Esej iz predmeta Savremeni politički sistemi: Partije i partijski sistem u Nemačkoj

prema neo-nacističkoj SRP. 3. samo onda ako teoretski i u svojoj političkoj praksi prekrše principe slobodnog i demokratskog uređenja. “Partije treba da uvode političke ciljeve. Po Članu 21 Osnovnog zakona partije sarađuju u procesu obrazovanja političke volje naroda. koji određuje okolnosti slobode osnivanja partija. Prag koji partija treba da pređe da bi ostvarila ovo pravo je 0. 2. Federalnom ustavnom sudu se može obratiti Bundestag. regrutovanje i izbor političkog osoblja. često previdi i etički kao jako kritično ocenjuje: 2 . Partije su nosioci političke igre. i to po veoma kompikovanom i vrlo ograničenom postupku saveznog ustavnog suda. Takođe. agregacija društvenih interesa unutar partija.od mesnog veća do službe kancelara. i drugi. Postoje samo dva primera sprovođenja ove procedure u istoriji Nemačke: prvi. Dakle. Ono što se. Ovo pokazuju i sledeće formalne uredbe: 1. 4. koje partije preuzimaju kao posrednici između države i društva. partije imaju državnu subvenciju koja se odnosi na pokrivanje izbornih troškova. u proces obrazovanja državne volje” (organizovanje izbora. 1956. za funkcionisanje partijske države nisu odlučujuće "državne" funkcije nego upravo one. selekcija nosilaca mandata i službi. koji je fokusiran na stvarne delatnosti partija između države i društva. jedna od funkcija u ovoj oblasti je i predstavljanje adrese za upućivanje političkih i društvenih zahteva). 1952.05% glasova (pre odluke ustavnog sudije. “Partije treba da utiču na politički razvoj parlamenta i vlade” (strukturisanje parlamenta obrazovanjem frakcija i opozicije. određenije se definiše pojam i funkcije partija. Katalog. međutim. Bundesrat ili federalna vlada. osim toga. može se ograničiti na četiri značajne funkcije: 1) Selektivna funkcija: Putem partija dešava se izbor i regrutovanje političke elite iz društva . prema komunističkoj KPD. formulisanje i sprovođenje politike. legitimisanje političkog sistema). i uslove javnosti finansijskog poslovanja. Ako je proglašena neustavnost neke partije. taj prag je bio 2. One mogu biti zabranjene.50%).Savezna Republika Nemačka je u okvirnom smislu partijska država. Član 21 upotpunjen je zakonom iz 1967. koje su izgradile. partije imaju slobodu delovanja pod nadzorom ustavnog sudije. artikulisanje društvenih interesa. ona se raspušta i zabranjeno je njeno ponovno obrazovanje u drugom obliku. Isto tako po odredbama Člana 21 Osnovnog zakona. Zakonom iz 1967.

tj. Politički problematično (a tada i moralno upitno) postaje onda kada vodeće pozicije postanu same sebi svrha. dakle. unutar partija. kada više nije pitanje provođenje određenih sadržaja i postizanje ciljeva. a ta pravila istovremeno regulišu da se borba ne pretvori u građanski rat. bez sopstvenih. Partije. u sebi integrišu volju grupa koja doista seže daleko. te će biti prihvatljiv rezultirajući kompromis. koje. Partijska država nudi regulatorne mehanizme mirnog rešavanja konflikata između partija. da se socijalno i politički postigne sporazum o tome po kojim pravilima se rešavaju konflikti i koje su osnovne vrednosti neprikosnovene. naime da su predstavnici . dakle. Tek priznavanje tih osnovnih vrednosti (kao što je očuvanje ljudskih prava. pronaći kompromis između ovih različitih interesnih grupa. dakle. naravno. koji postoje u društvu. zaobilazeći partije kao "filter". istovremeno sa ulogom predstavnika nacije. tek tada će biti moguće javno iznošenje kolektivnih interesnih razlika. mesta. mogu biti organizovane unutar partije ili van nje. Pokušava se. Tek kada se postigne konsenzus o tome da partije i njihovi parlamentarci zapravo igraju dvostruku ulogu zastupnika i predstavnika partikularnih interesa. Pojam "partija" kako je poznato izveden je od latinske reči "pars" (= deo). U idealnom slučaju one deluju kao društveni i politički katalizator. specifičnih i interesno obojenih pozicija. a istovremeno formulisati jedinstvena "partijska" linija. partije pokušavaju izjednačiti suprotne interese različitih društvenih grupa. 2) Medijatorska funkcija: Partije i njihovi predstavnici u vladi i parlamentu su predstavnici partikularnih interesa. te zaštita manjina). Dakle. 4) Postizanje mira: Dok preuzimaju medijatorsku funkciju i funkciju agregacije. dakle. 3) Funkcija agregacije: I unutar svojih sopstvenih zidina. opet. postavljena su pravila po kojima se odvija borba za moć.malo preterano formulisano . partije zastupaju samo deo društvenih interesa. I tu se uopšte ne radi o "lošem glasu". Onaj ko pokušava da političko delovanje učlani direktno u državni proces obrazovanja političke volje. funkcije i karijere. tek se tada možemo odreći diskusije o opštevažećim principima i zajedničkim osnovama.posebnih interesa. dakle.Partije su bile i ostale patronažne organizacije. odnosno posebnih potreba. dakle unutar partije. a samim tim i između različitih društvenih interesa. partije sigurno doprinose fundiranju mira. 3 . u pravilu dostiže cilj statusne države. odnosno udruženja građana koja između sebe treba da podele službe. Tek kada se partije i njihovi parlamentarci odluče na taj korak i to javno priznaju. priznavanje pravila koje leže u biti mirnog rešavanja konflikta daju smisao ovoj ideji. Preduslov za ovo je.

Posle prvih izbora za Bundestag 1949. U to doba. aparature i vlade. NP (nemačka partija). do 1988. CDU-CSU (demohrišćanska struja). preporučivali samostalnu spoljnu politiku u odnosu na blokove i evropsko udruživanje. među njima: SPD (socijal-demokratska struja). do 1982. a u Bavarskoj je sačuvala samostalnu partiju CSU (predsednik Franc Jozef Štraus od 1961. na kongresu u Bad Godesbergu 1959. i vlada njime ponovo od 1982. osnovana u Berlinu 1945. zbog neželjenih posledica koje bi mogle nastati po stabilizovani sistem partija. a prag zastupljenosti od 5% podignut je na celinu federacije. Kasnije. Proširenje proporcionalnog sistema glasanja za ličnost pokazalo se kao najpogodniji osnov kompromisa. one propadaju. koji 4 . Međutim. njihov program je kruto socijalistički. u Goti spajanjem opšteg udruženja nemačkih radnika i radničke socijal-demokratske partije.). obrazovala se tek 1950. a kancelar Šmit. Iako je bilo inicijativa za uvođenje većinskog sistema. i još sedam manjih partija kao što su KPD (komunistička partija). jasno potvrdilo na izborima 1987. doveli su deset partija u Bundestag.Prvi federalni izbori 1949. u Bundestagu se četvorostranaštvo. donose uspeh i dozvoljavaju obrazovanje socijal-liberalne koalicije koja će biti na vlasti od 1969. dobija svoj polet. SPD napušta pozivanje na marksizam i priznaje novi kontekst tržišne privrede i vezivanje za zapad u Nemačkoj. socijal-demokratska partija preuzima ulogu vodeće partije parlamentarne opozicije. prag od tri neposredna mandata. i svrstava na desnicu političke scene. Od 1957. i utemeljena je na verskoj osnovi. Nastala je 1875. do 1969. Pod vođstvom Konrada Adenauera. trostranaštvo se usadilo u SR Nemačku sa dve velike narodne partije.3% glasova. je najstarija nemačka partija. Međutim. ostatak katoličkog Zentruma. javlja se raskol između dva rukovodstva partije. nastalo 1983. SPD i CDU-CSU. Uveden je prag zastupljenosti od 5% ili bar jedan neposredni mandat u svakom regionu. BHE (blok izbeglica)… Tokom rasprava o načinu glasanja za prve izbore za Bundestag. Pod vođstvom Bizmarka. Socijal-demokratska partija (SPD). ona se konsoliduje uvlačeći u svoje okvire sve konzervativne i verske partije. Na federalnom nivou. BP (bavarska partija). zagovarali su nacionalizacije i dirigovanu privredu. Izbori 1969. FDP (liberalna struja). sve partije su se zalagale za proporcionalni sistem. i liberanom FPD kao stožerom koalicija i arbitrom u političkoj igri. 1890. Pošto je u poslednjim godinama vladavine socijal-liberalne koalicije na čelu partije bio Brant. Podizanje praga od 5% na ravan federacije postepeno je uslovilo uprošćavanje sistema partija. kada je partija Zelenih osvojila 8. uveden je sistem dva glasa. Demo-hrišćanska partija (CDU-CSU). osim CDU koja se izjasnila za većinski sistem britanskog tipa. Hrišćanska demokratija je vladala nemačkim političkim životom od 1949.

posebno Zelenim. Ipak.opada. ali novo opadanje broja glasova i novo napredovanje Zelenih i dalje postavljaju teško pitanje savezništva. Činjenična ili prividna kriza partijske države ustanovljava se. uz podršku sindikalne baze. te da je prihvatanje partija opalo. te broj onih koji menjaju svoju odluku za koju partiju da glasaju raste. na sledećim fenomenima: U anketama koje se provode pokazuje se da su birači nezadovoljni partijama. 5 .6% glasova. nastupila je sedamdesetih godina. a desno krilo. U 60-tim i 70-tim godinama.će se izroditi u trajnu krizu kad se SPD vrati u opoziciju 1982. broj članova svih partija . nacrtom većinskog sistema. Levica u partiji propoveda otvaranje prema novim strujama. broj onih koji ne izlaze na izbore. Na izborima je imala različitu sreću. Do 1969. Nezainteresovanost za partije je sve više prisutna. Pojava zelenih je dovela do prelaska sa trostranaštva na polarizovano četvorostranaštvo. pokazalo se da se ta podela može dosta dobro savladati u vođenju izborne kampanje. Desno krilo partije je uspelo da preovlada. između ostalog. da bi 1983. ujedinjenjem nekoliko partija koje su se pozivale na liberalnu tradiciju carstva i Vajmarske republike. ona je obavezan partner CDU-CSU. zbog ugrožavanja samog postojanja partije. Izborni rezultati zaista otkrivaju razliku između prvih glasova (za određenog kandidata) i drugih (za listu određene partije u ravni regiona). koje suprotstavlja SPD i Zelene sa jedne. a teže kada je reč o učešću na vlasti. preporučuju vraćanje na savez sa FDP. građanskim CDU-CSU i FDP sa druge strane. Iskustvo je pokazalo da je ovaj drugi savez ipak znatno čvršći. i “fundamentaliste”. ušli u Bundestag sa 5. Liberalna partija nikada nije uspela ozbiljno da ugrozi dve velike partije. pretvara se u liberalnu partiju levog centra i doprinosi izboru kandidata SPD za predsednika republike. Način glasanja po prirodi ne pogoduje postojanju dva pola. Bez sumnje u pitanju je nezainteresovanost za partije. učešće građana na izborima za Savezni parlament iznosilo je više od 90%. u političkom životu Nemačke igra bitnu ulogu kao stožer koalicija.sa izuzetkom Zelenih kod kojih stagnira . Novo pomeranje udesno i raskid sa socijal-demokratskom partijom dogodilo se 1982. Pojava Zelenih. Obrazovana je 1948. verne početnim slobodarskim idejama pokreta. a u doktrinarnoj ravni izvesnu nepostojanost. Ova idilična vremena su prošla. male partije koje se i tako već nalaze na margini ne dobijaju glasove. Dugo su bili ograničeni na vanparlamentarnu opoziciju. Zeleni su podeljeni na “realiste”. Liberalna partija (FDP). velike partije gube glasove. Glasač tako može uticati na obrazovanje koalicije glasanjem. koji prihvataju mogućnost učešća u vlasti. Zatim.

Ipak. danas se drže odgovornim za mnogo toga. Pod tim misli da se iza etikete koju imaju SPD i CDU kao velike narodne partije razvila jedna potpuno nova struktura. Ovaj novi tip partije koji se. ka vani ne odašiljaju sliku jedinstva. čak i za stvari za koje uopšte nisu zadužene. One su. komunikacija između vođstva i baze ni u kom slučaju nije jednostrana. dakle. komunicira sa članstvom. Pri tome. Partije. tu činjenicu je javnosti jednako teško objasniti kao i činjenicu da je u nekim pokrajinama Savezne Republike Nemačke nemoguće unapređenje neke osobe iz Studentskog veća u Vrhovno studentsko veće bez posedovanja knjižice određene partije. ali i sa simpatizerima i biračima direktno putem medija. dakle. a to uveliko doprinosi nezainteresovanosti za njih. čini se. To trenutno više uticaja ima na SPD. nego na CDU. sve više dokazuje i probija može se opisati na tri nivoa uz pomoć tri indikatora. Nezainteresovanosti za partije doprinosi i činjenica da se partije nalaze u stalnom procesu promene. partije su proširile svoju patronažu i na javnu upravu: Zašto pri imenovanju direktora pozorišta ili opere važnu ulogu igra pripadnost partiji. 1. nebitno da li se radi o jednom čoveku ili o duetu ili o trojci. harmonije i zatvorenosti. politički sadržaji postali su komplikovani i kompleksni. Dalje. Partije su proširile svoje kompetencije i prodrle su u oblasti u kojima nemaju šta tražiti. 6 . zbog svog zahteva da budu zadužene za sve pobudile očekivanja koja u političkoj i društvenoj stvarnosti ne mogu ispuniti. Mi bismo u pravilu mogli govoriti o novom tipu partije. nastaje doba individualizacije. odnosno da drže monopol nad procesom obrazovanja političke volje. Ove ankete predstavljaju način da se partijska baza izjasni o svom mišljenju i da to mišljenje dopre do partijskog vođstva. Nacionalno partijsko vođstvo.Treba se zapitati na čemu počiva nezainteresovanost za partije. partijski funkcioneri sve više gube svoju moć. partijske etikete ostaju. Sve više na značaju dobivaju ankete među članovima partije koje na kraju krajeva provode i mediji. Kao odgovor na to pitanje može se ponuditi pregršt razloga: javljaju se nove forme participacije. te da ne umeju izaći na kraj sa svojom sopstvenom mnogostrukošću i kontroverzama. naime. Mnogo više se pojačava direktna komunikacija između vođstva partije i partijske baze. Novi tip partije predstavlja se kao medijska partija. mnogo teža je činjenica da su partije na vrhuncu svog razvoja . Nezainteresovanosti za partije doprinosi i činjenica da velike partije imaju problema u prevazilaženju sopstvene fragmentacije i segmentiranja.a i danas to rade pobudile utisak da su zadužene za sve stvari. ali je i kod ove poslednje u svakom slučaju strukturalno prisutno. koji je u nastajanju i signalizira kraj partije članova i funkcionera. To samo dovodi do zabune i zasićenja. a sadržaji se menjaju. Zbog svog zahteva da drže monopol nad svim.

Najpre treba posetiti na enormni istorijski učinak savezne partijske države u odnosu na Vajmarsku republiku. u organima lokalne samouprave. Razmišljanja nakon 50 godina postojanja Savezne Republike Nemačke. sve više profesionalizovana partija nudi tri vrste usluga: ona vodi i finansira izborne kampanje. Izdavač. te se određuju kandidati za pojedine službe. Stare narodne partije sve se više razvijaju u frakcijske partije. Partije su se razvile u profesionalne uslužne organizacije. Ipak: Kraj partija i partijske države ni u kom slučaju nije došao. te njeni organizacijski i finansijski resursi nalaze se u frakcijama parlamenata (opet počev od opštinkog veća do saveznog parlamenta) i u kabinetima ( na pokrajinskom i saveznom nivou. Sveukupno gledano kroz ovaj integracijski učinak partijskog sistema stabilizovan je i potvrđen.Peter Lösche.: Dieter Dowe. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. “Partijska država u krizi?”. Centar moći. pomisli na učinak integracije. Konačno. 1999.Filip Lovo. Ovo ima istorijske i sistematske razloge. 7 . Takođe. u svakom slučaju. sve je više demokratizovana autoritativna politička kultura svenadležne države.2. time što u parlamentima na različitim nivoima sedi u frakcijama i što je njeno osoblje zastupljeno u izvršnoj vlasti. Moderna. u kabinetima na pokrajinskom i saveznom nivou. Putem nje odabire se politička elita. Sremski Karlovci-Novi Sad. te na lokalnom nivou u odgovarajućim organima uprave). koja je dala izvesnu vitalnost kako za sadašnjost. 1999. “Savezna Republika Nemačka”. pre svega. partijska organizacija još uvek igra određenu ulogu. Ipak. Literatura: . u: Velike savremene demokratije . parlamentarni sistem vladavine. 3. ne postoje alternative partijama i partijskoj državi. Bonn. . tako i za budućnost. Najpre se. Još uvek ni izdaleka nisu prepoznatljive alternativne organizacije i institucije koje bi mogle doći na mesto partija i preuzeti sve njihove funkcije. I partija je ta koja vlada.

8 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful