Professional Documents
Culture Documents
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бранко Радичевић
ПЕСМЕ
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бранко Радичевић
ПЕСМЕ
Садржај
I....................................................................................................................................................................................... 2
ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ.......................................................................................................................................... 5
ПУТНИК НА УРАНКУ ............................................................................................................................................... 6
ПУТНИК И ТИЦА ..................................................................................................................................................... 8
НОЋ ПА НОЋ......................................................................................................................................................... 12
ЦИЦ!..................................................................................................................................................................... 14
ТУЂИН .................................................................................................................................................................. 16
АЈДУК ................................................................................................................................................................... 19
ПУТУ КРАЈ............................................................................................................................................................. 22
ВРАГОЛИЈЕ ........................................................................................................................................................... 25
СРЕТАН ПАСТИР ................................................................................................................................................... 29
ДРАГИ................................................................................................................................................................... 31
МОЛИТВА............................................................................................................................................................. 38
ЖЕЉА................................................................................................................................................................... 40
ЈАДНА ДРАГА........................................................................................................................................................ 42
НЕКА СУНЦА......................................................................................................................................................... 44
РАНЕ..................................................................................................................................................................... 45
СЛАТКА МИСЛИ! .................................................................................................................................................. 50
ЈАДИ ИЗНЕНАДА .................................................................................................................................................. 52
КЛЕТВА ................................................................................................................................................................. 55
?............................................................................................................................................................................ 56
ЂАЧКИ РАСТАНАК ................................................................................................................................................ 71
ПУТ ..................................................................................................................................................................... 102
НАТПИСИ............................................................................................................................................................ 146
II.................................................................................................................................................................................. 148
ГОЈКО ................................................................................................................................................................. 152
ХАЈДУКОВ ГРОБ.................................................................................................................................................. 200
ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ....................................................................................................................... 221
ЈУРИШ, СРБЕ! ..................................................................................................................................................... 223
ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ .................................................................................................................................................. 226
ЛИРСКЕ ПЕСМЕ....................................................................................................................................................... 227
ДЕВОЈКА ДРАГОМ .............................................................................................................................................. 229
СОНЕТИ .............................................................................................................................................................. 231
(О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО)............................................................................................................... 234
СРПСКО МОМЧЕ ................................................................................................................................................ 236
(ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА)................................................................................................................ 238
(УБИЦА У НЕЗНАЊУ) .......................................................................................................................................... 239
МОЈЕ СУНЦЕ....................................................................................................................................................... 243
(ДЕТЕ И ГУСЛАР)................................................................................................................................................. 244
ПЕРИВОЈ............................................................................................................................................................. 246
КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ ..................................................................................................................................... 248
ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ ..................................................................................................................... 250
(ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ)........................................................................................................................... 261
(НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ).................................................................................................................................. 262
(ПИСМО У СТИХОВИМА).................................................................................................................................... 264
ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ ................................................................................. 265
КАЈГАНА ............................................................................................................................................................. 266
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ).......................................................................................................................................... 271
(УКОР) ................................................................................................................................................................ 280
(ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) ................................................................................................................. 281
(БЕРАЧИЦЕ) ........................................................................................................................................................ 283
(ЊЕНИ ЈАДИ)...................................................................................................................................................... 285
ДВА КАМЕНА...................................................................................................................................................... 287
(ТА НАПИ СЕ)...................................................................................................................................................... 291
УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА............................................................................................................................... 292
(БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) .................................................................................................................................... 294
(ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) ............................................................................................................................ 295
(ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) ..................................................................................................................... 296
ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ......................................................................................................................................... 298
ТУГА И ОПОМЕНА .............................................................................................................................................. 300
СТОЈАН ............................................................................................................................................................... 326
БЕЗИМЕНА ......................................................................................................................................................... 361
(1 ПЕСМА)........................................................................................................................................................... 363
II ПЕСМА............................................................................................................................................................. 397
III ПЕСМА............................................................................................................................................................ 399
УТОПЉЕНИЦА.................................................................................................................................................... 447
ОСВЕТА............................................................................................................................................................... 479
УРОШ.................................................................................................................................................................. 507
(ОДЛОМАК)........................................................................................................................................................ 537
ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ .............................................................................................................................. 548
ODE SEINER EXELLENZ......................................................................................................................................... 550
ABCHIED VOM KARLOVITZ................................................................................................................................... 551
ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ...................................................................................................................................................... 553
ПЕСМЕ .................................................................................................................................................................... 554
I............................................................................................................................................................................... 554
РИБАРЧЕТА САН ................................................................................................................................................. 556
ВРАГОЛИЈЕ ......................................................................................................................................................... 558
ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ.............................................................................................................................. 561
ДРАГИ НА ПУТУ .................................................................................................................................................. 562
ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1. ујутру ...................................................................................................................... 564
МОЈА МОЛИТВА................................................................................................................................................. 566
РАНЕ................................................................................................................................................................... 568
ОПРОШТАЈ ОД КАРЛОВАЦА............................................................................................................................... 571
МИЛЕТА ............................................................................................................................................................. 580
ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ .................................................................................................................................................. 701
ЛИРСКЕ ПЕСМЕ....................................................................................................................................................... 702
УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА............................................................................................................................................. 704
(КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ)................................................................................................................................... 706
ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ......................................................................................................................................... 712
ТУГА И ОПОМЕНА .............................................................................................................................................. 714
ПРЕВОДИ.................................................................................................................................................................... 719
ДЕ СТАНАК МОЈ................................................................................................................................................ 721
ЗАПИСИ ...................................................................................................................................................................... 722
(1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) ................................................................................................................ 724
(2) (АЛ' УЗАМАН, МИО ПОБРАТИМЕ) ................................................................................................................ 725
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
САБРАНЕ ПЕСМЕ
I
ПЕСМЕ
БРАНКА РАДИЧЕВИЋА.
I.
У БЕЧУ
у јерменскоме намастиру
1847.
Српској омладини
ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ
И водице заитила,
(1843, јул)
ПУТНИК НА УРАНКУ
Па закликта од милина:
(1843, нов.)
ПУТНИК И ТИЦА
Зраке му одбија.
А на реци ледној
А на липи једној
Стазица кривуда,
Да ли одозгоре
Да ли мимо дворе
Виде превесела,
Па би мени силу
Говорити тела,
Видела красоте.
Виде и румено,
И то око њено.
Да менека чека,
И да је у страу
За мене далека.
И сузе је лило
Драго у самоћи:
„О ти вишња сило,
По млади му груди
Тици да полети
А тичица прну,
Он се стази врну.
Па сретна однес' ме
Да више не тужи,
Да сузно за мноме
НОЋ ПА НОЋ
L еп је зоре осмејак,
Па полегнем, па заватим.
На обалу па излетим,
ЦИЦ!
Јасно кô на јави.
Он итнуо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метнуо на жеравицу,
Па је тако пекô.
„Жеравицо, де се труди,
Готова је скоро.
Сад му је печена,
Срце му се заиграло:
Ал' ће да се слади,
И да није глади.“
Да примакне к усти,
ТУЂИН
Ту бродови стоје,
А са брода, са једнога
Ао јада мога,
Не имадем свога!
А другога не имаде
Па га с морем смеша,
Ма брод разнесао,
Ма ме закопао.
Из далеке покрајине
Јадовати пошô?“
Умало да падне.
Окани се туге,
АЈДУК
Да досади каурину,
1843, 1. дек.
ПУТУ КРАЈ
По свијету лупам,
„О красоте, о дивоте!
Закликтао од милоте.
Тела би те ја јунака.“
1843, 5. дек.
ВРАГОЛИЈЕ
По гори се шири,
Стазица се дала,
Ту је рубље прала.
Повикала сека:
Донес' га менека!“
И чудо га снађе:
Шета ја по горе,
Да славуји зборе.“
Поскочила ома —
А момак за њоме.
Момка су занеле:
Да прнеш облаку,
Утекла јунаку.“
Довати је саде;
О да чудна ваљушкања
По зеленој трави,
О да чудна љуљушкања,
1843, 6. дек.
СРЕТАН ПАСТИР
B лаго ми на виру
Сретноме пастиру,
Па ту беле платно —
Остало им златно!
У срце ме такне,
Како ме погледи,
У срце увреди,
Да срце помаме.
Ао кад га зглену,
Срце ми се крену,
Срце је однела.
(1843, дек.)
ДРАГИ
Та за лето, за читаво
Па олуји да се смијем.
Да униђе у пећину,
Кô ти нигде и никада,
Еда ли га валовита
Еда ли је громовита
Да ли су ми де сметови
Да ли су му де зверови
МОЛИТВА
И сунашце умиљато,
И њу мени ти дарова.
О помози, благосови,
(1844, на Ускрс)
ЖЕЉА
Жеља ми је била:
Да по свету нашироко
А да видим де највише
Грожђа свакојака,
Де смокава и сувише
Ти красни бресака.
Де најлепши лепирова
Има и тичића,
Шкољак' и пужића;
Да полетим па да шпаге
С крилом и погледом!
Понајлепши има,
Полетео њима,
Ти чарни очица,
Наљубим усница.
(1844, 5. јул)
ЈАДНА ДРАГА
V етрић пири,
Липа мири
Кô и пре,
Врело жубори
По лисној гори
Кô и пре,
Ја сам млада
Овде сада
Кô и пре,
Сунце бега,
Као пре,
Нема мог.
НЕКА СУНЦА
Оборена лица
А пуна сузица.
Ја ни лица кријем,
И вако попевам:
Мени ће да дā.
РАНЕ
Па се игра њоме.
Како га је раширила!
О како је леп!“
О сирота, о сирота!“
Па са њоме затрпава
II
Дан све данка, светац свеца,
А недеља недељицу,
А година годиницу.
Године су нагариле
И слабачко осилиле
Кô да ниче у борику,
Једанпута убрисало.
III
Опет гоне данци дане,
И године годинице,
У ледну је њу гробницу
Са собоме он однео.
СЛАТКА МИСЛИ!
А о драгој мојој,
Лежаше на мојој,
Да пробије груди,
Ох када се зарумене,
Једва дочекану. —
А о злату моме!
(1846, 6. јун)
ЈАДИ ИЗНЕНАДА
На коњицу огњаноме,
Да је донде готова
Суђеница његова.“
Ао јада изненада!
То рекоше, издануше,
На земљицу те нануше
Зорица је забелила,
Девојка је на носила
КЛЕТВА
Z елена је трава,
Сукњица се шири
А ножица вири,
Ао ноно бела,
Вода те однела
Па — мени донела!
(1845, март)
Звездице се осмевале на ме
(1844, јан.)
ЂАЧКИ РАСТАНАК
Ала си умилна!
Ој Дунаво, ти ме не утопи,
„Свирац свира,
Не да мира,
Де поскочи, не лудуј,
Па се не би помамио!
Ао селе босонога,
Не дала ти чарапица
Ни лагани папучица,
Да учиниш клепа-клапа —
Па у крчму, те до зоре,
Са другови да се провесели.
Ао брацо, ао тамбурице,
Ој ви српски витезови,
Ви змајеви, соколови,
Ој Шубићу,
Јуранићу,
Турске главе
Беу траве,
Ко би Србу у помоћи?
Ао Луко,
Турска муко,
Ао Петре,
Плаи ветре,
Ој Поцерче, ој Милошу,
Коло, коло
Наоколо,
Виловито,
Плаовито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено,
Да се скупа поиграмо.
Рваћане, не од лане
Ој соколе далматинче,
Ој ти красни Дубровчане,
Та са песме из старине
Ој Славонче танани!
Банаћане лагани!
И ви други де је Драва,
Амо да се поиграмо!
Свирац свира,
Срце дира,
Поскочица ђаволица,
Ој ти секо
Кâно млеко
Белолика,
Па обори,
Амо да се огледамо!“
Погуби га Србљанин!
Мало цупни,
Мало лупни
Оком севни,
Грлом певни,
Звека,
Јека,
Вриска,
Писка,
Ао века,
Млада века,
Цупни, скочи,
Ситно крочи,
Па заведи,
Па проведи,
Опа цупа,
Па на ћупа!
Па заигра по мртваци
У устима песмицу,
По винскима капљицама
(1844, јан.)
ПУТ
Та да ти је било погледати
Би рекао и би се заклео
Завргô се да ме одадере,
Јегожетом да ме одадере, —
Од јејина и од кукавица,
А он ти је пијучином фукну,
Најстарија и најглаватија,
Ни шубара, ни доколеница,
Ја млидија да је растурише,
Осмену се те ми је поглади,
—————————————————
(1847, март)
НАТПИСИ
II
У самога јарца,
С брадом и магарца.
III
IV
II
ПЕСМЕ
БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
II
У БЕЧУ
у јерменскоме намастиру
1851
Кнезу
Михаилу М. Обреновићу
ГОЈКО
Па у срцу да му не запоје!
Ох олује, ао грмљавине,
Не са пљуска и те грмљавине,
Откуда си и ко ти је мајка,
Та не бејах ни ја кукавица,
Кâ од њега да би умакао —
Понајвише у Арслановоме,
Ту је Тале, ту је Радивоје,
1848, у пролеће.
ХАЈДУКОВ ГРОБ
Би бијела па се зарумени,
И угледа, па се разрадова,
1 70
1849, феб.
ЈУРИШ, СРБЕ!
На Маџаре, на злотворе!
Па га свагда и избио,
Да ти име не оборе!
И куне се по татарски
Де га нађеш, ту га сеци,
ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ
ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
ДЕВОЈКА ДРАГОМ
1.
2.
Ен' одунда бучи трка,
3.
Каде момци пушке мећу,
4.
Ово ми је здраво измрљано, а времена немам да размрсим; но то кажем 1 — да је пев о
драгога 1 — вештини у бацању камена.
5.
Кад у колу други клону,
6.
Деве, момци, жене, људи
СОНЕТИ
———————————————————————
———————————————————————
VI
Кад се пробуди, још је било рано,
VII
Нада мноме лисни дрва своди,
VIII
Вече дође, ето мене туна,
СРПСКО МОМЧЕ
(УБИЦА У НЕЗНАЊУ)
А тако ћу и ја саде.
Кô да тужи, кô да моли,
Кô на срцу да га боли,
Па би овде и остао!“
————————————————————
————————————————————
МОЈЕ СУНЦЕ
3/7. 1844.
(ДЕТЕ И ГУСЛАР)
Удесио, уз њи беседио:
ПЕРИВОЈ
9/1. 1845.
Видет нећу.
1845.
У потаји па је и опала;
(марта 1846)
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да си међу звездицама,
Милим сестрицама.
1847.
Попустиле вреже.
Он из вреже вирну:
У срце ме дирну!“
За ножицу шчепа.
Та сва си од злата.“
Обрну, преврну:
Од себека не пусти је
(10/11. 847)
(ПИСМО У СТИХОВИМА)
(7.јануара 1848)
КАЈГАНА
Баш се зажелесмо!“
А слуша и маја,
И масла и јаја.
Ко ли и отвара?
То је баба Мара.
Та само и гледај! —
Де нам приповедај!“
Пр
Сетише се ти вукова
И вампира и смукова,
Гвоздензуба и вештица,
А сувише ти псоглава,
Та не виде ни де стају,
И унутра улегоше —
Обоје се скаменише
На угљену он је држи,
Попреко их он погледа,
Па рашити руке,
Поскочише, повриснуше:
Тавицу изврати,
Па кајгану свуколику
У пепео спрати.
И тако ти пропаде
Кајганица јадна,
И деца је осташе
И жељна и гладна,
Вода те однела!
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ)
D еду, деду —
Да заведу
Лако коло
Наоколо.
Да растераш цигу-мигу,
Да се јунак не помамим,
Да се на те не намамим
Кано јуче,
Бело луче —
Страшна ли си у самоћи!
Да је догна до менека,
Ој кошуљо, ти облаче,
То је воља са небеса.
Ој те дојке кâ сливене,
А од мила да не свиснем?
А ми једно обадвоје.
Очи твоје.
Твоја уста.
Твоје руке.
Ао моји јада!
Ја ни сам не знадем,
Да га не имадем.
Дај да окушамо,
(УКОР)
Де си данче мио,
Де си досад био?
Како ми не дође!...
Та како си могâ?!
9. 5. 1850.
(БЕРАЧИЦЕ)
(ЊЕНИ ЈАДИ)
Кô никад доселе!
Дане ми у ноћи!“
И зорица сину,
И сунашце грану,
На ту реку ледну;
Уз матицу гледну.
Ао њени јада!
Повриснула млада.
Онда затрепета,
Па с обале клону,
Те драгоме своме
У водицу тону.
ДВА КАМЕНА
Из камена ударише:
Па травицо(м) зажубори,
Чини му се невесело:
Па се и сам окамени,
Невере ће да нестане.
(БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА)
— У гробу.
Де су крали господари?
— У гробу.
Де је наша госпоштина,
— У гробу.
Југовићи, Обилићи —
Да ли и њи клета смрти
ТУГА И ОПОМЕНА
1.
2.
Малене тице превесели звек,
(3—5.)
(................................)
6.
——————————————————————————
7.
„О, драга душо, узми цветак њежни,
8.
Овако њојзи моја речца веља,
9.
И збогом остај драгој сам ја рекô,
10.
На њеном недру бија заденут
11.
„Код мене кад си, мило злато моје,
12.
„И гледај цветић што си јутрос донô,
13.
„Код мене, драги, ниси ти тад био,
14.
„И ако сам ја е(в)овде штогод крива,
15.
Оваки бија поток њени речи,
16.
О лепи ви из уста њени баји,
17.
И кад је дошла недељица света,
18.
Пресилни бија тица гласни пук,
19.
И цвеће јоште брали смо шарено,
20.
И кад би год ја врулу донесао,
21.
Са сузним гледом гледала је вече,
22.
Овако дани гонили су дане,
23.
Ја мора ићи у даљну покрајину
24.
У мени мишља: „Тако мора бити,“
25.
И мени души није било лако,
26.
И тако ја сам веће путовао,
27.
Ја дева види витке, танке стасе,
28.
На место већ сам ја определно дошô,
29.
Са неголеми ту се стена слива
30.
И даље њему вода иде туда,
31.
Са свију страна друга врела лете,
плете
32.
А преко реке подижу се горе,
33.
А траве витке сјајне сузе роне,
34.
Овако јесте красно оно место,
35.
Сунчани зрак је веће био врео,
36.
Већ густа с' магла јутром започела,
37.
На врела дођем тако бацимице,
38.
Ја гледа онде цвеће отпаднуто,
39.
40.
У један ма се бија мени тако
41.
У туђој земљи јоште неко време
42.
И веће посла види мог свршетак,
43.
Код куће нађо лице материно,
44.
Ње више нема — то је био звук,
45.
Тек сад ми души оно бија јасно
46.
Дружине моје лепе ја не деља
47.
У лову шта сам таде задобио,
48.
Дубоке ноћи владаше тишина, —
49.
Тавнина заче бегат од изода,
50.
Све лепше сад чувени звуча глас
51.
52.
И(з) снега је изишла врâта слика,
53.
Ја виђе драгу као за живота
54.
Моје срце било је блажено,
55.
Небу брзо ја погледа горе,
56.
Устај море, да идемо дома!
57.
Ја јој видим косе расплетене
58.
Боже драги, за санак ти вала,
59.
Ал' не само у срдашцу моме,
60.
Туге моје прошла је грдоба,
СТОЈАН
II
Сунашце грану, све на земљи живну,
И он га доне из Јерусалима;
Но нико од њи за то и не знаде,
Но волео би да си ми повесмо,
БЕЗИМЕНА
Раниле ме девојчице
Гиздаве, млађане.
Ал' ћу им се осветити,
Испритискат, ижљубити,
Изгрлит је оћу.
Ја обећа једну,
Горку па и медну.
И тако ми науснице,
Преварит те нећу,
Ето започећу.
(1 ПЕСМА)
(1)
2.
По улица каменити
3.
Ту ћеш наћи окићени
4.
Насред града кула вита
Подигла се ћа до неба,
А поваздан отворена.
5.
Ту долази стара бака,
Па се моли у милости,
6.
Напољу се милост поче
7.
Пет удари после подне,
8.
Ала, брацо, само гледни,
А то ко ће друго бити
9.
Прекрсти се да полази.
10.
Уста, не кте оклевати,
11.
Цури беше име Лиза,
Однекуд је ту изблиза,
12.
А момак је однекуда
Да и видиш: кô ајдуци;
13.
Зато из свог завичаја
14.
Јер овдена свуд улицом
15.
Да се тури у ношиво
Гледаће га кô дивљака.
16.
Српчић прими савет мудри,
17.
Ој квекере, ао фраче!...
18.
Ао квеко, ао фрако,
19.
Како дође тек година,
20.
Двадест лета беше јако,
21.
22.
И наш јунак више пута
23.
И тад смисли детић врли
24.
У једнога у дућана
Очи му се поотеше,
25.
Па у дућан њој поита,
И то зато он прозбори,
26.
Он би код ње позадуго,
27.
Де се сутра да састану;
28.
До куће је већ допрати,
Ћа је љубнут на растанку.
29.
Јер одозго од фењера
И девојку то натера
30.
Она назад, он за њоме,
Мисли да ће да умакне,
Да не може да се макне;
31.
То би синоћ, ништа више,
32.
Улицама они шећу,
Запалили поодавно;
33.
Кад су били мимо двора
34.
Ал' му вели златна сека
А она ће да причека
35.
Ал' наш јунак знаде и то,
Те говори девојчици:
36.
„Ајде са мном, злато моје,
37.
То за цуру доста беше,
И за њима затворише.
38.
Јасну свећу он запали,
Он грлећи одговара.
39.
На канабе јоште седа,
Па се њему попустило;
А он ми је љубит стаде.
40.
Он је љуби, она њега,
Он је стиска уз себека,
41.
У недра јој руку тура,
42.
Плану огњем детић пусти,
Па је узе у наруче,
43.
„Кô затећи? Није него!
Па га малко потпоможе.
44.
Свршен посо, те на кратко,
45.
Тако они ту обоје
Предивно се осладише
46.
Но стид ови брзо преста,
47.
Још он пита злато своје,
Да му каже, колико је
48.
Затим рече: „То је лако,
49.
Јоште поче тужна мома,
50.
„И би њему љуба била,
51.
„Једанпут он баш предвече
52.
„Па за руку мене лати,
53.
„Нато отац реч настави —
54.
„Ал' ни ово моје драго
Од менека не отиште:
А слатко је и овако.'“
55.
„А ја њему поче на то,
Да послуша родитеље:
56.
„И још даље ја покуша,
Не даде се ни осолит.
57.
А ја опет, ка и досле,
58.
„И тако је отишао
59.
По његовим по сватима
Намисли се уклонити,
60.
Јер три дана после свата
61.
„Оца, мајку, сву родбину
62.
„И јербо сам још сирота,
Су чиме би за живота
63.
Ал' ме стрина пустит не те,
64.
И сама се амо крену,
И нађе ми мајсторицу
65.
И сада је баш година,
66.
Срећа моја ви сте сада.
67.
И богами, на њега сте
68.
„Ох мој Боже, драги Боже,
69.
Нигде мени нема среће
70.
За мајчицом, још кâ дете,
71.
Девојчица сасвим клону,
72.
Па довати своје мило,
Па је грли, па је теши,
73.
Па се њему од милоте
Те започе враголије;
74.
Неће засад, крај је шали,
Устадоше обадвоје.
75.
Онда узе чедо дично,
Па је кући он отпрати,
Те се онда, кâ обично,
Па с маргера на келнера —
76.
Наједе се, па сад пу(ши),
Те батргну у кавану.
77.
Ту ми попи каву црну,
78.
Успут пева како море,
79.
Легло момче, па заспало
80.
Нек мађистор чати књигу,
Де ће све то накнадити.
81.
Десет сати е то бије,
Па се брије, па се мије,
И довати цигарицу,
82.
Још се лати билијара,
83.
Узе каву па новине,
84.
У шест сати по њу оде,
85.
Он се слади моме беле,
А то већ је за ме доста.“
86.
Свуд заједно они шећу
Од весеља на весеље;
А за њима и недеље:
87.
Истина је, шпаг му пати,
88.
Једном јунак сат продаде,
Успомену материну,
89.
Лепо вече, красно вече,
Да не има ње на дому,
90.
„Кад ће доћи?“ јунак пита.
91.
Кад с(утрада)н нуто среће!
92.
Мома шеће лако, ситно,
93.
Он се за њом у дом даде
94.
Прексутра је, подне звони,
Те ка врати, па за кваку.
95.
Врата чедо не забрави,
96.
„Што је ото?“ он запита,
97.
Што би даље, није ствари,
98.
Залуд грми, залуд сева,
II ПЕСМА
1.
Сваки од њи затандрка.
2.
„Какви Срби, гле и сада!
3.
Свет се стрча, слушат стаде,
Да и здруцка, да и смаже.
4.
Једна бака виде муку,
III ПЕСМА
1.
Нису за ме та чудеса,
2.
Милтн, Клопшток, зле им среће,
Страота и и гледнути!
3.
Брда, горе и планине,
И ви стене ту поносне,
4.
И ви слатки, слатки тићи,
И на стењу, ви козлићи,
И ти мраве ту малени,
5.
Ох мој драги Богосаве,
Де ли си ми сада, брате?
6.
Гради, гради, брате, приче,
7.
Глени, глени ову само,
Та није ли кâ сунашце?
Па да ваке опуштамо,
Па мастило да се штеди?
8.
Гради, гради, тако т' Бога,
9.
Ох, красно ли оно беше,
10.
Жена није — браду има,
11.
Ох, глени му под аљину,
12.
Седа брадо, што засија
13.
Проклет био, докле био!
14.
Које Србин, хај на ноге!
И на ноге поскочише;
И одоше у злотворе, —
15.
„Нека кукољ, нека иде,
16.
Ој ви губо, губо гадна
17.
Али тебе, ој Јоксиме,
18.
Ти запева од Милоша
19.
Но што зборим од срамоте?
20.
Хај, топ први веће рикну
Од тебека, Варадине. —
21.
Млоги ли се боји бише!
Е четрест, мање-више,
22.
Само оно дивно двоје
С тољагама ударише,
23.
То почетак би витешки,
24.
Још се бију тешки боји,
25.
Де си, Стево, де си, оче?
Да погледиш то сироче,
То Војводство,
26.
Де си, Микле, де си сада,
27.
Тебе неста, а отада
28.
Заман гину Варадинци,
Соколови Кикинђани!
29.
Све узаман, све сад лоше
30.
„Ала среће страовите,
31.
, крило наше,
Кâ ти беше, да бијаше
32.
Још се сећам ту једнога,
33.
Ти нам правду ти привати;
То ти спомен од менека.
34.
Већ издаја свуд преоте,
35.
„Издаше нас!“ свуд заори,
36.
Још се једном свак окреће:
Ко то коре, ко то куди:
37.
Сваком сину сузно око,
38.
Твоја слава, твоја дика,
39.
Већ се на јад заборави,
40.
Ал' тек њега што избију,
41.
Книћанине, име славно,
42.
Кад се оно гуја љута
Раскиде је на комаде.
43.
Ал опета ето змија
Састави се и оживе,
44.
Ти чу јаде, и ево те,
45.
Јоште Србињ не уздише,
Те кâ оћеш, и могао!
46.
Ох ти, Јово, мој пријане,
47
Теби, Јово, отац мио
Ал' ти си га заменио,
Заменио кâ ваљаде,
48.
Па ево те сад назада
49.
Мучи, мучи, ман' се туге,
Отисни и, заборави,
50.
Де јунака ја остави?
51.
Тако, песмо, сад је добро,
52.
Сунце грану, ајде, злато,
Поклон' му се до земљице,
53.
Низ улицу јунак шеће,
54.
Па је стиже и погледа,
Па се трже, ао јаде,
55.
Ал' га нане бес случајно
56.
Старац гурну своје злато,
Па на леђа, па у блато
57.
58.
Не кте мома већ да чека,
59.
Од земљице мома сину;
Па је лати за аљину,
60.
А да види, би ми ома
61.
У дом уђе, пење с' горе;
Ко то пита, не престаје?
62.
Госпина је то ћерчица,
Од шеснаест годиница
63.
ОД синоћ га не видела,
64.
„Та де мора досад бити?
Па напоље поитила.
65.
Па га пита де бијаше,
А ћи мора послушати.
66.
67.
Мама дође, зборит стаде:
68.
Пође цура, па ми стаде,
69.
70.
Беше збора и од среће,
71.
„Ал' муж старац, моје злато!“
Па га глену умиљато,
Ко ће мени ту помоћи?“
72.
Јунак канда нема воље,
73.
Али ћерку, он је оће,
Загрлити, пољубити,
74.
Кâ дете му с' она чини,
Ох ко би му, ко би могâ
75.
Подићи је у небеса,
76.
Та шта има женска глава,
77.
Кад га види, тада живи,
Није за њу да не аје,
Не би је занаго.
78.
У њезини млади груди
Ко ће у греј да му пише?
79.
Та ко би га искарао,
80.
Кад му белу руку пружи:
Глени, па се намргоди!
81.
Ето седе сунце бедно,
А де не би била беда?
Попромени, ни по јада.
82.
На западу увек седај,
Докле ми се попишмани,
83.
Ја би барем делâ тако,
84.
Јарко сунце већ замаче,
85.
Свуда чудна мешавина,
86.
Из града се он исели,
Досели се у подграђе,
87.
А најлепша: те градине
Никада је не одвиче.
88.
Сад наш јунак на дому је,
На прозор се наслонио,
У градину погледује,
89.
Све тавније и све тише,
90.
И од града јоште бруји
91.
Глени тамо небесима,
92.
Та де ли је, де се крије?
Карају га милостиво,
93.
Гледа јунак у тишину,
94.
И лађани ветрић туди
Чини му се да му збори,
А срдашце то у груди
95.
И чезнење на далеко
96.
Још он брже нагна руку
Ка срдашцу разгрејану,
97.
Он се диже са прозора,
Вирну у њу кâ од беде;
Одма му се и допаде.
98.
Јера лепо књига заче:
99.
И над собом како зглену
И како га по камену
Да се стани ту до јутра.
100.
Како ј' кроз кам, што ј' опао,
101.
Како оде унапреда,
102.
Несу била забрављена,
Кâ оловом заливена;
103.
Веће врата зашкрипише
У рђавни у шаркама...
Излетеше на прозоре.
104.
Он униђе, свуда слуша:
105.
Затвори и, па назада,
Да одспава ту до зоре,
106.
Он се свога злата сећа,
107.
„Ал' сада те нема више!
Де ли си ми, де ли сада?
Не да му се спат никако.
108.
Издалека уздисање,
А уз њега то јечање
109.
Јоште петâ кукурекну
110.
Страшан жубор амо сави,
А та врата зашкрипише —
111.
И напољу вијар дуну,
112.
На вратима нешто бело —
113.
Сад авети с врата неста,
К вратима се нагоњаше:
114.
Веће стиже Срб напоље,
115.
Сад тек позна цуру виту,
За ручицу па је вати:
116.
Што ће јунак, уђе с њоме
117.
Кроз аљину ону лаку
118.
И наш јунак није камен,
119.
Удри пламен о пламена,
120.
О, целиве, мој целиве,
Ја је чујем де уздише:
121.
Куд се деше? — На душека,
Од милине и од муке.
122.
Што је била, није више —
123.
Но већ мора да с' растави:
124.
„Па зар тако, моје лане?
125.
„Стани, већ ми не умаче,
126.
Међ њу стаде и међ милу.
Двапута је он отиште.
127.
Сада теке госпа севну,
128.
„Несам ли ја госпа туди?
129.
„Зар ви мљасте? — оде јаче,
Да ту живе копилаче?
Да је смождим, да је смлавим!“
130.
Опет наже — Срб не даде...
131.
Сад из петни наже жила...
132.
Да мож' ујест само сада,
То је уби, ао јада,
„Оваквиче, онаквиче!“
133.
По кући се диже буна,
То на прозор, то на врата, —
134.
Мрак је доста, то је срећа,
Та је ли му дегод пара?
135.
На њем хаља до земљице,
136.
Па с' устави — сад ће бити!
137.
Стоји госпа, не миче се,
Тако ли се за ме мари?“
138.
„Па ти си муж?“ — Ово штене
У мало ме не раздера!
139.
Она за њим: „Па сад дође?“...
140.
„Па још збориш, зла ти срећа!“
141.
Није шала, мрак је свуда,
142.
Боже мили, што да чини?
У изби се шћућурила,
УТОПЉЕНИЦА
(1.)
Са које се не долази.
II
III
Ма се брзо изгубио;
IV
Он је ману изненада,
Ни га куне, ни га криви.
Опрати је од срамоте!
Би се она препанула
VI
Би жубора и гуркања
И подмукла кликотања.
VII
VIII
Занесе је несретницу,
И да не би крај ње мати,
Би панула о земљицу,
Ма је мајка приватила,
И на одар положила.
IX
Позадуго ни се маче,
Малчице се заиграло,
XI
XII
Да се отуд искобеља,
XIII
Па одшета у градину,
XIV
XV
Ни облачка најмањега
XVI
XVII
Да малчице проћарлија.
XVIII
XIX
Да га глене милостиво,
XX
XXI
XXII
XXIII
XXIV
Сећа на њу невољницу,
XXV
Ао Боже страовити!
За несане, за понуде,
XXVI
И малко се зарумене,
XXVII
Ту умукну, затрепета,
XXVIII
Би ањина и нестаде,
И венчића неколика
На венчању јађаноме.
Кô да и то би сувише.
XXIX
Грешно га је задобила,
Од — но де је онај саде,
XXX
Де је злато несуђено?
(2.)
II
Да и мало поразлади,
III
Кô на смрти да уздише,
А то лисје са дрвета
Да чудно ли зажубори,
Зажубори, затрепета
IV
Не кте он ми да причека,
Те га сави и ободе.
VI
Кâ и њему да је мило,
VII
Ма за друге он бијаше.
VIII
IX
Па га стиште и ободе,
Де и саде — па и саде!
XI
То га мучи, то га мори.
XII
А уморан и сувише.
XIII
XIV
То му некад би милина,
Кô да нешто преговара.
XV
Засину му ћа у двора,
Он се нагна на прозора.
За споменак ту усади,
XVI
XVII
Сузицама обливена,
Ти си моја од некада,
XVIII
Те потрже из потаје
Ти си моја, па до гроба!“
XIX
XX
Кô његово руменило,
XXI
Ни је светлост, ни је тмина,
Ни је туга, ни милина!
XXII
XXIII
XXIV
XXV
XXVI
XXVII
XXVIII
И то цвеће умиљато,
XXIX
XXX
Па му веран и остао,
Куд ли им се изгубио?
XXXI
24/10 49.
ОСВЕТА
И љубавна договора;
Ма зарашта... Ма ето га
А не може да пропишти,
Он и гледа е нестају,
Де умиру, он и гледа,
И мисâ се укочила,
Не зна ко се приближује,
Па и себе и њу уби.
За срце га уватио;
На та места страовита,
Костурницу обасјава,
А стрмен је та висока,
Обазре се па угледа —
Па га тужна угледала
У жалосне у пооде.
Он је глену, ао јада!
Ма ко стражње то тињање,
Други би је и убио.
Која га је напунила,
Из цветова лековити,
И корења силовити;
И да ли је мучи јако
И да оће и да знаде,
Али саде —
Тражи у помоћ!
II
Ноћи, негда тако мила
Воде, воде!“
То изусти,
И ето се узнемири,
Узнемири, усплаири:
Ма га слуге задржаше.
И бунцање и беснило;
Ма не гла је несретница.
Па драгоме погледала,
И моли се жалостиво:
И гледа је позадуго,
Ни речице не изусти,
Кô некога да изгледа.
Ја и морам дочекати,
Ти керови и те мачке,
Ох ето ме!
Здраво, здраво!“ —
Крочи.
Ко ли би га сад познао!
Згрозише се и згледаше.
Да је дигну и пробуде.
Отворена у њи уста,
Па се опет скаменише.
И о тле се оборише,
Кô да и муње покосише. —
К себи доше,
Од земље се подигоше,
Започеше да се крсте
Погледаше, обамреше,
Приближи се и завуче.
А нико му ту не брани,
Те му скупи у милости
Осети се јединога,
Ма нико је ни назрео.
Од камена до камена
12/12. 849.
УРОШ
Умакло је неколико,
Па у таму милостиво
Приправљена за вечеру.
Поломише, покраше,
Ма гле и њи на комаде!
Ох сагни се у милости,
А и небо то дивотно
Данаске је посиротно,
Нешто су ми потавнеле,
Ма откуд се то занела?
То је крчма у планини,
За њу кажу: ко ту ноћи,
Поседаше за столове;
А чаше се и не броје,
Везанога заједати,
Ругау се понајвише;
Е па тако би свакаде.
Тамо-амо котрљају.
Четовођа у њу гледи,
Ја јунаштву големоме.
Па спавају кô заклани,
Па кô и он рче, дува,
Овамо га потераше.
Наопако узаптило,
Па од гњева и од срама
Са поода ненаднога.
За те да се Вишњи брине,
И унутра униђоше,
Кô дечица он зажмури,
И точак му на ум паде.
Не оборих на себека,
Ни виђаше ни слушаше
Како му се подсмеваше;
За орлића и гаврана,
Ма та душа ојађела,
Ма у њу се нешто мало
И подсмеја помешало;
На опрезу ниједнога,
Ма то није ни требало —
— Ој животе... свети,
Тешко ли те прегорети,
Па и да си јад до јада,
И на ноге он поскочи,
А поред ње те мале,
Па једнога спаваћива
Ма зацело не од змије,
Па испразни и другога,
Погледа га жалостиво,
II
Сунце зађе, дан умире,
Повила се по долини,
Ма се сјаје на висини;
Де је данак преданио,
Да ти каже ко ту легâ,
Ма ми срца не разнесе,
На бездана нагазио.
Несретнику погледује,
Ма страшна си кâ из гроба!“
Ох тако ме не гледајде,
На обрану заборави,
Да би дуже, би свиснуо.
Ја га уби, ма и себи
У срце ми погледати,
Де ли му је бедна душа?
Чу се жубор, чу се вика,
Згледаше га на висине.
Бој се бије,
Крвца лије,
С драгога се не помакло, —
Па се тако и следили.
(А најлепша успомена
Из најлепши ње времена),
Бој се бије,
Крв се лије,
Па се вије по камену.
Обазре се па је глену,
Ја је нећу преживети.
Па понеси и потеци;
Зрно стиже,
И поноћи преваљује,
За којима на земљице
Па какви су да су били,
А сувише те ајдуке,
Погледаше, то он није;
Па се њиме упутише,
Да с њим тамо —
(ОДЛОМАК)
О шиљке ће се ту разлупати,
Zu den geklärten
ѕchwіngen.
Echo erwachet!
drückt
ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ
ПЕСМЕ
I
РИБАРЧЕТА САН
Јасно кô на јави.
Он је бац'јо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метô ју на жеравицу,
Па је тако пекô.
„Жеравицо, де се труди,
Готова је скоро.
Већ му је печена;
„Амо ти милена.“
Ал' ће да се слади!
Да принесе к усти,
9. децембра ујутру
ВРАГОЛИЈЕ
По гори се шири,
Стазица се дала,
Проговори сека:
Донес' га менека!“
Шета ја по гори,
Да славујак збори.“
А момак за њоме.
Момка су занеле.
Да прнеш облаку,
Утекла јунаку.“
Довати је саде,
Па у траву паде.
Но избећи да ли знаћеш
Он је теши, и рекавши:
оде.
ДРАГИ НА ПУТУ
6/1. ујутру. Место целог пута узет је један углед, који1 љубав и верност драгога
довољно показује.
„О дужино путовања,
За те ми је срце ледно,
E во саде годиница
У туђину он је зашô,
За менека он не аје,
За ме више он не мари.
Тако ја ћу увенути,
Остаљена погинути.
МОЈА МОЛИТВА
Сатворити ко то може,
О не пусти да на зала
РАНЕ
II
E во нема прамалећа
Са својими краси,
Са злаћани класи.
Скоро да полуди.
Ди почива мила,
Сузе му у оку,
И срдашца завезало
Рану му дубоку.
III
Ево лазе годинице,
Опомиње се милина,
У ледену је гробницу
Са собоме он понео.
ОПРОШТАЈ ОД КАРЛОВАЦА
То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После
долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем
падне певцу берба на ум. Он опомиње веселе њено, коло и подскочице, и свршује са: (у
трохеји)
После итри опроштај од разни други предмета. Певач баци око на Стражилово и пева:
Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, etc., etc. — Потом сиђе са
брда, и пође да се опрости са друговима. Пут га води кроз један шљивик2 (више
Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева:
Ко да се туже да ћу утећи,
Итд. до 10—12 реди; потом иде даље, но пре нег што дође друговима, да се опрости,
падну му на памет учитељи. Певач после другога, узимајући све скупа моли4 за
опроштај:
Неправедно ми се пречињава.
После опомиње певац двојицу од њи: Герчића и Пантелића (но не с именом), он вели,
да су му они показали5 ди се треба брати мед и восак6, и управили су га у кошницу:
Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра.
Певач то гледа, гледа, и упита7:
Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд. Овако
затим збори:
К Радишићу:
Да гледамо се намрштено,
Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се.
Певац се оће и с10 другим да опрости.11
ПЕСМЕ II (1851)
МИЛЕТА
А ко ће ми отуда их стрисат?
Да познаде да је долазила,
Па ми и ту једног изабрала.
Ко ту не би скакô од милине?
— „Змај Огњени?... Та ко за њ не
знаде!... “
Та не бија ни ја кукавица,
У дворове Силић-Милутину.
А он на то дуго не одгоди:
И би ти се покрвили туда,
И ја ћу се оженити, сине,
Ох, жâ ми је ...
И на њиве и у уљанике,
Милета је то и Радивоје.
(1844. у пролеће)
II
Гледај горе, погледај домове,
Изгрлише па се изљубише.
расташе...
рудина,
(III)
Ој Паризе, ти срце Франције,
——————————————————
Са Турцима де се удесише,
Па опет га не би поморила.
Серашћера Арслан-Сулејмана;
Ао звеко, ао пушкарање!
14
— 848
IV
Завичају он удрио рану,
Ту је Тале, ту је Радивоје,
Рекао би да је од камена,
Коњаници па и пешадија
И за врулу и за те славује,
Ао Боже и Богородице!...
Та не би је јунак послушао...
(17. IV 1848)
ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ
ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
И ја мени мој
На обали тој.“
Разастрео кабаницу:
Вади од појаса
То је лако погодити,
————————————————
Видет нећу.
Боже, (Боже)
Зашто си ми немилосно
Он не знаде од милине
Да погледаш и да се насменеш
Па се бојиш да ти не увену.
ТУГА И ОПОМЕНА
(1)
2
Гај простире листе грáне своје.
(3)
Лисни гају, ти за ме нејака
(4)
Колико сам евовде на обали
(5)
О мисли цветак весô на развитку
(6)
Но сада само, брате драги, чуј.
(7)
Драги брате, ти си тек дошљак,
(8)
Ја знам, брате, шта би рећи тео
9
Но даље још стајаше душа сјетна,
10
Ја узабра три-четири струка,
11
„Вала, вала“, она мени рече:
моја?“
ПРЕВОДИ
ДЕ СТАНАК МОЈ
(по чешком)
D е станак мој?
Де станак мој?
Де станак мој?
Де станак мој?
ЗАПИСИ