You are on page 1of 7

Mašina za pranje boca

PERPAK 6000 je automatska mašina namenjena za ispiranje i dezinfekciju boca na liniji


punjenja. Tako je koncipirana da može da radi i samostalno uz dodatak transportera koji
uvodi i odvodi boce iz mašine. Za proces ispiranja i dezinfekcije moguće je koristiti
fluide po izboru (persirćetna kiselina, hlor,ozon..) Mašina je izrađena od nerđajućih
materijala, a radna zona obezbeđena oblogama izrađenih od nerđajućeg lima sa
pleksiglasom čime je omogućena vizuelna kontrola radne zone.

- kapacitet mašine Q = 6000 boca / h


- visina boce 190 mm - 340 mm
- precnik boce F = 110 mm

Slika 4.1 – PERPAK 6000

Mašina za punjenje i zatvaranje boca

Linija SEBOPAK 6000 K je namenjena za klipno pakovanje tečnosti različitog


viskoziteta u boce zapremine od 0,5 - 2 l. Oblik boce, njihova zapremina i materijal kao i
zatvarač boce moraju biti tačno definisani od strane korisnika. Linija SEBOPAK 6000 K
namenjena je za punjenje jogurta u PET bocu sa širokim grlom i navojnim zatvaračem
zapremine 0,5 i 1L. Linija SEBOPAK 6000 K je potpuno automatska, a uloga radnika se
svodi na ulaganje praznih boca na početni deo transportera i preuzimanje sa njega
napunjene, zatvorene i datumirane boce.
Ono po čemu se linija SEBOPAK 6000V razlikuje od prethodne jeste to što se ona koristi
za vakuumsko, a ne klipno, punjenje, i može se koristiti za punjenje različitih zapremina
od 0.25l do 1l. Ovim uređajem mogu se puniti i mleko i jogurt. Kapacitet obe mašine je
6000 boca/h.

Mašina za etiketiranje

ETPAK 6000 je specijalni automatski sistem sa jednom glavom za etiketiranje. Predviđen


je za nanošenje obmotavajuće samolepljive etikete na telo boce. Etiketa se lepi
jednovremeno na telo proizvoda u prolazu, a DRP uređaj za oblepljivanje proizvoda daje
efekat da se etiketa sama lepi dok se proizvod okreće oko svoje ose.Mašina za
etiketiranje počinje sa radom aktiviranjem START fotosenzora za čitanje proizvoda koji
prolazi, dok zaustavljanje funkcije garantuje STOP fotosenzor postavljen na glavi za
etiketiranje sa mogućnošću čitanja različitih etiketa i povratnog papira.

Mašina za zbirno pakovanje proizvoda

Ova linija je namenjena za pojedinačno i grupno pakovanje proizvoda u foliju, koja ima
sposobnost termičkog skupljanja, te na taj način prijanja uz proizvod i čini zaštitu od
spoljašnjih uticaja, a kod grupnih pakovanja ostvaruje i dobru homogenost paketa. Na
ovaj način spakovana roba se lako skladišti, čuva i distribuira do krajnjeg potrošača.
Linija TERMOPAK 650 L je specijalno prilagođena za zbirno pakovanje boca kao i
pure-pak ambalaže.

Napunjene boce dolaze šarnirnim transporterom (u tri reda) do mašine, gde se, na radnoj
ploči prvo formira paket u zadatom rasporedu, a zatim se aktivira prebacivač paketa koji
pregurava paket, a ovaj sa sobom povlači i film folije kojim se obmotava. Obmotavanje
je završeno kada se spusti pegla koja zatvara folijom i četvrtu stranu paketa, odseče foliju
i ponovo zavari krajeve gornjeg i donjeg kotura. Ovako obmotan paket dolazi na
transporter koji ga nosi kroz komoru. U komori za termoskupljanje se vrši zagrevanje
folije i njeno priljubljivanje uz paket. Jedinica za hlađenje paketa se nalazi odmah iza
komore i ima zadatak da brzo ohladi foliju kojom je paket obmotan. Hlađenje se obavlja
u struji hladnog vazduha koju ostvaruje ventilator.

- kapacitet mašineQ = 12 - 16 cikl / min- raspored boca u paketu3 programa- vrsta


folijeTermoskupljajuca PE- maksimalna širina folijeB1 = 650 mm- debljina folije0,07 -
0,11 mmKombinovanjem ove četiri mašine dobijamo liniju koja vrši celokupan proces
pakovanja, od praznih neopranih boca do napunjenih, zatvorenih ambalažnih jedinica,
zbirno upakovanih.

Povratna staklena ambalaža


Osnovna karakteristika sistema za pakovanje koji koriste povratnu ambalažu jeste
sakupljanje praznih, iskorišćenih boca i njihovo pranje pre ponovnog punjenja. Razlike u
trajanju operacija punjenja i dopremanja i pranja povratne ambalaže, stvaraju potrebu za
skladištnjem ambalaže. Skladištenje neopranih praznih boca je neophodno, i uglavnom
traje preko noći, da bi ujutru moglo da se započne sa procesom pakovanja pre nego što
stignu nove količine prikupljene ambalaže. Skladištenje oprane ambalaže je dopušteno
samo u slučaju da one imaju poklopce, a skladištenje opranih boca je veoma loše i
opasno, jer su one otvorene i zato podložne kontaminaciji. Skladištenje napunjene i
zatvorene ambalaže je potrebno, zbog fleksibilnosti distribucije. Pasterizovano mleko u
ovom slučaju mora biti hlađeno.

Kliknite na sliku za punu veličinu


Pakovanje mleka u povratnu ambalažu je isplativo, jer je cena staklene ambalaže veoma
visoka ako se ona koristi samo jednom. Osim toga, količine otpada se značajno umanjuju
višestrukim korišćenjem ambalaže, što je značajno sa ekološkog aspekta. Ipak, ne sme se
izgubiti iz vida da sva ambalaža, bez obzira na to koliko puta bila korišćena, na kraju
završava kao otpad, što je posebno važno pri odabiru ingredijenata ambalažnih
materijala.

Korišćenje povratnih boca ima taj nedostatak što se mora pre ponovnog punjenja prati,
što troši vreme i energiju, a najveći problem je kako adekvatno oprati ambalažu, jer ne
znamo na koji način je njome manipulisano na putu od potrošača do fabrike. Zbog toga je
ovo jedna od kritičnih tačaka u procesu proizvodnje i pakovanja mleka, jer ako ispravan
proizvod upakujemo u nedovoljno opranu i dezinfikovanu ambalažu - naš proizvod
takođe postaje higijenski i zdravstveno neispravan.

Zaključak

Opisani sistemi daju opšti princip pakovanja mleka, koji je uglavnom isti za sve tipove
mašina koje su do danas konstruisane sa tom namenom, a njih ima jako mnogo.
Modifikacije savremenih tipova mašina za pakovanje mleka ogledaju se u raznim
pomoćnim i sporednim funkcijama koje mogu da se ugrade ili dodaju osnovnoj
konfiguraciji, u zavisnosti od potreba pojedinih korisnika uređaja, ili zakonskih regulativa
koje se odnose na način pakovanja, deklarisanja i slično, a koje su podložne promenama.
Pored toga, noviji tipovi mašina zauzimaju sve manje prostora, i sve više funkcija se
odvija automatski pa je za opsluživanje istih potrebno sve manje radnika. Škartovi
ambalažnog materijala i gubici proizvoda koji se puni su takođe sve manji, jer su
problemi zbog kojih su se oni javljali ranije, kod novih tipova bolje rešeni. Ono po čemu
se noviji tipovi pakerica u najvećoj meri razlikuju od starih svakako jeste kapacitet
uređaja, koji danas dostiže veoma visoke vrednosti i može da odgovori na zahteve veoma
velikih industrija mleka i mlečnih proizvoda.

U savremene načine pakovanja mleka svakako spada i pakovanje pod aseptičkim


uslovima. Aseptično punjenje je definisano kao procedura koja se sastoji od sterilizacije
ambalažnog materijala ili posuda, punjenja ambalaže komercijalno sterilnim proizvodom
u sterilnom okruženju, i proizvodnje posuda koje su dovoljno nepropusne da spreče
rekontaminaciju, kao što su hermetična pakovanja i slično. Mlečni proizvodi, kao što je
sterilisano mleko, koji su namenjeni dugom čuvanju i to na sobnoj temperaturi, jedino se
na ovaj način mogu dovoljno efikasno održati.

Termin „aseptičan” podrazumeva odsustvo svih nepoželjnih organizama u proizvodu,


ambalaži ili delovima uređaja, dok termin „hermetičan” podrazumeva odgovarajuće
mehaničke osobine kojima se onemogućava prodor bakterija u ambalažu ili, preciznije,
sprečava prolaz mikroorganizama, gasova i pare u ili iz ambalažne jedinice. Dakle -
aseptičko i hermetično je ono čemu treba težiti i kod proizvoda koji nisu namenjeni tako
dugom čuvanju.

Na kraju - da li postoji neka vrsta ambalaže koja je generalno podesnija za pakovanje


mleka od drugih? Obzirom da se danas mleko, čak i u okviru jedne mlekare, pakuje u
više vrsta ambalaže, odgovor je verovatno - ne. Svaki ambalažni materijal ima svoje
prednosti i mane. Recimo, staklo je teško i lomljivo, ali može da se ponovo puni.
Plastične boce opterećuju životnu sredinu kad postanu otpad jer imaju dug period
razlaganja, ali su relativno jeftine, nisu lomljive, lake su, a mogu i da se recikliraju u
plastičnu masu za neke druge namene. Kartonska ambalaža ima malu težinu, i njihova
osnovna komponenta se dobija od sirovine koja može da se reciklira. Upoređujući sa
drugim vrstama ambalaže, količina otpada je mala. Kartonska ambalaža je takođe i
veoma podesna za rekuperaciju energije. Drvo i nafta (sirovine za proizvodnju kartona)
su konvencionalna sredstva za dobijanje energije, i može se reći da mi samo
pozajmljujemo ove sirovine za ambalažu pre nego što ih iskoristimo za gorivo.
Sagorevanjem 2 tone ambalažnih materijala proizvede se energije koliko od jedne tone
nafte. PVC kese su možda najlošija ambalaža, jer pružaju slabu zaštitu od mehaničkog
stresa, manipulacija njima je dosta teška, a sam materijal od kog se proizvode nije
povoljan ni sa ekološkog aspekta. Uglavnom su prevaziđene.

U mlekarama u našoj zemlji, mleko se pakuje u ambalažu koja će najbolje prodati


proizvod na datom tržištu, pa su se iz tog razloga PE kese još uvek ponegde zadržale.
Kartonska ambalaža preovlađuje nad plastičnim i staklenim bocama, a povratna ambalaža
za mleko kod nas još uvek ne uspeva da zaživi, sistem sakupljanja ambalaže ne
funkcioniše, a prednosti ovakvog načina pakovanja koje se ogledaju u dugoročnim
uštedama novca, energije i očuvanja životne sredine, još uvek ne dopiru do svesti našeg
naroda.
Obzirom da je u grožđu bilo i nešto belog vina, sačekali smo dva dana da bi dobili onu
roze koju ja volim. Možda smo i malo preterali gledajući šta je izlazilo iz prese, ali
mislim da će biti ok. Koliko čekati je vrlo individualna stvar - neki ljudi u Pirotu odmah
posle muljanja direktno presuju, sve zavisno od toga šta žele da dobiju i kakve sorte
grožđa imaju.

Taj dan pauze sam iskoristio za probno flaširanje vina iz berbe 2004.

Etiketiranje

Etikete sam već pripremio na samolepljivom papiru, a ostalu opremu je valjalo kupiti. Pre
svega, obezbediti dobre pampure od prirodne plute. Posredstvom kataloga In Vino
Festivala Vina, pronašao sam firmu Beomox koja prodaje zatvarače austrijske kompanije
Schiesser. Prilično skupi (28din + PDV), ali veoma kvalitetni.

U Revinu, na Banovom Brdu, pronašao sam jednostavnu ručnu zatvaračicu (1300din) i


PVC kapice (1.80din), crne, matirane. Imali su raznorazne kapice, ali sve redom sjajne,
što mi se ne dopada. Svetle kapice bi bolje išle uz roze, ali ni crne nisu loše - ako se
dobro uklope sa nalepnicom onda je sve ok.

Zatvaranje flaša plutom

Zatvaračica nije loša, ali ima mali problem. Radi na principu kupastog žljeba, gde je
gornji deo gde ulazi pampur širi od donjeg. Metalna šipka je naravno koji mm uža od tog
donjeg otvora, te kada pritisne čep odozgo ona ga blago udubi. Kako prolazi nadole, pluta
se ugiba i otkine se mali prsten plute sa vrha, debljine 5mm. Obzirom da su čepovi dobri,
dovoljno ostane za flašu, ali estetski ne deljuje najbolje. Zbog toga čepove treba
namokriti da bi brže kliznuli na dole. I obavezno nakon svakog zatvaranja dobrano
očistiti zatvaračicu jer od tog kidanja ostanu delići koji pri sledećem zatvaranju završe u
vinu. To sam iskusio nakon 10-te zatvorene flaše :( a da ne bi kućnog prijatelja ne bih ni
shvatio otkud ti delići u flašama. Nauk 1.

U Revinu imaju i dosta skuplju stonu zatvaračicu (7.500din) koja radi na drugom
principu. Ima visoku ručku koja pomeranjem skuplja seriju prstenova oko plute i stiska
je. Tako stisnut čep se onda jednim potezom ubaci u flašu i sam čep bude netaknut. Lepa
stvar, samo teško isplativa za par desetina flaša koliko će mi trebati sada. Možda neke
naredne godine.

A u praksi…
Lepljenje etiketa na flaše

Nalepnice sam isekao…nekako. Još jedno iskustvo - nalepnice štampati spojene jednu uz
drugu: tako ćete jednim potezom seći 2 ivice. Ja sam ih “pametno” razdvojio sa po 1cm
beline, što je em veći posao za sečenje em tako tanke trake se loše seku pa krajevi budu
neravni / iskrzani. Nauk 2.

Moja originalna ideja sa nalepnicama je bila da su pune dužine i da potpuno zatvore


flašu, tj. da naprave ceo krug. To mi estetski deluje najbolje, a u praksi…
Urnebes bre! Trebalo mi je po 15-tak pokušaja da ubodem iole dobar pravac, tako da se
krajevi lepo uklope. I 1-2mm da se ne slaže nije dobro, izgleda baš ružno. Uraditi ovako
nešto ručno je muka živa i bez nekog šablona gde bih položio prvo nalepnicu a zatim
pozicionirao flašu i okretao je postepeno…nemoguća stvar. Nauk 3.

Prianjanje kapica - običnim fenom

No, šta je tu je, zalepio sam kako sam znao. Pre nego sam stigao, mama mi je javila da
ima nekoliko flaša za probu. Ono što nisam znao je da su to tamno-zelene flaše. Bedak.
To nisu flaše za roze vino! Roze mora da se vidi - njegova lepota se sastoji od boje,
prozirnosti, kristalnoj čistoći, prelamanju svetlosti. Sve je to sastavni deo uživanja u ovoj
vrsti vina. Ali šta je tu je. Počeo sam iz navike da skupljam prozirne 0.75l flaše, zatrebaće
kad tad.
Krajnji rezultat je pozitivan. dizajn je dobro prihvaćen od prijatelja i ispalo je prilično
veselo.

U Revinu sam video i mašinu za zatvaranje kapica. Naime, da bi dobili onako fino
skupljenu kapicu oko vrha flaše, sve što treba uraditi je da se dobrano zagreje, čime se
skuplja i hlađenjem očvrsne. Sprava košta “sitnih” 12k dinara, pa je totalni overkill za
ovo što meni treba. Zbog toga smo se snašli običnim fenom - uključite na najjače, pa
lagano okrećete flašu i gledate kako se lagano skuplja. Ne uspe baš totalno da se zalepi,
ali je ipak prilično dobro. Mada bi valjalo probati i sa nekim jačim fenom

Pranje burića

Pranje burića sodom - svašta izađe

Čisti sudovi, čisti sudovi. Mantra koju valja stalno ponavljati. Burad u koju je trebalo
sipati vino smo propisno oprali. Prvo se opere običnom vodom i tu retko kada nešto
ozbiljno prljavo izađe. To je zato što se ostaci od vina zavuku duboko u drvo. Tek pranje
korišćenjem sode za buriće zaista pokaže čega sve tu ima - svako ko prvi put vidi to
crnilo se šokira. Još jedno pranje vodom nakon toga i vreme je za test: zapali se
sumporna traka, ubaci u bure i blago zapečati. Ako kompletno izgori onda je sve u redu -
ako se plamen isključi i traka ostane barem malo neizgorela - opet na pranje, nije bilo
dobro.

Naravno, sav ovaj trud se takođe valjao zaliti, pred sutrašnje presovanje ;)