih qudi u woj, gradio je jednu
novu dr`avu.

1
STEFANOVO DETIWSTVO

Stefan je ro|en 1377. godine u Kru{evcu kao {esto dete kneza


Lazara i knegiwe Milice. Pre wega oni su dobili pet }erki koje su se zvale:
Mara, Dragana, Teodora, Jelena i najmla|a Olivera. Posle Stefana rodila su
im se jo{ dva sina Vuk i Dobrovoj, koji umire kao dete. Knez Lazar je u
vreme Stefanovog ro|ewa sazidao crkvu u dvorskom dvori{tu koju je
posvetio Sv. Stefanu, a koju je narod nazvao Lazarica. Stefan je po majci
Milici izdanak loze Nemawi}a. Knegiwa Milica je bila potomak najstrijeg
Nemawinog sina Vukana.1 Kada uz Stefana nije mogla da bude majka
knegiwa Milica, wegova “druga mati” monahiwa Jefimija, `ena postradalog
despota Ugqe{e, rado je provodila vreme uz Stefana kada mu je {irila
vidike, po{to je bila veoma obrazovana.
Stefan je odrastao u izuzetno te{kom vremenu za srpski narod.
Bezbrojne bratoubila~ke borbe, trvewa i usitwavawe teritorija srpskih
zemaqa. Stasao je u prilikama u kojima je rat potiskivao sve druge oblike
`ivota. Od svih oblasnih gospodara jedino je wegov otac, knez Lazar, imao

1
Konstantin, @ivot, 82, 85.

2
voqe i snage da {to vi{e oja~a polo`aj srpskog naroda i da obnovi srpsku
dr`avu koja }e, na ~elu sa dinastijom Lazarevi}a, nastaviti ono {to je
dinastija Nemawi}a davno zapo~ela.
Po{to je knez Lazar, uz pomo} bosanskog kraqa Tvrtka I i vlastele sa
kojima je uspostavio rodbinske veze, uspeo da elimini{e sve one koji su
ugro`availi wegovu vlast, okrenuo se temeqnoj pripremi zemqe za
odbranu od Osmanskih turaka. U me|uvremenu je priznao Tvrtka I za
kraqa Srba, ali ne i za vrhovnog gospodara.
Prvi upad omaweg turskog odreda u Pomoravqe desio se 1381. godine
kada su Lazarevi vlastelini uspe{no odbili Turke. U slede}em naletu 1386.
godine Turci su bili boqe pripremqeni, a na ~elo vojske stao je sam sultan
Murat I. Osmanlije zaposedaju Poni{avqe i opsedaju Ni{. Jedan deo turske
vojske upu}en je da preko Toplice upadne na Kosovo. Lazar je sa svojom
vojskom spremno do~ekao Turke kod sela Plo~nik u Toplici i potukao ih.
Daqi prodor Turaka u sredi{te Pomoravqa je zaustavqen, ali Srbi nisu
mogli da spre~e i pad Ni{a u Turske ruke. U Ni{u je ostavqena ja~a
turska posada, a sultan se sa ve}im delom vojske povukao u Trakiju.
Sultan Murat I je uvideo da ne mo`e da pokori Srbe u Pomoravqu
iznenadnim upadima i zastra{ivawima stanovni{tva, {to mu je uspevalo u
ve}ini slu~ajeva. Odlu~uje da okupi svu svoju vojsku iz Evrope i Azije,
kako bi Srbima zadao kona~ni udarac. Knez Lazar je bio dobro obave{ten
o ovim namerama sultana te je i on oko sebe okupqao svakog ko je
mogao da pru`i i najmawu pomo} u borbi.
Sudbonosna bitka odigrala se na Kosovskom poqu nedaleko od Pri{tine
15. 6. 1389. godine na Vidov dan, po starom kalendaru. Kao i Srbi, i Turci
su za ovu bitku okupili najboqe ratnike. Srbi su broj~ano bili daleko
nadja~ani, ali su se i pored toga borili kao da ih je bilo koliko i Turaka.
Ishod bitke i danas je pod znakom pitawa. Brojni izvori govore o toku bitke
i de{avawima posle we. Jedni izvori su nastali nakon bitke, a drugi znatno
kasnije. Mnogi od wih sadr`e krajwe nerealne podatke, naro~ito turski.
Ono {to se pouzdano zna je da su i jedna i druga strana imale velike

3
gubitke i da Srbi nisu bili u stawu da daqe brane svoju nezavisnost. Fizi~ki
osaka}ena Srbija pristala je na vazalni odnos prema Osmanlijama.
Stefan je ostao bez oca u vreme kada mu je bio najpotrebniji. Imao je
svega dvanaest godina, a kako je stario sve vi{e mu je bio potreban da
mu iskustvom pomogne. Sa druge strane ostala mu je majka bez ~ije bi
pomo}i bio prepu{ten na milost i nemilost neprijateqima Srba.

GUBITAK NEZAVISNOSTI POSLE KOSOVSKE BITKE


1389. G.

Srpska sredwovekovna dr`ava je izgubila suverenitet Kosovskom


bitkom 1389. godine, nakon pogibije kneza Lazara Hrebeqanovi}a, velikim
stradawem plemstava i vojske. Turci Osmanlije tako|e gube svog vladara
sultana Murata I (1362-1389), kao i wegovog mla|eg sina princa Jakuba,
zapovednika anadolske vojske, koji je ubijen po nare|ewu brata Bajazita.
Naslednik Osmanskog prestola bio je Muratov stariji sin princ Bajazit
zapovednik rumelijske vojske, sada sultan Bajazit I (1389-1402).
Razbijawem srpske vojske Bajazitu su bila {irom otvorena vrata Srbije i
zapadnog Balkana. Me|utim Bajazit odlu~uje da povu~e vojsku iz Srbije
jer mu je bilo pre~e sre|ivawe prilika u Brusi, tada{woj prestonici
Osmanlija, a koja je bila privr`enija princu Jakubu. Bajazit Muweviti, kako

4
su ga sunarodnici nazvali zbog svoje `ustrine, brzo se u~vrstio na svom
prestolu eliminacijom svih osmanskih velika{a koji su mogli ugroziti
wegovu vladavinu. Nakon re{avawa problema unutar svoje dr`ave
okrenuo se Srbiji.
Vlast u Srbiji preuzela je knegiwa Milica. Tokom leta i jeseni 1389.
godine Lazarevi}i su bili u te{kom polo`aju. Bilo im je izuzetno te{ko da
se odr`e na vlasti, da sa~uvaju narod i zemqu kojoj je pretila opasnost sa
svih strana. U to te{ko vreme knegiwa Milica je razmi{qala o napu{tawu
Srbije sa svojom porodicom i sklawawu u Dubrovnik. Tada joj je veliku
podr{ku pru`ila Srpska crkva na ~elu sa patrijarhom Spiridonom, a i jedan
deo vlastele koji je ostao lojalan Lazarevi}ima.
Lazarevi}i uspevaju da sklope mir i saradwu sa sultanom Bajazitom.
Cena mira bilo je gubqewe nezavisnosti tj. prihvatawe vazalnog odnosa
prema Osmanlijama. To zna~i da su stariji Lazarev sin Stefan, budu}i
srpski knez, kao i wegov mla|i sin Vuk, sa sticawem punoletstva bili du`ni
da sa svojim odredom vojnika prate Bajazita u svim wegovim ratnim
pohodima. Lazarevi}i su bili du`ni da pla}aju i odre|en godi{wi danak, kao
i da predaju nekoliko va`nih utvr|ewa koja su se nalazila na putevima
kojima su Osmanlije planirale da se kre}u u svojim pohodima na zapad u
Bosnu i na sever u Ugarsku. Vladarskoj ku}i Lazarevi}a najte`e je palo to
{to su morali da udovoqe Bajazitovoj `eqi da uzme u harem Oliveru, koja
je bila najmla|a }erka Lazara i Milice.
Te`ak plo`aj u koji su dospeli naslednici kneza Lazara bio je dobro
poznat wihovim susedima, naro~ito Dubrov~anima. Dubrov~ani ukazuju
minimalno po{tovawe Lazarevi}ima oslovqavaju}i knegiwu Milicu, kasnije
monahiwu Jevgeniju, kao “po~tenu” gospo|u, a kneza Stefana kao
“po~tenog” gospodina. Oni retko kad upotrbqavaju izraz “mnogopo~teni”
gospodin i “mnogopo~tena” gospo|a, {to bitno ne mewa su{tinu
oslovqavawa. Istovremeno Dubrov~ani nazivaju Vuka Brankovi}a
“slavnim i velemo`nim” gospodinom. Razlika u titulisawu je uo~qiva i ona
ukazuje na razliku u me|unarodnom ugledu jedne i druge srpske vladarske

5
ku}e. Knez Stefan i wegova majka knegiwa Milica za Dubrov~ane postaju
“slavni” i “velemo`ni” tek sa 1398. godine.2 Do ove godine knegiwa Milica
(monahiwa Jevgenija) i wen sin knez Stefan pro{li su kroz mnoga
isku{ewa, postigav{i mnogo, vo|ewem kako spoqne tako i unutra{we
politike.

KNEZ STEFAN LAZAREVI] (1389-1402)

Odmah posle srpskog stradawa 1389. godine usledili su pqa~ka{ki


upadi Ugara, na ~elu sa kraqem @igmundom Luksembur{kim (1387-
1437), u severne krajeve Srbije. Ugri uspevaju da osvoje tvr|ave Bora~ i
^estin u Gru`i. Srbi nisu imali drugog izbora nego da sa turskim odredima
napadnu Ugre. Ugri su proterani iz Srbije nakon borbi koje su trajale sve
do 1392. godine, dok su Turci iskoristiv{i situaciju i zauzeli Golubac.
Bajazit je 1393. godine napao Trnovsku Bugarsku i osvojio je, a wenog
vladara cara Ivana [i{mana pogubio. Osmanlijska teritorija na Balkanu se
osvajawem Bugarske tada gotovo udvostru~ila. Severozapadni deo
Bugarske ostao je pod upravom turskog vazala novog bugarskog cara
Stracimira, brata postradalog Ivana.
Nakon ovih de{avawa Bajazit je u zimu 1393/94. godine pojedina~no
pozivao svoje vazale u grad Ser, ne otkrivaju}i im da }e ih skupiti u
ve}em broju. Me|u ovim vazalima bio je i knez Stefan Lazarevi}. Kada ih
je okupio Bajazit je izdao nare|ewe za wihovo pogubqewe, ali se iznenada
u posledwem ternutku predomislio. Knez Stefan je i posle ovih namera
Bajazita ostao veran turski vazal za razliku od vizantijskog cara Manojla II
koji se odmetnuo od Turaka. Bajazit je opsedao Carigrad nekoliko godina
kao odmazdu za neposlu{nost.
Naredne godine Bajazit je pokrenuo veliki pohod protiv ugarskog kraqa
@igmunda i wegovog vazala vojvode Jovana Mir~e. U ovom pohodu
2
Blagojevi}, Stefan, 17.

6
Osmanlija u~estvovali su i wihovi srpski vazali knez Stefan, kraq Marko,
gospodin Konstantin Draga{, a najverovatnije i Konstantin Bal{i} ro|ak
gospodara Zete \ur|a II Stracimirovi}a.3 Bitka se odigrala kod mesta
Rovine u Vla{koj 1395. godine (polo`aj ovog mesta nije poznat). Bajazit je
pretrpeo poraz. U bici su poginuli kraq Marko i gospodin Konstantin.
Osmanlije su pretrpele osetne gubitke, ali ih to nije spre~ilo da na
povratku, pre{av{i Dunav, osvoje Vidin, okupiraju preostale delove
Bugarske i pogube posledweg sredwevekovnog bugarskog vladara cara
Stracimira [i{mana. Ubijen je zbog tajne saradwe sa tada{wim najve}im
neprijateqem Osmanlija, Ugarskom. Nakon pogibije dva srpska oblasna
gospodara Bajazit je zaposeo wihove oblasti koje su se nalazile u gorwem
toku reka Vardara i Strume.
Ohrabren ovim uspehom ugarski kraq @igmund je po~eo sa
pripremama krsta{kog pohoda. Okupiv{i veliku vojsku (60.000-100.000
qudi)4 @igmund se uputio nizvodno Dunavom. U wegovoj vojsci bili su
brojni feudalci iz zapadne Evrope, bilo je i najamnika, dok je najve}i deo
vojske bio sastavqen od wegovih podanika. Krsta{i su u po~etku imali
uspehe. La|ama su pre{li Dunav, osvojili Vidin i opseli Nikopoq. Bajazit je
tako|e pod svoju zastavu okupio sve raspolo`ive snage. Odlu~uju}a bitka
se odigrala u okolini opsednutog grada Nikopoqa 1396. godine. Krsta{i su
na boji{tu polako dobijali premo}, kada je u odlu~uju}em trenutku odred
Srba pod komandom kneza Stefana napao odred @igmunda sa kraqevom
zastavom i uspeo da je obori. Krsta{ka vojska ve}, neslo`na ubrzo je
razbijena i dobrim delom uni{tena. Kraq @igmund spasao se be`awem
nizvodno Dunavom, a onda preko Crnog mora doplovio je u Carigrad,
odakle je doplovio do Dalmacije vrativ{i se u Ugarsku. Turci su iskoristili
rasulo Ugara, upali su u ju`ne delove Ugarske i opusto{ili Banat i Srem.
Za zasluge u Nikpoqskoj bici Bajazit je Stefana nagradio oblastima koje
je dr`ao Vuk Brankovi}, zadr`av{i za sebe strate{ki najva`nije tvr|ave na

3
Istorija srpskog naroda II, 54.
4
Istorija srpskog naroda II, 56.

7
putu prema Bosni. Bajazit je zarobio Vuka Brankovi}a zbog tajne saradwe
sa Ugarskom, koji ubrzo umire u zarobqeni{tvu 1397. godine.
Naslednicima Vuka Brankovi}a ostavqeno je onoliko zemqe koliko im je
bilo potrebno za wihovo izdr`avawe. Dr`ava kneza Stefana tada je bila
teritorijalno ve}a od one kneza Lazara. Sa druge strane, strate{ki
gledano, polo`aj Stefana u pore|ewu sa onim kneza Lazara pre 1389.
godine bio je znatno nepovoqniji iz razloga {to su Turci poseli nekoliko
va`nih utvr|ewa ~ime su Stefanu bile vezane ruke za preduzimawe akcija
protiv Turaka. Srbi u Pomoravqu tada su trpeli te`ak zulum kao nikada
ranije.
Bajazit je imao slobodan put za upade u Bosnu preko Kosova i Ra{ke,
pa je tako u zimu 1398. godine poslao ve}i odred na ~elu sa jednim od
svojih sinova, koga je kao vazal pratio knez Stefan. Iznenadni napad je
propao, a Bajazit je okrivio Stefana za neuspeh. Stefan se Bajazitu
pravdao time {to je pohod bio pra}en te{kim vremenskim prilikama.
Bajazit je tokom iste godine jo{ dva puta slao vojsku u pohod protiv
Bosne.5
U me|uvremenu protiv Stefana se spremala zavera na ~ijem ~elu su
bili vojvode Nikola Zoji} i Novak Belocrkvi}. Zoji}eve zemqe su bile u
rudni~kom kraju, a Belocrkvi}eve u Toplici. Nezadovoqni velika{i su
nastojali da oslabe Stefana optu`uju}i ga da tajno sara|uje sa Ugrima i da
nije veran sultanu. Oni su uvideli da je prilika povoqna da zbace Stefana
sa vlasti, a za postizawe toga ciqa nije bilo potrebno mnogo, trebalo je
samo uspostaviti neposredan vazalni odnos prema sultanu. Stefan je o
ovim namerama svojih podanika bio obave{ten. On je pozvao vojvodu
Novaka kod sebe kada ga je i pogubio pre no {to je pobuna po~ela.
Vojvoda Nikola se sklonio u tvr|avu Ostrovicu kod Rudnika, a kada je
shvatio da }e pro}i kao vojvoda Novak, zamona{io se sa porodicom i tako
sebi spasao `ivot.6

5
Istorija srpskog naroda II, 60.
6
Konstantin, @ivot, 88.

8
Naslednici Vuka Brankovi}a, Grgur i \ura| Brankovi}, uspeli su da se
izmire sa Bajazitom, kao i da povrate jedan deo svojih poseda, koje je
sultan dao Stefanu. Oni su, u ovim povoqnijim uslovima, mogli da kao
turski vazali okupe odre|en broj vojnika i da izvr{avaju svoje vazalne
obaveze prema sultanu.
Bajazitovu ekspanziju na evropskom tlu prekinula je invazija Mongola
kana Timura, usmerena ka centru azijskog dela Osmanske dr`ave tj. ka
Anadoliji. Knez Stefan se sa svojim bratom Vukom i sestri}ima, bra}om
Brankovi}, prikqu~io Bajazitu i wegovoj vojsci na putu za Anadoliju.
Odlu~uju}a bitka odigrala se kod grada Angore 1402. godine. Osmanlije
su pretrpele te`ak poraz. Sultan Bajazit je pao u ropstvo, dok su se srpski
vazali na ~elu sa Stefanom hrabro dr`ali. Stefan je sa Vukom i \ur|em
Brankovi}em odstupio ka Carigradu tek kada je saznao da je Bajazit
uhva}en. Sestra Olivera i sestri} Grgur pali su u ropstvo Mongola. Oni su
sporazumom Stefanovog poslanika sa Timurom bili oslobo|eni robstva.
Stefana je u Carigradu do~ekao Jovan VII Paleolog, koji je mewao
odsutnog cara Manojla II Paleologa (1391-1425). On je na Zapadu tra`io
pomo} za borbu protiv Osmanlija. Jovan VII dodelio je Stefanu titulu
despota sa namerom da pribli`i dve pravoslavne dr`ave koje su
prethodnih decenija delile istu sudbinu, a s obzirom na novonastalu
situaciju u regionu trebalo je {to vi{e pribli`iti dva pravoslavna naroda.
Vizantijski car Manojlo II Stefanu }e potvrditi titulu despota 1410. godine.
Titula despota nije dodeqena porodici Lazarevi}, dakle automatski
Stefanovim naslednicima, ve} samo knezu Stefanu, li~no i do`ivotno,
kakva je praksa bila u Vizantiji.7 Ovim ~inom Stefan je priznao i istakao
idealnu suprematiju vizantijskog cara u zami{qenoj hijerarhiji hri{}anskih
dr`ava. Po{tuju}i va`e}a pravila svog doba Stefan se zato sasvim
legitimno, kao i wegovi nemawi}ki predhodnici na srpskom prestolu,
mogao nazivati samodr{cem, odnosno samodr`avnim despotom. U dugoj
vizantijskoj tradiciji titula despota je bila privilegija darivana posebno
7
Veselinovi}, Dr`ava, 40.

9
odabranim pojedincima, naj~e{}e srodnicima carevog doma. Prema
pravilima, despot je imao rang veli~anstva, veoma visok polo`aj na dvoru
i pravo da u dokumentima koristi oznaku carstvo mi.8 Navedite i da je to
druga carska titula u hijerarhiji carskih titula (videti G. Ostrogorski, Istorija
Vizantije)
U Carigradu su povedeni i razgovori o Stefanovoj `enidbi sa bliskom
srodnicom dinastije Paleologa. Stefanu je ponu|en brak sa Jelenom, }
erkom gospodara Lezbosa, Fran}eska II Gatiluzija. Ne{to kasnije, kad su
se prilike u Srbiji sredile, brak je sklopqen 1405. godine.
Sa Stefanom je u Carigradu boravio i wegov sestri} \ura|. Izme|u wih
do{lo do neslagawa, a pojedinosti sukoba nisu poznate. Stefan je tada
naredio da se \ura| zatvori, {to je i u~iweno. \ura| je uspeo da se oslobodi
su`awstva, a pobegao je Bajazitovom sinu, sultanu Sulejmanu, gospodaru
Jedrena i Turskih teritorija u Evropi. Od Sulejmana je tra`io vojnu pomo}
kako bi se borio protiv Stefana.

DESPOT STEFAN LAZAREVI] (1402-1427)

Povratak sa maloazijskog rati{ta, despot Stefan je iz Carigrada bio


primoran da nastavi morskim putem, jer je kopneni put dolinom Marice
bio je blokiran za srpsku vojsku od strane odreda sultana Sulejmana.
Sulejman je neke svoje odrede prikqu~io vojsci koju su uspeli da okupe
Brankovi}i na posedima koje su dr`ali pod svojom vla{}u. Sulejman im je
naredio da blokiraju prolaz Lazarevi}ima kroz Kosovo i Metohiju. Despot
Stefan se sa bratom Vukom i ne{to vojnika uputio la|ama do ostrva
Lezbos, gde je upoznao svoju budu}u suprugu, a odatle ka Jadranu i luci u
Ulciwu.
Stefana je u Ulciwu do~ekao zet \ura| Stracimirovi} Bal{i}, koji mu je
obezbedio vojnu pomo}. U me|uvremenu vojsku u Srbiji okupqala je i
8
Kali}, Srbi, 76.

10
knegiwa Milica. Despot Stefan se preko mleta~kih poseda i Skadra uputio
zaobilaznim putevima prema @i~i. Ciq Stefanovog pohoda bilo je Kosovo.
Odsudna bitka odigrala se kod Tripoqa na Kosovu, nedaleko od manastira
Gra~anice. Stefan je vojsku podelio na dva dela. Bratu Vuku je dao ve}i
deo i naredio mu da napadne odrede kojima su zapovedali Brankovi}i,
dok je on napao turski odred. Me|u turskim vazalima bio je i kesar Ugqe{a
Vlatkovi} koji je Stefanu dao va`na obave{tewa o planovima Turaka.
Kesar Ugqe{a se u toku borbe odmetnuo od Turaka i pri{ao Stefanu,
~ime je znatno doprineo ishodu bitke. Vuk je u boju do`iveo neuspeh tako
da je Stefan bio primoran da bitku dobije svojim snagama {to je i uspeo.
Posle bitke Lazarevi}i su se povukli u Novo Brdo, gde je Stefan kritikovao
Vuka za r|avo dr`awe u boju. Ovo je uvredilo Vuka koji je okrenuo le|a
bratu i prebegao Sulejmanu, {to je dodatno zakomplikovalo situaciju u
Srbiji.9
U to vreme vo|ena je ogor~ena borba izme|u Bajazitovih sinova, po{to
se saznalo za wegovu smrt u zato~eni{tvu. Bra}a Sulejman, Isa, Musa i
Mehmed nisu se {tedeli u me|usobnim sukobima. Prvo je izbio sukob
izme|u Ise i Mehmeda, kada je od bra}e prvi poginuo Isa. Onda je borba
nastavqena izme|u Sulejmana i Mehmeda. Sulejman je bio primoran da
~esto napu{ta svoje posede na Balkanu, jer se borba u po~etku vodila u
Anadoliji koja je bila kqu~ za vlast nad Osmanlijama. Ove okolnosti navele
su Sulejmana da se sporazume sa okolnim hri{}anskim vladarima me|u
kojima je bio i Stefan, kada mu je priznao sve ono {to je imao u Bajazitovo
vreme uz uslov da ostane turski vazal.10
Despot Stefan je shvatio da wegov saveznik Vizantija, i pored povoqne
situacije za sre|ivawe prilika na Balkanu u korist hri{}ana, nema dovoqno
snage da se odupre uticaju Turaka. On se u tim okolnostima okre}e
novom savezniku, Ugarskoj. Obostrani interesi dvojice vladara otvorili su
put sporazumu. Stefan je prihvatio vazalni odnos prema Ugarskoj krajem

9
Istorija srpskog naroda II, 68.
10
Istorija srpskog naroda II, 69.

11
1403. godine ili po~etkom 1404. godine. On je pritom bio du`an da
u~estvuje u skupovima ugarskog plemstva, kao i raznim oblicima
dvorskog `ivota u Budimu. Na upravu dobija Ma~vu i Beograd, ne{to
kasnije Srbi su poseli i Golubac. Ovim de{avawima Srbija se kona~no
u~vrstila na obalama Dunava.
Grad Beograd se intezivno izgra|ivao tokom celokupne vladavine
despota Stefana u wemu. Beogradski grad (tvr|ava) tada je postao
najve}a srpska tvr|ava predturskog doba, kada je stekao slavu te{ko
osvojivog grada. Beograd je do`iveo pravi preporod po~etkom XV v.
Dotada{we pograni~no utvr|ewe dobilo je novu ulogu, postaje sredi{te
srpske dr`ave. Despot Stefan je 1405. godine gradu dao zlatope~atnu
povequ sa {irokim povlasticama, kako bi ubrzao proces naseqavawa
stanovnika u grad. Svaki ugledniji gra|anin Beograda dobijao je neku vrstu
li~ne isprave (kwigu s pe~atom), kojom je dokazivao identitet. Za{titnik
sredwovekovnog Beograda bila je Bogorodica. Wen lik se nalazio iznad
ulaza isto~ne kapije gorweg grada (glavna kapija gorweg grada). Beograd
je bio sedi{te mitropolije, u kome je bila izgra|ena mitropolijska crkva
posve}ena za{titnici Bogorodici.11
Po{to se utvrdio u Beogradu Stefan je izgladio odnose sa bratom
Vukom zahvaquju}i velikom uticaju majke tokom 1404. godine, dok je
silom primorao Brankovi}e na pokornost. Stefan je nastojao da
normalizuje odnose i sa drugim susedima kada je poveqom iz 1405.
godine obnovio saradwu sa Dubrov~anima. On im je potvrdio sve ranije
isprave koje su im srpski vladari bili izdali.
U me|uvremenu izbio je otvoren sukob izme|u wegove sestre Jelene
Bal{i} i wenog sina Bal{e III sa jedne strane i Mle~ana sa druge strane.
Borbe, u kojima su Mle~ani stekli blagu prednost, vremenom su oslabile
obe suprotstavqene strane. Tada je uz posredni{tvo okolnih vladara, me|u
kojima se isticao despot Stefan, sklopqen labavi mir 1408. godine. Bal{i}i

11
Kali}, Srbi, 82, 84.

12
su pristali da Mle~anima prepuste Bar i Ulciw, ~ime je polo`aj Mle~ana u
zetskom primorju znatno poboq{an jer su ujedno dr`ali i Skadar.12
U to vreme kraq @igmund je ustanovio novi red vitezova, koji je
nazvao Zmajevim redom. Tada je sa~iwena sve~ana osniva~ka poveqa
toga reda u Budimu 1408. godine. Prvi od 24 ~lana toga reda, koji je
odlikovan od strane kraqa @igmunda bio je despot Stefan Lazarevi}.13
Nakon smrti monahiwe Jevgenije (knegiwe Milice) 1405. godine do{lo
je do novih sukoba izme|u bra}e Lazarevi}. Vuk je tra`io saveznike, kada
je shvatio dam mu u sukobu sa bratom najve}u pomo} mo`e pru`iti
sultan Sulejman, koji se rado ukqu~io u sukob. Vuk je protiv Stefana
podigao ustanak 1408. godine ~ime je zapo~et novi rat na teritoriji Srbije.
Borba se rasplamsala tokom 1409. godine. Ju`nom Srbijom harala je
turska vojska, dok je sa druge strane Stefanu u pomo} do{ao tami{ki
`upan Pipo Spano. U me|uvremenu na rati{te dolazi i sam kraq @igmund,
dok se broj Turaka koji haraju Srbijom stalno pove}avao. Vuk je uspeo da
prodre do Beograda i primora Stefana na pregovore. Stefan je pristao na
podelu zemqe sa bratom. Vuku je pripao jug Srbije sa sedi{tem u
Kru{evcu. Vuk Lazarevi} i bra}a Brankovi} tada priznaju vrhovnu vlast
sultana Sulejmana.
Ratno stawe ovim nije u potpunosti prekinuto jer je na Balkan pre{ao
princ Musa, ~ime su se dinasti~ke borbe Bajazitovih sinova prenele iz
Azije u Evropu. Musa je lako zadobijao saveznike na Balkanu iz razloga {to
se Sulejman sa mnogim hri{}anskim gospodarima ranije obra~unavao.
Stefan tada odlu~uje da pri|e Musi, kome prilazi i Vuk, ali mu ubrzo
okre}e le|a i ponovo se vra}a u Sulejmanov tabor.
Kada su oba princa sakupila ve}e snage krenuli su jedan na drugog.
Do bitke dolazi kod tvr|ave Kosmidiona 1410. godine, nedaleko od
Carigrada. Poraz je pretrpeo Musa. Stefan se tada povukao u Carigrad gde
ga je do~ekao car Manojlo II, koji mu je tom prilikom potvrdio despotsku

12
Istorija srpskog naroda II, 78.
13
Istorija srpskog naroda II, 80.

13
titulu. Stefan se preko Crnog mora i Vla{ke vratio u Srbiju do{av{i u
Golubac.
Sulejman je naredio Vuku i bra}i Brankovi} da se sa vojskom upute u
Srbiju, kako bi sre~ili Stefanov povratak. Na putu za Srbiju Vuk i bra}a
Brankovi} su uhva}eni od strane Muse i pogubqeni 1410. godine. Jedino
je \ura| bio po{te|en.14 U posebnom sporazumu Muse sa Stefanom,
severna i ju`na Srbija su se ponovo ujedinile pod despotovom vla{}u, koji
se obavezao na odanost Musi u borbi protiv Sulejmana.
Sultan Sulejman je vremenom gubio pristalice, a kada je Musa zadobio
premo} iskoristio je i uspeo da likvidira brata Sulejmana 1411. godine.
Po{to se domogao vlasti na Balkanu, ubrzo se zamerio kako sa
hri{}anskim vladarima tako i sa svojim vojnim zapovednicima. Stefan je u
tim uslovima napustio Musu.
U me|uvremenu despot Stefan dobija izda{nu pomo} od kraqa
@igmunda, koji mu je darovao gradove i sela u Ugarskoj 1411. godine.
Novi Stefanovi posedi su se nalazili u satmarskoj, biharskoj, sabol~koj i
torontalskoj `upaniji, zatim u Potisju i ju`nim delovima Ugarske. Ovim mu
je materijalna situacija znatno bila poboq{ana. Smatra se da je u to vreme
dobio na upravu i bosanski grad Srebrenicu. Glavni razlog za ovu
@igmundovu pomo} Stefanu bio je taj {to je Srbija bila glavni bedem
turskim upadima u Panoniju.
Despot Stefan, osetno oja~an, uspe{no je vodio operacije protiv Muse,
koji je ~ak tra`io i primirje. Stefan je tada uspostavio kontakt sa Musinim
kraji{nicima koji su se odmetnuli od wega. Ovim je stvorena {ira koalicija
koja nagovara princa Mehmeda, gospodara Anadolije, da pre|e na Balkan.
Mehmed je u nekoliko navrata poku{avao, ali bezuspe{no. Musa koristi
nepovezanost svojih protivnika i upada u Srbiju 1412. godine kada opseda
Novo Brdo. Na vest o Stefanovom dolasku Musa se povukao. Iste godine u
Srbiju se vratio \ura| Brankovi}, odmetnuv{i se od Muse, kada je do{lo do
kona~nog izmirewa Lazarevi}a i Brankovi}a. Po{to Stefan nije imao dece,
14
Istorija srpskog naroda II, 83.

14
on je u \ur|u video dostojnog naslednika. U Srbiji je tada do{lo do dugo
o~ekivanog unutra{weg mira.15
Tokom 1413. godine borbe na Balkanu su dosegle svoj vrhunac. Musa
je silovito prodro u Srbiju kada je te{ko opusto{io wene jugoisto~ne
krajeve. Zatim je prodro do Kru{evca ~iji je kraj tako|e te{ko stradao. U
to vreme princu Mehmedu polazi za rukom da se prebaci u Evropu. On je
spretnim manevrima uspeo da izbegne napad Musine vojske i da svoju
vojsku ujedini sa onom koju su okupili hri{}anski vladari. Odlu~uju}a
bitka odigrala se kod sela ^amorlu, pod planinom Vito{om. Musa je
potu~en, kada je zarobqen i pose~en pri poku{aju bekstva.16
Vlast nad Osmanlijama dobija sultan Mehmed I (1413-1421), ~ime je
okon~an dugogodi{wi gra|anski rat u Turskoj. Za svoje zasluge Stefan
dobija na upravu, od novog sultana, grad Koprijan kod Ni{a, pokrajinu
Znepoqe i neke druge mawe predele. Despot Stefan je prihvatio vazalne
obaveze prema sultanu ~ime je obezbedio Srbiji du`i mir.
Dok je u Srbiji vladao mir dr`ave u wenom susedstvu zadesila su velika
razarawa. U Zeti je neprekido vo|ena borba izme|u Bal{e III i Mle~ana.
Turci su harali zapadnim Balkanom pusto{e}i siroma{ne oblasti Albanije.
Upadali su i u Bosnu nanose}i velike {tete oblasnim gospodarima. U to
vreme sazvan je veliki crkveni sabor zapadnog sveta u gradu Konstanci
(1414-1418), gde se pored tema crkvenog `ivota raspravqalo i o
nevoqama koje su Osmanlije stvarale hri{}anskom svetu. Tome skupu
prisustvovalo je jedno poslanstvo despota Stefana, a mogu}e je da se i on
sam tamo uputio.
Bal{a III poveo je drugi skadarski rat 1419. godine. Po{to se u me|
uvremenu te{ko razboleo, on odlazi u Srbiju na ujakov dvor kada mu
predaje Zetu na upravu. U Srbiji nije dugo boravio po{to je ubrzo umro
1421. godine. Ujediwewem oblasti Lazarevi}a, Brankovi}a i Bal{i}a
srpska dr`ava se ponovo prostirala od Dunava do Jadranskog mora.

15
Istorija srpskog naroda II, 87.
16
Istorija srpskog naroda II, 89.

15
Bal{inu smrt Mle~ani su iskoristili da zauzmu preostale gradove u
zetskom primorju. Stefan nije mogao da se pomiri sa novonastalom
situacijom i on ve} 1421. godine sa vojskom dolazi u Zetu.
Iste godine umro je i sultan Mehmed I, koga u Jedrenu nasle|uje
Murat II (1421-1451). Stefan je pozdravio novog sultana, kada je obnovio
vazalni odnos i time obezbedio granicu prema Osmanlijama kao bi mogao
da se razra~una sa Mle~anima. Rat je iscrpqivao obe strane, a otegao se
sve do 1423. godine kada je sklopqen “skadarski mir” povoqan za obe
strane. Mle~anima je ostao Kotor, Ulciw i Skadar, dok su Srbi zadr`ali Bar
i Drivast, a obe}ana im je i Budva sa solanama u Grbqu. Novim mirovnim
ugovorom 1426. godine u Vu~itrnu usagla{ene su sve preostale
nesuglasice. Vu~itrnski sporazum despot Stefan je potvrdio iste godine, a
Mleta~ki Senat 1427. godine.17 Ovim sporazumom sre|eni su odnosi izme|
u dve dr`ave, ali gledano sa druge strane krajwi ciqevi obeju strana nisu
ostvareni. Mle~ani su hteli da zaposednu celokupno zetsko primorje sa
zale|em, dok su Srbi hteli da proteraju Mle~ane iz Zete.
Kada je vizantijski car Jovan VIII Paleolog (1425-1448) 1424. godine
boravio u Budimu na dvoru kraqa @igmunda, mole}i ga za pomo} u borbi
protiv Turaka, na Ugarskom dvoru se nalazio despot Stefan. ^vrsta
vezanost Stefana za Ugarsku bila je trn u oku sultanu Muratu II. Sultan je
1425. godine uputio poslanika u Srbiju da ispita prilike u woj. Turski
poslanik nije zatekao Stefana u Srbiji, a sama zemqa se u`urbano
pripremala za rat. Rat je bio neizbe`an. Murat II je u jesen 1425. godine
preko Ni{a upao u Pomoravqe pusto{e}i sve do Kru{evca. Vodila se
ogor~ena borba, a tami{ki `upan Pipo Spano je, kao i mnogo puta ranije,
pritekao Stefanu u pomo}. Ratne operacije prenete su i u Vla{ku. Stefan
je preko poslanika uporno nudio sultanu primirje, na{ta je on na kraju i
pristao.
Po{to je u me|uvremenu bosanski kraq Tvrtko II napao Srebrnicu,
koriste}i upad Turaka u Srbiju, Stefan se sa vojskom uputio ka
17
Istorija srpskog naroda II, 202.

16
severoisto~noj Bosni. Po{to je pre{ao Drinu Stefan je iznenadio
bosanskog kraqa, koji ga nije o~ekivao. Da bi izbegli katastrofu Bosanci
su se odmah povukli. Pod utvr|enim gradom Srebrenikom koji su opsedali
Bosanci su ostavili topove. Stefan ih je zaplenio i poslao u Beograd. Stefan
je ujedno iskoristio rasulo Bosanaca, kada je zaposeo mawe gradove u
okolini Srebrnice.
Neizvesne prilike, nestabilno zdravqe, kao i to {to nije imao dece,
navelo je despota Stefana da, u duhu nemawi}kih tradicija zajedno s
patrijarhom, sazove sabor vlastele u Srebrnici kod Stragara, u
rudni~kome kraju. Pred okupqenom vlastelom i predstavnicima crkve i
uprave, despot je obnarodovao svoju odluku. Pozvao je prisutne da \ur|a
ubudu}e priznaju za gospodara i da mu budu verni.18
Ova Stefanova odluka sama po sebi nije bila dovoqna, jer je pitawe
nasle|a vlasti u Srbiji prevazilazilo wene dr`avne granice. Samim tim
1426. godine Stefan je vodio pregovore sa @igmundom. Dvojica vladara
susreli su se u bawi Tati u komoranskoj `upaniji. Stefan je od @igmunda
tra`io da u slu~aju wegove smrti \ura| bude priznat za naslednika srpskog
prestola i da bude uvr{}en u red ugarske vlastele, {to je povla~ilo za
sobom i pravo nasle|a despotovih poseda u Ugarskoj. @igmund je
prihvatio despotove zahteve uz uslov da se obnove vazalni odnosi, koji su
vezivali Srbiju za Ugarsku i da se posle despotove smrti Ugarskoj vrate
Beograd i Golubac, onda Ma~va i krajevi zapadno od Drine.19
Slede}u 1427. godinu Srbija provodi u ratnoj neizvesnosti, kada je
usledio novi upad Turaka u Pomoravqe. Turci su opseli Novo Brdo i prodrli
na sever do Resave. Istovremeno do{lo je do pobune u bosanskoj
Srebrnici, koju je Stefan ugu{io u krvi.
Despot Stefan se vratio u, ratom zahva}enu, Srbiju. Turci su pusto{ili
wene ju`ne oblasti. Stefan je na putu za Beograd kroz [umadiju umro 19.

18
Istorija srpskog naroda II, 214.
19
Istorija srpskog naroda II, 215.

17
7. 1427. godine, od sr~ane kapi. Sahrawen je u svojoj zadu`bini
manastiru Resavi (Manasiji).
U vreme proslave pet stotina godina od smrti despota Stefana
Lazarevi}a (1927), a na predlog tada{weg patrijarha ujediwene Srpske
pravoslavne crkve, Dimitrija, despot Stefan je progla{en za sveca. Na taj
na~in Srpska pravoslavna crkva odala je despotu Stefanu najvi{e mogu}e
priznawe i zahvalnost za dobro~instva, zadu`binarstvo i dela stvarne
vrednosti.20

PRIVREDNI USPON DESPOTOVINE

Despot Stefan je izdao Zakon o rudnicima i Statut Novom Brdu (1412),


najve}em i najzna~ajnijem srpskom rudarskom centru. Ve}i deo zakona
sadr`i odredbe vezane za rudarstvo u Novom Brdu, a mawi izvode iz
statuta Novog Brda. Rudarski zakon za Novo Brdo obja{wava pojedinosti
koje se odnose na rudarsku tehniku, organizaciju i eksploataciju rudnoga
blaga. Pojedinim pravnim normama i propisima ure|eni su odnosi iz oblasti
rudarskog prava, s tim {to se prvenstveno {tite interesi rudara. Zakon
daje pravo rudarima da zalo`e vlasnikovu ba{tinu, ako ih vlasnik ne bi na
vreme isplatio. Uo~ava se izra`ena te`wa da se osigura nesmetana
proizvodwa, da se ne smawuje, a pogotovu ne prekida rad u rudnicima i u
topionicama.
Statut Novog Brda nije potpuno sa~uvan nego samo kao izvod
sastavqen od onih ~lanova koji se pre svega ti~u rudara i wihovog `ivota
u Novom Brdu. Wima je posebnim odredbama obezbe|en povla{}en
polo`aj u gradu, kao {to je prvenstvo u snabdevawu, odre|ivawe najvi{ih
cena `ivotnih namirnica i pojedinih zanatskih usluga.21

20
Markovi}, Manastir, 99-100.
21
Markovi}, Zakon o rudnicima, 33-54.

18
Nagli porast rudarske proizvodwe u doba despota Stefana dovodi se u
vezu sa opadawem evropskih rudnika od sredine XIV v. Nesta{ica srebra i
zlata na evropskom tr`i{tu dala je, u prvoj polovini XV v., posredstvom
Dubrovnika, sna`an podsticaj razvoju srbijanskih i bosanskih rudnika. U to
vreme Novo Brdo, ~uveno po glamskom srebru, koje ima odre|en
procenat zlata, najve}i je rudnik na Balkanu. Glamskog srebra bilo je i u
Jawevu, a u Trep~i je va|eno srebro, ali bez primesa zlata.
Od rudnika Srebrnica u Bosni despot Stefan je 1417. godine samo od
zakupa srebrni~ke carine ostvarivao prihod od 3100 litara srebra (oko
jedne tone). [to se ti~e zakupa novobrdske carine on je 1423. godine
iznosio 4868 litara srebra (oko 43000 dukata). Iste godine despot Stefan
je od rudni~kih rudnika imao prihod od 600 litara srebra na osnovu
zakupa carine. Mo`e se zakqu~iti da je despot Stefan samo od zakupa
carina u Rudniku, Srebrnici i Novom Brdu dobijao godi{we oko 73000
dukata. Ako se tu dodaju carinski prihodi od drugih gradova i trgova,
despot je samo od carina dobijao znatno vi{e od 100.000 dukata
godi{weg prihoda.22
Razvitak rudarstva i trgovine podsticao je i razvitak pojedinih zanata.
Posebno je napredovalo zlatarstvo, a pored zlatara bilo je i kova~a,
kovni~ara, kroja~a, obu}ara, ko`uhara, drvodeqa, sedlara, grn~ara,
sve}ara, mesara, pekara, kamenara, graditeqa, klesara, podapriga~a
sukna, tka~a, klobu~ara, tulara, sabqara, pu{kara, tobxija, {titara,
lukara, pojasara i dr. Srpski gradovi su u prvom redu bili sredi{ta
rudarstva i trgovine, a tek zatim zanatstva. Uporedo sa trgovinom u
gradovima su se razvijali kreditni i ostali oblici nov~anog poslovawa. U
Novom Brdu i Rudniku radile su kovnice, a od 1417. godine obnovqena je
kovnica u Srebrnici.
Despot Stefan je bio veliki dobro~initeq. Izdao je brojne poveqe.
Sa~uvano je deset poveqa od kojih su ~etiri hrisovuqe. Najstarija
sa~uvana poveqa je iz 1405. godine upu}ena despotici Jevpraksiji, kojom
22
Veselinovi}, Dr`ava, 227-228.

19
joj daruje selo Jabu~je i potvr|uje wen dar tog sela Hilandaru. Iste godine
2. oktobra Dubrov~anima je izdao povequ, kojom im potvr|uje trgova~ke
i druge povlastice koje su imali za vreme vladavine wegovih prethodnika.
Manastirima Tismeni i Vodici, izdao je povequ 1406. godine, kojom im je
darovao deset sela. Krajem 1406. godine izdao je povequ manastiru
Hilandaru, kojom mu je poklonio prihod od 100 litara srebra iz Novog
Brda. Manastiru Hilandaru izdao je jo{ jednu povequ 8. juna 1411. godine,
kojom mu daruje sela i ustanovqava adelfate. Lavri sv. Atanasija izdao je
tri poveqe. Prvom poveqom, koju je izdao 5. januara 1407. godine, Lavri
sv. Atanasija poklawa sela za davawe godi{wih pomena despotu. Drugom
poveqom, koju je izdao 1415. godine, zamewuje i osloba|a rabota i
da`bina neka lavrina sela. Tre}om, izdatom 20. januara 1427. godine,
Lavri sv. Atanasija poklawa sela uz obavezu posmrtnih pomena. Posle
1413. godine izdao je povequ manastiru Mile{evi, kojom mu daruje sela i
povlastice manastirima. Manastiru Vatopedu, izdaje povequ 2. jula 1417.
godine, kojom mu daruje jedno selo i 60 litara srebra od novobrdske
carine.23

DR@AVNA UPRAVA

Najvi{i rang u centralnoj dr`avnoj upravi (na dvoru) imao je logotet ili
veliki logotet. Logotetu je najvi{i rang u dr`avnoj upravi dao knez Lazar,
{to je prihvatio i Stefan. Zbog pravni~kog obrazovawa u~estvovao je u
pregovorima o zakqu~ivawu raznih ugovora. Imao je pravo da upravqa i
odre|enim poslovima srpske crkve u ime vladara tj. onim poslovima koji
su spadali u domen dr`avne vlasti. Logotet je ponekad pisao sam
vladareve isprave, iako je wegova osnovna obaveza bila da organizuje
wihovo sastavqawe, izvr{i overavawe i brine se o izdavawu poveqa. Po
pravilu, pisawe i prepisivawe isprava obavqali su dijaci (pisari). U wegovoj
23
Veselinovi}, Dr`ava, 52-53.

20
slu`bi bio je i protovestijar koji se brinuo o sprovo|ewu fiskalne politike, o
vladarevim prihodima i rashodima, a posebno da vladaru pribavi
neophodna nov~ana sredstva. Stefan je imao rizni~ara koji je vodio
ra~una o ve} sabranim prihodima, a po potrebi preuzimao i odre|ene
poslove protovestijara.
Upravnik dvora bio je dvorodr`ica, koji je imao pravo i da izdaje neka
nare|ewa po celoj zemqi kao {to su: obaveza gra|ewa ku}a i dvorova,
ponos, povoz, lov, sokolarstvo, davawe obroka i pripremawe kona~i{ta.
Zatim su postojali veliki ~elnici i ~elnici. Smatra se da su du`nosti
dvorodr`ice pre{le u nadle`nost velikog ~elnika u vreme kada Stefan
dobija despotsko dostojanstvo. Nadle`nosti velikih ~elnika naj~e{}e su
vezane za sudstvo i civilne poslove.
Izraziti predstavnik lokalne uprave bio je kefalija, koji je stojao na
~elu civilnih i vojnih poslova u gradu i podru~ju koji su mu povereni. U
ve}im rudarskim i trgova~kim sredi{tima najbli`i pomo}nik kefalije u
civilnim poslovima bio je knez sa gradskim ve}em koje sa~iwava
dvanaest purgara. Za razliku od kefalije koji je vladao~ev delegat,
~lanovi ve}a su predstavnici lokalne samouprave. U sudskom i upravnom
postupku deo poslova prelazio je u nadle`nost zakupnika carina.
Po{to su ratovi i pripreme za rat postali deo svakida{wice, vojni
zapovednici su postepeno preuzimali nadle`nost predstavnika civilne
vlasti. U pojedinim gradovima i krajevima postojala su dva vladao~eva
delegata, jedan za vojne, a drugi za civilne poslove. U tim prilikama
vojvode dobijaju prednost nad kefalijama, pa je ustanova kefalije po~ela
da se gasi. Kao najvi{i predstavnik vojne i civilne vlasti u razvijenom
gradskom nasequ, vojvoda se prvi put pomiwe 1410. godine u Novom
Brdu. Ovla{}ewa vojvode u gra|anskim poslovima bila su {iroka, a
posebno u sudstvu. Ovaj vid ure|ewa bio je zastupqen u skoro svim
oblastima Stefanove dr`ave.
Za vreme vladavine despota Stefana bilo je duplo vi{e ratnih nego
mirnih godina. Samim tim Stefanu je bila potrebna jaka i dobro

21
organizovana vojska, pa su tako veliki zna~aj imale brojne vlasteoske
ba{tine i pronije koje su izdr`avale najve}i deo Stefanove vojske. Vlastela,
ba{tinici i pronijari bili su du`ni da li~no vr{e vojnu slu`bu, kao i da se
staraju o odre|enom broju vojnika, zavisno od veli~ine wihovih poseda.
Najve}a potreba za vr{ewem vojne slu`be ose}ala se u pograni~nim
podru~jima - kraji{tima. Opremawe, sakupqawe i delovawe ove vojske
bilo je u nadle`nosti kraji{kog vojvode.
[to se ti~e stare{ina seoskih zajednica vla{kim sredinama i katunskim
zajednicama upravqali su primi}uri. Stare{ine katuna i trgova nosile su
naziv “knez”. Uo~i turskog osvajawa knez je bio i stare{ina sela. U
izvorima se spomiwe i op{ti naziv “~elnik”, koji je upotrebqavan od
upravnika manastirskog imawa do upravnika despotskog dvora.24
U Srbiji je u sredwem veku vrhovni sudija bio vladar. Pred vladara se
i{lo za najte`e prestupe. On je retko li~no izricao presudu. Presudu su
izricale wegove sudije, dvorski dostojanstvenici ili vlastela koju on odredi.
Za sebe je zadr`avao pravo da u svako doba li~no re{ava sporne
slu~ajeve. U vreme despota Stefana umesto dvorskog sudije postojao je
veliki sudija. Veliki sudija je na despotovom dvoru pored rezervata (su|
ewa po dugovawima u unutra{wosti), presu|ivao i u sporovima izme|u
vlastele. Despot je rezervate najve}im delom prenosio na vojvode, svoje
direktne zastupnike u oblasnim i lokalnim vojno – administrativnim i
sudskim jedinicama. Na ni`em nivou u `upi sudije su bili sevasti i kefalije.
Pored vojvode, prema Statutu Novog Brda, sudske nadle`nosti u gradu
imali su i drugi lokalni organi vlasti (knez i purgari). Sudske funkcije iz
svoje nadle`nosti u gradovima, trgovima i po rudnicima obavqali su i
carinici. Oni su sudili prvenstveno trgovcima i to za prestupe
nepo{tovawa carinskih propisa i nepla}awa carine. Postojalo je i privatno
– pravno pravosu|e. Poslove ovog pravosu|a vr{ili su vlasnici zemqe,
dakle vlastela (svetovna i duhovna), nad svojim zavisnim stanovni{tvom
koje je `ivelo na wihovim posedima.
24
Istorija srpskog naroda II, 118-125.

22
Crkva i crkveni sud sudili su pre svega celokupnom sve{tenstvu za sva
dela, zatim vernicima tj. celokupnom pravoslavnom stanovni{tvu, ali
samo za odre|ena dela, kao i zavisnom stanovni{tvu na svojim posedima
na osnovu povlastica vladara.
Postojalo je i autonomno sudstvo. Autonomni sudovi su se nalazili u
primorskim gradovima. Nezavisno sudstvo imali su i Dubrov~ani, koji su
bili nastaweni u Srbiji ili su u woj samo posalovali. Autonomno sudstvo
va`ilo je samo za sporove me|u samim Dubrov~anima. Kada je u pitawu
bilo su|ewe u parnicama izme|u Srba i Dubrov~ana, tu ulogu su obavqale
dve ustanove – stanak i me{oviti sud. Stanak je re{avao grani~ne
sporove, a po{to se u Stefanovo vreme Dubrovnik i Srbija ne grani~e, nije
ni bilo grani~nih sporova, pa samim tim ni stanka. Zna~i funkcionisao je
samo me{oviti sud.25

MANASTIR RESAVA (MANASIJA)

Manastir Resava, koji je posve}en svetoj Trojici, glavna je zadu`bina


despota Stefana. Nalazi se na desnoj obali re~ice Resave, kod
Despotovca. Zidawe manastira zapo~eto je 1407. godine, a osve}en je
1418. godine. Oko manastira despot Stefan je podigao veliki grad (utvr|
ewe), najve}e i najboqe o~uvano manastirsko utvr|ewe kod Srba. Utvr|
ewe ima dvanaest petospratnih kula i jedan redit uz reku. Du`ina
masivnih zidina iznosi 330 metara. Ispred zidina nalazi se rov dubok 5
metara.
Manastir dobija i naziv Manasija, jo{ dok je Stefan bio `iv, o ~emu
govori Konstantin Filozof. Narod je Stefana nazvao Manas jer je svojim

vrlinama podse}ao na wega. Ovaj se naziv nalazi i u letopisima XV v. U


crkvi je oslikan Stefanov istorijski portret sa manastirskom crkvom u levoj

25
Veselinovi}, Dr`ava, 298.

23
ruci. Ovde je on i sahrawen, po{to su to potvrdila najnovija arheolo{ka
istra`ivawa, a ne u manastiru Koporinu kako se do skoro smatralo.
Manasija je najve}a gra|evina ovog perioda srpske istorije. Lepih je i
vitkih razmera, a sva je od tesanog kamena. Savr{ene je tehnike, i po
preciznosti obrade kamena bli`i se romanskim gra|evinama Nemawi}a.
Umetni~ki predstavqa remek delo. Pod od ugla~anog belog i crvenog
mramora o~uvan je samo u priprati, dok je u crkvi skinut sredinom XIX v.
Manastir Resavu Turci su prvi put poseli 1439. godine, da bi ga 1458.
godine definitivno zauzeli. Neposredno pred tursko zauze}e zadesio ga je
po`ar 1456. godine. Manastir se spomiwe i 1476. godine kada su Turci
zaplenili velika manastirska zvona.26

Resavska {kola

Resavska {kola je bila vi{e radionica nego {kola u doslovnom smislu


te re~i. Najve}a je i najboqe organizovana skriptorija srpskog sredweg
veka. U ono vreme pisawe rukom na pergamentu bio je jedini na~in
izrade kwige. U resavskoj skriptoriji radili su monasi nastoje}i da ostvare
vrhunski kvalitet prepisa. Vrhunac mo}i srdewevekovne srpske dr`ave
pada u vreme cara Stefana Du{ana, ali vrhunac kulture dostignut je u
doba despota Stefana Lazarevi}a.
Na osnovu Konstantinovog ortografsko - gramati~kog traktata
“Skazanije o pismeneh” (Povest o slovima) mo`e se predpostaviti da je u
Beogradu, a mo`da i u manastiru Resavi, postojala {kola u kojoj se sticalo
vi{e obrazovawe i u kojoj je Konstantin bio u~iteq. Resavsaka {kola je pre
svega delo despota Stefana. Zna se da je Stefan u Carigradu obi{ao
Akademiju, kao i mnoge manastire, u kojima je posmatrao rad na prevo|
ewu i prepisivawu kwiga. Sve ovo ostavilo je veliki utisak na wega.

26
Markovi}, Manstir, 72.

24
Za prepisivawe i prevo|ewe u Reasavi tra`eni su u~eni kalu|eri. Rado
su primani begunci iz Vla{ke, Bugarske, Gr~ke i ju`nih krajeva Srbije. Iz
Resave kwige su no{ene u Ukrajinu, Rusiju, Gr~ku, Bugarsku, Svetu Goru
i po manastirima Srbije. Svakoj crkvi bila je ~ast ako u svom fondu ima
kwigu pisanu u Resavi.
Poseban ugled Resavskoj {koli darovao je svojim radom Konstantin
Filozof, kwi`evnik, filzozof i monah poreklom iz Bugarske. Bio je na ~elu
novog pravopisnog poretka. Konstantin je u Resavi oko 1423. godine
napisao “Skazanije o pismeneh”. Wegovo najzna~ajnije delo nastalo je
neposredno posle smrti despota Stefana, izme|u 1433-39. godine. To delo
je bilo @itije despota Stefana Lazarevi}a.
U vreme despota Stefana delovao je svojim stvarala{tvom i Grigorije
Camblak, posebno obrazovan monah, stvaralac najboqih dela ovog
vremena. Bio je iguman De~ana, prepisiva~ i prevodioc Resave i
mitropolit Kijeva. Boravio je od Carigrada i Svete Gore do Moldavije i
Ukrajine. Kao pravi stvaralac svuda je ostavio vredne tragove. Wegova
dela nastala u Srbiji su: @itije Stefana De~anskog i Slu`ba Stefanu
De~anskom, Opis prenosa mo{tiju sv. Petke iz Vidina u Srbiju i Stihire
prenosu mo{tiju sv. Petke.
Resavska {kola je brzo postala ~uvena po ta~nosti prepisivawa.
Prepisane kwige u Resavi morale su ta~no da odgovaraju originalu, pa u
wima nema izostavqenih slova, re~i ili redova. Hvaqene su kao
besprekorne i pouzdane. Napisane upro{}enim srpskim pismom postajale
su bliske i ~itqivije. To je bio razlog da se tra`e i ~uvaju.
Harawe i paqewa Turaka uni{tilo je blago Resavske {kole. Srbija nije u
prilici da u svojim crkvenim bibliotekama, manastirskim riznicama ili
muzejima poka`e to svoje vekovima negovano blago. Nekultura osvaja~a
nikada nije imala razumevawa za kulturu pot~iwenog.

25
ZAKQU^AK

Gospodar zemqe Srpske i Pomorske despot Stefan Lazarevi} smatra se


jednim od najzna~ajnijih vladara srpskog sredweg veka. Tako|e se mo`e
slobodno smatrati i jednom od istaknutijih javnih li~nosti svoga doba.
Despot Stefan, nazvan Visoki, istakao se kao dr`avnik {irokih razmera,
{tite}i srpske zemqe u vreme wenih najve}ih isku{ewa, a zatim i kao
neustra{ivi ratnik i istinski vitez. Kao negovateq kulture i veliki graditeq,
nastojao je da Srbiju uskladi sa ostalim dr`avama svoga doba, kako bi ona
dr`ala korak sa wima.
Pored toga {to je bio ~ovek jakog duha i velike mudrosti, bio je i
darovit pisac. Osnovao je Resavsku {kolu u svojoj zadu`bini manastiru

26
Resavi (Manasiji). U woj je okupio naju~enije kalu|ere, koji su prepisivali,
popravqali stare rukopise i prevodili nova kwi`evna dela. Rad Resavske
{kole predstavqa po~etak razvoja srpske filologije za{ta je najzaslu`niji
filozof i gramatik Konstantin Kostene~ki, emigrant iz opusto{ene
Bugarske. Daqi razvoj politi~ke situacije na Balkanu potiskuje srpsko
stvarala{tvo van dr`avnih granica na sever, u Ugarsku.

Izvori:

Markovi}, Zakon o rudnicima B. Markovi}, Zakon o rudnicima


despota Stefana Lazarevi}a,
Beograd 1985, 73.
Konstantin, @ivot Konstantin Filozof, @ivot de-
spota Stefana Lazarevi}a, Beo-
grad 1989, 71-130.

27
Literatura:

Veselinovi}, Dr`ava A. Veselinovi}, Dr`ava srpskih


despota, Beograd 2006, 325.
Markovi}, Manastir @. Markovi}, Manstir Manasija,
Kragujevac 2001, 150.
Istorija srpskog naroda II Istorija srpskog naroda, kwiga
druga, Beograd 1994, 598.
Kali}, Srbi J. Kali}, Srbi u poznom sredwem
veku, Beograd 2001, 243.
Blagojevi}, Stefan M. Blagojevi}, Stefan Lazarevi}
i suverenitet srpske dr`ave,
Despotovac 1994, 13-22.

28