Biblioteka NAUKA

dr Hadlc Mijajlovic, redovni profesor dr Zoran Marinkovic, docent

dr Miomir Jovanovic, docent DIZALICE • osnove -

Prvo izdanje. 1994.

Recezenti

Prof. dr Nikola Babin, redovni profesor Fakulteta tehnicklh nauka u Novom Sadu Prof. dr Davor Ostric, redovni proiesor Masinskog fakulteta u Beogradu

Korice Vladimir Krstic Za tzaevece Miomir Kostic Izdaje

IP "Gradina" Nis Pobede 38 Stampa

KMB Elektronik Ni!; . Tirai 500

Odlukom Nastavno-naucnog veta Masinskog fakulteta Univerziteta u Ni§u br.261 ad 22.06.1993. odobren je za starnpu rukopis Diza/ice - osnove - kao univerzitetski udzbenik.

CIP - KaTaTiOrMaa4Mja y ny6nMKa4l11j ... HapoAHa 61116nMoTeK8 Cp6 .. je, 6eorpClA

621.87(075.8) MIJAJLOVIC,Radic

Dizalice : osnove / Radie Mijajlovic, Zoran Marinkovit. Miomir Jovanovic. - (1. izd.) - Nis : Gradina, 1994 (Nis : KMB Elektronik). - 343 str. : ilustr. : 24 em

Na vrhu nasi. str.: Univerzitet u Nisu, Masinski fakultet. - Tiraz 500. - Bibliografija: str. 341-343.

ISBN 86-7129-124-3

1. MapHHKoBHti, 30paH 2. JOBaHoBHt., MMOMHP a) AHsanH4e - npopa4YH

10 = 26898700

6radina, Nis, 1994.

dr Raaic Mijaflovic, redovni profesor dr Zoran Marinkovic, docent

dr Miomir Jovanovic, docent

DIZALICE

OSNOVE

Gradlna, Nil, 1994.

PREDGOVOR

Vee duie vreme nema treeeg izdan1'a Praktikuma iz transportnih uredjaja, sto stvem poteskoee studentima pti izradi grali6kih radova i savladjivan1'u potrebne materije iz oblasti dizalica. To sto nema Praktikuma pokazu1'e da je dobar dec otseo van !akulteta, u privredu, druge lakultete i sl, sto autore posebno raduje, jer pokazuje da je Praktikum kao korisna knjiga nelseo na prijem kod sireg kruga korisnika.

I kod treceg izdanja (1988. godine) autod su ukazali na zastarelost nsslh zvencno jos vaieeih JUS propisa za dizalice donetih podetkom iii sredinom sezdesetih godina. Tada 1'e konstantovano da se trece izdanje u tom smislu jos uvek neee menjati

Danas je situacija jos nepovognija, jer JUS standards nismo menjali a standardi za dizalice, 150, FEM, CEN (standardi ujedinjene Evrope) pretrpeli su izmene, pa je vremenski (i sadriajni) raskorak dalje nedopustiv.

Zbog toga su se autori odlutili da prakticno stave "van snage" dec JUS propisa za dizalice, kao na primer dec koji regulise pogonske klase dizalica, pogonske grupe mehanizama, standarde za kuke, i sl, i da prihvate ISO i FEM propise koji se vee decenijama koriste u evropskoj industriji Auton su smatrali da CEN standarde nove Evrope, koji su u zavrsnoj lazi izrede, a koje autori takodje poseduju, ne treba unositi u knjigu.

U skladu sa napred usvojenim stavovima napisana je prakticno nova kn1'iga, ptt cemu su kao podloga koris6eni materijali iz prethodnog izdanja.

Promenjen je i naziv knjlge u OizR/ice .. osnove, koji sada taenije odgovara sadriaju jer da1'e osnove za projektovanje dizalica. Knjiga je prvenstveno namenjena studentima masinskog lakuheta ali i inienjerima u praks;, 0 cemu su auto'; vodili raeuna.

Autori se posebno zahvalju1'u saradniku Toniju Djordjevieu na tehnieko1' obradi knjige, bez cijeg udela knjiga ne bi imala ostvareni kvalitet

Nis, 1994.

autori

SADRZAJ

1.UVOD 1

2. OSNOVE PRORACUNA DIZALICA 13

2.1 USLOVI RADA 13

2.1.1 Pogonske klase dizalica 14

2.1.2 Pogonske grupe mehanizama 19

2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UCESTANOSTI ZA NOSECU KONSTR.

I KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA 30

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ

FAMILIJE ELEKTRICNIH VITLA 34

2.4 OSNOVNI TEHNICKI PARAMETRI 37

2.5 OSNOVE PRORACUNA NOSECE KONSTRUKCIJE 41

2.5.1 Vrste opterecenja 41

2.5.2 Odredjivanje opterecenla 44

2.5.3 Dimenzionisanje nosece konstrukcije 46

3. MOSNE DIZALICE 47

4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA 61

4.1 UZAD 61

4.1.1 Proracun i izbor uzeta 64

4.2 KOTURACE, VRSTE I KONSTRUKCIONA RESENJA 65

4.3 KOTUROVI ZA UZAD 67

4.3.1 Izbor precnika kotura i dobosa 68

4.4 PRORACUN ELEMENATA OONJE KOTURACE 70

4.4.1 Kuke 70

4.4.2 Provera traverze 78

4.4.3 Provera nosecih limova 79

4.500BOSI 80

4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja 80

4.5.2 Odredjivanje geometrijskih velicina 83

4.5.3 Proracun dobosa 84

4.6 ELEKTROMOTORI 84

4.6.1 Kliznokolutni elektromotori 85

4:6.2 Kavezni elektromotor sa kratkospojenim rotorom 87

4.6.3 Izbor elektromotora 90

4.7 SPOJNICE, NAMENA I NACIN IZBORA 94

4.8 KOCNICE 96

4.8.1 Koenice sa dve papuce - princip rada i proraeun 96

4.9 PRENOSNICI SNAGE - REOUKTORI 100

4.10 TOCKOVI - IZBOR TOCKA I SINE 101

5. POGONSKI MEHANIZMI 105

5.1 MEHANIZAM ZA DIZANJE 106

5.1.1 Polazni podaci 106

5.1.2 Izbor serne mehanizma 106

5.1.3 Redosled proraeuna 107

5.1.4 Provera motora i kocnice u prelaznim rezlrnlrna rada

mehanizma za dizanje 108

5.2 MEHANIZMI ZA KRETANJE 111

5.2.1 Polazni podaci 111

5.2.2 Seme mehanizama 112

5.2.3 Redosled proracuna 114

5.2.4 Provera motora i kocnice u prelaznim rezlmima rada

mehanizma zakretanje 119

6. PRIMERI PRORACUNA DIZALICNIH MEHANIZAMA 123

6.1 PRORAGUN POGONSKIH MEHANIZAMA MOSNE

DVOGREDE DIZALICE 123

6.1.1 Mehanizam za dizanje 12.6

6.1.2 Mehanizam za kretanje kolica 144

6.1.3 Mehanizam za kretanje dizalice (mosta) 155

6.2 PRORAGUN POGONSKIH MEHANIZAMA

PORT ALNO OBRTNE DIZALICE 170

6.2.1 Proracun mehanizma za okretanje 170

6.2.2 Proracun mehanizma za promenu dohvata strele 182

7. PORTALNE DIZALICE 193

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM 199

9. PORTALNO OBRTNE DIZALICE 201

10. TORANJSKE DIZALICE 211

10.1 TIPOVII OSNOVNE KARAKTERISTIKE TORANJSKIH DIZALICA 213 10.2 POGONSKI MEHANIZMI 215

11. AUTODIZALICE

219

11.1 PODELA AUTODIZALICA

11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AUTODIZALICA 11.2.1 Uredjaji dizalicnog dela autodizalice 11.2.2 Stabilnost dizalica

11.3 STRELA AUTODIZALICE

11.3.1 lzbor materijala

11.3.2 Izbor poprecnoq preseka strele

219 221 221 224 225 225 226

12. KONTEJNERSKE DIZALICE 229

12.1 KONTEJNERSKI TRANSPORT 229

12.1.1 Tehno-ekonomski efekti primene kontejnerskog transporta 231 12.2 PRETOVARNA SREDSTVA I UREDJAJI

KONTEJNERSKOG TRANSPORT A 234

12.2.1 Kontejnerske dizalice 234

12.2.2 Mehanizmi kontejnerskih dizalica 236

12.3 ZELEZNICKI TRANSPORT KONTEJNERA 239

12.3.1 Izbor lokacije zeleznicko - drumskog terminala 239

12.3.2 Efikasnost i ukupni trcskcvi kontejnerskog

zeleznickog transporta 241

13.UNUTRASNJITRANSPORT 2~

13.1 SKLADISTENJE 2~

13.2 SKLADISTE ZA KOMADNU ROBU 246

13.2.1 Funkcije skladista komadne robe 246

13.2.2 Organizacija skladista 248

13.2.3 Sastavni delovi skladista za komadnu robu 248

13.2.4 Gradnja skladista za komadnu robu 248

13.3 MEHANICKI UREDJAJI U SKLADISTIMA 250

13.3.1 RegaJi 250

13.3.2 lskonscenle regala 254

13.3.3 Transportna sredstva regalnih skladista 254

14. PRILOZI 263

15. LITERATURA 341

1. UVOD

Dizalicno-fransporma sredstva su poznata covscanstvu iz daleke proslosti.

Graditelji starog Egipta i Rima su prostim sredstvima obavljali poslove podizanja i premestania velikih tereta na velika rastojanja i visine. Taka je Keopsava piramida visine 147m, bila izgradjena u XXII veku pre nove ere od kamenih blokova mase 90- 100 t; stubovi hrama Sunca visine 28 m, precnika ad 2 m iseceni su iz jednag komada kamena, itd.

Tokom narednih vekova u skladu sa opsfim razvojem tehnike razvijala su se i dlzaucno-transporma sredstva, taka da danas transportna tehnika cini sastavni dec proizvodnog lanca manie-vise svakog tehnoloskoq procesa, iii su transportne rnaslne glavne rnaslns na nekom pretovarnom mestu.

Brzi razvoj industrije u drugoj polovini devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka nametnuo je i brzi razvoj dizalica i drugih maslna za dizanje i prenosenie delova, robe i ostalog materijala. Potrebu za transportom sve vecih kolicina materijala i robe i sve slozenije tehnolosks zahteve morale su da prate i ispunjavaju i transportne masins, kako masine tzv. prekidnog transporta, tako i maslne neprekidnog transporta, u koje spadaju transporteri, elevatori, konvejeri i 51. Danas nema oblasti industrije u kojoj se ne primenjuju transportne masine:

- u industrijskim halama za prernestanie delova, materijala, remont rnasina,

- u livnicama za transport odlivaka i materijala,

- u morskim i recnirn lukama za pretovar robe,

- u zelezarama u sastavu tehnoloskoq procesa i za skladistenjs rude,

- u gradjevinarstvu, rudarstvu, skladisfirna u industriji, robnim skladistima, hidro

i termo elektranama itd.

U delu masina prekidnog transporta najbrojniju grupu cine dizalice.

U dizalice iii dlzallcne rnasine spadaju sve dizalice koje sluze za vertikalno dizanje tereta najcesce pornocu uzeta iii lanca. U ovu grupu spadaju mosne dizalice, gradjevinske dizalice, portalne dizalice, pretovarni mostovi, stubne dizalice, specijalne mosne dizalice za zelezare (kljestne, za kovanje, stripavanje), itd.

Masne dizalice su po mnogim elementima kao, konstrukciji, velicini, nameni, tehnolookim i drugim osobinama, najraznovrsnije i najrasprostranjenije dizalicne maSine. U tom smislu knjiga Dizalice se najvise njima bavi.

1

Da bi se dobila potpunija slika 0 raznovrsnosti dizalica, sagledale njihove moqucnostil primene u raznim oblastima industrije, daje se jed an broj tipicnih dizalica, sa tehnicklrn i geometrijskim karakteristikama.

Na sl. 1.1 date su dvogreda mosna dizalica i elektriena vitia za dvogredu i jednogredu mosnu dizalicu.

Na sl. 1.2 dat je pretovarni most na luckom terminalu sa vsclm brojem transportnih uredjaja i drugih pornocnih sredstava - bunkera, dodavaea i sl., koji sluze za pretovar rastresitih materijala.

Na sl. 1 .3 data je partain a dizalica, tzv. "bok kran", nosivosti na glavnom dizaniu 2x300 t i raspana 140 m, koja sluzl u tehnoloskorn procesu izrade brodava. Obzirom da se radi a pakretanju velikih masa ad nekolika statina tona, brzine su regulisane preka jednosmernih struja. Instalirane snage su, kao sto se vidi, vrlo velike.

Na sl. 1.4 i 1.5 date su dve llvaeke dizalice sa tehnieklm karakteristikama. Ova vrsta dizalice radi pod vrlo taskim radnirn uslovima i spada u kategariju najopterecenijih dizalica, pa svi mehanizmi, kao i noseca kanstrukcija, moraju da imaju vrla veliki stepen sigurnasti.

81. 1.6 pretstavlja gradjevinsku taranjsku dizalicu srednje nasivosti. Promena dohvata vrsi se prernestaniern kollca po horizontanloj streli. Nosivast je promenljiva, u zavisnasti ad polozaja koHca na streli.

Na 51. 1.7 date su dve varijante portalno-obrtne lueke dlzalice sa obrtnom strelom, sa kukom nosivasti 3 t.

SI. 1.8 pretstavlja partalno-obrtnu dizalicu, sa resetkastorn strelam i uravnotezavejudirn tegom. Padizanje i spustanie strele vrsi se preka segmentnog zupcastoq mehanizma.

Na sl. 1.9 data je portalno-obrtna lucka dizalica sa dvastrukom strelom, j sa nizom dodatnih uredjaja. Dizalica je sa grabilicom i sluzl za pretovar rastresitih materijala.

Na 51. 1.10 i 1 .11 date su partalna-abrtne visenamenske dizalice za rad u lukama.

2

Dv.o w,

. smsko vltlo

1--

-,

r

.,.___ .J

-- ... ~

Rasponi izvedenih mosnih dizalica (m)

Nosivosti (t) Mase (t)

Jednosinsko .

norma/ne .. vitto za visme

Sl 1. f Dvogred.

amosna di .

'1za/Jca I vrst .

e vItIa

3

/ /

<

i r I-

I:

I I,

r-t-I

! I

~i L

, - ,

L -- - - r

-- --F

~.-, 'l~n~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~t

-~ .,.- -

Istovar:

Na strani vode Na strani kopna

32 (rn) 24 (m)

20 (m) 750 (tlh) 16 (t)

Haspon

Hacunski kapacitet Nosivost

Brzine:

Voznja portala Voznja rnacke Dizanje

Zatvaranje grabilice Otvaranje - zatvaranje

30 (m/min) 150 (m/min) 100 (m)

90 (m/min) 4.5 (min)

Potrebna snaga: 4 x 23 (kW)

86 (kW)

207 (kW)

207 (kW)

52 (kW)

Vrsta struje: trofazna struja; tiristori

Oprema: uredjaj za obrtanje grabilice za 90°

Sf 1.2 Skica pretovarnog mosta na luckom terminalu

4

Portalni kran - Bock kran

(Kran za manipulaciju sekcijama broda bez dodira tla u doku)

t

...

...

Nosivost 500 (t) 750 (t)
Raspon 65 (m) 130 (m)
Visina 73 (m) 83 (m)
Visina dizanja 54 + 9 (m) 60 + 3 (m)
razmak toekova 1.2 (m) 1.2 (m)
Brzine:
Voznja macks 10.8 (m/min) 20 (m/min)
Voznja krana 30 (m/min) 30 (m/min)
Dizanje 2.5 (m/min) 3.3 (m/min)
Snaga glavnih
pogo mehanizama 687 (kW) 1000 (kW)
Vrsta struje jednosmerna jednosmerna
UpravJjanje Ward-Leonard tiristori Ul)OCIO- - .--------"

SI. 1.3 Skica brodogradilisne porta/ne diza/ice za manipulaciju

5

LlVACKA DIZALICA

Prva pornocna nosivost . Druga pornocna nosivost Glavna nosivost

Raspon

Sirina dizalice

Brzine:

Voznia dizalice

Voznja glavnog vitia Voznia pornocnoq vitia Glavno dizanje

Glavno pomocno dizanje Drugo pornocno dizanje

Tezina dizalice Napajanje

20 (t) 80 (t) 475 (t)

22 (m) 18 (m)

Karakteristike pogona:

60 (m/min) P=4x25 (kW); n=965 (rnln'); ED=60%

32 (m/min) P=3x17 (kW); n=725 (rnin'): ED=60%

49 (m/min) P=25 (kW); n=950 (min"): ED=60%

1.5/3 (m/min) P=2x165 (kW);n=580 (min"): ED=60% 7.8 (m/min) P=129 (kW); n=580 (rnln"); ED=60% 18.8 (m/min) P=65 (kW); n=580 (min"); ED=60%

440 (t)

3x380 (V); 1=50 (Hz)

SI 1.4 Livacka dizalica

6

LlVACKA DIZALICA

Teziria dizalice

Raspon dizalice

Raspon glavnog vitia

Visina staze iznad poda Visina dizanja glavnog vitia Vis ina dizanja pornocnoq vitia

Dubina spustanja glavnog vitia ispod nivoa poda Dubina spustanja pornocnoq vitia ispod nivoa poda Glavna nosivost

Pornocno dizanje

Brzina glavnog dizanja Brzina pomocnoq dizanja Brzina vozn]e glavnog vitia Brzina vozn]e pomocnoq vitia Brzina voznje mosta

Snaga motora glavnog dizanja Snaga motora pornocnoq dizanja Snaga motora voznje glavnog vitia Snaga motora vcznje pornocnoq vitia Snaga motora voznje mosta

SI. 1.5 Livacka dizalica.

600 (t) 22.5 (m) 11.4 (m) 18 (m)

12 (m) 5.6 (m) 1.4 (m) 5.0 (m) 430 (t) 115/30 (t)

1.25/2.5 (m/min) 5115 (m/min)

26 (m/min)

32 (m/min)

64 (m/min) 2x160 (kW)

1 60/1 00 (kW) 52 (kW)

30 (kW) 2x160 (kW)

7

GRADJEVINSKA TORANJSKA DIZALICA

aanom. nju61 toranj

1 -

prlklJu~ak za

osnovni toranj _ .

OSDOVni toranj

L. __ .

1- .

1

i L __ r -

- --_,_, ---~

Visina dizanja Dohvat Nosivost

61.7 (m) 50;13.9;3.6 (m) 5; 20; 20 (t)

Brzine:

Podizanje Obrtanje Voznja macks Voznia dizalice

71; 35;18.9(mmil) 0.6 (o/min)

20; 40 (m/min) 27.5 (m/min)

Snaga:

Podizni mehanizam 61 (kW)

Obrtni mehanizam 2x5.5 (kW)

Vozni mehan. macke 6.32 (kW)

Vozni mehan. dizalice 2x14.4 (kW)

Vrsta struje naizm. trot. 220J380(V)

Protivteg (katarka) 15 (t) Protivteg (donja kolica) 68 (t) Teg (ukljucujuci protivteg)186.5 (t) Max. pritisak od tocka 51.5 (t)

Sl 1.6 Gradjevinska toranjska dizalica

8

LUCKA OBRTNA DIZALICA SA STRELOM

Poluportal

Dohvat

Visina kuke preko GIS Visina kuke ispod GIS Raspon

Razmak tockova

20 (m) 19.35 (rn) 6.55 (m) 17.05 (m) 6.0 (rn)

Brzine:

Voznia dizalice Podizanje 3 (t) Podizanje 2 (t) Promena dohvata Obrtanje

20 (m/min) 40 (m/min) 60 (m/min) 60 (m/min) 1.6 (o/min)

Snaga:

Voznja diz. Dizanje Prom. dohv. Obrtanje

5.6 (kW); 1420 (o/min); ED=40% 25(kW); 965 (o/min); ED=40% 5.6 (kW); 1420 (o/rnin): ED=40% 5.6 (kW); 1420 (a/min); ED=400/0

Vrsta pogona Upravljanje Tezina

trofazna struja 380 (V), 50 (Hz) sklopkama, klizna kocnica

64 (t)

Puni portal

25 (m) 25 (m) 15 (m) 6.27 (m) 6.27 (m)

20 (m/min) 40 (m/min) (prekqJCavanje prenosnika) 60 (m/min) 1.6 (o/min)

6.6 (kW); 1500 (o/min); ED=20% 24 (kW); 945 (o/min); ED=25% 6.6 (kW); 1500 (o/min); ED=20% 6.6 (kW); 1500 (o/min); ED=20%

jednosmerna struja 550 (V) direktno komandnim aparatom 61 (t)

Sf 1.7 Lucke diza/ice sa obicnom stre/om

9

LUCKA OBRTNA DIZALICA SA TEGOM NA STRELI

_--

------

---------

Dohvat Nosivost

Visina kuke preko GIS Visina kuke ispod GIS Brzine:

Vozn]a dizalice Dizanje

Promena dohvata Obrtanje

15 (m) 12.5 (t)

18 (m) 10 (t)

21 (m) 8 (t) 40 (m) 16 (m)

25 (rn) 6.3 (t)

20 (m/min) 50 (m/min) 90 (m/min) 1.25 (o/min)

Stubni aksijalni lez a]

SI 1.8 Skica /ucke obrtne dizalice sa tegom na zadnjem delu strele

1 n

"KENGUR" DIZALICA

Dahvat

Podizria visina preko GIS Raspon

Dui.ina preko odbojnika Odstojanje glavnih stozera Nosivost

Bunker

Brzine i snaga:

Voi.nja dizalice Podizanje Zatvar. grabilice Klackanje Obrtanje

Broj kretnih tockova: na strani vode prema kopnu

7-3 (m) 13 (m) 12.8 (m) 15.6 (rn) 10 (rn)

8 (1)

22 (m")

25 (m/m n); 25 (kW); ED=40O/o 83 (rn/rn n); 130 (kW); ED=600/o 73 em/min); 95 (kW); ED=40O/o 80 (m/min); 20 (kW); ED=60O/o 1.2 (o/min); 30 (kW); ED=40O/o

6 (od toga cetiri pogonjena) 8 (ad toga cetlri pogonjena)

Sl 1.9 Porta/no obrtna /ucka diza/ica sa duostrukom sire/om i rad sa grabilicom na /uckom termina/u - doku

1 .. 1.

Nosivost na kuki Nosivost kontej. Pornocno dizanje Vis ina dizanja

35 (t)

30 (t)

10 (t) 30+16 (m)

Brzina dizanja kont. Brzina diz. pornocne kuke Brzina okretanja

Brzina promene dohvata Brzina kretanja

40 (m/min) 60 (m/min) 1 (o/min) 60 (m/min) 30 (m/min)

SI. 1.10 Poria/no obrtne tucke diz. za rad sa kont, i pomo6nim diza'!iem sa kukom

r -

1\ '.

,

\

Nosivostldohvat sa kontejn. Nosivostldohvat sa kukom Nosivostldohvat sa grabilic. Min.!max. dohvat sa kont. Min.!max. dohvat sa kukom

30.5 (t) / 30 (m) 32 (t) /31.5 (m) 16 (t) /31.5 (m) 9/26+12(m) 10.5/28+12 (rn)

Brzina dizanja 25 (m/min)

Brzina okretanja 1 (o/min)

Brz. promene dohv. 60 (m/min)

SI. 1.11 Poria/no obrtna lucka dizalica za rad sa kukom, grabilicom ; kontejnerima

12

2. OSNOVE PRORACUNA DIZALICA

2.1 USLOVI RADA

Davno je uoceno da dizalice rade pod vrlo razlieitim radnim uslovima. To takodje vazi i za pogonske mehanizme na jednoj istoj dizalici. Tako, dizalice koje sluze samo za rnontazu opreme, kao na primer u hidro i termo elektranama rade vrlo retko, nedeljno iii mesecno, a takodje jos redje dizu teret za koji su projektovane, a najeesce dizu daleko manje terete. Kod velikih termoelektrana i hidroelektrana ove dizalice (mosne) su velikih nosivosti, 250-500 t, i desava se da prodje i po nekoliko godina dok ne dodje do potrebe za generalnim remontom, ada ne podignu naiveci teret - za koji su projektovane. Oakle retko se upotrebljavaju i jos redje nose nazivne terete. Osim toga i brzine su male pa prakticno nema dodatnih, inercijalnih sila.

Na drugoj strani postoje dizalice, poput onih u zelezarama, koje rade u tri smene, 24 sata, jer su sastavni deo tehnoloskoq procesa. Osim toga rade pod vrlo teskim radnim uslovima: visokim temperaturama, praslni, sa velikim brzinama a time i velikim inercijalnim silama, velikim brojem radnih ciklusa po satu, vrlo cesto, iii stalno, nose nazivni (maksimalni) teret. Dakle ove dizalice imaju veliki broj radnih ciklusa po satu i uglavnom nose nazivni iii njemu blizak teret. Naravno, izmedju ove dve grupe nalazi se veliki broj dizalica koje rade pod radnim uslovima koji se nalaze izmedju. Zbog napred uocanih velikih razlika u radnim optereceniirna, kako dizalice kao celine tako i pojedinih njenih delova i mehanizama, postavljalo se davno pitanje kako sve to uzeti u obzir, kako pri ugovaranju tako i pri proracunavanju i projektovanju dizalice i njenih pogona.

lrnaiuci u vidu napred receno vee prvi standardi 0 dizalicama, kao DIN 120 iz 1936. godine, uzeli su U obzir radne uslove i inercijalne sile i uveli ih u proraeun nosece konstrukcije, preko poznatih faktora oscilovanja q> (faktora udara) i faktora radnih uslova w. Dizalice su bile podeljene u 4 pogonske klase, i za svaku su bili iskustveno usvojeni faktori cp i \V, kojim su bila uvecavana glavna opterecen]a, teret i sopstvena rnasa. Naravno ovo su bili staticki koeficijenti kojim su bile izrazene dinamicke sile, ali tadasnia saznanja nisu omoqucavala drugaciji nacin,

Kao i u drugim oblastima tehnike, tako je nauka j u ovoj oblasti napravila velike korake napred. Danas, koristeci nova saznanja iz oblasti teorije i prakse, vazeci standardi omogucavaju da daleko bolje i tacnije uzmemo u obzir stvarna naprezanja, i preko standarda - propisa unesemo ih u proracun i projektavanje dizalice. Taka se, podelom dizalica i pogonskih mehanizama u pogonske klase odredjuju odqovaraluci sigurnosni faktori kako za proraeun tako i za uspostavljanje ugovornih tehnickih obaveza izmedju narucioca i proizvodlaca dizalice.

13

Da bi se sto bolje prilagodile radnim uslovima, dizalica i njeni delovi su podeljeni u pogonske klase. Ova podela vazl za sve vrste dizalica koje sluze za vertikalno dizanje tereta, kod kojih kao noseci organ sluii uze iii lanac. Podela ne vaii za liftove, iicare i plovne dizalice.

Prema standardu 1804301/1 klasifikacija vaii za:

- mobilne-pokretne dizalice,

- toranjske-gradjevinske dizalice,

- dizalice sa strelom,

- mosne i portalne dizalice.

Osim opsteg dela standarda, napred navedene grupe imaju i svoje standarde, koji dopunjuju ovaj standard, i koji uzimaju u obzir specificnosti date grupe dizalica.

Pogonska klasa se odredjuje za dizalicu kao celinu, nosecu konstrukciju i pogonske mehanizme. Noseca konstrukcija se razvrstava u pogonsku klasu dizalice kao celine.

2.1.1 Pogonske klase dizalica

Za odredjivanje pogonske klase dizalice kao celine koriste se dva faktora:

- ucestanost opterecivanja - klasa korlscenia,

- stanje opterecenosti,

Ucestanost opterecivanja - klasa koriscenja

Ucestanost opterecivanja iii klasa konscenla, karaktertse ucestanost koriscenja dizalice kao celine, odnosno broj radnih ciklusa dizalice, u toku citavog veka trajanja. Broj radnih ciklusa, prema 1804301/1 iz 1986 godine, je odredjen konvencionalni broj radnih ciklusa. Jedan radni ciklus opterecivania pocinie u momentu dizanja tereta a zavrsava se kada je dizalica spremna za ponovni zahvat.

Medjutim FEM propisi daju nesto manji broj grupa, sto se sustinski ne razlikuje od podele po 180. Takodje treba reci da se i standardi drugih zemalja (DIN na primer) nesto razlikuju, na primer po usvojenom broju ciklusa po grupama, sto je razumljivo, jer se radi 0 proceni, a ne a egzaktnoj racunici.

Brojevi ciklusa podizanja dati u tabeli su rezultat stvarnog opterecenja, odnosno prolsticu iz opisanog rezirna rada dizalice. Naime, uoblcaleno je da je proracunskl vek dizalice 10 godina, pa za 250 radnih dana i 8 sati po smeni, ukupni racunskl vek trajanja iznosi T =10 x 250 x 8=20000 h. Ako se usvojeni konvencionalni brojevi ciklusa po klasama podele sa ovom vrednoscu dobija se broj ciklusa podizanja po satu: za klasu A=3 cikllh, sto odgovara slucajnom neregularnom radu, za klasu 8=10 cikl/h, sto odgovara regularnom ali prekidnom radu, C=30 cikll.h. sto odgovara regularnom trajnom radu, itd.

14

TABELA 2.1 Klase koriscenja (ISO 4301/1-1986 god.)

Klasa korlscenia Maksimalni bro] radnih Primedba
ciklusa
Ko 1.6·10·
Kj 3.2·10· Neredovna slucajna
~ 6.3·10· upotreba
K3 1.25·10s
K4 2.5·10s Regularna upotreba sa
duzim prekidima
Ks 5·10s Redovna upotreba sa
prekidima
x, 1.106 Redovna upotreba,
intezivan rad
K7 2.106
Ks 4.106 Regularan, teiak rad,
vise od jedne smene
Kg >4.106 T ABELA 2.2 Ucestanost opterecivanja (FEM)

Klasa ucestanostl Konvencionalni bro] radnih Primedba
opterecivania ciklusa
A 6.3.104 Slucajan, neregularan rad
B 2.0·10s Redovna upotreba sa
prekidima
C 6.3·10s Redovna upotreba,
intezivan rad, sa malim
prekidima
0 2.0.106 Regularan, teiak rad sa
vise od jedne smene Stanje optere6enosti

Stanje opterecenosti iii spektar opterecenia, pokazuje koliko puta dizalica podiie nazivni (maksimalni) teret On iii neki manji teret O. Ova je jedan od najvaznijih faktora koji karakterise tezinu rada dizalice. Ovaj pojam se karakterise spektrom podignutih tereta, koji oznacava brej ciklusa u kejima sa postize odredjeni razlomak nazivnog opterecenja. U praksi su usvojena 4 konvencionalna stanja opterecenosti - spektra opterecenia, koji se lzrazavaiu preko koeficijenta spektra opterecen]a K.

15

Koeficijent spektra opterecenja se odredjuje izrazom:

K=L[ Ct (Q1)3] CT Q"

(2.1.1 )

gde su:

Cj=srednji broj ciklusa rada za svaki nivo opterecenia, Cj=Cl,C2,C3"",Cn' CT=ukupan broj svih posebnih ciklusa za sve nivoe podizanja, CT=:ECj=Cl+C2+C3+",+Cn'

Qj=broj pojedinih posebnih nivoa opterecenja, Qj=Q"Q2,Q3, ... ,Qn' Qn=Qmax=nazivno opterecenle.

Ako se prethodna jednacina razvije dobija se:

K= C1 (~)3+ C2( Q2 )3+ •.. + C,,( Q" )3

CT Qrnax CT Qrnax CT Qrnax

(2.1.2)

T ABELA 2.3 Stanja opterecenosf

Stanje Koeficijent K Opis stanja opterecenosf
opterecen osti
1 0.125 Dizalica izuzetno dize nazivni teret, a
lako stalno dize manje terete
2 Dizalica retko dize nazivni teret a obicno
srednje 0.25 dize terete oko 1/3 nazivnog tereta
3 Dizalica eesto dize nazivni teret a stalno
tesko 0.50 terete izmedju 1/3 i 2/3 nazivnog tereta
4 1.00 Dizalica po pravilu dize terste bliske
vrlo tesko nazivnom teretu Naponsko stanje-spektar napona

Za dimenzionisanje sklopnih delova dizalica vazno ie da sa zna broj promena napona-spaktar napona, kojima su ani izlozeni, uocava sa da spektar podignutih tereta ne mora da odgovara naponskom stanju pojedinih delova dizalice. Neki sastavni delovi mogu biti lzlozeni tezlm iii laksim naponskim stanjima nego sto je slucaj sa stanjima podignutih tereta. Ova naponska stanja se deflnisu na isti naetn kao i stanja podignutih tereta, i data su u tabeli 2.4.

Odredjivanje pogonske klase

Na osnovu faktora klase koriscenja odnosno ucestanosf opterecivania i faktora stanja opterecenosti, sve dizalice i sklopni delovi podeljeni su u osam odnosno sest klasa, koje su date u tabeli 2.5 odnosno 2.6.

16

T ABELA 2.4 Naponska stanja

Naponsko stanje Koeficijenat K Opis naponskog stanja
1 0.125 Sklopni delovi koji se vrlo retko lzlazu
lako naivecirn naponima, a stalno malim naponima
2 0.25 Sklopni delovi koji su retko lzlozenl nalvecim
srednje naponima, a stalno 1/3 od najvscih napona
3 Sklopni delovi koji su prilicno cesto izlozenl
tesko 0.50 naivecirn naponima, a stalno naponima
izmedju 113 i 2/3 od najvecih
4 1.00 Sklopni delovi koji su po pravilu izlozeni
vrlo tesko naivecirn naponima TABElA 2.5 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova; ISO 4301/1-1986 god.

Stanje KoefIcijent Klasa koriscenia i maksimalni broj radnih ciklusa
opte rece nosti spektra Ko Kl ~ Ka K" Ks Ks K7 Ks Kg
opterecenja
1 0.125 AI ~ A3 A" As ~ A7 As
lako
2 0.25 Al ~ Aa A" As As A7 As
srednje
3 0.5 A, A2 Aa A" A5 As A7 As
tesko
4 1.00 A2 A3 A" A5 As A7 As
vrlo tesko TABElA 2.6 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova po FEM

Stanje Koeficijent Ucestanost optereclvanla
opterecenosti spektra A 6.3.103 B 2.0·10s C 6.3.105 D 2.0.106
opterecenja
1 0.125 1 2 3 4
lako
2 0.25 2 3 4 5
srednje
3 0.5 3 4 5 6
tesko
4 1.00 4 5 6 6
vrlo tssko 17

Pribliina podela dizalica u pogonske klase

Vrlo cesto je tesko odrediti odnosno dobiti stvarne podatke za navedene parametre koii blize definisu pogonsku klasu dizalice, pa se pogonska klasa dizalice rnoze odrediti na osnovu njene namene a prema sledecoj tabeli.

TABELA 2.7 Klasifikacija dizalica

Vrsta dizalice Ucestanost Stanje Klasa
opterecivania opterece nosti
1.Mosne dizalice A 1-2 1-2
2.MontaZne i dernontazne dizalice A 2-3 2-3
3.Skladisne dizalice B-C 2-3 3-4-5
4.Radionicke dizatice sa kukom B 2-3 3-4
5.Dizalice sa grabilicom B-C-D 4 5-6
6.Dizalice na prostoru za otpad iii B-C 4 5-6
magnetne dizalice
7. l.ivaeke d izalice B 4 5
8.Dizalice za opsluzlvanje cekica sa B-C 4 5-6
slobodnim padom
9.Striper dizalice C-D 4 6
1 O.Dizalice za opsluzivan]e B-C 4 5-6
dubinskih peci
.11 .Dizalice za sarziranja C-D 4 6
12.Kovacke dizalice C-D 3-4 5-6
13.Dizalice sa teleskopskom strelom 4-5-6
14.Portalne dizalice sa kukom za 8-C 3 4-5
teret za skladistenje materijala
15.Portalne dizalice sa grabilicom 8-C-D 4 5-6
16.Portalne dizalice sa kukom za 8-C 3 4-5
utovar i istovar vozila
17.Portalne dizalice za skladisni 8-C-D 4 5-6
prostor
18.Portalne dizalice za istovar A-8 2-3 2-3-4
materijala
19.Kontejnerske dizalice 8-C 3 4-5 18

Vrsta dizalice Ucestanost Stanje Klasa
opterecivania opterecen osti
20.0brtne dizalice za utovar i A-B 2-3 2-3-4
istovar materijala
21.0brtne dizalice sa kukom B-C 3 4-5
22.0brtne dizalice sa grabilicom B-C-D 4 5-6
23. Heli ng -d izalice B 3-4 4-5
24.Lucke dizalice sa kukom , B-C 3 4-5
I
25.Lucke dizalice sa grabilicom B-C 4 5-6
26.0brtne dizalice za neuoblcaienl A 1-2 1-2
pogon
27. Plovne dizalice sa kukom A-B 3 3-4
28.Plovne dizalice sa grabilicom A-B 4 4-5
29.Gradjevinske dizalice A-B 3 3-4
30.Dizalice za rasciseavanje pruge A 2-3 2-3
posle nesrece
31.Brodske dizalice B 3-4 4-5
32.Velosiped dizalice B-C 3 4-5
33.Derik dizalice A 3 3
34.Macka na kretnoj slnl (zavisno od 4-5-6
vrste primene) 2.1.2 Pogonske grupe mehanizama

Pogonski mehanizmi dizalica su u svom radu razlieito optereceni. Sve sto je receno napred za razlicite radne uslove dizalica va.zi i za mehanizme, s tim sto i na samoj dizalici pogoni nisu podjednako optereceni, Tako, na primer, pogon dizanja jedne kontejnerske dizalice je jako opterecen, dok je pogon kretanja vrlo malo opterecen, jer se dizalica vrlo malo kreee,

Za razvrstavanje pogonskih mehanizama u pogonske grupe-klase, koriste se dva faktora:

- klasa radnog vremena - klasa upotrebe mehanizma

- stanje opterecenosti.

19

Klasa upotrebe mehanizma-klasa radnog vremena

Klasa radnog vremena se odredjuje prema srednjem vremenu rada na dan (u satima), broja radnih dana u godini i broja predvidjenih godina rada. Za pogonski mehanizam se smatra da je u radu sarno onda kada isti radi, odnosno nalazi se u pokretu.

U toku tako definisanog radnog vremena pogonski mehanizam je razllclto opterecen odqovaraluclm spektrom opterecenla.

Za pogonske mehanizme koji se u toku godine neravnomerno koriste, sto je najcesci sluca], dnevno radno vreme se odredjuje tako sto se ukupno godi5nje radno vreme podeli sa 250 dana. Klase radnog vremena date su u tabeli T.2.8.

T ABELA 2.8 Klase radnog vremena - klase upotrebe mehanizma

Klase Srednje dnevno Teorijslki vek Opis rada mehanizma
upotrebe radno vreme u trajanja u satima
satima
VO.12 0.25 400
VO.25 0.5 800 Slucajno koriscenie
VO•5 1 1600 Neredovna upotreba sa duzlrn
pauzama
VI 2 3200 Redovan rad sa duzim pauzama
V2 4 6300 Redovan rad
V3 8 12500 Intezivan neredovan rad
V4 16 25000 Intezivan rad
Vs >16 50000 Intezivan rad vise od jedne
smene Stanle opterecenosti

Stanje opterecenosti oznacava u kojoj je meri neki mehanizam opterecen potpuno iii dellmicnc. Stanje opterecenosf se i ovde lzrazava preko koeficijenta spektra opterecenosti K, i usvojena su cetiri konvencionalna stanja opterecenosti. Medjutim koeficijent K se posebno odredjuje za mehanizam za dizanje a posebno za mehanizam za kretanje.

Stanje opterecenostl mehanizma za dizanje

Stanje opterecenosti mehanizma za dizanje se izraiava koeficijentom spektra opterecenia 1<0, koji se odredjuje izrazom:

20

(2.1.3)

gde su:

ti=srednje vreme rada za dati nivo individualnog opterecenia, tj=t1,12,t3, ... ,tn• t-r==ukupno vreme rada svih individualnih vremena na svim nivoima opterecenia,

tT=Ltj=t1+12+t3+···+tn· '

O;=broj pojedinih posebnih nivoa opterecenia, O,=01,02,03, ... ,On' On=Omax=nazivno opterecenjs.

Pethodna [ednactna moze da se razvije:

(2.1.4)

iii da se napise u obliku:

(2.1.5)

gde su:

J3;=koristan teretlnazivni teret y=mrtvi teretlnazivni teret

tj=(t;)_ILt;=radno vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme lo=(lo)ILt;=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme

U mrtav teret spadaju mase zahvatnih uredjaja koje ne ulaze u koristarn teret (masa kuke, masa grabilice i sl.).

Stanje opterecenostl mehanlzma za kretanje

lzraeunavanie stanja opterecenosf mehanizma za kretanje je dosta komplikovanije. Zbog znaeajnoq uticaja na opterecenie mehanizma treba uzeti u obzir inercijalne sile koje nastaju pri ubrzanju i koceniu, vremena njihovog trajanja, broj ubrzanja i kocenja itd. Zato jednostavna primena izraza kao kod mehanizma za dizanje ne bi bila opravdana jer nije jasan nacin kako izracunatl veliclne pojedinih nivoa opterecenia. Osim toga kod najveeeg broja dizalica proces opterecivanla je manje-vise stohasticki pa to jos komplikuje proracun koeficijenta spektra opterecen]a.

Da bi se shvatila sustina procesa opterecivanla jednog pogonskog mehanizma u daljem postupku daje se postupak za izracunavanle koeficijenta K koji se primenjuje kod pogona regalnih dizalica kod kojih su napred navedeni faktori (ubrzanje, putevi) odredjeni, ali koji moze da se primeni i za ostale dizalice, uz ograde koje su vee navedene.

21

Stanje opterecenosti mehanizma za kretanje odredjuje se prema vrednosti koeficijenta ~ koji je dat izrazom:

(2.1.6)

Koeficijenat K1 izratava uticaj masa koje se krecu i odredjuje se na slican naeln kao koeficijent mehanizma za dizanje:

(2.1.7)

gde su:

G=masa dizalice koju pokrece mehanizam; za pagan macks to je masa rnacke sa masom zahvatnih organa; za pogon dizalice to je ukupna masa dizalice. Qi=delimicni tereti koji se prenose U vremenima ti

Qn=nazivni teret

t-r==ukupno vreme

Prethodna jednacina rnoze se napisati u obliku:

K, =(ll, +y M)3"t, +(ll2+Y M)3"t2+··· +y!1o

(2.1.8)

gde su:

J3i=koristan tereVukupna masa y=mrtvi tereVukupna masa

ti=(tj)~ti=radno vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme to=('to)~tj=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme

Koeficijenat K2 izraZava uticaj opterecenja za vreme rada. Rad svakog mehanizma sastoji se iz tri period a (pri tome se usvaja da periodi ubrzanja i usporenja imaju isto vreme):

- perioda ubrzanja

- perioda stacionarnog kretania

- perioda usporenja

Koeficijenat ~ odredjuje se izrazom:

3 3 K2=0:,t1 +0:2t2

(2.1.9)

gde su:

((1=naprezanja od inercijalnih silalmaksimalna naprezanja tt=vreme ubrzanja i usporenjalukupno vreme

a.rnaprezanja pri ustaljenom kretanju/maksimama naprezanja frvreme ustaljenog kretanjalukupno vreme kretanja

22

Stanje opterecenosti mehanizma dizanja i kretanja lzrazava se kao sto je vee receno kroz cetiri konvencionalna stanja opterecenosti, koja su data u tabeli 2.9.

TABELA 2.9 Stanje opterecenosti pogonskih mehanizama

Stanje I Koeficijenti
opterecenost Opis stanja opterecenosf 1<0, KM
i
1 Pogonski mehanizmi iii delovi izuzetno izlozeni
lako naivecim opterecenilma, a stalno manjim 0.125
Pogonski mehanizmi iii delovi mehanizama koji su
2 otprilike za isto vreme optereceni mallrn, srednjim i 0.25
srednje velikim optereceniirna odnosno naprezanjima
Pogonski mehanizmi iii delovi mehanizama koji su
3 naicesce izlozeni najvecim i njima slicntrn 0.50
tesko opterecenjirna odnosno naprezanjima
4 Pogonski mehanizmi koji su redovno izlozeni
Vrlo tesko naiveclrn optereceniirna odnosno naprezanjima 1.00 Na osnovu ova dva faktora, faktora klase upotrebe mehanizma odnosno klase radnog vremena i stanja opterecenosn, odredjuju se pogonske grupe mehanizama date u tabeli 2.10. Granicne vrednosti koeficijenta 1<0, date u ovoj tabeli odgovaraju sledeclm idealizovanim stanjima opterecenosti:

- Stanje opterecenosti 1 -

10% rada sa najvecirn teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)

tl=0.1 Pl=1-y=0.9

40% rada sa mrtvim teretom + 1/3 koristan teret

lrOA Pr(1-y)/3=0.3

50% rada sa mrtvim teretom

~t=0.5 y=0.1

- Stanje opterecenosti 2 -

1/6 rada sa naivecirn teretom (mrtav teret + 111 koristan teret)

t1=0.167 Pl=1-y=0.8

116 rada sa mrtvim teretom + 2/3 koristan teret

t2'=0.167 a~2(1-y)/3=0.533

116 rada sa mrtvim teretom + 113 sa korisnim teretom

t3=0.167 P3=(1-y)/3=0.266

50% rada sa mrtvim teretom

~t=0.5 r=0.2

23

- Stanje opterecenosti 3 -

50% rada sa najveclrn teretam (mrtav teret + 111 karistan teret)

tl=0.9 13,=1-y=0.6

50% rada sa mrtvim teretam

~t=0.5 y=Oo4

- Stanje opterecenosf 4

90% rada sa naiveeim teretam (mrtav teret + 1/1 karistan teret)

t,=0.9 13,=1-y=0.2

10% rada sa mrtvim teretam

~t=O.1 y=0.8

TABELA 2.10 Grupe paganskih mehanizama

Klasa radnag vremena
Stanje VO_12 VO_25 VO.5 V, V2 V3 V4 V5
optsrec Srednje dnevna radna vreme u casovirna
enasti Kaef. 1<0, KM
:5:0.25 50.5 51 52 s4 58 516 >16
Srednje gadisnje trajanje opterecen]a u casovlma
40 80 160 320 630 1250 2500 5000
1 K50.125 10m 1Cm 1Bm 1Am 2m 3m 4m
laka
2 0.125sKsO.25 10m 1Cm iBm 1Am 2m 3m 4m 5m
srednje
3 0.255KsO.5 1Cm f Brn 1Am 2m 3m 4m 5m
tesko
4 0.55K51.00 18m 1Am 2m 3m 4m 5m
vrlo
tesko Ovi idealni spektri optereeenja - stanja opterecenosti imaju sledece vrednasti kaeficijenta K (a na slid 2 .. 1 su i graficki dati):

K1=(0.9+0.1 )3·0.1 +(0.3+0.1 )·004+O.13·0.5~O.125 K2=(0.8+0.2)3·0.167 +(0.533+0.2)·0.167 +(0.267 +0.2)3+0.23.0.5::::::0.25 K3=(0.6+004)3·0.5+0.43·O.5::::::0.5

K4=(0.2+0.8)3·0.9+0.83·O.1 ~1.0

24

2

01

o 10

50

100

o 16.7 33,3 50

100

3

4

o

so

100

o

90 100

Slika 2. 1 Idealizirani spektri opterecenja

Pribliina podela mehanizama u pogonske grupe

Razvrstavanje pogonskih mehanizama prema tabeli 2.10 omoqucava da se dobije ocekivani vek trajanja mehanizma. Kada se na raspolaze pouzdanim podacima o radu mehanizma, pogonska grupa se odredjuje na osnovu namene mehanizma a prema tabeli 2.11.

Skracenice korlscene u tabeli koje oznacavaiu neko kretanje imaju sledece znacen]e:

L - dizanje,

LA- pornocno dizanje,

o - vozn]a kolica (macks), DA- voznja pornocnlh kolica, T - voznia dizalice,

o - obrtanje,

R - promena dohvata,

F - zatvaranje (grabilice),

P - zatvaranje kljesta (striper dizalice), B - podizanje prepusta.

25

T ABELA 2,11 - Grupisanje pogonskih mehanizama

VRSTA Kretanje Pogonski mehanizam E-motor
DIZALICE
klasa spektar pogonska intermitenca bro] ukliuc.
radnog optereeenja klasa ED (0/0) (') na sat (2)
vremena
1)Oizalice L-LA v., 1-2 1Bm 20 (3) 150
za livnice 0 v., 1-2 18m 20 150
T v.. 2 18m 10 150
2)Mosna L-LA v.. 1-2 18m 20 150
diz. sa 0 v., 1-2 1Bm 20 150
kablom za T v., 2 18m 20 150
upravljanje
3)Dizalice L-LA V,-V2 2 1Am-2m 20-40 1S0-300
za ektaclsta 0 V,-V2 2 1Am-2m 20-40 150-300
T V, 2-3 1Am-2m 20-40 1S0-300
4)Oizalice L V,-V2 2 1Am-2m 20-40 150-300
za LA V, 2-3 1Am-2m 20-40 150-300
radionice 0 V2 2 2m 20-40 150-300
T V2 2-3 2m-3m 20-40 1S0-300
5)Dizalice L V2-V4 3 3m-5m 40-60 300-600
sa F V2-V4 3 3m-Sm 20-60 300-600
grabilicom 0 V2-V4 3 3m-5m 60 300-600
T V2-V4 3 3m-4m 40-60 300-600
6)Oiz, sa L V2-V3 3 3m-4m 40-60 150-300
skladista LA V2-V3 2-3 2m-4m 20-40 1S0-300
otpadnog 0 V2-V3 3 3m-4m 40-60 150-300
materijala T V2 3 3m 40-60 150-300
7)Oizalice L V2-V4 2-3 2m-Sm 40-60 150-300
sa 0 V2-V4 3 3m-5m 40-60 150-300
posudom T V2-V4 2-3 2m-Sm 40-60 150-300
8)Dizalica L V2-V3 3 3m-4m 40-60 150-300
sa LA V2-V3 2-3 2m-4m 20-40 150-300
elektrorn. 0 V2-V3 3 3m-4m 40-60 150-300
T V2 3 3m 40-60 150-300
9)Dizalice L V2-V3 2-3 2m-4m 40-60 300-600
za livnice LA V2-V3 2-3 2m-4m 40 300-600
0 V2-V3 3 3m-4m 40 300-600
DA V2-V3 2-3 2m-4m 40 300-600
T V2 3 3m 40 300-600
, 26

VRSTA Kretanje Pogonski mehanizam E-motor
DIZALICE
klasa spektar pogonska i nterm itenca broj ukljuc.
radnog opterecenia klasa ED (era) (1) na sat (2)
vremena
10)cekic L V2-Va 3 3m-4m 40-S0 300-S00
dizalice D V2-Va 3 3m-4m 40 300
T ":/2 3 3m 40 150
11 )Striper L Va-V. 3 4m-5m SO SOO
dizalice LA V2-Va 2 2m-3m 20-40 300
D Va-V. 3 4m-5m SO 300-600
T Va-V. 3 4m-5m 60 300-S00
=-o Va-V. 3 4m-5m 40 300
12)Diz. za L Va-V. 3 4m-5m SO SOO
kokile i LA V2-Va 2 2m-3m 20-40 300
visoke peci D Va-V. 3 4m-5m SO 300-600
T Va-V. 3 4m-5m 30 300-600
p-o Va-V. 3 4m-5m 40 300
13)Diz. za L V.-Vs 3 5m 60 300-S00
sarziranie LA V.-Vs 3 5m 20-40 300
D V.-Vs 3 5m SO 300-600
DA V.-Vs 2 2m-3m 40 300
T V.-Vs 3 5m SO 300-600
14)Diz. za L Va-Vs 3 4m-5m SO 300-S00
kovacnice D V2-Va 3 3m-4m SO 300-600
T v,v, 3 4m-5m 60 300-S00
15)Portalna L-LA V1-V2 2 1Am-2m 20-40 150
dizalica za D V1-V2 2 1Am-2m 20-40 150
komadni T V1-V2 3 2m-3m 20-40 150
teret 8 V02S-VO s 3 18m-1Am 20 150
16)Portalna L V2-V. 3 3m-5m 40-S0 300
dizalica sa F V2-V. 3 3m-5m 20-60 300
grabilicom D V2-V. 3 3m-5m SO 300
T V2-Va 3 3m-4m 40-S0 300
8 V02S 3 18m 20 150
17)Portal. L Va-V. 2-3 3m-5m SO 150-300
dizalica sa D V2-V. 2-3 2m-5m 40-60 150-300
posudom T V2-V. 2-3 2m-5m 40-60 150-300 27

VRSTA Kretanje Pogonski mehanizam E-motor
olZALICE
klasa spektar pogonska intermitenca broj ukljuc.
radnog opterecenia klasa ED (%) (1) na sat (2)
vremena
18)Portalna L Va-V#, 3 4m-5m 40-60 300
dizalica sa 0 V3-V#' 3 4m-5m 40 300
kukom za T V3-V#, 3 4m-5m 40-60 300
radionice B V02S-VOS 3 1 Bm-1Am 20 150
19)Portalna L-LA v.. 1-2 1Bm 20 150
dizalica za 0 v., 1-2 1Bm 20 150
utovar- T V05 1-2 18m 20 150
istovar
20)Obrtna L-LA Vos-Vo 1 1-2 1 Bm-1Am 20 150
dizalica za R Vo,s 1-2 1Bm 20-40 150
utovar- 0 Vo s-Vo 1 1-2 1 Bm-1Am 20 150
istovar T Vos-Vo 1 1-2 1 Bm-1Am 20 150
materijala
21 )Obrtna- L V2-V3 2 2m-3m 40 150
lucka diz. R V2-V3 2 2m-3m 40 150
0 V2-V3 2 2m-3m 40 150
T V1 2-3 1Am-2m 20 150
22)Lucka L V2-V#, 3 3m-5m 40-60 300-600
okretna F V2-V#, 3 3m-5m 20-60 300-600
dizalica sa R V2-VI, 3 3m-5m 40-60 300-600
grabHicom 0 V2-V3 2-3 2m-4m 40-60 300-600
T V1-V2 3 2m-3m 20-40 150
23)Obrtna L V2 1-2 1 Am-2m 20-40 150
dizalica na LA V2 2-3 zm-sm 40 150
visokom R V2 2-3 2m-3m 20 150
portalu 0 V1-V2 2 1Am-2m 20 150
T V1-V2 3 2m-3m 20-40 150
24)Plovna L V1 2 1Am 20 150
dizalica za LA V2 2-3 2m-3m 20-40 150
teske terete R V1 2-3 1Am-2m 20 150
0 V1 2-3 1 Am-2m 20 150
T V1 3 2m 20 150
25)Plovna L V2-V3 2 2m-3m 40 150
dizalica za R V2-V3 2 2m-3m 40 150
komadni 0 Vi-V3 2 2m-3m 40 150
teret
. 28

VRSTA Kretanje Pogonski mehanizam E-motor
DIZALICE
klasa spektar pogonska intermitenca broj ukljuc.
radnog opterecenia klasa ED (0/0) (1) na sat (2)
vremena
26)Plovna L V2-V4 3 3m-5m 40-60 300-600
dizalica sa F V2-V4 3 3m-5m 20-60 300-600
grabilicom R V2-V4 3 3m-5m 40-60 300-600
0 V2-V'J 2-3 2m-4m 40-60 300
27)Gradje- L V2 1-3 1Am-3m 40-60 150-300
vinska diz. R-D V2 2 2m 20-40 150
0 V2 2 2m 20-40 150
T V1-V2 2-3 1 Am-3m 20-40 150
28)Zeleznic L V1 2-3 1 Am-2m 20-40 150
dizalica R-D VI 2-3 1 Am-2m 20-40 150
0 VI 2-2 1Am-2m 20 150
T VI 3 2m 20 150
29)Derik L V1-V2 2 1Am-2m 20 150
dizalica, R V1-V2 2 1Am-2m 20 150
Dok 0 V1-V2 2 1 Am-2m 20 150
dizalica
30)8rodska L V1-V2 2 1 Am-2m 20 150
dizalica R V1-V2 2 1 Am-2m 20 150
0 V1-V2 2 1 Am-2m 20 150
31 )8rodska L V2 3 3m 20-40 300
dizalica sa F V2 3 3m 20-40 300
grabilicom R V2 3 3m 20-40 300 (1) Umesto ED=200/0 moze se upotrebiti ED=250/0 (2) Ukoliko je potreban ovaj podatak

Ako se analizira tabela koja definise grupe pogonskih mehanizama uocavaiu se sledece zakonomernosti:

- Koeficijent K raste sa faktorom 2,

- Srednje radno vreme takodje raste sa faktorom 2.

Unutar jedne grupe proizvod K x radno vreme je konstantan, pa je na primer:

Grupa 18m: 0.125·2=0.25-1=0.5·0.5=1·0.25=0.25 Grupa 2m: 0.125·8=0.25·4=0.5·0.2=1·1 =1.0

29

Za svaku pogonsku grupu rnoze da se izracuna teorijski broj casova rada sa nazivnim teretom. Za 250 radnih dana godisnje i predvidjeni vek trajanja od 1 0 godina, teorijski vek trajanja se dobija iz jednaCine:

T =250x10'T 'K=V'K

v sr t

(2.1.10)

pa je na primer:

Grupa 18m: Tv=3200·0.125=1600·0.25=800·0.5=400·1 =400 (h) Grupa 1 Am: Tv=6300·0.125=3200·0.25=1600·0.5=800·1 =800 (h)

Iz ovoga sledi da ako je jedno elektricno vitlo projektovano za nosivost od 5000 kg u grupi 18m, rnoze u ostalim grupama da se upotrebi sa sledeclrn nosivostima:

grupa 10m 1Cm 18m 1Am 2m 3m 4m 5m
nosivost (kg) 8000 6300 5000 4000 3200 2500 2000 1600
teorij. vek trajanja (h) 100 200 400 800 1600 3200 6300 12500 2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UCESTANOSTI ZA NOSECU KONSTRUKCIJU I KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA

Da bi se uspostavila veza izmedju pogonskih klasa nosece konstrukcije i pogonskih grupa mehanizama na istoj dizalici potrebno je uspostaviti vezu izmedju klasa ucestanosti i klasa radnog vremena. Ovi kriterijumi, kao sto je poznato, izrazavaju se razlleltim parametrima. Pri tome, za razmatranu dizalicu dovoljno je odrediti iii poznavati bro] podizanja tereta N (klase A, B, C i D), srednje vreme trajanja radnog clklusaT, (s), kao i srednje vreme trajanja radajednog pogonskog mehanizma tj (s) u toku ciklusa. Ova dva vremeha stoje u odnosu a=tfTe, koj ukazuje na relativno ucesce rada pogonskog mehanizma u toku radnog ciklusa dizalice.

Ukupno efektivno vreme koriscenja dizalice T (h), za ukupno vreme trajanja je:

N·T T= __ c

3600

(2.2.1 )

U tabeli 2.12 navedena su efektivna vremena koriscenja dizalice za konvencionalne brojeve ciklusa podizania i radne cikluse u trajanju od 30 do 480 (s).

30

TABELA 2.12 - Veza izmedju vremena trajanja i konvencionalnih ciklusa

Srednje T - trajanje rada dizalice u (h) za ucestanost opterecenja
trajanje
jednog ciklusa N=6.3·10" N=2·10s N=6.3·10s N=2·106
optereeenia
(5) ciklusi ciklusi ciklusi ciklusi
30 530 1660 5300 16600
60 1050 3320 10500 33200
75 1320 4200 13200 42000
95 1660 5300 16600 53000
120 2100 6650 21000 66500
150 2650 8400 26500 84000
190 3320 10500 33200 -
240 4200 13200 42000 -
300 5300 16600 53000 84000
380 6650 21000 66500 -
480 8400 26600 84000 - Ukupno radno vreme pogonskog mehanizma T, (h), bice:

(2.2.2)

lz tabela 2.8 i 2.1 0 vrlo lako se moze odrediti klasa radnog vremena (V 0.125 - V s) na bazi prethodno sracunate vrednosti T,

Umesto gornjeg izraza rnoze korisno da posluzi i tabela 2.13 koja daje vezu izmedju gore razmatranih veticina Tj , aj i T (51. 2.2)

PRIMER:

Lucka dizalica, ravnomernog i isprekidanog rada ima klasu ucestanosti optereeivania B. Trajanje jednog radnog ciklusa je t=150 5, a odnosi aj za pogonske mehanizme su:

- dizanje a1=0.63;

- okretanje arO.25;

- voznia aa=0.1 O.

Vek trajanja dizalice:

T=N·tl3600=2·105·150/3600=8333.3 h, sto se, isto, dobija iz tabele 2.12 (T=8400 h).

31

T ABELA 2.13 Trajanje rada pogonskih mehanizama u zavisnosti od T i ai

Ukupno trajanje rada T, pogonskog mehanizma u (h) za cri Klasa
T (h) trajanja
1 0.63 0.40 0.25 0.16 0.10 kretanja
530 530 335 210 132 85 53
1050 1050 660 420 265 165 105
1320 1320 830 530 335 210 132
1660 1660 1050 660 420 265 166
2100 2100 1320 830 530 335 210
VO.2S
2650 2650 1660 1050 660 420 265
3200 3200 2100 1320 830 530 335
4200 4200 2650 1660 1050 660 420
5300 5300 3320 2100 1320 830 530
6650 6650 4200 2650 1660 1050 660
8400 8400 5300 3320 2100 1320 830
10500 10500 6650 4200 2650 1660 1050 v.,
13200 13200 8400 5300 3320 2100 1320
16600 16600 10500 6650 4200 2650 1660
21000 21000 13200 8400 5300 3320 2100 V1
26600 26600 16600 10500 6650 4200 2650
33200 33200 21000 13200 8400 5300 3320
42000 42000 26600 16600 10500 6650 4200 V2
53000 53000 33200 21000 13200 8400 5300
66500 66500 42000 26600 16600 10500 6650
84000 84000 53000 33200 21000 13200 8400 V3
V.
Vs 32

51. 2.2 Veza izmedju klasa ucestenosti za nosecu konstrukciju i klasa radnog vremena pogonskog mehanizma

33

Trajanje kretanja T, pogonskih mehanizama za T =8400 h klase radnog

vremena:

Dizanje:

Okretanje:

Voznia:

Tt=8400·0.63 = 5292 ~ 5300 h; V2

T2=8400·0.25 = 2100 h; Vt

T3=8400·0.10 = 840 h. Vo.s

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ FAMILIJE ELEKTRICNIH VITLA

Elektricna vitia su univerzalni serijski izradjeni rnasinski sistemi primenjeni za dizanje, zadrzavan]e i horizontalno prernestanie tereta pornocu celicnog uzeta iii lanca. Podrueje njihove primene stalno se prosiruie u kompleksnoj mehanizaciji prostornog prernestania tereta i to od opste namene do ucesca u pojedinim tehnoloskirn procesima. Karakteristiena osobina elektrlcmh vitia je sto se pored serijske i masovne proizvodnje mogu razvijati u familije (game).

Na osnovu grupnog principa unifikacije izdvaja se nekoliko tipskih modela sa standardnim modulima i elementima, koji se tacno dimenztonisu i proizvode (unutar - redna unifikacija). Tako na primer u tabeli 2.14 data je jedna familija elektrienih vitia, koju cine sest modela (A - F).

TABELA 2.14 - Tipski modeli familije elektienlh vitia

Tip za 1Bm 1 2 3 4 5 6
radnu grupu A B C 0 E F
Nosivost m (t) 1.0 2.0 4.0 6.3 10 16
Standardni red R10/2, <1>=2.0 R10/2 , <1>=1.6 Nosivosti vaZe za 1 Bm grupui prostu koturaeu sa dva kraka uzeta (2/1). uocava se, da je parametarski red nosivosti kombinovani red, cije vrednosti pripadaju izvedenim standardnim redovima R 1 O/n.

Ova vitia dimenzionisana za 18m grupu mogu se razvrstati U ostale grupe uz redukciju nosivosti (dijagonalna unifikacija). Dozvoljena nosivost vitla, pri prelazu iz prethodne lakse u narednu tezu grupu, treba da se reducira faktorom 1.25, kako bi se postigao dvostruko veci broj sati sa punim optereceniem Tv' To se dobija pri srednjoj vrednosti eksponenta Wohler-ave linije zamora materijala m=3, iz:

(2.3.1 )

kao:

34

(2.3.2)

gde je:

T VI' T V2 (h) - tearijski vek trajanja za laksu, adnosno tezu narednu grupu, m., m2 (t) - nosivost vitla za laksu, odnosno tezu grupu (preko mase tereta), g=9.81 (m/s") - ubrzanje zemljine teze.

U tabeli 2.15 prikazane su 48 varijante razmatrane familije od 6 modela razvrstanih u 8 radnih grupa.

TABELA 2.15 - Razvrstavanje 6 tipova vitia u 8 radnih grupa

Radna Tip 1Dm 1Cm iBm 1Am 2m 3m 4m 5m
grupa
A 1.6 1.25 1 0.8 0.63 05 0.4 0.32
B 3.2 2.5 2 1.6 1.25 1 0.8 0.63
C 6.3 5 4 3.2 2.5 2 1.6 1.25
Nosivost
(t) za 0 10 8 6.3 5 4 3.2 2.5 2
koturacu E 16 12.5 10 8 6.3 5 4 3.2
(2/1 )
F 25 20 16 12.5 10 8 6.3 5
Tv (h) 100 200 400 800 1600 3200 6300 12500 Primenom vise naclna vodjenja uzeta (ik=1 Ii , 2/1 i 4/1 ) ostvaruju se 144 varijante familije, kako je data u tabeli 2.16. Ovo se jasnije uocava na 51. 2.3, gde su na dijagramu date promene nosivosti modela elektricnih vitala od grupe do grupe i broj varijanti sa gustinom raspodele pojedinih nosivosti f(m) razmatrane familije.

Broj varijanti znatno se uvecava, ako se uzmu u razmatranje veci broj brzina i vis ina dizanja, kao i potozal sapa i uiadi u zavisnosti od namene i potrebe elektricnih vitia.

Na sl. 2.4 date su 64 varijante polozaia sapa i uzadl za jedno vitia.

Razvoj familija elektrlcnih vitia uz korektnu i optimalnu primenu FEM pravila i njihova serijska proizvodnja donosi visestruke prednosti kako proizvodlaclrna, tako i korisnicima ove opreme. Te prednosti su: pavoljna cena i krace vreme isporuke, veci kvalitet koji donosi serijska proizvodnja, sira primena vitia, ekonornicniie drzan]e rezervnih delova, lakse otklanjanje kvarova i odrzavanie, povecanie proizvodnog programa bez povecania tip ova vitia, smanjenje troskova proizvodnje, povecanie rnoqucnosf izvoza itd.

35

TABELA 2.16 Familija standard nih elektricnih vitia

! I~M' ..... ~ RADNOG VR£N£HA Ii
,,~ 1 L,K~ c(Ufa,S-I 1-12-4 4--' ,-1ts ,,16
$.K-a& <tl2s"kl2S-~OS-' '-1 1-4 4-1 '-16 >IS
r. 1f'oO,' ! < Cl1 5 a1S-O as-, 1-2 2-' '-8 i'-Its
V.T~.o <a25,a1~ ClS-1 1-2 2-4 4 -II
1/1 1/7 4;' GRUPA 10m 1 ICm '&PI lAm 2m 3m 4m Sm
NOSIVOST IfgJ TIP V""/JAHrE
IZSOO 2S000 5«XJO FIOm ,_
'"10000 ! 1 ()(XXJ «ooo FICIn
IIILU1 1 '!i_OW RQD F I CIOWI ~
6XXJ IZlXJ DCUJ CICm IFIAm
_}gOO I 10000 :I()()(XJ r:. lur,," ~ F2m i
sooo ' 801)'} I 16tXXJ orCm ClAm IF3m
ROO 16XlO USaI' 0 CIOm lQUtm Elm I F'm
1500 5000 .oxo CICm OlAm 'E3m F5m
=- -~ IKXXJ C lC;lBm 02m £'m
1200 6300 810m C;1Am OJm ESm
]25Q 1".DO '4MJ etcm ,CZm :lXm
1000 ,2u:XJ B ~&7I Om 05m
100 1600 3i(j] AIOm SIAm IlAm
Ul U5(J ~ ~Cm B2m C5m
50(] M» lID!_ A lAlBm B3m
~ _8IJO lII«!_ A lAm B'm
~7rJ ~ Q!D AZm 85m
150 5IXJ ICDJ A3m
,200 j(XJ Ia1 ""m
II(;Q JoN _U7_ A5 ..
VREME TRAJ. UKLJU E(7/. 15 20 25 30 40 5' so flO
MOl UKOPCAVANJA CUI1l 90 120 ISO ,., 2'10 30' 160 36IJ
VREHE ZA PUNO OPTER. Ttl Ii 100 'iOO ~O IlOO 600 ~20" 6300 1500 Tn (t]
~I-~ fIJJulrtll .. t IltJ ~EL
,L
~- --» T _l
---
, .!S '"3 I
~~, ---
--- -- ~ r I
:t
--,~ --- --- J
~~ I
--........ --- ~ ~ --- ~
I
--- ---
J
~~~ --.......... ~ ~ ~ --
_I
--- --- l
I
t::--..:.. :::::-::;; ~ ---...... ~ ~ ~ ---

~ ~~._ --- -- ls- I

'~r -......... ~ ~ --- --- t4- I
~ --- ~
I
I" --- co!,,, --- --- I
u,
-- US ~ 4.!!.c! --- --- _I
_.:::::~~:; -- ~
~
a. --- R"I", ~ _I
~
__ QD ~ ~ -- ~~ J
,"
---- ----
.. --1:' ~ J
1----- --OR -- 3"
1---._- -- 0.15 --- .,
1----- --o~ --- .., !(m)
-- ;-
ta-. 'e", IBm lAm 2m· 3m .m_ 5m IZ""
/f.d". 'u It - • p

51. 2.3 Broj varijanti elektricnih vitIa sa gustinom,raspodele nosivosti f(m)

36

Sl 2.4 Varijante poloiaja sepe i uiadi za jedno vitIa

2.4 OSNOVNI TEHNICKI PARAMETRI

Bitn e teh n ie ke karakteristike (nosivost, rad neb rzin e i s I.) i karakterlstlen eve licine pojedinih delova dizalice (precnici dobosa, tockova, koturova) odredjeni su JUS standardima. Ove vellcine odredjene su standardnim brojevima iz reda R10 iii R20.

U narednim tabelama prema JUS M.D1.021 date su vrednosti za nosivosti, radne brzine dizanja, vozn]e dizalice, elektricnoq vitia, visine dizanja i raspon dizalice.

Nazivne vrednosti

Prema JUS M.D1.021 u tabeli 2.17 je dat opsti niz nominalnih nosivosti za sve industrijske dizalice uopste,

37

T ABELA 2.17 Nominalni niz nosivosti u (t)

2 3.2 5* (6.3) 8*
(10)* 12.5* (16) 20* (25)* 32* (40) 50* (63) 80*
100* 125* 160* 200 250 315 400 500 Nosivosti mosnih dizalica sa kukama, sa dva dizanja (glavnim i pornocnirn), navedene su u tabeli 2.18.

T ABE LA 2.18 Niz nosivosti u (t)

glavno (10)* 12.5* (16)* 20* (25)* 32* (40) 50* (63)* 80*
Dizanje pornoeno 3.2 3.2* 5* 5* 5* 9* 10 10 20 20*
glavno 100 125 160 200 250 320 400 500
Dizanje pornoeno 25 25 32 32 50 50 60 100 Nosivosti u zagradama treba izbegavati.

Nosivosti masnih dizalica, koje se koriste u zelezararna, a opste su namene, oznacene su zvezdicama.

Nazivne radne brzine

Jedna od vaznijih karakteristika dizalica su brzine sa kojima rade pojedini radni organi iii mehanizmi. Kod dizalica se razlikuju brzine za svaki mehanizam posebno, ito:

- brzina dizanja (normalna iii spara),

- brzina kretanja nosece konstrukcije (rnosta, portala itd.),

- brzina kretanja vitia (kolica),

- brzina okretanja, kao periferna u (m/min) iii (m/s) iii kao ugaona u (rnin'),

- brzina promene dohvata strele.

JUS M.D1.023 propisuje opsti niz standardnih brzina, koje treba birati za kretanje pajedinih mehanizama dizalica.

U tabeli 2.19 date su vrednosti normalnih brzina dizanja dizalica sa kukorn u zavisnasti ad nosivosti i poganske klase.

Brzinu sporog dizanja mosnih dizalica sa kukama treba birati iz vrednasti navedenih u tabeli 2.20, s tim da se u specijalnim slucajevima mogu koristiti i druge vrednosti iz niza, a izuzetno, kada to zahteva tehnoloski preces, mogu se uzeti i vrednesti izvan tog niza.

Brzinu voznje pokretnog elektrlcnoq vitla treba birati prema stedeco] tabeli 2.21.

38

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful