LJUDSKA PRAVA

Fenomen ljudskih prava i sloboda jedan je od najznačajnijih fenomena kojima se bavi civilni sektor društva. Istorijski posmatrano, sadržaj osnovnih ljudskih prava neprekidno se umnožavao, postavljajući sve više standarde savremenim državama koje su, da bi zadržale ili osvojile status demokratskih, bile prinuđene da ta ista prava garantuju svojim građanima. Slobode i ljudska prava po definiciji pripadaju svim ljudima i građanima, nezavisno od njihovih partikularnih svojstava (verskih, nacionalnih, klasnih, polnih...), pa je zbog toga za demokratsku državu veoma bitno da svojim državljanima ustavno garantuje sva prava i slobode. Ljudska prava su poopštiva, odnose se na sve ljude podjednako i obuhvataju:  pravo na život  pravo na privatan život  pravo na zaštitu porodice  pravo na ličnu slobodu i bezbednost ličnosti  pravo na rad  pravo na svojinu  pravo na slobodu izražavanja, slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti  pravo na mirno okupljanje i udruživanje  pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim procesima i sva ostala prava u vezi sa krivičnom procedurom  pravo na obrazovanje  pravo na slobodu kretanja i slobodan izbor prebivališta. To su prirodna prava koja pripadaju svakom čoveku kao živom biću i ne mogu se dodeljivati i poklanjati. Ona su iznad svakog poretka, svake države i ustava, te ih kao takve svaki poredak, koji želi da bude demokrtatski, mora garantovati i štititi, ne samo od drugih ljudi, već i od moći same države. Obzirom da su ljudska prava i slobode predmet stalnih kršenja od strane pojedinaca, naročito u nedemoktratskim državama u kojima nema vladavine prava, nastala je potreba da se građani samoorganizuju u grupe i organizacije koje se bave zaštitom tih prava i sloboda individualnih i kolektivnih. To je naročito potrebno u sistemima “nacionalističkih diktatura” u kojima su ideje nacionalnih (kolektivističkih) prava pretpostavljena individualnim pravima i gde su ova druga neretko suspendovana u korist viših nacionalnih i drugih ciljeva. Protežiranje isključivih nacionalnih prava (uglavnom samo jedne nacije) vodi u obaveznu diskriminaciju i prema građanima svoje nacije i prema

Sa razvojem tehnologije i opštim ekonomskim progresom tokom dvadesetog veka. Sindikalno organizovanje je uzelo ozbiljnije razmere tokom druge polovine devetnaestog veka. sa nastankom velikih industrijalaca-kapitalista. došlo je i do intezivnog i sveobuhvatnog organizovanja radnika. Prema Galbrajtu. Reakcija na izraženu moć poslodavacakapitalističkih preduzetnika bilo je stvaranje sindikata. snaga koja deluju kao kontrateža prilikom kupovine radne snage. koji su rezultovali značajnim stepenom u socijalnom razvoju. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti  pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti  pravo na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i opštim aktima  pravo na informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada  pravo na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnih ugovora Kako bi ova prava. ljudska prava i civilno društvo.pripadnicima drugih nacionalnosti. prevashodno u SAD i Evropi. Sindikati. nastali su pre nastanka doba organizacije. bila potpuno i bezuslovno sprovedena zalažu se sami radnici putem sindikalnih udruženja čiji je osnovni cilj da se ova prava zaštite i ostvare. U Zakonu o radu su navedena prava radnika:  pravo na odgovarajuću zaradu  pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu  pravo na zdravstvenu zaštitu  pravo na zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti. . kao i pravo na mirno okupljanje i udruživanje. regulisana Zakonom. NASTANAK SIDIKATA Prema mišljenju čuvenog teoretičara menadžmenta Pitera Drakera. PRAVA RADNIKA Jedno od ljudskih prava je i pravo na rad. radnički sindikati predstavljaju najuspešnije organizacije dvadesetog veka. Takva isključiva nacionalna prava predstavljaju najveću opasnost za demokratiju. odnosno organizovanje radnika u cilju zaštite svojih prava.

zaštitu uslova na radu. Tako. granskoj ili nacionalnoj osnovi. ali je neophodna njihova saradnja. reakcije na moć poslodavca bilo je formiranje snažnih sindikata. čiji je cilj uključivanje kao bitnog faktora u proces globalizacije privrede. pravima radnika i njihovim interesima. Činjenica je da su tokom druge polovine dvadesetog veka sindikati postali ključni faktor u pregovaranju sa poslodavcima o uslovima rada. postoje različita udruženja sindikata na globalnom nivou. Međunarodna konferencija slobodnih sindikata brani prava radnika na sindikalno organizovanje i osnovna ljudska prava. poslodavci su se.  jednakost i povećanje broja pripadnika sindikata.u 20 veku sindikati su uspešno podsticali državu na suzbijanje i gašenje instrumenta moći koje poslodavci upotrebljavaju u borbi protiv sindikata: sindikati su se izborili za zaštitu države protiv samovoljne upotrebe moći policije. Radnici se udružuju u Sindikate kako bi udruženim snagama na principima uzajamnostima i solidarnosti uticali na poslodavce u ostvarivanju svojih prava iz rada i po osnovu rada. .zaštitu cene rada. . To su: . takođe. Međunarodna konferencija slobodnih sindikata (ICFTU) ima pet osnovnih prioritetnih delovanja:  zapošljavanje i standard rada. inspekcijskim i sudskim organima. Pored delovanja na lokalnoj. a reakcija na sve izraženiju moć sindikata bilo je donošenje Zakona o pravu na rad. udružili i zajedno delujući. Dakle.zaštitu prava na rad. sindikati su učinili značajne korake u povezivanju i organizovanju na globalnom planu.  borba sa multinacionalnim kompanijama. S druge strane. a posebno prava radnika. tj. Na primer. Osnovna uloga Sindikata je da iz sredstava prikupljenih na ime članarine besplatno obezbedi radnopravnu zaštitu pred poslovodstvom.  ohrabrivanje mladih radnika da postanu sindikalisti. . poslovodstvo i državu. izdejstvovali usvajanje Zakona o pravu na rad. zaštitu od korišćenja kompezacijske moći u obliku davanja novčanih nagrada štrajkolomcima i zaštitu od raznih oblika korišćenja moći putem uveravanja na radnom mestu. interesno udruženje radnika. U odnosu na pomenute prioritete. SINDIKAT Sindikat je registrovano.  zaštita prava sindikata. Oni su nezavisni u odnosu na preduzeća.

posebno dobija na značaju u uslovima izražene nezaposlenosti u privredi.Tome je doprinela i država jer je preuzela vodeću ulogu u sprovođenju postupka privatizacije tako da su radnici i njihove organizacije praktično svedeni na pasivne posmatrače tog procesa. kao poslovnog resursa.. vlasništva. dakle. kao i izmenu strukture radne snage. U slučaju radne snage. tržišta. Drugim rečima. Sindikati kao pregovarači i učesnici u formiranju kolektivnih ugovora deluju u pravcu zaštite prava radnika. Sve ovo zahteva značajnu ulogu sindikata u odvijanju procesa tranzicije. ekonomskoj i socijalnoj sferi. Zakonom o privatizaciji iz jula 2001. koja sa sobom nosi i sledeće posledice: pad zaposlenosti. Kada je privreda u pitanju. vlada izvesna pometnja oko uloge sindikata u tranzicijskom periodu. koji bi trebalo da budu predstavnici interesa zaposlenih. prelazak sa planske na tržišnu privredu znači racionalisanje svih poslovnih resursa čija upotreba ne donosi poslovne rezultate. što negativno utiče na zaštitu prava radnika. Naime. kao partnera u kolektivnom pregovaranju. u zemljama u tranziciji.zaštitu svih ostalih prava predviđenih Zakonom.zaključivanje Kolektivnih ugovora radi utvrđivanja većih prava od onih predviđenih Zakonom. O tome. Kolektivnim ugovorom i Ugovoro o radu . Sindikati su u svim razvijenim tržišnim privredama aktivni činilac zapošljavanja i rešavanja problema u domenu zapošljavanja. S druge strane. PROCES TRANZICIJE I ULOGA SINDIKATA Tranzicija jednog društva podrazumeva promene u svim njegovim sferama . pogotovu u prvim fazama procesa tranzicije. ne odlučuju ni radnici ni njihove sindikalne . Uloga sindikata. Tranzicija podrazumeva i značajno restrukturiranje privrede. evidentna je nerazvijenost sindikalnog organizovanja. ULOGA SINDIKATA U SRBIJI Među sindikatima. tranzicija podrazumeva višestruku transformaciju u oblasti zakonske regulative. organizacije poslovanja itd.političkoj.godine. pad proizvodnje. Celokupna društvena imovina je praktično proglašena za državnu. racionalizacija podrazumeva otpuštanje viška radnika. zatvaranje nerentabilnih preduzeća. jer o prodaji preduzeća odlučuje Agencija za privatizaciju koja je državni organ. predviđa se obavezna i većinska (70%) prodaja kapitala preduzeća.

proces privatizacije i prestrukturiranja još uvek traje. tj. Trenutno jedino mogu da intervenišu oko poštovanja pravila prilikom određivanja tehnoloških viškova u preduzećima koja se prestrukturiraju. tj. da vode računa da uslovi pod kojima radnik dobija posao i pod kojima radi. koja trenutno ima ulogu privremenog vlasnika najvećeg broja preduzeća. međutim. Normalna uloga sindikata bila bi. ne postoje ni potrebni uslovi za suštinsku primenu principa tripartizma. može se čuti argument da su to žrtve neophodne na putu za EU. . u očekivanju novih vlasnika. članstva. One su posmatrači i pasivni učesnici . tako da je teško proceniti koliki je relativni učinak tih mera . državi. sa svojim zahtevima obraća uglavnom vladi. budu što bolji. poslodavaca i vlade o bitnim pitanjima koja se odnose na socijalnu i ekonomsku sferu. U društvu ne postoji konsenzus o bitnim pitanjima odnosa na tržištu rada već se odluke nameću pretežno unilateralno od strane vlade. države. Kao posledica toga u zemlji praktično ne postoji reprezentativno udruženje poslodavaca. itd. institucionalnog aranžmana za dogovore između predstavnika radnika. međutim. najveći broj privrednih organizacija praktično ne radi u očekivanju da budu izložene na aukciji. Osim toga. nerado prihvata te pregovore ističući da u tržišnoj privredi država ne može da se meša u ekonomiju. U toj situaciji sindikati ne mogu u punoj meri da vrše svoju funkciju zaštite radnika u ovom velikom društvenom lomu. tj. a to znači da vode računa da uslovi pod kojima se gubi posao budu što manje loši.u očekivanju da se pojave novi vlasnici i da otpočnu sindikalnu borbu. deobe sindikalne imovine. Proces privatizacije je još u toku. je potpuno nedefinisana. Generalno gledano. odnosa sindikata prema političkim partijama ali i sukobljavanja oko reprezentativnosti. stalno se povećava broj radnika koji se proglašavaju tehnološkim viškom u fabrikama koje se prestrukturiraju ili pripremaju za aukcionu prodaju.organizacije. Kao čest argument za donošenje nekih nepopularnih rešenja. Vlada. sindikalne organizacije su slabe i podeljene usled brojnih nesporazuma oko definisanja zajedničkih ciljeva u tranziciji. O pravom dometu mera koje društvo preduzima za rešavanje problema nezaposlenosti je teško govoriti jer je suviše kratak period njihovog funkcionisanja. tako da se sindikat. U postojećoj situaciji faktičkog nepostojanja reprezentativnih udruženja kako poslodavaca tako ni radnika. Sindikalne organizacije se trenutno nalaze u nekoj vrsti međuprostora.Samim tim i uloga sindikata dok traje prodaja.

određenju i delovanju. sa pragmatičnim i često heterogenim delovanjem. . Sindikat. u kojoj se kroz pregovaranje i dogovaranje učesnika. postižu jedinstveni stavovi i elementi za socijalni konsenzus i ugovor. objektivan i human način.  sprovođenja privatizacije i rešavanja problema viškova radnika. odnosno partnera. Socijalni dijalog učesnika među kojima je značajan sindikat kao predstavnik radnika. kao početna i ključna faza. kao asocijacija radnika. postizanje i očuvanje socijalnog mira u oblasti privređivanja. kroz adekvatnu organizaciju i edukativno delovanje sindikat treba da stvara nova shvatanja radnika o karakteru radnog odnosa i radu. neposredno je u vezi sa sudbinom radnika pretežno socijalne prirode. planirana i ciljna vrsta komunikacije između učesnika. nepolitizovan. od svog postanka do danas. U novim tranzicionim uslovima. sindikat ima i dalje značajno mesto i ulogu u ostvarivanju interesa i prava radnika. na osnovu ličnih želja i potreba radnika. ali sa znatno izmenjenim sadržajima i metodama delovanja. kao njihova asocijacija. egzistenciji i socijalnoj sigurnosti u privatizovanoj i tržišnoj ekonomiji. na jedinstven. s tim što je u posleratnom periodu imao i državno-politički karakter. i ostvarivanje socijalno-političke saglasnosti među akterima privatizacije. sindikat je organizaciono i akciono razvijen. sindikat treba da učestvuje u socijalnom dijalogu povodom:  regulisanja socijalno-političkih odnosa između socijalnih partnera reprezenta države. Na ovim osnovama. Kao posledica ranijeg statusa.  stvaranja i razvijanja socijalne solidarnosti radnika. između ostalog. Pre svega. prema sadašnjim viđenjima. u znatnoj meri politiziran. i poslodavci.Za rešavanje gore navedenih problema potrebno je. nakon izvršenih promena. odnosno zapošljavanja radnika. kao što su država.  izrade normativnih akata koji se tiču interesa i socijalne sigurnosti radnika. garant izvršenja dogovora ostvarenih u socijalnom dijalogu 3. Poslodavci kao partneri i nosioci privređivanja. po svojoj suštini. a krajnji ciljevi su: 1. programiran. ULOGA SIDIKATA U SOCIJALNOM DIJALOGU Socijalni dijalog je specifična. Ostvarivanje navedenih ciljeva uslovljeno je uspešnim sprovođenjem niza pripremnih faza kao što su: 1. radnika i poslodavaca. stvaranje socijalne tržišne privrede 2. Država kao zakonski regulator. radnici odnosno sindikat. 2. podrazumevajući i kolektivne ugovore.

 postizanje većeg stepena saglasnosti i jedinstva u toku socijalnog dijaloga.  brže sprovođenje svojinske transformacije i tržišne ekonomije. uslovljavaju afirmaciju socijalnog dijaloga. uloga sindikata. Socijalni dijalog je izuzetno značajna faza u procesu socijalnog dogovaranja i sporazumevanja za ostvarivanje socijalnog mira. kao partnera u tom procesu.  ostvarivanja veće socijalne sigurnosti radnika u radnom odnosu. a naročito rešavanje viškova radnika i odgovarajućih socijalnih tenzija. Pri tome.  povećanje socijalne sigurnosti radnika i njihovih porodica. i u društvu kao celini.  efikasnije i uspešnije rešavanje gorućeg problema viškova radnika i smanjivanje socijalnih tenzija kod radnika. uglavnom su sledeći:  ostvarivanje demokratskog. dogovora i sporazumevanja. kriterijuma i postupka za određivanje i rešavanje viškova radnika. omladine i dr. Postojeće teškoće. kulturnog i delotvornog dogovaranja i sporazumevanja povodom sklapanja ugovora o socijalnom miru.  zaštite radnika na radu. kao načina ponašanja i suštine očuvanja socijalnog mira u društvu.  stvaranja i razvijanja kulture i humanizacije rada. izrade socijalnih programa. saglasno datim uslovima i sporazumima i dr. ostaje posebno važna i delotvorna. mirnog. sa funkcijama i organizacijom koje su primerene novim uslovima privređivanja. invalida. Očekivani rezultati učešća sindikata u socijalnom dijalogu globalno. naročito posebnih kategorija radnika na poslovima opasnim po život i zdravlje radnika.  reafirmacija sindikata kao značajnog reprezenta radnika i respektivnog partnera u procesu socijalnog dijaloga i ostvarivanja socijalnog mira. ..

političkim . zbog toga što radnici nisu upoznati sa svojim pravima. (što se nadovezuje na predhodni pasus)  Nesklad unutar istog sindikata... čime se krše osnovna pravila sindikalne borbe. kao što su sport. oni su povlašćeni u odnosu na ostale radnike. menadžera .  Neke grane. tako i autoritet i uticajnost samog sindikata. . a ne interesa radnika i njihovih prava. ali u različitim firmama. Što se sindikata tiče mi možemo samo da rezimiramo ukazujući na probleme koji su alarmantni i na koje bi trebalo obratiti pažnju. Ovo veoma često rukovodiocima i vlasnicima preduzeća odgovora i oni ne retko onemogućevaju organizovanje radnika u sindikalne grupe... a to je zaštita prava svih radnika.) jer profil Srbije je jedna socijalno..  Nedovoljno angažovanje stručnih kadrova u sindikalnim organizacijama (pravnika. institucijama (pravnim.  Sindikati ne bi trebalo da deluju protiv države i poslodavaca. muzika . već uz njih a za dobro i puno pravo zaposlenih.  Sami sindikati krše osnovna pravila postojanja sindikata. gotovo da i nemaju sindikate.  Sindikalna aktivnost i delovanje unutar preduzeća u Srbiji je takođe veoma slaba.)  Ne postojanje edukacije radnika od strane sindikata kako bi se što bolje upoznali sa svojim pravima na radnim mestima. U mnogim preduzećima u Srbiji članovi sindikata dobijaju određene privilegije. ekonomski i pravno unakažena država. tj..  Često se dešava da istaknutiji članovi sindikata u nekom preduzeću budu uz rukovodstvo tog preduzeća i svesno krše pravila same sindikalne borbe radi nekih svojih ličnih interesa. što narušava kako ugled. emotivno.REZIME Veoma je teško danas u Srbiji govoriti o pokretima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful