zna1. Šta je APICS? (1) Points A. Obrazovno društvo za upravljanje resursima B.

Zajednica okupljena oko open-source ERP rešenja APICS C. Udruženje proizvođača ERP sistema D. Vendor ERP sistema APICS a 2. Koje godine je Planiranje prodaje i operacija (Sales and Operations Planning – S&OP) uvedeno među upravljačke alate? (1) Points A. 2005. B. 1965. C. 1985. D. 1975 c 3. Šta je u fokusu kod MRP sistema? (1) Points A. Mogućnost da se kreiraju novi i adaptiraju postojeći proizvodi. B. Kvalitet C. Marketing D. Troškovi c 4. Skraćenica MRP-II se koristi za sisteme: (1) Points A. Materials Resource Planning B. Manufacturing Requirement Planning C. Materials Requirement Planning D. Manufacturing Resource Planning d 5. MRP je skraćeno: (1) Points A. Manufacturing Resource Planning B. Materials Requirement Planning C. Materials Resource Planning D. Manufacturing Requirement Planning b 6. U kom periodu su bili aktuelni MRP-II sistemi? (1) Points A. 80-te godine prošlog veka B. 90-te godine prošlog veka C. 70-te godine prošlog veka D. 60-te godine prošlog veka a 7. U kom periodu su bili aktuelni MRP sistemi? (1) Points A. 70-te godine prošlog veka B. 80-te godine prošlog veka C. 90-te godine prošlog veka D. 60-te godine prošlog veka a 8. ERP je skraćeno: (1) Points A. Enterprise Recurrent Planning B. Enterprise Resource Planning C. External Resource Planning D. Enterprise Resource Production b

9. Čime se bavi Asocijacija za proizvodnu izvrsnost (Association for Manufacturing Excellence – AME)? A. Razvojem novih alata i tehnika. B. Razvojem inteligentnih poslovnih rešenja. C. Razvojem ERP softvera. D. Analizom postojećih alata i tehnika. a 10. Kada je počelo korišćenje računara za planiranje nabavke materijala? (1) Points A. Sredinom sedamdesetih godina 20.veka B. Sredinom devedestih godina 20.veka C. Sredinom šezdesetih godina 20.veka D. Sredinom osamdesetih godina 20.veka c 11. U kom periodu su bili aktuelni MES – MRP-II with manufacturing execution sistemi? (1) Points A. 60-te godine prošlog veka B. 80-te godine prošlog veka C. 90-te godine prošlog veka D. 70-te godine prošlog veka c 12. Šta je u fokusu kod MRP-II sistema? (1) Points A. Troškovi B. Marketing C. Kvalitet D. Mogućnost da se kreiraju novi i adaptiraju postojeći proizvodi. c 13. ERP se razlikuje od MRPII u pogledu: (1) Points A. korišćenja nepovezanih baza podataka B. mogućnosti otvorenog sistema da integriše sisteme kao što su napredno planiranje i raspoređjivanje (advanced planning and scheduling – APS), konačni sistemi za raspoređivanje, i sistemi za sprovođenje proizvodnje. C. pete generacije jezika D. neintegrisanih kompjuterski pomognutih sredstava u inženjerstvu b 14. Šta je u fokusu kod MES – MRP-II with manufacturing execution sistema? (1) Points A. Marketing B. Kvalitet C. Mogućnost da se kreiraju novi i adaptiraju postojeći proizvodi. D. Troškovi c 15. Kod DBR tehnike, kako se zove mehanizam koji vodi računa da se materijali ne puštaju pre određenog vremena? (1) Points A. Konopac (Rope) B. Cilj (The Goal) C. Bubanj (Drum) D. Buffer a 16. Koje je drugi korak TOC koji je razvio Dr Goldrat: (1) Points A. Podrediti sve ostalo prethodno navedenim odlukama. B. Odlučiti kako eksploatisati ograničenja sistema. C. Podići ograničenja sistema. D. Identifikovati ograničenja sistema. b

17. Koje je četvrti korak TOC koji je razvio Dr Goldrat: (1) Points A. Podrediti sve ostalo prethodno navedenim odlukama. B. Identifikovati ograničenja sistema. C. Odlučiti kako eksploatisati ograničenja sistema. D. Podići ograničenja sistema. d 18. OPT je skraćenica od: (1) Points A. Optimized Production Technology B. Optimized Planning Technology C. Optimized Production Technique D. Optimized Planning Technique a 19. Koja šema planiranja je zamenila OPT metodu u delu koji se odnosi na raspoređivanje resursa? A. Drum-Buffer-Rope (DBR) B. Capacity Constraint Resource Planning – CCRP C. Advanced Planning and Scheduling – APS D. Optimized Production Technique – OPT a 20. WBS je skraćenica za: (1) Points A. workflow-breakdown-structure B. workbreakthrough-structure C. workbreakdown-structure D. workflow-breakthrough-structure c 21. Koje su posledice kada je radionica puna poslova koji su u toku (Work-in-Progress – WIP)? (1) Points A. Prioriteti postaju tako kompleksni da prestaju da postoje, vreme proizvodnje je kratko, stalno se javljaju problemi kvaliteta, a organizacija ne uspeva da materijalizuje svoj potencijal. B. Prioriteti postaju tako kompleksni da prestaju da postoje, vreme proizvodnje je kratko, stalno se javljaju problemi kvaliteta, a organizacija uspeva da materijalizuje svoj potencijal. C. Prioriteti postaju tako kompleksni da prestaju da postoje, vreme proizvodnje je dugo, stalno se javljaju problemi kvaliteta, ali organizacija uspeva da materijalizuje svoj potencijal. D. Prioriteti postaju tako kompleksni da prestaju da postoje, vreme proizvodnje je dugo, stalno se javljaju problemi kvaliteta, a organizacija ne uspeva da materijalizuje svoj potencijal. d 22. Teorija ograničenja (Theory of Constraints – TOC) bavi se problemom upravljanja i poboljšanja kompleksnih sistema uz pomoć: (1) Points A. sholastičkih, kvantnih i dobitak/dobitak (win/win) pristupa B. holističkih, kvantnih i dobitak/dobitak (win/win) pristupa C. holističkih, logičkih i dobitak/dobitak (win/win) pristupa D. sholastičkih, logičkih i dobitak/dobitak (win/win) pristupa c 23. Kod DBR tehnike, kada se potražnja približi limitu koji predstavlja najprodavaniji resurs, taj određeni resurs postaje... (1) Points A. resurs sa neograničenom količinom B. resurs sa ograničenom količinom C. resurs sa neograničenim kapacitetom D. resurs sa ograničenim kapacitetom d

Advanced Planning and Scheduling – APS D. Da li se slažemo sa promenama? B. D. trošak. d 29. Podrediti sve ostalo prethodno navedenim odlukama. lansiranje novog proizvoda i performanse isporuka. tačnost prognoze. Koje je prvi korak TOC koji je razvio Dr Goldrat: (1) Points A. Capacity Constraint Resource – CCR b 28. a 25. Koje su četiri specifične TOC tehnike: (1) Points A. multiprojektno planiranje i metod kontrole. Podrediti sve ostalo prethodno navedenim odlukama. C. Metod planiranja u radionici. Drum-Buffer-Rope – DBR B. C. B. funkcionalni sistem. i obračunski pristup TOC. Metod planiranja u radionici. D. funkcionalni sistem. Šta se razvija iz ovog izveštaja? (1) Points A. Metod planiranja u radionici. funkcionalni sistem. Identifikovati ograničenja sistema. Cilj (The Goal) c 27.24. Izveštavanje i pripremu detaljnih analiza u vezi tzv. Buffer B. performanse plana prodaje. Podići ograničenja sistema. kontrolni sistem. i obračunski pristup TOC. C. Odlučiti kako eksploatisati ograničenja sistema. multiprojektno planiranje i metod kontrole. Metod planiranja u radionici. Konopac (Rope) C. Šta se promenilo? Kako se to izmerilo? C. Postoji nekoliko važnih pitanja koja treba razmotriti. Kako će promene uticati na proces planiranja? D. D. Proces Planiranja prodaje i operacija se fokusira na promene. B. Kakve odluke treba doneti kao rezultat ovih promena? c 30. Koje je treći korak TOC koji je razvio Dr Goldrat: (1) Points A. monoprojektno planiranje i metod kontrole. Kako se zove ovo planiranje? (1) Points A. Integrisanje i sređivanje procesa u svakodnevno rukovođenje preduzećem B. Bubanj (Drum) D. „nulte“ faze a . i računski pristup TOC. usluga klijenata. b 26. Optimized Production Technology – OPT C. Podići ograničenja sistema. Komparativnu analizu ostvarenih i planiranih rezultata C. Optimizaciju definisanih paramtera i njihovu implementaciju u proces planiranja D. razumno planiranje u radionici mora da se pozabavi i potražnjom tržišta i kapacitetom resursa sa ograničenim kapacitetom. monoprojektno planiranje i metod kontrole. Mesečni izveštaj tima višeg rukovodstva treba da uključi izveštaj o merama performansi kao što su dobit. Iz kog informacionog sistema se razvila TOC: (1) Points A. Kod DBR tehnike. Koja od navedenih ne spada u kategoriju pitanja koja treba razmotriti? (1) Points A. Identifikovati ograničenja sistema. Odlučiti kako eksploatisati ograničenja sistema. B. i obračunski pristup TOC.

njena fleksibilnost će se fokusirati na: (1) Points A. plan inventara. Nabavke i potražnje B. brzu reakciju u promenama količine time što će koristiti mašine koje imaju ekstremno fokusiranu upotrebu. D. Ako je kompanija konkurentna u malom obimu. samo dugoročni zahtevi za resursima B. dobiti. njena fleksibilnost će se fokusirati na: (1) Points A. resursima a . dobiti. Koji su to zahtevi? (1) Points A. plan proizvodnje. biznis plan. mašine sa manje primena koje su u stanju da proizvode uzak dijapazon proizvoda. snabdevanjem D.31. brzu reakciju u promenama kapaciteta time što će koristiti mašine koje imaju ekstremno raznorodnu upotrebu a 36. B. Ponude i potražnje d 35. Može se reći da proces Planiranja prodaje i operacija predstavlja ravnotežu između: (1) Points A. obuhvata. dobiti. troškova i margina C. srednjeročni i dugoročni zahtevi za resursima C. finansijsko planiranje? (1) Points A. Nabavke i proizvodnje D. C. Prema Deming-u. plan inventara. brzu reakciju u promenama količine time što će koristiti mašine koje imaju ekstremno fokusiranu upotrebu B. sa velikom paletom proizvoda. ljudima B. mašine sa više primena koje su u stanju da proizvode širok dijapazon proizvoda D. mašine sa manje primena koje su u stanju da proizvode uzak dijapazon proizvoda C. samo 6% problema u organizaciji je direktno povezano sa: (1) Points A. Dobrobit procesa planiranja isporuke je da obezbedi da se određeni zahtevi za resursima ispune pristupačnom ili projektovanom isporukom. troškova i povraćaj investicija D. a 33. troškova i margina b 32. biznis plan. Ako je kompanija konkurentna u velikom obimu. samo srednjeročni zahtevi za resursima b 34. plan proizvodnje. brzu reakciju u promenama kapaciteta time što će koristiti mašine koje imaju ekstremno raznorodnu upotrebu. plan resursa. Ponude i proizvodnje C. troškova i povraćaj investicija B. procesima C. dobiti. Šta sve. na jednom mestu. mašine sa više primena koje su u stanju da proizvode širok dijapazon proizvoda. kratkoročni. samo kratkoročni zahtevi za resursima D. plan resursa. male palete proizvoda.

Strateški plan B. Kada kompanija internacionalizuje proces Planiranja prodaje i operacija i iskoristi ga kao prednost nad c 41. Koje? (1) Points A. Planiranje prodaje i operacija se implementira u tri faze. Sisteme pravilnog unošenja podataka u jedinstvenu bazu C. delu prodaje? A. Kada kompanija preispituje proces Planiranja prodaje i operacija i iskoristi ga kao osnovu za dalje nap B. Mesečni izveštaj tima višeg rukovodstva treba da uključi izveštaj o merama performansi kao što su dobit. Kada kompanija ne preispituje proces Planiranja prodaje i operacija. divergencija i doterivanje i konkurentna prednost D. integrisanje i komparacija i rekurentna prednost C. Razvoj plasmana. Planiranje proizvodnje D. C. Jedno od njih je i: Da li su svi bili spremni? Zašto je ovo pitanje važno? (1) Points A. Razvoj osnove. Bazne sisteme a . Prepoznavanje potencijala dugoročnog vraćanja ulaganja. Razvoj osnove. tr A. Glavni plan za realizaciju aktivnosti b 42. Akcioni plan za poboljšanje C. Merne sisteme B. Koliko je očekivano vreme njihovog trajanja? A. Sisteme izveštavanja D. integrisanje i doterivanje i konkurentna prednost d 39. Koje sisteme je najteže uspostaviti i održavati da se ostvari željeno ponašanje u npr. Tokom inicijalne kritike proces treba se pozabaviti različitim pitanjima. Planiranje potražnje C. Plan performansi D. Kako bi se najbolje iskoristilo vreme provedeno zajedno i tako dobilo maksimalno vraćanje ulaganja. ali ga koristi kao osnovu za dalje C. B. Glavni deo Planiranja prodaje i operacija je: A.37. divergencija i komparacija i rekurentna prednost B. Planiranje prodaje i operacija je proces koji mora da ima ugrađeno stalno poboljšavanje. Da bi se odredilo ograničenje na osnovu koga se unapređuju performanse cele kompanije. D. Od tri do četiri godine D. Planiranje resursa B. Razvoj plasmana. Planiranje prodaje i operacija se implementira u tri faze. Od 12 do 18 nedelja a 40 Šta je faza III planiranja prodaje i operacija? A. Od 12 do 18 meseci B. c 38. Od tri do četiri meseca C. Planiranje nabavke b 43. Kada kompanija internalizuje proces Planiranja prodaje i operacija i iskoristi ga kao prednost nad konk D. Da ne bi upali u zamku paralize analize.

ATP b 47. Različite proizvodne strategije su takođe poznate pod imenom VAT strategije. Convert to Promise a 45. Kompanija sa proizvodnim projektom B. napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini c . napravi zalihe d 49. napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini D. Kompanija koja isporučuje mušterijama po narudžbini a 46. Capable to Promise B. Kernel D. Kompanija sa proizvodnim projektom C. sastavi po narudžbini B. Vrlo važna funkcija ERP-a u sklopi-po-narudžbini okruženju je CTP. Kompanija tipa „napravi po narudžbini“ spada u kategoriju: (1) Points A. a klijentima se omogućava da imaju veći varijetet proizvoda ako žele da sačekaju izvesno vreme D.44. na minimumu održava broj mogućih kombinacija do poslednjeg trenutka c 50. Bafer C. uzima relativno mali broj sirovih materijala kako bi se od njih napravila široka raznovrsnost gotovih proizvoda B. sastavi po narudžbini B. Ponekad se govori i o I tipu.Šta podrazumeva I tip? (1) Points A. napravi po porudžbini C. CTP B. uzima veliku raznovrsnost sirovih materijala i od njih pravi značajno manji broj gotovih proizvoda C. napravi zalihe C. a klijentima se omogućava da imaju veći varijetet proizvoda ako žele da sačekaju izvesno vreme a 48. Kompanija koja konkuriše na tržištu tako što obezbeđuje veliku raznovrsnost proizvoda u najkraćem mogućem proizvodnom vremenu C. Kompanija koja konkuriše na tržištu tako što obezbeđuje veliku raznovrsnost proizvoda u najkraćem mogućem proizvodnom vremenu B. mešavinu kompanija tipa napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini D. Količina koja osigurava odgovarajući nivo usluge naziva se: (1) Points A. Koji pristup primenjuje V proizvodna strategija? (1) Points A. Kompanija koja isporučuje mušterijama po narudžbini D. To je skraćenica od: (1) Points A. Kompanija koje sklapaju proizvode po narudžbini. napravi po porudžbini D. Kompanija koje sklapaju proizvode po narudžbini. Capable to Project D. Koji pristup primenjuje A proizvodna strategija? (1) Points A. Convert to Project C. Kompanija koja proizvodi veoma veliku raznovrsnost proizvoda ali u jako maloj količini spada u kategoriju: (1) Points A.

Pretpostavimo da u velikoj većini slučajeva menadžment traži vrlo visok nivo usluge.Šta podrazumeva A tip? A. Različite proizvodne strategije su takođe poznate pod imenom VAT strategije. na minimumu održava broj mogućih kombinacija do poslednjeg trenutka c . napravi po porudžbini C. Različite proizvodne strategije su takođe poznate pod imenom VAT strategije. na minimumu održava broj mogućih kombinacija do poslednjeg trenutka B. uzima relativno mali broj sirovih materijala kako bi se od njih napravila široka raznovrsnost gotovih proizvoda D. Različite proizvodne strategije su takođe poznate pod imenom VAT strategije. uzima veliku raznovrsnost sirovih materijala i od njih pravi značajno manji broj gotovih proizvoda D.Šta podrazumeva T tip? A. napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini B. D. B. uzima veliku raznovrsnost sirovih materijala i od njih pravi značajno manji broj gotovih proizvoda D. c 55. Minimum prognozirane proizvodnje unutar vremena obnavljanja zaliha podeljen sa nivoom pouzdanosti vremena obnavljanja. Minimum prognozirane potrošnje unutar vremena obnavljanja zaliha podeljen sa nivoom nepouzdanosti vremena obnavljanja.Šta podrazumeva V tip? A. Kompanija koje sklapaju proizvode po narudžbini. napravi zalihe D. mešavinu kompanija tipa napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini B. pravilo za određivanje odgovarajućeg nivoa zaliha treba da bude: A. Maksimum prognozirane potrošnje unutar vremena obnavljanja zaliha podeljen sa nivoom nepouzdanosti vremena obnavljanja. uzima relativno mali broj sirovih materijala kako bi se od njih napravila široka raznovrsnost gotovih proizvoda C. Koji pristup primenjuje T proizvodna strategija? (1) Points A. ali ne daje nikakva detaljnija uputstva. uzima veliku raznovrsnost sirovih materijala i od njih pravi značajno manji broj gotovih proizvoda c 54. Kompanija koja isporučuje mušterijama po narudžbini C. Kompanije tipa „pravi da bi skladištio“ spada u kategoriju: A. sastavi po narudžbini d 53. mešavinu kompanija tipa napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini C. a klijentima se omogućava da imaju veći varijetet pr B. Kompanija sa proizvodnim projektom b 56. Maksimum prognozirane proizvodnje unutar vremena obnavljanja zaliha podeljen sa nivoom pouzdanosti vremena obnavljanja. C. mešavinu kompanija tipa napravi po porudžbini i sastavi po narudžbini b 52. U takvom slučaju. na minimumu održava broj mogućih kombinacija do poslednjeg trenutka C. Kompanija koja konkuriše na tržištu tako što obezbeđuje veliku raznovrsnost proizvoda u najkraćem m D. uzima relativno mali broj sirovih materijala kako bi se od njih napravila široka raznovrsnost gotovih proizvoda B.51.

vreme proizvodnje i promenljivost obnavljanja a 58. šta od navedenog uključuje velike procese: A. Kanalima nabavke. Marketing D. Lokacijama ponora i proizvoda a 61. Mestima isporuke i tehnikama C. a ne njihove želje d . Višak vidljivosti i kontrole nad svim kategorijama troškova d 62.57. Model SCOR-a uključuje: A. sve interakcije proizvoda i sve tržišne interakcije D. Kod integracije poslovnih procesa od izvora do kraja. Lokacijama nabavke i usluga C. Bez obzira da li razmatramo nivo zaliha za krajnje proizvode. Rešenja i procesi silosa isporuka D. sve transakcije proizvoda i sve tržišne transakcije b 60. U velike problemi u menadžmentu odnosa sa dobavljačem ne spada: A. zalihe treba da zaštite prodaju kompanije. sve interakcije proizvoda i sve tržišne transakcije B. Ručni. Supply Chain Operations Resource a 64. Sve interakcije mušterija. Supply Change Operations Reference D. sirovi materijal ili komponente. Šta od navedenog spada u ploslovih sedam tačaka u lancu nabavke? A. Sve interakcije mušterija. Zadovoljiti stvarne potrebe mušterija. promenljivost potrošnje. vreme obnavljanja i promenljivost obnavljanja D. vreme proizvodnje i promenljivost obnavljanja C. Koja? (1) Points A. Korišćenje nepreciznih podataka za prognozu B. promenljivost nabavke. Nivoima plana oduzimanja i izvorima informacija D. Sve transakcije mušterija. Kako je podstaknuta konfiguracija lanaca nabavke? A. Skladištenje C. Sve transakcije mušterija. Ponor B. promenljivost potrošnje. Kako se podstiče konfiguracija lanaca nabavke? A. Nedovoljna komunikacija među dobavljačima B. Prosečnu narudžbinu. Steering Chain Operations Reference C. Posedovanje kompletnog dezintegrisanog sistema C. Prosečnu potrošnju. efetivnim korišćenjem inventara i proizvoda D. vreme obnavljanja i promenljivost obnavljanja B. SCOR je: A. Kanalima isporuke. Razumevanje toga kako relacioni model funkcioniše D. Prosečnu nabavku. Nivoima plana dodavanja i izvorima informacija B. promenljivost potrošnje.Kako bi to uradili kako treba moramo da procenimo četiri različita parametra. Dizajn d 59. sve transakcije proizvoda i sve tržišne interakcije C. Supply Chain Operations Reference B. za radnu snagu naporni procesi C. Mestima proizvodnje i metodima a 63. Prosečnu narudžbinu. efetivnim korišćenjem inventara i proizvodima B.

Šta od navedenog ne spada u te mere? (1) Points A. Dovoljna komunikacija među dobavljačima C. BOMP je skraćenica od: (1) Points A. Bills of Material Predictor c 69. Ručni. istraživanje i razvoj tehnologije. performanse ili troškove b 67. istraživanje i razvoj tehnologije. integrisani lanac nabavke će brzo propasti. istraživanje i razvoj tehnologije. Posedovanje kompletnog integrisanog sistema C. razvoj proizvoda i neke elemente podrške mušteriji nakon isporuke d 66. Šta od navedenog ne spada u te mere? (1) Points A. Troškovi Upravljanja lancem nabavke B. Savršeno ispunjenje porudžbine C. istraživanje i razvoj tehnologije. Korišćenje nepreciznih podataka za prognozu b . Uzlazna linija fleksibilnosti proizvodnje c 70. Troškovi garancije kaao procenat zarade C. Kapacitet lanaca nabavake D. Integracija lanca nabavke je oblast gde će brzina i pristupačnost tehnologije napraviti veliki uticaj. EDI i XML D.65. Učinak pružanja usluga D. Bills of Material Processor D. Koje su neke od tih tehnologija? A. Nedostupnost celokupne baze isporuke D. FLSH i FLX c 68. dizajn usluga i neke elemente podrške mušteriji nakon isporuke D. za radnu snagu naporni procesi B. SCC (Supply Chain Council) je uradio mnogo po pitanju stvaranja nivoa metrike u SCOR modelu koji može da se meri učinak celokupnog lanca nabavke. UDAI i SAOD C. SCC (Supply Chain Council) je uradio mnogo po pitanju stvaranja nivoa metrike u SCOR modelu koji može da se meri učinak celokupnog lanca nabavke. Stopa učinka po proizvodu B. Buying of Material Processor B. Dodavanje korisnih aktivnosti D. Prodaju i marketing (generaciju nabavke). Proizvodno vreme ispunjenja porudžbine c 71. U velike problemi u menadžmentu odnosa sa dobavljačem ne spada: A. Prodaju i marketing (generaciju nabavke). Nijedan integrisani uvid u aktivnosti. Poštovanje saglasnosti u vezi rokova B. Prodaju i marketing (generaciju potražnje). Šta od navedenog spada u ploslovih sedam tačaka u lancu nabavke? (1) Points A. Model SCOR-a posebno ne uključuje: (1) Points A. Bills of Manufacturing Processor C. CSI i HTL B. dizajn proizvoda i neke elemente podrške mušteriji nakon nabavke C. Prodaju i marketing (generaciju potražnje). razvoj usluga i neke elemente podrške mušteriji nakon nabavke B. Bez adekvatne kontrole unutrašnjih procesa.

Detaljni proračun materijala B. Ispunjavanje narudžbine. Preglednost zahteva za svaki od radnih centara C. Ako je stvarni izlazni rezultat stalno manji od očekivanog izlaznog rezultata. Nakon što se kapacitet isplanira. prognozu potražnje. Analizu. Ispunjavanje narudžbine. naniže B. ne uzima se u obzir . Ispunjavanje narudžbine. kada se vreme rada dodeljuje pogrešnim izvođačima C. Šta omogućava detaljno planiranje potrebnih kapaciteta? (1) Points A. Šta uključuje kontrolu i izvršavanje narudžbina? (1) Points A. Nakon što se kapacitet isplanira. kada se resuri rada dodeljuju pogrešnim poslovima D. Ako je stvarni izlazni rezultat stalno veći od očekivanog izlaznog rezultata. povezanost sa klijentima. ne uzima se u obzir B. povratna sprega plana je neophodan da se zatvori krug. menadžment abnormalnih narudžbina i menadžment povratnih zaliha ili bafera b 76. Detaljnu cenovnu politiku b 73. ostati isti c 78. prognozu potražnje. Kako se zove sistem kada se strategija tačke naručivanja primeni na kratko vreme isporuke i relativno prazan inventar? (1) Points A. Prognozu. planiranje obima proizvodnje i strategiju resursa i kapaciteta B. menadžment normalnih narudžbina i menadžment povratnih zaliha ili bafera B. planiranje novih proizvoda i strategiju resursa i kapaciteta C. Šta od navedenog predstavlja to nepoželjno ponašanje? (1) Points A. planiranje obima proizvodnje i strategiju inventara i kapaciteta c 75. naniže C. kada se resursi rada dodeljuju pogrešnim izvođačima B. kada se vreme rada dodeljuje pogrešnim poslovima d 74. Kaizen D. povezanost sa klijentima. prognozu potrošnje. povezanost sa lancima snabdevanja. MRP b 77.72. menadžment abnormalnih narudžbina i menadžment osiguravajuće zalihe ili bafera C. MPS B. Prognozu. povratna sprega plana je neophodan da se zatvori krug. Šta uključuje planiranje narudžbina? (1) Points A. Pokušaj da se efikasnost koristi kao mera preformansi dovodi do nepoželjnog ponašanja. Kanban C. povezanost sa lancima snabdevanja. Preglednost zahteva za svaki od poslovnih procesa D. ostati isti C. Ispunjavanje narudžbine. naviše D. faktor efikasnosti se mora pomeriti: A. faktor efikasnosti se mora pomeriti: A. prognozu potrošnje. menadžment normalnih narudžbina i menadžment osiguravajuće zalihe ili bafera D. Prognozu. planiranje novih proizvoda i strategiju inventara i kapaciteta D.

c 84. Dokazan kapacitet izračunat iz stvarnih podataka o performansama d 85. Svaki deo inventara koji će biti skladišten mora da se identifikuje jedinstveno i da ima beleške inventara koje su dostupne. Detaljni proračun materijala i potrebnih kapaciteta da bi se obavio Plan prodaje i operacija. o porudžbini C. o planiranju podataka D. Šta od navedenog nije deo beleške inventara? (1) Points A. Funkcija prepoznavanja svih resursa i usluga kako bi se pružila podrška klijentima na tržištu D. Šta podrazumeva planiranje operacija? (1) Points A. Funkcija prepoznavanja svih narudžbi proizvoda i usluga kako bi se pružila podrška klijentima na tržištu C.Manufacturing Execution System d 82. Nedokazan kapacitet izračunat iz stvarnih podataka o nabavci C. Detaljni proračun materijala i predviđanje cena da bi se obavio Plan prodaje i operacija. MES . Kako se zove sistem koji pruža odličnu povratnu spregu i može da zatvori krug direktno u planiranje sistema? (1) Points A. Detaljnu analizu potreba dobavljača i predviđanje cena da bi se obavio Plan prodaje i operacija. Šta je menadžment narudžbina? (1) Points A.Manufacturing Estimation System B.Material Execution System C. o planiranju prodaje D. Šta je demonstrirani kapacitet? (1) Points A. Planiranje narudžbina i kontrola i izvršavanje narudžbina D. B. Šta od navedenog nije deo beleške inventara? (1) Points A. Kako se može razdvojiti ukupni menadžment narudžbina? (1) Points A. Detaljnu analizu potreba dobavljača i potrebnih kapaciteta da bi se obavio Plan prodaje i operacija. naviše a 79. Planiranje narudžbina i kontrola i izvršavanje proizvodnje B. o proizvodnom vremenu B. Funkcija prepoznavanja svih resursa i usluga kako bi se obezbedila adekvatna nabavka b 80. Funkcija prepoznavanja svih narudžbi proizvoda i usluga kako bi se obezbedila adekvatna nabavka B. C. o onome što je na lageru C. MES .Material Estimation System D. Nedokazan kapacitet izračunat iz stvarnih podataka o performansama D. o onome što je na lageru c 81. D.D. o porudžbini a . Dokazan kapacitet izračunat iz stvarnih podataka o nabavci B. Planiranje kapaciteta i kontrola i izvršavanje narudžbina c 83. Svaki deo inventara koji će biti skladišten mora da se identifikuje jedinstveno i da ima beleške inventara koje su dostupne. MES . o vremenu transporta B. Planiranje kapaciteta i kontrola i izvršavanje proizvodnje C. MES .

Kada se procesi. Podaci moraju imati komunikacionu podršku. C. strukturisani i da im se pristupa u skladu sa posebnim potrebama proširenih timovima i da se njima upravlja kroz kreaciju proizvoda. C. B. Završetak delova dizajna proizvoda se prati u sveukupnom rasporedu projekta kao i troškovi završetka. Uloga ISO9000 je da obezbedi da se delovi proizvode i sklapaju u skladu sa željenim dizajnom. onda kada se napravi promena u uklapanju. Iz svih dostupnih podataka u vezi proizvoda. Cycle-Aided Documentation B. D. a 90. Kada je potrebno podešavanje? (1) Points A. Jer pruža informaciju o drugim proizvodima na koje se može uticati ako se napravi promena u jednom delu. C. Periodično se menjaju brojevi delova. . Procesi treba da usklade viziju i ciljeve sa krajnjim ciljevima i detaljnim planovima organizacije. formi ili funkciji dela. Zašto? (1) Points A. Kada se potrebe. Kada se procesi. B. podaci moraju biti organizovani. htenja i želje klijenata menjaju tokom vremena. Šta od navedenog predstavlja jedan od izbora? (1) Points A. Computer-Aided Documentation C. D. onda kada se napravi promena u uklapanju. Zašto? (1) Points A. operacije i aktivnosti dobavljača menjaju tokom vremena. formi ili funkciji. Menja se sistem revizionih kodova kada dođe do promene u uklapanju. B. Komunikaciona podrška u kontekstu uloge dizajna je kritična za podršku istovremenim dizajnerskim procesima. tačni podaci se moraju odabrati i predstaviti na pravom mestu u pravo vreme u odnosu na zadatak koji se mora obaviti. strukturisani i da im se pristupa u skladu sa posebnim potrebama proširenih timovima i da se njima upravlja kroz kreaciju proizvoda. Postoji nekoliko izbora kako rukovati ovim procesom. Završetak delova dizajna proizvoda se prati u sveukupnom rasporedu projekta kao i troškovi završetka. čak i onda kada ne dođe do promene u uklapanju.86. htenja i želje klijenata ne menjaju tokom vremena. Computer-Aided Design d 87. formi ili funkciji. formi ili funkciji dela. podaci moraju biti organizovani. C. D. Jer je u kontekstu uloge dizajna kritičan za podršku istovremenim dizajnerskim procesima. D. Da bi omogućili razvojnim timovima da rade u tačnom kontekstu. Da bi omogućili razvojnim timovima da rade u tačnom kontekstu. Menadžment konfiguracije prati promene načinjene na delovima i u crtežima. Kada se potrebe. B. Podaci koji se razvijaju moraju se lako deliti tako da se mogu koristiti na odgovarajućem mestu u odgovarajuće vreme. Podaci moraju imati odgovarajući sistem praćenja. b 88. Jer taj sistem pruža informaciju o drugim proizvodima na koje se može uticati ako se napravi promena u jednom delu. operacije i aktivnosti dobavljača ne menjaju tokom vremena. CAD je skraćeno: (1) Points A. Podaci koji se razvijaju moraju se lako deliti tako da se mogu koristiti na odgovarajućem mestu u odgovarajuće vreme. Potpuna promena broja dela na sledeći u nepravilnoj sekvenci. Nepotpuna promena broja dela na sledeći u pravilnoj sekvenci. b 89. Cycle-Aided Design D.

Da bi se omogućio dizajn u kontekstu. proces standardizacije i simulacija B. C. Zadovoljstvo klijenta d 92. Margine nabavke C. Može sprečiti skupe promene u fazi nabavke nakon uvođenja proizvoda na tržište. Da obezbedi da se delovi proizvode i sklapaju u skladu sa željenim dizajnom. B. Deo tržišta D. Deo proizvodnje C. da omogućava okruženje kojim se promoviše proizvod. Menadžment konfiguracije prati promene načinjene na delovima i u crtežima. ključni zahtev PLM je: (1) Points A. Šta od navedenog spada u te kategorije? (1) Points A. proces standardizacije i simulacija D. Da integriše dizajn proizvoda. resurse da se istraže alternative u dizajnu i definišu inovativne opcije za izbacivanje sledećeg proizvoda C. sinhronizovan sistem prodaje koji treba da omogući najbrže plasiranje proizvoda sa zaliha na tržište b . Da obezbedi da svi delovi sa razmatranim dizajnom budu uključeni u buduću proizvodnju. C. Preduzeće je suočeno sa mnogim izazovima. Da obezbedi komunikaciju između dobavljača i kupaca. 80% d 94. Šta od navedenog spada u te kategorije? (1) Points A. Može sprečiti skupe inženjerske promene nakon uvođenja proizvoda na tržište. da omogućava okruženje kojim se promoviše uravnoteženi ciklus. Margine potreba D. Preduzeće je suočeno sa mnogim izazovima. Prednosti PDM-a se mogu podeliti u četiri kategorije. Učešće deoničara B. Šta od navedenog pruža PLM – Upravljanje životnim ciklusom preduzeća? (1) Points A.a 91. Potrebe klijenta B. 5-10% C. 40% B. 60-65% D. d 95. da omogućava okruženje kojim se promoviše uravnoteženi ciklus. Šta je uloga ISO9000? A. Vraćanje proizvodnje c 97. Šta omogućava razmatranje većeg broja proizvodnih opcija rano u toku ciklusa? (1) Points A. Prednosti PDM-a se mogu podeliti u četiri kategorije. Može unaprediti proizvodni sistem i prilagoditi ga zahtevima dobavljača. proces inovacije i optimizacija d 96. i internim i eksternim. sinhronizovan sistem nabavke koji treba da omogući najbrže plasiranje novih proizvoda na tržište D. Koliki procenat konačnih troškova proizvoda pripada fazi dizajniranja proizvoda? (1) Points A. D. D. Može unaprediti sistem nabavke i prilagoditi ga zahtevima dobavljača. proces inovacije i optimizacija C. B. i internim i eksternim. d 93. resurse da se istraže alternative u proizvodnji i definišu korporativne opcije za izbacivanje sledećeg proizvoda B. da omogućava okruženje kojim se promoviše proizvod.

D. Periodično se menjaju brojevi delova.98. Prednosti PDM-a se mogu podeliti u četiri kategorije. Kako se određuje TDD – Throughput Dollar Days? (1) Points A. onda kada se napravi promena u uklapanju. formi ili funkciji. Efikasna implementacija je jedinstvena kombinacija ljudi. čak i onda kada ne dođe do promene u uklapanju. Kultura proizvodnje koja obuhvata sekvencijalni participativni dizajn. Bruto vrednost narudžbine u dolarima pomnožen sa brojem dana kašnjenja D. Menadžment konfiguracije prati promene načinjene na delovima i u crtežima. Jasno artikulisana vizija u pogledu toga kako će se ova tehnologija baviti poslovnim ograničenjima tako da je moguće imati pozitivno vraćanje investicije B. Za kompanije koje prave relativno velike količine pojedinačnih delova ali sa velikim varijacijama. Šta od navedenog predstavlja jedan od izbora? (1) Points A. Zadovoljstvo klijenta B. Učešće deoničara C. C. Preduzeće je suočeno sa mnogim izazovima. Za kompanije koje prave relativno male količine pojedinačnih delova ali sa velikim varijacijama. Nepotpuna promena broja dela na sledeći u pravilnoj sekvenci. Šta od navedenog predstavlja jedan od problema koji se moraju razmatrati prilikom implementacije? A. Neto vrednost narudžbine u dolarima pomnožen sa brojem dana ranijeg završetka a 102. Za kompanije koje prave relativno male količine pojedinačnih delova ali sa malim varijacijama. C. Uloga ISO9000 je da obezbedi da se delovi proizvode i sklapaju u skladu sa željenim dizajnom. a 100. B. formi ili funkciji dela. Pisanje izveštaja c 103. Optimizacija operacija. Menjaju se brojevi delova kada dođe do promene u uklapanju. Za koje kompanije to posebno važi? A. Implementacija PLM-a je više od proste kupovine tehnologije. procesa i proizvoda. uključujući tehnologiju koja se uklapa sa potrebama preduzeća. Postoji nekoliko izbora kako rukovati ovim procesom. Efikasna komunikacija koja šalje informaciju kroz proširen sistem operacija. Menadžment izvršavanja C. Nepotpuna promena broja dela na sledeći u nepravilnoj sekvenci. a . onda kada se napravi promena u uklapanju. C. Šta od navedenog spada u te kategorije? (1) Points A. D. Za kompanije koje prave relativno velike količine pojedinačnih delova ali sa malim varijacijama. Kontrola dokumenata je ključni deo svake strategije kvaliteta. Šta od navedenog ne spada u tipične korake tokom implementacije po Semi Kasis? (1) Points A. formi ili funkciji. Jasan grafički prikaz rezultata B. B. Neto vrednost narudžbine u dolarima pomnožen sa brojem dana kašnjenja B. Deo proizvodnje D. Margine potreba a 99. a 101. i internim i eksternim. formi ili funkciji dela. „Pareto“ analiza D. D. Bruto vrednost narudžbine u dolarima pomnožen sa brojem dana ranijeg završetka C.

razmenu i razlaganje BOD transakcija a 109. Šta se dobija konačnim rasporedom na osnovu događaja? (1) Points A. Komunikacioni mehanizam kome je potrebno da svaka kompanija razvija midlver koji omogućava stvaranje. Na osnovu događaja. Tačno modeliranje fabrike D. Proizvodni mehanizam kome je potrebno da svaka kompanija razvija hardver koji omogućava stvaranje. Jednostavan proces za raspored koji koristi nestandardne procese proizvodnje koji su prirodni za većinu proizvodnih linija D. Jednostavan proces za raspored koji koristi standardne procese čekanja koji su prirodni za većinu proizvodnih linija C. Koja? A.first outcome C. Priprema strategije c 106. po Semi Kasis. razmenu i razlaganje BOD transakcija D. Isplanirano preventivno održavanje B. Planiranje procesa prodaje . spada u tipične korake tokom implementacije? (1) Points A. first insertion . first in . Postoje tri osnovna različita tipa konačnih rasporeda koji se obično koriste u MES sistemima. na osnovu posla i na osnovu resursa B. first instruction .104. Šta od navedenog. Na osnovu događaja. Raspored onoga što je trenutno vidljivo u najgoroj mogućoj sekvenci c 108.first off a 110. Komunikacioni mehanizam kome je potrebno da svaka kompanija razvija hardver koji omogućava stvaranje. „Fuzzy“ analiza B. razmenu i razlaganje BOD transakcija B. Jednostavan proces za raspored koji koristi nestandardne procese čekanja koji su prirodni za većinu proizvodnih linija B. Na osnovu događaja. FIFO je skraćeno: (1) Points A. Šta je neophodno da bi se obezbedilo maksimalno iskorišćenje mašine i delovi najboljeg kvaliteta? A.first outsource D. na osnovu ponude i na osnovu resursa D. na osnovu posla i na osnovu resursa C. Raspored onoga što je trenutno nije vidljivo u najboljoj mogućoj sekvenci C.Business Object Document? (1) Points A. Raspored onoga što je trenutno nije vidljivo u najgoroj mogućoj sekvenci B. na osnovu posla i na osnovu realizacije a 107. Raspored onoga što je trenutno vidljivo u najboljoj mogućoj sekvenci D.first out B. Menadžment održavanja C. first is . Šta je BOD . Proizvodni mehanizam kome je potrebno da svaka kompanija razvija midlver koji omogućava stvaranje. Šta je FIFO? (1) Points A. Jednostavan proces za raspored koji koristi standardne procese proizvodnje koji su prirodni za većinu proizvodnih linija b 105. razmenu i razlaganje BOD transakcija C. Na osnovu proizvodnje.

Marketing plan B. Na kretanje transformišućih resursa u okviru proizvodnje ili pružanja usluge. Krizni menadžment D. Kontrola inventara b 118. od klijenta do proizvođača. Na kretanje resursa za transformaciju u okviru pružanja usluge. Šta je potrebno odrediti pre nego što analiza učinka postane efikasna? (1) Points A. od dobavljača do klijenta. obično gotovih proizvoda ili uslužnih delova. Šta je mana skladištenja na nasumičnoj lokaciji? (1) Points A. uključeno u funkcije MES sistema? (1) Points A. Skladištenje na nasumičnoj lokaciji B. prodavcem i kretanjem inventara u i van preduzeća? (1) Points A. b 116. Administracija naloga B. Kako se procesuiraju poslovi u rasporedu na osnovu posla? (1) Points A. Šta je.first outsource D. last is . Odnosi s javnošću B.first off a 112. Plan održavanja C. Plan nabavke i plan proizvodnje c 114. D. last in . last instruction . Rukovanje materijalom D. Transakcioni menadžment C. Na kretanje informacija. rasporeda i kontrolnih aktivnosti u vezi sa modom. Prvo poslovi najnižeg prioriteta D. Kako se zove metoda skladištenja kod koje se delovi skladište na lokaciji koja se delu dodeljuje bez obzira na nivo inventara koji je u pitanju? (1) Points A. Tačna lokacija inventara ne mora biti dokumentovana u formalnom sistemu kroz transakcije. C.first outcome C. LIFO je skraćeno: (1) Points A. Prvo poslovi sa najdužim trajanjem B. B. od proizvođača do klijenta.first out B. last insertion . Prvo poslovi sa najkraćim trajanjem b 115. Isplanirano interventno održavanje D. između ostalog. Na kretanje materijala. Raspoređivanje resursa C. Tačna lokacija inventara mora biti dokumentovana u neformalnom sistemu kroz tranše. . od dobavljača do klijenta. Planiranje procesa nabavke a 111. B. Transport C. Prvo poslovi najvišeg prioriteta C. Skladištenje na fiksnoj lokaciji D. preko različitih sistema. Kako se zove operacija vezana za skladištenje koja ima funkciju planiranja. Ciljeve i strateški pravac preduzeća D.C. Zonski menadžment c 117. Na šta se odnose aktivnosti distribucije? (1) Points A. Marketing plan b 113.

Konvergentno i divergentno c 122. D. Transakcioni menadžment B. Koja dva oblika može imati prognoziranje? (1) Points A. Transakciono i heurističko C. c 125. Skladištenje na nasumičnoj lokaciji C. Smanjuje vreme potrebno za završavanje transakcije i poboljšava ukupnu tačnost informacije d 124. C. Skladištenje na fiksnoj lokaciji D. Koje su posledice bar kodovanja? (1) Points A. Kako se zove metoda skladištenja koja omogućava najveće iskorišćenje prostora u skladištu i kod koje se dolazeći inventar odlaže na dostupnoj lokaciji? (1) Points A. B. Zonski menadžment .C. d 119. Šta je rezultat skladištenja na fiksiranoj lokaciji? (1) Points A. zbog korišćenja više lokacija i verovatno više skladišta i praćenja tura ili serijskih brojeva. MRP . ekstenzivno trajan b 121. D. Tačna lokacija inventara mora biti dokumentovana u formalnom sistemu kroz transakcije. Povećava vreme potrebno za završavanje transakcije i poboljšava ukupnu tačnost informacije D. Tačna lokacija inventara ne mora biti dokumentovana u formalnom sistemu kroz tranše. Optimalno korišćenje prostora u skladištu pošto se dodeljene lokacije čuvaju otvorenim dok inventar ne stigne. marketing D.Distribution Requirements Planning (Planiranje zahteva distribucije) d 120. Kako se zove proces koji se koristi da se odredi potreba za dopunom inventara u udaljenim skladištima? A. proces skladištenja: (1) Points A. Kvalitativno i kvantitativno D. kontrola inventara C. Može se reći da je. Optimalno korišćenje prostora u skladištu pošto se dodeljene lokacije ne čuvaju otvorenim dok inventar ne stigne. DRP . Traćenje prostora u skladištu pošto se dodeljene lokacije ne čuvaju otvorenim dok inventar ne stigne. skladištenje c 123. Traćenje prostora u skladištu pošto se dodeljene lokacije čuvaju otvorenim dok inventar ne stigne. Šta od navedenog ne spada u aktivnosti distribucije? (1) Points A. intenzivno trajan D.Material Requirements Planning (Planiranje zahteva materijala) C. MRP . DRP .Manufacturing Requirements Planning (Planiranje zahteva proizvodnje) D. Smanjuje vreme potrebno za završavanje transakcije i poboljšava ukupnu tačnost proizvoda B. ekstenzivno transakcion B. intenzivno transakcion C.Docking Requirements Planning (Planiranje zahteva smeštaja) B. rukovanje materijalom B. Optimalno i neoptimalno B. Povećava vreme potrebno za završavanje transakcije i poboljšava ukupnu tačnost proizvoda C.

strukturu. Koja su uobičajena pravila za određivanje veličine ture? (1) Points A. DRP sistem c 128. Skladištenje na nasumičnoj lokaciji B. plasman proizvoda i najbolje prakse B. Kontrolu. manje je tačna sve dalje u budućnosti i manje je tačna u više detalja. Skladištenje na fiksnoj lokaciji C. Martketing. Implementacija ukupne poslovne strategije sa fokusom na IT infrastrukturu i određivanje prognoza i projekcija koje su važne za vođenje posla. kada se sve komponente koje dele karakteristike skladišta uskladištene u istoj zoni? A. hardver. plasman proizvoda i najbolje prakse C. D. Zonski menadžment D. više je tačna sve dalje u budućnosti i manje je tačna u više detalja D. Prognoza uvek greši. B. prilagođavanje i najbolje prakse D. distribuciju.b 126. varijablina veličina ture i statičko određivanje veličine ture a 131. Martketing. Transakcioni menadžment c 127. Šta je neophodno u procesu upravljanja distribucijom da bi se pružila tačna i pouzdana informacija sa kojom se obećava isporuka klijentima? (1) Points A. Šta treba da razmotri sveukupna strategija korporacije u pogledu informacione tehnologije? A. prilagođavanje i najbolje prakse c 130. varijablina veličina ture i dinamičko određivanje veličine ture C. fiksirana veličina ture i dinamičko određivanje veličine ture B. Kako se zove metoda skladištenja koja se koristi da upravlja inventarom sa različitim zahtevima skladištenja. manje je tačna sve dalje u budućnosti i manje je tačna u više detalja C. B. Dobro generisan sistem održavanja C. Implementacija ukupne poslovne strategije sa fokusom na IT infrastrukturu i određivanje osobina i funkcija koje su potrebne za vođenje posla. strukturu. fiksirana veličina ture i statičko određivanje veličine ture D. bazu podataka. Koordinacija ukupne poslovne strategije sa fokusom na snabdevačku infrastrukturu i određivanje osobina i funkcija koje su potrebne za vođenje posla. Koordinacija ukupne poslovne strategije sa fokusom na snabdevačku infrastrukturu i određivanje prognoza i projekcija koje su važne za vođenje posla. Koja su tri pravila prognoziranja? (1) Points A. Tura za turom. hardver. Kontrolu. Tura za turom. Integrisana baza podataka D. C. Prognoza uvek greši. Prognoza nikad ne greši. Dva različita metoda se mogu koristiti za selekciju sistema. Prognoza uvek greši. distribuciju. Tura za turom. Koja? (1) Points A. Poslovne potrebe i ciljevi se moraju razmatrati prilikom odabira najprikladnijeg pravila za određivanje veličine ture. Marketing B. manje je tačna sve dalje u budućnosti i više je tačna u više detalja. b . d 129. bazu podataka. Tura za turom.

vreme ponude. pravovremena informacija o potražnji. čuvanje zaliha. vreme evidencije i vreme transporta B. vreme inspekcije. vreme inspekcije. vreme evidencije i vreme transporta D. broj delatnosti. kod zaliha. Identifikacija nejedinstvenog proizvoda. vreme ponude. potrošnja zaliha. broj mašine. kod zaliha. vreme dorade. Vreme isporuke broja dela je očekivano vreme od prepoznavanja potrebe do prijema isporuke. čuvanje zaliha. vreme obrade. Koji su osnovni zahtevi koje jedan ERP sistem mora da ispuni? (1) Points A. kod proizvođača. Identifikacija jedinstvenog proizvoda. broj mašine. Identifikacija nejedinstvenog proizvoda.132.“ D. Imati dugačke (šest ili više brojeva) identifikatore – i to alfanumeričke C. vreme obrade. zavisni materijali potrebni da se napravi deo koji se šalje i pravovremena informacija o isporuci. „Softverski program koji pruža korisnicima mogućnost da se nabavi informacija izvučena i iz najviše dve baze podataka koji su sačinjeni od jednodimenzionalnih oblasti podataka. broj proizvoda. potrošnja zaliha. Kada se napišu specifikacije za ERP sistem. vreme dizajniranja. vreme dorade.“ c 133. B. vreme skladištenja i vreme transporta C. Imati kratke (šest ili manje brojeva) identifikatore – i to alfanumeričke D. nezavisni materijali potrebni da se napravi deo koji se šalje i pravovremena informacija o isporuci D. Predračun . pravovremena informacija o potražnji. broj jedinice ili zaliha C. „Softverski program koji pruža korisnicima mogućnost da se nabavi informacija izvučena iz dve ili više baze podataka koji su sačinjeni od dvodimenzionalnih oblasti podataka.sve numeričke B. C. Šta je po APICS Rečniku (deveto izdanje) relaciona baza podataka? (1) Points A. pravovremena informacija o potražnji. vreme narudžbine. Šta se obično smatra identifikatorom proizvoda? (1) Points A. „Softverski paket koji pruža korisnicima mogućnost da se nabavi informacija izvučena iz najviše dve baze podataka koji su sačinjeni od dvodimenzionalnih oblasti podataka.“ C. vreme dizajniranja. nezavisni materijali potrebni da se napravi deo koji se šalje i pravovremena informacija o isporuci. vreme prodaje. želje i potrebe se dokumentuju i šalju potencijalnim dobavljačima softvera. broj proizvoda. broj jedinice ili zaliha B. Dokumentacija sistema planiranja B. broj delatnosti. d 137. Imati dugačke (šest ili više brojeva) identifikatore . broj jedinice ili zaliha c 136. vreme inspekcije. vreme prodaje. kod proizvođača. Imati kratke (šest ili manje brojeva) identifikatore .“ B. Identifikacija jedinstvenog proizvoda. vreme skladištenja i vreme transporta d 135. broj dela. broj dela. Kako se ovo može podeliti na više različitih vremena isporuke? (1) Points A. Šta se tada sastavlja? (1) Points A. pravovremena informacija o potražnji. „Softverski paket koji pruža korisnicima mogućnost da se nabavi informacija izvučena iz dve ili više baze podataka koji su sačinjeni od jednodimenzionalnih oblasti podataka. vreme narudžbine. broj jedinice ili zaliha D. vreme inspekcije. zavisni materijali potrebni da se napravi deo koji se šalje i pravovremena informacija o isporuci. Koja je trenutno najbolja praksa u industriji za identifikaciju jedinstveniog proizvoda? (1) Points A.sve numeričke a 134.

Mera tačnosti za glavni raspored proizvodnje po ABCD ček listi za operacionu izuzetnost Olivera Vajta (četvrto izdanje) obuhvata i linearnost izlaza. Zahtev za ponudu D. višestrukog i maksimalnog. vreme i distribuciju D. Koja se pitanja moraju razmotriti prilikom odabira softvera? (1) Points A. Nivo statičnosti koji je sebi svojstven celom ulaznom procesu. fiksirana veličina ture C. dinamičko određivanje veličine ture D. Određivanje optimalnog plana . Čišćenje podataka B. Nivo varijabilnosti koji je sebi svojstven celom izlaznom procesu. vreme i rizik d 143. Retko je naručena količina materijala tačno jednaka potrebama. Pravila određivanja veličine narudžbine pretpostavlja količinu koja će se naručiti. autorska prava i vreme potrebno za izbor ERP rešenja D. Račun c 138. varijablina veličina ture B. uključujući i: (1) Points A. a 144. C. uključujući i: (1) Points A. Kako se zove to pravilo? A. fiksirana veličina ture B. broj potrebnih baza podataka i kontrola sistema poslovanja C. broj dela i vreme isporuke a 140. Jedno od pravila za određivanje uključuje period isporuke i period količine narudžbine (POQ). Koji je prvi korak u svakoj APS implementaciji? A. Jedan od osnovnih zahteva koje ERP sistem mora da ispuni je i pravovremena informacija o isporuci. statičko određivanje veličine ture b 142. statičko određivanje veličine ture D. broj plasiranih licenci i period tranzicije na novi sistem a 139. Nivo varijabilnosti koji je sebi svojstven celom ulaznom procesu. garantni period. komplikovanost procedure nabavke. politiku skladištenja i bezbednosna zaliha B. količine. Jedan od osnovnih zahteva koje ERP sistem mora da ispuni je i pravovremena informacija o potražnji. koliko kopija softvera su prodali i koliko njih je uspešno instalirano B. minimalnog. pravila o veličini narudžbine. varijablina veličina ture C. Nivo statičnosti koji je sebi svojstven celom izlaznom procesu. Jedno od pravila za određivanje ture uključuje količinu ekonomskog reda (EOQ). broj dela. B. pravila o veličini narudžbine i politiku skladištenja C. vreme isporuke i pravila o veličini narudžbine C. koliko dugo je proizvođač softvera u poslu. Kako se zove to pravilo? (1) Points A. količine. Šta meri linearnost izlaza? A. količinu i vreme B. D. dinamičko određivanje veličine ture d 141. bezbednosne zalihe i distribuciju D.C. vreme transporta.

Veći inventar. Koji su troškovi netačnosti podataka? A. Ovaj metod se koristi u slučajevima gde je inventar lako izbrojati. niži profiti i značajna količina bezvrednog posla velike grupe ljudi c . C. kao što je skup materijala koji se nalazi u fazi transporta. Koja tri metoda se koriste za tačnost vođenja inventara? A. Procena vrednosti zaliha D. procenat rasporeda menja se u blizini. godišnji fizički inventar i ciklusno brojanje a 150. Ako postoje mnogi nasleđeni sistemi ili neparalelni sistemi koji se ne koriste pored ERP sistema. Donji nivo mase. Rok iz prošlosti. c 149. godišnji statički inventar i ciklusno brojanje D. procenat rasporeda menja se na distanci. godišnji fizički inventar i ciklusno brojanje B. B. kao što je gomila materijala skladištenih u silosima ili vagonima. Manji inventar. Kada se koristi metod balansa mase za tačnost vođenja inventara? A. C. procenat rasporeda menja se u blizini. Ovaj metod se koristi u slučajevima kada je inventar posebno teško izbrojati. APS sistem (advanced planning and scheduling) D. Rok iz prošlosti. D. Balans mase. MES sistem (manufacturing execution system) B. Ovaj metod se koristi u slučajevima gde je inventar posebno teško izbrojati. performansa nasuprot rasporeda u krajnjem sklapanju po narudžbini klijenta i nelinearnost izlaza. niži profiti i manja količina bezvrednog posla male grupe ljudi C. procenat rasporeda menja se na distanci. Ako postoje mnogi nenasleđeni sistemi ili neparalelni sistemi koji se koriste pored ERP sistema. performansa nasuprot rasporeda u krajnjem sklapanju po narudžbini klijenta i linearnost izlaza. D. ATP sistem (available to promise) c 147. a 148. Donji nivo mase. Ovaj metod se koristi u slučajevima kada je inventar lako izbrojati. Koji je siguran znak da su podaci u ERP sistemu netačni? A. B. Ako postoje mnogi nenasleđeni sistemi ili paralelni sistemi koji se ne koriste pored ERP sistema. kao što je skup materijala koji se nalazi u fazi transporta.C. Manji inventar. Mera tačnosti za glavni raspored proizvodnje po ABCD ček listi za operacionu izuzetnost Olivera Vajta (četvrto izdanje) radi se na sledeći način: A. B. Rok iz prošlosti. Kako se zove kompleksan matematički kompjuterizovan model sveukupnog procesa proizvodnje? A. Veći inventar. C. Balans mase. D. CTP sistem (capable to promise) C. d 146. kao što je gomila materijala skladištenih u silosima ili vagonima. niži profiti i značajna količina bezvrednog posla velike grupe ljudi D. Rok iz prošlosti. godišnji statički inventar i ciklusno brojanje C. Definisanje kriterijuma za tačnost a 145. Ako postoje mnogi nasleđeni sistemi ili paralelni sistemi koji se koriste pored ERP sistema. performansa nasuprot rasporeda u početnom sklapanju po narudžbini klijenta i linearnost izlaza. performansa nasuprot rasporeda u početnom sklapanju po narudžbini klijenta i nelinearnost izlaza. niži profiti i manja količina bezvrednog posla male grupe ljudi B.

B. C. Posedovanje pravih radnih satnica. Kao procenat trenutne količine ulaza ili procenat trenutnog starenja unutrašnjeg procesa. C. D. vremena i resursa identifikovanih u pripremi rada C. Najčešće korišćeni metod za vođenje tačnosti inventara je godišnji fizički inventar. Mera tačnosti za glavni raspored proizvodnje po ABCD ček listi za operacionu izuzetnost Olivera Vajta (četvrto izdanje) obuhvata i rok iz prošlosti. D. Šta je prvi očekivani rezultat cikličnog brojanja? (1) Points A. b 154. vremena i resursa identifikovanih u pripremi rada. Kao procenat trenutne količine ulaza ili procenat trenutnog starenja spoljašnjeg procesa. Ovaj proces ne zatvara čitavo postrojenje u toku brojanja i koristi svakoga u fabrici i kancelariji da prebroji poznate delove. D. B. Ostvaren donji nivo zaliha B. bilo konačnog ili beskonačnog? (1) Points A. Stepen slobode u odnosu na definisani dizajn ili stepen konformiteta u odnosu na standard. Balans tačnog inventara d 156. ali koristi svakoga u fabrici i kancelariji da prebroji nepoznate delove C. a 153. Održivi godišnji inventar C. Oduzima sve odlazeće priznanice i računa iskorišćeni materijal na osnovu onoga što se šalje klijentu. Posedovanje pravih radnih stanica. Posedovanje pravih radnih stanica. Ovaj proces ne zatvara čitavo postrojenje u toku brojanja. Sabira sve nadolazeće priznanice i računa iskorišćeni materijal na osnovu onoga što se šalje klijentu. B. Kako se meri ovaj rok? A. Balans mase D. Stepen slobode od greške ili stepen konformiteta u odnosu na predloženi koncept.151. Sabira sve nadolazeće priznanice i računa neiskorišćeni materijal na osnovu onoga što se šalje klijentu. Sabira sve nadolazeće priznanice i računa neiskorišćeni materijal na osnovu onoga što se šalje klijentu. Stepen slobode od greške ili stepen konformiteta u odnosu na standard. vremena i resursa identifikovanih u primeni rada B. Ovaj proces zatvara čitavo postrojenje u toku brojanja i koristi svakoga u fabrici i kancelariji da prebroji nepoznate delove B. vremena i resursa identifikovanih u primeni rada D. C. Kao procenat trenutne količine izlaza ili procenat trenutnog starenja spoljašnjeg procesa. Koji je princip korišćenja? A. d 155. Kao procenat trenutne količine izlaza ili procenat trenutnog starenja unutrašnjeg procesa. d 152. Koji je princip korišćenja ovog metoda? (1) Points A. Posedovanje pravih radnih satnica. Stepen slobode u odnosu na definisani dizajn ili stepen konformiteta u odnosu na predloženi koncept. . Kako je prema APICS Rečniku (deveto izdanje) definisana tačnost? (1) Points A. Jedan od metoda koji se koristi za tačnost vođenja inventara je balans mase. Šta je preduslov za razvoj tačnog plana kapaciteta.

potrebno vreme će biti kraće. Ovo je osnova novog sistema. Izlaz je onoliko dobar koliko je dobar ulaz. merljiv (Measurable). D. baziran na nauci (Scientific). Implementacija koja donosi vraćanje investicija neidentifikovanih u fazi realizacije projekta. ovaj proces se može sumirati akronimom USA koji čine sledeće reči: (1) Points A. B. d 161. Šta se može smatrati neuspehom prilikom implenetacije ERP sistema? (1) Points A. Razumeti (Understand) postojeće procese. B. pojednostaviti (Simplify) i automatizovati ih (Automate). Cilj implementacije sistema treba da bude SMART cilj. Odnos između neiskorišćenih kapaciteta i raznolikosti. B. c 159. C. d 158. Razumeti (Understand) postojeće procese. pristupačan (Accessable). Ako se povećaju resursi. „Pozor faza“ je mesto gde se obavlja primena softvera na odabrane procese i identifikuju šupljine između onoga „kako jeste“ i „kako će biti“. Implementacija koja ne donosi vraćanje investicija identifikovano u fazi realizacije projekta. merljiv (Measurable). normirati (Standardize) i automatizovati ih (Automate). Razumeti (Understand) postojeće procese. pojednostaviti (Simplify) i ubrzati ih (Accelerate). Po Karlu Kepu.D. D. uporediv (Related) i da ima određenu vremensku odrednicu (Time line). c 162. normirati (Standardize) i ubrzati ih (Accelerate). C. Ako se smanje resursi. D. merljiv (Measurable). potrebno vreme će biti duže. moguć za postizanje (Achievable). Ne postoji međusobna zavisnost. Koji je odnos između vremena realizacije projekta implementacije i potrebnih resursa? (1) Points A. Razlika između neiskorišćenih kapaciteta i raznolikost. LILO (last in-last out) . a 157. racionalan (Rational) i da ima određenu vremensku odrednicu (Time line). Šta je potrebno za bolje razumevanje konkurentske pozicije preduzeća? (1) Points A. uporediv (Related) i da ima određenu vremensku odrednicu (Time line). merljiv (Measurable). potrebno vreme će biti duže. Kako se zove ciklus koji započinje ovu prvu kritičnu fazu unosa? A. uporediv (Related) i da ima određenu vremensku odrednicu (Time line). C. Procena tačnosti osnovnih podataka je ključna strategija uspeha. Ako se smanje resursi. d 160. moguć za postizanje (Achievable). moguć za postizanje (Achievable). C. D. poseban (Specific). B. LIFO (last in-first out) B. ali ne koristi svakoga u fabrici i kancelariji da prebroji nepoznate delove. B. Implementacija koja donosi vraćanje investicija neidentifikovanih u fazi odobrenja projekta. Implementacija koja ne donosi vraćanje investicija identifikovano u fazi odobrenja projekta. Prvi korak svakog projekta treba da bude određivanje njegovog cilja ili očekivanih rezultata. D. poseban (Specific). C. Razumeti (Understand) postojeće procese. poseban (Specific). SMART znači da cilj treba da bude: (1) Points A. Ovaj proces zatvara čitavo postrojenje u toku brojanja. Odnos između proizvedene količine i raznolikosti. Razlika između proizvedene količine i raznolikosti.

midlver). Od 3 do 5 godina D. B. za projekat će trebati više vremena. 40% konsultantske usluge i 10% ostalo. b 167. Od četiri do dvanaest meseci D. FIFO (first in-first out) D. baza podataka. 10% marketing. midlver). 30% softver (ERP. baza podataka. po Filu Kvigliju? A. Ljudi iz IT sektora partnerskih kompanija B. 10% obrazovanje i obuka. Opseg. 40% transport i 10% ostalo. Koliko bi trebalo da bude očekivano vreme trajanja izabranog ERP sistema? (1) Points A. Vaši sopstveni ljudi iz odeljenja informacionih sistema B. Koja su tri kontrolna čvora prilikom upravljanja implementacijom? (1) Points A. Koliko treba da iznosi normalno vreme za implementaciju ERP sistema? (1) Points A. operacioni sistem. Više od 20 godina B. midlver). a 169. Više od četiri godine C. C. 10% proizvodnja. baza podataka. Korisnici iz vaše organizacije . 40% konsultantske usluge i 10% ostalo. standardi kvaliteta i vreme C. operacioni sistem. resursi i vreme d 168. 10% hardver. Ako je opseg projekta povećan. operacioni sistem. B. C. resursi i željeni izlaz B. Budžet. 10% hardver. Šta od navedenog pripada grupama koje treba uključiti u implementaciju. GIGO (garbage in-garbage out) d 163. resursi i željeni izlaz D. operacioni sistem. Opseg. za projekat će trebati manje vremena. 10% obrazovanje i obuka. Ne postoji međusobna zavisnost. Budžet. Ako je opseg projekta smanjen. Manje od 1 godine C. Ljudi iz kompanija koje koriste isti sistem C. Kakva je struktura troškova za tipičnu ERP implementaciju? (1) Points A. Koji je odnos između opsega projekta implementacije i potrebnog vremena? (1) Points A. Ljudi iz oblasti nformacionih sistema koji su angažovani preko agencija c 164. 40% konsultantske usluge i 10% ostalo.C. Od jedne do četiri godine B. 30% softver (ERP. Korisnici van vaše organizacije D. 30% softver (ERP. midlver). 10% hardver. za projekat će trebati manje vremena. Od 10 do 15 godina c 166. po Filu Kvigliju? A. Šta od navedenog ne pripada grupama koje treba uključiti u implementaciju. D. 30% softver (ERP. Manje od tri meseca c 165. Ako je opseg projekta smanjen. D. baza podataka. Konsultanti ERP provajdera C. 10% obrazovanje i obuka.

kako se zove “metod proizvodnje ’baš na vreme’ u okviru koga se koriste kontejneri ili serije. 4V B. Kako se količina proizvoda smanjuje. Kanban B.“? (1) Points A. B. Kako se količina proizvoda povećava. troškovi po jedinici i stopa potrošnje. B. Vreme između porudžbine i definisanja koncepta. Kaisen C. C. C. D. Kako se količina proizvoda povećava. troškovi po jedinici i stopa prinosa. troškovi po jedinici i stopa potrošnje. Materijalni plan zasnovan na stopi prinosa. šta je potrebno repetitivnom proizvođaču? (1) Points A. koji je podržan planom dostave koji je takođe zasnovan na stopi prinosa. sumarni troškovi i stopa potrošnje. Six sigma a 174. raznolikost ima tendenciju da se smanjuje. Vreme između narudžbine i isporuke. C. Tako što sekvencira promene i raspoređuje nusproizvode i sekundarne proizvode da bi se smanjilo neangažovano vreme. C. . D. Vreme između narudžbine i isporuke. Nema međuzavisnosti. d 171. D. c 175. Koji su glavni faktori značajni za kanban sistem? (1) Points A. 5S d 173. Kakva je priroda ovoga odnosa? (1) Points A. Za razliku od tradicionalnog procesa u okviru koga se u master planu navode neto i bruto potrebe u vidu detaljnog plana. B. Vreme između narudžbine i isporuke. Plan dostave zasnovan na stopi prinosa. raznolikost ima tendenciju da se smanjuje. B. Reiki D. Prema Teriju Hilu odnos između proizvedene količine i raznolikosti se može predstaviti matricom. Koja je obično prva Kaizan manifestacija? (1) Points A. Po APICS-u. Tako što unificira promene i raspoređuje nusproizvode i sekundarne proizvode da bi se smanjilo neangažovano vreme. koji je podržan materijalnim planom koji ne mora biti zasnovan na stopi prinosa.D. Kako PFS (process flow scheduling) omogućava najveći mogući nivo iskorišćenosti u postrojenju? A. Materijalni plan zasnovan na stopi ponavljanja. a za svaki kontejner ili seriju je prikačena po jedna kartica. Konsultanti redovnih dobavljača c 170. LP D. raznolikost ima tendenciju da se povećava. Six sigma C. Tako što sekvencira promene i raspoređuje nusproizvode i sekundarne proizvode da bi se povećalo neangažovano vreme. d 172. Tako što sekvencira promene i raspoređuje nusproizvode i sekundarne proizvode da bi se smanjilo angažovano vreme. koji je podržan planom dostave koji ne mora biti zasnovan na stopi ponavljanja.

Potencijalne promene u ponudi i potražnji ponaosob i ukupne troškove za preduzeće. B. D. Šta proizvodi repetitivni proizvođač? (1) Points A. Velike količine proizvoda sa malim varijacijama. Male količine proizvoda sa malim varijacijama.process flow scheduling (PFS) i napredno planiranje i raspoređivanje . Šta je potrebno uzeti u obzir prilikom utvrđivanja veličine kanbana? (1) Points A. D. b 177. Sistem planiranja u svakom preduzeću u procesnoj industriji trebalo bi da bude usredsređen na delotvorno upravljanje kapacitetima. „make-to-stock“ D. B. B. C. Potencijalne promene u ponudi i potražnji ukupno i pojedinačne troškove za preduzeće. Kada su obim i varijacije proizvodnje konstantni tokom određenog vremenskog perioda. C. d 176. b 179. B. uključujući i sekvenciranje proizvoda i optimizaciju nardužbina u celom fabrici. b 178. Po osnovu kvaliteta i/ili povoljnog vremena između naručivanja i početka nabavke. Koja su dva osnovna alata za to? (1) Points A. Po osnovu cene i/ili povoljnog vremena između naručivanja i početka nabavke. Raspoređivanje toka procesa . „market-to-sale“ c . D.D. Kada kanban proces funkcioniše izuzetno dobro? (1) Points A. Potencijalne promene u ponudi i potražnji ponaosob i pojedinačne troškove za preduzeće. Kada obim i varijacije proizvodnje variraju tokom određenog vremenskog perioda. C.process flow scheduling (PFS) i napredno planiranje i standardizacija . Materijalni plan zasnovan na stopi ponavljanja. Raspoređivanje toka proizvodnje . Kada su obim i varijacije proizvodnje konstantni tokom neodređenog vremenskog perioda.advanced planning and scheduling (APS). Raspoređivanje toka proizvodnje . koji je podržan planom dostave koji je takođe zasnovan na stopi ponavljanja. Po osnovu kvaliteta i/ili povoljnog vremena između dostavljanja i početka nabavke. Po osnovu cene i/ili povoljnog vremena između naručivanja i dostavljanja proizvoda. „market-to-stock“ B. Velike količine proizvoda sa velikim varijacijama D.advanced planning and standardization (APS). Potencijalne promene u ponudi i potražnji ukupno i ukupne troškove za preduzeće. C. B.advanced planning and standardization (APS). Kako se nazivaju preduzeća u kojima se često upotrebljava ATP (available to promise) pristup koji podrazumeva neopredeljeni deo zaliha? (1) Points A. C. a 181.production flow scheduling (PFS) i napredno planiranje i standardizacija . Po kom osnovu je repetitivni proizvođač konkurentan na tržištu? (1) Points A.advanced planning and scheduling (APS). Raspoređivanje toka procesa . Kada obim i varijacije proizvodnje variraju tokom neodređenog vremenskog perioda. D.production flow scheduling (PFS) i napredno planiranje i raspoređivanje . „make-to-sale“ C. d 180. Male količine proizvoda sa velikim varijacijama.

Simulaciju. BCWP / BCWS (Budžetski troškovi po učinjenom radu / Budžetski troškovi rada po rasporedu) b 189.182. Vreme između naručivanja i dostavljanja zaliha je znatno duže. Simulaciju. BCWP * BCWS (Budžetski troškovi po učinjenom radu * Budžetski troškovi rada po rasporedu) C. Potvrdom proizvodnih specifikacija proizvoda i početka proizvodnje dela.“ (1) Points A. Kada počinje faza produkcije? (1) Points A. Prosečne zalihe u okviru kanban sistema su znatno manje od prosečnih zaliha u okviru sistema tačke naručivanja. D. C. projekat D. Individualno razočaranje B. holistiku i optimizaciju. d 183. Simulaciju. Kada se pripremi detaljan plan. Divlji entuzijazam . Kažnjavanje nevinih C. BCWP * ACWP (Budžetski troškovi po učinjenom radu * Stvarni troškovi po učinjenom radu) B. B. C. Promovisanje onih koji sa tim nisu imali veze D. inovacija B. Potvrdom proizvodnih specifikacija proizvoda i početka proizvodnje dela. ne predstavlja jednu od faza projekta? A. Kada se pripremi okvirni plan. Na vreme između sklapanje i dorade. Na vreme između signala i dorade. proizvodnja C. heuristiku i optimizaciju. BCWP / ACWP (Budžetski troškovi po učinjenom radu / Stvarni troškovi po učinjenom radu) D. b 188. Zašto? (1) Points A. Šta uključuju tri osnovna pristupa za rešavanje problema procesne industrije sa planiranjem? A. heuristiku i diskretizaciju. Kako se računa variranje rasporeda (SV – Schedule variance)? (1) Points A. B. za veliki broj menadžera projekta. bez početka proizvodnje dela. Šta je po Ralfu Kurijeru Dejvisu „svako preduzetništvo koje ima konačne. Vreme između kreiranjanja koncepta i nabavke je znatno kraće a 184. C. Šta od navedenog. b 185. Potvrdom proizvodnih specifikacija proizvoda. D. Na vreme između sklapanja i dopune. Potvrdom proizvodnih specifikacija proizvoda. bez mnogo detalja. B. Vreme između kreiranjanja koncepta i nabavke je znatno duže. bez mnogo detalja. Kada se pripremi detaljan plan. C. D. plan c 187. b 186. Kada počinje faza definisanja izvršnog menadžmenta projekta? (1) Points A. Na vreme između signala i dopune. heuristiku i optimizaciju. krajnje ciljeve predstavljene određenim vrednostima da se upotrebe da zadovolje neku potrebu ili želju. D. Na šta se odnosi osnovna razlika između kanbana i sistema tačke naručivanja? (1) Points A. B. bez početka proizvodnje dela. Kada se pripremi okvirni plan. D. Standardizaciju. C. B. Vreme između naručivanja i dostavljanja zaliha je znatno kraće.

c 195. Politiku kvaliteta. operacije i finalizacije C. produkcije. D. Koji parametri su od značaja za preduzeće koje se bavi projektima? (1) Points A. Pripremu detaljnog plana sa realnim troškovima. operacije i uklanjanja B. D. B. D. c 191. vreme i resursi upravljanja. definisanja. C. Razvoj baza podataka i midlver veza d 196. operacije i finalizacije a 193. vreme i resursi upravljanja. Inženjerska sastavnica (EBOM – engineering bill of material) vodi u skladu sa proizvodnom sastavnicom (MBOM – manufacturing bill of material) B. Isporuku proizvoda klijentu. Šta uključuje izjava o radu (SOW – statement of work)? (1) Points A. definisanja. Odrede stvarni troškovi rada po rasporedu (ACWS – Actual cost of work scheduled) u skladu sa budžetskim troškovima rada po rasporedu (BCWS – Budgeted cost of work scheduled) C. Razvoj baza podataka i šerver veza D. Šta je omogućilo ovu sinhornizaciju? (1) Points A. Troškove. Proizvodna sastavnica (MBOM – manufacturing bill of material) vodi u skladu sa inženjerskom sastavnicom (EBOM – engineering bill of material) a . Dizajnerski tim radi sa klijentom da odredi sveukupne zahteve proizvoda i potencijalnih nedostataka postojećih procesa i proizvoda. Faze koncepta. Faze kontrole. rasporedom. D. Faze koncepta. C. ne uključujući troškove. ciljne performanse i ciljeve kvaliteta. Projekat se kontroliše kroz poseban sistem menadžmenta projektom. Razvoj hardvera i šerver veza C. B. Klelandu predstavljaju faze izvršnog menadžmenta projekta? (1) Points A. Linearnost. vreme i resursi upravljanja. ciljne rasporede i ciljeve kvaliteta d 194. Šta podrazumeva faza koncepta izvršnog menadžmenta projekta? (1) Points A. B. definisanja. Šta čini fazu uklanjanja proizvođača projekta? (1) Points A. operacije i uklanjanja D. Troškove. Prebacivanje projektnog tima sa jednog projekta na drugi. Odrede budžetski troškovi rada po rasporedu (BCWS – Budgeted cost of work scheduled) u skladu sa stvarnim troškovima rada po rasporedu (ACWS – Actual cost of work scheduled) D. dok je sinhronizacija sa ERP sistemom poželjna. produkcije. C. Potvrdu proizvodnih specifikacija proizvoda i početak proizvodnje dela. Linearnost. Faze kontrole. Razvoj hardvera i midlver veza B. Potvrdu proizvodnih specifikacija proizvoda i početak proizvodnje dela. Upotreba PDM (Product Data Management) sistema pomaže da se: (1) Points A. ciljne rasporede i ciljeve kvaliteta. c 192. Šta po Dejvidu I. C. Troškove. ne uključujući troškove. vreme i resursi upravljanja. Pripremu plana realnih troškova. produkcije. produkcije. definisanja.a 190. uključujući i troškove. Opseg. uključujući i troškove. Opseg. zahtevima performansi i količinama i vremenom potrebnim za ljudske i druge kritične resurse. Isporuku proizvoda klijentu. ciljne rasporede i ciljeve kontrole. B.

„Iznutra“ D. Šta od navedenog. Kako se nazivaju ove lokacije? (1) Points A. „Linearno“ B. Individualno razočaranje C. kao jedan od segmenata CRM tržišta? (1) Points A. Kako se ostvaruje čuvanje klijenata.praćenje podataka o uslugama i podršci. Koji su osnovni tipovi podataka koje CRM prikuplja? (1) Points A. Divlji entuzijazam D. Kako je fokusiran ERP sistem koji tehničarima servisa omogućava da prikupe informacije od značaja za učešće na tržištu koje se ne mogu prikupiti na drugačiji način? (1) Points A. i demografski podaci. „Nelinearno“ c 201. informacije o cenama. Kako se zove dizajn koji omogućava tehničarima brzu izmenu pokvarenih modula.registracija podataka preko web-a. B. Lokacije upravljanja inventarom B.registracija podataka preko web-a. praćenjem nepotrebnih informacija u preduzeću C. Traženje zaslužnih c 198. Kada neka kompanija ima tehničare za pružanje udaljenih usluga servisa. Dizajn ćelija . Lokacijske stanice C. informacije o cenama. CRM tržište podeljeno podeljeno je na dva segmenta. Transport i distribuciju C. Dizajn matrica C.197. upravljanje inventarom koji je smešten na te lokacije može biti veliki izazov.registracija podataka preko web-a. Podaci o transportu. Podaci o prodaju i nabavci.praćenje podataka o uslugama i podršci. Podaci o transportu. informacije o cenama. a 200. C. D. Servisiranje i nabavku a 202. i delovodni podaci. Servisne stanice D. Podaci o prodaju i nabavci. davanjem malog značaja kvalitetu koji se korisniku pruža sa željom da se ostvari saradnja u kraćem periodu B. Lokacije delova d 203. Koja? (1) Points A. predstavlja jednu od faza projekta? (1) Points A. praćenjem potrebnih informacija u preduzeću D. Modularni dizajn B.praćenje podataka o uslugama i podršci. i delovodni podaci.registracija podataka preko web-a. informacije o cenama. Čuvanje trenutnog dizajna i otkrivanje novih koncepata D. „Spolja“ C. za veliki broj menadžera projekta. Kažnjavanje zaslužnih B. davanjem velikog značaja kvalitetu koji se korisniku pruža sa željom da se ostvari saradnja u dužem periodu d 199.praćenje podataka o uslugama i podršci. i demografski podaci. bez potrebe da se vrši detaljna popravka? (1) Points A. Čuvanje klijenata i otkrivanje novih klijenata B.

davanjem velikog značaja kvalitetu koji se korisniku pruža sa željom da se ostvari saradnja u dužem periodu B. EOQ – Economic Order Qunatity C. integraciju. Maksimalno vreme između kvarova (maximal time between failure – MTBF) B. Maksimalno vreme između kvarova (maximal time between failure – MTBF) B. davanjem malog značaja kvalitetu koji se korisniku pruža sa željom da se ostvari saradnja u kraćem periodu b 208. integraciju. Kako se zove sistem koji integriše funkcije prodaje. Koje su mere od značaja za servis? (1) Points A. Na šta se odnosi ostalih 70%? A. Između tri i šest meseci . kontrolu. Maksimalno vreme popravke (maximal time to repair – MTTR) b 205. B. implementaciju. Srednje vreme između kvarova (Mean time between failure – MTBF). Srednje vreme između kvarova (Mean time between failure – MTBF) D. praćenjem nepotrebnih informacija u preduzeću D. Preko šest godina B. razvoj. održavanje. Kako se zove prosečno vreme potrebno kompaniji da pokvareni proizvod vrati u funkcionaln stanje? A. srednje vreme popravke (mean time to repair – MTTR) i broj poziva potrebnih da se obavi popravka B. marketinga i podrške kupcima jedne kompanije? A.D. CRM – Customer Relationship Management d 206. Srednje vreme između kvarova (Mean time between failure – MTBF). Maksimalno vreme popravke (maximal time to repair – MTTR) C. Između tri i šest godina D. obuku i nadgradnju. Prilagođavanje izabranog rešenja. Procenjuje se da je 30% troškova vezano za početnu nabavku softvera. transport i nadgradnju. praćenjem potrebnih informacija u preduzeću C. Kako se zove prosečno vreme između dva kvara? (1) Points A. Srednje vreme između kvarova (Mean time between failure – MTBF) D. redizajn. Maksimalno vreme između kvarova (maximal time between failure – MTBF). MICSS – Management Interactive Case Study Simulator D. obuku i nadgradnju d 210. održavanje. Prilagođavanje izabranog rešenja. Srednje vreme popravke (mean time to repair – MTTR) C. obuku i nadgradnju. maksimalno vreme popravke (maximal time to repair – MTTR) i broj poziva potrbenih da se obavi popravka C. Maksimalno vreme između kvarova (maximal time between failure – MTBF). integraciju. Prilagođavanje izabranog rešenja. redizajn. Kompaktni dizajn a 204. C. MES – Manufacturing Executive System B. D. Koliko je prosečno vreme razvoja tzv. Prilagođavanje izabranog rešenja. srednje vreme popravke (mean time to repair – MTTR) i broj poziva potrebnih da se obavi popravka a 207. Srednje vreme popravke (mean time to repair – MTTR) c 209. maksimalno vreme popravke (maximal time to repair – MTTR) i broj poziva potrbenih da se obavi popravka D. kao jedan od segmenata CRM tržišta? (1) Points A. in-house CRM rešenja? (1) Points A. kontrolu. Kako se otkrivanje novih klijenata. razvoj. Do tri meseca C. Najniži inicijalni troškovi ne bi trebalo da budu odlučujući faktor pri izboru CRM rešenja.

Troškovi prodaje novom kupcu dvadeset puta su veći od troškov za snabdevanje redovnog kupca C. Nezadovoljni potrošač u proseku obavesti 8-10 ljudi o razlozima svog razočeranja D. 15% posto klijenata koji imaju primedbe. a postojećem 50% C 212. otprilike 94% problema u organizaciji je direktno povezano sa: A. Šta od navedenog predstavlja rezultat različitih istraživanja. Prema Deming-u. ostaće "verni" proizvodu preduzeća ukoliko problem bude rešen B. Verovatnoća prodaje novom kupcu je oko 75%. a dodatno ističe potrebu uvođenja CRM koncepta u preduzeće? (1) Points A.d 211. ljudima B. snabdevanjem C. procesima d . resursima D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful