You are on page 1of 65

UVOD

Eusebije Cezarejski (Pamfil) je najznačajniji crkveni istoričar. Rodjen je u Cezareji Palestinskoj
(Primorskoj) oko 265 godine, gde je i stekao vrsno helensko i hrišćansko obrazovanje. Za
episkopa Cezareje biva izabran negde posle Milanskog edikta 313. godine. Radio je na
obogaćenju znamenite Cezarejske biblioteke koju je osnovao još Origen, i iz koje je crpeo gradju
za svoja apologetska i istorijska dela. Bio je blizak caru Konstantinu, čemu je doprinosila njegova
učenost i diplomatska sposobnost
Pored nekoliko izuzetno vrednih i značajnih dela, kao što je ‘Hronika’, ‘Evandjeljska priprema’ i
‘Evandjeljsko dokazivanje’, Eusebije je napisao i ‘Istoriju Crkve’ u deset knjige. Ovo delo tretira
prva tri stoleća razvoja hrišćanstva (do 424 godine – do Konstantinove pobede nad Likinijem). Ne
treba očekivati da Eusebije u svojoj ‘Istoriji’ daje kompletnu istoriju pojave i širenja hrišćanstva,
no ona ima izuzetan značaj po bogastvu fakata i dokumenata iz prve ruke, koje je on sakupio i
složio u jednu zbirku.

EUSEBIJE: ISTORIJA CRKVE

Preveo sa ruskog: Slobodan Prodić

KNJIGA PRVA

1. glava

Stvar o kojoj će se govoriti

Postavio sam sebi u zadatak da opišem sledeće dogadjaje: o tome ko su bili prejemnici svetih apostola,
zatim da kazujem o onome šta se dešavalo od vremena Spasitelja pa do naših dana, koja i koliko važnih
dela je, po kazivanjima, učinjeno u Crkvi, zatim ko je upravljao najpoznatijim crkvama i slavno njima
rukovodio, zatim ko je u svakom od pokolenja, usmeno ili pismeno, štitio reč Božiju; imena, narav
(karakter) i vreme onih koji su, žudeći za novotarijama, došli na predele zabluda i, uvodeći lažno učenje
(znanje, gnosu, poput ljutih vukova, bespoštedno su napadali na stado Hristovo. Govoriću takodje i o
tome šta se dešavalo sa judejskim plemenom neposredno nakon njihove urote protiv Spasitelja našeg,
zatim o tome kada su i na koji način neznabošci podigli rat protiv reči Božije, a takodje i o tome kakvu su
veliku borbu, u svoje vreme, za veru vodili sveti mučenici, pretrpevši stradanja i prolivajući svoju krv;
takodje ću govoriti i o nama savremenim svedočanstvima milosrdja Spasitelja našega. Počeću ne
drugačije, nego sa izlaganjem o Božanskom Domostroju, čija je osnova položena Gospodom našim
Isusom Hristom. Molim dobronamerne ljude da budu snishodljivi prema ovom delu. Svestan sam da
ostvariti obećano u celosti ipak stoji iznad mojih sposobnosti, jer se ja, eto, prvi prihvatam takvog dela, i
stupam kao na neki put kojim do sada još niko nije išao. Molim Boga da mi bude putevoditelj, i silu Hrista
da mi sadejstvuje u ovom trudu, jer ja nisam mogao naći nikakvih ljudskih tragova koje bi ostavili oni što
su pre mene išli ovim putem, ako izuzmemo neke priče, u kojima je svako po malo ostavio kazivanje o
onome o čemu ja želim da govorim. Ti tragovi su poput glasova u noći ili poput stražarskih vatri koje
dolaze do nas i kazuju nam kojim putem treba da idemo, a da se na tom putu ne spotaknemo i padnemo.
Sve što je rečeno u tim kazivanjima koja su rasejana na raznim stranama, pokušaću da sjedinim jer ih
smatram za korisna u ostvarenju cilja koji sam pred sebe postavio. Kao u nekom duhovnom lutu, uzeću
te cvetove koji su ostali od drevnih pisaca, jer su mi od koristi, i nastojaću da ih predstavim kroz istorijsko
kazivanje kao nešto što ima svoju vrednost. Rad sam da sačuvam kazivanje o prejemstvu ako ne svih,
ono najpoznatijih apostola Spasitelja našeg, sačuvanih u slavnim Crkvama i do sada ne zaboravljenim.

Ovo svoje delo smatram važnim i potrebnim trudom zato što, koliko je meni poznato, ni jedan od crkvenih
pisaca, nije se oko toga ovoliko potrudio. Takodje se nadam da će moje delo biti od koristi onima koji su
sa pažnjom slušali poučna predavanja iz istorije. Ja sam već ranije u svojoj „Hronici" dao kratak osvrt na
dogadjaje, a njihov podrobniji opis nameravam dati tek u ovom delu.

Započeću svoje kazivanje, kako sam već naglasio, sa Domostrojem Hristovim i objašnjenjem njegove
prirode, a ona je po dubini i sili daleko iznad ljudskih shvatanja. Započinjući da pišem istoriju Crkve,
obavezan sam da započnem od onog trenutka kada je Hristos, a od Koga smo mi i udostojeni da nosimo

ovo (hrišćansko) ime, položio osnove svom Domostroju, potpuno Božanskom, nego što se to mnogima
čini.

2. glava

O prevečnosti i božanstvu Spasa i Gospoda našeg Isusa Hrista

Priroda Hristova je dvojaka: jedna je poput glave tela, i u njoj mi priznajemo Boga; a druguje moguće
uporediti sa nogama (udovima). On (Hristos) uzeo je tu prirodu radi našeg spasenja, i postao je čovek,
isti kao što smo i mi. Izlaganje dogadjaja koji slede bilo bi bezprimerno ako prvo ne bi izložili čitavu istoriju
Logosa (Reči), počev od najvišeg i najvažnijeg; na taj način onima, koji smatraju da hrišćanstvo nije
starije nego li od jučerašnjeg dana, biće pokazano da ono ima drevnost i božanstvenost.

Proishodjenje, dostojanstvo, suštinu i prirodu Hrista nije u mogućnosti da iskaže do kraja ni jedna reč,
kako to i kaže Duh Božji kroz proroštvo o Hristu: „Rod njegov ko će izreći" (Is. 53, 8). Jer niko ne zna
Oca, osim Sina; i niko ne zna Sina po dostojanstvu njegovom, osim Oca koji ga je rodio Svetog i
Presvetog, predvečnu Mudrost, predvečnu i koja postoji u Oca Boga Logosa. Ko, osim Oca, može u
potpunosti da shvati njega, do stvaranja svega vidljivoga i nevidljivoga, prvoga i jedinorodnoga (Sina),
Arhistratiga razumnoga i besmrtnoga nebeskog voinstva, Andjela nemerljive Zajednice, Ispunitelja
pomisli Očevih; rečima neiskazano, sa Ocem Sazdatelja svega; Uzroka, zajedno sa Ocem, svecelog,
istinitog i jedinorodnog Sina Božijeg, Vladiku, Boga i Cara svega stvorenoga, koji je od Oca dobio
gospodstvo i silu, a takodje i božanstvo, moć i čast. Jer po tajanstvenom bogoslovlju (Svetog) Pisma: „U
početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Logos beše Bog. On beše u početku u Boga. Sve kroz njega
postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo" (Jn. 1,13). Tako i veliki Mojsije, najstariji od svih
proroka, pišući, nadahnut Duhom Božjim, o tome kako je sazdana i ustrojena vaseljena, uči da je njen
Tvorac i Sazdatelj, ne neko drugi do Hristos, upravo prvorodjeni Logos, kome je Otac odredio sazdanje
niže tvari, te on (Mojsije) piše sledeće: „I reče Gospod: stvorimo čoveka po obrazu i podobiju našem..."
(Postanje 1, 26). 0 tim rečima kazuje i drugi prorok, koji u svojim stihovima ovako rasudjuje o Bogu: „Jer
On reče, i postadoše; On zapovedi, i sazdaše se" (Ps. 32, 9). On kazuje o Ocu i Tvorcu kao o vrhovnom
Vladici, (Koji) carskim pokretom (ruke ili glave) zapoveda, a Logos Božji, ispunjava Očevu zapovest.

Od samog stvaranja čoveka sve, o čemu i kazuju ljudi naročite pobožnosti: veliki sluga Božiji Mojsije i oni
sa njime, a još pre Avraam, njegova deca i oni koji sebe projaviše kao pravednike i proroke, sozercavali
su njega čistim očima uma; imali su Bogopoznanje i znali su kako je potrebno poštovati i Sina Božijeg.
Avraam, sedeći pod dubom (Mavrijskim), video je, po rečima (Svetog) Pisma, Gospoda u obrazu običnog
čoveka (trojice mladića), ali se odmah pokloni pred njim mada. je (telesnim) očima gledao u tvorevinu
(čoveka, mladiće). On (Avraam), moli ga kao Gospoda: „Eda li sudija cijele zemlje neće suditi pravo?"
(Postanje 18, 25). Ako i pretpostavimo da to vidjenje može obmanuti oči posmatrača vidjenjem sazdane
tvari, ako sve to smatramo samo izmišljotinom, ali ko bi drugi u ovim rečima mogao biti nazvat Bogom i
Vladi kom koji sudi čitavom svetu i tvari, ako ne predvečno postojeći Logos koga Avraam vidi u obličju
čoveka? 0 njemu je rečeno u psalmima: „Posla Reč Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz truleži njihovih" (Ps. 106,
20) Mojsije jasno kazuje o tome da On (Logos) stoji odmah posle Oca i kada kazuje o stradanju Sodoma i
Gomora (Postanje 19, 24). Takodje, Logos se (obliku čoveka) javlja i Jakovu, i u Svetom Pismu naziva se
Bogom, koji govori Jakovu: „Otsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s
ljudima, i odolio si..." (Postanje 32, 28-30).

Nema osnove sumnjama da se u pomenutim rečima Svetog Pisma kazuje s nekim od andjela slugu
Božjih. Jer Sveto Pismo nije prećutalo nijedan slučaj kada su se (ljudima) javljali andjeli, jasno ih
imenujući.

Prejemnik Mojsijev Isus (navin), naziva Reč (Logosa) Predvodnikom nebeskih sila, predvečno
postojećom Silom i Premudrošću kojoj je povereno da je odmah iza Oca u upravljanju svime. On njega
naziva Arhistratigom voinstva Gospodnjeg, onda kada ga vidi takodje u obličju čoveka, jer napisano je: „I
kad Isus bejaše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u
ruci. I pristupi k njemu Isus i reče mu: jesi li naš ili naših neprijatelja? A on reče: nisam, nego sam
vojskovodja vojske Gospodnje, sada dodjoh. A Isus pade ničice na zemlju i pokloni se, i reče mu: Šta
zapoveda Gospodar moj slugi svome? A vojskovodja vojske Gospodnje reče Isusu: Izuj obuću s nogu
tvojih, jer mesto gde stojiš sveto je. I učini Isus tako" (Knjiga Isusa navina 5,13-15). Iz tih reči možeš
razumeti da to nije niko drugi do Onaj ko je pričao i sa Mojsijem, jer u (Svetom) Pismu rečeno je: „A
2

Gospod kada ga vide gde ide da vidi, viknu ga iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me!
A Bog reče: ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja. I opet reče
Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avraamov, Isakov i Jakovljev
posla me k vama" (Izlazak 3, 46). A šta je Suština, koja je postojala i pre stvaranja sveta, živa i postojeća,
koja je pomagala Ocu i Bogu u sazdanju čitave tvari, imenovana (nazvana) Slovom Božjim i
Premudrošću, o tome, osim već navedenih dokaza, moguće je čuti i iz samih usta Premudrosti, koja kroz
Solomona veoma konkretno kazuje o svojim tajnama: „Ja mudrost boravim sa razboritošću, i razumno
znanje nalazim" (Prem. Sol. 8, 12); „Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu" (Prem. Sol. 8, 15);
„Gospod me je imao u početku puta svojega, prije dela svojih, prije svakoga vremena. Prije vekova
postavljena sam, prije početka, prije postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne
beše izvora obilatih vodom. Prije nego se gore osnovaše, prije humova ja sam se rodila. Još ne beše
načinio zemlje ni polja ni početka prahu vaseljenskom" (Prem. Sol. 8, 2226); „Tada bijah kod njega
hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda" (Prem. Sol. 8, 30). I tako, da je
Logos Božiji postojao i javljao (se), ako ne svima, to samo nekima, o tome je sada ukratko rečeno. Zašto
se On, i ako ranije propovedan svim ljudima i narodima, javi tek sada? neka i to postane jasno svima.
Ljudi drevnih vremena nisu bili u stanju da shvate premudro i svesavršeno učenje Hristovo; jer, ubrzo
posle prvobitnog blaženog života, prvi čovek, prenebregnuvši zapovest Boga, pao je u smrtni i prolazni
život, i dobio je, umesto ranijeg Božanskog nasladjivanja, ovu prokletstvom obloženu zemlju. njegovi
potomci ispuniše zemlju i učiniše, sa izuzetkom nekolicine, sve još lošijim; njihovo zveropodobno življenje
bilo je sve samo ne i život. Gradovi, društveni život, umetnost, nauka oni o svemu tome nisu razmišljali.
Zakoni, pravda, dobrodetelj, filosofija to njima nije bilo poznato ni po imenu. Oni su skitali po pustinjama
poput divljih, svirepih zveri. Razum koji su imali u sebi kao seme dato im od Tvorca, oni su uništavali u
dobrovoljno izabranom poročnom življenju; u celosti su se odavali najraznovrsnijim gnusostima, razvratu,
ubistvima; neretko jeli su i ljudsko meso i onda se osmeliše na borbu sa Bogom. To je onaj rat divova o
kojem se zna. Zamisliše da izgrade kulu do neba, i u divljem bezumlju sabraše se da bi krenuli u rat na
Svevišnjeg. na te ljude, koji su hodili tim putem, Gospod koji vidi i nadzire sve, posla silan potop i oganj te
uništi sve; On ih je iskorenjivao velikom gladju, bolestima, ratovima, kataklizmama i skoro da je tim teškim
kaznama zaustavio tu strašnu i mučnu duševnu bolest. I kada su gotovo svi bili u nekoj vrsti dubokog
pijanstva, u tom široko razlivenom moru poroka, i kada su duše ljudi bile obuhvaćene dubokim mrakom,
tada je Premudrost Božija, prvorodjeni, predvečni Logos, u preobilju ljubavi prema čoveku, poče se
javljati onima u podnebesju, u vidu andjela, a u nekoliko navrata, dvojici prijatelja Božijih i neposredno.
koliko je to bilo moguće za nas, upravo u obrazu čoveka. Kada se u duši većine ljudi primi bačeno seme
pobožnosti, i na zemlji kroz narod koji je proishodio od drevnih Jevreja, poče obraćanje k veri to njima
kao ljudima koji su se u većini svojih navika rukovodili po blagočešću, Bog je kroz proroka Mojsija dao
obraze i simbole nekakve tajanstvene subote, posvećenje kroz obrezanje i umno sozercavanje ali bez
konkretnog razotkrivanja samog smisla tih istih tajni. Kada je zakon koji beše dat Judejima postao poznat,
i poput miomirisa se raširio medju ljudima, kada u većini naroda kroz tamošnje zakonodavce i filosofe
obraz mišljenja postade čovečan, i narav umesto nekadašnje, divlje i svirepe postade krotka, prijateljstvo
i uzajamno zajedničarenje izrodiše duboki mir; kada su svi ljudi i narodi vaseljene bili pripremljeni i
sposobni da poznaju Oca, tada se ponovo Učitelj dobrodetelji Logos Očev, javi u početku Rimske
imperije kao (Bogo)čovek, učini divna dela, naučivši sve narode veri u Oca; kazuju ljudi o njegovom
čudesnom rodjenju, o njegovom novom učenju, njegovim divnim delima, o obrazu smrti njegove,
Vaskrsenju iz mrtvih i, na kraju, o njegovom Božanstvenom vraćanju na nebo. Prorok Danilo, ispunjen
Duhom Božjim, video je Carstvo njegovo, i ovako opisuje svoje vidjenje: „Gledah dokle se postaviše
prestoli, i starac sede, na kojem beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto mu
beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgorio. Reka ognjena izlazaše i tecaše ispred njega,
tisuća tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred njim; sud sede, i knjige se otvoriše"
(Dan. 7, 910); „Videh u utvarama noćnim, i gle, kao sin čovečiji idjaše s oblacima nebeskim, i dodje do
starca i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast
je njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se njegovo neće rasuti" (Dan. 7,13-14). Jasno je da se
sve to ne odnosi ni prema čemu drugome nego upravo k Spasitelju našemu, Logosu Božijem, Koji u
početku bi u Boga; Sinom Čovečijim on naziva Sebe jer se imao javiti u telu (ovaplotiti se). Ali pošto su
izabrana proroštva o Spasitelju našem Isusu Hristu sabrana u posebne zapise, i svedočanstva o njemu
ubedljivo izložena u drugim knjigama, mislim da je ovom prilikom dovoljno rečeno.

3. glava

O tome da je još u drevna vremena bilo poznato ime i Isus i Hristos, i da je to ime bilo časno za
proroke
3

Sveto Pismo ne kazuje da je on pomazan uljem koje je načinio čovek. niko od sveštenika. 61. Proroci koji su kasnije dolazili. te ga Mojsije daje jedinstvenom čoveku. 1). po ukazu Božijem proroci pomazivali upravo zarad izobraženja Hrista pošto su oni (carevi) bili praobraz carske vlasti jedinog istinitog Hrista. on prepoznaje svoga naslednika. nazivali su Hrista po imenu. Mojsije je dvojici ljudi. 25. ovako kazuje: „Zašto se uzbuniše narodi i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski. kako to i priliči Božanstvu Duhom Božjim. on. ali je od Oca bio ukrašen svim počastima. nego Božanskim jelejem radosti.12. primio je on (Isus navin) vlast nad čitavim narodom. ni mesto u pročelju. dao je je. dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim" (Ps. te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori" (Izl.. 20). niko od njih nije ovladao takvom silom Božanske dobrodetelji kakvu je projavio upravo Spasitelj i Gospod naš Isus. saglasno reči Gospodnjoj: „I gledaj. David. poznatih po svome dostojanstvu i svojoj časti nebrojenim pokolenjima ljudi nije omogućio svojim sunarodnicima da se nazove hrišćanskim imenom. kazuje sledeće: „Reče Gospod Gospodu mome: Sedi Meni s desne strane. kao najviši čoveku dati obraz. na drugom mestu. objašnjavajući ko je Hristos. On ipak ima najviše prava da nosi ime Hristos nego bilo ko drugi. Traži od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje. 44. 109. Bože. ne imajući ništa od onoga što smo nabrojali. radi toga pomaza Te. 78). nadvisuje dostojanstvom svako čovečije zvanje. po nadahnuću Duha Božijeg. i zato. Prvosveštenički čin. kazuje se da je 4 . ne samo one koje su poštovali zbog prvosvešteničkog čina i koje su zbog simbolike pomazivali pripremljenim jelejem. Hristu koji nije pomazan običnim jelejem. već. 34). I tako. Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si Sveštenik do veka. da bi poštovao prvosveštenstvo. I dok ga Mojsije još nije znao. razmišljajući o tim rečima. u kome. koji su.. koji je od Mojsija dobio ime Isus. i u posed Tvoj krajeve zemlje" (Ps. ime Hristos je kod Jevreja krasilo i careve. Gospod reče meni: Sin Moj jesi Ti. sin navinov. Tu. predvideo i ime „Isus". jedini i istiniti Hristos. Prvosveštenika i vrhovnog Proroka. 1) i: „Iz utrobe pre zornjače rodih Te. Svoje Proroštvo ne vodi po ljudskome nasledstvu. ime Spasitelja našeg Isusa Hrista. koji se izdvojiše izmedju čitavog naroda svojom dobrodetelji i slavom: prvosvešteniku i onome ko će posle njega Mojsija) biti vodja naroda. pomazanik Gospodnji. Znamo da su neki proroci kroz pomazanje sami postali praobrazi Hrista jer su svi oni zaista bili sluge jedinog. On je jedinstveni.. On im nije predao obraz i podobije nego dobrodetelj u njenom najčistijem vidu i nebeski život. On je. jer posle njegovog (Mojsijevog) upokojenja. 4. David. i to ne simboličnim nego realnim i stvarnim. 0 Melhisedeku Sveto Pismo kazuje da je sveštenik Boga Višnjega. a to ime mu beše dato od roditelja. proroka. nazvati ga imenom Isus. radi poštovanja zbog velikih počasti. Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje. 78). I ne samo Isaija. Znači. smatrajući ga dostojnim osobitog odličja. daje njemu (čoveku) veliku slavu i čast. dobi vlast kao nasledstvo. Blagodareći njemu svet je ispunjen hrišćanima koji nose njegovo uistinu veličanstveno i sveto ime. nakon upokojenja. 0 tome nas uči Isaija. jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima. Koja caruje nad svima. naziva ga „Hristos". 109. bio je obraz Spasitelja našega i jedini posle Mojsija. Ja Te danas rodih. Reči Božije. i knezovi se okupiše zajedno na Gospoda i na Pomazanika njegova. nego i David govori. ni za kim od njih. po misli Mojsija." (Ps. obraćajući se Hristu: „Presto je Tvoj. ime Hristos.. Zbog toga kada se kazuje o Spasitelju našem. Prejemnik Mojsijev. za kojega govorasmo: da ćemo živeti pod sjenom njegovom medju narodima. na sve ono čime se On razlikuje od onih (ljudi) koji su u drevnosti bili pomazivani uljem i koji su na taj način bili praobrazi istinskog Hrista. Mojsije. time se ukazuje na njegovo izabranje. Kao dokaz toga recimo da niko od onih ko je u drevnosti pomazan na simbolički način. daruje ga time kao nekim darom. uhvati se u jame njihove" (Plač Jerem.. Svoje Carsko dostojanstvo.Sada je trenutak da se kaže o tome da je ime Isus i ime Hristos bilo poštovano i od strane drevnih proroka. Bog Tvoj. Pomazaniku. nisu bili spremni na stradanje i smrt njihovi sledbenici. nikome od njima potčinjenih nisu davane Božanske počasti. On od Jevreja nije dobio ni poštovanje. On Svoje Prvosveštenstvo. Mojsije je razumeo da reč „Hristos" označava nešto što je Božansko. okončavši službu koja mu je data. ono je prozvučalo medju ljudima.. u tim stihovima o Hristu se kazuje upravo kao o Bogu. svedočeći istovremeno i o budućoj zaveri Judeja ali i o prizvanju neznabožaca. niti da potiče od svešteničkog roda. niko od njih. On ni od koga nije dobio simbole i znake Svog prvosvešteničkog čina. u vek veka. istinitog Hrista. tih bogoljubivih muževa. ranije se zvao Osija (Avsije). govoreći: „Duh je Gospoda Boga na meni. po nekom obrazu i simbolu." (Is. careva. istiniti Hristos Božiji. skiptar je pravde skiptar Carstva Tvoga. 2. niko od njih nije izazivao takve potrese unutar društva jer u njihovoj praobraziteljnoj sili ipak nije bilo te realne (stvarne) sile koja je bila i jeste samo u jednome Isusu Hristu. Mojsije je prvi shvatio kako je veličanstveno i slavno ime Hristos. ispovedajući veru istinitu i čistu. 40). On nije pomazan jelejem prigotovljenim rukama čoveka. darom koji je dragoceniji od carske krune jer Isus. simbole i tajanstvena izobraženja nebeskih javljanja. Bože. kao ni to da je od Jevreja dobio sveštenstvo. Dajući obraze. Svojim učenicima ga je saopštio. po činu Melhisedekovu" (Ps. Jeremija ovako kazuje o tome: „Disanje nozdara naših.

njihove priče i njihove knjige kazuju o ljudima. mi zaista jesmo novi narod i ime hrišćansko nije tako pradavno. 15. i tek što se upoznaše narodi sa nama. trpljenjem. Mojsije odredjuje da se sve to čuva zarad toga što je reč o simbolima. Dolazak Spasitelj našega Isusa Hrista zasijao je ne tako davno. pravednošću. po prirodnoj pobudi živeli su upravo tako. 4. 66. a posvedočeno od samog Avraama pa do prvoga čoveka. i: „Od Avrama će postati velik i silan narod. I što je najdivnije: mi. nisu davali značaj suboti. po učenju Hrista Spasa. po rečima koje se odnose na njih: „ne dirajte pomazanike moje.On sveštenik po rodu Melhisedekovu. kao i mi. nije bio ni nov. čiji sinovi provozglašavaju njega (Avraama) svojim vodjom i praroditeljem. još pre obrezanja. po čitavoj vaseljeni. naravno da se to i dogodilo sa nama. a on mu to primi u pravdu" (Post. Jer njega je video Avraam. nego veći od svih naroda. drugi posle njega. nisu pridavali značaj obrezanju. te da njemu u vekove vekova pripada neprolazno i besmrtno sveštenstvo. Veliki i svima jasno vidljiv dokaz njegovog Božanskog pomazanja je to što od svih ljudi koji su živeli i žive u ovom svetu. Tom čoveku. hrabrošću i blagočešćem u ispovedanju jedinog Boga Svedržitelja. poštujemo Ga ne samo ustima (rečima) i govorom. ispovedaju i propovedaju Ga kao takvog. 12. Verom u Hrista koji se javio. ne slab i ne nekakav koji živi u nekom zabitom delu sveta. to je ipak mnogo pre toga posvedočena njegova pravednost upravo kroz veru. projavljujući našu veru u njega našim životom. treba smatrati onu veru koju je imao (čuvao) Avraam i oni koji su živeli kao bogougodnici. i više od toga kao Reč Božiju. učenici njegovi poštuju Ga kao Cara. pre stvaranja sveta. dobrodeteljima. potvrdjenu delima. opravda se Avraam koji odbaci sujeverja predaka i zablude ranijeg života. i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji" (Post. 105. On je dao predskazanja Isaaku. oni su znali za Hrista Božijeg. opčinjen vidjenjem i providevši buduće vreme darom Duha Božijeg. kao ni mi. zaista mnogobrojan i blagočestiv. 3). 3). i prorocima mojim ne činite zla" (Ps. Onaj ko bi sve te ljude nazvao pravednima. pravednosti i svim ostalim dobrodeteljima. samo njega nazivaju Hristos. a za hrišćane to više nema značaj. koji verujemo u njega. I sve to (ti drevni ljudi) nisu činili ništa manje od nas. učinjeno od strane nekog novog čoveka koji se ni čim ne razlikuje od drugih ljudi. niti stran Smatram za neophodno da pre nego što započnem svoje kazivanje. nego celokupnim našim bićem. Da se učenje njegovo ne bi pokazalo kao novo i strano. i kroz ove reči potvrdio veru Avraama: „Blagosiljaću one koji tebe uzblagosiljaju. o tome svedoči i to da i sada. bogoljubivi ljudi. Jasno je da kao najstariju. i hrišćanima. glava O tome da način kako treba slaviti Boga. da su ovi Bogu zaista dragi ljudi. pod tim imenom njega pominju i Jelini i varvari. 8). koja predvečno postoji i koja je od Oca udostojena najviših počasti. bez sumnje. javio se Bog a to beše Hristos. Oni. zaista ne bi pogrešio protiv istine. 6. i prokleću one koji tebe usproklinju. koji se ničim nisu razlikovali u blagočešću. kao na primer deca i potomci noja. On naglašava i na buduće ime toga naroda: „Sluge Moje nazvaće se imenom novim koje će biti blagosloveno po čitavoj zemlji". Reč Božija. To su Jevreji. očevidno. 4. Upravo takvom čoveku (Avraamu) rečeno je da je na njemu blagoslov za sva plemena i sve narode. Avraamovu veru. Taj narod je od svih poštovan zbog svoga imena koje proishodi od imena Hristovog. Ali. besedio je sa Mojsijem i mnogim drugim prorocima. a da je ta vera ponovo projavljena svim narodima upravo kroz učenje Hristovo. po neizrecivom odredjenju jedan zaista novi narod. Tek kasnije. istina retkim i malobrojnim. Jedni od njih živeli su do potopa. a ona su važnija od reči. poznavši Hrista i učenje njegovo. 18. Rim. a da niko ne bi pomislio imajući u vidu vreme njegovog života u telu. ne mali. i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji" (Post. Drevni. ukratko ćemo reći nekoliko reči i o tome. a takodje i Avraam. kao ni mi. o tome takodje svedoči i to da mu se danas ljudi klanjaju kao Bogu. saopštim i o tome. naš život je ipak obraz ponašanja saglasan sa dogmatima blagočešća koji ipak nisu u nama odskora nego su postojano čuvani od samog nastanka čovekovog. razlikuje se blagorazumnošću. rodi se narod" (uporediti sa Is. Gle. jer tako o njemu govori reč Božija: „I poverova Avram Bogu. a ne čuvanjem Zakona. neuništiv i nepobediv narod jer Bog mu je svagda u pomoći. a ja ću to dokazati kroz sledeće reči: postoji narod koji nije odskora. 15). Istorija govori da je On od Oca postojao „pre zornjače". To ime označava sledeće: hrišćanin. ako ne direktno po imenu tad po njihovim delima. takodje. nisu imali tako izražene zabrane po pitanju hrane. kao Proroka. govorio je sa Izrailjem. tj.18). uzvikuje: „Ko bi slušao to što kazuje On? Zemlja jednoga dana beše u porodjajnim mukama i eto. I ako kažu da je Avraam tek kasnije dobio zapovest o obrezanju. isto. dostojni imena Hristovog. da Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos jeste nekakva nedavna ličnost. nadam se da će mi svako dati za pravo. i poče ispovedati (veru) jedinog Boga Svedržitelja i služiti njemu dobrim delima. proslavljaju Ga kao jedinog Prvosveštenika Božijeg. Mada. narod koji je poznat zbog svoje drevnosti. a ne po redu drugih koji su po nasledstvu dobijali sveštenstvo. danas po čitavom 5 . Jedan od proroka.

5. prvosveštenstvo tada preuze njegov brat Girkan. Do ropstva i preseljenja u Vavilon. kesar ga je poslao u svojstvu sudije za narod i cenzora koji je trebao da procenjuje imetak. nebesnog Logosa. prošavši kroz sve magistrature i na kraju postavši konzul. on je oskrnavio sveto mesto.svetu čuvaju hrišćani. Tu Flavije kazuje o onome šta se dogodilo u vreme ustanka u Galileji. pomenuti pisac. dokle ne dodje onaj kome pripada.oligarhijska (svime su upravljali prvosveštenici). beše sin nekog Iroda iz Askalona. a Arapin po majci. ušavši u Svetinju nad Svetinjama. i da je prvi judejski car iz tudjeg naroda (plemena) bio Irod Tada je nad Judejima carsku vlast dobio stranac. ali. Mislim da je dovoljno rečeno o ovome. u okovima zajedno sa decom beše poslat u Rim. 5. najpoznatiji medju jeprmskim istoričarima. njima su upravljali carevi. kao što je to predskazano. bio je zarobljen od Partaćana. Ispunilo se ono šta je napisano od strane Mojsija: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon. Spasitelja i Vladiku našeg. kazuje da po tim rečima. te od njih beše vaspitan. ništa nas ne sputava da kažemo da je naša vera i život. ovako kaže: „Tada Galilejac. na kome se završi prejemstvena predaja prvosvešteničkog čina. da to nije nikakva nova ili strana vera. koji je u to vreme po prejemstvu od predaka.. Bila je četrdeseta godina carevanja Avgusta i dvadeset i osma (godina) od pokoravanja Egipta i smrti Antonija i Kleopatre. posle ovog uvoda. saglasno proroštvu.. o kome u Delima apostolskim Luka kaže sledeće: „Posle ovoga ustade Juda Galilejac u dane popisa i odvuče dosta naroda sa sobom. 2 Tako kazuje Josif.. poput nekog stranstvovanja (putovanja). i vera i život drevnih ugodnika Božjih ista je. i pozvao je narod da zaštiti svoju slobodu. započinjem. jednog od jerodula u Apolonovom hramu. rodi se Irod. U drugoj knjizi istorije judejskog rata.. Prizovimo Boga Oca i Samoga Isusa Hrista. jedan od senatora. nije opsednuo Jerusalim i osvoji ga na silu. Verni svedok tog vremena neka za tebe bude Josif. dobivši od Rima vlast. kazuje ovo: „Kvirinije. koji kazuje da je Irod.. rodjen Spasitelj i Vladika naš Isus Hristos 1. Antipatar (Irodov otac) 5. iz grada Gamale. Zatim se on dopade Girkanu (ili Hirkanu) 1. da nam pomogne i sadejstvuje u izlaganju istine. on (Flavije). i od tog Antipatra. na kojoj se završila egipatska dinastija Ptolomeja. da je to prva i jedina i prava vera. glava O vremenu u kome se javi Hristos medju ljudima I sad. kao što rekoh. Aristovul. Tad. i ostao je kod njih pošto njegov otac. po imenu Juda. u vreme prvog popisa tokom uprave Kvipinija Sirijom. dok Ptolomej. prvosvešteniku Judeja. zajedno sa farisejem Sadokom. 49. 37). koji su tada prejemstveno nasledjivali jedan drugoga od vremena Mojsija. on takodje pogibe i svi koji ga slušahu rasturiše se" (Dela ap. voljom rimskog Senata i imperatora Avgusta. kako smo to i pokazali. kao siromašan čovek. Eto. i sav jevrejski narod postade podanik Rima. poče da saziva svoje sunarodnike na borbu. oni se pojaviše posle Mojsija i njegovog naslednika Isusa (navina). 6. počev od Saula a zatim Davida. rimski vojskovodja. kada je vlast nad Jevrejima data strancu rimljaninu Irodu. koji je neophodan za istoriju Crkve (a koju mi želimo napisati). u vreme Spasitelja našeg. nije imao novca za otkup. Afrikan (ne neko drugi. došao je u Siriju u pratnji nevelikog broja ljudi. Do careva njima su upravljale sudije. takvom čoveku pripade vlast nad Jevrejima kada.. prekorevajući ih zbog njihove saglasnosti da se plati danak Rimljanima. prekinu nekadašnje prejemstveno zadobijanje carske vlasti i 6 . u Vitlejemu Judejskom. od vremena ovaploćenja Spasitelja našeg. Josif Flavije kazuje o njemu da je po ocu bio Idumejac. Taj Antipatar je još kao dete uhvaćen od Idumejaca (razbojnika). koja nam je predata kroz učenje Hristovo. u saglasju sa tim. nešto kasnije Flavije kaže: „Juda Gavlonit."'. nego poznati istoričar) 4. čovek veoma uvažen. i njemu će se pokoravati narodi" (Post. I eto. bio car i prvosveštenik. onaj ko bi se temeljno pozabavio njegovim poreklom. Girkan. govoreći da procena imovine nije ništa drugo do put ka ropstvu. pozivao je narod na ustanak. U XVIII knjizi „Drevnosti". O tom popisu u vreme Kvirinija kazuje i Josif Flavije. u to vreme. kada je. dolazak Mesije postade očevidan. počev od samog Mojsija i sve do carstva Avgusta. 10). nego.". Posle povratka iz Vavilona.". To proroštvo beše neispunjeno dok su Jevreji živeli pod upravom svojih istoplemenika. saglasno proroštvu o njemu. saglasno proroštvu. a narod biblijski. glava O tome da je nestalo vladara u judejskom narodu po naslednom redu od predaka. nas koji živimo posle Hrista. veliko beše očekivanje naroda pošto kod njih nestade upravitelja i vodja iz naroda. uprava medju Jevrejima beše aristokratsko . beše predat u ruke stranca Iroda.

nabrajajući od Davida preko Solomona. a Luka kazuje da je on bio sin Josifov. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa neće ostati. Saglasno Luki. Da te reči posluže kao potvrda i drugom proroštvu o javljanju (dolasku) Spasitelja našeg Isusa Hrista. a po zakonu kada po smrti bezdetnog brata. i buduće obećanje smatrali su izvodljivim ako bi ime umrloga davali detetu. sina Davidovog. 9. potičući iz različitih rodova. i Luka. To se i ispuni u vreme rodjenja Spasitelja našeg Isusa Hrista. Ilije. Matan i Melhij ženili su se jedan za drugim ženom. Pošto smo mi sebi za cilj postavili da izložimo Josifov rodoslov. ipak izbegava reč „rodio". Jevandjelista Matej naglašava: „Jakov rodi Josifa". koji je bio njegov sin po prirodi (i po Pismu: „Jakov rodi Josifa"). navodeći imena i po prirodi i po zakonu. ipak jednoutrobna braća (braća po majci). a po zakonu Ilijin sin. Od Eodje (a tako se po predanju zvala ta žena) prvo je Matan. da se udaje za drugoga. s njome rodio Jakova. otac Josifov. grad u Palestini. nemoguće je jasnije naznačiti rodjenje po zakonu. i odredjeno će pustošenje biti do svršetka rata" (Dan. i očevi njihovi Matan i Melhije. Rodstvenici Spasitelja po telu saopštiše nam. mada u svom nabrajanju dolazi do Adama i Boga. jer je Jakov. on je izmolio za njega carsku vlast koju je imao njegov brat Aristovul. i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi. po prirodi kada je postojalo prejemstvo zakonitih sinova. Obe povesti su potpuno pravilne. tada je Melehije. njegov brat svome detetu daje ime umrloga oca. behu braća. pomenuću i o tome kako je nastala ta zbrka. ali u svakom slučaju istinitu istoriju: kada su idumejski razbojnici ušli u Askalon. Sve to nije bez dokaza i nije proizvoljno. treći od kraja beše Melhije. U knjizi (proroka) Danika. oni zajedno sa ostalim plenom iz Apolonovog hrama (koji beše blizu gradskih zidina). da li radi proslavljanja sebe ili radi pouke. i rodiše jednoutrobnu braću. povedoše i Antipatra. iz sve snage nastoje da razumeju ta mesta. posle natana. na trećem mestu od kraja pominje se Matan. jesu Josifove dede. potomak Solomona. i da se zapečati utvara i proroštvo. to je potrebno ukazati zašto se njegovim ocem nazivaju dva čoveka: Jakov. prvosvešteniku Judeje. navešćemo kazivanje o tome koje je do nas došlo kroz pisanje Aristida'. jer zakon nije zabranjivao neudatoj ženi. Opovrgnuvši mišljenja drugih kao pogrešna. oženio tu udovicu i sa njome dobi sina Iliju. neki su bili zakoniti naslednici svojih očeva po prirodi. te ne mali broj verujućih smatra da oni protivreče jedan drugom. 24-27). Antipatar je imao sreće jer ga proglasiše za epimeleta Palestine. a Jakov se oženi njegovom udovicom. i da se pomaže sveti nad svetima. 7. sledi proroštvo: „Sedamdeset je nedelja odredjeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda. na taj način pokazali smo da su Jakov i Ilija. i na taj način. a nosili su imena drugih. Da bi rečeno bilo još jasnije. to je Antipatar ostao sa razbojnicima i bio vaspitan po običajima Idumejaca. i ako pripadaju različitom rodu. sina nekog jeroula Iroda. Kada je Matan umro. dok su drugi bili rodjeni od jednih otaca. glava O tome da je neistina da se ne slažu Jevandjelja o plemenu Isusa Hrista Jevandjelisti Matej i Luka daju nam rodoslov Hrista na različite načine.prvosveštenstva jer Irod postavi za sveštenika Arhelaja. On kazuje da je Irod pod ključem i svojim pečatom držao odeću prvosveštenika. Jakov i Ilija. Kasnije se on dopao Hirkanu. To je bilo neophodno naglasiti da bi se utvrdila tačnost datuma. čiji je sin Ilija. narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju. govoreći o podobnim rodjenjima. Tada još ne beše jasne nade u vaskrsenje. i mnogi. bilo da je ona udova ili razvedena. Potomci Solomona i natana prepleću se medju sobom upravo zbog postojanja bezdetnih ljudi kao i drugih brakova. Zato medju onima koji su pomenuti u rodoslovu. i pošto žrec nije mogao dati odredjeni otkup za sina. koji je bio iz roda natanovog. te je i jedne i druge moguće smatrati za decu navedenih roditelja (očeva). Zbog toga se ne može odbacivati rodoslov koji njega pominje. Poslat nekim poslom u Pompeju od Hirkana. nastavio njegovu lozu (porodicu). brat njegov. on ovim rečima kazuje o istoriji za koju je čuo: „Imena pokolenja u Izrailju navedena su ili po prirodi ili po zakonu. i dolaze do Josifa pravim putem mada on ponekad izgleda veoma krivudavo. Ilija je umro nemajući dece. a posle njega Rimljani pokoriše Judeje. nakon odredjivanja o broju sedmina do javljanja Hrista (a o tome smo mi rasudjivali). gde već pomenuti Afrikan piše o saglasju jevandjeoskih rodoslova. koji je rodio Jakova. ne znajući istinu. i sa njome dobi sina Josifa (a to je već treće pokolenje). Tako je postupao i Arhelaj. i kraj će mu biti sa potopom. i Ilija potomak natana. i to u teško vreme. oca Josifovog. koji je poticao iz roda Solomonovog. Takodje pominju i stvarne očeve i one koji im behu kao očevi. smatrajući da će to ime na taj način biti sačuvano zauvek. na koji način oni. Posle njegove smrti (a njega su lukavo ubili iz zavisti zbog položaja koji je nasledio njegov sin 7 . a posle njega i Rimljani. Melhije. ni jedno ni drugo Jevandjelje ne greše. ne dajući prvosveštenstvo nikome. Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja.

i ako rasuti po ostalim krajevima. postaše tetrarsi. a medju njima bio je i već pomenuti desposin. Osim toga imao je i teško. ali on (Irod) dom svoj omrači velikim nečašćem: ubistvom žene. u Vitlejemu Judejskom." na kraju tog pisma Afrikan dodaje: „Matan. ne može da se nadje. glava O tome šta je učinio Irod. rodio je od te žene Iliju. Jakov je nastavio njegovu porodicu. koji je bio njegov sin po prirodi i sin Ilije.Irod. tako i po mišljenju svakog blagorazumnog čoveka. Smatrajući da je njegova vlast u opasnosti. željan da živi. a naročito one na desnoj strani utrobe. on upita učitelje Zakona gde se očekuje rodjenje Hrista. da bi se svima pokazalo ono što je i zaslužio. izazivale su strašan bol. Imao je nekakvu sakrivenu groznicu. Brat je morao uzimati ženu iz tog grada i iz tog roda da nasledstvo ne bi prelazilo s jednog kolena (roda) na drugo. Ilija je umro bez dece. saglasno proročanstvima. prozelitima ili hiorima strancima koji su se pomešali sa Jevrejima. Ljudi.. a takodje i onih koji su došli iz Egipta i srodili se sa Jevrejima. U Irodu beše velika želja da pojede nešto. potomak natana. To su dogadjaji o kojima se govori i u istoriji Grka. on izdade naredbu da se u tom mestu i njegovoj okolini pobiju deca mladja od dve godine. koga tako nazivaju zbog roda sa Spasiteljem. nemoguće je ispisati sve te dogadjaje jer kazivanje o njima prevazišlo bi i najgore tragedije. ali Bogomladenac tada nije postradao: njegovi roditelji saznali su o tome šta se ima dogoditi. kada govori o Irodu. sinovi njegovi. neprestane bolove na desnoj strani trbuha. i upaljene noge prepune nekakve prozračne tečnosti. bez i najmanjeg oklevanja. 8. ipak je to istina. Tako nas uči sveto Jevandjelje. ali bolje objašnjenje. nedugo zatim. rodjaka najbližih po krvi i najdražih. tada je i Marija trebala proishoditi iz istog kolena kao i on jer. mada ono nije potvrdjeno svedočanstvima jer nema boljeg niti vernijeg. Oni su se često gordili time što su sačuvali spomen na svoje poreklo. koji behu nadahnuti. naredio je da budu spaljeni svi rodoslovi. Irod. kako po meni. po dekretu Senata. i rodio je Josifa. Ljudi. tako i prozelita. na tome ću završiti o ovome. Antonije i Avgust postavili za cara Judeje). po zakonu. Sav je smrdeo na upalu jer beše mnoštvo zagnojenih rana na njegovim udovima koje su bile prepune crva. kao na primer Ahiora Amonićanina i Rute Moavćanke. te otidjoše sa njim u Egipat. ponovo zapisavši i zapamtivši imena predaka. i kako je skončao Kada se rodio Hristos. Mt. koji nije imao ništa zajedničko sa Izrailjcima. zbog glasova koji dodjoše do njega preko mudraca sa Istoka (pogl. Irod se borio sa tim mukama." 1. a tada se od njega širio svuda snažan smrad po sobi. Irod i ostali. Jevandjelje. potomak Solomona. Po smrti Matana. na tak način. Irod je smatrao da će na taj način stradati i Hristos. koje se zatim ulivaju u Aoaltovo jezero. Mogao je disati samo kada bi ga uspravili u postelji. da bi došao do izvora sa toplom vodom Kalira. kako one jevrejske. veoma se ražesti zbog toga. dece. A u II knjizi „Istorije" on tako)e daje slična svedočanstva o njemu: „Čitavo Irodovo telo beše zahvatila bolest koja ga je razarala na različite načine. koga su kasnije. Josif beše sin i jednoga i drugoga" Tako kazuje Afrikan. kazivali su da Bog kažnjava cara zbog grehova koje je počinio. i vremenu na koje smo ukazali. Eto šta kazuje pomenuti pisac u svome delu. ali mu se nije moglo pomoći u tome. sastavili su rodoslove i to na osnovu „Knjige Dana". asmatično disanje i grčeve po svim delovima tela. I samo je nekolicina.. Ako je takav rodoslov Josifa. 12).. Irod. nepodnošljiv svrab po čitavom telu. Ilija i Jakov behu jednoutrobna braća. Iroda je još za života stigao sud Božji. ali. To beše slab oganj koji je tinjao u njemu. 0 njima podrobno kazuje Josif u svojoj „Istoriji". Urodjenici judejskih mesta nazareta i Kohobe. tu ističe slatka voda koja 8 . njegov muški organ trulio je jer u njemu behu crvi. Država je tobož bila u blagostanju. U XVII knjizi „Judejskih drevnosti" on ovim rečima opisuje Irodov kraj: „njegova se bolest pogoršavala jer ga Bog kazni zbog bezakonja koje je počinio. noge su mu bile otečene kao kod bolesnika koji pate od vodene bolesti. Sve njegove udove mučili su jaki grčevi.. tražio je načine da bude isceljen. nadajući se ozdravljenju. znači. koji su sačuvali spomen o svome rodu. nadahnuti Bogom. rodio je Jakova. nikakvom naredbom se ne može svoj rod pripisati patrijarsima. i stalno se iščekivalo da se taj oganj rasplamti. Do tada su i arhive čuvale rodoslove. Smrad beše veliki. zbog svoga niskog porekla. koji daje da se sve može prozreti. Potrebno je znati i to kakva je kazna stigla Iroda zbog prestupa pred Hristom i njegovim sunarodnicima. naredio je da ga prenesu kroz Jordan. onako kako su mogli. Saznavši da u proroštvu Miheja postoji kazivanje da će se to zbiti u Vitlejemu. najvernije je kazivanje o svemu. videli su u toj bolesti kaznu. 2.. Ovako ili nekako drugačije. rane na njemu. po zakonu Mojsijevom. misleći da će na taj način uspeti da pokaže kako je poznat. Melhije. nije dopušteno da se u brak stupa sa licima iz drugih kolena.. imali sećanje o svom poreklu. Upravo toga treba i mi da se držimo.

koda je bila sedma godina njegove vlasti. koja su sačinjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja našeg. i zbog zle pomisli protiv Spasitelja našeg. naredio je da se običnim vojnicima da po pedeset drahmi. i neka čitava Judeja. videći to. Pilat tada još uvek nije upravljao Judejom. ali. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiverije naznačio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine.". njega obuze nesvestica. svaki njen dom. a njegova braća: Filip i Irod Mladji.. a njegova braća: Filip i Irod Mlađi. dobiše svoje tetrarhije. vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. kada je bila sedma godina njegove vlasti. ako je verovati Josifu. Josif piše: „Ponovo mučen željom da jede. Saglasno sa Jevandjeljem.". ali kada su to učinili. on naumi još prestupnije delo: pozva vidjenije ljude iz svih mesta Judeja i naredi da budu zatvoreni na hipodromu. koja su sačinjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja našeg.. zajedno sa Lisanijem. pomenuti istoričar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda. a onda. okrenuvši se da ga niko ne bi video šta radi. Pošto mu beše bolje. projavljuje lažnost te izmišljotine. sa verom u ozdravljenje. i zapovedi da zajedno sa Mladencem i Majkom njegovom ponovo dodje u Judeju. To će se desiti ako ispunite moju želju: sve one koji su zatvoreni i koji se nalaze pod stražom. carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu. Tada pozva svoju sestru Salomeju i njenoga muža Aleksandra. Time on javno izobličava lažnost zapisa. Takav je bio kraj cara Iroda. Oni vreme stradanja Spasitelja našeg. te im reče: „Znam da će Jevreji praznovati moju smrt. izmedju dva napada kašlja. 10. Josif takodje kazuje da je on. a od slugu zatraži nož da bi isekao voće na komade. stavlja u vreme četvrtog konzulstva Tiverija. Posle Irodove smrti. Samo vreme. On je upravljao čitavih deset godina. lošeg raspoloženja. otide u krajeve galilejske" (Mt. i odluci kesara Avgusta. naredite straži da ih sve pobiju. projavljuje lažnost te izmišljotine. i taj sin je skončao u teškim mukama. koji je upravljao 57 godina). pred samu smrt. pomenuti istoričar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda. u XVIII knjizi svoje 'Drevnosti' kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiberija (a on je nasledio vlast od Avgusta. kome Ga predadoše prestupni Jevreji. ako je verovati Josifu. i kazuje kako je po zaveštanju njegovog oca Iroda. Lekari su odlučili da njegovo telo potope u neku lekovitu kupku načinjenu od lekovitog bilja i ulja. stavlja u vreme četvrtog konzulstva Tiberija. posle dvojice koji su ubijeni još ranije). zajedno sa Lisanijem. on je odlučio da preduhitri sudbinu: uzeo je jabuku. a načalnicima (oficirima) i svojim prijateljima mnogo veće sume. naznačeno u zaglavlju. Tada se vratio u Jerihon. gotovo do smrti Tiverija. koji tada beše u Egiptu. 2. poboja se onamo ići. glava O judejskim prvosveštenicima u čije je vreme Hristos propovedao svoju nauku 9 . Pilat tada još uvek nije upravljao Judejom. naredio da ubiju njegovog sina (a to je bio treći. Zatim.. andjeo Gospodnji se javi u snu Josifu. onoga trena kada umrem. I k tome jevandjelista dodaje: „Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda. gotovo do smrti Tiberija. ali ja još imam vlasti da ih primoram da me oplakuju i da ridaju kada bude moja sahrana.. dobiše svoje tetrarhije.je dobra za piće. ali. vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. povikaše i on od te buke dodje k svesti. naznačeno u zaglavlju. Taj Josif. On je upravljao čitavih deset godina. oca svojega. nešto niže u tekstu. 9. Oni vreme stradanja Spasitelja našeg. i kako je kroz deset godina lišen vlasti. koji je upravljao 57 godina). i odluci kesara Avgusta. preseče vene na desnoj ruci. koji je dobio pravednu kaznu zbog ubistva dece u Vitlejemu i okolini. I pored toga što je smrt već bila blizu njega. carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiberije naznačio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine. primivši u snu zapovest. Taj Josif. 22). Samo vreme. i kako je kroz deset godina lišen vlast. plače i tuguje. glava O vremenu Pilata Saglasno sa Jevanđeljem. Time on javno izobličava lažnost zapisa. kome Ga predadoše prestupni Jevreji. u XVIII knjizi svoje „Drevnosti" kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiverija 2 (a on je nasledio vlast od Avgusta. Sluge. i kazuje kako je po zaveštanju njegovog oca Iroda.

ali oni. On je činio mnoga zadivljujuća dela i učio je ljude da prihvate istinu. plašeći se toga. i Sosten. posavetovan od nekih ljudi. vreme njegove propovedi bilo je u doba kada su prvosveštenici Ana i Kajafa. Kazivanje o Jovanu. po jevandjelistima. njom. prozvani Kajafa. nazivajući po imenu Irodijada. Spasitelj i Vladika naš ubrzo po početku Svoje propovedi.. a koje je posmrtno prelazilo. koji je Jevrejima kazivao da žive pravedno i da budu pobožni. pa je prvosveštenički čin dao Simonu. promeniše se i četiri prvosveštenika Judejska.. i zajedno sa Irodijadom poslat u progonstvo.. Rimske vlasti postavljale su prvosveštenike jednog za drugim. Josif takodje kazuje o tome. sina prvosveštenika Anana. čoveka dostojnog. Hristova propoved započela je u vreme prvosveštenika Ane i nastavljena je u vreme prvosveštenika Kajafe. on ovako piše: „Valerije Grat svrgao je Akaka i za prvosveštenika je objavio Izmaila. o tome svedoči i Jevandjelje. oženio se Irod. koji je smatrao da je njegova kći uvredjena. Zatim je izabrao još sedamdesetoricu. Upravo je ona kriva i za smrt Jovana (Krstitelja) i za rat sa Aretom.. izmedju ostalih Svojih učenika. Medju njima je bio. Ali to beše na kratko vreme jer i ovoga svrgnu. U tom ratu. koja je trajala nepune četiri godine. Pilat ga je osudio na raspeće. a niko na tom mestu nije ostao duže od godine. u jednoj od bitaka. ako je njega i moguće nazvati čovekom. cara Petreje). poslao u svaki grad i svako mesto da provozglase njegovo učenje. a to je vreme nešto manje od četiri godine. rešio je da uhvati Jovana i da ga ubije. 1 Eto šta nam kazuje pisac koji je i sam Jevrejin. Pomenuti Josif priznaje da je Jovan bio pravedan čovek i da je krštavao ljude. Po rečima Svetog Pisma. Uhvaćen od strane Iroda.".Kada je. kao i meteži. Tetrarsi su tada bili Irod.. On takodje govori da je Irod posle bitke bio lišen carstva. ženom brata. i tako postavio početak blagovesti. Josif kazuje da posle Ane i Kajafe behu još četiri prvosveštenika." U vreme propovedi Spasitelja našeg. koji je zajedno sa 10 . priziva i dvanaest Apostola. Od tog vremena behu narušene ustanove zakona koje se tiču služenja Bogu.. njegov naslednik beše Josif. On je takodje govorio da ih krštava radi toga da bi im bili otpušteni grehovi. Trećega dana (po smrti na krstu). sinu Kamita. a oni sebe tako nazivaju zbog njegovog imena. i tamo je ubijen. njega (Jovana). koga pominju i Dela apostolska a takodje i (apostol) Pavle u svojoj poslanici Galatima. U svom delu „Drevnosti". da bi ih očistio od telesne nečistoće. koje je zatim. pogibe mnogo vojnika Irodovih. glava O učenicima Spasitelja našega Imena apostola Spasiteljevih poznata su svakome iz Jevandjelja. O tome je napisano i u XVIII knjizi „Drevnosti". govoreći i o Spasitelju našem: „U to vreme živeo je i Isus. Lisanije i Filip. I on na tom mestu ne osta duže od godinu dana. To je bio Hristos. To je značilo da je Irod preoteo Irodijadu od njenog živog muža.. Ono (Jevandjelje) takodje potvrdjuje i sve ono što smo mi naveli. 11. Josif u tom svom spisu ovako nastavlja. nakon godinu dana smenio je i njega. njegovo svedočenje saglasno je sa onim što govore Jevandjelja.. koji su mu bili verni od početka. Da je Kajafa zaista bio prvosveštenik u godini kada je stradao Hristos. Irod. ubio. kao i mnoštvo njegovih čuda. Prema kazivanju naših prvaka. ostaše mu verni i kasnije.. On im se javio živ: proroci Božji predskazivali su to. zvanog i Krstitelj. prejemstveno od oca na sina. gde je o Jovanu rečeno ovo: „neki od Judeja misle da je Bog pogubio Irodovu vojsku po pravednoj kazni zbog smrti Jovana. njega (Jovana) šalju u Maherunt o toj tamnici mi smo već govorili. i samo je njih. Jedan od njih je i Varnava. osudjen da živi u gradu Vien. Oko njega se okupljalo mnoštvo ljudi. 12. Spasitelj u Svojoj tridesetoj godini došao na Jordan da bi bio kršten. pa za prvosveštenika postavi Eleazara. K sebi je privukao mnoge Jevreje i mnoge Jeline. To mu beše kazna zbog ubistva Jovana. kako govore. sve po dvojicu zajedno. razvevši se od svoje prve i zakonite žene (ona je bila kći Arete. čovek mudar. glava Svedočanstva o Jovanu Krstitelju i o Hristu Sveto Jevandjelje saopštava da je nedugo potom Irod Mladji naredio da odrube glavu Jovanu Krstitelju.. a gde je On nameravao doći. Irod je njega. Spisak od sedamdeset njegovih učenika nigde nije sačuvan. naročito poštovao nazivom „apostol". oduševljenih njegovim rečima. sina Fabe. tekla je petnaesta godina vladavine kesara Tiverija i četvrta godina uprave Pilata Judejom.". Rod hrišćanski ni do sada nije nestao.

Ti lečiš one koji stradavaju dugotrajnim bolestima i vaskravaš one koji su umrli. I poče Tadej. privuklo je mnoštvo ljudi. potrebno je čuti i pismo Isusa koje On posla Avgaru preko istog glasnika. Slušao sam sve to o Tebi. šalje pozdrave Isusu. Kada to učinim biću ponovo uznet k Ocu mome koji me posla. To obećanje ubrzo beše i ispunjeno. u Edesu da tamo blagovesti učenje Hristovo. Kazuju da je jedan od njih bio i Tadej. Gal. 2. poverovaše i oživeše. apostol Toma. i Matej koji je pribrojan apostolima umesto Jude. po njegovim rečima. videćeš da je uz Hrista bilo više od sedamdeset učenika. Kada je došao. Spasitelju blagom. Oni su se takodje nadali isceljenjima od bolesti i raznih stradanja. beše imenjak apostola Petra a takodje i jedan od Sedamdesetorice. čak i stranaca. da on isceli njegovu bolest. posla (Avgaru) apostola Tadeja. još bila živa. po reči Božijoj posla Tadeja. i razumom prihvatih da si Ti ili Bog. onako kako je i obećano. u vreme kada je Pavle pisao svoju Poslanicu. da je osim dvanaestorice. ali je poštovan i biće nam dovoljan za obojicu. Takodje. a njegovu istoriju. da očišćuješ prokazane (gubom). koja je došla do nas. bilo još mnogo apostola. saznavši za Hrista Isusa. a meću njima se nalazi i Pavle. uzeto iz arhive u Edesi. jednom od onih koji se nazivaju braća Gospodnja. koja je tada bila prestoni grad. On je ispunio sve što je obećao Spasitelj naš. Dodje do mene glas o Tebi i o isceljenjima koja činiš bez primene lekova i trava. 911). Zbog toga je i car Avgar. 0 Meni je kazano: oni koji me vide. Postoji pismeno svedočanstvo o tome. kada ga je ozarila Božanstvena svetlost. tebi i onima koji su sa tobom. Spasitelj nije uslišio njegovu molbu da dodje. Kada se to dogodi. Ako razmisliš o svemu ovome. On se javio Jakovu." Eto kako je pisao Avgar. oni ne veruju u Mene. poslaću k tebi jednog od učenika Mojih da isceli tvoju bolest i da ti daruje život. Moj grad je mali. Božanstvo Vladike i Spasitelja našeg Isusa Hrista. tako da su se svi tome čudili. dodji k meni i bolest moju isceli. sin Uhame. da hrome oporavljaš te da ponovo hodaju. s molbom i pismom pozivao Ga je k sebi. Takodje sam slušao kako Jevreji ropću na Tebe i kuju nekakve zavere. ali ga je udostojio pisma u kome je obećao da će poslati jednog od Svojih učenika. Kada je Avgar čuo o velikim i čudesnim delima njegovim. Kliment u petoj knjizi svojih „Hipotiposa" govori da Kifa. koji dodje s neba jer činiš takva čudesa. Medju državnim dokumentima koja kazuju o drevnim dogadjajima iz vremena Avgara. sačuvano je do danas i ovo: Kopija pisma napisanog od strane toparha. Ali. kao i onaj ko je zajedno sa njim bio u izboru. jedan od dvanaestorice. a upućenog Isusu u Jerusalim preko glasnika Ananeja „Avgar. Posle Hristovog vaskrsenja iz mrtvih i vaznesenja. prozvan Toma. sa prostora daleko od Judeje. proslavljeno medju svima. Kazuju da Ti slepima vraćaš vid. U tom pismu nema mnogo reči ali je zaista silno. toparh. ili da si Ti Sin Božji. Zbog toga i pišem Tebi: potrudi se. Pavle svedoči da se po vaskrsenju Hristovom. jednoga od Sedamdesetorice.Pavlom pisao onima u Korintu. koga pominje i Pavle (pogl. Zatim. zatim dvanaestorici. Koji se pojavi u predelima Jerusalimskim. Juda. da su takodje bili u broju Sedamdesetorice. 0 njemu su čuli i rekoše (Avgaru) da je došao apostol Hristov. 13. ja ću uskoro i saopštiti. da izgoniš nečiste duhove i demone. on dodaje: „A zatim se javio svim apostolima". Ti me pozivaš k sebi ali Meni je potrebno da ovde ispunim ono zbog čega sam poslat. a posle njih braći koja su. isceljivati svaku bolest i svaku nemoć. dodje njemu u misao ono šta mu je Isus pisao: da će mu poslati jednog od Svojih učenika da bi iscelio 11 . on izadje pred Tovijevog sina. silom Božijom. a oni koji me ne videše. koji je bio medju sedamdesetoricom učenika Hristovih. Po predanju. Toviju. On prvo javio Kifi. koji je slavno upravljao narodima sa one strane Eufrata. glava O vladaru Edese Sad ćemo govoriti i o Tadeju. a evo kako ono glasi: Odgovor Isusa toparhu (Avgaru) preko glasnika Ananije „Blažen si ti jer poverova u Mene i ako me nisi video. te da spase i njega i njegove bližnje." K tim pismima prisajedinjeno je i ovo koje je napisano na sirijskom: „Posle vaznesenja Isusa. mučen bolešću čije je isceljenje prevazilazilo silu čoveka.

Takodje sam kazivao o ne tako davnom njegovom javljanju. glava O delima apostola nakon Hristovog vaznesenja (Tiverije Kesar. Zatim iznese pred njega zlata i kovanog novca. sve to činiš silom Božijom. Smatram da je umesno i da nije bez koristi ovo što je. nego i sina njegovog Avda. dogodi isceljenje bez lekova i trava. kod koga je bio Tadej. ja zaista ispunjavam njegovu volju I ako budeš verovao u njega. vrativši se k Tadeju.bolest njegovi." Tovija. Kliment u VI knjizi svojih „Primera" potvrdjuje to kazivanje. nakon toga postaviše njih sedmoricu (ljude ispitane u veri). kako se ono dogodilo. Medju njima je bio i Stefan. Tovija povede Tadeja i dodjoše do Avgara. Kada udjoše. i reče: „Toparh (Avgar) pozva me k sebi i naredi da te dovedem k njemu da bi ga iscelio". Tada reče apostol: „Zato. o tome kako se On ponizi pred svima. On je prvi. o sili. molim te. Tadej reče: „Gospod moj ispunio je volju Oca Svoga. Jakov i 12 . i ispunivši je. godina) Pre svega. Tadej je iscelio i mnogo njihovih sugradjana. za djakone da bi služili zajednici. došavši pred Tadeja. ali to apostol ne uze. Dovedi ga k meni. pa upita Tadeja: „Da li si ti zaista učenik Isusa. stavljam ruku na tebe. Avgar zaista zapovedi svojim sugradjanima da se okupe izjutra i da čuju propoved apostola Tadeja. Zatim Avgar reče: „Ti Tadeju. i o delima njegovim. Zato. tada će se ispuniti želja tvoga srca". Drugoga dana. kako smo već rekli. posle Gospoda. kako beše raspet. brat Gospodnji (jer njega su zvali sinom Josifovim. Zato sutra pozovi sve sugradjane. Videvši to. kako da uzmem ono što nije moje?" To se dogodilo u 340. čineći velika čudesa i propovedao je reč Božiju. 1. u ime njegovo. od reči do reči. koji je bolovao od kostobolje. već u utrobi nosila Bogomladenca kako nas uči sveto Jevandjelje). 33 37. molitvom i polaganjem ruku. Reći ću im o dolasku Hristovom. postradao kamenovanjem od ubica Hristovih Jevreja. koji je još pre dobio naziv „Pravedni" zbog njegove velike dobrodetelji. rekavši: „Ako sam ostavio sve svoje. pade pred noge apostolove i beše isceljen molitvom i polaganjem ruku. i mi smo silno zadivljeni. i reče: „Slušao sam o čoveku koji živi kod tebe. na to Avgar reče: „Ja tako verujem u njega da sam spreman pokrenuti svu vojsku i pobiti Jevreje koji Ga raspeše ako me ne bi omela Rimska država". zasnivajući reč na Svetom Pismu i napomenama svetovnih istoričara. i ja ću im propovedati. o njegovom poslanju od Oca. KNJIGA DRUGA Predgovor Umesto predgovora za istoriju Crkve ja sam kazivao o Božanstvu Slova Spasitelja. vide veliko znamenje na licu apostola Tadeja. reci mi o sili njegovoj i o svemu onome o čemu smo slušali". onda kada se za tim ukaže potreba. O svemu tome. Silno se iznenadi Avgar jer sve ono o čemu je slušao to se tada na njemu ispuni: da se kroz Tadeja. o dogadjajima koji su prethodili Spasiteljevom stradanju. o izabranju apostola. uz navodjenje kratkih dokaza. a njegovo ime upravo to i znači. o drevnosti dogmata naše vere i jevandjeoskom hrišćanskom načinu života. Avgar beše isceljen od bolesti i stradanja. kako se to dogodilo. o tajnama koje je On rekao svetu. Taj Avd. Tadej mu reče: „Hajdemo k njemu jer znam da sam poslat radi toga"." I samo što je to rekao. izabran Matej. on je prvi (kako kazuju). i zašto je to bilo. onako kako veruješ. Prvi medju pobedonosnim mučenicima Hristovim dobi venac. Tada Jakov. o tome kako su Ga ismevali i potcenjivali. bio učenik Gospodnji. dobio episkopstvo u jerusalimskoj crkvi. koji je. i posejaću u njima Reč života. ujutro. godini. kazivano je u prethodnoj knjizi. učenika Hristovog. reci mi o dolasku Hristovom. Sina Božijeg. kako sidje u ad i uništi bedeme od veka neuništive. Koji mi reče da će poslati jednog od učenika Svojih da bi me iscelio i podario mi život?" Tadej mu odgovori: „Jer si tako silno poverovao u Onoga ko me posla. i kaže: „Petar. Sada ću govoriti o tome šta se dešavalo posle Hristovog vaznesenja. obručnika Presvete Djeve koja je pre nego se srela sa Josifom. nedugo nakon postavljenja za djakon. Avgar mu se pokloni do zemlje. na to mu odgovori Avgar: „Ja sam poverovao u njega i u Oca njegovog". prevedeno sa sirijskog. o tome kako vaskrsnu iz mrtvih i otide k Ocu Svome sa velikim mnoštvom duša". i ne samo njega. Avgar pred kojim su stajali prvi ljudi države. Tada on pozva Toviju. recimo o tome da je žrebom za apostola (umesto izdajnika Jude). vaznese se k Ocu". Tadej mu odgovori: „Ja ti sada ništa neću reći jer sam poslat da propovedam Reč da bi je svi čuli.

Predjimo sada na Sveto Pismo. i pored toga što su bili naročito poštovani od Spasitelja.. došavši tamo. prvog medju neznabošcima. osim onih dvanaest. U to vreme ispunilo se obećanje Spasitelja našeg koje je dato caru Osronije. i nanose teške rane ljudima koje uspeju da pridobiju uz sebe. Tada je i Pavle gonio Crkvu. on ih poče učiti istinama hrišćanstva. Tada je on (Simon). Tadej. Po primeru svog rodonačalnika. dodje u Samariju. Tiberije je ostao uz svoje ranije mišljenje te protiv učenja Hristovog nije preduzimao ništa protivno. I do sada je sva Edesa osvećena imenom Hristovim. a sve tamošnje ljude pridobi zadivljujućim čudima. osim Jakova brata Gospodnjeg" (Gal.. Ona ubedljivo svedoči o milosti koju je prema njoj (Edesi) imao Spasitelj naš. Gospod posle vaskrsenja predade znanje koje oni predadoše ostalim apostolima. oblasne starešine su imale obavezu da o svemu izveštavaju one koji su imali vrhovnu vlast. sustigla je zaslužena kazna Propoved spasenja širila se iz dana u dan. iscelio je Avgara rečju Hristovom. U to vreme Pavle. tako da ništa ne bi bilo skriveno od očiju imperatora. došao k njemu. Jakova Pravednog pominje i apostol Pavle: „A drugoga od apostola ne videh. Bila su dvojica Jakova: jedan po imenu Pravedni. i drugi kome su odrubili glavu. Promisao Božija dovede iz Etiopije neke od pridvornika tamošnje carice. Filip. revnosno širio reč o Hristu. Toma. 1. rekavši da veruje u Hrista i da želi da bude kršten. medju kojima je bio i Varnava.. i da su njemu (Pilatu) poznata i druga Hristova čuda.19).". te on postade prvi verujući (Etiopljanin) u svetu. I mada je Senat odbacio izveštaj koji je kazivao o Spasitelju.Jovan. Tertulijan. ipak posle njegovog vaznesenja nisu jedan drugome osporavali tu čast. i svi učenici." U VII knjizi on piše ovo: „Jakovu Pravednom. neki su. Ispunivši se silom Božijom. Pridobivši ih svojim delima i rukovodeći ih ka poštovanju sile Gospodnje. poslao je u Edesu apostola Tadeja da propoveda Hristovo jevandjelje. jedan od onih koji su postavljeni zajedno sa Stefanom medju djakone. poražen onim što je Filip činio zaista uz pomoć Božiju. Uz njega je bila velika blagodat Božija. a ovi to isto Sedamdesetorici apostola. i mnogi su mislili da on u sebi ima veliku silu Božiju. mnoge od njih. hvatao ih i slao u zatvor. Jevreji su podigli prvo veliko gonjenje na jerusalimsku crkvu. Tog Etiopljanina. Po običaju koji postoji od najstarijih vremena. kao što je to pretrpeo i Simon.. Zaista je čudno ponašanje današnjih sledbenika njegove gnusne jeresi. Ali tada još nisu propovedali Reč neznabošcima. te on svojim rečima privuče i Simona Vračara kao i mnoge sa njim. tim narodom i sada upravljaju žene. 32). kako je rečeno u prethodnoj knjizi (na osnovu tamo nadjenih dokumenata).. Po običaju od predaka. Postoji predanje o tome da je on. razidjoše se po Judeji i Samariji. i uopšte veoma učen i poznat čovek. oni ulaze u Crkvu. otišli do Finikije. koga su bacili sa krova (zgrade) i zatim ga do smrti tukli štapovima za valjanje sukna. te za episkopa u Jerusalimu izabraše Jakova Pravednog. poput kuge. Kipra i Antiohije. te da u Hrista već mnogi veruju kao u Boga. po nadahnuću Božijem. Ali spasiteljnom učenju Hristovom nije bilo potrebno odobrenje ljudi i njihovo pokroviteljstvo. On beše udostojen tog zvanja vidjenjem i glasu sa neba koji je potvrdio to otkrivenje. Uostalom. Posle mučeničke smrti Stefana. tako da se na delu ispuni drevno proroštvo: „Etiopija će pružiti ruku svoju Bogu" (Ps. glava O tome kako je reagovao Tiberije Kesar kada je od Pilata saznao za Isusa Hrista Vaskrsenje i vaznesenje Isusa Hrista postade poznato mnogima. 2. kako kazuje Sveto Pismo. kazuje doslovno: „Reći ćemo o 13 . veliki poznavalac rimskih zakona. sasud izabrani. Filip je upoznao sa tajnama Hristovim. u svojoj apologiji u odbranu hrišćana. vrativši se u svoju otaџbinu. on je tamo propovedao o Hristu. Simon je tada bio poznat zbog mogućnosti da obmanjuje ljude. nego je kazivaše samo Jevrejima. On je upadao u domove verujućih. napisanoj na latinskom i prevedenoj na grčki. 67. Jovanu i Petru. ali Senat odbacuje taj izveštaj sa obrazloženjem da me$)u Rimljanima niko nije mogao biti poštovan kao bog ako to nije odlučeno glasanjem i dekretom Senata. Reč o tome preuzeta je iz drevnih kazivanja.. Tiberije je o svemu tome obavestio i Senat. Zbog toga je Pilat obavestio imperatora Tiberija da se po Palestini širi glas o vaskrsenju Spasitelja našeg Isusa Hrista. kazujući o veri u njega. objavljen je za apostola ne od ljudi nego po otkrivenju Samog Isusa Hrista i Boga Oca.

i Pavle i još mnogo braće. sada oživeše silom Hristovom. Senat to ipak odbacuje zbog toga što on o tome nije prvi obavešten. dodje vest iz Palestine (a to je bila njegova otaџbina) o Hristovom učenju i on o tome izvesti Senat uz napomenu da mu je to učenje po volji. Kornelije. i počeli su slediti zapovesti njegove. I zaista. a Iroda zauvek prognao Tiberije je vladao dvadeset i dve godine. 37 42."'. To znači da je čovek taj koji ima vlast nad bogom.. kako je po smrti Tiberija. glava O tome. kojima su propovedali hrišćanstvo učenici koji behu rasejani posle ubistva Stefana (pogl. U Antiohiji veru prihvatiše mnogi Grci. Kaligula Gaj postavio Agripu za cara Judeje. Ljudi čije su duše bile okovane sujeverjem prema idolima (tom drevnom bolešću nasledjenoj od predaka). godina) Sila nebeska i spasiteljno učenje vere. Marko Emilije tako je postupio u vezi sa nekakvim idolom Alvurinom.. 4. Posle njega vlast je dobio Gaj. Dela ap. koji je bio nad tetrarsima Filipom i Lisanijem. U to vreme tamo se nalazila većina proroka iz Jerusalima. Kako je bio silan u filosofiji i u slobodnim umetnostima onome šta zahteva grčko vaspitanje. nebeska promisao dade mu tu pomisao sa naročitim ciljem da bi se reč Jevandjelja u početku bez prepreka mogla širiti svuda po zemlji. Tog Iroda (u čije je vreme stradao Spasitelj). Koliko je truda uložio u izučavanje nauka koje se tiču vere i otadžbine. 5. Jedan od proroka koji su tamo bili (po imenu Agav). podrobno izlažući njegovo bezumlje. u čije vreme se ime hrišćansko raširi po svetu. 11. On je odmah naredio da se za vladara Judeje postavi Agripu. živeti istinskim blagočešćem po nadahnuću Duhom Svetim.19). poput sunca. U Kesariji Palestinskoj. da tamo budu od pomoći braći (pogl. Ljudi su odlazili od neznabožačkog mnogoboštva. može se videti u svakom njegovom delu. to je nama od koristi jer ako se bog ne svidi čoveku. on je kaznio zajedno sa Irodijadom zbog mnoštva prestupa koja učiniše. 4). Antiohijska crkva uskoro postade mnogobrojna. 28-ZO). kao iz preobilnog istočnika. da bi posredovao za Judeje On u pet knjiga kazuje o tome šta se dogodilo sa Jevrejima u vreme Gaja. koju su propovedali učenici njegovi čineći čudesa. ispovedajući da postoji i jeste samo jedan Bog. a nedugo zatim i nad tetrarhom Iroda. pred Gaja. o tome ne treba ni govoriti. nego i medju onima koji su dobili grčko obrazovanje. u svakom gradu i svakom selu (poput žitnih polja) pojaviše se crkve koje su bile prepune hrišćana. 3. prvi je primio veru Hristovu. Za vreme Gaja postao je poznat i Filon. Tamo je po prvi put. Tiberije je ostao pri svom mišljenju i pretio je smrću onima koji bi se usudili da napadaju na hrišćane. zajedno sa svojim domom. čovek veoma vešt ne samo medju našima. Poticao je iz drevnog jevrejskog roda.7. ozarilo je svetlošću čitavu vaseljenu. proteklo ime hrišćansko. glava O tome da je Filon poslat u Rim. a sa njima i Varnava.proishodjenju takvih zakona: po drevnom dekretu. predskazao je veliku glad. i do krajeva vaseljene reči njihove" (Rim. Sama okolnost da se kod vas (Rimljana) božije dostojanstvo daruje nekakvim ljudskim dekretom. Dela ap. on tada neće postati bog. O tome kazuje i Josif. 54 8. Sa naročitim oduševljenjem je izučavao Platona i Pitagoru. I pored toga. i ni u čemu nije zaostajao iza onih koji bili poznati po obrazovanju u Aleksandriji. te da je on (Gaj) sebe proglasio za boga i da se u svome carstvu neprekidno ismevao nad 14 . kao što o tome kazuje i Pismo: „Po svoj zemlji otide glas njegov. Tiberije. Kazuju da je u tome prevazišao sve svoje savremenike. Tvorac svega što postoji. 10. izbavljajući tako duše tih ljudi od strašnih gospodara. te zbog toga Pavle i Varnava odoše u Jerusalim. glava O tome kako se hrišćansko učenje za kratko vreme raščulo svuda po svetu (Kaligula kesar. Milost Božija izlila se i na druge narode. imperator ne može ni jednog boga priznati pre nego što o tome odluku ne donese Senat.

Uplašeno žalosnom sudbinom pobijenih. gneveći se na njih. a samo Jevreji odbijaju da mu podignu statue i da se poklone njegovom imenu. Zatim Flavije kazuje o nesreći koja ih je sustigla: „Posle toga izazvao je (Pilat) i druge nemire time što je upotrebio hramovni novac zvani korban za pravljenje vodovoda koji je trebao biti dugačak 400 stadija. na njihov pogled uzbudio se kao na veliku povredu zakona. videćete kako se ubrzo obrati protiv njih (Jevreja) vrisak kojim oni povikaše pred Pilatom: „nemamo cara osim ćesara" (Jn. veoma važan čovek medju onima koji su oko imperatora. Tako govori Josif.. gde je poslat da bi zastupao interese svojih istonarodnika iz Aleksandrije. koje Rimljani zovu znamenja. kada je učinjen prestup protiv Spasitelja našeg. a kroz to je ustao na jevrejske zakone i izazvao negodovanje medju Jevrejima. mnogi Judejci izgiboše pod udarcima vojnika. Filon. i poštuje njihove otačke propise.. Čim je svanulo. štiteći pred Gajem drevne zakone predaka. hteo je istupiti i opovrgnuti te optužbe. Taj pisac. on je svojim ukazom pretvorio u lično svetilište. izvesni Sejan. Filon je izašao.. pod zaglavljem „O dobrodeteljima" govori o nebrojenim. vlast je dobio Gaj. nego da ih napadnu bičevima. nazvavši ga hramom Zevsa novojavljenog Gaja". koji su zabranjivali svako postavljanje likova u gradu. Po njegovom kazivanju. pa je u masu potajno uvukao vojnike obučene u gradjansko odelo. Postepeno je ogorčenje gradskog stanovništva zahvatilo u velikim masama i one u unutrašnjosti. koji je bio neprikosnoven i koristio svoje pravo utočišta. čovek u svemu znamenit. vodja judejskog poslanstva. On je naredio da se noću donesu u Jerusalim pokrivene slike Cezara. u knjizi koju je naslovio „Poslanstvo". i o svom putu u Rim. O tome se može saznati od Filona. i šta ih je stiglo zbog prestupa koji uradiše protiv Hrista.". On kazuje i o stradanju Jevreja. On je vredjao Jevreje i izmedju ostalog govorio je da oni ne žele da daju dužnu počast kesaru: svi podanici Rima podižu Gaju oltare i hramove i obraćaju se njemu kao i drugim bogovima.". u drugoj knjizi svog dela. pa kada je Pilat došao u Jerusalim okružiše njegovu sudačku stolicu. On je učinio mnoga zla. Hram u svetom gradu. teškim. time što je naredio da se u njih stave statue sa njegovim likom. i posavetovao je Judeje koji behu sa njim. Od svake strane izabrana su po tri poslanika koji izadjoše pred Gaja. priziva na sebe kaznu Božiju. počev od Aleksandrije.ljudima. to izazva medju Judejcima najveće uzbudjenje. Kada je bio dat znak sa sudačke stolice. narod se zbog toga uzrujao. a neke izgaziše njihovi sugradjani kad nagrnuše u beg. nastojao na tome da u Rimu budu uništeni svi Jevreji. da budu hrabri jer Gaj. Ako uporedite to kazivanje sa Jevanfeljem. dobro upoznat sa filosofijom.. brat alavarha Aleksandra. jer ko je god došao blizu. ali najveće patnje je naneo Jevrejima.. On je silno mrzeo taj narod. on kao odgovor dobio samo zlobno ismevanje.15). pa svi odoše u Kesariju Pilatu i zamoliše ga da ukloni znakove sa Jerusalima. i navešću samo toliko da bi čitaoci mogli videti šta se ubrzo zatim dogodi sa Jevrejima. glava O tome šta je sustiglo Jevreje zbog onoga što učiniše Hristu Posle smrti Tiberija. no on je bio ranije obaveštavan o nameravanom nemiru. Propustiću veći deo njegovog kazivanja. Kada je Pilat odbio tu molbu baciše se na zemlju i ostadoše pet dana i noći ležeći a da se i ne pomakoše. O tim dogadjajima piše i Josif u svojoj XVIII knjizi „Drevnosti": „U Aleksandriji se pojavi razdor medju tamošnjim Jevrejima i Grcima. a naročito prema Jevrejima. galameći.".. U Judeji je Pilat (u vreme koga beše učinjen prestup protiv Hrista) nastojao da uništi hram (koji je tada još postojao). Poslušajmo šta govori Flavije: „U Judeju je Tiberije poslao Pilata za državnog upravitelja. nadajući se (ne bez osnove) da će se Gaj razbesneti. Od aleksandrijskih poslanika jedan beše i Apion. Oskrnavio je domove molitve po svim gradovima. 6. on je bio u silnom gnevu i javno je rekao da će žestoko postupiti sa poslanstvom. I sam Filon. Filon u početku govori da je u vreme Tiverija. neopisivim stradanjima koja su trpeli Jevreji u Aleksandriji u vreme Gaja.. napominjući da je beščašće bilo i nad čitavim narodom u vreme Pilata. koji ovako govori o tome: „nešto nečovečno i strašno bilo je u odnosu Gaja prema drugim ljudima. 19. On kazuje o mnogim smutnjama i prevratima u samom Jerusalimu. ali mu Gaj zapreti i naredi da ode. podrobno opisuje sve šta se tada dogodilo. njega ponavlja i Josif. Takodje piše i o tome kako je. obasipan uvredama. mnoštvo je ućutalo. od tog vremana i Jerusalim i sva 15 . naredivši im da ne upotrebljavaju mačeve protiv galamџija. Apion je izneo mnogo teških optužbi.. i tada i posle.

koja je pogubila grad. Irod videći da je kažnjavanje Jakova milo Jevrejima. svaki na svoj način. kako govori Sveto Pismo. On o tome piše u XIX knjizi „Drevnosti": „navrši se treća godina njegove vladavine nad čitavom Judejom. Tako je kaznio Jevreje sud Božji zbog prestupa protiv Hrista. glava O gladi koja je bila u vreme Klaudija (Klaudije kesar. pozdravljajući ga kao boga. ujedno ga moleći da bude milostiv prema njima jer su ga se do tada plašili kao čoveka. u VII knjizi svojih „Primera" navodi kazivanje o tom Jakovu koje je dostojno spomena. 12. zločinjenja smenjivaše jedni druge. U njegovo vreme zemlja je stradala od gladi (o tome govore i pisci koji su daleko od hrišćanskog učenja). Obojica su istovremeno stradala. 12. Sud Božiji. Sav okupljeni narod pozdravio je tu reč. toliko zapao u zlo da je. zadivljujućeg tkanja. Tada. kao da je rečena od nekog boga a ne od čoveka. godina Posle Gaja. on dodje u teatar u plaštu koji kao da je bio načinjen od srebra. Tamo je organizovao igre u čast kesara. znajući da je to praznik za njegovo zdravlje i blagostanje. prema predanju. 8. obratiše mu se pohvalnim rečima. i nije odbacio njihovo laskanje. nije zakasnio nad njim. Ispunilo se ono što je zapisano u Delima apostolskim predskazanje proroka Agava o gladi koja će biti u čitavoj zemlji. te njega započe da kara sud Božji. po rečima Dela apostolskih. 12). govoreći da su braća iz Antiohije poslala. glava O samoubistvu Pilata Potrebno je reći i o tome da je Pilat. kako vidimo. koji označavaju olimpijade. a da ga sada poštuju više nego li smrtnika. 317). nedugo posle nasrtaja na apostole Irod. i dogadjaje koji su bili u svakoj od njih. i poče tugovati. Tada nastupiše bolovi u stomaku. i odjednom. on podiže pogled prema nebu i vide da andjeo stoji iznad njegove glave. i poljubi ga. Istoga trena je pomislio da mu taj andjeo donosi zlo. ranije zvan Stratonova tvrdjava (kula). odenut u sjajnu carsku odeždu.Judeja nisu znali za mir: ustanci. i na putu do gubilišta. ono šta su mogla. 10. Takva bi Promisao Božija o apostolu Petru. i na kraju opsada vespazijana. 4252. onaj čovek zatraži oproštaj od Jakova. Dela ap. preko Pavla i Varnave. tu se sabralo mnogo ljudi koji su po provincijama vršili različite dužnosti i ljudi visokog položaja. podiže car Irod ruke da muči neke od Crkve. i dodaje: 9. Luka u Delima apostolskim kazuje o toj gladi u vreme imperatora Klaudija. o tome govori i Josif. andjeo Gospodnji porazi ga i on umre izjeden od crva (pogl. Kada na plašt padoše zraci sunca. koji je bio na vlasti nepune četiri godine. I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem" (Dela ap. Drugog dana praznika. koja je izložena u Svetom Pismu. On pogleda na sve prisutne. Tada je Jakov ne premišljajući se mnogo. nedugo zatim. Car ih zbog tih reči nije prekoreo. i to veoma jaki. za imperatora je izabran Klaudije. I Irod bi ga veoma brzo ubio da se ne dogodi čudo Božije: andjeo Gospodnji dodje noću i oslobodi Petra iz okova. koji je doveo Jakova na sud. 1932). treba da se rastanem 16 . pa Reče: „nazvaste me bogom. izjutra. 7. glava Kako je prošao Irod Agripa zbog proganjanja apostola Zlomišljenje koje je car imao protiv apostola dovelo je dogadjaje koji se nisu mogli odložiti. glava O tome kako je mučen apostol Jakov „A u ono vreme (govori se o vremenu Klaudija). Pored povesti o tom čudu. Kliment. uze i (apostola) Petra te ga zatvori u tamnicu. Tada obojicu izvedoše na pogubljenje. srebro je zasijalo. zaslepljujući oči posmatrača. da bi se pomoglo onima u Judeji. beše potresen i da je za sebe nazvao hrišćaninom. To kazuju grčki pisci. On kazuje da čovek. te on dodje u grad Kesariju. ratovi. a evo. Laskavci. koji je živeo u vreme Spasitelja. kako kazuje Pismo. u vreme praznika. videći kako ovaj svedoči o svojoj veri. 12. on se sa svog uzdignutog prestola obrati narodu. otide u Kesariju. tako da je apostol nastavio svoju propoved (pogl. izvršio samoubistvo u vreme imperatora Gaja. rekao: „Mir tebi!". Dela ap.

13.sa životom. i vi ne samo da ste išli za njima. te da je on podigao ustanak. ležeći na postelji. ljihovim 17 . Tevdu su uhvatili i odrubiše mu glavu. glava O Simonu Vračaru Vera u Spasitelja našeg i Gospoda Isusa Hrista već se po svuda širila kada je neprijatelj čovekovog spasenja. i carica Jelena kupi u Egiptu žito. nazvaste me besmrtnikom. a ranije je živela u Tiru Finikijskom u nekoj poročnoj kući. Samarjaniv iz drevnog Hitona. On je nagovarao masu naroda da uzmu svoju imovinu i da idu za njim na reku Jordan. neki Simon.. Car. na njoj je bio latinski natpis: „Simoni deo sancti" („Simonu. a sa njime je saglasan i Irinej. Svuda se čuo plač i jecaj. tu je činio čudesa svojom madjioničarskom veštinom. Brzo su ga preneli u carske odaje. Tri godine vladao je u vreme kesara Klaudija. i davala ga je onim u nevolji. Četvrte godine dobi i tetrarhiju Iroda. a može biti da je ta osoba imala dva imena. narod. proživeh dugo vremena u sreći!" To behu njegove reči onda kada ga spopadahu jaki bolovi. Zatim se kazuje o gladi koja je bila u vreme Klaudija: 12. O tome kazuje i Justin. pojavio se neki vračar (varalica) po imenu Tevda. i da se to pošalje onima koji su živeli u Judeji preko Pavla i Varnave. on je umro u 54 godini života. 11. Pomažući mu u njegovim veštinama i vraџbinama... doveo tamo već pomenutog Simona. sa njihovim delima. u vaš carski grad.. oni koji žele da se podrobnije upoznaju sa jeresijarsima koji su bili posle Simona. čovek veoma iskusan (upoznat) sa naukom Hristovom. 5. Dela ap. te da će zauzdati reku i omogućiti im lak prelazak. a eto. mnoge je pobio. a posvuda se proču glas o tome da je car na samrti. rekavši im da je on prorok. bogu svetome"). Divim se tome što se poklapa kazivanje Josifa i ono šta govori Pismo. kasnije nazvan Osrojena). Još i danas se u Eliji (Jeliji)dj. nego ste im i počasti odavali. on ovako piše: „Posle vaznesenja Gospodnjeg. na prostretim haljinama i molio se za cara. glava O Jeleni. Četiri godine on beše na vlasti u vreme Gaja. predgradju Jerusalima. demoni otaknuše neke od ljudi da sebe projave kao bogove. mogu videti spomenici koji su podignuti u čast Jelene. odlazim u smrt. Govore da je ona bila Adiavćanka (deo Asirije.". nakon pet dana provedenim u bolovima stomaka. pogledao je na ljude i nije mogao zadržati suze. u sedmoj godini vladavine. neku Jelenu..". On je poslao odred konjanika koji ih iznenada napade. pomislivši da zauzme carski grad (Rim). nazivaju njegovom prvom sledbenicom. Možeš se uveriti da je i to u saglasju sa Delima apostolskim.. razbežaše se (pogl. Ali prokurator mu nije dopusti da požanje plodove svog bezumlja. koji u vreme kesara Klaudija uz pomoć demona koji beše u njemu. Gotovo svi Samarjani.. a mnoge zarobio.. On je mnoge obmanuo svojim rečima. kako se to često i dešava. on dovede u zabludu mnoge stanovnike Rima. U ostalom. Treba mi da primim ono što je po volji Božijoj. Ako neki misle da postoji raznoglasje povodom imena cara. koja je u to vreme svuda sa njim putovala. a tri godine je upravljao tetrarhijama Filipa. U toj besedi Gamalil pominje i nekog Tevdu. dodje u Rim. sedeo je (po drevnom običaju). u kojima je rečeno kako su se hrišćani u Antiohiji dogovorili da svako da ono liko koliko može. i neki iz inoplemenika. 34- 36). upućenoj Antoninu u zaštitu hrišćanske vere. koji se predstavljao kao veliki čovek. U prvoj apologiji. ne isključujući tu žene i decu. navešćemo Josifovo kazivanje o njemu: „Kada je Tad (Fad) bio prokurator Judeje. tj. ispovedali su ga kao prvog boga i klanjali su mu se. Tako kazuje Justin."'. Može biti da je neko od prepisivača pogrešio prilikom prepisa. koji u prvoj knjizi svog dela „Protiv jeresi" opisuje zloučenje tog čoveka. Ja ću u svoje vreme reći o njemu šta je potrebno. Panas je o tome izlišno govoriti. glava O varalici Tevdi i njegovim drugarima Luka u Delima apostolskim navodi reči Gamalila koje je izgovorio kada su se Jevreji dogovarali šta da rade sa apostolima. a zatim je poslaše u Jerusalim. Osrojskoj carici U to vreme u Judeji beše velika glad. Tevda je ubijen a oni koji su bili sa njim. Sudbina je izobličila sva vaša laskanja. to i dela i zapisi kazuju da je reč o istoj osobi. i beše priznat za boga i postaviše statuu na obali reke Tibar. koji je živeo nedugo posle apostola. izmedju dva mosta.".

koji su zatim živeli u istinskoj ljubavi. Što se tiče njihovog učenja. rodonačalnika i sazdatelja pomenutog zla. i tvore im službu sa tamjanom i žrtvama. to od samog pomena čoveka spopada užas jer sve to je prepuno svireposti i bezumlja. 15. o svemu tome podrobno izlaganje mogu naći u Iopnejevom delu. koji je upravo zbog svoje hrabrosti i naimenovan kao prvi medju apostolima. uništavajući svako uznošenje koje ustaje na bogopoznanje. zajedničkim trpezama i uopšte o svemu što se ticalo njihovog života. nego ljudi koji zdravo razmišljaju. a koju je apostol Petar projavio i daleko odatle. On Je. i Marko sin moj" (I Petr. koja mrzi spasenje ljudi. obradova se revnosti Rimljana i dopustio je da se Jevandjelje čita po crkvama. Zbog toga ni Simonovo lukavstvo ne beše dugog veka jer sve pobedi i prosvetli Svetlost istine Logos Božiji. Božanstvena i prenebesna blagodat pomogla je svojim služiteljima u brzom gašenju plamena zla. Apostol. Svetlost vere ozarila je razum onih koji su slušali Petra. onda kada je išao sa istoka na zapad. dovede u Rim velikog borca hrabrog apostola Petra. da tamo propoveda Jevandjelje. ali se lako uvidja da su oni u vlasti idolskog sujeverja jer se klanjaju delima i likovima (statuama) Simona i Jeleni. Zločinjenje o kome kazujemo poraženo je Božanskom svetlošću čudesno prosijalom u Judeji. Petar kazuje o Marku u svojoj prvoj Poslanici. projavila je tada kao velikoga protivnika velikih i divnih apostola Spasitelja našeg. I nisu odustali od te molbe sve dok ih ne posluša i tako je nastalo Jevandjelje po njegovom (Markovom) imenu.lažnim učenjima. 17. On taj grad naziva i Vavilon. istoga trena klonuše čarolije Simonove i propadoše zajedno sa njim. govoreći: „Pozdravlja vas Crkva u Vavilonu. Ali to nije dugo trajalo. žiteljima zapada doneo dragocenu duhovnu svetlost propoved o Carstvu nebeskom. Sa njim je saglasan i Papije. njegova propoved privukla je veliki broj ljudi. 5. reč Božija nadje pristanište i u Rimu. saputnika Petrovog. 16. videvši da je to sve po volji Duha Božijeg. Oni se ponajviše bave sa nesrećnim ženama koje su pogazile obraz i poštenje i koje su ogrezle u svakovrsnom grehočinjenju. Koji ne tako davno obasja svetlošću čitavu zemlju i Koji obitava u Svojim apostolima. U vreme cara Klaudija. njihova odvratna jeres prevazišla je sve što je moguće predstaviti kao grozno i mrsko. za koju kazuju da je nastala u Rimu. 14. da napiše Jevandjelje. njegovoj saputnici. svi sledbenici njegove jeresi se pretvaraju Da su tobož u hrišćanskom učenju i da su čistog života. odenut u blagodat Božiju. Mi smo odatle saznali da je Simon bio prvi začetnik jeresi. Počev od njega pa nadalje. i da je osnovao crkvu u Aleksandriji. a onda neki postadoše željni ne samo usmene reči pa počeše nagovarati Marka. 0 tome ne samo da se ne može pisati. Kliment o tome kazuje u VI knjizi svojih „Primera". episkop Jerapolja. glava Šta Filon kazuje o podvižnicima u Misiru 18 . glava O tome da je Marko prvi propovedao (hrišćanstvo) Misircima (Egipćanima) Kazuju da je Marko bio prvi koji je poslat u Egipat. sveblagi i čovekoljubivi Promisao.19). te je to potaklo Filona da piše o njihovim sabranjima. o tome ne mogu ni govoriti jer sve je zaista prepuno najrazličitijih gnusnosti. izabrana kao i vi. i za kratko vreme silno je uznapredovao u svojim delima da su ga tamošnji žitelji poštovali i podizali mu statue kao bogu. glava O Markovom jevandjelju I tako. lukava sila neprijateljska prema dobru. njim napisano. Simon je u Rimu imao veliku pomoć od vlasti. glava O propovedi apostola Petra u Rimu Tog Simona.

. kojih naročito ima u okolini Aleksandrije. knjige drevnih muževa. poput lekara. I polagahu ga pred noge apostolima. to je vreme za duhovne podvige. reči označavaju skriveno i ono što je dostignuto umom. tim pre što delo o kome mi kazujemo. Filon ovako nastavlja: „Ti ljudi žive po mnogim mestima. gledajući na potrebe svakoga. Ako se nekome učini da je sve rečeno slično životu po Jevandjelju i da je primenljivo i za druge ljude.. Filon zatim kazuje da zajedno sa muškarcima tamo žive i žene. to neka čuje i sledeće Filonove reči: „Terapeuti. zahvaljujući kojim se vera umnožava i usavršava. nego to čine iz iskrene revnosti u želji za mudrošću. 4."...".. lečili i isceljivali od stradanja prouzrokovanih porocima duše onih koji su dolazili k njima. biva napisano nešto kasnije i javno govori o pravilima koji se i danas pridržavamo. za koje govori da postoje kod njih. ali tada ime hrišćansko još nije bilo opšte poznato. te da nisu kao neke od jelinskih žrecinja koje to rade protiv volje). tako da medju njima nije bilo onih koji su bedstvovali. izbegavajući da imaju dodir sa ljudima izvan njihove zajednice. i davaše se svakome prema potrebi koju je imao" (Dela ap. rasudjuju o mudrosti predaka i tumačenju onoga šta su govorili. tamo ne unose piće. nešto niže on piše i ovo: „Oni tumače Pismo kroz alegorije. oni vrše tajne koje označavaju pobožan život. Dalje on piše: „Vreme od jutra (zore) pa do večeri. Zatim. Kod njih postoje rukopisi drevnih muževa.. slaveći Boga i da se koriste raznim melodijama i (ritmičkim) merama. želeći da se duševno usavrše. u tzv. iskreno su nastojali da budu daleko od svakog poroka. Rekavši to o terapeutima. Tamo su blagi brežuljci i zdrav je vazduh.. I Crkvom prihvaćena Dela apostolska kazuju da su apostolski učenici prodavali svoje imanje i da su dobijeno delili medju svojima.". nomovima. pa se i onda hrane tek onoliko koliko je najmanje potrebno. veoma svečanim. Filon saopštava u tom delu i mnoge podrobnosti o terapeutima.. Ovako je mogao govoriti čovek koji je slušao tumačenja Pisma. 34-35). ili zbog toga što oni poštuju Boga i služe mu u savršenoj čistoći. Ali. neki koji su naročito željni saznanja. Oni koji su imali dom ili zemlju. pošto svi koji su imali njive ili kuće prodavahu i donosaše novac od prodatog. izlazili su iz gradskih zidina i nastanjivali su se po šumama i usamljenim mestima. ne jedu po tri dana. On (Filon). a na njoj kasnije nadogradjuju sve ostale dobrodetelji. ni hranu. otišavši od svake životne brige. želja da se pronikne u nju to i jeste glavna želja te zajednice. sada jasno može da zna da samo u hrišćanskoj veri imamo život po Jevandjelju. kakva postoje u Poslanici Jevrejima i mnogim drugim Poslanicama apostola Pavla. osnivača njihovog društva (zajednice). duša to je nevidljiva misao koja je skrivena pod rečima. Tamo. Ako je neko koreo u nesaglasju. Bilo bi dobro da Jelini i varvari budu u takvoj zajednici. jasno je ne samo to da je znao. Čitav zakon tim ljudima predstavlja nešto nalik na živo biće: ono što je izloženo kroz poredak reči to je telo. kako vidimo. najviše ih je u Egiptu. po njihovom mišljenju.Postoji kazivanje da se Filon (u vreme Klaudija) sastao sa Petrom u Rimu. Zatim Filon piše o tome da su oni sastavljali pesme i himne. oni su imetak davali rodjacima. koji je propovedao tamošnjim žiteljima. izdvojivši se. u najbolje mesto za njih koje se nalazi iza Mareotidskog jezera. Filon govori o tamošnjim crkvama: „U svakom domu postoji svešteno mesto koje nazivaju svetilištem ili manastir. On opisuje život naših podvižnika veoma tačno. nego pisma zakona i proroka. većina njih potiče iz judejstva te su zbog toga i sačuvali veći deo drevnih judejskih običaja. najbolji od terapeuta sabiraju se odasvud. One izbegavaju svako telesno zadovoljstvo i žele da imaju ne smrtne. prodavali su to.". U svom delu koje je nazvao „O kontemplativnom životu" ili „O životu molitvenika". Tu oni nalaze obrasce koje su zatim sledili svojim životom. niko od njih ne prilazi hrani i piću pre zalaska sunca jer po njihovom shvatanju svetlost dana treba upotrebiti za prosvećivanje a veče odgovara telesnim potrebama. jesu Jevandjelje i apostolski zapisi i tumačenja na drevne proroke.". Mislim da se ove reči odnose k našim podvižnicima. To je veoma verovatno. Verovatno. himne i ostale knjige.. od kojih su većina devstvenice koje celomudrenost čuvaju bez prinude.. 19 . ne zna se ko im je dao to ime. a zatim.. Čim su stupali na poprište mudroljublja. sledujući rečima Pisma: „niko medju njima ne beše u oskudici. položiše sebi osnovu koja se sastoji u izdržljivosti. On kazuje da ih zovu terapeuti. svoje savremenike. niti bilo šta drugo što je potrebno za telesno. Filon govori da su se oni sabrali radi istine i da svojim rečima neće dodavati ništa nego će samo govoriti onako kako zaista i jeste. koje radja samo bogoljubiva duša. Živeći u to vreme takvim životom. Čitaju Pismo. nego besmrtne potomke. a žene koje sa njima žive: terapevtise. nego i to je poštovao apostolske muževe. ili zbog toga što su oni. opisavši kakva su njihova staništa.. medju prvima kazuje o tome da su se oni odricali svog imetka. ali se meni učinilo neophodnim da izaberem ono šta ukazuje na njihov crkveni život. koji su ostavili mnoštvo alegorija o svom učenju. kao u neku otadžbinu. Taj naziv je dat.

0 knjizi Izlazak postoje: „nedoumice i njihova rešenja" (u pet knjiga). Delo „Objašnjenje jevrejskih imena u Zakonu i koji proroka" takodje smatraju za njegov rad. Takodje postoji još njegovih dela posvećenih raznim pitanjima: „O zemljodelanju" (u dve knjige). Takodje je sastavio „O Judejima". a takodje i „O divovima ili o neizmenljivosti Božanstva". ili o tome da beslovesne životinje razmišljaju". on zatim. pažljivom čitanju reči Božije? Pomenuti pisac veoma tačno saopštava o tim običajima. nastaniše se u Aziji. a tiče se knjige Postanja. širok u svojim rasudjivanjima. takodje kazuje i o predstojateljstvu episkopa koji je iznad svih. po re čima samog Filona. došlo do bune i velikih nemira. godina) 20 . neka uzmu u ruke njegovu knjigu. ostavivši nerona za naslednika. „O zakonima koji se odnose k Dekalogu" (u četiri knjige). Tako o tome kazuje i Josif. i da su za vladavine Klaudija njegove knjige našle mesto u državnoj biblioteci.. Osim toga. Klaudije je za tetrarha Judeje postavio Agripu. i živeli su zajedno sa apostolom Pavlom. ili o nepisanim zakonima". „O tome da su oni. Oni koji se podrobnije žele upoznati sa onim što kazuje Filon.. Osim toga. „O sabranjima radi vaspitanja". tako da je tada. sina Agripovog. O tome nam govore i Dela apostolska (18. tj. a čime žene? Treba li govoriti o njihovim podvizima (poput naših): postu. 19. „O tome da je svaki dobrodeteljan čovek slobodan". A oni se i danas čuvaju kod nas: svenoćno bdenje pred velike praznike. to je očevidna istina za svakoga. „O tome da je svaki grešnik rob". glava). „O begstvu i pronalaženju". spavanje na zemlji prostrtom slamom. Pre svega. To je ono što je došlo do nas. na izlasku iz hrama poginulo trideset hiljada ljudi. 20. Takodje postoji c njegova knjiga „O seobama i životu mudraca po istini. u odvojenim poglavljima daje odgovore na razna pitanja. reč je o prvom i drugom zavetu).Treba li govoriti o njihovim sabranjima. svenoćnim bdenijima. a Feliksa odredjuje za porokuratora čitave Samarije. 18. „O skiniji". ne uzimanje vina i masne hrane. obećanim dobrima po zakonu i o kaznama i prokletstvu zlih". odlazeći zajedno sa drugim Jevrejima iz Rima. glava O tome koja su Filonovi spisi došli do nas Bogat u rečima. „O promeni imena i razlogu za to" (u tom delu. i tom delu daje naslov „nedoumice i odgovori na njih u knjigama Postanje i Izlazak". po mišljenju Mojsija. Filon piše i o jerarhiji. a da je on (Filon) sve to pisao imajući pred sobom prve propovednike jevandjeoske nauke i ustanove predate od samih apostola. „O žrtvovanim životinjama i o žrtvama". Galileje i tzv. o njegovim delima se govori i u spisu „O promisli". uzvišen u sozercavanju Svetog Pisma. „O tri dobrodetelji koje zajedno sa ostalima opisuje Mojsije". „O deset zapovesti". Pereje. na Pashu. Filon je došao u Rim za vladavine Gaja. 5266. koji je utvrdjivao u veri novoazijske crkve. Filon je ostavio mnoštvo različitih tumačenja (dela). On je upravljao trinaest godina i osam meseci. poslati od Boga". izloživši u delu pod naslovom „Alegorije svetih zakona" dosledno ono o čemu se kazuje u knjizi Postanja. delo koje smo mi koristili govoreći o apostolskim muževima. „Aleksandar. „O pijanstvu". o tome čime se zanimaju muškarci. Praznik se pretvorio u tugu čitavog naroda i u plač svakoga doma. „Gradjanin (Politik)". „O nagradama. Govore da su njegovi spisi čitani pred Senatom. glava O tome kakvo je zlo snašlo Judeje u Jerusalimu na dan Pashe Klaudije je još upravljao državom kada je u Jerusalimu. napisao je „O kontemplativnom životu ili o molitvenicima". i svoje zapažanje o zlonamernosti tog imperatora izložio je u parodiji „O dobrodeteljima". a posle tih dela. „Šta želi i od čega se odvraća Zdrav razum?". himne koje jedan peva u blagozvučnosti a ostali slušaju pa prihvate (pevanje) samo poslednjih reči (Himne). „Ko je naslednik Božanstvenog ili o jednakoj i nejednakoj deobi". naročito u dane Stradanja Spasitelja. Akila i Priskila. o licima koja obavljaju obaveze djakona. Klaudije je izgnao Jevreje iz Rima. U to vreme kada je Pavle završio svoje putovanje od Jerusalima do Ilirika. „O mešanju jezika". glava O tome šta se dešavalo i Jerusalimu u vreme neronove vladavine (neron.

nalazeći se u tamnici. koji bi u vreme Feliksa u Jerusalimu. dok je većina njegovih pristalica bila pobijena ili zarobljena. došlo je do razdora medju sveštenicima. I ako on kazuje da je tada izbavljen iz usta lava. Ali dosta o onome šta se dešavalo u vreme Feliksa. 6). Kada su žrtve padale. naime. pa je svaki nastojao da se sakrije u svom zavičaju" Tako govori Josif u svom delu. Josif kazuje sledeće: „Još jedna gora beda za Judejce beše lažni prorok iz Egipta. prilazili onima koji nisu bili uz njih. otišao na svoj podvig propovedanja. ubice su se hitro pomešale sa negodujućom masom naroda. Još pre početka sukoba pobeže Egipćanin s nekoliko pratilaca. neka im se ne uračuna. Bio je.".. U dane praznika oni bi se pomešali sa svetinom i. tada je podigao ruku i na apostole. glava O tome kako je Pavle vezan poslat u Rim. po drugi put dodje u Rim. Poslušajte šta on kaže: „Pri mojoj prvoj odbrani niko ne osta sa mnom. a onda. kada se na Pavla podiže masa. Kada je ušao u drske i bezakonite postupke. Još jasnije apostol to predskazuje kroz reči: „Jer ja se već prinosim na žrtvu. i bih izbavljen iz usta lavovih" (II Tim. Prvo su ubili prvosveštenika Jonatana. Dalje je nameravao da savlada rimsku posadu i da se nametne za vladara narodu. Verovatno je na početku svoje vladavine neron bio raspoložen prema Pavlovim rečima kazivanim u zaštitu vere. Kada su sretali jedni druge. I Luka. Dela ap. Pavlovo mučeničko stradanje beše kasnije od vremena koje opisuje Luka. držeći ispod odeće kratke mačeve. kada je Feliks bio prokurator Judeje. opravdavši se pred sudom. 21. koji je napisao Dela apostolska. Tim rečima on jasno ukazuje da se prvi put izbavio od lava (nerona). 4. nego me svi ostaviše. 21. da se kroz mene raširi propoved i da čuju svi neznabošci. Verovatno je da je Luka okončao Dela apostolska onda kada se nalazio sa Pavlom. Sa ovima dodje iz pustinje na takozvanu Maslinovu goru i odatle je mislio da silom prodre u Jerusalim. neprekidno propovedajući reč Božiju (pogl. neron je u Judeju poslao Festa. no Feliks osujeti plan izašavši protiv varalice s teškim oružanicima. samovolja je vladala u gradu. on je u duhu video da je njegov kraj blizu. pri čemu mu je sav narod pomagao učestvujući u protivnapadu. neprekidno iščekujući smrt. Potrebno je tom kazivanju o Egipćaninu dodati i ono šta govore Dela apostolska. zaključuje svoje kazivanje time da je Pavle u Rimu proveo dve godine. apostol je. gde govori o svojoj prvoj odbrani i o stradanju koje je trebalo uskoro uslediti. a njihov spoljašnji izgled činio ih je neprepoznatljivim. Sa njime (Pavlom) tada beše i Aristrah. Zatim. Svaki od njih sabrao je oko sebe drske ljude. 21 . nije bilo nikoga da tome stane na kraj. došao u zemlju neki varalica koji je stekao ugled proroka i oko sebe sakupio oko trideset hiljada prevarenih. 0 tome kazuje Josif u XX knjizi „Drevnosti": „Prvosveštenici su ustali na sveštenike i prve ljude u Jerusalimu. 1617). u centru grada ubijali ljude. Bestidnost i samovolja prvosveštenika otišla je dotle da su oni slali sluge po njivama radi sabiranja desetka koji je pripadao sveštenicima. kako se tamo opravdao i bio proglašen za nevinog Umesto Feliksa. Tribun.U vreme Nerona. koga on pominje u jednoj od svojih Poslanica kao vernog pratioca. 4. Mogli su se videti sveštenici koji su tih dana umirali od gladi. a da pri prvoj odbrani sa njim nikoga ne beše. da bi u potpunosti bila završena njegova propoved. a zatim su svakodnevno ubijali mnoge. govori: „nisi li ti onaj Egipćanin koji se pre ovih dana pobuni i izvede u pustinju četiri hiljade odmetnika" (Dela ap. glava O Misircu (Egipćaninu) o kome se kazuje i u Delima apostolskim nakon toga. i vreme moga odlaska nastade" (II Tim. želeći prevrat. 28. 3031). ukazujući na blisko mučeništvo. Tada je vladao veliki strah i svi behu kao da su u ratu. Ali Gospod bi sa mnom i osnaži me. kada je mučenički postradao. on je napisao poslanicu Timoteju. pri čemu je hteo da upotrebi drugove svoga poduhvata kao telesnu gardu. 22.. Isti pisac kazuje da se tih dana u Jerusalimu pojaviše nekakvi razbojnici u Jerusalimu koji su u sred dana. On govori da kada je pisao poslanicu Timoteju sa njime beše samo Luka. kako kazuju. obasipali su se kamenicama. i dodaje: „I izbavi me Gospod od svakog zla dela i spasi za Carstvo svoje nebesko" (stih 18). 38). Preostali se raspršiše.

mudrosti i pobožnosti. saznavši o smrti Festa. Sin Božji. a ovaj je bio svet još od majčine utrobe. te sazva Sinedrion. od vremena Gospoda pa do sada. nasuprot očekivanju Jevreja. Svi.". brat Gospodnji Kada je Pavle zatražio da mu se sudi u Rimu. a on im reče da je Isus Spasitelj. njemu je bilo dopušteno da udje u Svetinju nad svetinjama. Te sekte o kojima govorim. Mi i sav narod. čiji je sud bio najžešći medju Jevrejima. i rekoše: „Molimo te.. On (narod) je u zabludi i veruje da je Isus zaista Hristos. te njega i još neke sa njim optuži za narušavanje zakona. koja se dogodi nedugo nakon njegove mučeničke pogibije. njega nazivaju Pravedni. i kada ga je Fest otpravio pred kesara. brijač se nije dotakao njegove glave.. Is. Dok su bacali kamenje na njega. a to znači „zaštitnik naroda". pavši sa visine. Taj Anan pomisli da je tada došao dobar tren jer Fest beše mrtav. neki iz sekti koje su postojale u narodu. Kolena mu behu prepuna rana i ličila su na kolena kakva imaju kamile. brata Gospodnjeg. Ime Jakov tada su mnogi imali. to su učinili zahvaljujući Jakovu. koga su apostoli postavili za episkopa u Jerusalimu. U VI knjizi svojih „Sećanja". a onda povikaše: „Pravedniče! Obavezni smo da ti verujemo." To je Egezipovo kazivanje. Is. Medju onima koji su bili uzdržaniji i koji s bolje poznavali Zakon. gl. posla Albina za prokuratora Judeje. oni povikaše: „O! I pravednik je u zabludi!" Tada se ispuni ono što je rekao prorok Isaija (pogl. Josif kazuje sledeće: „Kesar. Popni se na vrh hrama da te svi vide i da čuju tvoje reči". govoreći: „Osana Sinu Davidovom!" Tada se uzbuniše književnici i fariseji. ispriča o Jakovu. Jer. Jakov je zaista bio veliki čovek. a Albin je još bio na putu.. Popnimo se gore i bacimo ga. brata Isusovog koga su zvali i Hristos. Pogledaj šta je naroda došlo radi Pashe. čoveka zaista pravednog. on kazuje sledeće: „Brat Gospodnji. On je istinski svedočio Jevrejima i Jelinima da Isus zaista jeste Hristos. dobio je prvosveštenstvo. Tada se približi jedan od onih koji su valjali sukno. A zaista je istina da se na dan Pashe sakupi veliko mnoštvo naroda. Književnici i fariseji počeše da govore da ako se tako nastavi. govoreći: „. Tada je odredjeno da oni budu kamenovani. a takodje i daje tada i bilo puno neznabožaca. Ti književnici i fariseji odvedoše Jakova na vrh hrama. jedan od sinova Rehava (o kom je kazivao prorok Jeremija pogl.. Jevreji se uzmutiše. čitav narod će početi da veruje u Isusa. On beše čovek veoma smeo i hrabar. 3 i 10). o kome smo govorili. i njegova pravednost je svima bila dobro poznata. prouznese pred narodom smelu i slobodnu reč. videći u tome jedan od razloga za opsadu Jerusalima. njega (Jakova). 3. Sahranili su ga na tom mestu pored hrama." Tako se dogovorivši. koje je opširno i u saglasnosti sa onim što govori Kliment. Judeji. Onda pozvaše masu naroda da kamenuje Jakova. Objasni nam šta su to dveri Isusove?" Tada on reče jakim glasom: „Zašto mene pitate o Sinu Čovečijem? On sedi na nebu s desne strane Oca. Jevreji. Tada se oni popeše na hram i baciše pravednika. Ubedi narod da ne bude u zabludi o Isusu. Jevreji mučki ubiše Jakova. 22 . bratu Isusovom. dovedoše ga na svoje sabranje i tražili su da se pred svima odrekne vere u Hrista. Tada svi zajedno krenuše ka Jakovu. ubiše Jevreji.. O tome kako je skončao Jakov postoji svedočenje i u pomenutom Klimentovom spisu: njega su bacili sa vrha neke kuće a onda tukli do smrti. Josif takodje svedoči o tome. nije jeo masnu hranu. razumniji medju Jevrejima smatrali su za užasno delo i prestup ono šta učiniše sa Jakovom. i Judeja beše u besporetku). i videli su ga kako kleči nad kolenima i moli se za otpuštenje grehova naroda. glava O tome kako je postradao Jakov. U XX knjizi svojih „Drevnosti". nije se ukrašavao uljem i nije odlazio u banje. samo je uspeo da klekne. i o kojima sam već govorio u svome delu. Kada su mnogi poverovali (u Hrista). nedugo zatim Vespazijan je umirio Jevreje. u svome bezumlju. zbog njegovog savršenog života. lanenu odeću. a on. oprosti im jer ne znaju šta rade". dobio je upravu nad Crkvom zajedno sa apostolima. obuzdaj narod. time ćemo zaplašiti narod i neće mu više verovati. U hram je ulazio sam. pa reče: „Gospode Bože! Oče. koji pripada prvom posleapostolskom pokolenju. neki od njih poverovaše i ispovediše da je Isus zaista Hristos. 910). nisu mogli da opovrgnu kazivanje tog čoveka koga su svi. i svi će te poslušati. Pripadao je sadukejima. Jakov. gl. Zbog takvog života beše prozvan Pravedni i Ovlije. Oni (Jevreji). nisu verovale ni u vaskrsenje Hristovo niti da će On ponovo doći i svakome dati po delima njegovim. O Jakovu takodje kazuje i Egezip. poštujemo tr i svedočimo o tvojoj pravednosti. povika: „Stanite! Šta to činite? Zar ne vidite da se pravednik moli za vas". 23. ispovedajući da Spasitelj i Vladika naš jeste Isus. Anan (Mladji). izgubivši nadu na ostvarenje svojih zamisli protiv apostola. nije pio vina ni piva. 35). i ponovo će doći u nebeskim oblacima!" Ovim rečima se mnogi ubediše i proslaviše svedočenje Jakovljevo. a koji su poverovali. nosio je najobičniju. okrenuše se na Jakova.. te jedan drugom počeše da govore: „Loše smo postupili dopustivši Jakovu da ovako kazuje o Isusu. upitaše Jakova šta su to „dveri (vrata) Isusova". A Jakov. sve to dogodi se Jevrejima kao kazna zbog Jakova Pravednog. Videći anarhiju koja je nastala tih dana (jer tada je umro Fest. a tako su o njemu kazivali i proroci (pogl. smatrali za pravednika. molim Te. i jako udari drvenim štapom pravednika po glavi. narod je u zabuni zbog raspetog Isusa. Jakov od toga umre.

jednu od sedam koje su medju Sabornim.." 2. on kazuje o mestima gde se nalaze svete mošti pomenutih apostola: „Mogu ti pokazati pobednička znamenja apostola. glava O tome da je posle Marka za episkopa Aleksandrije postavljen Anijan Osme godine vladavine nerona. neki tada izadjoše u susret Albinu. koji je krenuo iz Aleksandrije.. Rimljanin Tertulijan ovako govori o tome: „Uzmite zapise o vašoj prošlosti. Izmedju ostalog. Ovo je navedeno da bi se još jače potvrdilo moje kazivanje. da su ljudi. Ponosni smo na to što je taj čovek započeo takvo kažnjavanje jer ko god zna za njega (nerona). znaće da je samo on bio u stanju da napadne na ono što je toliko dragoceno. preteći mu i tamnicom. Gavrila: dvadesetoj) godini neronove vladavine započeo rat. na katedru crkve u Aleksandriji stu. medju kojima su bili i njegovi (Neronovi) rodjaci i prijatelji. naš zadatak nije da podrobno govorimo o svim tim gadostima tada učinjenim. nazivajući ih svojim neprijateljima. 25. Kao što njih dvojica zasadiše (veru) kod nas u Korintu. Potrebno je takodje znati i to da mnogi od falsifikata njega ne pominju. a zatim ih raspeo. Toliko o Jakovu. koji je on nosio tri meseca.teško prihvatiše te optužbe. 26. Tamo ćete naći da je neron bio prvi ko je počeo progoniti naše učenje. može se podrobnije upoznati sa njegovim nedelima i grubošću. i o tome kako su se na kraju upustili u rat protiv Rimljana Josif pruža mnoštvo podrobnosti o nevoljama koje su zadesile Jevreje. prvi posle jevandjeliste Marka. glava 23 . Ako podješ u Vatikan ili po Ostijskom putu. KNJIGA TREĆA 1. On je ubio svoju majku. To potvrdjuje i klirik po imenu Gaj. za čije su vladavine u Rimu mučenički postradali apostoli Petar i Pavle Kada je Neronova vlast ojačala. Taj prvi vladar bogoborac. kroz izveštaje kojih ima poprilično. glava O progonu koji je pokrenuo Neron.. ubedjen njihovim rečima. U prepisci sa Proklom. glava O tome kako su Jevreje sustigle brojne nevolje. vodjom katafrigijske sekte.. On kazuje da je posle ustanka Jevreja pometnja zahvatila čitavu Siriju. sa smrću velikog broja ljudi.. Albin. Mi znamo da ih zajedno sa ostalima. Anijan bejaše čovek bogoljubiv i dostojan da mu se divimo u svakom pogledu. to potvrdjuje i Dionisije. u svom pismu Rimljanima. kaže: „Kroz vaše kazivanje sjedinjujete mladice koje su zasadjene Petrom i Pavlom u Rimu i Korintu. I kao što su zajedno učili. pio je Anijan. To je Josifovo svedočenje o onome u čemu behu Jevreji. kome pripada prva od sabornih Poslanica. sina Damehovog (Damejevog)" 2.. te tajno poslaše poruku imperatoru. a da je Petar raspet. Koga to interesuje. svenarodno čitaju u mnogim crkvama. uništavali gradove i sela. To kazivanje potvrdjuje se i natpisima koji su sačuvani na grobovima koji se nalaze u Rimu." 3. koji je živeo u vreme rimskog episkopa Zefirina. Jedino što mu je nedostajalo jeste da bude prvi imperator koji će progoniti hrišćane. zajedno su i postradali. kao ni Judinu Poslanicu. gordo je podigao ruku na apostole. on se okrenu nečastivim delima i ustade na veru u Boga Svedržitelja. Kazuju da je Pavle tada postradao (odrubljivanjem glave) u samom Rimu. da su posvuda bila nesahranjena tela poginulih i da je u svakom kraju bilo neizrecivih stradanja. braću. posla pismo Ananu sa prekorom. To je započelo onda kada je pokorio Istok i kada je počeo sa svirepostima u Rimu. poput demona. on kazuje da je Flor pobio mnoge od vidjenijih ljudi u Jerusalimu. isto su učinili i u Italiji. i objasniše mu da Anan nema pravo da saziva Sinedrion bez dopuštenja prokuratora. Pa su oba apostola mučenički postradala u isto vreme. tražeći da se Ananu zapreti i da se ukaže na njegov prestup.". a umesto njega postavi Isusa. tu ćeš naći znamenja (trofeje) onih koji su tu (u Rimu) osnovali crkvu. Car Agripa lišio ga je prvosvešteničkog čina. episkop Korinta 3. ženu. On je bio prokurator Judeje kada je u dvanaestoj (u prevodu ep. 24.

godine). godišta) . ili ih štiti ili na neki način radi na tome da se one ponove. 3. Nestorijevog učitelja.. učenje koje je protivno veri u vaskrsenje mrtvih. 5. 4. U toj poslanici izloženo je deset anatematizama. Origenova dela se nalaze u PGr . „ne u tom smislu da je Arije usvojio misli tog učitelja. Origenovo učenje ušlo je u osnove mnogih bogoslovskih sistema. Arijevo usmeravanje prema Origenu bilo je. Pesmu nad Pesmama. u trećem tomu njegovog tumačenja knjige Postanja. Kapadokiji i Aziji. u devetoj knjizi pomenutog dela. šaljući mu pozdrave na kraju poslanice Timoteju iz Rima (pogl.episkop Rima (67-79. 1893. egzegetskih. a Skitija je u staro vreme označavala onaj prostor između Crnog i Kaspijskog mora. 67. kao i svakome ko prihvati te misli. 1. i prelazak i ponovno rađanje tela i duše. autor mnoštva biblijsko-kritičkih. Pred kraj života otišao je u Rim.filosof i bogoslov. gde je bio raspet. str. Kako se može videti. 21) 1 . po žrebu. Origenovo bogoslovlje osuđeno je kao jeres na Petom Vaseljenskom Saboru (553. Zaključna tačka glasi: „Anatema i Origenu. glave okrenute na dole. po napomeni uvaženog naučnika. gde je snažno izražen apologetski karakter. blagovestio je Jevrejima rasejanim po Pontu. Galatiji. tokom Neronove vladavine. na Jovanovo i Lukino jevanđelje. Jovan u Aziju 3 . Govori se da je apostol po svojoj smernosti odredio sebi takvu smrt. Andrej u Skitiju 2 . i Origena. poslanicu Rimljanima. dogmatskih. prozvanome Adamant. postavljen je Lin. Misli se na Malu Aziju. patrijarhu Konsta-ntinopolja. po žrebu otide u Partiju 1 .. i Evagrija. Jevsevije Pamfil mu posvećuje VI knjigu svoje Istorije. 4 /na ruskom/).. Kako Oci na Petom Vaseljenskom Saboru nisu ustanovili osobena pravila. 279). Treba li govoriti o Pavlu koji je Hristovu veru blagovestio od Jerusalima do Ilirika. Sveti apostoli i učenici Spasitelja našeg raziđoše se po čitavom svetu. delo. po inicijativi imperatora Justinijana. glava Ko je bio prvi starešina crkve u Rimu Posle mučeničke smrti Petra i Pavla. koji su obnovili jelinske basne. godina) To behu događaji u Judeji. „Istorija Vaseljenskih Sabora". U potpunosti tako kazuje i Origen 5 . Partija se graničila sa nekadašnjom Persijom. Vitiniji. kako pravo-slavnih tako i jeretičkih. str. i Didima. O njemu kazuje Pavle. Jovan. Origenovo ime se nalazi među imenima ostalih jeretika." (pom. Lin . Osnovnim dogmatskim radovima Origena smatraju se „Pro-tiv Celsa" (u osam knjiga) i „O načelima". Toma. U osnovna dela Origena iz biblistike i egzegeze potrebno je pome-nuti tumačenje na knjigu Postanja. godina). Origenovo tumačenje knjige Postanja: PGr . za prvog episkopa Rima. 3. u kome se ponavlja odluka sa Petog Sabora: „Teodora Mopsuestijskog. 2. mi na anatemu Origena nailazimo u prvom pravilu Šestog Vaseljenskog Sabora. Osobito Origenu stavljaju u krivicu čestu apelaciju jeretika Arija prema njegovim delima i autoritetu. XII 2. Petar. Glava 24 . a takođe i propovedi i pisama. Tim.. držeći da nije dostojan da strada na način kojim je stradao Spasitelj. Novočerkask. kako kazuje predanje. tražeći da kazna bude izvršena na taj način 4 . 1. XI .XVII . 4. saborno smo predali prokletstvu i odbacili". 2. koji je izložio to nečasno i prestupno učenje. Po kojim predelima sveta su propovedali Hristovi apostoli (Neron. kako vidimo. Origen (oko 182-254. u Edesu gde je živeo i gde je skončao. apologetskih i poučnih dela. i koji je postradao u Rimu. kada je analizirao njegovo učenje i zatim uputio poslanicu Mini. O tome kazuje i Kliment. već pre u tome što je Arije zloupotrebio mnoge Origenove izraze" (ep.

1. među knjigama Novoga Zaveta. Pontu. prema sopstvenom svedočenju. Njima. zaključujući pozdravima Poslanicu Rimljanima. Petr. Četrnaest Pavlovih poslanica. kako on kazuje. tj. Luka je takođe saopštio u Delima da je član Areopaga . prvi je posle Petra dobio episkopstvo u Rimskoj crkvi (o tome smo već govorili). kako smo čuli. To se može videti kako iz njegovih reči. pozivajući se na Rimsku crkvu. 1. nisu uvršteni u dela katoličke (Crkve). To ime (Pastir) dobila je otuda što se u njoj. potpuno. propovedajući neznabošcima. delo. ali je najve-rovatnije reč o 100. 4. Dalje. ali je mnogi smatraju kao korisnu i napominju da se čuva sa drugim rukopisima. koji je. koja smatra da ona nije Pavlova. Od ostalih saputnika Pavla tu je i Kriskent 2 . pouzdanim podatcima. on je sledio od samog početka knjige i u Delima apostolskim. 8). autor knjige „Pastir" 1 . čitaju svenarodno u hramovima. 350 /na ruskom/). Tu knjigu. osnivao je crkve počev od Jerusalima i njegove okoline pa sve do Ilirika. koje je sastavio. uzgred ću pomenuti ko je od tadašnjih crkvenih pisaca koristio osporavane knjige. a Lin koji je pomenut u Drugoj poslanicu Timoteju kao onaj koji je zajedno sa Pavlom u Rimu.„Spomenici hrišćanske pismenosti (književnosti)". Kapadokiji. Iz Poslanica koje u priznate (o kojima smo kazivali). prvome određeno da bude episkop crkve u Efesu. a takođe i iz onoga što kazuje Luka u Delima apostolskim. 1. jasno je da on piše Jevanđelje za one koji su u rasejanju po Galatiji. str. nazvani njegovim (Petrovim) imenom. 1866. rodom iz Antiohije a lekar po obrazovanju. Mos-kva. početkom četrdesetih godina drugog veka. 1. Govore da je Pavle mislio upravo na Lukino Jevanđelje kada govori o nekakvom svom Jevanđelju (pogl. i meni je poznato da i neki od drevnih pisaca rado koriste ovo delo. str. Koliko i ko je od tih ljudi postao revnitelj vere i postao pastir novoosnovanih crkvi. Između ostalih pominju da je Timoteju. priznaje se kao istinita i njome se koriste u svojim delima mnogi od drevnih svetitelja. o čemu svedoče dve njegove bogonadahnute knjige: Jevanđelje. koliko znam. to delo je napžsao brat episkopa Pija (oko 140-155. niti se njima koriste drevni niti savremeni crkveni pisci. Od njih se on (Luka) učio da leči i duše ljudi. Takođe je potrebno znati i to da neki izuzimaju Poslanicu Jevrejima. Moguće je samo nabrojati one o kojim kazuje Pavle.14). bez sumnje. 1). osobito za ljude koji se tek upoznaju sa istinama vere. 1. teško je reći. Luka. ne navodi se.. godina). mahom je bio uz Pavla mada ima je u kontaktu i sa drugim apostolima.. kako kazuju. predajući im novozavetnu reč. Sam apostol. svedoči o njima u svojim Poslanicama. godini" (pom. onim koje su priznate. 24. 2. po žrebu. Ruski prevod „Pastira" . I Luka u Delima apostolskim poimenice kazuje o najpoznatijim. Petrograd. „kao što nam predadoše oni koji su od početka bili očevidci i sluge Logosa" (Lk. Rim." (Bolotov.Dionisije. kazuje. Druga poslanica (Petrova). Aziji i Vitiniji (pogl. govoreći o prejemstvenosti episkopa. šta se kazuje u tim spisima o kanonskim knjigama. Potrebno je znati i to da ga neki osporavaju. „Lekcije iz istorije drevne Crkve" II tom. „Dela". glava O prvim naslednicima apostola Pavle.. O poslanicama apostola Petrova poslanica. pominje i Jermu. 31 /na ruskom/). Takođe po-stoji i drugačije mšpljenje o vremenu kada nastaje „Pastir": „Prema naj-starijim. Jevsevije i Jeronim takvo mišljenje smatraju za drevno predanje. zbog čega ova knjiga i nije uvrštena među opšteprihvaćene. Vreme upokojenja svetog Jerme još uvek nije tačno utvrđeno. saboraca od kojih je većina udostojena neprekidnog spomena pošto Pavle. koja se naziva i prva. po njegovom svedočenju. bio je treći episkop Rima 3 . Filaret u delu „Istorijsko učenje o ocima Crkve" piše: „Origen priznaje da je Jerma onaj koga je pozdravio apostol Pavle u Poslanici Rimlja-nima (16. kako se javio anđeo u vidu pastira. Pavlova „Dela" ne smatram kao njegova. koji je prvi poverovao Pavlovim rečima o Hristu 25 . „Jevanđelje". Tim. tom. u više navrata. ja priznajem ono što je prihvaćeno i od drevnih svetitelja. Uz njega je bilo mnoštvo satrudnika i. sabrat i sapodvižnik Pavla. 1910. koji je. „Propoved" i „Otkrivenje" (Apokalipsis). I Petar govori u kojim je oblastima on poučavao one iz obrezanja. poznate su i pripadaju. upućen u Galiju. kako znamo. Mislim da je ovo dovoljno o spisima koji su priznati ili nepriznati od svih. Iz dela nazvanih Petrovim imenom. Kliment. pa je kazivao Jermi neka pravila za život i neke pouke.. koja je sastavio kao očevidac. 2. 2). a Titu su poverene crkve u Korintu 1 . po njegovom svedočenju. upravo njemu. po rečima samog Luke. 14. između ostalog. 1 Arhiep. Drugi je cene kao neophodnu.

17. Jedan od Sedamdesetorice. Apostol Pavle šalje ga u Galatiju (pogl. V. Nije poznato o kome je reč. kada je sva država zavisila od Galbe i Otona. delo. 19-20). koji je najverovatnije pisao mnogo kasnije. a sada pređimo na sledeće događaje. zajedno sa ženama i decom. 2. 4. veri u Hrista privučen je propovedanjem apostola Petra.apostol iz Sedamdesetorice. 5. go-dine). Sud Božji stigao je Jevreje jer veliko beše njihovo bezakonje pred Hristom i Njegovim apostolima. a Teodorit kaže da je apostol pod Galatijom mislio na Galiju. Sačuvana su mnoga Dela sa njegovim imenom (npr. 10 . Tim. 34. izgnani sa Judejske zemlje. 4. str. 65. Posle vaznesenja Spasitelja našeg. 4. Krstio ga je apostol Pavle. gladi ili umre nekakvom drugom 26 . koji je bio na čelu tamošnje zajednice. jer i jedno i drugo ime tiče se one oblasti koja se kasnije zvala Galo . kada se pojavi Vespazijan koji se proslavio u Judejskom ratu i koji u Judeji beše objavljen za cara pošto je tako želela vojska 1 . ubiše i Jakova koji je prvi po vaznesenju Gospodnjem izabran za episkopa u Jerusalimu. Jevreji su zaista na hiljade načina atakovali i na živote ostalih apostola. On je hitro otišao u Rim. Umro je 94. poginu od mača.izgovorenim u Atini. rukopoložen za episkopa Krita. Dela ap. On je u hrišćanstvo obraćen od strane apostola Pavla. otišli su iz Jerusalima i naseliše se u Pereji. Tamo je pretrpeo mučeničku smrt. tom. na kraju. ali po mišljenju većine naučnika ta dela nisu nastala od autora koji je živeo u I veku. Pogl. episkop Rima (91-100.gde stoji da je Kriskent poslat u Galatiju. jer im je On rekao: „Idite. Pogl. te se zbog toga njihov autor u savremenoj literaturu naziva Pseudo-Dionisije. 284-285). „O nebeskoj jerarhiji"). Jevreji se osmeliše da ustanu na Njega i započeše da smišljaju zla protiv apostola Hristovih: prvo su kamenovali Stefana. povinujući se otkrivenju koje im je dato pred progon. glava Kako je prošao Jerusalim posle Hrista Prođe pola godine od punih trinaest godina Neronove vladavine.apostol iz Sedamdesetorice. apostol Pavle naziva jednim od svojih satrudnika čija su imena zapisana u Knjizi Života (Fil. Uopšte. Apostol Timotej . te su zbog toga apostoli. Rođen je u neznabožačkoj porodici. pom. godine). na propoved među sve narode. godina) . svedočanstva o njegovoj propovedi u Južnoj Galiji (Vjenu) veoma su sumljiva (pogl. 28. Tim. kako smo već rekli. Nastavljajući dalje govorićemo i o prejemstvu apostolskom. saputnik i učenik apostola Pavla. 2. verovatno u V veku. 80. Stradao je kamenovanjem. brata Jovanovog i. Sveštenomučenik Kliment. kako to tvrde Jevsevije. 5. naučite sve narode u ime moje" (pogl. Zajedno sa njima stradao je u Filipima (oko 53. sina Zevedeja. Po mišljenju niza naučnika. 4. Mt. i zbrisan beše sa zemlje čitav rod nečastivaca. Kakvo veliko zlo snađe tada taj narod! Koliko mladića u najboljim godinama. u gradu Pela 2 . Jedan drugi Dionisije bio je starešina Korintskih crkvi 5 . Epifanije i Jeronim. svi sveti napustiše prestonicu Judeje i svu Judejsku zemlju. Pod imenom Areopag treba razumeti više sudsko nadleštvo u Atini. O Dionisiju. Rodom je iz znamenite neznabožačke porodice sa Krita. O Dionisiju Areopagitu svedočanstva gotovo i da nisu sačuvana. Apostol Kriskent mučenički je postradao u vreme imperatora Trajana. 2. 3. Bolotov. Njega. Origen. i zna se da je bio prvi episkop Atine. a rat je prepustio svom sinu Titu.3). bio i prvi episkop Atinske crkve 4. Apostol Tit . krenuli uz pomoć Hristovu. Oni koji su pripadali crkvi u Jerusalimu. godine. godine stradava mučeničkom smrću nakon toga što je ustao protiv neznabožačkih praznika u Efesu. zatim obezglaviše Jakova. episkopu Korinta već smo govorili u Drugoj knjizi Crkvene Istorije. Većina savremenih naučnika smatra da je ipak reč o nekom Klimentu iz Filipa. 2. 10). godine rukopoložen je od strane apostola Pavla za episkola u Efesu. Njemu apostol Pavle upućuje jednu od svojih Poslanica (oko 65.Grecija. 1.apostol iz Sedamdesetorice. V.

gde su ostali dok Adrijan nije postao car. koga su oni (vojnici legija u Siriji i Judeji) 69. dok su druge. Glava O Gladi koja je zadesila Judeje Uzmite V knjigu Josifove „Istorije". A Tit. pretpostavljalo se da ima skrivene namernice. i da je kao u tamnici stradavalo oko tri miliona ljudi. Koga to interesuje. da bi čitaoci mog dela mogli saznati da Gospod ne trpi bezakonja činjena nad Hristom.. beše nagovešteno proročkim rečima (pogl. Imperator Galba ubijen je po naredbi Kvestora Otona. januar 69. Da li je ko imao zalihe namernica ili ne. Jer ako je neko izgledao još dobro uhranjen.. Krovovi su bili prepuni iznemoglih žena i dece. april 69. 27). pa su se zatim zatvarali u najskrivenije uglove kuća i neki su u svojoj velikoj gladi jeli žito nesamleveno. zbog toga su provaljivali u kuće i pretraživali ih. Vespazijan je rodonačelnik Flavijevaca. kada je bilo isuviše mnogo leševa. a ako ne bi našli. stavljali su domaće na muke što su tako dobro sakrili. Jer se u njemu nalazilo mnogo bezbožnije pokolenje od onoga na koje su došle ove kazne. Glad je umrtvila svaki ocehaj . vlast u Rimskoj imperiji zauzeo je namesnik Galba (9. 1. uzdišući podiže svoje ruke i prizva Boga za svedoka da on nije kriv za to. koji je zatim proglašen za imperatora. Mnogi koji su bili bogatiji davali su sve svoje imanje za jednu mericu pšenice.15. ocenjivali su po telesnom stanju nesrećnika. Beh nigde javno nije bilo žita. zlostavljali su ukućane što su slagali. mnogo jednostavnije je bilo da ih bacaju sa zidova u provalije. i glad koja je postajala sve teža pustošila je i kuće i porodice u narodu. i upravljao je do 79. ili su vrhove svojih mačeva isprobavali na pokojnicima. Zatim postoji ovakva napomena: „Ne mogu da prećutim šta mi moj oseć aj govori: mislim da nisu Rimljani u najskorije vreme bili uništili zločinački ološ.smrću! Koliko gradova u Judeji beše pod opsadom! A čitav rat. A više se nije postavljao sto. jun 68 . Svi koji su umirali. Suvih očiju i široko otvorenih usta buljili su oni koji su lagano umirali u one koji su se pre njih upokojili. koji su verovali u Hrista. ulice pune mrtvih staraca." 2 . može pročitati u Josifovoj „Istoriji". puni obesne poruge. 9. Sinom Božjim. koji zatim sebe proglašava za imperatora (15. A sa glađu raslo je i besnilo ustanika i obe muke postajale su svaki dan sve groznije. Prećutaću ubijene i poginule. koji je zatim iznova ustrojio Jerusalim i dao mu je ime Jelije. a oni koji su još bili pri snazi. već prema tome kako im je nevolja i strah dozvoljavao. U početku su se oni brinuli da se pokopavanja vrše iz državne blagajne. ali su još živeli da bi ispitali oštrinu gvožđa. kao sablasti klatili su se po trgovima i rušili se onde gde bi ih uhvatila poslednja muka. i tamo ćete pročitati o tragediji iz tog vremena: „Za imućne je i ostajanje u gradu bilo isto tako pogubno kao i begstvo. Zaista ludilo tih zlikovaca bacilo je u propast sav narod". godine od strane Vespazijanovih vojnika. Vitelije biva ubijen 20. pa onda pozva natrag iseljene. nisu se usuđivali zbog množine mrtvih i zbog neizvesnosti o sebi samima. No još strašniji od toga bili su razbojnici koji su upadali u kuće kao maroderi. Mnogi su pomrli na onima koje su hteli pokopati.. januar . godine). razumeli od anđela da he Jerusalim opsesti neprijateljska vojska. Nije bilo ni suza ni kuknjave u toj nesreći. jer pod izgovorom da hoće da pobegne mnogi je zbog imetka bio smaknut. koji su ih molili za ubod smilovanja. skidali im pokrove i odlazili sa smehom. 6. ali kasnije. a siromašniji za mericu ječma. a probadali su često i one koji su se bili skljokali. godine." 1 Zatim Josif kazuje sledeće: „Sa sprečavanjem izlaska. onda bi grad zemlja progutala ili bi ga potop poplavio ili kao Sodomu munje spalile. ukočeno su gledali na hram gde su ostavljali ustanike na životu. pljačkali su mrtve. Judejcima je bila odsečena svaka nada na spasenje. nego se još sirovo jelo vadilo iz vatre i požudno gutalo. Neophodno je pomenuti njegovo kazivanje o tome kako je na praznik Pashe u Jerusalimu bilo veliko mnoštvo ljudi. a mnogi su se odvlačili na groblja pre nego što ih sustigne smrt.25. prepuštali gladi. Posle smrti Nerona. ali se smatram obaveznim da govorim o stradanju od gladi. godine). Oton tada izvršava samoubistvo. Duboki muk vladao je u celom gradu kao stravična noć smrti. a izmršavele su puštali jer su držali da je suvišno ubijati one koji he ionako uskoro umreti od gladi. i ono što je tome prethodilo. decembra 70. Kada bi zatim nešto našli. Protiv Otona ubrzo istupiše pergamski legioni pod komandom legata Vitelija.. Dečaci i mladići natekli. kada je bio obilazio i video provalije pune mrtvaca i duboke lokve krvave vode koja je oticala iz leševa što su se raspadali. a trebalo je da bude tako po sudu Božijem jer u te dane (Pashe) Jevreji predadoše stradanju Isusa Hrista. jer nisu mogli podnositi smrad. Epifanije u svojoj knjizi ( De ponderibus et mensuris ) svedoči da su stanovnici Jerusalima. godine proglasili za imperatora. Da sahranjuju svoje bliske nisu više mogli iznemogli. 2. pa su se preselili u Pelu. 3 27 . a neki su ga pekli. Dan.

ubije sina i zatim ga ispeče i polovinu pojede. pošalje Tito u rudnike u Egipat. Josif Flavije. 3.. Samo je tih poslednjih bilo oko devetnaest hiljada. tirani su oteli. 24. A kada je nije niko ubio niti iz srdžbe niti iz samilosti. cit. mučeni glađu. niti he biti" (Mt. opljačkaše njeni pratioci koji su svakodnevno upadali. To je bilo druge godine vladavine imperatora Vespazijana. i još: „A kada vidite da je vojska opkolila Jerusalim. a mesna vlakna koja su nekada sabirali. uistinu nadrazumnom proroštvu Spasitelja? Da li je potrebno još govoriti o tome šta se desilo sa čitavim narodom posle Spasiteljevog stradanja? Potrebno je reći i o tome kako se projavilo čovekoljublje Božije. gladi i buni za koga da te čuvam? Kod Rimljana je ropstvo ako ostanemo živi od njih. 2. i gnev na narodu ovome. 3.. a pre ropstva već je glad. O tome užasu munjevitom brzinom raširi se glas po celom gradu. 6. Mnogima su ostatci korova služili za hranu. reče: Jadno stvorenje.. Isop je jedna vrsta rastinja. a živima strašna priča kojom he se iscrpsti velike patnje Judejaca. 12. Gotovo sav njezin imetak. od ostalih zatvorenika. Poredeći te reči Spasitelja sa istorijom o kojoj kazuje Josif." 2 . 1. I pašće od oštrice mača i biće odvedeni u ropstvo po svim naro-dima.. 2. i pri tom su se odigravali užasni prizori. koji je bila dopremila iz Pereje u grad. 23-24). Sveti Jevanđelisti pišu da je On zaplakao kada je govorio o Jerusalimu: „Jer he biti nevolja velika na zemlji. pa čim osetiše miris užasnog pečenja zapretiše joj da he je odmah ubiti ako ne pokaže šta je pripremila za jelo. Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu. u ratu. od oca Eleazara. i svaki se grozio kada je stvar sebio predstavljao kao da ju je sam izvršio. što znači kuća isopa 4 . Jer he tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka sveta do sa-da. stvari koje ni najnečistije životinje ne bi mogle da uzmu za hranu. 3. Na kraju su spali na pojaseve i cipele. a imala je sinčića koji je još sisao. 19-21). Op. njihovu pogibelj. bila je sa ostalom množinom dobegla u Jerusalim i preživljavala opsadu. Josif Flavije kazuje da je od gladi stradalo oko milion ljudi 1 . te kaže: „. upadali su na vrata i. prodavana su - najmanja mera .. Veliko ogorčenje zbog toga ovlada ženom. „Judejski rat" V . Ono što je bilo ispod sedamnaest godina. u kojima je sve to bilo predskazano: „A teško trudnicama i doiljama u te dane. a ustanici su još strašniji od ovoga dvoga. i premorila se u traženju hrane za druge. ne gledajući na to da se već ništa nije moglo naći. kako da se ne zadivimo Božanstvenom.. Hajde. pa joj ogorčenje i nužda međusobno dadoše savet da se ogreši protiv prirode. Užas i zaprepašćenje spopade razbojnike i pri tome pogledu stajali su kao ukovani. pa je često grdnjom i proklinjanjem razbojnike izazivala protiv sebe. 21. pošto se nisu znali pomoći.. saglasno sa proroštvom Gospoda našeg Isusa Hrista. prodano je.. Or. a ostatak uvije i sačuva. i uzevši dete. oni su sakupljali i nisu se ustručavali da jedu. VI. 10. no većinu pokloni provincijama gde je trebalo da poginu na pozornicama ili od mača ili od divljih zveri. u očajanju ulazili ulazili po dva ili tri puta u jednom satu u istu kuću. Dok je to govorila. U te godine behu još živi mnogi apostoli 28 . i Jerusalim he gaziti neznabošci dok se ne ispune vremena neznabožaca" (Lk. one koji su bili stariji od sedamnaest godina. V . a još više nego glad raspali se gnev u njoj. Neka žena između stanovnika preko Jordana. Navodeći broj poginulih.. obuze je glad u svoj njenoj utrobi i celoj unutrašnjosti do srži. 13. 4. Glava O tome šta je Hristos predskazivao Tako su platili Jevreji sa svoje beščašće učinjeno nad Pomazanikom Božjim.U VI knjizi istoga dela Josif piše: „A bezbroj je bilo u gradu onih koji su od gladi umirali. onda znajte da se približilo opustošenje njegovo" (Lk. 20). Nevolja im je gurala svašta pod zube. 3.za četiri atičke drahme.. kojim se vrpšo obred čišćenja 5.. 4. Vrlo brzo stigoše ustanici. koja se po rodu i bogatstvu isticala."5. 7. ustanicima duh osvete. „Judejski rat". cit. V. Potrebno je njima navesti nelažljive reči Spasitelja našeg. iz sela Bethezuba. pa su ih žvakali kao i kožu koju su svlačili sa štitova. Josif Flavije. A ona govoreći da je sačuvala i za njih lepi komad. po imenu Marija. budi meni hrana. a ostatak dragocenosti i namirnice koje je umela da nabavi. 21. odlagajući čitavih četrdeset godina posle prestupa Jevreja. Otvorenih usta. otkrije ostatke svoga deteta.. kao naš bosiljak.

ali znamo da on nije upravljao svetom. koji je u Judeji bio izvikan za imperatora" . 13) smatra da je u vreme opsade u gradu bilo oko 600. i da he se vrata otvoriti na dar neprijateljima. 8) i: „Po svoj zemlji iziđe glas njihov. ozlojeđeni zbog oglašavanja zla. 1. lagale varalice koje su se predstavljale kao da ih je Bog poslao. i do krajeva vaseljene reči njihove" (Ps. čak ako se prihvati u obzir i broj onih koji su došli u Jerusalim zbog Pashe. Jerusalim je bio mesto gde su živeli. dok na jasne predznake koji su naveštavali buduće pu-stošenje nisu obraćali pažnju. niti je molio niti plakao. glava Kakva su bila ta predskazanja (znamenja) Uzmite VI knjigu Josifove „Istorije". I to je. po njegovim rečima. postoji predskazanje da he u to vreme jedan od njihovih sunarodnika upravljati svetom. Broj je potpuno neverovatan.mesec spartanskog i makedonskog kalendara. uhvatiše tog čoveka i kazniše ga mnogim udarcima. oko devetoga časa noći. kao što je i bilo. a zatim mnogoglasni glas: „Hajdemo odavde!" No od toga je strašnije ovo: neki Isus. A on. ukazaše se u vazduhu nad celom okolinom bojna kola i naoružani bojni redovi kako jure kroz oblake i opkoljavaju gradove. kada su sveštenici ušli u unutarnje dvorištve. glas od zalaska. 18.000 ljudi. a znalci Svetog Pisma2 odmah su to pro-tumačili onako kako se to posle i potvrdilo. tako da su ih dvadesetorica ljudi s mukom zatvarala. i u posed Tvoj krajeve zemlje" (Ps. četiri godine pre rata.Or. usred hrama otelila je jagnje. najpre začuše. Tacit („Istorija" V . VI . odvedoše ga rimskom upravniku. ne mnogo dana kasnije. 9. kako im je dužnost zbog bogosluženja. buku i šum. 3. kao i kometa koja je stajala na nebu celu godinu. A starešine rasuđujući. Josif Flavije. „Judejski rat". A neki moćni građani. Pre zalaska sunčevog. ne-obrazovani zemljoradnik. držali su da im Bog otvara vrata svih dobara. 2. došavši na praznik za koji je običaj da svi prave senice Bogu u blizini hrama. Kada su ga tu strašno šibali sve do kostiju. glas sa četiri strane vetra. upravo pred ustanak i izbijanje prvih ratnih pokreta. brat Gospodnji. VI . koju je vodio prvosveštenik radi žrtvovanja. i tamo ćete pročitati: „Tako su narod. obasjala je veliki žrtvenik i hram takva svetlost da je iz-gledalo kao da je dan. osmoga dana meseca ksantika1. i još imala gvožđem okovanu prevornicu i zasun. kada je grad još bio u najvećem miru i uživao najveće blagostanje. na primer. Josif Flavije. 2. 3." Vičući to trčao je naokolo po svim ulicama grada dan i noć. Pravilnije je to proroštvo4 usmeriti ka Hristu. Artemis . 8. nego samo onim oblastima gde su vladali Rimljani. „Judejski rat". niti im verovali. Neveštima je to izgledalo kao dobar predznak. jedva verovatna. 4. I za vreme istoga pra-znika. dok poznavaoci Pisma pro-tumačiše iz toga da prestaje sigurnost hrama. 2. koja su bila oblo-žena bakrom i vrlo teška. Posle praznika. cit . 29 . nego je na svaki udarac odgovarao najžalosnijim glasom: „Teško Jerusalimu!"6 Taj pisac kazuje još jedno zadivljujuće kazivanje: u Svetom Pismu. glas na mladoženje i neveste. 5. naime. vredan sažaljenja. Kome je Otac rekao: „Traži od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje. da je tu neko božansko nadahnuće čoveka. i to je trajalo skoro pola sata. A na praznik koji se zove Pedesetnica. Mislim da he izgledati kao basna ono što ću da ispričam. niti su ih slušali. Prave opomene Bo-žije kao. zatim. neznalicama izgledalo kao vrlo dobar znak. koji se stavljao duboko u prag što je bio načinjen od jednog kamenog bloka. 1. 2. 5. krava. da nisu pričali oni koji su gledali i da nisu posle toga došle nesreće koje obično nastupaju posle tih znakova. Gospod im je poslao zadivljujuća znamenja onoga šta se ima uskoro dogoditi. VI . kada je narod bio sakupljen za praznik beskvasnih hlebova. Približno odgovara vremenu mart-april. poče iznenada da viče: „Glas od istoka. glas na Jerusalim i hram. dana meseca artemisija5 ukaza se neka božanska prikaza. i sam Jakov. kada je nad gradom stajala zvezda koja je ličila na mač. na-jedared su se sama otvorila oko pola noći. kako rekoše.i učenici. jer je bilo jasno da se radi o znaku pustošenja. glas na sav narod. On smatra da se to ispunilo na Vespazijanu3. a istočna vrata unutarnjeg predvorja. 5). 21. „A proroštvo je ukazivalo na carevanje Vespazijanovo. ne navodeći ništa za svoju odbranu niti protiv svojih mučitelja. Ananov sin. Hramovni stražari to hitno javiše svom zapovedniku koji je odmah odjurio i jedva uspeo da ih za-tvori. kao da su bili opijeni i nisu imali ni oči ni razum. opet. produži da viče iste reči kao i ranije.

Flavije. glava O Josifu. Događaji od smrti Mojsija i do smrti Artakserksa. odgovara Apionu gramatiku. držao Ga je Tit kod sebe. sin Matejin. 1. Kako se mi odnosimo k našim knjigama to se vidi na delu: prošlo je nekoliko vekova. i o tome šta je on napisao Nakon ovih kazivanja potrebno je da se upoznamo i sa Josifom. godine). Oni su imali mesto u Sinedrionu (Dela ap. koji je prethodno napisao knjigu protiv Jevreja. a to je u vremenu od oko tri hiljade godina. godine) u poznatoj jevrejskoj porodici. a njegova dela bila su u bibliotekama. glava) 5. 10. približno odgovara aprilu (u rimsko-julijanskom kalendaru) ili jevrejskom nisanu. godine. 23.. Tokom ustanka u Judeji vodio je ustanike u Galileji. a niko se nije osmelio da njima bilo šta doda ili 30 . Njegova dela su cenjena u Rimu još za života autora. „Život" (81-96. Od tih knjiga pet pripadaju Mojsiju. Biva zarobljen.4. Josif ben Matatija (Flavij). Jevsevije navodi to proroštvo u svojoj Istoriji (6. Kad je prišekao u pomoć stanovnicima Motaite u Galileji. 60. Josif je upravljao Galilejom i predvodio je vojsku protiv Rimljana. i sveštenik 1 . predgovor. Ksantik . koje obuhvataju sve što je bilo i koje se s pravom smatraju božanstvenim. U Rimu je proveo nekoliko godina. između ostalog. Josif. On je napisao i knjigu „O drevnosti Jevrejskog naroda" gde. prema sopstvenom svedočenju. Neki filosofi. „Judejski rat". U Rimu mu beše postavljena statua. posle Kserksa 1 . U njima je sadržan zakon i predanja o pokolenjima ljudi koji su živeli do njegove smrti. Josif Flavije. 5. pod rečju „jerogramatis" podrazumevaju književnije. Kao sa zarobljenim postupali su Rimljani vrlo milostivo i najposle dadoše mu slobodu. „Judejske drevnosti" (oko 90. prihvativši ime imperatora Vespazijana . Vespazijana je zadobio tim što mu je predskazao da će biti car. 2. i drugim piscima koji su nastojali da oklevetaju judejske običaje. no iz „Istorije" vidi se da je bio iz vrlo poznate porodice. Judejac iz Jerusalima po rođenju. bio je ranjen i zarobljen. Postoje dvadeset i dve knjige. a u sedam (knjiga) istoriju rata sa Rimljanima. Josif ne kazuje u kojoj knjizi se nalazi to proroštvo. To smatraju i Svetonije i Tacit. Sve što se dogodilo od Artakserksa pa do našeg vremena. nego i među Rimljanima. i govori koje od njih su prihvaćene od Jevreja još od najstarijih vremena. Ostale knjige sadrže himne Bogu i pouke ljudima o tome kako da žive. godine poslat je u Rim u okviru jedne delegacije k imperatoru Neronu radi oslobađanja zatočenih Jevreja. opisano je ali te knjige ne zaslužuju poverenje kao one o kojima smo govorili zbog toga što njihovi autori nisu bili prejemnici proroka. On je u dvadeset knjiga izložio prošlost Jevreja. koji je carevao u Persiji. 9. knjiga. godina). O svom poreklu Josif opširnije govori u autobiografiji „Život". Napisao je. U prvoj od tih knjiga on kazuje i o broju knjiga Starog Zaveta. Josif je prvo bio sveštenik pri Jerusalimskom hramu. kada je bio izabran na početku ustanka za vojskovođu i zapovednika Galileje. Može biti da se on poziva na reči proroka Danila (2. glava Šta Josif kazuje o božanstvenim knjigama Evo njegovih reči: „Mi nemamo mnoštvo knjiga koje su među sobom u nesaglasju i da opovrgavaju jedna drugu." 2 U to vreme on je postao poznat ne samo među svojim sunarodnicima (Jevrejima). koji nam je toliko pomogao u ovom delu. kojimaje spadalo u dužnost da čuvaju knjige Zakona i da ih čitaju u hramu i zbornicama. „Protiv Apiona" (oko 100. godine). 1. rodio se prve godine vladavine Gaja Kaligule (kraj 37 . i narod ih je smatrao za veoma učene ljude. 9. to ne samo na grčkom. Odakle je on i kakvog je roda? On o tome kazuje ovako: „To i je. koji sam se i sam borio u početku protiv Rimljana. 44). i da je sam uživao vrlo veliki ugled.) Dakle sa prvosveštenicima i starešinama. 6. Umro je posle 100.početak 38. Dok je trajala opsada Jerusalima. opisali su u trinaest knjiga proroci koji su živeli posle Mojsija.. nego i na maternjem jeziku. godina). Dakle je očima Gledao šta se događalo onda.mesec makedonskog kalendara. a onda prelazi na stranu Rimljana. U Rimu je napisao svoja dela: „Judejski rat" (79.

11. godina pre Hrista). godina). uče o Bogu. i sa radošću umirati za njega" 2 . Glava O tome da je Simeon upravljao crkvom u Jerusalimu posle Jakova Pređimo na sledeće događaje. Posle mučeničke smrti Jakova. saglasno veri otaca. Dao sam svoje knjige imperatoru na uvid jer sebe znam kao čuvara istine. 2. 18). Lk.rimski imperator (79-81. Stupio je na presto posle smrti oca. Jevrejin. i starijeg brata Darija. Josif Flavije. apostoli i učenici Gospodnji. eto. potrebno je dodati i reči s kraja knjige „Drevnosti": prekorevajući Justa iz Tiveriade 3 . 3. koji ostaše živi. 31 . On se bavio i drugim pitanjima. Od tih pisama Josif navodi samo dva. otišli su po svuda (po predanju). a ako je potrebno. Tit . i njega (učenja) potrebno je da se držimo. kao na primer caru Agripi i nekim njegovim rođacima.car Persije (465-424. Analekt . Nije poznat izvor iz koga se citira.episkop Rima (79-91.. kao ti za svoje delo. Josif je temeljno radio i nad drugim..istoričar. Tita. i nisam grešio. Egezip piše da je Kleopa Josifov brat. i nedugo zatim. nakon zauzeća Jerusalima. Glava O tome da je Vespazijan razmišljao ko su potomci Davidovi Kazuju da je Vespazijan posle zauzimanja Jerusalima naredio da se pronađu svi Davidovi potomci. da se ljudi upoznaju sa događajima samo putem mojih knjiga. Flavije sa njim polemiše u delu „Život". I svi jednodušno priznaše da je Simon dostojan.. Kserksa I (485-465. Artakserks I (Dugoruki) . Ja sam svoju istoriju dao (na uvid) i mnogim drugima. kako se o tome kazuje u Jevanđelju (pogl. očekujući da he to potvrditi neko sa strane.Protiv Apiona". njega je nasledio Tit. godine pre Hrista). Zbog toga ponovo bi progon nad Jevrejima.Samodržac".oduzme. nasledio je njegov brat Domicijan 3 .. ali smatram da je o njemu dosta rečeno. nisam plašio. godina). I . Njegovoj suštini i zakonima. Analektu 2 . 13. o čemu govori u svojim spisima. „O drevnosti Judejskog naroda ." 4 . 12. Jevrejima je urođena vera u to učenje. pomena dostojnim delima. I eto. da među Jevrejima ne bi ostao niko od carskog roda. nakon dvanaest godina. Govore da je on bio Spasiteljev brat po stricu. 8. 2. zajedno sa srodnicima Gospoda po telu (od kojih tada su mnogi još bili živi). Lin (episkop Rima) prepusti katedru. Car Agripa je napisao šezdeset i dva pisma koja svedoče o istinitosti onoga što rekoh. Da bi se utvrdilo poverenje u njegova svedočenja. 4. imperator Tit je poželeo. Just iz Tiveriade . 1. koji je takođe želeo da napiše istoriju svoga vremena. koju sam i zapisao. Na kraju XX knjige „Drevnosti" on govori o svojoj želji da izloži u četiri knjige ono šta Jevreji. koji je vladao dve godine i dva meseca. zbog toga što u njima postoji opis hrabre borbe koju su Jevreji vodili za veru. Glava O tome daje Aneklit bio drugi episkop Rima Posle deset godina vladavine Vespazijana. a on je bio sin Kleope. Druge godine njegove vladavine. Autor dela o Judejskom ratu. i svi su zajedno držali savet o tome ko da bude dostojni naslednik Jakova. njegov sin 1 . 1. kao na primer delu pod naslovom „Razum . 24. i onima koji su učestvovali u ratu. Neki njemu pripisuju i Knjige Makavejske. traži od njega odgovore i kaže: „Ja se. da nije veran istini.

Avilije . Glava O Klimentovoj poslanici Postoji jedno značajno pismo koje je napisao Kliment. 32 . Anijan. zbog ispovedanja vere u Hrista. go-dina. godina).episkop Aleksandrije (84-88. godina). zajedno sa drugima beše zatočena na ostrvu Pont 4 . za koje su svi saglasni da je istinito. On je bio drugi koji je protiv nas podigao progon. 1. i o njegovom Otkrivenju Tada je. U pomenuto vreme naša vera je toliko prosijala da su i pisci koji su daleko od hrišćanske vere kazivajući o svemu govorili i o našim mučenicima 2 . 15. Sa tačnošću su označili i njegovo vreme: u petnaestoj godini Domicijana Flavija Domicila. Reč je o Prvoj poslanici Korinćanima Klimenta Rimskog. bez krivice.. Njegov prejemnik i drugi episkop Aleksandrije postao je Avilije 1 . gotovo u našem veku.rimski imperator (81-96. U utočištu Rostiji i sad se pokazuje pećina U kojoj je Jovan imao viđenje i napisao Otkrivenje.. nasledio je Kliment. 1. Glava O tome da je Kliment bio treći episkop Rima Dvanaeste godine vladavine Domicijana. jer se tada u Korintu načinio razdor. to bi moguće bilo samo od onoga ko je tajnovidac. sebe je pokazao kao Neronovog naslednika u mržnji prema Bogu. Patmos je jedno od ostrva arhipelaga na Sredozemnom moru. Ono je napisano od strane crkve u Rimu i upućeno je crkvi u Korintu. kaznio mnoštvo viđenih i poznatih ljudi. 1. Glava O tome kako je Domicijan progonio hrišćane Domicijan je bio svirep prema ljudima. Domicijan . jednog od tadašnjih rimskih konzula. kada se navrši dvadeset i dve godine njegove službe.". U V knjizi „Protiv jeresi" on kaže o Jovanu: „Ako bi danas trebalo reći o antihristu. upokoji se. pred kraj vladavine Domicijana. Ruski prevod: „Ranohrišćanski oci Crkve". Mi znamo da je to pismo već odavno u narodu i mnogim crkvama. ali se pouzdano zna da je samo pomenuta Prva poslanica zaista njegova. 17. Brisel. zbog svedočenja o Hristu. I dandanas je pusto mesto. prvi episkop crkve u Aleksandriji. str. 14. Na hiljade ljudi. bez suda. Glava O tome da je Avilije bio drugi episkop crkve u Aleksandriji Četvrte godine vladavine imperatora Domicijana. 42-92. mada njegov otac (Vespazijan) nije imao ništa protiv nas. sasvim nedavno. Postoji više spisa sa njegovim imenom. o tome svedoči i Egezip. A da je u Korintu bilo razdora. 1978. poslao je u progonstvo i oduzeo im imovinu. kako govore. Anakleta. blizu obala Male Azije. koji je dvanaest godina bio episkop crkve u Rimu. 18. Pred svoj kraj. Njemu (Jovanu) dato je otkrivenje. apostol i jevanđelista Jovan. roćaka Flavija Klementa 3 . Glava O apostolu Jovanu. 16. U Rimu je. Irinej piše o broju antihrista u Jovanovom Otkrivenju. Čitaju ga i danas 1 . osuđen da živi na ostrvu Patmos 1 .3. koga apostol (Pavle) u poslanici Filipljanima naziva svojim satrudnikom.

ostrvo blizu obale Napulja. Evokati su kod rimljana bili ljudi iz vojnog reda koji su služili u vojsci kolikoje trebalo ali su još zadržali vojničko ime i više su služili za čast. i da su vraćeni oni koje je on nepravedno prognao. Gonjenje Crkve bi prekinuto dekretom. o tome su pisali i neznabošci. 3. Nakon petnaest godina vladavine Domicijana. koji je kratko vladao. rekavši da su potomci Davida. prvog 33 . On ih upita da li su iz roda Davidovog. oni odgovoriše da ono nije od ovoga sveta i nije na ovoj zemlji n e g o da je na nebu i sa anđelima. Na pitanje o Hristu i Njegovom carstvu. Jevsevije u svojoj Hronici spominje i nekog istoričara po imenu Bretonije. Ali do sada se zna samo za Istoriju koju je napisao Kasije Dij (63. vlast je dobio Trajan 1 . Pont.vojnik. da tu zemlju obraćuju i da od toga žive. str. 13). kako saopštavaju drevni pisci. Domicijan. Juda je bio brat Gospodnji po telu. ismeja ih kao ludake pa ih pusti na slobodu.rimski imperator (96-98. vrativši iz progona one koje je izgnao. šta je ono. koja su trajala do Trajana. Evokat . Πλεθρον . O tome Egezip ovako kazuje: 20. danas Ponca. da je neko od jeretika potkazao i potomke Jude (koji je bio brat Spasitelja po telu) govoreći da su iz roda Davidovog. kada Hristos doće sa slavom. Apologija". 4. nasledivši ga od Neronove žestine. Posle Anijana. Po kazivanju koje je došlo do nas. 4. Evokat 1 ih dovede Domicijanu. gde i kada ć e se pojaviti. Okrivljeni koji se tamo pominju. 19.. a njih dvojica rekoše da imaju samo devet hiljada dinara ali ne u novcu nego u 39 pletera 2 zemlje.". Istoričari tog vremena kazuju da je po odluci rimskog Senata bila oduzeta počast Domicijanu. godine.. glava O rođacima Spasitelja našeg „Od roda Gospoda ostali su Judini unuci. Tada ih upita o njihovom materijalnom stanju.mera za površinu. kako mislim. Flavije Klement je brat (ne rođeni) imperatora Domicijana i otac naslednika prestola. i da će biti na kraju sveta. Gaj Svetonije Trankvil. on je imao dosta zdrave pameti pa se ubrzo zaustavi.." 3 . da sudi živima i mrtvima i svakome da po delima njegovim. Tada mu pokazaše svoje ogrubele šake.2. 1. 21. „12 rimskih careva". Avlije. Domicijan ga je kaznio zbog nekih neosnovanih podozrenja (pogl. Njih su potkazali. 2. oko jedne četvrtine hektara. Nastadoše mirna vremena. koji je trinaest godina bio na čelu crkve u Aleksandriji. godina). napustio Patmos i apostol Jovan.. upokoji se i zameni ga Kedron 2 . 3. vlast je preuzeo Nerva 4 . a oni rekoše da jesu. V . 4. 220). Tada je. po svemu sudeći su hrišćani. Reč je o progonima 95-96.. Prve godine njegove vladavine. Tertulijan.. i da se zatim nastani u Efesu. O Domicijanu govori i Tertulijan: „On je pokušao da nam učini zlo. Nerva . glava O tome da je Kedron bio treći episkop crkve u Aleksandriji Posle Nerve. ne našavši krivice na njima. koji se poput Iroda plašio Hristovog dolaska. glava O tome da je Domicijan zapovedio da se pobiju svi oni koji su poticali iz roda Davidovog Postoji drevno kazivanje o tome da kada je Domicijan hteo da istrebi sve one iz roda Davidovog.. Ali.

takođe treći episkop koji je to dostojanstvo imao posle Petra i Pavla. kao on sa svojim drugarima." 2 A starešina uzme mladića k sebi u kuću i hranio g a je i izdržavao. da mi kažeš gde je onaj mladić i daj nam račun za njegovu dušu ". koju je osnovao Pavle u Efesu. Mladić. godina). Irinej. i otev žvale i uzdu leteo je tako reći u svoju pogibao. Mladiću je ovaj posao išao dosta lako od ruke. Prestao je misliti na Boga i svoje spasenje. po obavezi koju je imao. uzdajući se u onaj pečat Božiji što mu je saopšten kroz sveto krštenje. glava Kazivanje o apostolu Jovanu U to vreme.nastavi apostol. godina). 1. izneverio je crkvu i otišao u brda". nije moga da veruje. pa se onda okrene k onom episkopu ovako: „ Vladiko. Tad apostol pocepa haljinu na sebi i od žalosti udari se u Glavu i reče: „ A v aj meni! Izgubih valjanog čuvara bratske mi duše! Brzo.episkop Antiohije (43-67. spazivši. pominje u svom delu koje govori o tome koji bogataš ć e biti spašen. umesto Jakova. ubijanjem i mučenjem nevinih ljudi. U Jerusalimu. posle smrti Domicijana. Apostol dođe i uredi sve što je imao da uredi. posle prvoga episkopa Evodija. on je bio treći. Episkop prihvati mladića i obeća apostolu da ć e se starati o njemu. glava O tome daje Ignjatije bio drugi episkop crkve u Antiohiji U Antiohiji. 23. nešto što je veoma važno za sve koji žele čuti ono što je korisno: „Ja nisam slušao basne.tamošnjeg episkopa. postavljao episkope. učenikom Gospodnjim. Evodije . Zatim je Jovan otišao u Efes. „Tražim od tebe.Anaklet. Trajan . nakon smrti tiranina. i dođe mu u Glavu da čini pokore.. Ali od tog vremena nekako popusti u pređašnjem staranju i nije toliko pazio na ponašanje toga mladića. spremite mi konja i dajte mi jednoga koji će 34 .reče starac. godina). ustrojavao crkve. onaj koga je izabrao i silno voleo Isus. U Rimu je crkvom u to vreme upravljao Kliment. Postao je zao i postao vredovit. Jovan govori. a posle Ga i vodiše sobom kad su noću polazili u krađu i tako ga spremali za svog druga. živeo je Jovan sve do vremena Trajana. da se na njega slabije motri.. U III knjizi istog dela. Kedron . koji takoće pamti to vreme. Ovi Ga najpre namame na svoje časti. koji su bili sa Jovanom. svedoče da je on govorio o tome.. Da je on tada živeo.. 22. nego sam slušao istinu o apostolu Jovanu. Kako i od čega? „On je mrtav za Boga. pa predviđajući da mu predstoji ginuti. to je posvedočeno od strane dva verna svedoka . Vrativši se. godina). Kliment. on je četovođa razbojnicima. Njega zamenjuje sveti Ignjatije (67-107. a posle njega . Možda ni jedan ovakav četovođa nije počinio tolika zla svojim napadanjem. i zna se da je sa njima bio u vreme Trajana". uvodio u klir one koji su toga bili dostojni. I tako sastavi hajdučku četu i bude od nje priznat za vođu. Nakon povratka sa ostrva (Patmos). u II knjizi „Protiv jeresi" govori i ovo: „Svi azijski sveštenici.. 1.rimski imperator (98-117. Tada onaj siroti starac duboku uzdahne i plačući odgovori: „On je umro". ali znajući da nema na sebi krivice. Začuđen našao se u zabuni. Slučajno pojavi se druga potreba i crkve Azijske pozovu Jovana iz Efesa..Irineja i Klimenta Aleksandrijskog. vrati nam zalog što ti predadosmo ja i Hristos u prisustvu crkve kojom upravljaš ". Došavši u jedan grad (neki ga nazivaju njegovim imenom) 1 . doće na njegovo mesto Ignjatije 1 . učini poznanstvo sa lošim društvom: lenština. 2. on je. treba mu ee -rovati. apostol reče tamošnjem episkopu: „Poveravam ovog mladića tebi pred licem crkve i Hrista". čuvao i najposle krsi ga. u Aziji je još živeo apostol i jevanćelista Jovan. Prvi je bio Lin. on načini mir meću braćom.". pokvarenih i spremnih na svako zlo. Episkop se u prvi mah prepadne misleći da mu se prebacuje da je pokrao pare koje nisu išle kroz njegove ruke. To kazivanje predato je nama a mi smo ga zapisali. sa Patmosa u Efes. volio je upustiti se u poveća zločinstva pa na jednako postradati sa svojim društvom. on piše: „U crkvi.episkop Aleksandrije (98-107. on se starao o tamošnjim crkvama. Kao čovek snažne naravi oteo se s pravog puta kao divlji konj. Primetivši jednog mladića. na mesto episkopa je došao Simeon.

Kažu da je Kliment navlaš prećutao ime tog mesta. 14). tvoga oca? Što bežiš od starca koji je nenaoružan? Vrati se. da je on napisao samo nekoliko kratkih Poslanica mada je mogao govoriti o neizrecivom jer. dok je Jovan svo vreme usmeno propovedao i tek pred kraj poče da piše. Apostol mu je jamčio da mu je izmolio oproštaj kod Spasa. 3. a kazujem o apostolima Hristovim. i započinje od učenja o Hristovom Božanstvu. otide u Galileju" (Mt. Stani. Matej. Kliment Aleksandrijski. 20). 42 (ruski prevod: N. Jovan u svome jevanćelju kazuje o tome šta je Isus učinio do tada. Korsunski. Lk. ukazuje na vreme o kome piše: „A kada ču Isus da je Jovan predat. Uzimam na sebe da ja odgovaram Hristu za tebe. spominje o tome da je Jovan krstio u Enonu. Eto zbog čega imamo to raznoglasje. a i oni su (po predanju) po neophodnosti zapisali sve. reče: „ To sam i tražio. 24). ne želeći da baci senku na spomen svetog Polikarpa. koje je njemu. molio Ga je. spremao Ga na podvig posteći s njim zajedno i negovao mu dušu različitim dušekorisnim poukama. On i sam govori o tome: „Tako učini početak čuda" (Jn. ukrašavajući svoju dušu svim vrlinama. 2. O v aj se u međuvremenu naoružao i čekao je. Takođe se zna da je i Pavle. Kao prvo. izađe pred njega razbojnička straža. a o v aj mu pade oko vrata i sa najvećim žaljenjem poče da moli za oproštaj. I Luka govori približno isto. živeli su u savršenoj čistoti. on kazuje da je Irod zatvorio Jovana u tamnicu (pogl. Sabravši i druge narode. kako kazuju. O tome su oni pisali i odatle su započeli svoje kazivanje. stade i obori oči u zemlju. primetio da u njima nedostaje povest o prvim delima Hristovim. veliki dokaz i znake očevidnog vaskrsenja! 1. ne plaši se. kao i mnoštvo drugih učenika. Po kazivanju drugih. Jovan Ga je odpustio onda kada je sasvim vraćen k crkvi. Matej je prvo propovedao među Jevrejima. Jaroslavlj. Pisac Aleksandrijske Hronike misli da pod tim mestom treba razumeti Smirnu. o čijem se vladanju za mladosti ovde govori. episkopa Smirne. Hristos meje poslao po tebe!" Kada to začu begunac. kao toga dostojnom. prvo njih dvanaest a zatim i Sedamdesetorica. Kazivanje o životu Spasitelja ipak nam ostaviše samo Matej i Jovan. A u crkvi molio se za njega što češće. dete moje. pokazavši na sebi ugled istinitog pokajanja. glava O poretku Jevanđelja Ovo Klimentovo kazivanje naveo sam da bi se svi mogli upoznati sa njim. dao im je svoje Jevanćelje napisano na rodnom jeziku. Kada je stigao na mesto. samo što je krio svoju desnu ruku.) 24. kako vidimo. 11) i rekavši o delima Isusa. a preostala tri daju istoriju Njegovih poslednjih godina. Starac mu se približi. 1. učinjenim na samom početku Njegove propovedi. prećutao je rodoslov Spasitelja po telu zbog toga što su to izložili Matej i Luka. A što mu je od starine dato mesto posle prva tri. Jovana su. O Jovanovom jevanđelju rečeno je dovoljno. umreću za tebe kao što Gospod umre za nas. i o delima učinjenim Spasiteljem pre zatočenja Krstitelja. blizu Salima. O svemu tome znaju i apostoli. zaista. posle kazivanja o četrdesetodnevnom postu i iskušavanju koje je tada trpeo Isus. Odlazeći od njih on im ostavi svoje delo. To je jasno iz njegovih reči: „Jer još ne biješe Jovan bačen u tamnicu" (Jn. sozercavajući treće nebo i uznet u nebesa. zašto bežiš od mene. ne obazirući se na svoju starost. privede ga opet u crkvu. U trku vikaše: „Stani sine. samo da g a stigne. neosporno je njegovo Jevanđelje koje priznaje čitava Crkva. vođa Ga poznade i od srama poče da beži. I Marko i Luka dadoše vernima Jevanđelje. Kada su prva tri Jevanđelja raširena po svetu. jer pre nego što kazuje o delima Spasitelja. ali su propovedali običnim jezikom i nisu bili iskusni da kazuju tajne vere bez nadahnuća Duhom Svetim. kako vidimo. to ć e biti jasnije iz sledećeg: divni i uistinu Bogu ugodni ljudi. I to je tačno. i ako je potrebno. zato sam i došao. imaj v epe . Tako isto i Marko: „A pošto predadoše Jovana. Vodite me k vašem vođi". 4. Jovanovo jevanđelje obuhvata prvobitnu delatnost Hrista. dođe Isus u Galileju propovedajući jevanćelje o Carstvu Božijem" (Mk. „Koji će se bogataš spasti?" . a on ništa ne pitajući. 1888. 2. Straža g a uhvati. ali o v aj niti se plaši niti uzmiče. Jovan ostavi crkvu i odjaha što je brže pogao da dođe u planinu. 12). kako kazuju. On je tada. 3. i tako se po drugi put krstio u suzama. rekao Duh Božji. počeli ispitivati o vremenu o kome drugi (jevanđelisti) ćute. kleknuo na kolena pred njega i ljubeći mu desnicu kao već očišćenu pokajanjem. a preostala trojica jevanćelista o onome šta je bilo posle Krstiteljevog zatočenja. Jovan. Još ima nade za život.da me prati". No tek što priđe Jovan bliže. samo ono što je činio Spasitelj u toku vremena posle zatvaranja Jovana (Krstitelja) u tamnicu. Trojica jevanćelista su znali. 35 . bio je udostojen i toga da sluša neizrecive tajne. Recimo i o spisima tog apostola. a zatim pobaca oružje i silno zaplaka. a evo kojim povodom. Apostol krenu za njim. ona jednom prilikom dođoše i do njega (Jovana). koji se odlikovao bogatstvom reči i obiljem misli.

takođe i „Dela" koja pripisuju apostolu Andreju. 36 . godine u Egiptu. prevedeno na grčki. Pogledati 85. Nastojaćemo da sve još tačnije izložimo. nije bio poznat sve do XIX veka. U mnogome se slaže sa Matejevim jevanđeljem. Da se njihove reči i slog veoma razlikuju od apostolskog duha. „ Evangeliaapocrypha ". episkopa Rima. Jovanu i ostalim apostolima. 1913. Petrograd. Tekst Petro- vog jevanđelja. Sadrži kazivanja o Hristovom detinjstvu. u nešto izmenjenom obliku. Lipsiae . to je veoma očevidno i to pokazuje da je reč o izmišljotini jeretika. 9. „Petrovo Otkrivenje". dok se druge dve osporavaju. Ono je upotrebljavano u judeo-hrišćanskim krugovima. Jevrejsko Jevanđelje bilo je napisano na jevrejskom a docnije ga je preveo na grčki i latinski Jeronim. U prošlosti njega su najviše prihvatali evioniti. Upravo zbog toga potrebno je odbacivati ta dela kao nečastiva 3 . Osnovni istočnik svedočenja o tom tekstu imamo u spisima blaž. navodeći svedočanstva koja imamo od ranije. Moguće da ona pripada jevanđelisti Jovanu ili nekome ko ima isto ime kao i on 1 . str. misli i učenja. Tu je takođe i treća Jovanova. Prvo izdanje: „Memoires publics par les membres de la mission archeologique francaise au Caire". Tomino jevanđelje spada među najstarije apokrife. Konstantinopoljski patrijarh Nikifor (806-815. Jeronima. Paris. ali koje su prihvaćene od većine. 1853). 17). kako je prikladno. tekst Tominog jevanđelja došao je do nas kroz kasniji apokrif . Tomino i nekih drugih (apostola). a zatim. Prepuno je do-ketističkih stavova. 441-444. Citat iz Tominog jevanđelja došao je do nas kroz „Filosofumene" Ipolita Rimskog. Eto šta je trebalo reći o Jevanđeljima. a takođe i Jovanovo Otkrivenje. a mi smo smatrali za korisno da ih pomenemo radi toga da bi ljudi znali koje su knjige istinite a koje nisu. 495. a za njima Prvu poslanicu Jovanovu i Prvu poslanicu Petrovu. Njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista. Judina i (druga) Petrova. Lažnim pripadaju: „Dela Pavlova". Na prvo mesto stavljamo četiri sveta Jevanćelja. 1887. autor „Stihometrije". Po pretpostavci nekih istraživača. Zatim Pavlove Poslanice. 1. godina). u grobnici jednog hrišćanskog monaha iz VIII . Jurij Niko-lajev. Među one koje se osporavaju. Jevsevije navodi spisak najpoznatijih apokrifa: Jevrejsko jevanđelje po mišljenju nekih istoričara. zna za 1300 stihova iz Tominog jeva-nđelja. apostolsko pravilo 2. sa izuzetkom segmenata koje navodi Jevsevije. prikupljajući podatke iz beseda sa Pavlom i ostalim apostolima. vol. Ono je među gnostičkim krugovima poznato već u II veku. U II veku Je-vrejsko jevanđelje. Otkrivenje Jovanovo. 1892. pomenućemo: Poslanice od kojih je jedna Jakovljeva. ali ima neskladnih dodataka a takođe je i dosta toga izostavljeno. pripada broju drevnih apokrifa (pogl. takozvane „Nauke Apostolâ".Arapsko jevanđelje detinjstva ( Tichendrof . a za njima Dela apostolska. „Varnavina Poslanica". 25. To cy knjige koje se ne osporavaju. godine osuđeno je od strane Gelasija. Ha ruskom: pogledati pomenuto delo Jurija Nikolajeva. koristeći se i kazivanjima drevnih pisaca. te je on (Luka) smatrao za korisno da prekine te smutnje i da u svom Jevanđelju izloži istinito kazivanje o svemu.IX veka. Mišljenja po pitanju Otkrivenja su podeljena i do danas. i zacelo je veoma staro. „Fragmenti iz istorije gnosticizma". Ono se naziva i Jevanđelje Dvanaest apostola. Sve su to odbačeni spisi. kao neosporna se priznaje Prva poslanica. koje neki prihvataju a neki savetuju da bude prihvaćeno. Potrebno je znati i za knjige koje jeretici smatraju za jevanđelja apostola: Petrovo. Petrovo jevanđelje pominje se u Origenovim tumačenjima Matejevog jevanđelja (10. O tome ćemo govoriti nešto kasnije. Neki među te knjige svrstavaju i „Jevrejsko Jevanđelje" 2 . str. knjiga pod imenom „Pastir". 437 /na ruskom/).Razlog zbog koga je Marko napisao Jevanđelje već smo pomenuli. glava O tome koje su knjige priznate kao bogonadahnute a koje nisu Kada se već povela reč o svemu ovome. postaje poznato i jelinskom svetu. Te knjige nikada nije udostojio spomena ni jedan od crkvenih pisaca. Luka je to učinio jer su mnogi užurbano i nepromišljeno počeli da govore o događajima. 3. njemu dobro poznatim. otkriven je rukopis sa fragmentom Petrovog Otkrivenja i deo teksta koji je prepoznat kao Petrovo jevanđelje. o kome ćemo tek govoriti. neće biti na odmet da nabrojimo nama poznate knjige Novog Zaveta. Od Jovanovih spisa.

delo. Učio je da niko od anđela.. Taj apokrif nije sačuvan. prejemnik Simona Vračara 1 . Za autora tog zbornika najčešće pominju gnostika Levkija. Jude. 37 . nikada ne umiru i večno su mladi. učenik Simona. str. Do danas nije sačuvan. „Jovanova dela" bila su veoma popularna u mističkim krugovima ranog hrišćanstva i imala su jak uticaj do IX veka.). iz oblasti nevidljivih eona 2 . godina. „Dela Vaseljenskih sabora". glava O varalici Menandru Menandr. Na „Jovanova dela" ukazuju učesnici ikonoboračkog sabora u Konstantinopolju (754. mnoge obmanuo svojim maćioničarskim veštinama. „Pavlova dela" pripadaju broju najstarijih kazivanja o apostolima. Po napomeni A. 189-192 /na ruskom/). „Petrovo Otkrivenje". A. Potrebno je napomenuti otkriće iz XIX veka (među koptskim rukopisima) . 1. koji sadrži ideje karakteristične za učenje gnostika Valentina. I Justin. 9) bio veoma popularan među aleksandrijskim sledbenicima Vasilidove jeresi. 1887-1891. te zbog toga nosi naziv „Valentinovo jevanđelje" (pogl. 68-72. On je takođe bio iz Samarije. Takođe. Moskva. 1992. tom.„Jevanđelje Matije". koji se nalazi u mnogim latinskim kodeksima.Andrejeva dela". ne može dostići savršenstvo dok se opitno ne upozna sa magijom koju on (Meneandr) daje i od njega ne primi krštenje." 4 . VII tom. kada je bio u Antiohiji. Ovaj apokrif se gotovo uvek pominje sa „Jovanovim delima". Oni koji toga budu udostojeni žive večno. F. da imaju sa čime prevariti prostodušne ljude. Filipa. Njegovih sledbenika ima i sada. Nikodima. Taj spis bio je poznat i svetom Fotiju Carigradskom. a takođe i „Evino jevanđelje". Loseva. u raznim grčkim i latinskom kodeksima (ne ranijim od VIII veka). 372- 373 /na ruskom/).. „Jovanova dela" ( II vek) . Kao i učitelj. ali se Origen često koristi njime. II .„Učenje apostola" objavljeno u: „Žurnal Moskovske Patrijaršije". ulazi u broj kanonskih knjiga već u III veku. takoće Samarićanin iz drevne Kaparteje. O njegovom sastavu moguće je suditi po kasnijim apokrifima koji nose ime apostola Andreja. 296-297 /na ruskom/). 11. Jakova („Jevanđelje rađanja"). podstrekivan demonima. Taj apokrif je bio poznat i Origenu." („Dela svetog Atanasija Velikog". Pogledato tamo navedena publikovanja fragmenata iz ovog apokrifa). Varnave.gnostički apokrifni tekst koji je. 26. prema napomeni svetog Atanasija Velikog. „Egipatsko jevanđelje" i mnoštvo fragmenata bezimenih apokrifa na jevanđeoske teme. Naročito treba pomenuti „Tomina dela" koja pokazuju obrazac stvaralaštva gnostika u II veku. sazdatelja kosmosa. Govorio je za sebe da je spasitelj. On je ubedio svoje sledbenike da nikada neće umreti.. on se podigao do visina mađioničarskog umeća. pokazao se kao veliko oruđe đavola.). ništa manje opasno od njegovog učitelja.. O tome šta je ovaj učio možemo saznati i od Irineja 3 . „Istorija antičke etike". zbornik Levkija bio je osuđen inicijativom patrijarha Tarasija Konstantinopoljskog (pogl. između ostalog kaže i ovo: „Znamo da je Menandr. zadivljujući ljude svojim trikovima. str 291. Broju drevnih apokrifa takođe treba pribrojati „Jevanđelja" koja nose imena apostola: Filipa. str. . Na Sedmom Vaseljenskom saboru (787. F. Nije sačuvan. prikazujući ih kao drevne. spominjući Simona.apokrif koji ulazi u sastav opširnog zbornika kazivanja o apostolima. III tom. str. Neki is-traživači pretpostavljaju da je ovaj spis raniji od drugih apokrifa o apostolima. Mateja. koji ih stvaraju kada žele.najstariji apokrifni tekst.„ Pistis Sophia ".gnostički apokrif iz II veka. Kazanj. koji je poslat radi spasenja ljudi. te da je nadopuna kanonskom tekstu Dela apostolskih (tekst „Pavlovih dela" govori o životu apostola do stradanja u Rimu). Vartolomeja. „oni su zasigurno izmišljotina jeretika. 1975. prema svedočenju Klimenta Aleksandrijskog („Stromate". Moguće da je ovaj apokrif izvršio uticaj na stvaranje kasnije povesti i stradanju apostola Pavla („ Passio Pauli "). Osim Levkijevog zbornika poznati su takođe fragmenti kazivanja o delima Petra. Apokrifni spisi bez sumnje imaju važnost samo kao istorijski izvori. Losev. za izučavanje gnostičke filosofije „Tomina dela" imaju izuzetno veliki značaj (pom. str. Tom vremenu pripadaju i „Poslanice apostola Varnave" . Pređimo sada na događaje koji slede.

nastojeći da sve ispune onako kako zahteva obredni zakon. ali kao i prvi. 1. 1). Poput Jevreja. Oni su Njega smatrali za običnog čoveka.". Ovi su čak i deformisali ono šta kazuju prvi. naće slabosti u ljudima i zavrbova ih za sebe. meša lažna kazivanja o čudima koja su njemu rekli anđeli. osnivač jeresi nazvane po njegovom imenu. ovako kazuje o tom čoveku. Zbog toga su i dobili to ime (evioniti). str. koji su poverovali i prihvatili to (jeretičko) učenje. Kerint 1 .. 2. glava O evionitskoj jeresi Lukavi demon. I . 21. Ali. on želi da obmane ljude. Menandr . koji svoje poreklo dobiše od punoće božanstvenog suštastva. Justin Filosof. koji su smatrali rođenje Gospoda Isusa Hrista kao obično rođenje čoveka i da se reči proroka Isaije (7. gotovo kao i mi dan Gospodnji i spomen vaskrsenja. 61). po njima. i ovi čuvaju običaje kao što su subota. Oslanjajući se na Polikarpa 4 .". a najposle i ovaj svet. i da su ti šarlatani. jer meću Jevrejima tako zovu sirotinju. pisali su. Drugi. 23. O jeresi evionita. ni ovi ne priznaju predvečnost Hrista.. koje govori o oskudnosti njihovog razuma. i ono što je ispod njega. III . 28. ipak su jedan stepen niže od Boga. Irinej u I knjizi svoga dela „Protiv jeresi" (26. Irinej Lionski („Protiv jeresi". po mišljenju Gnostika. potrebno je sačuvati obrede koje zahteva zakon. I. Gnostici su Govorili da su eoni duhovi. i kada je saznao da je tu i Kerint. rodio iz bračne zajednice Marije i njenog muža. Oni ne odriču da se Hristos rodio od Djeve i Duha Svetoga. u otkrivenjima koja su tobož napisana velikim apostolom. Živeo je u Antiohiji. nazivajući ga odstupnikom. govoreći da ć e milenijum proći u bračnom prazniku.učenik Simona Vračara. čije sam reči već navodio. Sve će biti onako kako bi zapravo on (Kerint) želeo: želudac. 26. 38 . Iz eona proizađoše mnoge druge stvari. pićem. i Origen („Protiv Celsa". samo osporavali učenje Crkve o besmrtnosti duše i vaskrsenju mrtvih.. 1915. Tako govori Dionisije. 27. „Fragmenti iz istorije hrišćanskog veroučenja patrističkog perioda". I Dionisije. Po njihovom mišljenju. Neprijatelj reči Božije. širio je svoje zloučenje koje u osnovi sadrži ovo: u Carstvu Hristovom sve će biti zemno i sve ć e biti čuvstveno. telesnim naslaćivanjem. Oni. vođi jeretika Znamo da je u to vreme živeo i vođa druge jeresi. V . 1. On govori da će posle vaskrsenja nastupiti zemaljsko carstvo Hrista. a ostale knjige odbacuju. Oni su. sledujući drevnom predanju: „Kerint. I . i da će ljudi ponovo naseliti Jerusalim. Podrobnija svedočenja o njemu nisu sačuvana do danas. 96-126 /na ruskom/). koji je zbog svoje moralnosti priznat za pravednika. biće zadovoljavano jelom. Gaj 2 . Logosa i Premudrosti Božije. ali su poštovali. jednosuštni sa Bogom. „Apologija". Takođe pogl. Prvi hrišćani takve ljude nazvaše evionitima 1 . On se.Očevidno je da je tu delo ćavolje. u svojim rasuđivanjima o njemu kazuje i ovo: „I Kerint. u drugoj knjizi dela „O zavetima" 3 govoreći o Jovanovom Otkrivenju.) podrobno govori o njegovom gnusnom učenju. 5. 14) ne odnose na Presvetu Bogorodicu. prikazujući se kao hrišćani. Kazanj. „Protiv jeresi". koji je u to vreme bio episkop u Aleksandriji. Pisarev. uporedo sa njima. 4.. donekle su promenuli pomenute besmislice. A. 3. dakle. Takođe smatraju da je potrebno odbaciti Poslanice apostola Pavla. Prihvataju samo Jevanćelje Jevreja. rodom je iz Kaparteje u Samariji. tom. i da će se naslađivati telesnim nasladama. osim Jevsevija. Sina Božijeg. 1. izgubiše pravu nadu. glava O Kerintu. on kazuje da je apostol Jovan došao jednom prilikom u neku banju. Njihova predstava o Hristu bila je veoma čudna. nastojeći da uništi veru u Hrista. a y III knjizi daje nam kazivanje koje ne zaslužuje zaborav.

Većina radova svetog Dionisija do nas su sačuvana u odlomcima koje navode drugi autori.. odlikovao se smelošću u bogoslovskim istraživanjima. on rekao: „Eto. ne mogavši da bude pod istim krovom sa tim čovekom. str. 29.. stekao je obrazovanje u Aleksandriji. Po mišljenju V. 3. učio i Matija 2 . a stradava 155 ili 156. Jevsevije u svojoj Istoriji navodi fragmente iz knjige „O zavetima". A. na Šestom Vaseljenskom saboru priznata su kao kanonska i obavezna za čitavu Crkvu. Sveti Atanasije Veliki kaziva ga „učiteljem Vaseljenske Crkve". arhiepiskop Aleksandrije (246-265. sveti Polikarp je rođen (ili kršten) oko 69. i da je prilikom krštenja na Isusa sišao Hristos (pogl. delo. 3." („Protiv jeresi". „Protiv jeresi". i taj se spis pripisuje svetom Ipolitu Rimskom). Drevni istočnici saopštavaju. Irinej Lionski. u Aziji. bez previše rasuđivanja. godina). godine (kasnije je to mišljenje promenjeno. Sveti Dionisije. Odatle je prešao u Efes. Život je okončao kao mučenik.4. Po predanju. Tom njegovom postupku i rečima počeli su da prilaze neki od ljudi. da se ne sruši ova banja jer u njoj je neprijatelj istine .. Kerint . dela koje je otkriveno 1842. Ruski prevod: „Dela svetog Dionisija Velikog. godine. pom.hitro izađe napolje. 150-156 /na ruskom/). Takođe se zna da je on postao episkop Smirne kada mu je bilo oko 30 godina. meni je 86 godina. Poznato je da je Gaj učestvovao u borbi sa jeresi montanizma i da je bio oponent montaniste Prokla. Drevni hrišćanski pisci nazivaju ga protivnikom apostola Petra. Uskoro se sledbenici njegove jeresi predadoše bestidnom razvratu. 3. da je episkop postao oko 110. III . kako kazuju. Slušao sam o tome da Nikola nije znao ni za jednu drugu ženu osim za svoju. godine. V. Sveti Dionisije udostojen je i imena „Veliki". 246- 250). Stradavao u vreme gonjenja imperatora Decija i Valerijana. bio je od apostola postavljen za episkopa u gradu Smirna. episkop Smirne. Potrebno je dušu odgajati verom i znanjem. on ženu izvede na sredinu sabranja i predloži da je uzme svako ko poželi. Svagda je učio ljude onome šta je on naučio od apostola. Takav postupak. pom. Mučenički je postradao u vreme imperatora Marka Aurelija. 4). 3. 1. nego iz običnog braka Josifa i Marije. koji ne samo da je učio od apostola i besedio sa mnogima koji su videli Gospoda našeg. glava O jeretiku Nikoli i njegovim pristalicama U to vreme. i On mi ne učini nikakvo zlo. Kako onda da zloslovim na moga Cara i Spasitelja". kako ja Njemu verno služim. 2. 4. Ako je to tako. gde je i počeo da širi svoje učenje. Taj Matija rekao je i ovo: „Sa telom je potrebno boriti se i ne prepuštati se nasladama. Pravila koja je sveti Dionisije izložio u jednom pismu iz 260. delo. Dela svetog Dionisija Velikog: MPGr X . Pavla i Jovana (pogl.Kerint" 5 . koji je tražio od Dionisija da huli na Gospoda. godine. episkop postaje oko 100. bio je saglasan sa njegovim rečima da telo nije potrebno štedeti. Jurij Nikolajev. da je prokonzulu Kvadratu. Učenik Origena. O ljudima koji tada podigoše ruku da bi osudili istinu. godine. godine. Iz dela svetog Polikarpa do nas je došla Poslanica Filipljanima (pogl. Sveti Irinej povezuje Kerintovo učenje sa judejskim gnosticizmom. Irinej Lionski. Kada su ga po vaznesenju Spasitelja apostoli počeli prekorevati zbog čudnog odnosa koji je imao prema njoj. a takođe da su njegove kćeri bile devstvenice a sin da je živeo daleko od poroka. Tako je. episkopa Aleksandrije". Kazalj.. kako kazuju. Kliment Aleksandrijski u III knjizi „Stromata" ovako govori o tom Nikoli: „On je imao ženu u cvetu mladosti. Kerint je učio da Hristos nije rođen od Djeve. Njeni sledbenici hvalili su se time da je Nikola bio jedan od onih apostola koje su izabrali apostoli i da je bio prijatelj Stefana (prvomoučenika). on beše starac. godine. mada ne previše dugo. onda je njegovo izvođenje žene bilo radi toga da bi pokazao kako je pobedio strast. 3. upućenom episkopu Vasilidu. dovoljno je rečeno" 3 .. 39 . Bolotova. str. a zatim u Palestinu. „Ranohrišćanski oci Crkve". I kada sam ga ja video u mojoj mladosti. Do danas nije ustanovljena tačna hronologija života ovog svetitelja. Gaju se jedno vreme pripisivalo autorstvo „Filosofumena". P. postojala je i jeres nikolaita 1 . Tada je rekao onim koji behu sa njim: „Hajdemo. III . 5. Tri godine proveo u zatvoru. Apostolski učenik. Po svedočenju svetog Irineja Lionskog: „Polikarp. godine. 1900.. Lebedev pretpostavlja da se svetitelj rodio oko 80. a da je stradao 166/167. Sveti Polikarp. 4). O njoj govori i Jovan u Otkrivenju.jeresijarh.

Polikarp .episkop Rima (190-202. prema onome šta je došlo do nas... I Jovan. pominje i odricanje braka. 2. apostolskim vremenima i sveštenim knjigama koje su nam oni ostavili. 1). Izložili smo svedočenja. 11. Tamo on pominje i apostola Filipa i njegove kćeri: „U Aziji sahranjena su velika svetila. Eto kakav je brak bio u tih blaženih ljudi. Πεταλον . Ta jeres dobija naziv od njenog osnivača . 1. kada dođe Gospod u slavi i projavi sve svete. mučenik i učitelj. Evo njegovih reči: „A sutradan izađosmo. glava O tome kakvom je mučeničkom smrću stradao Simeon. koji je nosio zlatnu pločicu 2 . o apostolima. koji je bio episkop u Efesu. pa je zatim tešio govoreći da se seća Gospoda. jednog od sedam đakona koje su apostoli izabrali za tu službu (pogl. kazuje o kraju Filipa i njegovih kćeri: „U gradu Jerapolju živele su četiri proročice. I ovaj imaše četiri kćeri devojke koje proricahu" (Dela ap.Viktoru 1 . Viktor . Or. 4 30. koga smo već spominjali. 21. i još jednu kćer koju je rukovodio Duh Sveti i koja počiva u Efesu. a Petar. autor apokrifnog jevanđelja. III . U tome se sastojala uzajamna i potpuna privrženost koju su oni imali. Za Filipa se zna da je udao svoju kćer. U dijalogu Gaja.. godina). i bile su udostojene proročkog dara.. sveštenik.. čije smo reči naveli. Mesto gde je on sahranjen pominje Polikarp. III . čija ć e tela vaskrsnuti u poslednji dan. 32.episkop Efesa. 1-6) i Irinej Lionski („Protiv jeresi". To je svedočanstvo o njihovom kraju. Tu je njihova zajednička grobnica. 11. a takođe i o lažnim knjigama.".. U VII knjizi „Stromata" čitamo: „Govore da je žena blaženog Petra povedena na gubilište. jednoga od dvanaestorice. u svome pismu upućenom episkopu Rima .. koju nije vodio sa sobom. Glava O apostolima koji su bili oženjeni Kliment. koje su daleko od istinske vere.đakona Nikole iz Antiohije. takođe i Filipa. On je pozva po imenu. O toj jeresi svedoči i apostol Jovan u Otkrivenju (2. Sada ćemo preći na kazivanja o događajima koji su usledili.1. 1. Irinej nikolaite naziva „izdanicima onoga što se naziva lažnim znanjem". episkop Jerusalima 40 .". Predsedava saborom episkopa Male Azije. On govori sledeće: „Zar da oni kude apostole? Petar i Filip imali su decu. 5). obe njegove kćeri koje su bile devstvenice. Takođe i o knjigama koje su osporavane ali se čitaju u većini crkvi. Pavle se nije stideo da u svojoj poslanici pozdravi svoju ženu. Luka u Delima apostolskim pominje Filipove kćeri: one su živele zajedno sa ocem u Kesariji Judejskoj. Prokl (protiv koga je Gaj pisao). Pavle i mi koji bijasmo sa njim.. ostasmo kod njega. Dela ap. koji se upokoji u Efesu". i uđosmo u Kesariju. O vremenu Jovanovog skončanja takođe je donekle rečeno. da bi lakše mogao obavljati svoju službu. Matija.. VII . te nabraja apostole za koje se zna da su bili oženjeni. 8-9). Glava Kako su skončali Jovan i Filip Što se tiče stradanja Petra i Pavla. koji beše jedan od sedam đakona. jako se obradova što je prizvana bila da se vrati onamo gde joj je prava kuća. 2.deo prvosvešteničke odežde. kćeri Filipove. 3. godine. koji se upokoji u Jerapolju. o tome smo već govorili. 31. održanom u Efesu 196. i ušavši u kuću Filipa jevanđelista. cit. Kliment Aleksandrijski. gledajući to. 4. „Stromate". koji je bio na grudima Gospodnjim."1.

Kazivanje o tome preuzeto je iz latinske apologije Tertulijana. Zabranjuju preljube. Kada je sveti apostolski lik okončavao svoj život na ovaj ili onaj način. već smo govorili. 41 . preljube. ženi Kleope (Jn. On (Egezip) govori da je Simeon optužen od strane nekih jeretika. Crkva je bila u miru do vremena Trajana.. Plinije Sekund. evo šta kazuje sam pisac: „Neki od jeretika optužiše Simeona.. a da se kazne oni koji nasrnu na njih 4 . Strahotno gonjenje se donekle smiri. pa su odlučili da ga ubiju. uvećanje broja hrišćana nanosilo je štetu žrecevima i onima koji su gradili (pravili) idole. od koga smo i ranije uzimali mnoga svedočenja.imperatorski legat (namesnik) za provincije u Maloj Aziji. On kazuje da kada je bilo traganje za potomcima judejskih careva. a da oni koji su nastojali da naruše tu čistotu. ubistva i činiti bilo kakve slične stvari. jednog od braće Spasitelja. O tome. osuđivao je hrišćane i lišavao ih građanskog prava. Pisac govori da potomci Jude. uznemiren velikim brojem mučenika. Od 111.111/113.. 3.. On tu napominje da se oni okupljaju u zoru. govori da je do tog vremena Crkva bila čista kao neporočna devstvenica.. sin Kleope. Trajan je odgovorio da ne treba proganjati hrišćane. u 120 godini. oni pevaju Hristu kao Bogu. oni (jeretici) izađoše u otvoren napad propovedajući ono što je strano istini. Na to je Trajan izdao ukaz da se obustavi hajka na hrišćane. U takvom gonjenju. mi smo shvatili da je bilo zabranjeno da se traga za nama. oklevetan od strane jeretika i doveden pred sud. kako su oni ispovedali veru u Hrista u vreme Domicijana. počeše sve veća i veća gonjenja na hrišćane. I kako ne ostade u životu niko od apostola." 5 1. 25). izlažući njemu savremene događaje. Zbog toga je on i postradao. On dalje kazuje: „Ustavši u zoru. Taj Simeon bio je njegov sin. a njegova izdržljivost ražestila je sudiju i one koji behu sa njim.. dok je u drugim mestima to činila tamošnja vlast. ali ništa nije zaustavljalo ljude koji su želeli da nam naude. rekavši da je on hrišćanin i potomak Davidov. kako kazuju.". Smućen njihovim mnoštvom. te su kao takvi bili posmatrani kao neznabošci. Ali. napominjući da ne nalazi nikakvu krivicu na njima osim što ne žele da se klanjaju idolima. U nekim mestima zla su smišljali obični ljudi. Glava O tome da je Trajan zabranio zlostavljanje hrišćana U to vreme mnoga mesta je zahvatilo veliko gonjenje na hrišćane da je Plinije Sekund 1 . koja u prevodu ovako glasi: „Uostalom. o kome smo već govorili. Ovakva gonjenja na hrišćane imala su kao izgovor to da hrišćani preziru bogove neznabožaca. Plinije Sekund (Mlađi) 61/62 . da zabranjuju ubistva. Mučen je nekoliko dana. Konzul je postavio pitanje kako to da starac od sto i dvadeset godina podnosi sve te muke. ni jednoga trena nisu mirovali 3 . sina Kleope." 2 . u vreme imperatora Trajana i konzula Atika. i kada nestade pokolenja koje je svojim ušima slušalo glas Božanstvene premudrosti. pisao je imperatoru o ljudima koji su ginuli zbog vere 2 . Uz to. najpoznatiji među namesnicima. on je pisao imperatoru. da su to optužitelji videli kao zgodnu priliku (za potkazivanje hrišćana). filosof. do vremena kada je sin Kleope. takođe doživeše doba tog vladara. slaveći Ga kao Boga i da čuvaju svoje učenje. godina.rimski državnik. a zatim je uhvaćen i stavljen na razne muke. a ne na crkvu uopšte. upravitelj provincije. U svemu postupaju po zakonima. O tome govori i Egezip. Mučenje je trajalo nekoliko dana. 19. da pevaju himne Hristu.. učiniše mnoge smutnje. Dalje taj isti pisac. Nije bilo javnih progona ali su nastavljena ona po provincijama i mnogi su mučenički stradavali zbog vere. 33. 107. 1. Dalje on (Egezip) kazuje: „Oni staju na čelo crkve ili kao rođaci Gospoda ili zbog toga što se ne ustežu ispovedati svoju veru." 3 .. a kao potvrda toga navodi se njegova starost i spomen o Mariji. literata. i sve je zadivio svojim nepokolebljivim ispovedanjem Hrista.Posle Nerona i Domicijana. bogaćenje.. Simeon. A onda zapovediše da bude raspet na krstu. mučenički je postradao i Simeon. godine pa do kraja života . godina . u vreme imperatora čije vreme sada opisujemo 1 . Ovo Egeziiovo svedočenje Jevsevije najverovatnije irimenjuje na crkvu u Jerusalimu.. Tu je naglasio da niko od njih nije mogao biti optužen zbog nekog nečašća ili protivzakonitosti. koji je bio drugi episkop crkve u Jerusalimu. 2. Moguće je zaključiti da je Simeon bio jedan od onih koji je lično video i slušao Gospoda. tada se pod uticajem lažnih učitelja.

za nas Vaskrsloga (2. Kor. Zatim jednu poslanicu šalje onima u Magneziji. upravljao Polibije 3 . Ono se nalazi u zborniku njegovih pisama (10. mlevenje celoga tela. 1. koju smo opisali. Evarest .crkvi 42 .za nas Umrloga. 5. nego da carujem nad krajevima zemaljskim. pod pratnjom straže. 3. Just . 15. Njega želim . bivaju još gori. II . 96.. 32). a Just beše jedan od njih. Pisao je Ignjatije i crkvi u Rimu. neprekidno ih upozoravajući da se čuvaju jeretika i da se drže apostolskog predanja. Kazuju da je on poslat iz Sirije u Rim i predat na rastrgnuće zverima zbog propovedanja vere u Hrista. čopori zverova. Ignjatije je pisao iz Troade žiteljima Filadelfije. predavši svoju službu Evarestu 1 . Neka mi ništa od vidljivoga i nevidljivoga (Kol. a to je četa vojnika. Plinije Sekund Mlađi upravljao je Vitinijom. po suvu i po moru. 6. Kor. Vrlo sam željan zverovima koji su za mene pripremljeni i molim se da mi se spremni nađu. Ali se u njihovim nepravdama još više učim. Glava). U Smirnu. okovan od deset leoparda. 16) ne zadrži da Isusa Hrista zadobijem.Onosima. a drugi 111.episkop Jerusalima (107-111. niti carstva ovoga veka. 15) u Hristu Isusu. on je napisao poslanicu hrišćanima u Efesu. 5. odsecanje udova. 1984. Ignjatije. jedni kazuju da je nastalo 104. Tije i Trajanova odluka. Njega tražim . koji i kad im se čini dobro.2. zle muke đavolove. poreklom Jevrejin 1 . Oprostite mi. Potrebno je navesti kratku napomenu kao potvrdu onome šta je rečeno: „Od Sirije do Rima borim se sa zverovima (1. Tertulijan. Ništa mi neće koristiti zadovoljstva (ovoga) sveta. a takođe i u Smirnu . 35. i još jednu u Trali. čerečenja. 36. Tako je on pisao pomenutim crkvama..episkop Rima (100-109. sada započinjem biti učenik (Hristov). moleći da mu ne staju na put da strada mučeničkom smrću. Ako li pak oni sami ne budu hteli. X . Epist . napisano Trajanu. „Pisma Plinija Mlađeg". 4. pominjući njenog pastira . Prolazeći Azijom. Nalazeći se iza predela Sirije. glava O tome daje Just bio treći episkop crkve u Jeruslimu Posle smrti Simeona. ja ću ih i podstaknuti da me brzo pojedu. 97. 1. ja znam šta mi je korisno. Takođe je pisao i poslanice na tom putu. A tek mi prestoji rađanje. ja ću ih primorati. godina)." 4 . čovek svestrano izučen i poznavalac Svetog Pisma 1 . drobljenja kostiju. Takođe su poznati i njegovi savremenici: Papije. episkop Jerapolja. Bolje mi je umreti (1. no time se neću opravdati. Glava O tome da je Evarest bio četvrti starešina crkve u Rimu Treće godine vladavine pomenutog imperatora. nemojte želeti da umrem. drugi posle Petra episkop u Antiohiji 2 . 98. kasapljenja. neka (sve to) dođe na mene. Godine. od onih koji su videli i služili Gospoda. noću i danju. na Meandru (gde spominje episkopa Damasa). U to vreme bilo je mnogo onih iz obrezanja koji poverovaše u Hrusta. a ne kao što se nekih (hrišćana) iz bojazni nisu ni dotakli. Moskva. braćo. u gradovima gde su se zaustavljali. cit. krepio je besedama hrišćane. nemojte me sprečiti da živim. Oganj i krst (raspinjanje). 1. koji je postavljen za episkop crkve u Smirni. po njegovim rečima. godina). Kor. episkop u Jerusalimu postaje Just. Or. „Alologija". gde je. 9. 34. Za o v o pismo. upokoji se episkop Kliment Rimski. X . samo da Isusa Hrista zadobijem. gde se nalazio Polikarp. 15). mnogima i do sada slavljen. Oprostite mi. Glava O Ignjatiju i njegovim delima Tada je u Aziji bio poznat Polikarp. sabesednik apostola.

2.episkop Efesa (kraj I veka). u druge predele da bi i tamošnje ljude upoznali sa Hristom. I kad je došao učenicima koji su bili sa Petrom. Znajući ga kao apostolskog muža. U njima ćete naći što je od velike koristi za vas. postavljali su druge za pastire. godina). nastavili su da ustrojavaju crkve. čije su osnove položili apostoli. Sveti Ignjatije ga opisuje kao čoveka prepunog ljubavi. Njegov prejemnik bio je Erot (Iros) 8 . niz muževa koji je došao kao smena apostola. O njegovom mučeništvu kazuje i Irinej. Rufa i Zosima. Pisali ste mi i vi i Ignjatije. bilo da ih pošaljem po drugome. Osnovna tema poslanice Tralijancima je suprostavljanje gnostičkoj jeresi. osuđen za ispovedanje Boga na rastrgnuće zverima: „Pšenica sam Božija. ispunjavali su pre svega spasiteljnu zapovest da razdaju svoj imetak sirotinji. Reči koje navodi Jevsevije nalaze se u 10. glava O jevanđelistima koji u to vreme behu na glasu 1 Među znamenitim ljudima tog doba bio je i Kodrat 2 . Onosim . i da je dobri i istiniti pastir. Sveštenomučenik Ignjatije Bogonosac. Ova poslanica je sačuvana.episkop Magnezije. čiju je dušu ispunila reč Božija. Ignjatije ga opisuje kao bogodostojnog čoveka i poziva hrišćane tog mesta da se povinuju svome episkopu ne obraćajući pažnju što je reč o mladom čoveku. godina). on kaže: „I kako kaza jedan naš čovek. 43 . a druga u Lidiji. može se uzeti da je pomenuti dodatak napomena nekog od kasnijih prepisivača. 5. Eto uz ovu našu poslanicu šaljemo vam Ignjatijevu poslanicu. Pominjući Ignjatijeve poslanice. 37.ali i njenom predstojatelju Polikarpu. i vidite da nisam bestelesni demon" 6 . 8. Ignjatija pominje i Polikarp u svojoj poslanici Rimljanima 7 : „Molim sve vas da budete poslušni i koliko može biti strpljivi. da se po kom putniku pošalju vaše poslanice u Siriju. To su svedočenja o Ignjatiju. Čim se nađe prilika. koji se kao i Filipove kćeri. Glavi. „Poslanica Smirnjanima". 3. 4. Mnogi od tadašnjih učenika.. i 13. Prejemnik svetog Ignjatija nije bio Erot nego Geron (107-130. uz Goru Sinilusa. Sveti Ignjatije Bogonosac. 101-144... „Ranohrišćanski oci Crkve". pa tek onda Erot (144-169. da se nađem čisti hleb Hristu". On u pismu hrišćanima iz Smirne govori o Hristu (ne znam odakle je preuzeo ta svedočenja) 5 : „Jer ja Njega (Hrista) u po vaskrsenju poznajem u telu i sa verom takvoga. tako i ostale što su u našim rukama. i nalaze se u fragmentima Jevrejskog Jevanđelja i tzv. rekao je: „Dohvatite. opipajte me. Ove reči su veoma slične onima koje kazuje Luka (24. A sudeći po onome šta govori Jevsevije za Papija na kraju svoje knjige. ugledavši se na blaženog Ignjatija. episkop Antiohije (67-107. koji su postali pastiri i jevanđelisti Crkve po celome svetu. 3. 5. Bile su dve Magnezije: jedna na reci Meandri. Sveti Ignjatije Bogonosac. Ovih reči nema u svim prepisima Jevsevijeve Istorije. 30). Damas . Mnoštvo čuda učinjeno je tada silom Duha Božijeg. Dostojni učenici takvih muževa. „Poslanica Rimljanima". godina). Osnivajući crkve. Petrovoj propovedi.episkop Trakilije. odlikovao darom proroštva. ispuniću vašu želju bilo da ih donesem sa sobom. Posle njega za episkopa Antiohije postavljen je Kornilij (130-144.". Poznati su i drugi njegovi sa vremenici. godina). Pominjemo samo one koji se spominju u spisima koji su do danas sačuvani. 7. on ga moli da se revnosno stara i o njegovoj (antiohijskoj) pastvi. 6. Polibije . Magnezija i Tralija to su dva mesta u oblasti Karije na jugoistoku Male Azije. a sami su nastavljali dalje. a zatim da krenu da ispune delo jevanđelista. i meljem se zubima zverova. Sačuvano je sedam njegovih poslanica. propovedajući reč onima koji je još nisu čuli. Pogl. Mi ne možemo po imenima nabrojati sve apostolske prejemnike. Sreo se sa svetim Ignjatijem u Smirni. Oni su išli sve dalje i širom sveta su sejali spasiteljno seme Carstva nebeskog. 1.. koju je na vas uputio. 6.

Jovan ili neko drugi od apostola Gospodnjih. O Kodratu: ep. dakle među neznabožačke narode. takođe učenici Gospodnji. „Istorijsko učenje o ocima Crkve". koji su već poznati kao jevanđelisti. kako po imenu. Jeronima. 3). rečeno je o autentičnim Poslanicama Klimenta kao i o Poslanicama Ignjatija i Polikarpa. i o čudu sa Justom. On ih često pominje u svojim spisima. U 44 . ali mi znamo da je od ranije mnogi ne priznaju. pomenut u Poslanicama i Kliment koji je poslanice uputio crkvama u Korintu i Rimu. koji je slušao Jovana. zajedno sa kćerima živeo u Jerapolju. s tim što tog Jovana naziva prezviterom. nego one koji su kazivali o veri o kojoj ih nauči sam Gospod. godine napisao je apo logiju u zaštitu hrišćanstva. Uporediti sa Poslanicom Efescima (4. tu poslanicu preveo na grčki. Tako govori Irinej. Glava O Klimentovoj Poslanici i o spisima koji mu se pripisuju K njima pripada 1 i Ignjatije. tako da to potvrđuje da ta poslanica nije nešto novo. Nego misli na propovednike Jevanđelja koji proneše Hristovu nauku onamo gde još ne dođe svetlost Hristova. Papije o kome smo govorili. O njima. Apostol Kodrat . 1. Na to je potrebno obratiti pažnju jer ako onaj Jovan koji je imao viđenje nije autor Otkrivenja. 11). Niko od drevnih ne kazuje o tome. 38. bio je apostolski učenik.1. Tu se navodi mnoštvo misli iz Poslanice Jevrejima. Potrebno je znati da Klimentu pripisuju i drugu poslanicu. Sam Papije. Pavle je pisao Jevrejima na rodnom jeziku. glava Šta je pisao Papije Papiji pripisuju pet knjiga pod naslovom „Tumačenje reči Gospodnjih". a u Efesu i danas postoje dve grobnice od kojih se svaka zove Jovanovim imenom. Tada sam ih pitao i o tome šta je govorio Andrej. koji popi otrov. što se tada dogodilo. jedan od drevnih hrišćana.jedan od Sedamdesetorice apostola. šta Filip i Jakov. gde sam apostol razlikuje jevanđeliste od apostola i pastira. onda je autor te knjige onaj drugi (Jovan). Takođe. Početak ove glave sadrži u sebi produžetak one misli kojom je okončana prethodna glava. Tog Justa." 1 . drug Polikarpov. govori Irinej: „Papija. Razumeo sam da će mi te reči i te knjige biti od koristi. posle vaznasenja Gospodnjeg. Čini nam se da je ova druga pretpostavka pri-hvatljivija. 2. 1882. I tako. Evo šta on piše: „Ja ne kasnim u potvrdi istine i želim da dopunim svoja tumačenja onim sa čime sam se ja dobro naučio od staraca i što sam dobro zapamtio. Već smo govorili da je apostol Filip. Takođe sam slušao i ono što je govorio Aristion i prezviter Jovan 2 . i drugog Jovana.".. a sada ćemo reći o tome kako je Papije (njihov savremenik). kao o njegovim spisima. koju je čuo od Filipovih kćeri o vaskrsenju mrtvog čoveka. niti na one pastire koje su postavili apostoli po raznim mestima hrišćanskog sveta. Po svedočanstvu blaž.. nego da su ga sa verom upoznali ljudi koji su znali apostole. šta je govorio Petar.. Matejem i ostalim apostolima. Tome je potrebno pridodati i još neke Papijine reči. on pribrojava tu poslanicu delima apostola. Zbog toga. pominjući pri tom i Aristiona. Matej. Jakovom. a po milosti Gospodnjoj. od toga mu ništa ne bi. priznaje da je on apostolske reči slušao od ljudi sa kojima se susretao. čije odlomke navodi Jevsevije u Istoriji (4. Istinitost tog svedočenja potvrđuje se time da su u Aziji dva čoveka nazivali tim imenom. u kojima on kazuje o nekim čudima za koja je saznao iz predanja. a takođe i time što navodi njihove reči. I tom. u predgovoru svog dela. Petrograd. str. koga takođe povezuje sa apostolima. kako po jeziku iz Klimentove Poslanice a tako i zbog nevelike razlike u mislima koje susrećemo u oba spisa. a Aristiona i prezvitera Jovana video je svojim očima. 39 /na ruskom/). rekao o zadivljujućoj istoriji. i jedni govore da je jevanđelista Luka. Episkop Atine. Jevsevije zacelo ne misli na Hristove učenike. Nisam slušao one koji ponavljaju nekakve ljudske mudrosti. Ja sam sa divljenjem slušao te dobrorečite učitelje koji su kazivali o Istini. a drugi da je sam Kliment. Potrebno je obratiti pažnju da Papije pominje dva čoveka koji imaju ime Jovan: jedan koji je već spomenut sa Petrom. ne kazuje za sa sebe da je video i slušao svete apostole. Filaret Černigovski. po nadimku Varnava. 126. i to je bez sumnje jevanđelista Jovan.. 39. od nedavno njemu pripisuju i opširni dijalog Petra sa Apijonom. šta Toma. nešto je navedeno doslovno. sveti apostoli zajedno sa Matejom postaviše na izbor ko od njih dvojice da bude izabran umesto izdajnika Jude. posvedočio je sve to i pismeno u četvrtoj od pet knjiga koje je napisao.

Prim je bio na čelu crkve u Aleksandriji do 119. Tako govori Papija o Marku.. Apostol Just . Prezviter Jovan . 1. a mi ćemo spomenuti ono šta prezviter Jovan govori o jevanđelisti Marku: „Marko je bio Petrov prevodilac.Delima je to ovako opisano: „I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsavu. prezviter Jovan je autor Jevanđelja. Irinej Lionski. i da nije razumeo njihov tajanstveni smisao zbog siromašnog poimanja svog uma. Znatiželjni neka nađu te knjige i neka ih pročitaju. a početak Primovog episkopstva po arhiepiskopu Sergiju (Spaskom) je 107. episkop Smirne. Te godine je episkopa Evaresta. na primer.3) 3 .. koji je crkvom u Rimu upravljao osam godina. godina) Oko dvanaeste godine vladavine cara Trajana. 2. sačuvanim kroz predanje pomenutog Aristovula i prezvitera Jovana. govori i o ženi koju su optužili pred Gospodom zbog mnogih grehova.. V . On u svojoj knjizi kazuje i o drugim rečima Gospodnjim. mada većina crkvenih pisaca koji su bili posle njega. glava O tome koje upravljao crkvama u Rimu i Aleksandriji (Trajan. godine. ali ne po poretku pošto sam nije slušao Gospoda i nije išao za Njim.jedan od Sedamdesetorice apostola. Evarest . On je zabeležio i druta kazivanja koja su došla do njega kroz usmeno predanje. 1. Četvrti koji je posle apostola bio na toj službi je Prim 1 . godina. Aristion . Nastojao je da ne propusti ništa.".2.. i prevodio ih je onako kako je mogao. 2. Smatrao sam za neophodno da i to spomenem. Po mišljenju niza protestantskih istoričara. Među njima su i neke priče o Spasitelju koje su poput basni. a takođe i Petrovom. Ova hipoteza nije dobila širu rasprostranjenost jer protivreči predanju Crkve i naučno je neosnovana. on govori da će posle vaskrsenja mrtvih nastupiti hiljadugodišnje telesno Carstvo Hristovo na zemlji. On je tačno zapisao sve što je zapamtio od onoga šta je rekao i učinio Gospod. 33. Tako. „Protiv jeresi".učenik apostola.učenik Gospodnji. On se koristi prvom Jovanovom Poslanicom..episkop Rima (100-109. Među njima je i Irinej. Njegov naslednik je Aleksandar I (109-119. godina. Dvanaesta godina vladavine imperatora Trajana je 109.). 1. uvažavaju te spise kao drevne i važne... nasledio Aleksandar. Poslanica i Otkrivenja. 108-116. koja su sačuvana pod imenom svetog Jovana Bogoslova. godina). Kazivanje o njemu sačuvano je samo kroz fragmente Papijevog dela koje navodi Jevsevije. Marko nigde nije pogrešio. KNJIGA ČETVRTA 1. koji bi nazvan Just. O Mateju on kaže sledeće: „Matej je zapisao Isusove besede na jevrejskom (jeziku).. To se može videti i iz njegovih knjiga. zapisujući sve onako kako je zapamtio. 3." (Dela ap. peti prejemnik Petra i Pavla 2 . i Matiju. Docnije je on pratio Petra. Episkop Elefteropolja. 2. upokoji se nedavno spomenuti episkop Aleksandrije. Mučenički postradao. 4. To kazivanje se nalazi u Jevrejskom Jevanđelju. Mislim da je on loše protumačio reči apostola. glava O tome šta je Judeje snašlo u to vreme 45 .

Kao što svedoči Dijon Kasije. prema Jevseviju i po jednom nedavno otkrivenom jermenskom fragmentu. Ustanak je rastao. kao vođeni nekim duhom meteža. Delom u Kirineji. 3. O tome piše i Orozije. Imperator. Njemu se sa apologijom obraća Kodrat. Funk piše: „Prema sirijskom tekstu apologije koja je data Antoniju Piju.prema prevodu ep. Jevreji iz Kirineje tada počeše da pljačkaju po Egiptu. Lucije. a Grci. nego i onih iz Egipta a koji su došli kao pomoć Lukasu. 2. a neki su živi i danas. On je opseo Aleksandriju i kroz nekoliko meseci zauzeo je grad. Nom . 32 ad annum Christ . gde ih je predvodio izvesni Lukas. 117. a zatim je prenet i u Egipat. 1. koji je ugušio ustanak. zbog čega ga je imperator naznačio za upravitelja Judeje 3 . Impe-rator tada na njih posla Marcija Turbona..". te je porobio i ubio na hiljade Jevreja. sa nevelikom vojskom koja je bila uz njega. Takav je bio Kodrat. Aristid. ustremiše se na Grke. Glava) biti onaj episkop Atine o kome Jevsevije Govori u 4. 1911. 23. koji je sebe proglasio za cara.. 123). a već sledeće godine izbi veliki rat. može se pretpostaviti da je ona zapravo predata Adrijanu. I to delo danas mnogi imaju kod sebe 3 . Pod njegovim vođstvom Jevreji napadaju Grke u svom gradu. sa vojskom. Moskva. koji je ujedno imao i dar proroštva (Jevsevije.Lup. još uvek nije moguće precizno odrediti. 2. Oni su tada opustošili i Nom 2 . Osamnaeste godine vladavine cara Trajana Jevreji su podigli novi ustanak u kome poginu mnogo ljudi. U prvom boju Jevreji nadvladaše. Ustanak Jevreja započeo je 116. a imamo ga i mi. Glava Ko je branio veru u vreme Adrijana (Adrijan. vol 1. Funk.. Lucije Kvint. bežeći u Aleksandriju.rimski imperator (117-138. Posle njega vladao je Elije Adrijan 1 . „Istorija hrišćanske Crkve od apostolskih vremena do danas". Kirineja je zapadno od Misira. godine u Mesopotamiji. ljudi koje je On iscelio. knjiga. godine radi ugušenja ustanka poslat je Turbon sa vojskom i flotilom. oni (Jevreji). Egiptom je tada upravljao Lup. čvrsti sledbenik naše vere. Nemački istoričar F. komandovao je berberijskom konjicom u Trajanovoj armiji. Pretpostavlja se da je ta Apologija nastala 124. 162). Jevreji su u to vreme samo u Kirineji pobili 220 hiljada ljudi. naredio je Luciju Kvintu da protera Jevreje iz te oblasti. Elije (Jelije) Adrijan . u drugim delovima Egipta i i u Kirinieji. napadoše one Jevreje koji su živeli u tom gradu.oblast u starom Misiru. Osim navedenih reči nemamo ništa više od njegove Apologije. a na ostrvu Kipar. 27. Njih je predvodio Lukas. 117. Mnogo puta se upuštao u borbe. Konačno rešenje kome je ona zapravo upućena. O tome kako je on živeo. Ono na blistav način svedoči o uzvišenom umu i apostolskom pravoverju Kodrata. Isto tako nemamo ni Aristidovu 46 . str. Njen tekst u celosti nije sačuvan. Turbon je vodio dug i uporan rat. a onda kreću u Aleksandriju. i ako je bila u celosti sačuvana do sedmog veka (R hot .. apostolski učenik. koji su živeli zajedno sa njima 1 . knjizi. Nakon ugušenja ustanka naznačen je za prokuratora Judeje. živeli su dugo nakon Njegovog stradanja i vaskrsenja. 1. Neki misle da će Kodrat. ne samo onih u Kirineji. brodovima i konjicom. koje je On vaskrsao. Nemiri koje su izazvali Jevreji naročite razmere dobijaju u Kirineji. takođe je poslao Apologiju imperatoru Adrijanu 2 .Crkva Spasitelja našeg jačala je iz dana u dan dok su nevolje i bede Jevreja neprekidno smenjivale jedna drugu. idući sa vojskom. koja je sastavljena u zaštitu naše vere jer su neki zlobnici nastojali da ne bude mira za Crkvu. 3. U Aleksandriji. misleći da reši problem u Mesopotamiji." (F. Gavrila) vladavine imperatora Trajana. godine. To delo i danas čuvaju mnogi od braće. istrebio je veliki broj tamošnjih Jevreja. 3. moguće je suditi po njegovim rečima: „Dela Spasitelja našeg svagda su bila očevidna jer su istinita. 3. godina) Nedostajalo je šest meseci da se navrši punih dvadeset godina (dvadeset i dve godine . nije mogao da izdrži napad i povlači se iz Aleksandrije. godina). a delom u Misiru bilo je mnogo Jevreja koji su se doselili. so d . 92 /na ruskom/). Glavi ( Cave Hist . bio je Mavar. Prefekt Egipta . ubili su 240 hiljada ljudi. predvođeni Artemijonom. pag . Tako o tome kazuju i drevni grčki istoričari koji su pisali o tom vremenu. podobno Kodratu.

godina). 117-120. Njegov prejemnik bio je Just 2 . nakon smrti svoga prethodnika koji je tamošnjim crkvama upravljao jedanaest godina 4 . 129-131. godina) Treće godine vladavine imperatora Adrijana upokoji se Aleksandar koji je deset godina bio episkop Rima. Venijamin. godina) Spisak jerusalimskih episkopa koji bi govorio o vremenu njihove službe nigde nisam našao (govore da oni nisu bili dugovečni). 1. napadnuti od Rimljana.episkop Rima (128-139. 3. Rut. Nakon godinu i nekoliko meseci predstojatelj crkve u Aleksandriji postao je Evmen. Seneka. Nakon tog ustanka Judeja je opustela jer je izginulo više od 500. kada su Jevreji. bez žalosti je. zatim . Tovija (dve godine). 2. na koji se orjentišu hronološha svedočenja u savremenim komentarima.Simeon. Sergija odsustvuje episkop Jefrem. 1.). žena i dece 2 . oko tog vremena. II tom. Filip. Telesfor . brat Gospodnji. to je potrebno nabrojati sve počev od prvog: Jakov. 1876 /na ruskom/). Jovan I (dve godine). glava O onome šta se dešavalo sa Jevrejima za vladavine cara Adrijana Tada Jevreji ponovo podigoše ustanak 1 . Evmen . porobi. Juda ili Kirijak (135.000 ljudi. Just II (pet godina). godina). godina). sveti Matej (jedna godina). a njegov prejemnik beše Telesfor 3 . Tako. Ksint koji je deset godina bio episkop Rima. Kako od tog vremena nije bilo episkopa koji su poticali od onih iz obrezanja. a želeo je da sebe svojim sledbenicima prikaže kao 47 . To su episkopi Jerusalima koji su poticali od onih iz obrezanja 2 . 1. da su poreklom bili Jevreji i da su Hristovo učenje iskreno primili tako da su po mnogima zaista bili dostojni episkopstva koje im je povereno. Njegov prejemnik bio je Ksist 1 . koji je na trinaestom mestu prema Jevseviju. Filip (124. godina).episkop Rima (119-128. po zakonima rata. Just. u spisku arhiep. godina). Iz pismenih izvora saznao sam da je do Adrijanove opsade Jerusalima bilo njih petanest koji su prejemstveno sledili jedan za drugim. 4. Dvanaeste godine Adrijanove vladavine.). Sergije („Puni m e secoslov Istoka". Seneka (jedna godina). Vođa Jevreja tada je bio čovek po imenu Barkoheba 3 .episkop Aleksandrije (130-139.Juda. Josif i poslednji . Samo zbog toga što je njihovo stado bilo iz Jerusalima. primetne su određene razlike. koristeći se bezumljem Jevreja. godine. Levij (dve godine). Just. Jefrem. On je inače bio ubica i razbojnik. glava O rimskom i aleksandrijskom episkopu za vladavine Adrijana (Adrijan. na primer. godina). tako da spisak episkopa Jerusalima prema delu arhiep. Just . Ustanak Jevreja bio je 131-133. sveti Simeon (62-107. pobio na hiljade muškaraca. Zakhej. upravitelj Judeje. Glava Jerusalimske starešine od Spasitelja do vremena o kome se Govori (Adrijan. počev od apostola pa do onih koji su doživeli spomenutu opsadu. U spisku koji navodi Jevsevije i u spisku koji daje arhiep. 4. u desetoj godini svoje službe upokoji se Prim. a njihovu državu. 2. što znači „sin zvezde". Moskva. U Aleksandriji. Matij. godina) 6.episkop Aleksandrije (119-130. n o sili su i to ime. Levij. Venijamin (dve godine). sa vojskom koju mu je imperator dao u pomoć. Crkva se tamo mahom sastojala od Jevreja koji su poverovali (u Hrista). Zakhej (devet godina). Josif (je-dna ili pet godina). Starešine Crkve koje su živele posle razaranja Jerusalima nosili su ime episkopa tog Grada ali tamo nisu živeli nego u Peli. Jovan. Ksist . bili silno poraženi 1 . šesti po redu. Sergija izgleda ovako: Jakov Pravedni (33-62. Just (107-111. Tovija.

Contra Celsum ). Niko od starih žitelja ne ostade. Neki istoričari kazuju da je Jevrejima bilo dopušteno samo jednom Godišnje da dođu u Jerusalim i to na onaj dan kada je Grad razrušen. Vera u Spasitelja i Gospoda našeg Isusa Hrista širila se među svim ljudima. Tamošnja crkva. 3. po svedočenju Klimenta Aleksandrijskog. kada su Rimljani zauzeli grad Befer. Nemamo sačuvane pouzdane podatke i njemu. napao na Crkvu. 4. Do nas je došlo delo znamenitog pisca tog 48 . Ariston je iz grada Pela. protivnik čovekovog spasenja. glava Ko su bili vođe lažne nauke u to vreme (Adrijan. Marko je postao episkop Jerusalima 135. tj. da bi im se na taj način istrebila narodnost i da se izmešaju sa drugim narodima. osim onih koje je pomorila Glad i bolest. a na njihovo mesto d o đoše strani narodi. Vinovnik tog bezumlja doživeo je zasluženu kaznu. a to je bilo krivo Jevrejima i zbog toga su podigli bunu. verovatno je pre toga bio Simon jer i danas se nalaze novci pod tim imenom.silno oružje protiv pomenutih jeresi. njega su zvali Eliej (Jelija) u čast imperatora Elija Adrijana. U kasnija vremena to im je dopuštano za novac. te je postao vođa jevrejskog ustanka. Pre toga on je podizao progone. sin zvezde. 6. 135. pa čak i da gledaju na rodno mesto 4 . izađe zmijopodobna jeres kroz usta Saturnina 1 . da bi hvatao ljude i odvlačio ih u pogibelj. Adrijan je imao nameru da u Jerusalim naseli strane narode. 14) onda je stradalo do 580 hiljada Jevreja. zanosio mišlju u nemogućnost da se njegovo učenje kaže rečima te je smišljao čudovišne priče za svoju nečasnu jeres. pustivši na nju razne zamke. a drugi u Egiptu. Osamnaeste godine Adrijanove vladavine beše veliki rat. Glava). Adrijan je branio Jevrejima obrezanje. Po rečima Dijona Kasija (69. godine. Godina) Poput sjajnih zvezda sijale su crkve po čitavoj vaseljeni. koji je sebe predstavljao kao mesiju. 12). Jevsevije ne kazuje zašto su se Jevreji bunili. aleksandrijca. a po odredbi Adrijana. u kome. To piše i Ariston iz Pele 5 . naslednika Simona. Ariston je 132. Barkoheba je kažnjavao hrišćane jer ga nisu priznavali za mesiju. koji su uhvaćeni sa oružjem u ruci. pozivajući se na nešto neizrečeno.veoma utvrđenog grada nedaleko od Jerusalima. Time im je davana prilika da se isplaču. Od Menandra. i tu je izložio stradanje Jevreja u Bitiru u vreme opsade (O rig . No danas se zna samo za predgovor kroz dela Kiprijana. on je ubijen a njegova glava je preneta u rimski logor. Izmišljao je različite prevare. Trajala je opsada Betfere (Bitira) . a onda je demon. Ariston iz Pele . prikrivajući se iza imena naše vere. koji je rodom iz Antiohije i Vasilida 2 . 1. godine. i ako je bila u životu za vreme Jeronima i Jevsevija. sastavljena od onih koji potiču iz neznaboštva. Posle zlosretnog ustanka prozovu ga Judeji Var-Kociba. 4. Tu je zatim podignut rimski grad sa drugim imenom. Neki od njih ostaviše i za buduće naraštaje svoje spise .ime koje je uzeo izvesni Simeon. Irinej govori da je Saturnin ponovio većinu laži koje je izrekao Meneandr. Tako zapusteše jevrejski gradovi. sin laži. a sada. otvoriše škole bogomrske jeresi. o kome smo već govorili. mrzitelj dobra i neprijatelj istine. čitavom narodu bilo je zabranjeno da od tada kroče na zemlju u okolini Jerusalima. On je napisao jednu knjigu pod imenom „Razgovor između Jasona i Papiska ". a da se Vasilid. Kao što govori Spartijan u životopisu Adrijana (13. godine napisao i delo o ustanku Barkohebe. 2. 135. lišen te mogućnosti. na svom čelu je imala episkopa Marka 6 . 7. Apologiju. Barkoheba (Bar-kohba) . Po predanju.neko svetilo koje je sišlo s neba.autor nesačuvanog apologetskog dela „Dijalog Papiska i Jasona". Var-Koheka. Ustanici su ginuli od gladi i žeđi. Tada su mnogi crkveni pisci branili veru. koristio je obmanjivače da bi prevario duše ljudi. A kao što Govori Dijon Fasije (69. hršnćani dokazuju Jevrejima da su starozavetni proroci svedočili o Hristu. pa i malo poznije. Ubili su ga kao lažnog mesiju. 5. Jedan u Siriji. Lib . Srušeno je 50 gradova i 985 jevrejskih sela.

a takođe je osnovao i kolegijum proroka. 75. koji žele da se u potpunosti predaju njihovoj misteriji.. Vasilid . Vremenom iščeznuše klevete na našu veru. I on govori o Antinoju: „Potrebno je spomenuti i Antinoja koji je živeo u naše dane. gnostik. Rodom iz Sirije. žestoko je kažnjavao hrišćane ako se ne odreknu Hrista i ako Ga ne hule. Varkofa i druge. O njegovom učenju se može govoriti kroz dela Irineja Lionskog („Protiv jeresi". „Lekcije iz istorije drevne crkve" II tom. Uostalom.. niti da kleveće na nju kao što su to nekada činili naši protovnici.". Karpokratovo učenje u početku prihvata neveliki broj ljudi koji su sebe smatrali za posvećene. smešne i samim jereticima. „Istorija hrišćanske crkve. ali slušajući kako kleveću hrišćane i kako se oni (hrišćani) ne plaše smrti. 8. Karpokrat (Harpokrat) . Verovatno ih je Vasilid iisao na svoje Jevanđelje jer se Govori da je on razlagao jevanđeosku istoriju. Sve to. Funk. a učenja su propadala pretvarajući se u nebrojene misli. preuzimajući iz njegovih spisa predanja o apostolskim vremenima.". VII . Napomenuvši i druge slične primere..jeresijarh. sledeći za Pitagorom. i u to vreme izađoše sa svojim delima nebrojeni borci koji su usmeno i pismeno opovrgavali bezbožne jeresi. 1. V.aleksandrijski gnostik iz prve polovine II veka. a koji nikada nisu ni postojali. hvaleći se tim svojim umećem i zajedničarenjem sa demonima. Učio se kod Grka i zanimao se njihovim naukama. pomislih da je nemoguće da takvi ljudi žive u porocima i nasladi.gnostika. I . koji opovrgava Vasilida. 2. pomenuti pisac je prevashodno analizirao i ukazao na zablude Vasilidove jeresi. i da je iskoristio ta varvarska imena da time pridobije ljude za sebe. iskreni ljubitelj istina filosofije.. Agripa kaže da je Vasilid sastavio 24 knjige na Jevanđelje 3 . pokazujući svu laž njegovog učenja. Uz pomoć takvih slugu. Tada je Crkva još više rasla. učenik Menandra. da je izmislio neke proroke Varkavu. 1. Justin piše da se od grčke filosofije u veru Hristovu nije obratio bez razmišljanja. koja je uspela da u jeres uvuče mnoge od hrišćana. 2-8). 20-27) i kritički pregled Irineja Lionskog („Protiv jeresi". Njegovo učenje je došlo do nas kroz dve redakcije: kroz dela Ipolita Rimskog (pogl. onako kako to čine i danas. da treba da čine sramna dela pošto je to jedini način da proniknu u tajne. i odakle je. 25). str.Agripe Kastora. nego rasuđujući o tome. Pogl. nego se javno bavio magijom kao nekakvim velikim delom. Jevsevije ne navodi o kom je Jevanđelju reč. I . raširena među neznabošcima. Ti istočnici često protivreče jedan drugom. bio je pribrojan među bogove. F. Oni su učili da oni. Čovek koji voli nasladu. Karpokratov sin Epifanije." 3 . koji predvodi Barkoheba. On u pet knjiga svojih „Zapisa" jednostavnim rečima izložio tačno predanje o apostolskoj propovedi. 155-165. a takođe je i govorio o vremenu u kom je živeo i kakve su počasti tada davate idolima: „Neznabošci su podizali kenotafe i hramove. kao Simon. koji je živeo u naše vreme i u čiju čast se organizuju Antinojeve igre 1 . na petogodišnje ćutanje onih koji dolaze k njemu. Danas se niko ne osmeljuje da huli našu veru. 3.. i postao je objekat poklonjenja u vreme posebnih praznika na ostrvu Kefalonija.jeresijarh. Tada je živeo i Justin. a neznabošcima je dao mogućnost da hule na reč Božiju. Poziva. Iz toga se i pojavila tvrdnja. gnostik. godine. i kaže: „Ja sam voleo Platonovo učenje. Adrijan je osnovao grad u čast tog mladića i nadenu mu Antinojevo ime. da mi stupamo u neprirodne i ogavne veze sa majkama i sestrama i da jedemo ljudsko meso. 1.24.. neuzdržanje i koji smatra za dobro da se jede čovečije 49 . Bolotov. . Nove zamke neprijatelja rušene su njihovim postupcima: jeresi su smenjivale jedna drugu. glava O najčuvenijim crkvenim piscima tog doba Među tim ljudima beše i Egezip. Saturnin (Satornil) .„Filosofumen". koga su svi u strahu poštovali kao boga mada su znali i ko je. 24. On nije u tajnosti. On kazuje i o tadašnjem ratu u Judeji: „U sadašnjem judejskom ustanku." 2 . Irinej piše da je u to vreme živeo i Karpokrat 4 otac druge jeresi . godine u Rimu se pojavljuje njegov sledbenik Marcelina. Među te sluge spada i Antinoj. On uči da treba jesti idolske žrtve i da se treba odricati vere u vreme progona. O Vasilidu i njegovom učenju: V. Rodom iz Antiohije.. Svoje učenje širi u vreme imperatora Adrijana. sluga kesara Adrijana. 197-209. Razotkrivajući tu laž. koga smo pomenuli u više navrata. 4.„Protiv jeresi". zluradi demon je hvatao ljude u večnu pogibelj. Živeo i učio u Aleksandriji oko 125-130.. i Istina je ozarila i Grke i varvare. . ne potraja dugo jer istina je silna i njena svetlost vremenom nadjača tamu. istina je.vremena . i naše učenje ostade jedinstveno i opštepriznato jer je svojom uzvišenošću prevazilazilo sve drugo.

meso, može li on pozdravljati smrt kao izbavljenje od strasti? Zar takav čovek neće, po svaku cenu,
nastojati da produži život na zemlji i da se naslađuje, a ne da dolazi i da bude kažnjen..." 4 .

On takođe piše da je Adrijan dobio od Serenija Granijana 5 , znamenitog namesnika, pismo o hrišćanima
koje progone bez ikakve optužbe, samo na poziv mase, da im sude i da ih kažnjavaju. Imperator je tada
kao odgovor napisao Minuciju Fundanu 6 , prokonzulu Azije, da se niko ne osuđuje bez dokaza. Justin
prilaže i kopiju tog pisma na latinskom, prevodeći ga ovako: „Mogli bi tražiti sebi suda na osnovu velikog i
preznamenitog kesara Adrijana, oca vašega; nego mi tražimo suda ne toliko po zapovesti Adrijana, koliko
po tome što smo uvereni da je naša molba pravična" 7 . Zatim pomenuti pisac navodi kopiju na latinskom,
koju smo mi kako smo umeli preveli na grčki.

1. Antinoj - mladić iz Vitinije, ljubimac imperatora Adrijana. Udavio se u Nilu 130. godine. U njegovu čast
je osnovan grad po imenu Antinopolj. Takođe je podignut i hram, statue, iskovan novac. Najčešće je
izobražavan sa svim atributima Dionisa.

Ove igre što ih zavede car Adrijan u čast svom ljubimcu Antinoju, držane su svake pete Godine u
Mantineji - u Arkadiji (Te rtul . de coron . s.13). Grad Antinopolis, koji podiže isti kesar 122. Godine
nalazio se u srednjem Misiru, nedaleko od Nila k istoku.

2. Justin Filosof, , A pologija" I 29

3. Or. s it . 31.

4. Justin Filosof, ,Apologija", II, 12.

5. Kvint Licinije Silvanije (Serenij) Granijan - prokonzul Azije.

6. Minucij Fundan - prokonzul Azije (124-125. godina), prijatelj i sabesednik Plinija Mlađeg i Plutarha.

7. Justin Filosof, „Apologija", I , 68.

9. Glava

Adrijanovo pismo o tome da se hrišćani

ne smeju napadati bez suda

„Minuciju Fundanu. Dobio sam pismo od Serenija Granijana, čoveka poznatog, tvoga prethodnika. Kazuje
mi o nečemu o čemu se ne može prećutati: ne valja da ljudi žive a da ne znaju za mir i da su svagda na
meti klevetnika. Ako žitelji provincije mogu dokazati svoje optužbe protiv hrišćana i o tome mogu da
kazuju pred sudom, to neka se tamo (na sudu) i čini a ne na trgovima i vikanjem mase. Priliči ti da se
dobro upoznaš sa tim optužbama. I ako se optužbe dokažu, tek tada odredi kaznu za prestup. Ali,
zaklinjem te Heraklom, ako neko podiže optužbe bez razloga, tada te klevetnike ne ostavljaj bez kazne" 1
. Tako glasi Adrijanov odgovor.

1. Or. s it . 69.

10. Glava

O tome ko su bile starešine crkvi u Rimu i Aleksandriji

za vreme vladavine Antonina (Antonin, 135. Godina)

Adrijan je vladao dvadeset i jednu godinu. Njegov naslednik je bio Antonin 1 , koji je prozvan Blagočestivi.
Prve godine njegove vladavine upokoji se Telesofor, nakon jedanaest godina svoje službe, a episkop
Rima postade Higin 2 . Irinej kazuje da je Telesofor mučenički postra dao, a takođe kazuje i o tome da je

50

u vreme episkopa Higina u Rimu bio i izvesni Valentin 3 , osnivač jeresi, i Kerdon 4 , kolovođa
markionove zablude 5 . Evo šta piše Irinej:

1. Antonin (Antonij Pij) - rimski imperator (138-161. godina).

2. Higin (Igin) - episkop Rima (139-142. godina).

3. Valentin (umro oko 161. godine)- jedan od najvećih predstavnika aleksandrijske gnose. Živeo je u
Aleksandriji. Oko 140. godine dolazi u Rim, gde je učio među hrišćanima. Po predanju, pretendovao je na
mesto episkopa u Rimu. Zatim odlazi na Kipar. U Rimu ili na Kipru, pouzdano se ne zna, dolazi do
definitivnog raskida sa Crkvom. Uticaj njegovog učenja bio je snažan i kroz razne forme se sačuvao sve
do VI veka. Protiv njega pišu Irinej Lionski i mnogi drugi.

4. Kerdon - jeresijarh. Rodom iz Sirije. Pojavio se u Rimu u isto vreme kada i Valentin (krajem tridesetih
godina II veka). Nema pouzdanih podataka o njegovom učenju. Ostao je poznat najviše kao učitelj
Markiona.

5. Markion - najpoznatiji jeresijarh II veka. Rodom iz Sinopa (Mala Azija). Po predanju, njegov otac je bio
episkop tog grada. Oko 140. godine dolazi u Rim i postaje Kedronov učenik. Markion nije razvio
originalno učenje, ali se za razliku od drugih gnostika, nije ograničavao filosofskom problematikom te se
obraćao ka pitanjima iz crkvenog života. Smisao hrišćanstva video je u odricanju od jevrejskog duha, a
cilj Novog Zaveta po njemu je da zameni Stari Zavet. Učinio je reviziju Novog Zaveta, sačuvavši iz njega
samo Poslanice apostola Pavla, koga je smatrao protivnikom Jevreja, i dela jevanđeliste Luke -

Jevanđelje i Dela apostolska (mada je i te knjige podvrgao svojoj redakciji izbacivši iz njih ono što je, po
njegovom mišljenju, bilo dodatak koji su načinili Jevreji). Na taj način, u borbi sa „markionovom
zabludom" bilo je postavljeno pitanje o kanonu Novog zaveta. Za Markionovo učenje karakterističan je
krajnji dualizam i doketizam. U oblasti etike Markion je sledio najstroža asketska pravila. Oko 144. godine
bio je odlučen od Crkve. Protiv njega su pisali gotovo svi Crkveni pisci II - IV veka.

11. Glava

O vođama jeresi tog doba

„Valentin je došao u Rim u vreme Higina, ime je stekao u vreme Pija i nastavio je do Aniketa. Kerdon,
prethodnik Markiona, takođe se pojavio u vreme Higina, devetog episkopa. On je došao u crkvu, prineo
javno pokajanje, ali je imao drugačiji način života tako da se opet kajao, ali nije održao datu reč i bio je
izopšten od crkve..." 1 . Tako piše u III knjizi, a u I knjizi istog dela kazuje: „Izvesni Kerdon, ishodeći iz
toga što je prihvatio učenje Simona (a došao je u Rim u vreme Higina, devetog episkopa), učio je da Bog
koji je dao zakon, nije Otac Gospoda našeg Isusa Hrista... Ovo učenje posle njega je prihvatio Markion,
koji je rodom iz Ponta. On je zatim dalje razvio to bogohulno učenje..." 2 .

Irinej je veoma ubedljivo razotkrio pogibeljno učenje koje je širio Valentin, poredeći ga sa zveri koja vreba
iz zasede. Njegov savremenik, kako kazuje Irinej, bio je i neki Marko 3 , veoma vešt u mađioničarskim
veštinama. Irinej ovako opisuje njegove ogavne misterije: „Oni pripremaju bračnu postelju i obavljaju
posvećenje, prouznoseći nad čovekom (koji se posvećuje) nekakva zaklinjanja; govore da je to duhovni
brak koji je podoban nebeskom savezu koji imaju nebeske sile 4 . Drugi su posvećenje vršili uz
pogružavanje u vodu i izgovaranje reči: U ime nepostižnog Oca, u ime istine koja je mati svemu i
svačemu, u ime Isusa koji je sišao. Neki pri tome kazuju i jevrejske reči da bi ostavili jači utisak..." 5 .

Higin je bio episkop Rima četiri godine, a na njegovo mesto dođe Pij 6 . U Aleksandriji, posle Evmena koji
je trinaest godina bio episkop toga grada, izabran je Marko 7 koji je tu službu vršio deset godina. Nakon
njega je došao Keladion 8 . U Rimu, posle Pija, koji se upokoji nakon petnaest godina, za episkopa je
postavljen Aniket 9 . Egezip kazuje da je on u njegovo vreme došao u Rim, i da je tamo ostao do
vremena episkopa Eleftera 10 . U to vreme najčuveniji je bio Justin, koji je štitio reč Božiju u filosofskoj
odeždi 11 i kroz svoje spise se borio za veru. On je napisao knjigu protiv Markiona, gde naglašava da
51

ona nastaje još u vreme kada je Markion bio živ, i kaže: „Markion iz Ponta i sad uči lakoverne da je on
nekakav bog koji je veći od Tvorca. U čitavom rodu čovečijem našao je ljude koji uz pomoć demonske
sile (nagovara) da bogohule i da odbacuju istinu o tome da je Tvorac sveta i Otac Hrista. Uče da je svet
stvoren od nekog drugog boga koji je veći od Tvorca. Sebe vole da nazivaju hrišćanima, varajući tako
lakoverne; isto tako nazivaju se i filosofima..." 12

U zaključku on dodaje: „Postoji kod nas i delo protiv svih jeresi koje su se pojavile; ako ga želite, mogu
vam ga dati na čitanje..." 13 .

Taj Justin se mnogo trudio u raspravama sa Grcima. On se obratio i imperatoru Antoninu
Blagočestivome, i rimskom Senatu, sa spisima koji su nastali u zaštitu naše vere. Živeo je u Rimu, a u
Apologiji govori o sebi, ko je i odakle je.

1. Irinej Lionski, „Protiv jeresi", III , 4, 3.

2. Or. s it, I, 27.

3. Marko (druga polovina II veka) - učenik gnostika Valentina. Pripada drugoj generaciji tih jeretika. Nema
pouzdanih svedočanstava o njemu. Zna se da je rodom iz Egipta, da je učio u Aziji i da je njegovo ime
bilo poznata na Zapadu.

4. Po mišljenju Gnostika, pristalica Valentina, nalazilo se trideset eona u pliromi, tj. gornjem vazduhu, od
kojih su jedni muškog a drugi ženskog pola.

5. Irinej Lionski, „Protiv jeresi", I , 13.

6. Pij - episkop Rima (142-157. godina).

7. Marko - episkop Aleksandrije (143-153).

8. Keladion - episkop Aleksandrije (154-167. godina).

9. Aniket - episkop Rima (157-168. godina).

10. Elefter - episkop Rima (177-190. godina). Njegov prethodnik bio je Soter (168-176. godina), koji je
nasledio episkopa Aniketa.

11. Poznato je da je sveti Justin i po prelasku u hrišćanstvo nosio filosofsku mantiju, i u tom se ugledao
na ostale neznabožačke filosofe koji su primili hršićanstvo. Ta im je odeća davala priliku da se upuštaju u
razgovor sa neznabošcima, kako bi ih upoznali sa Hristom.

12. Po spisima Justina, koji su nedavno štampani, navedene reči se nalaze u Prvoj Apologiji. Pogledati:
„ Patres apostolici " e dit . Ra ris , XXVI , ra g . 232.

13. Nepoznato je o kom je delu reč

12. glava

O Justinovoj Apologiji koju je predao caru Antoninu

„Samodršcu Titu Eliju Adrijanu, Antoninu blagočestivome, kesaru avgustu, sinu Verisimovom, filosofu;
Luciju, rsfenome sinu kesara filosofa, usinovljenom od blagočetivoga, ljubitelju znanja; sveštenom Senatu
i čitavom narodu Rima.

Obraćam se sa molbom za ljude koji su nepravedno optuženi, Justin, sin Priska Vakhijevog, poreklom iz
Flavije - Neapolja 1 , u Siriji Palestinskoj..." 2 .

52

I sam Jevsevije je znao da se Lucnje Ver odlikovao raspusnim životom i da se nije interesovao za filosofiju tako da nije mogao zaslučiti taj naziv ljubitelja mudrosti.U tekstu koji navodi Jevsevije i tekstu koji srećemo kod samog Justina postoje izvesne razlike. I . 2. Pogledati: „Dela svetog Justina. umesno je napomenuti da pri takvim nesrećama vi svaki put padate duhom. tada kaznite optužitelja. I zato. 1 . vi samo još više jačate u njihovoj veri.pom. a vi sve ređe služite bogovima. koje se ranije zvalo Sihem. Justin Filosof. Lucijevog oca. Elija Vera. Imperator Adrijan je Eliju iz ljubavi podario titulu kesara i naznačio ga za svog naslednika. i odnosi se na kesara. „T he Homily on the Passion by 53 . i spremni su svagda da daju svoju dušu nego li da učine ono što tražite od njih. S. U Justinovom tekstu reč „filosof" u vezi sa Lucijevim imenom stoji u obliku φιλοσοφω. Oni su puni nade u Boga.. I znajući da ste takvi. filosofa i mučenika". vrhovni žrec (prvosveštenik). čoveka koji je cenio umetnost. Sveti Melition Sardijski (umro oko 177. i na taj način odnosi se na samog Lucija. 2. budući rimski imperator (161-180. literaturu i filosofiju. oni (bogovi) mogu da kazne ljude koji ne žele da im se poklone. Elije umire pre Adrijana. I mnogo više nego li vi. posinka Marka i Lucija Vera. Adrijan prihvata kao svog sina i naslednika. otkriven je gotovo ceo tekst propovedi svetog Melitiona o stradanjima Hristovim (pogl. mnogi upravitelji provincija pisali su našem božanstvenom ocu. Taj car obratio se azijskoj opštini ovim rečima 3 : 1. tom. poznata su još dva dela ovog svetitelja. 940. kesar Marko Aurelije Antonin. i on im je odgovorio sa pozivom da se hrišćani ne uznemiravaju osim ako se dokaže da nisu nešto smišljali protiv državne vlasti. V. Flavija-Neaopolj. Moskva. Taj naziv mu daje Adrijan. glava Pismo Antonina upućeno azijskoj opštini po pitanju hrišćana „Samodržac. 70. Što se tiče zemljotresa koji su bili i koji još traju. pozdravlja azijsku opštinu (sabranje). Po mišljenju V. u jednom grčkom kodeksu iz IV veka. nazvan i Najpravedniji (Verisim). 3.Taj imperator dobio je slične molbe i od druge naše braće. i koja su trpela od lokalnog stanovništva razne progone. ali posle smrti Adrijana. 1. Zastupajući se za njih. godine. Ako se naziv „filosof" odnosi na Marka Avrelija. koji je poznat po apologiji koju je napisao u zaštitu naše vere i poslao je imperatoru Veru 3 . mada može imati i ozbiljnije tumačenje. Dopustimo da pre optužbi na njih bude slobodan izbor jer njima nije strano da umru za svog Boga.to je ime neke male skupštine na koju su dolazili izabrani skupštinari izabrani u svojim mestima. narodni tribun po petnaesti put i konzul po treći put. to je potpuno opravdano jer se još od mladosti upoznao sa filosofskim naukama. Pored imperatora Antonija. str. i zato. zbor ili sinedrion . Meni su o njima mnogi govorili i ja sam uvek odgovarao kao i naš otac. Oni. mada ih optužujete za bezbožnost. Marko Aurelije. bliskog prijatelja imperatora Adrijana. na azijskom saboru" 1 . delo. Jevsevije zato to ime upućuje na Lucijevog oca. kojima vi ne dajete mira. 83. tada Glavno mesto Samarije. Većina naučnika smatra da je navedeni tekst originalan. ako neko uporno nastavi da napada na hrišćane. to je tada iz čiste kurtoazije. Ovu Poslanicu najčešće navode odmah nakon teksta Justinove Apologije. koja su živela u Aziji. 13. 1. uporedite svoje ponašanje sa njihovim. Ta razlika objašnjava se kao slučajna greška. 10. Opština. vi progonite hrišćane koji služe Bogu. Pročitano u Efesu. godine) sa Markom Avrelijem. O takvom sledu događaja svedoči i njihov savremenik Melition. „Apologija". Apologija imenuje i dva druga adresanta. ukoliko ne nađete krivice na njima. a ako se odnosi na Lucija Vera. Avgust.osim odlomaka koje navodi Jevsevije. a njegovog sina Lucija. Znam da i sami bogovi brinu o tim ljudima (hrišćanima). kada je on već primio ime Marko Avrelije. episkop Sarda 2 . godine) . Jermenin. dok se kod Jevsevija susreće u obliku φιλοσοφου. str. Bolotova reč je o saboru predstavnika gradova jednog dela Azije u Efesu . Zbog toga oni i odnose pobedu. 1863. I . Apologija. godina). Bonner . Lucij Ver je budući savladar (do 169. 2. on ne zaboravlja na svoj nadimak tako da ga srećemo na monetama iz vremena njegove vladavine.

godina) U to vreme Aziju je potresalo veliko gonjenje. Nasledio ga je sin Marko Avrelije Ver (takođe nazvat i Antonin). 14. Ti si prvenac satane!" Postoji njegova (Polikarpova) Poslanica upućena Filipljanima. Razmimoilaženja oko vremena praznovanja Pashe postojala su između crkve u Rimu i crkvi u Maloj Aziji još u II veku. Uporedo sa kazivanjem o Polikarpu.. 168. On takođe piše o Polikarpu i ovo: „Polikarp ne samo što je slušao apostole i što se sretao sa onima koji su videli Gospoda." 2 Irinej govori o tome da je u toj poslanici (koja je sačuvana i do danas). Polikarp je mnoge ljude odvratio od jeretika. pronađen je rukopis u kome se nalazi 12 stubaca prevedenih na gruzijski za koje se ispostavilo da su takođe propovedi svetog Melitiona . starac je odgovorio: „Znam te. u biblioteci u Tbilisiju. 2 koji je pobedio čovečiji strah od smrti. London . Ali. Masa ljudi.Mellito . onako kako je to kazivanje došlo do nas. Tada je i Polikarp postradao kao mučenik. mir i ljubav Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista neka se umnoži među vama.rimski imperator (161-169. Lucije Ver . nego je od apostola postavljen za episkopa u Smirni (Azija). 155. Kada je bio u Rimu. Crkvi Božijoj u Filomeliji 1 i svim mestima gde je našla pristanište sveta vaseljenska Crkva. godine. k njemu dođe Polikarp da bi razgovarali oko vremena praznovanja Pashe 1 . Sve azijske crkve i svi njegovi prejemnici kazuju za njega da je istiniti svedok vere i da zaslužuje poverenje. Posle raznih muka hrišćane su najčešće bacali divljim zverima. Prokonzul je nastojao da ga ubedi da se odrekne vere. Studies and documents ". Irinej Lionski. 3. sveti Polikarp Smirnski pokušao je da sa Aniketom dođe do rešenja tog pitanja ali do toga nije došlo. „Protiv jeresi". oni govore i o ostalim mučenicima opisujući njihovu istrajnost pri stradanjima.. Germanik se nije dao pokolebati i na kraju. godina). 1940). I pored toga. umro je u dvadeset i drugoj godini svoje vladavine. koja je stajala oko stradalnika. u vreme Aniketa. a 1972. Naročito se tada istakao. 63). 1. koja je našla pristanište u Smirni.. godine. Svagda je učio onako kako su ga naučili apostoli i kako uči Crkva.„A nalecta Bollandiana ". kako kažu. r. 2. koji je mučeničkom smrću zapečatio tadašnji progon (hrišćana). propovedajući im o istinitoj veri. glava Šta je vredno da se zapamti o Polikarpu.. 90. zvani Blagočestivi. Markion ili ostali bezumnici. te crkve su ostale u zajednici tako da je sveti Polikarp služio liturgiju u Rimu. „ Nouveaux Fragments de Melition de Sardes ". Ja sam ga video još kao mladić (a on je živeo dugo i postradao je kao starac). ukazivao je na njegovu mladost i na to da bude žalostiv prema sebi. Polikarp koristio i Petrovu prvu Poslanicu. Bishop of Sardis . tako da su se videli unutrašnji organi i krvi je bilo po svuda. O tome govori i Irinej.. III . 15. Postoji jedna Poslanica koja opisuje te događaje: „Crkva Božija. Smatram za neophodno da u ovo kazivanje uvrstim i reči o njegovom kraju. Postoje ljudi koji su ga slušali. milost. glava O tome kakoje Polikarp zajedno sa drugima postradao u Smirni tokom vladavine cara Vera (Marko Aurelije i Lucije Ver.". On nije kao Valentin. t . bila je poražena prizorom kada su bičevi sekli telo i vene hrišćana. spremno je dočekao 54 .. Germanik. zajedno sa bratom Lucijem. pisali smo vam o mučeniku i blaženome Polikarpu. V ruxelles . i koji kazuju o njegovom susretu sa Markionom. 4. Antonin. Ona je veoma korisna za one koji razmišljaju i trude se da zadobiju spasenje. drugu apostola U vreme kada je Aniket bio episkop u Rimu. 3. 1972.„O duši i telu i stradanjima Hristovim" (M ichel van Esbrueck . Kada je Markion upitao Polikarpa da li ga poznaje. Braćo.

on reče onima oko njega da se približi vreme stradanja. granje i tu se Jevreji pokazaše kao najrevnosniji. On je ostao u gradu ali je zatim. Tada se Polikarp pomoli: „Oče ljubljenoga i proslavljenoga Sina svoga Isusa Hrista. znane i neznane. tada zapališe lomaču i nastade veliki plamen. sam ugotovio. koji je nedavno došao (iz Frigije). koji si istiniti Bože. podignu ruku i reče „Zaista. a on se zatim poče moliti Bogu. Primi me danas u njihov broj kao žrtvu koja je po volji. On je to odbio. razreši pojas i skinu obuću sa nogu (a to ranije nije činio sam jer su se hrišćani utrkivali u tome ko će pre učiniti to želeći da dotaknu starca). Gledajući njegovu starost i spokojnost u držanju. Ali. i ostadosmo živi da bi o tome kazivali i drugima: plamen je načinio nekakav svod. njegovo lice je bilo ozareno blagodaću i svojim rečima zbunio je prokonzula tako da je ovaj u tri maha objavio na trgu da je Polikarp rekao za sebe da je hrišćanin. i ako si rad da upoznaš našu veru. Tri dana pre hvatanja. oni su pomislili da nije potrebno hvatati tog čoveka. O sledećim događajima povest o Polikarpu glasi ovako: „Kada je okončao molitvu i pomenuo sve koji behu sa njim. Polikarp. počela je da viče: „On je učitelj Azije. nemajući hrabrosti u sebi. proslavljajući te kroz večnog Arhijereja Isusa Hrista. ali Polikarp mu reče: „Ja sam hrišćanin. Njemu u susret išao je irinarh 3 Herod i njegov otac Nikita. Razumevši to viđenje.zveri koje su ga napale. koja je živela u Smirni. kada je stajao na molitvi. ne mogavši da izdrži. Bila je Velika Subota. Živeo je jedno vreme izvan grada sa nekoliko ljudi. ima već osamdeset i šest godina kako služim Hristu i ničim me ne povredi. po nagovoru onih oko njega. Kada je glasnik to objavio. oni počeše da viču asiarhu 4 Filipu da pusti lava na Polikarpa. a onda saznadoše da je svetitelj na krovu zgrade. Mi. odredi dan kada me možeš saslušati". rekavši da su zabranjene borbe sa zverima. Polikarpa staviše na osla i odvezoše u grad. U pomenutoj Poslanici navedeno je kako se on bez raznišljanja odrekao vere. Amin!" Kada je starac okončao molitvu. reče da neće pristati na to čemu ga nagovaraju. ustade i krenu ka trgu. javi se glas sa neba: „Polikarpe. Tada započeše intenzivnije potrage za njim. ali on to nije želeo. a onda ga počeše nagovarati da se odrekne Hrista i da prinese žrtvu idolima. i on po nagovoru drugih pređe u susedno selo. ubrzo ga pronađoše jer su vojnici uhvatili dvojicu robova iz tog sela i oni rekoše da se Polikarp krije u njihovom mestu. Polikarp je mogao da pređe na krov druge kuće i da umakne poteri. imao je viđenje: prostirka za glavu odjednom planu i pretvori se u pepeo. i svu Crkvu. smrt bezbožnicima!" Prokonzul ga ponovo pozva da se odrekne Hrista. Dok je besedio. Polikarp. a starac mu reče: „Evo. Kada je lomača bila gotova. Tada masa poče da viče tražeći da se Polikarp zapali na lomači. da bih telom i dušom vaskrsao za večni život i postao nerazrušljiv po Duhu Svetome. pozi-vajući ga da se pokloni idolima i da kaže: „Smrt bezbožnicima!" Tada Polikarp pogleda na okupljenu masu. razgneviše se i baciše ga sa kola tako da se Polikarp povredi. masa povika: „Smrt bezbožnicima! Pronađite Polikarpa!" Od toga se načini veliki metež i neku Frigijac po imenu Kvint. objavio i svršio. videvši zveri i grozne sprave za mučenje. kojima je dato da to vidimo. obične i slavne. a starac kaza: „Meni treba da razgovaram sa tobom jer sam naučen da poštujem vlast koju je Bog postavio a ne da sebe opravdavam pred narodom". dan i noć. Masa je počela da prinosi drva. budi krepak i hrabar!" Mnogi su čuli taj glas i okretali su se oko sebe tražeći onoga ko je to rekao. nešto poput jedra. Onaj ko mi je dao snage da izdržim plamen daće mi i snagu da ostanem nepomičan na stradanju". i tako je opkolio telo mučenika da on nije goreo. Kako za ovo. tvoga ljubljenog Sina. Time se i okončava pomenuto kazivanje o mučenicima. ali starac se ne obazre na to i pozva prokonzula da čini ono šta mu je po volji. dođe vreme za polazak. Zatim siđe u prizemlje i krotkog lica je besedio sa progoniteljima i to je njima izgledalo kao veliko čudo. koji nas upozna sa Tobom! Bože anđela i sila i svega stvorenoga i svih pravednika što žive pred Tobom! Slavim te što si me udostojio da imam udeo sa mučenicima i udeo u čaši Hrista tvoga. Tada starca ogrnuše ogrtalom 5 i htedoše ga prikovati za stub. Videći tu smrt i diveći se hrabrosti mučenika koji su ljubili Gospoda. videsmo čudo. Polikarp skide odeću sa sebe. slabi dušom i odreknu se spasenja. ali im on reče: „Ostavite me ovako. Prokonzul tada zapreti Polikarpu sa zverima i ognjem. Eto kako se ispuni ono viđenje koje je starac imao. Dopustili su mu. slušajući o tome nije se uznemirio. oku-pljena masa neznabožaca i Jevreja. slamu. govoreći između sebe da li je ispravno to što progone starca. Kako da hulim na Cara koji me spase?" Prokonzul ponovo pozva starca da se odrekne Hrista. Kada su ovi čuli starčeve reči. Oni Polikarpa prebaciše u svoja kola. i bez prekida. Polikarp je ćutao. Vojnici su ga gledali sa divljenjem. noću dok je stajao na molitvi. Tako govoreći. Tada prokonzul upita starca: „Da li si ti Polikarp?" A kada ovaj odgovori da jeste. nego je bio poput zlata koje se kroz 55 . Tada mu samo zavezaše ruke i starac je izgledao poput najboljeg ovna izabranog za žrtvu paljenicu. ali čim starac dođe. kome zajedno sa Tobom i Svetim Duhom neka je slava od sada i do veka. molio se Gospodu za mir u Crkvi. Ne obraćajući pažnju na to. tada ga prokonzul poče nagovarati da sebe poštedi stradanja. on je otac hrišćana! On odbacuje naše bogove i uči svoje sledbenike da ne prinose žrtve". tako i za sve ostalo hvalim te i slavim. a kada su oni nastavili sa nagovorima. Zapovediše jednom od tih robova da im pokaže kuću. i kada je rekao onima koji su bili s njim da mu predstoji smrt u plamenu. Na to mu prokonzul reče da svojom besedom ubedi narod. izašao. Polikarp zatim reče da im se postavi trpeza a da njemu dopuste da se pomoli Gospodu. kao da se ništa nije dogodilo. ugodnu Bogu Svedržitelju. rekavši: „Neka bude po volji Božijoj". A tamo je bila takva galama da je to teško opisati rečima.

„Žitija svetih".prezviteri iz Smirne. koji je načinom života i moralom zaslužio ime cinik 3 . Dužnost ovih čuvara sastojala se u tom da spreče pobune u narodu i da kolovođe stave pod stražu. Spomen mučenika Korpa. glava O tome kako je postradao Justin Filosof.vatru čisti. postradalih 251. o Karpu. uvedoše Polikarpa u zgradu da bi ga posekli mačem. kako se navodi u žitiju sveštenomučenika Pionija . na dan spomena svetog Polikarpa. da moli od prokonzula da se mučenikovo telo skloni da mu ne bi hrišćani odavali počast. Svuda se osećao miomiris tamjana i najskupocenijih aromata. 7. da likujemo i da se radujemo. 7. mada su to mnogi želeli da učine. Papili. To su govorili po nagovoru Jevreja koji su znali da mi poštujemo i Hrista i Njegove svete mučenike kao istinske učenike Boga našega. Agatodora i Agatonike. dan Polikarpovog ponovnog rođenja 6 . svedočanstva o mukama koja je izdržao. Prisajedinimo tom kazivanju i saopštenje o drugim mučenicima koji su postradali u Smirni. Postoje tamo i napomene o drugim mučenicima u azijskom gradu Pergamu. njegovo ispovedanje (vere). Mučenik Germanik . 23. njegove smele reči. godine u Pergamu. Makedonije i Asklipijad. To je kazivanje o Polikarpu. koja je slavno skončala posle dugotrajnog mučenja 8 . knjiga. Njihovaje dužnost bila da se nađu onde gde se okuplja narod i da nadgleda šta se dešava. i masa se tome silno začudi. Justin. Oni su uhvaćeni u Smirni. 6. 3. Mi smo zatim sabrali ostatke tela. Justin (o kome smo već govorili). godina). videći veličinu njegovog mučeništva i bezprekorni život. starešina crkve u Smirni. Lukavi neprijatelj i zavidnik. vatreno se zauzimao za istinu. Načelnik gradske policije. videći masu Jevreja. izli se toliko krvi da je ugasila oganj. Na kraju. 31). gotovo istovremeno sa Polikarpom. str. lepo ophođenje sa onima koji su pali prilikom gonjenja i uteha braće koja su ga posećivala. znajući da je ovenčan vencem besmrtnosti. Sveštenomučenik Pionije i Lin .. koji je često besedio sa njim u prisustvu mnogih slušalaca. smislio je zao plan. To će biti i za pouku onim hrišćanima koji će tek doći. ženi Agatonici. Drevni hrišćani su imali običaj Govoriti da je dan smrti mučenika dan njihovog ponovnog rođenja.".neveliko mesto na Granici Likaonije. Bezbožnici ubediše Nikitu. 1. 16. zaštita vere pred narodom i vlastodršcima. Od tadašnjih mučenika osobito se proslavi Pionije 7 . protivnik pravednika. O njima se govori i u Delima apostolskim (19. postara se da mi ne uzmemo Polikarpovo telo. da praznujemo dan Njegovog mučenika. Sa njima su postradali Savin. Herodovog oca. bezbožnici videvši da mu ne mogu nauditi ognjem. 8. 2. o kome se govorilo da je prezviter u Markionovoj jeresi. o svemu tome kazuje se u delu koje vam preporučujem na čitanje. oktobra. Pisidije i Velike Frigije. 239-252 /na ruskom/.jedan od dvanaest hrišćana iz Filadelfa koji su tom prilikom postradali u Smirni. Papile. 5. naredi da se Polikarpovo telo javno zapali.. Taj spis smo uvrstili i u naše svedočenje o drevnim mučenicima. videći kolika je razlika između nevernika i izabranih. praznuje se 13. podneo je knjigu 1 u zaštitu naše vere imperatoru. februara. To je bila haljina od tanke materije obložena smolom ili nečim zapaljivim. Među njima je bio i Mitrodor. sveštenomučenika Pionija su raspeli na krstu i zapalili. u vreme progona imperatora Decija (249-251. Kada su to učinili. brata Alikinovog. ali i njemu (Justinu) bi namenjen venac mučeništva. Svaka reč koja je izašla iz njegovih usta zaista se i ispuni. Filomelija . onako kako su to zapisala braća iz Smirne u poslanici o kojoj sam već govorio. koji su nama vredniji od dragulja i postavićemo ih tamo gde i treba da budu. tj. Vrhovni žrec rimske provincije Azija. Azijarh je bio činovnik i predsednik na njihovim zborovima i biran je opštim Glasanjem. ovako govori o Kriskentu: „Ja očekujem da neko od pomenutih 56 . Moskva. Oko njih ćemo se okupljati. 1906. 4. divnom apostolskom mužu i o tome kako je on postradao. od kojih je jedan i Polikarp. Filosof Kriskent 2 . On je takođe stradao na lomači. Centurion. propovedajući nauku Hristovu u Rimu Negde u to vreme. i posle dugotrajnog mučenja.

. urazumila se. niti je zatečen u bilo kakvom prestupu i ti ga želiš kazniti samo zbog toga što je hrišćanin. Postavivši mu nekoliko pitanja. Muž je to ovako učinio: svog prijatelja centuriona nagovori da uhvati Ptolomeja i da ga pita da li je hrišćanin? Centurion zatvori Ptolomeja i dugo ga je mučio u tamnici.filosof cinik..ljudi. Urvikije. zbog lukavštine Kriskenta." 7 . U svojoj knjizi upućenoj Jelinima. 7. Kriskent .Tako je pisao Justin. takođe je i rob straha. Kod Justina se nalazi sledeće: „Ne treba nikoga priznati da je preči od istine ". To predanje se zasniva na saošptenju samog Justina („Apologija". 17. a i sama je ranije bila takva. shvatio sam da on zapravo ne zna ništa o tome. a zatim. tada vam je jasno da on ništa ne zna o našem učenju. „Reč protiv Jelina". Žena. jer njega ne interesuje mudrost nego slava. a kada Urvikije odluči da kazni Ptolomeja. glava Mučenici o kojima se govori u Justinovim spisima Justin u svojoj (prvoj) 1 apologiji spominje mučenike koji su postradali do njega i njegove borbe. On atakuje na nas jer ne zna Hristovo učenje a takođe i iz nevaljalstva. neki Lukije (takođe hrišćanin). 6. a da govorim istinu. dade mu ono što se kod vas zove knjiga razvoda. 4. ali upoznavši se sa Hristovom naukom. ni ubica. a takođe je nastojala da urazumi i muža. Ne zna se da li je Jevsevije ili prepisivač izostavio tu Sokratovu rečenicu. on ovako kazuje: „Divni Justin je pravilno objavio da su pomenuti ljudi zaista poput razbojnika" 6 . Eto. rešila je da ode od njega. Tatijan. recimo Kriskent. Njen muž (koji nije mogao da shvati kako to da žena koja je ranije i sama raspusno živela više to ne želi). Eto. Savetovao je druge da se prezire smrt. 5. A zatim. o tome u više navrata u svojim delima svedoči Tatijan. 2. Cit . ugnjezdivši se u velikom gradu. 3. a bio je i veoma srebroljubiv. ti ne sudiš onako kako to čini blagočestivi imperator.. kada je ona otišla od njega protiv njegove volje. Ona je prihvatila te savete. to nije imao hrabrosti reći pred drugima. Ako su vam poznata moja pitanja i njegovi odgovori. videći da je sud nepravedan.. Ova apologija zove se i prva u knjizi gde se nalaze Justinovi radovi.. Rodbina ju je molila i savetovala da sačeka još malo u nadi da će se muž promenuti. koji je nasuprot zakonu prirode. od onih koji mi misle zlo. on je nastavio da živi kao i pre. nastojao da sve učini predmetom naslade. Ako nešto i zna. 18. reče Urvikiju: „Zbog koje krivice optužuješ ovog čoveka? On nije ni preljubnik. nego žudi za bukom i odobravanjem gomile. poučno je ovo njegovo kazivanje: „Neka žena je živela sa mužem koji beše razvratnik." 5 . ni razvratnik. to je po njegovim rečima. 3). Ali. kako je i predvideo. Ali kako njen muž nije uspevao da joj napakosti. Or. zaključuje: „Kriskent. a takođe i na svedočenju Tatijana prilikom kazivanja o Kriskentu („Reč protiv Jelina" 19-). On ne ceni ni prekrasnu rečenicu Sokratovu 4 . Između ostalih. Čovek koji nije dostojan imena filosofa jer govori o onome šta zapravo ne zna. smatrajući nečistim delom da ima zajedničku postelju sa mužem. kada joj rekoše da tamo živi još raspusnijim životom. II . koji je u mladosti bio sofista i zanimao se grčkim naukama. U svakom slučaju. Želim da vam to bude poznato. da će me predati na stradanje. koga je Urvikije kaznio. ni lopov. stekavši u tome ne malo slave. razlog mučeničke smrti Justina. on odluči da napadne nekog Ptolomeja. 3. ona da ne bi bila zajedničar u njegovoj nečasnoći..Apologija". Na kraju dovede ga pred Urvikija i tu ga ponovo upitaše da li je hrišćanin? Ptolomej ispovedi veru u Hrista. a to izjavljuje da bi mu masa odobravala. Po predanju. projavio je i svoju pedofiliju. njenog nastavnika u hrišćanskoj veri. Justin Filosof. ja sam spreman i u vašem prisustvu posvedočim o svemu. on je veliki pokvarenjak. a da je on okončao život. On je mnogo iza običnih ljudi koji se često ohrabre da kazuju nešto o čemu ništa ne znaju. njen muž otide u Aleksandriju i. prijavi je sudu govoreći da je hrišćanka. a sam se silno plašio smrti. on u potpunosti ne voli mudrost. filosof i sin kesara. i kao što 57 . govoreći o filosofima. tako da je i Justina izdao jer je ovaj propovedao istinu i izobličavao filosofske obmane. upravo je on izdao mučenika Justina. Cinici su se držali Anisšenove nauke. 19.. On tvrdi da su hrišćani neznabošci i nečastivci. II . 1. Govorila mu je o Hristovom učenju i o kaznama u večnom plamenu namenjenim za one koji žive u nečistoti i raspusnosti.

njegovim sinovima i rimskom Senatu. I to je sve što smo imali da kažemo o njemu... Justin piše i ovo: „Iščekujem da će svakoga trena neko od onih koji misle zlo izneti optužbe i protiv mene. on ih opovrgava kroz hrišćansko učenje uz obećanje da će u drugom delu izložiti svoje mišljenje. 6.. Ovo je potrebno reći zbog onih koji žele da čitaju Justinova dela. 1. 2. 108. Justin Filosof. Do danas nisu sačuvana ova dela. I tako. 188. II . 19. „Razgovor sa Trifonom Judejcem". Na ta dela upućujem sve one koji su željni znanja.sudi Senat!" Urvikije ništa ne odgovori na to ali nekoliko trenutaka kasnije reče: „Čini mi se da si i ti hrišćanin".. Godina) 58 . i ako je ona na prvom mestu u knjigama koje se štampaju. nego i pred čitavim čovečanstvom. Drugi spis sadrži zaštitu naše vere i upućen je prejemniku pomenutog samodršca . tu takođe govori o prirodi demona. Markion je učio da Bog hrišćana nije isti Bog koji je stvorio svet. glava Šta imamo sačuvano od Justinovih spisa Justin nam je ostavio mnogo korisnih spisa.. ne samo da ste zbog toga krivi pred sobom. oni svedoče o umu koji je prošao školovanje i koji je pogružen u razmišljanje o Bogu. 3. Irinej spominje njegove reči. On je takođe napisao i delo o tome da je Bog jedini samodržac gde je pored hrišćanskih spisa upotrebljavao i one koje su napisali jelinski autori. glava O tome ko su bili episkopi u Rimu i Aleksandriji u vreme vladavine Vera (Marko Aurelije Ver. prekorevajući Trifona da su Jevreji te reči izbacili iz Svetog Pisma. i napomenuću ona koja su meni poznata. Ovo je najverovatnije greška prepisivača jer je reč o drugoj Apologiji." 2 . Lukije mu zahvali zbog toga rekavši da će napokon biti izbavljen od takve zle vlasti i da ide k blagome Ocu. rekavši i ovo: „Vi ne samo da se niste pokajali zbog svojih zlodela.Antoninu Veru. Neposredno nakon ovih reči. nego i sada izabirate ljude i šaljete ih da govore gadosti o hrišćanima.. 2." 3 . Ovo će po svoj prilici biti knjiga koja je poznata i pod naslovom „Savetovanje neznabošcima ". a takođe i ovo: „Dobro je rekao Justin da sotona nije smeo huliti na Boga pre dolaska Hristovog jer do tada nije ni znao da je osuđen" ( V . Justin takođe navodi i nekoliko proroštva. tvrdeći da je tu knjigu zaista napisao apostol (Jovan). Caru i Bogu. ali mi sada nemamo potrebu da o tome podrobnije kazujemo. 1. koga zovu Blagočestivi. Lukije potvrdno odgovori na te reči. 4. Takođe postoji i jedan spis koji je upućen Jelinima. O događajima iz tog vremena mi upravo i kazujemo. izloživši razna mišljenja povodom tog pitanja. 2).. 2.. On piše da je u nje-govo vreme dar proroštva ozario Crkvu i spominje Jovanovo Otkrivenje. Postoji još jedan spis upućen Jelinima . jer tako kazuje i sam Jevsevije. Takođe postoji i mnogo njegovih spisa koji se nalaze kod naše braće. a onda Urvikije zapovedi da i njega kazne. Tu je i delo „Lirik" („Pojac") 2 i drugo koje tumači prirodu duše. Tu je Justin izložio hrišćansko učenje. 18.". U prošlosti su Justinova dela smatra-li za veoma korisna. 26.„Izobličenje" 1 . On je napisao reč upućenu Antoninu. Justin Filosof. Justin je sastavio i dijalog protiv Jevreja: to je beseda koju je on imao u Efesu sa Trifonom. 2). gde Justin opširno govori o mnogim pitanjima koja zanimaju i nas i grčke filosofe. Iz nje je izvedeno ono što se ovde kazuje. navodeći ih u svome delu „Protiv jeresi": „Justin prelepo kaze u svom delu protiv Markiona 4 : Ja ne bih verovao ni Samom Gospodu da on nije govorio o Tvorcu" ( IV . čovekom koji je tada bio poznat među Jevrejima. Tu takođe govori i o zlodelima Jevreja protiv Hrista i Njegovog učenja. Apologija". U tom delu se govori na koji način blagodat Božija ispuni njega (Justina) da kazuje reči u zaštitu vere i kazuje o tome sa kakvom je revnošću on ranije izučavao filosofiju i kako je silno želeo da spozna istinu.. pa i njega izvedoše na gubilište. Tada im se pridruži i treći (hrišćanin).

karpokritijevci. Aniketov prejemnik je bio Soter.. Apolinarije Klavdij .episkop Antiohije (169- 179. Dok sam bio u Rimu sačinio sam spisak episkopa koji su nasleđivali jedan drugoga sve do Aniketa. apologeta. Teofil . Od njih su proizašli pseudo-hrišćani.Kada je tekla osma godina vladavine imperatora Vera.". episkop postade njegov rođak Simeon. On kazuje da je u vreme svog putovanja u Rim sretao mnoge episkope i da je od svih slušao jednako učenje. Do nas su došli samo fragmenti njegovog dela o Pashi. O Egezilu. Dositej i njegovi.Apologija". „Pet knjiga protiv neznabožaca". O Heronu. episkop Krita. Filip iz Apolinarije. Oni su pisali dela koja nam prenose apostolsko predanje i zdravu (istinitu) veru 1 . koji je svojevremeno bio đakon Elefteru. Crkvu su u to vreme upoređivali sa čistom djevom jer je ništa nije prljalo i nije bilo sujetnih učenja. koji je postradao kao mučenik. uzajamno se tešeći pravovernim poukama.. Prvi koji je počeo da kvari učenje Crkve bio je Tebufis (Tebutis) 1 . sadukeji.. koji je četrnaest godina bio na čelu crkve u Aleksandriji nasledio je Agripin 1 . Njegov prejemnik je bio Soter. Gortije i njegovi. imerobaptisti. vasilidijevci i saturnilijevci. 1. markioniti. Odatle je proistekao i Simon i njegovi sledbenici. a ovoga je nasledio Elefterije. Pinit. Sreo sam se sa njim na putu za Rim. naročito se istakao u vreme imperatora Marka Avrelija (161-180. zakon i proroci. valentinijevci.episkop Jerapolja u Frigiji. godina) Egezip je u pet knjiga (koje su došle do nas). drugačije od drugih. nezadovoljan time što nije postao episkop. glava O tome ko su bili starešine crkve u Antiohiji U Antiohiji. fariseji. Modest i naročito Irinej. a u osnovi lažno učenje. galilejćani. kuda sam krenuo brodom. Melition.. episkop Korinta. takođe i Kleovije sa svojim sledbenicima. 1. zatim tu je i Dionisije. Musan. godina). Keladijona. šesti posle apostola bio je Teofil. Sačuvani su naslovi nekih njegovih radova: . ostavio puno svedočanstvo o svom načinu razmišljanja. U svakoj prejemstvenoj smeni i u svakome gradu sve ide upravo onako kako nalaže Gospod. glava O Egezipu i o događajima iz njegovog vremena (Marko Aurelije Ver. kao i Masbotije (Masvotije). masbotejci. sin Kleope. 169-170. Od ovih nastadoše meneandrijevci. o kome smo govorili. svojim pogubnim rečima protiv Boga i Hrista oni su narušavali jedinstvo Crkve. upokoji se episkop Aniket koji je jedanaest godina upravljao crkvom u Rimu. pseudo-proroci i pseudo-apostoli. I njega su poštovali kao rsfaka Gospoda. tj.. Irineju Lionskom i Militonu smo već govorili u ranijim napomenama.. i sa Korinćanima sam proveo nekoliko dana. 21. 59 . 20. tu su eseji.. Evo kako on zaključuje svoju besedu o poslanici koju je Kliment uputio Korinćanima: „Korintska crkva ostala je pravoverna do Prima koji je bio tamošnji episkop. godina)." On takođe govori i o sektama koje u od davnina postojale među Jevrejima: „Postojale su razne grupe i među obrezanicima." 2 . a posle ovoga Erot 1 . godina). Između ostalih tu je i Egezip. Egezip takođe kazuje i o pojavi tadašnjih jeresi: „Posle Jakova Pravednog. prejemnik episkopa Papije i Averkija. Korniliju i Erotu videti u napomenama treće knjige Istorije. Agripin . Svi su uvodili neštvo svoje.. „O istini". samariti. Dionisiju Korintskom. među sinovima Izrailjevim. glava O znamenitim ljudima koji su pisali o tom vremenu U to vreme bilo je mnogo onih koji su pisali o Crkvi. Posle Herona bio je Kornilije. 1. Apolinarije se sa apologijom obratio imperatoru.episkop Aleksandrije (167-179. 22.

autor dela protiv jeresi enkratita. imao je za njih takvu snagu da su zbog toga čak unosili izmene u Mojsijev zakon.jeresijarh. Mi smo često koristili ta njegova kazivanja. koji se najviše doticao spoljašnje obrednosti.religiozna sekta čije ime dolazi od njihovog običaja da se neprekidno omivaju u vodi radi uklanjanja prljavštine. Predstavlja ogranak samaritanstva. oni su u njega uneli izvesne promene: prihvatili su samo Mojsijevo Petoknjižje. Mojsija su 60 . 1. a po drugima Dositej je jedno vreme bio blizak sa Jovanom Krstiteljem. Epifanije Kiparski povezuje ih sa farisejima.sekta koja je takođe podvrsta samaritanstva. Gortej .religiozna sekta koja je nakverovatnije predstavljala ogranak farisejstva. Na čelu te sekte stajao je farisej Saduk i Juda Galilejac (Josif Flavije. o njima kazuje i Josif Flavije („Judejske drevnosti". Kada govori o apokrifima.vođa istoimene sekte koja je takođe ogranak samaritanstva. Prihvativpš judeizam. XVIII . istovremeno odbacujući sve preostale knjige Jevreja. Odbacivali su vaskrsenje i zagrobni život. godine pre Hrista. Krajnje zatvorena zajednica koja je brojala oko 4 hiljade sledbenika. kazuje da su neke od njih sastavili jeretici koji su živeli u njegovo vreme. Imerobaptisti . Tebutis . Odbacuju zagrobni život. na njega je isto adresirana jedna poslanica Dionisija Korintskog. Taj nepisani Zakon. i zajedno sa drugima (među kojima je i Irinej). Fariseji su projavljivali osobito poštovanje Zakona.religiozni pravac u judaizmu koji se pojavio u II veku pre Hrista. Javljaju se kao oponenti i politički protivnici fariseja. po povratku Jevreja iz ropstva.misli se na Simona Vračara. Svedočenja o njihovom učenju nisu sačuvana. Pinit . Potomci asirskih starosedelaca koji su se pomešali sa Izrailjcima. pri čemu su u njega uvrstili i tumačenja Zakona koja su sastavili književnici i ravini (nepisani Zakon). Obožavali su figuru Mojsija. Ime joj potiče od mesta u Samariji gde je bilo najviše sledbenika ove sekte.On takođe kazuje i o mnogim drugim stvarima. delo. 9). Masbotejci . Imali su veliki politički uticaj i u vreme grčke vlasti imali su u svojim rukama i duhovnu i svetovnu vlast. Filip . U njihovom glavnom hramu odavano je poštovanje i Zevsu-Svedržitelju.judejska sekta iz vremena Isusa Hrista. 2. Živeli su u Palestini. Galilejci . Napominje i o usmenom jevrejskom predanju. Među njima je bilo mnoštvo onih koji su se bavili mađioničarstvom. takođe ponešto prevodi i sa jevrejskog. Sadukeji . Dositej . Sa druge strane. Po nekim izvorima on je bio učitelj Simona Vračara. govori o tome da u Premudrostima Solomonovim ima mnogo toga korisnoga.to je religiozno-politička struja u judaizmu koja se pojavila oko 150. Prema nekim poda-tcima živeo je 100 godina. Musan . na njega je adresirana poslanica Dionisija Korintskog. pom. Fariseji . Za sadukeje je karakteristično grkofilstvo u kulturi i kosmopolitizam u politici.episkop Knosa. Samarjani . Ispunjavali su samo ono što je pisano u zakonu.vođa istoimene sekte.episkop Gortana. O toj sekti kazuje i Epifanije Kiparski. Mesija je za njih trebao da bude drugi Mojsije. 11). postoje i oni koji ih povezuju sa esejima. Simonijevci su njegovi sledbenici. Nemamo pouzdanih svedočenja o njemu i njegovom učenju. XVIII . pokazujući time da je iz te vere prešao u hrišćanstvo. Svedočanstva o njemu su veoma oskudna i krajnje protiv-rečna.svedočanstva o njemu nisu sačuvana. Pojavila se u vreme prve uprave Sirijom namesnika Kvirinija. On navodi i delove „Jevrejskog Jevanđelja" kao i delove „Sirijskog Jevanđelja" 3 . Eseni . o kome smo već govorili u prethodnim napomenama. Simon . Kleobije .etnička zajednica i religiozna sekta.

gde on opovrgava Markionovu jeres.. Godina) Takođe je potrebno nešto reći i o Dionisiju koji je bio episkop Korinta. U toj poslanici on pominje i Klimentovu poslanicu Korinćanima. 1. Pinit u svome odgovoru zahvaljuje Dionisiju. i svedoči o njegovim nastojanjima da Atinjani ponovo budu sabrani i ponovo nadahnuti verom. Obraćajući se crkvi u Amastridi i ostalim crkvama u Pontu. Zatim on kazuje i o Dionisiju Areopagitu. i da je on bio prvi episkop Atine. Postoji i njegova poslanica onima u Nikomidiji. gde ih uči pravoverju i gde ih ubeđuje da čuvaju mir i jedinstvo. Obraćajući se crkvi u Kortini (Gortini) i ostalim crkvama na Kritu. javljaju se kao partija nacionalista i imaju veliki značaj na život zajednice. u kojoj joj daje veoma korisnu duhovnu hranu. 170. Dionisije prekoreva Atinjane zbog lakomislenosti u odnosu prema veri.". Vi. koji su pali. napominjući da se ta poslanica takođe čita po crkvama: „Danas je sveti dan Gospodnji (nedelja). on spominje Vakhilida i Elpista koji su ga molili da napiše poslanicu. Najveću korist on je dao obraćanjem kroz poslanice raznim crkvama 1 . Tu dodaje i tumačenje Pisma. Vi takođe pomažete i sirotinju kao i braću koja su u rudnicima. 23. 24.. Postoji i poslanica Atinjanima. i zapoveda da se prijateljski primaju oni koji su se pokajali. on hvali njihovog episkopa Filipa jer je njegova crkva u više navrata pokazala svoju vernost i ponovo naglašava da je potrebno čuvati se od zaraze koju šire jeretici. Ovog Kodrata ne treba poistovećivati sa onim Kodratom koji je napisao apologiju.. ohrabrujući takođe sve one koji mu dolaze. poput oca koji ljubi decu. 2. čuvate vaš običaj. glava O Dionisiju Korintskom i o onome šta je on napisao (Marko Aurelije. Postoji i Dionisijeva poslanica Rimljanima.". i svagda ćemo je čitati radi pouke isto kao što čitamo i poslanicu koju nam ranije uputi Kliment. Ali apostoli đavola napuniše moje poslanice kukoljem.. a po imenu naziva njihovog episkopa Palma. On takođe govori i o lažnim poslanicama: „Vi ste braćo želeli da vam pišem i to sam učinio. ne ostavljaju na miru knjige koje su mnogo manje važnosti. Crkveni pisci smatraju da je reč o poslanicama koje je on napisao da se čitaju po svim crkvama. U toj poslanici se vidi Pinitova prava vera i briga o ljudima koji su mu povereni. koji je bio njihov episkop posle Publija. Rimljani. i koji je živeo nešto ranije. ne samo da je sačuvao taj običaj. koja je upućena tadašnjem episkopu Soteru. jer nešo su izostavili a nešto su dodali od svog učenja. sagrešili pa čak i oni koji dolaze iz jeresi. Toliko o Dionisiju. sa napomenama da budu u veri i životu po Jevanđelju. On spominje i Kodrata 2 . nego i sam izobilno pomaže svete. Teško njima zbog toga! Ne treba se čuditi što neki izopačavaju Pismo kad eto. Plodove svog nadahnutog truda on je svagda delio ne samo sa svojom pastvom nego i sa svima koji su k njemu dolazili sa raznih strana. Po svojoj političkoj orjentaciji. Postoji poslanica Lakedemoncima.". naročito od vremena kako je postradao njihov episkop Publije. predat vama od otaca a vaš episkop Soter.fariseji doživljavali kao cara-osvajača. veoma pobožnoj ženi. takođe se vidi da je reč o obrazovanom čoveku koji je dobro poznavao pitanja vere. Postoji i njegova poslanica sestri Hristifori. 3. Svedočenja o „Sirijskom Jevanđelju" do sada nisu otkrivena.. Među poslanicama je i ona upućena žiteljima Knosa (Knosus). i pročitali smo vašu poslanicu. hvali ga ali i kazuje da je potrebno davati ljudima i tvrđu hranu da ne bi za svagda ostali na onoj hrani koju jedu deca. koga je u veru obratio apostol Pavle. pomenutoga episkopa crkve u Antiohiji. Dionisije daje puno saveta po pitanju braka i celomudrenosti. glava O episkopu Teofilu Antiohijskom Od Teofila. nego da snishodi koliko je potrebno nemoći ljudske prirode. Knjiga koja je naslovljena „Protiv Ermogenove 2 jeresi" sadrži mnogo delova iz 61 .. postoje tri knjige napisane za Avtolika 1 gde su izložena načela vere. Biće prikladno da navedemo i ovo: „Kod vas postoji običaj iz davnina da činite dobra dela i da pomažete braći iz drugih crkvi. u njoj ubeđuje tamošnjeg episkopa Pinita da na braću ne stavlja teško breme devstvenosti.

4. Ali mi imamo jednu molbu: prvo se upoznajte sa onima koji izazivaju mržnju a onda sa upornima 5 i pravedno odlučite da li oni zaslužuju kaznu ili mi. svaki za sebe. kako sam kaže. Evo šta on kaže: „Šta se danas radi. po nekim novim edikt-ima. „O danu Gospodnjem". činili sve da se na nas izlivaju čitave reke laži i napada. on ukazuje na vreme njegovog nastanka: „U vreme Servilija Pavla. 3. Naše mudroljublje 6 pre svega je procvalo među varvarima 7 . ono se počelo širiti i među tvojim narodom. „O đavolu". Takođe su o tome pisali Irinej i Modest 1 . Pišući delo o Pashi. „O Crkvi". štaviše. Ermogen je bio afrički živopisac. podstrekavani na zločinjenje. to su po svuda pastiri crkve njih proganjali što dalje od stada Hristovog. „O veri". „Molba Antoninu". molitvama svih sve bi mirno. a tvoj 62 . Godina) U to doba na glasu je bio Meliton. sačuvana su. a među njima i Fundanu. A kako su i u to vreme jeretici poput kukolja prljali čisto žitno polje apostolskog učenja.crkveni pisac.. Njih dvojica. veoma očevidno ukazuje na zablude pome-nutog jeretika. 169. a postoje i druge njegove poučne knjige 3 . obratiše se rimskom imperatoru sa apologijama u zaštitu naše vere. Njegov spis protiv Markiona nije sačuvan. „Proroštva o Hristu". „O čovekovoj veri". slavno i prelepo.episkop Antiohije. Njegov prejemnik bio je Ma-ksimin. to nikada nije bilo: danas u Aziji. kojije tvrdio daje materija večna. u to vreme kada je mučenički postradao Sagaris 3 . kao i druga. „O Jovanovom Otkrivenju". Pisali su i drugi. „Ključ". Samo su Neron i Domicijan. napisao je važno delo protiv Markiona. glava O Filipu i Modestu (Marko Aurelije. Do nas su došli sledeći Melitonovi spisi: „O Pashi" (u dve knjige). 26. 25. „O duši i telu". ali sve ostale su izgubljene. „O prorocima". Rusko izdanje: Moskva. Pozivali su ih i usmeno i pismeno.. „O istini". I ako postoji volja za novim ediktom (a neki od tih edikta više pristaju za neprijatelje .. izobličavajući učenje jeretika. Tvoj deda Adrijan pisao je mnogima o tome. sedmi počev od apostola. Maksimin .episkop Antiohije (178-192. koji je po rečima Dionisija. episkop sardijske crkve i Apolinarije. Druga dela koja se pominju nisu sačuvana. „O stvaranju". a onda. na Rim ne nasrnu ni jedna beda. koja te godine bi u taj dan 4 . Imamo te knjige. a njihovi radovi su sačuvani kod naše braće. jače od drugih. prokonzulu Azije. „O ovaploćenom Bogu" 1 . Evo i neospornog dokaza: počev od vladavine Avgusta. čuvajući filosofiju koja je rasla zajedno sa imperijom i ima početak sa vladavinom Avgusta. Ti si željen naslednik i vladaćeš zajedno sa sinom. 1. godina). načinio povodom Melitonovih spisa. Da je tako postupao i Teofil vidi se iz njegovog spisa protiv Markiona.. 4 1. „O poslušnosti". proganjaju i isleđuju pobožne ljude. u vreme vladavine tvoga pretka Avgusta.. pojavi se u Laodikiji veliki spor po pitanju Pashe. To delo. Modest . pozivajući vernike da stupaju u otvroenu borbu sa neprijateljom. neka tako bude! Pravedni car nikada neće doneti nepravednu odluku i mi ćemo sa radošću primiti smrt poput počast. „O načinu života". godine napisao je polemičko delo upućeno Avtoliku (u tri knjige). Ovaj poslednji. poželeli da napadnu na našu veru i zato su. To je donelo sreću tvojoj imepriji i zato je rasla i jačala slava i moć Rima. glava O Melitonu i o događajima koje on spominje (Marko Aurelije. tvoji pretci poštovali su je kao i ostale religije. te noću i danju atakuju na ljude koji ni u čemu nisu krivi. „O gostoprimstvu"." O tom delu govori i Kliment Aleksandrijski u svom delu o Pashi. episkop Jerapolja. Upravo tada ovo i napisah. 1865. i često su slali pismene opomene onima koji su se osmelili da uvode nekakve novotarije po pitanju hrišćana. po besmislenom običaju.. „O krštenju". koje je. ponovo molimo: ne ostavite nas u ovoj otvorenoj hajci i grabeži. 2.varvare). iz prikrivenog stanja krenuli su u javni progon. godina) Filip. Ako se to radi po tvojoj volji.Jovanovog Otkrivenja. Teofil . 171. Bestidni potkazivači i ljubitelji zla. Tvoji blagočestivi pretci nastojali su da isprave to. bio episkop u Gortini. 170-171. prokonzula Azije 2 .

Sukob montanista i Crkve bio je ne samo u domenu dogmatike i etike nego i u oblasti crkvene discipline jer je učenje Montana pozivalo na odricanje autoriteta Crkve i episkopa. to je rečeno po mislima ondašnjih neznabožaca koji su nepokolebljivost mučenika označili kao upornost. Danilo. Malition kaže za hrišćane da su uporni. ti si takođe poželeo i da znaš broj knjiga Staroga Zaveta i njihov poredak. od kojih je jedna upućena crkvama u Maloj Aziji i za obrazac koristi Jovanovo Otkrivenje. proroci: Isaija. Izlazak. Servilije Pavle . povukavši sa sobom 63 . Levitska.„Majke bogova" Sa Montanom su i dve učenice: Priskila i Maksimila. koji je napisao niz poslanica.episkop Laodikije. Knjiga Isusa Navina. Ti ta pitanja smatraš veoma važnim jer si bogoljubiv i želiš spasenje. Na stranu montanista prešao je i Tertulijan. Toliko o Melitonu. 27. te se zbog toga ponegde susreće i naziv Katafrigija.Postanje. godine. Godina) Od mnoštva knjiga koje je napisao Apolinarije. koji je odstupio od pravog puta zajedno sa svojim prorocima 1 i polagao temelje svojoj zločastivoj nauci. pisao je upravama gradova da se prema nama ne uvode neke novotarije. episkopu crkve u Jerapolju (Marko Aurelije. Jezdra. 20 Quaestion in Genes) i Genadije (in libro de dogmat. Oci Crkve. Jov. godina). koja se graniči sa Frigijom. koje prorokuju u religioznoj ekstazi. Pesma nad pesmama. zatim „Jelinima" (u pet knjiga). Do krštenja Montan je bio žrec Kibele . Sudije. 8. koju je on takođe napisao. naročito u vreme imperatora Decija. protiv Montana.. Pisao je u Larisu 8 . upoznao sam se o starozavetnim knjigama.mesto u Tesaliji. Ovo smo imali da kažemo o Apolinariju.". Po usrdnosti naše vere ti si me često molio da načinim za tebe izbor iz zakona i proroka gde se kazuje o Spasitelju i o našoj veri. Montanisti su obrazovali svoju crkvu i jerarhiju i postoje sve do VIII veka..prokonzul Azije (164-166. ecclesiastic). Drugi prorok montanista je Temison. Pobeda nad montanizmom označila je pobedu crkvene discipline. njenog tvorca. Jeremija i dvanaest u jednoj knjizi. godine. Glava O Apolinariju. Pomenuti spor o Pashi bio je 167. Atinu i svim Grcima. odmah u pregovoru napominje koje su od knjiga Starog Zaveta opšteprihvaćene: „Meliton pozdravlja brata Onosima. četiri knjige Carstva. Ovo pogrešno mišljenje Melitiona opovrgao je Origen tumačeći knjigu Postanja. kada si ti već bio njegov saupravitelj.vođa religiozno-mističkog pokreta koji se pojavio polovinom II veka u maloazijskoj oblasti Mizija.. Među njima je takođe bilo mnogo onih koji su postradali u progonima. Psalmi Davidovi. Sagaris . O tome govori i Teodorit (sar. Nastojao sam da ispunim tvoju želju. 171-173. Docnije je on pisao i protiv frigijske jeresi (ona je nakon izvesnog vremena počela da jača). 7. Mučenički postradao u Laodikiji Frigijskoj oko 166.otac.". često su hrišćanskoj nauci pridavali ime filosofije. 1.. u dan u koji je Sagaris postradao. među Judejima. Tj. 3. Filosofija. Priče Solomonove ili Knjiga Premudrosti. Nadamo se da ćeš imati istu misao kao i oni jer si ti još čovekoljubiviji i još više predat filosofiji i verujemo da ćeš učiniti sve za šta te molimo. 6. 2. Eklesijast. Rut. 4. 5. „O istini" (dve knjige). i to je rečeno s toga što su Grci i Judeje smatrali za varvare. Tj. Jezekilj. „Judejima" (dve knjige). do nas dođoše sledeće: pomenuta apologija upućena imperatoru. Solun. znajući za tvoju revnost prema veri i znatiželju kada je u pitanju učenje Crkve. Brojevi i Ponovljeni Zakoni. Otišao sam na Istok i došao do onih mesta gde je Pismo bilo propovedano i ispunjeno. Larisa . 1 Montan . U delu „Eklogija" (Izvodi). i šaljem ti spisak: Pet knjiga Mojsijevih . imajući na umu način života i dela hrišćana. Montanizam je ubrzo zahvatio mnoge oblasti. dve Paralipomenon. Iz ovih sam knjiga učinio izvod i podelio ga na šest delova. zatim.

pravdajući to željom da bude bolji stil reči. Tatijan otide iz Crkve te u svom zloumljenju postavi sebe iznad drugih. U svojoj neblagodarnosti Bogu. Jevanđelje i proroke. Njegovi učenici (a beše ih mnogo pošto je on bio poznat dijalektičar). Prema predanju. sastavi na rodnom jeziku dijalog protiv Markionovih sledbenika i ostalih jeresijarha. autor slisa protiv Jelina koji je napisao oko 170." 2 . On je načinio i mnoga druga dela.Tatijan. u kome spominjući najstarija vremena. Njihov raniji vođa . na čelu enkratita prvobitno je stajao Tatijan. a kao najpoznatije je ono o Jelinima. odbacuju njegove Poslanice i ne prihvataju Dela apostolska. Među tim spisima veoma je ubedljiv i dijalog sa Antoninom po pitanjima sudbine. Ovu knjigu i sada možemo naći kod nekih ljudi. Vardesan je pripadao Valentinovoj školi. i neki Vardesan 1 . Tatijan (+ oko 175. godine) . prevodili su te spise sa sirijskog na grčki jezik. 1. Odbacuju upotrebu vina tako da evharistiju vrše sa vodom. sastavio je nekakav izvod iz četiri Jevanđelja. „Protiv jeresi" 1. Može se reći da je to delo najkorisnije od svega što je napisao. oni su uvodili uzdržavanja i smatrali su da je nemoguće spasenje prvog čoveka. 173-177. 28. 30. Od njega je ostalo mnogo rukopisa. slično kao i Valentin. koji je zatim postao vođa enkratita. Eto šta su oni učili. nadenuvši ime tom spisu „Jevanđelje od četiri Jevanđelja". on izjavljuje da su Mojsije i jevrejski proroci najstariji od svih i da nadmašuju sve Jeline. načini neko svoje učenje.mnoge crkvene opštine Severne Afrike koje su se tek u vreme blaž. čovek veoma darovit i koji je dobro koristio sirijski jezik. 28. Godina) U vreme ovoga imperatora umnožiše se jeresi po Mesopotamiji. 2. koga smo već pominjali. ne predstavljaju sektu nego se razlikuju osobenim asketizmom koji neretko ide do jeretičkih krajnosti. 1. Tako je pisao Irinej. Rugaju se apostolu Pavlu. 29. smišljajući mnoštvo dokaza o tome da Adam ne može dobiti spasenje.. do nas je sačuvan spis upućen braći sa pozivom da se sklone od jeresi enkratita 1 koja se tada stvarala i uvodila lažno učenje. Nakon kraćeg vremena tu jeres je ojačao Sever. 3. Oni priznaju Zakon. odriču da je Bog stvorio svet a takođe su Boga u tajnosti osuđivali što je stvorio muškarca i ženu radi rađanja dece. Epifanije Kiparski naziva ga učenikom Markiona. 1. ali ono što je zapisano u Svetom Pismu tumače na neki svoj način. glava O Vardesanu Sirskom i o tome šta je on pisao (Marko Aurelije. glava O Tatijanu i jeresi koja nosi njegovo ime Kada smo navodili kazivanje o Justinu primetili smo da je Tatijan 1 bio njegov učenik. gde ovako kazuje o Tatijanu: „Od Saturnina i Markiona nastaju enkratiti koji propovedaju bezbračnost. Glava O Musanu i onome šta je on pisao Od Musana. te su njegovi sledbenici dobili ime po njemu 3 . Kazuju da se on osmelio izlagati misli apostola sasvim drugačije nego što su napisane. a nakon što je Justin postradao. Dovoljno smo rekli o tom čoveku. Tatijan je zajedno sa Markionom i Saturninom objavio da je brak poguban i razvratan. Irinej Lionski. kako se može zaključiti.prema jednom predanju on je Tatijanov učenik. Tvorcu svega. ali je kasnije odbacio to učenje pošto je pokazao njegovu 64 .. Enkratiti.učenik svetog Justina. Govore da je napisao i neka dela povodom tadašnjih progona. godine. Sever . Irinej to potvrđuje u svom delu „Protiv jeresi". Kazuju da je rodonačelnik te jeresi Tatijan. Avgustina vratile u okrilje svete Crkve. a to bogohulno učenje uveo je neki Tatijan koji je u prvo vreme bio uz Justina. kazivaše o nekim nevidljivim eonima.

godina) . 65 . da u njegovim stavovima još uvek postoje reči iz ranije jeresi. episkop Rima. matematičar. 1. poeta. cara Edese. Pripadao je višoj aristokratiji i bio je lični prijatelj Avgara IX .sirijski učenjak. Ušao je u istoriju Crkve kao sledbenik Valentinove gnostičke jeresi ali i kao borac protiv Markiona. Vardesan /Bardesan/ (154-223. U to doba upokoji se i Soter. Mada. moramo naglasiti i to. astronom. Autor je 150 psalama koje su upotrebljavali u još u vreme svetog Jefrema Sirina.izopačenost i vrati se među pravoverne.