P. 1
Momo Kapor-Provincijalac

Momo Kapor-Provincijalac

|Views: 77|Likes:
Published by jeca123

More info:

Published by: jeca123 on Apr 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/24/2012

pdf

text

original

MOMO KAPOR

Provincijalac

DRUGO IZDANJE ZNANJE ZAGREB 1976

Doživljaji Nike N. Hercega

Bojani Kapor, mojoj majci

"Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima." (Latinska èitanka za peti razred realnih gimnazija) Niko N. Herceg, tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, spušten je sa palube "Tramuntane" u more, nedaleko od ostrva Saplun, taèno u osam sati sedmog avgusta 1974. More je bilo umereno valovito; vetar severoistoèni, slab. Ostrvo Saplun leži devet milja istoèno od Lastova i okruženo je mnoštvom manjih otoka, stena i pliæaka. Njegovo žalo oivi^fm) je visokim grebenastim pojasem, a vrhovi su mu prekriveni šikarom. Spuštajuæi se oprezno niz sidreni konop, Herceg je mogao da vidi kobilicu stare bracere obraslu algama, kako se lagano ljulja na svega desetak metara iznad široke podvodne terase, upisane u pomorske karte kao Tajan Mali. Plivao je lagano, jer mu je zaštitno ronilaèko odelo usporavalo pokrete, i uskoro se naðe nad ivicom modrog ponora. Kamena platforma se na tom mestu naglo završavala, kao odse-èena udarcem sekire. Podigao je pred masku svoj ruèni dubinomer i utvrdio da se nalazi na dvanaest metara dubine. Osluškujuæi grmljavinu sopstvenog disanja, zaplivao je ka ružièastom grebenu u dubini. Iznad njega ostade svetli treperavi krov podmorskog carstva; more postade za nijansu hladnije, a jata arbuna bez straha su zagledala tamnog uljeza. Dubinomer je uskoro pokazao èetrdeset i tri metra. Zadržao se neko vreme na toj granici dubinskog pritiska, èekajuæi da mu popusti napetost u ušima, pa onda potonu lagano u neki sasvim drugi svet, osamljeri i pust. Oèi su mu bile zamorene ovim turobnim predelom, u kome bi s vremena na vreme blesnulo srebrnkasto telo kakve krupne ribe èije ime nije znao. Ispraznio je pluæa, zaustavio rad nogu i ruku i bez ikakvog se šuma spustio na dubinu od sedamdeset i dva metra. Ruke mu dodirnuše fini sitan pesak. Disao je sve teže, govoreæi sam sebi da treba izbegavati žurbu i naprezanje. Zatim je uskladio zaveslaje i disanje i poèeo da sistematski pretražuje pesak izmeðu dva grebena. Utvrdio je da se nalazi u podnožju kosog pešèanog brega, koji se blago penje ka nekoj litici. Sasvim uz stenu, iz peska je virilo nekoliko zaobljenih predmeta, oèigledno prav10

Ijenih ljudskom rukom. Doplivao je bliže i razgrnuo alge - bile su to amfore! Mada je prošao kroz detaljnu ronilaèku obuku u jednoj južnoj mornarièkoj bazi, Niko Herceg nije nikako mogao da spreèi malu drhtavicu - strah pomešan sa hladnom vodom i nešto uzbuðenja što prvi meðu ljudima posle toliko vekova dodiruje dragoceni tovar antièkog broda. Nikada ranije nije sreo toliko lepe i tako velike amfore. Ležale su poluzatrpane peskom, prekrivene èitavim kolonijama ljigavih životinjica, puževima i sitnim školjkama. Po njihovom rasporedu moglo se pretpostaviti da su deo veæeg tovara: ostaci olupine nisu mogli da budu daleko. Plivao je iznad amfora, koje ga kao putokazi odvedoše do pešèanog humka iz koga su delimièno virili delovi neke raspoluæene laðe. Sada mu je bilo jasno: antièki brod je, verovatno po nevremenu ili po noæi, naleteo na Tajan Mali. To mora da je bio strašan udarac koji je naprosto raspolutio korito laðe, a potom su ostaci padali niz kamene pragove litice sve do njenog podnožja, gde ih prekriše pesak i vreme. Pokušao je da oslobodi jednu amforu, ali istovremeno podiže i oblak peska koji mu zamuti vidik. Seo je na vrh brega èekajuæi da se pesak slegne. U ovom prvom ronjenju, trebalo je da ispita položaj olupine, a onda da se vrati po ostatak televizijske ekipe, koja æe tu, na licu mesta, snimiti podvodnom kamerom vaðenje tovara. Još jedanput proveri manometar i rezerve vazduha. U akvalungu ga je još bilo za osam minuta, ne raèunajuæi rezervu za ne-pre^mtene sluèajeve. Zgusnuti kiseonik imao je metalni ukus, od koga mu se misli zamagliše. Oseti se iznenada veoma daleko i usamljeno - a nešto slatko i bolno prostruja mu dužinom kième: odjedanput, nije uopšte mogao da se seti šta zapravo traži ovde dole, na dubini od sedamdeset metara, ko ga je poslao, kada, i gde treba da se vrati? Veæ tri meseca vodio je na iznajmljenoj "Tramun-tani" televizijsku ekipu koja je snimala "Èuda Jadrana", lovio kradljivce podmorskog blaga, inter-vjuisao svetionièare i virio kroz okrugle prozore potopljene podmornice "U-i6" u kosture austrougarskih mornara. Pokušavao je da dokuèi tajne potonulih gradova i izgubljenih brodova. Dve nedelje potrošio je tako na bezuspešno traganje za drevnim gradom Kišom na ostrvu Pagu, koji je tajanstveno išèezao i potonuo na dno zaliva. U zanimljivom tekstu I. M.-a pronašao je podatak da "geolog Peter predstavlja da je Kiša dospela u more 361. godine u katastrofalnom potresu koji je uzdrmao goleme delove Evrope i Azije. Neki opet tvrde da je išèezla 79. godine kada je snažna erupcija vulkana potpuno uništila antièke gradove Pompeju i Herkulanum . . ." Iscrpljen èestim i dugim ronjenjima (veæ se bio pomalo zabrinuo za svoje zdravlje) uveèe je bežao od svog straha u ukus i posledice teških ostrvskih vina; mazio se sa sluèajnim devojkama i uživao u tome što su ga prepoznavali gosti malih letovališta. Ali bio je, èinilo mu se, pravi jedino ispod površine mora! Gore je sve teklo neobavezno, letnje i površno. Dole je pronalazio suštinu: tamu i poraz, veènost i smrt, lepotu i misteriju. Poslednjih dvanaest dana ronili su u vodama istoèno od ostrva Lastova, tragajuæi za potopljenim liburniskim i isejskim laðama. Na ovo istraživanje naveo ih je Theopompov istorijski spis u kome se tvrdi da je Lastovo nekada bilo liburnsko ostrvo, a takoðe i Strabonov podatak, zabeležen na osnovu starih pisaca, gde se govori o tome da su ova ilirska plemena vladala još u VIII. veku pre naše ere èak i Korkirom (Krfom). U svakom sluèaju, sasvim je izvesno da je polovinom III. veka pre naše ere Pleurat, prvi vladar Ardijejaca (jednog od brojnih liburnskih plemena), upravljao carstvom koje se protezalo sve do granica grèkog sveta. Prikljuèio je svojoj državi Korkiru Melainu (Korèulu), Faros (Hvar) i, verovatno, samo Lastovo. Dugo godina se žilavo borio sa Isejcima iz grèkog grada Ise, na ostrvu Visu, sve dok oni ne zatražiše pomoæ od Rima. Isto-rièari tvrde da je tadašnja Isejska država bila u punom cvatu i da je posedovala kolonije duž

èitave jadranske obale, izmeðu ostalog, u Aspalatosu, Tra-gurionu i Epetionu, sa snažno razgranatim trgovaèkim vezama po æelom grèkom Sredozemnom moru. Lastovo je predstavljalo idealno mesto da se napadnu isejski trgovaèki brodovi na njihovom putu, a velik broj amfora i glinenog posuða po seljaèkim kuæama potvrðivao je pretpostavku da se u dubinama s istoène strane ostrva nalaze pod vodom mnoge nerešene tajne. Ispitali su tako bez veæeg uspeha zapadnu grupu otoka, nazvanu Donjim školjima, a potom i sve okolne pucine: Drašan, Lukovce, Buškanje i Mrkjentu crnu. Svaki èlan ronilaèke ekipe spuštao se u dubinu dva 12 13 puta dnevno po petnaest minuta. Najzad, Hercega je, kao i obièno, poslužila sreæa; pronašao je amfore i samu olupinu, najverovatnije jednu od trgovaèkih laða kralja Argona, koja je prevozila sa ostrva ulje i vino, a, ko zna, možda je u pitanju bila èak i neka Teutina galija ili brod iz moæne flote Grka Deme-trija sa Farosa, pun keramike i metalnih predmeta? Sve je manje neispitanih mesta na Jadranu, mislio je Herceg, a biæe ih uskoro još manje, kad svaka budala kojoj se to prohte kupi jeftino ronilaèku opremu i spusti se da krade svoju slavnu prošlost! Još je samo praznoverje meštana èuvalo vode Sa-pluna od kradljivaca. Ribari su, naime, izbegavali ove istoène hridi, jer se èudnom igrom sluèaja baš u njihovoj blizini dogodilo nekoliko velikih nesreæa, zbog kojih mnoge Lastovljanke i dan-danas nose crninu. Herceg iznenada primeti da se nešto neobièno dešava sa razduhom koji je udisao, oseti da ga obuzima slatka sanjivost, ali, ma koliko da mu je bilo prijatno sedeti nad svojim otkriæem i uživati sam u njemu èas pre nego što ga oskrnavi rasveta i motanje ljudi sa televizije, znao je da treba brzo izroniti jer se dogaða nešto nepredviðeno, pa se snažno odgurnu nogama i zavesla perajama, praæen jatom malih sedefastih riba. Pritisnuo je ispušni ventil na kapuljaèi, da mu vazduh koji izdiše napuni odelo i tako ga, poput kakvog balona, podigne na površinu, oseæajuæi još uvek onu èudnu dubinsku opijenost što ga je neodoljivo vukla da ostane dole, u moru i da nikada više ne izroni - sanjivost protiv koje se efikasno borio drugi, bud-niji deo Hercegove liènosti; profesionalac u njemu 14 radio je uvek protiv sanjara! Negde, na petnaestak metara dubine, sklonio je ruku sa ventila i ponovno zauzeo normalan plivaèki položaj kako bi usporio penjanje. Na tri metra ispod mora uhvatio se za jednu izboèinu u steni i ostao tako da visi taèno šest minuta, želeæi da izbegne zamke kesonske bolesti. Pošto se odmorio, zapliva laganim zaveslajima uko-so ka površini. Trenuci slabosti kroz koje je maloèas prošao, nestali su isto onako neprimetno kao što su i naišli. Akcija se, kao i obièno, pokazala blagotvornom, a njegove ruke i noge ponovo su radile usklaðeno. Ipak, oseæao je da se dole nešto dogodilo/ Nije mogao da objasni šta, jer je ona dubinska omamlje-nost ostala zatrpana peskom duboko ispod njegovih peraja, ali nešto se promenilo, nešto nije bilo kao pre, nešto iznutra . . . Nije dalje ispitivao tu èudnu promenu veæ je plivao prema sve jaèoj treperavoj svetlosti, tako slièan sopstvenoj fotografiji na naslovnoj strani poslednjeg "TV magazina": neustrašivi radoznalac Niko Herceg, opremljen najsavremeni-jim akvalungom i ronilaèkim odelom izraðenim naroèito za njega u fabrici "Gumilax", probio je glavom morsku površinu u milijardu vodenih kapi što su se veselo rascvetavale na avgustovskom suncu, skinuo masku i udahnuo duboko vazduh. Okrenuo se u vodi oko

nije bio. a kada mu doseže do ramena. Ulazio je sve dublje u vodu. i baš u èasu kada su mu noge ponovo dotakle dno. složio je pažljivo gumeno odelo. jer èime inaèe objasniti da su im gaæe za kupanje dosezale gotovo do kolena. deca na reski zvižduk pištaljke pojuriše u more. "Msam se smeo prepustiti struji . Isplivao je na obalu i svukao ronilaèku opremu da mu ne smeta dok bude obilazio greben. Bila je to nekakva grupa dece. položio preko njega boce sa kiseonikom. suviše velik masiv za jedno ostrvce kakvo je Saplun! Nadao se da je "Tramuntana" verovatno sa druge strane rta prema kome je plivao i da æe se sve uskoro objasniti. zdrav i èitav. nigde ni jed17 nog šatora! Odjedanput mu postade razumljivo poreklo nelagodnosti prilikom susreta sa ovim prede-lom: duž æele obale nije se video ni jedan jedini automobil. Herceg proðe kroz njihov prštavi buljuk u pliæaku i sede na plažu. želeæi tako da preseèe vodom zaliv i skrati put. bio je mnogo oporiji. ni oni uobièajeni . tako davno nestao sa jadranske obale. masku i peraje.izgleda da me je odvukla predaleko . Deca su oèigledno stigla iz nekog zabaèenog planinskog sela. znao je dobro da je ovde bezbedan .sebe. koji oseæaju svi oni što se odluèe na kakav podvig ili se suoèe sa opasnošæu. a u veæine glave bile ošišane? I otkud odjedanput ovo selo sa izgo-renim kuæama i crkvenim zvonikom prebijenim na-(§p?>la? Zar je moguæe da ga još nisu otkrili turisti i hotelijeri? Dokle god je dopirale oko. Zaigrana deca nisu ga ni primetila. Pred njim se pružala neka sasvim druga. koža mu se naježi od nelagodnosti: vazduh kao da nije bio onaj isti od pre petnaest mi16 nuta na palubi "Tramuntane" (mada na pomolu ne bese ni oluje. otkrivajuæi neoèekivano pitomu plažu. presekavši tako dijagonalno zaliv. Ipak. pljuvali vodu i trljali oèi nagrizene solju. Ne bez èuðenja. Onaj raniji talas straha ponovo ga preplavi: ne.u pitanju obièan fizièki strah.ukus joda i smokve. istovremeno lakši i svežiji zrak koji je doslovno ispunjavao èitava pluæa. mlatarajuæi nogama po površini vode. Jedno veoma visoko brdo. . I ne samo vazduh: Hercegu se uèini da povetarac s kopna donosi onaj veæ odavno zaboravljeni miris leta. ali "Tramuntana" više nije bila na mestu gde je ostavio. sivozelena kamenita obala. okružen nekim selom poluizgorelih kuæa. oko stotinjak njih. Posle stotinjak metara izbio je na drugu stranu rta. a i njegova oprema nalazila se na sigurnom mestu. glumeæi da plivaju. uzdizalo se strmo iznad obale. Kako su se samo radovala moru! Bilo ih je tu svih uzrasta: od osam do petnaest godina. Zadržavali su se uglavnom u pliæaku. i podizali su neopisivu larmu. Sišao je sa stenja u pliæak i krenuo ka središtu plaže. Herceg primed da najveæi broj tih deèaka ne ume da pliva. Ja-hali su jedni druge i gnjurali glave pod more. pomisli. dug popis sitnog šarenog šljunka u obliku potkovice." Ali nešto 15 potpuno nelogièno u tom predelu uznemiravalo ga je više nego što bi se to moglo objasniti nestankom broda. . sivo i potpuno golo. van domaka plime. prema otvorenom moru: bilo je potpuno èisto sve do horizonta .bio je na suvom i èvrstom. krenuo preko grebena skaèuæi s kamena na kamen.ni traga od bilo kakvog broda! Kamenjar se s druge strane rta zavr-šarao. Veæ je razaznavao lica kupaèa. zapliva prsno prema plaži. soli i stajskog ðubreta . i. niti na zemlji tragova kiše). a ruke zabadali u šljunak i kretali se tako. ostavši samo u crnim kupaæim gaæicama.pomisli . prskajuæi se i skaèuæi po žalu. dok je udisao ovaj reski morski vazduh koji je mogao gotovo da se pije. smole. Zakleo bi se da ga nije bilo kad je zaronio! Uostalom.

ili možda sam kvalitet vazduha. . štrkljastom telu isticala su se kvrgava ko-lena.. Ipak je ovo ostrvo." Herceg okrenu prethodnu stranicu bloka i oseti da gubi svest. Herceg odluèi da od njega dozna gde se nalazi. oseæao je da se nalazi sasvim blizu rešenja one tajne bliskosti. jer. povijena ramena. tipièan de-èaèki tenor pre mutiranja. camera. ali mi je oteo Slino. zaraðenih sigurno prilikom pada ili možda u kakvoj tuèi. Nadao se da æe šašavo stanje u kome se nalazi ubrzo proæi. verovatno se neoprezno sunèao prvog dana na moru! Ošišana glava bila mu je izbrSzdana sa nekoliko dubokih ožiljaka. takoðer prekrivena ožiljcima. . . razgovetni rukopis: ". nego ranije) da poznaje taj glas. zreo muškarac? U svakom sluèaju. . dok se odmarao na onoj steni pod morem? Sada. ali je dobro znao da ga ne srne iznenaditi pitanjem koje je pripremao: kako se zovu ovo selo i ovo ostrvo. Herceg spazi da je sveska u kojoj piše mali u stvari blokèiæ. . odrastao. ništa što bi èoveka moglo da podseti na turistièku histeriju u kojoj živimo. tihe deèije tuge.Šta to pišeš? . Niko samnom ne smije razgovarati. Za doruèak smo imali hljeb i mermeladu. jer su mi izgorila leða. a ne o kopnu.. . Najzad. baš kao što se nadamo 19 da æemo laganim. Hercegu se ponovo uèini (ovaj put mnogo odreðenije. kako da mu objasni da je upravo izronio iz mora i da ne ume da se snaðe. ni saobraæajni znak.Dnevnik . pomisli. gde li je veæ video to mršavo lice. pa mu lagano priðe i sede i sam u hlad. 18 još je uvek nekako verovao da se radi o ostrvu. ni komadiæ asfalta. razumnim približavanjem ipak prizvati na usne zaboravljenu reè koja nas golica na vrhu jezika. Danas sam našao veliku školjku. bez kojih se ne može zamisliti jedno primorsko mesto: sobe. Jadnik. . room. i da æe veæ veèeras èitav dogaðaj biti predmet buènih šala i preprièa-vanja na "Tramuntani" ili na terasi lastovske "Rivijere"! Verovatno je u pitanju mala amnezija zbog neispravnog dovoda kiseonika iz akvalunga. trebalo je nekako pripremiti teren da bi zaobilaznim putem doznao kuda je zalutao. i to veoma udaljeno ostrvo do kojeg ne stižu trajekti! Opet je naèas povratio sigurnost. pa je bio još sigurniji da se zaista radi o deci iz duboke provincije. taè-nije. završi reèenicu i podiže pogled ka Hercegu koji ga je po-smatrao.odvrati on stidljivo. Deèak bi možda mogao pomisliti da mu se ruga ili èak da je poludeo. jedan od onih malih formata "Lipa-bloka" koji se veæ dugo ne proizvode i koje je još jedino moguæe naæi po rafovima seoskih prodavnica Bogu iza leða. Herceg se zapita nije li ga veæ negde susreo. odakle mu je samo bio poznat taj èisti. oborivši pogled na svoje noge kao da je uhvaæen u neèem zabranjenom. ožiljke i klavijaturu rebara što se ocrtavaju pod zategnutom kožom? Nije mogao da se seri odakle mu je deèak poznat i na koga ga podseæa. chambre. Deèak je imao ramena izgorena suncem. kad je bio tako blizu deèaku. Namazao ih je maslinovim uljem. jer sam kažnjen . zimmerfrei. Imao je modrozelene oèi iz kojih je navi-ralo svetio. . Ne smijem da se sunèam. otvoreni pogled pun poverenja i neke prikrivene. Na mršavom. Pisao je na kolenima. ali èitava situacija lièila jflfm slatku moru. a možda je pretrpeo i mali udar kesonske bolesti.natpisi. meðu sveskama na kockice i "crtankama". . Jedan deèak sedeo je u hladu pitasore.upita ga.Daj da vidim! Uzeo je blok iz deèakovih ruku i poèeo da èita krupni.

Bolje. . Prsti su mu drhtali.zacvili deèak. .Šalio sam se! . . . .reèe. obuhvatajuæi ga svojim oznojenim pipcima po èitavom telu.Nikada nisam vidio takav! .Kad si u dubini. Gutali su. Herceg panièno prelista stranice. .Izgleda da me uhvatila sunèanica! Vratio mu je blok.Jeste.Šta se s njim radi? . Samo su na koži ostali modri tragovi zuba.Šta? . a zatim okrene korice i na njima proèita ime vlasnika: Herceg N. . . .Je Г amerièki? . . .A ovo ovde? Za šta služi? Objasnio mu je koja kazaljka pripada hronometru.Meri se pritisak.Odakle ti ovo? .. uèenik IV.pokaza prstom deèak. 21 . .upita ga prestrašeni deèak. .Daj mi da ga malo držim! .postojim! Ali nije se pro20 budio niti se dogodilo šta slièno. . Landarao je oko njegovog tankog zgloba.Ništa..prenu se Herceg. ništa . sa bolom u nogama. na vrhu tog poglavlja u A dnevniku pisalo je sasvim razgovetno: 7.Ne zvoni. Deèak je pažljivo spremio blok u džep kratkih pan-talona. . Prineo je nadlakticu zubima i svom snagom zagrizao.. pokušavajuæi da spasi svoju imovinu.Moj je! Kupio sam ga u trafici . .A ovo? .Kakav pritisak? .Kol"ko košta? . koja dubinomeru.Mnogo. isto kao i glas. kako se podešava prsten za što--pericu .odvrati. a užasan. Skinuo je èasovnik sa ruke i pružio ga deèaku.Koje je marke? . ljepljiv strah odjedanput mu je paralisao sve mišiæe.To je manometar. baš kao u deèijim snovima (kažu da u tim trenucima deca rastu!). . . æe razreda.Težak je .Šta vam je? .Kako vam je sada? . znaèi . . Niko. Boli me."Zenit".reèe zadivljeno A je P zvoni? ..reèe.U moru. Jer.Propadao je u prazninu bez dna.. stežuæi mu mršavu ruku. okretao ga. 1947. .Daj mi ga malo . . . Zagledao se u Hercegov ruèni sat: . Pogledao ga je pažljivo: . prinosio uhu da izbliza sluša otkucaje. .Nisam ukrao! . . Deèak je zagledao sat na ruci. ..viknu na deèaka.VIII. Herceg se najzad odvaži na pitanje: . .U kojoj dubini? -.Sat. . potpuno osloboðen težine.

Odande . ali Herceg stavi ponovo glavu meðu ruke i zažmuri.Iz Sarajeva. Legao je na trbuh i zagnjurio lice u skrštene ruke.nisu nam kazali. ....Ništa . . zbirku ožiljaka po glavi i napukli zub. da! . ubaèen platinasti zavrtanj. . Koješta! Najpre.prenu se deèak. jeste li . ko to ne bi znao! . Kao da se u svaku njegovu poru uvukla prljavština koju je nemoguæe oprati sapunom i èetkom.Kako se zvaše ono brdo? . . a na njega nov zub .Ja sam veæ bio tamo! Srce mu je udaralo kao ludo.Hej! . verovatno. . "Šta da radim. ovaj deèak je ošišan do glave ravnomer-nim otkosima mašine zvane "nulerica".reèe.Pa. . od njega se širi neprijatan zadah znoja i. izgledao je sam sebi kao neki mali divlji polubog na mediteranskoj plaži i uvek mu je lepršala kosa na maestralu.Ne znam . dok je mokrio.. .reèe. .Klozet? Deèak se smijuljio: .reèe Herceg. zakljuèi. kao da je iz njega oticala i napetost.Ah. Pogleda onda samog sebe u desetogodišnjem izdanju.upita veæ s prizvukom oèajanja. rukovodioci .izvuèe se Herceg. .Sveti Andrija! Tamo je Dubrovnik! pokaza prл stom na drugi kraj zaliva. 1947! Oseti užasnu potrebu da se pomokri. šta da radim?" .Obeæali su.Pa idi u more! . .Ko? . . Prsti malog džeparoša. skupim zubarskim zahvatom.Ko vam je obeæao? .Odakle si? .Hej. Prinese prste svojoj 23 lobanji i napipa potpuno iste ožiljke.Baš sam glup! Ušao je u vodu i. To sam.upita. ..odgovori deèak mirno . A ti? .Znaš li kako se ono zove? . . hodajuæi najveæi deo godine bosonog. .pokaza neodreðeno rukom prema moru.Ih.Molim? . Pod jezikom oseti most na onom slomljenom. Dalje. sada veæ do korena izbrušenom zubu u koji je. njegovi prsti na rukama podseæaju na prste malog robijaša ili vojnika . pa obrati pažnju na izranavljene gležnjeve na nogama. ja! Kako sebe pogrešno zamišljamo kao desetogodišnjaka! Uvek kada bi pomišljao na to vreme. . .pravo remek-delo protetike. Taj koren ga ipak s vremena na vreme potmulo boli. vodice nas na sladoled . Zatim. .reèe ponosno deèak. . Vrati se donekle umiren i sede pokraj deèaka. dakle.Ostavio si mi sve same fine stvari u nasledstvo! .reèe.neobièno hrapava koža i do korena izgriženi nokti obrubljeni su mu crnim zanokticama.A selo? . Koža mu je na tabanima oèvrsla i skorena u neku vrstu prirodnog ðona.Gde je ovde WC? . . . .reèe kao da se to samo po sebi podrazumeva.Neèeg sam se setio . . ..zausti da ga nešto zapita. veæ užeglog maslinovog ulja kojim je namazao ramena i grudi.mislio je.. sigurno je retko navlaèio cipele.. . pogleda plažu i brdo iznad nje. red niskih primorskih kuæa i neki zapušteni let-njikovac sa arkadama . 22 ..Ti mali! .

. mogao mirne duše da bude otac! Otac samome sebi? Glupost! Jedan od njih dvojice bio je suvišan na ovoj plaži. onoj najvažnijoj. Pomisli d* bi možda trebalo napregnuti mišiæe i razum. ni sam ne zna kako ni zašto. Možda je u pitanju prskanje najsitnijih kapilara. ali ipak dovoljno da zaluta u neku drugu vremensku dimenziju. Ali nije mogao da zaspi. a on je kazao devojci koja je prevodila (spavao je posle snimanja sa njom) da mu ne prevodi više. najverovatnije. Taj trik mu nije polazio za rukom! Mislio je. u pitanju je ironièan vremenski obrt. . No. Postade mu jasno da je nekom strašnom greškom izbaèen iz svojeg u tuðe vreme.patološki strah od vremena? U svakom sluèaju. obièni èinovnik sa dve nedelje godišnjeg odmora i sedam dana plaæenog odsustva zbog "sluèaja u porodici". pre nego što bude kasno. da treba na svaki naèin potražiti izlaz iz ovog muènog stanja . Profesor Rajh je najmanje pola sata izlagao svoju vremensku teoriju direktno u kameru. prave. Nešto se pomerilo. ležeæi. umesto da dozna sve o jednoj jedinoj. i one retke. neki mali moždani mikro-udar. ako se sve bude odvijalo po starom redosledu. usred èetrdeset sedme! Rat tek što se završio i. sasvim neznatno se pomerilo. Sve mu je govorilo da treba brzo delati. ma koliko ozbiljno uzimali teorijska razmatranja o relativnosti vremena i paralelizmu vremenskih dimenzija. jedna posve cinièna inverzija: zaronio je sedmog avgusta 1974. jer stoji nepomièno u prostoru: u svakom trenutku svi tre24 nuci zajedno! Šta ih razdvaja? Neka opna? Zvuk ili san? Odreðen broj svetlosnih treptaja! Požali što nije pažljivije slušao Bruna Rajha. veoma malo o mnogim stvarima. možda se napiti kao svinja (otreznio bi se . o tome šta se dogodilo. jurio kao bez duše prema svom cilju . To u neku ruku potvrðuje teorije o paralelizmu vremena koje je neizbrisivo i neuništivo. onaj spretni i lukavi gladijator koji je tolike godine svake nedelje silazio u televizijsku arenu izlažuæi se opasnostima.Pusti me da spavam . sada je bio uspavan ovim suncem i blagim šumom talasa. dakle. kopao je rukama i nogama da se izvuèe ispod vlasti drugih. posle èega je ostalo neizmerno gaðenje.. pogrešne ljubavi. . i èekao je da Bruno Rajh završi.reèe. dok ga je intervjuisao u Drezdenskoj opservatoriji one lude godine kad je èitav svet bio upanièen približavanjem Helijeve komete. a izronio potpuno istog dana . pa da se posle lepo probudi na "Tramuntani". Je li slatka razneženost odgaðala njegov povratak u vreme kome je pripadao? Grizla ga je savest što još nije uèinio ni najmanji napor da se vrati. zaglibljen u hijerarhiji kakve poslovne kuæe gde se taèno zna ko je kome šef i gazda? Uspeo je baš zbog toga što nije nikada propuštao povoljne prilike.. on ih je probio. Kao i ostali reporteri. ko zna šta? Možda akutni napad hronofobije . jer ga èitava stvar uopšte ne zanima. koja mu se oèigledno divila. koje drugima nisu ništa znaèile. Ali profesionalac u njemu. uvek u pravom trenutku. i sad je tu. njemu sada predstoji dugo izvlaèenje iz bede. lupiti snažno glavom o kamen ili zaroniti pa posle ponovo izroniti. ko zna šta bi sada bio. startovao meðu prvima. zbog èega je patio kao ubogi ðavo. Smeš-no. znao je. pa da mu postavi naredno pitanje..1947! Iste cifre u poretku dva razlièita broja. Uèini mu se smešnim to što je ovome deèaku koji se igrao sa njegovim èasovnikom. bacao se na nemoguæe lopte. Mislio je na to kako da opse-ni tu malu studentkinju slavistike. bilo šta da je delilo vremenske barijere.mora da postoji neka moguænost da se vrati i pronaðe svoju ekipu? Da 25 nije uvek delao brzo. èak ni one naj-beznaèajnije.

organizatori i ostali profesionalci. tada uvek neko kaže: "Hej. i pored toga što bi èitav dan pre- . pretvori se tako za Niku Hercega u reporterski zadatak. neku vrstu opne ili magline. a ova plaža zaista je prijatna za kupanje. kada je sve moguæe. svako snimanje na moru za ljude s televizije je èist dobitak. a ruke su mu se znojile i malak-salost ga obuzimala. naravno. prvi put potpuno nesposoban za bilo kakvu akciju. u svoj današnji život i svoju kožu iz koje smo se na trenutak iskrali da procunjamo naokolo. Ko zna kakve æu sve koristi izvuæi iz njega. vraæamo se u svoje godine.verovatno u svojoj sobi iz 1974?) .ali nije uèinio ništa od svega. potpuno nemoguæu stvar: možda sam i nehoteæi razma-kao vreme koje se posle sklopilo za mnom i sada treba samo saèekati da neko blizak i drag. nego njegovi raniji podvizi. s obzirom da sve što radim. Sada mu je postalo jasno zbog èega je tako èesto oseæao slabost bez razloga! Ponestajalo bi mu odjedanput daha kao da se guši. Ovaj vazduh iz 1947. tada nas uvek neko prene iz sna. udisali smo! . Poèeo je od vazduha i od toga kako miriše more. za koju ništa nije neizvodljivo i gde ne postoji reè "nemoguæe"! Uostalom. gde je sve tako sreðeno. naovamo najviše izmenio sam vazduh! Uporedio je onaj vazduh koji je udisao pre nego što je zaronio kod Sapluna sa ovim koji sada diše . uvlaèimo se kao mali kradljivci vremena na prstima meðu dobro poznate zidove. Velsu nazvao Vremenskom mašinom? Izmon-od arhivskih materijala i svedoèenja oèevidaca. nešto bizarniji proje-kat. kakve dragocene podatke koji se ne mogu naæi u novinskim kompletima iz tih godina?" Èitav sluèaj. Sada. Hercegu bi malo lakše.mislio je . kaže: "Hej. Neæe valjda raditi umesto njih? S druge strane. naravno. ali istovremeno i svež! More je imalo ukus soli i joda. èinim do kraja.pa se istog èasa vraæamo meðu lica za stolom. Možda je èitava zabuna u tome što sam ovaj put otišao predaleko? To ne bi bilo èudno. to nije njegova briga. životinja. bilja i ljudi. ne uspevajuæi da potpuno prodre do zemlje i ljudi. udišemo (to jest. od 1947. gde si? Govorim ti pet minuta.pa da se kašika sa supom koja je naèas zastala na polovini puta. Niko Herceg odluèi tako da istraži sve što se bude dalo ispitati. koju je po Dž. èisto i bez-bedno! Nisam. voda. zemlje. ili u onim trenucima dok prinosimo kašiku supe ustima. za sliène poslove plaæeni su producenti. ta serija je uzbuðivala duhove èitave pedeset i dve 26 27 nedelje i donela mu gomilu meðunarodnih nagrada. pokrenuo jednu od naj-uspelijih serija jugoslovenske televizije. a ti me uopšte ne èuješ!" . samo je ležao predajuæi se maštarijama. 1974. ali.ispravi se Herceg) i bezbroj nevidljivih èestica smoga .ujutru dok se brijemo pred ogledalom. dakle. zar on sam nije 1970. bio je vreo. sem ljudi i. mode. sve na dohvatu ruke. potpuno su opravdane sumnje mnogih da su è^te eksplozije nuklearnih bombi stvorile atmosferski meðusloj (nazovimo ga tako). ponovo pokrene i pronaðe moja usta . Svoj povratak u 1974.kakva razlika! Znaèi. bolje od ostalih! Možda mi je i nehotice uspelo da pomoæu krajnjeg napora izvedeni ovu ludu. Oèigledno je da se. dok nekog èekamo ili za vreme sijeste u blagoslovenom polusnu posle ruèka. gde si odlutao?" -.da opet sve bude u redu. a ja u svom lepom stanu. prepusti po navici svemoænoj televizijskoj organizaciji. slabiæ ako se još malo prepustim ovom nepredviðenom izletu u 1947. pa se iznenada potpuno odsutni zagledamo u vreme (za druge je to samo praznina). "Zar nam se to ne dogaða svakog dana . na kraju krajeva. i eto.plodove sveopšteg zagaðenja atmosfere. kroz koju sunce samo proviruje. a borovi su mirisali na smolu. kad je ponovo povratio profesionalnu sigurnost.

da bi tamo snimili obiènu turistièku razglednicu . gde su kad je gusto? . sve dok ne postavi sebi jedno bezazleno pitanje: kome æe to isprièati o svom izletu u 1947. ponovo najbolji. ne vidim još te nadobud29 ne klince s kojima mi prete godinama. Niko Herceg. kopam po napuštenim rudnicima odakle su veæ svi pobegli i. i taman kada pomisle da sam gotov.oni što uvek naseljavaju veæ istražena podruèja. neranjiv i da se uvek doèekuje na noge.smeli mladiæ na leteæim trapezu. zabavljaè . rudnici se posle toga ponovo otvaraju. ispitivali su mu metabolizam. jer æu postaviti tajnu kameru u duæan preko puta i danima krišom snimati ko je sve na nju seo i šta se sve dogodilo izmeðu jutra i noæi.Šta? . kada je još uvek bio daleko od rešenja kako da se vrati tamo gde æe to nekoga zanimati? Æutali su. ponovo æe biti prvi.Èekaj! . . da budem šašav i lukav u isto vreme. jedan od najboljih reportera koji mogu da se kupe na tržištu! I još sam uvek u stanju da na jedan kanal privuèem dva miliona gledalaca. Deèak je rasejano bacao oblutke u vodu. autsajder koji iznenada protiv svih predviðanja po-beðuje u finišu. eksplozije i zagaðenje predstavljali su. klatarim nogama na nekoj obiènoj baštenskoj ogradi. o vazduhu ni reci! Otišao je opet dalje od ostale reporterske bulumente. Ali.još sam uvek najbolji ili.omorine su samo poveæavale napetost. dok sam ja veæ na potpuno drugom kraju ulice. èim je ponovo udahnuo ovaj le-koviti opojni vazduh. novim knjigama. ja im se cerekam iz nekog drugog potpuno neoèekivanog ugla. znaèi.reèe deèak. . što je još jedan dokaz da je on. Hercega obuze istraživaèka groznica: u novinskim kompletima iz 1947. evo. pored toga što se na onom drugom u to vreme prikazuje vdftern.Pušim. . pisano je o kongresima. neoèekivan sluèaj poklonio mu je divnu temu. . Isparenja. razlog zbog kojeg je najveæi deo letnjih meseci vladala omamljujuæa sparina. ma kako da ga život baci! Bio je sreæan zbog tog obrta.Šta se naðe . "Dokazaæu da sam stari iskusni lisac. . ." Eto. sportskim rekordima i spoljnoj politici samo o jednoj stvari niko nije pisao jer se podrazumevala sama po sebi: o onome što smo udisali. taj pritisak je nestao posle dvadeset minuta ronjenja kroz vreme. makar.i pored trideset i sedam godina. a uskoro æe i ta ograda postati još neviðena scena. još uvek sam mlad i sposoban da oèuvam svoje drago-ceno ludilo. Naravno. još uvek ne vidim ko bi to mogao da me zameni u ovome što radim. Herceg stariji je èeznuo za cigaretom: samo dva dima! . a u njihova oživljena okna useljavaju se proseèni nadnièari . pronalazim u najobiènijim stvarima još neviðene obrte. mada se po studijima veæ uvelike šuška kako sam izgubio poèetnu svežinu i kako se veæ ponavljam . u kome živimo. gle. .upita deèaka. . . još jedanput.Imaš li cigaru? . a drugi æe za to vreme putovati èak na Novi Zeland.28 spavao. Specijalisti su mislili da se radi o banalnom povišenju pritiska.Pušiš li? . kiše nisu donosile olakšanje koje su ljudi danima željno išèekivali . sumnjali na rak i utvrðivali anksioznost. a vlaga koju su ostavljale iza sebe ubrzavala je truljenje velikog ðubrišta u kome smo živeli. .

Kud god bi krenuo pratio ga je buljuk gradske mladeži. meðu priprostim svetom koji baš stiže na kupanje. nije mogao ni da sanja koliko je. kaubojskog oboda. kratke pantalone. stranac . njihovi geni. pa se uètivo smešio za svaki sluèaj. nasledio njihovu boju oèiju i kvalitet kose. na sarajevskom korzu. ali sama pomisao da æe morati da provede izvesno 30 31 vreme sa poludivljim. u krvi su mu kolala njihova crvena i bela zrnca. imao neke. nostalgiènost. onaj hrapavi boèni deo sa tri palidrvca slepljenih fosfornih glavica. Izvukao je ispod svega malu žutu metalnu kutiju ulubljenih ivica. èak i da mu priðe na dva koraka razdaljine. Bio je dakle. ipak mu na plaži nedostaje mnogo toga! Smešno je . neke druge stvari. Oseti se potpunim strancem. onaj kojim æe se tek govoriti dvadesetak godina kasnije.bliski roðak njegovog dede starog Hadži-Banjca . da se domognu lepšeg i bogatijeg života.koji se prilikom svoje posete njihovom skromnom domu 1952. Njegov kao krv. ispuni ga netrpeljivošæu. a Herceg ih posle krišom skupljao u dugo èuvao ispod svog kreveta. Seti se sa osmehom svoga dede koji je tog "stranca" izbacio iz kuæe i još dugo.nigde . Tajni imetak Hercega mlaðeg! Zapalili su. koja je nemo posmatrala taj l"stim iz filma sa Stjuart Grendžerom. crveni. izgleda. Nije shvatao u èemu je nesporazum. zapuštenim deèacima i "sin-dikalcima" na letovanju u selu bez hotela. tragove njihovog hoda .povratnik. vojnièku gumu za žvakanje iz "Unrinog" paketa. Služila mu je. ose-æajnost i gnev njihovu prastaru glad za blagostanjem.ni tamo ni ovamo . a opet. Seti se zime 1954.Pored njega je ležala hrpica odeæe. Deèak je svoju cigaretu vesto skrivao u skupljenoj šaci. sasvim nepoznate navike. èije se arome veæ odavno od vikao. tako da je teško ko mogao prime-titi da puši. urlao u praznu akustiku stepeništa 32 "da mu više nikada ne izaðe na oèi!" i bacao besno za njim poklone što su mirisali na neku drugu planetu. Na nogama je nosio mekane izgužvane èizme od žute kože.sam u njihovom svetu! S druge strane. vukuæi svoju sirotinjsku opremu: æebad i nekžifve lonce? Zaboravio je da to nije njegov izbor. jer je stigao iz države Minesota u zemlju koja još nije znala za sprejeve i losione. Svi oni bili su okrenuti buduænosti. sandale. Unutra se nalazio i komadiæ kutije od šibica. ugleda smotuljak belog i crnog konca proboden iglom. onog iz koga je on upravo dolazio! Vraæao se iz njihove buduænosti! Kretali su se. karirani kaput drvoseèe goreo je poput plamteæe mrlje u posiveloj bujici šetaèa. ovim ljudima na plaži. Ispod zgužvanih. u suprotnim pravcima i tako se sluèajno sreli. dakle. nosio je njihovu dobrotu. pa pažljivo ispravljenih i složenih novèanica od po dvadeset dinara (bila je to njegova ušteðevina "za svaki sluèaj"). poznavao drugi jezik. sprave. mesta i okolnosti. Šta traži na ovoj plaži. prijatne stvari (male životne povlastice) neprimetno kupuju i prave konformistima. taènije. Herceg stariji se nije seæao da je imao kad je bio mali. vezan za udobnost! I pored toga što je i sam znao da nas baš te sitne. sasušenu bubu "jelenka" i dve poluistresene cigarete "Ibra". Herceg stariji udahnu duboko oštri dim jeftine cigarete. dva metalna dugmeta. na zadah koji mu smeta kod našeg sveta. želeli su da izgrade zemlju i da se išèupaju iz bede i neimaštine. u stvari. zastavši na èas u prozraènom avgustovskom danu 1947. Majica. pošto mu se izgubio iz vida. a na glavi pusteni šešir širokog. na nekoj jadranskoj plaži. na koje je jedne veèeri zalutao neki povratnik iz Kanade. ne mogavši da razazna da li u tom æutanju ima neke opasnosti ili je samo plod Ijubo-pitljivosti za strance? Ili onaj drugi povratnik . koji su bili odeveni samo u dve boje: teget i braon (modro-smeða harmonija oskudice). žalio na mirise. umesto novèanika.

ali su ipak puni prastarog straha osluškivali preko* radija kako se diže vodostaj nekih dalekih reka. . ali jedan tuš koji bi sa njega sprao morsku so dobro bi došao za poèetak.. naime. na asfaltu. Era "po-| trošaèkog društva" još nije nastupila na ovoj obali. Dok on ovde bespomoæno leži. i od vetrova što su se raðali u dubokim i nepoznatim planinskim klancima. nije lepo. Postali su svesniji siæušnosti male planete na kojoj žive i toga koliko zavise od promenjivih æudi vremena i neba. u redakciji. "u onom drugom svetu". crne. svi koje je poznavao utišavali su decu da èuju izveštaj o vremenu. srèani bolesnici su èekali izveštaj o vlažnosti i pritisku . Herceg je neprestano pokraj sebe imao otvoren tranzistorski prijemnik: 33 na snimanjima. èije ga prisustvo umiruje. Kola na parkingu. Vedro ili oblaèno. više od svega. Novine.svet je bio zreliji i svako se oseæao zavisan od vode što je rasla. Ostali. Koliko je do sada primetio (a tu je veæ više od dva èasa). a èesto samo do polovine. nije nikad ni pomišljao. Nedostajalo mu je.radio-stanice su obasipale svakih trideset minuta svoje slušaoce podacima o stanju u atmosferi. takoðe. raèuni za parking rastu. nisu uopšte primeæivali njihovo. Ovde nije bilo nikakvih otpadaka. Ljudi su se budili. zujanje. Živeli su po gradovima. inaèe.. praznio je do kraja. mnoštvo sitnica koje je kupovao onako usput. ako mu dosadi jedno mesto. kratke vesti svakih pola sata i. sa èeliènoplavom njuškom. nekoliko puta dobi želju da dlanom otera muve sa lica malog Hercega. trošio ih i bacao. znao je da može otiæi kud god zaželi. Nedostajalo bi mu bezbroj posrednika na koje. razume se.šta li je sa njima? Ostavio ih je u Splitu. njihov sadržaj. Da. Na kraju æe kola sigurno skloniti u neki depo i prodati na prvoj javnoj rasprodaji za bagatelu. Ponekad. Frotir. Koliko se promenio jezik? Koliko mentalitet? Moi(p6*se èuvati da ne upotrebi koji od tih izraza i tako se oda. morao je da prizna da više ne bi mogao živeti sam sa prirodom. da.od toga su zavisili: njihov nedeljni vikend. Pre nego što bi izašli na ulicu. Kroz njegov stan prolazile su stvari. Sišli bi na plažu i zamoèili palac u more: prijatno je za kupanje.priznati šta. izgleda. a muve na plaži postale su zaista nesnosne. i stvara polje niskog pritiska nad Andima . . u recepcijama velikih hotela na moru. pa i najmanju promenu! Približavanje kakvog olujnog oblaka najavljivano je satima pre nego što bi ga ljudi spazili iznad svojih krovova. konjske muve! I one što žive na kozama. Veæ su znali da æe vreme nad Balkanskim poluostrvom zavisiti od at-lanskog ciklona: hoæe li se proširiti preko Velike Britanije i Norveške na severoistok ili æe skrenuti južnije . osetljive na svaku. Koliko otpadaka! Sam je sebi lièio na mašinu za pravljenje smeæa. Svi koje je poznavao. ali ko zna kako bi on to shvatio? Možda kao šamar? Stvar navike. I ne samo on. Tranzistor pre svega! Nedostajale su mu. šetnja . peckave. . I platnena ležaljka pod suncobranom. i sprej protiv muva! Veæ je zaboravio na prisustvo tih dosadnih insekata. nisu imali ni pašnjaka ni oranica. ma gde se niflazio poslednjih godina. Govoriæe ubuduæe sa malim samo pro- . nije prijatno! Za razliku od njih. u javnoj garaži. putovanje. rastvarali žaluzine i gledali nebo: lepo je. jer i nije imao mnogo toga da baci. kao da su ljudi postali nežne biljke. na brodu. pre svega! Led. èesto je zapanjen zagledao u kante za ðubre. po kioscima ili robnim kuæama. Herceg poželi i svoje omiljene cigarete "Benson & Hedžis". kola . Sem tranzistora. Potrošaèko društvo! Verovatno ne bi ni razumeli taj izraz. zveket leda u zamagljenoj èaši" piæa. ovde se niko nije naroèito zanimao za vremenske prognoze. Žestoke. No.ljudi su postali po-vezaniji nego što su bili 1947. Telefon. Niko ništa nije bacao. dakle. izveštaji o vremenu. dok je vozio u kolima . Pažljivo su pratili kretanje mediteranskog ciklona i njegov lagani put ka Jonskom moru. I ne samo on. u kojima se nikada nisu kupali.

Kad popušiš. pa su izašli i svako je dobio gotovo proziran i. ali èim bi mašina pokosila neki pramen. sve to posuto kaustiènom potašom ("živom sodom". Devojèice nisu ošišali. U meðuvremenu. Svaki deèak dobio je po komadiæ crnog. deèak se nekuda izgubio sa" svojim blagom u kutiji. Oèistili su im mišice vatom natopljenom u alkohol i zaboli u njih duge.reèe. Deèaci su stajali u dugoj zmijolikoj koloni u dvorištu Centra za raskuživanje. ako nije bilo sode. Sakrivali su rukama ona mesta. Niko Herceg nije znjd"šta su uradili devojèicama. Sapunfje inaèe pravljen na taj naèin što su u velikim vojnièkim kazanima dugo kuvani razlièiti otpaci od zaklanih životinja: creva. pa posle izlivao na dasku i još mlak. u kojima ima manje izgleda da se otkrije. zureæi jedan drugome u potiljak. skriven je plesnivi vonj istorije sveopšte bede. kosti sa ostacima mesa i sleðenom mašæu. dlake su na njegove oèi sivele i postajale pepeljastotamne. Deèaci su vrištali zahvaæeni panikom. iznad zelenih kartona i 37 instrumenata kojih su se plašili. . ljigavog sapuna. Još uvek goli kao od majke roðeni.od koga je pravljen finiji sapun. Hercegu je bilo krivo što æe umreti ovako glupo. kupicu ti još! U leto 1947. morali su da pretrèe prostor izmeðu dve barake.35 stim reèenicama. rezao žicom na pravilne crne kocke. Verovatno æe kazati da su ga poslali u neki daleki logor na oporavak. Drvene letve od kojih je napravljen patos bile su kliske i ljigave. . koji se tog jutra dizao iz dvorišta Centra. Vratio se posle nekoliko minuta noseæi u šaci deset cigareta "Ibra". hrskavica. ali im nije mnogo vredelo . kako su zvali tu dragocenu materiju) ili pepelom. veæ ukroæeni i pomireni sa sudbinom. a svoju odeæu uvezu kaišem ili kanapom. Zatim ih propustiše kroz šake èetiri snažna èoveka u plavim kombinezonima sa maskama na licu. sa tavanice poteèe voda: najpre potpuno hladna. grad je odluèio da svu izgladnelu i neuhranjenu decu pošalje na more. Mali Haim Salom je užasnut bacio svoj sapun i stuštio se bez odeæe preko dvorišta. Zadržavajuæi suze. dok se ostatak tamne smese kuvao dalje. Onda je voda iznenada prestala. sa površine kazana skidan je tanki beli sloj . morali su da se svi svuku goli. Neki èovek u be-lom bolnièkom mantilu šišao ih je gadljivo prilièno tupom mašinom. ujeo je jednog za ruku koprcajuæi se kao lud. a odmah zatim neizdrživo vrela. Po-suli su ih nekim praškom koji je zaudarao na sumpor i bubašvabe. Videli su svoje male drugarice u nevolji kako sede na zemlji. a da to niko ne dozna. Njihova mala mršava tela uvijala su se u oblacima pare. da ne zagaze u žirko blato. Uskoro. mokar peškir da se obriše. Posle toga dugo su se primicali dugaèkom stolu za kojim su sedeli lekari. Imao je svetlo36 kestenjastu kosu. kao jato èavrljavih ptica. ko zna zašto. Gazili su kosu do kolena.one su ih ipak videle. Naredna baraka je zaudarala na kiselu plesan. kožurice.Uzmi! . Stajali su goli na julskom suncu pred novom barakom. ko nije imao opasaèa. U njegovom zadahu. Kada završiše sa šišanjem. i . zatvorenog sa svih strana dugim barakama i bodljikavom žicom. Herceg je primetio da su mnogi obrezani. bolne igle sa vakæinom protiv tifusa. Tako su Niku Hercega ošišali do glave. skaèuæi sa cigle na ciglu. Herceg je gledao kako mu na kolena pada kiša zlatnih uvojaka. Posle par sati kuvanja. Dok su ga dva èo-veka u belim mantilima vukla natrag u kolonu.

ali ona je više volela da ostane sa Hercegom i Salomom.Ja veæ znam! . tako razlièit od njihovog grada. Spaziše i krilo nekog aviona kako strci iz kamenjara.Nemojte biti ludi! . . Deèaci su ih zvali "štrucama".To je Lina Koen . . podeliše im maslinastu vojnièku æebad.kazala je ona. . 38 Herceg je sa nepoverenjem gledao ovog malog ženskog uljeza: . neprijateljski predeo. sad se zna. . Kroz arnjeve je zviždao vetar. huèala je zapenjena reka. . Oblaci su nepri-metno poprimali ružièastu boju. Dole.. Šofer je podigao rukama kao kakvu lutku i ubacio meðu njih dvojicu. Popeli su ih na nove zelene "dodževe" èiji su ar-njevi bili obojeni maskirnom jesenjom bojom. a zatim dodade pqnosno. Sumnjali su da bi ikada uspeli da se vrate natrag. Devojèice su pozvale Linu Koen da im se pridruži i pokrije zajedno sa njima. bila je veoma zgužvana i takoðe posuta onim belim praškom.Poznajem je . tamnozelene planine. Deèaci joj napraviše mesta izmeðu sebe. virili su preko ograde "dodža" u nepoznat. Tada je prvi put video Linu Koen. . odakle se uskoro zaèu pesmica: Sad se vidi. Sem toga. Pokriveni æebadima sve do nosa.upita. Zaustaviše se nekoliko puta da piju vodu i da piske. . Herceg je tako prvi put saznao da postoji svet i izvan sarajevske kotline. Pri prvom zaustavljanju u nekoj porušenoj varošici. posle bezbroj prozivanja. Krenuli su tek posle podne preko brda. * Sad se vidi da se vole! Sa tog prvog putovanja na more. kuæi..Kako se zoveš? . deèijeg tela. . Svakom kamionu pripala je po jedna velika konzerva žutog amerièkog margarina od kikirikija i po pet veæ narezanih vekni gnjecavog nedopeèenog hleba. . èiji su se režnjevi držali samo na donjoj kori. Salom i Herceg odluèiše da pobegnu prvom prilikom. Zaljubljen su par.kazao je prkosno Salom.Rekli su da æe nas nauèiti da plivamo . Zbili su se jedno uz drugo da im bude toplije. Za godinu dana Idu pred oltar . One tada prezrivo slegoše ramenima i poèeše da se sašaptavaju pod svojim æebetom. a karoserija se tresla kao luda po izlokanom drumu. toplina je prosto navirala iz njenog nežnog. u klancu. .prizna Herceg.Neka vrate! . . S obe strane puta ležali zarðali kamioni sa kojih je neko oglodao sve što se moglo odneti. a noge podvila pod haljinu: . Lina je grejala kao kakva mala peæ.Videæemo .reèe. Popeli su se zbog toga meðu poslednjima i zauzeli mesta sasvim uz stražnju ogradu kamiona.. Iznad njih su promicale presne. . Ništa nije nedostajalo.èekali da im vrate odeæu. Njegov rodni grad mu je izgledalo tako strašno udaljen da on i Haim Salom preæutno odustadoše od nameravanog bekstva. . Prošli su pored èaðavih bunkera okruženih gomilama tenkovske gvožðurije.pohvali se Herceg. .Nisam nikada bila na moru .reèe umesto nje mali Salom. Kada su je dobili natrag. Kroz njegov trup šumio je planinski potok. Herceg je za39 pamtio svileni dodir Linine padobranske haljine i njihova dva imena vezana zauvek deèijom pesmom: Niko i Lina. .I da vozim bicikl! Uvukla je svoju lepu glavu meðu ramena. . Ko se kome dopada f Oborili oèi dole.Ni mi! . Mnogo dece je povraæalo. . . Njena nova žuta haljina od padobranske svile lepo je pristajala tamnim uvojcima i krupnim sefardskim oèima.Vratiæe vas . Èula je kako se dogovaraju da pobegnu: .. . sem dugmadi.

kuæe i ljudi. ako zatreba. Zatim su de-vojèice razdvojili od deèaka. . Izronivši iz tamnih i vlažnih bosanskih šuma. na rasutoj slami. pa su za njima poslali poteru.Leziiiiiii! . pošto su u dvorištu te škole dobili po solju vruæeg kakaoa. Povikali bi: "Eno. Ispostavilo se da su tri deèaka po-begla. Utvrdi sa užasom da je gorka i slana. išli u susret svetlosti. kamioni se spustiše u luku. koji je nosio lepo ime "Blažene Gospe od Školja". pa je ispljunu. postajalo je sve svetlije i toplije . bande! Raaaaaaaaspaliiiiiiiii!" pa bi zapucali iz automata u drveæe. posle èijih ujeda je ostajao krvav trag. Ta pustoš je podseæala na san 40 41 što se sanja u bunilu. Ljudi sa "Blažene Gospe od Školja" gazili su preko usnule dece. bešumne senke u koje su pucali vojnici . Njemu nije bilo muka od talasa. Prespavali su noæ u nekoj školi. kao da su sve više bledeli. Èitave noæi su ih grickale neke uporne životinjice. Na kraju. gde su deca pretovarena na brod za prevoz peska. ne ugledaše ogroman bledoplavi prostor bezmernu kolièinu nièega pod nepomiènim nebom. nastaviše svoj put preko gole visoravni na kojoj su se èuli samo cvrèci. Rano ujutru sledeæeg dana. za koje se po kamionima pronese glas da su otrovne i da onaj koji ih okusi umire za pet minuta u najstrašnijim mukama. Pobelele od sitne prašine koja je obilato zasipala kamion. a na bodljikavom šiblju pokraj druma rasle su neke crvene bobe. devojèice su lièile na male starice bele kose i sedih trepavica. krijuæi od drugih svoju zabludu. Spavali su po podu ispod školskih klupa. Mornari su ih krcali kao da je u pitanju stado ovaca.kroz šume su pretrèavale hitre. Nekoliko puta meci se vratiše iz šume i prozviždaše im iznad glava. .narediše vojnici deci na kamionima i odmah odgovoriše na vatru. more. brod pristade bokom uz niski kameni zid. Lina Koen je povraæala preko ograde. Tuleæi klaksonima. ne zaustavljajuæi kamione. Fenjer se stalno gasio i neko ga je nanovo palio. . trava po niskim poleglim brdima. Sa kamenih zidova spuštala se loza. po ko zna koji put za poslednja dva 42 dana prozivali. ali šoferi se više nisu zaustavljalLaiye dok iza jedne nagle okuke na golom brdu. Muèila ih je velika žeð. najzad. Postrojili su ih u dvojne redove i. sve dok laða ne bi toliko puna da je more doprlo gotovo do same ograde. i do poslednje kapi krvi.pratioci kamiona. Što su duže putovali. Oseæao je da je neprijateljski raspoložena prema sarajevskoj deæi. Raskošne mleène vode blistale su mrtvim sjajem. Bilo mu je žao što je tako bespomoæna i što je upropastila svoju lepu svilenu haljinu. Herceg zahvati vodu šakama i poèe žedno da pije. sada su šibani vrelim vetrom. Bilo je to. obraslom u mahovinu. ali mrzeo je i plašio se te^podmukle morske životinje na èijoj su grivi jahali. Zatim su brda postala crvena. Zakleo se da æe braniti Linu Koen. razmazujuæi rukama prašinu po licu. Naviknuta na pucnjavu od malih nogu. a Herceg joj držao dlan na èelu i èuvao kosu da se ne pokvasi. žmirkajuæi nenaviklim oèima. koja je sad bila sva prekrivena tamnim mrljama mazuta. Neko je neu-tešno plakao. deca su æutala. prelazeæi s jednoga na drugi kraj palube. Lina Koen tako za izvesno vreme ." Žmirkali su i treptali pred ovim svetlim èudom. Jedva je razumevao dovikivanje mornara. more. Valjali su se po mrtvomorini sve dok se ne spusti noæ. blizu grada èiji su beli zidovi i kaldrma bili još vreli od dnevne jare. sravnjujuæi glasove iz tame sa spiskom osvetljenim džepnom lampom. eno mo-raaaaaaa . pa deca zagrajaše njegovo ime: "More. posle mnogo svaða i dovikivanja. Zapazili su èudne plodove na rastinju kojeg nisu poznavali.

nevidljiv i neprimetljiv! Sve dok bude pristajao na pravila ponašanja koja odreðuju odrasli. koje se tako divno slagalo sa patetikom trenutka. koji æe ga najzad odvesti iz ovog muèilišta. zaštiæen tim spoljnim ponašanjem . kao da ga poznaje veæ od ranije. poput svilene èarape. kojim korakom da se koraèa i kuda usmeri pogled.pojavljivala se na ulazu u njihov logor. More je bilo tiho i kao posrebreno svet-lošæu punog meseca. Savršeno lako mu je uspevalo da samog sebe pripremi i ubedi u istinitost tih masovnih oseæanja kojima je bio podvrgnut. Stajao je tako u nedoumici. Herceg nije nikako mogao da zaspi. Odjedanput. Herceg je išao toliko daleko da je veæ sa deset godina umeo vesto da. deset koraka napred marš!" i kazao: "Ti odlaziš. i uopšte. Oko njegovih bosih èlanaka zasvetluca fosfor. duboko u sebi Herceg se oseæao kao princ baèen u bedu. Herceg je veæ sa deset godina shvatio ono što neki ljude ne nauèe dok su živi: potrebno je postati što manje upadljiv. imao je strog.išèeze u pomrèini. pa voðen sablasno belom šljunkovitom stazom izlazi iz tog mraènog lavirinta na obalu. Glavonja je i dalje koraèao ka moru vlažnim mlakim žalom. a onda se upuæivala ka veènom stroju u kome je stajao na mestu voljno. ne jedanput mu niz kièmu promileše mravi od uzbuðenja i ne malo puta se u uglu njegovih lepih plavih oèiju po44 javi suza potresenosti! No. u kome svako svakog drži neprestano na oku. odlazio do džipa. ono što je smatrao da se od njega traži u tom trenutku. Èuvao je i . . pojaviti veæ neko ko æe ga izbaviti iz ovakvog života. zajednièke trpezarije. na kojima je bila složena èista posteljina. Upravnik je komandovao "mirno!" a zatim "Herceg. razgovarala najpre na kapiji sa upravnikom. jednostavno . sve su to bila samo prolazna oseæanja. èvrge i klempe. Krenuo je na prstima za njim i video kako mali spavaè prolazi kroz neki vrt. na lice navuèe izraz koji se zahtevao od njega. Osluškivao je tromo disanje voda što su bleskale iskrièavim svetlostima. .niko mu neæe moæi ništa! U svojoj ranoj mimikriji koja ga je tako pouzdano štitila. kako da se ponaša. pozdravi se sa drugovima . onih što su neprestano nareðivali kuda da se ide i šta da se èini. preteæi izgled malog osvetnika. Dok je marširao sa drvenom puškom o ramenu na nekoj od brojnih parada i smotri tog vremena. jer je èuo od ostale dece da razbuðeni meseèari istog èasa umiru. bila je to obièno neka žena odevena u belu haljinu opasanu trakom sa tri boje (plava." Opraštao je svima velikodušno sve uvrede i udarce. pitajuæi se gde se nalazi i šta je to takttfcfeliko i nepoznato pred njim. oni u èijim se rukama za sada nalazio njegov mali drhtavi život. pre ili kasnije. sigurno. Osluškivao je kako deèaci buncaju u snu. biæe potpuno bezbedan. uspevao je da pogled ispuni sveèanim i poniznim raspoloženjem. Herceg je video kako se prenu i uplašeno povuèe nekoliko koraka unatrag. U njegovim maštarijama. Svim svojim srcem je verovao da æe se jednoga dana. Prolazeæi tako kroz ruke nepoznatih ljudi. meðu gomilu kojoj ne pripada. zajednièkog života. a kada igra. prilikom polaganja venaca na groblju -: skrušen izraz mrtvozornika. 43 Bilo je to prvi put da je Herceg video meseèara. primetio je kako se sa kreveta iznad njegovog spušta deèak koga su zvali Glavonja i kako u snu koraèa spavaonicom. taènije. bela i crvena) . jer. Možda je pomislio da je veæ umro? Seo je užasnut u pesak i poèeo da cvili. koji je tom prilikom bio ponizan i fin. a kada se dizala zastava na jarbol. Pratio je Glavonju na dva koraka rastojanja. Izgleda da ga je hladna voda razbudila. sve dok ne zagazi u pliæak. Na kraju ih uve-doše u neku neosvetljenu kuæu i rasporediše po gvozdenim krevetima. ali se nije usuðivao da ga probudi. Prišao mu je i odveo ga natrag u spavaonicu.pružiti mu ruku i izvesti ga iz zajednièke spavaonice. kada da se spava.

oni koji ko-manduju decom. da je èak i govorio sam sa sobom. a naroèito energiènim lupanjem petama kad im se obraæao. deèaka koji je pokušavao nekako da preživi zlo. neki ugao vrta zarastao u korov ili unutrašnjost prevrnutog sanduka. Nikad nikome! Veæ je znao da bi. mada moæni. Sve te "odrasle budale" èinile su najbolje što su mogle da od poludivljih deèaka i devojèica naprave pristojnu decu po receptu iz èuvene "Pedagoške poeme" Makarenka. u stvari. deca ipak nisu gladovala. nauèe radu. drhtavoj jezi osamljenosti punoj slatkih oèekivanja. No. udvorièkom hitrinom kada ga pozovu. Ponekad bi podigao oèi i taj tako svetli pogled probio bi tada dugogodišnje blazirane naslage Hercega starijeg. jer su veæ sasvim izgubili želju da budu sami? Shvatio je. vrteæi pokretno prstenje podvodnog èasovnika. oni su se trudili da deci bez roditelja omoguæe koliko-toliko lep i udoban život. da ih nahrane. Koliko je samo puta imao prilike da se uveri u to! Ponekad bi ga neko od rukovodilaca Doma pomilovao po kosi i pohvalio pred ostalima. koliko zbog sujeverja: jedanput objavljena tajna prestala bi da ga štiti.završni udarac u glavi. I pored njihovih grešaka. koje je èesto nepoznato i zrelim ljudima. a kamoli deci u nevolji! Mali Herceg je gledao pred sebe. odenu. kao da je svaki taj pogled donosio veliko olakšanje njegovoj dugoj i dosadnoj bolesti. Nikome nije odavao svoju tajnu nadu da æe se izbaviti iz nevolje i otiæi negde gde deca ne stoje u stroju i gde se na njih ne vièe. onaj trenutak kad upravnik kaže: "Zar neæeš uzeti svoje stvari?" On æe odgovoriti: "Ne treba mi ništa!" Prirodna samozaštita pobrinula se da veæ kao desetogodišnjak postane veoma lukav. baš u trenutku dok je on u sebi kovao jednu od bezbroj osveta. Možda 45 æe nekome izgledati neverovatno da je jedan desetogodišnji deèak umeo da odneguje u sebi ovoliko lukavstva. U jednoj zemlji koja je još uvek oskudevala u svemu i svaèemu. Nespretnost sa kojom su to èinili bila je plod njihove priuèe-nosti (prošli su kroz dvomeseène kurseve za vaspi-taèe i uèitelje). duboko ubeðeno u opravdanost svoje mržnje. i da se tamo predavao uzbudljivom sanjarenju. prilièno naivni . ponovo zajedno i na okupu. niti pružiti ljubav za kojom su èeznuli. Naravno. Nije imao ra-zumevanja koje bi možda porodilo malo dobrote u njegovom ojaðenom i. bio izgubljen. niko im nije mogao zameniti oèeve i majke. Hercegu je. ali èime onda objasniti to što se Niko Herceg veæ u to vreme èesto osamljivao. ako se tajna otkrije. izvodio nekoliko varijanti velike scene opraštanja sa logorom. pre vremena oèe-lièenom srcu. da su odrasli . Ni prema njoj niko nije imao samilosti. redu i igri. naime. nedostajalo samilosti. ali veæ je dobro znao kako se mogu zavarati njegovim naoko lojalnim izrazom. strogosti i sivoæe tadašnje "starmale" . tražio u retkim predasima (kad vaspitaèi daju deci "voljno") skrivene kutke u podrumu.pedagogije.Herceg tada još nije poznavao taèniji izraz: jednodimenzionalni. èemu nisu mogli da odole. Niko ne može biti tako svirep kao ogorèeno dete. takoðe. dok su ostali deèaci igrali krpenjaèe. pokušajmo da razumemo i malog Hercega! Ne možemo oèekivati od jednog deseto-godišnjeg deèaka koji je video kako se ruše kuæe i kako vise obešeni ljudi. Mlada država nije imala vremena za nežnost. Poèeo je ponovo da diše u skladu 46 . ne samo zbog toga što bi mu se svi rugali i svetili što je pokušao da im ffmegne makar i u snu. a èovek se ne može mrzeti zbog toga što nije imao prilike da postane bolji nego što jeste. kao da su se dugaèke blistave igle zabadale u njegovu prošlost prodiruæi do najskrivenijih taèaka. da pokazuje još i razumeva-nje. zbog toga.

Herceg! Slino! Na mesta . èim mu se za to pruži prilika.reèe Slino. a on na njemu! Udarao je njegovom glavom o zemlju i vikao "Predaj se! Je Г ti dosta?" a onda deèak na kome je ležao stenjuæi priznade da je dosta. Najpre su se zaèuli povišeni glasovi.èuvari stada. Vaspitaèi su veæ trèali sa tri strane plaže. a onda histerièan deèiji vrisak i tupi udarci u rebra: deèak se tukao sa Slinom .A odakle ta krv? . . za vreme snimanja u Kantonu. ali ništa ne uèini da ga spreèi (èak je sklopio oèi). a ostali se deèaci æutke razmakoše da propuste male borce.Ništa! . taèno je mogao da zna šta se upravo dogaða. Jedan ubod iglom .sa svojim krvotokom. pa njegov mali dvojnik podiže iz prašine komad hleba koji se otkotrljao.kaza Herceg. ali u tom drskom osmehu (koji je toliko razdraživao vaspitaèe) jasno se videlo da æe jednoga dana. Zadihani deèaci zauzeše stav mirno. . razmièuæi deèake. Ali.svojim stalnim izazivaèem. Preko lica mu prelete izgladnela senka. Herceg stariji je dobro znao šta æe se uskoro desiti: bio je uèesnik tog davnog dogaðaja.Pao sam . Meðutim. . deèak reèe: "Vratiæu se ja!" pa.Užina! ... Osetio je isto olakšanje. vraæao ga je smešeæi se. Kao da i sam iznenada postade svestan svog izgleda. krila se neukrotiva tvrdoglavost mlade zveri koju jfnemoguæe uterati u kavez. desno: . Svaki novi pogled malog Hercega topio je njegovu lažnu sigurnost! Tri zvižduka presekoše plažu: . 48 a odmah zatim olakšanje . koje Herceg stariji nije morao ni da prisluškuje. deèak bi pobegao u jedan od svojih tajnih hodnika i mislio na sasvim druge stvari. oborivši pogled.Pao si? Nekako si èudno pao? Otpoèe jedno od brojnih rutinskih saslušanja. potom oseti stezanje neèijih prstiju oko svog vrata.Ništa .uz viknu deèak stresavši pesak sa nogu. i žmureæi. mada ga pre toga nikada nisu videli u životu. Otvorio je oèi i video gužvu golih tela u crvenoj prašini. . Ako je mo49 rao. kao kada se. Obojica su teško disala.. sraèunat samo na to da ne razbesni vaspitaèe. nekoliko kapi krvi pade na tu suhu zemlju i ona ih istog èasa upi. . oko poslednjeg komada hleba namazanog margarinom što je ležao na dnu korpe. niti izdresirati i naterati da ponizno vrati baèeni štap. baš kao u Pavlovljevim opitima sa psom i zvonom. jer ih je veæ znao napamet.Šta je bilo? . dobrovoljno podvrgao akupunkturi kineskih leènika koji su sa zadivljujuæom taènošæu poznavali vitalne taèke njegovog tela. Baciše se istog èasa u gužvu kao ovèarski psi .reèe Herceg.. . krenu uzdržanim korakom ka korpi za rublje u kojoj su dve debele žene u belom upravo donele^comade narezanog hleba.Slino je sada bio dole. Èim bi otpoèeli da ga "prevaspitavaju" (kakva užasna reè!). odjekujuæi prazninom. štap u njegovoj ruci postati osvetnièko oružje. zadržavajuæi na licu prikladan površinski izraz. levo. boreæi se sa željom da potrèi. . . Drhtao je èitavim telom a u kretnji sa kojom je pošao ka zbornom mestu bilo je neèeg gramzivo-ponižavajuæeg. .jedno olakšanje. ispod tog skrušenog izgleda. Toliko je bilo tih ispitivanja i veèitog ubeðivanja da su reci veæ potpuno napustile svoj smisao.

Sigurno je da ništa ne bismo uèinili sa svim svojim znanjima u svetu koji još nije bio zreo da ih primi. jer sve što je stvorio otišlo je jednom zauvek u vazduh. . vlasnik jednog od najpoznatijih lica u zemlji. nek ima on"! Ali eto. ne uèini ništa! Jednostavno. na tom polju . da ga zatim odvede kod frizera. vremenom. bez dokaza da zaista postoji. rašèereèila i sa-bila kopitama u riðu travuljinu. . odela i knjiga sa lepim ilustracijama. lekara i masera i smesti u neki pristojan hotel sa bazenom. internata. osetimo uvek nadmoænost kad pomislimo na naše sirote naivne prethodnike. rastrgla nas "konj"ma na repove". . na njima sada trepere neke druge slike i reci. Štaviše. Herceg stariji nije imao dece. Herceg. na njima se osmehuju neka druga lica u modi . Jedan mitraljez kalibra devet milimetara promenio bi tok istorije! Naoružani iskustvom i veštinama novog doba.najboljim godinama svog života. da se iznenada pojavi u svom današnjem ornatu slave i moæi: Niko N. kampova i "prevaspitavanja". recima i znojem . u ništa! Magnetoskopske trake su izbrisane. da iznenada iskrsne i pruži ruku tom nesreænom detetu baèenom u pakao deèijih domova. ovde niko i ništa. . uèinio bi sve da nekako iskupi pakao kroz koji je prošao. juna 1389. dakle. ga najpre odvede u neku poslastièarnicu na empite. verovao je tada. tako osamljenom meðu ljudima i decom. ali ko zna kako bi se stvari zaista odvijale da smo se sluèajno našli u utorak 28. Tako najzad shvati da njegov prilièno sumnjivi znaèaj ne vredi *4iišta sam po sebi i da je potpuno nezamisliv i neodvojiv od ogromne elektronske mašinerije koju je 51 m više od decenije predano hranio idejama. On je. roni i upravlja motornim èamcima. kada je zaista imao pred sobom toliko željenu priliku. niko od ovih ljudi. u vetar. skija na vodi. nije ni malim prstom maknuo da se izvuèe iz neprilike! Pretvarao se da uopšte ne vidi šta se dogaða sa malim Hercegom okrenuvši glavu na drugu stranu! Koliko je samo puta kao deèak zamišljao na èasovima istorije da se nekim èudom pojavljuje u sred rasula Kosovske bitke sa mitraljezom "breda". .Trebalo je da ustane i nekako pomogne tom de-èaku! Koliko je samo puta preživljavao ovu istu scenu! Zamišljao kako ulazi mirno meðu vaspitaèe i decu i stavlja svoju ruku na deèakovo rame. baš kao što je i Herceg isuviše dobro znao da na ovoj plaži iz 1947. I kao što ništa nije znaèio pre pojave te fabrike prežvakanih slika. pedikera. Ta želja skrivena je u onoj toliko èestoj reèenici koja nam 50 sve objašnjava: "Kad nisam imao ja. Koliko je samo puta mislio na taj. niko ne pozna ni njega ni njegov uspeh. sa-èekuje tursku konjicu da mu priðe sasvim blizu i u odsudnom trenutku pritišæe obaraè . neæe ništa znaèiti ni posle svog odlaska. pa tako nije ni mogao znati da sliènu stvar oseæaju prema svojoj deci oèevi i majke koji su nekada teško živeli. "Zašto ga ne ostavite na miru?" . da ga nauèi svemu što znaju današnji deèaci: da vozi motorcikl. da mu nakupuje gomilu igraèaka. sad. savršeno nemoguæ sluèaj.sve je otišlo neznano kud! Oseti se prvi put u životu potpuno golim. žena i dece nije ni èuo za televiziju! Proæi æe još najmanje desetak godina dok doznaju za postojanje te magiène kutije sa živim slikama. duhom. Rasterao bi njegove muèitelje i zaplašio one èijem je staranju bio predan na milost i nemilost.klanici? Naj-verovatnije je da bi nas i pored našeg automatskog mitraljeza dijalektièki izgazila primitivna konjica.kazao bi trojici sumornih tipova koji su ga ispitivali.

Oseti skoro ljubavnu tugu zbog rastanka sa njim.Prvi! Drugi! Prvi! Ja do njega .Moram da idem! .reèe sa uzdahom deèak. Složno uz druga je drug .upita ga brižno. a posle. . veæ dve po dve. . niko. .Videæe on još .reèe. . .reèe deèak. Povratak malog Hercega prenu ga iz razmišljanja: . . ali ih je ipak gutao.Mirnoooo! Na parove razbroooooojs! . onu tako retku i plemenitu nostalgiju izme-šanu sa sreæom što æe se uskoro sresti i sa strepnjom da nešto nepredviðeno ne omete taj susret. Deèak otrèa u stroj. Nije doživeo slièno uzbuðenje još od svoje osamnaeste. .Danas imam èas samokritike .Uzmi pola! . Primetio je da mu daje" komad. a malo kasnije i polegle grane borova.Èasna pionirska! . Zalogaji su mu zastajali u grlu. .. 53 Devojèice su se kupale na sasvim suprotnom delu plaže. ali malu Linu Koen zakloniše njene drugarice.bilo šta! B^z svega toga bio je potpuno bespomoæan na ovoj plaži. . Posle dece na plaži ostade samo nekoliko usamljenih starijih kupaèa i dve tri porodice u hladu pitasora. na kome se zadržalo više slepljene marmelade. . Niko Herceg je bio niko. . . .On koji nikada nije nosio sa sobom liène isprave.odvrati deèak razmazujuæi krv po licu. prvi.popularna liènost koju su poznavali i starci i deèurlija na ulici. . . Hercegu poèe da nedostaje taj mali izubijani dvojnik. . ispod koje piše "Liènost godine" . Deèak se osvrnu ka mestu na kome je sedeo. .Èasna pionirska? Oklevao je trenutak: .Samokritike . Ovaj put dva puta dugaèko. požele da poseduje bilo šta èim bi mogao da se potvrdi: pasoš. èuèeæi na ivici mora. . . . ali on je ipak uspeo da na trenutak razazna žutu treperavu mrlju Linine haljine. Stajao je iznad njega i pružao mu polovinu hleba. . držeæi se za ruke u polu-rasutoj koloni. oklop lukave kornjaèe konaèno se okoštao postavši neprobojan: živeo je u njemu zaštiæen od sliènih uzbuðenja i verovao da je rxrvelika prednost! U ljubavnoj plimi koja mu se penjala do grla. . ništa sem èuvenog elektronskog osmeha koji je palio i gasio kada bi to bilo potrebno .Boli li te? . drugi. Budi se Sjever i Jug! Koraci tutnje u napad. 52 jer je znao da mora da jede i sakupi dovoljno snage za onaj odsudni èas kad bude napuštao 1947.Ma. Uskoro i one krenuše za deèacima. sveèano su . . Podigao se sa šljunka. zdravstvenu knjižicu ili bar vozaèku dozvolu.Herceg! Ne okreæi se. Herceg! Kud gledaš iz stroj4f* A onda zamakoše u šumu.. makar samo iseèak iz nekog "TVmagazina" sa fotografijom.Èega? .Ostav! . .U dvoooooojne redove! Napreeeed maaaaarš! Pjesma! Deèaci zape vaše složno: Budi se Istok i Zapad. nije to ništa! . ali ne u stroju. Zaista. Ponovo se zaèu nesnosna pištaljka.Prvi. Žva-kali su jedan pokraj drugog. Prošle su samom ivicom borika na oko pedesetak metara od Hercega.Èekaæu te na istom mestu .ponovi Herceg mlaði. drugi. .

pa bi rasejano zijali po studiju i on je brzo gubio potrebnu vezu. brojevi telefona na koje je neizostavno morao da se javi. nekog ko æe uèiniti sve da išèupa i izvuèe uzbuðenje odavno zasuto pepelom ravnodušnosti. na kraju. Ali s vremenom Hercegu poèe da smeta to što neprestano mora da se obraæa televizijskoj kameri. zaboravljao kome se obraæa i šta da kaže. tom trookom-troobjektivnom èudovištu na kome. Išèezlo je i oseæanje krivice koje mu je do maloèas pritiskalo dno utrobe: automobil u tuðoj garaži. nije mislio ni na šta drugo sem na svoj zadatak pred kamerom. uostalom.zvonile potopljene katedrale. Govorio je odmereno i razgovetno. a strogi oèevi za verenika svojim æerkama). Poželeo je nekog ko æe biti u stanju da u njemu raspali ugasli radoznali žar. i neizvesni povratak. Najpre je zahtevao da asistent režije stoji pokrai kamere dok on govori. dok se na kraju sasvim ne mumificira u deèaka . Zaostajao je tako za Hercegom i smanjivao se sve više. po opštem mišljenju brze i uspešne karijere. pa sad taèno zna!).ali posle kraæe provere . Dnevna televizijska kritika zapazila je sa pravom da Herceg gotovo zeva od dosade dok govori o uzbudljivim stvarima koje su mu se desile.urgiranje za nove metre filmske trake. i zaslužuje i obaveznu reèenicu . osvajajuæi ljubav miliona privrženih gledalaca. poput zakrvavljenog oka kiklopa Polifema svetli crvena lampa. pa da se u njegovihr oèima ponovo zapali ugasli sjaj koji mu je pomagao da sam sebe nadmašuje iz ne-delje u nedelju? Pomislio je najpre na nekoliko de-vojaka koje su mu nekada mnogo znaèile . Tri objektiva koja su stakleno zurila u njega nisu izazivala ništa drugo sem tuposti. u njihovom pogledu èitao je da mu predviðaju loš kraj. sestre za brata. neplaæeni raèuni "Ameriken-ekspresa" i avionske karte koje je trebalo da podigne najkasnije do devetog u podne . kritièari su bili èak skloni da vide njegov posebni šarm! Razmišljao je koga da postavi pored kamere dok prièa. dok se još nije tako èesto pojavljivao na ekranu i dok njegovo lice nije postalo opšte mesto . želeæi da ga jednoga dana izvuèe iz bede i pokloni mu sve one stvari za kojima je sa deset godina maglovito èeznuo. radio je samo za tog deèaka iz sirotinjskog letovališta.zaštitni znak za uglaðenog prodornog mladog èo-veka (kojeg su žene želele za sina. U degim belim pauzama koje je pravio. koje je i sam sa dosadom slušao jednim uvom. koja ga je izbezumljivala svojom zloslutnošæu: "Znali smo mi 56 . Napredovao je sve više u svom poslu.epilog. ali televizijski ljudi koji bi stali ispred njega da mu uèine tu uslugu. kakav. ne znajuæi ni sam kako se sve zovu i kako treba da izgledaju (e. a da niko od njih nikada nije posumnjao da to èini samo zbog jednog deèaka što je veæ odavno odbio da raste. koju intonaciju da upotrebi: ideje su mu se pretvarale u šupalj zveket reci. ne videæi ništa drugo pred sobom sem sadržaja koji je izlagao.ni jedna od njih nije dolazila u obzir! Prijatelji bi ga gledali sa zlobom. bili su veæ odavno oguglali na lica i reci. mada je predoseæao da negde postoje i da bi bez njih život bio savršeno ureðen pakao. pošto je ekipa bila veæ pri kraju sa osetljivim materijalom .šta ga se sve to sada ticalo kad je znao da æe kroz sat-dva ponovo videti sebe u 1947? 54 Od samog poèetka svoje. pravdajuæi se da se mora obraæati nekom živom stvoru od krvi i mesa. nekog kome æe nešto znaèiti to što govori. U poèetku.tridesetsedmogodišnjaka. kao da sluša kakvog dosadnog govornika koji se zapleo u monoton govor. roðaci sa nepoverenjem: nisu verovali u graðansku trajnost njegovog brzog uspeha. Zaboravio je na izgnanstvo iz 1974. krupnih izglad-nelih oèiju. u èijim æe oèima moæi da proèita slaganje ili 55 dosadu.

prekrstivši mirno noge. kada bi mu dodirnuo nabubrelu kožu po kojoj su se rascvetavali bolni plikovi. Video ga je uvek ispred sebe.da je to samo privremeno! Šta se drugo moglo i oèekivati od njega?" Najzad.svežim vazduhom svog rodnog grada. Pekao ga je èak i povetarac. sam u spavaonici sa dvanaest gvozdenih kreveta. i gledao kroz prozor u more što se zlobno cerekalo ultramarinom. zaspao je blaženo u 57 pesku i zaradio strašne opekotine. posle toliko godina! Više to nije samo senka deèaka u vremenu. Èeznuo je za vlažnim sarajevskim zelenilom . lizalo mu dlan. kao što se sluša stariji brat kada se vrati kuæi iz vojske ili iz rata.žensko svetilište. Onoga dana kada najzad pobede njegovu žestoku narav. Èinilo mu se da bi istog èasa prezdravio. "Mali je spreman!" odgovarao je. . Veæ u hodniku. govori im da ih nikada neæe primiti za svoje. pitomo mu se umiljavalo olro nogu. Prvog dana na plaži Svetog Andrije poverovao je naivno da æe se lako sprijateljiti sa morem. I nju je prevarilo podmuklo sunce Svetog Andrije! Beleg opekotine prekrivao joj je ruke što su izvirivale ispod mokrog ruènika. "Jeste li spremni?" pitali su kroz zvuènike iz režije. a voda bocka milionima nevidljivih iglica. Ostao je tako sam u domu. a mokar peškir koji je stavljao na izgorena ramena sušio se za nekoliko minuta od vruæice. Ali Sarajevo je bilo daleko. da namaze opekotine. Ono nimalo nije lièilo na onu podmuklu životinju od prošle noæi. Sada ga je najzad pronašao. koji je èak kupio cigarete i podelio sa njim svoju skromnu užinu. Iduæeg jutra. Opijen južnim suncem. mrzeo je iz . oblakodere èiji se krovovi gube u oblacima. slušao ga je sa divljenjem dok je æeretao sa najpoznatijim liènostima svoje epohe. nudilo da se igraju u pliæaku. Andrijevskog odreda". naviknu se na sunce i na so. a kad mu vatra malo popusti. po èijem su se hrbatu valjali u "Milosrdnoj Gospi od Školja". U levom krilu bivše kasarne obalske artilerije spavale su devojèice. Herceg zaèu tihe. Gledajuæi je. zubi su mu u groznici udarali jedni o druge. Odškrinuo je sa strahom vrata prve spavaonice i ugledao svoju malu saputnicu Linu Koen kako sedi na krevetu i neutešno plaèe. sa karamelom pod jezikom. Koža na Hercegovim ramenima pucketala je poput stare novinske hartije koja je predugo stajala u prozoru. Dobroæudna domska kuva-rica sažali se na njega i dade mu kafenu šoljicu maslinovog ulja. kako se smešta ispod snimateljevih nogu i oèekuje da poène prièa. prigušene jecaje. Odluèi se da ispita to tabu . izbaèen iz ljušture svog sirotinjskog odela. Ono im na taj naèin pokazuje koliko su mu tuði. krenu da obilazi opustele spavaonice. Tresao se " bunilu. Iduæeg leta igra se nastavlja iz poèetka. Taj desetogodišnji deèak je gutao svaku njegovu reè. . Bio je mali izgoreni puž. veæ moraju da se vrate u svoje tužne gradove duboko u kopnu. opasne prelaze preko reka. u koje nikada nije zakoraèio. pronašao je svog slušaoca: nije ni prime-tio da veæ nekoliko meseci govori deèaku sa plaže. koja je htela napolje iz njegovog namuèenog tela. samo da se izbavi ovog užarenog mesta gde boli èak i pogled na usijane bele zidove. veæ živ desetogodišnji mališan. pokušavajuæi da razgrne uobièajenu predstavu o njima i otkrije ih u novom svetlu . vaspitaè mu je izmerio temperaturu od trideset osam stepeni i oslobodio ga marša "Tra58 gom S. i taj klinac je bio u stanju da ga zaista sluša dok je opisivao daleke gradove u plamenu i smele ljude i žene u azijskim revolucijama. Nije mogao da zna da se more tako šali sa ne-sreænim kontinentalcima koji dolaze da mu se poklone.

uhvatiše se èvrsto za oznojene ruke. bez zviždaljke vaspitaèa i èuvara. umiljato sunce i ovaj dom-kasarnu. Neki dobri ljudi odveli su je na selo. Seæa se da je otac svima izazivaèki gledao u oèi i da su njihovi dojuèerašnji nameštenici i radnici iz parnog mlina "Koen i sin" skretali pogled u stranu. a da to nikada nije saznala.Herceg je za èitav život zapamtio tu ranu uvredu! Kupili su dve razglednice Dubrovnika. ali nisu imali kome da/pišu. Lini Koen se još niko nije javio. pruži im dva korneta sa sladoledom od ci trona. Pre nego što je obrisao prste o plahtu. Lini je uspelo da proðe nekažnjeno . Naviknuti da se stalno kreæu u stroju. ni na šta što je do tada upoznao. potpuno zbunjeni ovim rajem na zemlji. Gledali su sa zavišæu sreænu dubrovaèku decu kako se veru po fontanama i trèe kuda ih je volja. Doneo je Lini preostalo maslinovo ulje. Pokupili su svoju tajnu ušteðevinu (ona iz malog kartonskog kofera. kada mu ga dadoše.dubine duše i more i lažno. Tada s ponosom ratne siroèadi utvrdiše da su slièni: ni ona ni on nisu imali roditelje! Koliko su Lini prièali. Poslasjjèar im je tražio najpre novac. o kome su se meðu domskom decom pronosile šapatom prièe kao o gradu iz bajke. gde na svakom æošku ima sladoleda i vrteški. Lina Koen se svemu divila . na Pile. jer im je bilo zabranjeno da idu trotoarom kao ostali. Onda su rasutu decu sakupili u deèije domove i èekali da im se jave preživeli roðaci. Šteta. uživajuæi u glatkim kamenim ploèama pod stopalima. NiJjPnije obratio pažnju na desetogodišnjeg deèaka u kratkim pantalonama pocepanog tura i njegovu vršnjakinju u prljavoj žutoj haljini. èak i vrt pun nepoznatog drveæa opojnog mirisa. a on se trudio da je što manje povredi dok je razmazivao žutu masnu smesu po leðima punim pega. sve dok se rat nije završio. dvoje po dvoje. primetio je da su Lini Koen poèele rasti grudi. Lina Koen nije u tom primetila ništa èudno . Zvala se za vreme rata . gde joj dadoše novo ime. I sve te godine pored njega je koraèala tamnokosa Lina Koen u prljavoj haljini od padobranske svile. u kojoj je vrilo kao u košnici: dom se vratio sa marša. koja je na sreæu imala crnu. .Barica Žmuk! Seæala se maglovito svog oca Ravija Koena. stiskala ga svojom malom oznojenom šakom. Odluèiše da razglednice saèuvaju kao uspomenu na Dubrovnik! Vratili su se autobusom u Svetog Andriju i pokušali da se neopaženo uvuku u kasarnu. Stidljivo je sklonila sa ramena ruènik. nije prošao ispod sreænih dubrovaèkih kapija a da se ne seti svog prvog ulaska u Dubrovnik. Na selu je èuvala krave. Nije ga volela i nikada se nije navikla na njega. kako je vodi za ruku kolovozom. bile su to veoma lepe razglednice i neko bi se radovao da ih dobije. Živi zid se sklopio za malom Linom Koen. on iz metalne kutijice) i odluèili da krišom razgledaju Dubrovnik. Majka je uspela da je gurne meðu svetinu koja je nemo posmatrala odlazak sarajevskih Jevreja. Nosili su žutu traku sa zvezdom oko rukava. koje nimalo ne lièi ni na šljive ni na orahe. a tek onda. a ne riðu kosu. njene su odveli u logor još na samom poèetku rata. 59 Tako zakoraèiše na Stradun! Skinuli su sandale i išli bosi. Jedan prašnjav autobus dovezao ih je posle pola sata drmusanja pred dubrovaèke kapije. pa je bilo lakše saèuvati od pogroma.Herceg je zavideo i smišljao osvetu! Možda je baš tada prvi put odluèio da postane slavan? Jedno je sigurno: nikad posle tog avgustov-skog dana 1947.Hercega su izveli pred stroj koji je veæ èekao spuštanje zastave sa jarbola.

prepušten na milost i nemilost neljubaznom sladoledžiji i ženama što su ih sve vreme budno pratile pogledima dok su išli kroz pijacu. drugovi.Ništa od toga! Pružiæemo priliku Hercegu da se popravi i sam uvidi svoju gfešku! Okružimo ga bojkotom. dok su ostali predlagali samo batine i zatvor.ni traga od malog Hercega koji je tako predano držao za ruku Linu Koen. sabotirao za60 61 datak i ja. gospodin Herceg.promrmlja razoèarani stroj. dok je stajao prokazan i kao okužen pred celim strojem na èistini zbornog mesta. drugovi. dezertera! Drugovi.simulant! Nije znao šta znaèe te strašne strane reci što su mu se poput kuršuma zabadale u oèi. . Okružen njihovom zaštitom. prošao je kroz dubrovaèke kapije kao pobednik. stigao je okružen družinom koju je u meðuvremenu uspeo da stekne svojim rukama i mozgom. krvi. proverena u bezbroj nemoguæih emisija i pothvata.. podiæi . Nije preostalo ni najmanjeg traga od onog uplašenog malog Hercega što se trzao kada bi mu golubovi Svetog Vlaha iznenada prole-teli pokraj glave u avgustovskom prasku i lepetu krila. nikada sasvim njegovi i nikada on potpuno njihov! Poslednji put leta 1974. bila je to odabrana televizijska ekipa. pretvarao. èelo. Poslednji put leta 1974. Èekao je. slobodno mogu da kažem. drugovi. Slino predloži steljanje. pa je velikodušno podignutom rukom utišao stroj: .. neka niko ne razgovara sa njim! Slažemo li se. drugovi. da je Herceg ne samo dezerter. jošte živi duh vaših djedova . ukratko . drugovi. drugovi. moænim zidinama i zastavama na vetru. pevao je. ni pomena od onog sirotog deèaka što se vukao na zaèelju kolone dece bez roditelja..Slažemo . da sluèajno ne ukradu breskvu ili grozd. mogao je uèiniti sve što je želeo <Fda za to nikome ne polaže raèuna: mogao je zakupiti brod. drug Herceg. jede sladoled i štatijaznam! On je. da kaznim Hercega! Ne. I sam vaspitaè nije oèekivao tako maštovit izbor muèenja. drugovi. drugovi. . drugovi. da je bolestan i da ne može sa svojim drugovima. drugovi! Predložite vi. sliènim Hercegu nema. da takvim. drugovi. ali ipak. drugovi. u duh. iznajmiti ovaj ili onaj hotel.Ne. sami kaznu . šta je pojedinac.. obmanuo je svoje vaspitaèe i svoj kolektiv. Vaspitaè se šetao ispred stroja. I more i Lina dozvoljavali su mu ponekad da ih dodirne. na zadatak! Šta je uradio? Gospodin Herceg Niko otišao jfu Dubrovnik. mesta u našim redovima? . drugovi! Neka vidi i sam. a more se grèilo ta-lasima bez pene i jedrilice isplovljavale iz Gradske luke sa sreænom decom koja su se smejala svim zubima u glavi i dovikivala na nekom divnom melodiènom nareèju koji nije razumeo .Mi ovdje imamo jednog dezertera! Jeste. uživajuæi u svojoj nadmoæi: . Njegov život odredile su tako dve velike neuzvraæene ljubavi: more i Lina Koen. blesku kamena. drugovi! On se. .kazao je. drugovi! . kome se prebrzo završila scena suðenja. divio se hram-Ijuæi izlozima trgovina. veæ gospodinom. neko drugi nedelju dana bez hrane. dakle. pevao je sa njima "Hej. drugovi. Slaveni. najbolja koja se uopšte može sastaviti.Drugovi! . .Ja neæu. veæ i saboter. prema kolektivu! Dok se ne pokaje i sam se ne raskritikuje." dok se zastava lagano spuštala sa jarbola. ne prepuštajuæi mu se nikada potpuno do kraja. drugovi. Istina. drugovi. drugovi. . koga za sada neæemo zvati drugom. . krvi! Ipak. opremljena najskupljom tehnikom za podvodna snimanja. sam i sa strane. drugovi. da se provede. Krvi.rekao je vaspitaè.

Znao je u sebi. Mogao je do mile volje slati kelnere po novi led za piæe. evo ovako. Da ga je neko posmatrao sa strane (sreæom. da ponovo ima deset godina! Šta bi uèinio? "Evo šta: ustao bih i zakoraèio u more. nije nikome dozvoljavao da navija skupoceni gramofon marke "His Master"s Voice". ne mogu ništa naroèito da uradim sam za sebe u tim godinama. šta biste izabrali?") i koliko su ga puta njemu postavljali! Da se još jedanput rodi. dok su ljudi kostimirana masa u totalu. jer su se usudila da pojedu jedan sladoled od citrona. Ali. Bože. inaèe bi bilo zaista pretužno na ovom svetu . ali meni je zaista deset i.uopšte i ne postoji! Ali ja ne snimam takozvane umetnièke filmove. oh." reèe Herceg. malo se naježite dok ulazite u nju. . ali èim ste unutra. na kome decu od deset godina ne optužuju za dezerterstvo i sabotažu. Vrlo je ugodna. takozvanu "živèanu" bolest. mora naime..trgovac sirovom i rezanom drvenom graðom na veliko.Da se ponovo rodim! Koliko je samo puta postavljao drugima to glupo pitanje (Recite otvoreno: da se još jedanput rodite. okretali "Lambetvok" i hor . Ili smo možda samo statisti u nekom grandioznom televizijskom spektaklu. tražiti suncobrane i udobnije stolice. . puštali su "mijatovke" . a okolo æuti zaliv pun tišine obeležen nagorelim zidovima. Bilo je tu i drugih ploèa. mnogo je pri64 jatnije nego napolju. Eto šta bih uèinio da mi je ponovo deset godina. Herceg je znao: ni more. ne mogu da uèinim ama baš ništa ni za sebe u ovim svojim drugim godinama! Jednostavno. da.. možda sam veæ mrtav? Možda smrt baš ovako izgleda: jedna plaža iz detinjstva. Herceg poèe da se cereka. u izvoðenju Bahrije Nurihadžiæ. ne. nije). sve je O. Ilija Hadži-Banjac . a ono èega nema na televiziji . jer se smejao i grèio kao u nastupu ludila Jparajuæi rukama po pesku... da postoji negde neko takvo ostrvo.Da se nešto još jedanput rodim . nije bio napunio još ni èetiri godine! Deda bi najpre pažljivo oèistio ploèu kuglom od 65 zelenog pliša. . "probao bih najpre je li voda hladna. jer veæ odavno sve je postalo film. sem svom unuku Niki. .šaljive pesme popularnog beogradskog advokata Mijata Mijatoviæa. dokumentarnim emisijama o vremenu i ljudima! Pa šta? Sve je film i sve televizijska prostitucija u kojoj predeli služe samo radi scenografije. i ne bih se zaustavljao sve do nekog sreænog ostrva. Kada je deda bio naroèito dobre volje. za njega su donošene školjke tek izvaðene iz mora. vidite.. ni Lina Koen nisu se dali zavesti tim spoljnim obeležjima uspeha i moæi. .62 63 na noge èitavu obalu ili bar onaj deo ljudstva koji je pristajao da bude unajmljen na neodreðeno vreme za najèudnije potrebe koje je u stanju još jedino da smisli televizija. znao je dobro da ga još uvek ne primaju i da ga nikada neæe primiti za svog. . a što je još žalosnije. pomislio bi sigurno da je jedan od ratnih veterana koji je upravo dobio nervni napad.hihotao se u maestral što je mreškajuæi more stizao sa puèine. naravno. a jedan naroèito odreðen èovek iz ekipe brinuo se samo za to da svakog dana bude sveže ribe . a onda bih zaplivao. . a zatim su zajedno slušali "Ariju Salome sa Jovanovom glavom" od Riharda Štrausa. i uvertiru iz "Lake konjice" Franca Fon Supea. Hercegov deda po majci. i za simuliranje. Herceg je naroèito voleo "moderne šale" Joce Taniæa i Žanke Stokiæ.K. bavim se samo životom. Mali Herceg je stekao tu privilegiju veorilprano.

Na porodiènim fotografijama iz tog vremena. deda bi èesto zaspao u dubokoj kožnoj fotelji. a. rastresitog i soènog kadaifa. Na spratu se nalazio stan od sedam velikih. baš kao u deèijoj igri "Ringe-ringe raja". Sobe na spratu malo kad su vetrene. Zemlja je bila kraljevina. Ша Hadži-Banjac živeo je u jednoj od svojih kuæa. neka vrsta sekretera. sve stvari u ovom starom trgovaèkom domu bile su masivne i usjajene. Iznad stola je visila^fotografija nekog strogog èoveka sa cvikerom. Mali Herceg se smeši sa belog arabera. Uskrs i krsnu slavu Svetog Arhangela Mihajla. Tada su se pekla brda baklava od domaæih jufki. Zaista. U pozadini su stoletni . na kojoj se šepurila velika bronzana mastionica u obliku Big Bena. Iznad kožnog divana nalazila se druga slika: brkat starac sa rukom povijenom u krvav zavoj i puškom na ramenu predvodio je grupu ljudi i žena. urmašica. Taj pisaæi sto bio je. Putovali su makadamskim cestama do pri-vamih šuma Ilije HadžiBanjca i odsedali u upravnoj zgradi pilane. iz poslastièarnice "Sabo" na glavnoj ulici donošena je velika saher-torta. èije dizgine drži verni Rihtman. Herceg je verovao da sve te lepe. Slagao je od njih tvrðave i bedeme. ljut na gledaoce. gospodskih soba. pa je njihova pokuæarka Hajrija Pita dolazila na prstima da mu otkopèa sive kamašne. svuèe cipele i potom nazuje mekane papuèe od filca. koji su žene svake subote glaèale. kojfje držao deèaka na kolenu. svi su bili mahom na konjima. žuti pas naslikan na ploèama kako sluša "glas svoga gospodara". Mada joj senka slamnog šešira širokog oboda pada na bledo lice. prostranoj jednospratnici koja je dominirala istoènim kvartom trgovaèkog dela grada. povrh svega. Deda bi se tada uhvatio sa drvoseèama za ruke. ("Seoba Srba pod Arsenijem Èarnojeviæem" od maestra Paje Jovanoviæa) Herceg je voleo dedinu kancelariju i zbog toga što su u njenim uglovima ležali naslagani uzorci parketa i lepo ispolirane drvene kocke. Deda 66 mu je objasnio da su to Kralj i njegov Prestolo-naslednik. sve dok srebro ne pobeli. Kada bi naišli pokraj seèe. Fijoke su mirisale na burmut i staru hartiju. pa bi svi zajedno obgrlili kakvo posebno široko deblo i tako se fotografisali. vozeæi se uskom 67 šumskom prugom u vagonetima koje su vukli izdržljivi brdski konjiæi. u stvari. Njihov zvuk zauvek mu je ostao vezan za tamnu polituru dedine gostinske sobe u kojoj su puštali gramofon. najpre pekarskim pepelom. a u prizemlju su bile poslovne prostorije. u stvari. Svakog proleæa odvozili su se u brda dedinim "fordom" kojim je upravljao šofer pod platom. šumski radnici su odlagali sekire i capine i skidali kape. udaljene glasove izvodi. dok je on išao peške. kiflica i štanglica. sa mnoštvom malih fijoka s obe strane zelene èoje. ali ova slavlja bila su dobra prilika da se èitavom gradu pokaže kako je u kuæi Hadži-Banjca sve kako valja. baš kao i pribor za jelo za dvadeset i èetiri osobe. a ljudi na kolonjsku vodu za brijanje.donskih kozaka. Hercegova majka Olivera odevena je u belu haljinu koja joj dopire do polovine listova. a zatim kao duša mekim flanelskim krpama. Ilija Hadži-Banjac nije verovao u Boga (uvek je okretao leða popu kada je dolazio da "osveti" kuæu). Baka je veæ odavno umrla pa je nema na slici. Deda leži u travi pored tek odstre-Ijenog surog medveda. a oko njih stoje neki ljudi u šumarskim šeširima. Herceg se još seæa prosedih ljudi u prugastim odelima kako stoje oko malog pisaæeg stola i piju iz kristalnih èaša. Rihter je vodio osedlanog konja na kome je jahao mali Herceg. ispod njega ipak svetle njene krupne oèi kao dva s vica u sumraku. neki Rihter. Neke od njih otvarane su samo tri puta godišnje: za Božiæ. Èesto su pravili izlete. Slušajuæi ove ploèe.

Godinama ne ulazi u kuæu svoga oca sa kojim je u zavadi. pa je samo on pušten. Nikola Herceg. O njemu svi govore kao o njemu . Po gradu je pukla bruka.protestovao je Nikola Herceg. i u tom cilju anga-žovao pirotehnièara . 70 . nije mogao da oprosti Hadži-Banjcu to što je kapitalista i što glasa za Jugoslovensku radi69 kalnu zajednicu. poznatog industrijalca. Prièali su da se propio i zapustio.odmahnuo je rukom taj visoki policijski èinovnik. policija je pretresla knjižaru i antikvarnicu Èeha Studaièke u Štrosmajerovoj ulici. odvodi malog dedi. baš kad je bilo najviše šetaèa.on je on. nekom Maðaricom sumnjive prošlosti. Izgleda da nemaju dece. Mada Nikola Herceg. Najpre nije hteo da izaðe iz zatvora. Nikola Herceg je odbio oba uslova. prijavio se i protiv volje Ilije HadžiBanjca u vojnu avijaciju i u to vreme živi na aerodromu. uz to još i crven. šta æe misliti moji drugovi? . uspeo je da se doèepa jednog otpisanog poštanskog "Poteza" sa dva krila i da uzleti. ispostavilo se da je poduèavao i iz ljubavi. stari Hadži-Banjac je prešao preko svega i bio sklon da im oprosti samo pod dva uslova: da se venèaju u crkvi i da se posle toga njegov zet zaposli u trgovini sirovom i rezanom drvenom graðom na veliko. I ma koliko da se Hercegova majka trudila da ublaži mržnju izmeðu ta dva muškarca. ponudivši ga cigaretom iz zlatne tabakere. . Hercegov ujak je na francuskom dvokrilcu "Brege" proleteo ispod starog mosta u Mostaru. otišao je šefu policije i preklinjao ga da ga vrati u aps. opet. Spašavajuæi šta se moglo spasiti. Ka-šikoviæa. Neki zalutali konj viri iz te tamne šume. Film je razvijen i izraðen u "Foto-Korzu". za koji je Hadži-Banjac pripremao vatromet sa balkona.Vi æete ostati na slobodi . Sa obe strane krila nije ostalo više prostora koliko da èovek ispruži dlan! Mada je ovaj podvig ušao u istoriju jugoslovenskog zrakoplovstva. jer su u zatvoru ostali njegovi najbolji drugovi. kada god zaželi. i ispod tezge pronašla zabranjene knjige. kada je mali Herceg veæ bio na putu. Pavla Hadži--Banjca su degradirali sa kapetana u èin poruènika i zabranili mu da leti dve godine. Hadži-Banjac je išao lièno gradonaèelniku i garantovao za svog zeta. gde je radio Hercegov otac. Pucao je iz pištolja na "meseršmite" koji su ga oborili u kanjon Miljacke. gde se oženio sa kantinjerkom Esterom Pap.Italijana Pjetra Palavièinija. ispod koje je pokušao da proleti pre nego što se srušio. Prièa se da se vole i tuku. Upoznao je Hercegovu majku dajuæi joj èasove iz književnosti i istorije. . Šest meseci kasnije. Hercegov ujak Pavle nije ni na jednoj od tih fotografija u boji sepije. Nekoliko dana pre Hercegovog treæeg roðendana 1940. Kasnije. Lud za avionima. što mu Hercegov otac nikada nije oprostio. Trinaesti aprila 1941. Stare tašlihanske porodice Jeftanoviæa. Njegovo ime niko ne izgovara. ali bilo je dockan da se ma šta uèini. Ilija Hadži-Banjac nikada nije mogao da se pomiri sa èinjenicom da je njegovu mezimicu odveo obièan kiparski pomoænik. na glavnoj ilidžanskoj aleji što vodi ka vrelu Bosne. . sve je bilo uzaludno. to ne! . Besaroviæa i Despiæa gledali su sa sažaljenjem svog ortaka Hadži-Banjca. a kada su ga najzad izbacili napolje. 68 Na Vrbicu u aprilu 1938.Ali. koji je preko noæi potpuno osedeo. . kada su nemaèki bombarderi nadleteli Sarajevo. velikodušno je dozvoljavao svojoj ženi Oliveri da. nedaleko od Kozje æuprije. tako da je postao obièan kantinjer na aerodromu. Posle toga su mu oduzeli i èin poruènika. otac malog Hercega. . nikada nije prekoraèio kuæni prag svog tasta.A. ukrao je avion i izveo smrtonosan luping iznad venja-ka letnjikovca porodice Trnka.borovi obrasli u visoku paprat.

Pred streljanje nije rekla ništa znaèajno. pobeže sa delom Hadži-Banjèevog kapitala u gotovini i sa madmazel Fru-Fru preko Dubrovnika brodom na Krf. poverivši Niku na èuvanje francuskoj guvernanti madmazel Žanet Marten. Hercegovog oca tražila je policija. kojeg je deda obožavao. kojoj više nije bilo do igre. Kada su 27. zaplakala je jer je predosetila da odnekud stiže nesreæa. Umrla je kao dama. svojeruèno obesio sva tri èlana ustaškog Prekog suda. N-ski komunisti organizovali su bekstvo Nikole Hercega. 71 l Na nesreæu nije trebalo dugo da se èeka. Kada je Ilija Hadži-Banjac otputovao u London.. Granata ga je potpuno raznela i izmešala mu telo sa tri pratioca. Nije stigla èak ni da napiše oproštajne pismo svom sinu. Hercegov otac je zabranio svojoj ženi da odvodi tamo njihovog sina. nije preklinjala za milost. koji su njegovu ženu poslali u smrt. . neki Trebinjac. Poginuo je petog aprila 1945. Pratio ga je drugi fijaker pun Cigana koji su svirali "Marš na Drinu". Hadži-Banjac je izdržao nedelju dana bez maloga. Komandir prateæeg bataljona Nikola Herceg je u oktobru 1944. ali se. koje su koštale više od dvo-meseène plate njegovog oca. kada je osloboðen N. žena patrijarhalnog kova. marta izbile demonstracije protiv pakta sa silama osovine.Da im vi objasnite zbog èega smo samo vas pustili! Za osvetu. oèiju punih suza. sadržano je u modro--zelenim maèijim oèima koje je nasledio Niko N.kazao je hladno šef policije. mada se ništa nije razumevala u politiku. koju pet dana kasnije izvedoše na streljenje u jednoj grupi talaca.To baš i želimo .. pa su svi sahranjeni u zajednièkoj grobnici. Baš nekako tih dana. krenu za svojim mužem. niti plakala.Živio prestolonaslednik kralj Petar Drugi! Dolje sramni pakt! Cigani su odsvirali tuš. na žalost. Niko Herceg je sa prozora mahao dedi i ocu sa dvejugoslovenske trobojke od hartije. . Tako je sklopljeno primirje. a posle se prebaci u . pokuæarki. koja ga je držala u naruèju.. njegovi pomoænici digoše preko noæi noseve. ništa nije moglo uèiniti za njegovu ženu. Hercegova majka. Ilija Hadži-Banjac otputova u Liverpul da zakljuèi neki krupan posao oko izvoza drveta sa svojim engleskim partnerima. Viknuo je: . Otac je uèio malog Hercega da peva "Internacionalu" i da su svi veliki kapitali steèeni pljaèkom. a onda se pojavio gologlav i neispavan jednoga jutra u njihovom skromnom stanu na periferiji. Hadži-Banjac je kupovao malom Niki igraèke. Braèni par Herceg uhapšen je na vinkovaèkoj železnièkoj stanici i sproveden u zatvor N. od sluèajno zalutale protivtenkovske granate nadomak Sarajevu koji je njegova jedinica oslobaðala. Najspretniji od njih. Viknuo je: "Živjela Komunistièka partija Jugoslavije" Dolje sramni pakt! Dolje izdajnici naroda!" Svi su povikali: "Dooooooolje!" Zatim se pod prozorima provezao Ilija Hadži--Banjac u fijakeru u koji su bila upregnuta dva raspomamljena belca. Hercegova majka. samo je zamolila neku malu frizersku pomoænicu koja je sa njom izvedena pred zid. gde su ih od jugoslovenskih žandara nasledili Nemci. Sve što je ostalo od ove lepe nesreæne žene. ali mržnja je i dalje tinjala. sobarici Mariji i grbavoj Hajriji Piti. da joj popravi frizuru. Herceg. pa je morao da preðe u ilegalnost i što brže napusti Sarajevo. ispod prozora dedine kuæe prošao je ponosno na èelu komunista Hercegov otac sa crvenim karanfilom u reveru. koju su inaèe svi zvali Fru-Fru.

ali više nije znao gde stanuje. Veoma dugo. Liverpul.poljubac Boga ili dodir krilom anðela èuvara u letu iznad ruševina. tako da je Hajrija Pita. aprila 1941. Ostali na-meštenici raziðoše se kud koji u ratnom metežu. roðeno u krilu velike pošasti i muke. a uveèe su pili 72 73 rakiju i pevali uz gitaru "O.vonj ljudske nesreæe! Hercegu su izgorele trepavice. na kojoj je pisalo: "Svog unuka i nasljednika ljubi u oba obraza njegov deda. a ipak izvanredno prodorni trak svetla. Mali Herceg je puštao dedine omiljene ploèe sve dok ne istupi iglu na gramofonu. Drugi su vukli nosila i lopate.Tanger. Vozaè Rihter stupio je meðu prvim sarajevskim Nemcima u SS-Einsatzgruppe i poginuo na istoènom frontu kao šofer. nemaèki avioni ne bi ^i bacili bombe na ovaj kraj grada. poslednja i najbednija meðu služavkama. u poèetku nesvestan. pa se uskoro èitav predeo obavi tamom i jaucima. Svugde se oseæao miris izgorenog sumpora. za koji je verovao da je neki poseban znak . . koja se uhvatila na velikom trpe-zarijskom stolu od orahovine. " Hajrija Pita im je pekla burek u velikoj okrugloj tepsiji i rano izjutra iznosila toplu vodu za brijanje. videli u Hercegu po mnogo èemu izuzetno dete sreæe. gde se veoma obogatio. Niko Herceg je nauèio da kaže: . a posle veoma ponosan na svoj izuzetni beleg. a tek onda ostatak kose! Kao da je neki tanušni. još kasnije. Tražio je posle rata nekog od Hadži-Banjaca da mu vrati novac sa kamatama.topova. Neki su posle u tom pramenu. imao je èetiri i po godine. Ni&ndžija i punioci uèili su malog Hercega kako se prate i gaðaju avioni sa "preticanjem". da na njih nije iznenada otvorila vatru baterija protivavionskih topova sa brda iznad Hadži-Banjèeve kuæe. Lutao je po pustim sobama pitajuæi se gde su to odjedanput nestali toliki ukuæani. Izbezumljeni ljudi trèali su zapoma-žuæi kroz ruševine. Herceg. Kao da je plamen smaka sveta zauvek obeležio deèaka. zadah nagorelog ljudskog mesa i još nešto što æe Hercega dražiti u nozdravama do kraja života . Na vrhu strme bašte iza Hadži-Banjèeve kuæe. Pfljj poslužilaca spavalo je pokraj topa u šatoru. obrve i pramen kose iznad èela. gdje oblaci kruže svu noæ . kao i u èudnovatom izbavljenju od same smrti. znao je da se zove Niko N. smrad krpa. jugoslovenska vojska je postavila protivavionski "Hispano" top kalibra dvadeset milimetara. zanimljivo.U pièku matelinu! Deda je poslao razglednicu neke luke. nakit ili modni detalj. godine izvukli ispod ruševina. Ilija Hadži-Banjac. ostao je nepovreðen. i crtao razne figure prstom po prašini. dona Klara"! i "Tri palme na otoku sreæe. a zemlja Jugoslavija. jer je kuæa starog Hadži-Banjca tog jutra srušena do temelja. . on je Hercegu služio kao jedini ukras. morala sama da spusti jednoga jutra roletne na Hadži-Banjèevoj trgovini sirovom i rezanom graðom na veliko. inaèe. biæe mnogo svetliji od ostale kose. koji æe godinama posle ovog dogaðaja nositi ponosno èuperak boje starog zlata sa jedva primetnim odsevima riðeg. na koju niko nije ozbiljno raèunao. april 1941". Herceg je lepo mogao da vidi oblak dima i prašine kako stoji nepomièno nad gradom u dolini. Najverovatnije. da je njegov rodni grad Sarajevo. Njegov svetli èuperak iznad lepo oblikovanog visokog èela kao da ga je izdvajao iz svetine. ali se niko nije javio na njegove oglase u novinama. Nekoliko aparata odvojilo se za trenutak od eskadrile i ustremilo na drhtave cevi dvadesetmilimetarskih "hispano" . najpre bi poèeo da mu raste taj svetli pramen. ali. a kada su ga šišali do glave (èinili su to veoma èesto u raznim domovima kroz koje je prolazio i. u vojsci). Kada su ga 13. . Kasnije æe mu izrasti novi pramen.

Kako se zoveš? . i pored toga što mu je kosa bila osmuðena.Herceg N. dakle. ime grada i reci pesme koje ga je nauèio otac? U jednom predahu.Hoæete li da vam nešto otpjevam? I ne èekajuæi dozvolu. iz sivila i dima. Tako je naišao na gomilu vrelog gvozda . da se odrasli vrate po njega i srede stvari. èudeæi se što mu ovoga jutra niko ništa ne brani. Veoma lepo vaspitan. godine pustoši i samoæe. nièega više nije mogao da se seti. pružajuæi mu ogromnu utehu i onda kada su njegov razum i njegovo malo srce gubili svaku nadu da æe se jedanput izvuæi iz bede. Samo se zaèudio gde su im lica. U opštoj gužvi niko nije imao vremena za njega. . do kolena u razmrvljenoj cigli i držao mrtvu maèku u naruèju. obasjavao u svakom trenutku njegovu kosu. jer je lepo pevao.rekao mu je mirno Herceg. . Da li je bio nesreæan? Je li bio uplašen? Koliko je samo puta pokušavao da prizove u seæanje to jutro! Sem ogromne usamljenosti koju je tada oseæao. pa mu se voda slivala niz bradu kvaseæi njegovu lepu leptir-mašnu.ostatke onog protivavionskog topa. . . . baš kao što bi nekada èekao pred vratima nekog salona da mami naprave frizuru. . poludio! Jedna žena mu je dala dinar. držeæi u naruèju zelenkastu maèku. u sivom mnoštvu što se valjalo kroz sve naredne. prošeta kroz ruševine.Muškarci ne plaèu! .upita lekarka. naime. . Niko! .odgovorio je ponosno. .Pusti ga! .." zareza neki agent u Vidiš da je mali . Nije zaplakao. da je u pitanju bio privremen zaborav od kakvog udarca. nesreæe . . samo je stajao usred srede ruševina juèerašnjeg sveta. Možda bi se ova tupost mogla protumaèiti amnezijom .upita ga brkajlija.To je mali iz broja šest! .Je li povreðen? . a malo kasnije posmatrao je kako oni što su ih tek iskopali umiru. kao i svako lepo vaspitano dete. on zapeva "Internacionalu".Èini mi se da nije . pa su ga ostavili na miru. No.plakao je jedan èovek u prašini. šoka ili dugog ležanja u tami. jedinu pesmu koju su ga nauèili: Ustajte. u èijoj su se dubini iskrile neke male žmirkave svetlosti. Vi suznji koje mori glad . videlo se po svemu da je Niko Herceg ono što se u siromašnim ulicama naziva "gospodskim detetom". pa da odu u šetnju. . Dali su mu da pije iz vojnièke èuture. prezreni na svijetu.ali. a za njom i gospodin u prašnjavom odelu. Èuo je kako neko iz zemlje tiho i žalostivo zapomaže. koja je veæ odavno bila mrtva. Pevajuæi .rekao je drugi. Vojnici su bili n* svojim mestima .Komunistièko kopile! kožnom mantilu.. Stajao je. èekajuæi.mrtvi i poluugljenisani. . Postoji nešto u toj prilièno patetiènoj žanr-sceni što donekle objašnjava karakter Nike Hercega i sasvim osporava pedagoge koji tvrde da se liènost formira glinama. Izvlaèili su mrtve. on im 76 priðe i zatraži vode. . 74 75 nije ni plakao. a licejjjrekriveno garom.prostenjala je neka žena koju su peli na nosila. dok su se odmarali ljudi što su otkopavali ruševine. kako bi onda znao svoje ime.dolazeæi niotkud iz tame i prašine.Bože. . Kada mu je dosadilo da stoji na jednom mestu. I neka starica. odahnuvši s olakšanjem istoga èasa kad bi popustio pritisak greda i srušenih zidova na njihova izmuèena tela. Stavio je novac u mali džep od kratkih panta-lona. bolnièar. . niti vukao ljude za peševe kaputa.

ili o formaciji "Dormiera".na ruševinama onoga što je do maloèas bio dom njegovog moænog dede. kao i sva ostala ratna deca. u èijim su se budžacima blistali potmulim sjajem potamneli ibrici i džezve. kosmièka pravda. Najpre bi se zaèula grmljavina. van ljudskog domašaja i volje. Njega niko nije poveo. tako važnoj za Hercega. kako su ga vojnici nauèili. bez smrtonosnog tovara. iz dubine poèe da zavija sirena. koji usput. Veæ prema visini na kojoj lete. i vikao: "Bum. na Sarajevo padala je veoma dugo.povikaše ljudi i potrèaše uz strmi breg. Mislio je na tu skromnu sobicu u naherenoj straæari iznad stene. Metal se veæ ohladio. Verovatno je taj èovek i sam veæ odavno bio les . zvanih "Sturmkampf-flugzeng". a nekoliko èasaka docnije do Hercega bi stigao ogroman val vreline od koga mu je bubnjalo u ušima i glavi. prema šljivicima. bum!" U tom èasu bila je to poslednja odbrana grada Sarajeva. u osamlje-nièkim noæima puberteta. sve dok i njega samog nije sustigla i raznela u ništa. Spustio je svoju maèku na zemlju i popeo se na pokretnu stolicu protivavionskog topa. vukuæi jedni druge za noge i kapute. bum. pa je i dalje stajao mirno i tako je bio jedan od retkih oèevidaca koji su lepo mogli da vide formaciju aviona. Herceg ih je gledao kako se penju uz klisku. umeæe da odredi njihov cilj i namenu: da li su to samo obièni transporteri. da bi se nekako prehranio.prah i pepeo. zaraðuje pe-vanjem! Kao naglo probuðena iz dugogodišnjeg mirnodopskog sna. Kroz prozor se videla reka: leti plitka i usahla. pokreæuæi cev po visini i po horizontali. tražio noæima ulaz u nju i po ko zna koji put silazio u dubinu preko pet visokih strmih basamaka: istog èasa grlila ga je bezbednost Hajrijinog dragog doma. Sve 77 l što bude èinio docnije biæe u stvari isto: duga šetnja kroz sveopštu nesreæu jednog malog uètivog svedoka. sve dok nisu postali žuri kao dukat i mirišljavi kao bosiok. srušen i zaboravljen. pitao se ko li je bio onaj pilot što je bacio bombu na dedinu kuæu. u jesen huèna i crven^4Jma od ilovaèe koju je spirala s okolnih brda. Posljednjih godina sve èešæe je tražio utoèište u skrovitim uglovima svog detinjstva. Na prozorskoj dasci obièno su ležale naoèari Hajrije Pite. bez držaèa za uši. . Niko Herceg je zaradio svoj prvi novac u životu. Ona bomba koju je bacio 13. koji su bili zamenjeni 79 l l . "Junkersa". Tada još nije umeo da razlikuje avione. marljivo Hajrijino siromaštvo izribalo je patose do nemoguæe granice. Herceg je verovao da je taj pilot bacio sam na sebe. postaæe pravi struènjak za letilice i veæ po grmljavini motora moæi æe da raspozna radi li sef) eskadrili Štuka Ju-Sy. U toj prostoriji. vraæaju li se sa borbenog zadatka prazni. vlažnu travu i kako se ruše nauznak. 78 aprila 1941. i bilo mu je lakše sa saznanjem da na svetu postoji neka viša. Poèeo je da vrti ruèice "hispana".Avioni! . ili "Messerschmidta III". što su se obrušavali na grad ispuštajuæi niske oblih svetlucavih predmeta. koja je istovremeno služila i kao soba za spavanje. naravno. a najviše u polumraènoj kuhinji Hajrije Pite. Ponekad. ili tek na-meravaju da ga bace na sledeæi nesreæni grad koji još nije platio svoju ratnu cenu. ali nekoliko godina kasnije. Nišanio je.

a onda ostatak života panièno èezne za onim . mrsilo se njeno veèito nezavršeno pletivo. a pošto nisam siguran da sam genije. kaznama za pogrešno parkiranje zbog kojih mu je sudija pretio simboliènim zatvorom u trajanju od jednog dana (bez obzira na svu popularnost i simpatije koje uživa kod njega i njegove porodice) . Sakrivao se u Hajrijinu kuæu od progonitelja. Samo genijalni ljudi imaju prava da budu neljubazni. oseæajuæi da mu te male neizbežne obaveze što prate svaki poluuspeh. dakle. proèitati memoare bivšeg ministra N-a. plašeæi se da nekoga ne povredi. kada je odgaðao kaznu sutrašnjeg suoèavanja sa nekim profesorom kome je obeæao da æe doneti do kraja ispisan reènik ili domaæe zadatke za pola godine unazad. a on je isuviše slab da ih preseèe. tiha i pouzdana. Hajrija se muvala oko limenog šporeta hu-èuæi u vatru. . odbije i odstrani od sebe. izjaviti sauèešæe porodici R. dosadnih poslova i sitnica koje je morao da drži u glavi i podsetniku. nadajuæi se lakoverno da æe time potkupiti svoju savest. tražen i prepoznatljiv svakome na ulici.uvijenom olovnom žicom. posle šezdesetak cigareta popušenih bez ikakvog zadovoljstva i bljutavih espre-so-kafa koje su ga razdraživale svojom kofeinskom kiselinom. Njegov strah od gladnih godina kada ga niko nije ni tražio ni želeo. pre nego što ga sasvim dokrajèe.S-a. pa se prepuštao kratkotrajnoj sreæi da je noæ što dolazi beskrajno duga.. a s druge . ili bi trebila pirinaè na ivici stola.sve više se pretvarao u veènog begunca. a znao da je to potpuno nemoguæe. èekajuæi da najzad sabere dnevnice. najzad. dati intervjue nekom gimnazijskom listiæu da se ne bi proneo glas kako je 80 umišljen (uostalom. dizao je ruke od svega i uživao tražeæi tišinu usred bure . poput dosadnih muva. makar samo minut ili dva. ti deèaci i devojèice biæe sutra njegova nova publika!). truju velike ideje i zahvate. progonjen terminima i obavezama. ne ostaje mi ništa drugo nego da budem prema svima ljubazan. otvoriti izložbu grafika Lu. pa se zbog njega. uvek nema. Ispod konzerve u kojoj je nekim èudom uspešno raslo malo limunovo stablo sa jednim zelenim plodom. nasmrt izmorenog televizijskog gladijatora što pokušava da na oèi prizove san. To naivno bekstvo njegovog zrelog doba lièilo je mnogo na stara gimna81 zijska utapanja u samozaboravu. odbijajuæi usput one što nailaze. èinio je grešku za greškom: umesto da se pokuša resiti jedne po jedne obaveze. od kojih je ovaj želeo da napiše scenario za televizijsku seriju. Bože. a njegovu lešinu oeiorku preko peska u areni.s jedne strane obiènim kanapom. vratite opet veèere nekim drugim do kojih mu je je bilo stalo. govorio je. telefonirati i pitati za zdravlje T. ima li uopšte kraja tim malim ugnjetavaèkim obavezama koje stižu jedna za drugom iz dana u dan. napisati kratak sadržaj svoje naredne serije za novine. avionske karte i vrati višak novca . poslati potpisane fotografije devojèicama iz provincije. ispunja-vaui ga oseæajem krivice da neprestano kasni i da æe Tia koncu biti zatrpan neplaæenim raèunima za stvari koje je gutao. kotrljala se dva oraha u jezgru. mada mi se vilice veæ pomalo koèe od uètivih osmeha! Užasnut gradonosnim oblakom koji se nadvijao nad njegovim buduæim danima. kunjao snuždeno izlizani novèanik od mrke kože sa metalnom bravom. paralisao mu je volju kada je trebalo odluèno kazati: ne! Prihvatao je sve nove i nove obaveze koje su ga gušile i pretvarale njegov život u niz opštih mesta graðanske banalnosti. razrešiti stari putni nalog koji èami na njegovom stolu više od dva meseca. ne vredi ni zabrinjavati! U svakom uspehu krije se paradoks: èovek potroši najbolje godine na to da bude voljen. Sve èešæe je u mislima bežao u taj azil. .trebalo je izbeæi pozive za neke dosadne veèere kod salonskih lovaca na uspešne ljude. a jutro neizvesno i toliko daleko da možda nikada neæe ni stiæi.

jurio bezglavo u nove opasnosti meðu ljude koji još nisu zatrovani televizijom. i tada . èinilo mu se da neprestano daje i samo daje. išiban planinskim vetrovima. priloge za nedeljne novine. koja ga je sve više užasavala. a da æe ipak ostati veran svom javnom portretu." . Èitav svoj život posvetila je drugima. kao da je pripadala nekoj tajnoj. veæ da se pretvorio u neku vrstu javne svojine. . onog ljeta kad je Šaraj"vo gorjelo . i vraæao se preplanuo i mršaviji. .divnim vremenima kada nikome nije bio potreban . ne znam. mnogo veæa nego što je ostavio. pa èak i u njegov nekadašnji Gymnasium. Zvali su ga u ovu ili onu televizijsku emisiju. Be-žao je sve dalje i oèajnije.panièno je otkrivao želju za posedovanjem. ili da im pronaðe zalutalu maèku. kao da se kakav dobri anðeo prerušio u grbavu sedamdesetogodišnju staricu-pticu da bi pomogao najnesreænijim meðu devojèicama i deèa-cima. ona ga uze za ruku i odvede u svoj sirotinjski dom na steni iznad Miljacke. u kaz-neno-popravni dom. da ljudi razvlaèe njegove minute. kobajagi iznenadno zabavljena nekim prekim poslom. . a da za to ne dobija ništa zauzvrat. Ništa nije tražila ni zahtevala za sebe: svako ko bi naišao sluèajno pored nje mogao joj je narediti bik šta. S vremenom. Susretali su je tako dok je teglila hleb i ulje i sfali da im kupuje cigarete. "Pa.ponovo ga je saèekivala hrpa neraseèenih koverata. Herceg je. ali biæe da je bilo davno. sve je opet poèinjalo iz poèetka . a noge podigne na redakcijski sto zatrpan starim novinama i pismima na koja nije nikada odgovorio. potpuno zaboravivši da su ga iz njega izbacili kao najlošijeg ðaka u istoriji škole! Jednostavno.ponovo je plaæao nesanicom naivno gimnazijsko bekstvo. a u obiènom i za druge. autograme ili da poseti srednju školu medicinskih sestara u èijoj se internoj anketi nalazio na samom vrhu popularnosti . zatekla je srušenu kuæu Ilije HadžiBanjca i malog Hercega na zgarištu. pa èak i delove tela. Nije znala ni ko joj je otac. okužen odabranom èetom profesionalaca koji u njemu nisu gledali televizijsku zvezdu veæ ravnopravnog drugarazanatliju. molili je da im prièuva dvorište dok se vrate. dane. slan od dalekih mora. tako. aprila vraæala 83 sa kupljenim mlekom i dve vekne belog hleba. zahvaljujuæi tome što je bio tražen više od drugih ljudi. lubenicu.sam sa svim svojim satima na raspolaganju. pa da se sklopljenih oèiju istog èasa prebaci kroz vreme do Hajrijine kuhinje i zaroni u njene dobro poznate zaprške i zaèine.pa bi istog èasa stidljivo šmugnula u kakav mraèan kut. odnegovao oseæanje da je progonjen i da svi od njega nešto traže i oèekuju. Nije umela da kaže èak ni datum svog roðenja! Govorila je bezubim ustima: "Ne znam. ni kako joj se zvala majka. Kao da je pravo s neba stigla na ovu napaæenu planetu. Tada je ponovo èuo šuštanje dimija i neèujni hod tog starog vrapca: tiktakanje rasklimatanog budilnika koji bi povremeno zakrkljao na kredencu i potresao rasparene tanjire pokupljene sam Bog zna na kakvim sve zgarištima ili ðubre^i!* Harija Pita. izgledalo mu je da više uopšte ne pripada sebi. tako uobièajenom pitanju. Tražili sujnu. Oèekivali su ga dugi dani i još duže noæi u zamraèenoj montaži iznad osvetlje-nog kvadratiæa filma koji ga je muèio svojom zagonetnom haotiènošæu. veæ izumrloj sekti. Ali bilo je dovoljno da u bilo kome èasu dana legne u fotelju. intervjue u k*ima se podrazumevalo da neæe ponoviti neke od svojih ranijih duhovitosti. u ovaj nesreæni kotlinski grad. i dug spisak telefonskih brojeva na koje je obavezno trebalo da se javi. a ponekad dete koje se zaigralo . kože ispucale od meæava u zavejanim goršta-èkim selima. šta nam pripremate novo?" . ideje. koja se u zoru 13. .

što nismo na kiši. krila se njena religija skromnosti. na kraju: zahvalnost što smo živi i što nam je toplo i suvo nad glavom. Na stolu se našao dugo željeni somun u èiju je mekanu sredinu ispod kore koja je hrskala pod zubima bilo kanuto nekoliko kapi zejtina. Sada kada je sve èešæe u mislima odlazio u njenu sobicu. Izbuljene jagnjeæe oèi razrogaèeno su gledale u Hercega sa tanjira. pa je veæ u rano jutro zaticao potpuno odevenu. kada . gde je sve bilo tako èisto i ušuškano. pa i sam Herceg. štrpnuvši od svega pomalo. patnji ili nemilosti. Verovao je da joj èini uslugu što pristaje na to da mu ugaða. u svakodnevnoj iznošenoj bluzi. da odnese neku poruku ili pridrži ular od konja. hoæe li ikada stiæi da malo prožive?" Malo ko je ikad video Hajriju Pitu da jede (Herceg se èesto pitao od èega je uopšte živela) . uvek zabrinuta je li jelo uspelo i hoæe li ga biti dovoljno za sve. siroti ljudi.to niko nije znao! Samo nekoliko puta video je za stolom . smatrao je da mu starica poklanja svoje vreme zbog toga što nema sama ništa pametnije da uèini sa njim. a kada bi je nudili da sedne sa ostalima i pridruži se ruèku ili veèeri. bila anðeo koji je pristao da na svoja pleæa primi grehove svih ljudi na zemlji od postanka sveta pa do danas. veæ u sedamdesetim godinama. Tek mnogo kasnije. ne iz straha. Herceg je poèeo da shvata velièinu njene tihe skromnosti i sebiènost koja ga je spreèavala da obrati pažnju na tu grbavu sveticu bez privatnog života. Legala je uvek posle njega i nikada se nije žalila na umor. koja se kroz život provlaèila tiho poput bube. ubraðena šarenom maramom po kojoj su rasle zelene puzavice . kunuæi se da je veæ jela. odbijala je mahanjem glave. u zrelim godinama. Shvatio je da je Hajrija bila dovoljno snažna da se potpuno odrekne svoje liènosti! Ona je. veæ iz uroðene blagosti.bilo je to one godine kada se gradom pronela vest da su se saveznici iskrcali na obalama Normandije. Njkada nije video Hajriju Pitu u krevetu: budila se uvek pre njega. Pošto Hajrija završi svoj ptièji obrok. pretpostavljajuæi da bi tu negde iznad stola trebalo da se nalazi svemoguæi Bog: "Kad bi Alah d"o. Iz položaja njenog tela koje su pritiskale preteške obaveze moglo se razumeti da nam je Gospod natovario premnogo poslova na zemlji za našeg kratkog života: "Ko æe sve to pošvršavati. Da li je uopšte spavala? Svako je. koji je tada bio deèak.stajala bi obièno pokraj stola za kojim su drugi obedovali. i još jedanput. eh. vako.pa zaboravilo da se vrati kuæi.veèna kao i dobrota u ovome svetu na kom nam se preèesto èini da je zlo zauvek pobedilo. ispekla je baklavu od užeglih oraha i odnekud donela peèenu jagnjeæu glavu. u stvari. neizmerno divljenje Božijoj izdašnosti. i sve više bio uveren da je na svet došla definitivno ostarela. mogao nareðivati Hajriji Piti. kada je Sarajevo konaèno osloboðeno. Hajrija je tada priredila pravu gozbu. ko dospjeti na tol"ko puno mjesta. niti je bilo kad video bolesnu. Grizla ga je savest što je proveo tolike dane i noæi pokraj nje a da to n^e iskoristio da upozna Boga izbliza. obrisala je nadlanicom usne i upravila pogled prema tavanici. seæao se dobro. pitao se je li ikada bila mlada.uzdahnula je i u tom uzdahu sirote starice. ogrnu85 toj preširokim. povijena u pozi veène sluškinje. i ona je uvek pristajala. u mukama. šlepa blagodarnost. Svake nedelje odlazili su do starog pravoslavnog groblja gde se iz cestara skromnih nadgrobnih spomenika i naherenih drvenih krstaèa uzdizao poslednji 86 . dakle. oèigledno muškim kaputom dugih rukava koje je podvratala. za svaki zalogaj koji do-bijamo u ovoj dolini suza. do smrti!" .

Sarajliju. djevojko Stambolijo. dve gramofonske ploèe i pokvarenu pisaæu mašinu marke "Remington" (na kraju. potkitila! Sebi momke namamila. I na ruke belenzuke. da mu položi raèune i preda saèuvano. ostavivši iza sebe samo zlatna slova u granitu i svoje duše u cvetnom oblièju. ali svaka latica na toj zagrobnoj njivi koju je plevio.pa se ponovo vratili na гшЈф). vratiti. iza zatvorenih prozora zamraèenih æebetom. oborio f Dragi ti se razbolio. Nežne zelene stabljike rasle su iz tela pokopanih Hadži-Banjaca. . koju je svakog proleæa Hajrija Pita donosila u džaku do groblja. Tu su nicali tamno-ljubièasti cvetovi sa èudnovatim belim šarama u obliku spirala. strpljivo èekajuæi èas kada æe se neko od familije koju je. Hajrija Pita je bdela i nad njihovim mrtvim. I tako. Da komšije ne bi sluèajno èule zveket plemenitog metala. koji1 je takoðe uspela da išèeprka ispod pepela. verno služila. Stambolijo! Stambol ti se oborio. Jedanput jpeseèno srebro je bilo vaðeno iz starog drvenog sanduka i pod svetlom svece. . pomoæu kojih mrtvi žele da nam se prikažu i oba veste nas o carstvu tame. kalopera. uokvirenog belim talasastim mramorom. Bele i žute perunike širokih stabljika bile su za Hercega stare hadžije .preostali imetak familije Hadži-Banjaca: velelepna grobnica od izglaèanog crnog granita. cvileæi i mumlajuæi na svoj nemušti naèin. umrijeti! Pa ako æe. razbolio! Dragi æe ti umrijeti. i kao što je. I Omera kalopera. koji su se samo na tren-dva spustili na zemlju iz nekog paperja-stog oblaka iz kojeg stižu deca. belenzuke. grabuljao i u vreme suša zalivao vodom iz kante sa prskalicom. I Aliju Sarajliju.. i neka æe! S tim se neæeš osvetiti. koje je prizvala iz zemlje i odnegovala brižna Hajrijina ruka. veèito nemirni i treptavi. 87 I baš kao što se borila da saèuva bilo šta od Hadži--Banjèeva imetka. i Niku N. I ma koliko da je bila neizmerna glad i duboka beda u kojoj su živeli starica i deèak. halkaluke. dok su sitni cvetovi krina. u svojoj izbi. raslo je cveæe èija imena Herceg nije znao. A na glavu zlatnu granu . Sa strane su visila dva kandila u brušenom staklu. odluèili da nema nikakvog razloga ostajati duže . predstavljala je za njegovu razdraženu deèiju maštu više od živog biæa . predstavljali nežne duše malih HadžiBanjaca. par sveænjaka i stakleni servis za slatko. uporna kao mali pauk što brani svoju mrežu. svrgnut sa svog prinèevskog trona. Iz najfinije crnice. živog. a bilo je i cveæa što je podseæalo na tek sletele noæne leptire iz zemlje uzdaha. Hajrija je èistila svaki potamne-li komad jedaæeg pribora za dvadeset i èetiri osobe. Par blizanaca. • Koji kuje halkaluke. pevušeæi kroz nos neke samo njoj poznate bajalice. svaki od tih mrtvaca èija su imena uklesana u granit prekriven zlatom imao je svoj cvet.bili su to cvetni znakovi. koje je ko zna gde i kada nauèila služeæi po kuæama više od . ko zna zašto. pošto su utvrdili kuda stigoše. t neka æe. koji je takoðe pripadao starom Hadži-Banjcu). èuvala sve što je uspela da otme i spasi: rasparene belo--crne cipele starog Ilije. koji su Hercega mnogo podseæali na fljakerske fenjere. ona nikada nije podlegla iskušenju da proda ma i jednu od stvari koje je krila ispod seæije. osvetiti! Solufe sam pot kitila. dok se • Hajrija bavila Hadži-Banjèevom grobnicom. pogledali oko sebe i. zvezda i mrtvaèkih glava.zlatnu granu . otimajuæi se sa ruljom koja je pljaèkala napuštene ruševine. umrlih od španske groznice pre no što su prohodali. ona je sve vreme dok je trljala srebro mumlala do u beskraj reci neke stare pesme. namamila! "••. Hercega.Gavrilo i Petar (poèivali u miru od 1923). kao da baje i cara: Oj. leleèuæi na završetku svake strofe.

na površini . . kao i na ostale smrtne. taman toliko koliko je dovoljno da se kroz nju provuèe mršavo telo deèaka. Posmatrao je trouglasti komad plavog neba iznad glave. do svog mestašca pod suncem. korak po korak. stanuju mrtvi. izgleda. otkri potpuno praznu. Na kraju krajeva. Meðu milijardama ljudi na planeti zemlji. otkri neku grobnicu èija je raspukla nadgrobna ploèa bila malo pomaknuta u stranu.pola veka. Milovao je prstima glatka. Pažljivo je zaobilazio svežije humke zarasle u mladu travu.njeno èedo pušteno ispod tamnog kadi-fenog krila da se vrati meðu žive. kao i za sam život. osluškujuæi kako ga gore. meðu mrtvim susedima sa leve i s desne strane.pa gotovo ošamuæen ustajalim vazduhom izaðe iz grobnice. Niko. Najpre je osluškivao mraènu unutrašnjost podzemne školj-ke^Bja je odjekivala umnožavajuæi njegovo disanje. sasvim sluèajno. Jedanput tako. gde zateèe. Niko Herceg. vratili sa svog izleta! U nekim kasnijim postupcima Nike Hercega. gazio i bio gažen. pa je verovao da je i za smrt. i tako. Nije joj otkrio tajnu donjeg sveta i odlazio je èesto da malo posedi pod zemljom. zadivljen i istovremeno uplašen. mnogi zlonamernici videli su prilièno svirepu ravnodušnost: "Kako si mogao?" . Nešto od tog pitanja lebdelo je neizgovoreno i na usnama onih koji su ga promatrali kako sleðen i ravnodušan ispraæa na groblju svoje najbliže prijatelje i saradnike. sanjiv i zaslepljen raskošnim sunèanim^danom. dok je drugi sanjivo èuèao u napuštenoj grobnici iz koje su pobegli mrtvi. Kao da je deèak "u zemlju propao"! Najzad ga je pronašao slab odjek njenog staraèkog glasa: "Niko. razgrtala tužne vrbe. još onog aprila kada je ta siva dama samo njega poštedela da bude jedno vreme svedok. koji su se gurali da doðu do nekog cilja. potrebna duga priprema kroz bezbroj treninga. Slušao je kako klokoæu podzemne vode što su sa svih strana spirale memlu i oticale neznano kuda kroz neku pukotinu u zemlji. trèao je i on. drhtaja. ubijajuæi i ometajuæi jedni druge. mislio je. saplitala se o teške lance i girlande. a èak. smejuæi se Hajrijinom strahu. plašeæi se da nekom mrtvacu sluèajno ne stane na trbuh ili na glavu. èekajuæi u beskrajnim redovima. kamena lica devojaka raspletene kose. uvek kada bi se Hajrija zanela negovanjem cveæa. i na njega ne doðe red. predodreðen za igru. Niko je lunjao grobljem kroz šumu betonskih anðela i heruvima. Ne seæa se taèno koliko je prvi put proveo dole u zagrobnoj æeliji.samo onaj Herceg odreðen za takmièenje. sve dok jednog dana ne zateèe grobnicu zatvorenu: mrtvi su se. dok ga je oèajna Hajrija Pita tražila lutajuæi kroz lavirint šimšira i èempresa. Okopavao je i zalivao njihove duše preseljene u peruniku.pitali su ga posle intervjua sa umiruæim kojima je poturao mikrofon pod jedva èujni dah. kako su neki pri-metili. bez i jedne suze. On je još kao dete bio tamo dole i više ga nije bilo strah praznih odjeka po kojima lutaju seni mrtvih. sklanjajuæi. zaèudo. vešao se o granje tužnih vrba. Seo je na betonsku klupu i podvio noge. razgledao fotografije pokojnika u izbledeloj keramièkoj sepiji. . u ljiljane. verovatno opljaè89 kanu grobnicu u èiji je èelni betonski zid bio urezan mali oltar . dakle. a onda se odvaži i spusti u "donji svet". listajuæi tako stranicu po stranicu ovog almanaha graðanskih smrti. sa juga i sa severa. ali sve je to èinio samo jedan deo njega . i sa gotovo podrugljivim smeškom u uglu usana! Ali Herceg nije bio neosetljiv! On se samo isuviše èesto nalazio u blizini smrti još od malih nogu. ne treba zaboraviti da je Herceg bio dete smrti . javi se. saèuvanu Bogorodicu od plave majolike. sve dok. bilo kakvog znaka patnje. Tu. u dan i noæ i šeboj oni su imali svoj tajni dogovor.u stvari kapelica. tukuæi se i grizuæi. sricao stihove pune bola za onim što su zauvek napustili svoje bližnje . gdje si?" .

Ali šta je drugo ako ne Narcis. gadno zamešavši san i stvarnost. prema snu o sebi i svojoj ulepšanoj slici. otimajuæi svoje uspehe na veæ poznati drsko--uètivi naèin. pa je sve uzimao sam. a život nas šamara sleva i zdesna dok poslednjim ostacima snage puzimo prema sebi . oni mu ga sigurno ne bi priuštili!).šta je to ako ne isteri-vanje skrivenog narcisoidnog sjaja. Njegova lukavost bila je zbog toga do te mere razvijena. potrgao sve veze s njim. Ništa mu nije poklanjano. Razvio je mimikriju i lukavost. èini mu se da nikada nije nikoga oèekivao sa toliko ljubavi i èežnje. jer je dobro znao kakve mu neprilike može da napravi u bespoštednom ratu koji je godinama vodio sa svojom okolinom. razbio je bravu i preplivao kroz vreme slobodnim stilom da bi se spojio sa obožavanom predstavom o sebi samom.pre svega. da je u trenucima punog uspeha i slavlja.. ako ne neverovatna ljubav koju svako oseæa prema sebi. i da èitava stvar ni izdaleka ne izgleda tako savršeno kao što je sada prikazuju. 93 i .. strah da nas ne uhvate u kakvoj grešci i da ne ispadnemo smešni . kada su mu nekom ironijom najèešæe baš oni što su ga pre toga napadali i pokušavali da spreèe èestitali ozarenih lica. njegove pomajke: "Niko. zagledan u svoj sop-stveni lik. Prvo i najvažnije pravilo njegovog života: pošto uspeh ne zavisi od drugih (da zavisi. uspevao da zauzda pobednièko klicanje Narcisa i da najblažim moguæim glasom uveri laskavce da je posredi i€rovatno neka zabuna. Vreme je da pogleda istini u oèi! Šta su u stvari blistave karijere i šta takozvano "napredovanje" u životu. ne u nikakav odblesak u vodi. I sam se èudi nepredvidljivom raðanju Narcisa iz pepela laž90 91 ne skromnosti u koju je tako dugo verovao obmanjujuæi i sebe i druge. Uzimao je ljude oko sebe kao goli materijal koji æe sagoreti u prvom ili drugom stepenu rakete što je trebala da ga izbaci daleko izvan dometa onog èega se gadio . zatvorivši ga u neki duboki tajni podrum. a on sam toliko na oprezu. i. usavršimo dikciju i jezik. Niko. koji ne smemo da priznamo èak ni u onim èasovima dok pažljivo ispitujemo svoje lice pred ogledalom? Ne vraæamo li se èesto u mislima do onih dana kada smo po svojoj proceni bili još daleko od savršenog? Ne lutamo li po svojim tužnim neuspesima i mršavim godinama upravo zbog toga da bismo što potpunije uživali na visini do koje smo dospeli? Gledamo sami sebe sa tih snežnih vrhunaca uspeha kako teturamo mladi i naivni.. a to stoji samo do njega. taènije reèeno. Niko Herceg je držao svog Narcisa na lancu stro-žije od ostalih ljudi. znao je dobro da je sam meðu vukovima i da æe uspeti samo zahvaljujuæi nesporazumu meðu njima. Shvativši da mu u tom ratu niko ne pomaže niti navija za njega. doziva glas Hajrije Pite. punu uglaðenosti i uspeha.danas. pipajuæi po tami ispruženih ruku. a svi napori da se nauèimo lepom ponašanju. postao šampion u pretvaranju.zemlje. da pronaðemo pogodnu odeæu koja æe biti najpristaliji okvir tom javnom portretu. napredovaæe sve dotle dok njegovi motori budu u redu. šta goni nekog neotesanog derana da se posle mnogo odricanja sam isteše u opštepoznatu poštovanu liènost.!" Djljèeka malog Hercega. veæ u sebe samog kada mu je bilo deset godina? I taj Narcis. gdje si? Odazovi seeeeeee . Stidi se tog muènog priznanja. kojeg se odavno odrekao. a ljubaznost mu je bila glavno oružje. van dohvata bede i proseènosti. lutamo 92 kroz pogrešne hodnike i iz suza i oèajanja izvlaèimo skupo plaæene pouke.

on sam najbolje vidi sve njene nedostatke i "rupe". Za to vreme, masa malih oèajnika svi oni deèaci koje je poznavao iz sirotinjskih domova i periferijskih dvorišta, sa ulica, zgarišta, iz sumornih blokova i èekaonica treæeg razreda na sporednim železnièkim stanicama, urlala je i palila zastave u trijumfu - hteli su napolje, ali on im je nareðivao da ostanu unutra i da se ne opijaju uspehom: moramo biti oprezni, govorio im je, ratna sreæa je prevrtljiva i neprijatelj samo èeka da nas zatekne nespremne, na spavanju! Odlazio je potpuno sam do svog hotela u festivalskim gradovima u kojima bi se zatekao, i dugo stajao pred ogledalom smirujuæi razoèaranu gomilu iz svoje tužne mladosti što je htela mesa, piæa, igara i žena. "Zar je to to?" - pitao se, sleðen u svom uspehu, sam protiv svih. Potiskivao je, dakle, svoju narcisoidnost što je dublje mogao i gotovo da je i sam poverovao da joj nikada nije ni podlegao (kratkog li pamæenja!), ali ona ga"e, eto, iznenada zaskoèila i sada, šta je drugo do doslovni, loše gravirani Narcis koji se veæ dece-nijama vuæe po udžbenicima grèkog i latinskog i ilustracijama "malih mitoloških reènika" - nag baš kao i on, i glupavo zagledan u svoj sopstveni lik pod-mlaðen za dvadeset i sedam godina; sam sa sobom na ivici mora, šlep i gluv za sve, sem za muke i zadovoljstva kroz koje æe morati da proðe onaj deèak. Od èega su živeli za vreme rata? Hajrija je svakog dana odlazila da radi po tuðini kuæama, gde su joj kao nagradu za trud davali osta94 tke hrane i iznošenu odeæu. Ponekad èak i pokvarene igraèke za Hercega. Kupala je i mrtvace, a njih je bilo više nego u mirnim vremenima. Sredom, na pijaèni dan, iznosila je na Bašèaršiju lekovite trave koje su ona i Niko brali po obroncima Trebeviæa i uz korito reke. Na njihovoj maloj tezgi ležale su uredno složene u vezama èudotvorne biljke. Na svakom sasušenom buketu stajala je okaèena cedulja, na kojoj je mali Herceg svojim lepim, pomalo kosim rukopisom ispisivao ime trave i od èega sve leci. Imali su uvek majèine dušice što raste na suncu izloženim brežuljcima i po jarcima uz cestu i uz meðe: njom se leèio otrovani želudac i tvrdokorni kašalj. Prodavali su pelin za jaèanje apetita (brali ga uz ograde), a sušili su Gospin cvet (tajanstveni Kantarion) i kamilicu od koje se kuvaju èajevi što ublažuju grèeve. Ljudi su najviše kupovali travu bokvicu; njeno široko lišæe privijalo se na rane i teške uboje, a služilo je i kao pouzdan lek od zmijskog ujeda; ljubièasti metvicin cvet za bolesnu žuè, i divlji bosiljak koji jaèa snagu i smiruje bolesne živce. Na vlažnim i senovitim mestima u mraènim šumama iza austrougarskih karaula, gde bi èesto zaticali nesahranjene mrtvace, tražili su zeèiju socu, èiji je list dobar da uèvrsti rasklimano korenje zuba i ojaèa ranjave desni. Herceg je najviše uživao kada bi na suvim kamenitim visovima okolnih brda otkrili žbun miloduha, od koga se kuvaju lekovi za lakše disanje. Verovao je da se meðu mrko-zelenim listovima bez peteljki zaista krije nekakav mali mili duh Avt i da *e ga jednoga dana, kada išèupaju grm iz ko-rena, zateæi na ulazu u podzemni grad duhova, gde 95 se deci ispunjavaju sve želje. U proleæe su brali lipov i glogov cvet, od kojih se kuvaju blagi èajevi za leèenje tela i duše. Hajrija ga je nauèila da raspoznaje nemušti govor trava i da razlikuje jestive peèurke - mesnatu blagvu i vrganje (koje su posle sekli, pa nizali na kanap i sušili za èorbu) od otrovnih gljiva: muhare, ludare i bljuvare, Prikradali su se seoskim pojatama kao mali lopovi, nalazeæi na ðubrištu najukusniju od svih peèurki rudnjaèu, koja raste od juna do novembra. Neke gljive su jeli presne, a druge bi opet

kuvali ili pržili u riganju. Izmeðu Velike i Male Gospojine, kada je leto bilo pri kraju, na riðim padinama Trebeviæa poèinjao je da se "puci" lešnik. U baštama ispod Sedam šuma brali su ukusne ribizle - male baštenske dragulje grimizne boje, a meðu ruševinama rasla je u izobilju kopriva, od koje su kuvali zdravu i krepku èorbu. Herceg se seæa i žute jagorèevine, koja raste pokraj ceste; od njenog lista Hajrija je pekla pitu zeljanicu. U jesen su krali seljacima tikve, pekli ih u velikim kri%ama, a semenke sušili na sunèanom krovu Hajrijine straæare. Starica mu je davala da grize i siše hranljivi koren repe i kupusno "srce". Priroda se sama leti trudila da nekako ublaži glad gradske sirotinje. Herceg se seæa da je za vreme rata bilo mnogo mušmula i divljih oskoruša. Jedne ratne godine šljive rodiše kao nikad, pa su im seljaci iz Vasinog Hana dali da pokupe onoliko koliko su mogli da natovare na mala kolica drvenih toèkova. U pozajmljenom kazanu iz komšiluka skuvali su šest tegli pekmeza od šljiva. U paklu tog kazana, na èijoj su površini kljuèali vreli klobukovi, kao da su se kuvali grešniri 96 u velikim mukama. Pekmez je bio sladak i lepljiv. Ipak, svih tih ratnih godina, Hercega je stalno muèila nezajažljiva glad. Sve što je gutao nije moglo ni izbliza da ublaži potmulo nezadovoljstvo njegovog mladog želuca. Zimski dani su donosili otužno jednoliènu hranu: gnjecavi hleb od mekinja i krom-pira, veènu puru i kukuruzu i tanku "ajnpren-èorbu" koja se kuva od retkog brašna i upržene glavice crnog luka sa nekoliko kapi ulja, kad ga ima. Dojadile su mu veèite pite krompiraèe, èiju jednoliènost više nije mogla da spase èak ni Hajrijina èudesna kuvarska mašta: peèene u komadu ili u "frk", zadržavale su uvek isti bljutavi ukus. Ponekad bi se tuèom ili ulagivanjem izborio da u dvorištu ašèije Hasana okreæe ražanj na kome se pekao ovan, trebalo ga je satima ravnomerno okretati i povremeno posipati pivom da mu kora bude rumena. Sreæni izabranik za tu svetu dužnost mogao je umakati komade hleba koji bi poneo od kuæe u "moèu" - otopljeni loj koji je kapao na crni pleh. Sanjao je o tome kako æe jedanput postati dovoljno bogat da kupi oba bubrega i ovèiji rep, koji je najviše cenio. Hajrija je s vremena na vreme prala tanjire kod tog ašèije, pa su im dozvoljavali da odnesu kuæi ovnujsku utrobu. Uveèe je u ašèinici postajalo opasno. Pijani vojnici pucali su pištoljima po beharu. Herceg je razrogaèenih oèiju gledao rat odraslih.1 Vidfo je razlièite vojske: opake ustaše u crnim košuljama iz Francetiæeve legije, potkupljive domobrane u zarozanim zelenim uniformama i masne, 97 kosmate Èerkeze iz armije ukrajinskog generala Vlasova, koji su naterivali svoje živahne konjiæe dugih upletenih repova uz stepenice kasarne; upoznao je nemaèku vojnu policiju sa metalnim polu-mesecom na prsima, vojnike SS Handžar-divizije i prašnjavu nemaèku pešadiju, tamnopute Italijane sa Juga, crnih kovrdžavih kosa, i one opasne, sa kiæankama na kapi, što su nosili kratke, tupaste karabine. Umeo je da raspoznaje agente specijalne policije po dugim kožnim kaputima koji su im sezali gotovo do peta i po šeširima natuèenim na oèi. Video je i Maksa Luburiæa u crnoj uniformi, okruženog svojim telohraniteljima. Kada se završio rat, odveli su èitavu njegovu školu u podrum Lu-buriæeve vile na staroj Skenderiji, gde su im pokazali kazane za kuvanje ljudi, naroèitu peglu kojom su prženi zatvorenici, lance, klinove i širok drven sto*èija je daska bila još masna od znoja i krvi. Prièalo se da su ustaše naterale uhvaæenog mladiæa i devojku da se vole na tom stolu i da su ih posle sasekli mesarskim satarama.

Posle policijskog èasa grad u dubini ispod Hajriji-ne kuæe gasio je sva svetla zbog saveznièkog bombar-dovanja, pretvarajuæi se u gluvu tamnu rupu. Èula se samo prigušena grmljavina motora i po koji zvižduk praæen pucnjevima. Pronela se vest da ustaše redom kolju decu odbeglih komunista. Herceg je preklinjao Hajriju da ga ne oda, tresuæi se u bunilu: - Ne daj me, Hajrija, molim te ... Ne daj me njima . . . Nekoliko dana pred osloboðenje video je obešene na Marin Dvoru. Neko im je poskidao cipele i èizme, pa su se ljuljali na vetru, tamnomodrih glava, lica gadljivih od poznanstva sa smræu. Nikada posle nije mogao da zamisli prikladniju ilustraciju za Baladu obešenih Fransoa Vijona. Za vreme rata nisu radile osnovne škole, pa ga je Hajrija odvela u kloster svetog Augustina, gde su morali da se mole Bogu pre poèetka èasa. Mali katolici su sklapali ruke, pravoslavci bi ih držali pre-krštene na grudima, dok su muslimani stajali mirno opuštenih šaka. Njegova uèiteljica bila je èasna Jozefma. Za dobar uspeh dobijali su svete slièice koje su obièno predstavljale Magdalenin rubac ili svetog Franju Asiškog kako razgovara sa pticama. Po hodnicima su ležali nasmrt umorni, prašnjavi vojnici grupe armija "E" što su se jedva dovukli iz Grèke, gde su ih porazili saveznici. Neki od njih bi pomilovali malog Hercega kad je ulazio u uèionicu, jer je bio svetlokos i lièio na njihovu decu. Više nisu imali cipela; noge su umotavali u krpe i zavoje. Dok su umirali na betonskom hodniku, ležeæi na svojim prljavim ranèevima, deca su sricala u horu: "Amo Momo, amo! Eno mame, Momo! O, mamo, mamo! Amo mamo! ha i osa . . . H, oso, iš! ч Mima i Marina, Srnama eno, Nose so i seno . . ." 99 Sestra Jozefina im je otkrila tajnu duše: "Svako od vas ima dušu i kada umre, duša æe se pretvoriti u pticu i odletjeti u nebo . . ." Posle su se opet molili, pa bi žubor deèijih glasova kolao akustiènim hodnicima klostera: Ave Maria Grazia plena Damine tecum Benedicta tu m mutieribus e benedictus fructus ventns tuts Jesum Reci te molitve ledeno su odjekivale, poput snež-nih kristala u zimske dane kad puca srce. Nije ra-zumevao njihov sadržaj, ali u njima su hladno zvonili kamen i metal. U podne, dok se vraæao Hajrijinoj kuæi, krivio je vrat gledajuæi mujezine kako se penju na minara džamija i leleèu iznad oblaka nad èaršijom: Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber ... - na sve èetiri strane sveta. Pevali su visokim uškopljenièkim tenorima iz kojih je izbijala neka potmula muka i požuda la nebom. Alahu ekber! Mohamed resula lahi. . . U fontani senovitog dvorišta Begove džamije, na kojoj je pisalo: KAMEN IVANA KAÈIÆA - PUÈISTE BRAÈ, kupali su se golubovi. Najzad, video je i pobedu. Pobeda je u stvari, bio u poèetku samo jedan èo-vek na zapenjenom belom konju, èije su slabine bile okrvavljene mamuzama. Taj èovek i taj konj poigravali su ulicom, tako da su ispod potkovica frcale 100 varnice. Èovek je pucao u vazduh iz ruskog "kolu-taša" oslonjenog na rame, a konj se kretao nekako ukoso, sudarajuæi se sa zidovima, kao da mu je grad pretesan; klizao se po

Video je mladog vojnika kako leži na trotoaru i kako mu guraju kljuè u stisnutu šaku. Niz njegovo pegavo. Prièali su da se mladiæu otkaèila bomba-kragujevka sa opasaèa dok je igrao i da /Oi je eksplodirala. Pokrivao je glavu rukama i æutao..Neko me je pogodio . veæ prava narodna škola. gotovo kao i odrasli. majko moja! Pao je na trotoar gledajuæi zaèuðeno deèaka. zveketavi udarci ðaèkih torbi. Vide i nekog mladiæa kako trèi držeæi se obema rukama za trbuh. deca su svirala na belom klaviru prljavih dirki. . Govorili su da ga je uhvatila "živèana". Devojke su nosile svilene èarape sa crnom crtom na listu. prašinom umiijano lice tekle su suze. koji ga je gledao u èudu Neko me je strefio.trèao je Herceg za nekim vojnikom u šinjelu vukuæi ga za peševe. Zbog toga mnogi Hercegovi vršnjaci danas nemaju sve prste na rukama.Daj mi jedan metak! Daj mi jedan metak! . . Imale su lepe noge. kako se pretvaraju u sive i masne srozane krpe. drži vezu . . Vojnik je pucao u trku. . Trpeo je za svog oca. gore kod Velikog parka. svet koji se veseli i igra. Video je kako odnose mrtve i ranjene iz potr-ganogijESzaraèkog kola u èijem su krugu dotle skakali momak i devojka. gde su te noæi bili besplatni tramvaji. .nije govorio ni reci. U slobodno vreme rastavljali su nemaèke hand--granate sa drvenom drškom da bi iz njih izvukli dragocene duge žute šipke baruta.i nastavljali dalje da plešu. Govorili su: "Lepa smrt"! . druže. prema Hipotekarnoj banci na glavnoj ulici. pesma i žene" koji je krèao iz ozvuèenog grada.. U kuæi se još uvek oseæalo nedavno prisustvo lepih buržujskih . veza. Ljudi su trèali po ulicama i ljubili se. Herceg èesto vidi njegovo jadno mršavo telo kako se grèi u uglu prljave uèionice. To više nije bio nikakav kloster svetog Augustina. Na velikom odmoru deca su tukla torbama po glavi nekog deèaka èiji je otac bio izdajnik. Samo je pokrivao glavu rukama dok su odjekivali tupi. Deca su u to vreme bila svirepa. jedna takva šipka zviždi po zemlji. kožna torbica i pištolj. Kada se zapali. igrajuæi. jooj. ostavljajuæi iza 102 sebe crn dimljiv trag. Vraæale su se na poèetak ulice. Tako je prvi put pucao u zvezde. .Veza.prostenjao je pribrano Hercegu. ali Herceg otrèa dalje. Trzao se i vikao u transu: . Sutradan je poèela škola. U tramvaj su se peli zadihani igraèi beèkog valcera "Vino. kao da i sam ne veruje da je smrt tako jednostavna i moguæa. Video je zatim nekog uplašenog èoveka kako drhtavim prstima žurno zašiva crvenu zvezdu od èoje na svoj filcani "borsalino" šešir u jednoj kapiji. i posma-trao odozgo zakrèene ulice. i bele dokolenice. da zapoènu nov krug valcera. . ali on nije kukao . prièali su da je umro tako. na kome su jedna o drugu zveckale obešene bombe. Zastao je na trenutak da se resi bede i dao mu svoj šmajser. koje mu je obukla majka za prvi dan nove škole. .glatkim vlažnim kockama od granita dok je tako poigravao sa svojim jahaèem. Vozio se osam krugova kroz grad. dvogled. U opusteloj vili na Obali iz koje su pobegli prokleti buržuji. Iznad krovova zviždali su dum-dum kuršumi i rakete. .

Na fotografiji se nalazio neki Hercegov vršnjak. . a seda brada izbijala . skoro bez ikakvog nameštaja sem braènog kreveta nasukanog na sredini prostrane sobe koju je osvetljavala sijalica (visila je poput svetleæe suze 104 na goloj žici). krivi ste . gospodine komesaru.rekao je njegov deda . ali ga je bilo sramota da to pokaže. a vi me slobodno kome god hoæete . sumnjièenja i podozrenja. pa su ga izabrali za pionirskog komesara. Na prvoj razrednoj konferenciji uèiteljica je pitala ko je ratno siroèe! Podiglo se desetak ruku. To ne može biti svak! . gde je starca obièno zaticao za stolom.Ko je od nas dvojice komesar? Vi ili ja? Sve ste mi oduzeli.. pa je strpljivo èekao da na njega doðe red da malo zasvira. kao da se ništa nije dogodilo.kæeri.lepo ste udesili ovu zemlju! To vam kažem ја*Шја Hadži-Banjac. pa bi gotovo žmureæi šmugnuo niz ispovraæani hodnik do dedinog stana. a ponekad su ih èak razvaljivali i seki-rama. Kuæa je bila oronula i kao ukleta.upita. .E. pa su stanari mokrili po stepeništu i hodnicima. potpuno bele kose. gospodine komesare . topot pijanih nogu i vriskove ugroženih.nastavljao je deda. bez drugih ukuæana osim Nike i Haj-rije Pite. viðali su se jedino pred noæ: jedan izmoren igrom i uzbuðenjima koja je donosio svaki novi dan u osloboðenom gradu . Zajednièki stanovi nisu imali klozete.deèak i njegov deda. njen zlosreæni huk i suzni dah vetra što raznosi pepeo i smeæe. U tom krupnom.ali se ispostavilo da samo Herceg N. Nalakæen pored starog "Telefunkena". . . Jedan je iz džepa izvukao fotografiju i pokazao mu je. . U njoj je živelo mnoštvo stalnih i privremenih stanara. tim se dièim. . prijavite 103 Hercegu je bilo èudno što mu deda govori vi! . u sumornom kraju u blizini stare pravoslavne crkve.. Svakoga dana planule bi svaðe koje su se obièno završavale tuèama. Herceg je izbegavao koliko god je mogao tu baksuznu zgradurinu punu mržnje. U praznom stanu.drugi oronuo. Herceg nikako nije mogao da prepozna svog sreænog dedu iz vremena pre sveopšteg rasula . Vojnik je spremio sliku u džep od bluze i nastavio da kopa. prijazno se sme-šeæi. sa stražnje strane zgrade do èijih prozora nikada nije dopiralo sunce. u prugastoj pidžami koju nije svlaèio danima i noæima. ." Nemaèki zarobljenici u zelenim ritama raskrèivali su ruševine. oko kojih se uvek vodio rat. pa je pljunuo u njegovom pravcu i sišao sa zida. Njegove beonjaèe bile su zakrvavljene. starica je nastavila da dolazi svakog jutra . još se nije usuðivao da zakoraèi u novi svet što se raðao iz ruševina njegovog dojuèerašnjeg života. pa. koje su otputovale sa svojim nemaèkim ljubavnicima. . . Herceg nikada do tada nije video beli klavir. Hadži-Banjac je lièio na velièanstvenu ruinu nekadašnjeg moænog èoveka. isti on! Bilo mu je žao tog zarobljenika.onog buènog veseljaka što je puštao gramofonske ploèe i nosio ga na ramenima kroz visoke sobe. . Umeo je da sa dva prsta izvede melodiju: Partizan sam. izbijana su ramenom neèija vrata. Niko nema ni oca ni majke. vezani zauvek zajednièkom nesreæom. Hadži-Banjac je pio sam samcijat u kuhinji. gospodine komesaru . omršavelom starcu oko èijeg je koštunja-vog tela lepršala poput zastave predaje nezakopèana pidžama bez polovine dugmadi.Krivi ste. Herceg je sa drugim deèacima odlazio da sedi po zidovima i da ih gleda. U rejonu su im dodelili stan u jednoj od Hadži-Banjèevih bivših najamnih kuæerina.Šta sam ja kriv? . Ali u redu! U redu! Otkako se vratio iz Engleske u izlizanom odelu od haris-tvida.

za dva broja manje. gospodine komesaru.. pocrkalo bi od gladi dve hiljade golja i lezileboviæa kojima sam osiguravao posao u šumi i po stovarištima.u èemu je nesporazum? Kada bi ga optuživali."Zemlja seljacima. stizale nalik na mo- . . izbrazdanog èela i oštre.kapitalista! I za tvog oca sam to bio. i èinio je sve da mu ugodi i da ga sluèajno ne povredi. uzimajuæi 105 deèakovu svesku. ne dopiruæi UQDSte do njegovih èula i duha.r! A sada.dve ružièaste ribe što otvaraju i za-klapaju tamnu rupu usne duplje. pitajte. Dok mu se deda unosio u lice. pa èak i usvoji. dimom pergamentirane kože. i.je poput strnjike iz voštane. U tim èasovima bi se zagledao u usne govornika kao da ih prvi put vidi. pa. da nije bilo starog Ilije Hadži-Banjca (pitajte koga god hoæete u èaršiji i po èitavoj Bosni. . njemu upuæene. da nije. ožiljak. eto šta! P. uopšte. voleo ga je kao što se voli poslednji preostali trag sopstve-nog porekla i izgubljene sreæe. gospodine komesaru.nastavljao je ogorèeni starac dižuæi se od stola.možda samo u velièa vao šupljinu nozdrve iz koje su navirale dlake. Ilija Hadži-Banjac je. da vidimo kako danas stoje stvari! Što to važno nauèili? . i u Jugoslovenskoj kraljevskoj banci. one su mu. a bolne obuæe!). napadao novu vlast. što su zurile ne videæi ništa ispod nakostre-šenih sedih obrva. ta gospoda nisu htela ni da ga pogledaju! Šta su radili? Jurili kurve po "Saheru" u Beèu. ali za svaki sluèaj klimnu glavom. . Ilija Hadži-Banjac je i samom "Šipadu" davao kredite po Engleskoj i Grèkoj! Dolazili su da od mene traže savet koje šume treba otvarati . ako ne radnik? Jesam li za svih ovih šezdeset godina što rintam imao i dana odmora? Da nije bilo mene.zapoèinjao bi Hadži-Banjac jedan od svojih dugih monologa. ako želite. u kojoj je. pa ih je Herceg nosio nekoliko meseci. . hramljuæi izranavljenim nogama. da ne razljuti dedu. šta sam onda ja. Nije nikako shvatao šta je skrivio tom dragom starcu koji mu je iz Engleske doneo žute cipele sa ðonom od sirove gume (istina.za moj bonitet!). dakle. Herceg je mirno gledao u njegove natekle oèi. A. trepavicu ili se usredsreðivao na kakav mladež.kada su mu držali pridike uživajuæi u svojim glasovima i njima razumnim i neoborivim dokazima. kog ðavola. deèak je podizao sve mostove. sada je Ilija Hadži-Banjac . kao èetka bele kose. a reci.o. a šta ostali svet i zašto se starac ljuti i penuša od besa kad se svi na ulicama raduju i pevaju . dragocene. pretili mu ili ga grdili . odbijale su se o nevidljivi odbrambeni štit te odsutnosti. što je bilo veoma teško.r.A kad je Ilija Hadži-Banjac poèinjao. prištiæ.. fabrike radnicima!" Lepo. -i E. videli bismo mi kako bi izgledala danas drvna industrija nove Jugoslavije! Vi. bilo te stare budale koja je žrtvovala sve dok ne propljuva krv. od smisla .. kada su došli proleteri na vlast. jer taj nesreænik i nije nikada ništa drugo radio sem što se sastajao sa raznim šuftovima i probisvetima. imao obièaj da mu uveèe pregledava sveske. razgledao je staloženo kvarne zube. putovao naokolo 106 da podbunjuje narod (to mogu i da potpišem ako treba!) i panjkao me po Sarajevu gde je stigao .e. kao optuženi. Ipak. vozili èoèeke fijakerima na vrelo Bosne! Šta je za njih bio Ilija Hadži-Banjac? Proleter. bile samo povod za negovanje i razvijanje samorazdražujuæe oratorske veštine u jednoj zamišljenoj sudnici.t. u stvari. . bilo šta . zakrvavljene od dima i piæa.Dakle. . verovatno znate šta je to "Sipad"? Herceg nije znao. stizali do usamljenièke kuhinje u kojoj je starac bdeo danima i noæima. naime.. a da ipak nije hteo da se rastane od te tako retke. bogami! Dobro ste to smislili.e. zuba.l. doteravši do savršenstva unutrašnju odsutnost. èiji su potezi samo kao odjeci u deèako-vim domaæim zadacima. oèekujuæi da Herceg to uvaži. i još pet puta toliko njihovih ukuæana! Jeste. odvojene od glave. Šta je skrivio on. gotovo nemoguæe.

svoje dugove i menice. ali nije mogao ostaviti starca samoga. dozvolite mi da vas upitam. pa se okretao od deèaka. kada je. potpuno odvojene od svoje poruke. pa je držao na silu otvorene oèi.. na kralja. a"de menice. davao "popu popovo .uogs noto Jton šum udaljene èesme. moj komesaru. gde æerka i . gde su mi akcije Bosanske industrijalne i trgovaèke banke i akcije Srpsko--švajcarske banke u Pariškoj sedam. . pekao zanat kod starog Teofanoviæa. nameštaj.. rascvetavala u svetli zvrk iznad èela. ne mogavši da odlepi pogled od drhtavog pod-bratka ili nestvarne usne školjke. a gde je moja trokatnica u Aleksandrovoj ulici i petokatnica u Kuloviæevoj? Šta se to desi sa mojom pilanom na Maglicu? Gde mi je fabrika za suhu destilaciju drveta? Gde mi je radnja. zlato. .Da. na šta bi Hadži--Banjac poèeo da šetka oko stola.Idi sad.odgovarao bi Herceg usnama.on koji je toliko dao ovoj nesreænoj zemlji. plaæao porez. pa èak i na Boga. deda æe doæi da te poljubi kasnije . od svoje desete godine. Hadži-Banjac je u njegovom meseèarskom pogledu pronalazio nepokolebljivu postojanost njegovog crvenog oca: neku izazivaèku drskost (koju nikada nije ni krio) da se udari na privatni imetak. Mrzeo je tog èoveka. vaspitaè ili omladinski rukovodilac. a ljubomora mu cepala srce kada bi u deèakovom pogledu otkrio da se onaj knjižarski pomoænik nastavlja. spao na prosjaèki štap: partaja* u svojoj roðenoj kuæi!" . Olivere.Cesto se pitam da li išta od ovog što govorim dopire do tvog tvrdoglavog mozga? uzalud se muèio s vremena na vreme neki profesor. njenu smeðu kosu koja se na potpuno isti naèin kao i kod nje.caru carevo"! nikom ništa dužan..stanar 108 109 Hercegu se spavalo. na državu i poredak. lezi. Izmoreni burnim oseæanjima. produžuje i da traje. gušen dubokim hripavim kašljem i ljubavlju koju je pokušavao da udavi novom èašom rakije. ðavo da ga nosi! . 107 . bio bankrot i ponovo se dizao. mada je veæ bio mrtav. U isto vreme bio je lud od ljubavi za sinom svoje mezimice. sticao i propadao. na zemlju. da. èiju je èudnu boju oèiju nasledio. stigavši iz svog dalekog sela u brdima. obojica bi zaspali .Slušam vas .pitanja na koja Herceg nije umeo drukèije da odgovori sem plimom suza u oèima. * partaja . evo kako mu se vraæa to njegovo dobro! Dok je Herceg u dnu starèevih ženica (kada bi se zagledali jedan drugome u oèi na rastojanju od svega desetak santimetara) èitao oèajanje i nemoæan bes. u svakom sluèaju dovoljno hrabri da jednom Hadži-Banjcu oduzmu sve što je pošteno sticao èitavog života. pogledajte me dobro. ako treba! Da se udari na sve što je zajedno sa ostalim poštenim industrijalcima i trgovcima Hadži-Banjac godinama podizao i stvarao ni iz èega. Da li me ti uopšte èuješ? . sin? Kod koga je sad moj teleks? I pitamo se mi ko je odneo moj gramofon. da je veèan i neuništiv. gospodine komesaru. i tako postao èovek koji može svakome mirno pogledati u oèi. njene pravilno izrezane usne sa dirljivom boleæivošæu u uglovima. kud se dedoše moji konji iz ergele Han Pijesak i gde su mi dvoja kola. dok je starac nastavljao da vodi sam sa sobom beskonaène rasprave."evo. da bi na kraju . u kojima je u jednom trenutku on bio tužilac a u drugom okrivljeni koji odnosi konaènu po-bedu pred prepunom sudnicom i zaslužuje aplauz. govoreæi kako komesari ne treba da plaèu i kako je on èuo da su oni hrabri ljudi. govoreæi Hercegu: ..

kao sluèajno. koliko da iz inata održava vezu sa tim. kokošinjca. nije dozvoljavao seèu.jedinim dobrom koje se tada moglo izvoziti za suvo zlato. slali škotske štofove i zlatna nalivpera. sekle su se danonoæno guste bosanske šume.reci èiji se smisao nije mogao razaznati od krèanja i zviždanja. tako da se deèak malo popravio. . naime. preko dana spremala sobe u kojim su stanovali i kuvala im bolje nego što su do tada jeli ona i Herceg u njenoj straæari.slušali su. odvojen od svojih šuma i pilana. zamatajuæi se u pidžamu bez dugmadi i uvreðenost što ga ne smatraju svojim i što mu se ne odaje dužno priznanje. nije nikako mogao da preboli svoje neuèestvovanje u poslednjem ratu. . za deèaka nestvarnim ostrvom okruženim mrtvim olovnim vodama. a Ilija Hadži-Banjac. Negde duboko u sebi. ponekad i sardinu u èije je ulje umakao sredinu hleba. Svima je smetao taj mrzovoljni. U svakom sluèaju. na završetku svakog Hadži-Banjèevog poteza koji bi zapoèeo 111 onako usput. veoma udaljen glas strane dikcije Radio--Londona . a on trunuo kod Engleza. inaèe. kada je umesto svakog poseèenog stabla sadio dve mladice. a deda je pio meku rakiju i mezetio mrvice travnièkog sira i kriške paradajza. da ne nabrajamo sve poslove koje je Hadži-Banjac zapoèinjao. krèkajuæi ušteðevinu. dok ne nadživi i svoju roðenu decu. bilo važno da èuje neku novost ili vest koju je komunistièka cenzura zatajila u cilju propagande. želeæi da iskoristi njegovo iskustvo i meðunarodne veze u trgovini drvetom. Njegova golema životna snaga kao da se istopila u teškim ostrvskim godinama kada je shvatio da za dojuèerašnje britanske partnere. Uz to. Teška industrija podizana je i graðena bosanskim šumama . gde svi stekoše poèasti i zasluge. Niko nije umeo bolje od njega da od oka proceni vrednost nakita koji su donosile na prodaju osiromašene . Na kraju. Sve više je pio sam. odstranjivali ili se sam sklanjao. uvodio i okrupnjavao. ili zabaèenog šljivika. odeæa. naviknut na mirnodopsko poslovanje. kupovinom nekoliko svinja. Ali njegov poslovni instinkt za robu kojoLjak predstoji buduænost pretvarao je najsitnije poslove u smele trgovaèke zahvate. da bi se platili strani struènjaci koji nisu pristajali da rade ispod svoje cene. Slobodni svijet neæe dozvoliti da propadnete i ostanete bez ièega!" . ne znaèi mnogo. izgubio je izgladneli vuèji izraz iz ratnih godina kada je neprestano bio u potrazi za neèim što æe ubaciti u trbuh. svadljivi starac koji nikako nije mogao da se pomiri sa èinjenicom da on sam nije stožer svih poslova (svet se više nije okretao oko njega). pa onda iznenada napuštao. raðalo se veliko državno preduzeæe iz kojeg bi ga. a ni on sam nije više bio u godinama kada je moguæe poèeti iz poèetka. Da bi se kupile potrebne mašine. sa svoje strane. naime.pokraj "Telefunkena" iz kojeg je dopirao krkljav i ometan. koji su mu redovno èestitali Božiæ i Novu godinu. teladi. Tako je bilo i sa bosanskim æilimima (najmio je deset tkalja da ih izraðuju u jednoj napuštenoj magazi) i sa hercegovaèkim duhanom i sa plantažama šljive u Posavini. pa mu se èinilo da ga neprestano zaobilaze i "rade mu iza leða!" Napustio je taj posao i pokušavao da se održi trgovinom na sitno. èim bi ga uveo u posao. njegova hronièna ogorèenost nimalo se nije slagala sa opštim poletom i oduševljenjem sa kojim su dojuèerašnji radnici i šegrti uzeli stvar u svoje ruke. ali sve manje ostajaše prostora za privatnu preduzimljivost. odakle su stizali glasovi da æe komunisti morati da poštuju sveto privatno vlasništvo ošteæenih trgovaca i bogataša: ". zadržao se najduže kao pomoænik nekog bašèaršijskog zlatara. Narodna vlast koja je preuzela dedine šume i pilane ponudila je Hadži-Banjcu ljubazno mesto 110 savetnika u njegovoj vlastitoj bivšoj firmi. Hajrija je. ali èiji je prateæi zvuk za dedu bio jedina ubedljiva istina! Nije mu. poèevši da dobija na težini. hrana.

medaljoni iz kojih su prethodno izvaðene slièice . * Trgovaèka aristokracija Sarajeva . bolje poznatog pod nazivom Tašli-han (taškamen). to jest kamena zgrada. Ipak. da je možda umrla. èasovnici za Dan zrelosti. slon meditaciji. kao nekad. Penjali su se uskim sokacima: prva kapija (pasji lavež) druga (neko je pevao).. mi neæemo naplaæivati svoje mrtve! .porodice èije su se kuæe i trgovine nalazile u blizini Gazi-Husref-begovog karavan-seraja. minðuše skinute sa dragih pokojnica. dugo sanjani azil zaudarao je na ubuðale krpare. ali Herceg prvi put primeti i nešto što nije smeo da prizna sebi . gde je zaista nije bilo. ring u kome pobeðuju najsnažniji i najlukaviji. kupèeve strane zlatarske tezge. a mali Herceg mu vezao pertle besprekorno izglancanih šimi-cipela od ševroa. Ipak nije mogao bez èaršije koja je za njega predstavljala razlog i svrhu života. . odlikovanja plaæena vezama i krvlju. Tako opremljen i namirisan kolonjskom vodom.. zlato iz zuba. njene na-oèari. treæa (neko je plakao).Hajrija . pa im je pokazivao neke manje poznate èetvrti Sarajeva. Sedeo je u maloj zlatari kao sluèajni prolaznik koji je navratio da popije kafu. Uz zid iza šporeta. odlazilo u nezajažljive ruke naglo obogaæenih švercera. Bilo ga je strah da se Hajrija odselila. rizik i igru. prstima opipao crvotoènu površinu starog drveta. javljajuæi se preživelim vršnjacima i bivšim ortacima. Hajrija? . da je neæe zateæi. pa i dugo sticanog bogatstva. postajao je orijentalni filozof. porodiène relikvije. koraèao je sa dostojanstvenom tromošæu pored radnji i magaza. .Ilija Hadži--Banjcu ne treba nièija milostinja! Poslednji put video je Hajriju Pitu u maju 1968. . Posrtala je pod teretom vedra za vodu. dok se spuštao izlizanim basamacima u njenu kujnu. Seo je na seæiju prekrivenu istrulom sardžadom što se držala na okupu zahvaljujuæi samo retkim koncima i èekao Hajriju osluškujuæi kucanje budilnika. Gledao je taj zlatni potok što je iz dana u dan postajao sve usahliji. Burme.promuca. . kao ratno siroèe . sa veènom cigaretom u muštikli od žutog æilibara. zlatni lanèiæi dobijeni za roðendan. Sat je ponovo zakrkljao. Vonj bede od koje se veæ odavno bio odvikao ponovo ga je prožeo svojim ponižavajuæim stidom..sarajevske tašlihanske* porodice. . Umesto èoveka od akcije. èuvano za krajnji sluèaj bede. znajuæi unapred kako æe vratnice zacvileti i otvoriti se uz dug jecaj..prolaznosti svega. iste onakve kao onda kada je bio mali. Vodio je televizijsku ekipu britanskog BBC-ja koja 112 113 je snimala emisiju "Mala zemlja meðu svetovima". bila su uredno naslagana drva za zimu. pa je svakog jutra oblaèio svoje englesko odelo koje bi Hajrija prethodne veèeri pažljivo išèetkala kao kakvu svetinju.kroz njegove prste proticalo je poslednje zlato starog Sarajeva i menjajuæi vlasnike. a pošto se nalazio sa druge. i evo one Hajrijine o kojoj je tolike godine sanjario! Sklopio je oèi. i tako se pred smrt uèio poslednjoj velikoj lekciji . baš kao nekad dok je sanjario o slavi i moæi i zatresao posuðe u kredencu i u tom trenutku. mogao je nepri-strasnije proceniti težinu neèije nesreæe zbog koje je i prodavano zlato.ta dirljiva prostorija njegovog detinjstva. ležale su na prozoru pokraj izlizanog novèanika. napoleondori gurnuti pod jastuk kolevke kada su kumovi stigli da vide novoroðenèe. u svetloj sunèevoj mrlji otvorenih vrata pojavila se pogrbljena silueta Hajrije Pite.Ne moj komesaru. na hladan pepeo i ustajalu vodu p" kojoj plovi prljava sapunica.Seæaš li me se.rekao je malom Hercegu onoga dana kada ga je Niko obavestio da æe dobijati novèanu pomoæ iz opštine. Noge ga same odvedoše do Pod carine na Babica bašti.

. .Vode . . teško je. vi .. Godine su to! Svi èemo jednog dana. . Bio je izvan domašaja zla. sa kojeg ih je èas ranije podigla. a èitav taj susret pun nesporazuma odvijao se baš u maju 1968.. poput zida ili neprobojnog stakla izmeðu studija i režije što ljude s jedne i s druge strane pretvara u akvarijumske ribe. Zdravlje je najpreèe . . .. išla da donesem vode . Hajrija mu je sada jedva dosezala do pasa. . . shvati da se i ovde pomalo razmeæe izgledom. smeði vitki deèak sa zlatnim pramenom kose i zelenim oèima Hadži-Banjèevog unuka. . ali koju je Hajrija Pita kao Božija žena morala osetiti još pre nego što je on sam postao svestan. . gde je nemoguæe sporazumevanje sa bližnjima. . snagom koju poseduje i svojom samostalnošæu. ðaèe . sada je najzad postala isuviše oèigledna..reèe. šinko. prema dubini bede njene straæare.Nema ništa. one godine kada mu se èinilo da je najzad isplivao i da pun neobuzdane snage. fizièki nakazne starice u dronjcima i jednog mladog. odma. eh . hteo je njim da dokaže da je samostalan i da mu više niko ništa ne može uèiniti nažao a da se na takav 115 pokušaj ne osvrne sa superiornim smeškom. Vrata se ponovo raskriliše uz tužni cilik i jedna bosonoga devojèica u haljini od grubog sivog platna zastade uplašeno u okviru ragastova. šine . Pravio se da je ne poznaje. To ga je najviše porazilo. mereæi svoj put i visoki cilj do kog je uspeo da stigne.stizale su njene iskidane šušketave reci. eto mene odma . . zbog koje je poèeo napuštati još onda dok je bio zavisan od nje. . . ona nije iznikla preko noæi. kako ste? Kako familija .Hajrija . Ta gordost. kao da joj je svojim iznenadnim dolaskom stavljao do znanja da je onaj period dok su živeli zajedno u bedi bio samo kratkotrajna zabuna. I u tom èasu dok je sedeo u kuhinji Hajrije Pite. šuèur Alahu . Nije ga gledala u oèi i nije pitala šta radi i je li uspeo u svetu muškaraca kamo ga je bila poslala u svoje vreme. kao uplašena nailaskom stranog posetioca. .A. niti rastužila. zaostajao je ili išao napred. ispoljena u svim onim razlikama koje mogu da postoje izmeðu neke sirote. zastajkivao pred izlozima. bièe svega . nekim samo njoj svojstvenim èulom. mora se. . dobro odevenog èoveka koji je na trenutak prekinuo svoju prijatnu šetnju.Odma.l 14 . drži svoj život u rukama. veæ je bila u zametku još onda kada je poèeo stizati rastom malu grbavu Hajriju.. nema .Zemlja vuèe. . Kao da su se sreli u nekom snu. noseæi stalno u obliku grbe svežanj tuðih grehova na leðima. . . Razgovarali su usiljeno. èuvenog. I baš ta gordost koju je gušio u sebi koliko god je mogao. Muvala se po sobièku premeštajuæi predmete bez stvarne potrebe i huèuæi.on joj je govorio ti. pa ga bilo sramota da ide uporedo s tom hromom staricom. a ne može se . Ðaèe Alah... Sisala je palac: . . nije im dozvoljavala da se zaista sretnu i izmene reci. . . .ta g*rdost se ispreèila izmeðu njih... on. a ona ga jedva stizala svojim šepavim dragim hodom. ðaèe . ni kafe . a što je najžalosnije.. . . .Oæemo li u drva? .šušketala je vrteæi se oko sebe po majušnoj prostoriji. mada nije mogao da ga do kraja savlada. kao u gostima. vraæah opet na isto mesto. . Od ružnog i nesreænog paèeta postao je najzad labud i došao je da ga vidi takvog! Zastideo se tog oseæanja. . samo dok gospodina . . da se isprièaju o tome šta su radili tolike godine jedno bez drugog u tuðem svetu .. Njegovo samopouzdanje bi|^e slièno štitu okrenutom prema drugima. Hajrija ga je oslovljavala sa vi . .. zlato . Nije pokazala ni da mu se obradovala. èitao plakate.. kao da se još više povila i presamitila prema zemlji: ..Ðaèe Alah.

Rekao im je samo da je to neka posve sluèajna starica u èiju je straæaru svratio da pije vode.reèe ona.Ka"e da si zaboravijo u nje na seæiji! Nemoguæe je. vratiti dug. 116 117 . Opipao je u džepu svežanj novèanica i neopaženo spustio nekoliko njih na seæiju. Zaèuo je topot bosih nogu iza sebe i okrenuo se: zapliæuæi nogama. slavile su neizreciv sjaj èetveromeseènog razdoblja sreæe. gledajuæi otmenog Moni ja kako prolazi kroz èaršiju.Stani. nièega.taj picanski korak sarajevskog fauna koji 118 belim pantalonama pokušava da prevari sudbinu i izbavi se iz bede uprkos prošlogodišnjim flekama. nemoguæe isplatiti nesporazum. Je li bila luda? Luda od patnji i gladovanja? Sem velike bede. panta-lone po kojima se raspoznavao dolazak leta . pa osvrnuvši se sa strahom.Englezi su samo povirili u taj sobièak i izašli u strmu baštu nad stenom da snimaju kaskadu starih krovova što se obrušavaju ka reci. izlaze napolje uz tiho brujanje proleænjih voda u raskošnom suncu juna.misli Herceg.kazala je zadihano. . "Kad Moni Pardo obuèe bjeli pantaloni. prema njemu je trèala ona de-vojrica. onda je ljetos!" govorili su stari sarajevski Sefardi. otrèa natrag. poèinju da se rascvetavaju na suncu . u Hajrijin zagrljaj.Èija si ti? . dok je ponosno nosio teret sopstvene elegancije i važno prolazio niz èaršiju pokraj æepenaka i duæana. pažljivo oèišæene i potisnute svom snagom stare užarene pegle na drveni æumur kroz mokru krpu u dubinu veæ istanjene tkanine.sirotinjske majke.Poslala Ajrija! .Mogao bih satima da govorim o tim pantalonama od bureta boje stare slonove kosti. kao kroz koprenu na oèima. .. . Hajrija Pita ga je gledala iz neke ogromne udaljenosti. u toj sekvenci njegovog života više nije bilo nièega. toliko puta pranim i ispiranim. Ispružio je ruku prema detetu koje se trglo: . znaèi. Ne znam kakve je cipele nosio Moni Pardo. Nièega. . jer Sefardi su znali: lukavi i oprezni Moni nikada ne bi . sušenim na škrtom sarajevskom suncu koje šija a ne greje.dragi gledaoci.. pravdajuæi se sam pred sobom da ionako ne bi ništa shvatili. ali taj hod . jer u zemlji slepih jednooki èovek je kralj! . molim vas da obratite pažnju na raðanje Monijevih fleka od gušèije džigerice. te bele pantalone. ali zakleo bih se da je to bio par belo-crvenih šimika sa mnoštvom ukrasnih izumbanih rupica i malo iskrivljenim petama. i o tome kako su se s vremenom skraæivale same od sebe i kako su se zaplitale oko mršavih nogu Monija Parde. evo ih. dakle. èoek! Èoek . mislio je držeæi besmislene komade hartije u ruci. iscepana platnena haljina. Nije im otkrio tajnu poznanstva sa Hajrijom. verovatno. praæen podozrivim pogledom one devojèice. kroz poglede pune poštovanja. "Gospode! .Nièija! .upita je. kada ne treba ložiti ni odevati se. za nijansu manje siromašan. nalik na krila.Hej. koje. Poslednja lekcija Hajrije Pite.i mogao je da dozvoli sebi jedine bele pantalone u svojoj ulici. èoek! Dotrèala je do njega i pružila mu pet crvenih novèanica od po deset hiljada.vikala je . sve dok nisu postale mornarski bele. a oko njenog mršavog tela landarala je i lepetala. evo ih. . koja ga je propustila da proðe pribivši se leðima uz vratnice. Izašao je iz Hajrijine kuhinje. Napolju je bio vedar dan i Englezi su još snimali s ramena strmi sokak nad èiju su se kaldrmu nadvi-jale teške grane pune behara. nešto bogatiji od ostalih Sefarda. dakle. na pozornici dana pojavljuju se stare masne mrlje na mitski belim pantalonama Monija Parde!" Bio je.

karijera nezadrživo išla ka samom vrhu? Kada je prvi put osetio ono bolno Monijevo prošlo vreme. evo.. spolja gledano. "Star sam kao Evropa . a za njima sede porodice španskih Je-vrej^fepiju himbersoft. mereno redosledom na toplistama uspešnih liènosti. kako prolazi pokraj gusto zaposednutih stolova u travi (stolovi su na potkresanim brezovim granama sa kojih nije oljuštena kora). sigurno je da ima pouzdane izvore obave-štenja. baš kao i smrt. ali otkuda da im se potkrade ono kobno prošlo vreme baš u reci leto . baš kao što samo odabrani. onda je ljetos /" Poèetak leta. oèevi porodica ." I najsiromašniji muškarci. i sarajevski Sefardi na pashi (da li je to bilo 1939?). dakle. samo u Sarajevu.. bakali. za koje ne bi umeo da kaže kada ih je prvi put ugledao. o ne bi se taj tek tako zaleteo. sigurno je veæ nešto naèuo tamo gde se zna o tim stvarima . Eh. Hercegu se èini kao da se povremeno neko od njih zaleæe i otkida od te visoke stene nad rekom i leti iznad grada u dolini. dakle. Jer. kao da je poèeo živeti daleko.. a žene u tešku svilu natru-lih boja. sve je povezano . kenba .verenici sa zidnim èasovnikom na nebu iznad Vitebska. vide veæ kao slatku nostalgiènu prošlost. sajdžije i ulièni menjaèi. stari Sefardi nikada nisu do kraja savladali naš grubi govor ("Šta se guraš? "Oèeš da proðeš kroz ja?"). Istina.gotovo je sa kišama i zimom! Herceg ga sad lepo vidi kako se spušta strmim ulièicama iznad Babica bašèe. posle predugog bolešlji-vog i varljivog proleæa koje tako dugo traje.. je li to bilo veæ u ono vreme dok mu je. jer mu izranjaju iz magle zaborava. Moni Pardo!" "Kad Moni Pardo obuèe bjeli pantaloni. leže tragovi veoma važnog njegovog predživota. u mom pamæenju nadleæu Sarajevo okupano u moru svetlosti na trulo zelenoj podlozi brda iz kojih šikljaju proleæne vode . a ne u nekoj drugoj.obukao svoje bele pantalone uzalud. . oni predodreðeni.i sve je nerazmrsivo povezano i isprepleteno u tkivu vremena što "rune nepromenljivo i nepokretno. onda kada otkidanje po kojeg retkog lista i njegova plovidba presahlom rekom u njima pozlati sjaj tuge zbog vremena što nepovratno teèe i zbog privremenosti svega pod kapom nebeskom.ljetos. daleko pre no što je poèeo da shvata i razaznaje da zaista živi.hamali. odeveni su u frakove i halp-cilindre. kad niko više nije siguran u dolazak leta.misli . a zaverenièki mu izraz obasjava nekom unutrašnjom svetlošæu lice. izgleda. prolazi otmenim korakom Moni Pardo u belim pantalonama. adio. subotnje Korzo i mala minareta Kuršumli-medrese što se žute i štrèe poput zarezanih olovaka iz haosa potleušica: kao da u tim davnim sreænim prizorima. Hipotekarnu banku. .samo je leto najprolaznije! Jedino je zima konaèna. Herceg se pita kada je prvi put primetio najavu sumraka svoje uspešne karijere. nadleæe Miljacku i mostove. ima sušenih gušèijih bataka i 119 hladne džigerice i neki mekan muški glas peva "Adio. ono ljetos? Dali je to bilo onda kada mu poslovne . i platna Marka Sagala . u punoj zrelosti jula. tako da svako može lepo videti kako su njegove bele panta120 Ione u dosluhu sa misterijom smenjivanja godišnjih doba i kako samo one poznaju neke strašno lepe tajne u koje su upuæeni izabrani. Sefardi. preprodavci nirnberške robe i torbari. osete njegovu prolaznost veæ kada se pojave prve lubenice na tržnici. ispeèena patišpanja (pan di Spagna). I baš tada. Stolovi se uvijaju pod gozbom: iznesen je maces i košer. i otkud baš u toj dirljivoj reèenici koja slavi dolazak leta? Sva su godišnja doba prolazna . koji. leto u svojoj punoj i raskošnoj lepoti za posveæene poznavaoce veæ krije klicu propasti u sebi.

prinoseæi na žrtvenik bogova svoju porciju obaveznog ljudskog bola. Zaboravio im je lica. kako se zovem? . onda je ljetos!" . sa kojim je umeo da najuètivije prekine i izvuèe iz kadra dosadne sagovornike a da ih ne povredi. Otkidaju se jedno po jedno. a deèaci nasleðuju uzvišen teret svojih plemena. izronio 1947.Ma hajde. .Išli smo zajedno u šesti! Sedeo si sa mnom u treæoj klupi pored prozora . . I svako prezime odvlaèi ga svojim zvukom sve dublje u vreme. ne žaleæi se na bolove. . ljubazno iskeženi naèin. % . kao mali napušteni deèak. u neke daleke predele meðu pretke. Jer. "Kad Moni Pardo obuèe svoje bjeli pantaloni. 122 .Albahari? .Reci. . Herceg? .govorio je svom lekaru. bio je sigurniji u svoju krhku sreæu ako bar nešto n:je hJo kako valja. onda je ljetos!" Zar je èitava igra tako udešena da upravo kad poèneš da dobijaš i kad najzad navuèeš svoje drago-cene "bjele pantaloni".Antiæ? -Ja. . Klupe u kojima su sedeli. Sve je zaboravio sem muènine i poniženja kroz koje je tada prolazio. baš kao što je mazohistièki uživao kada su ga boleli zubi (a patio je godinama od zubobolje).Baš mi je drago! Nemaš pojma koliko mi je drago što te vidim! Moramo da se naðemo jedanput . a bitka u punom jeku? 121 "Kad Moni Pardo obuèe bjeli pantaloni. "Neka to budu zubi!" . . Imena i prezimena. 123 Tu sam.ali ta potmula muzièka tema odjekivala je po njegovim unutrašnjim lavirintima šupljim ehom. Njihova imena u monotonoj molitvi spiraju blago-šæu njegovo okorelo srce: . on je veæ oseæao izvesnu nelagodnost. njihova imena bruje i zvone u njegovom pamæenju.Altarac? Dvdje. Važi!? Ali sada na ovoj plaži. .Ovdje . Bilo je to neko slatkasto oseæanje skore propasti koje nije uzimao isuviše ozbiljno.lagao je. . . opijajuæi se i sami njegovim zvukom. poèinješ istog èasa da gubiš? U godinama kada su svi koji su ga pratili i poznavali smatrali da je njegov uspeh savršeno siguran. razlièite narode i vere. i roneæi kroz tu nelagodnost.pobede više ni-srJ"prièinjavale onoliko zadovoljstva koliko ranije dok je uspeh bio još neizvestan.susretao bi ga neko od njih na ulici. Ne deri se! Cvijiæ? Ovdje.Kako da se ne seæam! . . Boju njihovih glasova. nazovimo to oseæanje jedva osetnim zadahom truleži i raspadanja . . Zaronio je tako u more kao uspešan èovek ogrezao u akciji. Otresao bi ih se na svoj vesti. do guše u nevolji. . veæ više kao nužan oprez ili kao sigurnosni ventil kroz koji šišti sumnja.ponovi Herceg i nasmeši se svom porazu. šta izvodiš! Kako ti ne bih znao ime? Pa. kada mu je sve išlo isuviše dobro. Ponovo ih èuje. onda.Seæaš li se. kao zrna brojanica u skrušenoj molitvi. . . U toj prozivci ustaju izgubljene porodice. . sedeli smo zajedno u šestom pored prozora .

Griner Mario? Ja.Tu sam.Lero? Ti Ja. Aha. Krnjeta. gospodine. ne sjedi na ušima kad te se proziva! Neæu.Jošiæ? . . Šta se smijete? Šta je tu smiješno? Molim. Niko? Šta je sa Hercegom? Tu je.Budalo! Kojiæ. . .Daæu ti ja èamac! Lonèar? -Ja. . Nisam gluv! Hajdarhodžiæ? Ovdje.Lasiæ? . 124 .Ovdje! Ja. Džonlagiæ? JaEpštajn? Ovdje. . Tu sam.Gdje? . Ja. .Od èega? . N. . .Ovdje. gospodine .Molim. Guzina .Bolestan. .Jankoviæ? . .Lazareviæ? . od glave! .Lutovac? -Ja.Èengiæ? Tu! Èerimagiæ? JaÆuk? Ja. . . . . Kisin. Kopelman .Kako pobjegao? . Herceg? Herceg? Herceg. . Pa šta se ne javi sam? Herceg.Ja sam. . gospodine . ne smijemo se. gospodine . .Milosevic? .Pobjegao. . . Konstantinoviæ. Griner Mladen? Ovdje.U Italiju. èamcem.Lukaè? " -Ja. . Gajiæ? Tu sam.Molim.

gospodine. . . Šest slova ispisanih pedantnim oblim krasnopisom razrednog starešine rasla su i rasla sve dok ne zauzeše ceo ekran i ne ugušiše svog sujetnog vlasnika. Ima li još ko da nije prozvan? . režija. . rekao sam ovdje. .Ko je to rekao? . nego: da. ruke su mi plave do lakata! Sada ponovo zna njihova imena! Ponovo je meðu njima i ponovo.Molim. kao nekad davno gleda u potiljak Hajdarhodžiæu (plava èetka za odelo).Ko ga je poslao? .Tendžera? . .Ovdje! Tu sam. . .Ovdje.U redu! Pešanoviæ. savršeno beznaèajno baš kao i ostala. . . druže profesore! .Moje. Pužiæ.Ovdje! . . na èasnu rijeè.Dobro je. urednik .Sta si ti? . leðima okrenut Jošiæu koji dolazi posle njega.Molim.Dakle . .Ti si rekao! . . mene niste! .Odgovarajte sa "ovdje"! Bez glupiranja! Nikoliæ? . gospodine! .Dobro! Biæete svi kažnjeni! Todoroviæ? -Ja! . .Ko je rekao "pao s pendžera?" Neka se sam javi! Neæu mu ništa . . druže profesore. ja sam novi. kostim. . ja! . . .Kako se zoveš? . .Nisam. . bez svih onih zvuènih titula i zanimanja koja æe ga okružiti kasnije.Nisam.rekao je profesor zaklopivši dnevnik .Otišao da pokvasi spužvu u klozet. vi. .šta smo imali za lektiru? . sa-raduici. Ti si novi. je li? .Tambiæ? -Ja-Tuta? . gospodine . kad Niko postane Neko: šminka.samo jedno ime u nizu drugih prezimena. ja sam novi.Da. 125 Pradel.Uzmi ga i drugi put da mi date bolje pero.Èije je pero? .Molim? .Erzi Imre. svetio.Ne deri se! Zariæ? Ojdje. Maðar sam. Rozman . Popoviæ.Molim. Ovdje! Ja.Preko puta! . . . . Perišiæ.Dobro. Sjedi.Pao s pendžera! . .Kukavico! Svi ste vi mali bijednici! Svi! .. gospodine . .Dosta! Poznao sam ti glas! Živadinoviæ? .Ne kaže se "aha".. specijalni efekti. gospodine . Herceg .Aha.

Radilo se u njoj o nekom sirotom ribaru sa kojim se grubo našalilo vreme. toliko da im broja ne bijaše. "Vilin-gradu sinjem moru"! .Molim.reèe profesor. u Vilingradu.treæu gradsku gimnaziju. "gdje sa svih strana izmilješe vile i vilenici. mada se njemu uèinilo da je na morskom dnu.. .Znam da ti znaš. i druga klasièna. vilinski i vilenjaèki." Video je milione morskih zvezda. Jesi li ili nisi? 126 . jednooke polipe i vodene pijavice . u gradu su postojale dve muške gimnazije: jedna realna. ni svoju braæu. pobratimi i posestrime.. te mu nazva Boga i lijepo ga primi i svoje mu dvore pokaza. Jednoga dana. . Ali. odakle potekoše mnogobrojni modernisti. Klupe u 129 uèionicama bejahu izrezbarene imenima i crtežima mnogih generacija uèenika. da vidimo! Preprièaj slobodnim rijeèima "Vilin-grad u sinjem moru" pa da preðemo na upotrebu glagolskih vremena. a ono mu se odjednom uèini oronulim.. ali "Tramuntana" više nije bila na mestu gde je ostavio. ti sjedi . i srebrne meduze. kada je prvi put zakoraèio u sumorni Gymnasium. Jesam.Ne. rakova i puževa. Herceg je pohaðao Gymnasium . sa bradom od upletenijeh morskijeh trava i trozupcem od vezenoga zlata sa dva ljuta crna morska psa na zlatnijem verigama. razgleda profile i naga ženska tela. koji je pokušavao da podražava graðevine pozne firentinske renesanse. koje ga pozovu da se s njima poigra u vodi i odvuku ga u dubinu. Herceg ugleda sebe u onom septembarskom jutru 1948. Gymnasium je inaèe bio sagraðen u zastrašujuæe pompeznom secesi-onisnèkom stilu. Niko mu ne uzvrati pozdrav. da vidimo malo ove što spavaju na èasu . gdje bijaše nebrojeno blaga . . . a onda. on susretne vilinsko kolo . Sad se seæa: preprièavao je tu èudnu bajku pomagan siktavim šapatom svojih malih drugara.i školjke je video što su u sebi poraðale bisere krupne kao šaka ili deèija glava.ga više nije poznavao. onijeh vila braæa i sestre.. a u svojoj siromašnoj kolibi ne zateèe ni oca ni majku. niti u susedstvu kumove i prijatelje. pospane kornjaèe goleme kao laðe. koja je veæ odavno ukinuta. . a naposljetku se pomoli i sam Car njiov. gde ne zateèe ni svoga èuna. . Mogu li ja? . Kao utopljenik koji vidi æelu svoju prošlost u jednom jedinom blesku. one iste vile ga uhvate za ruke i izvedu na površinu. njušeæi poput preplašenog mladunèeta oštri miris mokraæe iz školskog klozeta i memlu kojom su bili prožeti zidovi ovog stogodišnjeg austrougarskog zdanja.Dobro. Herceg. Herceg u njihovoj izranavljenoj polituri proèita razlièite poruke koje su mu dovikivali prethodnici kroz vreme. pošto se naigrao sa vilama i našetao do mile volje perivojima od crvenih korala i dragog kamenja. nego dopliva do obale i vrati se bez ièega u svoje selo. dodirnut maglenom za-vesom što se diže i otkriva razgoliæeno i iskidano tkivo vremena. u neku podvodnu peæinu. otkri èak i urezane male golove za igru sa dugmiæima. pošto je u meðuvremenu prošlo èitavih stotinu godina. jer niko. zvanu "pucomet" (dugmeta su upuæivana prema golu klizeæim udarcima . ."jato krilatijeh djevojaka". èuo je neku toliko lepu muziku koju su izvodili morski vetrovi "što tu stanovahu u kristalnijem peæinama" da mu se u isto vreme i plakalo i smejalo. iz koje su izašli mnogi sanjari. U to vreme. niti 128 mreže.jedva je èekao da se pokaže štreber Rozman. proveo samo èetvrt sata! Okrenuo se u vodi..Jesam. Pred njim se pružala neka sasvim druga sivozelena kamenita obala. ribareæi tako po sinjem moru. hajde ti! Jesi li se spremio? i se lenjo podiže iz klupe: Pa .

tovare svezaka išaranih crvenim mastilom. Napukli krik ruènog zvona objavljivao je rasulo petminutnih odmora: po betonskim hodnicima grmelo je ðaèko stado. pa se rastavi na komore i pretkomore.metalnih èešljeva). buljio u njih. a klozeti se pretvarali u pušionice i hramove onanije. a patos prekriven plastiènim masama živih boja. Èovek se otvori sam od sebe i prosu utrobu na beton. creva i pluæa i trpali ih unutra. Iza svakog profesora išao je smerno deèak upuæen u svete tajne i poèašæen tog dana privilegijem da na tren poviri u neprikosnovenu profesorsku sobu i ponese neko uèilo.kruna celokupnog èoveèanstva: belac smaragdno-modrih oèiju èiju su nezdravu kožu krasili ufitiljeni husarski brèiæi! Ponekad bi kroz hodnik pronosili golog ružièastog èoveka bez polnih organa koji su bili stidljivo zaobiðeni u oèiglednoj nastavi. crvenokožac odlomljenog nosa i na kraju . oko koje su u krugu od dva metra bile nagorele tamne daske. kao pretnja staroj pokvarenoj Evropi). u praznu duplju. Indusa lobanje obavijene calmqm . Ðaci su mu sakupljali slezenu. kojoj je neki mali porno-graf nacrtao runo. po kojima su deca uèila da raspoznaju razlièite ljudske rase. ali nikako nije hteo da ih primi natrag. nanizana na žici.lièio je na maðionièara Svengalija. nosili su prašnjave kocke i kubuse. Herceg prvi put vide i kostur. valjali se deèaci u klupku grèevite bitke za prestiž. Èovek je bio spolja èitav i gledao je zaèuðeno u deèake. ispod nje je zjapio krater koji se zauvek urezao Hercegu u svest. Njegov razred se nalazio na treæem spratu. Pored njega pronesoše mrtvaèki žutog Kineza sa perèinom. teško je i zamisliti veèiti sumrak što je preko æele godine vladao ovim starim zdanjem. Svaka uèionica imala je trbušastu "Kraljicu peæi". misleæi da je upravo završen neki veliki pokolj iz kojeg se sad nose odseèene neprijateljske glave. gipsane biste Voltera (bezuba stisnuta usta puna skepse). dakle. spojene sudove i pešèane èasovnike. Pred Hercegove noge dokotrlja se srce. ukoliko bude imao sreæe pa uspe da preðe sve prepreke koje mu bude postavljala lukava škola. Jedanput dok su ga pronosili hodnikom. Peo se do njega izlizanim i na sredini utegnutim skali-nama èiji su kamen istrošili donovi stotine generacija deèaka. .udvoricama. torzo Miloske Venere. bubrege. praæeni malim pomagaèima . èija su se rebra. globus sa rupom na mestu gde bi trebalo da se nalazi Evropa (kao da je veæ eksplodirala neka džinovska bomba i zbrisala je sa površine kugle. jer se i fosle smrti cerio svojim zagonetnim osmehom . Zatim bi zvono ponovo pozvalo uèenike na èas. kada su moderne škole tako svetle. Obišao je pažljivo svoju buduæu muèionicu: pred njim je. ne verujuæi da se iste takve stvari nalaze i u njima. naravno. lunjali bez cilja mali melanholici. mogla se sresti i dugaèka pratnja deèaka (prizor nalik na skaredno izvoðenje Snežane i sedam patuljaka) koji su u naruèju vukli voštane glave. Danas. pa bi hodnicima zaplovili dostojanstveni profesorski reptili. sav prestravljen. njihovi široH prozori zastrti prozirnim zavesama. iza kvoèkaste profesorice prirodopisa. Vuka Karadžiæa bez desnog brka ili zastrašujuæe golemo stopalo od gipsa. Njihova zastrašujuæa povorka izbljuvana iz ždrela zbornice razmi130 lela bi se po spratovima. osam tužnih godina u ovoj sivoj kuæi. Herceg je veæ drugog dana gimnazije. praštave dekirikovske sve-žnjeve velikih trouglova i metafizièkih šestara sa kredom.a zatim promakoše kovrdžavi Papuanac boje èoko131 laðe. ugledali bi mu celokupnu utrobu. ali èim bi se otvorila tajna vrata na njegovom stomaku. U Gymnasiumu. Vukli su tako monstruozno velike geografske karte sa kojih su u krpama visili potklobuèeni planinski masivi i otpali kontinenti. a s vremena na vreme.

Na licu mu je uvek lebdeo pomalo odsutan. Deèaci su ih hvatali u udvorièkom. pa su sve èešæe padali u tipièno staraèko durenje. za koje mlaði deo kolegijuma nije imao ni vremena ni razumevanja. Nova garnitura nastavnika. visok dostojanstven starac u crnom redengotu neke veæ odavno išèezle èinovnièke galaksije. koja je još neko vreme premošæavala jaz što je delio jedan svet od drugog. život znaèe!). pa dani u Gymnasiumu uzeše prividno mirni tok uhodane koloteèine.nisu imali završene odgovarajuæe fakultete i da su. Iza vrata zbornice vodila se izgleda bitka na život i smrt. Odlazili su jedan za drugim u 133 penziju. inaèe.cerekala sablasnim kiko tom. a oni koji bi smogli dovoljno snage bežali su glavom bez obzira li najbliže klozete. Mlada država još nije uspela da odškoluje svoje sopstvene profesore. Herceg je za njih oseæao i dirljivu ljubav i mržnju. ispraæen vicevima i smešnim crtežima po zidnim novinama. šaputali da profesori "cvikaju od staroga!" Direktor je. zauvek odvojeni od katedre (èije daske. dok su ga pratili na pristojnom odstojanju. Novi svet još nije nastupio. Jedan naraštaj je dolazio. leden izraz kapetana prekookeanskog broda zagledanog u neki samo njemu poznati udaljeni cilj. uèini da svi zažališe za starcima. morala da prihvati usluge svih onih koji su joj se stavili na raspoloženje. služinskom me132 tanisanju. i svoj naèin predavanja znanja. Bio je u stanju da i najstrožije profesore natera na plesni korak. koja je popunjavala slobodna mesta. odlazio u tamu iz koje više nema povratka. Hercegu se tako. pokazalo se da neki od èuvenih profesora . Ovi preostali starci. njegovi veziri i prvi ministri mogli su da budu pokvarenjaci i ulizice. Agresivni mladi došljaci nisu pristajali na to da strpljivo godinama èekaju svoje katedra . samoæu i duboku anonimnost. Na odmoru u vi-li^u staviše zapaljenu cigaretu. silom prilika prene-soše preko uske i klizave daske. Deo Austrougarske živeo je tako kao pod staklenim zvonom sve do pedesetih godina.ne htela. pružila jedinstvena prilika da meðu jpuslednjima vidi pred skidanje sa repertoara dirljivu predstavu sa glumcima sliènim profesoru Janingsu iz "Plavog anðela". pošto su najbolji profesori izginuli u ratu na strani revolucije. pa je. bio veoma slièan kralju iz neke bajke: u krajnjem sluèaju. pa bi.hteli su ih odmah! Stari su profesori opet vis isuvise dobro znali da je bitka koju vode veæ unapred izgubljena.legendi Gymnasiuma . koja je. Èinilo se da avet uživa u dimu! Direktor Gymnasiuma. ustupajuæi mesta razumevanju sklonom da oprašta. A kada najzad stigoše prvi diplomirani profesori koji nisu imali više od dvadeset i tri godine. ali kada bi se pojavio na hodnicima ili u nekom razredu. takoðe. a drugi. a da toga nije bio ni svestan. deèaci tek onda uvideše šta su izgubili. izlazio je retko iz svog kabineta. èak i kod najokorelijih ponavljaèa! U godinama kada je Herceg pošao u gimnaziju. što su godine prolazile. htela . Uz to. nastavnièko veæe lièilo je na skup ostarelih brodo-lomnika na splavu koji pluta bez nade. tako da i ne primetiše da su zagazili duboko u sedmu deceniju. osobenjaèke navike opteretiše se još više strahom pred svim što je bilo mlado i novo i što je pretilo da sruši veæ natrulu hijerarhiju graðenu stotinu godina. sve više bledela. po . a stari još nije bio izumro. svoje prastare rituale i strogost koja je veæ sama sebi postala dovoljna. ali on je bio van svake sumnje. napuštajuæi svoj mali svakodnevni teatar nastanjen decom što su se neprestano menjala. njihove mušièave. nastajao bi tajac. presreæni što se i "nad popom našao pop". opet. isticali nekakva prava i nedokazane zasluge. nošen hirovitim vetrovima novog vremena.

zagnjurivši se u njene šifre i hijeroglife.Žaliæu se gospodinu banu Drinske banovine lièno! . ali gledano sa stanovišta matematike: bio je i ostao najprimitivniji uroðenik koji ne ume da podeli ni dva broja jedan sa drugim! Meðu brojevima i znakovima koje je ispisivao po velikoj crnoj tabli (danas su èak i školske ploèe zelene). izmrcvarenog i polomljenih kostiju ne propusti kroz znak jednakosti.novim zakonima.b2 лс>2 4a Uèila je Hercegu na mašinu za mlevenje mladog mesa. odjedanput nesigurni i kao izgubljeni. ni raèun u banci. svedoèanstva i školske knjige. Prvi ukaz o njegovom postavljenju otvarao je vrata novim napredovanjima u službi. u taj zastrašujuæi matematièki univerzum. vuku hodnicima pognute glave. ja znam za èetvorku. pun olakšanja što æe na kraju kao nula postati ravan nuli! . osedeli preko noæi. gnjeèio zagradama. profesor matematike . èiji su se re-redovi veæ osipali. izbegavajuæi da se javi svojim bivšim kolegama i uèenicima. Èuveni Duka. kako se. oseæao se potpuno bespomoæan . Deèaci su sa strahom i sažaljenjem gledali te dojuèerašnje bogove. prihvatajuæi se drugih. kome se žurilo da zauzme mesto. on ustade i lupi šakom o zelenu èoju kojom je bio prekriven sto za veæanje: . vukao ga je sve dublje u jednaèinu. sve dok ga na kraju. sada svrgnute. a uplašeno zgle-d^je s one druge. jer se ispostavilo da je još pre onog rata završio samo dva razreda neke vojno-geodetske škole u Marburgu. plašio nepoznatim. koja je trajala do duboko u noæ. na primer: y-=x2 b2 .zapretio je. pa su se takvi i sami sklanjali. ma koliko da mu se opirao. pred samu zoru. a taj oèajnièki protest izazva salvu smeha mlaðeg auditorijuma. svirepo pedantan. Obièna kvadratna jedna-èina drugog stepena. vadio mu kvadratno kore-nje iz grla.strah i trepet èetrdeset ge134 neracija maturanata . u ono davno prošlo vreme o kome su se izgubili taèni podaci. Na sednici nastavnièkog saveta. dok mu se patrljak krede lomio u nervoznim prstima zasipajuæi mu kosu. 135 Nikada nije mogao da zapamti ni registarski broj svojih kola. manje uglednih poslova. y =•-•-= a x 2 . grlo i nozdrve pokajnièki belim prahom. èinilo mu se da ga neki nemilosrdno precizni mehanizam zahvata zupèanicima i. Nekima su velikodušno dozvolili da u odreðenom roku završe fakultete. Ðaci su ga posle viðali kako pijan i polulud žurno koraèa Obalom. starije strane stola. Bilo ga je sramota da prizna. Direktor Gymnasiuma bio je sada najzad prisiljen da izaðe iz svog zaèaranog kabineta i stupi u otvorenu bitku.koji je imao obièaj da kaže: "Kod mene samo Gospod Bog zna za peticu. pre nego što je stigao mladi profesor (kao i njegov slavni prethodnik. gnjurao pod liniju razlomka. pa tako niko nije ni pomišljao da proverava tu matematièku legendu. a veæ posle nedelju dana odsustva s mukom se priseæao pozivnog znaka grada i šest brojeva sopstvenog telefona. bespravno predavali godinama. a ti nikada neæeš imati više od dvojke!" penzionisan je preko noæi. uvošten i sa obaveznim èirem na stomaku).kao da sam sebi priprema stupicu.

crna krv! Prièaju da je Grahovac držao sa obe šake Kara--Musinu džigericu i da mu je pelivan izdahnuo tako na rukama. mladi profesor je znao: izgubi li megdan sa Kara-Musom. a èitava borba se odigravala pred oèima travnièke èaršije. Po školi se prièalo da poseduje strahovitu fizièku snagu. muèan i pomalo dosadan posao. nije znao kakvu zaštitu gubi u ovom haotiènom životu. Stariji ljudi su se još seæali kada je kao suplent u Travniku izašao na dvoboj èuvenom pelivanu Kara--Musi iz Anadolije. gde je jedino matematika konaèna. ili klavir-štimer ljude bez 136 imalo sluha. za èiju su se naklonost i tukla dvojica atleta. procedivši samo jednu reè: "Pašèe!". sam profesor Grahovac.ispruži prste na obe ruke i ukruti ih kao ubojita seèiva. dok su drugi.Profesor Grahovac se odnosio prema njemu sa blagim sažaljenjem. izmicao. nije želeo nikad da govori o svojoj pobedi. Izazvan da izaðe na ring (u stvari. po svemu sudeæi. kao vlažan sapun u vodi. Taj deèak. a mladi suplent s druge strane. jednog koji je živeo od nadmetanja po vašarima i saborima. Sve Jo. pa ih snažnim. tako da je postajao neuhvatljiv za protivnika. kao i ostali istoènjaèki rva-èi mazao telo zejtinom. Najzad. gubi istog èasa i sav ugled u ovoj bosanskoj kasabi. u kojoj je dobio svoje prvo zaposlenje.bio je to sukob dva stila. kome su deca u igri izlizala dlaku pa se osuo i isfron-clao po rubovima. rugajuæi se profesoru. dogodilo se davno. potpuno nerešiv problem. tvrdili da je u pitanju korekcija Gausovog klasiènog metoda za odreðivanje putanje iz tri bliska pronaðena položaja u to vreme tek otkrivenog planetoida Ceresa. bili su usmereni samo u jednom pravcu: veæ decenijama je luðaèki pasionirano pokušavao da resi neki. Sva njegova ljubav. Šezdeseto-godišnjak atletskog rasta i gegava hoda. Njegovi uèenici i njihovi roditelji veæ su se smijuljili kada je Kara-Musa. Grahovac se toliko razbesne da upotrebi jedan nedozvoljeni tajni grif (otkrio mu ga je u Tunisu za vreme studijskog putovanja neki putujuæi rvaè) . Taj meè je odluèivao mnogo više od odmeravanja dva èo-veka.38 Niko nije znao o kakvoj se enigmi radi. baš kao slikar koji posmatra nesreænog daltonistu. u èijoj kuæi upravo popravlja klavir. koji je. opet. na kraju. iznenadnim udarcem žabi do zglobova u peli-vanove slabine iz kojih šiknu teška i masna. dve civilizacije. koji je postavio još Karl Fridrih Gaus (1777-1855). kažu. dva razlièita shvata-nja fer-pleja. u èeškoj prestonici). koje je Grahovcu bilo neobièno posle kožnih strunjaèa. nepromenjiva i èista. èitav njegov život. zastupao je obnovljeni olimpijski stil prosveæene ^Evrope. koje su dobroæudno žmirkale ispod riðih trepavica. èime se omoguæuje njegovo ponovo otkrivanje u sledeæoj . i drugog što se za vreme studija matematike u Zlatnoj Prahi bavio usput grèko-rimskim rvanjem na akademski naèin . sa predugim ruèerdama koje su mu dosezale skoro do kolena. profesor Grahovac je lièio na plišanog medveda. Zapoèe borba! Nauljena Mala Azija iskliznula bi vesto iz svakog srednjeevropskog zagrljaja zbunjenog Grahovca. preostalu još iz vremena kada je bio rvaè. a jedini preostali svedok. Kara-Musa je trebalo da odbrani prestiž prastare pelivanske tradicije u kojoj je bilo neskri-vene svireposti. Predavao je matematiku u Gymnasiumu kao da otaljava neki nižerazredni. po Grahovcu. nalik na sklisku jegulju. Lice su mu krasili bokserski slomljen nos i sitne oèi krtice. sem što se šuškalo da je reè o teoriji brojeva i metodu najmanjih kvadrata. jedan od najveæih nemaèkih matematièara i astronoma. obièan krug gledalaca pred èijim je nogama ležalo izgaženo 137 šatorsko kriJo. 1. Posle meèa sa KaraMusom napustio je zauvek rvanje i više nikada nije stupio nogom ni na jedan ring.

i deèaci su to ose-æali pa je zato na njegovim predavanjima vladao neopisiv metež. umotan u æebe i svoj stari zimski kaput. koje. Te uzgredne plodove svoje muke on je poklanjao svima koji su hteli da ih uzmu. profesor je èesto nailazio na usputna otkriæa.da pravi planove za perpetum mobile! No. privuèen bukom. kome je žrtvovao sve što je posedovao. oèiju zakrvavljenih od noænog rada uz lampu. kada se poce-paju na prstima. rešava kvadraturu kruga. u velikoj kožnoj akn-tašni bez dna. bilo je tu i prljavog rublja koje je profesor zaboravio da odnese na pranje. koja su svojom vrednošæu mogla da ozare živote bar desetorice proseènih matematièara. niti je obratio pažnju kad je ovaj posle nekog vremena izašao na prstima iz tog bednog sobièka. podseca makazama i podvija sve dok traju! Po izgledu je mnogo podseæao na odbeg-log robijaša . ulagao u taj poduhvat èitav svoj život. Sve je na tom èoveku bilo nekako glomazno i teško.vremenskoj poziciji. Zatekao je Grahovca kako. spise je nosio uvek sa sobom. dopisivao sa mnogim sv"skim matematièarima i astronomima. i pisama sa èudnim stranim markama. ali 140 Grahovac je. koja je bila osigurana dvostrukim remenjem i zarðalim bravama. ko zna zbog èega. Oni gluplji . glomazno telo. sve to otklanjao od sebe i ostajao. kao da se svima izvinjava zbog neke tajne krivice. inaèe. Probijajuæi se mukotrpno kroz svoj sizifovski posao. Jedanput je èak i sam direktor Gymna-siuma morao lièno da uðe na Grahovèev èas. U njenoj utrobi su se meðu hartijama vukli ostaci hrane. ma šta da je bilo u pitanju. razne poèasti. pa je stanovao kao samac u blizini Katedrale. pojednostaviše stvar: razglasiše po gradu da Grahovac. u devojaèkoj sobici. Herceg nikada nije doznao. Po Gymnasiumu se prièalo da je odbio mnoge pozive da otputuje u inostranstvo. sedi u krevetu i bulji u brdo hartija prekrivenih teoremama. koja je jedva uspevala da primi njegovo teško. ta-koðe zaraženih uzaludnim rešavanjem Gausovog problema. navodno. Nije ni primetio deèakov dolazak.profesori univerziteta kojima je slao svoje radove . Grahovac se. Niko Herceg je jednom prilikom nosio pismene zadatke bolesnom profesoru i tako imao retku priliku da izbliza razgleda taj matematièki brlog. U meðuvremenu.pratiocem slepih. groznièavo nešto izraèunava. Prièalo se još da mnogi èuveni matematièari . èijem je opisu.neku vrstu domaæeg Žan Valžana.odbijaju da ga dalje prate. Ma gde išao. prostor za rad i gomila novca. veoma odgovarao. Meðu svojim kolegama. Ogovarali su ga da kupuje samo ženske èarape. nisu imali nikakvog uvida u tajnu pasiju svog profesora. Njihov profesor je tromo ustao sa stolice i uz dubok naklon nemoæno . gde ga je Herceg èesto viðao kroz stakla kafane "Central" kako. naravno. 139 Nikog nije posebno iznenaðivalo što su mu noge bile obuvene u razlièite cipele ili što je ispod umašæenog sakoa izvirivao gornji deo pidžame. Ulazio je na èas klimajuæi glavom.) Njegovi uèenici. mrve i kožure od slanine. napustila ga je porodica. bez i najmanjeg ostatka. (Theoria motus corporum coele-stmm. pa i ta njegova torba lièila je više na putni kovèeg nego na tašnu koja se nosi na posao. sa veèitom torbom pored nogu kao sa vernim psom . u stvari. 1804. a meðu njima su se nalazila imena uglednih akademika. jer se pokazalo da zna mnogo više od njih! Šta je od svega toga bila istina. neprestano zagledan u sve udaljeniji cilj. profesor je u tihom. naime. ali i sa religijom istovremeno. Stizao bi ujutru sa zakašnjenjem na prvi èas. asistenti. kažu. sam i ubog u Sarajevu. mnogo toga obeæavano i nuðeno: titule. koji. važioffe za nepopravljivog osobenjaka bez ikakvog ugleda. postojanom zanosu koji se granièio sa ludilom. profesorima Gymnasiuma. gde mu je. pokraj nedirnutog èaja koji se hladi.

Zgrabio je nasumice nekoliko najbližih deèaka (meðu kojima je bilo i vrlo krupnih mazgova) i podigao ih u bu-ketM"-isoko iznad glave. "Sta imaš što nisi primio od drugih?" "Govorilo se da se na keju pojavilo novo lice: dama sa psetancetom. ako je do kraja predan nekoj velikoj tajni koja ga ispunjava znaèajem. Anton Pavloviè je mogao napisati "žena" ih "devojka". potpuno je jasno da se radnja pripovesti dešava na obali nekog letovališta. Samo je jedanput izgubio na trenutak svoju blagost: onoga dana kada mu je mali Aliæ iz šale ukrao torbu sa hartijama. kako æemo kasnije videti). njegovo potpuno nipodaštavanje graðanskog života. retko lepo uzbuðenje. preprièava se od duga vremena. . sve dok neko ne vrati krišom torbu na katedru. a onda. zatim.Ona osamljena! I zbog toga što je osamljena. Veæ u toj prvoj reèenici "Dame sa psetancetom". ali ne! . po Koroljovu. razlikuju od osrednjih i malih. tako dragog asketama. lièio je na èuvenog virtuoza koji radi kore hleba nasušnog mora da poduèava balavce solfeðu. "Kak ana èuvstvujet sebja?" pitao je Koroljov deèake koji su ga tupo gledah kako. taj neuporedivo plemeniti zanos.raširio ruke. èitaocima." 142 Profesor ruskog jezika Dmitrij Gerasimoviè Ko-roJjov tvrdio je da se u toj reèenici nalazi apsolutno sve ono po èemu se veliki pisci. dama seta sama sa psetancetom izazivajuæi u nama. Herceg je znao da nikada neæe biti toliko snažan da postane ravnodušan prema ljubavi i priznanjima. kao što je Antoša Èehonte. Zagnjurivši se u dubinu Grahovèevog krtièijeg pogleda ispod riðih trepavica osmuðenih duvanskim dimom. . niko ne bi ni zapazio! Kako se oseæa ta dama u Jalti (jer. preziranje zbornice i sitnih profesorskih duhova koji su se gložili izmeðu sebe oko rasporeda èasova i plata. u Parizu ili Sarajevu.znaèi. Koprcali su se gore ispod same tavanice zapomažuæi i mlatarajuæi nogama i rukama. to je Jaka. Herceg je pronalazio neviðenu snagu i postojanost i nešto više od toga . Kakvo uzbuðenje? Ko je ona? Hoæemo li joj priæi? Šta radi tu sama sa kuèe-tom? "Možda bi mogla desiti se ljubav?" kao što je Jepo rekao^pesnik. za njih sasvim obiène reèenice: "Kak ana èuvstvujet sebja? Ana adinokaja . na šta nas navodi postojanje keja. našli bi se tako jednog dosadnog .On je rekao: dama!) I to verovatno veoma lepa dama. Tek mnogo godina kasnije. skupljeni s koca i s Konopca. izvlaèi toliko stvari iz jedne." odgovarao je sam na postavljeno pitanje. izražavajuæi slikovito svoj poraz: radite sa mnom i sa njima šta hoæete! Dok je ispitivao kvadratne jednaèine. Tada je zanemeli razred imao i sam priliku da se uveri u njegovu užasnu snagu. Grahovac ih je tek tada 141 nežno spustio na klupe i vratio se bez reci za tablu prekinutom zadatku. . ne pojavljuje se makar ko (jer. inaèe. objašnjavao je na svom nemoguæe umekšanom rusko-srpskom jeziku. Herceg je poèeo da shvata stvarne razmere profesorove avanture. njegovu usamljenièku borbu sa sredinom. pošto je.zrelost koju poklanja saznanje da nije važno gde èovek živi. Svi deèaci u razredu. naèin n"a koji je dostojanstveno izdržavao bedu u ime nekog teško dostiživog cilja. kao kakav Laokon. odmah se vidi da je to leto-valište pomalo dosadno jer se govori da se "pojavilo novo lice" . plaæan neprestano strašnom samoæom meðu ljudima koji nisu poznavali jezik matematike I sve to profesor Grahovac je èinio ne pridajuæi svom odricanju nikakvu posebnu važnost bez paæenièkog oreola. poput maðionièara. nikada dovoljan sam sebi i nikada dovoljno lud da se zagreje za jedanttako neizvestan cilj. baš kao da se radi o jedinom moguæem tipu života.

upitao: "Ko deli?" umesto: "Ko je odsutan?" Za Dmitrija Gerasimovièa se slobodno moglo kazati da živi u kuci od karata. Ispod naboranog èela. Zloupotreb144 ljavajuæi do mile volje taj njegov porok. a da to ne zazvuèi kao metafora: svoju dvospratnicu u Skerliæevoj ulici ovaj èasni starac zaista je dobio na kartama u èuvenoj partiji pokera 1923. i. nisu mnogo vredele. bez prethodne opomene. èesto stizao pravo sa kartaškog stola za katedru. predavao je svim razredima. . pa su mnoge generacije gimnazijalaca izašle iz škole. bez obzira na uzrast. izležavala poput kakve istoènjaèke odaliske u neopisivom neredu kroz koji su se vukle opale dlake domaæeg zeca. iste boje kao i unutrašnjost njegovih muštikli od višnjeva drveta. i svaka od tih stvarèica zauzimala je precizan položaj 145 u odnosu na njegov kožni notes. jer su bile kao omaðijane znaèajem što im ga je poklanjao stari profesor. koje. Sve te sitnice. 143 a kuæe udaraju nogom: "Marš tamo. uvela i otežala. inaèe. pa dva puta za redom izvukao fleš-rojal. u separeu kafane "Volga" od kožarskog trgovca Simoviæa. i svežanj olovèica zarezanih do nemoguæeg. od kojih su neke bile toliko istrošene da ih je morao uvlaèiti u produžetak od trske sa metalnim prstenom. . Neu-tešno daleko od svog Kerèa. ne smetaj dok radim!" Dmitri. Koroljov je umeo da saèuva svoju dušu od spoljnjeg rasula. opišemo li još njegove ruke hitrih prstiju posute pegieama i spletom finih žila i. zalutao u ovu èudnu varoš sa podmuklom klimom: predugim kišama i brdima koja su je zatvarala sa tri strane. kada nisu mogli da se pravdaju dimom iz "Kraljice peæi" ako bi ih uhvatili na delu. kao dva titrava plamièka iz kandila. trezveno gledajuæi. veèito za nešto kriv pred svojom babuškom . na kraju. podizao je svoj dom u savršeno urednom poretku liènih predmeta. Vadio je futrolu za naoèjee. deèaci su slobodno pušili u poslednjim klupama za vreme èasova ruskog jezika. uzimajuæi naliv-pero od dežurnog redara.dobiæemo njegov portret u prirodnoj velièini. džepni èasovnik. Svaki profesorov ulazak u uèionicu pretvarao je razred u pravu ložu tajnih pušaèa! Koroljov je. Gerasimoviè bio je naprosto zaljubljen u tu Èehovljevu reèenicu. èije je uloške redovno menjao. paklo cigareta i jeftin upaljaè sa štitnikom protiv vetra. mnogo je lièio na neku siæušnu šumsku životinjicu iz roda glodara. Koroljov je imao dve velike strasti: pušenje i kocku! Èitava njegova majušna pojava kao da je do po-slednje krpice bila impregnirana dimom cigareta. Hercegov Gymnasium angažovao je Dmi-trija Gerasimovièa da predaje ruski jezik još u prvim mesecima posle rata. izazivale su želju da ih èovek poseduje. zahvaljujuæi tome. izrovašenih ušiju. . èak i u proljetnim mesecima. sa lica mu je polazio oštar. odenemo li profesora u stari sako od ðavolje kože i pantalone èiji je tur kao kod staRh slonova tužno ispražnjen i kesast landarao levo-desno .sarajevskog popodneva u Jalti na obali mora i svi su zamišljali da rade dami razne bezobrazne stvari. kada bi se našle pred Dmi-trijem Gerasimovièem. nauèivši je napamet: "Govorilo se da se na keju pojavilo novo lice: dama sa psetancetom ." Dmitrij Gerasimoviè Koroljov. Tamo gde bi se zatekao."majèicom našom dobrotvorkom Stepanidom Viktorovnom"> koja se danima. pa je jedanput. kakav koriste još samo koèijaši i vojnici. perorez na lanèiæu. speèen starèiæ ne-verovatno velikih. kukast nos nalik na kljun. smetnuvši sasvim s uma da se u svoje vreme borio na strani belih i da je zbog toga i napustio rodni Kerè. a u njegovim starim žilama tekla je umesto krvi žuækasta nikotinska teènost. kada ga je poterala karta. Dodamo li ovome i oèi boje æilibara veèito u pokretu.

i u tuðoj zemlji. sve! Tada još nije mogao da razume životnu lekciju koju mu je poklanjao Dmitrij Gerasimoviè. A sluèalos èto duelante. nu . a gdje ty djeržiš cigarjetu kagda v komnate? A. Deèacima se najviše dopao onaj duel u kome dva protivnika sa pištoljima stoje s obe strane obešenog tepiha. a ano v tisjaè komat! Možno lji vam pjeredstavit eta? Prihodit maitre de salle: nužno platit! Nu. anji streljajut.. a uz to težak 147 srèani bolesnik. i tada æe taj èasni starac rasporediti pred njim ponovo svoje lepe male stvarèice iz džepova. ako se nekad naðu u sliènoj situaciji . I èto sluèaetsja? Byl tak adin moj pri-jacelj. Ogljedala.. èornij štap. na njegovim èasovima govorilo se o svemu sem o lepoj književnosti. kak nar-maljno. u razredu se nije mogla ni muva èuti. ludosti! Dok je Koroljov prièao. . . idjot iz duelji v duelj. kak vi nazivaete eta . atvjeèaju i dam jemu djengi za 146 vsje ogljedala. veæ ispaljuju nasumice po tri metka "èerez kavjor". siromašan kao crkveni miš.V etam sluèaje . gavarit nam: "V zuball^A. a iz neke veæ zaboravljene reèenice rascvetaæe se sanjivi vrtovi nežnih godina.umno Ijeè i streljat sa zemlji . banèimo! E. kak vam skazat? . . on ni pjat ni šest. ali doæi æe vreme kada æe se i sam osetiti izgnanikom. kak vi eta nazivajete. serebrjanaja galava ot lava! Cap! Kucnem adno zjerkalo. od kojih se Hercegu najviše dopao onaj kada je profesor Ko-roljov dao da se porazbija dvanaest kristalnih ogledala u getrogradskoj "Astoriji".Od njega je Herceg nauèio da stvari ne vrede toliko kolika im je cena. Od Koroljova se Herceg uèio ljepoti izgnanstva. panimajetje . . Šaša. pro-menio glas i naredio da neko èita iz knjige. .. Gazili su srèu do kolena! Voleo je još da prièa i o dvobojima u kojima su se tukli. . kak narmaljno. Tada bi unjkavi deèaèki glas poèeo da srièe: .prièao im je naslonivši se na prvu klupu. kanjeèno. ka-njeèno. panjimajete .garso-nu . razumjejetsja . Na klupama su im ležale uvek otvorene ruske èitanke i. a v jemu dvjenacat hrustalnjih zjerkal . kamer-junker Šaša Plemjanikov. veæ onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi. . . inaèe gdje?" V zubah. katorij mnoga Ijubilj pabitsja s Ijudmi ni za èto! Idjot. Kak v komnate tjemnata. paka cigarjeta nje dagarit do noktej. Sirotu uèionicu zasipale su krhotine polomljenog petrogradskog kristala. da oèuva gordost i drskost carskog oficira koji je izgubio i rat i mladost i zemlju i kuæu i porodicu. umeo je. . molodosti. a oficijentu. . tak. on i njegovi prijatelji. . . zapirajut v savsjem mraènuju komnatu i onji potom ostajut v tjemnote.Jest. Sa izuzetkom veène "Dame s soboèkoj". ko . . . . èim bi u njihov razred ušao direktor ili inspektor. . Šaša.poduèavao ih je Koroljov. . Ovaj starac. ludoj ma-ladjec! . padaždite . nu . . oflcjeri. harašo. kao niko koga je posle upoznao. . a kak skazat pa sjerbski? Padaždite. . a na jemu. gavarit. Koroljov bi istog èasa. Ðaci su vesto umeli da prevedu Dmi-trija Gerasimovièa žednog preko vode i da od njega izvuku divne sluèajeve iz njegove mladosti.A v Pitcjeru byla gastinjica "Astorija". prjama žaru ot cigarjeti i. kao kakav preko noæi ostareli deèak kojeg su uhvatili u grešci.Вут ja bogatim i. dam èornij štap ètob on razbyl ostaljnih adinacat! Vjes gorod ob etam raskazival! Eh. tako da ne vide jedan drugog. .. konobaru pa vašemu. vsje djeržat cigarjetu pa-daljše ot sebja. mjetak ni hoèet njega! Pitamo jevo: nuka.ot kavra do patalka! A u minja krasivij èornij štap (ha-rašo li ja eta skazal?). pa v gastinjice "Astoriji" byl adin separe. gdje my prihodjili da .

drugi izvadiše zgužvane karte a ostali povukoše crte te zapoèe beskonaèna svaðalaèka igra krajcarice. i oni bez lica. oni žustriji su sakupljali plosnato kamenje. školske lude i stalne žrtve. ostali. profesor gimnastike Petar Besarabiæ. nevoljenu i neželjenu decu. dva kladiva nalik na robijaške okove i desetak pari šprinterki za trèanje na sto metara. pošto su se veæ našla na svetu. U jednoj ruci nosio je svoje proslavljeno olimpijsko koplje oslonjeno na rame. Pošto nije stigao da u opštoj gužvi zgrabi bilo šta od "kupovnih" stvari. Drugi bezvoljno nastaviše za svojim profesorom. Herceg se prikljuèi grupi koja je skakala u dalj. Neki odmah legoše u travu. pojavi se i nekoliko pravih kugli za bacanje. Zajednièke su im bile samo ðaèke kape ukrašene bronzanim rimskim brojevima razreda i odelenja. uživaa je u neizvesnosti hoæe li mu se koraci podu-dudanti sa belom linijom u travi. poput poleglog oblaka sivih skakavaca.kuferaša. Èim su stigla na cilj. još pre nego što izaðoše iz glavne ulice. uniformisani pitomci domova za nezbrinutu decu sa neèim utuèenim na licima. a u drugoj disk. a opet tako napet let kroz vazduh .љш u šarolikom ruhu prekrojenom i nasleðe-nom od starije braæe i otaca. lako ih je raspoznati po trapavom brðanskom hodu.onu divnu nadu da æe nadskoèiti samog sebe. sreæne što æe izgubiti nekoliko èasova u Gymnasiumu. a uporedo sa njima koraèali su mali šverceri sa Bašèaršije. preskoèiti svoje moguænosti i iz sve izmorenijeg tela izvuæi još nekoliko nedostižnih santimetara." Jednog lepog proleænog jutra 1950. . Išao je sportskim korakom bivšeg sokolskog predvodnika. decu baraka i èatrlja duž železnièkih pruga. na Jedine nedaleko od starog pravoslavnog groblja. a glad za uspehom gonila ga je da sa nestrpljenjem i drhtavicom oèekuje svoj red za skok. Iza njegovog paradnog trèeæeg koraka vukle su se apatièno 148 rasute gomile bledunjave gradske deèurlije. deca se odmah razmileše po poljani. rahitiènih tela i uroðene drskosti uliènih punoglavaca. . opaljujuæi jedni drugima èvrge iza leða. voleo je rizik od-skoka i kratak. meðu njima su se rastom i snagom izdvajali naglo izðikljali momci iz sarajevskog Polja u prekratkim kaputima.peti na IX Olimpijadi u Amsterdamu 1928. Predvoðeni profesorom Besarabiæem. koje nikada niko ne upamti posle školovanja . smotane u džepu. albinotipovi iks nogu. udže-rica i vlažnih kuæerina sa stanovima za izdavanje. iz èijih su rukava virili široki pomodreli zglobovi. gospodska deca . Voleo je taj samozaborav u letu. . i rezali èakijama koliko-toliko prave grane što æe zameniti koplja. Petar Besarabiæ im je objasnio pravila takmièenja. Veæ na prvi pogled. nemaju ništa drugo sem svojih izgladnelih. Jedan deo onih slobodnijih razbeža se po sporednim prolazima. prizemlja. ponosan kao ostareli paun. iz nekog starog sportskog magacina. Bilo je tu"i mladiæa sa obližnjih brda. Brðani. i uskoro Herceg zavole da skaèe.sinovi inženjera i lekara . vozari i došljaci 149 nosili su ih ponosno na glavama. što su se svakog dana spuštali peške do Gymnasiuma i posle se ponovo peli u svoja planinska sela. a odnekud. na èelu odrpane ðaèke bulumente. sastavljenu od deèaka izmilelih iz gradskih rupa. predratni šampion u bacanju koplja .poveo je sve razrede izvan grada. Na prsima trenerke u koju je bio odeven pisalo je izbledelim slovima: YOUGOSLAVIE. štreberi i ulizice. koja. koje je trebalo da zameni diskove. Prolaznici su u èudu gledali tu ðaèku armiju. . mlade ukoljice i prznice."Govorilo se da se na keju pojavilo novo lice: dama sa psetancetom .

prvi na noge nazuli teške "gojzerice" za penjanje po stenama i krenuli kraticama da osvajaju Trebeviæ. a najviše po svom uspravnom držanju . dok im sa neba mašu nedeljni izletnici. Herceg uspeo je da skoèi oko tri i po metra slabije od jugc-slovenskog rekorda. plašeæi se da ne padnu na klizavici. pa je. kao što je poznato.svojevrsnoj disciplini duha . sportski struènjaci koje je pozvao Petar Besarabiæ izme-riše metrom i štopericama nekoliko republièkih i dva jugoslovenska rekorda: u trèanju na sto metara i u skoku uvis. uzaludnost dugog obrazovanja. A na onom mestu gde je profesor Petar Besarabiæ žabo svoje olimpijsko koplje u travu. zvane "osmice". I najmanji ustupak levantinski opuštenoj èaršiji i njenim tromim navikama. gladan priznanja. I ostale stare ptice iz Gymnasiuma živele su kao Koroljev (koji je zaista bio stranac i to s ponosom svaki put isticao). bacali kuglu sa oèajanjem nekoga ko gaða nevidljivog muèitelja! Siromaštvo ih je gonilo na podvig. Beèu i Gracu. poslednji Mohikanci još uvek pešaèe i u znoju lica savlaðuju uspone i vododerine. Ti ludi.tamo gde æe ga najzad pohvaliti i zavoleti. penju bez ikakvog napora ka vidikovcima . a mnoga bekstva pomagala su im da pretrèe sportsku stazu brže od sreæne dece. znaèio bi za njih 151 priznavanje poraza. školovana na poèetku veka. Pešti. na sankama od kuvanog hrastovog drveta la izukrštanim platnenim trakama. prvi su natovarili na leða ranèeve. nego uèestvovati! Pošto je grad. alpske vunene èarape i duboke kožne cipele na šnjiranje. kad je grad u kome im je bilo suðeno da prožive svoj vek. Zvali su ih "rodle"! Više se nigde ne prave sliène. nikao je nekoliko godina kasnije velelepni betonski stadion. sazdana od nekog posebno èvrstog maffnjala.èinilo se da je njihova generacija. Pragu. Oni najuspravniji šepesali su ulicama presamiæeni i drhtavi. Niko N. Po naèinu odevanja i po ponašanju. francuske beretke i smelo zabaèeni šalovi oko vrata išèezli su bez traga. uzeli u ruke alpske štapove donesene èak iz Štajerske. zauvek zadržaše manire steèene u mladosti. ne samo u gradu. prosto su gutali prostor i vre-me. Ovi deèaci. ili . kojima se prvi put pružila 150 prilika da se pokažu. u nekoj vrsti unutrašnje emigracije. reklo bi se: potpisivanje bezuslovne kapitulacije! Oni su u Sarajevo doneli prve futbalske lopte i nauèili mahalske deèake maksimi da nije važno po-beðivati. Smejao se gledajuæi sa koliko ozbiljnosti ulaze u krivine napuštenog puta. njušio raširenih nozdrva neki drugi prostor u kome æe moæi da nadskoèi i preskoèi i najsnažnije momke . mudri starci! Kada bi s vremena na vreme navraæao u svoj rodni grad. bio još kasaba. a od njihove nekadašnje elegancije nije ostalo ni traga: karirane "pumperice". Ta lepa navika ostade im do po-slednjeg daha: veæ odavno grad je povezan sa pitomom planinom modernom žièarom u èijim se kabinama izletnici. Uverio se da sport nije disciplina u kojoj može bilo šta postiæi. i u poniženju koje sa sobom donose pozne godine (hoæemo li pristati i mi na njih. Kra-kovu. U zimske dane. Viðao ih je kako nogu pred nogu oprezno koraèaju u kuænim 152 papuèama. snabdeveni košarama sa jelom i piæem.ne. Herceg ih je viðao kako se spuštaju niz trebeviæke serpentine. a oni retki Evropljani u njemu. Školovani po tuðini. uvek bi ga bolno iznenadilo koliko su u meðuvremenu propali. veæ i u svojim roðenim porodicama sa kojima su imali sve manje dodira i ra-zumevanja. Staraèke kosti tako teško zarastaju! Ali.I veæ tog prvog dana na ledini izvan grada. okružen planinama. u Minhenu.

Tamnokosa Lina lièila je Hercegu na malu nesreænu princezu.æemo iskoristiti neku lepu priliku da klisnemo neopaženo?). Herceg se seæa da su na petama pregazili široku lokvu masne crne vode po-mešanu sa naftom i prišli podnožju klimavih drvenih stepenica po kojima su trunule krpare. jedan od onih maglovitih dana kada se èini da su oblaci zauvek pustili korenje u podrumima i da se više nikada neæe popeti na nebo. stariji tri godine od ostalih *z razreda. Nepogrešivo je znao da Lina stanuje baš iza tih zavesa! Smešno.pozva ih ženski glas pa Sead prvi priðe ovoj dvoglavoj nemani (Niko shvati da se u krevetu nalaze dve žene!). izgleda. Iskusni Lonèar. odakle je dopirao zarðali ženski kikot. Sumrak je obavijao ovu prljavo-vlažnu scenu skidanja nevinosti. i baš taj tako tužni nevidljivi beleg na njenom bledom licu privlaèio ga je više od svega. Ušli su u tu kuæu sa stražnje strane. Lina Koen je za Hercega bila drugarica iz zlih vremena. uvek okruženu svitom tetaka u crnom. ružièasta svetlost koja je nagoveštavala raskoš i udobnost. otkrio je i gde stanuje: bila je to jedna gospodska kuo| graðena pred sam rat. Preðoše dugi hodnik sve do nekih poluotškri-nutih vrata kroz koja se videla soba osvetljena slabašnom sijalicom od dvadeset i pet sveca. ne ujedamo!" . bili su uplašeni i stalno su se osvrtali prema dvorištu gde su èekali njihovi drugovi u nevolji. Bio je novembar mesec. pa je u njenom osmehu bilo i nešto od zajednièke tajne i prepoznavanja istovremeno i neèeg što mu je jasno govorilo da više ne pripadaju istom snu. njegov deèaèki san nikada neæe biti prevaziðen. mada æe se probiti do najzatvorenijih apartmana i vila. ta kuæa i ti prozori ostaæe zauvek za Niku Hercega uzor otmenosti koju nikada neæe uspeti da dosegne i. ali je nije iskoristio. koja je pre njega imala sreæu da se izvuèe iz bede. Hercegove gimnazijske godine proteæi æe u slepoj ljubavi za Linu Koen. kroz èije je zidove oblepljene blatom provirivala trska. Viðao je veoma retko. kaže. propisan pravilima nekog veæ davno ukinutog liceja. Prateæi Linu Koen i njene veène tetke. neku reè svojim zaštitnicima da i njega izbave. U prvom trenutku Herceg ništa ne razazna. Možda se više nije ni seæala njihovog zajednièkog bekstva u Dubrovnik. oèekivao je od svoje male dobre vile da mu pruži ruku. a ona ruka raskopèa vesto kaiš na njegovim pantalonama i one . Kroz navuèe-ne zastore na prvom spratu prodirala je u zimskim 153 danima topla. Jedanput mu se pružila prilika. Nadnosile su se nad njom poput krivaca kad žele da se iskupe za sve propuštene nežnosti. kroz avliju u kojoj su hamali ostavljali preko noæi svoje dvokolice.. èiji su verni pitomci ostali do kraja. biti pozivan kod naj-uspelijih i najbogatijih ljudi svoga vremena. Najzad. a malo kasnije shvati da u tim ponjavama leži nešto dlakavo i belo. zadržali su onaj svoj stari mir. odveo ih je zapletenim sokacima Kujundžiluka do neke straæare. Jedna gola ženska ruka prokrèi put kroz stare zimske kapute i pocepanu æebad upletenu u plahte prljavo-žuækaste boje: "Hodi . Lonèar ih je 154 puštao jednog po jednog gore na sprat. ponavljaè. Verovao je da ga neæe zaboraviti. možda. On je još uvek bio u nevolji i. sa holom u mermeru i prozorima koji su gledali u mali park. a seljaci prazne sepete. doðe red na Hercega i Seada da se popnu do vrata erotskog raja. razumljivo. Imao je veæ petnaest godina i stideo se što. Kao da su dostojanstveno èekali svoj red za veèni poèinak. sem olupanog lavora i gomile sivih krpa na gvozdenom krevetu. kao da se budi posle duge bolesti. ali Herceg je ipak bio jedno od lica iz dugogodišnje more iz koje je upravo isplivala. Cenio je lepotu drugih devojèica po tome koliko su joj bile sliène. plivati u tirkiznomodrim bazenima. jedino on još nije imao ženu.. Osmehnula bi mu se u prolazu. Èuvao se za Linu Koen.

skliznuše na cipele kao zastava.muèenje je trebalo da otpoène! Ustao je iz svoje klupe. kao da se neman oblizuje i škriguæe zubima. Okrenut leðima zgradi. pramen svede kose u turobnom jesenjem svitanju ili crvena beretka u bujici crnomodrih ðaèkih šapki sa brojevima . .Zar sam te džabe dovodio èak vamo? . bilo mu je potpuno isto kao kad je na Cirkus-placu platio 155 da vidi ženu sa tri noge . na simsu po kome su ležali izmrvljeni komadi opalog maltera sa krovnog venca. Klub malih mužjaka oko "Kraljice peæi" hvalisao se svojim sinoænjim podvigom. na primer) nisu smeli da pokažu da li su na njegovoj strani: poštujuæi zakon gomile. . taj rafinirani muèitelj slabih i usamljenih. Sutradan je ušao sa strahom u svoj razred i ne gledajuæi nikome u oèi. . Meðu tamnosivim ðaèkim kaputima blesnule bi povremeno bele bluze jutarnjih prodavaèa pereca i kikirikija. ali on je znao: Lonèar. krivih nogu i neèeg podmuklog u pogledu. Najzad. U dubini ispod vrhova njegovih cipela monotono je žuborila sivkasta ðaèka reka. Opkoraèio je prozorsku dasku i našao se tako u hladnom jutarnjem vazduhu na visini treæeg sprata.mislio je .onda sam zauvejf^Pfca suprotnoj strani!" Dok je tako stajao. . slepljenih frizura.upita ga Lonèar.vrisnuo je i odgurnuo ga u onu lokvu. namerno je odgaðao zadovoljstvo. tako je najzad otkrio mesto gde se izvodi najvažniji od svih tajnih muških rituala. oslonjen leðima o zid izmeðu dva prozora od kojih je jedan bio šlep samo ud ubijen je u žuækastom rapavom zidu! U poèetku ga niko nije pri-metio. oni koji su veæ ušli unutra. iznenaðen tako brzim povratkom. Šta je imao zajednièko sa tim deèacima koji su buèno slavili svoje posveæenje? Posiveli od oblaènog jutra. ostavljajuæi u razmicanju prazne mrlje mokrog asfalta. U sobi je bilo neutešno pusto . nesposoban da napravi ma i jedan korak. Sead se odvažio da proðe kroz ispit muškosti. promakao bi žurno po koji jarko obojeni devojaèki kaput. seo u klupu pokraj prozora. on. dobacivali su svoje kape drugarima napolju. mirno složio sveske u torbu i otvorio prozor.eto. Stajao je jedno vreme na klizavom limu koji mu je pucketao pod stopalima. sve dok æelu jKfcu ne poplavi strava. Okrenuo se i štrcao niz stepenice èela orošenog hladnim znojem. Zanemeo od straha. pederu jedan? . opisivali šta su im sve radile one dve nesreæni-ce u krevetu" Èak i oni koji su gajili neke simpatije prema njemu (Sead. . Najpre se zaèuše pojedinaèni povici . . ulica ispod Gvmnasiuma vrila je kao mravinjak. Herceg je užasnut gledao kako se iz prljave gužve izdvaja rašèupana ženska glava i približava stenjuæi deèakovom stomaku. nije mogao da vidi kako sa svih prozora pljušti kiša šapki.vrisnu mali posrednik izmeðu nevinosti i bluda. U pola osam ujutru. koju je podgrejavao Lonèar.Ništa . . da bi ga što više izmuèio. stajali su cerekajuæi se.neko je izbezumljeno vikao da . održavali su na licima pritvoran izraz: "Snaði se kako znaš.Pusti me! . golubiji izmet i rasuto perje. lica prekrivenih bubuljicama i prištiæima. napetost. dostigla je vrhunac: sve glave okrenuše se prema njemu .Sto je bilo? . Profesori za-ustaviše ðake .nekakvu polugolu jadnicu umotanu u komade jagnjeæe kože.Kako ništa. taènije.primetili su ga . Na vratima je tog jutra dežurao neumoljivi Latinac i nikoga nije puštao u Gymnasium bez propisne ðaèke kape sa širitom. a on? Grudi mu se ispuniše prkosom: "Ako se na ovaj naèin dolazi do žene i postaje muškarcem .a onda ka njemu polete nekoliko usamljenih krikova. ali ne bismo voljeli da smo sada u tvojoj koži!" Još nisu govorili o njegovom sluèaju. naravno. èuo je kako nešto šljapka. .

Ispitivali su ga direktor. Sada mu je desno rame dodirivalo malter. Osetio je kako ga dubina neodoljivo privlaèi..Pa? . . sa koga se povukoše njegovi drugovi da mu ne zasmetaju. . preðe zatim na stražnji zid i obišavši severni bok.Je li on gluv? 158 . zatvori krila pa mirno sede.Ne znam .Šta æemo sad s tobom? A? Slegnuo je ramenima. . Na mestu gde se oèekivalo da æe pasti.. . i on krenu.Da me kaznite . . Trudio se samo da prati svoje korake po razmrvljenom malteru .Je l"èuješ? Direktor te pita zašto si išao po simsu? Æutao je kao zaliven i u toj nemoj brani nalazila se njegova jedina odbrana..Izgleda da jeste .odgovorio je umesto njega razredni starešina.Šta da radimo s tobom? . nego da æemo te kazniti! I to primerno. .samo prazan hladan vazduh. . . 159 .Ne znam. .pismeni iz francuskog. napravi se èistina. stiže do prozora svoga razreda. .. osluškivao potmulo šištanje ulice ispod sebe. Sims nije bio toliko uzan da neko vitak ne bi mogao da koraèa po njemu. Qpfcgi i treæi . Èuo je kako se za njim redom otvaraju prozori na Gymnasiumu. Herceg oprezno zakoraèi po simsu.se utišaju.Šta ti je Niko Herceg? . pa se odlepi od zida. . Odlazi! . Nije smeo da pogleda dole na ulicu.Pitam te..nastavi direktor. . a levo ništa .Ja.Zašto si išao po simsu? Æutao je. . Svi su stajali kao ukopani. jer æe se deèak na treæem spratu uplašiti i pasti! Vikali su mu: "Ne gledaj dole! Ne gledaj dole!" 156 157 Zaustavilo se kretanje. nastavi da se kreæe boènom stranom zgrade. . ponovo izbi na fasadu odakle je krenuo. . Šaputao je: "Èuvaj me.Otac? Stid da te bude! Sramotiš uspomenu na svoga oca! I dalje je æutao. Bilo ga je strah. . Na velikom odmoru kaznili su ga ukorom direktora i nulom iz vladanja. Direktor je zveckao kljuèevima: .Budalo! Znam da si to ti! Pitao sam te šta ti je bio drug Nikola Herceg? . zašto si išao po simsu? .Niko Herceg? . . razredni starešina i sekretar Gymnasiuma.Ja sam Niko Herceg! .predloži tiho. gutajuæi pljuvaèku. Ulica zažagori sa olakšanjem. opkoraèi ga i uðe unutra.Otac .. Stigavši tako do kraja simsa.ponavljao je direktor. odjedanput strašno požele da bude dole .Zašto si išao po simsu? . . Lina!" Uputio se prema ljubièastom brdu što se videlo u perspektivi zgrade.Da te kaznimo? Da te kaznimo . .Ne znaš? . Prvi èas je bio geografija.Nego šta. kao da se ništa nije ni dogodilo.samo skromni deliæ bezbedne sive mase! Sakupi snagu. .ništa drugo.

Herceg! Odakle si pao? Sa mjeseca? Razbudi se veæ jedanput! Ponovi o èemu smo upravo govorili? Ne. oni me neæe uvek držati na oku. Lovili ga èesto u greškama koje je èinio iz rasej*nosti: "Hej. stopala 160 mi ga veæ dodiruju . èinilo mu se. Njihova tortura ne može trajati veèno. 161 koji je u svoje vreme snabdevao porodiènim slikama album Hadži-Banjca. tako mi Bog pomogao!" S vremenom. oseæao se prokazanim i èesto je hvatao ispitivaèke poglede ostalih iz razreda. Profesori su držali stranu veæini deèaka. . uskoro æu biti sasvim na dnu. Hercegu je šesnaest godina i pohaða šesti razred gimnazije. jer se brzo zasite slomljenih igraèaka i životinja koje su izmuèili. . gotov sam! Zbogom!" Još nije znao da oni koje gnjuraju prema dnu isplivaju obièno dva puta brže od ostalih! Zar nisu i za njega zavidno govorili "da je relativno brzo isplivao na površinu"? "Ne ostaje mi ništa drugo . Ispoljavanje nežnosti kao da je uskraæeno Hercegovoj generaciji. koje svetle sa zajednièke fotografije šestog æe razreda. a slabi privlaèe mržnju gomile.nego da se smotam u klupko i izdržim sve udarce. ni sauèesništva . razvijen kod onog istog "Foto Korza". od vršnjaka iz ulice. pažnju im odvlaèi neka nova žrtva . . Odrašæu i vratiæu im milo za drago! Biæu strpljiv i èekaæu. od profesora i. spavaæe posle ruèka. ili æu te ja lièno spustiti. Ljubav je slabost. državni praznici. U njima nije bilo ni sažaljenja. jer su poèeli da ga poštuju: obilazak Gymnasiuma po simsu na treæem spratu pribavio mu je slavu oèajnika spremnog na sve. nedelje . pomirio se sa životom.To što je oseæao da se razlikuje od svojih drugova iz razreda. veæ obraslo svilastom pahuljastom bradom (uskoro æe poèeti da je brije). . .iskoristiæu svaki èas njihove nepažnje da me zaborave. Ipak. ipak su priglupi i jednostavni: napiæe se. ni pretnje. Naravno. a nula iz vladanja potvrðivala je taj visoki ugled.mislio je . Èak i po svom izgledu približio se sasvim štrkljastom tipu deèaka iz 1953. nalik na ljupku temu. Nije nikako mogao da se uklopi.Lina Koen. gubim.dublje se više ne može pasti! Ovo je kraj patnje. odsviranu na starom hebrejskom instrumentu od plemenitog drveta . Mislio je: ". evo. od svih ostalih u gradu. Njegovo malo srce tuklo je u osamljenièkoj bici sa èetrdesetogodišnjacima što su èvrsto držali uzde života u svojim šakama. Spolja gledano. gubim. gubim. Ali. Herceg krije svoju tajnu ljubav jer je veæ svestan da bi ga zbog nje rastrgli na komade. . ne pomažite mu! Neka kaže šta sam sad prièao! Hajde! Ne znaš? Sjediš na ušima? Ne zanima te što cijepam grlo zbog takvih malih ušljivaca? Spusti se malo iz oblaka. Nikakav poseban"zrak na toj zelenkastoj fotografiji nije osve-tlio negativ. pa æeš da vidiš kako to onda izgleda!" Ratna sekira bila je iskopana i proteæi æe mnogo vode dok je ponovo zakopa. Lice. Nisu ga više dirali. Sada gubim. gubim. ni najpa-žljiviji posmatraè ne bi mogao da otkrije buduæeg miljenika nacije. uop-šte. Da nije njegovih èudnih oèiju. tištalo ga je kao prokletstvo. iskustvo ga je nauèilo mudrosti da ne uleæe u otvorene sukobe sa okolinom. podilazeæi gomili. Napravljen nekom zabunom od drugaèijeg materijala nego njegovi bližnji. ni po èemu^e ne odvaja od ostalih deèaka. A kroz sve to tužno vreme njegovog sazrevanja provlaèi se. doæi æe raspust. a onda im naplatiti sve svoje dugove! Hoæu.nièega! Samo su ga gledali kao èudnu zverku. Pomagali su obilato njegovo oseæanje izo-lovanosti. koja æe tek kasnije postati privilegija. . Ukloniæu im se sa oèiju . O ljubavi se ne go-go vori drukèije sem kao o životinjskom parenju. morao je plaæati cenu razliènosti.

a amonijaèna isparenja im grizu oèi i štipaju nozdrve. da puze èetvero**ške i dube na glavi. ili odeven. ljubomoran na sav muški rod. Samo nije mogao da ih prepozna jer bi se preko dana prerušile u "poštene" žene bez mane. unoseæi im se u lica. nekom mrenom. Video je naj-razlièitije kombinacije i položaje tela: dva muškarca 162 obraðivala su jednu ženu. jedan!" kad je pokušao da joj neopaženo zaviri u grudi? Kao da su sve do poslednje krile neku strašnu tajnu muških postelja kroz koje su prošle prethodne noæi. Herceg je primetio da su im oèi u tim èasovima zastrte poroènim zano163 som. Da èuèe kao kuèke. Sobe u kojima se sve to odigravalo podseæale su na zatvorske æelije. nabreklu žilu u rukama da bi vladao ženama. ili ova što skrušeno nosi svoj puni. ucenio? Ko su one? Ko su ti muškarci što imaju neogranièenu vlast nad njihovim telima? Najviše su ga razdraživale žene koje su nosile naoèare. vode ljubav ne skidajuæi jedino cipele i ruène satove. Je li to ona raspusna crnka sa fotografije? Odakle li mu je poznata ova što se pretvara da je niko u ulici ne zanima. ako ga je nešto zaista golicalo na njima. kao da ih veæ sam pogled na ukruæeno božanstvo baca u razvratno ropstvo. da se odaju poroku i poniženjima o kojima ranije nije mogao ni da sanja.otkrivao je zapanjujuæe èedan izraz! Kako su se navikle na poniženja? Jesu li pristale dobrovoljno. a dve žene svoga zavodnika. sigurno. sabran. Obièno se u njima nalazio samo krevet potpuno golih madraca. i ova što se obrecnula na njega: "Balavce. Ima neèeg rastužujuæeg u tim raspusnim prizorima gde se muškarci i žene spuštaju na samo dno kloake. to je onaj nevidljivi èovek iza aparata koji je sve to fotografisao. Na slikama što su kolale od ruke do ruke. otkrivajuæi tajne ljudskog parenja. Na onim fotografijama. Plašio se žena i njihove spremnosti da se sa spuštanjem noæi potpuno izmene i pretvore u odane robinje nepoznatih muškaraca. Svojim kravljim jezicima one su lizale jedna drugu. Postade sumnjièav prema njima. Herceg se pravio da ga fotografije uzbuðuju kao i ostale deèake. Vukao se tako gradom. gde su se deèaci zatvarali u kabine da upo-rede svoje male mužjaèke alate. sliène zabave!). èak i da bude fotografisana dok joj se to radi. goli i dlakavi. ili ih je neko naterao. nekoliko peškira i obavezna pepeljara iz koje su se još dimili opušci. sve. Na njima. Prouèavaju veæ potpuno blede pornografske fotografije zamagljene od mnogih kopiranja i poveæanja. Svedok! Da. No. košèate žene bestidno pokazuju tela. Svaka od njih pristaæe tada na sve. cinièno usredsreðen na scenu koju je gledao kroz objektiv? Deèak je shvatio poruku tih slika: muškarac mora da poseduje uspravnu. .iz grupe tela zavezanih u nerazmrsiv èvor virile su mršave noge i prljavi tabani. lica im se nisu jasno videla zbog mutnih i neveštih snimaka . ne gubeæi ni u bludni-èenju stroge izraze profesorki. Da se igraju sa njim. Pristaæe da izigravaju krave. blagosloveni trbuh trudnice (prethodile su mu.li je bio nag kao i ostali. . Uèio je geografiju razvrata u tom klozetu. Da se raskreèe i pokažu dubinu svoje rascvetale utrobe. puno neiskazanog bola i strasti.gotovo devojèica . . kao da su fotografisani pre-deli s onu stranu nemoæne požude. Hipnotisane su alatima svojih muèitelja! Pitao se posle danima da li ih je možda nekad sretao po ulicama? Sigurno da jeste.sumnjao je zbog toga na^ve! Ulice se pretvoriše u opštu orgiju iz koje je satno on bio iskljuèen. a crna doga njihovu prijateljicu . Hercegovi vršnjaci izmenjuju prva ljubavna iskustva. Dok puše u reskom vonju mokraæe. zauzimaæe dobrovoljno poze pune muènog poniženja. Na licima pojedinih žena . jer nije smeo da rizikuje iskljuèenje iz muškog krda. same æe se truditi da ih izmisle i izvedu! Pristaæe da ga dudlaju.U gimnazijskim klozetima deèaci se uèe veštini zavoðenja. Jašu ih sredoveèni muškarci sa brkovima.

izmeta i duvanskog dima . koje je kupovao kroz prozor od seljaka na usputnim stanicama. Vila Kaboga iskrsnu^red njim iz raskošnog zelenila kao vlastelinska utvara. nalik na blatnjavu. Usput. Prvi put oseti nepravdu koja nam ne dozvoljava da sami izaberemo mesto roðenja. "Ovde èak i velika nesreæa mora da izgleda manje teška!" . ugrebala i ucrtala u vrata i zidove Strašni bludni sud na kome su se grèila u mukama sladostrašæa ženska tela sa glavama 164 siæušnim kao vrhovi èioda. Huma. stomaci i grudi bili predstavljeni beskrajno velikim i oblim. gimnazijski klozet je sve više lièio na razbludni ikonostas. zahvaljujuæi prièama iz toaleta. na èijim je svedenim lukovima lebdela terasa u senci rastinja i cveæa opojnog i uspavlju-æeg mirisa. ka krivini Rijeke dubrovaèke.sve to gledano kroz raster zabranjenih slika. yTOe puta su obletali obe strane zastalog voza. "Zar je moguæe da se ovo zapenjeno more sa galebovima u niskom letu nalazilo sve vreme na istom mestu .pomisli. Herceg nije mogao da zna da je ovaj plemiæki letnjikovac stare dubrovaèke porodice Kaboga pamtio i bolja vremena.deo vagona se odvoji i bi odvu-èen ka Zeleniki. U centru uvek isti metafizièki kosi romb. Bio je pocrneo od gara mnogobrojnih tunela. Na stanici u Humu . Naravno. ta kompozicija puna neuhranjene i bolešljive gradske dece dreždala je satima po sporednim kolosecima. obrastao runom i svetim recima pohote. 1953. . Stigao pred Vilu Kaboga u Rijeci dubrovaèkoj u ranu zoru desetog jula. bedra. dok su im noge. èiju su površinu prekrivali bezbrojni otisci prljavih jagodica. koja je mogla da ga izbavi iz te svakodnevne kloake: mazni zvuk imena Line Koen. u pesku i na površini vode. gledajuæi zanjihane barke pored kojih su se vukli. pre nego što ga sveopšta nesreæa ne pretvori u dom za oporavak 166 siromašne dece. kredom po tarabama. baš kao u vrelim snovima nadražene ðaèke mašte. Bolesna fantazija puberteta urezala je. ne pripada. Postojala je samo jedna stvar na svetu. Seks je. sa dve spavaonice na spratu i blagovaonicom u prizemlju.plavo i raznodušno. posle dan i noæ putovanja uskotraænom prugom preko Ivana.mislio je dok su pešaèili vukuæi svoje kofere od Gruža. jer je spavao na preèkama za prtljag. a ruke ulepljene sokom smokava--petrovaèa.osamljenoj kamenoj zgradi 165 usred užarenog kamenjara koji su poput dva blistava seèiva parale šine . pa èak i po vazduhu . èijih je osam slova ispisivao manijaèki po svim sveskama i udžbenicima. Njegova beda izgledala mu je još beznadnija pred ovim skladnim kamenim zdanjem. zalutalu u neki svetli predeo kome oèigledno. u snegu i po slanicima. sivu kišnu glistu. Odeæa mu je bila izgužvana. baš kao ni severna kiša. èekajuæi da joj se prikljuèe novi vagoni sa besprizornim i pitomcima domova za ratnu siroèad. kroz duge tunele oko Popovog polja po kome su se caklile ustajale vode.dimom cigarete! Došao je na more po svoj drugi veliki poraz. dubrovaèke Rijeke i Gruža izazivao je u Hercegu podozrenje. Neobièan zvuk imena Trebinjske šume. na zamagljenim kuhinjskim staklima i zaleðenim prozorima februara. Zelenike. za Hercega poprimio miris mokraæe. dok sam ronio kroz ledene kiše koje kao da nisu ni prestajale da sipe sve ove godine gimnazijskog zatoèeništva?" . po zidovima raskrsnica. gde se Hercegu dobro poznati zadah geršle i kiselog kupusa borio na život i smrt sa prodornim mirisima kiparisa i oleandra iz vrta. terajuæi od važnije deèake natrag u vagone.Pokriven gustim crtežima koji su do najsitnijih pojedinosti prikazivali "spolno opæenje".

Èim su se raskrilile vratnice Kabogine vile, jurnu ka spavaonici, nemilosrdno obarajuæi druge deèake, vesto izbegavši da sam bude srušen i izgažen topotom nogu. Iskustvo malog robijaškog pripravnika nalagalo mu je da zauzme što bolji ležaj, po moguæ-stvu neki pokraj prozora i u uglu sobe. Kreveti su, inaèe, bili na dva sprata. U njegovoj spavaonici, nekadašnjoj dvorani za prijeme, bilo je smešteno dvadeset i osam kreveta. Uspeo je da zauzme donji ležaj - njegov drug Sead ubacio se na gornji. Dobili su po solju gustog kakaoa po kome su plivale gromulji-ce. Trampio je odmah svoj kakao za komad hleba. Tog leta, omladinski rukovodilac Hercegove grupe bio je neki Šaša Gajdar - kratko ošišan momak od dvadesetak godina, strog i nemilosrdan prema deèacima, udvorica prema svima starijim po èinu od sebe, kojeg je Herceg mrzeo više nego ikog živog na svetu, dok su mu obrazi goreli od kratkih, preciznih šamara kojima ga je ovaj neštedimice obasipao u svakoj prilici. Naravno, krišom i obièno u prolazu bez svedoka, jer je bilo strogo zabranjeno tuæi pi-tomce. Zahvaljujuæi uhranjenom telu sportskog predvodnika, Gajdar je mogao bez muke da savlada tuce izgladnelih deèaka u bilo kojoj prilici, kada bi se zapodenula kavga. Pošto se poput kakvog vojskovoðe šejiirio jedno vreme ispred stroja, on komando-va mirno! - baš u onom trenutku kada na terasu Kabogine vile izaðe Lucija, njihova letnja bolnièarka. 167 l Izgledala je još sanjiva u nežnom oklopu svog belog uštirkanog mantila. Njene drvene sandale kuckale su istovremeno i u njihovim srcima i po kamenim ploèama terase. Deèaci su stajali mirno na jutarnjem suncu, bolno razotkrivajuæoj svetlosti Rijeke dubrovaèke. Odble-sci talasa treperili su na njihovoj tako oèiglednoj bedi, kao da im se šeretsko more opet izruguje, bacajuæi odseve nevidljivih ogledala u oèi. U raskošnom opojnom jutru lièili su na denjkove nesreæa, koje je neko zapakovao i uvezao u iznošenu odeæu, išarao ožiljcima i poslao da se resi bede. Kao mali brodolomci, isplivali su iznenada na neku sreænu obalu i otkrili na njoj, posle mnogih muka, izgubljenu majku i više od toga - tamni ljubavni zov svojih tek razbuðenih tela, nedostižan predmet obožavanja, meko-tu i ženstvenost. Veæ prve veèeri, Herceg je rastopio u vodi dve kockedšeæera, koje je saèuvao od èaja, i tim rastvorom namazao pažljivo kosu, pustivši da mu svetli pramen mangupski padne na èelo. Drugog dana namerno je skoèio potrbuške u pliæak i zaradio dve duge plitke ogrebotine, samo da dospe u Lucijine ruke. Trpeo je stisnutih zuba bol dok mu"je ona nežno prevlaèila jod preko rana: "Siroti deèko, siroti deèko . . ." šaputala je nagnuta nad njegovim golim telom u ambulanti, a on se trudio da zapamti što više stvari za sledeæu noæ: njenu tamnoputu kožu posutu zlatnim dlaèicama na stomaku, koji je provirivao i išèezavao u razrezima izmeðu dugmadi mantila, i zrelo talasanje grudi što su podrhtavale otkrivajuæi povremeno dve duge, 168 mrke bradavice - iznenadne bleskove njenih puna-èkih nogu dok se premeštala i tražila neupotrebljen komad vate; zasenèenu dubinu skrivenu belom tkaninom od koje ga je hvatala vrtoglavica, i sjaj beo-njaèa pun samilosti - topao kao obeæanje, opor miris ženskog znoja i daha, vlažne bièeve njene raskošne smeðe kose koja ga golica po trbuhu . .. Te noæi, pošto je otkrio Seadu tajnu da Lucija ne nosi ništa ispod svoga mantila, u šta se sam uverio roðenim oèima, dugo je gutao plevu i prašinu koja je padala iz strunjaèe sa

gornjeg kreveta. Sead se uvijao i tresao kao u nekom zanosu, a onda se uz uzdah smirio i zaspao. Medicinska sestra Lucija umnožavala se svake noæi u šezdeset i èetiri male Lucije u svakom od kreveta vile Kaboga i sve one, te male Lucije, raskopèavale su dugme po dugme bele mantile i uvlaèile se pod plahte, razbludne i tople, vrele od sunèanja - još mokre od noænog kupanja, svilene i gipke kao da su od gume, sa gustom Trebinjskom šumom meðu nogama i šumarcima Huma pod pazuhom. Njihov vreli jezik palacao je po telima deèaka, stomaci su im se dodirivali u znoju, a ruke pipale na-slepo svoj put, spuštajuæi se niz grudi sve do vlažnog dna. Požudno su sisali nabubrele bradavice iz kojih je curio mlak kakao oblivajuæi joj èitavo telo i snažna, a opet tako mekana leða; curio niz kièmu, lepljivo sladak i mlak - nežno dlakav! I sve te šezdeset i èetiri Lucije nestajale bi kao po dogovoru jednako jedna pred zoru, izmamivši iz šezdeset i èetiri deèaka mleèni sok prve muškosti. Kasnije je Herceg doznao da se ljubav u snu na169 ИИИИЈЈЈИ uèno naziva polucijom i da ne predstavlja nikakav greh. Oseæao je celog tog leta strašnu grizu sa vesti kad bi se zatvarao na skrovita mesta prizivajuæi sklopljenih oèiju lucijupoluciju, sve dok se ne bi smilovala da doðe i izmigolji se iz bele uštirkane pustinje. Niz leða mu je klizila hladnoæa keramièkih ploèica ili kakvog betonskog zida. Posle mnogo muka, uspevao bi da raspomami svoju Luciju, a onda bi ona odlepršala odnoseæi svoja erotska snoviðenja - ostavljala ga je samog da pati i da se stidi, jer još nije znao da su usamljenièki bludni snovi kojima se prepuštao stvar poznata svim muškarcima i ženama, a ne samo teret njegove strašne protivprirodne, izopaèene krivice. Ujutro bi se opet gledali oèi u oèi izlomljenih tela: mlada žena i šezdeset èetiri deèaka koje je sa njom povezivala noæ protekla u tajnoj orgiji. Herceg je,utvarao sebi da je Lucijin miljenik. RAmatrao je po ko zna koliko puta u glavi svaki njen sluèajni pogled ili gest, dodir u prolazu ili možda samo obilatiju porciju èorbe, okrajak kolaèa od jabuka (zašto baš meni okrajak, a ne obiènu krišku?), pa je s vremenom odnjihao kao neko svoje pravo na nju, u kome se velika ljubav mešala sa bolesnom ljubomorom na svaku reè koju bi Lucija uputila drugome. Zaslepljenost je otišla toliko daleko da je sam sebe ubedio kako Lucija, u stvari, veoma lièi na Linu Koen - nije, dakle, izneveravao svoju staru ljubav - ako je èeznuo za nekim ko joj je bio slièan! "Ona predoseæa da sam zabunom stigao u ovu sirotinjsku armiju, mislio je, i zna da æe greška ubrzo 170 biti ispravljena; oni koji me godinama veæ uporno traže pronaæi æe me i izbaviti - ona to mora da vidi po mom svetlom pramenu, jer to je oèigledan znak po kome svako može razlikovati princa od podanika - taj svetli pramen koji niko u Kabogi ne po-seduje sem mene . . ." U njegovoj uspaljenoj mašti, koju je obilato potpirivalo zaslepljujuæe sunce Rijeke dubrovaèke, Lucija je predstavljala èas majku, èas stariju nepostojeæu sestru, a onda bi se te dve Lucije izmešale kao dame u špilu karata u Luciju-majku-sestru-prijateljicu-Ijubavnicu. Ova poslednja reè bila mu je potpuno nerazumljiva, ali tako puna razvrata! Zalutala je sluèajno odnekud u njegov skromni reènik, ko zna, možda iz svezaka u nastavcima o neustrašivom detektivu Tomu Hunteru, koje je odmah posle rata do-bijao menjajuæi se za lampe izvaðene iz starih ne-maèkih radio-stanica.

Jedne od poslednjih mlakih noæi u Vili Kaboga, iskrao se kroz prozor, provukavši bez veæeg napora mršavo telo izmeðu rešetaka, skoèio u vrt i odšuljao se do male sporedne zgrade koja je služila kao ambulanta. Još u vrtu èuo je neke èudne, nerazgo-vetne zvukove, koji kao da su dolazili iz grla davno izumrlih životinja pri parenju: u njima je bilo strave i patnje, a što je prilazio bliže, raspoznavao je i iskeženo cerekanje puno obesti i groktanja od zadovoljstva. Smenjivalo ga je stenjanje nekog ko je prenosio prevelik teret, zasopljen škrgut zuba, ne-i^eciva muka . . . Provirio je plašljivo u ambulantu Tcroz širom otvoren prozor zastrt žicom protiv komaraca i, pri ljubièastoj svetlosti džepne lampe, èija 171 je sijalica presvuèena prozirnom hartijom u boji pakla, ugledao je svoj nekadašnji san golu Luciju kako u samnabulnej, ponoænoj igri vila i vilenjaka jaše Gajdara, zabacujuæi glavu unazad; kako se trese meðu svim onim blistavim instrumentima, epruve-vetama i metalnim loncima za iskuvavanje zavoja i injekcija, a lice joj izoblièeno i jedva poznato Hercegu - potpuno drukèije od one ljupke radoznalosti sa kojom je dolazila svih èetrnaest noæi u njegovu postelju; laka i bestelesna, jedva dodirljiva, nalik na sanjivu pauèinu. Gajdarevo lice nali se krvlju; grudi mu rasparaše beli tragovi njenih obojenih kandži, a onda, potpuno obnevideli, oni promeniše položaj, tako da je Gajdar sada obgrlio s leða, pa su povijeni, uzdrhtalih slabina i napetih tetiva na nogama, spojeni kao krpelji, kože uz kožu, teturali je-èeæi i cvileæi kroz ljubièastu prostoriju, sve dok ne stigoše do umivaonika: Lucija tada odvrnu slavinu obuhva^ši požudno usnama njen grliæ - pila je vodu ne prestajuæi ni èasa da uvija bokovima, a onda su se oboje srušili na svežnjeve avetinjski belih plahti i potonuli u pomrèinu, dogovarajuæi se isprekidanog daha o neèem što treba upravo da se dogodi: sad, ne još, sad, hajde, sad, sad, saaaaaaaad! I onda, se to, po svemu sudeæi i dogodilo - smirili su se van domaka Hercegovog pogleda, uz Lucijin prigušen krik. Vratio se u spavaonicu, ovaj put kroz glavni ulaz, a ne kroz prozor, jer mu je bilo svejedno hoæe li ga ko uhvatiti. Video je kako se noæ digla sa voda. Oèajanje mu je potpuno rasteralo strah da æe biti kažnjen zbog nedozvoljene noæne šetnje. Pokušao 172 je da dozove Luciju pod plahte, ali više nije išlo; nije mogao da je zamisli uz sebe posle onog oživljenog prizora sa fotografija iz klozeta! Ona ga je podmuklo izdala; kao i ostale žene i sama se nalazila pod hipnozom isukane svemoæne muške žile; bila je u vlasti neèeg mraènog i nepoznatog, podzemnog i podvodnog - sužanj nekog tamnog vilajeta u koji Herceg nije imao pristupa. Probudio ga je rezak miris paljevine. Otvorio je oèi i video svoje noge u plamenu - neko mu je zatakao meðu prste smotanu novinsku "hartiju i zapalio je kao baklju. Krevet je bio okružen iscerenim deèaèkim glavama. U magnovenju, opipa kosu, i ono najstrašnije - dogodilo se! Dok je spavao, neko mu je odsekao njegov svetli pramen. Rane sarajevske kiše poznog avgusta udaviše to lepo leto koje se oèajnièki otimalo gimnazijskim danima. Utehu su pružale još jedino subote i nedelje, kada su se u Fiskulturnom domu održavale igranke. Tom sveèanom, šest dana èekanom provodu, prethodile su brižljive pripreme. Najpre, trebalo je pomoæu pegle i vlažne krpe isterati dva nemoguæe oštra brida na hlaèama. Satima je izvlaèio iz dubine dotrajale kože svojih jedinih cipela tamni sjaj, upo-trebivši na kraju èak i sopstveni dah, da posle dugotrajnog glancanja èetkom i trljanja krpom od somota istera onaj sumanuti, nemoguæi refleks, u

jezikom otvrdlim od uzbuðenja. èak i pozajmljenim. Tu æe deèaci prvi put osetiti kako se u njima budi želja.mladiæi sami ili u manjim grupama. omirišu razlièitost svojih polova. su-botnjeg kostima. bez reæi gurne rukom unutra. lepote zuba. Ostati bez zimskog kaputa u to vreme bilo je ravno osuditi samog sebe na tri meseca kuænog zatoèeništva! Ovalno stepenište predratnog Sokolskog doma odvodi ove mladiæe i devojke do predvorja sa velikim ogledalima iz kojeg se ulazi u gimnastièku dvoranu. Ponekad. iskušaju moæ sopstvene privlaènosti . da se vratar najzad smiluje i pusti ih bez ulaznice. Majka im je na brzinu "prevrnula" kragnu. dok su im grudi uètivo razdvojene. hoda i zaljuljanih bokova . Devojke stižu dve po dve .krug odreðen zbog toga da bi se mladi mužjaci dva puta nedeljno sreli sa mladim ženkama. . Vratar . Orkestar udesava instrumente. Sledio je èitav niz sitnih lu-kavstava da se prikriju nedostaci pohabanog. èiji su muzièari samo . iskukanim i ukradenim parama).To je gradski padok . . 174 Deèaci se u poèetku oprezno drže rubova dvorane: polumrak im uspešno prikriva tremu. gde mu u zamenu za novac daju žutu ulaznicu. taruæi se trbuhom o trbuh na vrh zapenjenog vala muzike.zdepast momak opasnog izgleda. . kad cepaè karata odlazi sa svog svetog mesta. svojim sirotinjskim novcem (iskamèenim od roditelja. deèak stišæe dvadeset papirnatih dinara i primièe se u dugom redu blagajni. Herceg je kritièki pratio svoje lice u ogledalima usputnih frizerskih salona. tako da je nemoguæe zakopèati gornje dugme! Ipak. baš kao patrolni èamac kad kidiše na talas .kome se ogledalo njegovo zabrinuto lice. snage svojih mišiæa. Ostali još dugo pocupkuju na snegu ili kiši. "Tu nema nikakvog društvenog lukavstva . Samo malo tkanine razdvaja njihove obostrane želje što se magnetski privlaèe. Sporazumevaæe se karliènim kostima dok budu mucali uobièajene trièarije.rru-sli Herceg . . pa izviruje iz široke kragne kao ptièije 173 goluždravèe iz gnezda. a onda gjj. kose. drežde pred vratima sve do poslednje igre. sad su tu i za njih je ova sirota dvorana dotrajalog parketa obeæana zemlja. . zameni ili da se sluèajno ne izgubi dragocena hartijica sa brojem. u topli zagrljaj nevešto podražavanog glenmilerovskog zvuka iz pete ruke.požuteli okovratnik bele košulje.razgleda pažljivo izumbani komadiæ hartije (trenutak neizvesnosti) ispitujuæi da nije možda falsifikat. Kaputi se ostavljaju u garderobi. èesto Iflga obuzelo duboko oèajanje što mu je vrat tako tanak. koji je u poslednjem trenutku neoprezno izgoren vrelom peglom. Njen parket je još neoskrnavljen potpeticama igraèa. . dok se približavao Fiskulturnom domu. i obièno ljut što mu je život tako rano dodelio ulogu Kerbera . Doterujuæi kosu. da se onjuše i dodirnu. uvek sa malim strahom da ih ko ne ukrade. Oni èekaju da se dogodi neko èudo. Na punom svetlu videle bi se "uštopane" partije na rukavima i kolenima." Deca ovog grada ne kriju da dolaze jedni zbog drugih i plaæaju to 175 . Bilo je suza i svaða. Danas je skoro nemoguæe zamisliti tu dirljivu scenu: u oznojenoj šaci. fiskulturna sala se puni nežnim obeæanjima . kada im uz butine klizne mlado devojaèko telo i propne se u jednom jedinom drhtaju.postanu svesni svojih dojki što bubre pod zategnutim puloverima. plaæaju to malo naivno subotnje i nedeljno bekstvo iz èamotinje u neodoljivi zvuk džez-orkestra. postale bi oèigledne smicalice kojima se sakrivaju fleke . obièno bokser ili džudista. Ukoèenog držanja (da ne bi sluèajno pokvario neki nabor na odeæi).i nema lažnih povoda kojim se ogræu koktelifi prijemi otmenog sveta. prišteðenim od bioskopa i knjiga.

Pokazalo se da je katedra idealan timpan: akustièna šupljina ispod gornje daske.kao." Vratili bi se posramljeni u svoje klupe. bila je u stanju da izazove neoèekivano zvuène odjeke. za katedru bi istrèao mali uigrani orkestar. ludilo igre zahvati te zime šesti æe i brzo se proširi na ostale razrede Gymnasi-uma. prozvan tako zbog ljubavi prema oèevim hozn-tregerima. koje su se èesto završavale opštom tuènjavom. Pupa-Hava (na sarajevskom žargonu: Prazan Vazduh) lepršao je oko melodije na svom "pikolu" koji mu se uopšte nije video iza krupnih šaka. postizala neu-porediva don-žuanska sanjivost.pomoæu vlastitog sluha uspeli da se koliko--toliko približe svojim filmskim uzorima iz obeæane zemlje S-A-De. naèinju sumra-ène ivice sale držeæi se oprezno kraja . kako su samo le-teli njegovi prsti po staroj katedri. Èim bi profesor izašao sa èasa.riði Cerim. . a drugi muške korake. nadlanice i dlana (Taptaara-ra! Tap-tap!) razredni Džimi Krupa . na èije æe se prve taktove najpre zavrteti oni najveštiji i najdrskiji parovi. Jedanput su tako ostavili na cedilu bubnjara Èerima: misleæi da su mu se drugari utišali da mu pruže priliku za solo partiju. a ko æe da vodi! Herceg i danas sa osmehom osluškuje u sebi tugaljivu melodiju "Tenesi valsa" i vidi svoje nekadašnje drugare: sirove obuæara. leteti. zatvorena sa tri strane. još nesigurni u svoju igraèku veštinu. Njegovi hitri muzikalni dlanovi obraðivali su ritmove rumbe. železnièara. a svaki od njih zamišlja da drži u naruèju svoju damu-san. leteti po parketu do same granice centrifugalne sile. kod kojeg se pomoæu lakog i klecavog sagibanja u kolenima. leteti. a onda. je. svinga ili begina koji kao da su kuljali iz èitavog deèakovog biæa. naime. Trebalo je. izveo pravo malo èudo bubnjarske veštine! Oh. sustižuæi zagrcnuto jedni druge. sambe.sve dok rojevi mladih plesaèa ne ispune ceo prostor u vrišteæem prasku linije duvaèa sa denferima. što je igraèkom paru davalo izvestan zaljuljan ritam. pa iz petnih žila duvaju "Amerièku patrolu". Kao neka epidemija. on je. sit-гЖп èinovnika i samohranih udovica. odgurnuvši sa gaðenjem partnere. Oni stidljiviji. a najteži je bio takozvani "ingliš-valcer". Koliko su samo puta šokirani profesori zaticali èitave razrede kako se potpuno odsutno njišu u zanosnim talasima begina "Besame. leteti jedno drugom u zagrljaj . jeeeee-eeee!" Cerim je na kraju otvorio oèi i ugledao profe-sorku biologije kako ga posmatra sa znatiželjom. besame muæo . zamenjivao je sam èitavu ritam-sekciju. dakle. Predajuæi se sklopljenih oèiju nevidljivim sinkopama koje je pratio udarcima noktiju. vrlo bliske afro--kubanskim udaraljkama. otpoèinjale su najèešæe oko toga ko æe biti "dama". piljara. kako udarale potpetice pod stolom i zvonile nevidljive èinele u vazduhu! Uzviknuvši jedno: "Jeeeeeh. leteti.pro-vlaèiæe se jedno drugom ispod ruke. slo-foksa. kako izvode pokrete pune ljubavne patetike u sumraènom gim176 177 nazijskom kazamatu. ah. koji slave subotnju ljubav i ples. . . trafikanata. pratio ga je kao solista Hozn. koji se najozbiljnije pripremao za subotnji ples. . ne otvarajuæi oèiju. a istovremeno slediti zah-tev melodije koja se njihala kao cirkuski èamac-ljuIjaška u nekom luna-parku! Razredni parovi bi se potpuno zaneli brojanjem: jedan je koristio ženske. Na èešlju presvuèenom prozirnom hartijom u koju su se nekada umotavale cigarete. Svaðe. luckasto smelim figurama "skinutim" iz prošlonedeljnog filma sa Ester Vilijams i Redom Skeltonom . dok je harmonijsku podlogu muziciranja èinilo unisono mumlanje razreda. u sebi odbrojavati korake. i igraju ijie igraju! . privuèeni spasonosnim stiskom ruku. . je. U to vreme. sve dok ih zvonjava ne razbudi i tako ne utvrde da im je partner neka mala bitanga iz razreda. svaka igra imala je stroga pravila.

koja je. . može biti. Tuèe su. a kroz prozor se prelivalo mumljanje malih igraèa. Muzikalni Herceg veoma brzo savlada osnovne korake pojedinih igara. Herceg se osmelio da zamoli svoju prvu devojku u životu za ples. Osmelivši se malo-pomalo. neko bi prigušeno kriknuo. budeæi èežnju prema nekom sasvim neodreðenom nežnom cilju. plašljivi-jim devojkama: "Pa šta? Ništa nije bolelo . . Kroz njihove himene provalila je i nesluæena ženska gordost. preobražavajuæi se tako iz zubarskih pomoænica i prodavaèica po trgovinama u barske dame sa filma. što su godinama vladali središnim delom sale. Savladavši tako i poslednju igraèku prepreku. zaustavljena prekinutom sinkopom. Sin vatrogasca Rudolfa Grinera iz Novog Sarajeva svirao je od malih nogu u duvaèkom orkestru Vatrogasnog doma. Držao se dalje od zatvorenog kruga jastrebova i njihovih dama. "modernistièki" razbacanim violinskim kljuèevima i notama. Možda je i to razlog što su u tom delu dvorane najèešæe izbijale tuèe. Najpre bi se obièno zaèuo pljusak šamara. Ali njen preostali zvuk još je odjekivao u njihovim srcima. tako da je u tom zatvorenom i samom sebi dovoljnom društvu svako od mladiæa makar u jednom razdoblju druženja "išao" sa svakom devojkom iz kruga. Na velikom odmoru. tu su vezartfnajmanji moguæi èvorovi na kravatama isli-kani ruèno havajskim palmama. tu su se pojavili èuveni "pepita" kaputi sa dva razreza na leðima. Diktirali su modu i stil ponašanja èitavom korzu i svim ostalim igrankama po varoši. pa je dobio korpu. slovima CONGO JAZZ i iscerenim crnaèkim glavama sa nizom belih zuba . Prvi put. Naroèito se izveštio u argentinskom tangu i umeo kao niko od njegovih drugova da saèeka onaj odsudni trenutak kad tela.Ali ništa nije moglo da zaustavi rad ove velike škole igranja. Šteta! Tu igru su birale dame. Ajfelovim kulama 178 179 ispod kojih je pisalo SOUVENIR DE PARIŠ. Mario Griner donese jednoga dana ispod kaputa mesinganu trubu. inaèe. Devojke su se trudile da izazovnim ponašanjem pokažu svima da su veæ postale žene. U ulièicama oko gimnazije odjekivali su tupi udarci o katedre. Kroz igranku je tada proletao oblak nabijen elektricitetom. što se smatralo virtuoznošæu i lepom pažnjom prema partnerki. Ovaj ljubavni zov iz srca sirote mladeži kolao je jedno vreme Gymnasiumom. trajale veoma kratko. izazivaèki hod preko parketa kao da je govorio ostalim. otkrile smo i tu tajnu. sve dok u razred ne utrèa zadihani dežurni profesor i ne oduže im na neodreðeno vreme trubu. a dva sekundanta odvlaèila su svog okrvavljenog druga ka toaletu da . oko stolica ispod podijuma za orkestar. Prišao joj je i stavio joj ruku na rame uz lagan naklon. rojile su se najpoznatije gradske devojke. završavale su se isto tako iznenadno kao što bi i buknule. Tu. Savladao je i najtežu stvar: okretanje u valceru na levu stranu. žuta. okružene živim zidom stalnih partnera. Ovi neprikosnoveni vladari Fiskulturnog doma kretali su se gipko na debelim donovima od sirove gume. opletenim sa tri sprata izolirband-žice u boji (crvena. a pauzu bi probušio usamljen ženski vrisak. prekrasan visok ton njegovog instrumenta raspara hladnu akustiku hodnika. Uveliko su šminkale usne i senèile oèi. Njihov raskalašni. Orkestar bi zasvirao nešto "vruæe". Svi su trèali ka uskovitlanom viru tela gde je zapoèela kavga. zelena) uvek spremni da zapodenu tuèu i tako osvoje nove poene kod svojih dama. i šta л nam ko može?" Menjale su momke i oni njih. Herceg je veæ lovio uplašene amaterke po zabitim uglovima dvorane. Sada smo najzad i mi žene. Griner je svirao temu iz filma "Mladiæ s trubom". dobila vrtoglavicu od stalnog okretanja u istom sme-ru. . zastaju u napetom išèekivanju da bi se èas kasnije otkinula sa povoca melodije i survala u sladostrastnu provaliju "Ljubomore". .

vretenaste devojke pokazale bi se ponekad teške kao tuè! .Što ga ne pustite? . škrgut zuba i škripa donova po lakiranom drvetu . one što su po æelo veèe zurili iz senke balkona proklinjuæi svoj loš izgled. ulagivali. prznice i one druge. plašljive i odbaèene što su se pravili da im nije do igre i uspeha. one hrome.veæ od neke unutrašnje lakoæe i spremnosti da se predaju muzici.Ljudi. Fijuk-nuo bi kroz igraèe sa oèajanjem ranjene zveri.vikao je propinjuæi se. Herceg nije nikada do kraja pripadao tim deèacima i devojkama što su se voleli. egzibicioniste. potpuno izgubile. . predviðale bi unapred svaki njegov pokret sledeæi ga pre nego što bi i sam postao svestan svoje namere. Jedne su vodile Hercega stišæuæi mu dlan policijskom èvrstinom. da zaborave ko su. Kao da je njegovo srce veæ predoseæalo da neæe skonèati u tom mrestilištu ljubavi i zavisti. siromaštvo.Neka . ma koliko uspevao da savlada pravila igre i pronaðe. . bubu- . . druge su se prepuštale da ih povede u luckaste zavrzlame "Kontinental-bu-gija". bile gotovo bestelesne. Herceg se klonio tuèa i nikada nije prilazio "tabu" devojkama. Ostali igraèi uplašeno su razgledali posledice tuèe: otcepljeni rukav sakoa. tako da je morao da upotrebi krajnju snagu da mu partnerka sasvim ne ode iz zagrljaja! Bilo je i takvih koje su toliko lako igrale da ih je pri nekom naglom okretu povremeno gubio . Takjve su obièno plesale na vrhovima prstiju. dok su neke ruge. Pustite me! . .odvajale bi se od njega i. šta su i odakle dolaze. postajale bi u igri iznenaðujuæe odbojne i èedne. nedovoljno razvijene grudi. . Saznao da su neke devojke "teške" u igri. samo èisti balet! Herceg je ubrzo otkrio da pokretljivost jedne igraèice uopšte ne zavisi od njene debljine ili vitkosti . Male periferijske faækalice. . .. istina sasvim skromno. . obræuæi se oko svoje ose.cvileo je neko razmièuæi igraèe u potrazi za svojim izgubljenim blagom. Njegovo katapultirano telo zarivalo se u skoku nasumice u gužvu: zaèulo bi se nekoliko kratkih. gladeæi ponosno izgrebanu desnicu. Ponekad bi momak ipak uspeo da se otrgne i ustremi ka grupi koja je nastavljala da igra. pustite me da mu jebem majku! . varali.. nadajuæi se da æe pronaæi nešto za sebe. jer im se èitavo telo oslanja kao kamen na partnerovu ruku. Metež borbe izbliza! Bio je to povratak kamikaza. Neke su se 181 priljubljivale. opijene muzikom i koracima.Jebaæu mu majku! Ma. a veoma èesto izmeðu njega i de-vojke stajao bi neosvojiv bedem graðanske èednosti. . ali ipak svoje mestašce u Fiskulturnom domu. Upoznao je devojke iz strogih patrijarhalnih porodica. razroke. gde mi je cipela? . Ali. tonule mu u zagrljaj predajuæi se do kraja da ih vodi. stidljive. išèezavale u zbijenoj masi igraèa. . . Upoznao je razlièite tipove igraèica. tukli i do poslednjeg daha borili za svoj kvadratni metar prostora za 182 igru.. opet. rahitièna ramena ili kokošija prsa..dobacivao bi pobednik. da bi se samo èas iasnije veæ pri prvim taktovima "Dana i noæi". pustite me .180 opere krv. naoèare velike dioptrije. Video je slavne igraèe "bez kostiju". shvatao je deo po deo ustrojstva ove male planete.smirivali su ga drugari kližuæi se po parketu. od njih èovek nije mogao da oèekuje baš nimalo erotike. . krvave mrlje na beloj praznièkoj košulji. koje su jedva prihvatale poziv na igru.Ima vremena . Preæutna pravila su nalagala da pobeðeni što oèiglednije pokazuje trzajima tela kako želi da se vrati i nastavi tuèu. Šunja-juæi se kroz igraèe. Neka . ma šta èinio. koje su izazovno mamile partnere. muklih udaraca u slabine i rebra.Ma. veæ je lukavo prebirao po odbaèenim sluèajevima.

Na pozadini modrog tila koji je predstavljao noæ.neiscrpne naslage tuge. Ova èasna laða pružala je decenijama utoèište glumcima. Naruèio je èokolad-liker. kao da je najzad isplivao na obojeno ostrvo iz moèvare crno-belosivih dana! Pozorište. Zarazi se pozorištem. èitav Gymnasium odvedoše na zakupljenu predstavu baleta "Bahèisarajska fontana" u Narodno pozorište. ipak se oseæao strancem. kreveljili se i podrigivali pri najnežnijim ljubavnim scenama. misleæi da je to najot-menije piæe na svetu.sve to zadivi malog Hercega.Ijièave i proæelave veæ u ranoj mladosti u èijem je setnom pogledu èitao pomirenost i zavist . kad je nikada nije video na igranci gde dolazi sav mladi gradski svet? Ulazio je subotom u dvoranu Fiskulturnog doma. . (primabalerini puèe triko meðu nogama. kada. . Žizelu. šarolikim sudbinama što nisu umele da pronaðu svoje mesto u svakidašnjem životu. pa se èinilo da je taj bivši brod greškom pijanog kapetana izgubio orijentaciju i zaplovio punom parom pravo u brda. kopkala ga je jedna tajna: kuda odlazi L ina Koen. momcima u modi. mogao je da ih izbliza razgleda! Muškarce su krasile nešto duže kose nego što je to uobièajeno u gradu i široke . Èekao je strpljivo želeæi po-"tajno da nikada ne doðe. tek kasnije. Gledao je po nekoliko puta Prodanu nevestu. Dok je izdisala na proscenijumu. otkri da glumci nakon predstave odlaze u kafanu s druge strane reke. je. pa se uskoro sastaviše stolovi u opštem slavlju neke premijere. nadajuæi se da æe je tamo zateæi. Nešto mlako curilo je sa balkona u parter.fantastièni krem puzavica. I ne znajuæi. . Hercegu se teatar uèini kao kakav san. Dvoje dece iz nižih razreda upisa se od straha. Lina je bila taj svetli trag prema kome se kretao . jer niko nije bolje od njega poznavao sve opasnosti neprijateljskog tabora u kome 183 je bio uhoda. Sa stropa su se. Pozorišna kafana lièila je na havarisanu deregliju koja je ostala nasukana na obali posle povlaèenja neke velike reke u plitko Miljackino korito. Jedna obièna gimnastièka dvorana na kraju sveta predstavljala je Definitivni Svet u koji æe stupiti kao fajter na arenu. Èinilo im se da su igraèice iz harema potpuno nage iza velova. I pored nezadovoljenih želja koje su ga ponekad gušile i terale da i sam postane slièan onim obesnim i tako sigurnim u sebe. bude veæ otrovan iskustvom. u stvari. pripada i kako da pronaðe svoj put kroz maglu. gimnazijalci su požudno piljili u mišiæave noge balerina u trikoima boje mesa.ono svetio što iznutra ozaruje sanjare. Rigokta i dve prešeæerene drame Tenesija Vilijamsa koje uopšte nije razumeo. Kafana je bila dupke puna. Ušuškane lože. jer su ga uhvatili kako se samozadovoljava. mada još nije umeo da objasni gde. Poðe za njima. Omamljeni istoènjaèkom muzikom zurli i timpana. U decembru 1953. poput istopljenog šlaga na roðendanskoj torti. Posle nekog vremena. A za sve to dugo i muèno vreme. inaèe. bez kojeg su ljudi samo sumorni pre-živari. naoružan svim potrebnim trikovima nauèenim na subotnjim plesovima. . I mada su se za sve vreme predstave gimnazijalci gaðali zrnima graška iz tršèanih pucaljki. Postavio je zasedu svojoj ljubavi. a da se pritom ne uprlja i ne izgubi ono dragoceno svetio zapreteno negde duboko . palili su se i gasili elektrièni svici. Lina Koen mu je pomagala da preživi èamotinju gimnazijskog života. koji zna da je tu samo privremeno. Razvodnici izbaciše sa galerije malog Pufka. lièilo na plišanu bombonjeru. tako da se deèak naðe stešnjen veselom glumaèkom družinom. grbova i dežmekastih heruvima . baršun i pozlata po gipsanim ukrasima na tavanici . Njen ulaz okrenut vodi podseæao je na krmu. pesnicima i boemima bez odreðene profesije. Labudova jezero. Najzad. zaplitali jedni u 184 druge secesionistièki ornamenti .

akviziteri bez knjiga i promukli tenori bez glasa. probuðene veæ odavno iz šiparièkog zanosa (smrtno su se zaljubile u svog lepotana na jednom davnom gostovanju u rodnoj palanci.leptir-mašne. U meðuvremenu. progonjeni godinama lošom sreæom. i u smele planove bez ikakvog stvarnog osnova? Niko od njih nije hteo da se pomiri s tim da mu je život u nepravednoj podeli dodelio zauvek ulogu epizodiste osrednjeg talenta. . ipak nikada nisu gubili nadu da æe publika jedanput upoznati njihovu pravu vrednost! Æelu tu porodicu održavala je u životu i dobrom raspoloženju zajednièka strast sa kojom su èekali svoj trenutak (a on jedanput mora doæi. profesora. u kafanu na Obali sletale su i druge noæne ptice sa svih strana zemlje. uspelih dramskih prvaka.ne samo da su se odevanjem razlikovali od Hercegovih vršnjaka. u piæe. Herceg se oslobodi teskobe koja ga je godinama pritis185 kala: sve je odjedanput bilo moguæe i lako izvodljivo! Primili su ga za svoga i u tom ulasku u veliku porodicu pozorišnih otpadnika. a optereæeni velikim porodicama koje su izdržavali svojim instrumentima. Herceg je upoznao i muzièare iz operskogi orkestra. izmišljene probe i alternacije bez buduænosti. Posle mnogo potucanja po malim provincijskim pozorištima. Ipak.oèi u oèi sa publikom. jer stiže svakome) kada æe najzad stajati sami na osvetljenoj sceni . kod svih njih. ali u toj njihovoj galami nije bilo ni pretnje ni mržnje . šalovi. naruèivali èaj u pet sati. lažni pisci. Zamenjivali su pozornicu kafanom. Posle nekoliko nedelja sasvim se navikoše na malog gimnazijskog begunca. umetnièke beretke . U nju su èesto svraæali ljudi sa radija da pokupuju glasove za "vesele veèeri" i radio--drame. stizali su pesnici bez liènih isprava i novaca za kartu kojom bi nastavili putovanje. Kafana je predstavljala neku vrstu glumaèke berze. dubokim basovima iz Sekspirovih komada i teatralno ljube u oba obraza. Znali su da i drugi za njih znaju. pa sa veèitom crnom futrolom u ruci odlazili kuæama kao da idu na odsluženje zaslužene kazne. gotovo da nisu ni primetili kako sa sobom vuku i nekakvu deèurliju. da se razmeæu zvonkim. koje je uprava povremeno zapošljavala u naroèito velikim predstavama. po nekoliko èaša. Šta im je drugo ostajalo sem da beže u bratski zagrljaj Pozorišne kafane. upotrebljavajuæi široke. Kao da su po njuhu pronalazili svoju umetnièku sabraæu po nesreæi i zanatu. bili su buèni. nezadovoljne i razoèarane žene. suseda i prolaznika. Skloni piæu. patetiène geste. tinjao je ispod spoljne sigurnosti neki strah zbog toga što se razlikuju od obiènog sveta. podizali ovratnike zimskih kaputa. bilo je neèeg od onog blagoslovenog susreta ružnog paèeta sa labudovima. s nogu. veæ i po svemu ostalom. ostarelih predratnih trubadura sa citrama i gitarama èija muzika dobro doðe pred zoru uz poslednje piæe. u kafani su se sakupljali glumci u potrazi za novim angažmanom. što bi posle prvog litra dobijali 186 187 . Oko vrata su vezali lepršave svilene marame upadljivih boja. . Istina. na užas kelnera Pozorišne kafane. pa i kod onih retkih. Bilo je meðu njima otpuštenih glumaca (žalili su se na spletke i "podmetanje nogu"). preko noæi odebljale. Najèešæi gosti bili su penzionisani epizodisti. ispijali su na brzinu. od balet-skih igraèa koji bi ljupko prekrstili noge i. pa odluèile da otputuju za njim u beli svet). Ta senka sumnje i nezaštiæenosti terala ih je da piju više od ostalih. izgleda da uopšte nisu priznavali drugih zakona sem svojih sopstvenih. Odevali su se obièno u rebrasti somot i svoje tajne poroke. Umeo je veæ da razlikuje buène karakterne ljubavnike po razmetljivim glasovima i neèem kraljevskom u ponašanju.

a rum je bio ulaznica u to visoko društvo pozorišnih labudova. pa uze grliti i ljubiti Ognjena. gadeæi se svakog novog gutljaja . pa hoæe da ovrati . . pa kako je duboka! . osluškujuæi udaljene. oh. za sto meðu staklo . vukao se do Gymnasiuma i kunjao satima u poslednjoj klupi sa glavom na rukama. ". . . creva zavezanih u nerazmrsiv èvor. . . koji je prijao njegovim nepcima. ^Ognjen taman obrazdio prvu brazdu. ogovarale bivše drugarice iz baletske škole kako su uspele na velikim scenama vezama i kurvanjem. Reka je disala i prelivala ivice svog korita. ali tek tad potiljak mu se istog èasa punio zveckavim olovnim kuglicama. mu^ko piæe! Posle nekoliko èaša ruma potpuno su se 1ШК riSal brisale razlike za stolom. . gutao je tamnu teènost oštrog mirisa. Pridržavao se panièno za kamenu ogradu keja. . a da je za njega oštro. iz kojeg.bled i uzdrhtao. . koji je u rana poslepod-neva teturao mrtav-pijan. evo ti seja spremila ruèak! . O. 189 -. a ti si umoran. kad je dobra godina. . sa pogledom uprtim u natrulu drvenu dasku.. Umnoženi grad se iskrio i vrteo na cirkuskom zidu strave. domaæine moj .Gle. što su prošli sito i rešeto pre nego što postaše stalni inventar Kafane u gradu. Bilo mu je krivo što æe završiti na jednom tako bednom mestu. jednoliène glasove èitaèa. Na njega su se rušila obližnja brda..i obolele balerine bi ponekad zalutale meðu svoju braæu: žalile su se na proširene vene i kratak staž u svom zanatu.. a neki od njegovih zaštitnika i uèitelja veæ naèinju šezdesete. . . sve . to su veæ i sami znali! nema više izlaska na druge osvetljene pozornice! Oponašao ih je u svemu. grlo.. Iz dana u dan morao je da dokazuje pripadnost umetnièkom jatu novim i novim èašama ruma "Patria". Prolaznici su se sa zgražanjem osvrtali za tim krh188 kim deèakom nežna izgleda. Providan od slabosti.Pa sreæan ti rad. a jedanput Herceg je upoznao i neku ludu riðokosu Ofeliju. Ognjen se malo iznenadi. koji je tih godina bio jako u modi. . kad eto ti mu majke. Zemlja potakla. a muènina pela iz trbuha u grlo. piju samo dame. mozak. ispuštali krljav i šištav zvuk umesto zauvek izgubljenog visokog i kristalno èistog Æe. mene lude! Govorim koješta.nastavi Miona. Stalni gosti Pozorišne kafane nauèiše Hercega da pije rum. Sutradan se budio u bunilu . rabotnièe moj! . pritrèavši. pa više nije bilo važno što Herceg ima samo šesnaest godina. . Teturao je samo sa jednom mišlju u glavi: dovuæi se nekako do postelje i tamo na miru umreti. . gle! Kako je to krasna brazdica.Nut o moga mat or c a kako mi radi! . koja je pisala sonete i prodavala se za deset æevapèiæa i pivo. penjuæi mu se neviðenom brzinom prema licu. tražeæi mesto na kome æe se najzad skrasiti. trbušna duplja. Njiva iza laza nema više od dana oranja. Povraæao je satima utrobu u klozetu nagnut nad kliski beli bezdan keramièke šolje.trudio se da ostane uspravan na stolici što duže može i da. koliko-toliko stabilan. rodi dve-tri krstrne jarice. Usne su mu bile izgo-rene alkoholom i dimom. Objasnili su mu da èokolad-liker. samnambulno se smešeæi svom košmaru. izaðe zajedno sa ostalima iz kafane. Dela. da je svemu došao kraj.želju da se još jedanput uvere u svoju nesreæu. Mislio je da umire. dah kiseo.kliknu Miona radosno. . od kojeg su mu gorela nepca. Zažmurio bi i tako naivno pokušavao da pobegne vrtoglavici. pa se oèajni rušili natrag. evo . . Upoznao je tako jedan deo ukletog udruženja oèajnika što se potucalo od jedne do druge poziirišne kafane u zemlji.

ti! "Zašto mi stalno govore ti? ..mislio je. .. U to vre-me . koji je jedan od naših najveæih.kaže Kolareviæka èitaèu i on se spusti u klupu.. pisaca . .Nije mu dobro . . .Molim. dok mu retka kosa leprša na ponoænom vetru. .Kakav prostakluk! U Tolstojevom liceju decu su oslovljavali sa vi. .U ovoj. jer su to bili mali plemiæi . .. . Vidi se. tanku pogaèicu. . prvoj brazdi Milovana Glišiæa. . . putnici na ovoj tako kliskoj palubi ne primeæuju ništa neobièno. . okreæuæi se oko svoje ose. . . Zaèudo. naime. .Sta ti je. misliš da te ne vidim!) znaèe radnje koje su izvršene na 191 l predmetima (brazda. jeste. ne podižuæi otežalu glavu sa klupe. što je svakim novim danom punila njegove žile.. Mi . upoznao je pomalo svog protivnika . . voæke. ovaj. dalje .. naglo uveæavaju i pretvaraju u glatke sivomaslinaste kugle. koga? . Herceg je stekao izvesnu reputaciju u Gymnasiumu kao pijanac. nikakvih prava . dosta! .Ti places?" -JDobro je. mislim.nisu imali nikakva prava! A kako se zove inokosna seljanka . . .. nano? . Ponovo san i opet luda slika od prošle noæi: Drugi grobar raširenih ruku prelazi kao pelivan zaleðenu ogradu gvozdenog mosta kod pozorišta. Spašavala ga je samo mladost.Taèno: Miona . seljaka .majka. kapitalista nad teškim stanjem. ."Prva brazda". neka ide lekaru! Ako je došao na èas. luka. . eksploatacija.. .. mislim.Glagol . šta? Oblik koji znaèi da se radnja vrši na bi . . imali..reèe Ognjen sednuvši. . ..rum. Zahvaljujuæi svojim èestim mamurlucima. a zatim naglo. . pa je . . . .šapæe mu Sead nagnut nad knjigom. Milovana Glišiæa! . a onda ga zaboravlja i vraæa se tabli njišuæi svojim roditeljski steonim bokovima nalik na trokrilni orman. ovaj . . . Uz to. pa se kotrljaju preko uèionice. . nekoliko peèenih krompira. glagolsku radnju..Tu Miona brzo povadi iz torbice sto je spremljeno...Dobro. . sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše.Taèno . . na drugu stranu. nešto mu nije dobro! . .šapuæu mu sa strane.Ako mu nije dobro.Danas æemo preæi na glagolski prideiLtrpni! Oblici glagolskog prideva trpnog ogra-dem^zasadena. onda znaèi da je spreman i da odgovara! Šta je pisac hteo da kaže? 190 Uèionica se krivi najpre na jednu. zaklonjen Èerimovim leðima. Poštovali su njegove noæne izlete. . . pa razredi po njoj: malo soli. bi . seljaci. .. Glagolski pri-dev trpni je.ponavlja Kolareviæka kao eho . .. Pronaðite i podvucite sve oblike glagolskog prideva trpnog u odlomku koji smo proèitali.Ko æe nam sad nešto reæi o ovome što smo èitali? Ko to spava u poslednjoj klupi? Herceg? Hajde. kosti i meso nekim divnim sokovima. nisu . koji sa njim deli klupu. . . Mio . odahnuvši s olakšanjem.Miona! . .. ovaj. mislim . zastrug mežgamka. ..muca umorno Herceg oveštale reci koje se valjaju. biæima i predmetima i da predmeti "trpe". . Prostre torbicu.muca Herceg. .ponavlja pevušeæi Kolareviæka. .... . . grana). kao što i samo ime kaže .vadi ga iz neprilike Sead.Inokosna Miona . hoæu da kažem .. netaknuta (ne okreæi se tamo. koja sinu nosi ruèak u polje? Mi .Ustavi ralo.

konzerva sardina i "Zdenka"-sir u zlatnom staniolu.korisne lekcije kao da same pronalaze buduæeg vlasnika! . ali. èekao u senci nekog drveta na obali da protekne pristojno vreme. Skloniji instinktima nego razumu. Družeæi se danima i noæima sa njima. nekad. imali su probe (a. da se žale na zlu sudbinu i lošu sreæu . . Nije ga veselilo to osvajanje bez odbrane! Znao je unapred sve o njima. S droge strane. Znao je.uvek bi u Niki Hercegu nalazili strpljivog slušaoca. postavši veæ deo scenografije. I zaticao ih je. Hercega portir nije puštao na glumaèki ulaz. Glumio je u takvim prilikama da je u Kafanu ušao sluèajno. Kasnije. tek. Taj deèak je obeæavao! Šta? . U dalekim provincijskim mestima. onako usput. i ne hoteæi. požuteli sjaj premijera od kojih se oèekivalo jfMko toga. a kafa kipela po rešou sa tri zapeèene ringle. slièno petrolejki. ali. koje je jedanput zauvek zaveo otrovni dah pozorišta. 192 U svakom manjem gradu pozorište. gde je vredno poslovao kakav zakupac u beloj 193 bluzi. Sedeli su u pozorišnim bifeima. vreme provedeno u Pozorišnoj kafani nije bilo izgubljeno. . svi su bili dužni zakupniku bifea. njihove male biografije nesvršenih gim-nazijalki i frizerskih pomoænica. isti tip devo-jaka što su išle od ruke do ruke gostujuæih režisera. Ležale su tu umotane u kockaste salvete i tri stare kifle na okrnjenu tanjiru (kraljevski obed!) . kako se kasnije pokazalo. nerujimetnu zamenu punih i praznih èaša. bio je njihov mlaði brat po nesanici. koji je i sam bio veæ zaražen pozorištem. kiselkastu paru male èajne kuhinje iza šanka. imena umrlih i zaboravljenih glumaca. Svako se. preko glumaca do scenskih radnika i rasvetljivaèa. I one su plaæale svoju cenu za izuzetan život u pozorišnom azilu kao Herceg. Odlazio je svakog dana do Pozorišne kafane da se prikljuèi glumcima. obrazuje u onom pravcu prema kome ga vuku njegove slutnje i tako dobija baš ono što mu je potrebno . preostalim posle Bog zna koje predstave. a ujutru bi ih zaboravljali i posle dugo izbegavali taj grad.to ni njima nije još bilo jasno. Obeæavali su im male uloge. avaj. Trudili su se da izgledaju što ležernije (odavala ih je odeæa i naèin na koji su èešljali kosu). Zapustio je gimnaziju. koja su imala samo poluamaterska pozorišta. prastarim sjajem privlaèi leptire odreðene oseæajne vrste. razvuèen ritam gutljaja . Herceg je ispekao visoku školu kafanskog sedenja. znao je gde æe zateæi deèake sliène sebi od pre dvadesetak godina. I uvek bi zaticao u stolicama. oni èesto nisu bili tamo. Mogli su da pred njim beskrajno izvode svoje monologe koje su pripremali u alternaciji. pa da pokuša sa ponovnim ulaskom. Šta ga je teralo da. I svugde je zaticao blede pozorišne afiše proteklih sezona i gostovanja.znao da mu se odupre. smesta potraži mesno pozorište i njegov bife ako ne pramen stare ljubavi. a onda je izlazio napolje i šetao do besvesti. èim stigne u neku varošicu. u nedostatku pravog gledališta. bilo je u tom deèaku neèeg što je obeæavalo da neæe pristati na proseènost. zaposlenja na filmu i televiziji. ma koliko puta da je pokušao da se uvuèe) ili bi im sto veæ bio zauzet pa ga ne bi pozivali. Herceg se mnogo puta uverio u tu fatalnu privlaènost. u toku svoje reporterske karijere. Verne robinje teatra! Odspavao bi jednu noæ sa njima u mesnom hotelu ili u sobi odreðenoj za umetnike na gostovanju i budio se zgaðen sopstvenom okorelošæu. Izgradio je èitavu malu taktiku: prosipanje piæa ispod stola. koja je spašavala njegovu tužnu mladost? Zašto su glumci primali u društvo tog bledunja-vog deèaka? Verovatno im je bio dragocen kao publika. glumci su to osetili sebi uroðenim njuhom. da potraži nekog poznanika. a on sam bio suviše ponosan da im priðe nepozvan. bio bi uvek ponovo raznežen i dirnut tom starom prièom koja se ponavlja.

u bezbednost. dok je igrao. Zbog svega toga.neke nestrpljive gladi da bude uvedena u tajnu ostalih devojaka (zašto bi inaèe došla na igranku?) . Prepuštao se bolu u ovom èasu dok je još bio neizrecivo sreæan. Držao je u naruèju predo-seæajuæi da je isuviše lepa za njega. .Herceg se tako nauèio da bude strpljiv slušalac ispovesti (umeæe koje èesto krèi puteve tamo gde brbljivost ostaje nemoæna). Njena skladna figura se izdužila. na prvi pogled svakodnevnim stvarima otkrije nesluæene dragocenosti pored kojih drugi prolaze ravnodušni. prepoznati ona nekadašnja devojèica u žutoj haljini od padobranske svile. 194 195 Jedne obiène subotnje veèeri koja nije ništa posebno obeæavala. ali izuzetno lako. Lina je od male izgubljene princeze postala prava gradska devojka èije su se bradavice uzbudljivo ocrtavale pod napetom tkaninom. deèak je saznao da niko u poèetku nije tako velik kao što kasnije izgleda u punom ornatu svog uspeha. nauèio je kako da u obiènim. molio je Boga da mu zaustavi drhtanje ruku i spreèi slabost što se širi iz klecavih kolena: uzbuðenje koje je oseæao za vreme ove prve igre sa svojom ljubavlju. na kraju. Nije bila "teška" na ruci. nije pokušavala da vodi. èinilo je da potpuno zaboravi na korake laganog slofoksa i uobièajene reci koje treba izgovarati dok se igra. zamki i nasilja."). nauèio je mnogo o mržnji. Osetio je potrebu da je zaštiti dok je prolazila kroz parove što su igrali bugi-vugi i one druge. nauèio je sve o lepoti ljudskog govora. Ali veæ tada sumnjao je da je to moguæe. ali sada je u njoj bilo i neèeg drugog . Nauèio se umeæu glume! Od mnogih usmenih književnika za èijim je stolovima gostovao slušajuæi bez daha vatromete njihovog raskošnog duha. o dobrim i rðavim godinama u svaèijem životu. istina. što dalje od gospodara igranke i njihovih sveštenica. zaboravljeni i rasuti po tamnom vilajetu. i da svaka èuvena liènost krije u svom životu mnoga tamna mesta i senke. zavisti i spletkama koje prate umetnièki zanat i one što se penju ka uspehu. koji su stajali sa rukama u džepovima posma-trajuæi igraèe. o porazima i sreænim okolnostima koje treba umeti iskoristiti kada se jedanput ukazu. Lina Koen plašljivo zakoraèi u Fiskulturni dom. u zaklon polutame. Prepoznala ga je i zaplesala u njegovom zagrljaju i ne sluteæi da je u igri odvlaèi neprimetno što dalje od poroènog centra dvorane. Slušajuæi istorije karijera mnogih slavnih ljudi u tumaèenju njihovih vršnjaka. nego divljenje.kao da je nešto mnogo snažnije od bajke koju je s vremenom ispleo Herceg vuklo malu Linu u zagrljaj poroka. I pored savladane veštine. zbog kojih više zaslužuju naše sažaljenje. i kako pod osvetljenjem reflektora postavlja u studiju uvek jedan ц|| sto. pateæi unapred zbog cene koju æe morati da plati jednoga dana. nesumnjivo. Podrezala je svoju tamnu kosu i produžila haljinu boje trule višnje. koji je niko i ništa. . i mnogi od njih nikada nisu videli kako se iz skromnog slušaoca pretvara u veštog sagovornika. koji su propali i zaboravljeni trunuli za stolovima Kafane. Njegovi uèitelji bili su veæ odavno mrtvi. tamo napolju. . U to vreme još nije nauèio da se nesreæe ne treba plašiti pre nego što sama stigne. kada njena lepota bude otkrivena i svima poznata. U bademastim oèima i telu Line Koen mogla se. Lina je igrala nevešto. slièan onom za kojim je nekada pekao zanarradoznalca. Sve te lekcije iz stare zadimljene Pozorišne kafane na Obali pomogle su mu da ga kasnije ne zbuni veliki svet. Da je ne treba uzalud prizivati! Nisu pomi-njali vreme iz . Saznao je sve o ranjivosti sujete. u trenutku kada joj je prišao s leða i položio ruku na rame pozivajuæi je na igru ("Volim Pariz kad je jesen . bilo je sem ljubavi i mnogo oèajnièkog poziva da je spasi pre no što bude isuviše kasno i ona ne postane slièna drugim devojkama u dvorani. . veæ se prepuštala da bude voðena.

Nije joj otkrio da bi i sklopljenih oèiju umeo da pronaðe taj put! Stajali su u kapiji ne znajuæi šta da kažu jedno drugom.pepeo istorije. Kao da su životinja i njen gospodar bili jedno. kojeg je jedan èo>ek s mukom zadržavao na dužini kratkog kaiša. Rat je bio dug i iscrpeo je obe strane. * koliko bala plemenitog baršuna. oèajnièki potez! Napad je otpoèeo bez prethodne objave rata. . . Baš hoæu! Tri meseca pred svršetak školske godine ukraden je i spaljen dnevnik sedmog æe. hrpe pepela na ostrvcetu izgorene èoje. Bili su postrojeni u vrstu ispred pocrnelih ostataka dnevnika. zbog koga je prekidana nastava. Koliko stoleæa progonstva. a na poèetku Hercegove. tako da su mlade nastavnice na kraju bile prisiljene da ipak svuku kapute i najzad pokažu raskošne grudi. Èetiri stoleæa prizivanja izgubljenog zavièaja kroz tminu. . . Na Lininom licu topili su se mali ledeni kristali. da bi se od mnogih generacija sefardskih žena na-sledio taj bolno senzualni pogled oèiju. Herceg nije ni slutio da je veæ progutao otrov neodoljive jevrejske ženstvenosti. Uzbuðena zbog svoje prve igranke. krikova i smeha. u èijim zeni-cama još tinjaju odsevi davnih požara! I koliko tajno ^gomilanih bogatstava pod zemljom i u magazama. kao da je ker bio neka vrsta ljudskog produžetka na kaišu. .Hoæeš li da se zabavljamo? .Hoæu . kraða knjiga i kvarenje uèila . koliko rastanaka.odgovorila je Lina Koen. da bi se baš na taj nehajni naèin ponela jedna sasvim obi196 197 èna haljina od jeftinog ljubièastog materijala . prašak za kijanje. èovek je preko vuèjaka neprijateljski njušio jednog po jednog deèaka iz sedmog æe. Doveden je i dresirani nemaèki ovèar. ljudske muke i poniženja.kasarne u Svetom Andriji. stavljali eksere na sedište stolice ili pakleno ložili peæi. . Posmatrao je u pauzi njen ljupki profil i otkrio u njemu èežnjivo iznenaðenje zbog otkriæa sopstvene lepote koju je prepoznala u deèakovim zadivljenim oèima. do usijanja.Da. . sumpor dioksid ukraden iz hemijskog kabineta. Lina Koen je. smrdljiv dim. hoæu.neko bi odvrnuo osiguraèe ili bi ubacivali komadiæe kartona u grliæ "fasunga" tako da su propadali šesti i sedmi èasovi. koji je bazdio na pokvarena jaja i leševe u raspadanju. U ovom bespoštednom ratu. Nije ni sanjao šta je sve bilo potrebno da bi se baš na taj naèin oblikovale raširene nozdrve ove ljupke mlade životinje. Palenje dnevnika bio je poslednji. U zimskim mesecima (iz kojih su upravo izašli bledi i klecavih kolena) deèaci su u "Kraljicu peæi" ubacivali komade automobilskih guma. Zajedno sa tom svetom knjigom. da bi na kraju èitave te istorije. pa bi èitav Gymnasium ispunio gust i lepljiv. jednostavno. nije htela da se seæa. izgleda. Stigla je kaznena ekspedicija.promuca. bombice koje eksplodiraju kada se na njih nagazi. èulna mekota jevrejskih i mavarskih bajalica nad zanjihanim kolevkama njenih dedova i prade-dova . sve zaboravila ili.. . krvi i znoja. Posuli su nekim belim praškom prozorske daske. koliko nostalgije za starom španskom postojbinom. upotrebljavana su sva raspoloživa sredstva: staklena vuna koja izaziva svrabež. jer se sijalice nisu mogle 198 da zapale. . Gymnasium preplaviše ljudi gradskog kriminalistièkog odseka. iz jedne sasvim obiène sive sarajevske ulice procvetao jedan ovako nežan sefardski cvet? Smela je da ostane samo do devet sati. radoznalo je zirkala po dvorani. svile i kadife.. konaèno je izgorela i profesorska nada da æe divlju ðaèku šikaru kultivisati u botanièku baštu. pa je otpratio kuæi. brave i zelenu èoju dugog stola za veæanje u profesorskoj sobi. pogroma i potucanja. Vrlo èesto je nestajalo struje .

obiènim zastrašivanjem). Deèake obuze luðaèki smeh koji više niko nije 200 . motreæi pažljivo na osumnjièeni razred. Postrojeni deèaci bazdili su joj svi na male lopove. knjiga za koju je napravljen i naroèit postament. životinja se strašno muèila. Podrhtavala joj je svaka tetiva. oni æe neogranièeno vladati nada mnom. Prenosili su tu dobro èuvanu knjigu hodnicima poput svetih mosti. . U to vreme. veæ ta omrznuta knjiga zelenkastih korica koju su godinama prenosili. . Dali su mu pretežak zadatak. donosili u razred. istražujuæi spokojno jezikom neki šupalj zub. Pavloviæ. baš kao nekom spomeniku strahu i bezumlju. Aladin. Sve dok mi srce jaèe zakuca i sve fok oèi prate svemoguæe naliv-pero u profesorskoj ruci hoæe li krenuti uzbrdo pa onda naglo naniže 199 \ (kec!) ili æe izvesti spasonosnu labuðe blagu krivinu (dvojka). na crnoj podlozi paljevine još uvek su se iskrili rimski brojevi: VII/È u koje je bila utisnuta knjigovezaèka pozlata. sa zaèelja zaèu se kako neko tiho vabi psa: *. Meke pseæe šape tapkale su po linoleumu. Izmešani u grupama. . . Hozn je. ma èim što bi prekinulo ovu nemoguæu pat-poziciju koja ih je muèila. maè . I baš kada se svima èinilo da æe zbornica eksplodirati od napetosti i razleteti se u milion kriiotma. Èekali su da neko od deèaka izgubi živce i oda se makar najsitnijim pokretom. koji je u nedoumici mrdao ušima. naime. gledao preko profesora i kriminalista kroz prozor.Mac! Mac! Odi. sada su samo gomila pepela! Èega sam se toliko plašio sedam dugih godina?" Ovèar je dugo njušio Hozna. a opet tako beskrajno spore linije u jednoj od trideset šest rubrika koja nosi moje ime. sve noæi u bunilu i užasi od jutra koje se neopozivo približava. Pas je nastavio njušenje. U tišini se lepo èulo njeno uzbuðeno dahtanje dok joj se slina slivala niz njušku. što æela njihova škola. ali su se ipak plašili pseæe pogreške. Deèaci nisu verovali da æe vuèjak pronaæi krivca (smatrali su njegovo dovoðenje u Gymnasium èistim profesorskim trikom.nim rubrikama. Pufko i ostali glumili su spokojstvo. .posveæen èuvar trezora znanja . slobodno vreme. a kako ne bi obièan pas! Videlo se dobro. od toga æe zavisiti moj život. Uzalud! Kilo.Podigli su ovoliku uzbunu zbog toga. Nad svima nama . mali Griner." Èinilo mu se da njim veæ dugo ne vladaju ljudi. Pupa Hava.mislio je . zbunjujuæi i samog psa. uzdignuti oltar katedre na podijumu.Izgubili su glavu jer je temelj njihove zgradurine spaljen! Pozvali su u pomoæ i ljude i pse. ali bilo je teško da se odluèi. sve dok budem u ropstvu te tako kratke. . tikom ili bekstvom. da se i visinom pokaže kako je onaj ko èetrdeset i pet minuta poseduje dnevnik nosilac apsolutne vlasti . sada je èitav taj sistem ispario u dimu! . ispred njih su stajali profesori i ljudi iz policije."Zar je moguæe da sam toliko strepeo od te uglje-nisane gomilice hartije? . boreæi se sam sa svojom pseæom dušom. Zaèudo. èitav sistem vaspitanja poèiva na toj knjizi sa štam. . na kom li æe se unenu danas zaustaviti sluèajni pogled? "Eto. grešili su mnogo i ljudi. a veæ samo njeno listanje izazivalo je strah kod deèaka. Hozn. a ne samo da zalaje u njihovom pravcu. sem kiselkastog zadaha katranisanog platna kojim su bile oblepljene korice. S druge strane.mislio je Niko Herceg dok mu se pas lagano približavao. ali šta to vredi? Svi moji strahovi. Vatra u kojoj je izgoreo dnevnik uništila je usput i sve mirise što su ga mogli navesti na neki trag. opet. grèem. uèenicima se èinilo u tom trenutku da imaju u sebi dovoljno krivica da ih zvanièni pas rastrgne. naèin na koji æe se prema meni odnositi oni od kojih zavisim.

upišaæu se! . . Niku. uredno preneo u svoju rubriku.Herceg. držeæi se obema rukama za trbuh. uèenika sedmog Æe razreda. dok su tri èoveka s mukom smirivala razbešnjelu životinju. pozvala u pomoæ èak i životinjsko carstvo. bogoradili su i kukali. .Nisam. u tom groktanju i cicanju. . Razred se zakikota. pretili i preklinjali da ih ponovo pita. sinko . . svi profesori poustajaše sa svojih mesta.kazao je direktor sklopivši knjigu . videlo se koliko je to krupna i opaka životinja. pa su profesori poèeli da unose ocene po seæanju. po tvome. sve ocene imao prepisane u mali kožni notes i sada ih je samo.A koliko si.mlaði brat onog izgorelog. ogromnog olakšanja što je zakazala moæna mašinerija odraslih. . dok se ne vratim. No. . Herceg nije èekao da ga pozovu.Bogami æu se upisati . л Grahovac je svima podelio dvojke iz matematike. roðenog 1937. u razred uðe poslužitelj sa kapom u rukama. Poslednji je ustao sam direktor. Možeš uzeti svoje stvari! . Na velikom odmoru donesen je potpuno nov dnevnik . uz cinièan osmeh.kazao je Latinac. . pri-mernu disciplinu! Da vam ne bi bilo dosadno. pre-pisaæete po šezdeset puta sledeæu reèenicu . . . .naredi direktor. . Hteli su natrag svoje zaslužene èetvorke i petice. iskljuèi iz ove škole na godinu dana. Pas poèe da laje i pokuša da se otrgne od gospodara.vrištao je Cerim.Jedinicu. odajuæi tako neku vrstu poèasti njegovoj lošoj sreæi. što je izazvalo žagor i proteste odliènih uèenika. smeh više niko nije mogao da spreèi. pa pamet u glavu . presavio je dve sveske i stavio ih u džepove. mada je. èiji je svaki pasus poèinjao uvek isto. ima još vremena. kod direktora! .Od vas ostalih oèekujem. Latinac je. imao u starom dnevniku? ." . Baš kad je završio posao i pažljivo sklopio notes. naravno. . bez prava upisa u bilo koju gimnaziju na teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije .ali. . koji iz rastvorene "Službene knjige obavijesti i naredbi". Herceg je takoðe podigao ruku. .201 mogao zaustaviti. a onda izašao iz klupe.za-brunda dobroæudni Grahovac.Sta je? Ni ti nisi zadovoljan ocenom? . Previjali su se histerièno pred potpuno unezverenim psom i još zbunjenijim gospo-darem. . Uzeo je kredu i napisao kapitalom æelom dužinom table: CANIS OPTIMUS AMICUS HOMINI EST.Oh." proèita zagrobnim glasom da je "Nastavnièko vijeæe Gymnasiuma odluèilo jednoglasno da Hercega N. . godine. zatvorio penkalo obrisavši ga prethodno upijaèem. Tek kada se propeo skoèivši prednjim šapama na Hercegova ramena. Grahovac je slegao ramenima i zakljuèio jedinicu preko veæ upisane dvojke. jedini si ti 202 203 imao motiv da spališ dnevnik! Mlad si. Bilo je u tom luðaèkom cerekanju. Kada je Herceg uveden posle kraæeg èekanja u zbornicu.Žao mi je. sa jedanaest slabih ocjena.Vodite ih u razred! . . sa "Strogo se zabranjuje . .

Ako je vreme bilo rðavo. kako je tada pogrešno mislio. . Nije. . raèunajuæi koliko je vremena potrebno da se dostigne profesionalno reportersko savršenstvo . pozadina sluèajne kafane u drugom planu. najmanje. Bitke u moèvarama Indokine. šta piju. rekonstruiše u svesti uzbudljiv. ukinute su robijaške ðaèke kape i stajanje u uglu. oèigledno. Fotosi okinuti dok je reporter padao pogoðen metkom lutalicom. . a uneseni novi stolovi sa zelenim ploèama od ultra-pasa i aluminijumskim stolicama. Klozeti opusteše. kada su jednog drhtavo prozirnog septembarskog dana kroz njegovu mraènu kapiju utrèali zakikotani buljuci devojaka. odlazio bi na matinepredstave u jedan od šest polupraznih bioskopa ili se zavlaèio u Gradsku èitaonicu i tamo satima listao strane èasopise. Nikome nije rekao da je izbaèen iz škole. Pokušavao je da iz najobiènijih fotografija i ilustrovanih reportaža. ali slike su mu govorile više od reci. kada je veæ bio izbaèen iz škole . "Lajfu" ili "Špiglu" sa ukoèenim i nameštenim fotosima domaæih novina i naivnim aranžmanima slika u izlogu "Foto-Korza". Blistava vizija sveta prodirala je tako. Stari Gymnasium izdahnuo je nekoliko godina kasnije. za-uvek iskljuèen. a kroz stogodišnje muško svetilište odjekivali su melodièni ženski glasovi. Uporeðivao je život zateèen okidaèem kamere na fotografijama u "Pari maèu". znao ni jedan strani jezik. Možda otpor Nike Hercega nije bio sasvim uzaludan? Bilo kako bilo. Po njima je. Naroèito su ga uzbuðivale one pomalo zamuæene. postale mešovite. ne useli u nju. vrtoglav krug fotografija koje oživljuju. iz kojeg je. Mutno je èeznuo za neèim što nije umeo da iskaže: bio je to.. uglavnom. sliku po sliku. šta žele da sakriju na slici . drhtave fotografije snimljene. kad više nije trebalo da odlazi u Gymnasium.svaki podatak je bio važan: ponekad èak samo deo kakvog 204 205 zida. jer je škola uvela naroèitu sobu za pušenje! Profesori poèeše da ðake oslovljavaju sa vi. on se nije koristio plodovima svoje pobune. Svako je mogao da sedi tamo gde želi i sa kim god hoæe. . kreæu se i govore .kaleidoskop spojen tesno sa putovanjem. žestok život koji ga je privlaèio ...bilo kakav trag koji ga je mogao približiti tim polubogovima! Bio je u stanju da satima zuri u neku obojenu fotografiju iz èasopisa. Ustajao je u sedam sati ujutro i izlazio iz kuæe. Privlaèila ga je dokumentarna fotografija i posle izvesnog vremena. a svakoj sednici Nastavnièkog veæa prisustvovao je i predstavnik uèenika.kazao je Herceg i izašao pognute glave iz zbornice u divan sunèan dan. u njegov radoznali duh. najzad. Otpoèelo je jedno potpuno novo poglavlje u istoriji te austrougarske škole: izbaèene su stare izrezbarene klupe. kao dete iz rasturenih kocaka. mogao da složi u svom duhu život. ostajalo mu je mnogo vremena da se bavi sobom. Išao je èak toliko daleko da je pomno istraživao kakve knjige leže na stolu. sve dok se potpuno. kakve cigarete puše. devojke su ispisivale ljubièastim masti-lom rešenja kvadratnih jednaèina i hemijske formule. mogao je da razlikuje pripadnike velikih reporterskih škola 1954. zaustavljeni kao u deèijoj igri "živih slika". na žalost. uliène borbe po afrièkim gradovima i sluèajno snimljeni atentati: zapanjeno lice žrtve i pokreti telohranitelja koji hitaju da pomognu èo-veku kojeg štite. saopštio je sam sebi rezultat. a koje u polici. Gimnazije su. èak gotovo fizièki.u život! Sada. po cenu smrtne opasnosti. detalji domova slavnih liènosti . ako umemo da ih gledamo. Dozreli su isuviše kasno.Veæ sam ih uzeo . pa èak i iz reklama koje toliko mnogo govore o zemlji iz koje potièu.pedesetak godina. Devojaèke noge više nisu bile tajna! Na ružièastim butinama ispod kecelja.

a onda se spustio u vrbake i nastavio da ide uzvodno kozjom stazom.imenuje ga u mislima). Iduæi uzvodno uz korito. Zapalio je vatru i èekao da se razgori. stiže do Kozje æuprije što se ogleda u mirnoj vodi kao oglo-dana i izbeljena kost preostala posle neke davne karavanske gozbe na starom carskom putu. svukao odeæu i poèeo da sakuplja suvlrke. dakle. bio je bezbedan u tom delu kanjona. gde se nešto stalno dešava i gde nije dosadno kao ovde! Biæu svedok! Radoznalost kao zanat? Nije loše. stigao je do svog mesta . Obilazila je veliko stenje. pijucka u Popovac i tako. unapred napisane reci. nekoliko kocki šeæera i so u fišeku od hartije. parèe belog kravljeg sira i sve to pažljivo zapakovao u novine. ni ovce. a zatim je izrezao slaninu na uske kriške i natakao je na prut. rušila se u malim žuboreæim slapovima niz prirodne brane od kamenja. Sunce je veæ bilo 206 207 visoko. izabrao èvrst i zreo paradajz. Svako mesto. pokraj njega teèe istorija ljupke hladne reke. sa puta. pa je morao da skine sandale. Voleo je zelena brda posuta belim kuæama i šljivike koji se vratolomno strmoglavljuju ka reci. prolazi Kreèanu èija je obala bela od kreèa koji se tu nekada gasio. dodao još dve jabuke. još neistrošenog dana. Posle izvesnog vremena. Preostala dva dinara bacio je preko ramena. pa je reka obrazovala neku vrstu prirodnog bazena u dužini od desetak zaveslaja rukama. Najzad. pa ga svako od tih opèaranih imena draži svojim poreklom. osluškuje kreket žaba u razlivenom Žabokreku . nogu pred nogu. . okreæuæi ga ravnomerno iznad žara. sa mosta u Miljacku. Postao je pomalo filozof: "Ne može se dva puta u istu vodu zagaziti!" . Umirivao ga je taj veèni šum. naravno i sa slavom. . za svaki sluèaj. Odsekao je dve debele kriške polubelog hleba. Žvakao je oprljenu slaninu gledajuæi kako protièe voda. Voda teèe brzo i ujednaèeno. Pešaèi prema svom mestu (Hercegov vir . lièe na punoglavce. ublaživši mu rubove. gledana odozgo. gde nisu zalazili ni ljudi. jer su se u njemu nekada kupali austrougarski vojnici. èinilo se. i stiže do brzaka koji zovu Dariva. Zamotuljak je stavio u staru zelenu vojnièku torbu. Sada prolazi pokraj mesta zvanog Èifutnjak (pliæaci u kojima su se nekad brèkala jevrejska deca) pa pored Jalije vira zamuæenog malim mangupskim telima što. koji je tu podigao branu da hvata balvane spuštene niz reku.belog ostrvca u zelenoj matici. bar ne onaj gde se u svakoj slici oseæa nameštenost i gde glumci izgovaraju tuðe. Rajjpio je ruke i minut-dva podražavao ptièiji let rrad dubinom. Reka je bila sve brža i. a bilo je i pitomih mesta gde je tekla mirno preko èistina malih plaža od sitnog i oblog reènog šljunka. veže ih oko vrata i nastavi dalje skaèuæi sa kamena na kamen. "Ali još se nigde ne zadržava. jer još nije stekao dovoljno smelosti da kaže: biæu tamo gde je zanimljivo. Daleko od bilo kakvog puta. Seljaci su davno na tom mestu vadili šljunak. èas kasnije iznenaðujuæe duboka i tamna u kakvoj vrtaèi ili zapenjena vrtlogom nekog vira. kutiju šibica i pedeset grama mlevene kafe. Kupio je sedam cigareta "Morava". hitala ka gradu ponekad veoma plitka. Magla se još nije sasvim digla sa reke. gotovo do gležnja. Rasekao je paradajz na èetiri jednaka dela i gledao kako se so topi u njegovom soènom crvenilu. to nije bio film-šarena laza. još umeo da taèno odredi svoje buduæe zanimanje. hladnija. staza se odvojila i popela u brda. Taj deo Miljacke prozvan je Oficirskim. ali ne. po nekom Italijanu Da Rivi. odrezao komad prugaste slanine. Traži pogledom nevidljive golubove u sivom Golubinjaku što kljuèa pod visokom stenom sa napuštenim gnezdima.avanturom. Odložio je svoje stvari u hlad velike vrbe koja se naginjala nad vodu. oseæanje jednog potpuno novog i nevinog. a šminka curi potocima! *Nije. svaki vir i svaki brzak imaju svoj naziv.

uspavljujuæe. Tada obu sandale i zapali poslednju cigaretu. najpre na jedaoj. naga pripremila hranu za oboje iznad vatre. sve dok ne izbi na kozju stazu. po njegovu raèunu. držeæi ga sa dva prsta za vrh oštrice. Opipao je ponovo mišiæe. gotovo da ga nije ni bilo! Okrenuo se na leða i gledao u bele paperjaste oblake koji su plovili nad kanjonom. kao neka peæinska žena. Podigao se i posræuæi preko oblutaka. njene gole mišice kako se napinju da održe ravnotežu sa prstima na rubu stene. Nož je udario pljoštimice o koru i pao pod stablo. koliko god to bude 209 moguæe. Odluèio je da izbegava fizièke obraèune.Mudro reèeno! I savršeno taèno. Od hladne vode. požele da je tu i Lina Koen i da su oboje goli. nož se zabio šesnaest puta oštricom u drvo. razvlaèeæi što duže može svaki zalogaj. pronašao je dva zgodna kamena za dizanje. Gotovo je video kako nespretno gazi preko kamenja i ulazi u vodu. spavao na suncu i probudio se tek kada je senka kanjona oznaèavala. Ponovo je skakao sa kamena na kamen. Od stotinu bacanja. Razgledao je sa nezadovoljstvom deo po deo svoga mršavog tela. Napravio je sendviè od sira i preostalog hleba. Pokušao je ponovo. Napio se vode iz reke. Èulo se kako zuje poljske muve. Zapalio je prvu od sedam cigareta. Obukao se i poèeo lagano da se vraæa. Pitao se da li mu je dovoljno velik za one stvari i bio prilièno nezadovoljan. zapalivši ih jednu na drugu. i uplašio se koliko je tanak. gde se gubio u masi šetaèa i bio niko. Popušio je dve cigarete za redom. tamo gde su obièno logorovale porodice. Dok je jeo jabuku. stomak . Slanina je imala ukus gara spaljenog drveta i hrskala je pod zubima. Nije bilo promene. Ono mesto gore uz reku ostalo je njegova tajna.devièanski èista. Dodao je još granja na vatru koja se gasila i skuvao crnu kafu u konzervi. s tugom. Zamislio je njeno telo pod treperavim mlazevima vode. što je najèudnije. 208 Zatim je saèekao da se konzerva malo ohladi i pio je kafu. po dva kilograma otprilike svaki. Svukao je gaæice i legao u pliæak. stvorio je od oblutaka i sun-èevegnrlje i gledao kako se mazi sa rekom koja sada protièe njišuæi joj mahovinu meðu nogama. Reka je šumila ujednaèeno. Ali šta da radi naveèe? Veèe je donosilo muèninu u gusto zbijenom korzu na glavnoj ulici. ali sa bezbroj varijacija. i poèeo da vežba. Svako malo jaèi mogao je da mu ga polomi kao štap. onda da upotrebi nož.pomisli. . da je oko èetiri posle podne. pošto je prethodno. Bacro je razoèarano kamenje natrag u reku. Ni traga od tricepca ili bicepsa! Nièega. Razgledao je svoju naježenu kožu: noge. Pogledao je zglavak ruke. . Zabrinuo se kako æe sa tako slabim mišiæima preživeti meðu grubijanima koje poznaje? Gazeæi reku do kolena. Sakupio je onda sve otpatke i bacio ih u gustiš. Nije loše. Uzbudio se i drhtavih slabina ostao u matici sve dok se potpuno ne smiri. Odbrojao je dvanaest koraka od debelog stabla vrbe i bacio seèivo. Utucao je dobro svoj dan. uvek isto. Legao je na èisto oblo kamenje i uživao u tome da mu sunce peèe kožu. izašao na belo ostrvce. Popušio je sve do noktiju i ugasio u reènom pesku. . sve dok mu u ustima ne osta samo tanka isisana kožica. Mišica mu je ostajala isto tako tanka i mršava i onda kad napne tetive i kada ih opusti. kao da ga prvi put vidi. a onda na drugoj ruci. koju je pokupio na ulazu u kanjon. Nije bio zadovoljan ni sa mišiæima. Plaža je opet bila onakva kakvu je zatekao . a ako veæ bude morao da se tuèe. sada nizvodno niz kanjon. Posle desetak minuta bio je u goloj vodi. U kakvom se to telu našao? Zašto nije dobio neko koje zaslužuje? Kakva razlika izmeðu mene i mene? . Vratio se na obalu i o travu oèistio svoj zamašæeni nož.

kad god bi Hercegovi prsti kliznuli naniže. zaticao je uvek žute ruže. Nalazila se pred velikom maturom. Je li se to zbilja dogodilo? Da li je zaista moguæe da je najzad sam sa njom u 212 ovim bogato nameštenim sobama? Plašeæi se tog neoèekivanog poklona. Herceg je bio u stalnom stanju omame. Bilo je prilièno slobodnog rvanja na poèetku te ljubavi.Lina Koen je mnogo volela da se ljubi. Sada je mogao mirno da razgleda šta se sve nalazi iza bledonarandžastih zavesa ispod kojih je godinama èekao. U bogatim sobama koje nisu delili zidovi. a jedanput je Herceg odveo na sporedni kolosek stare železnièke stanice. ispod èije se teške grimizne boje zabelelo njeno mlado telo. èesto je zapadao u utuèeno æutanje bez vidljivog razloga. Dozvoljavala mu je da joj slobodno dira grudi ispod džempera. Bo-lele su ga prepone od nadraživanja. Bila je potpuno nesve-na boje i posebnog treperenja muklog glasa koji ga je opèinjavao. Zidovi jedne sobe bili su prekriveni knjigama u povezu od mrke kože.. Na trpezarijskom stolu.. uvek bi ih zaustavljala vrela Linina ruka. koga je život neprestano pljuskao po licu. pa bi Lina ulazila meðu dva krila od izlizane vune koja su se istog èasa sklapala za njom. on. kao u kakav topli privatni zamak iza èijih je vratnica prestajao da postoji ostali svet. . Herceg se kao lopov uvlaèio u njenu kuæu i tada su imali èitav sprat samo za sebe. koja je u tim trenucima dobijala neviðenu snagu i upornost. njena vitka gola leða u ogledalu dok umotana u ruènik pretrèava do plakara da se odene. posle Hadži--Banjèevog predratnog doma.Ne . video je raskošno uramljene umet-nièke slike.. persijske sagove i teške holandske lustere od bronze. postajuæi sve bliskiji zaverenici zajednièke tajne. Povremeno. za koju je Herceg oseæao mnogo više od poljubaca u kapiji. Umela je da se tako prisno pripije uz Hercega da su za sluèajne radoznalce postajali jedan^imski kaput s èetiri noge! Ispostavilo se da je dve godine starija od njega. ponekad zamagljeni ružièasti prizor u oblaku pare kroz odškrinuta vrata kupaonice.Lina pod vrelim tušem pre nego što se vrata sama od sebe zatvore ili. Neæu više! . veæ samo vrata na rasklapanje od brušenog kristalnog stakla. sva topla i skrušena. opet. Svi muškarci bili su mu takmaci sa kojima nije mogao da se usporeðuje. blagosloveni trenutak . Nesumnjivo. glumio patnju podražavajuæi junake sa filma. Još nije verovao u svoju sreæu i plašio je se. navikao da se sklupèa i tako prespava noæ pokriven zimskim kaputom u pustim sobama bez zavesa i æilima. ali.kazala bi tada zajapurena i poèela da ureðuje kosu. Istraživali su jezicima jedno drugome usne duplje. Sumnjao je da æe ukrotiti Linu Koen i zamišljao je i protiv svoje volje u onim prljavim sobama sa . Nekad je to bio iznenadni blesak rastvorene kuæne haljine njene tetke. to je bila najotmenija kuæa u koju je. mesnatih latica. Ljubili su se obièno u parkovima i po kapijama pokraj kojih su prolazili dok je pratio kuæi. U oèima su joj se "onekad rojile obesne željice. želeo da bude stariji nego što jeste . pa su se satima milovali i stiskali u nekom otkaèenom vagonu punom pauèine. Rastvorio bi svoj zimski kaput.. zamišljajuæi da putuju na more. Onih dana kad 210 211 je imala poslepodnevne èasove. Imala je vreo i palacav jezik. Ljubila se sklopljenih oèiju. ikada zakoraèio siroti Niko Herceg. njenim bi telom poput strujnog udara proleteo valovit i strastan drhtaj. Razbuðena Lina osvajala je deèaka prastarim ženskim repertoarom zavoðenja.

. topao. Bila je sama sebi dovoljna. Lagano je milovala paperjasto-nežni trougao bez ikakvog stida. ali pokazala se ipak korisnom za njega. Pod usnama. Svukao se i legao pokraj nje. odbranu! Lina se sama izmigoljila iz rukava. Primakao je sasvim blizu njene kože poluzatvorene trepavice. Ali onaj èas je prošao jednom zauvek! Obukao se na brzinu kao krivac i okrenuo glavu u stranu. uvlaèila trbuh . Lina je. ljubio joj je grudi.upita ga više radoznalo. . Požele da se izgubi u toj belièastoj pustinji u kojoj je pupak oaza da se sasvim smanji i izgubi u cestaru tamnih kovrdžica. one poèeše da bubre i pqetaju elastiène. pogled žena sa pornografskih fotografija . kad je veæ bio na njoj. Ta reèenica bila je izlaz u sluèaju nužde. da ne vidi svoju ljubav kako ispravlja zarozani sag.. uvek sa rizikom: hoæe li je bar te veèeri još uspeti da saèuva? Jedanput. dok su ležali na mekanom zlatnožutom sagu.Zašto se i ti ne . na igrankama u Fiskulturnom domu. igrajuæi se. Kada se vratila koketno umotana u žuti frotir.megdan izmeðu žene i muškarca! Znojio se i bilo mu je odjedanput muèno od te klizave bliskosti slepljenih koža. on. Umiljavao se i trljao o nju kao maèe koje je posle dugo vremena najzad pronašlo malo nežnosti.samo povod. Dok je prelazio prstima preko njenog stomaka. mala krhka Lina dobijala je nesluæene razmere. kao da Herceg 213 uopšte ne postoji. kao da je rasla iz minuta u minut. Lina Koen je predano èekala šta æe da uèini sada. a nije znao šta dalje da èini. kao da se iz de-vojèeta iznenada pretvorila u meku ružièastu planinu od disanja i kože. a ne nasilno prodiranje u telo koje mu se posle toliko èekanja poverilo. želeo je nežnost. a u glavi mu zvonilo na uzbunu. ruka mu zadrhta od te glatke punoæe mekih okruglih mesta. Razdvojiše se! Napeto su osluškivali duh nepostojeæih koraka. ostavši potpuno gola. Znao je da treba da se popne na nju i on to uèini. a on . grickao bradavice . U njenim oèima. maženje a ne obraèun . Lina ga zahvalno obgrli butinama. nije hteo da se poredi sa prostacima što su èvrsto stisnutim šakama držali isukane nabrekle 214 budže zavrnute kože. kako da je saèuva od grubosti što joj. oseti divljenje. video je u ljubièasto osvetljenoj ambulanti sa Gajdarom. èak ni onu uètivu.fotografija iz gimnazijskog klozeta kako gola leži na gvozdenom vojnièkom krevetu. treba da je povede i kroz prvu ljubav. a naroèito tamo. a brkati se mužjaci naslaðuju njenom nevinošæu. Ovako naga. primetio je kod nje neki potpuno novi . rasejano odveza i rastvori njenu kuænu haljinu. kako da je zadrži i postane joj neophodan. Smešeæi se tajanstveno. ali. a on je odvodio kao da odlazi na kakvo muèenje.nije imao kraja . .. . naime.Neko ide! . Gledala je u njega sa poverenjem i ljubavlju. Dogaðalo mu se ono najstrašnije: imao je Linu u rukama. i ludeo od nemoænog besa. pored koje je Herceg sam sebi izgledao sitan i nemoæan. na koje se navlaèila zavesa erotskog zanosa. . I sam se iznenadi što ne naiðe ni na kakvu. . kako baulja do slavine za vodu.panièno je prošaptao reèenicu. .išèezavao je u dubini sobe. nego mazno. gde je želela da je stalno vodi.šlepu odanost i ravnodušnost za sve ostalo dok im se ono radi. posut zlatastim maljama. išèezla je u hodniku prema kupatilu. Razgledala je sa zanimanjem svoje opruženo telo na zlata-j osnovi tepiha. Prepoznao je prvi put izbliza onaj isti meseèarski hipnotisani pogled kroz mrenu. Linu Koen koju je toliko dugo želeo i èije je ime bezbroj puta ispisao. istezala noge sve do vrhova prstiju. Njen stomak se ravnomerno dizao i spuštao . prete sa svih strana. èinilo mu se. pretpostavljala da isto tako kao što je vodio kroz igru. paralisan zamišljenom morom. koju mu je suflirao strah od neuspeha.

Protiv Hercegove bajke zaverila se i masovna žurba njenih vršnjakinja koje su oseæale da je veæ vreme da nekome predaju svoje dugo èuvane darove. Pogibija njenih roditelja grialjpje savest grada. U dnu tamnih ženica iskrio se neki njemu dotad nepoznati bludni plamièak. zaboravio je poslepodnevni neuspeh i goreo od nestrpljenja. uèesnik i sapatnica onih dana kada su ih trpali u kamione. Lepo telo Line Koen. koji se posle poraza može neprimeæen izgubiti u gužvi. èijih se senki još nije oslobodio. Nièeg èvrstog u ruk(ma. patnju bez razloga. a nije mogao ni da je zadrži. Uvidevši da ništa opipljivo ne može da pruži ovoj nežnoj lepotici. Nije ni primetio koliko se napio. Lina Koen za Hercega nije bila samo prva ljubav. ali ne i tek probuðenoj devojci. sem što je glavna liènost jedne tragedije. i pored svih tih stvari. Te veèeri je rumom smirivao drhtavicu koja ga je obuzimala.prijateljica iz njegove muène prošlosti po kojoj je èesto kopkao bolesno privuèen davnim poniženjima. Oèi boje oljuštenog badema bile su joj mnogo veæe nego èas ranije. nego zreloj 216 strasti. razmeæuæi se svojom snagom. da isprièa svima u prijateljskoj Pozorišnoj kafani o svojoj vezi sa najlepšom devojkom u gradu. koje je iz dana u dan postajalo sve zrelije. dugo 215 propadao. Lina Koen je poveæavala njegovu. kao èovek koji je dobio glavni zgoditak na lutriji. koja se u to vreme vežbala po bioskopima. šišali do glave i postrojavali na zbornom mestu. Ta devojka je krunski svedok. sa puno poverenja se oslanjalo na njegovu slabu mišicu. lepeæi mu krevet uz tavanicu. u kanjonu reke ili smišljala paklene planove u osamljenièkim satima dok je zurio u tavanicu. bunt . a to bi u najboljem sluèaju bilo dovoljno kakvoj blaziranoj vili-zaštitnici u potrazi za svežim provincijalcima. Na pustarama izvan grada. Lina Koen takoðe mlada žena i da protiv njegovog tragiènog oseæanja života radi njeno telo. pa^e noæ proveo u epicentru vrtoglavice što je vitlala rt^govom sobom. nepokornost i eskivažu. sem prilièno nejasne slutnje da je drugaèiji od ostalih. Više nije bio usamljen džeparoš ljubavi. U Hercegu nije prestajala da tinja želja da se izvuèe jedanput ispod duge torture odraslih koji raspolažu njegovim životom.izgled. posle dugog sna meðu tetkama i deèijim knjigama. svi koji su nekada poznavali Ravi Koena i njegovu ženu oseæali su pomalo krivicu pred njihovom jedinicom zbog toga što su se . pa su se tako vrteli u krugu. Upoznao je prvi put odgovornost muškarca koji treba da štiti. Ni sani nije mogao da predvidi u kom æe se pravcu kretati njegov život. Najzad. otkaèivši se zajedno sa stolicom i lancima od vrteške na Cirkus placu.razlièite discipline pomoæu kojih je Herceg verovao da se može suprostaviti daleko nadmoænijem neprijatelju. Lina Koen je još uvek na svom bledom licu sa istaknutim jagodicama nosila i neki tragièan beleg. i veæ posle šeste èaše bilo mu je mnogo bolje. ne znajuæi kakav æe izlaz doneti sledeæa nedelja. Herceg je postajao sve unervoženiji. a posle otvarajuæi daske patosa kroz koje je dugo. imao je svoju devojku i sve obaveze koje takva veza povlaèi za sobom. i slepog nezadovoljstva svim i svaèim oko sebe. još uvek jednoèlanu osvetnièku armiju. Nije mogao da je ostavi (napustio bi u tom sluèaju samog sebe). Ona je bila mnogo više od toga . Zaboravljao je pritom da je. No. ta mala armija uvežbavala je individualnu gerilu . a ne da osvaja. nepredvidljivu hirovitost. njena nežna mleèna put i neke tajne žlezde što luèe radoznalost. veæ otvorena meta izložena zavidljivim pogledima i procenama. Obesna radost kolala mu je kroz vene dok se nalivao novim èašama ruma. Nije bilo lako provesti tu devojku kroz široka ramena mladih sportista koji su se izazivaèki valjali ulicama. nalik na uobièajene gimnazijske prve ljubavi koje su sliènije ovèijim boginjama ili zauškama.pucanje unapred smišljenim cinizmima.

Hercg je pronalazio nezamenjivu žensku zaštitu. ona je volela da se igra svet-lim pramenom Hercegove kose. niko od njih nije bio sauèesnik u tom zloèinu.kao da je veæ zakoraèio tamo gde je smatrao da pripada . . . Jer. ukroti i natera da ga sledi. kada je uspeo da ljupkost male Line na taj prividno laki naèin pretvori u ukus sarajevske magle?" Slike su èudile Hercega. potvrdivši tako njegovo sopstveno mišljenje o izuzetnosti. koji poput porodiènog grba govori o njenu poreklu. Umesto da to lepo mlado telo zauzda. oèekujuæi .joj u krilo. tamnih oèiju? Da li je veæ tada znala? Kakvom je èarolijom raspolagao Roman Petroviæ. ali bili su nemi svedoci. i sama Lina tražila je. Gledajuæi njegov život u celini.. milovanje i maženje . pokazivala su privremenost sreæe. možda i lik svog izgubljenog oca Ravija Koena. Kako je slatka! I kako lièi na svoju nesreænu majku! Kao da su tim malim nežnostima pokušavali da iskupe krivicu. èudne oèi kakve drugi nemaju. da mu gricka uši . baš kao i Herceg. Najzad. èak i onda kad ih nisu pustili u poslastièarnicu kod .on je sklapao oèi dok su t ljubili. A možda je u toj slepoj ljubavi ipak bilo najvažnije što je Lina Koen posle toliko godina prva pružila nežnost nesreænom deèaku . Zavoleo je zbog ta dva portreta slikarstvo tog nesreænog Poljaka. nikakvu apstraktnu nežnost izraženu recima ili naklonošæu. koja je želela da je muškarac vodi. Ta ulja koja je naslikao Roman Petroviæ u sivkastoj gami golubijeg perja.217 nekako izvukli i preživeli. . bez ikakvog vidljivog napora! Zavideo je i divio se Lini Koen što poseduje pravi uljani portret. on se sam uzbuðivao i 219 bežao. Kao da se sve zaverilo da ovu ljubav bez buduænosti uèini što èvršæom! Herceg je zauvek povezao Linu sa slikom luksuznog doma njenih roðaka kod kojih je živela. U blagom osvetljenju Lininih soba mogao je da prepozna nešto od udaljenog eha Evrope . dirljiv napor da se ona zadrži makar na mukloj površini platna. svaka nova poseta bila je istovremeno i bekstvo iz razvaljenog Hadži-Banjèe-vog brloga olupanih zidova. nije mogao da shvati kako su napravljene. veæ bliski. koji je umeo da ostane muškarac i onda dok je ponižen išao kolovozom umesto trotoarom. veoma retka u Hercegovu detinjstvu (ako ne raèunamo litografisanu "Seobu Srbalja pod Arseni-jem Èarnojeviæem" u dedinom kabinetu). nežnost i odbranu.spuštali su glas i uvek bi neèija ruka pošla ka Lininoj kosi. ljubav sa Linom predstavljala je mali predah u bespoštednom ratu iz koga je pokušavao da izvuèe živu glavu. a ona ga gledala raširenih ženica. što je sasvim dovoljno da se zauvek pokvari dobro mišljenje o sebi. Umesto da osvaja prema prastarom muškom zakonu .ide dalje. Umetnièka dela. nagi dodir kože i poljupce (èiji je ukus veæ odavno zaboravio).To je mala Koenova .. mazi.ne. razdra-živala su njegov duh. Ne. Ovog malog uljeza naroèito su privlaèile umetnièke slike. . 218 Portret Linine majke izazivao je u Hercegu pitanje: "Ne krije li se predznak nesreæe na tom lepom ovalnom licu snenih. Upoznajuæi njeno telo. da ga golica.on se prepuštao! Umesto da lukavo povede njeno telo prema erotici .ona ga je prva oslobodila stida i kazala da ima lepe. i što ništa ne uèiniše da spasu èoveka koji ih je toliko puta zadužio. umesto da mu ona pruža zaštitu. èinilo se u jednom dahu.u prizore sa fotografija k*jima se divio u Èitaonici. Zaljubio se u portret Linine majke i u jedno malo èetvrtasto platno. bio je mažen! Njegova oèajnièka. šlepa odanost toj devojci bila je pretežak teret za Linu. koje je prikazivalo Linu u vreme kada je imala tri godine. niti od prekjuèe. Ona su za njega bila svedoèan-stvo da svet ne poèinje od juèe. koju je odavno izgubio.

.Mene su izbacili. Ležala je i gledala u tavanicu. .Volim . . .Ne voliš me. . . . .To je istina. . zaista te više neæu voleti . . Voditi ljubav sa Hercegom znaèilo je prepuštati se stalnoj razneženosti. . .Kaži mi da me voliš! . . . .Zašto? Ima li besmislenijeg pitanja od toga: zašto? .Bezobraznièe! . . . . Volim. . . ako ne znaš? . .Ti si drugo .Tvoje oèi. je li? .Ako ne ustaneš i ne obuèeš se."Sabe" jer je bila zabranjena za Jevreje.Voliš li me? . Cigane i pse.Stvarno me voliš? .Volim te.Pusti me. . ..I sve.I šta još? . znaèi? . . . .Ipak æeš me ostaviti? . ..Ne tako kao što sada kažeš! .Nisam. . . Nadraživati se bez olakšanja! "To je kao da se voliš sama sa sobom!" poverila se svojoj najboljoj prijateljici.Kaži to drukèije! . . ~ Hoæeš. pa šta? .Zapustila sam školu .Onako.Volim...Kako me onda voliš.. Mi smo jedno. . blesane . .Voliš li me stvarno? .Hajde da se obuèemo: moram da uèim . . volim te . Znam! .Volim te. . .Ne voliš me. Lina Koen je trebalo da prvi put pronaðe tu nežnost za kojom su oboje èeznuli. koja je veæ poèinjala da joj dosaðuje.Još samo malo .Volim te . Ljubio je po preponama. Hercegove usne bile su na njenoj butini.Volim tvoj mufiæ.Volim.Ne znam. 220 .Još malo . .rekla je Lina Koen.Neæu. . Eto. .. Posle æe me boleti glava . . ali ti si ipak drugo .Oh.Volim kada mi govoriš da me voliš . I baš kao i Herceg. jedno smo. .Šta voliš na meni? .

Noge žene! Tražila je gaæice.priznao je. . . . . .Zašto? .Ah. reci mi iskreno: jesi li to ... . .Prava si beba! Navukla je džemper na golo telo i gazila preko njega na svojim gipkim. Svi oni išli su do kraja.rekla je zamišljeno.Jer voliš da se maziš! ..Nas dvoje ništa ne znamo o tome.prošaputa..Jesu li tvoje drugarice? . . šiljaste i opasne.Stvarno smo mi jedne neznalice . Hteli su da idu do kraja. veæina .Pojebi dobro meðeda u šumi.Ne mogu .kazala je sa iznenaðujuæim neprijateljstvom. . . koje su izgledale snažno i zrelo..Neæeš me povrediti . .govorio je Kezo.Molim te. Ne mogu da se sredim . koji je karijeru otpoèeo još s kraja prošrog veka po putujuæim družinama. . . . .bili su izvan ljubavnih briga.Ali. gaziti zemlju.Hajde.Ostavi me! .Zašto stalno nešto komplikuješ? .Nisam .kazala je razdraženo.Bojim se da te ne povredim. zgnjeèiti dopola popu-šenu cigaretu bez milosti . ostavi me! Hoæeš? Izašao je na prstima iz njene sobe nadomak ljubavi.kazala je i otišla da išèetka kosu. znam! . èak i razroki Pufko . . .To mi nije važno. Davio se u mori.Sve iz razreda? . Ili. . .. .kazala je ustajuæi. veæ sa nekim drugim devojkama? . .. bar. .Oh.Ne znam. Baš smo nas dvoje jedne neznalice! . . volim te i bez toga.Zašto misliš da sam beba? .svi sem njega! Pomišljao je da se ubije.Ne znam. ali opet nije išlo. Zavideo je pijanim mudracima .Kako to ne ra-zumeš? . 222 .puni listovi koji æe se uskoro podiæi na visoke potpetice.rekla je besno i okrenula se prema zidu. Pomilovao je nežno po leðima. tako! . . . penzio-nisaniLkomièar. . 221 .Ne smeta mi što ne idemo do kraja . Noge žene koja æe uskoro raðati.. koju su plavila povremena opijanja sa glumcima u pozorišnoj kafani.kazala je drugi put. dok su ležali ispod njena portreta iz 1938.Ne komplikujem. Sve je èešæe bila rasejana i nervozna. a ipak tako punim nogama. Ponovo su se ljubili i bili mokri od znoja.a drugima to tako lako polazi za rukom! Bio je proklet i mrzeo sve muškarce na svetu. Èim? Ponovo je dodirnuo nogama dno moèvare u koju ga je zagnjurio život. Mislim da su sve. . ali posle se loše oseæam. .kazala je nestrpljivo.Nije ni meni važno. .gledao je odozdo. Mislim da jesu . uèini to veæ jednom! ..kazala je Lina .Volim te .To je stara stvar! . Znam. eto ga za tobom u èaršiju! . U tom trenutku voleo je mnogo više njenu tro-god^nju dvojnicu! . .Baš si luckast! .

Više im nije pripadao. Koliko je samo sliènih devojèica propustio kroz šake? Plesao je u mestu. a Koen se pripremala za veliku maturu.. za bilo koga ovaj podatak ne bi znaèio ništa više od jedne obiène prosto proširene reèenice. èitajuæi naopaèke okrenute novine koje su služile umesto stolnjaka i odlazio da lunja bez ikakva cilja. . bio je najnesreæniji deèak u Evropi. Stajao je potpuno sam ispred velike mrke zgrade i šutirao ogrizak od jabuke.od fotografija iz èasopisa koje je nekada toliko voleo tražio je samo jedno: da što više lièe na Linu! Ostajao je sve duže u postelji. pohrliše ka ulazu u neopisivom metežu. saksofoni zatuliše . . U sobu mu se uvukao plesniv zadah sna. Ulica iznenada opuste. nije se varao: Lina Koen je igrala sa basistom. mali . 224 Deèaci su zakrèili usku ulièicu ispred zgrade. Ali njegova nesreæa nije poticala od piæa. a hladan znoj mu tekao niz èelo. provlaèila mu se ispod ruke. Her225 èeg se oseti baèenim na ðubrište. dok se Lina razigravala kao mlada ždre-bica. suvonjav pustinjak koji se klonio i ljudi i žena. Basista je igrao blazirano. Jednoga jutra put ga i nehoteæi nanese pored Gymnasiuma. brajko.onaj najopasniji i najporoèniji krug uspele gradske mladeži koja je veæ odavno bila "s druge strane".Ne bi trebalo da toliko piješ . Nije više odlazio ni u Èitaonicu . Ali u toj reèenici za Hercega se krio pravi pakao! I ne samo da je stigla ovamo sama. ne znajuæi kako da utuca dane. Život ga je ponovo saterao u æošak i udarci su pljuštali jedan za drugim. Gledali su ga sa-žaljivo dok se hvalisao kako sada potpuno raspolaže svojim vremenom: ustaje kad hoæe. Posle božiænjeg "Džinglbela".zabrinuto je klimao glavom baletmajstor Dinko Petrièiæ. Savladala ih je dobro. pa je imala sve manje vremena za njega. . Ne. da tu tvoju pošteno izgaziš. koji postaše predugi i pusti. . da se još uvek preprièava i pamti i prenosi iz razreda u razred sve do onih najmlaðih u školi. Lutao je potpuno izgubljen ulicama. jeo bez ikakve volje Hajrijinu hranu. meðu "škartove". èuvenim zavodnikom sa igranke! Odloženi bas. Ispostavilo se da su ga sasvim zaboravili! Na prvi zvuk zvona. nema šta! Odjedanput. Trèao je Obalom kao sumanut.223 Najvažnije je. kao gavran iz strašnih prièa.. nego je istog èasa pronašla mužjaèko gnezdo ispod orkestra . ali niko u njoj nije video nikakvu prednost. Pušili su i trgovali. kao da mu nije ni do èega. naslonjen na praznu stolicu pokraj klavira. Pokušao je da se malo razmeæe svojom slobodom. . Koliko je bio stariji od njih? Dvesta godina? Prolazio je sumorno kroz veselu ðaèku bratiju kojoj više nije pripadao. razumiješ? U tome je tajna! Neka cvili ko kuja! Bežao je od stola koji mu je donedavno toliko znaèio i istrèavao napolje.Loše izgledaš. Èak je i reka u kanjonu izgubila svaku privlaènost. postade tako zauvek deo naj užasni je mrtve prirode u Hercegovu životu. . Verovao je "da mu je spektakularni odlazak iz Gymnasiuma pribavio besmrtnu slavu. Prepoznao je korðfe*i figure koje su danima zajedno uvežbavali. nadajuæi se da æe se otresti more koja ga guši i prati u stopu. . Godine 1954. Lina Koen je došla bez njega na igranku! Smešno. tako da nije mogao da povrati dah. kako su nazivali sirote stanovnike galerije koji nisu imali uspeha na igrankama. ljuljajuæi se lenjo u kukovima. Razmenjivali sitnice. Izvlaèio se iz æebadi umorniji nego što je legao. Mrzelo ga je da sprema krevet. odbijala se od njegovog tela i bivala ponovo privuèena. Bio je veliki odmor. radi šta hoæe .

"Nepogodu". sve dok se 227 konaèno nije otresao te bolesti i postao savršen obrazac uspelog èoveka bez strasti i slabih mesta. Želeo je da se okrene i ode odatle kao poražen heroj iz nekog filma. Sakupio je poslednje ostatke snage koja se topila kao i njegova ljubav na prelazu u bolesnu ljubomoru i krenuo kroz gužvu igraèa. svejedno!). ta devojka nije imala u tom trenutku ni vremena ni sluha za mutne nijanse i nagoveštaje. niti je smatrala izdajstvom to što je sama došla na igranku. Lina je se-dela na stolici ispod njegovih nogu. Ali varao se. 226 . Dvorana mu se mutila od suza. koji s visine odmeriše njegove prekratke izgužvane pantalone i blatnjave cipele koje mesecima nije èistio. Saèekao je u zaklonu da se igranka završi. pa bi se vraæao u zasedu da . Herceg je kao paralisan zurio u taj uskomešani deo dvorane tražeæi Lininu ruku koja je milovala mladiæev široki vrat i njenu grimiznu haljinu što je izranjala i išèezavala iz gužve igraèa. veliku noæ i bio sam u toj noæi sa svojom nesreæom. presecao grad kraticama da bi izdaleka ugledao svoju ljubav koja ga izdaje.Hoæeš li da igramo? . da vièe i da se otima.Zdravo! . Povremeno je ulazio u podrum Linine kuæe.odgovori ona ne nalazeæi u tome ništa èudno. Razgrnuo je spoljnu ivicu posveæenog kruga i odjedanput se našao u centru tih elegantnih momaka. dok mu se šum mora u ušima pretvara u melodiju "Nepogode" i dok po ko zna koji put prilazi Lini Koen koja odano èeka ispod basistinih ulaštenih cipela na onoj igranci iz 1954. Herceg nije siguran da li je trebalo da je onda ostavi u dvorani i onako pobegne. istrèao u ravnodušnu i šlepu. bolji od momaka koji je okružuju. .. . trudeæi se da svaku reè što je moguæe više oboji smrtonosnom ironijom. kako bi joj pokazao da je. ili je morao da se bori za nju. a noæ mu je bila saveznik. a jedva je uspevao da zadrži deèaèki plaè. stegnuta grla.. kao kuèe kome je nareðeno da èeka gospodara. Gledao je kako se igraèi u grupama razilaze. Zavese tiho i meko planuše narandžastim svetlom. Pratio je Linu i basistu sve do njene kuæe. Posle izvesnog vremena basista je ponovo bio u orkestru i mrzovoljno èup-kao žice. video je kako su ušli u njenu kuæu. Na kraju. Doèekao je jutro u parku. Ska-iSitao je i razmahivao rukama da se malo ugreje. Probio se kroz igraèe odgurujuæi ih rukama. pa Lina spremno potonu u široke grudi svog partnera. izaðoše i muzièari sa svojim futrolama. Na kraju.kliknu Lina.Ne igra mi se . zijajuæi iznad zanjihanih glava. da je ne da nikome.Odkud ti ovde? __ Sa nekim prijateljima sam . Posle duge opsade Huni i Avari osvajali su na svojim dugodla-kim konjima tvrðavu Line Koen i sada su podvris-kujuæi poèinjali da provaljuju poslednju krhku kapiju njegovog dvorca. . da se tuèe i urla .izusti.upita ga ona sklanjajuæi kosu sa èela. ..Je li? . Imam nekog posla . i pored svog bednog izgleda. ili 1974. Još ni danas (1947. u èiji je tabor Lina oèigledno veæ prešla. golom isukanom budžom. .Hej. ali koliko manje patnji! Izbegao bi sva poniženja kojima ga je muèila ljubav. zdravo! . èuo pozdrave i dovikivanja. gde je bilo nešto toplije..ma šta što bi mu umirilo savest! Ali šta i da je uspeo zadržati Linu Koen? Malograðanin više na ovom •f svetu! Ua. Pretrèavao je pognut brisane prostore. glumeæi ravnodušnost.promuca.

tamo odakle je i krenuo.Udari me. Èekao je nedeljama i mesecima zgodan èas da bi izvukao nešto o njoj. Video je i znao dobro što se dogodilo. i.Šta radiš ovdje? Tresao se kao bolestan pas. koji na nju ne obraæa nikakvu pažnju. Sneg je lagano zatrpavao Linino ime. reci! Plakala je i tresla se od uzbuðenja i hladnoæe. Upoznala je najzad do kraja ono. Lina je gledala za njim kroz staklo. udari me! Zurio je kao opèinjen u one male izdajnièke tragove zuba.pilji u tu noæ koja je menjala njegovu sudbinu. Njegova lepa igraèka koju je toliko voleo bila je konaèno pokvarena. o Lini bludnici. odakle bi poticao onaj sa-mosvesni hod i svepredajuæi sjaj njenih beonjaèa i svi oni pokušaji da ga sa obe ruke grli dok koraèaju ulicom punom sveta. deèak stopalima ispisa preko celog travnjaka njeno ime: L. Lovio je isplaženim jezikom velike pahuljice što su bešumno pretvarale aleje parka u belu pustinju.. i Lini koja je hladna.N. ma koliko da ga je to bolelo. U devièanski èistom snegu. koji je skoro oèešao pri susretu? Lina Koen je konaèno i zauvek prešla s druge strane opne koja device deli od zrelih žena. Izašao je iz svog zaklona i 228 stao na èistinu. Istrèala je ogræuæi kaput preko pidžame: . je u prolazu kako svojim vlažnim sefardskim oèima prati sa divljenjem nekog plavokosog 229 sportistu. šta èekaš? Reci mi da sam kurva! Hajde. Ali ovaj put bilo nikakve nade. trudio se da upozna njene bivše mladiæe i da se sprijatelji sa njima.. odakle ona zasenèana odsutnost u njenom izgledu i oèigledna dosada sa kojom je gledala naokolo ne videæi nikoga. . To više nije bila Lina. Stajao je tako i drhtao u groznici.. bio je opet na samom poèetku.Udari me . devojka zacvili: .prepoznavao je tragove bluda na njenu licu u gotovo neprimetnoj ovlaženosti oèiju i sanjivo sreænom hodu. Ponekad bi mu se uèinilo da iza zavesa promièu senke.. Napolju su se èula zvon-cava mlekadžijska kola. èak ni Hercega.I. Stigavši tako do kraja ljubavi sa Linom Koen. našao se neko ko je pošteno "izgazio" malu Koenovu jer.. Voleo je da sluša o njenim navikama u krevetu (momci su se hvalisali pojedinostima). i Herceg je oseæao da se tu više ne da ništa ispraviti. a što je najstrašnije .najboljoj drugarici. o Lini koja je iste noæi kada je ispratila mladiæa u vojsku odspavala sa dvojicom njegovih 230 . Više ga niko nije mogao utešiti. uživao je u patnji koju su mu prièinjavale te prièe o Lini koja gola grli noge i preklinje svog ljubavnika da ostane još malo. Ona se udaljavala. udaljavala . Molim te. Videlo se to po tamnim podoènjacima od neprospavane noæi i po malim ugrizima na njenom vratu. koji su polako modreli. Po korzu se prièalo da je novi momak tuèe i vara sa drugima. u svemu! Vukao se tragom Lininih ljubavi. Basista je izašao pred samo jutro.Vidio si . o Lini koja je u stanju da kao divlja maèka izgrebe svoju suparnicu nasred igranke. o Lini . molim te.A. Prvi sneg 1954. Razgrnuo je paperjastu snežnu zavesu i išèezao iza ugla.snobu i Lini .. sve da je i htela! Kao da najzad shvati neizmernost njegove patnje. Oskrnavljena Lina"! . Uskoro poèe da pada sneg. Ljubomora je izoštrila Hercegova èula: mogao je kao životinja da oseti da li je neka devojka èas ranije vodila ljubav sa muškarcem . o Lini koju niko ne može da zadovolji.to èak nije mogla ni ona sama. Okrenuo se i otišao. o èednoj Lini kojoj uopšte nije do seksa. Najzad. o Lini koja svakog voli kao da voli poslednji put.

Nedostojan ljubavi! Više nego ikada pre. ona ga potpuno zaboravi. predavati se. Zaudarao je na patnju. Vratio se u gradsku èitaonicu i proèitao 232 nekoliko puta poglavlja o psihièkoj impotenciji u knjizi Polno saznanje doktora Aleksandra Koštica i svim drugim enciklopedijama i seksološkim atlasima kojima je biblioteka raspolagala. Satima je èekao da ga primi neki lekar opšte prakse. A. opet.najboljih prijatelja. i odbaèenoj Lini. Ako su igrali . tek. duboko. Što je duže izuèavao tu bolest. Ako su se smejali. ali. ali ponekad se dešava da i pod nožem najveæih hirurga umre mlad pacijent od banalnog zapaljenja slepog creva! Herceg umalo nije umro od Line Koen. Nije mogla ni da sanja koliko je lepo svlaèiti se u slatkoj uzbuni èula. koji joj je tako pohabano i nespretno delovao kada bi ga susrela na ulici. gde je svako taèno znao šta želi i pribrano se približavao svom cilju. baš kao što su bezazlene i ostale deèije bolesti.zaista su igrali. Istisnula ga je iz pamæenja poput kakvog muènog nesporazuma proisteklog iz njene neobaveštenosti. pa jela ukusan sendviè sa šunkom i sirom. Nekoliko puta nalazio se na samoj ivici smrti. èinili su to punim ustima iz kojih se prosipao srdaèan i zdrav smeh neèem što je zaista bilo smešno. Postala je žena. Kada bi se ponekad selila svog malog somnambula i jalovih dana provedenih 231 s njim. bežao je bezglavo pre no što se opet uven u svoj pakao. kao senka nesreæe? Šta mu je uèinila sem što je izgubila izvesno vreme u njegovim jalovim rukama? Uskoro. uvek pod senkom neuspeha sa Linom. o uobraženoj Lini. a nisu se saplitali o sop-stvene noge i o patnju. uzimali su je do kraja. a posle pila limunadu. Vodila je najzad pravu ljubav u kojoj više nije bilo muènine i patnje . odmarala se od duge napetosti u krugu ot-mene gradske mladeži. a posle spavati èvr-sro i bez bolesnih snova. to nije bilo nikakvo cinièno keženje i prezir prema svemu što predstavlja neku vrednost! Ako su hteli da je uzmu i ako je ona to zaista želela.u ljubavnim igrama nalazila je isto zadovoljstvo kao kada bi ogladnela. prolaziti kroz nova iskustva i doživljavati svaki put èitav niz malih smrti. opet. a oni mladiæi koje je prezirao bili su mnogo prijatniji od njega. sve je više bio uveren da mu nema spasa! Pokušao je još kod nekoliko devojaka.ženi! Zar je ikada držao tu devojku-san u svom zagrljaju? Kako mu je sad izgledalo daleko to sreæno vreme! Lina. Imala je pravo. a kada je najzad dolazio na njega red da uðe. potpuno sam. nikako nije mogla da razume kako je pristala na nespretne nežnosti tog poluljubavnika. ubeðivalo da je nesposoban da je uzme. a sve ga je. jednostavni i bez zadnjih misli. sve o Lini Koen . Prva ljubav je zaista bezazlena.sve je postalo tako jednostavno! Niko joj više nije komplikovao život nerazumljivim koèenjima. bez strahova i senki. verovao je da se priroda svirepo našalila s njim. bez ikog ko bi mu pokazao put. bože! Bile su uvek na rubu plaèa i pune prekora! Siroti mali luðak! Kakvo je to èudno pravo polagao na nju? Zašto je i dalje tako uporno pratio. Sve u njemu èeznulo je za ljubavlju. t^Wti> tonuti duboko. njegove oèi! Oh. istrèao bi iz ordinacije kao lopov! . Mogla je mirno da im se preda do kraja. bez osluškivanja nepostojeæih koraka po hodnicima. zureæi u ponor s one druge strane. Pred njom su se iz dana u dan otvarala zanimljiva mlada društva . besnela je na samu sebe što je pristala da je uvuèe u svoje opsenarske izmišljotine! Skoro da je i sama poverovala u njegovu sumanutu podelu sveta i u postojanje toliko neprijatelja! Kako je samo uspevao da je hipnotiše i obmane: život je bio vedar.

. Dolazio je meðu prvima i rušio se za sto pored prozora što je gledao na most i reku. statisti. i usmeni književnici. nastavljao da životari u njenoj blizini. mogu da u lavirintu onoga što nazivamo normalnim i zdravim životom pronaðu put do srca tmine u kojoj sazreva otrovna peèurka umet-nosti. .pozorišni talog.Gdje da te odvedemo? Ne možeš ovdje ostati. bez nade. i ne znajuæi. propali stolari i izvoðaèi pozorišnog dekora. Stalni gosti ga primiše za svoga . kako nam više odgovara. na ovaj ili na onaj naèin nezadovoljnih gostiju Kafane. Èekao je da naiðe Lina Koen. umirao . Promeškolji se i zamisli da je èuveni pevaè u bašti hotela "Evrope". ~§Ierceg se. pijanci. Nije tražio nièije društvo. Zvali su ga jednostavno: Niko.postade paæenièko mladunèe ili umetnièki šegrt. mada izbaèen iz plišane muzièke kutije. Zatvaraju! Samo se smešio i umirao. . su sedali da mu prave društvo. vitak i ukleto bledi princ. crne pantalone. To su svi oseæali na svoj vidoviti pijani naèin. . U tom razdoblju bio je zaista mlad les koji se bezvoljno vukao po gradu. . a znao je da ona nikada tuda ne nailazi.Herceg to nije znao. . možda èak i godina .kazala je žena.urla mu žena u uho. mislio je.Ne možemo ga ovako ostaviti .. potpuno ravnodušan za sve što æe se dogoditi. sa blistavim oèima što su se lagano gasile u sutonu. èim se opredeli za naèin i oružje. meseci. . . tako bezbed-no .mali starac Niko N. . sve crno sem srebrne kopèe na kaišu) silazi sa podijuma meðu stolove. Još jedanput (po ko zna koji put?) pokazalo se taènim da je patnja ulaznica za svet duha. kafanski mudraci. . zapeèaæena je! Odluèio je da se ubije.to. nalazio na pravom putu dok je èekao da umre. Izgleda da samo naèeti.Sirotièak! Zna li iko gde stanuje? Društvo se osipalo. i prepustio se dimu Pozorišne kafane kao mrtvac na godišnjem odmoru. . koji je nekom zabunom još saèuvao lik deèaka od sedamnaest godina. svi znaju . garderoberi i isluženi razvodnici . . više se nije stideo da se sam pozove i zatraži èašu. prodavci lozova. Neèija dlakava ruka obrisa sto. Male bolne scene nadimale su se i rasprskavale poput me-hurova od sapunice. Lina zna da ne može da bude s njim.a on sam i potpuno u crnom "(crna košulja.Njegova sudbina. Ko æe kuæi da ga vodi? 234 ^шЛ^^^н Bilo je take lepo sa glavom na stolu. Neko ga je ipak primio u svoj krug: bili su to penzionisani epizodisti. naravno. Herceg. godišnjih doba. . I tako proðe nekoliko nedelja. dakle. Puf! Pafl Nema više. Herceg više nije èekao da ga pozovu. bez planova. omaðijan zauvek šuštavim dizanjem somotske zavese dok se u valovima gase svetla. kurve i lude. Razlivena pivska pena po mermeru caklila se pred njegovim oèima kao zapenjena puèina.Hej. kome ne ostaje još dugo da živi . ni kako se zove. . .prate ga pogledi puni divljenja i sažaljenja dok peva u mikrofon "Džoni gitar" . Drugi grobar zapeva iz basa: Zašto pije kad mu škodi. . crne cipele. Bio je dovoljan sam sebi i svom snu. gdje stanuješ? . vidi koliko ga drugi vole i žele. jer je vreme veæ odavno prestalo da ga zanima . koji je. . . bez 233 ljubavi . koliko je sam i koliko pati . i sumnjom u svoje sposobnosti nagrizeni ljudi. Niko nije znao gde stanuje. Postao je tako najmlaði èlan ansambla poraženih. nazovimo njegov položaj meðu otpisanim. a opet. Lina Koen je sedela sa svojim udvaraèima ..

morao je da otvori oèi. 236 Trudio se da bude što uètiviji. bela košulja razdrljena. jer tako su se nekako zaplele okolnosti.Hej. ali žena mu nije dozvolila da tu ostane. èinovi potrgani . Bogami hoæe! Zatim su se svi nekuda razišli. ali nije mogao ni reè da izusti.. ali najzad nije se imalo kud.moraš. jednoj od onih bezliènih prljavosivih košulja za spavanje. drhtureæi i pipajuæi nasumice svud oko sebe. podigla ga je na noge i gotovo unela u nešto tamno i hladno. Strašno je ožed-neo.Sada je bio osuðenik koga vode na streljanje. Ležao je bez svoje odeæe pored žene u mekoj spavaæici od flanela. Nasmešio se zadovoljno u svom elegantnom crnom kovèegu bez ikakvih ukrasa. . gospoðo. Nije uèinila ama baš ništa. razvlaèio je san što je duže mogao. . zaista ste ljubazni! . .Hajde još samo malo! Hajde. Podnimljena na levu ruku. . a opet potpuno sam u gomili koja žali njegovu mladost . gdje stanuješ? Èuješ li me? . moraš! Hajde. 235 Po vlažnom stolu pokuša krajnjim"naporom da napiše svoju poslednju poruku: "Zabranjujem Lini Koen da bude na mom pogrebu . pronašao nekako èesmu. Svi znaju da nije kriv. Gospoda ti Boga.. Nastavila je da se igra. gde je bilo baš ugodno. pa se skljokao beživotan . kojima se veæ odavno izgubio bilo kakav trag boje i dezena. je Г da? Hopla! Hop! Tako . Ša-putala mu je neprestano u uho: .O. bez žurbe. pa uzbrdo . ti to možeš. kao da ima beskrajno mnogo vremena. slamom i nemoænim samosažaljenjem. . Ruke su mu vezane na leðima.Ne možeš ovdje ostati. Kao da mu je neko povadio sve kosti. . Uèini mu se èudnim što je nag! Ali sve æe se veæ nekako srediti samo po sebi. pomisli i ponovo zaspi. gotovo rase-jano. veoma toplo. Sada je imao vremena da je pažljivije razgleda. Bila je to neka zrela tamnoputa žena još topla od .Odvedi ga sebi! . izvukao se iz te topline pa. ja æu se veæ re-vanširati! Najlepša vam hvala. Odbija sveštenika! Tako mlad. .Ovde æe se smrznuti . izvlaèeæi tanjuriæ ispod Hercegove brade. budalo! Èuo je dobro šta mu vièe. šæuæu-rivši se uz nešto toplo i veoma mekano što se ravno-merno dizalo i spuštalo. .ispunjen starim krpama. U masi sveta kroz èiji špalir prolazi prema zidu u dubini.još nije mogao da se odluèi šta manje boli! Neki vojnici plaèu. Pokušao je da je nadmudri i da zaspi na drvenim stepenicama. kao da je Lina Koen najzad ispustila konce u kojima ga je godinama držala i oživljavala kao kakvog lutana. Skupio je svoj zimski kaput oko sebe i lepo se namestio.. pa sad desnom . ali niko ne može da mu pomogne. deèko! Lijevom. Nešto se prijatno dešavalo u tom dugom snu koji divno pothranjuje bludne želje." Ali nikako nije išlo! Slova su se sušila i išèezavala. kao da iz dosade i duga vremena uvræe pramen kose ili ivicu stolnjaka. . ja zaista moram . Samo posle vas!" Posle je bilo toplo. Napio se vode i ponovo vratio u ono toplo.reèe kelner.urlala je i dalje žena. Neko ga je milovao i golicao. U jednom trenutku opet je video Linu! Pokušavala je da se probije kroz kordon narodne milicije. šta æemo sad s njim? ^. Herceg vidi Linu Koen i èuje njen krik: Lina ga moli da joj oprosti! Nastavio je nasmešen svoj hod ka streljaèkom stroju ili vešalima ifc. baš ništa! . . . Nije povukla ruku kada je zaèuðen pogleda. . ne. pa uzbrdo. . Vi æete razumeti? Mislim. Radila je to metodièno. . žena se igrala sa njim. Neprestano je ponavljao: "Molim! Hvala. .. Žena ga je vukla preko nekog mosta. Malo hramlje zbog muèenja koje je hrabro podneo.

kao da obavlja kakav delikatan posao koji bi svaka.šlaga. .Nastavi da spavaš! I on zaista ponovo zaspi. leða. . gore! . prekrivši ga padobranom koji neèujno pada preko lica .Ne smiješ biti toliko ambiciozan! Nikud se ne žurimo . . i reèe: .. gore. .reèe žena. ali je mogao da joj oseti usne na svom trbuhu. kleèeæi u kadi na svojim punim oblim kolenima.Trideset. vrat i svaku tetivu. . . Kroz polusan. pomalo rapav. nekud odozgo sa veoma velike visine. Blago ga je odgurnula na jastuk: .ponovila je kao da se neèeg priseæa. . .Te gimnazijske drolje i ne znaju ništa drugo sem da rašèepe noge i da èekaju . 237 .A.. ne skidajuæi svoj flanelski plašt. lenja a opet tako pribrana i umirujuæa. Protegao se u njemu mladi maèor i htelo mu se nekud gore..Ostavi . Uvek æe se naæi neèiji koraci u hodniku. grudi su joj se pri svakom po-kremnjihale levo-desno.Mala kuja! . zagrcnuto joj je prièao o Lini Koen.ponovo ga odgurnu. vezana sa dve pantljike.. . tebi? . 239 . .. o onda još niže njene zube.Sav si napet! . jer joj je spavaæica. . Vratila se svom poslu. .Zašto si nestrpljiv? I on se opusti. .kazala je trljajuæi mu glavu pošto ga pažljivo sasluša. . zgužvane plahte pekle su mu kièmu kao usijana plotna na peæi. tako mekanom oblaku tkanine i ženskog mesa.kazala je.Nisam više mogao da izdržim!" A ženi su se najpre odozdo videle samo beonjaèe. . .. šiknu eksplozija koja raznese predugu moru .Zašto se. kao Izlaz u sluèaju nužde. oh. prepone i dlaku i uðe unutra klizav i èvrst.sna.kazala je mirno. i tada žena.Opusti se . veoma okretan jezik. Dok ga je sapunjala. Pruži ruku ka njoj. gore.. ali zapoved-nièki. a onda ga pogleda odozgo.. . . on oseti da se diže. Koliko ti je godina? . . a onda. .zajeca.odgovori ona. . pomisli. noge. . .Osamnaest.. "Oh.Bože. mišiæi mu se nategnuše do rasprskavanja. ne prièaj mi samo o njima! Pitao se da li da joj dozvoli da ovako govori o njegovoj prvoj i najveæoj ljubavi? Najzad. ne pre-stajuæi još nikako da se proteže i stremi ka tom putenom. oh. Nije mogao da vidi ni deliæ njena tela (sve je skrivala Jpezlièna vreæasta spavaæica). . toliko naprežeš? . .oseti prvi put svoje ruke. podiže glavu. oprosti! .oseti dodir njene tople kože kako mu se spušta na butine.Ludice! Izdržao si dovoljno .Ne! . Drugi put æe biti bolje! Obrva ga talas divne iscrpljenosti. . . . . gore. Uzeo je njenu bradavicu u usta i zakašljao se. u iznenadnom slavlju pobede. golicanje tamne kose koja joj je potpuno sakrivala lice i u kojoj Herceg zapazi prve sede. . lagano raskrili meku tkaninu.. Nije mogao da proceni kakvo $>j je telo. dosezala sve do grla. . Kada se po drugi put probudio..upita. kao da raèuna u sebi.Reæi æu ti kada ja to zaželim! Ovako mi se više sviða . oštre i nežne istovremeno. pokuša da izigrava mužjaka. bio je muškarac i mogao je da joj to zabrani.Osamnaest . ramena i telo. kako si ti lep deèak . kao da je šlepa.kazala je tiho.. tamo i ovamo. Njeni prsti èarobnice spustiše ponovo nategnuti luk Hercegovog stomaka koji je podrhtavao od napora. neka je blagosloven njen trud.Još si pravo dete . . jer je progutao sapunicu. kog vraga.Onako . pa i najmanja žurba mogla da pokvari. . . stomak iznenada postade zategnut kao koža ludog doboša . kao da uopšte nema ženica.

uèinilo ga muškarcem! Više se od jednog pozorišta ne može ni oèekivati.Gospode Bože! Šta su sve u stanju da uèine te male kurvice! Mogu da vas zamislim .Još jedanput! Rekao joj je još jedanput.Kuda æeš? .. kao što se kasnije pokazalo. udarao je lepo izafektirano Linino lice. Ostale su. Dvoje amatera! Doruèkovali su.Sada sa njim! . . . i bio je to veoma dobar odgoj. U Hercegovu sluèaju. . Bila mu je istovremeno i gadna i privlaèna. . pružilo mu mudrost kafanskih oratora. Ali savladaæe i njih! Žena se žurno oblaèila.Ne. sada opet dlanom! Oh.kada mu je blago gurnula glavu u svoje krilo. nauèilo ga kako da pobegne iz sumorne svakidašnjice kada god to zaželi..naredi žena.. zalupivši vratima.Stvarno si pomislio da si impotentan? . samo tako . . pokušavajuæi da zakloni lice.upita ženu. naravno. . Bio je strašno ponosan što miriše na mleko i što je odmah shvatio šta se od njega oèekuje.Žuža! . Bože! Uvijala se pod njegovim nogama. samo je markirao taj šamar. . . iskustvo i. ropski naèin. Pozorište je dalo sve od sebe da spasi napuštenog deèaka. na neki do tada nepoznat. Legenda kaže da je vuèica othranila Romula i Re-ma. a u Knjizi o džungli Kipling piše da je malog Moglija odgojio sivi vuk. Odmahnula je rukom: . .Ti si. koje je prljavo-sivi januarski sneg bojilo u ružièastu penu. to je bilo pozorište.naredi mu žena. pa je bio malèice zbunjen. .Šta ti je samo uèinila! . Prvi put je udarioj^dnu ženu. . . tako uspešno savladao po240 slednju prepreku. Reci mi da sam kurva! Rekao joj je. . još neke finese.A gdje radiš? . Bože. . .. na kraju . Mogao je od nje da èini šta je hteo.Mirišeš još na mlijeko .Hej.Jaèe! . Pružilo mu je zaštitu. .. .I htio si da se . pomoæu malo piæa. stojeæi bosi na betonu u maloj kuhinji. Udarao je sve snažnije. .Udari me! Sada me udari što jaèe možeš! . Bio je ponosan što je. a kako se zoveš? .reèe.Oh.reèe žena..reèe ona.nareðivala je dalje žena. Ne bi smio više da piješ . .. najzad.Udari me njim! Hajde.U pozorištu .Jesam. tako. kao da se to podrazu-meva.. 241 Udario je dva puta jako.promuca zadivljeno. Pjevam u horu. glumica? .A.Ti pojma nemaš kako grozno bazde èetrdesetogodišnjaci! Taj odurni zadah! Moj Bože! Ti zaista mirišeš na mlijeko. . .Stvarno! .rekla mu je izmeðu dva poljupca. . Bio je strašno ponosan što se toliko toga oèekuje od njega ovoga jutra.. . .upita je. . šta èekaš? Kleèala je gola ispred njega i on je udari.%nleko i bajate kifle. . U stvari. pružilo mu utehu. Bio je ponosan što miriše na mleko. .Na posao.

potpuno odevenu ženu kako govore o njemu kao o darovitoj seksualnoj igraèki na navijanje. neuspeli senti-mentalac Niko Herceg.plod njegove porazne lenjosti koju je gušio i ubijao voljom i strašnim naporima. I možda je mali. mutne nagoveštaje. nostalgije i seæanja na dobrotu koju nikada nije uzvratio zahvalnošæu. . osvajajuæi stopu po stopu plaže. neustrašiv. Kada je došlo za to vreme. .da . bila samo pusta obmana . kakve ga sve opasnosti prate u stopu i vrebaju iz zamki nežnosti. mirisi. Jedanput. boje i reci. ne unosiš srce. . zvukovi.sve podzemne i podvodne strasti. Dobijao je i gubio bez radosti i žaljenja. uvek i veèito u pat-poziciji.. Neke žene .Sada znaš. . koliki su samo okretali leða i išèezavali u anonimnoj matici. i vreme 1974. krivonog. gotovo kao sina: . sadašnjost. . koja se nije preterano protivila. Nedostaje još samo fotografi . prošle kroz krevete najrazvratnijih gostujuæih oper-skih prvaka i baletskih koreografa.. Jedanput probuðeni i izvuèeni iz skladišta vremena. poznati.. sebi. nepomiènog ubice da prvom prilikom uništi svog dugogodišnjeg 243 muèitelja. dakle. Hladan i nezado-voljen.Ti si talen-tovan za te stvari. "ko je ko" N. svukli su zajednièki malu horistkinju. Nije li. da mu se nešto pokvari u akvalungu ili u nervnom sistemu.rekla mu je. svejedno. osvajao je i napuštao žene koje nikako nisu mogle da shvate poreklo njegove svireposti.pomislio je. "našeg popularnog Niku N. Uskoro. neko je zazvonio na vratima. ni tamo. otpustila ga je nežno. predaleko ode u vreme.. Herceg se zapita nije li poslovièna prodornost..možda je taj i takav mali Herceg najzad saèekao svoj odsudni trenutak. Otišla je gola da ih otvori i nešto kasnije uvela svoju prijateljicu iz hora . odricao se prijateljstva. Dok se odmarao žene su hihoæuæi se. što se šepurio i u punom ornatu uspeha potpuno zaboravljao odakle je potekao. . pa da za njim poruši i potopi sve mostove koji su povezivali vreme 1947.svemu što bi moglo da oslabi njegovu bolesnu ambiciju i što ne bi bilo savršeno èisto i potpuno rešivo . i po šesti put te noæi potonuše u lepljivi ukus mokre dlake. dok je jedini Herceg išao pravo ka cilju koji je sam sebi odredio. nauèio je gotovo sve o voðenju ljubavi "to živ èovek može da nauèi od jedne iskusne žene. dok su vodili ljubav. Lomio je srca i trpeo poraze. uhvativši samog sebe u sivkastom rasteru izmeša242 nih tela. pekle palaèinke. koje je otklanjao istog èasa èim bi se pojavile. poput strpljivog. izgladneo. pohaban i siv. Koliko je njih za to vreme propadalo u toku samo jedne sezone ili jednostavno odustajalo od karijere. ni amo . primajuæi ih kao neophodan rizik u svojoj privatnoj kaznenoj ekspediciji. . taj lenji i neuspeli Niko Herceg vrebao sve vreme u zasedi (bjÈ kao onda 1954.ispravi se. opirao se ljubavi . Bilo je to iznenada oživelo ljubavno klupko sa onih pornografskih fotografija iz starog Gym-nasiuma. prošlost i neizvesna buduænost navirali su mu u glavu poput plime koja se lagano dizala u zalivu. prepun nepredvidljivih slavenskih èežnji. Hercega". Krenuo je iz te ušuškane sobice u svoj veliki osvajaèki pohod sveteæi se Lini Koen. dok je èekao iza živice da basista razdevièi Linu Koen). potiskujuæi je u najdublje i najtamnije prostore onoga što nazivamo unutrašnjim biæem. a to žene vole . Njegova uèiteljica Žuža i on. da veliki. bez ljubavi u srcu.. da zaroni suviše duboko..Hodi . neranjiv.neku punaèku dundicu riðe kose.ona ga privuèe dole. nadaleko èuveni. koju su mu pripisivali sve ove godine. Gledao je uplašen iz plahti jednu nagu i drugu. lica. sautan protivureènostima i sapet klupkom nesreæa što su ga pratile od najmanjih nogu. H.

u zvuku orkestara za igru dok se ostali svet zabavljao. misli Herceg "ništa od svega što mi se dešava neæe moæi da bude iskorišæeno! Šteta!" Mahinalno podiže ruku da pogleda koliko je dugo s one strane života. Ta imaginarna linija kao da mu je stajala ispred grudi tokom celog detinjstva. kada im se najzad otkinuo od tridesetog sprata zgrade i uz krik poleteo ka zemlji. "U sluèaju da sam итш". ona ga je spreèavala da ne "istrèava". ubija Lija Osvalda. ljubio i èestitao nove godine onim redom kako su stizale . zgrèeni. u bolesnièkim krevetima. izbliza! U svakom sluèaju.. Herceg je video kako se deèaci postrojavaju po velièini i guraju štrkljastim ramenima.) gde je u uzbudljivom ritmu povezao naj razlici ti je naèine na koje ljudi i žene napuštaju život: smrt u zatrpanim bosanskim rudnicima. Smešna smrt. naoèigled novinara i policajaca. raspadajuæa smrt ozraèenih u Hirošimi i Nagasakiju.dvesta pedeset veoma lepo montiranih smrti.razularena gomila sa papirnatim kapama i klovnovskim nosevima presecana fleš--bekovima stratišta i grobarima koji trpaju streljane u tek istesane sanduke od sveže smolaste borovine . smrt predsednika Sjedinjenih Amerièkih Država Džona Kenedija u * Saadi od Šabasa (1188.. ali njegov sat je veæ odavno bio stao. Tako više nije znao ni koliko je sati.ostatak života provešæu mrtav! Da. kada južnjaèki oficir podiže pištolj i hladnokrvno ubija zatvorenika. . zatvoriti u ludnicu ili uhapsiti kao sumnjivca. proizašlu iz te prve.). kojeg su vatrogasci pokušavali da spasu do poslednjeg trenutka. samo jedan lep sunèan dan na nepoznatoj plaži i jedan tridesetsedmogodišnjak koji sedi i gleda u more .šta od njega ostaje tamo. možda baš tako i izgleda gospoða Smrt. znao je da ovde ne može ostati a da to uskoro ne bude primeæeno i ne izazove neèiju sumnju. Oko tog prizora lebdeo je oblak ružièaste prašine.utabanom krugu crvene zemlje u retkom borovom šumarku. preko. i ono poznato ubistvo na sajgon-skom trgu. navodnog ubicu Kenedija. nadmudri svog velikog dvojnika i zarobi ga jedanput zauvek! Ako. u 1974. slikane kamerom na ruèno okretanje.Zbor! Komanda praæena prodornim zviždukom pištaljke podiže deèake na noge. ni koji je dan. . nevidljivoj crti.* U tom sluèaju . Ako veæ nije mrtav. dakle. onda æe tu grešku lako ispraviti drugi: ubiæe ga veæ na neki prikladan naèin. Ravnali su se prema zamišljenoj. a šta ovde? Kada je èovekov san lepši od jave. lagana.-1291. kad Džek Rubi. lepa smrt starca koji zagrize jabuku palu sa voæke i umre meðu plodovima (Dovženkova "Zemlja" 1930. mutna i titravo snimljena streljanja iz španskog graðanskog rata i neme smrti.reèe Herceg .mu jednim jedinim oèajnièki smelim potezom odseèe odstupnicu.mrtav. Poskakali su sa svojih mesta i jurnuli ka zbornom mestu .) 245 automobilu i još onu drugu smrt. više nema povratka na "Tramuntanu" i u "dragi gledaoci. onda bi bolje bilo da umre. ništa posebno. gde se ljudi ruše kao kegle u kuglani . da bi iz njih montirao onu veæ klasiènu emisiju "Smrt je moj zanat" (1971. dobro došli u jubilarnu. Toj emisiji je nedostajala još samo krunska poslednja sekvenca za odjavnu špicu: smrt njena autora. ugljenisani leševi izgorenog Boinga--707 na pustari pored Pariza i egzibicionistièka smrt samoubice u Hamburgu. èudnija od svih koje je više od pola godine tražio i kopirao u evropskim i amerièkim filmskim arhivama. svejedno. nazdravljao. tridesetu 244 emisiju Èuda Jadrana!" .

zaustavljala ga kad bi èitavo njegovo biæe èeznulo da jurne napred . Kao da je iznenada neèim ugrožen. meðutim. bilo potpuno neizvodljivo. ni èela. nekim ružnim nesporazumom koji je namerno brisao godinama u pamæenju. ovaj put. U naslagama mnogih krivica koje je vukao u kartonskom koferu.Prvi! .Prvi! . a seæao se i toga da je nikada nije naroèito voleo. . koje je.taj èovek ga je gledao kao da posmatra samog sebe. Bio je to neki èudan gost. Herceg shvati da je kod odraslih tih godina postojala uvek prisutna namera da mu èitav život pretvore u stroj. pa mu neka prastara nelagodnost prostruja telom. . Svaki tim izdvoji po jednog taoca. (još nije bio sasvim siguran u godinu) krio izgubljeni kljuè za povratak u 1974? Seæao se dobro da se taj davni susret odigrao na nekoj plaži usred popodnevne jare i da se sve završilo 248 muèninom. veæ po bukvalnoj.. Napregao je pamæenje do krajnjih granica.Drugi! . Da li se tada borio za nekog ko je navijao samo za njega. U svakom sluèaju. maaaaarš! Ж1^ tima su se razdvojila. jedanput zauvek. nije to bilo sažaljenje . veæ nas samo muèi i iscrpljuje morom sve do buðenja. fizièkoj!). uvezanom oèevim vojnièkim opasaèem da se ne rastvori i ne prospe utrobu po šljaki nekog železnièkog perona.taj nevidljivi konac terao ga je u red. kao da se našao u snu u kome nas nevolja nikada ne pogaða konaèno. oseæa-juæi da æe od ishoda ove istrage zavisiti mnogo toga. kao da razume i prašta sve što je ikada zgrešio .Prvi! .Drugi! . Ali to nije bilo sve! Seæao se nejasno i neèijeg prisustva. druga . ne dozvoljavajuæi mu da se razlikuje od drugih. kada je svako od njih znao u èiji potiljak treba da gleda. i ko li je to mogao biti kada je u to vreme imao tako malo navijaèa? Veoma je važno • da se seti! Nije umeo da objasni zbog èega je to tako važno.Prvi! . deèacima se lakše manipulisalo ako su bili poredani po velièini (ne onoj unutrašnjoj koju je teško odrediti. nièega sem pogleda kojeg je dobro pamtio.. ali èinilo mu se da je veæ doživeo èitav ovaj dogaðaj. neèijeg pogleda vezanog uz tu igru .Drugi! . ni stasa. strah od prirodnog haosa i anarhije mladosti. Prva vrsta postade . nije mogao da se seti ni njegovi nosa. možda stranac neki muškarac èije crte nije mogao da uoblièi. .Mirnooooooooooooo! Na parove razbroooojs! .crna. deèaka koji je najveštije baratao loptom. Verovatno je to bio izraz njihove uroðene netrpeljivosti prema neredu. ne mogavši pritom da doèara èak ni boju oèiju iz kojih je izvirao samo pogled! Prvi i jedini put u životu neko ga je gledao na takav naèin: ne. Možda se u srži te magline što je obavljala tajanstvenog posetioca iz 1947. upoznao nekog èudnog posetioca koji je izašao iz mora na neobjašnjiv naèin. Gledajuæi kako se deèaci postrojavaju. sve dok od celog tog sluèaja ne ostade samo bolna svetla senka--ožiljak.Mirnooooooooo! U dvooooojne redoooooove! Prva vrsta trideset koraka napreeeeed.Drugi! . nikako . 247 Herceg se maglovito seæao te deèije igre.

sada veæ kao ravnopravan èlan nove ekipe.siktao je èuèeæi u pesku. riba list. izmeðu želje da trèi. Postiðen. Dok se okreæe u vazduhu. ispucala koža sasvim je izgubila loptasti oblik. èuèi. izmeðu slepe odanosti i pustoši zrelosti koja nas odvikava od ljubavi. . Te "krpenja-èe" su odskakale samo prvih pet-šest minuta igre.nije mogao da pronaðe i izdvoji krivicu vezanu za tog nepoznatog posetioca. a on se izmicao da ne bude pogoðen. .Ne daj se.odgovori mu pogled malog Hercega. tako da posle desetak minuta izmeðu dve vatre ostadoše još 249 samo èetiri igraèa. a deèaci se razilaze svako na svoju stranu. Iz nje se pri svakom udarcu cedi voda. tako da na poprištu ostade još samo mali Herceg! Nije ni primetio da navija za sebe u tom prašnjavom crvenom viru: . oštrica noža. napadao onda kad ga niko nije oèekivao. on je blesak. Još jedan precizan udarac u pleæku odstrani sle-deæeg igraèa. leða! Dobro je . uvek izmeðu! Izmeðu strogih pravila vaspitanja i luðaèke èežnje za slobodom. inaèe. pa se Herceg seti da je potrebno što duže ostati nepogoðen . pravili od krpa. "krpenjaèa" se pretvara u ljigavu i mlitavu grudvu blata. dok se udarci sve brže izmenjuju jer je osamljen kao meta. okret. . lastavica. kamen-pliska. prodaje zjala i koraèa svojim korakom i one nevidljive linije poravnanja i "leva. pošto je u krugu veæ duže od 250 èetrdesetak minuta. pa i crveni i crni veæ gube živce što je tako dugo nepogoðen na nièijem polju. izmeðu èiste ljubavi i životinjskog parenja. Malo kasnije. Odlièno! Pazi sad.što duže nièiji na brisanom prostoru izmeðu dva tima koja sada zajednièkim snagama gaðaju slobodnjake. razoèarani što je tako kratkottpjala. bez one nikom-nepripadajuæe unezve-renosti skoèio je visoko i snažnim udarcem u noge uspeo da pogodi svog bivšeg suigraèa. Drž"se! Navija za tog malog usamljenog skakaèa izmeðu dve vatre.Ne daj da te pogode! Pazi. leži. Pomisli sa užasom: "Da li sam veæ nekada izronio ovde?" "Zašto si se vratio?" . Njena prljava. ali okretnost deèaka koji je prošao sito i rešeto da bi preživeo. izmeðu želja da bude voljen i ravnodušnog neprijateljstva kojim je bio okružen. Nisu sluèajno govorili u to vreme: "Pun si viceva ko lopta šiceva!" Ali. tako. pa on pognute glave preðe timu koji ga je odstrelio. eskivirao udarce. meðu njima i Niko Herceg mlaði. Sve njihove utakmice završavale su se besnim šutiranjem prljave vode koja je šljiskala u otromboljenoj èarapi. Pravila veèna kao istorija sveta! Zar se ta tako prosta deèija igra nije odvijala svakog dana njegova života? Gaðali su ga. izmeðu propasti starog Hadži-Banjca i svog uspona. sa koliko su se samo žara otimali za taj prvi pravi kožni fudbal koji je mogao da odskaèe od zemlje! Lopte su. Tam:i su vesto gaðali protivnièke igraèke.. dok ne popuste šavovi stare èarape. noge mu se sve teže odlepljuju od zemlje kad skaèe. Stara fudbalska lopta kojom su deèaci igrali "Izmeðu dve vatre" bila je na mnogo mesta iskrpljena. i on ode da se utopi u timu èiji ga je hitac odabrao. Lopta onda pogodi najkrupnijeg od ta èetiri nièija igraèa. ali igra ne može da se okonèa sve dok skaèe i izbegava pogotke izmeðu dve vatre. èije se telo izvijalo u skoku. uspeo je da uhv^i loptu u letu. zgužvanih novina i starih èarapa. izmeðu sanja da živi .. pomaže mu da u zvrku tela-èigre izbegne za dlaku i najopasnije lopte. . Kada se skvasi. Taj tupi udarac naduvane kože kao da je negde u dubini magacina pohranjenih starudija otkaèio i seæanje na pravila ove stare igre. mali! . krivicu koja posle nikako nije mogla da bude izglaðena. tako . lizao rane u svom brlogu i ponovo izlazio na brisani prostor da se izlaže novim opasnostima . Igra je gotova: "krpenjaèa" leži u lokvi. . desna!" marša.

kroz sve te uzaludne godine panièno je be-žao od èamotinje i dosade dobro poznatih ulica i izloga u njima. za površnim i svima razumljivim dogaðajima. kada mu se èinilo da ga je ipak pogledala .Ne dolazim iz provincije! . . da bi se èas kasnije uputila u brišuæem letu ka njegovim nogama.U odnosu na London. uvek izmeðu . Èak mu se i znoj pretvarao u crvenu boju. izmeðu trezvenosti i 251 ruma.izmeðu oèajnièke želje da umre od ljubavi za Linom Koen i vitalnosti svih njegovih predaka..kazao je tada Svilar. Hramljuæi. . ma šta se dogaðalo. "žestoke" teme da bi golicao trome mozgo252 ve nedeljnih gledalaca. mali! Ne daj da te pogode! Igra se veæ pretvorila u èisto muèenje.sam na nièijem brisanom prostoru! Drži se. pokorno priðe ostalima i zauze svoje mesto u stroju. pretvarajuæi svoju nezasitu glad za svetom i životom u profesiju. Morao je da skaèe što više. dokazujuæi iz dana u godinu i sebi i drugima da je hrabar. izmeðu tomova u kožu uvezanih knjiga i zanosnih govora kafanskih mudraca koji su pljuvali po njihovim uèenim lažima. . izmeðu jednih i drugih. izmeðu profesorske marljive ustrajnosti i anarhije propalih glurnaca. a Pariz prema . kosa. Srušio se iznemogao u prašinu. obrve. èega li? . izmeðu dobrih namera onih koji su hteli da ga "odgoje" i rðavih posledica proisteklih iz te zabune. prepušten na milost i nemilost sluèaju: hoæe li se najzad pojaviti Lina Koen? Živeo je za jedan ili dva (ako je imao sreæe) kratka susreta u prolazu. vest i nenadmašan profesionalac sa "Arifleksom".. opet. . ovih i onih. i deset koraèaja kada bi se i protiv svoje volje okrenuo da još jedanput vidi njenu modru beretku na tamnoj kestenjastoj kosi.Ne radi se o tome odakle stižete . U stvari. . .sam u Robinsonovoj kolibi i spavaonica sa trideset kreveta. provincija u odnosu na Pgj^z. duže od bilo koga.Zbor! Sp" je stigao u zvižduku vaspitaèeve pištaljke. tamo gde su se sukobljavale strasti. Beograd je provincija dok je London. speklo sunce. a odmah potom udesno! Telo mu je veæ prekrivala crvena prašina. Probijao se nedeljama do mesta na kojima je šikljao ogoljen i surov život. Ali deèak je video za koga Herceg navija. trepavice. ako ne one užasne veèeri dok je po ko zna koji put zapoèinjao nov krug desnim trotoarom korza na glavnoj ulici.predaka što su mu nareðivali da ustane i da se bori. Šta ga je gonilo na to veèno putovanje. boreæi se da povrati dah. polupijani filozof Vanja Svilar. . baca ulevo. Kako ga je voleo u tom èasu! Deèaci odmarširaše ka dubini plaže i uskoro ih za-kloniše niske krošnje pitasora. pre i posle njega na tom terenu. tragao za akcijom. .Radoznalost je bolesna strast . koju bi istog èasa. dok su èekali na snimanje. sve mu je bilo crveno.suoèenje koje nije trajalo duže od tri koraka pre izranjanja njena lica iz šetaèa. da se u skoku okrene oko sebe da bi je izbegao. i ta tako retka naklonost održavala ga je neranjivim iznad zemlje. siromaštva i rasipanja. Lopta bi jedanput letela prema Hercegovim grudima. Slabine su mu se dizale i spuštale kao kod nasmrt izmorenog zeca koji je izdržao trku sa psima. i saèeka dobre dane. krv crvenih i crnih .Nevolja je sa vama provincijalcima što vam je glad nezasita! . Hercega i Hadži-Banjaca vezanih do kraja veènosti nerazmrsivom mržnjom. koje je jedino mirila izmešana krv u njegovim nežnim kapi-larima. Herceg stariji pritisnu dlanovima bol u slabini. da se održi na nogama. Eto prièe koju nikada neæe snimiti i prodati! Glupo je proæerdao najbolje godine na takozvane "tiražne". još dok je bio u skoku.rekao mu je u septembru 1970. ili da se saginje.

. a veæ godinama svakog dana gledam kroz svoj prozor kolone palanèana kako pravo sa stanice ulaze u njega! Više od polovine graðana Pariza nikada se nije popelo na Ajfelov toranj! Svi provincijalci koji su ikada posetili Pariz. Ali mi više nemamo nikakve veze sa tim novim gradovima.Život vas ionako neæe pustiti da odete isuviše daleko od onog blesavog oraha u dvorištu! Izgoreæete sami. vuæi æe vas i privlaèiti iz dana u dan sve neodoljivije. raspolažete sa mnogo više nepotrebnih podataka od ostalih . jedno je taèno: prošlost se nikada ne može posetiti.Šta bi trebalo. ista kola. . . Ostale su samo neke stare ulice i trgovi koje pretvaraju u muzeje i bazare za turiste. Ona je neizmenjiva! Uzalud æeš kucati na njena vra-ta. ma . oseæam da i ti sada to isto ve-ruješ. . veæ o tome ko je od nas provincijalac iznutra. jer sam u Trebinju upoznao zaista najveæu gospodu i po držanju i po otmenoj uzdržanosti. . vaše detinj-stvo. bili su tamo! Po tome se i razlikuju od Parižana. u naèinu na koji kupujemo. jer je nema . . Razlike su 254 potpuno izbrisane: svugde æeš zateæi potpuno iste stambene blokove oploðene u jednoj jedinoj marselj-skoj pra-mašini za stanovanje starog Korbizjea. da vam nešto ne promakne . makar izmeðu dva voza. zauvek smo poneli rodnu provinciju u svom prtljagu. na kraju krajeva.i krug je tako zatvoren! Ne radi se.. a ne neko drugo drvo? Otkud znam!) Ali. potegavši gutljaj rakije iz svoje džepne ploške. . u hodu. gladni svega. vidiš. Otišavši sa poljana na kojima smo šutirali na dva golica (tamo su sada nova naselja).Njujorku palanaèki luna--рагк! S druge strane.Ali. obilazite solitere i samoposluge tražeæi mesto na kome je nekada stajala vaša stara kuæa! Moliæete nepoznate ljude da vas malo puste na betonski parking. kad najzad šèepate to za èim ste jurili celoga života.. o tome ko je odakle stigao u Beograd ili Njujork. Jj§ je još znao stari Aurelius Augustinius. autobuse i super-markete u kojima neæeš znati jesi li u Atini ili u Præilovcima. koja više ne postoji nigde sem u vremenu! Ne možeš se vratiti u nju.odgovorio je Svilar. . ili da. neko duhovit i površan! .Ko je rekao: Postoje samo Pariz i London. opet niste sreæni! Vaša prošlost. dakle. Rim je najzabitija provincija u odnosu na letnji Dubrovnik . a kad kažem provincijalac . sve ostalo je pejzaž! . vaša draga provincija.prekinuo ga je Herceg? . . . danas je megalopolis! Svetsko selo .. da bi ste se još jedanput uverili da više nema oraha na kome ste se ljuljali i urezivali srce èakijom! (Pitam se zašto je to u lepoj književnosti uvek orah. po vama. . da sluèajno ne biste šta ispustili. proslavljate godišnjice mature.kazao je Svilar. kao da æe nestati robe baš kad mi stignemo na red . pa æete ostatak života protratiti na to da pronalazite preži-vele. Provincijalac si jer pripadaš provinciji. i na vaš neprestani napor da nešto postignete.to je stvar individualnog talenta da se do smrti zadrži prokleta glad za mestima na kojima se nešto dešava.upita ga Herceg cinièno. 255 . Vi. stanujem preko puta Narodnog muzeja i nikada nisam poželeo da uðem i vidim šta ima unutra.. da radimo? . . Njujork je za Rim obièno varvarsko selo . ako mi dozvoliš da završim misao: subotom uveèe. kad je govorio o "moždanoj iscrpljenosti" i "telesnoj muci uma"! Nemoguæe je pomilovati vreme . provincijalci. 253 . evo.Verovatno. . po gladi i žestim kojom je utoljuju! Ali ono što je do juèe bila provincija u kojoj smo odrasli. I onda.Ništa . kao duhovi.vaša radapialost je nezajažljiva! Znate èak mnogo više i od onih o kojima znate sve! Vidiš. Ali vi ne biste bili provincijalci kada ne biste verovali (a. preskaèuæi stoleæa . stalno dešava.

. Posle mnogo truda i sreæe. pevaèe i kurve. patili i puzili po pesku.svi su oni bili samo besplatni statisti jedne iste krvave televizijske emisije: Herceg je veæ odavno izgubio sposobnost da ih vidi drugaèije sem uokvirene u kadar..to vreme . preplanuo i elegantan. uspeo da prokri-jumèari èitavu svoju tehniku na Svetu goru i da prvi tajno snimi život kaluðera i isposnika. ne raèunajuæi na vreme u zasedi. preplivao Žutu reku zajedno sa odredom Crvenih Kmera i snimao ljude buktinje. Upoznao je najzanimljivije ljude svoga vremena. prenosio direktno opsadu i pregovore oko otetog aviona kompanije MEEA sa blokiranog aerodroma u Zagrebu.dok "Arifleks" tiho zuji paleæi i gaseæi svoje stražnje crveno svetio poput usamljene "kara-vele"jj| noænom nebu .pazi.bespristrasan hladnokrvan posrednik izmeðu dogaðaja i gledaoca. a prostor i vreme su. prevoda. kupovao televizijskim novcem vozaèe.kao kuèiæi . bilo gde da se ðavo pojavi! Vukao se prašnjav i oznojen pored napuštenih kamiona zaglavljenih u pesku Sinaja. se-deo u svojoj. modne kreatore i zanesenjake koji su osnivali nove religije i proricali skori smak sveta . svi pobednici i pobedeni. a u iznajmljenom ribarskom brodiæu. prekapa ruševine i razgleda smrskane komade presnog ljudskog mesa . . Start vam je isuviše lep da bi bio moguæ! Bežite od svog porekla i osvajate prostor. pregovaraèi i unesreæeni . vodièe. ta gladna deca naduvenih trbuha u beskonaènim redovima pred kazanima UNICEFA.koliko me ubeðivao u suprotno!) da æete uspeti tamo gde su svi ostali pre vas veæ pretrpeli poraz! I šta se dešava? Život vas lepo pušta u tu trku i kurvinjski se smeši sa sudijske tribine. a nedelju dana kasnije. nosaèe. koje je gutala nezasita televizijska vrpca. slepi oèaj pod hladnim sjajem zvezda. avione i valute. državnike i proroke. najzad se izborio za moguænost da potraži ðavola. Postao je okoreli profesionalac kome trebaju sve žešæi prizori da ga išèupaju iz" dosade sa kojom je menjao aerodrome. uspeo da se meðu prvima ubaci u blokirani Kipar i snimi okršaje u Nikoziji. . profesionalne boksere. Hijenama iz ABC-a nije preostalo ništa drugo sem da mu otkupe kopiju na rimskom aerodromu Fjumièino! Prihvatio je kameru kada mu se onesvestio snimatelj dok su pravili emisiju o transplantaciji srèanih zalizaka u klinici doktora De Bejkija. kamera radi! I svi ti ljudiTcoji su se ubijali. i žene u crnom na 257 zgarištima što narièu ruku podignutih ka nebu. èistoæe tona. . sportiste i oèajnike. lešinar sa "Arifleksom" i "Nagrom" koji prolazi kroz tuðe nesreæe.neodvojivi! Ono vas èeka . od kojih je zavisilo hoæe li mu dozvoliti da stigne do novih nesreæa. u jednoj od onih tak^ tužnih i smešnih spomen-soba u koje nikad niko ne zalazi . ostavljajuæi za sobom krvave tragove. suze i žuljevi. one što su sami sebe spaljivali pred budistièkim hramovima Tajlanda i Kambodže mrmljajuæi svoje molitve. s kojim je isplovio iz luke Tartus u Siriji.. Cvileæete da vam tamo odakle dolazite prime na poklon spomen-bi-blioteku ili da ostavite svoja platna. èekaju-æe gde æete sami sebe saplesti. ogrnut galabijom. lica premazanog "tenom".i vratiæete mu se . . nagraðena na Velikoj Svetskoj Izložbi u Parizu. . kao što se veæ zna . Usredsreðen na svoj posao veèitog svedoka .pepeo nade . i one druge koji su poput baklji istrèavali iz zapaljenih trkaèkih kola u Monci urlajuæi psovke! Èekao je izraelske "Fantome" na 256 terasi hotela "New Omayad" u Damasku i snimio njihov brišuæi let dok su rigali vatru iz mitraljeza. prisustvovao odsecanju ruku na vrelom trgu u Džedi. bio je proteran iz Hondurasa. da bi posle svega. i nije imao drugih problema sem osve-tljenja. montaže i da ne prekoraèi minutažu. bio izgažen i pretuèen na pogrebu Martina Lutera Kinga. kažnjenici i žrtve. tumaèe i one uticajne. gde æete pasti . televizijskim gledaocima veæ poznatoj stolici na okretanje i komentarisao pakao iz kojeg je upravo .

BULEVAR DŽONA KENEDIJA 452/16 SPRAT. baš kao i njegov bivši razred. . dok su se stariji muškarci kupali u dugaèkim donjim gaæama. olupana crvena kutija nalazila se pet metara dalje. a jedan deèak èak i pomoæu dve duguljaste konzerve. ma kakav. pisana reè je još uvek najpouzdanija . Podigao se na noge i krenuo duž plaže prema kuæama. zbunjen njenom dobrotom. ko zna koliko puta zakrplje-nim automobilskim gumama. niti dušek za naduvavanje. 259 Nije mogao a da usput ne primed i veoma lepe amfore. Ako bude imao malo sreæe. nije ostao potpuno bespomoæan . naslagane kao cepanice iza neke štale. bili su svi iz jednog dela. posle malo traganja. ostatak neke kese. Ipak. H.toj reviji èednosti! Kod žena. koju je sigurno izgubio Herceg mlaði pišuæi svoj dnevnik. Primetila je da gleda u kafu koja vri: . Umesto toga. prekriži "NE ZNAM KAKO DA SE VRATIM IZ 1947. po svemu sudeæi. Eto. i upita ga gde se nalazi sanduèe za pisma? Èovek mu æuteæi pokaza obližnju kuæu i nastavi da podmazuje svoje oružje. gde su drugi veæ odavno dizali ruke od svega. Proðe pokraj tri polusrušene zgrade i zaustavi se pred èetvrtom. nooo BEOGRAD. uèinio je nešto! Ne mnogo. Neki èovek. ispravio je na kolenu i napisao štampanim slovima: NIKO N. 7. Nije primetio ni jednu platnenu ležaljku. Kada se plamen razgori. deca i stariji neplivaèi plutali su u naduvenim. Osmehnu se setno: u vremenu u koje je zalutao cene se samo nove stvari! Ludilo antikviteta zahvatiæe svet mnogo docnije . dobre oèice. Zario je prste u vlažni šljunak i izvukao do polovine potrošenu olovèicu. Zaista. sreæa ga je poslužila: pronašao je meðu otpacima komadiæ žuækaste hartije. MOLIM HITNU POMOÆ! SVETI ANDRIJA (KOD DUBROVNIKA). zarastao u sedmodnevnu bradu. Zaustavio se naèas iznad neke grbave starice. Starica ga je mnogo podseæala na Hajriju Pitu. pronaæiæe sanduèe za pisma. Iz jedne polomljene amfore neèiji magarac je spokojno jeo zob.Hoæeš li solju.Hoæu . šine? . èistio je staru vojnièku pušku èuèeæi uz zid. Trudio se da poseljaèi svoj odnegovani tv-akcenat koji bi ga možda izdao. Pošto je obavio ono što se moralo obaviti. AVGUST 1947.. nastanjenom. verovatno. TELEVIZIJSKI REPORTER.bio je još imek stari lisac N. Prolazio je pokraj osamljenih grupica kupaèa. Zaèudi se mnogo njihovim kupaæim kostimima .kazao je. èekajuæi da stara žena razde-li penu sa skuvane kafe . . . MOLIM HITNU POMOÆ!" ostavivši samo dve svoje adrese: onu od juèe i ovu iz 1947. koji su. u ovakvim mestima mora da postoji crvena kutija (kasnije su sanduci za poštu postali žuti). to je bio njegov posao i njegov život! A. jer slike su rasute po eteru i vremenu i ko zna hoæe li ih ljudi ikada uspeti da ponovo sakupe. Dim i izgorena kafa imali su prijatan miris koji je golicao njegove nozdrve. Ruke su mu drhtale dok je pisao. ali nije se prepustio panici.stigao.. Savio je svoju poruku i ugurao kroz prorez. Pošto je malo razmislio. 260 Èuèali su iznad vatre.podiže ka njemu svoje male. . letovali prvi put u životu. povezane kanapom oko pasa. Osvrnu se oko sebe i. prošeta plažom vukuæi noge kroz sitan obojen šljunak. 258 HERCEG. želeæi da ostavi ma kakav trag o sebi: "NE ZNAM KAKO DA SE VRATIM IZ 1947. koja je potpirivala vatru od korenja vinove loze i pruæa. osluškujuæi kako mu udara uznemireno srce. kojeg je sreæa poslužila tolilro puta i na takvim mestima. . ni suncobran. Ostaviti trag. ona na dva kamena vesto postavi pocrnelu džezvu za kafu. šta ga se sve to na kraju krajeva ticalo? Nešto svetlucavo-žuto izvirivalo je iz peska pokraj njegovih nogu. .

Odakle si. gubeæi sasvim dah a deèaci su vrištali od zadovoljstva što im je uspelo da prevare tog tako èednog.reèe ona ne slušajuæi ga uopšte. ."Nia urbo estas æirkauita per montoj kaj ni vivas kvazau sur fundo de ia kaldrono . Zakleo bi se da je to Zamora (nazvan tako po slavnom golmanu) koji je godinama sedeo na uvek istoj klupi pokraj bazena 261 u Velikom parku i. Esperanto. . Pravio se da ne primeæuje da ga deca zavitlavaju.vikali su i cièali. . Naroèito jedan od njih. ne nalazeæi u tom nièeg èudnog. Bio je ]*iki siromah. ni blaziranom "kapucinu" kod Florijana na Trgu svetog Marka u Veneciji. broširanih svezaka o hipnozi. sliènom onom kojim su nekada davno govorili svi narodi na svetu. 262 Slušali su èudne reci Zamorinog svetskog jezika. niti je slièio espresu iz blistavih. Kao stari esperantista. neka . pa ga tako nepoznati ukus zateèe nespremnog. ali nije imala ukus na koji je navikao. taj Zamora. oèigledno. pa je pokušavao da ukoèenim usnama izgovori imena svojih bližnjih! Zaista. crnoj maðiji i kosmièkim teorijama . kao da se budio iz dugogodiš-šnje amnezije. nulericom ošišanu glavu. Zamora je satima sedeo pokraj ribnjaka i hranio mrvama hleba pet crvenih ribica. koji nije prestajao da èita. . što je više zagledao lica oko sebe. . zaèudo. Ali u to doba on još nije pio crnu kafu. dvoumeæi se da li da mu se rugaju ili da zaista pove-ruju u tu bajku. plavih oèiju kao u dojenèeta.Neka. dižuæi s vremena na vreme svoju krupnu.Pevaj nam. Bio je blagorodan èovek. pre nego što se "pohasiše" i pokušaše da podignu Va-vilonsku kulu kojom su hteli dodirnuti nebo. Kafa je bila vrela.. i on je zaista poèinjao da peva. Nije bio ni nalik na ukus turske kafe. Pevao je bez sluha. èinila su mu se sve poznatijim. Pevao je zanesen: Esperanto.Ðaèe Alah.jednostavno. . zvali zlatnim.Ne znam! . isto tako kao i ovde na plaži. Ruke su joj spretno poslovale sa dva razlièita." govorio je okupljenoj deèurliji. èuèeæi pokraj vatre koja je tinjala. Bila je to. . èitao svoje èudne knjige. . . .. koje su svi u gradu. sporazumevati bez teškoæa. postojani naèin u buduænost zajednièkog jezika. I tako. šišteæih automata "Gag-gia". vero-vao je na svoj tihi. "Sarajevo estas urbo surinterkrucigo de orijentaj vojoj inter Oriento kaj Okcidento . odraslog èoveka. pa živimo kao na dnu kakvog kazana. Fordova biografija i Rat za petrolej. gledajuæi u Hercega. bio je to nakiseo ukus kore pregorelog hleba. ni nes-kafeu kojim se trovao po redakcijama . Naš grad je okružen planinama. a bilo je meðu njima i rasprava o raðanju velikih svetskih kapitala (Poreklo novca. . šišteæi kao puran kroz nozdrve. niti na grèku kafu koju je srkao u malim atinskim kafedžinicama. šine? . napukla fildžana. bio je zahvalan starici koja ga je neodoljivo podseæala na njegovu pomajku Hajriju. ti ljudi su ga podseæali na duhove njegove mladosti. ali zaista je verovao u buduænost sveopšteg bratstva i dan kada æe se svi ljudi. .. neka mešavina jeèma i cikorije. Zamora! Pevaj! . Bile su to kupusare o tome kako uspeti u životu i postati snažan. sve èe biti dobro . u èijim je oèima èitao traèak nenaklonosti. kao da sreðuje mjfli i priseæa se neèega. .upita ga. zahvaljujuæi esperantu. koju su u vreme njegovog detinjstva zvali "divkom". Ipak. neki pedesetogodišnjak krepka izgleda. Sedeo bi uvek na istoj klupi u parku i propovedao svima koji su hteli da ga slušaju o svetskom jeziku. svih ljudi na planeti. ."* * Sarajevo je grad na raskršæu orijentalnih puteva izmeðu Istoka i Zapada.

Tra la mond1. okiæen mnoštvom razlièitih znaèaka po kaèketu (znaèke su lièile na roj metalnih pèela. koji je obièno stajao uz kapiju Begove džamije. na plaži. * Esperanto. avantura i rekorda kojima je prisustvovao? Mnogima bi se dopao. baš kao što nisu mogli da vide ni kompleks "Mimoza" hotela. kazino pod otvorenim nebom (prvi tev/rste na Jadranu). sasvim je izvesno da ne bi imali toliko novaca da plate suncobrane i obavezne ležaljke sa ruènicima. tra la monff . kao što je zlatna znaèka Svesokolskog sleta u Pragu 1939.Manjak. Prehranjivao se prodajuæi bezvredne sitnice. u stvari. Vremena su se izmešala u zgusnut oblak koji je s puèine gonio ljubièast burin. jer je bio bez posla.zbirci nalazile su se i prave retkosti. koji æe biti podignut na ovom istom mestu dve decenije kasnije: mini-golf. Šta da uèini sa dirljivom istorijom svoje mladosti. odraðujuæi svoje sirotinjsko letovanje. a svakog jutra išao da primi poštu. sleteo na njegovu dobru glavu da se malo odmori) vukao namirnice u logor. S onu pri gi kanto. . ko zna. Herceg se pitao otkud on ovde. koji kao da je ispao iz one sure Kur"ana Èasnog. jahting-marina. prodajuæi "Ogledalca. da je stalno u manjku . znaèke Dobrovoljnih davalaca krvi i mnogobrojni udarnièki amblemi. S onu pri gi kanto. . Uvek je bio u manjku.plitak drveni sanduk obešen kai-ševima na grbava ramena . Fadile?" . Hercegu je sada bilo jasno: ovi ljudi na plaži ne lièe sluèajno na njegove najbliže sugraðane. ako zatreba. cepao drva za kuhinju i Ijuštio krompire. Traka je pogrešno osvetljena! Uzalud ga je dozivao Fadil . i ona sa Svetske izložbe u Parizu 1900. na kraju: plaža samo za goste "Mimoza" hotela. pa su ga u rejonu imenovali pomoænikom ekonoma ili nekom sliènom titulom. èija je cena dosezala gotovo visinu njihovih tadašnjih jadnih penzija i plata. kasno razvijenim materijalom. Tako je. želeæi da se naðe pri ruci osoblju odmarališta. ali on više riije mogao da uradi ništa sa tim upropaštenim. anðeo. neki od njih stigli su preko rejona zajedno sa deèijim konvojem. taj Fadil Manjak. sve dok se ne seti da je Zamora èesto pratio sarajevsku decu na letovanje. Kako me ne prepoznaju? Zašto me izbegavaju? Trebalo mu je nekoliko minuta da se seti u èemu je nesporazum: oni ga nikada nisu videli kao zrelog èoveka od trideset i sedam godina. . noževe i drugu nirnberšku robu. esperanto. zvuèi pesma o njemu kroz ceo svet! 263 sreæan i zadovoljan što mu ipak ostaje dosta vremena za èitanje i "tjelovježbu".* Kestenovi su bili u cvatu. unapred si izgubio sve svoje bitke! Pitali ga: "Ima li manjka. ali.Kiel ond\ kiel ona". košarku. gde piše: Goveèe.. ðinðuve. Na Zamorinom kaèketu . sve je bilo tu. tereni za tenis. . na koju ih èuvari najverovatnije ne bi ni pustili. možda je taj grbavac žalostivog pogleda bio. torbar. Njegova radnja . jahanje. poslan da iskuša dobrotu ljudi? Tražio je bogove po . 264 uzbudljivijom od svih državnih udara. da se nisi trudio dopasti se svima ! Odjedanput. a kada bi i uspeli da proðu pokraj njih.a on bi žalostivo klimao glavom i odgovarao da je u manjku. . Video ih je sve u jednom jedinom trenutnom blesku. kao talas.

obavljena oblakom lizola i joda. Æutali su. Gradski deèaci su im zavideli što putuju. To je lokal što sa Ilidže stiže do Marin Dvora.baštovana i cvetne leje doseljenika iz Èeške. i vidi sebe kako se sa Linom Koen vozi Alejom prema vrelu Bosne. sera . Zar je to ono isto. što je veæ sa šesnaest godina zapoèeo vrtoglavu karijeru u sarajevskom podzemlju. vitko telo naèinjeno od zapetih èeliènih opruga što je èeznulo da se preko leða drugih ubaci u svaku tuèu i isproba neke nove grifove? U Èigrinim oèima. a Hadžibajriæ ih je odmeravao iskusnim okom èoveka koji je u svom životu izleèio hiljade mamurluka i još sa vrata . umirao Èigra. sašivene od prevrnutih oèevih šinjela tamnomodre boje. Ulazili bi posr-æuæi. vesto ga hvatajuæi krilima malih ve-trenjaèa na krovovima. . prošaputa reci starog šlagera "que sera. gledaju odozdo krošnje platana kako promièu u laganoj vožnji . Pružio je Hercegu ruku . Herceg proèita detinji strah i uplaši se da se isto tako ne uplaši kada smrt bude njemu dolazila." Požele da još jedanput udahne punim pluæima sa-rajevsku^mleènobelu maglu koja se poput roja reè-nih dunova pred jutro lenjo diže iz kamenom ozidanog korita Miljacke. . prodavši tramvaj nekom domaæinu sa Bjelašnice. Deèaci koji su stizali tim vozom u Gymnasium zvali su se "vozari". jer mu je jedan od njih uyolazu skinao kapu s glave. Èigra! Otvara se Hercegova tajna riznica. 267 glumcima. Oèevi su im bili pružni radnici. Kada zabace glave na otvoreni krov. Zajedno sa svojim zaštitnicima. Idite na svoja mesta. "Dobro. koji su umeli da opravljaju zidne èasovnike i prave struju od vetra. Njihov predvodnik bi tada mirno kazao da je ilidžanski lokal kasnio devedeset i sedam minuta po srednjeevropskom vremenu. jer su uvek mogli da izostanu sa teških èasova. . pergamentiranu kožu razapetu na kostima. a na belom noænom ormariæu od lima zakotrljaše se same od sebe tri pomorandže i Èigra uzdahnuvši.žuækastu. 266 Jedan mali voz promièe kroz kupusne bašte Bugara . stizao je do ašèinice starog Hadžibajriæa. a iz rukava im ispadali keèevi i dame. . Ležao je u Državnoj rrolnici na Koševu u sobi sa trinaest postelja (sedmi krevet od ulaza) i plašio se smrti. onaj isti što je 1952. i nikako nije mogao da u tom slabom stisku prepozna žilavu èvrstinu mišice što je uvek poigravala željna udarca. Zimi bi nosili preduge kapute. Ladanjske kuæe graðene su u alpskom stilu: tajanstveni za-bati sa sovama i verande za poslepodnevni èaj.najnedostupnijim hramovima Krita i Peloponeza. Stenju i škripe dotrajale opruge fijakera dok se krišom ljube iza širokih ko-èijaševih leða. ulièni borac. pretukao na Stradunu šest vaterpolista Maestrala. niti je na Èigrinom uvelom licu bilo mangupske obesti gradskog deèaka. lepljivi od neprospavane noæi." a onda umre. koju su obojica 265 ugledali istovremeno kako ulazi u sobu u belu mantilu.taj voz tone u polja raži tako da mu samo crna perjanica oznaèava kretanje. prolazeæi pokraj kuæa penzioni-sanih železnièara (oni sede sa rukama u krilu na malim klupama pored pruge) . klip-klak . posle pijanki u Pozorišnoj kafani. skretnièari i kondukteri. Iz nje najpre izlazi klimavi fijaker u koji su upregnuta dva konja. . skidali smerno izbledele železnièarske kape. Eh. zaboravljajuæi da je svakog dana svog detinjstva prolazio pokraj prerušenog Boga! Pomisli na približavanje smrti i seti se kako je 1965. . Potkovice sipljivih konja u kasu ravnomerno udaraju o asfalt: klop-klap-klip-klok--klap-klok. a zatim tutnji preko starog drvenog mosta na plitkoj reci Željeznici i izranja ispod džinovskih platana u èijim senkama trunu gospodski letnjikovci. Ulazili bi u grupi obièno tek na treæi èas. kome su odbili bubrege. èiji sadržaj još nikada nije imao vremena da razgleda.

Kao da je neki èarobnjak pretvarao ljude u ovce! Kad bi se vraæao iz Kafane ili sa kasnog zurenja u prozore Line Koen. dobro se seæa. Stajao je obièno pored tezge u drvenim nanulama navuèenim na bose noge i gledao ih kako jedu iz limenih tanjira. presecajuæi tako na trenutak gorki život pokuæara. Rifat Bin-Šaban rasporeðuje u izlogu svoje ^§oslastièarnice baklave i kadaif: "Sa-lep. Suše se tek odrane goveðe kože razapete pred magazama. a ako su tražili nešto drugo za jelo. . sataraš. vruuuuuuæ . stva-riiiijeeee!" Bacaju mu kroz prozore feder-madrace. prolaze poslednji put avetinjski pustim gradom koji spava. i odlazi šepajuæi dalje niz èar-šiju (zima æe biti žestoka. "Ja sam Moša Albahari što prodaje stare stvari . . Herceg oseti ukus svog rodnog grada na nepcima. . rajtozni. a oko njih zuje rojevi èeliènomo-drih muva. 268 kopitu pred kopitu.reski dah planina sa kojih su te noæi sterana stada na putu za gradsku klanicu. konje. mali. æumuraaaaa!" . okrugli kolaèiæi od mlevenog ovnujskog mesa. Dan se proteže duž kotline. a burek je pitac!" . ne us-peva nikako da se podigne uvis. tu je èaša hladne sarajevske vode nateèena iz èesme pred Begovom džamijom i mirišljava kafa tucana u kamenom avanu. .odreðivao šta je kome potrebno: "Kisela èorba!" . pite savijaèe ." zapeva staretinar gurajuæi dvokolicu pored kuæa: "Stare stvariiiiii. kikirikija i suncokretova zrna . a tamo Pod Kovaèima stoje Romanijci uvijeni u crvene šalove pokraj svojih konja natovarenih drvima i æumurom i povremeno neko od njih zaurla glasom koji u sebi krije planinske odjeke: "Snoooopiæaaaaa. Nailaze pekarski pomoænici sa tek ispeèenim somunima na dugoj. istrulele èunkove i probušene šerpe. gledao pognute èistaèe cipela na Bašèaršiji kako raspaljuju žar u mangalama pa greju dlanove. pritisnut olovnim oblakom što je nadkrilio èitav grad. zaèu povike sablasnih pastira koji se poštapaju toljagama i rezanje njihovih pasa . momku za tezgom. . . brašnom posutoj daski koja se nosi na temenu (ispod nje je savijena krpa da ne žulji). a onda "klin se klinom izbija!" . veæ rastaèe ljude.kazao bi mrzovoljno. pilav. .govorio je ponosno Hadžibajriæ. u sluhu mu zauvek ostadoše sanjivi odjeci njihovih klop-klap potkovica po mokrom asfaltu dok išèezavaju u mleènom drvoredu i šumu reke. èakšira. šiš--æevap. Mosti su bacali ispod stola. a oštar dim. krtice su se zakopale pre vremena u zemlju!). . "Hej. bosanski lonac.vièu hitrim tamnoputim deèacima što tegle prepune korpe peèenih slanih semenki od bundeve. ponovo sav sreæan zakoraèi Obalom Pariške komune kroz setni Park cara Dušana i ponovo srete klepetavo stado ovaca kako kulja preko asfalta. Znao je bolje od njih samih šta im je u tom èasu potrebno da se pripreme za dan što se veæ uveliko spušta sa Trebeviæa! Na tezgi su se pušila tek skuvana jela u sinijama: bamije sa govedinom i limunom.poèinje novi dan. susretao je èesto iznemogle rage kako dostojanstveno. dajder to ovamo!" . razmišljajuæi šta da pojede za doruèak. kante i žice od kišobrana. limunad"!" pa Dobri Roba . jer koliko je samo puta mirisao i osluškivao ta blagoslovena jutra. ne bi ih uslužio. . gde su se motali èaršij-ski psi. Plemeniti ukus magle iz vremena kada su se ljudi grejali samo jelovinom. pumperica i pohabanih oficirskih šinjela i èasti sam sebe slatko--rezeæe-kiselom bozom. Žale se na "probadanje u krstima" i kiselinu u stomaku. kafedžijski šegrti pretrèavaju èaršiju uzduž i popreko raznoseæi "komplete" zanatlijama: na bakrenoj tacni izležava se ratluk u koji je zabodena èaèkalica. sogan-dolma. Sa-lep! Boza. "Sve su pite pite.seæa se. kisele èorbe i razni bureci.trgo-govac rabljenom odeæom spušta svoj tovar olinjalih 269 astraganskih bundi. Propali èinovnici piju svoju prvu jutarnju rakiju kod "Gauma" i mezete salatu od pasulja sa crnim lukom.vonj brabonjaka i miris tek ostrižene vune . æepenke i golubove na strehama u nestvarnu mekotu. zeva i budi se.

. a dama radio-reporter. tamo negdje pedeset i pete. . mrzim te i mrzim to što si tako mlad. i mogu ti još uvek taèno da opišem svaku dlaèicu slepljenu uz tvoj oznojeni vrat dok si igrala. proæerdao je život radeæi sporedne stvari. da uvek ima . pa ja odoh. postao je ono što se na radiju kaže "njen crnac" i otputovao sa njom kroz nedelju dana.Kaži Sarajevo! .pa se ispostavilo da je ta teška crna torba koju je vukao... na Linu Koen koja se sreæno udala za lekara opšte prakse i izigravala devojèicu i u èetrdesetoj: . .. . "Èivas Regal" sa pilotima u kabini dok nišane u belu crtu na pisti osluškujuæi glasove u noæi koji ih navode. jesmo li se mi ono nešto malo èak i zabavljali. Nije ni tražio više. Na tom mesu veæ se nazirao sliv plavièastih vena . oh. kako samo umeš da izgovoriš 271 zvijezda.Nemoguæeg pomilovati vreme . umoriæeš se i ti jednoga dana . I onda. donji ležaj broj jedanaest u spavaæim kolima. a poslednje reci mu bile: "E. lažeš.Ti to samo tako kažeš da bi me utješio što sam ostarjela! Lažeš. uèinio si da se oseæam kao stara kurva koja sve ovo plaæa! Mrzim te. nježnost . da se "zaista radi kad se radi. nemoj prestati. . te. . i da ponovim svaku reè koju sam po ko zna koliko puta ponavljao kao molitvu *4fc je tvoje ime bilo refren: Lina kao luna. a dama mu èesto govorila: "Videæeš. napravio je tu reportažu umesto nje i ona je istog èasa shvatila da ima posla sa mladiæem koji gori od želje za radom. to je bilo 1953. podjednako udaljen od obe osovine toèkova."Moj rodni grad!" .vo! .biæe ti svega dosta!" i urlala po hotelskim sobama "Oh. lažeš.Sarajevo . ne sjeæam se više. nadajuæi se da æe videti neku slavnu zverku) do hotela "Evrope" . a posle šta ko voli!" . Samo ponekad mislio je o stvarima koje je ostavio tamo kod kuæe: Hajrija Pita i on bili su jedina pratnja na sprovodu pokojnog Hadži-Banjca. moj komesaru. nemoj. bijelo. . .Kako se svega sjeæaš? Kako se svega seæa? Živi od toga što pamti i vrlo dobro je plaæen što iz dana u dan izneverava nadu koju je polagao u sebe i oèekivanja svih onih dobrih ljudi koje je nekada poznavao. magnetofon. Najskuplje cigarete. Potom godine proleteše u besomuènom trku te nije imao vremena ni da se osvrne iza sebe. a ti vidi šta æeš!". Koen kao sefardska tajna . Sve od onog dana kada je jednoj veæ ocvaloj i umornoj dami pomogao da ponese prtljag od JAT-ovog autobusa (saèekivao je danima putnike. ili je to bilo kasnije? Sve mi se pobrkalo u glavi . èudeæi joj se kako svoj posao radi sa dosadom i bez ikakve volje. ne znajuæi kako da je skloni a da je ne uvredi. životinjo. u stvari. mrzim te . molim te!" Posle je pušio i gledao u tavanicu. njegova dede koji je umro tog proleæa. to vam je samo posao da budete ljubazni . pa tihi i potmuli bes obuzima njegovo ojaðeno srce: sve je bilo uzalud. najudobnije hotele na veènom ukletom putovanju i da se ne cicijaši sa taksijima.nežnije od než-nosti .. molim.Ma stani.ti govoriš najlepši ijekavski na svijetu. kakva smo divna djeèurlija bili! Lino Koen. prednost u avionin^ kao VIP . mrzim te. helikopterima za snimanje iz vazduha i brodovima kada se radi pod vodom. vi sa televizije uvijek sve lažete.ne. sa njenom butinom preko stomaka.Very important person. . šta je to bilo posrijedi. . da što udobnije spava jer æe sutra morati da bude svež i nasmejan. a posle još šesnaest meseci putovao svuda gde bi 270 ona putovala i uèio da bude reporter. .i još.je . . da se ne štedi sa obezbeðenjem jer bi mu se gledaoci mešali u posao.Sara . Dobro je plaæen. svjetlost.misli Herceg.

kako to sve postigneš? Mislim. . stvarno .Lea . . . . (vukli su ih golemi riði štajerci usjajene dlake) a onda. da budeš istovremeno na toliko razlièitih mjesta? Tvoj dan traje sigurno duže od dvaeset èetiri èasa? Ne.. zajedno sa našom ekipom . . Lijepo. kasno je.Hvala tebi.. л Bim. ham bom . . . izvinjitce ." . ." Za njima proðoše koèijaši špeditera i fijakera o koje se kaèio kad je bio deèak. jer ko je ikada napravio emisiju od dima i magle? Senka brda pade koso na plažu. . fra? Jakoba.Lepo ime. . . ham. èuo je Zamoru kako sreæno pevuši: Fraf Jakoba. podelivši je na dve pobrane: tamnu i svetlu. kako da ne! Reci mi samo kako se zove? . . Ali nije zadovoljna njim. preko glave je zavezao kockastu maramicu na èetiri èvora da ga zaštiti od sunèanice. On stoji. a za njima Fadil Manjak sa neprodatom robom. Zahladi. ovaj . Bi li htio da joj se potpišeš za uspomenu? Toliko æe se obradovati! . 273 0B W I tada ih je video sve! Pakovali su svoje stvari i kretali prema šumarku što je uokvirivao zaliv. . . . iru sonorigu. veèito u manjku! Dok je promicao ispred njega na metar i po razdaljine.a sada. prolazeæi pokraj njega u dugoj povorci. Najpre je prošla Hajrija Pita. vrlo davno . Baš si srce! Znam koliko si zauzet i èesto se svi pitamo.telefonske brojeve najboljih protetièara u zemlji koji su u stanju da mu za jedno prepodne preudese. Nosila je svoju nerazdvojnu džezvu sa dva fildžana. no poker. skromno i tiho kao da se celim telom izvinjava što zauzima jedno ovako lepo mesto u Alahovom vrtu. kasno je. Zatim u grupi promakoše njegovi bivši profesori: matematièar Grahovac sa velikom izlizanom torbom u ruci. .Ti si èest gost u našoj kuæi. u skokovima koje je . Zaustavljen je davno. . tebi . pogrbljen pod teretom nerešenih Gausovih problema. ™ Bim.Kako da ne. a 274 igra obšæestva . æu en dorm?. Moj dan ne traje. Do Hercega u prolazu dopre i glas koèopernog Koroljova. poprave i spasu poznati osmeh "veèeras æemo krenuti na jedno lepo. zanimljivo putovanje. . bom . Hvala ti. pored kojeg se tromo valjala za glavu viša žena sa pocepanim suncobranom: "Matuška vi maja. Herceg zna: kasno je. svedoèenje . sem što je iz dana u dan izneveravao prièu koju je nekome morao da isprièa. Moja mala te naprosto obožava! Ne vjeruje mi da sam te poznavala i da smo .Da. radoznalost sluèajnih pred živom zverkom koju su navikli da vide ograðenu staklenim elektronskim kavezom . Video je sve liènosti iz svog bivšeg života. . æu en dorm\ Iru sonorigu.plan tajno zakopanog blaga .ali šta je stvarno imao od toga.nje porok.zaista ništa. bile su to stvari koje je nemoguæe snimiti i prodati (kome?). . Tamni vilajet osvajao je primetno sunèani deo plaže. Proðoše za njom i neki ljudi koje Herceg nije poznavao: grobari i trafikanti. najzad.Ne hvala. / Radoznalost bez stvarnog zanimanja. pa posle zaboravio da je skine. . zaista malo! 272 . . Stepanida Viktorovna! Da znaete li vi kak ja uvažaju vas? Klanjajus nisko vam v noženjki. da je ostavi kao trag.

sam sebi odbrojavao ("ena. i njihova nastojnica iz podruma: vodila je za ruku rahitiènog sina koji je imao vaser-kopf-glavu i tužne blede oèi. . jer je zahladnelo i jer je vreme veèeri u odmaralištu.pevali su: "I tri su lara sun. tri. posle nje ostade æutanje.piljar. a onda i nacvrcana družina glumaca i usmenih 275 književnika (Drugi grobar koraèao je uporedo sa ostalima. "plehove" u kojima se peku pite i bureci. zaboravljajuæi spore èim bi mu se uklonili sa oèiju. nogu pred nogu. vukuæi se poput razbijene vojske. Olivera. oni što su zaostajali posle izve-snog vremena. kao da joj nema kraja.svi su ponovo tu ali u njihovim oèima ne vidi ni prekor. a za njim crkvenjak iz stare pravoslavne crkve provede slepog verglaša. dva. Uskoro. a za njim. i tako vrati bar malo od svega što su uèinili za njega? Bio je njihov dužnik. Seadov otac. vukli su svoju sirotinju i promicali pokraj Hercega koji je želeo da im nešto dovikne. Uputila mu je kratki. tri. odvajali se i tuðili od njega. samo kroz pliæak u pantalonama i cipelama! . mornari na jedrilicama i mlade žene što postrance jašu magarce . sve dok sa plaže ne išèeze i poslednja sunèeva mrlja.povorka je prolazila i prolazila i prolazila. ni prezir. umirali na ivici takmièarske staze. Desnom rukom držao je praznu muštiklu od æilibara. u beloj haljini. Tresao se od hladnoæe. levo i desno od bele trake koja je trkaèe delila od navijaèa. ni zavist što je uspeo da se domogne svoga cilja . prožeta picanskim korakom i Moni Pardo u legendarnim belim pantalonama. Kad povorka zamaèe za šumarak. a sve potonu u rani suton. sada bez moguænosti da vrati svoj dug... Pjluljak iz špeceraja kod Katedrale. ni prebacivanje. da ih dodirne. šlep za sve oko sebe. dva. koji upravo napušta plažu.zalazak sunca! Sam i zagonetan. i tri su lara sun!" . "štri! Ena. Bili su"u svi oni što su ga pratili i bodrili jedan deo staze po kojoj je trèao želeæi iz sveg srca da se išèupa iz bede. I dok je prvi deo rasute povorke zamicao u dubinu plaže. tamna 276 senka brda pratila ih je u stopu. ali èuèao je i dalje kao oduzet.Horiskinja Zuža u crnoj plisiranoj suknji i èednoj beloj bluzi sa žaboom nosila je u kožu uvezane note. svi oni koji su mu pomagali da postane ono što je danas. pomiluje. pa zatim nekoliko familija sa usnulim bebama u naruèju. . trèao. u svetlom panama odelu i žirardo šeširu. a svako od njih je ponešto p*rtio: pletene korpe kakve se više nigde ne prave. U pozadini . Tuad . dok je on trèao.i njegova majka. bestidni pogled) . nežna i misteriozna kao buji--baji uspavaka. njegov deda Hadži-Banjac.samo neizmerno sažaljenje i ravnodušnost. I kako su odmicali uskim pojasom šljunka.Herceg je èekao nova lica sa istim bolesnim nestrpljenjem sa kojim se saèekuje završetak kakvog sna koji nas drži u ne-izvesnosti. a u levoj likom ople-tenu bocu mineralne vode . tikvice i konzerve. kao i godišnja doba koja je umeo da predviða još pre nego što stignu. i sada. štri!). lonèiæe za kafu i mleko. evo ih . kamionske gume. Zašto im nikada nije pisao? Zašto nije obilazio njihove grobove? Zašto nije uèinio ništa za one kojima je mogao da pomogne. smotanu staru æebad i balone za vodu. i njegova ubraðena žena suznih oèi-ca. ne znajuæi jesu li to zaista oni ili neki slièan svet na letovanju 1947. protrèa Petar Besarabiæ sa dva tega za vežbanje. vlasnik "Foto-Korza" vukuæi na ramenu teški "Dager" na stativu. Na leðima mu je visila èitava pokretna izložba njegovih remek-dela: porodice na steni. pokraj njega proðe poznati gradski fotograf.

na neko vreme potisnuti strah. po ježenju dlaèica na telu. avaj. njihovim naslednicima i rodbini? Ali. Kao da su ga iz polutame gledale mnoge oèi. Mogao je da bude briljantan reporter samo u onom smeru u kome se oèekivalo da to bude. . kao da ne zna šta bi. .promuca dršæuæi od hladnoæe. Dobro je znao da njegov strah nije bez osnova! Krajièkom oka. ali dobro je znao da više nema vremena za tako nešto. a onda. jer su im bile preskupe! Seti se plavih koverata u koje su æuteæi rasporeðivali novac za vodu. . Povremeno. bio je to znak koji mu se obièno javljao kada ga je odnekud vrebala smrt. i veæ je gotovo bio nadomak stenju kod koga je izronio tog jutra. Od dece ne bejaše ni traga. Navukao je peraje. pa ga ponovo obuze onaj zaboravljeni. i mrtvima i živima. pruži korak 278 što je više mogao. 277 Je li bio kriv? Èitavog života uveravao se da nije! Mislio je da æe im vratiti dug jedanput kad posvršava sve poslove koji su se gomilali. Panièno je proveravao patent-zatvaraèe i remenje. Otpaupotrejplfn de. hleb i ulje. spavati u onim istim mirišljavim krevetima u kojima je noæivao dok je bio deèak . ma gde se nalazili odneti im poklone i izlaziti uveèe sa njima u periferijske bašte gde sviraju mali ka-fanski orkestri. . Ostalo bi se lako nazvalo "zlo-upotrej"4fn sredstava masovnih komunikacija". I tada zaèu povike: "Špijun! Špijun!" i vide kako mu se trèeæi približavaju tamnocrvene siluete obrubljene sunèevim zalaskom. Nije se osvrtao iza sebe. Herceg profesionalno nanjuši opasnost. starice sa vilama. skrivaèi su se dozivali kratkim siktavim zvižducima. mnogi nisu znali za njega ili su èuli za njegov uspeh.Ja æu svakako .. onima što su se pogubili po svetu i životu. oseæao je kako mu po koži mile neèiji pogledi. Podiže se na noge i lagano. sada veæ potpuno uveren da se sprema nešto opasno. da æe uzeti najzad svoje neiskorišæene godišnje odmore i pronaæi ih. planirajuæi po dve-tri godine unapred kupovanje novog zimskog kaputa. pa Herceg. samo ga nikako nisu mogli povezati sa onim mršavim deèa-kom iz susedstva. Iza oleandera i pitasora pratili su ga svetlucavi deèiji pogledi. ZeleO je da dobije što više na vremenu i da se neprimeæen domogne stena iza kojih je jutros sakrio svoju ronilaèku opremu. pratio je njihanje poleglih grana. deèaci. prelamajuæi se mutno u zamagljenom staklu. kad deèaci izaðoše iz senke svojih zaklona. pretvarajuæi se ponovo u èoveka-ribu.. Prsti su mu se tresli kao ludi dok je žurno navlaèio odelo. dakle. meðutim.Možda bi mogao da uputi neku poruku svima njima? Da napiše u novinama zbog èega nije stigao da bilo šta uèini? Onima bez adrese. pa predvoðeni vaspitaèima poèeše da ga opkoljavaju. Trèali su sa svih strana zaseoka. Kada se okrenuo prema plaži. preko ramena. muškarci koji su u trku zakopèavali hlaèe i repetirali svojim starim oružjem . U tišini koja se spustila iznenada na opustelu plažu oseti se nelagodno. i ko bi ga pustio da im se obrati iz svoje televizijske emisije? Njegova sloboda bila je ogranièena. Nigde nikoga. proklinjuæi što nema talka da prethodno pospe telo. prièvrsti olovni pojas i osvrnu se još jedanput iza sebe. veæina njih kojima je želeo da piše nikada nije kupovala ni jedne novine. . A ipak. namakao masku na oèi i pustio dovod kise-onika iz rezerve koju je pametno saèuvao. Ovaj put. da ne upozori nepoznatog neprijatelja na to da je otkriven. krenu korakom šetaèa prema desnoj potkovici plaže. poslednji trak sunca pada mu na masku. i ta moguænost. Na kraju. a onda. kiriju i struju. . za svaki sluèaj. . ko bi mu dozvolio da piše u novinama o liènim stvarima.

u svom crnom gumenom odelu. .to su devojèice izašle da gledaju kako hvataju špijuna. sve dok mu pred noge ne padne. "Šta sam im uèinio. Opko279 ljavali su ga sa svih strana. Tražio je pogledom svog deèaka. kako taj kamen leti prema njemu bles-nuvši na suncu. 280 Usporeno kao na filmu. More je bilo tu. ali još uvek ništa nije preduzimao. skladno razmièuæi vodu.Ugleda medu njima i Hajriju Pitu kako posræuæi hramlje ka njemu. zaroni pod površinu. pa ne èekajuæi više ni trena. razmišljajuæi kako su ga otkrili: sigurno je onaj èovek sa puškom pronašao moje pismo sa èudnom adresom.bio je progonjen zec okružen hajkom. kao Marsovac zateèen u kraði na planeti Zemlji. ali znao je da nema mnogo vrem^&za razmišljanje . on se zaista i ugleda . a za njom nekoliko drugih kamenica.ni u poteri se nije odvajao od torbe. a zatim oseti udarac po zglobu i zaèu krckav zvuk razbijenog èasovnika.ugleda rasejanog Grahovca . i vide kako se mali Herceg saginje i diže oštar komad stene u koju su kao žlebovi bila useèena legla "prstaca". nego je samo stajao na steni što se nadnela nad morem. ostavljajuæi progonitelje na dvadesetak koraka iza sebe. Ronio je sve dublje i dublje. sa maskom na licu i akvalungom na leðima.Herceg mlaði trèao je sa leve strane i vikao: "Špijun! Držite špijuna!" a male žile mu se napinjale na mršavom vratu. želeæi da još jedanput vidi malog Hercega.Ive. pokraj njega potonu bez ikakva zvuka kiša kamenja. a iza svih njih stajao je udaljen belièast rub haljina .pomislio. Više ništa nije èuo sem grmljavine sopstvenog disanja. ostavljajuæi mu samo jedan izlaz more! kreštala su deca . "To mene love!" . pred njim. 1976 . mièuæi bezubim ustima ("Neka Alah spasi i one koji bježe i one koji gone!") . verovatno su "pritisnuli" deèaka i on se izbrbljao o èudnom èasovniku kakvog nikada nije video . uskoro.Zaoooooooookoli! . Mate. Uèini mu se na trenutak da je u senci blesnula i jedna žuta svilena mrlja. gipkog Besarabiæa i razbrbljanog Koro-Ijova koji je verovatno delio savete iz rata sa Japancima. . ZAGREB ZA IZDAVAÈA: DRAGUTIN BRENÈUN KOREKTOR: ŠTEFICA KONJEVOD TEHNIÈKI UREDNIK: SREÆKOJOLIÆ TISAK: ŠTAMPARSKI ZAVOD "OGNJEN PRIÈA" ZAGREB. ali nikako nije mogao da se otkine od te stene. samo sa jednom mišlju u glavi: u kakvo li æu sada vreme izroniti? NAKLADNI ZAVOD ZNANJE.èuli su se povici zrelih muškaraca. a odlagao je taj èas. Jere! Zaookolite s one bande ." pomisli.trebalo je veæ da zaroni. da vidi samoga sebe i. najpre jedna. kojeg je strah potpuno paralisao. .Špijun! Držite špijuna! mutirajuæim glasovima. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->