Часопис за

националну културу
и друштвена питања
Год. XII, број 46, 2/2010, Бе­о­град
Излази на Крстовдан 2010. године
200 дин / RS 5km / 5 eur / 7 usa / 10 aud

Поводом 15 година од Олује

Република
Српска
Крајина
предисторија
стварање
борба
издаја и слом
прогон и злочин
збег који траје
будућност
 часопис за националну културу и друштвена питања
ГОДИНА 12  БРОЈ 46  БЕОГРАД, КРСТОВДАН 2010. Л.Г.  ЦЕНА 200 ДИН

УВОДНО СЛОВО ОЛУЈА

02  Лидија Глишић, 33  Др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на,
Олу­ја - зло­чин ко­ји тра­је Хро­ни­ка Ре­пу­бли­ке
04  Бошко Обрадовић, Срп­ске Кра­ји­не
Срп­ска Уни­ја 46  Курт Кепрунер,
Лу­ци­ја или
ПРЕ ОЛУЈЕ
Све­ћа у про­зо­ру
08  Ми­лан Чет­ник,
47  Пре­драг Р. Дра­гић Ки­јук,
По­че­так и крај Кра­ји­на 74  Са­во Штр­бац,
Ани­хи­ла­ци­ја Ср­ба:
12  Живорад Јанковић, Ка­ко је уни­ште­на Кра­ји­на Ге­но­цид­на ак­ци­ја Олу­ја -
Сло­вен­ске (у)кра­ји­не удру­же­ни зло­чи­нач­ки по­ду­хват
56  Др Ду­ши­ца Бо­јић,
14  Рат­ко Дми­тро­вић Хр­ват­ска вој­на опе­ра­ци­ја 77  Ми­ло­рад Бу­ха
Зло је по­че­ло Олу­ја - ав­густ 1995. Хр­ват­ска кра­ђа
про­ме­ном ве­ре (пре­ма из­ја­ва­ма прог­на­ни­ка) срп­ског кул­т ур­ног бла­га
16  Ва­си­ли­је Ђ. Кре­стић, 61  Др Све­то­зар Ли­ва­да, 81  Вла­да Ре­пу­бли­ке
О вре­ме­ну на­стан­ка, узро­ци­ма и Срп­ско пи­та­ње у Срп­ске Кра­ји­не,
ци­ље­ви­ма ге­но­цид­не по­ли­ти­ке у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској Ме­мо­ран­дум о
Хр­ват­ској Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни
62  Ми­лан Бу­ди­мир,
19  Милојко Будимир, МПРИ у гра­ђан­ском ра­т у 86  Милојко Будимир,
Судбина Ср­ба из Срп­ске Кра­ји­не у Хр­ват­ској 1991-1995 Пет­на­ест го­ди­на од
и Хр­ват­ске од кон­сти­т у­тив­но­сти ег­зо­ду­са Ср­ба из Хр­ват­ске
64  Сло­бо­дан Јар­че­вић,
до из­бје­гли­штва 88  Драгољуб Анђелковић,
Су­шти­на пла­на Z-4
21  Мар­ко Жив­ко­вић, Др­жа­во­твор­не па­ра­ле­ле:
67  Проф. др Сми­ља Авра­мов,
Брат­ство до кр­ви Срп­ска Кра­ји­на,
По­че­так и крај Кра­ји­на
25  Др Ни­ко­ла Жу­тић, Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја
Ве­ли­ко­хр­ват­ска же­тва срп­ске ПОГОВОР
на­род­не њи­ве 1939, 1941, 1945. ПОСЛЕ ОЛУЈЕ
93  Вла­дан Гли­шић,
и 1991. 72  Ср­ђа Триф­ко­вић, Но­ва срп­ска док­три­на
30  Др Мом­чи­ло Ди­клић, Не­на­у­че­не лек­ци­је стра­те­гиј­ске ду­би­не
По­ти­ра­ње срп­ског иден­ти­те­та у јед­не срп­ске тра­ге­ди­је
Хр­ват­ској од 1945. до 1990.

Две­ри срп­ске, ча­со­пис за на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру и дру­штве­на пи­ Вујановић, Горан Игић, Владица Живановић, Ви­шња Костић,
та­ња, упи­сан је у Ре­ги­стар јав­них гла­си­ла 21. мар­та 2003. го­ Ни­ко­ла Ма­рин­ко­вић, Оливера Дуњић, Гордана Станковић,
ди­не под редним бро­јем 3535. Ча­со­пис је гла­си­ло Удру­же­ња Ана Марија Чорбић, Ратомир Крстић и Срђан Ного;
гра­ђа­на Срп­ски са­бор Двери и из­ла­зи че­ти­ри пу­та го­ди­шње. Лектура: Лингвистички сервис;
Пр­ви број иза­шао је Са­вин­да­на 1999. го­ди­не, као на­ци­о­нал­но Фотографија на насловној страни: Жорж Скригин, Мајка
гла­си­ло сту­де­на­та ср­би­сти­ке не­по­сто­је­ће ка­те­дре за ср­би­сти­ Кнежпољка, 1944;
ку Фило­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Пре­лом и при­пре­ма: Bramar production;
Осни­ва­чи: Оливера Дуњић, Бра­ни­мир Не­шић и Бо­шко Се­кре­тар ре­дак­ци­је: Душица Бојовић;
Обрадо­вић Ди­стри­бу­ци­ја: Владан Димитријевић;
Маркетинг: Југослав Тајић
Ре­дак­циј­ски са­вет: Вла­дан Гли­шић, Ра­до­ван Твр­ди­шић, Са­ша Адре­са ре­дак­ци­је: Вишеградска 6-1/11, 11000 Бе­о­град
Бон­џић, Сре­тен Јо­кић, Да­ни­ло Твр­ди­шић, Јо­ван Ђор­ђе­вић, Зо­ Кон­такт те­ле­фон: 011/26-87-897
ран Ра­до­ји­чић, Бошко Обрадовић и Бранимир Нешић (главни E-mail: in­fo­dve­ri­@ve­rat.net
и одговорни уредник) Ин­тер­нет пред­ста­вља­ње: www.dve­ri­srp­ske.com
Ре­дак­ци­ја: Даринка Тврдишић, Јелена Будимировић, Штам­па: Штампарија Манастира Градац, Бе­о­град
Мар­ко Жив­ко­вић, Ми­лош При­ца, Ли­ди­ја Гли­шић, Маша

2/2010  l  Двери српске  l  1

 24  Срп­ска Уни­ја
Лидија Глишић
Олу­ја -
зло­чин ко­ји тра­је
Да ли су три да­на бо­рав­ка Та­ди­ће­ве по­ро­ди­це о тро­шку хр­ват­ске др­жа­ве
до­вољ­но ве­ли­ко­ду­шан гест због ко­га тре­ба да за­бо­ра­ви­мо три сто­ти­не
хи­ља­да Ср­ба ко­ји већ 5 400 да­на не бо­ра­ве у сво­јим до­мо­ви­ма у Хр­ват­ској,
зна­ће они ко­ји са сме­шком одо­бра­ва­ју овај ли­це­мер­ни ди­пло­мат­ски по­тез
хр­ват­ске др­жа­ве ко­ја још ни­шта озбиљ­но ни­је учи­ни­ла да се из­бе­гли­це
вра­те сво­јим ку­ћа­ма
А ко је­дан на­род исти исто­риј­ски
до­га­ђај обе­ле­жа­ва као на­ци­о­нал­
ну тра­ге­ди­ју а дру­ги га сла­ви као
на­ци­о­нал­ни пра­зник, го­то­во гро­теск­но
зву­чи да пред­сед­ни­ци тих на­ро­да ви­ше
не­го ср­дач­но раз­ме­њу­ју по­кло­не у опу­
ште­ној ат­мос­фе­ри бе­о­град­ских ка­фи­ћа,
ле­жер­но од­ма­ху­ју­ћи Бе­о­гра­ђа­ни­ма.
Да­ле­ко од то­га да је овај су­срет тре­ба­ло
из­бе­ћи, са­мо се не­ки­ма од нас чи­ни­ло
да га је тре­ба­ло све­сти на ме­ру зва­нич­не
по­се­те без пре­те­ра­не ср­дач­но­сти ко­ја је
на мо­мен­те де­ло­ва­ла па­те­тич­но. По­го­то­
во ка­да се има у ви­ду да је са­мо пет­на­е­
стак да­на ка­сни­је, 5. ав­гу­ста, на све­ча­но­
сти по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња пет­на­е­сто­го­
ди­шњи­це Олу­је, хр­ват­ског „да­на по­бе­де“,
Та­ди­ћев гост хр­ват­ски зло­чин над Ср­би­
ма у ак­ци­ји Олу­ја, на­звао „ча­сном по­бе­
дом ко­ја не да­је пра­во на осве­ту“. Ни
јед­ном реч­ју ни­је по­ме­нуо 2000 уби­је­них
и пре­ко 200 хи­ља­да про­те­ра­них Ср­ба
са под­руч­ја Хр­ват­ске, ко­ли­ко их је стра­
да­ло у та 84 са­та зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та
на­зва­ног Олу­ја. Он­да се она ат­мос­фе­ра
са бе­о­град­ских ули­ца пет­на­е­стак да­на
ра­ни­је учи­ни­ла као још јед­но не­по­треб­
но и крај­ње по­ни­жа­ва­ју­ће снис­хо­ђе­ње
срп­ског пред­сед­ни­ка хр­ват­ском, а то­пао
при­јем под­гре­јан лет­њим да­ном, као још
је­дан не­при­ме­рен по­тез Ср­би­је.
2 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
УВОДНО СЛОВО
Оста­ви­мо ли се овог про­тив­при­род­ног
оп­ште­ња два пред­сед­ни­ка, оста­ју нам
за­мр­зну­ти осме­си при по­нов­ном са­гле­
да­ва­њу по­сле­ди­ца вој­не ак­ци­је Олу­ја
ко­јој Две­ри срп­ске по­све­ћу­ју овај број.
Вра­ћа­ње те­ма­ма гур­ну­тим на мар­ги­не
дру­штве­ног, и пре све­га, др­жав­ног ин­
те­ре­со­ва­ња, је­дан део јав­но­сти ту­ма­чи
као на­шу же­љу да по­но­во бу­ди­мо успа­
ва­не сит­не и круп­не де­мо­не про­шло­
сти, да не­по­треб­но пр­стом по­ка­зу­је­мо
на зло­чи­не пре­ма Ср­би­ма ко­ји­ма је 20.
век остао бре­ме­нит то­ли­ко да нам пр­ва
де­це­ни­ја но­вог ми­ле­ни­ју­ма про­ла­зи у
по­ро­ђај­ним му­ка­ма прет­ход­ног. На тре­
нут­ке чо­век за­и­ста по­же­ли да окре­не
гла­ву, да Ја­се­но­вац, „бље­ско­ве“ и „олу­је“
сме­сти у про­шлост, и мо­жда би то и учи­
нио ка­да не би имао ис­ку­ство бу­дућ­но­
сти ко­ја се увек уко­па­ва­ла у не­на­у­че­ним
исто­риј­ским ро­во­ви­ма ола­ко од­ба­ци­ва­
не са­да­шњо­сти.
Пет го­ди­на ра­ни­је, на де­се­то­го­ди­
шњи­цу срам­ног срп­ског ег­зо­ду­са ко­ји је
из­ве­ла хр­ват­ска вој­ска, уз одо­бре­ње и
по­др­шку НА­ТО-а, у са­рад­њи са сна­га­ма
Хр­ват­ског ви­је­ћа од­бра­не и Ар­ми­је БиХ,
Са­во Штр­бац, пред­сед­ник До­ку­мен­та­
ци­о­но-ин­фор­ма­тив­ног цен­тра „Ве­ри­тас“
за­вр­шио је наш раз­го­вор кон­ста­та­ци­јом
да се Ср­би за исти­ну мо­гу из­бо­ри­ти са­мо
при­ку­пља­њем до­ка­за јер на­ша бит­ка је
бит­ка ар­гу­мен­ти­ма. Оту­да, на пет­на­е­сто­
го­ди­шњи­цу срп­ског стра­да­ња у Кра­ји­ни,
сма­тра­ли смо да нас упра­во не­за­ин­те­
ре­со­ва­ност, нај­бла­же ре­че­но, др­жав­не
и на­ци­он­ ал­не по­ли­ти­ке оба­ве­зу­је да
још јед­ном ука­же­мо на чи­ње­ни­це, на
ста­ти­сти­ке, на по­тре­сна све­до­чан­ства
тог не­за­пам­ће­ног ет­нич­ког чи­шће­ња у
Евро­пи на из­ма­ку 20. ве­ка. При­том, овај
број је упу­ћен пре све­га Ср­би­ма из ма­
ти­це, они­ма ко­ји пла­ни­ну кућ­ног пра­га
ни­су пре­га­зи­ли, они­ма ко­ји ни­су осе­ти­ли
не­из­ве­сност пу­та за­ог­ р­ну­ти це­ра­да­ма
ка­ми­он­ а, нај­ло­ни­ма трак­тор­ских при­ко­
ли­ца, они­ма ко­ји би про­шлост да све­ду
на ме­ру сво­је са­да­шњо­сти.
Као што су нас број­ни исто­риј­ски до­
га­ђа­ји обе­ле­жи­ли та­ко да смо и вре­ме
по­че­ли да ра­чу­на­мо њи­ма, као тач­ка­ма
раз­два­ја­ња „оног пре“ и „оног по­сле“,
та­ко је и овај број по­де­љен на три де­ла.
У пр­вом де­лу Пре олу­је, са­бра­ни су тек­
сто­ви ко­ји го­во­ре у узро­ци­ма чи­ја је по­
сле­ди­ца кра­јин­ска стра­хо­та, о исто­ри­ји
Срп­ске Кра­ји­не и кон­сти­ту­тив­но­сти срп­
ског на­ро­да ко­ји је од дав­ни­на на­се­ља­
вао те кра­је­ве, као и и срп­ско-хр­ват­ским
од­но­си­ма пре и по­сле свет­ских ра­то­ва,
све до 90-тих ко­је су нас уве­ле у Олу­ју.
Хро­но­ло­ги­ја до­га­ђа­ја у то­ку са­ме ак­ци­је,
по­за­ди­на до­га­ђа­ја, све­до­чан­ Етничко чишћење Срба из
ства пре­жи­ве­лих и прог­на­ Републике Српске Крајине
них пред­ста­вља­ју цен­трал­ни
део бро­ја.
И на кра­ју, По­сле олу­је,
ка­ко је на­зван тре­ћи део
те­ма­та, за­пра­во је под­се­ћа­
ње на ви­ђе­ни тран­спа­рент
Олу­ја - зло­чин ко­ји још тра­је.
Јер, ако са­мо на тре­ну­так
иза­ђе­мо из на­мет­ну­тих исто­
риј­ских окви­ра прет­ход­ног,
ово­вре­ме­ног и сле­ду­ју­ћег,
и вре­ме са­гле­да­мо у свој
ње­го­вој не­пре­ки­ну­тој све­о­
бу­хват­но­сти ка­ко би тре­ба­ло
као озби­љан на­род да се
огле­да­мо, он­да нам на­ши
су­на­род­ни­ци под СМБ це­
ра­да­ма упра­во про­ла­зе под
про­зо­ри­ма, он­да је ме­ра њи­
хо­ве не­сре­ће ме­ра на­ше рав­
но­ду­шно­сти, он­да се Олу­ја
де­ша­ва са­да, овог тре­нут­ка,
он­да се ми, по­ву­че­ни у ду­би­
ну днев­них бо­ра­ва­ка сво­јих
жи­во­та по­но­во оглу­ша­ва­мо о
исти­ну ко­јој ни­ко ни­је од­ре­
дио вре­мен­ско ис­хо­ди­ште. И
за­и­ста, ако би­смо за­ми­сли­ли
на­ше исто­риј­ско трајaње као
јед­ну тач­ку у ко­јој се сре­ћу
про­шло, са­да­шње и бу­ду­ће,
он­да су тек­сто­ви ко­ји сле­де Лежерно, без кравата,
сво­је­вр­стан днев­ник, јед­но­ ћаскање на хрватској јахти
вре­ме­но зби­ва­ње са на­шим
тре­нут­ним по­сто­ја­њем ко­ји
во­ди­мо да би нас днев­нич­
ким де­та­љи­ма под­се­ћао
да озбиљ­ном на­ро­ду би­ло,
је­сте и би­ће увек на­ди­ла­зе
по­је­дин­ца, па и сам на­род у
за­да­том вре­мен­ском окви­ру.
Ако се вра­ти­мо на по­че­так,
на лет­њу „си­је­сту“ од­но­са два
пред­сед­ни­ка, не мо­же­мо да
не спо­ме­не­мо бо­ра­вак Та­
ди­ће­ве по­ро­ди­це у лет­њој
ре­зи­ден­ци­ји Јо­си­по­ви­ћа на Бри­о­ни­ма.
Ко­лум­ни­ста за­гре­бач­ког Гло­бу­са је по­
во­дом то­га от­при­ли­ке на­пи­сао да ће сви
до­бро­на­мер­ни гра­ђа­ни са сим­па­ти­ја­ма по­ме­ну­тим острв­ским тран­скрип­ти­ма гра­ђан­шти­не ко­ја би нас ваљ­да тре­ба­ло
гле­да­ти на овај гест, док се од де­сни­ча­ра та­да­шњи хр­ват­ски пред­сед­ник Фра­њо учи­ни­ти „све­том“, овај, као и сви прет­
мо­же сва­шта оче­ки­ва­ти. Не знам да ли Туђ­ман. ход­ни бро­је­ви Две­ри, наш су скро­ман
је ту ми­слио и на ре­дак­ци­ју овог ли­ста Да ли су три да­на бо­рав­ка Та­ди­ће­ве от­клон од тре­нут­не др­жав­не уобра­зи­ље
али сам се осе­ти­ла про­зва­но за­то што и по­ро­ди­це о тро­шку хр­ват­ске др­жа­ве до­ да оно о че­му власт не при­ча то и не по­
је­сам „ко­је­шта” по­ми­сли­ла. На при­мер, вољ­но ве­ли­ко­ду­шан гест због ко­га тре­ба сто­ји. Јер, мо­гло би да на­ру­жи не­ве­што
по­ми­сли­ла сам на Бри­он­ске тран­скрип­ да за­бо­ра­ви­мо три сто­ти­не хи­ља­да Ср­ба на­шмин­ка­но ли­це зва­нич­не срп­ске по­
те са са­стан­ка вој­ног и по­ли­тич­ког вр­ха ко­ји већ 5 400 да­на не бо­ра­ве у сво­јим ли­ти­ке али и оне тзв. опо­зи­ци­о­не та­ко
Хр­ват­ске, одр­жа­ног 31. ју­ла 1995. го­ди­ до­мо­ви­ма у Хр­ват­ској, зна­ће они ко­ји удоб­но тран­све­стит­ски по­зи­ци­о­ни­ра­не.
не, уочи ак­ци­је Олу­ја, ко­ји пред­ста­вља­ју са сме­шком одо­бра­ва­ју овај ли­це­мер­ни Али, ако и два­де­се­то­го­ди­шњи­цу од по­
ујед­но и глав­ни до­каз про­тив хр­ват­ских ди­пло­мат­ски по­тез хр­ват­ске др­жа­ве ко­ја гро­ма са­че­ка­мо у истом от­кло­ну, ако се
ге­не­ра­ла у про­це­су ко­ји још тра­је пред још ни­шта озбиљ­но ни­је учи­ни­ла да се меј­кап и та­да бу­де сли­вао низ ли­це на­ше
Ха­шким три­бу­на­лом. Та­ко­ђе сам се се­ти­ из­бе­гли­це вра­те сво­јим ку­ћа­ма. зва­нич­не по­ли­тич­ке сце­не, за то што је
ла и ко­је­шта­ри­је „да Ср­бе тре­ба уда­ри­ти У тој по­пла­ви од­глу­мље­них ге­сто­ва ли­це оста­ло не­у­ми­ве­но не­ће би­ти кри­ви
та­ко сна­жно да не­ста­ну“, ка­ко је ре­као у и ма­ни­ра, те јеф­ти­не бал­кан­ске ма­ло­ они, већ сви ми.  z

2/2010  l  Двери српске  l  3

УВОДНО СЛОВО
Бо­шко Об­ра­до­вић
Ни европ­ска, ни ва­ти­кан­ска, ни тур­ска, не­го
Срп­ска Уни­ја
Исто­риј­ско пам­ће­ње и по­ли­тич­ко под­се­ћа­ње на по­сто­ја­ње РСК до са­мо пре
15 го­ди­на, ка­да је угу­ше­на здру­же­ним зло­чи­нач­ким деј­стви­ма хр­ват­ске
вој­ске, а уз ло­ги­стич­ку по­моћ НА­ТО-пак­та, го­то­во да је из­бле­де­ло и не­ста­
ло. Скуп­шти­на и вла­да РСК у из­гнан­ству ни­су при­зна­те ни у Бе­о­гра­ду, а
ка­мо­ли да је по­мен РСК при­су­тан у ме­ђу­на­род­ној јав­но­сти и по­ли­тич­ким
ин­сти­ту­ци­ја­ма свет­ске за­јед­ни­це
Срп­ски на­род ­
да­нас
Пле­ме мо­је сном мр­тви­јем спа­ва би­ла
би са­свим од­го­ва­ра­ју­ћа пе­снич­ка де­фи­
ни­ци­ја ак­ту­ел­ног ду­хов­ног и на­ци­о­нал­
ног ста­ња срп­ског на­ро­да. Са јед­не стра­
не огро­ман исто­риј­ски умор, ко­ји се ре­
флек­ту­је у свим жи­вот­ним сфе­ра­ма – од
ду­хов­но­сти и мо­ра­ла, пре­ко де­мо­гра­фи­је
и кул­ту­ре до еко­но­ми­је и др­жа­во­твор­но­
сти – а са дру­ге не­спо­соб­ност ин­те­лек­ту­
ал­не и по­ли­тич­ке ели­те за би­ло ка­кву на­
ци­о­нал­ну ви­зи­ју и про­грам. Је­ди­на кон­
стан­та по­след­њих не­што ви­ше од пе­де­
сет го­ди­на је­сте дез­ин­те­гра­ци­ја срп­ског
на­ро­да, и то по свим ша­во­ви­ма је­зич­ких,
кул­тур­них, цр­кве­них и ет­нич­ких те­ри­то­
ри­ја, као и од­су­ство на­ци­он ­ ал­ног пла­на
и стра­те­ги­је.
Рас­ту­ра­ње срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­
ти­те­та у ње­го­вим еле­мен­тар­ним ка­те­го­
ри­ја­ма ве­ре, је­зи­ка, пи­сма, исто­ри­је, кул­
ту­ре и др­жав­но­сти не пре­ста­је, и мо­же­мо
ре­ћи да жи­ви­мо јед­но вре­ме но­вог ти­
то­и­зма, као ду­ха вре­ме­на ко­ји је пре­по­
зна­тљив упра­во по об­ра­чу­ну са срп­ским
на­ци­о­нал­ним иден­ти­те­том. У бро­зов­ској
па­ра­диг­ми, ко­ја се на Бал­кан по­но­во вра­
ћа на ве­ли­ка вра­та, тре­ба сло­ми­ти срп­ски
на­род, оку­пи­ра­ти ње­го­ву ели­ту и на­ци­о­
нал­не ин­сти­ту­ци­је и ње­го­ве иден­ти­тет­
ске те­ри­то­ри­је по­де­ли­ти из­ме­ђу су­сед­
них на­ци­ја и др­жа­ва, ме­ђу ко­ји­ма је не­
ко­ли­ко пот­пу­но су­штин­ски не­по­сто­је­ћих
– по­што не­ма­ју дру­гог иден­ти­те­та из­у­зев
кон­вер­тит­ског. По­себ­ну сту­ди­ју, без ко­је
се не мо­же раз­у­ме­ти исто­ри­ја Бал­ка­на,
тре­ба­ло би по­све­ти­ти ства­ра­њу од­ре­ђе­
ног бро­ја но­во­бал­кан­ских на­ци­ја на од­
ри­ца­њу од срп­ског на­род­но­сног иден­ти­
те­та, од­но­сно на тој нео­бич­ној чи­ње­ни­ци
да се но­ви иден­ти­тет гра­ди ис­кљу­чи­во на
ра­ту про­тив ста­рог, срп­ског на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та, из ко­га се по­ти­че и ко­ји је у
про­те­клих не­ко­ли­ко ве­ко­ва, а по­себ­но у
4 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
по­след­њих 100 го­ди­на, на­пу­штен ми­лом
или си­лом.
Тек уз по­моћ по­зна­ва­ња ин­спи­ра­то­ра,
ре­а­ли­за­то­ра и ре­зул­та­та свих на­уч­них,
кул­тур­них, ду­хов­них и по­ли­тич­ких екс­
пе­ри­ме­на­та ура­ђе­них кроз ову ла­бо­ра­то­
ри­ју но­вих иден­ти­те­та мо­же­мо раз­у­ме­ти
ак­ту­ел­ни бал­кан­ски мо­ме­нат, из че­га мо­
же усле­ди­ти по­у­зда­но пред­ви­ђа­ње бу­
дућ­но­сти овог по­ли­тич­ки увек тру­сног
ре­ги­о­на.
Ре­ги­он да­нас
Ре­ги­он у ко­ме Ср­би жи­ве да­нас би се
нај­тач­ни­је мо­гао де­фи­ни­са­ти као аме­
рич­ки про­тек­то­рат ко­ји те­жи ка учла­ње­
њу у Европ­ску уни­ју. Узи­ма­ју­ћи у об­зир
са­да већ оп­ште­по­зна­ту чи­ње­ни­цу да, са
јед­не стра­не, Аме­ри­ка и Европ­ска уни­ја
по­сте­пе­но гу­бе ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је
и има­ју све ма­ње сна­ге да за­др­же пре­су­
дан ути­цај на ре­ги­он, по­треб­но је уочи­ти
да, са дру­ге стра­не, ра­сту ам­би­ци­је од­
ре­ђе­них ста­рих бал­кан­ских за­во­је­ва­ча,
као што су Ва­ти­кан и Тур­ска, или ло­кал­
них мла­дих на­ци­ја и др­жа­ва у успо­ну, као
што је шип­тар­ска или хр­ват­ска. По­ста­је
ви­дљи­во да ре­ги­он че­ка­ју пре­ра­спо­де­ла
ге­о­по­ли­тич­ког ути­ца­ја стра­них фак­то­ра
и пре­о­ри­јен­та­ци­ја до­ма­ћих ели­та ка но­
вим цен­три­ма мо­ћи, ме­ђу ко­је сва­ка­ко
тре­ба ра­чу­на­ти и Ру­ску фе­де­ра­ци­ју, ко­ја
се та­ко­ђе, по­себ­но на при­вред­ном пла­ну,
уве­ли­ко вра­ти­ла на Бал­кан. У све­му то­ме
ла­ко се мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње одр­жи­
во­сти но­ви­јих др­жа­во­ли­ких тво­ре­ви­на,
ка­кве су го­то­во све бив­ше ју­го­сло­вен­ске
ре­пу­бли­ке и по­кра­ји­не, а по­себ­но Бо­сна
и Хер­це­го­ви­на, Цр­на Го­ра, Ма­ке­до­ни­ја
или Ко­со­во и Ме­то­хи­ја.
Пи­та­ње свих пи­та­ња је­сте, да­кле, да
ли ће наш ре­ги­он оста­ти под аме­рич­ким
про­тек­то­ра­том, по­ста­ти Европ­ска, Ва­ти­
кан­ска, Шип­тар­ска, Хр­ват­ска, Тур­ска или
Ру­ска уни­ја, или ће из­ме­ђу ових ве­ли­ких
си­ла и њи­хо­вих но­вих – ста­рих са­те­лит­
ских др­жа­ва на Бал­ка­ну би­ти по­де­љен
на не­ко­ли­ко сфе­ра ути­ца­ја. У овом ко­ло­
пле­ту ин­те­ре­са кре­та­ће се и ре­ша­ва­ње
суд­би­не срп­ског на­ро­да, а у овом ча­су,
упр­кос ту­жно-сме­шним по­ку­ша­ји­ма др­
жа­ве Ср­би­је да се пред­ста­ви као ли­дер
у ре­ги­о­ну, у свим овим ге­о­по­ли­тич­ким
ком­би­на­ци­ја­ма ниг­де не­ма спо­ме­на Ср­ба
и срп­ских на­ци­он­ ал­них ин­те­ре­са.
Шта год да бу­де бу­дућ­ност ре­ги­он ­ а,
она ће из­но­ва би­ти ис­пи­си­ва­на на жи­вом
тки­ву срп­ског на­ро­да ши­ром Бал­ка­на и
на срп­ским ве­ков­ним ет­нич­ким те­ри­то­
ри­ја­ма.
Срп­ске зе­мље и ­
Ср­би у ре­ги­о­ну да­нас
Ред би био да ана­ли­зу ста­ту­са срп­ског
на­ро­да и др­жа­ве на Бал­ка­ну поч­не­мо од
пр­ве срп­ске др­жа­ве по­сле 1918: Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не. Ове го­ди­не обе­
ле­жа­ва­мо 15 го­ди­на од Олу­је, нај­ве­ћег
ет­нич­ког чи­шће­ња у са­вре­ме­ној Евро­пи
по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, ка­да је не­ко­
ли­ко сто­ти­на хи­ља­да Ср­ба у ср­цу Евро­пе
про­те­ра­но са сво­јих кућ­них ог­њи­шта, а
да се у њих до да­на да­на­шњег ни­је вра­
ти­ло. Ср­би су у не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­
ват­ској и да­ље гра­ђа­ни дру­гог ре­да, а
по­вра­так, вра­ћа­ње ста­нар­ских пра­ва и
за­по­сле­ње су људ­ска пра­ва ко­ја су им од
стра­не хр­ват­ске си­сте­мат­ски оне­мо­гу­ће­
на до­мо­строј­ним си­сте­мом. Исто­риј­ско
пам­ће­ње и по­ли­тич­ко под­се­ћа­ње на по­
сто­ја­ње РСК до са­мо пре 15 го­ди­на, ка­да
је угу­ше­на здру­же­ним зло­чи­нач­ким деј­
стви­ма хр­ват­ске вој­ске, а уз ло­ги­стич­ку
по­моћ НА­ТО-пак­та, го­то­во да је из­бле­де­
ло и не­ста­ло. Скуп­шти­на и вла­да РСК у из­
гнан­ству ни­су при­зна­те ни у Бе­о­гра­ду, а
ка­мо­ли да је по­мен РСК при­су­тан у ме­ђу­
на­род­ној јав­но­сти и по­ли­тич­ким ин­сти­
ту­ци­ја­ма свет­ске за­јед­ни­це. Хр­ват­ској ге­
но­цид­ној др­жа­ви мо­ра се при­зна­ти успе­
шно оба­вљен по­сао, за ко­ји ни­је би­ла до
кра­ја спо­соб­на чак ни пр­во­бит­на НДХ,
ко­јој Хи­тле­ров но­ви европ­ски по­ре­дак, у
ко­ме ни­је би­ло ме­ста за Ср­бе, дао пот­пу­
но од­ре­ше­не ру­ке. По­ста­вља се пи­та­ње у
ка­квом но­вом европ­ском и свет­ском по­
рет­ку жи­ви­мо кад је у ње­му би­ло мо­гу­ће
оно што ни­је би­ло мо­гу­ће у Хи­тле­ро­во
до­ба, и да ли то зна­чи да у овом по­рет­ку
за Ср­бе има још ма­ње ме­ста.
По­себ­но је и нај­дра­ма­тич­ни­је пи­та­ње
шта у том кон­тек­сту већ 20 го­ди­на ра­ди
бив­ша ју­го­сло­вен­ска ре­пу­бли­ка Ср­би­ја,
ко­ја је у пот­пу­но­сти за­бо­ра­ви­ла да без
пре­вен­ци­је ге­но­ци­да – кроз се­ћа­ње на
стра­да­ња у Ја­дов­ну, Ја­се­нов­цу и НДХ у
це­ли­ни, па све до Олу­је – не­ма оп­стан­
ка срп­ском на­ро­ду. И шта је та иста БЈР
Ср­би­ја у по­след­њих 15 го­ди­на ура­ди­ла
да се пред све­том и у не­за­ви­сној др­жа­
ви Хр­ват­ској по­ста­ви пи­та­ње Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не и до 1991. л. Г. срп­ског
кон­сти­ту­тив­ног на­ро­да у БЈР Хр­ват­ској?
Ре­пу­бли­ка Срп­ска, дру­га срп­ска др­
жа­ва по­сле 1918, ус­пе­ла је оно што РСК
ни­је – да пре­жи­ви и пре­тра­је. По­сто­ја­ње
РС га­ран­ту­је Деј­тон­ски спо­ра­зум, и она је
ове го­ди­не по­ста­ла пу­но­лет­на, што пред­
ста­вља нај­ве­ћу срп­ску исто­риј­ску по­бе­ду
у по­след­њих 20 го­ди­на, као и до­каз да је
срп­ске др­жа­во­твор­не ка­па­ци­те­те мо­гу­ће
очу­ва­ти и у нај­те­жим исто­риј­ским окол­
но­сти­ма, ка­да су нам све ве­ли­ке свет­ске
си­ле би­ле не­на­кло­ње­не и ка­да смо би­ли
из­ло­же­ни санк­ци­ја­ма, бом­бар­до­ва­њу и
отво­ре­ној по­мо­ћи свим дру­гим стра­на­
ма у рат­ном су­ко­бу на те­ри­то­ри­ји бив­ше
Ју­го­сла­ви­је. Ре­пу­бли­ка Срп­ска се да­нас
на­ла­зи пред стал­ним оп­ту­жба­ма да је
ге­но­цид­на тво­ре­ви­на и пла­но­ви­ма да је
тре­ба уки­ну­ти, а Ср­бе уто­пи­ти у ве­шта­ Ре­пу­бли­ка Срп­ска, дру­га срп­ска др­жа­ва по­сле
шки уни­тар­ну БиХ.
На дру­гој стра­ни, Ср­би у Фе­де­ра­ци­ји, у 1918, ус­пе­ла је оно што РСК ни­је – да пре­жи­ви и
дру­гом ен­ти­те­ту БиХ, као и на ни­воу за­ пре­тра­је. По­сто­ја­ње РС га­ран­ту­је Деј­тон­ски спо­ра­
јед­нич­ке др­жа­ве, тр­пе дис­кри­ми­на­ци­ју,
ко­ја је по­себ­но из­ра­же­на кроз не­мо­гућ­ зум, и она је ове го­ди­не по­ста­ла пу­но­лет­на, што
ност по­врат­ка Ср­ба у Фе­де­ра­ци­ју, као и пред­ста­вља нај­ве­ћу срп­ску исто­риј­ску по­бе­ду у по­
не­рав­но­прав­ност сва три кон­сти­ту­тив­на
на­ро­да при­ли­ком за­по­шља­ва­ња у др­ след­њих 20 го­ди­на
жав­ној упра­ви и на нај­ви­шим др­жав­ним
функ­ци­ја­ма.
Срп­ски на­род у Цр­ној Го­ри жи­ви у сво­
је­вр­сном апарт­хеј­ду: не­ги­ра му се еле­ да­ње срп­ског и уво­ђе­ње цр­но­гор­ског и исто­риј­ским спо­ме­ни­ци­ма, не­ма­ју ни­ти
мен­тар­но на­ци­о­нал­но по­сто­ја­ње, кра­ду је­зи­ка као слу­жбе­ног иако се на по­след­ је­дан раз­лог да са Ср­би­ма не­ма­ју нај­бо­
и уки­да­ју је­зик, пи­смо, исто­ри­ја, кул­ту­ра, њем по­пи­су ста­нов­ни­штва 63 про­цен­та ље мо­гу­ће од­но­се.
оби­ча­ји и др­жа­ва, а СПЦ се и да­ље про­го­ гра­ђа­на Цр­не Го­ре из­ја­сни­ло да го­во­ри Тре­ба по­ме­ну­ти и ти­хо га­ше­ње при­су­
ни и уме­сто ње на­ме­ће по­ли­циј­ска сек­та срп­ским је­зи­ком. ства не­ка­да број­них срп­ских на­ци­о­нал­
са­мо­зва­на­ца ко­ји но­се на­зив „Цр­но­гор­ Ста­тус Ср­ба и СПЦ у БЈР Ма­ке­до­ни­ји них за­јед­ни­ца у Ал­ба­ни­ји, Бу­гар­ској и
ска пра­во­слав­на цр­ква“. Гра­ђан­ска пра­ва сли­чан је цр­но­гор­ском слу­ча­ју јер су обе Ма­ђар­ској, о ко­ји­ма ни­ко не бри­не, и ко­
за Ср­бе у Цр­ној Го­ри го­то­во да су пот­пу­но ове но­во­фор­ми­ра­не др­жа­во­ли­ке тво­ре­ је по­сте­пе­но гу­бе на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет
су­спен­до­ва­на: Ср­би­ну је не­мо­гу­ће да се ви­не, на­ста­ле по ав­но­јев­ским гра­ни­ца­ма и ута­па­ју се у зе­мље – до­ма­ћи­не.
за­по­сли у др­жав­ној упра­ви, огра­ни­че­ни ко­је је ис­цр­та­ла те­ро­ри­стич­ка ор­га­ни­ Као по­се­бан слу­чај тре­ба ис­та­ћи јед­ну
су сви дру­ги еко­ном­ски, ме­диј­ски, кул­ за­ци­ја то­га вре­ме­на – КПЈ, ни­шта дру­го зе­мљу из Европ­ске уни­је – Сло­ве­ни­ју, у
тур­ни и по­ли­тич­ки то­ко­ви, а на де­лу су до про­дук­ти истог ти­то­и­стич­ког мо­де­ла ко­јој је ста­тус срп­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­
и оста­ли об­ли­ци не­рав­но­прав­но­сти гра­ про­из­вод­ње но­вих на­ци­ја и ре­пу­бли­ка. не та­ко­ђе не­ре­шен, а не­ги­ра­на људ­ска,
ђа­на ко­ји чи­не нај­ма­ње тре­ћи­ну ста­нов­ А та­ко­зва­ни. Ма­ке­дон­ци, та­ко­ђе у од­ре­ гра­ђан­ска и на­ци­о­нал­на пра­ва.
ни­штва Цр­не Го­ре. Нај­из­ ра­зи­ти­ји при­мер ђе­ном про­цен­ту по­ре­клом Ср­би, и исте Као нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­ја срп­ска на­ци­
овог на­ср­та­ња на срп­ски на­ци­о­нал­ни ве­ре, као и тзв. БЈР Ма­ке­до­ни­ја, ко­ја по­ о­нал­на за­јед­ни­ца у окру­же­њу ис­ти­че
иден­ти­тет у Цр­ној Го­ри пред­ста­вља уки­ чи­ва на срп­ским цр­кви­шти­ма, гро­бљи­ма се срп­ска за­јед­ни­ца у Ру­му­ни­ји, та­ко да

2/2010  l  Двери српске  l  5

 њи­хов при­мер кул­тур­но-про­свет­не ауто­
но­ми­је тре­ба про­у­чи­ти, ма­да но­ви­ји про­
це­си го­во­ре да је бу­дућ­ност та­мо­шњих
ге­не­ра­ци­ја и њи­хо­вог остан­ка у срп­ском
на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­ту та­ко­ђе до­ве­де­
на у пи­та­ње.
Ср­би­ја да­нас
Ср­би­ја, на­кон 20 го­ди­на исто­риј­ских
по­ра­за, ве­ли­ким ко­ра­ци­ма на­ста­вља
да по­ни­ре у да­љу про­паст. Са­мо у по­
след­њих го­ди­ну и по да­на у Ср­би­ји су
се од­и­гра­ли сле­де­ћи опа­сни по­ли­тич­ки
про­це­си: но­ви ста­тут Вој­во­ди­не, за­о­кру­
жи­ва­ње шип­тар­ске др­жав­но­сти на те­ри­
то­ри­ји Ср­би­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји под
па­тро­на­том ЕУ и НА­ТО-а, ме­диј­ска па­ра­да
хо­мо­сек­су­а­ли­зма, скуп­штин­ска ре­зо­лу­
ци­ја о Сре­бре­ни­ци, Ис­тан­бул­ска де­кла­
ра­ци­ја, ре­ги­о­на­ли­за­ци­ја Ср­би­је, из­бо­ри
за ма­њин­ске на­ци­о­нал­не са­ве­те, по­че­так
про­це­са про­да­је Те­ле­ко­ма, За­кон о елек­
трон­ској ко­му­ни­ка­ци­ји, ... Ка­да се по­гле­
да бр­зи­на и ши­ри­на ових дру­штве­них
про­це­са, у ко­ји­ма се огле­да­ју раз­ме­ре и
по­ли­тич­ке и др­жав­не и еко­ном­ске и без­
бед­но­сне про­па­сти, до­ла­зи се до са­мо на­
из­глед па­ра­док­сал­ног за­кључ­ка да Ср­би
у Ср­би­ји ви­ше ни­су др­жа­во­тво­ран на­род,
да све ви­ше под­се­ћа­ју на на­ци­о­нал­ну ма­
њи­ну и да у вла­сти­тој др­жа­ви тек тре­ба
да се из­бо­ри­мо за соп­стве­на на­ци­о­нал­на
пра­ва и ин­те­ре­се. Јер по оно­ме што на­
ци­о­нал­не ма­њи­не у Ср­би­ји са­да има­ју и
што ће тек има­ти кроз ре­ги­о­на­ли­за­ци­ју и
функ­ци­о­ни­са­ње на­ци­о­нал­них са­ве­та, Ср­
би­ма би би­ло бо­ље да по­ста­ну на­ци­о­нал­
на ма­њи­на и поч­ну да ко­ри­сте све кул­
тур­но-про­свет­не, ме­диј­ске, по­ли­тич­ке и
оста­ле за­кон­ске мо­гућ­но­сти за не­го­ва­ње
соп­стве­ног иден­ти­те­та, ко­је у овом ча­су
не­ма­ју у др­жа­ви Ср­би­ји, ко­ја је са­мо на
устав­ном па­пи­ру др­жа­ва срп­ског на­ро­да,
док је у прак­си гра­ђà­ни­ја ко­јом све ви­ше
вла­да дик­та­ту­ра ма­њи­на – од вер­ских,
пре­ко сек­су­ал­них до на­ци­о­нал­них.
Срп­ско на­ци­о­нал­
но пи­та­ње да­нас
Ре­ша­ва­ње срп­ског на­ци­о­нал­ног пи­
та­ња у по­след­њих 20 го­ди­на нај­пре смо
да­ли у ру­ке срп­ским ин­те­лек­ту­ал­ци­ма, за
ко­је смо до­ка­за­но зна­ли да су на­ци­о­нал­
но оту­ђе­ни бес­кич­ме­ња­ци са ка­рак­тер­
ним де­фор­ма­ци­ја­ма и ка­ри­је­ри­стич­ким
сти­лом жи­во­та. Од њих се, да­кле, ни­шта
ни­је ни мо­гло оче­ки­ва­ти, и они су по ко
зна ко­ји пут па­ли на исто­риј­ском ис­пи­ту.
По­том смо сво­ју суд­би­ну пре­да­ли у
ру­ке днев­не по­ли­ти­ке, још огав­ни­је дру­
штве­не ба­ру­шти­не, у ко­јој ни­је би­ло ни­
ка­кве до­стој­не на­ци­о­нал­не иде­је и у ко­јој
вла­да­ју је­ди­но ли­дер­ске су­је­те, ку­мро­
вач­ка „ду­хов­на“ ат­мос­фе­ра, по­ли­тич­ка
6 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Сва ак­ту­ел­на дру­штве­на, на­ци­о­нал­на и др­жа­во­
твор­на пи­та­ња су­сти­чу се у иден­ти­тет­ском пи­та­њу,
а ре­ша­ва­ње го­то­во свих по­ме­ну­тих пи­та­ња је
не­за­ми­сли­во без очу­ва­ња на­ци­он­ ал­ног иден­ти­те­
та. За­то је од­бра­на ве­ре, је­зи­ка, пи­сма, исто­ри­је,
кул­ту­ре и оби­ча­ја са­бра­на у но­ву на­ци­о­нал­ну по­ли­
ти­ку иден­ти­те­та те­мељ срп­ске др­жав­но­сти и срп­
ских на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са да­нас и сваг­да.
им­по­тент­ност, ко­руп­ци­ја и стра­нач­ки ин­ но, у ре­до­ви­ма мла­де Ср­би­је у отаџ­би­ни
те­ре­си. и ра­се­ја­њу.
Ви­со­ки офи­ци­ри срп­ске вој­ске (за ко­ Ако је ДЕЗ­ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА кључ­на реч
ју се оправ­да­но мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње срп­ског на­ро­да и др­жа­ве у по­след­њих
ка­да је то уоп­ште по­ста­ла срп­ска од ко­ 100 го­ди­на, он­да у сле­де­ћем ве­ку кључ­на
му­ни­стич­ке и ју­го­сло­вен­ске) та­ко­ђе ни­су реч мо­ра по­ста­ти ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА. Реч ин­
има­ли по­ли­тич­ког осе­ћа­ја да у не­ко­ли­ко те­гра­ци­ја се, до­ду­ше, да­нас нај­ви­ше чу­је,
пре­суд­них исто­риј­ских тре­ну­та­ка пре­у­ али нас на­ша ин­те­лек­ту­ал­но-по­ли­тич­ка
зму у сво­је ру­ке др­жав­но вођ­ство и спа­ ели­та во­ди у све, са­мо не срп­ске ин­те­
су нас не­спо­соб­них по­ли­ти­ча­ра и из­да­је гра­ци­је. Да­нас нам се евро­а­тлант­ске ин­
срп­ских на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са. те­гра­ци­је ну­де као но­ва обе­ћа­на зе­мља,
Оста­ла нам је са­мо Срп­ска Пра­во­слав­ но­ви ти­то­и­стич­ки рај, у ко­ји са­мо што ни­
на Цр­ква, као то­ли­ко пу­та у на­шој исто­ смо ушли. Иза угла, као и увек у срп­ској
ри­ји ка­да су нам све дру­ге на­ци­о­нал­не исто­ри­ји, вре­ба­ју и не­ке дру­ге ин­те­гра­
уста­но­ве би­ле уни­ште­не или оку­пи­ра­не. ци­је, на пр­вом ме­сту ва­ти­кан­ске, шип­
Оче­ки­ва­ти, ме­ђу­тим, од Цр­кве да без тар­ске и нео­о­сман­ске. Док се спре­ма­мо
на­ше по­мо­ћи на се­бе мо­же да пре­у­зме за евро­у­ни­ја­ће­ње, и не при­ме­ћу­је­мо да
ре­ша­ва­ње на­го­ми­ла­них дру­штве­них и нас под­јед­на­ко ка­па­ри­шу и Ва­ти­кан, и
на­ци­о­нал­них пи­та­ња – од бе­ле ку­ге и по­ Ис­тан­бул и Ти­ра­на. Не­ма сум­ње да се на
вла­че­ња ћи­ри­ли­це, пре­ко сло­ма по­ро­ ве­ли­ка вра­та на свет­ску по­ли­тич­ку сце­ну,
дич­них вред­но­сти и оста­лих со­ци­јал­них а са­мим тим и на Бал­кан, вра­ћа и Ру­си­ја,
ис­ку­ше­ња до гу­бит­ка на­ци­о­нал­них те­ри­ и да је све ви­ше ана­ли­тич­ких гла­со­ва ко­
то­ри­ја и ге­о­по­ли­тич­ких иза­зо­ва – би­ло ји у бу­ду­ћој ге­о­по­ли­тич­кој пре­ра­спо­де­ли
би нео­д­го­вор­но. И СПЦ је да­нас под по­ Бал­ка­на и ис­точ­не Евро­пе у це­ли­ни ви­де
себ­ном при­смо­тром до­ма­ћих и ме­ђу­на­ мо­гућ­но­сти ства­ра­ња Ру­ске (Пра­во­слав­
род­них цен­та­ра мо­ћи, ко­ји чак бо­ље и од не) уни­је. Та иде­ја, као уоста­лом и дру­га
нас Ср­ба до­бро зна­ју да су гра­ни­це СПЦ јед­на иде­ја ко­ја се та­ко­ђе по­ми­ње – Ме­
на Бал­ка­ну ви­дљи­ве гра­ни­це не­ка­да­шње ди­те­ран­ска уни­ја, мно­го су бли­же срп­
срп­ске др­жав­но­сти и срп­ских ет­нич­ких ском мен­та­ли­те­ту, по­гле­ду на свет, исто­
те­ри­то­ри­ја, на ко­ји­ма смо ако не да­нас, риј­ским тра­ди­ци­ја­ма и на­ци­о­нал­ним ин­
а он­да сва­ка­ко до­не­дав­но жи­ве­ли. За­то те­ре­си­ма.
нас ни­ка­ко не сме из­не­на­ди­ти, већ тре­ба Ап­со­лут­но је си­гур­но да се свет од
да бу­де­мо спрем­ни на то да по­сто­ји огро­ уни­по­лар­ног, са све­моћ­ним свет­ским по­
ман ин­те­рес да СПЦ ви­ше не вр­ши сво­ју
исто­риј­ску функ­ци­ју очу­ва­ња срп­ског
ли­цај­цем ко­ји за­во­ди ред по свом „на­ци­
о­нал­ном“ ин­те­ре­су, ко­ји је хи­ља­да­ма ки­
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и, по ну­жди, ло­ме­та­ра уда­љен од цен­тра, по­но­во по­
зâмēнē за сру­ше­не оста­ле на­ци­о­нал­не ста­је мул­ти­по­ла­ран, и да су ве­ли­ке си­ле
ин­сти­ту­ци­је до ча­са њи­хо­ве об­но­ве и но­ БРИК-а (Бра­зил, Ру­си­ја, Ин­ди­ја и Ки­на) на
вог кон­сти­ту­и­са­ња. За­то овај по­след­њи вој­ном, еко­ном­ском, по­ли­тич­ком и, по­
ду­хов­ни, мо­рал­ни, на­ци­о­нал­ни и др­жа­ себ­но, де­мо­граф­ском по­љу За­па­ду по­ста­
во­твор­ни осло­нац по сва­ку це­ну мо­ра­мо ле ви­ше не­го кон­ку­рент­не. У тој из­ме­ни
чу­ва­ти. ге­о­по­ли­тич­ке кар­те све­та, ко­ја је то­ли­ко
Ка­да нам по­ста­не ја­сно да од срп­ских за­по­чи­ња­ла упра­во на Бал­ка­ну, срп­ски
ин­те­лек­ту­ла­ца, по­ли­ти­ча­ра и офи­ци­ра не на­род мо­же про­на­ћи сво­је ме­сто и мо­же
мо­же­мо оче­ки­ва­ти ква­ли­та­тив­ни по­мак из­но­ва по­ста­ви­ти срп­ско на­ци­он ­ ал­но пи­
у осми­шља­ва­њу и ре­а­ли­за­ци­ји срп­ске та­ње тра­же­ћи ре­ви­зи­ју исто­риј­ских про­
на­ци­о­нал­не иде­је у 21. ве­ку, мо­ра­мо се це­са из по­след­ње де­це­ни­је 20. ве­ка.
осло­ни­ти на оне још увек не­ком­про­ми­то­ Европ­ска уни­ја је пред сво­јим Ста­љин­
ва­не и не­по­тро­ше­не на­ци­о­нал­не сна­ге, гра­дом, и по­сле то­га она по­чи­ње да се
ко­је се на­ла­зе још је­ди­но у срп­ском па­ рас­па­да. Евро­па по­сле Европ­ске уни­је, а
три­от­ском не­вла­ди­ном сек­то­ру и, по­себ­ по­себ­но Бал­кан, би­ће пред­мет аспи­ра­
ци­ја не­ких ста­рих и но­вих свет­ских си­ла
у успо­ну. Сле­де­ће, 2011. година под­се­ћа
нас на 1941. и оку­па­ци­ју Ср­би­је од стра­
не Тре­ћег рај­ха. Да­на­шња сли­ка срп­ског
на­ро­да на Бал­ка­ну то­ли­ко ли­чи на 1941, а
гра­ни­це Ср­би­је на гра­ни­це Не­ди­ће­ве Ср­
би­је под не­мач­ком оку­па­ци­јом. Та­да­шњи
не­мач­ки са­те­ли­ти и фа­ши­стич­ки опре­де­
ље­ни на­ро­ди на Бал­ка­ну – Ма­ђа­ри, Бу­га­
ри, Хр­ва­ти, бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ки му­
сли­ма­ни и Шип­та­ри – и да­нас има­ју пре­
тен­зи­је на де­ло­ве срп­ских зе­ма­ља, ко­је
су, за­хва­љу­ју­ћи по­др­шци Тре­ћем рај­ху,
за­уз­врат анек­ти­ра­ли 1941, а не­ки од њих
и сво­ју др­жав­ност ба­шти­не на овим фа­
ши­стич­ким те­ме­љи­ма – јер пре то­га др­
жа­ву ни­су ни има­ли. На ово хи­тле­ров­ско
це­па­ње срп­ске др­жав­но­сти на Бал­ка­ну
са­вр­ше­но се на­сло­нио ти­то­и­зам, а да­нас
га на­ста­вља НА­ТО, али је та­ква тре­нут­на
ге­о­по­ли­тич­ка ма­па Бал­ка­на нео­др­жи­ва
из сва три раз­ло­га јер су, про­тив­но ме­ђу­
на­род­ном пра­ву, и 1941–1945, и 1991. и
1999. срп­ске те­ри­то­ри­је по­де­ље­не на ви­
ше др­жа­ва, а да ни­су за­до­во­ље­ни ин­те­
ре­си Ср­ба као по­бед­ни­ка у Дру­гом свет­
ском ра­ту, ко­ји су је­ди­ни на Бал­ка­ну уче­
ство­ва­ли на стра­ни за­пад­них са­ве­зни­ка.
Те 2011. обе­ле­жи­ће­мо и 70 го­ди­на од
Рав­но­гор­ског устан­ка, ко­ји пред­ста­вља
пр­ви све­на­род­ни ору­жа­ни от­пор фа­ши­
зму у оку­пи­ра­ној Евро­пи. Као што је та­да
из­гле­да­ло су­лу­до су­прот­ста­ви­ти се Тре­
ћем рај­ху, за ко­ји се чи­ни­ло да ће вла­да­
ти на­ред­них пет де­це­ни­ја, та­ко мно­ги­ма
и да­нас из­гле­да не­мо­гу­ће су­прот­ста­ви­
ти се Че­твр­том рај­ху НА­ТО-а, а мо­жда је
пи­та­ње крат­ког вре­ме­на ка­да ће се ера
ње­го­ве до­ми­на­ци­је за­вр­ши­ти. У том сми­
слу, из­но­ва скре­ће­мо па­жњу јав­но­сти да
је Срп­ски са­бор Две­ри пр­ви у на­шој јав­
но­сти пре­вео и по­ну­дио пред­лог Спо­ра­
зу­ма о европ­ској без­бед­но­сти пред­сед­
ни­ка Ру­ске фе­де­ра­ци­је и за­ло­жио се да
Ср­би­ја по­ста­не члан овог но­вог уго­во­ра
о не­де­љи­вој ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти,
ко­ји нам ап­со­лут­но оста­вља мо­гућ­ност
вој­не и сва­ке дру­ге не­у­трал­но­сти исто­
вре­ме­но шти­те­ћи срп­ске на­ци­о­нал­не и
др­жав­не ин­те­ре­се.
А 2012. на­вр­ша­ва се 100 го­ди­на од Пр­
вог бал­кан­ског ра­та и осло­бо­ђе­ња Ко­со­
ва и Ме­то­хи­је, та­ко да и тај ве­ли­ки ју­би­леј
жи­во под­се­ћа да је исто­ри­ја не­за­вр­шен
про­цес и да не­ма, ка­ко би то мно­ги у ме­
ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци же­ле­ли, ко­нач­ног
ста­ту­са „Ко­со­ва“, по­себ­но не као не­за­ви­
сне, дру­ге шип­тар­ске, а пр­ве НА­ТО-др­жа­
ве на Бал­ка­ну.
Раз­ми­шља­ју­ћи о овим ве­ли­ким го­ди­
шњи­ца­ма, ви­ди­мо и две пер­спек­ти­ве
срп­ске на­ци­је у на­ред­ним го­ди­на­ма: да­
љу про­паст и рас­пар­ча­ва­ње срп­ске др­
жа­ве на Бал­ка­ну или за­у­ста­вља­ње овог
исто­риј­ског ни­за по­ра­за и об­но­ву срп­ске
др­жав­но­сти. У све­тлу ге­о­по­ли­тич­ких кре­
та­ња ко­ја се већ од­ви­ја­ју, си­гур­но је да ће
Нај­пре­чи за­да­так је ши­ре­ње по­ли­тич­ке иде­је
срп­ских ин­те­гра­ци­ја и Срп­ске уни­је, јер је то
у овом ча­су упра­во бор­ба за очу­ва­ње
на­ци­он
­ ал­ног иден­ти­те­та
срп­ски на­род из­но­ва до­би­ти при­ли­ку да
по­ста­ви срп­ско на­ци­о­нал­но пи­та­ње.
Глав­ни на­ци­о­нал­ни про­блем, ме­ђу­тим,
оста­је има­мо ли ко­га ко се спре­ма и ко
нас спре­ма за вре­ме ко­је до­ла­зи, има­мо
ли, да­кле, ко­га ко ће, ка­да то бу­де, и то
уско­ро, мо­гу­ће, по­ста­ви­ти ово пи­та­ње
на днев­ни ред ге­о­по­ли­тич­ких про­ме­на у
Евро­пи! Шта је да­нас ин­те­ре­со­ва­ње срп­
ске ин­те­лек­ту­ал­не и по­ли­тич­ке ели­те, ко­
ли­ко она уоп­ште пра­ти свет­ска де­ша­ва­
ња и при­пре­ма се за но­ву ге­о­по­ли­тич­ку
ре­ал­ност, ко­ја се ра­ђа на на­ше очи? Има­
мо ли у ово­ме ча­су ика­кву функ­ци­о­нал­
ну Ма­ти­цу срп­ску, Ује­ди­ње­ну омла­ди­ну
срп­ску, Ко­ло срп­ских се­ста­ра, На­род­ну
од­бра­ну, Срп­ски кул­тур­ни клуб, ... Да ли
су у том прав­цу усме­ре­ни не са­мо на­ша
спољ­на, већ и уну­тра­шња по­ли­ти­ка, и на­
ша про­све­та, кул­ту­ра, ме­ди­ји, вој­ска...
Срп­ско на­ци­о­нал­
но пи­та­ње су­тра
Лич­но сма­трам, а то је и ви­ше­го­ди­шњи
став Срп­ског са­бо­ра Две­ри, да ми као на­
род од на­ше ин­те­лек­ту­ал­не и по­ли­тич­
ке ели­те ви­ше ни­шта до­бро не мо­же­мо
да оче­ку­је­мо, а по­себ­но не но­ву на­ци­
о­нал­ну ви­зи­ју и про­грам за 21. век. Нај­
ле­ко­ви­ти­је што мо­же­мо ура­ди­ти је­сте да
про­гла­си­мо смрт вла­да­ју­ћих ели­та и да
хит­но ра­ди­мо на фор­ми­ра­њу пре­ла­зне
на­ци­о­нал­не ели­те и обра­зо­ва­њу и об­у­
ча­ва­њу бу­ду­ће, ко­ја тре­ба да нас во­ди у
бли­ској бу­дућ­но­сти ка­ко нам се из­но­ва
не би де­си­ло да нам дру­ги на­мет­ну во­ђе
и вла­да­ју­ћу ели­ту у це­ли­ни.
Сва ак­ту­ел­на дру­штве­на, на­ци­он ­ ал­на и
др­жа­во­твор­на пи­та­ња су­сти­чу се у иден­
ти­тет­ском пи­та­њу, а ре­ша­ва­ње го­то­во
свих по­ме­ну­тих пи­та­ња је не­за­ми­сли­во
без очу­ва­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
За­то је од­бра­на ве­ре, је­зи­ка, пи­сма, исто­
ри­је, кул­ту­ре и оби­ча­ја са­бра­на у но­ву
на­ци­о­нал­ну по­ли­ти­ку иден­ти­те­та те­мељ
срп­ске др­жав­но­сти и срп­ских на­ци­о­нал­
них ин­те­ре­са да­нас и сваг­да.
Оно што смо пре че­ти­ри го­ди­не ис­та­
кли као те­мељ срп­ског на­ци­о­нал­ног про­
гра­ма за 21. век – СРП­СКЕ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈЕ,
да­нас, у пред­ско­зор­је ге­о­по­ли­тич­ких
про­ме­на у све­ту, Евро­пи и на Бал­ка­ну,
тре­ба до­пу­ни­ти по­ли­тич­ким про­гра­мом.
Да­нас, ка­да се пред нас по­ста­вља­ју иза­
зо­ви Европ­ске уни­је (у рас­па­ду), Ва­ти­кан­
ске, Шип­тар­ске, Тур­ске или Ру­ске уни­је
(у по­тен­ци­ја­лу), сме­ло мо­ра­мо иза­ћи са
сво­јом уло­гом, ци­љем и пла­ном: СРП­
СКОМ УНИ­ЈОМ. Не­ма­мо ви­ше вре­ме­на ни
по­тре­бе за би­ло ка­квим так­ти­зи­ра­њем и
од­ла­га­њем ис­ти­ца­ња свог на­ци­он ­ ал­ног
ци­ља. Наш на­ци­он ­ ал­ни циљ, и то што пре
тре­ба јав­но и ја­сно и гла­сно ис­та­ћи, је­сте
Срп­ска уни­ја на Бал­ка­ну, а срп­ске ин­те­
гра­ци­је у ду­хов­ном, кул­тур­ном, про­свет­
ном и еко­ном­ском сми­слу је­су пред­у­слов
за оства­ре­ње ово­га ци­ља. Овај кон­крет­
ни на­ци­он ­ ал­ни про­грам по­себ­но се од­
но­си на срп­ске ме­диј­ско-ин­фор­ма­тив­не
ин­те­гра­ци­је, по­мо­ћу ко­јих ће се уоп­ште
мо­ћи уче­ство­ва­ти у пре­суд­ним бор­ба­ма
ко­је нас че­ка­ју.
Срп­ске ин­те­гра­ци­је су пут до Срп­ске
уни­је, а Срп­ска уни­ја је наш по­ли­тич­ки
и др­жа­во­твор­ни иде­ал, пре свих дру­гих
по­ну­ђе­них ин­те­гра­ци­ја. Уско­ро мо­же би­
ти ка­сно да се по­ста­ви овај на­ци­о­нал­ни
по­ли­тич­ки циљ јер ће га сви су­сед­ни на­
ро­ди већ има­ти и ис­та­ћи, а но­ве ге­оп
ли­тич­ке кар­те на Бал­ка­ну уве­ли­ко по­де­
­ о­
ље­не. За­то смо мо­ра­мо би­ти ис­пред свог
вре­ме­на, ми­сли­ти и ра­ди­ти уме­сто оних
ко­ји су за то мно­го по­зва­ни­ји и од­го­вор­
ни­ји. Али не­мој­мо се са­мо­за­ва­ра­ва­ти: по­
сто­ји и на­ше ду­хов­но при­зва­ње и на­ша
на­ци­о­нал­на од­го­вор­ност, и па­зи­мо се да
не под­ба­ци­мо. Вре­ме је да се на дру­штве­
ној сце­ни срп­ских зе­ма­ља по­ја­ве не­ки
но­ви љу­ди, но­ви ин­те­лек­ту­ал­ци, ор­га­ни­
за­ци­је и уста­но­ве, и од те но­ве сме­не не
сме­мо бе­жа­ти, већ је мо­ра­мо при­пре­ма­
ти и у њој уче­ство­ва­ти.
За­то се као нај­пре­чи за­да­так (ко­ји, на
жа­лост, у ово­ме ча­су из­гле­да да мо­ра би­
ти ура­ђен без по­др­шке др­жа­ве Ср­би­је),
по­ста­вља ши­ре­ње по­ли­тич­ке иде­је срп­
ских ин­те­гра­ци­ја и Срп­ске уни­је, јер је
то у овом ча­су упра­во бор­ба за очу­ва­ње
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Срп­ско на­ци­о­
нал­но пи­та­ње да­нас и су­тра та­ко по­ста­је
иден­ти­тет­ско пи­та­ње и пи­та­ње спо­соб­но­
сти срп­ског па­три­от­ског НВО-сек­то­ра на
Бал­ка­ну за про­мо­ци­ју и кон­крет­но оте­ло­
вље­ње иде­је срп­ских ин­те­гра­ци­ја и крај­
њег на­ци­он ­ ал­ног ци­ља, ко­ји не са­мо да се
не пла­ши­мо из­го­во­ри­ти, већ га раз­ви­ја­мо
ви­со­ко као за­ста­ву: Срп­ске Уни­је.  z
Аутор је је­дан од осни­ва­ча
и уред­ни­ка ча­со­пи­са Две­ри срп­ске и
се­кре­тар Управ­ног од­бо­ра
Срп­ског са­бо­ра Две­ри.
2/2010  l  Двери српске  l  7
 12  Сло­вен­ске (у)кра­ји­не
14  Зло је по­че­ло про­ме­ном ве­ре
16  Ге­но­цид­на по­ли­ти­ка у Хр­ват­ској
19  Од кон­сти­т у­тив­но­сти
до из­бје­гли­штва
21  Брат­ство до кр­ви
25  Ве­ли­ко­хр­ват­ска же­тва
срп­ске на­род­не њи­ве
30  По­ти­ра­ње срп­ског иден­ти­те­та
у Хр­ват­ској од 1945. до 1990.
Ми­лан Чет­ник
По­че­так и крај Кра­ји­на
Кон­стант­но оправ­дан ре­ал­ним стра­хом од уста­шког ре­ци­ди­ва (ма­спок, уба­ци­ва­ње
уста­шких те­ро­ри­стич­ких гру­па у овај про­стор СФРЈ, ХДЗ, ...), фол­клор­ни, еп­ски
де­сти­лат кра­ји­шни­штва под­сти­цан је сна­жно уци­је­пље­ним обра­сци­ма: хај­дуч­ким
ду­хом, ју­нач­ком си­ро­ма­шти­ном, кул­том оруж­ја („Про­дај кра­ву, ку­пи пу­шку“ -
са­вје­то­ва­ли су чел­ни­ци Кра­ји­не на јав­ним ску­по­ви­ма). Сми­сао по­сто­ја­ња кра­ји­
шни­ка је у бор­би, ра­то­ва­њу и кр­ва­ре­њу, јер је то у при­ро­ди кра­ји­шни­штва...
Ф лу­ид­ни про­стор Кра­ји­не, пла­нин­
ско под­р уч­ј е не­к а­д а­ш ње Вој­н е
гра­н и­ц е, сквр­ч е­н и зе­м љо­у з на
уну­тра­шњем обо­ду хр­ват­ске ге­оп ­ о­ли­тич­
ке ки­фле, фи­гу­ри­рао је је­ди­но у мут­ном
сје­ћа­њу и на исто­риј­ским кар­та­ма. Али та
ареа je би­ла ве­ћин­ски на­се­ље­на Ср­би­ма,
по­зна­та као нај­си­ро­ма­шни­ји крај Хр­ват­
ске, под­руч­ј е мон­с тру­о ­з ног ге­н о­ц и­д а
Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске над Ср­би­ма,
ре­ги­ја ода­кле су ре­гру­то­ва­не нај­е­лит­ни­је
Бро­зо­ве пар­ти­зан­ске бри­га­де и ода­кле је,
по­сли­је 1945, зна­ча­јан дио ста­нов­ни­штва
исе­љен у Вој­во­ди­ну.
Око Кни­на, од­но­сно „Кра­ји­не“, тра­ја­ло
је вол­шеб­но над­и­гра­ва­ње. Под сно­по­ви­
ма уна­кр­сно по­зи­ци­о­ни­ра­них ре­флек­то­
ра, книн­ски про­вин­ци­јал­ни мрак рас­пр­
шио се у звје­зда­ну пра­ши­ну. Из­гле­да­ло је
као да та ва­рош од де­се­так хи­ља­да ста­
нов­ни­ка иза­зи­ва крат­ке спо­је­ве у ју­го­др­
жав­ном ор­га­ни­зму. Као да је Книн трн у
кич­ми Ју­го­сла­ви­је, ко­ји јој не до­зво­ља­ва
да жи­ви, ни­ти мре, као да се из книн­ске
жи­же дик­ти­ра дра­ма­тур­ги­ја ју­го­ра­спа­
да­ња, као да је овај гра­дић ге­о­по­ли­тич­
ко за­кре­че­ње, тромб! Око Кни­на су се
про­гре­сив­но го­ми­ла­ле тру­пе - као да се
суд­би­на ју­го­др­жа­ве рје­ша­ва книн­ским
ре­лан­сом.
Кон­стант­но и до­сљед­но книн­ско (кра­
јин­ско) ре­лан­си­ра­ње Хр­ват­ској би­ло је,
из­над све­га, у функ­ци­ји ли­ци­ти­ра­ња из­
ме­ђу За­гре­ба и Бе­о­гра­да. За са­ме Ср­бе из
Кра­ји­не ни­су би­ле ви­дљи­ве те ни­јан­се.
8 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
ПРЕ ОЛУЈЕ
Они јед­но­став­но ни­су мо­гли за­ми­сли­ти
жи­вот под ре­жи­мом ко­ји је но­ми­нал­но,
ин­сиг­ниј­ски и прак­тич­но под­сје­ћао на
уста­штво и Не­за­ви­сну др­жа­ву Хр­ват­ску.
Ср­би­ма из Кра­ји­не из­гле­да­ло је да је
пред њи­ма са­мо је­дан пут - пут ме­та­по­
ли­тич­ког, су­пер­и­сто­риј­ског, мит­ског уз­
вра­ћа­ња.
Ин­жи­ње­ри ти­то­и­зма, про­јек­тан­ти кра­
јин­ске опе­ра­ци­је, ни­шта ни­су из­ми­шља­
ли, они су са­мо пот­па­љи­ва­ли ар­хај­ско
на­сље­ђе, па­ле­оп­си­хо­ло­ги­ју гра­ни­ча­ра.
Они су исто­риј­ски пре­ва­зи­ђе­ни ре­а­ли­тет
„кра­ји­не“ мо­де­ли­ра­ли као је­ди­ну мо­гу­ћу
ствар­ност ани­ми­ра­ју­ћи нај­ду­бље сло­је­ве
пам­ће­ња, ко­лек­тив­но-не­свје­сног, ар­хе­
тип­ских сли­ка. Илу­зор­на ствар­ност (си­
му­ла­крум), ствар­ност за­сно­ва­на на при­
ви­ђа­њи­ма, ствар­ност из­ву­че­на из пре­
ва­зи­ђе­ног вре­ме­на - би­ла је ствар­ност
„Кра­ји­не“.
Кра­ји­на је­сте по­сто­ја­ла, али то је био
из­глан­ца­ни ре­а­ли­тет, по­сто­ја­ње уте­ме­
ље­но на при­чи­ни.
Ин­си­ну­ни­ра­ње Кра­ји­не је из­ве­де­но по
тех­но­ло­ги­ји мит­ске тран­спо­зи­ци­је ствар­
но­сти. Мит, схва­ћен као го­вор (по Ро­ла­ну
Бар­ту), ни­је лаж, он је скре­та­ње - он не
об­ја­вљу­је, већ ис­кри­вљу­је. Мит слу­ђу­је
осје­ћај за ре­ал­но ста­ње ства­ри та­ко што
ре­ци­кли­ра, ре­ди­зај­ни­ра по­сто­је­ће на­
но­се исто­ри­је, за­ли­хе пам­ће­ња. Те­мељ­
но на­че­ло ми­та је­сте да он пре­о­бра­жа­ва
исто­ри­ју у при­ро­ду. Та­ко и мит­ски ин­жи­
ње­ринг ти­то­из­ ма на­ту­ра­ли­зу­је жи­вље­ње
ма­ни­пу­ли­шу­ћи до­жи­вља­јем вре­ме­на. Он
нај­при­је по­зај­ми пам­ће­ње да би га оци­
је­дио од ме­ди­ја вре­ме­на (аутен­тич­них
исто­риј­ских окол­но­сти) и он­да се та пре­
ра­ђе­на на­ци­о­нал­на ме­мо­ри­ја са­кра­ли­зу­
је у мер­мер ус­по­ста­вља­ју­ћи се као вјеч­
ни, је­ди­но мо­гу­ћи на­чин жи­вље­ња.
То је би­ла су­шти­на игре у ко­јој је Бе­о­
град играо на ре­ликт „кра­ји­не“, чи­ји ће
но­ми­нал­ни и ло­ги­стич­ки цен­тар би­ти већ
ин­ста­ли­са­ни книн­ски пункт.
Кра­јин­ски исто­риј­ски се­ди­мент, мно­
го­сло­јан и за­пле­тен, мо­гао се про­сто
фил­три­ра­ти у за­ко­не при­ро­де. Кра­ји­ну
је би­ло ла­ко из­ба­ци­ти из ор­би­те ре­ал­
ног вре­ме­на: пам­ће­ње (исто­ри­ја) да­ло се
ишмир­гла­ти у вјеч­ни пре­зент (при­ро­ду).
Бр­ђан­ска са­мо­до­вољ­ност, гра­ни­чар­ски
усуд, рат­нич­ко жи­вље­ње, еп­ска по­ги­бељ
- атри­бу­ти су тог то­та­ли­тар­ног пре­зен­та,
опри­ро­ђе­не исто­ри­је.
Кон­стант­но оправ­дан ре­ал­ним стра­хом
од уста­шког ре­ци­ди­ва (ма­спок, уба­ци­ва­
ње уста­шких те­ро­ри­стич­ких гру­па у овај
про­стор СФРЈ, ХДЗ, ...), фол­клор­ни, еп­ски
де­сти­лат кра­ји­шни­штва под­сти­цан је сна­
жно уци­је­пље­ним обра­сци­ма: хај­дуч­ким
ду­хом, ју­нач­ком си­ро­ма­шти­ном, кул­том
оруж­ја („Про­дај кра­ву, ку­пи пу­шку“ - са­
вје­то­ва­ли су чел­ни­ци Кра­ји­не на јав­ним
ску­по­ви­ма). Сми­сао по­сто­ја­ња кра­ји­шни­
ка је у бор­би, ра­то­ва­њу и кр­ва­ре­њу - јер
је то „у при­ро­ди“ кра­ји­шни­штва...
Жи­вље­ње је за­да­то у не­пре­ста­ном де­
жу­ра­њу, над­вре­ме­ном гра­ни­ча­ре­њу.
 („У при­ро­ди је кра­ји­шни­ка да у јед­ној
ру­ци др­жи мо­ти­ку, а у дру­гој пу­шку“ - об­
ја­шња­ва­ли су Ми­ло­ше­ви­ће­ви ге­не­ра­ли
ко­ји су ко­ман­до­ва­ли кра­јин­ском вој­
ском).
Упо­треб­на ври­јед­ност Кра­ји­не
Мит је, како тврди Барт, ври­јед­ност, и
ни­шта га на спре­ча­ва да бу­де „не­пре­кид­
ни али­би“. Си­му­ла­крум Кра­ји­не био је ви­
ше­ди­мен­зи­о­нал­ни али­би.
Бро­зо­вој ар­ми­ји по­сто­ја­ње Кра­ји­не је
од­го­ва­ра­ло због из­го­во­ра за уло­гу там­
пон-си­ле, али­би­ја за не­бу­ло­зни ин­тер­
вен­ци­о­ни­зам, из­иг­ ра­ва­ња про­срп­ске
си­ле, ло­ги­стич­ког ослон­ца за из­вла­че­ње
вој­них ефек­ти­ва пре­ма Ср­би­ји, ...
За Ми­ло­ше­ви­ћа: али­би за кон­стант­ну
хо­мо­ге­ни­за­ци­ју („је­дин­ство“) на­ци­је, из­
вор по­др­шке за ње­го­ве кам­па­ње, из­го­
вор за санк­ци­је и не­и­ма­шти­ну, мо­не­та за
под­ку­су­ри­ва­ње у рат­ној тр­го­ви­ни, кон­
тра­тег нер­је­ши­вом ко­смет­ском пи­та­њу,
...
За Фра­њу Туђ­ма­на „книн­ска по­ну­да“
би­ла је из­го­вор за ми­ли­та­ри­за­ци­ју и на­о­
ру­жа­ва­ње, али­би за от­цје­пље­ње, ин­стру­
мент за кри­ми­на­ли­зо­ва­ње по­ли­тич­ког
ста­ту­са Ср­ба у Хр­ват­ској, ге­то за са­би­ја­
ње Ср­ба као стра­те­шки пред­у­слов за јед­
но­по­те­зно и ко­нач­но ет­нич­ко чи­шће­ње,
...
За за­пад­не си­ле Кра­ји­на је би­ла проб­
ни по­ли­гон за вој­ну ин­ста­ла­ци­ју у Ју­го­
сла­ви­ји, ин­стру­мент за ди­сци­пли­но­ва­ње
Хр­ват­ске, „ни­чи­ја зе­мља“, за ме­ше­та­ре­ње
у рат­ној ди­пло­ма­ти­ји, ...
За са­ме Ср­бе у про­сто­ру Кра­ји­не, чи­ји
глас ни­је при­знат у оп­скур­ном ре­жи­ра­
њу њи­хо­ве суд­би­не, Кра­ји­на је зна­чи­ла
за­шти­ту од ге­но­цид­них стра­хо­ва про­бу­
ђе­них њи­хо­вом устав­ном де­гра­да­ци­јом
на ста­тус „на­ци­о­нал­не ма­њи­не“ и отво­
ре­ном и про­гра­ми­ра­ном ср­бо­цид­ном
прак­сом Туђ­ма­но­вог ре­жи­ма.
Ста­са­ва­ње Кра­ји­не
Си­му­ла­крум Кра­ји­не ни­је се мо­гао
осло­ни­ти на свје­жи­је исто­риј­ске ре­фе­
рен­це - осим ма­ло по­зна­те иде­је о ства­
ра­њу срп­ског ауто­ном­ног ен­ти­те­та у гра­
ни­ца­ма Бро­зо­ве Хр­ват­ске, ко­ју тек 1981.
по­ми­ње Ти­тов би­о­граф Вла­ди­мир Де­ди­
јер.
Де­ди­јер свје­до­чи да је Мо­ша Пи­ја­де
пот­крај 1942. са на­цр­том ста­ту­та и мар­
ки­ра­ним гра­ни­ца­ма срп­ске по­кра­ји­не
у Хр­ват­ској по­сје­тио Бро­за, али да се
два­пут бр­же вра­тио не­го што је оти­шао.
Осам го­ди­на ка­сни­је и Ми­ло­ван Ђи­лас је
по­твр­дио ту при­чу ус­твр­див­ши да је за­
ми­сао од­ба­че­на због нео­бич­ног, цри­је­ва­
стог об­ли­ка та­кве по­кра­ји­не, као и због
број­но­сти Хр­ва­та, ко­ји су ту жи­вје­ли.
На книн­ском ми­ни Га­зи­ме­ста­ну фа­мо­
зни Па­зов­ча­ни ди­стри­бу­и­ра­ли су про­
глас о ства­ра­њу „срп­ских кра­ји­на“, од­но­
сно срп­ског ауто­ном­ног под­руч­ја у Хр­
ват­ској ко­је би, као фе­де­рал­на је­ди­ни­ца,
би­ло ди­рект­но под­ре­ђе­но са­ве­зном Бе­
о­гра­ду. Про­глас ни­је јав­но про­чи­тан, али
је но­ти­ран у јед­ном тр­шћан­ском ли­сту и
јед­ним срп­ским еми­грант­ским но­ви­на­ма
у Чи­ка­гу.
Сеп­тем­бра 1989, на три­би­ни у Удру­же­
њу књи­жев­ни­ка Ср­би­је - Фран­цу­ска 7, ис­
так­ну­та је иде­ја о осни­ва­њу срп­ске ауто­
ном­не по­кра­ји­не у Хр­ват­ској.
На ску­пу од­се­ље­ни­ка из Ти­то­ве Ко­ре­
ни­це, у Бе­о­гра­ду, 16. фе­бру­а­ра 1990. за­
тра­же­но је да се обра­зу­је ауто­ном­на по­
кра­ји­на за Ср­бе у Хр­ват­ској, на под­руч­ју
Дал­ма­ци­је, Ли­ке, Кор­ду­не и Ба­ни­ја.
По­сти­збор­на Скуп­шти­на оп­шти­не
Книн кон­сти­ту­и­са­ла се 23. ма­ја 1990, а
ње­зин пред­сјед­ник Ми­лан Ба­бић је из­ја­
вио да је тим чи­ном фор­ми­ран „пр­ви срп­
ски пар­ла­мент“. Убр­зо, 6. ју­на, СО Книн
исту­па из За­јед­ни­це оп­ћи­на Дал­ма­ци­је и
по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за осни­ва­ње За­јед­
ни­це оп­шти­на Сје­вер­не Дал­ма­ци­је и Ли­
ке, са цен­тром у Кни­ну. Јо­ван Ра­шко­вић,
на ску­пу Срп­ске де­мо­крат­ске стран­ке у
Пе­три­њи, 23. ју­на на­ја­вљу­је да ће книн­
ска За­јед­ни­ца оп­шти­на би­ти „ба­за бу­ду­ће
ауто­но­ми­је“. Два да­на при­је усва­ја­ња на­
цр­та аманд­ма­на на Устав Хр­ват­ске у Кни­
ну је осно­ва­на та за­јед­ни­ца оп­шти­на. У
обра­зло­же­њу од­лу­ке ре­че­но је сљедеће:
„С об­зи­ром на то да на ди­је­лу Сје­вер­
не Дал­ма­ци­је, Ли­ке, Кор­ду­на, Ба­ни­је и
ди­је­лу Сла­во­ни­је у ве­ћи­ни жи­ви срп­ски
на­род, као исто­риј­ски на­род, на ди­је­
лу да­на­шње Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, ко­ји је
пред­ста­вљао те­ри­то­ри­ју Вој­не Кра­ји­не,
по­сто­је исто­риј­ски и кул­тур­ни раз­ло­зи
да се на овом под­руч­ју офор­ми ре­ги­он у
Книнска тврђава
ко­јем би до из­ра­жа­ја до­шле на­ци­о­нал­не
и кул­тур­не спе­ци­фич­но­сти овог ди­је­ла
Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.“
„Си­му­ла­крум Кра­ји­не“ у овом про­гла­су
пр­ви пут но­ми­нал­но ула­зи у по­ли­тич­ку
игру, а на­зна­че­на је и ње­зи­на те­ри­то­ри­
јал­на про­јек­ци­ја. Три да­на ка­сни­је, на ви­
дов­дан­ском сла­вљу на Книн­ском Ко­со­ву,
Ба­бић је, све­ча­но про­гла­ша­ва­ју­ћи осни­
ва­ње За­јед­ни­це оп­шти­на, ре­као: „Ко­ри­
сте­ћи се пра­вом на сло­бо­ду и ауто­ном­
ни жи­вот на под­руч­ју Вој­не Кра­ји­не... СО
Книн је до­ни­је­ла од­лу­ку о фор­ми­ра­њу
За­јед­ни­це оп­шти­на.“ За­вр­шио је ри­је­чи­
ма: „Срп­ски на­ро­де, не­ка вам је са сре­
ћом ауто­но­ми­ја Кра­ји­не!“
На Са­бо­ру Ср­ба у Ср­бу 25. ју­ла је усво­
је­на Де­кла­ра­ци­ја о ауто­но­ми­ји и су­ве­ре­
но­сти срп­ског на­ро­да у Хр­ват­ској, с по­зи­
ва­њем на пра­во на­ро­да на са­мо­о­пре­дје­
ље­ње све до от­цје­пље­ња.
Истог да­на у бе­о­град­ској По­ли­ти­ци Јо­
ван Ра­шко­вић из­ја­вљу­је да Ср­би у Хр­ват­
ској има­ју „со­ци­јал­но-пси­хо­ло­шку пред­
ност“, од­но­сно „сло­бо­дар­ски мен­та­ли­тет,
фор­ми­ран за ври­је­ме Вој­не Кра­ји­не“.
Не­по­сред­но по­сли­је упа­да хр­ват­ских
спе­ци­ја­ла­ца у Пе­три­њу Срп­ско на­ци­о­
нал­но ви­је­ће у Ср­бу - на осно­ву по­зи­тив­
ног ре­зул­та­та пле­би­сци­та - про­гла­ша­ва
„срп­ску ауто­но­ми­ју“.
Јо­ван Ра­шко­вић је у ин­тер­вјуу Ве­чер­
њим но­во­сти­ма 29. ок­то­бра те го­ди­не
ре­као: „Ако се на­ста­ви кон­фе­де­рал­но
ци­је­па­ње Ју­го­сла­ви­је, ми пла­ни­ра­мо, за­
јед­но са срп­ским на­ро­дом у Бо­сни, ства­
ра­ње јед­не но­ве др­жа­ве Кра­ји­не, ко­ја ће
би­ти од­ре­ђе­на и пле­би­сци­том на­ро­да.“
Ми­лан Ба­бић 13. де­цем­бра пред­ста­
вља ски­цу Срп­ске ауто­ном­не обла­сти
(жу­па­ни­је) Кра­ји­не. Ко­нач­но, по­сли­је
од­го­ва­ра­ју­ће од­лу­ке СНВ-а, Ба­бић је 21.
де­цем­бра, дан при­је усва­ја­ња но­вих, за
2/2010  l  Двери српске  l  9
 Ср­бе ре­стрик­тив­них аманд­ма­на на хр­
ват­ски Устав, на глав­ном книн­ском тр­гу
про­гла­сио САО Кра­ји­ну. Ре­пли­ци­ра­ју­ћи
кон­цеп­ту о раз­дру­жи­ва­њу Хр­ват­ске од
СФРЈ, Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­не, 28.
фе­бру­а­ра 1991. до­но­си од­лу­ку о раз­дру­
жи­ва­њу Кра­ји­не од Хр­ват­ске. Ре­а­гу­ју­ћи
на пли­твич­ку опе­ра­ци­ју хр­ват­ске по­ли­
ци­је, исто ти­је­ло 1. апри­ла у Ко­ре­ни­ци
до­но­си од­лу­ку о при­са­је­ди­ње­њу Кра­ји­не
Ср­би­ји. Ко­нач­но, на Све­тог Ни­ко­лу 1991,
кон­три­ра­ју­ћи из­ла­ску Хр­ват­ске из Ју­го­
сла­ви­је, кра­јин­ски пар­ла­мент про­гла­ша­
ва Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну.
Би­ла је то нај­за­пад­ни­ја срп­ска др­жа­
ва у исто­ри­ји - на про­сто­ру гдје је ни­кад
при­је ни­је би­ло.

Ин­жи­ње­ринг оку­па­ци­је
Ра­чун бо­сан­ског ра­та ни­је се мо­гао из­
ми­ри­ти без Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Бо­ље ре­че­но, цех бо­сан­ског ми­ров­ног
аран­жма­на мо­ра­ла је пла­ти­ти книн­ска
ре­пу­бли­ка. Тр­го­ви­на у тро­у­глу Ми­ло­ше­
вић - Туђ­ман - Ка­ра­џић, цјен­ка­ње кр­вљу,
наф­том, срп­ством и ква­драт­ним ки­ло­ме­
три­ма мо­гло се пот­ку­су­ра­ти је­ди­но то­
тал­ном про­па­шћу Кра­ји­не. А да би ци­је­
ла опе­ра­ци­ја из­гле­да­ла као свр­шен чин,
од­но­сно као не­што што се ни­је мо­гло
де­си­ти на дру­га­чи­ји на­чин, прет­ход­но је
мо­ра­ла стра­да­ти и бо­сан­ска, та­ко­зва­на
Ви­со­ка Кра­ји­на ка­ко би Книн био сти­снут
и с ле­ђа, у смрт­на кли­је­шта, а те­ри­то­ри­ја
Ре­пу­бли­ке Срп­ске при­бли­жи­ла за­да­том
ко­ма­ду про­сто­ра Бо­сне и Хер­це­го­ви­не
од 49 од­сто.
Тај­минг рат­не за­вр­шни­це (ко би дру­ги)
ута­на­чи­ли су Аме­ри­кан­ци. Бил Клин­тон
је же­лио дру­ги ман­дат, од­но­сно по­бје­ду
на пред­сјед­нич­ким из­бо­ри­ма 1996. А из­у­
зет­но би­тан фак­тор аме­рич­ког пред­сјед­
нич­ког окр­ша­ја су пре­ли­ми­нар­ни из­бо­ри
у др­жа­ви Њу Хемп­шир, ко­ји се одр­жа­ва­ју
го­ди­ну да­на ра­ни­је. По пра­ви­лу, спољ­на
по­ли­ти­ка не мо­же до­би­ти из­бо­ре, али,
она је нај­бо­љи на­чин да се они из­гу­бе,
и Клин­тон ни­је хтио да ри­зи­ку­је. Бо­сан­
ски рат је мо­рао би­ти до­крај­чен, од­но­сно
од­стра­њен с на­слов­них стра­ни­ца. Та­кав
по­сао се ни­је мо­гао оба­ви­ти без моћ­ног
са­рад­ни­ка на те­ре­ну, па ма­кар се он звао
и Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић.
Портретишући Милошевића, Лорд Деј­
вид Овен у књи­зи Бал­кан­ска оди­се­ја­ ка­
же: „До­бро по­зна­је Аме­ри­ку и зна­лач­ки
ће при­ча­ти о де­мо­крат­ској и ре­пу­бли­
кан­ској по­ли­ти­ци, и про­мјен­љи­вом зна­
ча­ју пре­ли­ми­нар­них из­бо­ра у Њу Хемп­
ши­ру.“ До­тич­ни Овен се по­чет­ком 1995,
че­ка­ју­ћи на атин­ском аеро­дро­му Ми­ло­
ше­ви­ћев ави­он ко­ји ће га пре­ба­ци­ти за
Бе­о­град, срео са пут­ни­ци­ма ко­ји су тим
истим ави­о­ном сти­гли из Бе­о­гра­да. Би­
ли су то Ми­лан Ми­лу­ти­но­вић, та­да­шњи
ју­го­сло­вен­ски ам­ба­са­дор у Грч­кој, и, од
ав­гу­ста 1995, Ми­ло­ше­ви­ћев ми­ни­стар
спољ­них по­сло­ва, и ни­ко дру­ги до шеф
Клин­то­но­ве Де­мо­крат­ске стран­ке за Њу
Хемп­шир, Крис Спај­ро, ко­ји се вра­ћао са
ћа­ска­ња с Ми­ло­ше­ви­ћем. Спај­ро се по­
вје­рио Ове­ну да је Клин­тон дао ин­струк­
ци­ју по ко­јој „по­сљед­ња ствар ко­ју же­ле
(је) да Бо­сна по­ста­не про­блем у кам­па­њи
у Њу Хемп­ши­ру“ и да је на­ре­дио да се све
за­вр­ши до по­чет­ка те кам­па­ње.
Изо­ло­ван од Бе­о­гра­да и ци­је­лог сви­
је­та, Ра­до­ван Ка­ра­џић је сво­ју ка­ни­лу за
ди­са­ње про­на­шао у ли­ку Фра­ње Туђ­ма­
на. Ка­да је Вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске ћут­ке
од­гле­да­ла за­пад­но­сла­вон­ску срп­ску дра­
му с дру­ге стра­не Са­ве и чак ка­зни­ла јед­
ног под­о­фи­ци­ра ко­ји је та­да са­мо­и­ни­ци­
ја­тив­но, кр­ше­ћи на­ре­ђе­ње, обо­рио је­дан
хр­ват­ски ави­он, Овен се до­сје­тио јед­не
ра­ни­је епи­зо­де: „Та­да сам се сје­тио Туђ­
ма­но­вог оду­ше­вље­ња од не­ко­ли­ко мје­
се­ци ра­ни­је ка­да ми је при­чао о Ка­ра­џи­
ће­вој при­ват­ној ма­пи ко­ју је пред­ло­жио
ње­го­вој вла­ди, а ко­ја је ве­ли­ке ди­је­ло­ве
Кра­ји­не да­ва­ла Хр­ват­ској.“
Ко­је кра­ји­не - Книн­ске или Ви­со­ке? Вје­
ро­ват­но ове дру­ге или оби­ју за­јед­но!
У ок­то­бру 1994, не­по­сред­но пред по­
че­так вој­них опе­ра­ци­ја ко­је ће по­твр­ди­
ти осно­ва­ност ових сум­њи, бив­ши ми­ни­
стар вањ­ских по­сло­ва Хр­ват­ске, Здрав­ко
Мр­шић, из­ја­вљује да Па­ле пред­ла­жу но­
ву по­дје­лу Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, у ко­јој,
„нео­че­ки­ва­но“, ну­де ве­ли­ку те­ри­то­ри­ју
из­ме­ђу Уне и Вр­ба­са „ка­ко би се око УН­ПА
зо­не (Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на - при­
мјед­ба аутора) ство­рио за­штит­ни по­јас“.
Српска православна црква
Пресвете Богородице у Книну
Мр­ши­ће­ва из­ја­ва мо­же би­ти и из­ми­
шљо­ти­на, али је све оно што се де­си­ло
ка­сни­је би­ло ап­со­лут­на по­твр­да та­кве
про­јек­ци­је до­га­ђа­ја.
Та­кав „дил“ се иде­ал­но укла­пао и у
Ми­ло­ше­ви­ће­ве ин­те­ре­се. Ње­гов мо­тив,
из­ме­ђу оста­лих, био је да се учвр­сте и
очу­ва­ју ср­би­јан­ско-вој­во­ђан­ски там­по­
ни, од­но­сно ис­точ­на Бо­сна и кра­јин­ска
ис­точ­на Сла­во­ни­ја. За­то су, у тој ве­за­ној
тр­го­ви­ни, Сре­бре­ни­ца и Же­па, под­рињ­
ске му­сли­ман­ске ен­кла­ве, мо­ра­ле па­сти
у срп­ске ру­ке, а Го­ра­жде и ни­је би­ло то­
ли­ко ва­жно јер у том сек­то­ру Дри­на ни­је
гра­ни­ца Ср­би­је и Бо­сне.
Хр­во­је Ша­ри­нић, спе­ци­јал­ни Туђ­ма­нов
еми­сар за до­го­во­ре, у књи­зи „Сви мо­ји
тај­ни пре­го­во­ри са Сло­бо­да­ном Ми­ло­ше­
ви­ћем на­во­ди да му је Ми­ло­ше­вић 12. де­
цем­бра у Бе­о­гра­ду ре­као: „Сла­жем се да
се ен­кла­ве на ис­то­ку при­по­је Ср­би­ма, а
да ком­пен­за­ци­ја бу­де на За­па­ду.“
Што се ти­че ис­точ­не, при­ду­нав­ске те­
ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не,
она ни­је смје­ла па­сти јер би рат­на оп­ци­
ја - без об­зи­ра на ре­жи­ју - до­ве­ла до ха­
о­тич­ног кон­так­та хр­ват­ске и ју­го­вој­ске
у гра­нич­ном по­ја­су, а, с дру­ге стра­не,
Ми­ло­ше­ви­ћу ни­је од­го­ва­рао још је­дан
„стам­пе­до“ (Ша­ри­нић твр­ди да је Ми­ло­
ше­вић упо­три­је­био баш тај тер­мин) од
дви­је сто­ти­не хи­ља­да Ср­ба, ко­је он не би
мо­гао да „при­ми“.
Де­мон­ска фор­му­ла из­ла­ска из рат­не
игра­ри­је би­ла је про­јек­то­ва­на ли­ни­ја
Лив­но - Би­хаћ. Опе­ра­ци­ја је по­че­ла 24.
ок­то­бра 1994. Му­сли­ман­ска вој­ска из би­

10 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.

хаћ­ке ен­кла­ве је про­ва­ли­ла пре­ма Гра­
хо­ву и Пе­тров­цу, а му­сли­ман­ске и сна­ге
ХВО истовремено на­па­да­ју Ку­прес. Му­
сли­ман­ско из­ли­ва­ње из Би­ха­ћа се мо­ра­
ло за­у­ста­ви­ти јер би у су­прот­ном мо­гле
би­ти сру­ше­не све до­ми­не сце­на­ри­ја.
А Ку­прес, „пу­пак Бо­сне“, пао је у хр­ват­
ске ру­ке 3. но­вем­бра. Та­ко је обез­би­је­ђен
бок пу­за­ју­ћој оку­па­ци­ји из прав­ца Лив­
на. На дан Бро­зо­ве СФРЈ, 29. но­вем­бра,
та­ман кад је за­у­ста­вљен срп­ски ула­зак у
Би­хаћ, вој­ска Хр­ват­ске, у са­деј­ству са Хр­
ват­ским ви­је­ћем од­бра­не, по­чи­ње офан­
зи­ву из Ли­вањ­ског по­ља пре­ма Гла­мо­чу,
Гра­хо­ву и Ди­на­ри, од­но­сно Кни­ну. Ова
ак­ци­ја, за ко­ју је хр­ват­ска ши­фра би­ла Зи­
ма ‘94, тра­ја­ла је до 24. де­цем­бра.
У пр­вом на­ле­ту, по­чет­ком де­цем­бра,
хр­ват­ска вој­ска је у Ли­вањ­ском по­љу на­
предовала на сва три прав­ца. Срп­ски от­
пор је био спо­ра­ди­чан. По­че­так кључ­ног
ма­не­вра, ко­ји ће очи­сти­ти дви­је кра­ји­не,
Ви­со­ку и Книн­ску, бе­о­град­ска штам­па
пре­шу­ћу­је. Бор­ба је об­ја­ви­ла крат­ку ви­
јест, По­ли­ти­ка и По­ли­ти­ка екс­прес ни
то­ли­ко.
И хр­ват­ски мар­ке­тинг је мо­рао би­ти на
ни­ском ни­воу. Они су, фак­тич­ки, глав­ни­
ном сво­јих елит­них је­ди­ни­ца ушли у дру­
гу др­жа­ву - у по­ку­ша­ју да уда­ве Кра­ји­ну
- чи­ме су кр­ши­ли сва мо­гу­ћа па­пир­на­та
пра­ви­ла ра­та. У ак­ци­ји су, из­ме­ђу оста­
лих, Пр­ви хр­ват­ски гар­диј­ски здруг и
Четврта и Пета гар­диј­ска бри­га­да.
Ход ли­вањ­ског на­ди­ра­ња мо­рао је би­
ти змиј­ски - бе­шу­ман и смр­то­но­сан. Хр­
ва­ти, до­го­вор­но и на­мјер­но, пра­ве по­лу­
го­ди­шњу па­у­зу че­ка­ју­ћи и утвр­ђу­ју­ћи се.
За­што су Хр­ва­ти ста­ли пред нај­сла­би­
јом тач­ком срп­ске од­бра­не, ко­ју је с бо­
сан­ске стра­не шти­тио сла­ба­шни Дру­ги
кра­ји­шки кор­пус, а с кра­јин­ске, на Ди­на­
ри, јед­на се­о­ска че­та. О тим раз­ло­зи­ма
го­во­ри хр­ват­ски ге­не­рал Ан­те Го­то­ви­на,
ко­ман­дант ове „бо­ји­шни­це“, у књи­зи На­
па­дај­ни бо­је­ви и опе­ра­ци­је ХВ и ХВО: „Пла­
ни­ра­ње бој­них ак­тив­но­сти на Ди­на­ри
по­че­ло је сре­ди­ном сту­де­ног 1994. При
из­ра­ди пла­но­ва за на­па­дај мо­ра­ло се во­
ди­ти ра­чу­на о не­ко­ли­ко осје­тљи­вих пи­та­
ња као што су: ан­га­жи­ра­ње у то ври­је­ме
на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке БиХ (од­но­сно
ХР ХБ) на том про­сто­ру мо­ра­ли би­ти под
нај­ви­шим ступ­њем тај­но­сти.
– За­по­чи­ња­ње на­па­дај­них дје­ло­ва­ња
на Ди­на­ри, уза са­му др­жав­ну гра­ни­цу, ве­
за­но је с ри­зи­ком, ка­ко ће на то ре­аг­ и­ра­
ти по­бу­ње­ни Ср­би у РХ, хо­ће ли се и да­
ље при­др­жа­ва­ти За­гре­бач­ког спо­ра­зу­ма
итд. (У том је тре­нут­ку наш ин­те­рес био
при­др­жа­ва­ње тог спо­ра­зу­ма.) На сва­ком
мје­сту и на сва­ки на­чин, кад је год то би­
ло по­треб­но, гла­си­не о на­зоч­но­сти ХВ на
Ди­на­ри мо­ра­ле су се де­ман­ти­ра­ти, а бој­
на дје­ло­ва­ња ко­ја ће усли­је­ди­ти ста­вља­
ти из­ван под­руч­ја дје­ло­ва­ња За­по­вјед­
На­сту­па­ју­ћа, 1995. го­ди­на, тре­ба­ла је да ис­ти­че
по­ла­ко, да от­ку­ца­ва за­да­тим так­то­ви­ма и
тер­ми­ни­ма. Нај­при­је је од­и­гра­на ге­не­рал­на про­ба
1. ма­ја са за­пад­ном Сла­во­ни­јом док су ско­јев­ци на
Ади Ци­ган­ли­ји пе­кли во­ла на ра­жњу.
ни­штва Збор­ног под­руч­ја Сплит, што ни­је
баш уви­јек би­ло ла­ко...“
Хр­ват­ска ми­ми­кри­ја, од­но­сно са­ма
при­ча ге­не­ра­ла Го­то­ви­не ви­ше је не­го
сми­је­шна не са­мо за­то што су за ову опе­
ра­ци­ју сви зна­ли и што ју је би­ло не­мо­гу­
ће са­кри­ти, већ због то­га што је ње­го­во
ра­то­ва­ње, кла­па по кла­па, би­ло ани­ми­ра­
ње по аме­рич­кој књи­зи сни­ма­ња.
Сми­је­шна да смје­шни­ја не мо­же би­ти
јер су, на кра­ју, Ми­ло­ше­ви­ће­ви ге­не­ра­ли
за Олу­ју знали при­је Го­то­ви­не и хр­ват­
ских ге­не­ра­ла - ка­ко се лу­цид­но на­ру­гао
сплит­ски Фе­рал три­бјун.
Уоста­лом, и Ср­би су по­што­ва­ли сво­ју
ро­лу стро­го па­зе­ћи да не пре­кр­ше За­гре­
бач­ко при­мир­је, јер је, по сце­на­ри­ју, оно
ва­жи­ло са­мо за њих.
Дан по­сли­је по­чет­ка ли­вањ­ске офан­
зи­ве, 30. но­вем­бра, хр­ват­ски ми­ни­стар
од­бра­не Гој­ко Шу­шак је пот­пи­сао у Пен­
та­го­ну Ме­мо­ран­дум о вој­ној са­рад­њи Хр­
ват­ске и САД-а, ко­јег с аме­рич­ке стра­не
па­ра­фи­ра ми­ни­стар од­бра­не Ви­љем Пе­
ри. Туђ­ма­ну је од та­да пре­о­ста­ло са­мо да
сли­је­ди „упу­те“. Та­ко пре­па­ри­ра­ни, Хр­ва­
ти чак при­хва­та­ју дви­је из­мје­не Еко­ном­
ског спо­ра­зу­ма с Кра­ји­ном, ко­је је тра­жи­
ло книн­ско вођ­ство!
Вој­не пла­но­ве и обу­ку хр­ват­ске вој­ске
Аме­ри­кан­ци су усмје­ри­ли и кон­тро­ли­са­
ли пре­ко сво­је па­ра­вој­не аген­ци­је МПРИ.
Екс­пер­ти ЦИА сти­гли су на Брач, ода­
кле су бес­пи­лот­ним ле­тје­ли­ца­ма из­ви­ђа­
ју срп­ске по­ло­жа­је у Кра­ји­ни и ју­го­за­пад­
ној Бо­сни.
На кра­ју, аме­рич­ки бом­бар­де­ри за­по­
чи­њу „хр­ват­ски“ на­пад на Кра­ји­ну, 4. ав­
гу­ста.
Та­ко су Хр­ва­ти до­вр­ши­ли по­сао из
1941.
Дру­га узда ко­ју су Аме­ри­кан­ци за­те­за­
ли у по­слу уни­шта­ва­ња Кра­ји­не, Сло­бо­
дан Ми­ло­ше­вић, био је та­да, у ври­је­ме
ве­ли­ке би­хаћ­ке кри­зе, са свих за­пад­них
стра­на про­гла­шен за спа­си­те­ља од­но­сно
„не­за­о­би­ла­зног парт­не­ра“ (Ален Жи­пе),
„је­ди­ну на­ду“ (АН­СА), „ве­о­ма ко­ри­сног“
и оног ко­ји је „на пра­вој стра­ни“ (Ан­дреј
Ко­зир­јев), „чо­вје­ка од ко­ри­сти“ (фон
Штулп­нагл).
По­ло­ви­ном ја­ну­а­ра 1995. Бил Клин­тон
је при­мио у ауди­јен­ци­ју дво­ји­цу Ми­ло­
ше­ви­ће­вих ин­ти­му­са - Бо­го­љу­ба Ка­ри­ћа
и Ду­ша­на Ми­те­ви­ћа.
У Бор­би од 3. де­цем­бра ка­ри­ка­ту­ри­ста
Пре­драг Ко­рак­сић је на­цр­тао Ми­ло­ше­ви­
ћа као жи­ву са­мо­по­слу­гу за­пад­них ку­па­
ца.
Хр­ват нај­бли­жи Ми­ло­ше­ви­ћу, Туђ­ма­
нов ам­ба­са­дор у Бе­о­гра­ду, Зво­ни­мир
Мар­ко­вић, у ин­тер­вјуу Сло­бод­ној Дал­ма­
ци­ји, кра­јем де­цем­бра, осу­ђу­је хр­ват­ске
ме­ди­је за­то што са­та­ни­зу­ју Ми­ло­ше­ви­ћа.
„Са­та­ни­за­ци­јом Ми­ло­ше­ви­ћа са­мо гу­би­
мо ври­је­ме, јер ти­ме не до­би­ја­мо пра­ву
сли­ку о ње­му“ ка­же Мар­ко­вић уз на­по­
ме­ну да Ми­ло­ше­вић ни­је „ста­ти­чан по­ли­
ти­чар“ јер ње­го­ва по­ли­ти­ка „стал­но те­че“.
На­сту­па­ју­ћа, 1995. го­ди­на тре­ба­ло је да
ис­ти­че по­ла­ко, да от­ку­ца­ва за­да­тим так­
то­ви­ма и тер­ми­ни­ма. Нај­при­је је од­и­гра­
на ге­не­рал­на про­ба 1. ма­ја са за­пад­ном
Сла­во­ни­јом, док су ско­јев­ци на Ади Ци­
ган­ли­ји пе­кли во­ла на ра­жњу.
Ми­ло­ше­вић, пре­ма ње­го­вом би­о­гра­фу
Сла­во­љу­бу Ђу­ки­ћу, са­оп­шта­ва та­да па­
три­јар­ху Па­влу: „Све иде по пла­ну!“
Жу­ри се је­ди­но Хр­ва­ти­ма. Уми­ру­је их
Овен: „Кључ рје­ше­ња у БиХ је­сте цр­та
Лив­но - Би­хаћ, што изо­ли­ра Книн. Сто­га
пред­ла­жем да им са­да да­те зра­ка (наф­
те - при­мјед­ба аутора), с об­зи­ром на то
да ће­те их на тај на­чин изо­ли­ра­ти из­ва­
на, а не из­ну­тра.“ А раз­га­љу­је их, према
Шаринићу, Ми­ло­ше­вић: „Све ће­те на кра­
ју да до­би­је­те, али пре­ви­ше вам се, бре,
жу­ри.“
Тре­ба­ло је ле­по са­че­ка­ти илин­дан­ске
вру­ћи­не - јер та­да ту­ро­пе­ра­то­ри (ЦИА,
УД­БА, Н15), ко­ји мо­ра­ју да ис­пре­мје­шта­ју
сто­ти­не хи­ља­да срп­ских ту­ри­ста, нај­бо­ље
ра­де. И да Ср­би при­ку­пе ље­ти­ну ка­ко би
она „це­ла“/„ци­ла“ би­ла на јед­ном мје­сту.
„Али срп­ски кра­је­ви у Хр­ват­ској не мо­
гу би­ти исје­че­ни и пре­ни­је­ти на Ава­лу,
код Бе­о­гра­да...“ за­пи­сао је дав­но Све­то­
зар При­би­ће­вић, во­де­ћи срп­ски по­ли­ти­
чар из Хр­ват­ске из­ме­ђу два свјет­ска ра­та,
у књи­зи Дик­та­ту­ра кра­ља Алек­сан­дра,
об­ја­вље­ној у Па­ри­зу 1933. При­би­ће­вић
је, исто­риј­ски, био млад и ни­је знао шта
све мо­гу од­ли­ка­ши ти­то­и­зма.
Они су то по­ди­је­ли­ли - јед­ни су узе­ли
кра­је­ве, а дру­ги Кра­ји­шни­ке.  z
Текст објављен у бањалучком дневнику
Независне новине августа 2000.
2/2010  l  Двери српске  l  11
пре олује
Живорад Јанковић
Сло­вен­ске (у)кра­ји­не
Под ра­зним из­го­во­ри­ма из­бе­га­ва се по­мен сло­вен­ског име­на.
Мо­же Три­ба­ли­ја, Или­рик или Бал­кан, али што оди­ше сло­вен­ством - не.
По­ра­зно је што код Сло­ве­на из­гу­бље­ни де­ло­ви убр­зо по­ста­ју нај­љу­ћи
про­тив­ни­ци сво­је ма­ти­це и убо­ји­то ору­ђе у ру­ка­ма до ју­че за­јед­нич­ког
про­тив­ни­ка.
Ј е­зич­ка де­фи­ни­ци­ја пој­ма са­мо уне­ко­
ли­ко од­го­ва­ра срп­ским при­ли­ка­ма:
„По­гра­нич­на др­жав­на област са уре­
ђе­ним си­сте­мом вој­не од­бра­не.“
Још је про­та Ма­ти­ја Не­на­до­вић све­
стан ње­ног про­вин­ци­јал­ног ка­рак­те­ра
кад на по­чет­ку сво­јих ме­мо­ар ­ а по­во­
дом аустриј­ско-тур­ског ра­та (1788–1791)
каже: „Мо­рав­ци зо­ву ово вре­ме Ко­чи­ном
кра­ји­ном, а за ће­са­ра Јо­си­фа рат ни­шта
не зна­ду, не­го ми­сле да је Ко­ча за­ра­тио.“
Ка­сни­је ће и де­се­то­го­ди­шње ра­то­ва­ње
под Цр­ним Ђор­ђем у раз­го­во­ру ње­го­вих
бив­ших бо­ра­ца би­ти озна­че­но као кра­
ји­на. „Ово де­те ни­сам ни оми­ло­вао као
дру­гу де­цу; На­шло ми се у зла вре­ме­на
кад сам кра­ји­нио... Го­во­ра­ше ста­рац да је
упам­тио Ка­ра-Ђо­ка кад је кра­ји­нио и кад
је до­ла­зио у Ва­со­је­ви­ће.“
Је­зич­ки зна­чи гра­ни­цу, али и рат – што
ни­је пој­мов­но да­ле­ко. Тре­ба­ло би упо­ре­
ди­ти ка­ко је код дру­гих сло­вен­ских на­ро­
да – ма­да је јед­на ве­ли­ка (у)кра­ји­на – сти­
ца­јем окол­но­сти, нај­ве­ћа др­жа­ва Евро­пе
– до­вољ­на да про­гу­та све оста­ле.
Зо­не око гра­ни­ца увек пред­ста­вља­ју
под­руч­ја ри­зи­ка и ве­за­не су са гу­би­ци­
ма. Када је у пи­та­њу сло­вен­ска гра­ни­ца,
гу­би­ци су као по пра­ви­лу „јед­но­смер­ни“
– на њи­хо­ву ште­ту. Они ко­ји су на до­бит­ку
ре­дов­но ни­су Сло­ве­ни. Сво­је успе­хе при­
ма­ју ћут­ке и на­ста­вља­ју да мр­зе и „че­ка­ју“
по­вољ­ну при­ли­ку за сле­де­ћи уда­рац.
Ко­ри­сте се су­ро­ви ме­то­ди, те­жак при­
ти­сак, а јав­но се про­по­ве­да то­ле­ран­ци­ја.
Сло­вен­ски про­стор зна за ма­њи­не. Сло­
вен­ске ма­њи­не у су­сед­ним зе­мља­ма, бар
фор­мал­но, не по­сто­је, или су обес­пра­
вље­не.
Иде се до­тле да се под ра­зним из­го­во­
ри­ма из­бе­га­ва по­мен сло­вен­ског име­на.
Мо­же Три­ба­ли­ја, Или­рик или Бал­кан, али
што оди­ше сло­вен­ством – не. По­ра­зно
је што код Сло­ве­на из­гу­бље­ни де­ло­ви
убр­зо по­ста­ју нај­љу­ћи про­тив­ни­ци сво­је
ма­ти­це и убо­ји­то ору­ђе у ру­ка­ма до ју­че
за­јед­нич­ког про­тив­ни­ка.
12 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
„Ни­јед­на по­ја­ва се не мо­же ва­ља­но
схва­ти­ти без по­зна­ва­ња исто­ри­је“ – ову
ми­сао Оги­ста Кон­та ста­вио је Ра­до­слав
Гру­јић за мо­то сво­је Апо­ло­ги­је срп­ског на­
ро­да у Хр­ват­ској и Сла­во­ни­ји. Књи­га је
на­ста­ла пре рав­но сто го­ди­на по­во­дом
„ве­ле­и­здај­нич­ког про­це­са“ у За­гре­бу. За
про­те­клих сто го­ди­на код Ср­ба се ни­је
про­ме­ни­ло ни­шта на бо­ље. Тада је ста­ње
си­гур­но би­ло по­вољ­ни­је не­го да­нас – ако
ни због че­га дру­гог, оно због то­га што је
по­сто­ја­ла бар из­ве­сна на­да.
Тре­ба по­ме­ну­ти раз­ли­ку у по­на­ша­њу
Ви­зан­ти­је и Ср­ба пре­ма Ла­ти­ни­ма у сред­
њем ве­ку. Док су Тур­ци сре­ди­ном че­тр­на­
е­стог ве­ка би­ли са­мо прет­ња, Ви­зан­ти­ја
се узда­ла у по­моћ Ла­ти­на и на­ла­зи­ла се
у стал­ном по­вла­че­њу. Тек кад се др­жа­ва
све­ла на са­му пре­сто­ни­цу – Ца­ри­град, Гр­
ци су се тр­гли и ре­ши­ли да град–др­жа­ву
бра­не у усло­ви­ма у којима би успех био
ра­ван би­блиј­ском чу­ду. У осно­ви, то је
би­ло по­гре­шно. За­пад­ни свет је био то­
ли­ко ис­цеп­кан да не би мо­гао ни се­би да
по­мог­не. Од Ту­ра­ка га спа­ша­ва са­мо про­
стор­на уда­ље­ност. Ср­би су по­ку­ша­ли да
пру­же от­пор док је још би­ло не­ке на­де на
успех, осам­де­сет го­ди­на пре па­да Ца­ри­
гра­да, и то им ни­је по­шло за ру­ком. Во­је­
ва­ли су са­ми – ни­су се на­да­ли у Ла­ти­не.
Кад је до­шло вре­ме роп­ства од­нос се
ме­ња. Ср­би су са­да би­ли очи­ју стал­но
упр­тих на За­пад – оту­да су се на­да­ли „из­
ба­вље­њу“. У сва­ком ра­ту са Тур­ци­ма мо­
гли су ра­чу­на­ти на си­гур­ну по­моћ Ср­ба.
Та­да Гр­ци, због ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја,
ни­су би­ли у при­ли­ци да пра­ве та­кве „екс­
пе­ри­мен­те“.
Гре­шка Ср­ба је у не­схва­та­њу да их од
Ту­ра­ка де­ли ве­ра, у ве­ћој ме­ри то­ле­рант­
нија не­го рим­ска, док је за њих на­ци­ја
игра­ла мању уло­гу. Код Ла­ти­на су и ве­ра
и на­ци­ја ско­ро под­јед­на­ко ва­жне, и за­
то су по­зна­ти при­ме­ри тај­них спо­ра­зу­ма
за­пад­ња­ка и Ту­ра­ка као „са­ве­зни­ка“ – на
штету Срба. Ве­ли­ка срп­ска сна­га не мо­же
да се осми­сли и ка­на­ли­ше. Бук­не као вул­
кан и ис­тро­ши се, а не мо­же да се пре­тво­
ри у стал­ну све­тлост или то­пло­ту.
Кад се по­ме­не Кра­ји­на, нај­че­шће се ми­
сли на вој­ну гра­ни­цу Аустри­је и Тур­ске
ко­ју са ла­тин­ске стра­не чу­ва­ју углав­ном
Ср­би, пр­вен­стве­но до­мо­ро­ци, па тек он­
да до­се­ље­ни­ци. О то­ме се може раз­ли­
чи­то говорити, али се не мо­же оспо­ри­ти
из­ве­сна уло­га Кра­ји­не у очу­ва­њу под­јед­
на­ко угро­же­ног и вер­ског и на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та. Роп­ство тра­је ве­ко­ви­ма, и
мо­рао се тра­жи­ти на­чин за оп­ста­нак иако
то че­сто ли­чи на не­ра­зум­но „за­мла­ћи­ва­
ње“, уза­луд­но про­ли­ва­ње кр­ви и ра­си­па­
ње сна­ге.
Го­спо­дин Рач­ки на­зи­ва по­вест То­ми­ну
о со­лин­ској цр­кви хр­ват­ски из­вор, а ја не
знам по че­му је то „хр­ват­ски“ из­вор, кад
То­ма, ар­хи­ђа­кон сплит­ски ни­је био и ни­
је се др­жао за Хр­ва­та, већ за Ла­ти­на или
Ла­ти­ни­на; и То­ма је мр­зео Хр­ва­те, као
што са­мо ви­со­ко уче­ни Ла­тин мо­же мр­
зе­ти сло­вен­ско пле­ме. Ње­му је „Scla­vi­ge­
na“ био мр­зак у ду­ши. Ре­чи И. Ру­вар­ца су
на­го­ве­штај бу­ду­ћих не­сре­ћа у од­но­си­ма
два на­ро­да. Ге­но­цид Хр­ва­та над Ср­би­ма
из­вр­шен је пр­вен­стве­но у ко­рист ве­ков­
них хр­ват­ских го­спо­да­ра.
Ско­ро по­да­нич­ки од­нос Ср­ба пре­ма
за­па­ду то­ком роп­ства до­бро је уочио
беч­ки чо­век за­ду­жен за „пра­ће­ње Ср­ба“:
„Пре­те­гао је на­гон да по­мог­ну сво­јим са­
ве­зни­ци­ма. У слу­ча­ју мо­гу­ћих бу­ду­ћих
ра­то­ва ова цр­та жр­тво­ва­ња соп­стве­них
ин­те­ре­са увек оста­је до­сто­јан жи­вог пре­
до­ча­ва­ња и мо­ра обра­ти­ти на­шу па­жњу
кад је реч о ве­шти­ни да при­до­би­је­мо на­
ро­де за на­ше ин­те­ре­се.“
Аутор овог ис­прав­ног за­па­жа­ња као да
је чи­тао Про­ти­не ме­мо­а­ре, на­пи­са­не три
де­це­ни­је ка­сни­је, о по­чет­ку устан­ка 1804:
„Ја овај од­го­вор Аустри­је да нам по­мо­ћи
не мо­гу оста­вим у на­шем Со­ве­ту, у ар­хи­
ву, да се хра­ни, ако би нас Нем­ци кад­год
пре­ко­ре­ли, за­што смо ми оста­ви­ли њи’,
као пр­ве и бли­жње ком­ши­је и оти­шли
тра­жи­ти Ру­се за по­кро­ви­те­ља, да им сме­
ло мо­же­мо ка­за­ти да су они нас оста­ви­ли,

а не ми њи’... Као што су ме­не не­ки ве­ли­
ка­ши у Це­са­ри­ји кад смо пре­бе­гли 1813.
и ко­ри­ли...”
Са­мо де­сет го­ди­на пре бу­не и про­тин
отац, кнез Алек­са, говори на сли­чан на­
чин: „Исти­на је да сам се ца­ру за­клео да
ћу му би­ти ве­ран и про­тив Ту­ра­ка за сло­
бо­ду оче­ви­не мо­је во­је­ва­ти и по­зна­то
вам је да ја мо­је за­кле­тве не пре­сту­пам,
ни­ти ца­ра оста­вљам, но цар оста­вља ме­
не и сав на­род срп­ски, као ње­го­ви ста­
ри што су на­ше пра­де­до­ве оста­вља­ли...”
Осе­ћа­јем оба­ве­за пре­ма „са­ве­зни­ци­ма“
во­ђе­ни су Ср­би и 27. мар­та 1941, када су
кре­ну­ли у про­паст, ко­јој се ни да­нас још
увек не ви­ди крај. Као „по­бед­ни­ци“, гу­бе
јед­ну че­твр­ти­ну ста­нов­ни­штва и по­ло­ви­
ну про­сто­ра.
Беч­ки оба­ве­шта­јац је до свог по­ме­ну­
тог за­кључ­ка о срп­ском од­но­су пре­ма
са­ве­зу мо­гао до­ћи ко­ли­ко на осно­ву не­
по­сред­ног ис­ку­ства, сте­че­ног то­ком слу­
жбо­ва­ња, то­ли­ко и ана­ли­зом срп­ског по­
на­ша­ња кроз прет­ход­не ве­ко­ве.
Мо­ра се раз­би­ти мит о се­о­ба­ма, што
ће по­мо­ћи да се бо­ље са­гле­да соп­стве­на
ствар­ност, јер је мно­го че­га том при­чом
за­там­ње­но. Ре­дов­но ко­ри­шће­ње из­ра­
за Или­ри за Ср­бе и од Бе­ча и На­по­ле­о­на
уно­си до­дат­не не­ја­сно­ће и оте­жа­ва рад и
код објек­тив­них на­уч­ни­ка, ко­ји из пој­ма
Или­ри из­вла­че са­свим дру­ге за­кључ­ке од
оних ко­је ре­ал­ност на­ла­же. Мно­го за­блу­
да ле­жи и у тврд­њи ка­ко је Ср­би­ја, то­бож,
„ве­ли­ка тај­на“. Ср­би су прич­љи­ви и то­ли­
ко отво­ре­ни да из­ра­зом ли­ца ука­зу­ју на
оп­ште рас­по­ло­же­ње.
При­ча о се­о­ба­ма се та­ко про­вид­но на­
ме­ће, па опет је – и по­ред све ње­не про­
Како је Хитлер поделио Балкан
и распарчао Србију 1941. године
вид­но­сти – Ср­би при­ма­ју. Док се она не
пре­ис­ пи­та, не мо­же се го­во­ри­ти о мо­
гућ­но­сти озбиљ­ни­јег на­уч­ног ра­да. При
ко­ри­шће­њу из­во­ра или чи­та­њу тек­сто­ва
има пси­хо­ло­шких те­шко­ћа – пр­ви по­мен
се из­јед­на­чу­је са по­чет­ком не­ке по­ја­ве, а
то ни­ка­ко не мо­ра да бу­де.
Они ко­ји све по­ку­ша­ва­ју да ре­ше, од­
но­сно за­ма­гле при­чом о се­о­ба­ма тре­
ба­ло би да зна­ју да се у Ру­си­ју око 1750.
од­се­ли­ло ви­ше не­го што је до­шло то­ком
се­о­ба из 1690. и 1737, а од њих у Ру­си­ји
да­нас не­ма ни тра­га. Ср­би ко­ји су жи­ве­
ли ле­во од Са­ве из­ло­же­ни су при­ти­сци­ма
свих вр­ста, и мно­ги су под­ле­гли аси­ми­
ла­ци­ји. Очу­ва­ли су се са­мо број­но­шћу.
При­ча о се­об ­ и је то­ли­ко уко­ре­ње­на да је
по­ста­ла ско­ро не­при­ко­сно­ве­на – иако је
у на­у­ци све под­ло­жно про­ве­ри – па њу
при­хва­та­ју и до­бро­на­мер­ни.
Сло­ве­ни сла­бо пам­те. За­то њи­хо­ва
исто­ри­ја из­гле­да мно­го „кра­ћа“ – иако
они тра­ју исто оно­ли­ко ко­ли­ко и дру­ге
ра­се. Не пам­те сво­ју про­шлост, па ни зло­
де­ла ко­ја им дру­ги чи­не. Гер­ма­ни упор­ни
у све­му зна­ју и да пам­те, оста­ју ис­трај­ни и
у мр­жњи и че­ка­ју по­вољ­ну при­ли­ку. „Не­
ма­ју“ про­блем са гри­жом са­ве­сти.
От­пор­на сна­га јед­ног на­ро­да, ду­го из­
ло­же­ног те­шком стра­да­њу, као и код
по­је­дин­ца, ни­је не­ис­црп­на. До­ла­зи се
у ста­ње када се не мо­же ре­а­говати на
„иза­зо­ве“ спо­ља. Сти­же се у не­ку вр­сту
фа­та­ли­зма – све што се де­си­ло, као да се
не­из­бе­жно и мо­ра­ло де­си­ти, те се ту не
ни­шта не може ни учи­ни­ти. Ство­ри­ла се
сли­ка о Ср­би­ма као рат­нич­ком на­ро­ду,
а при том се не по­ми­њу не­ка кон­крет­на
срп­ска бо­ји­шта ни срп­ска вој­нич­ка гро­
бља ван гра­ни­ца срп­ског про­сто­ра. Но­во
вре­ме до­но­си при­чу о ге­но­ци­ду уто­ли­ко
стра­шни­ју што је баш тај на­род још ју­
че био жр­тва. Има ли у ко­ме на­ро­ду ви­
ше „ма­њи­на“ не­го код Ср­ба, а по­том код
Сло­ве­на уоп­ште? Већ је го­во­ре­но ка­ко
се не­ки од­но­се пре­ма Че­је­ни­ма, а по­том
пре­ма Че­че­ни­ма. Та­мо где су, у на­вод­но
објек­тив­ном ис­тра­жи­ва­њу, у при­ме­ни
двој­на ме­ри­ла, ту је ста­ње го­ре не­го да
не­ма ни­ка­квог ме­ри­ла. Та­ко и са при­чом
о Или­ри­ма или бо­гу­ми­ли­ма. То су мно­го
ве­ћи ми­то­ви од оних ко­ји се при­пи­су­ју
Ср­би­ма.
„Од ту­ђи­на и на ту­ђи је­зи­ци зва­ли смо
се до­сад сва­ко­ја­ко, а по­нај­ма­ње она­ко
као што би тре­ба­ло, оним пра­вим на­
шим име­ном, ко­јим се ми са­ми зо­ве­мо,
и ко­је се и код нај­не­по­зна­ти­јих не на­ро­
да већ ски­та­ју­ћих се ди­вља­ка, је­ди­но за
пра­во њи­хо­во име при­зна­је и узи­ма... По
ин­тен­ци­ји аустриј­ских др­жав­них вла­сти,
мо­ра­ли су и пред­став­ни­ци цр­кве и на­ро­
да на­шег у зва­нич­ном са­о­бра­ћа­ју с њи­ма
ме­сто срп­ског име­на - име или­ра упо­тре­
бља­ва­ти, те су по­сле из на­ви­ке по­кат­кад
та­ко по­сту­па­ли и у зва­нич­ном ме­ђу­соб­
ном са­о­бра­ћа­ју.“
И то је је­дан вид са­мо­за­бо­ра­ва и, ујед­
но, је­дан од кон­тра­ста срп­ског ду­ха – на­
су­прот по­ме­ну­тој по­ја­ви сто­ји при­мер
упор­но­сти у очу­ва­њу: „Из­бе­га­ва­ли су
про­све­ту, и то нај­ви­ше из стра­ха да не за­
не­ма­ре по­сто­ве, уобра­жа­ва­ју­ћи да би им
си­но­ви, кад се одво­је од ку­ћа, је­ли сва­ки
дан ме­со и да би та­ко жи­ве­ћи за­бо­ра­ви­
ли и ве­ру и за­кон, пре­то­пи­ли се у Нем­це
(или шок­це).“
Ср­би ни­када ни­су ус­пе­ли да по­стиг­ну
пу­ну са­мо­свест на це­лом про­сто­ру ко­
ји на­се­ља­ва­ју. То се на­ро­чи­то од­но­си на
њи­хо­ве се­вер­не и за­пад­не обла­сти. Од
из­де­ље­них обла­сти је­ди­но је Не­ма­њи­на
пре­ра­сла у др­жа­ву, ко­ја тра­је са­мо два
ве­ка. То је су­ви­ше ма­ло да би се оба­ви­ло
све по­треб­но око ује­ди­ње­ња це­лог на­ро­
да. Тра­ја­ње др­жа­ва се из­ра­жа­ва ми­ле­ни­
ју­ми­ма. Док се срп­ски про­стор це­па на
све на­чи­не, онај дру­ги, ство­рен по за­ми­
сли фи­ре­ра, др­жи се као не­так­нут иако је
до ју­че би­ло друк­че. По­ми­њу ли се да­нас
Сла­во­ни­ја и Дал­ма­ци­ја, ко­је бе­ле­же ве­
ков­ни са­мо­стал­ни жи­вот?! Уме­сто то­га,
ис­ти­че се Ко­со­во, од­лу­ком са­мо­вољ­ни­ка
не­дав­но отрг­ну­тог из Ср­би­је. Пу­тем ди­
пло­мат­ског „швај­со­ва­ња“ ства­ра­ју се фа­
бри­кат обла­сти.
Од 1878. Дри­на се, во­љом Бе­ча, упор­но
пред­ста­вља као не­ка гра­нич­на ре­ка – у
ши­рем гле­да­њу то је са­мо је­дан „по­ток“,
а до­би­ја при­звук оке­ан­ског ра­сто­ја­ња.
„Од ста­ре аустриј­ске про­па­ган­де про­
тив Ср­ба нај­у­пор­ни­је се одр­жа­ла ми­сао
да Ср­би­ја не­ма шта да тра­жи пре­ко оних
гра­ни­ца ко­је је до­би­ла 1878 на Беч­ком
кон­гре­су... Би­ло је чак и ју­го­сло­ве­на, ко­
2/2010  l  Двери српске  l  13
 Ср­би искре­но опла­ку­ју ту­ђа стра­да­ња,
а од­ри­чу се сво­јих. Зна­ју до­ста о Да­ха­уу
и Аушви­цу, а ма­ло ко­ји зна или же­ли
да зна о Ја­се­нов­цу и оста­лим
срп­ским стра­ти­шти­ма
ји су на­ше (срп­ске) зах­те­ве пре­ко гра­ни­
ца 1878. обе­ле­жа­ва­ли као знак срп­ског
шо­ви­ни­зма – и том шо­ви­ни­зму при­пи­си­
ва­ли чак и на­ше про­те­сте про­тив обе­ле­
жа­ва­ња Срб­ске фе­де­рал­не је­ди­ни­це. По
ова­квим и слич­ним по­гле­ди­ма из­гле­да да
би у Ју­го­сла­ви­ји Ср­би има­ли да се за­до­
во­ље оним гра­ни­ца­ма ко­је би им Аустри­
ја оста­ви­ла, да се под Хаб­сбур­шком ди­
на­сти­јом из­вр­ши­ло ју­го­сло­вен­ско ује­ди­
ње­ње.“ Ди­јаг­но­за срп­ског ста­ња дав­но
је фор­му­ли­са­на и жи­во­том по­твр­ђи­ва­на,
али од то­га ни­је би­ло по­мо­ћи.
При­род­не гра­ни­це се ства­ра­ју ве­ко­ви­
ма, и опет су под­ло­жне из­ме­на­ма. Са­мо
се оне из 1943, од­но­сно мо­ди­фи­ко­ва­не
Хи­тле­ро­ве из 1941, оце­њу­ју као бо­гом­да­
не и то се, на­ жа­лост, при­хва­та и код не­
ких Ср­ба – иако су и сми­шље­не да ка­зне
Ср­бе, по угле­ду на оне од Хи­тле­ра. На пој­
му „Хр­ват­ске“ се огле­да ко­ли­ко је срп­ско
раз­ми­шља­ње плит­ко и не­зре­ло.
Ла­ко за­бо­ра­вља­ју и от­пи­су­ју мно­го че­
га. За­бо­ра­вља­ју и до­га­ђа­је из нај­но­ви­је
про­шло­сти: ге­но­цид, ло­го­ре, стре­ља­не
кра­гу­је­вач­ке ђа­ке, од­ма­зде сто за јед­ног
и „са­ве­знич­ке“ бом­бе на Вас­крс, ... Сво­је
обла­сти про­сто „гу­ра­ју“ у ру­ке про­тив­ни­
ку и та­ко иду на ру­ку они­ма ко­ји их под
разним изговорима це­па­ју, да би то у по­
след­ње вре­ме ишло без ика­квог фор­мал­
ног из­го­во­ра, по прин­ци­пу „мо­же ми се“.
По­ мишљењу нових извозника демокра­
тије, посеб­на ар­гу­мен­та­ци­ја – сем ар­гу­
мен­та си­ле – ни­је ни по­треб­на.
Ма­ли на­ро­ди те­шко до­ла­зе до мо­гућ­
но­сти да се о њи­ма говори објек­тив­но.
„Да­нас нам се чи­ни да не мо­же би­ти сум­
ње о сло­вен­ској ста­ри­ни у Је­вро­пи, та то
је та­ко очи­глед­на исти­на, ко­ју ни Ша­фа­
ри­ку ни­је тре­ба­ло до­ка­зи­ма утвр­ђи­ва­ти.
Али је у Ша­фа­ри­ко­во до­ба би­ло друк­че:
он­да се не­пре­ста­но по­на­вља­ло да су се
Сло­ве­ни истом у пе­том ве­ку по Хри­сту
ја­ви­ли у Је­вро­пи, с дру­гим азиј­ским вар­
ва­ри­ма и од­ри­ца­ло им се да има­ју оних
до­ма­ћих пра­ва, оног на­род­ног гра­ђан­
ства, као на при­мер грч­ки, гер­ман­ски и
ро­ман­ски на­ро­ди.“ Ово је ре­че­но пре ви­
ше од сто го­ди­на, од­но­сно у вре­ме бли­же
са­мом Ша­фа­ри­ку не­го на­ма.
За­не­ма­ру­је се да из­у­ча­ва­ње ге­но­ци­да
не зна­чи са­мо из­но­ше­ње бро­ја жр­та­ва и
на­чи­на њи­хо­вог стра­да­ња. Он на те­ре­ну
ме­ња ста­ње у то­ли­кој ме­ри да се оно ви­
ше не мо­же пре­по­зна­ти. Сто­га је данас те­
шко го­во­ри­ти да је се­ло Сми­ља­не, где је
14 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
би­ла па­ро­хи­ја оца ве­ли­ког про­на­ла­за­ча
Ни­ко­ле Те­сле, срп­ско се­ло – кад у ње­му
не­ма Ср­ба, а цр­ква и род­на ку­ћа Те­сле су
два­пут па­ље­не. Пред ру­ше­ви­на­ма не­ког
зда­ња се те­шко ства­ра пред­ста­ва о ње­
го­вој не­ка­да­шњој ле­по­ти. Љу­ди са ис­ку­
стви­ма пре Пр­вог свет­ског ра­та су зна­ли
да се од Ма­чве до Ис­тре мо­гло до­ћи све
кроз срп­ска се­ла.
Ср­би искре­но опла­ку­ју ту­ђа стра­да­ња,
а од­ри­чу се сво­јих. Зна­ју до­ста о Да­ха­уу
и Аушви­цу, а ма­ло ко­ји зна или же­ли да
зна о Ја­се­нов­цу и оста­лим срп­ским стра­
ти­шти­ма. Та рав­но­ду­шност пре­ма не­сре­
ћи соп­стве­ног на­ро­да код Ср­ба је то­ли­
ко ши­ро­ко рас­про­стра­ње­на да ли­чи на
епи­де­ми­ју, а код не ма­лог бро­ја као да се
гра­ни­чи са из­да­јом па­то­ло­шких раз­ме­
ра. Сво­је жр­тве ни­су ни по­бро­ја­ли, а ка­
мо­ли обе­ле­жи­ли. На при­ме­ру Ср­ба, а, на
­жа­лост, не са­мо на ње­му, ви­ди се да је у
мно­гим при­ли­ка­ма ге­но­цид ите­ка­ко „ис­
пла­тив“.
Је­дан од раз­ло­га што се Ср­би сла­бо
сна­ла­зе кроз исто­ри­ју је­сте што не уче из
жи­во­та. Но­ве ге­не­ра­ци­је на свет око се­бе
гле­да­ју по­сред­ством књи­га – зна­чи пре­ко
ту­ђег ис­ку­ства. Од ту­ђих књи­га ни­су у пу­
ној ме­ри могли добити оно што би мо­гло
да им ко­ри­сти. Не­ма­ју сна­ге да ис­тра­ју до
кра­ја у ис­тра­жи­ва­њу и да да­ју из­ве­стан
лич­ни до­при­нос. Ско­ро у сва­ком по­слу
ста­ју на по­ла пу­та.
Ни­је без зна­ча­ја ни пут срп­ске књи­ге,
ко­ји да­је дру­ге гра­ни­це срп­ског на­ро­да.
Она сти­же и чу­ва се по срп­ским ку­ћа­ма,
на про­сто­ру да­ле­ко ши­рем од зва­нич­но
при­зна­тог. Та­ко књи­га сво­јим „лу­та­њем“
ис­пи­су­је срп­ску кар­ту на осо­бен на­чин,
не­за­ви­сно од же­ље Бе­ча. Срп­ски ру­ко­пи­
си се на­ла­зе по стра­ним збир­ка­ма под на­
зи­ви­ма „со­фиј­ски“, „мин­хен­ски“, „беч­ки“,
„бер­лин­ски“, „па­ри­ски“, а ско­ро да не­ма
при­ме­ра да се за не­ку стра­ну књи­гу ка­же
да је „бе­о­град­ска“.
„Нај­ма­ња част ове на­ше зе­мље и све­та;
но ко­јој је да­нас, а и по­из­о­дав­на и нај­ве­ће
про­све­ште­ни­је чо­ве­чи­је, не­го у ко­јој су до
ју­че и нај­ве­ћа зла, оби­де, ра­то­ви и кр­ве­жи
би­ли, а за то са­мо ко ће ко­ме свом је­дин
сам го­спо­да­ри­ти и то се још до да­нас ни­је
мо­гло ре­ши­ти...“ Ова­ко је оце­ње­на Евро­
па пре 180 го­ди­на. Она је у ме­ђу­вре­ме­ну
по­ста­ла „бо­га­ти­ја“ за низ ло­кал­них су­ко­ба
и би­ла „ко­лев­ка“ два свет­ска ра­та. У по­то­
њим бај­ка­ма о „Евро­пи“ ти еле­мен­ти се
обич­но из­о­ста­вља­ју.  z об­ра­чу­на са пра­во­сла­вљем и пра­во­
К а­да је оно про­шле го­ди­не гра­до­
на­чел­ник Спли­та Жељ­ко Ке­рум на
пи­та­ње но­ви­на­ра због че­га твр­ди да
Ср­би­на ни­ка­да не би при­хва­тио за зе­та
из­го­во­рио „та­ко смо од­го­је­ни“, до­дир­ну­
та је су­шти­на хр­ват­ско-срп­ских од­но­са.
Ти од­но­си ни­су ни­шта дру­го до исто­ри­ја
мр­жње и зло­чи­на ко­је Хр­ва­ти про­во­де над
Ср­би­ма. То су по­ро­дич­на пре­да­ња ко­ја се
пре­но­се са ко­ле­на на ко­ле­но, мр­жња на
ко­јој се ра­ди од ма­лих но­гу, ко­ја се уса­ђу­је
сва­ко­га да­на, са пу­но стра­сти и – а ово је
нај­го­ре – са не­сум­њи­вим осе­ћа­њем да
се тако чи­ни до­бро де­ло. Онај ко је та­ко
од­га­јан, Ке­рум је све­док, не ви­ди ни­шта
нео­бич­но и ни­шта ру­жно у то­ме да се ни
под ко­јим усло­ви­ма ње­го­ва по­ро­ди­ца,
же­нид­бом или уда­јом, не ме­ша са Ср­би­ма.
Не­ко­ме ће то из­гле­да­ти као пре­ду­бо­
ко по­ни­ра­ње у про­шлост, али та ве­ков­
на, стал­но хра­ње­на, пре­ци­зно усме­ра­
ва­на и до­след­на мр­жња да­ти­ра још од
вре­ме­на Ве­ли­ког рас­ко­ла у хри­шћан­
ској цр­кви, од­но­сно, три­де­сет го­ди­на
ка­сни­је, из 1075, ка­да је на Сплит­ском
цр­кве­ном са­бо­ру до­не­та од­лу­ка да се
пра­во­сла­вље у Дал­ма­ци­ји и за­ле­ђу ис­
ко­ре­ни.
Све што се по­сле то­га до­га­ђа­ло у Дал­
ма­ци­ји, ис­точ­ној и за­пад­ној Хер­це­го­ви­
ни, а ка­сни­је у цен­трал­ној Бо­сни, Ли­ци,
Ис­три, Сла­во­ни­ји, Сре­му, ... на свим про­
сто­ри­ма где је ка­то­лич­ка цр­ква има­ла
ути­цај и мо­гућ­ност де­ло­ва­ња, са­мо је
хро­ни­ка јед­ног бру­тал­ног и стра­шног
об­ра­чу­на са Ср­би­ма пра­во­слав­ци­ма.
Не во­лим оп­ште и гро­мо­ви­те оце­не, али
ово је­сте исти­на, ла­ко до­ка­зи­ва исти­
на. По­треб­но је са­мо од­ба­ци­ти основ­
не по­став­ке бер­лин­ско-беч­ке шко­ле
исто­ри­је, вра­ти­ти се ста­рим ар­хи­ва­ма
и књи­га­ма, не­сум­њи­вим до­ку­мен­ти­ма,
исто­ри­ча­ри­ма ко­ји су због из­но­ше­ња
исто­риј­ских исти­на по­ли­тич­ким од­лу­ка­
ма би­ли за­бра­њи­ва­ни.
Ме­то­до­ло­ги­ја ко­ју је римока­то­лич­
ка цр­ква при­ме­њи­ва­ла у бор­би про­тив
оних ко­ји су оста­ли вер­ни пра­во­сла­вљу
пред­ста­вља кр­ва­ву пси­хо­па­то­ло­шку
сли­ку јед­ног ко­лек­ти­ви­те­та. Да­нас се о
то­ме не го­во­ри за­рад по­пра­вља­ња хр­
ват­ско-срп­ских од­но­са, ма­да ни­ко­ме ко
на ства­ри гле­да без стра­сти и на­ви­ја­ња
ни­је ја­сно због че­га се ти од­но­си по­пра­
вља­ју или по­но­во гра­де са­мо и је­ди­но
на срп­ску ште­ту.
Но, вра­ти­мо се те­ми и тра­га­њу за из­
во­ром са ко­јег је по­те­кла и још те­че не­
сма­ње­ним ин­тен­зи­те­том та стра­шна хр­
ват­ска мр­жња пре­ма Ср­би­ма.
Про­стор ко­ји је у овом бро­ју Две­ри
срп­ских пред­ви­ђен и мо­гућ за из­но­ше­
ње пот­пу­не сли­ке ма­ли је и ни из­да­ле­ка
до­во­љан. Али са­би­ра­ње ве­ков­них до­га­
ђа­ња, са­гле­да­ва­ње раз­вој­ног про­це­са
пре олује
Рат­ко Дми­тро­вић
Где су из­во­ри хр­ват­ске мр­жње пре­ма Ср­би­ма?
Зло је по­че­ло
про­ме­ном ве­ре
Ме­то­до­ло­ги­ја ко­ју је ка­то­лич­ка цр­ква при­ме­њи­ва­ла
у бор­би про­тив оних ко­ји су оста­ли вер­ни
пра­во­сла­вљу пред­ста­вља кр­ва­ву
пси­хо­па­то­ло­шку сли­ку јед­ног ко­лек­ти­ви­те­та
слав­ци­ма на про­сто­ру за­пад­но од Дри­не
и Ду­на­ва, на­во­ди нас нео­до­љи­вом сна­гом
на за­кљу­чак ко­ји је, не­ка ми бу­де до­зво­
ље­на ова су­бјек­тив­ност, одав­но од­ре­дио
мој по­гле­да на узро­ке и ствар­не раз­ло­ге
ра­то­ва, ге­но­ци­да и кр­во­про­ли­ћа ко­ја се
на овим про­сто­ри­ма до­га­ђа­ју по­след­њих
сто­ти­њак го­ди­на.
Тај за­кљу­чак гла­си: мр­жња Хр­ва­та пре­
ма Ср­би­ма, и зло­чи­ни ко­ји су из те мр­жње
ро­ђе­ни, по­сле­ди­ца су вер­ског и на­ци­о­
нал­ног кон­вер­тит­ства.
Раз­у­ме се да све то ни­је мо­гло без ути­
ца­ја ве­ли­ких си­ла, без па­ра­лел­ног оства­
ре­ња и њи­хо­вих ин­те­ре­са, али су­шти­на је
у то­ме да се на овим на­шим про­сто­ри­ма
бив­ши Ср­би об­ра­чу­на­ва­ју са са­да­шњим
Ср­би­ма.
Ов­де се на ого­љен, бру­та­лан и у сва­ком
сми­слу стра­шан на­чин ма­те­ри­ја­ли­зо­ва­ла
пси­хо­ло­шка по­став­ка о кон­вер­ти­ту ко­
ји на­кон што се од­ре­као сво­јих ко­ре­на,
да­кле на­кон што је убио сво­је по­ре­кло и
се­бе ка­кав је био, кре­ће да уби­ја све­до­ке
сво­је из­да­је, не­ве­ре, сла­бо­сти, ...
Код го­то­во свих уста­шких зло­чи­на­ца –
од оног се­о­ског ко­ља­ча до кре­а­то­ра ге­но­
ци­да над Ср­би­ма – мо­же се на­ћи срп­ски
ко­рен, срп­ско по­ре­кло.
Мо­жда нај­ве­ћи мон­струм ме­ђу њи­ма,
Вје­ко­слав Макс Лу­бу­рић, са­стао се пе­де­се­
тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка у Швајцарској
са срп­ским еми­грант­ским но­ви­на­ром
Сло­бо­да­ном Са­мар­џи­ћем, и том при­ли­
ком му, уз оста­ло, ре­као: „Знам ја до­бро да
сам срп­ског по­ри­је­кла, из пле­ме­на Дроб­
ња­ци, и да су мо­ји по­ка­то­ли­че­ни.“
Али све до по­ја­ве јед­ног чо­ве­ка, ро­ђе­
ног у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка, та не­тр­пе­
љи­вост и мр­жња бив­ших пре­ма по­сто­је­
ћим Ср­би­ма ни­је би­ла си­сте­ма­ти­зо­ва­на,
иде­о­ло­шки уоб­ли­че­на. Оно што је тај чо­
век, а звао се Ан­те Стар­че­вић, ура­дио за
сво­га жи­во­та, пред­ста­вља при­мер са ко­
јим се те­шко мо­гу ус­по­ре­ђи­ва­ти и во­де­ћи
иде­о­ло­зи ан­ти­се­ми­ти­зма из вре­ме­на на­
ци­стич­ке Не­мач­ке.
Ан­те Стар­че­вић је ро­ђен у Ли­ци, од оца
Ја­ко­ва, по­ка­то­ли­че­ног Ср­би­на, и мај­ке чи­
сте Српки­ње, пра­во­слав­не ве­ре. Зва­ла се
Ми­ли­ца Бог­дан. Хр­ват­ска исто­ри­о­гра­фи­ја
при­кри­ва је­дан де­таљ ко­ји се односи на
Старчевићево рођење, а који објашњава
го­то­во све. За Стар­че­ви­ћа Хр­ва­ти пи­шу да
је ро­ђен у се­лу Жит­ник код Го­спи­ћа, што
ни­је пот­пу­но не­тач­но. За­и­ста је ро­ђен у
ме­ста­шцу ко­је се та­ко зва­ло, али Жит­ник
ни­је се­ло, не­го за­се­лак јед­ног дру­гог ме­
ста ко­је но­си име Па­за­ри­ште.
За­што је то ва­жно? Због че­га Хр­ва­ти не­
ће да спо­ме­ну Па­за­ри­ште?
Због јед­ног до­ку­мен­та аустриј­ске ад­ми­
ни­стра­ци­је из 1712. го­ди­не (Aus der Be­i­la­
ge Spe­ci­fi­ca­tio lo­co­rum et in­co­la­rum 1712.
bei der Is­tr. F. d. Gra­fen At­tems. Nr. 183/VII.
J. O. Krigcmi­scel­len, Facs. 95 im Ar­hiv des
Re­ichs-Krigs-Mi­ni­ste­ri­ums) у ко­јем сто­ји да
у Па­за­ри­шту жи­ве Ср­би ка­то­лич­ке ве­ро­
и­спо­ве­сти и ни­ко дру­ги осим њих. Овај
до­ку­мент пре­ћут­ку­је и Ке­ру­бин Ше­гвић,
ве­ли­ки по­кло­ник уста­шке иде­је, са­мо­зва­
ни исто­ри­чар ко­ји је по­ку­ша­вао да до­ка­же
ка­ко су Хр­ва­ти гот­ског по­ре­кла, али се и
том и та­квом Ше­гви­ћу до­го­ди­ло да у при­
ло­гу за књи­гу Јо­ва­на Скер­ли­ћа Пи­сци и
књи­ге на­пи­ше да су Стар­че­ви­ћи „ из­гле­да,
по­ри­је­клом из Хер­це­го­ви­не“.
Стар­че­ви­ћи од ко­јих је по­те­као Ан­
те Стар­че­вић ко­ре­не ву­ку са Ко­со­ва (од
Стра­хи­њи­ћа) а пре­ма за­па­ду су кре­ну­ли
са про­сто­ра Пље­ва­ља, од­но­сно из се­ла
Стар­че­во код Ска­дар­ског је­зе­ра, где је
пра­во­слав­ни ма­на­стир из 14. ве­ка.
Усташки злочинац
Макс Лубурић
Где и ка­да је Ан­ти Стар­че­ви­ћу уса­ђе­на
мр­жња пре­ма Ср­би­ма те­шко је пре­ци­зи­
ра­ти, али ње­го­ва оп­шир­на би­о­гра­фи­ја,
уоб­ли­че­на у књи­зи Стар­че­вић, Јо­си­па
Хор­ва­та, на­во­ди на за­кљу­чак да се то до­
го­ди­ло око два­де­се­те го­ди­не ње­го­вог
жи­во­та, ка­да мла­ди Ан­те ус­по­ста­вља кон­
так­те са цр­кве­ним кру­го­ви­ма и убр­зо при­
сту­па јед­ном се­ме­ни­шту ка­то­лич­ке цр­кве
у Се­њу, да би по­том оти­шао у Пе­шту на
до­дат­но шко­ло­ва­ње, у же­љи да по­ста­не
све­ште­но ли­це.
Оно што је Ан­те Стар­че­вић касније го­
во­рио и пи­сао о Ср­би­ма гра­ни­чи се са
по­ре­ме­ће­ним умом. Ни­ка­да ни­ко од хр­
ват­ских по­ли­ти­ча­ра и ин­те­лек­ту­а­ла­ца, до
да­на­шњег да­на, ни­је до­вео у пи­та­ње лич­
ност Ан­те Па­ве­ли­ћа.
Ње­го­во уче­ње угра­ђе­но је у те­ме­ље Па­
ве­ли­ће­ве Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске као
и са­да­шње Туђ­ма­но­ве Хр­ват­ске. Стар­че­
ви­ћа Хр­ва­ти сма­тра­ју „оцем на­ци­је“, он је
по­ли­тич­ки узор Хр­ва­ти­ма као на­ро­ду; на
по­след­њем би­ра­њу за пред­сед­ни­ка Хр­
ват­ске у дру­гом кру­гу, ко­ји су тр­ча­ли Иво
Јо­си­по­вић и Ми­лан Бан­дић, овај дру­ги је
у сва­ком обра­ћа­њу као свог политичког
идола спо­ми­њао Ан­ту Стар­че­ви­ћа.
Са­мо је, исти­не ра­ди, је­дан Хр­ват, фи­ло­
лог То­мо Ма­ре­тић (1853–1938), 1892. на­
пи­сао: „Стар­че­вић је па­кле­ном мр­жњом
мр­зио Ср­бе и ту мр­жњу три де­це­ни­је ули­
вао у ве­ли­ки дио Хр­ва­та.“
2/2010  l  Двери српске  l  15

А ево шта је Ан­те Стар­че­вић го­во­рио и
пи­сао о Ср­би­ма. Склон ра­си­стич­ким те­о­
ри­ја­ма, Стар­че­вић је све вре­ме свог јав­ног
ан­га­жо­ва­ња Ср­бе сма­трао ни­жом ра­сом.
Чак и на­кон што је Ср­би­ја на Бер­лин­ском
кон­гре­су 1878. по­ста­ла ме­ђу­на­род­но при­
зна­та др­жа­ва, а Хр­ват­ска је та­да би­ла са­мо
ре­ги­ја уну­тар Аустроугар­ске мо­нар­хи­је,
Стар­че­вић је на­пи­сао да на­род хер­ват­
ски не­ће тр­пи­ти да та су­жањ­ска срп­ска
па­сми­на осквер­њу­је зе­мљу Хор­ва­тах, до­
да­ју­ћи да Ср­би не зна­ју ни за ка­кве ци­ви­
ли­за­циј­ске вред­но­сти, те да су скло­ни си­
ло­ва­њу, пљач­ка­ма и уби­ја­њу.
Стар­че­вић је пр­ви за Србе упо­тре­био
тер­мин ре­ме­ти­лач­ки фак­тор, а пре­ма
том на­ро­ду га­јио је од­нос чи­ја су­шти­на те­
шко мо­же да се по­сма­тра на ни­воу здра­
вог ра­зу­ма. Та­ко је пи­сао: „Ср­би су сме­ће,
на­кот ко­ји се хра­ни фе­ка­ли­ја­ма и жде­ре
остат­ке жр­та­ва, или Ср­би су по сво­јој на­
ра­ви без ума и по­ште­ња, про­ти сло­бо­ди и
про­ти сва­ком до­бру.“
Тај и та­кав Ан­те Стар­че­вић да­нас је, по­
но­ви­ћу, не­уп ­ ит­на исто­риј­ска, по­ли­тич­ка,
ин­те­лек­ту­ал­на и на­ци­о­нал­на вред­ност
(код) Хр­ва­та. Не­ма гра­да ни ве­ћег ме­ста
у Хр­ват­ској без ули­це Ан­те Стар­че­ви­ћа,
не­рет­ко и тр­га. Цен­трал­ни про­стор Оси­је­
ка зо­ве се по ње­го­вом име­ну, а тим про­
сто­ром до­ми­ни­ра ве­ли­ки спо­ме­ник Ан­
ти Са­тр­че­ви­ћу. На нов­ча­ни­ци данашње
Хрватске од 1.000 ку­на на­ла­зи се лик Ан­те
Стар­че­ви­ћа.
За мно­ге Ср­бе де­ло­ва­ће из­не­на­ђу­ју­ће,
мо­жда и шо­кант­но чи­ње­ни­ца да је мр­жњу
Ан­те Стар­че­ви­ћа пре­ма Ср­би­ма, по­сле
ње­го­ве смр­ти, на­ста­вио да одр­жа­ва, пот­
хра­њу­је и раз­ви­ја је­дан Је­вре­јин – Јо­шуа
Јо­сип Франк.
Да­нас још са­мо исто­ри­ча­ри зна­ју да пр­
ва „Кри­стал­на ноћ“ 20. ве­ка ни­је би­ла у Не­
мач­кој 9. но­вем­бра 1938, ка­да су на­ци­сти
на­па­ли Је­вре­је, раз­би­ја­ли њи­хо­ве рад­ње,
упа­да­ли у ста­но­ве, уби­ја­ли љу­де са­мо за­то
што су Је­вре­ји. Исто то, али пре­ма Ср­би­ма,
ура­ђе­но је 36 го­ди­на ра­ни­је – пр­ва три да­
на сеп­тем­бра 1902. у За­гре­бу, Кар­лов­цу и
Сла­вон­ском Бро­ду.
Раз­у­ла­ре­на ма­са „пра­ва­ша“, след­бе­ни­
ка по­ли­ти­ке и про­гра­ма Хр­ват­ске стран­
ке пра­ва, ко­ју је осно­вао Ан­те Стар­че­вић,
пред­во­ђе­на Јо­си­пом Фран­ком, раз­би­ја­ла
је по тим гра­до­ви­ма из­ло­ге рад­њи чи­ји су
вла­сни­ци би­ли Ср­би. То им ни­је би­ло до­
вољ­но, па су ула­зи­ли Ср­би­ма у ста­но­ве,
ту­кли их, из­ба­ци­ва­ли на­ме­штај на ули­цу,
... Тим по­во­дом јав­но је ис­ту­пио Стје­пан
Ра­дић ре­кав­ши: „То је свињ­ски по­сао ко­ји
ће Хр­ват­ску осра­мо­ти­ти за сле­де­ћих 100
го­ди­на.“
Ни­је ни слу­тио да Хр­ват­ску пра­ве сви­
ња­ри­је тек че­ка­ју: Ја­се­но­вац, ха­де­зе­ов­ска
др­жа­ва, Бље­сак, Олу­ја, ... али то, жа­ло­сно
је, ве­ћи­на Хр­ва­та ни­је до­жи­ве­ла и не до­
жи­вља­ва као „свињ­ски по­сао“.  z Ова­квом кон­струк­ци­јом по­ну­ђе­на су
16 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
пре олује
Ака­де­мик Ва­си­ли­је Ђ. Кре­стић
О вре­ме­ну на­ст
ге­но­цид­не по­ли­
Кључ­ну уло­гу и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ку осно­ву за
ге­но­цид има­ло је хр­ват­ско др­жав­но и исто­риј­ско пра­во
са свим кон­се­квен­ца­ма ко­је је со­бом но­си­ло, а не тзв.
ве­ли­ко­срп­ска хе­ге­мо­ни­стич­ка и шо­ви­ни­стич­ка
по­ли­ти­ка из­ме­ђу два свет­ска ра­та
Д о­бро је по­зна­то да по­сто­ји чи­та­ва
би­бли­о­те­ка о ге­но­цид­ном уни­шта­
ва­њу Ср­ба, о бро­ју жр­та­ва, тех­но­ло­
ги­ји са­ти­ра­ња, ја­ма­ма, ло­го­ри­ма, уби­ца­ма,
уста­ша­ма и њи­хо­вим зло­чи­ни­ма, уло­зи
Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у тим зло­чи­ни­ма и
дру­гим пи­та­њи­ма ко­ја се односе на ге­но­ци­д
над Ср­би­ма у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској.
Не­ка су­штин­ска пи­та­ња ко­ја би у мно­го че­му
осве­тли­ла ге­но­цид оста­ла су по стра­ни,
је­два до­так­ну­та и са­свим за­о­би­ђе­на. Јед­но
од та­квих пи­та­ња је вре­ме када је на­ста­ла и
када је ко­нач­но би­ла уоб­ли­че­на иде­о­ло­ги­ја
ге­но­цид­ног уни­шта­ва­ња Ср­ба у Хр­ват­ској,
Сла­во­ни­ји и Дал­ма­ци­ји. Дру­га не­за­о­би­ла­
зна пи­та­ња ко­ја се ти­чу ге­но­ци­да, без ко­јих
се он не мо­же на­уч­но об­ја­сни­ти и пој­ми­ти,
је­су пи­та­ња за­што је до­шло до ге­но­ци­да,
ко­ји су узро­ци ње­го­вог на­стан­ка и с ко­јим
ци­ље­ви­ма је он из­во­ђен и оства­ри­ван. То
су, без сум­ње, кру­ци­јал­на пи­та­ња на ко­ја
је на­ук­ а ду­жна да од­го­во­ри ако је до­ра­сла
сво­јим оба­ве­за­ма.
У сва­ком слу­ча­ју мо­ра­ју би­ти од­ба­че­не
као ис­кон­стру­и­са­не, од­бра­на­шке и не­тач­
не тврд­ње хр­ват­ске пу­бли­ци­сти­ке и исто­
ри­о­гра­фи­је по ко­ји­ма је исти­на да се ге­но­
цид до­го­дио, да су га по­чи­ни­ле уста­ше, да
су они не­зна­тан – го­ри део хр­ват­ског дру­
штва, али да су Ср­би сво­јом ве­ли­ко­срп­
ском хе­ге­мо­ни­стич­ком и шо­ви­ни­стич­ком
по­ли­ти­ком, сво­јим угње­та­ва­њем и екс­пло­
а­ти­са­њем Хр­ва­та и Хр­ват­ске у окви­ри­ма
Кра­ље­ви­не СХС и Ју­го­сла­ви­је 1918–1941,
дик­та­ту­ром кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­
ђе­ви­ћа, атен­та­том на Стје­па­на Ра­ди­ћа и
хр­ват­ске по­сла­ни­ке у Скуп­шти­ни 1928,
иза­зва­ли оправ­дан гнев и мр­жњу Хр­ва­та,
па је ге­но­цид са­мо њи­хо­ва осве­та за оно
што су Ср­би за­слу­жи­ли.
три за­кључ­ка. Пр­ви – да вре­ме на­стан­
ка ге­но­цид­не по­ли­ти­ке па­да у раз­до­бље
из­ме­ђу два ра­та 1918–1941. Дру­ги – да
узро­ке ге­но­ци­да тре­ба тра­жи­ти у ве­ли­ко­
срп­ској хе­ге­мо­ни­стич­кој и шо­ви­ни­стич­кој
по­ли­ти­ци. И тре­ћи – да по­сто­ји си­ме­три­ја
у од­го­вор­но­сти за ге­но­цид. Уста­ше су из­
вр­ши­ле ге­но­цид, што је за осу­ду, али Ср­би
су сво­јим по­на­ша­њем за­слу­жи­ли да бу­ду
ка­жње­ни.
Ова­ква ту­ма­че­ња ге­но­ци­да ни­су у са­
гла­сно­сти с оби­љем чи­ње­нич­ког ма­те­
ри­ја­ла и ло­ги­ком хр­ват­ског исто­риј­ског
раз­во­ја, ко­ји су у на­у­ци до­бро по­зна­ти. У
сва­ком слу­ча­ју, по­ли­ти­ка о ге­но­цид­ном
уни­шта­ва­њу Ср­ба у Хр­ват­ској, Сла­во­ни­ји
и Дал­ма­ци­ји ни­је на­ста­ла у вре­ме Кра­ље­
ви­не СХС и Ју­го­сла­ви­је 1918–1941, не­го је
она би­ла ја­сно и ко­нач­но уоб­ли­че­на још у
окви­ри­ма Аустро­уг­ ар­ске, до Пр­вог свет­
ског ра­та 1914.
Кључ­ну уло­гу и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ку
осно­ву за ге­но­цид има­ло је хр­ват­ско др­
жав­но и исто­риј­ско пра­во са свим кон­се­
квен­ца­ма ко­је је со­бом но­си­ло, а не тзв.
ве­ли­ко­срп­ска хе­ге­мо­ни­стич­ка и шо­ви­ни­
стич­ка по­ли­ти­ка из­ме­ђу два свет­ска ра­та.
Хр­ват­ско др­жав­но пра­во би­ло је, као што
је и да­нас, пра­ви ге­не­ра­тор за про­из­вод­
њу не­спо­ра­зу­ма и су­ко­ба из­ме­ђу Хр­ва­та
и Ср­ба у Хр­ват­ској, Сла­во­ни­ји и Дал­ма­ци­
ји. То пра­во ни­је при­зна­ва­ло по­ли­тич­ку
ин­ди­ви­ду­ал­ност (кон­сти­ту­тив­ност) Ср­ба
у Хр­ват­ској. Оно је Ср­бе при­хва­та­ло као
гра­ђа­не, али их је сма­тра­ло де­лом хр­ват­
ског „по­ли­тич­ког на­ро­да“. По хр­ват­ском
др­жав­ном пра­ву, у по­ли­тич­ком сми­слу Ср­
би ни­су би­ли Ср­би, већ Хр­ва­ти пра­во­слав­
не ве­ре. Због ова­квог трет­ма­на Ср­би­ма је
си­сте­мат­ски, сву­где, где год се мо­гло, по­
ри­ца­но на­ци­о­нал­но име. Тре­ти­ра­ни као
по­ли­тич­ки Хр­ва­ти, они ни­су има­ли пра­во
на свој срп­ски је­зик, на сво­је срп­ско ћи­ри­
 ан­ка, узро­ци­ма и ци­ље­ви­ма
­ ти­ке у Хр­ват­ској
лич­ко пи­смо, на сво­ју Срп­ску Пра­во­слав­
ну Цр­кву и на сво­је на­ци­он ­ ал­не сим­бо­ле:
за­ста­ву и грб. Пра­ви сми­сао по­ти­ра­ња
срп­ске на­ци­о­нал­не и по­ли­тич­ке по­себ­но­
сти, ли­ша­ва­ња пра­ва на име, је­зик, пи­смо
и сим­бо­ле, крио се у на­ме­ри да се Ср­би
аси­ми­лу­ју и хр­ва­ти­зу­ју. Због то­га што су се
Ср­би ин­ди­ви­ду­ал­но и ко­лек­тив­но опи­ра­
ли аси­ми­ла­ци­ји и хр­ва­ти­за­ци­ји при­ти­сак
Хр­ва­та је то­ком дру­ге по­ло­ви­не 19. и по­
чет­ком 20. ве­ка бивао све осми­шље­ни­ји и
све об­у­хват­ни­ји, а ка­ко је вре­ме од­ми­ца­
ло, и све бру­тал­ни­ји. Због то­га што ни­су
хте­ли да бу­ду пра­во­слав­ни Хр­ва­ти, што су
се су­прот­ста­вља­ли хр­ва­ти­за­ци­ји, што, кад
је о њи­ма реч, ни­су при­хва­та­ли хр­ват­ско
др­жав­но пра­во и из ње­га про­ис­ти­чу­ћу
ши­ро­ко рас­про­стра­ње­ну хр­ват­ску др­жав­
ну по­ли­ти­ку, по ко­јој су сви ста­нов­ни­ци
Хр­ват­ске – без об­зи­ра на ет­нич­ку и вер­ску
при­пад­ност – „по­ли­тич­ки Хр­ва­ти“, Ср­би су
про­гла­ше­ни за ре­ме­ти­лач­ки фак­тор хр­
ват­ског дру­штва. За ре­ме­ти­лач­ки фак­тор
про­гла­ше­ни су сто­га што су по­ста­ли пре­
пре­ка хр­ват­ским на­ци­он ­ ал­но-по­ли­тич­
ким и др­жав­ним пла­но­ви­ма, по ко­ји­ма
је ви­ше­на­ци­о­нал­на тро­јед­на кра­ље­ви­на
има­ла да по­ста­не ет­нич­ки чи­ста Хр­ват­ска.
У дру­штви­ма ко­ја те­же ства­ра­њу ет­нич­ки
чи­стих др­жа­ва, прак­са је то по­ка­за­ла, на­
си­ље је не­из­бе­жно. То на­си­ље је у Хр­ват­
ској по­сте­пе­но, из ге­не­ра­ци­је у ге­не­ра­ци­
ју, до­би­ја­ло та­кве раз­ме­ре да је кра­јем 19.
и по­чет­ком 20. ве­ка пре­ра­сло у по­ли­ти­ку с
ја­сним ге­но­цид­ним од­ли­ка­ма. Њу су иде­
о­ло­шки, по­ли­тич­ки, др­жа­во­твор­но и ре­
ли­гиј­ски уоб­ли­чи­ли хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри
оних стра­на­ка ко­је су сво­је про­гра­ме гра­
ди­ле на те­ме­љи­ма хр­ват­ског др­жав­ног и
исто­риј­ског пра­ва и пред­став­ни­ци твр­де,
екс­клу­зив­не вер­ске ли­ни­је Ри­мо­ка­то­лич­
ке цр­кве, ко­ји су же­ле­ли да сви ста­нов­ни­
ци Хр­ват­ске не бу­ду са­мо Хр­ва­ти, већ и
при­пад­ни­ци ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре.
Још 1866. за­гре­бач­ки лист По­зор, ор­ган
Хр­ват­ске на­род­не стран­ке, на чи­јем че­лу
је био би­скуп Ј. Ј. Штро­сма­јер, за­пре­тио
је Ср­би­ма да ће, ако бу­ду ин­си­сти­ра­ли на
сво­јој на­ци­о­нал­ној и по­ли­тич­кој по­себ­но­
сти, Хр­ва­ти упо­тре­би­ти сва рас­по­ло­жи­ва
сред­ства да их при­си­ле да се од­рек­ну сво­
је по­себ­но­сти, па да на те­ри­то­
ри­ји хр­ват­ских зе­ма­ља бу­де са­
мо је­дан – хр­ват­ски на­род.
У скла­ду са ова­квим прет­ња­
ма По­зо­ра, Еуген Ква­тер­ник, је­
дан од осни­ва­ча Стран­ке пра­ва, Еуген Ква­тер­ник
пи­сао је 1869. да са­мо „из­да­ји­це
до­мо­ви­не и кр­ви на­ше, из­да­ји­це нај­згод­ни­ји, да се ра­ди њих на­чи­ни смут­
ума т. ј. зна­но­сти“ мо­гу „ве­ре ра­ди ре­ћи на ња. Они су до­се­ље­ни­ци, дру­ге су вје­ре,
све­тој хр­ват­ској зе­мљи“ да су Ср­би, а не до­ма­ће­му на­ро­ду с ве­ћи­не раз­ло­га -не­по­
Хр­ва­ти. Ква­тер­ник је ста­нов­ни­ци­ма пра­ ћуд­ни - па за­то и тре­ба кад­што са­мо ма­ло
во­слав­не ве­ре ко­ји су се осе­ћа­ли Ср­би­ма на­миг­ну­ти и ето кла­ња!“
отво­ре­но по­ру­чио да ће хр­ват­ски на­род По све­до­че­њу по­зна­тог хр­ват­ског по­
зна­ти да осве­ти та­кво из­дај­ство „уни­штив ли­ти­ча­ра и про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та Иси­
та­ко­ви на­кот ве­ре“. до­ра Кр­шња­ви­ја, ко­ји је био са­вр­ше­но
По хр­ват­ским по­ли­ти­ча­ри­ма ко­ји су оба­ве­штен о зби­ва­њи­ма у зе­мљи, да у Хр­
на­ци­о­нал­не про­гра­ме гра­ди­ли на хр­ват­ ват­ској и Сла­во­ни­ји ни­је би­ло око 700.000
ском др­жав­ном пра­ву, а та­ква је би­ла ве­ Ср­ба, бан Па­вао Ра­ух би их нај­ра­ди­је све
ћи­на, „на све­том хр­ват­ском зе­мљи­шту“ по­био. Ме­ђу­тим, ка­ко је тај број био по­за­
по­сто­ја­ла је са­мо јед­на – хр­ват­ска на­род­ ма­шан, из­ја­вио је да то ни­је мо­гу­ће учи­ни­
ност, и са­мо је­дан – хр­ват­ски је­зик. Ра­ди ти.
оства­ре­ња те и та­кве др­жав­но-по­ли­тич­ке Кр­шња­ви је оста­вио и ова­кво све­до­че­
иде­о­ло­ги­је, ко­ја је овла­да­ла нај­ве­ћим де­ ње – „Би­ло је јед­но ври­је­ме“, за­пи­сао је он,
лом хр­ват­ског дру­штва, по­себ­но оним ко­ „Ка­да се је пи­са­ло да тре­ба све Ср­бе сје­
ји је сле­дио по­ли­ти­ку Чи­сте стран­ке пра­ ки­ром уту­ћи“. „Ова ми­сао има­де не­што за
ва Јо­си­па Фран­ка, ге­но­цид над Ср­би­ма се­бе, и то не­што вр­ло ва­жно: она на­и­ме,
у Хр­ват­ској био је не­из­бе­жан. До­ка­за за из­ри­че отво­ре­но и до­сљед­но је­ди­ни на­
ова­кав за­кљу­чак има мно­го, а овом при­ чин, ко­јим би се да­ла про­ве­сти ’хр­ват­ска
ли­ком, илу­стра­ци­је ра­ди, на­ве­шћу са­мо ми­сао.“
не­ко­ли­ко. За­ступ­ник Фран­ко­ве Чи­сте стран­ке
У ли­сту Дом од 20. но­вем­бра 1908, у пра­ва у Са­бо­ру Хр­ват­ске, Јер­ко Па­ве­лић
вре­ме анек­си­он ­ е кри­зе, за­бе­ле­же­но је је бру­тал­но отво­ре­но из­ја­вио да кад би
следеће: „На по­след­њем ви­је­ћу Франк- фран­ков­ци би­ли на вла­сти, „та­ко­зва­ни“
Стар­че­ви­ће­ве стран­ке пра­ва при­хва­ћен Ср­би би за 48 са­ти по­ста­ли „пра­во­слав­ни
је чу­дан за­кљу­чак, о ко­јем но­ви­не мно­го Хр­ва­ти“.
пи­шу“ [...] „Устро­ји­ла се на­и­ме ’Хр­ват­ска Углед­ни хр­ват­ски по­ли­ти­чар Фра­но
на­род­на ле­ги­ја’ тј. ору­жа­на че­та ’за обра­ну Су­пи­ло је, по­пут Е. Ква­тер­ни­ка, А. Стар­че­
хр­ват­ске до­мо­ви­не’“ [...] „Но нај­стра­шни­је ви­ћа и Ј. Па­ве­ли­ћа, сма­трао да се пи­та­ње
је ово: ово што хо­ће ле­ги­ја, то је не са­мо Ср­ба у Хр­ват­ској, Сла­во­ни­ји и Дал­ма­ци­ји
мр­жња; то је го­то­во кла­ње Ср­ба. И он­да – ако не­ма дру­гог на­чи­на – може и мора
они ко­ји су за ле­ги­ју, го­во­ре да ће се Бо­ решити њи­хо­вим фи­зич­ким уни­шта­ва­
сна, у ко­јој има око 700.000 Ср­ба, сје­ди­ни­ њем. На­пи­сао је да Хр­ва­ти, ако же­ле да
ти с Хр­ват­ском да те Ср­бе ’жед­не хр­ват­ске еман­ци­пу­ју Хр­ват­ску од Ср­ба, „мо­ра­ју нај­
кр­ви ‘, или ми по­ко­ље­мо или они зби­ља пр­во да се свих сред­ста­ва (па и нај­го­рих:
по­пи­ју на­шу крв [...].“ у по­ли­ти­ци је ко­је­шта до­пу­ште­но) ла­те, до
У До­му од 22. ав­гу­ста 1908. Стје­пан Ра­ то­га нај­по­ги­бељ­ни­јег, јер до­ма­ћег и исто­
дић је на­пи­сао: „Кад год су го­спо­да у Бе­ је­зич­ног, на­род­ног про­тив­ни­ка би­ло ка­ко
чу би­ла у сти­сци, тра­жи­ла су ка­кву би­ло или ап­сор­бу­ју, или га ина­че уни­ште [...]“.
смут­њу, у ко­јој ће на­род као сли­јеп и луд По­ред ова­ко екс­пли­цит­них ис­ка­за о то­
уда­ра­ти би­ло на ко­га, а до та­да ће го­спо­да ме да се срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској мо­же и
сво­је по­сло­ве оба­ви­ти. [...] А Ср­би су би­ли мо­ра ре­ши­ти фи­зич­ким уни­шта­ва­њем Ср­
2/2010  l  Двери српске  l  17
 ба – кла­њем, има и оних ко­ји су вер­бал­но
угла­ђе­ни­ји, али им је сми­сао исти. Та­ко је,
при­ме­ра ра­ди, Га­јо Ра­ду­нић, 1911. у Спли­
ту об­ја­вио јед­ну књи­жи­цу у ко­јој је на­пи­
сао да је би­ти Ср­бин у Хр­ват­ској жа­ло­сно.
а да је „нај­жа­ло­сни­ји“ и „по­ги­бе­љан“ на­зив
„срп­ски“. Он је ис­ка­зао уве­ре­ње да ће тај
на­зив из Хр­ват­ске не­ста­ти и да ће то би­
ти са­мо жа­ло­сна по­ја­ва ко­ју ће по­ми­ња­ти
исто­ри­ја, јер ће се ту име срп­ско из­гу­би­
ти по­што ће сви Ср­би по­ста­ти Хр­ва­ти.
Срп­ско пи­та­ње, по оце­ни Ра­ду­ни­ћа, сто­ји
„као мач над гла­вом Хр­ва­ти­ма“, па ће сто­
га „сва­ко хр­ват­ско ср­це да об­ве­се­ли дан
кад бу­де­мо ви­де­ли да су се ове не­здра­ве
биљ­ке на на­шој на­род­ној њи­ви из­гу­би­ле,
ка­да ви­ди­мо да сви ко је­дан чо­вјек при­
сту­пи­смо озбиљ­ном ра­ду за оства­ре­ње и
осло­бо­ђе­ње на­ше ми­ле Хр­ват­ске Др­жа­
ве“. Дру­гим ре­чи­ма, Хр­ва­ти ће би­ти ве­се­
ли кад Ср­би из Хр­ват­ске, Сла­во­ни­је и Дал­
ма­ци­је бу­ду не­ста­ли, кад Хр­ват­ска бу­де
ет­нич­ки чи­ста и је­дин­стве­на, без Ср­ба, јер
они су, за Хр­ва­те и Хр­ват­ску, по оце­ни по­
зна­тог по­ли­ти­ча­ра Јо­си­па Ми­шка­то­ви­ћа,
драч­је [трње-В. К.], ко­је Хр­ва­ти „из сво­је
ба­шче мо­ра­ју иш­чу­па­ти“.
У По­ли­тич­кој по­ви­је­сти хр­ват­ско­га на­
ро­да, об­ја­вље­ној у За­гре­бу 1895, др Пе­ро
Га­вра­нић је на­пи­сао ка­кво је рас­по­ло­же­
ње Хр­ва­та пре­ма Ср­би­ма и шта због тих
не­здра­вих од­но­са ко­ји вла­да­ју у Хр­ват­ској
тре­ба оче­ки­ва­ти. Га­вра­нић је за­бе­ле­жио:
„Да­нас за ци­је­ло не­ма ниг­де у Евро­пи ме­
ђу ра­зно­је­зич­ним на­ро­ди­ма ве­ће мр­жње,
не­го што ов­дје у нас по­сто­ји ме­ђу исто­је­
зич­ним Хр­ва­ти­ма и Ср­би­ма. Та је мр­жња
до­ду­ше не­згод­на, али је вр­ло ра­зу­мљи­ва.
Те­жња хр­ват­ска и те­жња срп­ска не бо­ри
се до­ду­ше оруж­јем у ру­ци, јер та­кве нам
бор­бе не би до­зво­ли­ли на­ши са­да­шњи
го­спо­да­ри, али за то бор­ба и те ка­ко по­
сто­ји, и то под­му­кла, по­тај­на, гад­на бор­ба
јед­не ег­зи­стен­ци­је про­тив дру­ге, јед­ног
по­је­дин­ца про­тив дру­го­га, без по­чин­ка,
без кра­ја и кон­ца. Да би ми Хр­ва­ти има­ли
сво­ју не­за­ви­сну др­жа­ви­цу као Ср­би, и да
се не би тре­ба­ли ни од ко­га бо­ја­ти, бук­нуо
би за ци­је­ло рат из­ме­ђу Хр­ва­та и Ср­ба, и
тај би сва­ка­ко био нај­по­пу­лар­ни­ји.“
Исто­риј­ски до­га­ђа­ји ко­ји су се зби­ли од
1941. до 1945. и од 1991. до 1993. у све­му
су по­твр­ди­ли оце­не П. Га­вра­ни­ћа из­ре­
че­не 1895. Два пу­та кад су Хр­ва­ти сте­кли
„сво­је не­за­ви­сне др­жа­ви­це“, до­шло је, ка­
ко је Га­вра­нић и пред­ви­део, до кр­ва­вог
пи­ра у ко­јем су жр­тве би­ли Ср­би.
Мр­жња пре­ма њи­ма ис­по­ље­на је та­да
на нај­бру­тал­ни­ји на­чин, али са ја­сним ци­
љем: да се ство­ри ет­нич­ки чи­ста и што ве­
ћа хр­ват­ска др­жа­ва.
По­ред на­ве­де­них пр­во­ра­зред­них пи­са­
них до­ка­за о то­ме да је иде­ја о ге­но­цид­ном
уни­шта­ва­њу Ср­ба у Хр­ват­ској би­ла јасно
уоб­ли­че­на још у окви­ри­ма Аустро­у­гар­ске,
то мо­гу да по­твр­де и мно­ге кон­крет­не чи­
ње­ни­це. Када је из­би­ла ре­во­лу­ци­ја 1848,
18 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Штросмајер
Ср­би­ма у Ду­бров­ни­ку је јав­но пре­ће­но да
ће их Хр­ва­ти на нај­ма­ње ко­ма­ди­ће исе­ћи.
Ду­бро­вач­ке Ср­бе спа­сили су бо­ко­ко­тор­
ски Ср­би, ко­ји су Ду­бров­ча­ни­ма поручили
„да не ти­чу та­мо­шњу бра­ћу, јер ако так­ну и
јед­но­га, они ни јед­ног ка­то­ли­ка у жи­во­ту
оста­ви­ти не­ће [...]“.
Исте те 1848. и Ср­би­ма у За­гре­бу је за­
пре­ти­ла опа­сност. Ка­да се у За­гре­бу са­
зна­ло да су Ср­би на Мај­ској скуп­шти­ни у
Срем­ским Кар­лов­ци­ма иза­бра­ли вој­во­ду,
у гра­ду је за­вла­да­ло ве­ли­ко не­за­до­вољ­
ство. Пре­ма све­до­че­њу Ана­ста­са По­по­
ви­ћа, по­зна­тог и углед­ног за­гре­бач­ког
тр­гов­ца и пред­сед­ни­ка та­мо­шње срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве­не оп­шти­не, ско­ро је
„до то­га хте­ло до­ћи да све Ср­бе по­ко­љу“.
По­кољ је за­пре­тио и срп­ским де­пу­та­ти­ма
ко­ји су се по­сле Мај­ске скуп­шти­не на­шли
у За­гре­бу. Њи­ма су се­ре­жа­ни – Шок­ци
при­пре­ма­ли вар­то­ло­меј­ску ноћ за­то што
је ба­на Је­ла­чи­ћа имао да ин­ста­ли­ше срп­
ски па­три­јарх Јо­сиф Ра­ја­чић.
По­за­ма­шне ан­ти­срп­ске де­мон­стра­ци­је
у За­гре­бу, али и у не­ким дру­гим ме­сти­ма
Хр­ват­ске, до ко­јих је до­шло 1895, 1899. и
1902, на ко­ји­ма је ис­по­ље­на не са­мо ве­ли­
ка на­ци­о­нал­на и вер­ска мр­жња, већ и бру­
тал­на агре­сив­ност са ру­ши­лач­ким и уби­
лач­ким на­ме­ра­ма, до­ка­зу­ју да је ге­но­цид
био на по­мо­лу и да је би­ло са­мо пи­та­ње
да­на ка­да ће се оства­ри­ти.
Да је иде­ја о ге­но­цид­ном уни­шта­ва­њу
Ср­ба у Хр­ват­ској у окви­ри­ма Аустро­у­
гар­ске сазрела још пре из­би­ја­ња Пр­вог
свет­ског ра­та, све­до­че и за­пи­си др Ива­
на Ри­ба­ра, по­зна­тог хр­ват­ског по­ли­ти­ча­
ра, при­пад­ни­ка на­пред­не ју­го­сло­вен­ски
опре­де­ље­не омла­ди­не, при­ста­ли­це по­
ли­ти­ке Хр­ват­ско­срп­ске ко­а­ли­ци­је. У књи­
зи Из мо­је по­ли­тич­ке су­рад­ње, об­ја­вље­не
у За­гре­бу 1965, Ри­бар је за­бе­ле­жио да су
бан Па­вао Ра­ух и Јо­сип Франк, уз одо­бре­
ње нај­ви­ших вој­них кру­го­ва у Бе­чу, у слу­
ча­ју ра­та са Ср­би­јом по­во­дом анек­си­је
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, скло­пи­ли спо­ра­зум
ко­ји „је гла­сио да се из­вр­ши по­кољ и исе­
ље­ње свих Ср­ба из Хр­ват­ске“.
У још нео­бја­вље­ним за­бе­ле­шка­ма Ива­
на Ри­ба­ра, ко­је сам до­био од ње­го­вог
би­о­гра­фа проф. др Ко­сте Ми­лу­ти­но­ви­ћа,
на јед­ном ме­сту је за­пи­са­но: „У про­гра­му
фран­ко­ва­ца би­ло је 1914. го­ди­не ис­тре­
бље­ње Ср­ба, раз­би­ја­ње је­дин­ства и хр­ват­
ско-срп­ске ко­а­ли­ци­је.“ Да су се фран­ков­ци
та­да до­ко­па­ли вла­сти, за­пи­сао је Ри­бар,
„из­вр­шен би био про­грам у ци­је­ло­сти, ко­
ји су из­гра­ди­ли фран­ков­ци, а по при­је­дло­
гу [Анте - В. К.] Па­ве­ли­ћа, по ко­јем је тре­ба­
ло нај­ра­ди­кал­ни­је об­ра­чу­на­ти са Ср­би­ма,
као и Хр­ва­ти­ма ко­а­ли­ци­је.“ „Из­вр­шен би
био по­кољ Ср­ба још 1914. го­ди­не.“
По­што сам из­бо­ром, а не свим рас­по­ло­
жи­вим до­ку­мен­ти­ма по­ка­зао да је иде­ја о
ре­ша­ва­њу тзв. хр­ват­ског пи­та­ња пу­тем ге­
но­ци­да над Ср­би­ма у Хр­ват­ској са­зре­ла у
окви­ри­ма Аустро­уг­ ар­ске, а не Кра­ље­ви­не
СХС и Ју­го­сла­ви­је, по­што сам ука­зао на то
да је ге­но­ци­дом тре­ба­ло ство­ри­ти ет­нич­
ки чи­сту и вер­ски – римока­то­лич­ки је­дин­
стве­ну др­жа­ву, да бих удо­во­љио оба­ве­за­
ма ко­је про­ис­ти­чу из на­сло­ва из­ла­га­ња,
без по­дроб­ни­је ана­ли­зе и ши­ре екс­пли­
ка­ци­је, оба­ве­зан сам да упо­зо­рим на још
је­дан циљ ко­ји је тре­ба­ло да се по­стиг­не
ге­но­ци­дом.
По осно­ва­ном ми­шље­њу ве­ћи­не хр­ват­
ских по­ли­ти­ча­ра и ге­о­по­ли­ти­ча­ра, Хр­ват­
ска и Сла­во­ни­ја са Дал­ма­ци­јом има­ла је и
има је­дан не баш мно­го сре­ћан ге­о­по­ли­
тич­ки по­ло­жај. Она има об­лик ба­на­не, мла­
дог ме­се­ца, рас­кре­че­не ко­ба­си­це; асо­ци­ра
на хлеб са ко­ра­ма без сре­ди­не – ка­ко су
оце­њи­ва­ли они Хр­ва­ти ко­ји су о то­ме пи­са­
ли. У сва­ком слу­ча­ју, Хр­ват­ска као др­жа­ва
не­ма по­треб­не ге­о­стра­те­шке ду­би­не ко­ја
би јој омо­гу­ћа­ва­ла са­мо­ста­лан и не­сме­тан
раз­вој. Да би тај про­блем мо­гла да ре­ши, по
ши­ро­ко рас­про­стра­ње­ном уве­ре­њу ко­је је
вла­да­ло у хр­ват­ској по­ли­ти­ци, Хр­ват­ска би
мо­ра­ла да по­пу­ни пра­зни­ну ко­ја по­сто­ји у
раз­ма­ку од ње­ног се­ве­ро­и­сточ­ног до ју­го­
за­пад­ног де­ла. Ту пра­зни­ну чи­не Бо­сна и
Хер­це­го­ви­на, и баш због то­га су би­ли рет­
ки хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри ко­ји те обла­сти
ни­су же­ле­ли да укљу­че у са­став Хр­ват­ске.
У оства­ри­ва­њу тих и та­квих ве­ли­ко­хр­
ват­ских те­жњи, по­ред дру­гих пре­пре­ка и
смет­њи, на пу­ту су се на­шли и Ср­би – ка­
ко они из Хр­ват­ске, та­ко и они из Бо­сне и
Хер­це­го­ви­не. Њих је због то­га, као број­ну
ет­нич­ку и вер­ску гру­па­ци­ју, су­прот­ста­вље­
ну хр­ват­ским на­ци­о­нал­ним, по­ли­тич­ким и
др­жав­ним ци­ље­ви­ма, по сва­ку це­ну, не би­
ра­ју­ћи сред­ства, тре­ба­ло укло­ни­ти. Дру­гим
ре­чи­ма ка­за­но, ге­но­цид је био у функ­ци­ји
ве­ли­ко­хр­ват­ских те­жњи и ци­ље­ва. Њи­ме
је тре­ба­ло ство­ри­ти ве­ли­ку, ет­нич­ки чи­сту
и вер­ски – римока­то­лич­ки је­дин­стве­ну хр­
ват­ску др­жа­ву.  z
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2005, 41-46.
пре олује
Милојко Будимир
Судбина Ср­ба из Срп­ске Кра­ји­не и Хр­ват­ске
Од кон­сти­ту­тив­но­сти
до из­бје­гли­штва
Иако су у XVI­II ви­је­ку до­спје­ли у те­шко ста­ње у са­мој Кра­ји­ни, а из­ван ње још у
го­ри ста­тус обес­пра­вље­них кме­то­ва, Ср­би су се одр­жа­ли јер су под окри­љем
Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је са­чу­ва­ли сво­је, кул­тур­но, по­ли­тич­ко и ду­хов­но је­дин­
ство, а пре­ко тр­го­вач­ко-за­нат­ског сло­ја и еко­ном­ски зна­чај
И сто­ри­ја Срп­ске Кра­ји­не, ње­ног на­ро­да
и те­ри­то­ри­ја ви­је­ко­ви­ма је би­ла по­ти­
ски­ва­на или као цје­ли­на раз­би­ја­на
да би ње­не кр­хо­ти­не би­ле тре­ти­ра­не на
мар­ги­на­ма не­ких и не­чи­јих дру­гих исто­
ри­ја. Циљ нај­у­ти­цај­ни­јег прав­ца хр­ват­ске
исто­ри­о­гра­фи­је већ од са­мог по­чет­ка био је
оти­ма­ње срп­ске исто­ри­је, не­ги­ра­ње срп­ског
на­ро­да и ње­го­ве кул­тур­не ба­шти­не. Ср­би­ма
је у јед­ном мо­мен­ту на­про­сто би­ло од­у­зе­то
пра­во да се на­уч­но ба­ве сво­јом исто­ри­јом.
Ства­ра­њем Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­
не срп­ски на­род се на­шао у си­ту­ац ­ и­ји да
са­гле­да сво­ју исто­ри­ју као цје­ли­ну, с об­
зи­ром је­ди­но пре­ма исти­ни. На­кон па­да
РСК, ав­гу­ста 1995, до­шло је до ет­нич­ког
чи­шће­ња са про­сто­ра на ко­ји­ма су Ср­би
ви­је­ко­ви­ма жи­вје­ли. О три­на­ес­ то­вје­ков­
ном при­су­ству Ср­ба на тим про­сто­ри­ма
– поред пи­са­них из­во­ра – свје­до­че и ар­хе­
о­ло­шки на­ла­зи.
По пре­да­њу, по­ред ри­је­ке Кр­ке про­по­
ви­је­дао је апо­стол Па­вле, а ов­дје је по­диг­
нут ма­на­стир Све­тог ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла.
На­род­но пам­ће­ње осни­ва­ње ма­на­сти­ра
при­пи­су­је Је­ле­ни, се­стри ца­ра Ду­ша­на,
уда­тој за Мла­де­на Шу­би­ћа – Бри­бир­ског
(сре­ди­на 14. ви­је­ка). У истом ви­је­ку у Дал­
ма­ци­ји су подигнуте још дви­је не­ма­њић­ке
за­ду­жби­не – ма­на­сти­ри Кру­па и Дра­го­вић.
Ка­да је краљ Тврт­ко 1390. за­вла­дао
Дал­ма­ци­јом, ње­на вра­та за до­се­ља­ва­ње
Ср­ба су се још ши­ре отво­ри­ла, и од тада
Книн „по­ста­је срп­ско мје­сто“. Али још
при­је Тврт­ка на­се­ли­ло се то­ли­ко „Вла­ха“
у книн­ску око­ли­ну да се и книн­ски кнез
Пе­тар Мар­тић на­зи­ва под­јед­на­ко и „кнез
Вла­ха“. На­се­ља­ва­ње Ср­ба по­ја­ча­ва се и у
15. и 16. ви­је­ку, а нај­у­бје­дљи­ви­ји до­каз о
њи­хо­вом при­су­ству пред­ста­вља­ју па­ро­
хи­јал­не цр­кве по­диг­ну­те у ве­ћи­ни иасе­ља
у Дал­ма­ци­ји. На Уни ће се 1483. за­јед­но са
угар­ским ве­ли­ка­ши­ма про­тив Ту­ра­ка бо­
рити и би­ти за­ро­бљен срп­ски де­спот, унук
де­спо­та Ћур­ђа, Вук Гр­гу­ре­вић – Бран­ко­
вић, „Змај Ог­ње­ни“. Код Гор­ја­на, не­да­ле­
ко од Ћа­ко­ва, 9. ок­то­бра 1537. по­ги­нуо
је у бор­би са Тур­ци­ма по­сљед­њи срп­ски
де­спот Па­вле Ба­кић. И за ври­је­ме Ту­ра­
ка (1522–1688) на про­сто­ру Дал­ма­ци­је се
на­ста­вља пре­се­ља­ва­ње Ср­ба из дру­гих
срп­ских зе­ма­ља ко­је су до­шле под тур­ску
власт. Због срп­ских по­мје­ра­ња пре­ма за­
па­ду у 16. ви­је­ку сје­ди­ште Да­бро­бо­сан­ске
ми­тро­по­ли­је је из Све­тог Ни­ко­ле у Ба­њи
премјештено у древ­ни про­стор за­пад­них
Ср­ба – у ма­на­стир Рмањ на ри­је­ци Уни, по­
ред Ср­ба.
Те­ри­то­ри­ја из­ме­ђу За­дра, Ши­бе­ни­ка,
Кни­на и ма­на­сти­ра Кру­пе по др­жав­ној
при­пад­но­сти би­ла је ни­чи­ја зе­мља. По
на­ро­ду ко­ји је ту на­ста­њен, то је зе­мља
Мор­ла­ка – Ср­ба. Иако је од по­чет­ка 16. ви­
је­ка по­ста­вље­на као од­брам­бе­на ли­ни­ја,
Бо­ка Ко­тар­ска и Дал­ма­ци­ја се тек то­ком
тур­ско-мле­тач­ког ра­та за Крит (Кан­ди­ју)
1645–1669. об­ли­ку­ју у вој­ну гра­ни­цу. Тих
го­ди­на Мор­ла­ци ће до­ни­је­ти и свој ста­тут,
ко­ји са­др­жи од­ред­бе о њи­хо­вој са­мо­уп
­ ра­
ви у окви­ру Мле­тач­ке др­жа­ве. Ср­би су се
као на­род нај­те­же одр­жа­ли на мле­тач­ком
под­руч­ју. Уз све смет­ње, за­хва­љу­ју­ћи ду­
хов­ном бди­је­њу Пра­во­слав­не Цр­кве, срп­
ство се и ту успје­ло са­чу­ва­ти.
Краљ Фер­ди­нанд Други је 15. но­вем­бра
1627. про­стор Вој­не кра­ји­не ста­вио под
по­себ­ну вој­но-управ­ну област под упра­
вом Двор­ског рат­ног са­вје­та у Гра­цу. Кра­
ји­шни­ци се про­гла­ша­ва­ју сло­бод­ним по­
сјед­ни­ци­ма зе­мље, ко­ји су пот­чи­ње­ни је­
ди­но за­кон­ским кра­ље­ви­ма Угар­ске, ко­ји
ће им по­ста­вља­ти ко­ма­дан­те и управ­ни­ке.
Срп­ској за­јед­ни­ци, као по­ли­тич­ком ти­је­лу,
при­зна­та је кне­жев­ска са­мо­у­пра­ва. Кра­ји­
шни­ци­ма се при­зна­је пра­во оту­ђи­ва­ња,
за­ла­га­ња и за­вје­шта­ња зе­мље. До­пу­шта се
сло­бод­на тр­го­ви­на уз пла­ћа­ње за­ко­ном
утвр­ђе­них по­ре­за и ца­ри­не. Ови ста­ту­ти
ко­ји су утвр­ђи­ва­ли прав­ни по­ло­жај Кра­
ји­шни­ка у Ва­ра­ждин­ском ге­не­ра­ла­ту при­
мје­њи­ва­ни су и у Кар­ло­вач­ком.
На са­мом по­чет­ку Ве­ли­ког ра­та из­ме­ђу
Тур­ске и Аустри­је 1683, по­ди­гли су се Ср­
би Ли­ке про­тив Ту­ра­ка и пот­пу­но их прог­
на­ли са по­је­ди­них под­руч­ја ове ре­ги­је.
По­во­дом по­зи­ва Ле­о­пол­да Првог упу­ће­
ног 18. ју­на 1690. Ср­би­ма да се диг­ну на
уста­нак про­тив Ту­ра­ка па­три­јарх Ар­се­ни­
је Трећи Чар­но­је­вић у Бе­о­гра­ду сазива
цр­кве­но-на­род­ни са­бор. Са­бор при­зна­је
Ле­о­пол­да за кра­ља и при­ста­је на бор­бу
про­тив за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља, али тра­
жи да до­би­ју пра­ва ко­ја су има­ли у Тур­
ској. Цар при­хва­та срп­ске за­хтје­ве и пре­
ко аустриј­ске двор­ске кан­це­ла­ри­је из­даје
пр­ву при­ви­ле­ги­ју 21. ав­гу­ста 1690. Њо­ме
је срп­ски на­род при­знат као по­себ­на по­
ли­тич­ка ци­је­ли­на, је­дин­стве­на на ци­је­лом
про­сто­ру под вла­шћу аустриј­ског ца­ра.
Но­си­лац срп­ског је­дин­ства у Аустро­у­гар­
ској и да­ље оста­је Срп­ска Пра­во­слав­на
Цр­ква.
Иако су у 18. ви­је­ку до­спје­ли у те­шко
ста­ње у са­мој Кра­ји­ни, а из­ван ње у још го­
ри ста­тус обес­пра­вље­них кме­то­ва, Ср­би
су се одр­жа­ли јер су под окри­љем Кар­ло­
вач­ке ми­тро­по­ли­је са­чу­ва­ли сво­је кул­тур­
но, по­ли­тич­ко и ду­хов­но је­дин­ство, а пре­
ко тр­го­вач­ко-за­нат­ског сло­ја и еко­ном­ски
зна­чај.
У Пла­шћан­ској и Па­крач­кој епар­хи­ји,
као и у Дал­ма­ци­ји, би­ло је кра­јем 18. ви­
је­ка око 265.000 пра­во­слав­них Ср­ба. Ми­
ром из­ме­ђу Фран­цу­ске и Аустри­је 1797.
пре­ста­је по­сто­ја­ти Мле­тач­ка Ре­пу­бли­ка, а
Дал­ма­ци­ја са Ве­не­ци­јом, Истром и Бо­ком
по­ста­је аустриј­ска. Од 1805. Дал­ма­ци­ја је
под фран­цу­ском кру­ном. По­сли­је аустриј­
ско-фран­цу­ског ра­та 1809. фор­ми­ра­не су
илир­ске про­вин­ци­је у са­ста­ву Фран­цу­ске
им­пе­ри­је.
2/2010  l  Двери српске  l  19
 Кра­ји­на је раз­вој­ни­че­на 1881. Би­ло је
иде­ја о осни­ва­њу по­себ­ног кра­ји­шког са­
бо­ра, али је на кра­ју од­лу­че­но да Кра­ји­
шни­ци са сво­јим пред­став­ни­ци­ма осна­же
са­бо­ре у За­гре­бу и Срем­ским Кар­лов­ци­
ма. Од пр­ве сјед­ни­це Дал­ма­тин­ског са­бо­
ра 1861. Ср­би има­ју у ње­му пред­став­ни­ке
и дје­лу­ју кроз клу­бо­ве На­род­не и Ауто­но­
ма­шке стран­ке. Срп­ску на­род­ну стран­ку
оснивају 1880. Уви­ђа­ју­ћи дво­лич­ност у хр­
ват­ској по­ли­ти­ци, Ср­би Дал­ма­ци­је, пред­
во­ће­ни Ни­ко­ди­мом Ми­ла­шем и Са­вом
Бје­ла­но­ви­ћем, кроз Срп­ску стран­ку и кроз
но­ви­не Срп­ски глас за­хтије­ва­ју ис­кре­ну са­
рад­њу са Хр­ва­ти­ма на те­ме­љу чи­стих од­
но­са и утвр­ђи­ва­ња шта је чи­је.
По­др­жа­ва­ју­ћи став хр­ват­ских опо­зи­
ци­о­них стра­на­ка да „Хр­ва­ти и Ср­би са­чи­
ња­ва­ју по­сву­да је­дан на­род са два рав­но­
прав­па на­род­на име­на“, Ср­би За­дар­ском
ре­зо­лу­ци­јом при­хва­та­ју Ри­јеч­ку ре­зо­лу­
ци­ју хр­ват­ских стра­на­ка, ко­јом се тра­жи
ин­те­гра­ци­ја Дал­ма­ци­је и Хр­ват­ске, а у
спо­ро­ви­ма Бе­ча и Пе­ште при­кла­ња­ју се
Пе­шти. За­јед­нич­ки про­глас Хр­ват­ско-срп­
ске ко­а­ли­ци­је об­ја­вљен је 11. де­цем­бра
1905. Основ­ни мо­тив су му пу­на сло­бо­да
на­ро­да, на­че­ло на­род­ног са­мо­о­дре­ђе­ња
и рав­но­прав­ност свих на­ро­да, а на осно­
ви устав­не сло­бо­де, оп­штег пра­ва гла­са и
рав­но­прав­но­сти Хр­ва­та и Ср­ба. По­сли­је
из­бо­ра 1906. за пред­сјед­ни­ка Са­бо­ра иза­
бран је Бог­дан Ме­да­ко­вић.
Од­ре­див­ши на са­мом по­чет­ку Пр­вог
свјет­ског ра­та ју­го­сло­вен­ски про­грам као
циљ, срп­ска вла­да и Ју­го­сло­вен­ски од­
бор, ко­га су ма­хом чи­ни­ли Хр­ва­ти, а ко­ји
је осно­ван 30. апри­ла 1915. у Па­ри­зу, до­
ни­је­ли су на Кр­фу 27. ју­ла 1917. Крф­ску де­
кла­ра­ци­ју, ко­јом је од­ре­ђе­но да се бу­ду­ћа
др­жа­ва зо­ве Кра­ље­ви­на Ср­ба, Хр­ва­та и
Сло­ве­на­ца. Од­ре­ђе­но је, та­ко­ђе, да бу­де
устав­на, де­мо­крат­ска и пар­ла­мен­тар­на
мо­нар­хи­ја у ко­јој ће би­ти рав­но­прав­на сва
три на­ро­да, њи­хо­ви ам­бле­ми, пи­сма и вје­
ре. Рас­па­дом аустро-угар­ске вла­сти на­кон
про­бо­ја Со­лун­ског фрон­та на ју­жно­сло­
вен­ском ди­је­лу мо­нар­хи­је се ства­ра­ју на­
род­на ви­је­ћа, а ме­ћу њи­ма и На­род­но ви­
је­ће Сло­ве­на­ца, Хр­ва­та и Ср­ба у За­гре­бу,
а ко­ја пред­ста­вља­ју но­во­на­ста­лу др­жа­ву.
Они ће од Ср­би­је и са­ве­зни­ка затражити
да се ује­ди­не са Ср­би­јом и Цр­ном Го­ром.
Кра­љев­ство Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца
про­гла­ше­но је 1. де­цем­бра 1918.
Спо­ра­зу­мом Цвет­ко­вић – Ма­чек ав­гу­
ста 1939. ство­ре­на је Ба­но­ви­на Хр­ват­ска.
Оп­сег ба­но­ви­не ни­је био до кра­ја де­фи­ни­
сан, а до кра­ја ни­је био до­ве­ден ни по­сту­
пак ле­га­ли­за­ци­је јер ни­ка­да ни­је по­твр­
ђе­на у над­ле­жном На­род­ном пред­став­
ни­штву. Срп­ски кул­тур­ни клуб је срп­ским
и оста­лим фе­де­ра­ли­сти­ма прет­по­ста­вио
за­о­кру­же­ње срп­ских зе­ма­ља у Ју­го­сла­ви­
ји или ван ње.
Та­да на­ста­је иде­ја о из­два­ја­њу Кра­ји­
не. Осно­ва­но је и дру­штво Кра­ји­на, ко­је је
20 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
има­ло за циљ ства­ра­ње исто­им ­ е­не по­кра­
ји­не, а ле­га­ли­зо­ва­но је у бан­ској упра­ви у
За­гре­бу 16. фе­бру­а­ра 1939.
На дан ула­ска Ни­је­ма­ца у За­греб, 10.
апри­ла 1941, при­је не­го је Ју­го­сла­ви­ја
ка­пи­ту­ли­ра­ла, про­гла­ше­на је Не­за­ви­сна
др­жа­ва Хр­ват­ска. Ма­чек је пре­дао власт
Ан­ти Па­ве­ли­ћу. Ср­би су ста­вље­ни ван за­
ко­на и по­чео је не­ви­ђен те­рор и за­ти­ра­ње
све­га срп­ског. Не­за­ви­сна др­жа­ва Хр­ват­
ска је од 1941. до 1945. уби­ла, на из­у­зет­но
окру­тан на­чин, пре­ко ми­ли­он Ср­ба.
У ра­ту за­по­че­то ин­сти­ту­ци­о­ни­са­ње фе­
де­ра­ли­стич­ког и ре­пу­бли­кан­ског уре­ђе­
ња бу­ду­ће Ју­го­сла­ви­је за­вр­ши­ће до­но­ше­
њем пр­вог уста­ва Фе­де­ра­тив­не На­род­не
Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је 31. ја­ну­а­ра 1946.
Њи­ме су од­ре­ђе­не ре­пу­бли­ке, али ни­ка­да
ни­су прав­но ре­гу­ли­са­не њи­хо­ве гра­ни­це.
На­чин на ко­ји су ко­му­ни­сти од­ре­ђи­ва­ли
гра­ни­це по­ка­зу­је слу­чај Ву­ко­ва­ра. Ко­му­
ни­сти су га, уз Ба­ра­њу, при­кљу­чи­ли Хр­ват­
ској иако јој ни­ка­да ра­ни­је ни­је при­па­дао.
1. Хр­ват­ска и срп­ски иарод у Хр­ват­ској
пот­пу­но су рав­но­прав­ни. На­цо­нал­ним
ма­њи­на­ма у Хр­ват­ској оси­гу­рат ће се сва
пра­ва на на­ци­о­нал­ни жи­вот. Де­кла­ра­ци­ја
Трећег за­сије­да­ња ЗАВ­НОХ-а, То­пу­ско 8–9.
ма­ја 1944. Пр­ва тач­ка Де­кла­ра­ци­је ко­јом
је срп­ски на­род од­ре­ђен као но­си­лац су­
ве­ре­ни­те­та по­сли­је­рат­не Хр­ват­ске.
Не­ма, не сми­је и не­ће би­ти Хр­ват­ске,
у ко­јој Ср­би­ма не би би­ла за­јам­че­на пу­на
рав­но­прав­ност и јед­на­кост. (Из Ре­зо­лу­
ци­је Четвртог за­сје­да­ња ЗАВ­НОХ-а, Пла­
шки, 14. ок­то­бар 1944. го­ди­не. На под­руч­ју
Фе­де­ра­тив­не Хр­ват­ске кроз ЗАВ­НОХ Ср­
би­ма се да­је на­чел­на и по­вр­шна рав­но­
прав­ност. Су­ве­ре­ни­тет Ср­ба у Хр­ват­ској
по­ста­о је са­мо де­кле­ра­тив­ни па­но иза
ко­јег ће се гра­ди­ти осно­ве хр­ват­ске са­мо­
стал­но­сти.)
По­сли­је сти­ша­ва­ња Ма­спо­ка 1971. при­
гу­ше­на је је­ди­на пре­ос­ та­ла срп­ска на­ци­
о­нал­на ин­сти­ту­ци­ја у Хр­ват­ској СКД Про­
свје­та, а у Ју­го­сла­ви­ји су Уста­вом из 1974.
ус­по­ста­вље­ни кон­фе­де­рал­ни од­но­си. На
све агре­сив­ни­ји хр­ват­ски шо­ви­ни­зам срп­
ски на­род је 1989. од­го­во­рио осни­ва­њем
Срп­ског кул­тур­ног дру­штва Зо­ра у Ки­ста­
ња­ма код Кни­на и зби­ја­њем ре­до­ва око
на­ци­о­нал­них сим­бо­ла и ми­то­ва. Хр­ват­ска
власт је од­го­во­ри­ла хап­ше­њем.
Ну­кле­ус око ко­га ће срп­ски на­род у
Хр­ват­ској ар­ти­ку­ли­са­ти свој по­ли­тич­ки
про­грам по­ну­ди­ла је Срп­ска де­мо­крат­
ска стран­ка. Стран­ка је осно­ва­на 17. фе­
бру­а­ра 1990. у Кни­ну, а за пред­сјед­ни­ка
је иза­бран ака­де­мик Јо­ван Ра­шко­вић. И
лич­ност ли­де­ра је до­при­ни­је­ла да се ка­
рак­тер стран­ке по­ти­сне и да она по­ста­не
по­крет Ср­ба, на­ро­чи­то на­кон из­бор­не по­
бје­де ХДЗ-а на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма
у Хр­ват­ској ма­ја 1990. До­го­вор ко­му­ни­ста
и кле­ро-на­ци­о­на­ли­ста, као и опро­ба­ни
пра­ва­шки ме­тод иза­зи­ва­ња и ко­ри­ште­
ња агре­сив­них стра­сти ули­це у по­ли­тич­ке
свр­хе, до­нио је ХДЗ-у из­бор­ну по­бје­ду.
Срп­ски са­бор у Ср­бу 25. ју­ла 1990. до­
но­си Де­кла­ра­ци­ју о ауто­но­ми­ји Ср­ба у
Хр­ват­ској и од­лу­ку о пле­би­сци­ту, ко­јим ће
цје­ло­куп­ни срп­ски на­род са под­руч­ја ав­
но­јев­ске Хр­ват­ске по­твр­ди­ти или од­би­ти
ауто­но­ми­ју. По­ку­шај хр­ват­ске по­ли­ци­је да
си­лом спри­је­чи пле­би­сцит и срп­ски от­пор
17. ав­гу­ста 1990. био је по­че­так ору­жа­не
бор­бе Ср­ба за оп­ста­нак на сво­јим ет­нич­
ким про­сто­ри­ма. Ав­гу­стов­ски пле­би­сцит
по­ка­зу­је во­љу Ср­ба за ауто­но­ми­јом.
Хр­ват­ски са­бор је 25. де­цем­бра 1990,
усва­ја­ју­ћи Устав Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, од­у­
зео Ср­би­ма су­ве­ре­ни­тет и про­гла­сио Хр­
ват­ску на­ци­о­нал­ном др­жа­вом хр­ват­ског
на­ро­да. На од­лу­ку Хр­ват­ске од 21. фе­бру­а­
ра 1991. да у њој не ва­же са­ве­зни, ју­го­сло­
вен­ски за­ко­ни, оп­шти­не Срп­ске ауто­ном­
не обла­сти Кра­ји­не до­ни­је­ле су од­лу­ку о
из­два­ја­њу из Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. Уста­во­
твор­на скуп­шти­на јс 19. де­цем­бра 1991. у
Кни­ну усво­ји­ла Устав и про­гла­си­ла Ре­пу­
бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну. За пред­сјед­ни­ка је
иза­бран Ми­лан Ба­бић. Ре­пу­бли­ка Срп­ска
Кра­ји­на је као др­жа­ва ство­ре­на у сло­же­
ним усло­ви­ма раз­би­ја­ња СФРЈ, се­це­си­је
Хр­ват­ске и не­по­сред­ног угро­жа­ва­ња на­
ци­о­нал­них пра­ва и ег­зи­стен­ци­јал­них ин­
те­ре­са срп­ског на­ро­да.
Ср­би су, као су­ве­рен на­род на про­сто­
ру ав­но­јев­ске Хр­ват­ске, има­ли сво­је исто­
риј­ско уте­ме­ље­ње у Вој­ној Кра­ји­ни, у ко­јој
су вје­ко­ви­ма има­ли на­ци­о­нал­на, вјер­ска,
по­ли­тич­ка и остала пра­ва. Из­ло­же­на ар­
гу­мен­та­ци­ја не­двој­бе­но ука­зу­је на то да
Ср­би на про­сто­ру Кра­ји­не ни­су мо­гли би­
ти агре­со­ри јер је то те­ри­то­ри­ја на ко­јој су
они жи­вје­ли као ста­ро­сје­де­лач­ки, су­ве­рен
и кон­сти­ту­ти­ван на­род са ду­гом исто­риј­
ском тра­ди­ци­јом. На­жа­лост, ме­ђу­на­род­на
за­јед­ни­ца са Ва­ти­ка­ном и САД на че­лу пру­
жи­ла је по­др­шку Хр­ват­ској у ра­ту про­тив
Кра­ји­не. Ин­те­ре­си моћ­них би­ли су ја­чи од
чи­ње­ни­ца ко­је су ука­зи­ва­ле н а су­прот­но.
Ср­би су на вла­сти­тој зе­мљи про­гла­ше­ни
за агре­со­ре и те­ро­ри­сте, и без об­зи­ра на
то што је РСК би­ла под за­шти­том Ује­ди­ње­
них на­ро­да, 1995. су усли­је­ди­ле „за­вр­шне
опе­ра­ци­је“, у ко­ји­ма је би­ла ан­га­жо­ва­на
и аме­рич­ка ави­ја­ци­ја. У ак­ци­ја­ма Бље­сак
и Олу­ја уби­је­но је око 2.500 Ср­ба, а прог­
на­но ви­ше од 250.000. Тако се укупан број
Ср­ба на те­ри­то­ри­ји да­на­шње Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске, у од­но­су на њи­хов број од 1990,
сма­њио за ви­ше од дви­је тре­ћи­не. За ин­
те­гра­ци­ју Хр­ват­ске Олу­ја ни­је би­ла нео­
п­ход­на, али је за чи­шће­ње Ср­ба и на њи­
хо­во сво­ђе­ње на Туђ­ма­но­вих 3–4 % би­ла
по­треб­на.  z
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова 4), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2008, 177-185.
пре олује
Мар­ко Жив­ко­вић
Срп­ско-хр­ват­ски од­но­си у пе­ри­о­ду 1900 - 1914. година
Брат­ство до кр­ви
Ср­би се то­ком 1898. и 1899. ма­сов­но обра­ћа­ју Са­бо­ру и упу­ћу­ју пе­ти­ци­ју са
не­ко­ли­ко зах­те­ва: сло­бод­но ис­ти­ца­ње срп­ске за­ста­ве, рав­но­прав­ност у упо­тре­
би ћи­ри­ли­це, рав­но­прав­ност Пра­во­слав­не и Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, сло­бо­да
штам­пе и ­го­во­ра, да се до­зво­ли рад срп­ским учи­те­љи­ма и сл. На осно­ву ово­га
ви­ди­мо да су Ср­би тре­ти­ра­ни као гра­ђа­ни дру­гог ре­да, ко­ји ни­су имали ни
основ­на по­ли­тич­ка и кул­тур­на пра­ва
П ри кра­ју 19. ве­ка срп­ски на­род ко­ји
је жи­вео на те­ри­то­ри­ји Аустро­у­гар­
ске је це­ло­куп­ну сво­ју по­ли­тич­ку и
ин­те­лек­ту­ал­ну енер­ги­ју кон­це­нтри­сао на
од­бра­ну сво­јих кул­тур­них и вер­ских пра­ва.
Ви­дев­ши да је го­то­во не­мо­гу­ће из­во­је­ва­ти
би­ло ка­кву осно­ву за по­ли­тич­ку и те­ри­
то­ри­јал­ну ауто­но­ми­ју, бор­ба за очу­ва­ње
ин­ден­ти­те­та је би­ла је­ди­ни на­чин да се
очу­ва по­себ­ност. По­ли­ти­ка Бе­ча је би­ла
го­то­во увек на ан­ти­срп­ским по­зи­ци­ја­ма и
осла­ња­ла се нај­ви­ше на Ма­ђа­ре и Хр­ва­те.
Ка­ко је Ср­би­ја све ви­ше ја­ча­ла, то се на
Ср­бе у Мо­нар­хи­ји гле­да­ло са све ви­ше
не­га­тив­них оце­на. Иако су и Хр­ва­ти би­ли
под вла­да­ви­ном тог истог Хаб­збург­шког
дво­ра, на сва­ко по­ми­ња­ње срп­ских пра­ва
они су ре­а­го­ва­ли оштри­ном и пот­пу­ним
не­при­хва­та­њем срп­ских зах­те­ва.
Сва­ка бор­ба за срп­ска пра­ва код Хр­ва­
та је ту­ма­че­на као бор­ба за по­себ­но кон­
сти­ту­и­са­ње у окви­ри­ма Аустро­у­гар­ске.
Ср­би по­ста­ју све ути­цај­ни­ји, па је та­ко
1895. у Загребу осно­ва­на Срп­ска бан­ка,
на­ред­не го­ди­не Са­вез срп­ских зе­мљо­
рад­нич­ких за­дру­га, а не­пу­них го­ди­ну да­
на ка­сни­је При­вред­ник, дру­штво ко­је ће
по­ма­га­ти сти­пен­ди­ја­ма ка­ко би би­стра и
си­ро­ма­шна срп­ска де­ца за­вр­ши­ла за­нат
или се оспо­со­би­ла за тр­го­вач­ке по­сло­
ве. Осни­вач све три срп­ске ин­сти­ту­ци­је у
За­гре­бу био је Вла­ди­мир Ма­ти­је­вић, бан­
кар и ве­ли­ки на­ци­о­нал­ни рад­ник. По­ред
ја­ча­ња срп­ске на­ци­о­нал­не и по­ли­тич­ке
све­сти, и ово еко­ном­ско оса­мо­ста­љи­ва­
ње Ср­ба и све ве­ће бо­га­ство су мно­гим
екс­тре­ми­сти­ма да­ва­ли по­вод за ши­ре­ње
ан­ти­срп­ске фо­би­је.
Срп­ска Вар­то­ло­меј­ска ноћ
Срп­ски на­род на те­ри­то­ри­ји Хр­ват­ске
је био ор­га­ни­зо­ван око ли­ста Ср­бо­бран и
око сво­је Пра­во­слав­не Цр­кве. Све те­жи
по­ло­жај Ср­ба је на­те­рао ње­го­ве ви­ђе­
ни­је пред­став­ни­ке да упу­те низ пе­ти­ци­ја
о свом ло­шем по­ло­жа­ју. Ср­би се то­ком
1898. и 1899. ма­сов­но обра­ћа­ју Са­бо­ру
и упу­ћу­ју пе­ти­ци­ју са не­ко­ли­ко зах­те­ва:
сло­бод­но ис­ти­ца­ње срп­ске за­ста­ве, рав­
но­прав­ност у упо­тре­би ћи­ри­ли­це, рав­но­
прав­ност Пра­во­слав­не и Ри­мо­ка­то­лич­ке
цр­кве, сло­бо­да штам­пе и ­го­во­ра, да се
до­зво­ли рад срп­ским учи­те­љи­ма и сл. На
осно­ву ово­га ви­ди­мо да су Ср­би тре­ти­
ра­ни као гра­ђа­ни дру­гог ре­да, ко­ји нису
имали ни основ­на по­ли­тич­ка и кул­тур­на
пра­ва.
Срп­ска пе­ти­ци­ја је у хрватском Сабору
од­мах до­че­ка­на на нож. На­род­на стран­ка
је, као вла­да­ју­ћа, при­хва­ти­ла да се о то­ме
рас­пра­вља, док је це­ло­куп­на опо­зи­ци­ја
из­ра­зи­ла отво­ре­но не­при­ја­тељ­ство пре­
ма сва­ком раз­го­во­ру на ову те­му, у че­му
је нај­гла­сни­ја би­ла Чи­ста стран­ка пра­ва
Јо­си­па Фран­ка, већ та­да са ја­сним шо­ви­
ни­стич­ким по­гле­дом на Ср­бе као на­род
у це­ли­ни. Ову хр­ват­ску стран­ку осно­вао
је Ан­те Стар­че­вић, а ка­сни­је је пре­у­зео
сам Франк. У сво­јим ис­ту­пи­ма и сво­јом Јо­си­п Фран­к
иде­о­ло­ги­јом је би­ла отво­ре­но ра­си­стич­
ка пре­ма Ср­би­ма и Срп­ској Пра­во­слав­ обе­ле­жа­ва­ла у За­гре­бу, фран­ков­ци су
ној Цр­кви. Има­ла је до­ста при­ста­ли­ца, ма­сов­но ор­га­ни­зо­ва­ли на­па­де на Срп­ску
на­ро­чи­то ме­ђу омла­ди­ном и римока­то­ Цр­кву, па­ро­хиј­ски дом, а на­пад­ну­та је и
лич­ким све­штен­ством. Би­ла је из­ра­зи­то срп­ска основ­на шко­ла. На ма­су Ср­ба, ко­
ан­тили­бе­рал­на, во­ди­ла је про­а­у­стриј­ску ја се оку­пи­ла да ис­ка­же по­што­ва­ње свом
по­ли­ти­ку и, што је за­ни­мљи­во, би­ла ор­га­ пе­сни­ку, по­ле­те­ле су ка­ме­ни­це и по­ква­
ни­зо­ва­на по­пут фа­ши­стич­ких пар­ти­ја ко­ ре­на ја­ја. У овим на­па­ди­ма је отво­ре­но
је је Евро­па ви­де­ла тек 30 го­ди­на ка­сни­је: уче­ство­ва­ло и римока­то­лич­ко све­штен­
ја­сно ли­дер­ство, на­о­ру­жа­не ле­ги­је – вој­ ство гра­да. Ина­че, Змај је та­да жи­вео у
не фор­ма­ци­је са­ста­вље­не ис­кљу­чи­во од За­гре­бу, по не­кој вр­сти же­ље Бе­ог­ ра­да
Хр­ва­та и ја­сан ра­си­стич­ки од­нос пре­ма да ра­ди на из­град­њи по­ве­ре­ња Ср­ба и
Ср­би­ма. Хр­ва­та. На­пад је био то­ли­ко ма­со­ван да
Ни­је се ни сти­гла по­ве­сти рас­пра­ва у је ма­ни­фе­ста­ци­ја отказана, а фран­ков­ци
Са­бо­ру, а фран­ков­ци су кре­ну­ли у улич­ су це­лог да­на ју­ри­ли за срп­ским по­се­ти­
не де­мон­стра­ци­је и по­зи­ва­ли на на­си­ље о­ци­ма и све­ште­ни­ци­ма. Ка­да више ни­су
пре­ма срп­ском ста­нов­ни­штву. Ат­мос­фе­ има­ли ко­га да на­пад­ну, окре­ну­ли су се
ра се уси­ја­ла до пу­ца­ња, док је хр­ват­ска про­зо­ри­ма на Срп­ској бан­ци. Од зах­те­ва
вла­да оду­го­вла­чи­ла да рас­пра­вља о пе­ срп­ске пе­ти­ци­је ни­је би­ло ни­шта.
ти­ци­ји. Све ово је би­ла са­мо увер­ти­ра за ма­
На пе­де­се­то­го­ди­шњи­цу књи­жев­ног сов­не де­мон­стра­ци­је ко­је су се де­си­ле у
ра­да Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја, ко­ја се За­гре­бу 1902. Као по­вод за на­пад су по­
2/2010  l  Двери српске  l  21
 слу­жи­ли тек­сто­ви и члан­ци у ли­сту Ср­бо­
бран, а по­себ­но чла­нак др Ни­ко­ле Сто­
ја­но­ви­ћа Ср­би и Хр­ва­ти. У том тек­сту је
са­мо из­ре­че­но оно што је ве­ћи­на Ср­ба
ми­сли­ла и за шта је ве­ћи­на би­ла спрем­
на да се бо­ри. Сто­ја­но­вић је ја­сно ука­зао
на то да је циљ хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра и
Римока­то­лич­ке цр­кве да ство­ре не­ку
вр­сту Ве­ли­ке Хр­ват­ске у окви­ру Аустро­
у­гар­ске и да им не па­да на па­мет ни да
са­гле­да­ју срп­ске про­бле­ме и срп­ске зах­
те­ве, а на­ро­чи­то се од­ба­цу­је сва­ки зах­тев
за те­ри­то­ри­јал­ном ауто­но­ми­јом. Сто­ја­
но­вић је ука­зао на то да у тим пи­та­њи­ма
не­ма раз­ли­ке из­ме­ђу хр­ват­ске вла­сти и
опо­зи­ци­је. Оно што је по­себ­но раз­бе­сне­
ло хр­ват­ску по­ли­тич­ку ели­ту јесте да је
он ста­вио до зна­ња да се срп­ски на­род
не­ће од­ре­ћи бор­бе за сво­је ин­те­ре­се и
сво­ја кул­тур­на и по­ли­тич­ка пра­ва. Сва­ки
по­мен би­ло ка­кве те­ри­то­ри­јал­не ауто­но­
ми­је Хр­ва­те је до­во­ди­о до бе­са.
Три да­на, 1. 2. и 3. сеп­тем­бра 1902, тра­
ја­ли су не­ре­ди и на­па­ди на Ср­бе ши­ром
За­гре­ба. Ма­са је, под за­шти­том вла­сти,
на­па­да­ла све што је срп­ско. На­пад­ну­ти
су Срп­ска бан­ка, при­ват­не про­дав­ни­
це, при­ват­не ку­ће, Срп­ска штам­па­ри­ја,
објек­ти Пра­во­слав­не Цр­кве и ви­ђе­ни­
ји по­је­дин­ци. Ова „срп­ска вар­то­ло­меј­
ска ноћ“ је би­ла све­сно пот­по­ма­га­на од
стра­не зва­нич­ни­ка вла­сти и за­гре­бач­ких
но­ви­на. Да­нас зна­мо да је све би­ло ор­
га­ни­зо­ва­но већ ра­ни­је, па су се чак по­
бу­њи­ва­ли и хр­ват­ски се­ља­ци да уста­ну
на сво­је ком­ши­је. Ова по­бу­на ни­је би­ла
упе­ре­на про­тив не­ког срп­ског по­ли­ти­ча­
ра или не­ке срп­ске уста­но­ве, већ про­тив
свих Ср­ба. Ви­дев­ши да више не мо­же да
кон­тро­ли­ше на­си­ље и пљач­ку срп­ских
ку­ћа и про­дав­ни­ца, власт у За­гре­бу је
уве­ла пре­ки суд ка­ко би при­ми­ри­ла ма­се.
По­сле три да­на срам­ног лин­чо­ва­ња – све
се при­ми­ри­ло.
Ова­ква ре­ак­ци­ја хр­ват­ске ели­те на
јед­но­ста­ван чла­нак по­ка­за­ла је ка­кав
је став пре­ма ма­кар и са­мо спо­ме­ну­тој
срп­ској те­ри­то­ри­јал­ној аути­но­ми­ји. Ан­
ти­срп­ске де­мон­стра­ци­је су оста­ви­ле ве­
ли­ког тра­га пре све­га на срп­ско са­мо­по­
у­зда­ње. Осла­би­ло је по­ве­ре­ње и мно­ги
су из­гу­би­ли илу­зи­је о хр­ват­ској бра­ћи.
Срп­ски поли­ти­ча­ри су ви­де­ли да, ако
не же­ле да фи­зич­ки не­ста­ну, мо­ра­ју да
че­ка­ју бо­ље вре­ме за ис­пу­ње­ње сво­јих
зах­те­ва. Мно­ги су Ср­би су по­че­ли да се
пла­ше за сво­ју без­бед­ност, сти­де свог
име­на, а мно­ги вла­сни­ци рад­њи су по­
ски­да­ли на­зи­ве сво­јих фир­ми на ћи­ри­
ли­ци и ста­ви­ли на­зи­ве на ла­ти­ни­ци. Зва­
ни­чан Бе­о­град је на ове до­га­ђа­је ћу­тао
пла­ше­ћи се по­гор­ша­ња сво­јих од­но­са са
Бе­чом, а, на ­жа­лост, и по­сле ових до­га­
ђа­ја је и да­ље био при­ста­ли­ца за­блу­де о
ју­жно­сло­вен­ској иде­ји.
22 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Ср­би Хр­ва­ти 1903–1907.
Ср­би су ус­пе­ли да кроз те до­га­ђа­је са­
чу­ва­ју при­себ­ност и до­бре од­но­се са ве­
ћи­ном Хр­ва­та. Те 1903. је до­шло до на­глог
пре­о­кре­та хр­ват­ске по­ли­ти­ке и схва­та­ња
да се са Ср­би­ма ипак тре­ба раз­го­ва­ра­ти.
Раз­ло­ге за ова­кву про­ме­ну мо­же­мо тра­
жи­ти пре све­га у чи­ње­ни­ци да су Хр­ва­ти
по­че­ли да глав­ног про­тив­ни­ка сво­јих ин­
те­ре­са виде у Мађарима. Ка­ко је кри­за све
ви­ше тре­сла Двој­ну мо­нар­хи­ју, ма­ђар­ско
плем­ство ни­је же­ле­ло да сво­је при­ви­ле­ги­
је де­ли са Хр­ва­ти­ма и да при­ста­не на ис­
пу­ње­ње хр­ват­ских зах­те­ва о ши­рој ауто­
но­мији. Пошто су оста­ле без са­ве­зни­ка,
хр­ват­ске по­ли­тич­ке стран­ке се окре­ћу Ср­
би­ма не би би за­јед­нич­ки оства­ри­ли сво­је
ци­ље­ве. Ср­би су на те по­ну­де од­го­во­ри­ли
по­зи­тив­но јер су и они има­ли ин­те­ре­са да
се нор­ма­ли­зу­ју ме­ђу­соб­ни од­но­си.
Ср­би су овај да­шак сло­бо­де ис­ко­ри­
сти­ли да по­кре­ну из­ла­же­ње ли­ста Но­ви
Ср­бо­бран, бли­зак Срп­ској са­мо­стал­ној
стран­ци, на чи­јем је че­лу био Све­то­зар
При­би­ће­вић. Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао
је у овом пе­ри­о­ду до­жи­ве­ла јед­ну про­
ме­ну. На­и­ме, до тих го­ди­на Ср­би су би­ли
рав­но­ду­шни на сва­ки вид су­ко­ба Хр­ва­та
и вла­де у Бе­чу, пре све­га стога што им је
глав­на опа­сност пре­ти­ла из За­гре­ба. Са­
да, у тре­нут­ку ка­да се ја­сно из­ре­кло да
ће ку­ћа Хаб­збур­га сло­ми­ти сва­ки вид
на­ци­о­нал­не ауто­но­ми­је, Ср­би пре­ла­зе
на по­зи­ци­ју да је од­бра­на Хр­ват­ске исто­
вре­ме­но и од­бра­на сопствених на­ци­о­
нал­ни ин­те­ре­са. Исто­вре­ме­но, Хр­ва­ти
при­хва­та­ју рав­но­прав­ност два на­ро­да и
њи­хо­ву по­себ­ност и при­зна­ју да су Ср­би
по­ли­тич­ки чи­ни­лац. Вре­ме ће по­ка­за­ти
да је ово би­ло ве­о­ма не­ис­кре­но са хр­ват­
ске стра­не и да су се при­бли­жи­ли Ср­би­ма
са­мо да би има­ли ве­ћу це­ну у пре­го­во­ри­
ма са Бе­чом.
На основу за­јед­нич­ких ин­те­ре­са до­
шло је до срп­ско-хр­ват­ског по­ми­ре­ња.
Сва­ким да­ном је ра­сло уве­ре­ње да је­ди­
но за­јед­но мо­гу да се нај­бо­ље за­шти­те.
Оно што је до тада би­ло не­за­ми­сли­во по­
ста­ло је ствар­ност: сло­бо­да из­ла­ска срп­
ских ли­сто­ва, за­јед­нич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је
омла­ди­не, за­јед­нич­ки ми­тин­зи и де­кла­
ра­ци­је. Од свих хр­ват­ских пар­ти­ја је­ди­но
је Хр­ват­ска стран­ка пра­ва, уз отво­ре­ну
по­др­шку римока­то­лич­ког кле­ра, ко­ја се
по­зи­ва­ла на исто­риј­ско пра­во, и да­ље иг­
но­ри­са­ла срп­ске зах­те­ве.
Хр­ват­ско-срп­ска ко­а­ли­ци­ја је све ви­ше
ја­ча­ла. Пр­во је до­не­та Ри­јеч­ка де­кла­ра­
ци­ја 1905. од стра­не хр­ват­ских по­сла­ни­
ка у Са­бо­ру, ко­јом се Срби при­зна­ју као
рав­но­прав­ни парт­нер и по­шту­ју сва њи­
хо­ва пра­ва, а срп­ски пред­став­ни­ци су, са
друге стране, ово зближавање по­твр­ди­
ли За­дар­ском де­кла­ра­ци­јом. Та­ко је 1905.
на­ста­ла Срп­ско-хр­ват­ска ко­а­ли­ци­ја, ко­
ја је об­је­ди­ни­ла Ср­бе ко­ји су же­ле­ли да
се осло­бо­де и ује­ди­не са ма­ти­цом и оне
Хр­ва­те ко­ји су са­ња­ли о са­мо­стал­ној др­
жа­ви. Исти­ни за во­љу, ово је био са­вез
крат­ког ве­ка јер су и јед­на и дру­га стра­
на има­ле по­себ­не ин­те­ре­се – је­ди­но их је
ује­ди­ни­ла за­јед­нич­ка опа­сност.
Да је на­стао сна­жан по­крет го­во­ри и
по­да­так да је већ на пр­вим из­бо­ри­ма
1906. Хр­ват­ско-срп­ска ко­а­ли­ци­ја оства­
ри­ла убе­дљи­ву ве­ћи­ну има­ју­ћи 57 од 88
по­сла­ни­ка. Она је по­ста­ла нај­ве­ћа и нај­у­
ти­цај­ни­ја по­ли­тич­ка пар­ти­ја све до сло­ма
Аустро­у­гар­ске 1918.
За­гре­бач­ки про­цес
Са­мо ства­ра­ње ова­кве ве­ли­ке срп­ско-
хр­ват­ске ко­а­ли­ци­је је код аустро­у­гар­ских
вла­сти иза­зва­ло ве­ли­ку сум­њу, а ка­да је
оства­ри­ла ве­ћи­ну у Са­бо­ру, Беч је од­мах
кре­нуо у ак­ци­ју об­ра­чу­на са ви­ђе­ни­јим
Ср­би­ма у по­ли­тич­ком жи­во­ту Хр­ват­ске и
рас­пу­стио Са­бор. Два су раз­ло­га за ова­
кву енер­гич­ну од­лу­ку: пр­ви је тај што се
по пр­ви пут ства­ра је­дин­стве­на пар­ти­ја
Ср­ба и Хр­ва­та, ко­ја по­ста­је сна­жан чи­
ни­лац, и вла­сти не мо­гу ви­ше ко­ри­стити
њи­хо­ве ме­ђу­соб­не су­ко­бе да би лак­ше
упра­вља­ле Хр­ват­ском, а дру­ги је тај што
се Аустро­у­гар­ска спре­ма­ла да из­вр­ши
анек­си­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и било јој
је потребно по­ли­тич­ко оправ­да­ње за тај
чин пред сво­јим гра­ђа­ни­ма, али и пред
све­том.
Иза­бра­ни су но­ви по­доб­ни по­сла­ни­ци,
а по­себ­но је ва­жно што вла­да у Бе­чу по­
чи­ње да се осла­ња на Хр­ват­ску стран­ку
пра­ва. Франк је беч­ком дво­ру понудио
своје услуге и хтео је да ис­ко­ри­сти по­че­
так ве­ле­и­здај­нич­ког про­це­са са на­ме­ром
да по­ве­де рат про­тив срп­ског ста­нов­ни­
штва и по­зи­вао на његово фи­зич­ко ис­
тре­бље­ње.
Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Аустро­у­
гар­ске је у про­ле­ће 1908. на­ре­дио упра­
ви­те­љу Хр­ват­ске, Ра­у­ху, да поч­не са
при­пре­мом до­ка­за ко­ји би би­ли ис­ко­ри­
шће­ни у оп­ту­жби ви­ђе­ни­јих Ср­ба да су
из­дај­ни­ци. Исто­врем­но је Франк са сво­
јим при­ста­ли­ца­ма на јав­ним го­во­ри­ма
пу­ним мр­жње пре­ма Ср­би­ма при­пре­мао
и мо­би­ли­сао хр­ват­ску јав­ност. Хап­ше­ња
су по­че­ла у ав­гу­сту и тра­ја­ла су до кра­ја
1908. Хап­ше­ња су би­ла про­тив­за­ко­ни­та и
вр­шен је пре­трес српских ку­ћа и на­сил­но
са­слу­ша­ва­ње. Ухап­ше­на су 53 ли­ца ко­ја
су и јав­но по­ни­жа­ва­на тако што су ве­зи­
ва­на лан­ци­ма и јав­но од­во­ђе­на до по­ли­
циј­ских ста­ни­ца (од ко­јих мо­же­мо по­ме­
ну­ти Ада­ма и Ва­ле­ри­ја­на При­би­че­ви­ћа,
Јо­ва­на Оре­шча­ни­на, Ла­за Ба­чи­ћа).
Код Ср­ба се по­ја­вио страх не са­мо од
хап­ше­ња, већ и од на­си­ља Фран­ко­вих ле­
ги­ја. Исто­вре­ме­но је из­вр­ше­на анек­си­ја
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, и то упра­во у тре­
нут­ку ка­да је срп­ској по­ли­ти­ци у Хр­ват­
ској за­дат ве­о­ма јак уда­рац. Оп­ту­же­ни су
се­де­ли у за­тво­ри­ма чи­та­вих го­ди­ну да­на
а да ни­су ни са­зна­ли због че­га су оп­ту­же­
ни. Оп­ту­же­ни­ца је по­диг­ну­та тек на­ред­
не го­ди­не, и она је сво­јом нео­збиљ­но­
шћу за­пре­па­сти­ла и срп­ску и европ­ску
јав­ност: Ср­би су оп­ту­же­ни да су кли­ца­ли
кра­љу Пе­тру, да су сво­јим го­во­ри­ма ве­
ли­ча­ли срп­ство, да су пе­ва­ли на­ци­о­нал­
не пе­сме и сл.
Ово је сва­ка­ко је­дин­ствен слу­чај у до­
тадашњој исто­ри­ји да се не­ко хап­си због
пе­ва­ња пе­са­ма. Са­мо су­ђе­ње је би­ла
обич­на фар­са: све­до­ци треба да по­све­
до­че да је оп­ту­же­ни у не­кој ка­фа­ни пе­вао
срп­ске на­ци­о­на­ли­стич­ке пе­сме или да је
не­где ве­ли­чао срп­ство. Тре­ба на­по­ме­ну­
ти да су све­до­ци углав­ном би­ли из Фран­
ко­ве пар­ти­је и да су и те ­ка­ко усме­ра­ва­ни
од стра­не ту­жи­ла­штва. Те­жак уда­рац оп­
ту­жни­ци зада­ли су адво­ка­ти оп­ту­же­них,
ко­јих је би­ло око 38. Они су до­ка­за­ли, пр­
во, са­му бе­сми­сле­ност суд­ског по­ступ­ка,
а он­да и из­но­си­ли до­ка­зе у ко­рист оп­ту­
же­них. Ве­ли­ку уло­гу су од­и­гра­ли и срп­
ски ин­те­лек­ту­ал­ци и срп­ска ди­пло­ма­ти­ја,
ко­ја је европ­ске пре­сто­ни­це упознала са
чим се Ср­би су­о­ча­ва­ју. Су­ђе­ње се за­вр­
ши­ло осу­ђу­ју­ћом пре­су­дом за 31 ли­це, а
пре­су­да је гла­си­ла да су кри­ви јер су ши­
ри­ли срп­ску др­жав­ну иде­ју. При­би­че­вић
је осу­ђен на 12 го­ди­на, а оста­ли на по три
или осам го­ди­на за­тво­ра.
Хр­ват­ски Са­бор је у то време до­нео
од­лу­ку ко­јом се Ср­би­ма за­бра­њу­ју сла­
вље­ње кр­сне сла­ве и упо­тре­ба ћи­ри­ли­
це. Ср­би су се ипак спа­си­ли још јед­ног
по­гро­ма ко­је су им спре­ма­ле Фран­ко­ве
ле­ги­је, пре­те­че уста­ша, и ус­пе­ли су да
са­чу­ва­ју сво­је ин­сти­ту­ци­је и сво­ју на­ци­о­
нал­ну по­себ­ност. Ве­ћи део јав­но­сти у Хр­
ват­ској, али и у Евро­пи, био је на стра­ни
оп­ту­же­них Ср­ба, та­ко да је чи­та­ва ак­ци­ја
са­мим по­кре­та­чи­ма овог про­це­са доне­
ла много више штете. Беч ни­је хтео да
се пре­да и ка­ко је Ср­би­ја за­у­зи­ма­ла све
чвр­шћи став пре­ма анек­си­ји Бо­сне, та­ко
је по­ли­ти­ка пре­ма Ср­би­ма би­ла ри­гид­ни­
ја, па је убр­зо до­шло и до но­вих су­ђе­ња.
На­ста­вак ве­ле­и­здај­нич­ког про­це­са је
био Фри­дјун­гов про­цес ко­ји је по­кре­нут
да би се јав­ност Аустро­у­гар­ске окре­ну­ла
про­тив Ср­ба и при­пре­ми­ла на евен­ту­
ал­ни рат због анек­си­је Бо­сне. Др­жав­ни
ту­жи­лац Фридјунг је ве­о­ма ве­што са­ста­
вио оп­ту­жни­цу ко­ја је по­ве­зи­ва­ла Фра­
на Су­пи­ла, јед­ног од во­ђа Срп­ско-хр­ват­
ске ко­а­ли­ци­је, и срп­ско ми­ни­стар­ство
спољ­них по­сло­ва са на­ме­ром да до­ка­же
ка­ко је он ус­по­ста­вио кон­такт са срп­
ским аген­ти­ма и да ра­ди за срп­ску тај­ну
по­ли­ци­ју. Су­ђе­ње је про­шло по­ра­зно за
Беч јер су ве­шта­ци из Ср­би­је, Ми­ро­слав
Спа­лај­ко­вић и Бо­жи­дар Мар­ко­вић, пред
чи­та­вом европ­ском јав­но­шћу указали на
то да су до­ку­мен­та на ко­ји­ма је Фри­дјунг
за­сни­вао оп­ту­жни­це фал­си­фи­кат и да су
у слу­жби по­ли­ти­ке Бе­ча пре­ма Ср­би­ма у
сво­јој др­жа­ви, али и пре­ма Ср­би­ји. Ве­о­
Ни­јед­на срп­ска по­ли­тич­ка лич­ност у Хр­ват­
ској ни­је за­го­ва­ра­ла рат, ни­ти на­си­ље над
хр­ват­ским на­ро­дом. Са дру­ге стра­не, на­си­ље
је код хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра по­ста­ло нор­ма­
лан од­нос пре­ма Ср­би­ма
ма бр­зо се од­у­ста­ло од оп­ту­жни­ца, да се
са­ма Аустро­у­гар­ска не би ви­ше ком­про­
ми­то­ва­ла.
За­гре­бач­ки про­цес је ва­жан јер су по
пр­ви пут суд­ски про­це­си Ср­би­ма у Хр­
ват­ској организовани са ја­сним по­ли­тич­
ким ци­љем: да се уни­шти по­ли­тич­ка ели­
та јед­ног на­ро­да и спре­чи да он по­ста­не
јак по­ли­тич­ки фак­тор у Аустро­у­гар­ској.
Та­ко­ђе је бит­на и од­лу­ка хр­ват­ског Са­бо­
ра о за­бра­ни ћи­ри­ли­це и про­сла­ве кр­сне
сла­ве. Ср­би­ја је вер­но пра­ти­ла до­га­ђа­је
у За­гре­бу и да­ла ве­о­ма до­бар до­при­нос
у оба­ра­њу оп­ту­жни­ца. Овај про­цес је
био упе­рен про­тив Ср­би­је и ко­ри­стио
је пре све­га спољ­ној по­ли­ти­ци Аустро­у­
гар­ске ка­ко би оправ­да­ла анек­си­ју Бо­сне
и Хер­це­го­ви­не. Овај процес је исто­вре­
ме­но по­ка­зао да су ре­чи о за­јед­нич­кој
хр­ват­ској са­рад­њи са­мо мр­тво сло­во на
па­пи­ру. Ка­ко је Беч кре­нуо про­тив Ср­ба,
хр­ват­ске стран­ке су бр­же – бо­ље до­ли­ва­
ле уље на ва­тру, а мно­ги хр­ват­ски по­ли­
ти­ча­ри, све­ште­ни­ци и ин­те­лек­ту­ал­ци су
узе­ли уче­шћа у ан­ти­срп­ским ис­ту­пи­ма у
јав­но­сти.
На пу­ту ка ује­ди­ње­њу
Ус­пе­си срп­ске спољ­не пол­ти­ке у про­
па­ги­ра­њу ју­го­сло­вен­ске иде­је и успех
срп­ске вој­ске у бал­кан­ским ра­то­ви­ма
на­и­шли су на ве­ли­ке сим­па­ти­је не­ких хр­
ват­ских по­ли­ти­ча­ра и ин­те­лек­ту­а­ла­ца.
Ве­ли­ки број обич­них Хр­ва­та је са сим­па­
ти­јом гле­дао на срп­ску бор­бу за осло­бо­
ђе­ње срп­ских кра­је­ва од Ту­ра­ка – де­лом
јер се и сам на­ла­зио под стра­ном вла­да­
ви­ном. То оду­ше­вље­ње је ишло то­ли­ко
да­ле­ко да се и сам Беч пла­шио да ли ће
то има­ти ути­ца­ја на уну­тра­шњу си­туа­ци­ју
у Мо­нар­хи­ји. И сам стре­пе­ћи да у не­згод­
ном тре­нут­ку за Ср­би­ју на­ру­ши од­но­се
са ку­ћом Хаб­збур­га, Па­шић је пред­вод­
ни­ке хр­ват­ско-срп­ске ко­а­ли­ци­је морао
да саветује писмима препоручујући им
да ума­ње ре­то­ри­ку у јав­ним на­сту­пи­ма.
Док се је­дан део Хр­ва­та со­ли­да­ри­сао са
срп­ским по­бе­да­ма, фран­ков­ци, ка­то­лич­
ки клер и ра­ди­ћев­ци су и да­ље би­ли на
по­зи­ци­ји да је сва­ко ја­ча­ње Ср­би­је штет­
но за хр­ват­ске ин­те­ре­се. Чак су и мно­ги
од њих охра­бри­ва­ли и зах­те­ва­ли да Беч
пре­ста­не да ола­ко гле­да на срп­ско осло­
бо­ђе­ње сво­јих ју­жних зе­ма­ља.
Уби­ство над­вој­во­де Фер­ди­нан­да у Са­
ра­је­ву 1914. се у хр­ват­ском дру­штву ма­
ни­фе­сто­ва­ло као по­зив на ма­сов­ни линч
Ср­ба. Ка­ко се Ср­би­ји и срп­ском на­ро­ду у
це­ли­ни при­бли­жа­вао рат са Аустро­у­гар­
ском, не­ста­ло је све оно по­ли­тич­ко ли­
це­мер­је хр­ват­ске ели­те. Са­мо дан по­сле
атен­та­та фран­ков­ци су јав­но по­зи­ва­ли на
фи­зич­ко ис­тре­бље­ње Ср­ба и уни­шта­ва­
ње њи­хо­ве имо­ви­не. Пра­ва хи­сте­ри­ја је
за­хва­ти­ла је чи­тав За­греб, о че­му све­до­че
и нат­пи­си у ли­сту Хр­ват­ска: Убо­ји­цо, име
ти је Ср­бин! И је­си Ср­бин, про­кле­то ти
сје­ме и пле­ме... Ова­кви нат­пи­си су, ка­ко се
кри­за око атен­та­та све ви­ше про­ду­бљи­
ва­ла, по­ста­ја­ли уобичајен на­чин пи­са­ња
хр­ват­ске на­ци­о­на­ли­стич­ке штам­пе.
Са­ра­јев­ски атен­тат је мно­ги­ма до­шао
као по­ру­чен да оства­ре сво­је ан­ти­срп­ске
пла­но­ве и да исто­вре­ме­но ућут­ка­ју гла­
со­ве ра­зу­ма и про­ју­го­сло­ве­нске Хр­ва­те.
Вр­ху­нац мр­жње пре­ма Ср­би­ма су ма­сов­
не де­мон­стра­ци­је фран­ко­ва­ца и њи­хо­вих
при­ста­ли­ца у ви­ше гра­до­ва Хр­ват­ске. На
тим ску­по­ви­ма су се мо­гле чу­ти отво­ре­не
прет­ње и по­зи­ви да се кре­не и у на­си­ље
над срп­ским ста­нов­ни­штвом. По­ли­ци­ја и
са­ма хр­ват­ска власт ни­су ни на ко­ји на­
чин спре­ча­ва­ли ове ми­тин­ге иако је сви­
ма би­ло ја­сно у шта ће пре­ра­сти.
Из хи­ља­де гр­ла се на ми­тин­гу у За­гре­бу
чу­ло: „Осве­та! Осве­та!“ Исте ве­че­ри ма­се
су кре­ну­ле да уни­шта­ва­ју срп­ску имо­ви­
ну. На­пад­ну­ти су Срп­ска бан­ка, при­ват­не
ку­ће углед­них Ср­ба и њи­хо­ве рад­ње, а
огром­на ште­та је на­не­та и срп­ској цр­кве­
ној оп­шти­ни, где се ни­су ште­де­ла ни је­
ван­ђе­ља ни све­ште­нич­ке одо­ре.
Ни у јед­ној европ­ској пре­сто­ни­ци ни­
су за­бе­ле­же­ни ова­кви слу­ча­је­ви мр­жње
пре­ма јед­ном на­ро­ду. Ни у Па­ри­зу ни у
Бер­ли­ну се, ка­ко се рат при­бли­жа­вао, ни­
је де­ша­ва­ло ова­ко ма­сов­но ор­га­ни­зо­ва­
но на­си­ље пре­ма при­пад­ни­ци­ма јед­ног
на­ро­да нити су постојале ма­сов­не кам­па­
ње ни ути­ски­ва­ње жи­га ко­лек­тив­не кри­
ви­це. Ова­кво ма­сов­но ор­га­ни­зо­ва­ње је,
на ­жа­лост, по­ста­ло је­дан фе­но­мен у срп­
ско-хр­ват­ским од­но­си­ма, ко­ји је­ди­но мо­
же­мо по­ре­ди­ти са по­ли­тич­ким на­си­љем
на­ци­ста пре­ма Је­вре­ји­ма.
За то вре­ме и хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри су
се ак­тив­но укљу­чи­ли у ан­ти­срп­ско на­ви­
ја­ње. По­ред фран­ко­ва­ца и аустриј­ских
др­жав­них вла­сти, нај­гла­сни­ји су би­ли
све­ште­ни­ци римока­то­лич­ке цркве и Стје­
пан Ра­дић и ње­го­ве при­ста­ли­це. Њи­ма
је на првом месту био ин­те­рес да сло­ме
хр­ват­ско-срп­ску ко­а­ли­ци­ју, ко­ја је и да­ље
2/2010  l  Двери српске  l  23

Злочини над Србима
пред­ста­вља­ла мо­ћан по­ли­тич­ки фак­тор,
а да се исто­вре­ме­но по­зи­ци­о­ни­ра­ју као
је­ди­ни бра­ни­лац хр­ват­ских ин­те­ре­са.
Мно­ги од њих су би­ли и прак­тич­ни сма­
тра­ју­ћи да Хр­ва­ти тре­ба да рас­ки­ну све
ве­зе са Ср­би­ма и Ср­би­јом ка­ко и они не
би би­ли уву­че­ни у рат про­тив Аустро­у­
гар­ске. Огром­ном ка­мап­њом про­тив Ср­
ба ова три по­ли­тич­ка чи­ни­о­ца су мно­го
до­при­не­ла да се код хр­ват­ског ста­нов­ни­
штва ја­ви све ве­ћи от­пор са­рад­њи са срп­
ским по­ли­тич­ким стран­ка­ма. Да­ни хр­ват­
ско-срп­ске ко­а­ли­ци­је су про­шли, го­ди­не
ра­да на ме­ђу­соб­ној са­рад­њи су па­ле у
во­ду, а на ред је до­шло оруж­је.
Ср­би и Хр­ва­ти у ­
Пр­вом свет­ском ра­ту
Ка­ко је до­шло до ра­та Аустро­у­гар­ске
про­тив Ср­би­је, у мно­гим хр­ват­ским гра­
до­ви­ма је на­стао та­лас оду­ше­вље­ња.
Та­квом спрем­но­шћу Хр­ва­та да ра­ту­ју
про­тив сво­је сло­вен­ске бра­ће су би­ли
из­не­на­ђе­ни и са­ми по­ли­ти­ча­ри и ге­не­
ра­ли Мо­нар­хи­је. На осно­ву мно­гих из­во­
ра и све­до­чан­ста­ва, не мо­же се ре­ћи да
су хр­ват­ски вој­ни­ци кре­ну­ли у рат јер су
би­ли по­да­ни­ци ко­ји су мо­ра­ли да слу­ша­
ју на­ре­ђе­ња. На­рав­но, и то је био раз­лог,
али би­ло је ту и одо­бра­ва­ња ра­та и ја­сног
ин­те­реса да се ста­не на стра­ну Цен­трал­
них си­ла, ко­је ће уме­ти да це­не и на­гра­де
хр­ват­ску жр­тву. Уоста­лом, ве­ћи­на Хр­ва­та
је де­ли­ла по­ли­тич­ке ста­во­ве Бе­ча и Бер­
ли­на и, уз ве­ли­ки ути­цај римока­то­лич­ке
цр­кве, би­ла из­ра­зи­то ан­тили­бе­рал­но на­
стро­је­на.
Уче­ство­ва­њем у ра­ту про­тив Ср­би­је са­
мо на фрон­ту ка Ма­чви од­ли­ко­ва­но је на
сто­ти­не Хр­ва­та ме­да­ља­ма и ор­де­ни­ма,
од ко­јих си не­ки до­би­ли и ор­ден Ви­те­за
Ма­ри­је Те­ре­зи­је – нај­ве­ће од­ли­ко­ва­ње у
Хаб­збур­шком цар­ству. Хр­ва­ти су се у бор­
ба­ма про­тив Ср­ба бо­ри­ли до по­след­њег
мет­ка са фа­на­ти­змом ко­ји је био по­сле­
ди­ца ви­ше­го­ди­шње кам­па­ње.
Мно­ги но­вин­ски за­пи­си и пи­сма, днев­
нич­ке за­бе­ле­шке при­ват­них ли­ца го­во­
24 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
ре о фа­на­ти­зму са ка­квим су се хр­ват­
ски војн­ци бо­ри­ли про­тив Ср­би­је – 79.
Је­ла­чи­ћев пук је са та­квом од­луч­но­шћу
ју­ри­шао на Бе­ог­ рад да их је ве­ћи­на ту
и оста­ла, на­стра­да­ла од деј­ства срп­ске
ар­ти­ље­ри­је. Мо­ра се по­мен­ти и чу­ве­на
„Вра­жи­ја ди­ви­зи­ја“ или 42. до­мо­бран­ски
пук, ко­ји се три да­на бо­рио и ју­ри­шао
на срп­ске ро­во­ве сеп­тем­бра 1914. на
Ади Кур­ја­чи­ци. Од на­па­да ове хр­ват­ске
ди­ви­зи­је мно­го је по­стра­дао Дрин­ски
кор­пус. У ре­до­ви­ма ове хр­ват­ске ди­ви­
зи­је се бо­рио и Јо­сип Броз Ти­то, ка­сни­је
пред­сед­ник за­јед­нич­ке др­жа­ве Ју­го­сла­
ви­је. Хр­ват­ски 13. до­мо­бран­ски кор­пус
је био у Ко­лу­бар­ској би­ци удар­на пе­сни­
ца аустриј­ске офан­зи­ве, и он је уче­ство­
вао у свим бит­ка­ма про­тив Ср­би­је то­ком
1914. У бор­ба­ма са Мо­рав­ским кор­пу­сом,
ко­је су че­сто пре­ра­стале у бор­бе пр­са у
пр­са, на­стра­да­ло је мно­го љу­ди и са јед­
не и дру­ге стра­не. Ме­ђу по­ги­ну­ли­ма је
био и Дими­три­је Ту­цо­вић, ко­ји је у свом
днев­ни­ку про­ро­ко­вао да ће по­ги­ну­ти од
„брат­ске“ ру­ке.
Рат у Ма­чви и Ко­лу­ба­ри је био, мо­же­мо
ја­сно ре­ћи, и рат Хр­ва­та про­тив Ср­ба. На­
пре­до­ва­ње хр­ват­ске вој­ске је би­ло пра­ће­
но стра­вич­ним зло­чи­ни­ма пре­ма срп­ском
ста­нов­ни­штву. Рат­на су­ро­вост ни­је ште­де­
ла ни же­не ни де­цу. По­себ­но се у чи­ње­њу
зло­чи­на ис­та­као 26. пук из Кар­лов­ца, од
ко­га је те­шко стра­дао Обре­но­вац. А мо­
ра се по­ме­ну­ти да је срп­ски по­ли­тич­ки и
вој­ни врх пот­пу­но под­ба­цио у про­це­ни
ка­ко ће се др­жа­ти бо­сан­ски му­сли­ма­ни
и Хр­ва­ти. Мно­ги срп­ски по­ли­ти­ча­ри су у
свом на­ци­он ­ ал­но-ро­ман­ти­чар­ском за­но­
су ве­ро­ва­ли да ће се они по­бу­ни­ти, чак и
пре­ћи на на­шу стра­ну. Ту њи­хо­ву за­блу­ду
пла­ти­ли су мно­ги 1914, а на­ста­ви­ће да је
пла­ћа­ју мно­ге ге­не­ра­ци­је Ср­ба.
Док је тра­ја­ло уби­ја­ње срп­ских вој­ни­ка
и стра­да­ње срп­ског ци­вил­ног ста­нов­ни­
штва од стра­не хр­ват­ских вој­ни­ка, у по­
за­ди­ни рат­них де­ша­ва­ња и по ми­ни­стар­
ским ка­би­не­ти­ма се по­ла­ко при­пре­ма­ло
ује­ди­ње­ње са на­шом „сло­вен­ском бра­
ћом“. Исто­ри­ја зна за мно­ге фе­но­ме­не,
али ово је си­гур­но је­дан од нај­за­ни­мљи­
вијих. Ни­шком де­кла­ра­ци­јом 1914, ко­јом
су про­кла­мо­ва­ни рат­ни ци­ље­ви Ср­би­је,
Крф­ском де­кла­ра­ци­јом 1917. и фор­ми­
ра­њем Ју­го­сло­ве­н­ског од­бо­ра на­ста­ли
су пред­у­сло­ви за ства­ра­ње за­јед­нич­ке
др­жа­ве. Док је је­дан на­род, иако на по­
бед­нич­кој стра­ни, из­гу­био сво­ју на­ци­
о­нал­ну др­жа­ву, дру­ги на­род је, иако на
по­ра­же­ној стра­ни у ра­ту, до­био др­жа­ву.
Ује­ди­ње­њем у за­јед­нич­ку др­жа­ву Хр­ва­ти
су се спа­сили по­сле­ди­ца уче­ство­ва­ња у
ра­ту на стра­ни Цен­трал­них си­ла и пре­
шли још јед­ну сте­пе­ни­цу ка свом ци­љу –
са­мо­стал­ној др­жа­ви.
Масовно линчовање Срба
Ана­ли­зом од­но­са Хр­ва­та и Ср­ба у пе­
ри­о­ду 1900–1914. уоча­ва­мо не­ко­ли­ко
„етапа“. Пр­ви период, од 1900. до 1905,
обе­ле­жи­ли су кон­стант­но по­ли­тич­ко на­
си­ље над срп­ским ста­нов­ни­штвом и не­
при­зна­ва­ње њи­хо­вих пра­ва да би се у
пе­ри­о­ду 1905–1907. по­сти­гли пр­ви за­јед­
нич­ки до­го­во­ри, што је до­ве­ло до ства­
ра­ње пр­ве срп­ско-хр­ват­ске по­ли­тич­ке
оп­ци­је. Ка­сни­је, то­ком За­гре­бач­ког про­
це­са и при­бли­жа­ва­њем ра­та, тај од­нос се
још јед­ном про­ме­нио на ште­ту Ср­ба. Пр­
во што па­да у очи јесте да Ср­би и Хр­ва­ти
ни­су ус­пе­ли да ство­ре ни ми­ни­мум за­јед­
нич­ких ци­ље­ва ко­ји би их бар јед­ну де­це­
ни­ју др­жао у по­ли­тич­ком са­ве­зни­штву.
Ни­јед­на срп­ска по­ли­тич­ка лич­ност у
Хр­ват­ској ни­је за­го­ва­ра­ла рат ни­ти на­
си­ље над хр­ват­ским на­ро­дом. Са дру­ге
стра­не, на­си­ље је код хр­ват­ских по­ли­
ти­ча­ра по­ста­ло нор­ма­лан од­нос пре­ма
Ср­би­ма. Ма­сов­не де­мон­стра­ци­је про­
тив Ср­ба и она­кво ма­сов­но на­си­ље над
при­пад­ни­ци­ма јед­ног на­ро­да Евро­па и
ци­ви­ли­зо­ван свет ће тек ви­де­ти 30-тих
го­ди­на у на­ци­стич­кој Не­мач­кој. Ни у јед­
ној европ­ској пре­сто­ни­ци на по­чет­ку 20.
ве­ка ни­су по­сто­ја­ли ова­кви ма­сов­ни из­
ли­ви бе­са.
Срп­ска по­ли­тич­ка ели­та, мо­ра­мо
искре­но ре­ћи, ни­је би­ла до­ра­сла иза­зо­
ви­ма када је у пи­та­њу срп­ско-хр­ват­ска
са­рад­ња. Лу­ка­вост, пре­пре­де­ност и сна­
ла­жљи­вост су би­ле од­ли­ке хр­ват­ског по­
ли­тич­ког мен­та­ли­те­та, са ко­ји­ма су Ср­би
те­шко из­ла­зи­ли на крај. Али мо­ра­мо ре­
ћи да су Хр­ва­ти би­ли до фа­на­ти­зма по­
све­ће­ни сво­јој на­ци­о­нал­ној иде­ји и сво­
јим ин­те­ре­си­ма, што код Ср­ба ни­је био
слу­чај. Иде­ја ју­го­сло­вен­ства је ис­пу­ни­ла
срп­ско ср­це и ста­ви­ла, мо­же­мо ре­ћи,
не­ку вр­сту мре­же, кроз ко­ју срп­ска ели­
та ни­је ви­де­ла пра­во ли­це Хр­ват­ске. Ма­
сов­но лин­чо­ва­ње срп­ског ста­нов­ни­штва
1899, ан­ти­срп­ске де­мон­стра­ци­је у За­гре­
бу 1902, па чак и отво­ре­но и оду­ше­вље­но
уче­ство­ва­ње у ра­ту про­тив Ср­би­је 1914.
ни­су би­ли до­вољ­ни да раз­би­ју или до­ве­
ду у пи­та­ње ју­го­сло­вен­ску иде­ју.  z
пре олује
Др Ни­ко­ла Жу­тић
Ве­ли­ко­хр­ват­ска же­тва
срп­ске на­род­не њи­ве
1939, 1941, 1945. и 1991.
Срп­ски на­род, бо­ље ре­че­но „то­пов­ско ме­со“ за ин­те­ре­се ве­ли­ких ли­бе­
рал­но-де­мо­крат­ских др­жа­ва, за­слу­гом сво­је по­ли­тич­ке и др­жав­не ели­те
иде­ал­но је по­слу­жио за ши­ре­ње „ко­смо­по­лит­ских“, „мо­дер­них“, „на­пред­
њач­ких“, де­мо­крат­ских гра­ђан­ско-ли­бе­рал­них иде­ја на Бал­кан, али на
уштрб срп­ских на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са
Р е­а ­л и­з а­ц и­ј а ве­л и­к о­х р­в ат­с ке иде­ј е
ства­ра­њем те­ри­то­ри­је по­ду­нав­ско­ја-
дран­ске Хр­ват­ске, срповодила се пре­ко
Ве­ли­ке Бри­та­ни­је (1939), на­ци­фа­ши­стич­ких
зе­ма­ља (1941–1945), Бро­зо­вих ко­му­ни­ста
(1945) и ли­бе­рал­них де­мо­кра­ци­ја на че­лу
са САД-ом и Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом (1991).
Ба­но­ви­на Хр­ват­ска – бри­тан­
ски про­јект „Ве­ли­ке Хр­ват­ске“
У ју­го­сла­вен­ској исто­ри­о­гра­фи­ји до­
ми­ни­ра те­за да ­је на ко­му­ни­стич­ки те­
ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­ни мо­дел из
1945–1946. ис­кљу­чив ути­цај имао ко­
мин­тер­нов­ско-со­вјет­ски на­чин рје­ша­ва­
ња на­ци­о­нал­ног пи­та­ња у Ју­го­сла­ви­ји. О
Ко­мин­тер­ни­ном на­чи­ну рје­ша­ва­ња ју­го­
сла­вен­ског на­ци­о­нал­ног пи­та­ња на ан­ти­
срп­ски на­чин у исто­риј­ској на­уц ­ и до­ста
је пи­са­но. С дру­ге стра­не, бри­тан­ски те­
ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­ни кон­цепт, ко­ји
се ства­рао и раз­ви­јао то­ком ме­ђу­рат­ног
пе­ри­о­да, ни­је у ве­ћој мје­ри тре­ти­ран као
би­тан код ства­ра­ња ад­ми­ни­стра­тив­них
гра­ни­ца и но­вих ко­му­ни­стич­ко-со­ци­ја­
ли­стич­ких на­ци­ја. Те­ри­то­ри­јал­но-на­ци­
о­нал­ни ју­го­сла­вен­ски мо­дел, ко­ји је зва­
нич­ни Лон­дон заговарао од 1935, у до­
број мје­ри је оства­рен у ко­му­ни­стич­кој
Ју­го­сла­ви­ји – када је у питању Српство,
на истом те­ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­ном
ко­ло­си­је­ку на­шли су се ко­мин­тер­нов­ско-
со­вјет­ски и ли­бе­рал­но-бри­тан­ски ју­го­
сло­вен­ски на­ци­о­нал­ни кон­цепт.
Кра­ље­ви­на СХС (Ју­го­сла­ви­ја) ство­ре­на
је срп­ским вој­нич­ким по­бе­да­ма, али уз
пре­суд­ну ар­би­тра­жу тзв. „за­пад­них де­
мо­кра­ти­ја“, на осно­ву прин­ци­па ко­ји су
про­гла­ше­ни за ци­ље­ве Пр­вог свјет­ског
ра­та: сло­бо­да, де­мо­кра­ти­ја и со­ци­јал­
на прав­да, на­род­но са­мо­о­пре­де­ље­ње и
са­мо­о­дре­ђе­ње („те­мељ­ни де­мо­крат­ски
пр­ни­ци­пи“). Та­кви те­мељ­ни де­мо­крат­ски
прин­ци­пи слу­жи­ли су по­бјед­ни­ци­ма, си­
ла­ма Ан­тан­те, да по сво­јој сло­бод­ној во­
љи рас­ко­ма­да­ју по­ра­же­на цар­ства и да
при томе по­стиг­ну пот­пу­ни ле­ги­ти­ми­тет.
Срп­ска др­жав­ност 1918. го­ди­не жр­тво­
ва­на је за ин­те­ре­се за­пад­них ли­бе­рал­но-
де­мо­крат­ских зе­ма­ља, ко­је је по­др­жа­ва­
ла срп­ска ин­те­лек­ту­ал­на ели­та, срп­ски
двор, ве­ћи­на срп­ских по­ли­тич­ких пар­ти­
ја, срп­ска пра­во­слав­на хи­је­рар­хи­ја. Но­
ви свјет­ски упра­вља­чи мо­гли су за сво­је,
та­да ак­ту­ел­не ин­те­ре­се да ис­ко­ри­сте и
упу­те срп­ске тру­пе у Ср­би­ма стра­ну ци­
ви­ли­за­ци­ју ри­мо­ка­то­лич­ког „свје­то­на­зо­
ра“ ка­ко би на Ал­па­ма и Дра­ви по­ста­ви­ли
гра­ни­це но­ве ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ске
др­жа­ве. Ни­је се до­зво­ли­ло оства­ре­ње
про­јек­та чи­сто на­ци­о­нал­не срп­ске др­
жа­ве ко­ја би оку­пља­ла све срп­ске зе­мље
или „ам­пу­ти­ра­не“ Ју­го­сла­ви­је са гра­ни­
ца­ма на Ку­пи и Ча­зми. Због не­при­ко­сно­
ве­них ин­те­ре­са ли­бе­рал­них де­мо­кра­та –
спре­ча­ва­ње ре­ста­у­ра­ци­је Хаб­збур­го­ва­ца
– тре­ба­ло је ство­ри­ти др­жа­ву раз­ли­чи­тих
ци­ви­ли­за­ци­ја и ан­та­го­ни­стич­ких на­ро­да
и кон­фе­си­ја ко­ја се, због то­га, у кри­зним
свет­ским по­ме­ра­њи­ма мо­гла увијек ла­ко
раз­би­ти.
Срп­ски на­род, бо­ље ре­че­но „то­пов­
ско ме­со“ за ин­те­ре­се ве­ли­ких ли­бе­рал­
но-де­мо­крат­ских др­жа­ва, за­слу­гом сво­је
по­ли­тич­ке и др­жав­не ели­те иде­ал­но је
по­слу­жио за ши­ре­ње „ко­смо­по­лит­ских“,
„мо­дер­них“, „на­пред­њач­ких“, де­мо­крат­
ских гра­ђан­ско-ли­бе­рал­них иде­ја на Бал­
кан, али на уштрб срп­ских на­ци­о­нал­них
ин­те­ре­са. Др­жав­нич­ка и по­ли­тич­ка ели­та
за­пад­них зе­ма­ља про­ци­је­ни­ла је 1918. да
Сло­вен­ци, Хр­ва­ти и му­сли­ма­ни не мо­гу у
ве­ћој мје­ри по­слу­жи­ти њи­хо­вим ин­те­ре­
си­ма због ду­ха фе­у­дал­не ри­мо­ка­то­лич­ке
ис­кљу­чи­во­сти и ислам­ског фа­на­ти­зма.
Исти­не ра­ди, не тре­ба за­бо­ра­ви­ти на, до­
ду­ше не мно­го број­не, сло­ве­нач­ке и хр­
ват­ске гра­ђан­ске ли­бе­ра­ле – ин­те­грал­не
Ју­го­сло­ве­не ко­ји су би­ли оку­пље­ни у ју­
го­сла­вен­ским ли­бе­рал­ним на­ци­он ­ ал­ним
ор­га­ни­за­ци­ја­ма и по­ли­тич­ким стран­ка­
ма (Со­ко­ли, На­род­на од­бра­на, Ја­дран­ска
стра­жа, Ор­ју­на, Чет­ни­ци, Ју­го­сло­вен­ска
де­мо­крат­ска стран­ка, Ју­го­сло­вен­ска на­
ци­о­нал­на стран­ка, сло­ве­нач­ки „Кме­тиј­
ци“ итд). Пре­вла­да­ва­ли су по­кло­ни­ци ри­
мо­ка­то­ли­ци­зма и аустриј­ског фе­у­доари­
сто­крат­ског ле­ги­ти­ми­зма.
У ри­мо­ка­то­лич­ким на­род­ним ма­са­ма
Хр­ват­ске, Сла­во­ни­је, Дал­ма­ци­је, а по­го­
то­во Сло­ве­ни­је, био је до­ми­нан­тан кле­
ри­кал­но-је­зу­ит­ски дух због до­ми­нант­ног
ути­ца­ја Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у сва­ко­
днев­ном жи­во­ту ве­ћин­ског се­о­ског ди­
је­ла ста­нов­ни­штва. Хр­ват­ски ли­бе­ра­ли
(фе­де­ра­ли­сти), оку­пље­ни у Хр­ват­ској
се­љач­кој стран­ци (на че­лу са Стје­па­ном
Ра­ди­ћем) и Хр­ват­ској за­јед­ни­ци, због
свог фе­де­ра­ли­стич­ког, од­но­сно се­па­ра­
ти­стич­ког про­гра­ма, пле­би­сци­тар­но су
при­ву­кли Хр­ва­те – ри­мо­ка­то­ли­ке ко­ји су,
с дру­ге стра­не, иде­о­ло­шки би­ли у не­раз­
дру­жи­вој ве­зи са рим­ском ул­тра­мон­тан­
ском иде­о­ло­ги­јом.
Тре­ба ис­та­ћи иде­о­ло­шку осно­ву ју­
го­сла­вен­ског ује­ди­ње­ња, од­но­сно сна­
ге иде­о­ло­ги­је гра­ђан­ског ли­бе­ра­ли­зма
и њи­хов пре­су­дан ути­цај на ства­ра­ње
иде­је о ју­го­сла­вен­ском ује­ди­ње­њу. Но­ви
2/2010  l  Двери српске  l  25
 ли­бе­рал­ни европ­ски гра­ђан­ски по­ре­
дак, ко­ји је на­стао на те­ме­љи­ма по­бје­де
зе­ма­ља ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је у Пр­вом
свјет­ском ра­ту, на­ла­гао је из­вр­ше­ње ју­
го­сла­вен­ског ује­ди­ње­ња и ства­ра­ње
Ју­го­сла­ви­је.1 Чин ју­го­сла­вен­ског ује­ди­
ње­ња, ко­је је на­ста­ло као по­сле­ди­ца рат­
ног рас­пле­та, имао је у се­би еле­мен­те
бур­жо­а­ско-де­мо­крат­ске ре­во­лу­ци­је. Ка­
пи­ту­ла­ци­ја Аустроугар­ске је озна­ча­ва­ла
не са­мо крах др­жав­ног ме­ха­ни­зма, већ
и по­лу­фе­у­дал­не иде­о­ло­ги­је све­ћен­ства
и плем­ства пред гра­ђан­ским ли­бе­ра­ли­
змом „за­пад­них де­мо­кра­ти­ја“. По­бје­да
Фран­цу­ске и са­ве­зни­ка омо­гу­ћи­ла је да
ју­го­сла­вен­ски ли­бе­ра­ли за­у­зму ис­так­ну­
те по­зи­ци­је у др­жав­ном вр­ху Кра­љев­ства
СХС. Цен­тра­ле европ­ског гра­ђан­ског ли­
бе­ра­ли­зма Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­
ни­ја уса­ђи­ва­ће иде­је де­мо­кра­ти­зма на
тлу не­ка­да­шњег це­за­ро­па­пи­стич­ког Хаб­
збур­шког цар­ства.
Ме­ђу­тим, с про­то­ком вре­ме­на у Бри­
та­ни­ји су се све ви­ше ја­вља­ле иде­је о
про­во­ђе­њу фе­де­ра­ли­за­ци­је Кра­ље­ви­не
Ју­го­сла­ви­је, ко­је су би­ле у су­прот­но­сти
са уни­тар­ним фран­цу­ским ју­го­сла­вен­
ским мо­де­лом. Та­кву иде­ју у почетку није
Бановина Хрватска
по­др­жа­ва­ла зва­нич­на бри­тан­ска по­ли­
ти­ка, ко­ја је, уства­ри, за­јед­но са Фран­цу­
ском по­др­жа­ва­ла по­сто­је­ћи ли­бе­рал­ни
европ­ски гра­ђан­ски по­ре­дак и ти­ме га­
ран­та та­квог по­рет­ка на ју­го­и­сто­ку Евро­ Си­тон Вот­сон, члан Бал­кан­ског ко­ми­те­та,
пе – Кра­ље­ви­ну Ју­го­сла­ви­ју. „Бри­тан­ски
јав­ни рад­ни­ци“ су као пр­ви у Бри­та­ни­ји
по­др­жа­вао је фе­де­ра­ли­стич­ку ју­го­сло­вен­ску
по­че­ли раз­ви­ја­ти фе­де­ра­ли­стич­ки те­ др­жав­ну кон­цеп­ци­ју, за­сно­ва­ну на „исто­риј­
риториjални мо­дел рас­та­ка­ња уни­тар­не
Ју­го­сла­ви­је. Не­др­жав­ни Си­тон Вот­со­нов ским“ гра­ни­ца­ма. Од „срп­ског при­ја­те­ља“ у
на­ци­о­нал­ни кон­цепт, из вре­ме­на ка­да ври­је­ме Пр­вог свјет­ског ра­та, Си­тон Вот­сон
ни­је био при­хва­ћан од офи­ци­јел­не Бри­
та­ни­је (до сре­ди­не три­де­се­тих го­ди­на се пре­тво­рио у бор­ца про­тив тзв. ве­ли­ко­срп­ског
20. ви­је­ка), био је фра­пант­но по­ду­да­ран про­гра­ма, за­ла­жу­ћи се за „пу­ну рав­но­прав­ност
са Ко­мин­тер­ни­ним „на­ци­о­нал­ним рје­ше­
њи­ма“ о раз­би­ја­њу Ју­го­сла­ви­је из два­ Сло­ве­на­ца, Хр­ва­та, бо­сан­ских Му­сли­ма­на,
де­се­тих го­ди­на 20. ви­је­ка. Си­тон Вот­сон, Ма­ке­до­на­ца, Ње­ма­ца и Ма­ђа­ра
члан Бал­кан­ског ко­ми­те­та, по­др­жа­вао је
фе­де­ра­ли­стич­ку ју­го­сла­вен­ску др­жав­ну
кон­цеп­ци­ју, за­сно­ва­ну на „исто­риј­ским“
гра­ни­ца­ма. Од „срп­ског при­ја­те­ља“ у ћај­ним мо­ти­ви­ма. Спа­ја­ње ве­ћег ди­је­ла во­ђе Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке Стје­па­на
ври­је­ме Пр­вог свјет­ског ра­та, Си­тон Вот­ сје­вер­не Ср­би­је са Сре­мом и Вој­во­ди­ном Ра­ди­ћа, ко­га је вр­ло по­што­вао и при­хва­
сон се пре­тво­рио у бор­ца про­тив тзв. ве­ Вот­сон је по­ве­зао са на­мје­ром да се Ни­ ћао ње­го­ву ан­ти­срп­ску иде­ју да се Ср­би­ја
ли­ко­срп­ског про­гра­ма, за­ла­жу­ћи се за јем­ци и Ма­ђа­ри ста­ве у од­луч­ну ма­њи­ну ис­кљу­чи из скло­па цен­трал­но­е­вроп­ских
„пу­ну рав­но­прав­ност Сло­ве­на­ца, Хр­ва­ пре­ма Ср­би­ма. сје­ди­ње­них др­жа­ва
та, бо­сан­ских Му­сли­ма­на, Ма­ке­до­на­ца, Ен­гле­ски пу­бли­ци­ста се у сво­јим сту­ди­ Но­вин­ски маг­нат лорд Ротермир (Rot­
Ње­ма­ца и Ма­ђа­ра“.2 У је­сен 1930. го­ди­не ја­ма за­ла­гао за ства­ра­ње но­ве др­жа­ве ко­ her­me­er) пре­ко сво­јих ли­сто­ва из­ме­ђу
Си­тон Вот­сон је из­ја­вио, у сти­лу ми­те­ле­ ја би се зва­ла Сје­ди­ње­не др­жа­ве Сред­ње два ра­та развија ја­ку кам­па­њу за по­ве­
у­роп­ског хаб­збур­шког по­ли­ти­ча­ра, да је Евро­пе. Ту но­ву др­жа­ву са­чи­ња­ва­ле би ћа­ње Ма­ђар­ске, ко­ја би ишла до Бе­о­гра­
ста­ри ве­ли­ко­срп­ски про­грам пре­кри­вен Хр­ват­ска с Бо­сном, Хер­це­го­ви­ном, Дал­ да, и ства­ра­ње Ве­ли­ке Хр­ват­ске, ко­ја би
са пре­ви­ше про­зир­ним ју­го­сла­вен­ством. ма­ци­јом и Сла­во­ни­јом, Ма­ђар­ска с ци­је­ – по­ред Хр­ват­ске, Сла­во­ни­је и Дал­ма­ци­
Он је по­ми­њао не­при­род­не гра­ни­це ба­ лом Ба­ра­њом, Бач­ком и Ба­на­том и ни­зи­ је – обухватала ком­пле­тан Срем до Бе­о­
но­ви­на ко­је се, по његову мишљењу, ном ис­пред Ер­де­ља ко­ја да­нас при­па­да гра­да, за­пад­ну и цен­трал­ну Бо­сну и Бо­ку
бра­не про­вид­ним еко­ном­ским и са­о­бра­ Ру­му­ни­ји, Тран­сил­ва­ни­ја (Ер­дељ); Сло­ Ко­тор­ску. „Сер­виа“ би, по ње­говом плану,
вач­ка с Ру­те­ни­јом (Пот­кат­парт­ска Ру­си­ја), об­у­хва­та­ла Ср­би­ју са Ма­ке­до­ни­јом, Цр­
1  Н. Жу­тић, Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја и Ва­ти­кан – од­нос Че­шка с Мо­рав­ском и ди­је­лом Сло­вач­ке ну Го­ру и цен­трал­ну и ис­точ­ну Бо­сну са
ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве и Рим­ске цр­кве 1918- 1935, Бе­о­ и, на кра­ју, Аустри­ја, у чи­јем би са­ста­ву ди­је­лом Хер­це­го­ви­не. Ро­тер­ми­ро­ве гра­
град, 1994. би­ли Сло­вен­ци. Бирк­хил је био ин­ти­мус ни­це су би­ле прилично по­ду­дар­не са
2  На­род. 13. X 1923.

26 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.

гра­ни­ца­ма Ба­но­ви­не Хр­ват­ске и про­јек­
то­ва­не Срп­ске зе­мље из 1939, с тим што
би Хр­ват­ска би­ла мно­го ви­ше уве­ћа­на,
са цје­ло­куп­ним Сре­мом и Бо­ком, и ти­ме
об­у­хва­та­ла гра­ни­це ма­ђар­ске кра­љев­ске
зе­мље, „тро­јед­не“ Кра­ље­ви­не Хр­ват­ске,
Сла­во­ни­је и Сре­ма, и аустриј­ске це­са­ро­
ви­не Кра­ље­ви­не Дал­ма­ци­је.
Но­ва на­ци­о­нал­на по­ли­ти­ка Бри­та­ни­је
пре­ма Ју­го­сла­ви­ји од 1935, ко­ја је по­ти­
ски­ва­ла фран­цу­ски ју­го­сла­вен­ски уни­
тар­ни мо­дел, рје­ше­ње ју­го­сла­вен­ског
те­ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­ног пи­та­ња је
ви­дје­ла у фе­де­ра­ли­за­ци­ји Ју­го­сла­ви­је,
од­но­сно за­го­ва­рала је ства­ра­ње „Ве­ли­ке
Хр­ват­ске“ пре­ко про­јек­та Ба­но­ви­не Хр­
ват­ске и ума­ње­не Ср­би­је без Вој­во­ди­не.
Бри­тан­ски ана­ли­ти­ча­ри, ди­пло­ма­те и
„нео­фи­ци­јел­не лич­но­сти“ (Си­тон Вот­
сон) оци­је­ни­ле су да је дик­та­ту­ра до­жи­
вје­ла бан­крот­ство, хр­ват­ски по­крет по­
стао ја­чи и сло­жни­ји не­го икад, а срп­ски
по­ли­тич­ки и пар­тиј­ски жи­вот до­жи­вио
то­тал­но ра­су­ло. Уоча­ва­но је да спор по­
сто­ји око бро­ја ад­ми­ни­стра­тив­них је­ди­
ни­ца, њи­хо­вог те­ри­то­ри­јал­ног оп­се­га,
пи­та­ња Вој­во­ди­не и Сре­ма. Сма­тра­ју­ћи
„ју­го­сла­вен­ско је­дин­ство“ европ­ским и
бри­тан­ским ин­те­ре­сом, пред­ла­га­ли су да
обе стра­не учи­не ком­про­мис и при­хва­
те пет фе­де­рал­них је­ди­ни­ца (Сло­ве­ни­ја,
Хр­ват­ска са Дал­ма­ци­јом и Ду­бров­ни­ком,
Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Вој­во­ди­на, Ср­би­ја
са ауто­ном­ном Ју­жном Ср­би­јом и Цр­ном
Го­ром), и до­го­во­ре се око ком­пе­тен­ци­ја
цен­трал­ног пар­ла­мен­та и фе­де­рал­них
са­бо­ра итд. За­мје­ра­ли су Бе­о­гра­ду што
на­сто­ји да о суд­би­ни Вој­во­ди­не од­лу­чу­је
„ап­со­лут­но као и са Ма­ке­до­ни­јом и Цр­
ном Го­ром“. Има­ли су ви­ше ра­зу­мије­ва­
ња за Ма­че­ко­ва на­сто­ја­ња да Вој­во­ди­на
до­би­је „ауто­но­ми­ју“. У Вотсоновим ела­
бо­ра­ти­ма ста­нов­ни­штво Вој­во­ди­не је,
не­за­ви­сно од „хор­ди не­спо­соб­них срп­
ских чи­нов­ни­ка“, требало да са­мо уре­ђу­
је сво­је по­сло­ве. При­хва­та­ју­ћи сте­ре­о­тип
о екс­пло­а­та­ци­ји Вој­во­ди­не, сма­трао је
да ауто­но­ма­шки по­крет по­др­жа­ва 90%
вој­во­ђан­ских Ср­ба. За бри­тан­ске ди­пло­
ма­те ни­је би­ло спор­но да „ју­го­сла­вен­ско
је­дин­ство“ мо­ра би­ти на­ђе­но је­ди­но ре­
фор­ма­ма у по­сто­је­ћим гра­ни­ца­ма „са­да­
шње др­жа­ве“.3
У ме­мо­ран­ду­му из 1936. С. Вот­сон се
опет за­ла­гао за „иде­ал­ни ком­про­мис“ од
пет те­ри­то­ри­јал­ни­х је­ди­ни­ца: Бо­сна и
Хер­це­го­ви­на, Хр­ват­ска, Сло­ве­ни­ја, Ср­би­
ја и Вој­во­ди­на. Ка­ко ис­ти­че исто­ри­чар­ка
Ми­ра Ра­до­је­вић, у дру­гој по­ло­ви­ни три­
де­се­тих го­ди­на че­сто је ис­ти­ца­на тврд­ња
по ко­јој је вој­во­ђан­ски по­крет оку­пљао
чак 90% Вој­во­ђа­на, ко­ји су сво­јим во­ђом
сма­тра­ли Влат­ка Ма­че­ка. Ме­ђу­тим, Са­мо­
стал­на де­мо­крат­ска стран­ка, ко­ја се за­ла­
га­ла за ауто­но­ми­ју Вој­во­ди­не, на оп­штим
3  Љ. Ди­мић, Исто­ри­ја срп­ске др­жав­но­сти – Ср­би­ја у
Ју­го­сла­ви­ји, књ. III, Бе­о­град, 2001, 175-176.
По­вла­че­ње ју­го­сло­вен­ских ад­ми­ни­стра­тив­них
гра­ни­ца 1945 - 1946. го­ди­не у пот­пу­но­сти је
оба­ви­је­но ве­лом та­јан­стве­но­сти по­што та
др­жав­но­прав­на рад­ња ни­је по­твр­ђе­на од стра­не
над­ле­жних др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја па из тог
раз­ло­га не по­сто­је до­ку­мен­ти ко­ји из­вор­но
утвр­ђу­ју гра­ни­це фе­де­рал­них је­ди­ни­ца
из­бо­ри­ма из 1938. је у Вој­во­ди­ни до­би­ла
са­мо 7.631 глас, а Ду­шан Ду­да Бо­шко­
вић, во­ђа Вој­во­ђан­ског се­па­ра­ти­стич­ког
фрон­та, из­гу­био је из­бо­ре у свом Пан­че­
ву, ко­је је и тре­ти­ра­но као ње­го­ва из­бор­
на твр­ђа­ва. Упор­но по­на­вља­но твр­ђе­ње
да је цје­ло­куп­на Вој­во­ди­на по­др­жа­ва­ла
по­крет за ауто­но­ми­ју Вој­во­ди­не остао је,
ипак, са­мо дио сте­ре­о­тип­не ис­кри­вље­не
исто­риј­ске сви­је­сти.4
Ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је, на­ро­чи­то Ве­
ли­ка Бри­та­ни­ја, вр­ши­ле су при­ти­сак на
Бе­о­град и За­греб да што при­је по­стиг­ну
по­ли­тич­ки спо­ра­зум ка­ко би се ри­је­ши­
ло тзв. хр­ват­ско пи­та­ње и све из­ра­же­ни­
је срп­ско пи­та­ње, и на тај на­чин оја­ча­ла
хо­мо­ге­ност Ју­го­сла­ви­је, ко­ја је тре­ба­ло
да од­иг­ ра уло­гу са­ве­зни­ка Ве­ли­ке Бри­
та­ни­је и Фран­цу­ске у оче­ки­ва­ном рат­ном
су­ко­бу са Ње­мач­ком. У при­лог раз­во­ја
си­ту­а­ци­је у том прав­цу, ма­сон­ско кри­ло
Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке је одр­жа­ва­ло
све тје­шње кон­так­те са за­пад­ним ли­бе­
рал­ним цен­три­ма мо­ћи и ти­ме ја­ча­ло по­
зи­ци­ју ХСС-а и За­гре­ба на За­па­ду. Бри­тан­
ска тај­на ак­ци­ја је ишла пре­ко ис­так­ну­тог
пред­став­ни­ка ХСС-а др Ју­ра­ја Кр­ње­ви­ћа,
проф. То­ма­ши­ћа и дру­гих. Ма­сон­ско кри­
ло у ХСС-у је над­ја­ча­ло кри­ло ХСС-а ко­је је
би­ло окре­ну­то ка Ита­ли­ји и Ње­мач­кој, те
је туда до­шло и до спо­ра­зу­ма Цвет­ко­вић
– Ма­чек, ко­ји је ра­ђен по про­јек­ту Ве­ли­
ке Бри­та­ни­је. За­слу­гом на­мје­снич­ког ре­
жи­ма кне­за Па­вла, од­но­сно спо­ра­зу­мом
Цвет­ко­вић – Ма­чек из ав­гу­ста 1939, пр­ви
пут је, ус­по­ста­вља­њем Ба­но­ви­не Хр­ват­
ске (ад­ми­ни­стра­тив­не је­ди­ни­це у окви­
ру Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је), ре­а­ли­зо­ва­на
ве­ли­ко­хр­ват­ска иде­ја о је­дин­стве­ној по­
ду­нав­ско-ја­дран­ској Хр­ват­ској. Бри­тан­
ци су у ве­ли­кој мје­ри до­при­није­ли да
се пре­ко спо­ра­зу­ма Цвет­ко­вић – Ма­чек,
од­но­сно ства­ра­њем Ба­но­ви­не Хр­ват­ске,
ство­ре основ­ни те­ри­то­ри­јал­ни, а ти­ме
и на­ци­о­нал­ни пред­у­сло­ви за ства­ра­ње
ко­му­ни­стич­ке, од­но­сно да­на­шње су­вре­
не др­жа­ве – Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. На­и­ме,
ди­рек­ти­ве из Лон­до­на им­пе­ра­тив­но су
4  М. Ра­ди­во­је­вић, Срп­ско – хр­ват­ски спор око Бо­сне
и Хер­це­го­ви­не и Вој­во­ди­не у пе­ри­о­ду Кра­ље­ви­не Ср­ба,
Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца (Ју­го­сла­ви­је), Ди­ја­лог по­ви­је­сни­
ча­ра и исто­ри­ча­ра 2, За­греб, 2000, 337..
на­ла­га­ле да се хит­но по­стиг­не спо­ра­зум
из­ме­ђу Бе­о­гра­да и За­гре­ба.
До­би­ја­њем ауто­но­ми­је и по­лу­не­за­
ви­сно­сти Ба­но­ви­на Хр­ват­ска је по­ста­
ла за­себ­на те­ри­то­ри­јал­на је­ди­ни­ца, са
огром­ним бро­јем Ср­ба, у ко­јој Бе­о­град
ни­је имао ско­ро ни­ка­кве ин­ге­рен­ци­је.
По­што спо­ра­зум Цвет­ко­вић – Ма­чек ни­
је пред­ви­ђао осни­ва­ње за­себ­не срп­ске
ад­ми­ни­стра­тив­не је­ди­ни­це, хр­ват­ски по­
ли­ти­ча­ри у вла­ди су вр­ши­ли јак ути­цај на
оста­лој др­жав­ној те­ри­то­ри­ји, из­ван свог
хр­ват­ског cor­pus se­pa­ra­tu­m-a. Ср­би су
спо­ра­зу­мом би­ли из­и­гра­ни за­хва­љу­ју­ћи
бри­тан­ској од­лу­ци да се фор­ми­ра Ве­ли­
ка Хр­ват­ска у ли­ку Ба­но­ви­не Хр­ват­ске.
Хр­ва­ти су до­би­ли за­себ­ну те­ри­то­ри­ју на
ко­јој су би­ли не­при­ко­сно­ве­ни, док су,
с дру­ге стра­не, мо­гли од­лу­чи­ва­ти у по­
сло­ви­ма оп­ће др­жав­не при­вре­де по­што
су др­жа­ли кључ­не еко­ном­ске ре­со­ре у
ју­го­сла­вен­ској вла­ди. Вла­да је, гле­да­ју­
ћи спољ­но-по­ли­тич­ки, са­мо про­во­ди­ла
ди­рек­ти­ве кне­за Па­вла, ко­ји је у пот­пу­но­
сти био ве­зан од­лу­ка­ма Лон­до­на. Ње­го­ва
по­ли­ти­ка је би­ла у рас­цје­пу из­ме­ђу стра­
ха од Ње­мач­ке и же­ље да се не за­мје­ри
Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. У но­вем­бру 1940. кнез
Па­вле је од­био да са Ње­мач­ком скло­пи
уго­вор о не­на­па­да­њу јер му то нису до­
звољавали об­зи­ри пре­ма Бри­та­ни­ји.
Бро­зо­ве гра­ни­це ­
На­род­не Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске
Ства­ра­њем cor­pus se­pa­ra­tu­m-a у ли­ку
Ба­но­ви­не Хр­ват­ске, ко­ји је пре­вас­ход­но
бри­тан­ски про­јект, и по­вла­че­њем ко­му­
ни­стич­ких ад­ми­ни­стра­тив­них гра­ни­ца
уну­тар со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је, отва­
ра се срп­ско пи­та­ње у ју­го­сла­вен­ској др­
жа­ви. Ад­ми­ни­стра­тив­не гра­ни­це Ба­но­ви­
не Хр­ват­ске би­ле су у многоме по­ду­дар­
не са ад­ми­ни­стра­тив­ним гра­ни­ца­ма На­
род­не Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске пре­ма Бо­сни
и Хер­це­го­ви­ни и На­род­ној Ре­пу­бли­ци
Ср­би­ји. По­вла­че­ње ју­го­сла­вен­ских ад­ми­
ни­стра­тив­них гра­ни­ца 1945–1946. у пот­
пу­но­сти је под плаштом та­јан­стве­но­сти
по­што та др­жав­но­прав­на рад­ња ни­је по­
твр­ђе­на од стра­не над­ле­жних др­жав­них
ин­сти­ту­ци­ја, па из тог раз­ло­га не по­сто­је
2/2010  l  Двери српске  l  27
 до­ку­мен­ти ко­ји из­вор­но утвр­ђу­ју гра­ни­
це фе­де­рал­них је­ди­ни­ца. Због те чи­ње­ни­
це не мо­же се ем­пи­риј­ски од­ре­ди­ти уло­
га бри­тан­ског и со­вјет­ског фак­то­ра код
по­вла­че­ња уну­тра­шњих ад­ми­ни­стра­тив­
них гра­ни­ца со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је.
Ду­го је би­ло отво­ре­но пи­та­ње ко је и ка­ко
утвр­дио гра­ни­це фе­де­рал­них је­ди­ни­ца и
због че­га та­ква од­лу­ка ни­је прав­но санк­
ци­о­ни­са­на. На­и­ме, При­вре­ме­на на­род­на
скуп­шти­на ДФЈ, а ни Уста­во­твор­на скуп­
шти­на ДФЈ (ФНРЈ) ни­су до­ни­је­ле није­дан
прав­ни акт ко­јим би се утвр­ђи­ва­ле ад­
ми­ни­стра­тив­но-те­ри­то­ри­јал­не гра­ни­це
из­ме­ђу фе­де­рал­них је­ди­ни­ца. Та­кав акт
ни­је до­ни­јет ни од На­ци­о­нал­ног ко­ми­те­
та осло­бо­ђе­ња Ју­го­сла­ви­је (НКОЈ), но­ве
ко­му­ни­стич­ке вла­де, а ни­ти од би­ло ко­је
дру­ге ју­го­сла­вен­ске вла­де.5
Ан­ти­срп­ска ко­му­ни­стич­ка гру­па
Од­лу­ку је на крај­ње ми­сте­ри­о­зан на­
чин, без пи­са­ног до­ку­мен­тар­ног тра­га,
до­нио ужи дио По­лит­би­роа на че­лу са
Јо­си­пом Бро­зом Ти­том. Ан­ти­срп­ска ко­му­
ни­стич­ка гру­па на че­лу са Бро­зом (Тем­по,
Ђи­лас, Ба­ка­рић, Кар­дељ и дру­ги) по­ву­кла
је, ка­ко је го­во­рио Мо­ша Пи­ја­де, „при­род­
не гра­ни­це“, ко­је су, по његову мишљењу,
са­мо фор­мал­не јер је Ју­го­сла­ви­ја фе­де­
рал­на, је­дин­стве­на и за­јед­нич­ка др­жа­ва.
Ме­ђу­на­род­ни фак­тор (при­је свих СССР и
Бри­та­ни­ја), што је и ре­ал­но, у све­му је мо­
рао од­и­гра­ти пре­суд­ну уло­гу, али та­ква
уло­га­је оста­ла са­кри­ве­на иза за­ку­ли­сних
пре­го­во­ра и без пи­са­ног је тра­га.
Оста­ле су нај­спор­ни­је гра­ни­це из­ме­ђу
Хр­ват­ске и Ср­би­је у ње­ном бач­ко-срем­
ском ди­је­лу. Гра­нич­но пи­та­ње на кра­ју је
ри­је­ше­но на срп­ску ште­ту упра­во пре­ма
ме­ђу­рат­ном бри­тан­ском на­ци­о­нал­ном
мо­де­лу бри­тан­ских јав­них рад­ни­ка и
слу­жбе­ног бри­тан­ског про­јек­та Ба­но­ви­
не Хр­ват­ске. О Бро­зо­вој за­ку­ли­сној игри
око утвр­ђи­ва­ња гра­ни­ца из­ме­ђу Ср­би­је
(Вој­во­ди­не) и Хр­ват­ске, пре­ко Ко­ми­си­
је за раз­гра­ни­че­ње из­ме­ђу Вој­во­ди­не и
Хр­ват­ске, на че­лу са Ђи­ла­сом, пи­са­ли су
пу­бли­ци­сти, на­рав­но без ар­хив­ске до­ку­
мен­та­ци­је, ко­ја или ни­ка­да ни­је ни по­сто­
ја­ла или се бри­жно скри­ва у ар­хив­ским
де­по­и­ма бив­ше Др­жав­не без­бед­но­сти
или МУП-а.
Иде­о­ло­зи Хр­ват­ства и ње­го­ви по­ли­тич­
ки ли­де­ри план­ски су раз­ви­ја­ли и ре­а­ли­
зо­ва­ли стра­те­ги­ју пре­се­ље­ња ри­мо­ка­то­
лич­ког ста­нов­ни­штва на руб­не ду­нав­ске
гра­ни­це вир­ту­ел­ног, тзв. хр­ват­ског про­
сто­ра. На­пад­но ве­ли­ки број пре­се­ље­ња
из­вр­шен је по­сли­је ства­ра­ња Ба­но­ви­не
Хр­ват­ске 1939, то­ком по­сто­ја­ња Па­ве­ли­
ће­ве Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске и у ври­
је­ме по­вла­че­ња гра­ни­ца ко­му­ни­стич­ке
5  Ви­дје­ти: М. Зе­че­вић, Б. Ле­кић, Др­жав­не гра­ни­це и уну­
тра­шња те­ри­то­ри­јал­на по­де­ла Ју­го­сла­ви­је, Бе­о­град, 1991.
28 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
фе­де­рал­не Хр­ват­ске. По­гра­нич­ни ба­сти­
он тзв. по­ду­нав­ског хр­ват­ства по­ста­јао
је, то­ком тра­ја­ња Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је,
Ву­ко­вар, ко­ји је имао пре­ва­жну уло­гу ши­
ре­ња хр­ват­ства на срп­ско-пра­во­слав­ним
и срп­ско-римока­то­лич­ким, од­но­сно, шо­
кач­ким ет­нич­ким про­сто­ри­ма.
Ри­мо­ка­то­лич­ка фор­ма­ци­ја хр­ват­ства
је у том вре­ме­ну до­би­ла на број­но­сти јер
се срп­ско-римока­то­лич­ко име из­гу­би­ло,
док је шо­кач­ка по­пу­ла­ци­ја у Сла­во­ни­ји у
пот­пу­но­сти при­хва­ти­ла хр­ват­ско име као
сво­је „пра­ста­ро на­род­но“. Број­ни стран­
ци ри­мо­ка­то­ли­ци (Нијем­ци, Че­си, Сло­
ва­ци, Ма­ђа­ри, Је­вре­ји и дру­ги) у сла­вон­
ским гра­до­ви­ма од­ба­ци­ва­ли су сво­ја на­
ци­о­нал­на оби­љеж­ја и, пре­ма ва­ти­кан­ској
стра­те­ги­ји са Пр­вог хр­ват­ског ка­то­лич­ког
са­стан­ка из 1900. године („сви ри­мо­ка­то­
ли­ци Хр­ва­ти“), узи­ма­ли хр­ват­ско име као
сво­је на­род­но име. Исто­риј­ски гле­да­но,
срп­ска Сла­во­ни­ја ти­ме је све ви­ше гу­би­
ла то на­род­но­сно свој­ство и по­ста­ја­ла
дио ве­ли­ке хр­ват­ске тро­јед­ни­це.6 Из тог
раз­ло­га су и но­ви ан­ти­срп­ски ко­му­ни­
стич­ки ста­ти­сти­ча­ри по­че­ли го­во­ри­ти
о ре­ла­тив­ној ве­ћи­ни Хр­ва­та у ис­точ­ној
Сла­во­ни­ји и ди­је­ло­ви­ма Сре­ма.
Окру­жни ко­ми­тет КП Ср­би­је за Срем
се 15. ма­ја 1945. жа­лио По­крајин­ском КП
Ср­би­је за Вој­во­ди­ну да је то­ком ра­та из­
вр­ше­на на­сил­на про­мје­на ста­нов­ни­штва:
„Се­ло Јар­ми­на (вин­ко­вач­ки срез) у ко­јем
се са­да на­ла­зи ве­ћи­на Хр­ва­та има­ло је до
оку­па­ци­је ве­ћи­ну Шва­ба и не­што Ма­ђа­
ра. Вин­ко­вач­ко Но­во Се­ло ко­је са­да има
го­то­во ис­кљу­чи­во са­ме Хр­ва­те, има­ло је
до оку­па­ци­је го­то­во ис­кљу­чи­во Њем­це.
У се­ли­ма Ла­зе, Мир­ков­ци и Оро­лик на­се­
ље­но је у то­ку оку­па­ци­је око 2.000 хр­ват­
ског жи­вља. У гра­ду Ву­ко­ва­ру на­се­ље­но
је у то­ку оку­па­ци­је око 1.000 Хр­ва­та а на
пу­ста­ра­ма ву­ко­вар­ског сре­за Ада, Па­ла­
ча и Са­лаш... НДХ је Ср­бе исе­ли­ла у Ср­би­
ју а на њи­хо­во мје­сто на­се­ли­ла Хр­ва­те из
За­гор­ја. На све ове три пу­ста­ре на­се­ље­но
је око 1.000 Хр­ва­та. То зна­чи да је у ву­ко­
вар­ском сре­зу, за­јед­но са гра­дом Ву­ко­ва­
ром, на­се­ље­но у то­ку оку­па­ци­је око 2.000
Хр­ва­та, док је с дру­ге стра­не из не­ко­ли­ко
срп­ских се­ла (Бо­бо­та, Ве­ра, Тр­пи­ња, Бр­
ша­дин, Мар­ку­ши­ца, Остро­во, Не­го­сав­ци
и град Ву­ко­вар) по­би­је­но за вре­ме оку­
па­ци­је пре­ко 1.000 Ср­ба. На­се­ље­ни Хр­
ва­ти за вре­ме оку­па­ци­је у вин­ко­вач­ком
и ву­ко­вар­ском сре­зу би­ли су углав­ном
из уста­шких по­ро­ди­ца из ра­зних кра­је­
ва Хр­ват­ске.“ Ге­но­цид у Шид­ском сре­зу је
био још из­ра­же­ни­ји јер је у ње­му уби­је­но
пре­ко 4.000 пра­во­слав­них Ср­ба од стра­
не уста­ша.7
6  Ви­дје­ти: Н. Жу­тић. Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква и хр­ват­
ство од илир­ске иде­је до ве­ли­ко­хр­ват­ске ре­а­ли­за­ци­је
1453-1941, Бе­ог­ рад, 1997.
7 АЈ, ЦК СКЈ (КПЈ), Х-2-I/1
Због та­квог но­во­на­ста­лог ста­ња у срп­
ском По­ду­на­вљу Пред­сјед­ни­штво АВ­
НОЈ-а је 19. ју­на 1945. фор­ми­ра­ло Ко­ми­
си­ју Пред­сјед­ни­штва АВ­НОЈ-а за из­ра­ду
пред­ло­га за утвр­ђи­ва­ње гра­ни­це из­ме­ђу
Ср­би­је и Хр­ват­ске. Ко­ми­си­ју су чи­ни­ли
Ми­ло­ван Ђи­лас, као пред­сјед­ник, и чла­
но­ви Виц­ко Кр­сту­ло­вић (из Дал­ма­ци­је),
Ми­лен­ти­је По­по­вић (из Ср­би­је), Јо­ван
Ве­се­ли­нов Жар­ко (из Вој­во­ди­не) и Јер­ка
Зла­та­рић (из Сом­бо­ра). Ова „објек­тив­на“
ко­ми­си­ја је до­шла до фан­та­стич­них по­да­
та­ка да у Вој­во­ди­ни жи­ви 170.000 Хр­ва­та
– по­што је све Бу­њев­це и Шок­це (ста­ри­
ном Ср­би-ри­мо­ка­то­ли­ци) де­кре­том пре­
ве­ла у Хр­ва­те.8
Косановић о Хрватима
Пред­рат­ни гра­ђан­ски по­ли­ти­чар Са­ва
Ко­са­но­вић, ко­ји је то­ком ра­та по­стао на­
кло­њен и ко­му­ни­стич­ком ре­жи­му Јо­си­па
Бро­за, ни­је мо­гао а да не пре­ћу­ти на­гли
успон Хр­ват­ства у Сре­му, Сла­во­ни­ји и
Бач­кој, од­но­сно у срп­ском По­ду­на­вљу:
„Хр­ват­ска те­за на­гло на­пре­ду­је на те­ре­ну.
По­зна­то је да су чи­та­ви кра­је­ви Хр­ват­ске
и Сла­во­ни­је, ра­ди не­дав­них бор­би, опу­
сто­ше­ни. Ка­да је Вој­во­ди­на оста­ла де­ли­
мич­но пу­ста, у кра­је­ви­ма где су жи­ве­ли
Нем­ци, ту се са­да тен­ден­ци­оз­ но уба­цу­ју
чи­та­ве ма­се Хр­ва­та... У про­сто­ру из­ме­ђу
ка­на­ла кра­ља Пе­тра I и Ду­на­ва (сре­зо­ви
сом­бор­ски, па­ла­нач­ки, оџач­ки, кул­ски,
апа­тин­ски и но­во­сад­ски) на­се­ље­но је од
1. но­вем­бра 1944. до ма­ја 1945. го­ди­не
око 30.000 Хр­ва­та а у ис­точ­ни Срем (Ин­
ђи­ја, Ста­ра Па­зо­ва) око 3.000 Хр­ва­та.“9
Ко­ми­си­ја је гра­ни­це по­ву­кла пре­ма но­
во­на­ста­лом на­ци­о­нал­но-вјер­ском ста­њу,
од­но­сно рат­ним и по­рат­ним на­сил­ним
по­ве­ћа­ва­њем бро­ја Хр­ва­та на исто­риј­
ским срп­ским по­ду­нав­ским про­сто­ри­ма.
Ста­ње је оста­ло исто као и на Ко­со­ву и
Ме­то­хи­ји ка­да су ве­ли­ке ма­се за вријеме
Другог свјетског рата до­се­ље­них Ал­ба­на­
ца из Ал­ба­ни­је трај­но оста­ле на срп­ским
те­ри­то­ри­ја­ма. „Ђи­ди­на ко­ми­си­ја“ је са­мо
кон­ста­то­ва­ла да је у пи­та­њу са­мо при­вре­
ме­но рје­ше­ње, ко­је ће ва­жи­ти до рје­ше­
ња над­ле­жног др­жав­ног ор­га­на, ко­ји ће
де­фи­ни­тив­но из­вр­ши­ти раз­гра­ни­че­ње
из­ме­ђу фе­де­рал­них је­ди­ни­ца, а рјешење
је уства­ри ва­жи­ло „ad cal­len­das Gra­e­cas“.
Ко­ми­си­ја је сво­је рје­ше­ње про­гла­си­
ла рје­ше­њем од из­у­зет­ног зна­ча­ја јер је
„до­при­но­си­ло олак­ша­њу по­ли­тич­ке си­
ту­ац
­ и­је на том под­руч­ју, обез­бе­ђи­ва­ло
лак­ше функ­ци­о­ни­са­ње ор­га­на вла­сти
и по­вољ­ни­ји и бр­жи раз­вој сла­вон­ског
жи­во­та“10. У прак­си се, ме­ђу­тим, ни­је по­
што­ва­ло ни ова­кво раз­гра­ни­че­ње, ко­је је
8  Исто.
9  АЈ, Пред­сјед­ни­штво Вла­де, бр. 33. С. Ко­са­но­вић,
„При­ли­ке у Вој­во­ди­ни“
10  Исто.
ишло на ште­ту Ср­ба. На­им ­ е, „Ђи­ди­на ко­
ми­си­ја“ је град Илок и срез до­ди­је­ли­ла
Ср­би­ји због срп­ске на­ци­о­нал­не ве­ћи­не,
али је, не­зна­но ко­јом од­лу­ком Бро­зо­вих
ко­му­ни­ста, Илок при­по­јен На­род­ној Ре­
пу­бли­ци Хр­ват­ској.
Кроз Пред­лог ко­ми­си­је о при­вре­ме­
ном раз­гра­ни­че­њу из­ме­ђу Хр­ват­ске и
Вој­во­ди­не ви­дје­ло се са ка­квом су се нео­
збиљ­но­шћу, нео­д­го­вор­но­шћу и не­зре­ло­
шћу рје­ша­ва­ла исто­риј­ски нај­зна­чај­ни­ја
пи­та­ња сва­ког на­ро­да, због ко­јих су се, на­
жа­лост, во­ди­ли ју­го­сла­вен­ски ра­то­ви де­
ве­де­се­тих го­ди­на. Ко­ми­си­ја По­лит­би­роа
ЦК КПЈ и Пред­сед­ни­штва АВ­НОЈ-а као ар­
гу­мент у пријед­ло­гу из­ни­је­ла је сље­де­ће:
„Сре­зо­ви Ба­ти­на и Дар­да, узе­ти за­јед­но,
има­ју од сло­вен­ских ма­њи­на ре­ла­тив­ну
ве­ћи­ну Хр­ва­та. Оба ова сре­за еко­ном­ски
и при­вред­но на­ги­њу ка за­па­ду. Пре­ма то­
ме и еко­ном­ски и на­ци­о­нал­ни раз­ло­зи
зах­те­ва­ју да оба ова сре­за уђу у са­став
фе­де­рал­не Хр­ват­ске и изи­ђу из Вој­во­ди­
не у ко­јој се са­да на­ла­зе.“
На­ци­о­нал­на стра­те­ги­ја ­
Јо­си­па Бро­за
По­сли­је по­вла­че­ња ад­ми­ни­стра­тив­них
гра­ни­ца из­ме­ђу НР Хр­ват­ске и НР Ср­би­је,
од­но­сно по­нов­ног сје­ди­ње­ња Вој­во­ди­не
са Ср­би­јом од­лу­ком Скуп­шти­не иза­сла­
ни­ка на­ро­да Вој­во­ди­не од 31. ју­ла 1945,
мо­гло се при­сту­пи­ти на­ци­о­нал­ном пре­
се­ље­њу ста­нов­ни­штва пре­ма на­ци­о­нал­
ном кри­те­ри­ју­му у Вој­во­ди­ну испражње­
ну број­ним исе­ља­ва­њем ње­мач­ке на­ци­о­
нал­не ма­њи­не.11
На­ци­о­нал­на стра­те­ги­ја Јо­си­па Бро­
за и ју­го­слоавен­ских ко­му­ни­ста би­ла
је, да­кле, да се на­ци­о­нал­но оја­ча ве­ли­
ко­хр­ват­ски гра­нич­ни по­јас на Ду­на­ву
ко­ло­ни­за­ци­јом број­них ри­мо­ка­то­ли­ка,
од­но­сно Хр­ва­та, и то из уста­шких хер­це­
го­вач­ких кра­је­ва и, с дру­ге стра­не, да се
пре­се­ље­њем број­ног срп­ског ста­нов­ни­
штва из не­ка­да­шње срп­ске Вој­не Кра­ји­
не и срп­ске Бо­сан­ске Кра­ји­не, Хр­ват­ска,
Бо­сна и Хер­це­го­ви­на ри­је­ше број­ча­не
над­мо­ћи срп­ског ста­нов­ни­штва и ти­ме
ри­је­ше „срп­ско пи­та­ње“, од­но­сно пи­та­ње
евен­ту­ал­не те­ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­не
ауто­но­ми­је Ср­ба у но­вим ко­му­ни­стич­ким
ре­пу­бли­ка­ма. На­им ­ е, пи­та­ње ства­ра­ња
је­дин­стве­не те­ри­то­ри­јал­но-на­ци­о­нал­не
је­ди­ни­це „Кра­ји­не“ (Ли­ка, Кор­дун, Ба­ни­
ја, сје­вер­на Дал­ма­ци­ја, Бо­сан­ска Кра­ји­на)
по­кре­та­но је у дру­гој по­ло­ви­ни три­де­се­
тих го­ди­на у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, и
11  Тре­ће за­сје­да­ње АВ­НОЈ-а јед­но­гла­сно је при­
хва­ти­ло од­лу­ку Скуп­шти­не иза­сла­ни­ка Вој­во­ди­не о
при­кљу­че­њу ауто­ном­не Вој­во­ди­не фе­де­рал­ној Ср­би­
ји у гра­ни­ца­ма за ко­је је утвр­ђе­но да ће их од­ре­ди­ти
При­вре­ме­на на­род­на скуп­шти­на „по­себ­ним за­ко­ном“.
Пред­сед­ни­штво На­род­не скуп­шти­не Ср­би­је по­твр­ди­ло
је 28. ав­гу­ста 1945. при­кљу­че­ње Вој­во­ди­не Ср­би­ји (Љ.
Ди­мић, Исто­ри­ја срп­ске др­жав­но­сти – Ср­би­ја у Ју­го­сла­
ви­ји, Но­ви Сад. 2001, 297-298)
оно се на­ро­чи­то ак­ту­е­ли­зо­ва­ло ства­ра­
њем Ба­но­ви­не Хр­ват­ске. Глав­ни за­го­вор­
ник те­ри­то­ри­јал­ног про­јек­та „Кра­ји­на“
био је „озло­гла­ше­ни“ Сте­ван Мо­ље­вић.
По­што су срп­ски по­ли­тич­ки фак­то­ри оте­
за­ли са ства­ра­њем те­ри­то­ри­јал­ног про­
јек­та „Срп­ска зе­мља“, ко­ја је тре­ба­ло да
об­у­хва­та срп­ске зе­мље ис­точ­но од Ба­но­
ви­не Хр­ват­ске, кра­ји­шки срп­ски по­ли­ти­
ча­ри су фор­си­ра­ли ства­ра­ње је­дин­стве­
ног срп­ског те­ри­то­ри­ја због угро­же­но­сти
ста­нов­ни­штва од ства­ра­ња Ба­но­ви­не Хр­
ват­ске и му­сли­ман­ско-хр­ват­ске вјер­ско-
на­ци­о­нал­не мо­би­ли­за­ци­је.
План­ско исе­ља­ва­ње ­
срп­ског ста­нов­ни­штва
План­ски из­ве­де­но исе­ља­ва­ње срп­ског
ста­нов­ни­штва из но­вих ад­ми­ни­стра­тив­
них је­ди­ни­ца Хр­ват­ске и БиХ у Вој­во­ди­
ну вр­ше­но је од је­се­ни 1945. па до 1947.
Про­во­ђе­ње ко­ло­ни­за­ци­је вр­ше­но је на
осно­ву За­ко­на о аграр­ној ре­фор­ми и
ко­ло­ни­за­ци­ји, ко­ји је про­пи­сао на ко­јој
те­ри­то­ри­ји ће се вр­ши­ти ко­ло­ни­за­ци­ја
и ко­је ће ка­те­го­ри­је ста­нов­ни­штва ко­ри­
сти­ти ко­ло­ни­за­ци­ју. По том за­ко­ну Бач­ка,
Ба­нат, Ба­ра­ња и Срем су од­ре­ђе­ни за на­
се­ља­ва­ње бо­ра­ца Ју­го­сло­вен­ске Ар­ми­је
ко­ји су се до­бро­вољ­но од­лу­чи­ва­ли за
та­кав чин и ко­ји су се оба­ве­за­ли да ће
до­би­је­ну зе­мљу об­ра­ђи­ва­ти. Нај­ви­ше је
било ко­ло­ни­ста из Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­
це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. За по­сло­ве ко­ло­
ни­за­ци­је Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де
је у сеп­тем­бру 1945. основало ко­ми­си­је
за пре­се­ље­ње срп­ских ко­ло­ни­ста – бо­ра­
ца из Хр­ват­ске и БиХ у Вој­во­ди­ну. Ри­мо­
ка­то­ли­ци су се из брдских херцеговачких
крајева углав­ном пре­се­ља­ва­ли у Сла­во­
ни­ју. Пар­тиј­ске и др­жав­не струк­ту­ре су
ко­ло­ни­за­ци­ју по­сма­тра­ле и ту­ма­чи­ле као
ефи­ка­сан на­чин рје­ша­ва­ња аграр­ног и
се­љач­ког пи­та­ња.
Исе­ља­ва­њем број­них Ср­ба у Вој­во­ди­
ну не­ста­ја­ла је би­ло ка­ква по­ми­сао ве­за­
на за ства­ра­ње ауто­но­ми­је Ср­ба у Хр­ват­
ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, а би­ло ка­ква
и нај­ма­ња по­ми­сао о ауто­ном­ном ста­ту­су
пре­ко­дрин­ских Ср­ба бру­тал­но је са­ти­
ра­на. С дру­ге стра­не, исе­ља­ва­њем број­
ног срп­ског ста­нов­ни­штва са под­руч­ја
Мо­ље­ви­ће­ве про­јек­то­ва­не „Кра­ји­не“
сма­њи­ла се опа­сност по ко­му­ни­стич­ку
власт од ауто­но­ми­стич­ких те­ри­то­ри­јал­
них пре­тен­зи­ја кра­ји­шких Ср­ба с јед­не
и дру­ге стра­не Уне. Уоста­лом, ка­рак­тер
ре­пре­сив­ног Бро­зо­вог ре­жи­ма Ср­бе је
уда­ља­вао од би­ло ка­квог по­ми­шља­ња
за ус­по­ста­вља­ње би­ло ка­кве ауто­ном­не
кра­ји­шке обла­сти у окви­ру Ју­го­сла­ви­је.
Др­жав­ни и пар­тиј­ски врх ко­му­ни­стич­
ке Ју­го­сла­ви­је ис­ти­цао је да је ко­ло­ни­за­
ци­ја Вој­во­ди­не има­ла пр­вен­стве­но еко­
ном­ско и со­ци­јал­но зна­че­ње, док је по­
ли­тич­ка и на­ци­о­нал­на по­за­ди­на та­квих
де­мо­граф­ских из­мје­на ста­вља­на у дру­ги
план. Ју­го­сла­вен­ски ко­му­ни­сти са бри­
тан­ским чо­вје­ком Бро­зом од­ре­ђи­ва­ли
су, да­кле, уну­тра­шње ад­ми­ни­стра­тив­не
гра­ни­це ко­ји­ма су Ср­би ста­вље­ни у „ре­
пу­блич­ке то­ро­ве“. Упра­во су ти ко­му­ни­
стич­ки „ре­пу­блич­ки то­ро­ви“ Ср­бе из­дје­
ли­ли ад­ми­ни­стра­тив­но, а ти­ме при­вред­
но и кул­тур­но изо­ло­ва­ли јед­не од дру­гих.
Ко­ло­ни­за­ци­ја из 1945. мо­же се сло­бод­но
на­зва­ти Бро­зо­ва мир­но­доп­ска Олу­ја.
Срп­ски рат­ни са­ве­зни­ци Ен­гле­зи има­
ли су пре­суд­ну уло­гу код од­ре­ђи­ва­ња
гра­ни­ца Ба­но­ви­не Хр­ват­ске из ав­гу­ста
1939, али и, по све­му су­де­ћи, од­ре­ђи­ва­
ња ад­ми­ни­стра­тив­них гра­ни­ца уну­тар
со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је, ко­је ће де­ве­
де­се­тих го­ди­на 20. ви­је­ка, во­љом за­пад­
них ли­бе­рал­них де­мо­кра­ти­ја, по­ста­ти др­
жав­не. Бри­та­ни­ја је на­сто­ја­ла да што ви­
ше ути­че на фор­ми­ра­ње уну­тра­шњих ад­
ми­ни­стра­тив­них гра­ни­ца, ко­је су већ од
њи­хо­вог по­вла­че­ња 1945-1946. го­ди­не
би­ле фе­де­ра­тив­не са тен­ден­ци­јом све из­
вје­сни­је кон­фе­де­ра­ци­је. Због не­до­стат­ка
до­ку­мен­то­ва­них свје­до­чан­ста­ва мо­же
се, пу­тем ана­ло­ги­је, са­мо прет­по­ста­ви­ти
да је ша­во­ве по ко­ји­ма су се по­вла­чи­ле
уну­тра­шње гра­ни­це у Ју­го­сла­ви­ји, по­ред
со­вјет­ског ути­ца­ја, од­ре­ђи­ва­ла и др­жав­
но-по­ли­тич­ка ели­та зе­ма­ља ли­бе­рал­не
де­мо­кратци­је са цен­тром у Лон­до­ну и Ва­
шинг­то­ну.
Остаци остатака
Те­ри­то­ри­јал­но и на­ци­о­нал­но пре­ком­
по­нова­ње мо­нар­хи­стич­ке и ре­пу­бли­кан­
ске Ју­го­сла­ви­је, од 1939. до 1990, ство­ри­
ло је основ­не пред­у­сло­ве за де­фи­ни­тив­
но ства­ра­ње не­за­ви­сне Ре­пу­бли­ке Хр­
ват­ске. Ли­бе­рал­но-ко­му­ни­стич­ки на­чин
„рје­ша­ва­ња“ срп­ског на­ци­он ­ ал­ног пи­та­
ња до­вео је до пот­пу­ног др­жав­но-прав­
ног и те­ри­то­ри­јал­ног са­ти­ра­ња Ср­ба у
њи­хо­вом пре­ко­дрин­ском ди­је­лу и рас­
пар­ча­ва­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је по по­кра­
јин­ском прин­ци­пу. Тре­ба ис­та­ћи по­губ­ни
епи­лог ан­ти­срп­ске по­ли­ти­ке за­пад­них
де­мо­кра­ти­ја и ко­му­ни­зма, с јед­не стра­не,
и Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, Ва­ти­ка­на и на­ци­
фа­ши­зма, с дру­ге. Дри­на је у пот­пу­но­сти
би­ла и оста­ла „срп­ски ли­мес“ ка­да је у
пи­та­њу др­жа­во­твор­ни раз­ви­так срп­ског
на­ро­да. Пре­ко­дрин­ске исто­риј­ске срп­
ске зе­мље, ко­је су об­у­хва­та­ле мно­го ве­ћи
те­ри­то­ри­јал­ни ком­плекс не­го да­на­шња
срп­ска др­жа­ва, све ви­ше од­ла­зе у за­бо­
рав. За­хва­љу­ју­ћи си­сте­мат­ском са­ти­ра­њу
и би­блиј­ским стра­да­њи­ма срп­ског на­ро­
да у 20. ви­је­ку да­нас мо­же­мо го­во­ри­ти
са­мо о „оста­ци­ма оста­та­ка“ срп­ске зе­мље
и срп­ског на­ро­да.  z
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова 2), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2006, стр. 55-65
2/2010  l  Двери српске  l  29
пре олује
Др Мом­чи­ло Ди­клић

По­ти­ра­ње срп­ског
иден­ти­те­та у Хр­ват­ској
од 1945. до 1990.
По­ли­ти­ка ума­њи­ва­ња уде­ла Ср­ба у на­ци­о­нал­ној струк­ту­ри КПХ
од­но­сно СКХ, има­ла је свог ефек­та. Тај удео је сма­њен са
пре­ко 40% у ју­ну на ис­под 30% у де­цем­бру 1945. го­ди­не.
Од 1971. го­ди­не удео Ср­ба у струк­ту­ри КПХ/СКХ па­да на ис­под 25%,
да би по­сле 1988. го­ди­не био ис­под 20%.

Т врд­њу да је срп­ски на­род у ав­но­јев­ској Хр­ват­ској од 1945.

до 1990, од­но­сно до до­ла­ска на власт Хр­ват­ске де­мо­крат­
ске за­јед­ни­це био при­ви­ле­го­ван, мно­го пу­та је из­ре­че­на на
ра­зним по­ли­тич­ким ску­по­ви­ма. Ово су из­ри­ца­ли ка­ко по­ли­тич­ки
пр­ва­ци, та­ко и љу­ди из на­у­ке али и дру­гих струк­ту­ра. Че­сто се
ма­со­ван и ни­је про­шао без те­го­ба, ко­је су за­вр­ша­ва­ле ра­зним
људ­ским дра­ма­ма.

3 То је пе­ри­од до­ми­на­ци­је Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је и ње­ног

глав­ног те­ла ЦК КПХ/СКХ, где су се до­но­си­ле од­лу­ке. Тре­
ба ви­де­ти на­ци­о­нал­ну струк­ту­ру, од­но­сно пар­ти­ци­па­ци­ју Ср­ба
чу­ла тврд­ња да је хр­ват­ски на­род до до­ла­ска вла­сти Хр­ват­ске у КПХ/СКХ.1
де­мо­крат­ске за­јед­ни­це био по­ти­снут, по­је­дин­ци су ишли чак до­тле
да су твр­ди­ли да су Хр­ва­ти би­ли гра­ђа­ни дру­гог ре­да. УДЕО СР­БА У СТРУК­ТУ­РИ ЧЛАН­СТВА КПХ/СКХ
Ова­кве тврд­ње су се ис­кљу­чи­во сво­ди­ле на по­ли­тич­ке ста­во­
ве, а из­ри­ца­не су без ар­гу­ме­на­та, за­пра­во би­ле су оп­ту­жни­ца Го­ди­на % Го­ди­на %
срп­ског на­ро­да, ко­ја је пре­ма ње­му иза­зи­ва­ла не­ви­ђе­ну не­тр­ 1945. (јун) 41 1974. 24,7
пе­љи­вост.
При­па­да­ти јед­ном на­ро­ду сва­ка­ко зна­чи де­ли­ти ње­го­ву суд­ 1946. 28,1 1975. 24,6
би­ну, али то не мо­же би­ти пре­пре­ка да се са­зна ствар­на исти­на 1947. 29,2 1976. 24,6
о свом на­ро­ду ма ка­ко она из­гле­да­ла. То је раз­лог ко­ји ме је на­ 1948. 28,3 1977. 24,4
вео да по­ку­шам да утвр­дим да ли су Ср­би у ав­но­јев­ској Хр­ват­
ској би­ли по­вла­шће­ни еле­мент, од­но­сно да ли су, као ма­њин­ски 1964. 27,3 1978. 23,9
на­род, ужи­ва­ли при­ви­ле­ги­је и спро­во­ди­ли ма­јо­ри­за­ци­ју над 1965. 27,3 1979. 23,8
хр­ват­ским ста­нов­ни­штвом. Мо­ја је тврд­ња да су та­кви по­ли­тич­
1968. 27,1 1980. 23,5
ки ста­во­ви ап­сурд­ни. Сход­но то­ме из­но­сим мер­љи­ве чи­ње­ни­це
ко­је су ре­ле­вант­не за озбиљ­ни на­уч­ни суд: 1969. 26 1981. 23
1 Рет­ко ко­ји је на­род та­ко ску­по пла­тио сте­че­ну сло­бо­ду у ра­
ту као Ср­би на те­ри­то­ри­ји ав­но­јев­ске Хр­ват­ске јер је у Дру­
гом свет­ском ра­ту де­сет­ко­ван, с пу­но ин­ва­ли­да, рат­не си­ро­ча­ди
1970.
1971.
25,1
24,7
1982.
1983.
23,2
23
и те­шких тра­у­ма. 1972. 24,8 1984. 22,6
2 Улаз у со­ци­ја­ли­стич­ки пе­ри­од био је та­ко­ђе из­у­зет­но те­
жак. По­ред то­га што су жи­ве­ли у не­раз­ви­је­ним кра­је­ви­ма,
ушли су у но­во раз­до­бље у до­дат­но оте­жа­ва­ју­ћим окол­но­сти­ма,
1973. 24,7 1988. 19,5

а то је да су ти кра­је­ви би­ли по­ру­ше­ни и по­па­ље­ни. Др­жа­ва ни­је
би­ла у ста­њу да од­мах сви­ма оспо­со­би сме­штај, већ је тај про­
блем ре­ша­ва­ла де­лом и ко­ло­ни­за­ци­јом, што је опет би­ла но­ва
ве­ли­ка не­из­ве­сност. Ко­ло­ни­за­ци­ја као об­лик ма­сов­не се­о­бе
јед­ног на­ро­да мо­же да има сво­јих пред­но­сти, а ве­ро­ват­но да
је у тим исто­риј­ским окол­но­сти­ма би­ла и ну­жна, али на­род је то
пре­жи­вео као не­што ту­жно и те­шко. На­пу­шта­ње род­ног пра­га
и од­ла­зак у не­ки но­ви, са­свим не­по­знат, свет био је код Ср­ба
По­ли­ти­ка ума­њи­ва­ња уде­ла Ср­ба у на­ци­он
­ ал­ној струк­ту­ри
КПХ, од­но­сно СКХ, има­ла је свог ефек­та. Тај удео је сма­њен са
пре­ко 40% у ју­ну на ис­под 30% у де­цем­бру 1945. Удео Ср­ба у
струк­ту­ри КПХ/СКХ од 1971. па­да на ис­под 25%, да би по­сле
1988. био ис­под 20%.
1 Са­вез ко­му­ни­ста Ју­го­сла­ви­је, ЦК СКХ, ста­ти­стич­ки пре­глед СКХ 31.12.1984, За­греб,
трав­ња 1985.

30 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.

УДЕО СР­БА У СТРУК­ТУ­РИ ЧЛА­НО­ВА ЦК КПХ/СКХ2
Го­ди­на %
1948. 26,3
1954. 24,5
1959. 24,7
1965. 19,4
1968. 20
1974. 15,7
1978. 19
1982. 17,5
1986. 21,6 Владимир Бакарић
1989. 12 и Владимир Назор

Упр­кос ве­ћој број­но­сти у КПХ/СКХ чла­но­ва срп­ске на­ци­о­нал­

но­сти, ни­кад их ана­лог­но том уде­лу ни­је би­ло у глав­ном пар­тиј­
ском те­лу, од­но­сно у Цен­трал­ном ко­ми­те­ту КПХ/СКХ. Као што
је ви­дљи­во у глав­ном пар­тиј­ском те­лу, без об­зи­ра на уче­шће
чла­но­ва срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, ко­ји се ме­њао, а где су до­но­ше­
не зна­чај­не од­лу­ке, не мо­же­мо да го­во­ри­мо о не­кој до­ми­на­ци­ји
срп­ских чла­но­ва.
7 Ин­те­ре­сан­тан би био по­да­так о на­ци­он ­ ал­ној струк­ту­
ри рад­ни­ка Ре­пу­блич­ког Се­кре­та­ри­ја­та уну­тра­шњих
по­сло­ва Хр­ват­ске за цео со­ци­ја­ли­стич­ки пе­ри­од, ко­ји не­мам.
Ме­ђу­тим, јав­но је ис­так­ну­то да су Ср­би за­сту­пље­ни са 70% у
Ми­ни­стар­ству уну­тра­шњих по­сло­ва Хр­ват­ске, али се по­ста­вља
пи­та­ње да ли је то ствар­но тако би­ло. Из­но­сим по­дат­ке који се
односе на националну структуру, ко­је сам при­ба­вио, а ко­је је
за­те­кла Хр­ват­ска де­мо­крат­ска за­јед­ни­ца. Под­се­кре­тар МУП-а

4 На че­лу Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је Хр­ват­ске, од­но­сно Са­ве­за

ко­му­ни­ста Хр­ват­ске, Ср­бин није био од 1941. до 1986. го­
ди­не3 (пре­ци­зни­је ре­че­но – од хап­ше­ња Ра­де Кон­ча­ра до Стан­
ка Стој­че­ви­ћа). Овај по­да­так о чел­ном чо­ве­ку Пар­ти­је Хр­ват­ске
не сма­трам бе­зна­чај­ним јер су чел­ни љу­ди има­ли ве­ли­ка овла­
шће­ња. Да­кле, ако има­мо на уму за­сту­пље­ност срп­ског члан­
ства у Цен­трал­ном ко­ми­те­ту и чи­ње­ни­цу да на че­лу Пар­ти­је Ср­
бин ни­је био пу­не 44 го­ди­не, не мо­же се го­во­ри­ти о узур­па­ци­ји,
од­но­сно о срп­ској до­ми­на­ци­ји пре­ко пар­тиј­ске ли­ни­је.
Хр­ват­ске Фран­ци­ска Ју­рак је, по­сле из­не­се­них број­них не­ис­ ти­
на у јав­но­сти, на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре у РСУП-у ркела: „У
укуп­ном са­ста­ву ми­ли­ци­је у Ре­пу­бли­ци има 51% Хр­ва­та, 30%
Ср­ба и 15% Ју­го­сло­ве­на. Сли­ка на­ци­о­нал­не струк­ту­ре је не­што
дру­га­чи­ја кад је реч о ре­пу­блич­кој ми­ли­ци­ји 63% је Хр­ва­та, 32%
је Ср­ба и 4% Ју­го­сло­ве­на. На­кон ре­ор­га­ни­за­ци­је у 16 се­кре­та­
ри­ја­та (је­дан још ни­је осно­ван) при­хва­ће­но је за­те­че­но ста­ње
јер се ра­ди о до­брим рад­ни­ци­ма. Струк­ту­ра за­по­сле­них у њи­ма
је­сте: 75% Хр­ва­та, 12,5% Ср­ба, 6,25% Ју­го­сло­ве­на и исто то­ли­ко
Ма­ђа­ра...“5

5 У на­ци­о­нал­ној струк­ту­ри Са­бо­ра, као глав­ног пред­став­

нич­ког те­ла Хр­ват­ске, Ср­би су пар­ти­ци­пи­ра­ли у сле­де­ћем
про­цен­ту4:
Пре­ма из­не­тим по­да­ци­ма, до­ми­на­ци­ја Ср­ба у СУП-у Хр­ват­
ске ни­је за­те­че­на до­ла­ском Хр­ват­ске де­мо­крат­ске за­јед­ни­це на
власт – ка­ко су то по­је­дин­ци јав­но из­ја­вљи­ва­ли. Упр­кос по­ја­
ча­ном при­су­ству у на­ци­о­нал­ној струк­ту­ри, ни ов­де се не мо­
1946 1947 1974 1978 1982 1986
же го­во­ри­ти о срп­ској до­ми­на­ци­ји. У чи­та­вом со­ци­ја­ли­стич­ком
Го­д. - – 1964. 1967. 1969. – – – – пе­ри­о­ду (1945–1990) на че­лу ове слу­жбе су се на­ла­зи­ли љу­ди
1947. 1950. 1978. 1982. 1986. 1990. хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти (Иван Кра­ја­чић, Злат­ко Узе­лац, Па­вле
Га­жи, Ви­лим Мулц и дру­ги). Тре­ба ис­таћи и то да је ви­ше де­це­
% 17,7 18,1 17 20,3 19,2 14,9 14,8 15,6 12,6 ни­ја у овој слу­жби не­при­ко­сно­ве­на лич­ност био Иван Кра­ја­чић
зва­ни Сте­во, та­ко да – упр­кос по­ја­ча­ног при­су­ства у на­ци­он ­ ал­
ној струк­ту­ри – Ср­би пре­ко ове слу­жбе ни­су оства­ри­ва­ли би­ло
ка­кву до­ми­на­ци­ју.
Из на­ве­де­них по­да­та­ка ви­ди­мо да је уче­шће срп­ске на­ци­
о­нал­но­сти у Са­бо­ру ма­ње не­го што је би­ло у Цен­трал­ном ко­
ми­те­ту КПХ/СКХ. Ако то­ме до­да­мо да су на че­лу овог те­ла би­
8 До­ми­нант­не фи­гу­ре у пар­тиј­ско-по­ли­тич­ком жи­во­ту Хр­
ват­ске у на­ве­де­ном пе­ри­о­ду су би­ли др Вла­ди­мир Ба­ка­
рић и не­ки дру­ги функ­ци­о­не­ри хр­ват­ске на­ци­он ­ ал­но­сти. По­
ле лич­но­сти хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти, о не­кој до­ми­на­ци­ји или ли­тич­ку до­ми­на­ци­ју тог ран­га ни­је оста­вио није­дан по­ли­ти­чар
узур­па­ци­је Ср­ба пре­ко пар­ла­мен­та се мо­же још ма­ње го­во­ри­ти. срп­ске на­ци­о­нал­но­сти.

6 На ме­сту пред­сед­ни­ка вла­де Хр­ват­ске, где је би­ла скон­

цен­три­са­на ве­ли­ка по­ли­тич­ко-еко­ном­ска моћ, у чи­та­вом
со­ци­ја­ли­стич­ком пе­ри­о­ду од 1944. до 1990. ни­када ни­је био
чо­век срп­ске на­ци­о­нал­но­сти. Та­ко је и пре­ко из­вр­шне вла­сти
би­ло ка­ква до­ми­на­ци­ја ис­кљу­че­на и те­о­риј­ски, а ка­мо­ли прак­
тич­но.
2 ЦК СКХ, Слу­жба за до­ку­мен­та­ци­ју, ар­хив и би­бли­от­ е­ку, на­ци­он
­ ал­на струк­ту­ра ЦК
КПХ/СКХ од 1948–1986. (од II до X кон­гре­са) та­бе­лар­ни пре­глед, За­греб, де­цем­бар 1988.
3  Мом­чи­ло Ди­клић, Срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској 1941–1950, Бе­о­град, 2004, 341
4 Са­ве­зни за­вод за ста­ти­сти­ку, Пред­став­нич­ка ти­је­ла дру­штве­но-по­ли­тич­ких
за­јед­ни­ца из­бор и са­став, Ста­ти­стич­ки бил­тен 296, Бе­о­град, ја­ну­ар 1964. Ста­ти­стич­
ки бил­тен 372, Бе­о­град, но­вем­бар 1965. Ста­ти­стич­ки бил­тен 491, Бе­о­град, ок­то­бар
1967. Ста­ти­стич­ки бил­тен 590, Бе­ог­ рад, ок­то­бар 1969.
9 У по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду без јав­не рас­пра­ве нестају по­ли­
тич­ке ин­сти­ту­ци­је Ср­ба у ав­но­јев­ској Хр­ват­ској, из­ра­сле
то­ком НОР-а осми­шље­не и де­фи­ни­са­не на Кон­гре­су Ср­ба6 одр­
жа­ном 29. и 30. сеп­тем­бра 1945. у За­гре­бу. Ту пре све­га ми­слим
на Глав­ни од­бор Ср­ба, ко­ји је био пред­ви­ђен као по­ли­тич­ко
ру­ко­вод­ство Ср­ба у ав­но­јев­ској Хр­ват­ској са за­да­ци­ма да во­ди
бри­гу о по­ли­тич­ком, еко­ном­ском, на­ци­о­нал­ном и со­ци­јал­ном
на­прет­ку.
10 У по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду су уки­ну­те све кул­тур­не ин­сти­
ту­ци­је срп­ског на­ро­да, а по­след­ње је ли­кви­ди­ра­но Срп­
ско кул­тур­но дру­штво Про­свје­та. Основни циљ ових институ­
5  Вје­сник, 30.3.1990, За­греб
6 Ар­хив Хр­ват­ске, Про­глас ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра за ства­ра­ње „Глав­ног од­бо­ра Ср­ба
у Хр­ват­ској“, Вје­сник, 19. руј­на 1945, или Мом­чи­ло Ди­клић н. д. стр. 238.

2/2010  l  Двери српске  l  31


Тито - настављач континуитета ­
НДХ идеје од Павелића до Туђмана
ција је била бри­га о кул­тур­ним по­себ­но­сти­ма свог на­ро­да као
ма­њин­ског у Ре­пу­бли­ци.
11 По­ти­сну­та је упо­тре­ба ћи­ри­лич­ног пи­сма, што је зна­чи­
ло одва­ја­ње од исто­риј­ског на­сле­ђа свог на­ро­да иако га
се сам на­род ни­је ни­кад од­ре­као ни­ти је ко­га овла­стио да то
учи­ни у ње­го­во име. Уки­ну­ти су сви ли­сто­ви и ча­со­пи­си на ћи­
ри­ли­ци – осим вер­ских.
По­сле­ди­ца то­га је би­ла за­пу­шта­ње кул­тур­но-исто­риј­ског на­
сле­ђа срп­ског на­ро­да. Тек у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на пре
рас­па­да СФРЈ не­што се зна­чај­ни­је пред­у­зи­ма­ло на ње­го­вом
спа­са­ва­њу. По­знат је ван­дал­ски чин ру­ше­ња цр­кве­них обје­ка­та
нај­зна­чај­ни­јих спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ко­ји су „у име народа“ спро­
во­ди­ли ло­кал­ни пар­тиј­ски моћ­ни­ци. За ове по­ступ­ке сва­ка­ко
ни­је крив хр­ват­ски на­род, али сно­си од­го­вор­ност. Ако то ни­је
би­ла на­чел­на по­ли­ти­ка Пар­ти­је, тре­ба­ло је спре­чи­ти по­је­дин­це
ко­ји су ор­га­ни­зо­ва­ли та­кве ак­ци­је.
12 Спор­на је би­ла и упо­тре­ба на­ци­о­нал­не за­ста­ве – ни­су
би­ли рет­ки при­ме­ри ње­ног за­по­ста­вља­ња, не­ги­ра­ња,
па и уни­шта­ва­ња. Сход­но то­ме, по­зна­та је чак и ин­тер­вен­ци­ја
др Вла­ди­ми­ра Ба­ка­ри­ћа 70-их го­ди­на о пи­та­њу упо­тре­бе срп­
ске за­ста­ве7.
13 Срп­ски на­род је у овом пе­ри­о­ду по­ки­дао ве­зе са Срп­
ском Пра­во­слав­ном Цр­квом, ин­сти­ту­ци­јом ко­ја је на­сле­
ди­ла нај­зна­чај­ни­је кул­тур­но-исто­риј­ске спо­ме­ни­ке свог на­ро­да
и има нај­ви­ше за­слу­га за очу­ва­ње ње­го­вог на­ци­о­нал­ног иден­
ти­те­та. То је, из­ме­ђу оста­лог, за по­сле­ди­цу имало чињницу да је
срп­ски на­род на про­сто­ру ав­но­јев­ске Хр­ват­ске око 80% вер­ски
не­у­пу­ћен8.
14 И сто­риј­ска је чи­ње­ни­ца да су го­то­во све оп­шти­не са
ве­ћин­ским срп­ским ста­нов­ни­штвом, без об­зи­ра на ге­о­
граф­ски по­ло­жај, оста­ле не­раз­ви­је­не. То­ме мо­же­мо до­да­ти ви­
ше кра­је­ва на­се­ље­них срп­ским ста­нов­ни­штвом ко­ји су би­ли у
скло­пу дру­гих оп­шти­на, а све вре­ме их је та­ко­ђе пра­тио ста­тус
не­раз­ви­је­но­сти.
Овом кон­ста­та­ци­јом не тре­ба не­ги­ра­ти пру­жа­ње од­ре­ђе­не
по­мо­ћи, као и то да је у тим истим оп­шти­на­ма хр­ват­ски чо­век
исто та­ко те­шко живео. Но, ипак, ка­ко на­ћи обра­зло­же­ње за­што
не­ка од тих оп­шти­на или ре­ги­ја ни­је на­пра­ви­ла не­ки зна­чај­ни
ис­ко­рак из кру­га не­раз­ви­је­них9.
15 Пи­та­ње је за­што је пре­ко 150.000 ста­нов­ни­ка срп­ске на­
ци­о­нал­но­сти на­пу­сти­ло Хр­ват­ску и оти­шло у дру­ге кра­
је­ве СФРЈ. Ни­је спор­но – од­ла­зи­ли су и дру­ги из не­ких раз­ло­га,
7  Мом­чи­ло Ди­клић, По­ло­жај Ср­ба у Хр­ват­ској од 1945–1990. го­ди­не, Но­ви Бе­чеј, 142
8 Исто, стр. 142
9 ССРН Хр­ват­ске, Пред­сјед­ни­штво, Про­грам мје­ра и ак­ци­ја на про­уч
ма­ци­ји по­ви­је­сти кул­ту­ре срп­ског на­ро­да у Хр­ват­ској, стр. 3, За­греб, ли­пањ 1985.
32 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
али је се за Ср­бе поставља посебно питање за­што их је у то­ли­
ком бро­ју на­пу­сти­ло „по­вла­шћен“ ста­тус10.
Не са­мо на те­ри­то­ри­ји ав­но­јев­ске Хр­ват­ске, већ срп­ски на­
род у ши­рем сми­слу, тј. у чи­та­вој СФРЈ, та­ко­ђе ни­је оства­рио
ни­ка­кву до­ми­на­ци­ју – прем­да су та­кве тврд­ње по­сто­ја­ле. То
пот­кре­пљу­јем сле­де­ћим чи­ње­ни­ца­ма: чел­ни Ср­бин у ју­го­сло­
вен­ском ко­му­ни­стич­ком вр­ху, Алек­сан­дар Ран­ко­вић, смењен
је 1966, по на­ред­би Јо­си­па Бро­за и оста­лих 1972. је сме­ње­но
тзв. ли­бе­рал­но ру­ко­вод­ство СР Ср­би­је, 1974. го­ди­не је до­нет
Устав СФРЈ ко­јим су би­ли нај­не­за­до­вољ­ни­ји Ср­би, од­но­сно
ко­ји је био про­тив ин­те­ре­са овог на­ро­да. Ни­је спор­но да је
ап­со­лут­на и до­ми­нант­на лич­ност СФРЈ био Јо­сип Броз Ти­то,
хр­ват­ске на­ци­он­ ал­но­сти. Сме­њи­ва­ње ру­ко­вод­ства и јед­ног и
дру­гог, до­но­ше­ње Уста­ва СФРЈ 1974. и не­при­ко­сно­ве­на до­ми­
на­ци­ја Јо­си­па Бро­за су чи­ње­ни­це ко­је су до­во­љан раз­лог да
се не мо­же го­во­ри­ти о би­ло ка­квој срп­ској до­ми­на­ци­ји у Ју­го­
сла­ви­ји. На осно­ву све­га на­ве­де­ног – да су уки­ну­те кул­тур­не
и по­ли­тич­ке ин­сти­ту­ци­је ко­је во­де бри­гу о срп­ском на­ро­ду и
ње­го­вим по­себ­но­сти­ма на те­ри­то­ри­ји ав­но­јев­ске Хр­ват­ске, да
је до­шло до за­пу­шта­ња ве­ков­ног кул­тур­ног на­сле­ђа, да је по­
ти­сну­та ћи­ри­ли­ца као њи­хо­во на­ци­о­нал­но пи­смо, да су све оп­
шти­не са ве­ћин­ским срп­ским на­ро­дом оста­ле не­раз­ви­је­не, да
су сме­ње­ни њи­хо­ви чел­ни ру­ко­во­ди­о­ци (не­када пар­ти­за­ни) у
мо­мен­ту ве­ли­ких про­бле­ма свог на­ро­да, да ни­је би­ло те­ор ­ иј­ске
осно­ве да стек­ну до­ми­на­ци­ју у вла­ди Хр­ват­ске, Са­бо­ру и Цен­
трал­ном ко­ми­те­ту КПХ/СКХ, те­ли­ма у ко­ји­ма је би­ла скон­цен­
три­са­на власт, да је од 1945. до 1990. Хр­ват­ску на­пу­сти­ло пре­ко
150.000 Ср­ба – не мо­же про­истећи те­о­ри­ја о при­ви­ле­го­ва­ном
или до­ми­нант­ном по­ло­жа­ју срп­ског на­ро­да у ав­но­јев­ској Хр­
ват­ској. По­је­дин­ци из по­ли­тич­ких кру­го­ва који су припадали
српском народу јесу ужи­ва­ли при­ви­ле­ги­је, али је, на­род­ски
ре­че­но, „грех“ то по­и­сто­ве­ти­ти са чи­та­вим на­ро­дом. Ве­ћа за­
сту­пље­ност Ср­ба у не­ким струк­ту­ра­ма је сва­ка­ко би­ла од­раз
ода­но­сти ре­жи­му, али и ре­зул­тат еко­ном­ских раз­ло­га. Од­ла­зак
у вој­ску и по­ли­ци­ју је уве­ли­ко био због бес­плат­ног шко­ло­ва­
ња. Ма­сов­ни­ји од­ла­зак срп­ског на­ро­да у по­ли­циј­ске и вој­не
струк­ту­ре ни­је био при­ви­ле­ги­ја, а упра­во је то има­ло по­губ­не
по­сле­ди­це за српски на­род. Од­ла­зе­ћи у те слу­жбе, оста­вља­ли
су сво­је кра­је­ве пу­сте и пра­зне са углав­ном не­по­доб­ном ста­ро­
сном струк­ту­ром, и упра­во су ти кра­је­ви оста­ја­ли не­раз­ви­је­ни.
Сва озбиљ­ни­ја на­уч­на уве­ре­ња оспо­ра­ва­ју тврд­ње о до­ми­
на­ци­ји срп­ског на­ро­да у ав­но­јев­ској Хр­ват­ској. То­га ни­је би­ло
– Хр­ва­ти су би­ли у објек­тив­но по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју од ма­њин­
ског срп­ског на­ро­да. Из­ре­че­не оп­ту­жбе су би­ле по­тре­бне ра­ди
лак­ше ре­а­ли­за­ци­је од­ре­ђе­них по­ли­тич­ких ци­ље­ва, ко­ји су и
оства­ре­ни.
То је пе­ри­од у ко­јем је до­шло до по­ти­ра­ња срп­ског на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та. Срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској је „ре­ша­ва­но“ по
те­о­ри­ји да у Хр­ват­ској по­сто­ји је­дан по­ли­тич­ки на­род. Ако се
су­ми­ра ко­нач­но ре­ше­ње срп­ског пи­та­ња у Хр­ват­ској на кра­ју
дру­гог и по­чет­ком тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма, он­да је оно при­бли­жно
ре­ше­но по те­о­ри­ји Ми­ле Бу­да­ка. Тре­ћи­на је по­кр­ште­на, тре­ћи­
на је ли­кви­ди­ра­на и тре­ћи­на је исе­ље­на. Про­цес ова­ко пред­ви­
ђа­ног ре­ше­ња је на­ро­чи­то афир­ми­сан од 1941. па до кра­ја 20.
ве­ка. У пр­вом пе­ри­о­ду, од 1941. до 1945, фор­ми­ра­не су све три
ме­то­де. У дру­гом пе­ри­о­ду, од 1945. до 1990, две од на­ве­де­них
ме­то­да, а то су исе­ља­ва­ње и по­кр­шта­ва­ње. У тре­ћем пе­ри­о­ду,
од 1991, по­но­во све три ме­то­де. 
Грађански рат у Хрватској 1991–1995 (Зборник радова),
z
Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2005, 51-56.
­ а­ва­њу и афир­
10  Мом­чи­ло Ди­клић, н. д. стр. 142
 46  Лу­ци­ја или Све­ћа у про­зо­ру
47  Ани­хи­ла­ци­ја Ср­ба:
Ка­ко је уни­ште­на Кра­ји­на
56  Хр­ват­ска вој­на опе­ра­ци­ја Олу­ја -
(пре­ма из­ја­ва­ма прог­на­ни­ка)
61  Срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској
62  МПРИ у гра­ђан­ском ра­ту
у Хр­ват­ској 1991-1995
64  Су­шти­на пла­на Z-4
67  По­че­так и крај Кра­ји­на
Хро­ни­ка Ре­пу­бли­ке ­
Срп­ске Кра­ји­не
1989. л. Г.
28. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жан ми­тинг со­
ли­дар­но­сти са Ср­би­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.
1. април: У Оси­је­ку екс­пло­ди­ра­ла бом­ба
код до­пи­сни­штва бе­о­град­ске По­ли­ти­ке.
8. јул: У Ки­ста­ња­ма код Кни­на Осни­вач­
ка скуп­шти­на Срп­ског кул­тур­ног дру­штва
Зо­ра (СКД Зо­ра).
9. јул: На дал­ма­тин­ском Ко­со­ву, код
цр­кве Ла­за­ри­це, про­сла­вље­на 600-го­ди­
шњи­ца Ко­сов­ске бит­ке. Кул­тур­но-умет­
нич­ки про­грам пре­ки­нут, ухап­ше­но 20
Ср­ба и спро­ве­де­но у за­твор у Ши­бе­ник.
11. јул: У Кни­ну ухап­ше­ни Јо­ван Опа­чић,
пред­сед­ник СКД Зо­ра и 23 Ср­би­на. Оп­
штин­ски суд је Опа­чи­ћа осу­дио ка­зном од
40 да­на за­тво­ра због осни­ва­ња СКД Зо­ра.
На ову пре­су­ду при­го­во­ри­ли су книн­ски
ми­ли­ци­о­не­ри, па је про­ме­ње­на на 50 да­
на. Окру­жно јав­но ту­жи­ла­штво у Ши­бе­ни­
ку осу­ди­ло га је „због ства­ра­ња не­рас­по­
ло­же­ња и осје­ћа­ја угро­же­но­сти срп­ског
на­ро­да, те раз­би­ја­ње на­ци­о­нал­не хар­мо­
ни­је на­ро­да у СРХ“ на ка­зну за­тво­ра од 90
да­на.
25. но­вем­бар: У Плав­ну одр­жа­на Дру­га
осни­вач­ка скуп­шти­на СКД-а Зо­ра. По­сле
ове скуп­шти­не хр­ват­ске вла­сти до­зво­ли­
ле ре­ги­стра­ци­ју дру­штва.
31. де­цем­бар: У Спли­ту на­пад­нут књи­
жев­ник Здрав­ко Кр­ста­но­вић.
1990. л. Г.
7. ја­ну­ар: Тро­ји­ца ма­ло­лет­ни­ка про­ва­
ли­ла у пра­во­слав­ни храм Пре­све­те Бо­го­
ро­ди­це у Ши­бе­ни­ку, узе­ли за­ста­ву Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве и за­па­ли­ли је.
15. ја­ну­ар: Се­кре­та­ри­јат за пра­во­су­ђе и
упра­ву Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке Хр­ват­
ОЛУЈА
Др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на
ске одо­брио је упис СКД Зо­ра у ре­ги­стар
дру­штве­них ор­га­ни­за­ци­ја.
30. ја­ну­ар: У До­њем Лап­цу одр­жан скуп
о по­ли­тич­ком ор­га­ни­зо­ва­њу срп­ског на­
ро­да. Ску­пом ру­ко­во­дио ака­де­мик Срп­
ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти др Јо­ван
Ра­шко­вић, не­у­роп­си­хи­ја­тар. За­кљу­че­но
је да се осну­је по­ли­тич­ка стран­ка ко­ја ће
би­ти по­ве­за­на са слич­ном стран­ком у Ср­
би­ји.
2. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жан ми­тинг „За
Ју­го­сла­ви­ју“.
11. фе­бру­ар: У Вој­ни­ћу одр­жа­на Осни­
вач­ка скуп­шти­на Ју­го­сла­вен­ске са­мо­
стал­не де­мо­крат­ске стран­ке (ЈСДС). За
пред­сед­ни­ка иза­бран мр Ми­ле Да­кић, за
пот­пред­сед­ни­ке Ми­лан Вуј­но­вић и Мир­
ко Зо­рић, а за ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ву­ка­
шин Зо­рић.
15. фе­бру­ар: У Кар­лов­цу одр­жан скуп
Ср­ба. Пре и по­сле ску­па до­шло до фи­зич­
ких су­ко­ба у Це­ров­цу и Слуњ­ским Бр­ди­
ма.
17. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жа­на Осни­вач­
ка скуп­шти­на Срп­ске де­мо­крат­ске стран­
ке (СДС). За пред­сед­ни­ка иза­бран Јо­ван
Ра­шко­вић.
18. фе­бру­ар: У За­гре­бу осно­ван огра­нак
ЈСДС-а.
24. фе­бру­ар: У За­гре­бу пред­сед­ник Хр­
ват­ске де­мо­крат­ске за­јед­ни­це др Фра­њо
Туђ­ман, ге­не­рал ЈНА у пен­зи­ји, ре­као: „Не­
за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска ни­је би­ла са­мо
пу­ка кви­слин­шка твор­ба и фа­ши­стич­ки
зло­чин, већ и из­раз по­ви­је­сних те­жњи хр­
ват­ског на­ро­да.“
26. фе­бру­ар: У Ср­бу осно­ван ме­сни од­
бор СДС-а.
4. март: На Пе­тро­вој го­ри одр­жан ми­
тинг срп­ског на­ро­да.
7. март: У Ри­је­ци одр­жа­на осни­вач­ка
скуп­шти­на На­род­не ра­ди­кал­не стран­ке,
као огран­ка те бе­о­град­ске стран­ке, чи­ји
је пред­сед­ник углед­ни адво­кат Вељ­ко Гу­
бе­ри­на.
9. март: У За­гре­бу Јо­ван Ра­шко­вић пред­
ста­вио Срп­ску де­мо­крат­ску стран­ку. Фор­
ми­ран за­гре­бач­ки од­бор ове стран­ке.
17. март: У То­пу­ском осно­ва­но Срп­ско
кул­тур­но дру­штво Са­ва Мр­каљ (СКД Са­
ва Мр­каљ). За пред­сед­ни­ка иза­бран Ми­ле
Бо­снић. До­го­во­ре­но је да се по­кре­ну но­
ви­не Срп­ски глас.
24. март: У Гли­ни осно­ван оп­штин­ски
од­бор СДС-а.
25. март: У Ило­ку на срп­ском гро­бљу
оште­ће­но 17 спо­ме­ни­ка.
31. март: У Спли­ту на зи­до­ви­ма пра­во­
слав­ног хра­ма ис­пи­са­не па­ро­ле: „Пра­во­
слав­ни, гу­би­те се“ и „Кур­ви­ни си­но­ви“.
10. април: У Кни­ну при­хва­ће­на Од­лу­ка о
за­кљу­чи­ва­њу до­го­во­ра о удру­жи­ва­њу оп­
шти­на дал­ма­тин­ског под­руч­ја и осни­ва­њу
ко­ор­ди­на­ци­он
­ ог те­ла. Био је то по­че­так
срп­ског са­мо­ор­га­ни­зо­ва­ња.
20. април: У Кни­ну одр­жан пред­из­бор­
ни ми­тинг ко­му­ни­ста и со­ци­ја­ли­ста.
22. април: Пр­ви круг ви­ше­стра­нач­ких
из­бо­ра у Со­ци­ја­ли­стич­кој Ре­пу­бли­ци Хр­
ват­ској. Нај­ве­ћи број гла­со­ва до­би­ла Хр­
ват­ска де­мо­крат­ска за­јед­ни­ца (ХДЗ).
СДС по­бе­ди­ла у Кни­ну (83% гла­со­ва),
Гра­ча­цу и До­њем Лап­цу и до­би­ла пет по­
сла­нич­ких ме­ста у Са­бо­ру Хр­ват­ске. Би­ли
су то Јо­ван Опа­чић, Ду­шан Зе­лен­ба­ба, Ра­
до­слав Тањ­га, Рат­ко Ли­чи­на и Ду­шан Ер­
га­рац.
На ли­сти Са­ве­за ко­му­ни­ста Хр­ват­ске
– Стран­ке де­мо­крат­ских про­мје­на (СКХ–
2/2010  l  Двери српске  l  33
 СДП) ко­ји су по­ста­ли чла­но­ви Са­бо­ра,
би­ла су и 24 Ср­би­на.
6. мај: Одр­жан дру­ги круг ви­ше­стра­
нач­ких из­бо­ра у Хр­ват­ској. По­бе­дио ХДЗ,
на че­лу с Фра­њом Туђ­ма­ном, осво­јив­ши
41,5 % гла­со­ва.
18. мај: У Бен­ков­цу на­пад­нут Ми­ро­
слав Мли­нар, пред­сед­ник ме­сног од­бо­ра
СДС-а. На­кон овог до­га­ђа­ја ру­ко­вод­ство
СДС-а за­мр­зну­ло од­но­се са Са­бо­ром Хр­
ват­ске.
6. јун: Скуп­шти­на оп­шти­не (СО) Книн
пре­по­ру­чи­ла фор­ми­ра­ње за­јед­ни­це оп­
шти­на сје­вер­не Дал­ма­ци­је и Ли­ке.
10. јун: У Ву­ко­ва­ру осно­ван оп­штин­ски
од­бор СДС-а.
27. јун: У Кни­ну фор­ми­ра­на За­јед­ни­ца
оп­шти­на сје­вер­не Дал­ма­ци­је и Ли­ке. Чи­
ни­ле су је оп­шти­не Книн, Об­ро­вац, Бен­
ко­вац, До­њи Ла­пац, Гра­чац и Ти­то­ва Ко­
ре­ни­ца.
1. јул: На дал­ма­тин­ском Ко­со­ву, код цр­
кве Ла­за­ри­це, про­гла­ше­на За­јед­ни­ца оп­
шти­на сје­вер­не Дал­ма­ци­је и Ли­ке.
3. јул: Рад­ни­ци Се­кре­та­ри­ја­та уну­тра­
шњих по­сло­ва Книн оба­ве­сти­ли са­ве­зни
и ре­пу­блич­ки СУП да не при­хва­та­ју по­ну­
ђе­не но­ве (ста­ре) сим­бо­ле, тј. „ша­хов­ни­
цу“.
При­вре­ме­но пред­сед­ни­штво За­јед­ни­
це оп­шти­на сје­вер­не Дал­ма­ци­је и Ли­ке
упу­ти­ло по­зив свим оп­шти­на­ма с ве­ћин­
ским срп­ским ста­нов­ни­штвом да се при­
кљу­че овој за­јед­ни­ци.
5. јул: У Книн сти­гли пред­став­ни­ци
СУП-а Ши­бе­ник да убе­де ми­ли­ци­ју да
при­хва­ти но­ве хр­ват­ске сим­бо­ле. На­род
и рад­ни­ци СУП-а Книн, ко­је пред­во­ди
Ми­лан Мар­тић, на ми­тин­гу да­ју по­др­шку
сво­јој ми­ли­ци­ји. Од­лу­че­но је да се од­ба­
це сви при­ти­сци да се у Книн уве­ду но­ви,
хр­ват­ски сим­бо­ли.
14. јул: По­че­ли Да­ни срп­ске кул­ту­ре у
Книн­ској кра­ји­ни, ко­ји су тра­ја­ли до 28.
ју­ла.
25. јул: У Ср­бу Ве­ли­ки срп­ски са­бор.
Усво­је­не Де­кла­ра­ци­ја о су­ве­ре­но­сти и
ауто­но­ми­ји срп­ског на­ро­да и Од­лу­ка о
фор­ми­ра­њу Срп­ског на­ци­о­нал­ног ви­је­
ћа.
Са­бор Хр­ват­ске од­лу­чио да „ша­хов­
ни­ца“ бу­де др­жав­ни сим­бол Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске.
27. јул: У Оку­ча­ни­ма фор­ми­ран оп­
штин­ски од­бор СДС-а.
8. ав­густ: Скуп­шти­на Со­ци­ја­ли­стич­
ке Фе­де­ра­тив­не Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је
(СФРЈ) усво­ји­ла аманд­ма­не на Устав, по
ко­ји­ма је у др­жа­ви уве­ден ви­ше­стра­нач­
ки си­стем.
10. ав­густ: У Вин­ков­ци­ма за­па­ље­на
књи­жа­ра, вла­сни­штво јед­не Срп­ки­ње.
13. ав­густ: Пред­сед­ник Пред­сед­ни­штва
СФРЈ Бо­ри­сав Јо­вић при­мио де­ле­га­ци­ју
Ср­ба из Кни­на.
34 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
16. ав­густ: Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­
ће од­лу­чи­ло да се рас­пи­ше пле­би­сцит о
ауто­но­ми­ји и да се одр­жи 19. ав­гу­ста.
17. ав­густ: Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих
по­сло­ва (МУП) Хр­ват­ске по­слао по­ли­цај­
це у ви­ше срп­ских оп­шти­на се­вер­не Дал­
ма­ци­је и Ли­ке да оду­зму оруж­је ре­зер­вног
са­ста­ва ми­ли­ци­је и оне­мо­гу­ће при­пре­ме
и спро­во­ђе­ње пр­вог срп­ског пле­би­сци­та.
Ср­би од­го­во­ри­ли по­ди­за­њем ба­ри­ка­да
на при­ла­зним пу­те­ви­ма.
Пре под­не пред­сед­ник СО Книн Ми­лан
Ба­бић, зу­бар из Кни­на, про­гла­сио рат­но
ста­ње због уче­ста­лих хр­ват­ских на­па­да
на срп­ски на­род и за­во­ђе­ња др­жав­ног
те­ро­ра, а уве­че не­ги­рао да је то ура­дио.
19–20. ав­густ: Одр­жан срп­ски пле­би­
сцит о ауто­но­ми­ји: „за“ 756.549, „про­тив“
172 и 60 не­ва­же­ћих ли­сти­ћа.
20/21. ав­густ: У Др­ни­шу пла­ни­ра­но
рас­ту­ра­ње срп­ских ба­ри­ка­да око Кни­на
али је ве­ћи­на ми­ли­ци­о­не­ра од­би­ла из­вр­
ше­ња за­дат­ка.
20. ав­густ: МУП Хр­ват­ске дао от­ка­зе
книн­ским ми­ли­ци­он ­ е­ри­ма Ми­ла­ну Мар­
ти­ћу, Мир­ку Че­ни­ћу и Ни­ко­ли Ама­но­ви­
ћу.
У До­њем Лап­цу раз­го­ва­ра­ли Јо­сип
Бољ­ко­вац, ми­ни­стар по­ли­ци­је Хр­ват­ске,
и Ми­лан Ба­бић.
27. сеп­тем­бар: Због по­ку­ша­ја да се пре­
ме­сти на­о­ру­жа­ње те­ри­то­ри­јал­не од­бра­
не (ТО) из ми­ли­циј­ских ста­ни­ца на Ба­ни­
ји, по­че­ли срп­ски не­ми­ри. Спе­ци­јал­не
је­ди­ни­це МУП-а Хр­ват­ске ухап­си­ле ви­ше
од 300 Ср­ба. Ср­би из Пе­три­ње скла­ња­ју
се у ка­сар­ну ЈНА. Ова­кво ста­ње тра­је до
30. сеп­тем­бра.
30. сеп­тем­бар: Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­
је­ће, на осно­ву пле­би­сци­та, про­гла­си­ло
срп­ску ауто­но­ми­ју.
У За­гре­бу фор­ми­ра­на Рад­на гру­па
Са­бо­ра Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске за из­ра­ду
про­јек­та кул­тур­не ауто­но­ми­је Ср­ба у Хр­
ват­ској. У са­став су иза­бра­ни та­ко­зва­ни
пред­став­ни­ци ур­ба­них Ср­ба Си­мо Ра­јић,
др Дра­го Рок­сан­дић, др Јо­во Бам­бу­рач,
Ђу­ро За­те­за­ло, Ђор­ђе При­би­ће­вић, Ми­
ро­слав Туђ­ман и дру­ги.
3. ок­то­бар: Бло­ки­ра­ни сви пу­те­ви пре­
ма Кни­ну.
22. ок­то­бар: У ма­на­сти­ру Кру­па код
Об­ров­ца са­ста­ли се пред­став­ни­ци те­ри­
то­ри­јал­не од­бра­не Об­ров­ца, Кни­на, Бен­
ков­ца, До­њег Лап­ца, Гра­ча­ца и СДС-а.
21. де­цем­бар: Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­
је­ће и При­вре­ме­но пред­сјед­ни­штво За­
јед­ни­це оп­шти­на сје­вер­не Дал­ма­ци­је и
Ли­ке про­гла­си­ли Срп­ску ауто­ном­ну об­
ласт Кра­ји­ну и усво­ји­ли Ста­тут САО Кра­
ји­не.
22. де­цем­бар: Са­бор усво­јио Устав ко­
јим је срп­ски на­род у Хр­ват­ској ста­вљен
у по­зи­ци­ју на­ци­он
­ ал­не ма­њи­не.
26. де­цем­бар: Ста­тут Срп­ске Ауто­ном­
не Обла­сти Кра­ји­на усво­ји­ле скуп­шти­не
оп­шти­на Книн, До­њи Ла­пац, Гра­чац, Об­
ро­вац, Бен­ко­вац, Ко­ре­ни­ца и Вој­нић.
Скуп­шти­на Сло­ве­ни­је про­гла­си­ла са­
мо­стал­ност Сло­ве­ни­је.
1991. л. Г.
4. ја­ну­ар: Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­не
фор­ми­ра­ло Се­кре­та­ри­јат уну­тра­шњих
по­сло­ва (СУП) Кра­ји­не. За се­кре­та­ра име­
но­ван Ми­лан Мар­тић.
У За­гре­бу осно­ва­но Ви­је­ће за за­шти­ту
устав­ног по­рет­ка Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.
7. ја­ну­ар: У Шид­ским Ба­нов­ци­ма фор­
ми­ра­но Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­ће за
Сла­во­ни­ју, Ба­ра­њу и За­пад­ни Срем.
8. ја­ну­ар: Пред­сед­ник САО Кра­ји­не
Ми­лан Ба­бић оба­ве­стио Са­бор Хр­ват­ске
и вла­ду да пред­став­ни­ци кра­јин­ских оп­
шти­на не­ће до­ла­зи­ти у За­греб.
9. ја­ну­ар: Пред­сед­ни­штво СФРЈ на­ре­
ди­ло рас­фор­ми­ра­ње свих па­ра­вој­них
фор­ма­ци­ја у Ју­го­сла­ви­ји. Хр­ват­ска и Сло­
ве­ни­ја од­би­ле да спро­ве­ду ову од­лу­ку.
10. ја­ну­ар: Срп­ско на­ци­он ­ ал­но ви­је­ће
и Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­не по­др­жа­
ли на­ред­бу Пред­сед­ни­штва СФРЈ да се
раз­ор ­ у­жа­ју све па­ра­вој­не фор­ма­ци­је.
12. ја­ну­ар: Из­вр­шно ви­је­ће и Пред­сјед­
ни­штво СО Об­ро­вац за­тра­жи­ли за­шти­ту
ЈНА због хап­ше­ња пе­то­ри­це гра­ђа­на срп­
ске на­ци­он ­ ал­но­сти у Ка­ри­ну.
По­че­ла кон­цен­тра­ци­ја хр­ват­ске по­ли­
ци­је на гра­ни­ца­ма САО Кра­ји­не. На не­ко­
ли­ко ме­ста до­шло до отва­ра­ња пу­шча­не
ва­тре из­ме­ћу хр­ват­ске по­ли­ци­је и срп­
ских се­ос­ ких стра­жа.
17. ја­ну­ар: МУП Хр­ват­ске на­ре­дио да
сви по­ли­цај­ци мо­ра­ју да пот­пи­шу из­ја­ву
ако же­ле да до­би­ју пла­ту. То је био на­чин
да се Ср­би по­ли­цај­ци ма­сов­но от­пу­сте с
по­сла.
У Ши­бе­ни­ку ухап­ше­на еки­па Ра­дио-те­
ле­ви­зи­је Бе­ог­ рад (Кр­сте Би­је­лић, Те­фик
Зу­јо­вић и Да­мјан По­па­дић). Ухап­ше­ни и
адво­ка­ти Ра­до­мир Ку­жет, Ми­лан Ду­пор и
Са­во Штр­бац.
21. ја­ну­ар: У не­ко­ли­ко кор­ду­на­шких се­
ла ор­га­ни­зо­ван ре­фе­рен­дум за из­два­ја­
ње из оп­шти­на Кар­ло­вац и Ду­га Ре­са.
Ста­нов­ни­ци Оку­ча­на се, по­сле ре­фе­
рен­ду­ма, из­дво­ји­ли из оп­шти­не Но­ва
Гра­ди­шка и при­по­ји­ли оп­шти­ни Па­крац.
22. ја­ну­ар: Ор­га­ни без­бед­но­сти ЈНА
ухап­си­ли Ђу­ру Де­ча­ка због иле­гал­ног
уво­за оруж­ја у Хр­ват­ску.
23. ја­ну­ар: Са­ве­зни се­кре­та­ри­јат за на­
род­ну од­бра­ну (ССНО) са­оп­штио да ће
ЈНА раз­ор ­ у­жа­ти све па­ра­вој­не фор­ма­ци­
је ако то од­мах не учи­не вла­сти у Хр­ват­
ској.
Пред­сед­ник Ср­би­је Сло­бо­дан Ми­ло­
ше­вић у Бе­о­гра­ду раз­го­ва­рао с пред­
сед­ни­ком и пот­пред­сед­ни­ком Срп­ског
на­ци­о­нал­ног ви­је­ћа, Ми­ла­ном Ба­би­ћем
и Ми­лом Да­ки­ћем.
24. ја­ну­ар: Вој­не вла­сти у Хр­ват­ској
ухап­си­ле ви­ше ли­ца осум­њи­че­них да су
на­о­ру­жа­ва­ли па­ра­вој­не фор­ма­ци­је.
Пред­сед­ник Хр­ват­ске Фра­њо Туђ­ман
на сед­ни­ци вла­де из­ја­вио да ће Са­бор су­
спен­до­ва­ти све са­ве­зне про­пи­се.
25. ја­ну­ар: Пред­сед­ни­штво СФРЈ на­ре­
ди­ло де­мо­би­ли­за­ци­ју ре­зер­вног са­ста­ва
ми­ли­ци­је у Хр­ват­ској.
На бе­о­град­ској те­ле­ви­зи­ји еми­то­ван
филм о иле­гал­ном уво­зу оруж­ја у Хр­ват­
ску, ко­ји је ор­га­ни­зо­вао Мар­тин Шпе­гељ,
ми­ни­стар од­бра­не Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.
У Бе­о­гра­ду раз­го­ва­ра­ле де­ле­га­ци­је Ср­
би­је и Хр­ват­ске, ко­је су пред­во­ди­ли Ми­
ло­ше­вић и Туђ­ман.
Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­ће Сла­во­ни­је,
Ба­ра­ње и За­пад­ног Сре­ма упу­ти­ло зах­
тев Сло­бо­да­ну Ми­ло­ше­ви­ћу да сви Ср­би
оста­ну у јед­ној др­жа­ви.
Со­бра­ње Ма­ке­до­ни­је усво­ји­ло Де­кла­
ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти Ре­пу­бли­ке Ма­ке­
до­ни­је.
26. ја­ну­ар: У Бо­ро­ву На­се­љу про­на­ђен
уби­јен Звон­ко Осто­јић, крун­ски све­док
из фил­ма о уво­зу оруж­ја у Хр­ват­ску.
Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Хр­ват­
ске Јо­сип Бољ­ко­вац из­ја­вио: „Ми ће­мо
упо­три­је­би­ти сва сред­ства и оруж­је и Ср­
би ви­ше ни­ка­да у Хр­ват­ској не­ће би­ти оно
што су би­ли док бу­де нас.“
28. ја­ну­ар: Мар­тин Шпе­гељ из­ја­вио да
Хр­ват­ска не­ће спро­ве­сти Од­лу­ку Пред­
сед­ни­штва СФРЈ од 9. ја­ну­а­ра о рас­фор­
ми­ра­њу па­ра­вој­них фор­ма­ци­ја.
31. ја­ну­ар: Вој­ни суд у За­гре­бу из­дао
на­лог за при­во­ђе­ње Мар­ти­на Шпе­ге­ља
због иле­гал­ног уво­за оруж­ја.
У Спли­ту на­ја­вље­но фор­ми­ра­ње уста­
шке мла­де­жи.
1. фе­бру­ар: Је­да­на­ест за­ступ­ни­ка срп­
ске на­ци­о­нал­но­сти из Дал­ма­ци­је, Ли­ке, с
Кор­ду­на, Ба­ни­је и из Сла­во­ни­је по­ву­кло
се из Са­бо­ра Хр­ват­ске.
Пред­сед­ник Пред­сед­ни­штва СФРЈ Бо­
ри­сав Јо­вић те­ле­гра­мом оба­ве­стио Фра­
њу Туђ­ма­на да ће се „у спро­во­ђе­њу На­
ред­бе Пред­сед­ни­штва Ју­го­сла­ви­је ићи
до кра­ја“.
2. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жан про­тест­ни
ми­тинг због угро­же­но­сти срп­ског на­ро­
да у Хр­ват­ској.
3. фе­бру­ар: У Го­спи­ћу одр­жан про­тест­
ни ми­тинг због угро­же­но­сти срп­ског на­
ро­да у Хр­ват­ској.
У оп­шти­ни Вр­гин­мост ор­га­ни­зо­ван ре­
фе­рен­дум о при­кљу­че­њу САО Кра­ји­ни.
4. фе­бру­ар: У Кар­лов­цу срп­ски ста­но­ви
обе­ле­же­ни кр­сти­ћи­ма.
5. фе­бру­ар: Фра­њо Туђ­ман од­го­во­рио
на те­ле­грам Бо­ри­са­ва Јо­ви­ћа ис­та­кав­ши
да Мар­тин Шпе­гељ мо­же од­го­ва­ра­ти са­
мо хр­ват­ској вла­ди.
8. фе­бру­ар: У Бе­о­гра­ду за­се­да­ло Пред­
сед­ни­штво Ју­го­сла­ви­је. Пред­став­ник Хр­
ват­ске ни­је до­шао, а пред­став­ник Сло­ве­
ни­је на­пу­стио сед­ни­цу.
12. фе­бру­ар: МУП Хр­ват­ске по­ку­шао
да ус­по­ста­ви по­ли­циј­ску ста­ни­цу на Пли­
тви­ца­ма, али је то спре­че­но.
15. фе­бру­ар: Хр­ват­ски по­ли­цај­ци оку­
пи­ра­ли Пли­тви­це. Се­кре­тар СУП Кра­ји­не
Ми­лан Мар­тић за­тра­жио да од­мах на­пу­
сте под­руч­је Ко­ре­ни­це. Ка­да је то исто
за­тра­жи­ло Пред­сед­ни­штво Ју­го­сла­ви­је,
по­ли­ци­ја се по­ву­кла.
16. фе­бру­ар: У До­њем Лап­цу усво­је­на
Де­кла­ра­ци­ја о по­ло­жа­ју и пра­ви­ма срп­
ског на­ро­да у Хр­ват­ској.
17. фе­бру­ар: У Кар­лов­цу спре­че­но одр­
жа­ва­ње срп­ског про­тест­ног ми­тин­га.
18. фе­бру­ар: У Кар­лов­цу ухап­ше­ни ак­
ти­ви­сти СДС-а Мо­мир Ла­зић и Ни­ко­ла
Ву­чи­нић.
19. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жан срп­ски
ми­тинг.
21. фе­бру­ар: Са­бор Хр­ват­ске усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју о раз­дру­жи­ва­њу Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске и СФР Ју­го­сла­ви­је и до­нео од­
лу­ку да у Хр­ват­ској са­ве­зни за­ко­ни не
ва­же, с обра­зло­же­њем да ни­су у скла­ду
с Уста­вом Хр­ват­ске.
25. фе­бру­ар: Ми­лан Ба­бић го­во­рио
пред Ко­ми­си­јом за људ­ска пра­ва Ује­ди­
ње­них на­ци­ја (УН) у Же­не­ви.
26. фе­бру­ар: Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­
ће Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње и за­пад­ног Сре­ма
усво­ји­ло Де­кла­ра­ци­ју о су­ве­ре­ној ауто­
но­ми­ји срп­ског на­ро­да.
Вој­ни ту­жи­лац ЈНА по­ди­гао оп­ту­жни­цу
про­тив ми­ни­стра од­бра­не Хр­ват­ске Мар­
ти­на Шпе­ге­ља за кри­вич­но де­ло ору­жа­
не по­бу­не.
28. фе­бру­ар: Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­
ће и Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­не усво­
ји­ли Ре­зо­лу­ци­ју о раз­дру­жи­ва­њу Ре­пу­
бли­ке Хр­ват­ске и САО Кра­ји­не, ко­ја оста­
је у Ју­го­сла­ви­ји.
Јо­ван Ра­шко­вић се пре­се­лио у Бе­о­
град.
На сед­ни­ци СО Книн од­лу­че­но да се
пре­ки­не с упла­ћи­ва­њем основ­ног по­ре­
за на про­мет Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској.
У Пла­шком одр­жан збор Ср­ба. Од­лу­че­
но да се ме­сна за­јед­ни­ца Пла­шки из­дво­ји
из оп­шти­не Огу­лин и при­кљу­чи САО Кра­
ји­ни.
1. март: Пред­став­ни­ци Срп­ског на­ци­
о­нал­ног ви­је­ћа Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње и За­
пад­ног Сре­ма на кон­фе­рен­ци­ји у Но­вом
Са­ду обе­ло­да­ни­ли Де­кла­ра­ци­ју о про­
гла­ше­њу САО Кра­ји­не Сла­во­ни­је, Ба­ра­
ње и За­пад­ног Сре­ма.
2. март: Су­коб хр­ват­ске по­ли­ци­је и
срп­ског на­ро­да у Па­кра­цу. Због овог на­
си­ља одр­жа­не број­не де­мон­стра­ци­је у
срп­ским оп­шти­на­ма, а по­себ­но у Па­кра­
цу и Дво­ру на Уни. Исто­га да­на у Па­крац
ушле и је­ди­ни­це ЈНА, а ин­тер­ве­ни­са­ло је
и Пред­сед­ни­штво Ју­го­сла­ви­је. Хр­ват­ски
по­ли­цај­ци се по­ву­кли, али оста­ви­ли пу­
стош у згра­ди СО Па­крац и у вла­ди­чан­
ском дво­ру. По не­ким тврд­ња­ма, ово је
по­че­так хр­ват­ско-срп­ског ра­та.
3. март: У хр­ват­ском се­лу Ки­је­во код
Кни­на хр­ват­ски ци­ви­ли на­па­ли ауто­мо­
бил у ко­јем су би­ли пред­сјед­ник Из­вр­
шног ви­је­ћа СО Книн Вељ­ко По­по­вић и
пред­сед­ник Ви­је­ћа удру­же­ног ра­да Не­
бој­ша Ман­ди­нић.
У Кар­лов­цу одр­жан про­тест­ни скуп
срп­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца с Ба­ни­је, Кор­ду­
на, из Гор­ског Ко­та­ра и Бе­ле Кра­ји­не.
4. март: У Па­кра­цу бо­ра­ви­ли чла­но­ви
Пред­сед­ни­штва СФРЈ Сти­пе Ме­сић, Не­
над Бу­ћин и Бо­гић Бо­ги­ће­вић, са­ве­зни
се­кре­тар за уну­тра­шње по­сло­ве Пе­тар
Гра­ча­нин, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­
ва Хр­ват­ске Јо­сип Бољ­ко­вац и на­чел­ник
Шта­ба Пете вој­не обла­сти ге­не­рал-пот­пу­
ков­ник Си­ме­он Пра­шче­вић.
5. март: По­ли­ци­ја САО Кра­ји­не укло­
ни­ла ба­ри­ка­де ко­је су по­ста­ви­ли Хр­ва­ти
се­ла Ки­је­ва.
Хр­ват­ски спе­ци­јал­ци за­по­се­ли мост
на Са­ви код Ја­се­нов­ца.
6. март: У За­гре­бу Фра­њо Туђ­ман на­ја­
вио фор­ми­ра­ње Збо­ра на­род­не за­шти­те.
Пред­сед­ник хр­ват­ске вла­де Јо­сип
Ма­но­лић упу­тио про­тест­ну но­ту пред­
сед­ни­ку вла­де Ср­би­је у ко­јој се од­ба­цу­
ју ста­во­ви вла­де Ср­би­је о до­га­ђа­ји­ма у
Па­кра­цу.
Ус­по­ста­вље­на ди­рект­на ауто­бу­ска ли­
ни­ја Ја­ње­во – За­греб.
Пред­сед­ник Хр­ват­ске стран­ке пра­ва
До­бро­слав Па­ра­га до­ста­вио слу­жбе­ни
зах­тев Са­бо­ру Хр­ват­ске да се по­смрт­
ни оста­ци по­глав­ни­ка Ан­те Па­ве­ли­ћа из
Ма­дри­да пре­не­су у За­греб.
7. март: У Да­ру­ва­ру екс­пло­зи­вом раз­
не­сен ки­оск По­ли­ти­ке.
Фо­рум Ср­ба Бе­ле Кра­ји­не, Гор­ског Ко­
та­ра, Кор­ду­на, Ба­ни­је, По­ку­пља и Жум­
бер­ка ис­та­као да Вој­на Кра­ји­на ни­ка­да
ни­је би­ла хр­ват­ска зе­мља.
У Спли­ту фор­ми­ра­на стран­ка Не­за­ви­
сна Др­жа­ва Хр­ват­ска.
11. март: Па­три­јарх Срп­ске Пра­во­слав­
не Цр­кве Па­вле по­се­тио Па­крац.
14. март: Пред­сед­ни­штво СФРЈ, по­сле
тро­днев­не рас­пра­ве, од­би­ло пред­лог
Шта­ба вр­хов­не ко­ман­де ЈНА о по­ди­за­њу
бор­бе­не го­то­во­сти. Про­тив су гла­са­ли Ја­
нез Др­нов­шек, Ва­сил Ту­пур­ков­ски, Стје­
пан Ме­сић и Бо­гић Бо­ги­ће­вић.
Ср­би оку­пље­ни код згра­де СО Вр­гин­
мост тра­жи­ли за­бра­ну но­ше­ња сим­бо­ла
„ша­хов­ни­це“ у овој оп­шти­ни.
2/2010  l  Двери српске  l  35
 Де­ле­га­ци­ја СДС-а Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње
и За­пад­ног Сре­ма пре­го­ва­ра­ла с Фра­
њом Туђ­ма­ном у За­гре­бу.
15. март: Пред­сед­ник СО Сињ Јер­ко Ву­
кас раз­го­ва­рао у Кни­ну с Ми­ла­ном Ба­би­
ћем.
16. март: У Гра­ча­цу фор­ми­ра­на но­ва
стран­ка – Срп­ска де­мо­крат­ска стран­ка
Кра­ји­не (СДС Кра­ји­не).
Члан Пред­сед­ни­штва СФРЈ Сти­пе Ме­
сић из­ја­вио: „Ова зе­мља мо­ра би­ти са­вез
су­ве­ре­них др­жа­ва.“
17. март: Про­свет­ни рад­ни­ци САО Кра­
ји­не у Кни­ну за­кљу­чи­ли да је зва­нич­ни је­
зик у САО Кра­ји­ни срп­ско­хр­ват­ски.
18. март: СО Книн, на осно­ву Ре­зо­лу­ци­
је о раз­дру­жи­ва­њу Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске
и САО Кра­ји­не, до­нео Од­лу­ку о при­мје­
ни за­ко­на и дру­гих про­пи­са на под­руч­ју
САО Кра­ји­не. То је зна­чи­ло да се у САО
Кра­ји­ни при­ме­њу­ју за­ко­ни и про­пи­си са­
ве­зне др­жа­ве и САО Кра­ји­не. На том за­
се­да­њу до­не­се­на и Од­лу­ка о одва­ја­њу од
Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.
На ван­ред­ној сед­ни­ци СО Книн Ми­лан
Ба­бић из­ја­вио да ће САО Кра­ји­на при­
зна­ти Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску ако Хр­ват­ска
при­зна САО Кра­ји­ну.
19. март: Све оп­шти­не САО Кра­ји­не по­
твр­ди­ле Ре­зо­лу­ци­ју о раз­дру­жи­ва­њу с
Ре­пу­бли­ком Хр­ват­ском.
21. март: Ми­лан Ба­бић ре­као да ће Ср­
би Кра­ји­не ићи сво­јим пу­тем.
26. март: Европ­ска за­јед­ни­ца об­ја­ви­
ла де­кла­ра­ци­ју у ко­јој је ре­че­но да „ује­
ди­ње­на и де­мо­крат­ска Ју­го­сла­ви­ја“ има
нај­бо­ље шан­се да се ин­те­гри­ше у Евро­пу.
У За­гре­бу аме­рич­ки пар­ла­мен­тар­ци,
ко­ји су до­шли у ор­га­ни­за­ци­ји Хел­син­
шке ко­ми­си­је за људ­ска пра­ва, раз­го­ва­
ра­ли с пред­став­ни­ци­ма Ср­ба из Хр­ват­
ске.
У За­гре­бу за­вр­ше­на ис­тра­га про­тив
Жељ­ка Ра­жна­то­ви­ћа Ар­ка­на, Ду­ша­на
Бан­ди­ћа, Зо­ра­на Сте­фа­но­ви­ћа и Ду­ша­на
Ца­ри­ћа, ко­је је оп­ту­жни­ца те­ре­ти­ла за
при­пре­ма­ње ору­жа­не по­бу­не у Хр­ват­
ској.
28. март: У Спли­ту одр­жан пр­ви од
шест на­ја­вље­них са­ста­на­ка пред­сед­ни­ка
ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка.
29. март: СО Книн по­зва­ла у Книн пред­
сед­ни­ка Ср­би­је Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа.
31. март: Спе­ци­јал­ци МУП-а Хр­ват­ске
на­па­ли срп­ске по­ло­жа­је на Пли­тви­ца­ма.
На срп­ској стра­ни стра­дао је Рај­ко Ву­ка­
ди­но­вић, а на хр­ват­ској по­ли­ца­јац Јо­сип
Јо­вић. По мно­гим ту­ма­че­њи­ма, био је то
по­че­так хр­ват­ско-срп­ског ра­та.
У Бо­ро­ву Се­лу при­хва­ће­на од­лу­ка о
при­са­је­ди­ње­њу Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње и За­
пад­ног Сре­ма Ср­би­ји.
1. април: Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­
не до­не­ло од­лу­ку о при­са­је­ди­ње­њу САО
36 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Кра­ји­не Ср­би­ји и о рас­пи­си­ва­њу ре­фе­
рен­ду­ма.
6. април: Спе­ци­јал­ци МУП-а Хр­ват­ске
по­но­ви­ли на­пад на срп­ски Па­крац.
12. април: Из­вр­шно ви­је­ће САО Кра­ји­
не рас­пи­са­ло ре­фе­рен­дум срп­ског на­ро­
да за при­са­је­ди­ње­ње Ср­би­ји, да­тум одр­
жа­ва­ња: 12. мај.
16. април: У Ка­ра­ђор­ђе­ву се са­ста­ли
Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић и Фра­њо Туђ­ман.
30. април: У Кни­ну одр­жа­на кон­сти­ту­
тив­на сед­ни­ца Скуп­шти­не САО Кра­ји­не.
За пред­сед­ни­ка иза­бран по­сла­ник из
Гли­не Ве­ли­бор Ма­ти­ја­ше­вић.
2. мај: Ср­би Бо­ро­ва Се­ла од­би­ли на­пад
при­пад­ни­ка МУП-а Хр­ват­ске. Том при­ли­
ком по­ги­ну­ло 13 хр­ват­ских спе­ци­ја­ла­ца.
Уби­јен ко­ман­дир хр­ват­ске по­ли­циј­ске
ста­ни­це у По­ла­чи код Бен­ков­ца.
3. мај: Хр­ват­ске вла­сти у За­дру до­пу­
сти­ле уни­шти­ле око 350 срп­ских ку­ћа и
ло­ка­ла, та­ко­зва­на Кри­стал­на ноћ.
5. мај: Фра­њо Туђ­ман у Тро­ги­ру по­звао
хр­ват­ски на­род на по­бу­ну про­тив ЈНА.
6. мај: ХДЗ ор­га­ни­зо­вао де­мон­стра­ци­је
про­тив ЈНА у Спли­ту.
ХДЗ по­чео да при­ку­пља пот­пи­се за
ус­кра­ћи­ва­ње бо­рав­ка чла­но­ви­ма СДС-а
у Ши­бе­ни­ку Јо­ва­ну Ра­шко­ви­ћу, Бран­ку
По­по­ви­ћу и Мар­ку До­бри­је­ви­ћу.
У Твор­ни­ци елек­тро­да и фе­ро­ле­гу­ра
у Ши­бе­ни­ку за­тра­же­но да рад­ни­ци срп­
ске на­ци­о­нал­но­сти пот­пи­шу до­ку­ме­нат
о ло­јал­но­сти Хр­ват­ској.
9. мај: Пред­сед­ни­штво СФРЈ до­не­ло Од­
лу­ку о по­ста­вља­њу је­ди­ни­ца ЈНА из­ме­ђу
те­ри­то­ри­је с ве­ћин­ским срп­ским ста­нов­
ни­штвом и оста­лих де­ло­ва Хр­ват­ске.
12. мај: Ор­га­ни­зо­ван ре­фе­рен­дум у
Кра­ји­ни о при­са­је­ди­ње­њу Ср­би­ји.
19. мај: У Хр­ват­ској одр­жан ре­фе­рен­
дум о от­це­пље­њу Хр­ват­ске од Ју­го­сла­
ви­је.
28. мај: На ста­ди­о­ну Но­го­мет­ног клу­ба
За­греб из­вр­ше­на смо­тра Збо­ра на­род­не
гар­де Хр­ват­ске.
29. мај: Скуп­шти­на САО Кра­ји­не иза­
бра­ла пр­ву вла­ду – пред­сед­ник Ми­лан
Ба­бић, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва
Ми­лан Мар­тић; про­гла­шен Ста­тут САО
Кра­ји­не.
1. јун: За­гре­бач­ки Вје­сник об­ја­вио да је
„слу­чај Мли­нар“ ре­жи­рао Јо­ван Ра­шко­
вић и да је Мли­нар до­бро­вољ­но глу­мио
жр­тву ко­ју ко­љу.
17. јун: Хр­ват­ска стран­ка пра­ва усво­
ји­ла Ли­пањ­ску по­ве­љу, у ко­јој се тра­жи
об­но­ва Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске, чи­је
су ис­точ­не гра­ни­це ли­ни­ја Су­бо­ти­ца – Зе­
мун – Дри­на – Сан­џак – Бо­ка Ко­тор­ска.
21. јун: Др­жав­ни се­кре­тар Сје­ди­ње­них
Аме­рич­ких Др­жа­ва Џејмс Беј­кер на кра­ју
по­се­те СФРЈ из­ја­вио да Аме­ри­ка по­др­жа­
ва це­ло­ви­ту и де­мо­крат­ску Ју­го­сла­ви­ју.
24. јун: У Ба­ња­лу­ци пот­пи­сан До­го­вор
о при­вред­ној, по­ли­тич­кој и кул­тур­ној са­
рад­њи САО Кра­ји­не и За­јед­ни­це оп­шти­на
Бо­сан­ске Кра­ји­не.
25. јун: Хр­ват­ска и Сло­ве­ни­ја про­гла­си­
ле др­жав­ну не­за­ви­сност.
26. јун: Спе­ци­јал­ци МУП-а Хр­ват­ске
про­др­ли у Гли­ну. Срп­ске сна­ге из­вр­ши­ле
на­пад на по­ли­циј­ску ста­ни­цу.
Са­ве­зно Из­вр­шно ве­ће об­ја­ви­ло На­
ред­бу о за­бра­ни ус­по­ста­вља­ња ре­пу­
блич­ких гра­нич­них пре­ла­за уну­тар те­
ри­то­ри­ја СФРЈ. Са­ве­зни СУП и ЈНА за­ду­
же­ни за про­во­ђе­ње на­ред­бе.
27. јун: Је­ди­ни­це ТО Сло­ве­ни­је на­па­ле
је­ди­ни­це и ка­сар­не ЈНА. По­чео крат­ко­
тра­јан рат, у ко­ме је ЈНА пре­тр­пе­ла знат­
не гу­бит­ке.
Скуп­шти­на САО Кра­ји­не до­пу­ни­ла
вла­ду Кра­ји­не на сед­ни­ци у Бо­сан­ском
Гра­хо­ву. Ми­лан Мар­тић по­ста­вљен за
ми­ни­стра од­бра­не, што он ни­је при­хва­
тио. То је по­че­так свих по­то­њих не­спо­
ра­зу­ма из­ме­ђу Мар­ти­ћа и Ба­би­ћа.
У Бо­сан­ском Гра­хо­ву одр­жа­на за­јед­
нич­ка сед­ни­ца скуп­шти­на САО Кра­ји­не
и Бо­сан­ске кра­ји­не. Усво­је­на де­кла­ра­
ци­ја о ује­ди­ње­њу.
1. јул: Под при­ти­ском Европ­ске за­јед­
ни­це, Пред­сед­ни­штво СФРЈ иза­бра­ло
Стје­па­на Ме­си­ћа за пред­сед­ни­ка (он ће
на овој ду­жно­сти би­ти до 5. де­цем­бра).
4. јул: Хр­ват­ске по­ли­циј­ске сна­ге пре­ко
под­руч­ја Вр­гин­мо­ста ушле у То­пу­ско.
6. јул: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге на­па­ле
срп­ско ста­нов­ни­штво у Ста­рој Те­њи.
18. јул: Пред­сед­ни­штво СФРЈ до­не­ло
од­лу­ку о по­вла­че­њу ЈНА из Сло­ве­ни­је.
22. јул: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге по­ку­
ша­ле да оку­пи­ра­ју Пла­шки, али су од­би­
је­не.
27. јул: Срп­ске сна­ге про­те­ра­ле сна­ге
МУП-а Хр­ват­ске из Гли­не.
1. ав­густ: Фра­њо Туђ­ман по­звао Хр­ва­те
да бу­ду спрем­ни на оп­шти рат. От­по­че­ле
бор­бе у Да­љу, Ер­ду­ту, Оси­је­ку, Дар­ди,
Ву­ко­ва­ру и Кру­ше­ву.
3. ав­густ: У Да­љу хр­ват­ске ору­жа­не сна­
ге из­вр­ши­ле зло­чин над ци­вил­ним ста­
нов­ни­штвом.
4. ав­густ: На Шар­че­вом рас­кр­шћу код
Кр­ња­ка уби­је­на тро­ји­ца хр­ват­ских по­ли­
ца­ја­ца.
17. ав­густ: У Мир­ков­ци­ма хр­ват­ске ору­
жа­не сна­ге на­па­ле Ср­бе.
20. ав­густ: Вла­да САО Кра­ји­не до­не­ла
од­лу­ку да се ус­по­ста­ви је­дин­ствен си­
стем Те­ри­то­ри­јал­не од­бра­не (ТО) Кра­ји­не
– Ору­жа­не сна­ге Кра­ји­не, као део је­дин­
стве­ног си­сте­ма ору­жа­них сна­га СФРЈ. За
ко­ман­дан­та ТО, по функ­ци­ји, име­но­ван је
Ми­лан Ба­бић, за за­ме­ни­ка Ми­лан Мар­
тић а за пр­вог на­чел­ни­ка Шта­ба Или­ја
Ђу­јић, ге­не­рал ЈНА у пен­зи­ји.
 21. ав­густ: Тен­ков­ске је­ди­ни­це Книн­
ског кор­пу­са ЈНА сти­гле у не­по­сред­ну
бли­зи­ну За­дра. Из Бе­о­гра­да на­ре­ђе­но
об­у­ста­вља­ње да­љег на­пре­до­ва­ња.
Је­ди­ни­це Но­во­сад­ског кор­пу­са ЈНА
ушле у Бе­ли Ма­на­стир.
22. ав­густ: У Гру­би­шном По­љу, Па­кра­цу
и Да­ру­ва­ру хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге из­
вр­ши­ле зло­чи­не над Ср­би­ма.
Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге ушле у не­ко­
ли­ко се­ла оп­шти­не Ца­праг на Ба­ни­ји и
том при­ли­ком уби­ле 15 срп­ских ци­ви­ла.
23. ав­густ: Је­ди­ни­це ЈНА и ТО осло­бо­
ди­ле се­ло Ки­је­во код Кни­на („хр­ват­ски
Ала­мо“). Ак­ци­ју је пла­ни­рао пот­пу­ков­
ник Рат­ко Мла­дић, а спро­вео пот­пу­ков­
ник Слав­ко Ли­си­ца.
ЈНА и ТО Сла­во­ни­је и Ба­ра­ње осло­бо­
ди­ле Ба­ра­њу и сти­гле до Оси­је­ка.
1. сеп­тем­бар: Рат­но ва­зду­хо­плов­ство
ЈНА за­пле­ни­ло ави­он уганд­ске ком­па­ни­
је с то­ва­ром оруж­ја за Хр­ват­ску. Ухап­шен
ор­га­ни­за­тор то­га по­сла Ан­тон Ки­каш.
3. сеп­тем­бар: Пред­став­ни­ци 12 зе­ма­ља
Европ­ске за­јед­ни­це до­го­во­ри­ли се у Ха­
гу да бив­ши ми­ни­стар Ве­ли­ке Бри­та­ни­је
лорд Пи­тер Ка­ринг­тон бу­де ко­ор­ди­на­тор
ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је о Ју­го­сла­ви­ји.
Во­де се бор­бе око Ма­сле­нич­ког мо­
ста.
4. сеп­тем­бар: У Го­спи­ћу хр­ват­ске ору­
жа­не сна­ге по­чи­ни­ле зло­чин над Ср­би­
ма: уби­ја­ле, спа­љи­ва­ле, ве­ша­ле на бан­
де­ре.
5. сеп­тем­бар: Па­па Јо­ван Па­вле Други
по­звао римока­то­ли­ке да се мо­ле за спас
Хр­ват­ске.
7. сеп­тем­бар: У Ха­гу по­че­ла Ме­ђу­на­
род­на кон­фе­рен­ци­ја о Ју­го­сла­ви­ји.
9. сеп­тем­бар: У Бо­сан­ској Ото­ци ухап­
шен Ми­лан Мар­тић. Хр­ват­ска зах­те­ва­
ла ње­го­во из­ру­че­ње, али је Мар­тић, уз
по­сре­до­ва­ње ЈНА, пу­штен и пре­ба­чен у
Книн.
11. сеп­тем­бар: Во­ђе­не бор­бе око Скра­
ди­на и Ма­сле­нич­ког мо­ста.
13. сеп­тем­бар: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­
ге код Кар­лов­ца за­ро­би­ле ге­не­ра­ла ЈНА
Ми­ла­на Ак­сен­ти­је­ви­ћа и гру­пу офи­ци­ра.
15. сеп­тем­бар: Код Го­спи­ћа по­ги­нуо
Ђор­ђе Бо­жо­вић Ги­шка, ко­ман­дант фор­
ма­ци­је Срп­ске до­бро­во­љач­ке гар­де.
21. сеп­тем­бар: На Ко­ран­ском мо­сту код
Кар­лов­ца хр­ват­ска по­ли­ци­ја ма­са­кри­ра­
ла 13 ре­зер­ви­ста ЈНА.
25. сеп­тем­бар: Са­вет без­бед­но­сти УН
из­гла­сао Ре­зо­лу­ци­ју 713, ко­јом је уве­ден
ем­бар­го на ис­по­ру­ке оруж­ја за под­руч­је
Ју­го­сла­ви­је.
3. ок­то­бар: Пред­сед­ни­штво СФРЈ про­
гла­си­ло не­по­сред­ну рат­ну опа­сност.
4. ок­то­бар: У Ха­гу са­оп­штен до­го­вор да
се про­блем Ср­ба САО Кра­ји­не ре­ша­ва у
Пот­ко­ми­те­ту за на­ци­о­нал­не ма­њи­не.
Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја пр­ви пут ту­кла
Вој­нић.
5. ок­то­бар: Во­ђе­не бор­бе у бли­зи­ни
Оси­је­ка, Но­ве Гра­ди­шке, Си­ска, Па­кра­ца
и Ду­бров­ни­ка. С Кор­ду­на оти­шла Ло­
знич­ка бри­га­да ЈНА.
8. ок­то­бар: Са­бор Хр­ват­ске до­нео Од­
лу­ку о рас­ки­ду др­жа­во­твор­не ве­зе с Ју­
го­сла­ви­јом и про­гла­сио др­жав­ну са­мо­
стал­ност Хр­ват­ске. Про­гла­ше­на пот­пу­на
са­мо­стал­ност Ре­пу­бли­ке Сло­ве­ни­је. ЈНА
до­би­ла де­сет да­на да се по­ву­че.
13. ок­то­бар: На Кор­дун до­шла За­је­чар­
ска бри­га­да ЈНА.
16. ок­то­бар: Хр­ват­ска вла­да да­ла рок
ЈНА да се по­ву­че с ње­не те­ри­то­ри­је до
10. но­вем­бра.
Пред­сед­ник Кра­ји­не Ми­лан Ба­бић
пот­пи­сао Указ о про­гла­ше­њу За­ко­на о
осни­ва­њу При­вред­не ко­мо­ре Кра­ји­не.
18. ок­то­бар: У Ха­гу пред­ло­же­на де­кла­
ра­ци­ја о Ју­го­сла­ви­ји, пре­ма ко­јој се ре­
пу­бли­ке СФРЈ сма­тра­ју су­ве­ре­ним и ме­
ђу­на­род­но при­зна­тим др­жа­ва­ма.
29. ок­то­бар: Ми­ни­стри ино­стра­них по­
сло­ва Европ­ске за­јед­ни­це од­лу­чи­ли да
уве­ду еко­ном­ске санк­ци­је Ср­би­ји ако до
4. но­вем­бра не при­хва­ти пред­ло­ге лор­да
Пи­те­ра Ка­ринг­то­на.
2. но­вем­бар: Фор­ми­ра­не три кор­ду­на­
шке бри­га­де (Друга за Вој­нић, Трећа за
Слуњ, Четврта за Вр­гин­мост).
3. но­вем­бар: Хр­ват­ске сна­ге про­те­ра­ле
Ср­бе из 18 се­ла у за­пад­ној Сла­во­ни­ји.
4. но­вем­бар: Ка­сар­на ЈНА Ло­го­ри­ште
у Кар­лов­цу ева­ку­и­са­на уз гу­бит­ке: 26 мр­
твих и 67 ра­ње­них вој­ни­ка.
5. но­вем­бар: У Ха­гу одр­жан са­ста­нак
чла­но­ва Кон­фе­рен­ци­је о Ју­го­сла­ви­ји. Том
при­ли­ком по­ну­ђе­на је че­твр­та вер­зи­ја
до­ку­мен­та под рад­ним на­зи­вом Од­ред­бе
спо­ра­зу­ма за кон­вен­ци­ју о бу­ду­ћем устрој­
ству Ју­го­сла­ви­је, у ко­јој се пред­ви­ђа­ло
да Ју­го­сла­ви­ја бу­де „за­јед­нич­ка др­жа­ва
рав­но­прав­них ре­пу­бли­ка од од оних ре­
пу­бли­ка ко­је же­ле да оста­ну у њој“. Сло­бо­
дан Ми­ло­ше­вић од­био да при­хва­ти по­ну­
ђе­ни до­ку­мент с обра­зло­же­њем да се не
мо­же „сло­жи­ти са уки­да­њем Ју­го­сла­ви­је
по­те­зом пе­ра“.
8. но­вем­бар: Ми­ни­стри Европ­ске за­
јед­ни­це од­лу­чи­ли да Ју­го­сла­ви­ји уве­ду
санк­ци­је.
9. но­вем­бар: Пред­сед­ни­штво СФРЈ упу­
ти­ло зах­тев Са­ве­ту без­бед­но­сти о хит­ном
упу­ћи­ва­њу ми­ров­них сна­га у Ју­го­сла­ви­ју.
18. но­вем­бар: Вла­да Кра­ји­не про­гла­си­
ла од­лу­ку по ко­јој се сна­ге ме­ђу­на­род­не
за­јед­ни­це мо­гу раз­ме­сти­ти са­мо на ли­ни­
је раз­гра­ни­че­ња. По­сле ви­ше­ме­сеч­них
бор­би, је­ди­ни­це ЈНА за­у­зе­ле Ву­ко­вар.
21. но­вем­бар: Аме­рич­ки ам­ба­са­дор
Во­рен Зи­мер­ман при­пи­сао ЈНА и Ср­би­ји
од­го­вор­ност за кри­зу у Ју­го­сла­ви­ји.
У Кни­ну Скуп­шти­на САО Кра­ји­не сме­
ни­ла пред­сед­ни­ка Ве­ли­бо­ра Ма­ти­ја­ше­
ви­ћа и иза­бра­ла Ми­лу Па­спа­ља.
23. но­вем­бар: У Же­не­ви Сло­бо­дан Ми­
ло­ше­вић, Фра­њо Туђ­ман и Вељ­ко Ка­ди­
је­вић до­го­во­ри­ли пре­кид ра­та и да­ли са­
гла­сност на до­ку­мент по­знат под име­ном
Вен­сов план.
27. но­вем­бар: Са­вет без­бед­но­сти при­
хва­тио Ре­зо­лу­ци­ју 727 на осно­ву зах­те­ва
вла­де Ју­го­сла­ви­је о сла­њу ми­ров­них сна­
га у Ју­го­сла­ви­ју.
28. но­вем­бар: Код Це­тин­гра­да по­ги­нуо
ко­ман­дант Друге кор­ду­на­шке бри­га­де
пот­пу­ков­ник То­ми­слав Ран­ко­вић, ко­ји се
за­ла­гао за ства­ра­ње аутох­то­не кра­јин­ске
вој­ске, а про­ти­вио швер­цу и ко­руп­ци­ји.
2. де­цем­бар: Са­вет ми­ни­ста­ра Европ­
ске за­јед­ни­це од­лу­чио да еко­ном­ске
санк­ци­је бу­ду уве­де­не са­мо Ср­би­ји и Цр­
ној Го­ри.
5. де­цем­бар: Хр­ват­ски Са­бор опо­звао
Стје­па­на Ме­си­ћа из Пред­сед­ни­штва Ју­
го­сла­ви­је. Ме­сић је та­да ре­као: „Ми­слим
да сам оба­вио за­да­так. Ју­го­сла­ви­је ви­ше
не­ма!“
18. де­цем­бар: Ми­ни­стар­ски са­вет
Европ­ске за­јед­ни­це усво­јио Де­кла­ра­ци­
ју о кри­те­ри­ју­ми­ма за при­зна­ва­ње но­
вих др­жа­ва по прин­ци­пи­ма га­ран­то­ва­
ње пра­ва ет­нич­ким и на­ци­о­нал­ним гру­
па­ма и ма­њи­на­ма у скла­ду са оба­ве­за­ма
про­пи­са­ним у окви­ру Кон­фе­рен­ци­је о
европ­ској без­бед­но­сти и са­рад­њи, по­
што­ва­ње не­по­вре­ди­во­сти свих гра­ни­ца,
ко­је мо­гу би­ти ме­ња­не са­мо ми­ро­љу­би­
вим пу­тем и за­јед­нич­ким до­го­во­ром, и
Европ­ска за­јед­ни­ца не­ће при­зна­ти оне
ен­ти­те­те ко­ји су на­ста­ли као ре­зул­тат
агре­си­је.
19. де­цем­бар: Уста­во­твор­на скуп­шти­
на САО Кра­ји­не у Кни­ну усво­ји­ла Устав
и про­гла­си­ла Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну
(РСК). Пр­ви пред­сед­ник: Ми­лан Ба­бић.
Пре­ми­јер СФРЈ Ан­те Мар­ко­вић под­нео
остав­ку.
23. де­цем­бар: Не­мач­ка при­зна­ла Сло­
ве­ни­ју и Хр­ват­ску.
26. де­цем­бар: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге
из прав­ца Кар­лов­ца кре­ну­ле у офан­зи­
ву пре­ма Тур­њу и Ка­мен­ском с ци­љем
да се про­би­ју кроз Утињ­ску до­ли­ну до
Вр­гин­мо­ста и Вој­ни­ћа. Бор­бе су во­ђе­не
три да­на. По­ги­нуо ве­ли­ки број хр­ват­ских
вој­ни­ка.
1992. л. Г.
3. ја­ну­ар: У Са­ра­је­ву пот­пи­сан Спо­ра­
зум о ан­га­жо­ва­њу сна­га Ује­ди­ње­них на­
ци­ја (УН) у Ју­го­сла­ви­ји.
8. ја­ну­ар: Са­вет без­бед­но­сти Ује­ди­ње­
них на­ци­ја при­хва­тио ре­зо­лу­ци­ју 727 о
сла­њу прет­ход­ни­це ме­ђу­на­род­них сна­га
у Ју­го­сла­ви­ју.
2/2010  l  Двери српске  l  37
 Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић упу­тио отво­ре­
но пи­смо Ми­ла­ну Ба­би­ћу. (Ба­бић је од­го­
во­рио јав­но 12. ја­ну­ар ­ а.)
13. ја­ну­ар: Ва­ти­кан при­знао Хр­ват­ску и
Сло­ве­ни­ју.
15. ја­ну­ар: Европ­ска за­јед­ни­ца при­зна­
ла Сло­ве­ни­ју и Хр­ват­ску.
17. ја­ну­ар: Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Са­бор
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве об­ја­вио са­
оп­ште­ње о пра­ву срп­ског на­ро­да на са­
мо­о­пре­де­ље­ње.
27. ја­ну­ар: Пре­го­во­ри пред­став­ни­ка
РСК и Мар­ка Гул­дин­га у Кни­ну за­вр­ши­ли
без до­го­во­ра.
30. ја­ну­ар: У Бе­о­гра­ду по­че­ла тро­днев­
на сед­ни­ца та­ко­зва­ног кр­њег Пред­сед­
ни­штва СФРЈ, пред­став­ни­ка Ср­би­је и Кра­
ји­не. Ми­лан Ба­бић и ње­го­ва вла­да ни­су
да­ли са­гла­сност на Вен­сов план. Уме­сто
Ба­би­ћа, са­гла­сност је 2. фе­бру­ар ­ а дао
пред­сед­ник Скуп­шти­не Кра­ји­не Ми­ле
Па­спаљ.
Пред­сед­ник Ру­си­је Бо­рис Ни­ко­ла­је­
вич Јељ­цин на­ја­вио да ће Ру­си­ја при­зна­
ти Сло­ве­ни­ју и Хр­ват­ску.
3. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жан збор по­
др­шке Ми­ла­ну Ба­би­ћу због од­би­ја­ња да
пот­пи­ше Вен­сов план.
4. фе­бру­ар: Бу­трос Бу­трос Га­ли, ге­не­
рал­ни се­кре­тар УН, из­ја­вио да на те­ри­то­
ри­ји под за­шти­том УН не­ће ва­жи­ти хр­ват­
ски за­ко­ни.
5. фе­бру­ар: По­ли­тич­ко вођ­ство скуп­
шти­на оп­шти­на Вој­нић и Гра­чац по­др­жа­
ло Вен­сов план.
Кра­јин­ска по­ли­ци­ја у Уд­би­ни оме­та­ла
уче­сни­ке са­стан­ка СДС-а ко­ји су за­сту­
па­ли те­зу да Вен­сов план тре­ба при­ла­го­
ди­ти срп­ској стра­ни.
6. фе­бру­ар: У Гра­ча­цу о Вен­со­вом пла­
ну раз­го­ва­ра­ли пред­став­ни­ци СДС-а Кра­
ји­не и ЈНА, ко­је је пред­во­дио ге­не­рал Рат­
ко Мла­дић.
Вла­да Кра­ји­не по­де­ли­ла те­ри­то­ри­ју
на че­ти­ри ад­ми­ни­стра­тив­на окру­га: Се­
вер­но­дал­ма­тин­ски, Лич­ки, Кор­ду­на­шки
и Ба­ниј­ски.
7. фе­бру­ар: Бу­трос Бу­трос Га­ли из­ја­вио
да се тру­пе УН не­ће по­ву­ћи из за­шти­ће­
них зо­на Кра­ји­не док се не на­ђе по­ли­тич­
ко ре­ше­ње, да рас­по­ред ових сна­га не­ће
пре­ју­ди­ци­ра­ти по­ли­тич­ко ре­ше­ње, да
под­руч­ја под за­шти­том УН не­ће би­ти под
за­ко­ни­ма Хр­ват­ске и да ће сна­ге УН шти­
ти­ти ло­кал­но ста­нов­ни­штво пре и по­сле
де­ми­ли­та­ри­за­ци­је.
9. фе­бру­ар: Скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Срп­
ске Кра­ји­не у Гли­ни без­у­слов­но при­хва­
ти­ла Вен­сов план. На­го­ве­ште­но и сме­њи­
ва­ње Ми­ла­на Ба­би­ћа. Скуп­шти­ни при­
су­ство­ва­ли и Бран­ко Ко­стић, Ју­го­слав
Ко­стић и ге­не­рал Бла­го­је Аџић.
10. фе­бру­ар: На сед­ни­ци вла­де у Кни­
ну до­го­во­ре­но да Ми­лан Ба­бић об­ја­ви
услов­но при­хва­та­ње Вен­со­вог пла­на. Он,
38 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
уме­сто то­га, на­мет­нуо од­лу­ку о ре­фе­рен­
ду­му на ко­ме ће се од­лу­чи­ти о при­хва­та­
њу / не­при­хва­та­њу Вен­со­ва пла­на.
Јо­ван Ра­шко­вић по­но­вио иде­ју о кул­
тур­ној ауто­но­ми­ји Ср­ба у Хр­ват­ској.
12. фе­бру­ар: Ми­лан Ба­бић за­тра­жио да
Ује­ди­ње­не на­ци­је уве­ду про­тек­то­рат над
Кра­ји­ном.
13. фе­бру­ар: Вој­на по­ли­ци­ја ЈНА у Кни­
ну за­тво­ри­ла Бо­го­љу­ба Бје­ла­но­ви­ћа Ро­
ду, чла­на Глав­ног од­бо­ра СДС-а Кра­ји­не,
за­то што је на­пу­стио по­ло­жај из про­те­ста
пре­ма по­ступ­ци­ма ЈНА по­зна­тим по ко­
ман­ди „за­у­зми па вра­ти“.
Из Кни­на ЈНА и кра­јин­ска по­ли­ци­ја
по­че­ле ма­сов­но да вра­ћа­ју до­бро­вољ­це
ко­ји су до­шли из Ср­би­је.
15. фе­бру­ар: Бе­ог­ рад­ски днев­ни лист
Ве­чер­ње но­во­сти на­ја­вио од­ла­зак Ми­ла­
на Ба­би­ћа ци­ти­ра­ју­ћи из­ја­ве Ми­ле Па­спа­
ља и Ду­ша­на Јо­ви­ћа: „Книн­ска скуп­шти­на
и на­ја­вље­ни ре­фе­рен­дум Кра­ји­шни­ка о
при­хва­та­њу Вен­со­ва пла­на обич­на су ла­
кр­ди­ја ко­јом се Ср­би у Кра­ји­ни до­дат­но
збу­њу­ју.“
16. фе­бру­ар: Ми­ле Па­спаљ са­звао у
Гли­ни сед­ни­цу Скуп­шти­не Кра­ји­не. Пре­
ма зва­нич­ним из­ја­ва­ма, ве­ћи­на по­сла­
ни­ка се из­ја­сни­ла за сме­њи­ва­ње Ми­ла­на
Ба­би­ћа и вла­де Кра­ји­не.
17. фе­бру­ар: У Бе­ог­ ра­ду Ми­лан Ба­бић
на кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу из­ја­вио да је
скуп­штин­ска сед­ни­ца одр­жа­на у Гли­ни
не­у­став­на и не­ле­гал­на.
18. фе­бру­ар: У Кни­ну за­се­да­ла Скуп­
шти­на Кра­ји­не, ко­ја је по­др­жа­ла Ми­ла­на
Ба­би­ћа. Усво­јен ње­гов пред­лог да Скуп­
шти­на пре­ђе у стал­но за­се­да­ње и од­ла­га­
ње за­ка­за­ног ре­фе­рен­ду­ма.
Ми­ни­стар по­ли­ци­је Ми­лан Мар­тић об­
ја­вио На­ред­бу бр. 1834/1, ко­јом се по­вла­
че до­бро­вољ­ци с те­ри­то­ри­је Кра­ји­не.
21. фе­бру­ар: Са­вет без­бед­но­сти УН
усво­јио Ре­зо­лу­ци­ју 743, ко­јом се одо­бра­
ва по­че­так ми­ров­не ми­си­је у Ју­го­сла­ви­ји
и фор­ми­ра­ње Ун­про­фо­ра.
У Кни­ну за­се­да­ла кра­јин­ска скуп­шти­
на. Том при­ли­ком осу­ђен став Бран­ка
Ко­сти­ћа, ко­ји је у Гли­ни тра­жио без­у­
слов­но при­хва­та­ње Вен­со­вог пла­на.
26. фе­бру­ар: Кра­јин­ска скуп­шти­на на
за­се­да­њу у Бо­ро­ву Се­лу сме­ни­ла пред­
сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ми­ла­на Ба­би­ћа и
вла­ду Ри­сте Мат­ко­ви­ћа. За пред­сед­ни­ка
Ре­пу­бли­ке иза­бран Го­ран Ха­џић, ма­га­ци­
о­нер По­љо­при­вред­не за­дру­ге у Па­че­ти­
ну, а за ман­да­та­ра вла­де Здрав­ко Зе­че­
вић, агро­ном из Бен­ков­ца.
28. фе­бру­ар: Хр­ват­ска вој­ска на ши­
ро­ком фрон­ту на­па­ла за­ле­ђе За­дра и
Ши­бе­ни­ка. На обе стра­не би­ло мр­твих и
ра­ње­них.
29. фе­бру­ар: Устав­ни суд Кра­ји­не у Кни­
ну по­ни­штио све од­лу­ке и аманд­ма­не
скуп­шти­не ко­јом је пред­се­да­вао Ми­ле
Па­спаљ у Бо­ро­ву Се­лу.
1. март: Гру­па му­сли­ма­на у Са­ра­је­ву
на Бар­шчар­ши­ји пу­ца­ла на срп­ске сва­
то­ве. Уби­јен отац мла­до­же­ње Ни­ко­ла
Гар­до­вић, ра­њен пра­во­слав­ни све­ште­
ник Ра­ден­ко Ми­ко­вић и спа­ље­на срп­ска
за­ста­ва.
У Го­лу­би­ћу код Кни­на про­сла­вљен по­
че­так ра­да Шко­ле за по­ли­ци­ју Кра­ји­не.
При­су­ство­ва­ли су, по­ред оста­лих, Сеј­до
Бај­ра­мо­вић и Ју­го­слав Ко­стић из Бе­о­
гра­да, Го­ран Ха­џић и Ми­лан Мар­тић.
Вла­да Здрав­ка Зе­че­ви­ћа сме­ни­ла ди­
рек­то­ра Срп­ске РТВ Книн Ла­за­ра Ма­
цу­ру и за но­вог ди­рек­то­ра по­ста­ви­ла
Бран­ка Мар­ја­но­ви­ћа.
Бо­сан­ски Ср­би про­гла­си­ли от­це­пље­
ње од Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, про­гла­си­ли
Устав и фор­ми­ра­ли вла­ду.
Сна­ге Ује­ди­ње­них на­ци­ја по­че­ле да
пре­у­зи­ма­ју од­го­вор­ност за за­шти­ће­на
под­руч­ја Кра­ји­не.
2. март: У Бе­о­гра­ду, пред гру­пом кор­
ду­на­шких ге­не­ра­ла, Ми­ле Па­спаљ ре­као
да је Ју­го­сла­ви­ја при­зна­ла Кра­ји­ну, да он
по­се­ду­је та­кав до­ку­ме­нат, али да је то тај­
на.
5. март: У бе­ог­ рад­ским но­ви­на­ма По­ли­
ти­ка екс­прес об­ја­вљен чла­нак Скуп­шти­
на до­но­си Устав, у ко­ме је пи­са­ло и ово:
„Срп­ски на­род у кра­ји­на­ма не мо­же да
бу­де об­у­хва­ћен За­ко­ном о пра­ву на­ро­да
на са­мо­оп ­ ре­де­ље­ње.“
21. март: Скуп­шти­на Кра­ји­не, под пред­
сед­ни­штвом Ми­лета Па­спа­ља, за­се­да­ла у
Кни­ну.
1. април: На за­гре­бач­ки аеро­дром Пле­
со сле­тео пр­ви стра­ни пут­нич­ки ави­он –
из Ру­си­је.
4. април: Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на
Срп­ске обла­сти Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње и За­
пад­ног Сре­ма усво­ји­ла Од­лу­ку о про­гла­
ше­њу Ста­ту­та Срп­ске обла­сти Сла­во­ни­је,
Ба­ра­ње и За­пад­ног Сре­ма.
6. април: Европ­ска за­јед­ни­ца при­зна­ла
др­жа­ву Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну.
7. април: На Па­ла­ма про­гла­ше­на Срп­
ска Ре­пу­бли­ка Бо­сна и Хер­це­го­ви­на.
Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве при­зна­
ле Сло­ве­ни­ју, Хр­ват­ску и Бо­сну и Хер­це­
го­ви­ну.
11. април: У Кни­ну су се Ми­лан Ба­бић и
пред­сед­ни­ца СДС-а Кра­ји­не Љу­би­ца Шо­
ла­ја су­ко­би­ли око фор­ми­ра­ња Срп­ске
вој­ске Кра­ји­не. Ба­бић пред­ла­гао осни­ва­
ње гар­де.
12. април: На книн­ском Ко­со­ву, код
цр­кве Ла­за­ри­це, фор­ми­ран Пук Срп­ске
вој­ске Кра­ји­не Пе­тар Мр­ко­њић. За ко­
ман­дан­та по­ста­вљен Ра­де Чу­бри­ло, за
на­чел­ни­ка Шта­ба Сте­во Чет­ник, за на­чел­
ни­ка без­бед­но­сти Ду­шан Сто­и­са­вље­вић,
за на­чел­ни­ка по­за­ди­не Рај­ко Илић, за на­
чел­ни­ка про­па­ган­де Ми­лан Сто­ја­но­вић.
Бо­го­слу­же­ње и по­све­ту за­ста­ве оба­вио
книн­ски све­ште­ник про­то­је­реј Ни­ко­ла
Шкр­бић.
16. април: Европ­ска за­јед­ни­ца на­ре­ди­
ла по­вла­че­ње свих ору­жа­них са­ста­ва из
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не до 28. апри­ла.
17. април: Аме­рич­ка ди­пло­ма­ти­ја осу­
ди­ла Ср­би­ју за рат у Бо­сни.
18. април: При­пад­ник Ун­про­фо­ра у
Гли­ни си­ло­вао ма­ло­лет­ни­цу.
19. април: Во­ђе­не же­сто­ке бор­бе код
Ла­си­ње на Ку­пи.
22. април: У Ве­љу­ну се су­ко­би­ли вој­
ни­ци Ун­про­фо­ра и срп­ски бор­ци јер су
„плав­ци“ из­ја­ви­ли да су до­шли да шти­те
хр­ват­ски на­род.
28. април: У Бе­о­гра­ду про­гла­ше­на Са­
ве­зна Ре­пу­бли­ка Ју­го­сла­ви­ја.
29. април: Глав­ни од­бор СДС-а Кра­ји­не
сме­нио пред­сед­ни­цу Љу­би­цу Шо­ла­ју и
иза­брао Ми­ла­на Ба­би­ћа.
Прет­ход­на два да­на на книн­ском ра­
ти­шту по­ги­ну­ло де­вет срп­ских бо­ра­ца
и уби­је­но де­сет Ср­ба у се­лу Цр­но код
За­дра.
4. мај: Пред­сед­ни­штво Ју­го­сла­ви­је
про­гла­си­ло Од­лу­ку о по­вла­че­њу ЈНА из
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у ро­ку од 15 да­на.
12. мај: Кра­јин­ска вла­да уве­ла ван­ред­
но ста­ње због по­ја­ве хр­ват­ских ди­вер­
зант­ских трој­ки.
15. мај: Са­вет без­бед­но­сти из­гла­сао
Ре­зо­лу­ци­ју 752 о по­гор­ша­њу си­ту­а­ци­је
у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. У Ту­зли му­сли­
ман­ска гру­па на­па­ла ко­ло­ну вој­ни­ка
ЈНА, ко­ја се по­вла­чи­ла за Ср­би­ју, и том
при­ли­ком је, по не­зва­нич­ним по­да­ци­ма,
убијено ви­ше од 200 вој­ни­ка.
Девета за­је­чар­ска бри­га­да ави­о­ном
Ки­каш на­пу­сти­ла те­ри­то­ри­ју Кра­ји­не. У
то­ку ра­то­ва­ња на Кор­ду­ну има­ла је 57
мр­твих и 120 ра­ње­них вој­ни­ка.
18. мај: Са­вет без­бед­но­сти из­гла­сао Ре­
зо­лу­ци­ју 753, ко­јом се да­је пре­по­ру­ка за
при­јем Хр­ват­ске у УН.
Са­вет без­бед­но­сти из­гла­сао Ре­зо­лу­
ци­ју 754, ко­јом се да­је пре­по­ру­ка за при­
јем Сло­ве­ни­је у УН.
У Кни­ну за­се­да­ла кра­јин­ска скуп­шти­
на, ко­јој су при­су­ство­ва­ли Јо­ван Ра­шко­
вић и Ми­лан Ба­бић. Усво­је­на Де­кла­ра­
ци­ја о по­ли­тич­ким ци­ље­ви­ма Ре­пу­бли­
ке Срп­ске Кра­ји­не.
19. мај: ЈНА на­пу­сти­ла Кра­ји­ну.
23. мај: Сло­ве­ни­ја, Хр­ват­ска и Бо­сна
и Хер­це­го­ви­на на за­се­да­њу Ге­не­рал­не
скуп­шти­не примљене у члан­ство УН.
27. мај: У Са­ра­је­ву екс­пло­зив­на на­пра­
ва усмр­ти­ла 16 и ра­ни­ла ви­ше од 100 љу­
ди ко­ји су ста­ја­ли у ре­ду за хлеб.
29. мај: Ге­не­рал Са­тиш Нам­би­јар, ко­
ман­дант Ун­про­фо­ра, бо­ра­вио у Кни­ну.
30. мај: Са­вет без­бед­но­сти Ре­зо­лу­ци­
јом 757 увео санк­ци­је Са­ве­зној Ре­пу­бли­
ци Ју­го­сла­ви­ји.
15. јун: До­бри­ца Ћо­сић иза­бран за пр­
вог пред­сед­ни­ка Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­
го­сла­ви­је (СРЈ).
21. јун: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге из­вр­
ши­ле агре­си­ју на ме­ђу­реч­је Кр­ке и Чи­ко­
ле (Ми­ље­вач­ки пла­то) иако је то под­руч­је
би­ло под за­шти­том УН. За­ро­бље­но је па
уби­је­но 48 срп­ских вој­ни­ка.
23. јун: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла
Книн.
30. јун: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио Ре­
зо­лу­ци­ју 762 о та­ко­зва­ним ру­жи­ча­стим
зо­на­ма у Хр­ват­ској. Од Ре­пу­бли­ке Хр­ват­
ске за­тра­же­но да по­ву­че вој­ску на по­ло­
жа­је пре 21. ју­на и об­у­ста­ви вој­не ак­ци­је
на под­руч­ју под за­шти­том УН.
У Бен­ков­цу, у ста­ну Рај­ка Ле­жа­ји­ћа,
при­пад­ни­ци зва­нич­не кра­јин­ске вла­сти
вла­сти ба­ти­на­ли Ми­ла­на Ба­би­ћа и Рај­ка
Ле­жа­ји­ћа.
4. јул: Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва
Кра­ји­не Ми­лан Мар­тић осу­дио по­ја­ве
се­па­ра­ци­је Кор­ду­на и Ба­ни­је од оста­лих
де­ло­ва Кра­ји­не по­сле са­стан­ка ру­ко­вод­
ста­ва оп­шти­на Кор­ду­на и Ба­ни­је у Гли­ни
16. ју­на.
На То­плич­ким ко­са­ма, не­да­ле­ко од
То­пу­ског, те­шко ра­њен пред­сед­ник СО
Вр­гин­мост Дми­тар Об­ра­до­вић. Умро је у
бол­ни­ци на Пе­тро­вој го­ри.
12. јул: Ун­про­фор пре­у­зео га­ран­ци­је
за гра­ни­цу на Кор­ду­ну из­ме­ђу Кра­ји­не и
Хр­ват­ске
21. јул: У Бе­о­гра­ду раз­го­ва­ра­ли лорд
Пи­тер Ка­ринг­тон, Го­ран Ха­џић, До­бро­сав
Веј­зо­вић, ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва
и пу­ков­ник Сто­јан Шпа­но­вић. Ка­ринг­тон
је на­гла­сио да је за Кра­ји­ну пред­ви­ђен
„спе­ци­јал­ни ста­тус“ – у скла­ду са до­ку­
мен­ти­ма усво­је­ним у Ха­гу. Ње­гов за­ме­
ник Герд Аренс твр­дио је да је Хр­ват­ска
спрем­на да Ср­би­ма по­ну­ди „ши­ру ауто­
но­ми­ју“.
28. јул: У Бе­ог­ ра­ду умро Јо­ван Ра­шко­
вић.
Про­би­јен Ко­ри­дор пре­ма Ср­би­ји – од
Мо­дри­че до Брч­ког.
6. ав­густ: У Бе­ог­ ра­ду Срп­ска ака­де­ми­ја
на­ук­ а и умет­но­сти ор­га­ни­зо­ва­ла сим­по­
зи­јум о зло­чи­ни­ма у са­вре­ме­ном ра­ту.
7. ав­густ: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју 769, ко­јом се за­во­ди ем­бар­
го на увоз и из­воз све ро­бе из­ме­ђу СР
Ју­го­сла­ви­је и све­та и про­ши­рује са­ста­в
Ун­про­фо­ра.
18. ав­густ: Кра­јин­ска вла­да име­но­ва­
ла Др­жав­ну ко­ми­си­ју за рат­не зло­чи­не и
зло­чи­не ге­но­ци­да.
26. ав­густ: У Лон­до­ну по­че­ла кон­фе­
рен­ци­ја о бив­шој Ју­го­сла­ви­ји уз уче­шће
40 де­ле­га­ци­ја. При­су­ство­ва­ла и де­ле­га­
ци­ја Кра­ји­не, ко­ју је пред­во­дио Здрав­ко
Зе­че­вић.
14. сеп­тем­бар: Са­вет без­бед­но­сти
усво­јио Ре­зо­лу­ци­ју 776 о по­др­шци Лон­
дон­ској кон­фе­рен­ци­ји.
22. сеп­тем­бар: Ге­не­рал­на скуп­шти­на УН
за­мр­зла члан­ство СРЈ у ОУН.
30. сеп­тем­бар: У Же­не­ви До­бри­ца Ћо­
сић и Фра­њо Туђ­ман пот­пи­са­ли де­кла­
ра­ци­ју, а га­ран­ти су би­ли Деј­вид Овен и
Сај­рус Венс. Де­кла­ра­ци­ја је га­ран­то­ва­
ла не­по­вре­ди­вост по­сто­је­ћих гра­ни­ца
осим оних ко­је на­ста­ну мир­ним пу­тем и
пре­го­во­ри­ма. Са­стан­ку је при­су­ство­вао
и Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић, али ни­је ни­шта
пот­пи­сао.
5. ок­то­бар: Кра­јин­ска скуп­шти­на од­би­
ла ве­ри­фи­ка­ци­ју Из­ве­шта­ја пред­сед­ни­ка
Го­ра­на Ха­џи­ћа о уче­шћу на пре­го­во­ри­ма
у Лон­до­ну.
16. ок­то­бар: Фор­ми­ра­на Срп­ска вој­ска
Кра­ји­не (СВК).
31. ок­то­бар: Скуп­шти­не РС и РСК усво­
ји­ле за­јед­нич­ку де­кла­ра­ци­ју о вој­ном са­
ве­зу.
4. но­вем­бар: Хр­ват­ски пар­ла­мент усво­
јио За­кон о за­шти­ти Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске
од те­ро­ри­стич­ких ак­тив­но­сти.
9. но­вем­бар: Пре­ки­нут ко­ри­дор код
Брч­ког.
19. но­вем­бар: У Кни­ну во­ђе­ни пре­го­
во­ри са Сај­ру­сом Вен­сом и Ро­бер­том
Ове­ном. Кра­јин­ску де­ле­га­ци­ју су чи­ни­ли
Здрав­ко Зе­че­вић, Ми­лан Мар­тић, Бо­ро
Мар­ти­но­вић и но­ви ми­ни­стар ино­стра­
них по­сло­ва Сло­бо­дан Јар­че­вић.
Хр­ват­ски вој­ни­ци код Зе­му­ни­ка Гор­
њег уби­ли Мир­ка Су­бо­ти­ћа (33) и ње­го­
ву сна­ху До­ста­ну (22).
21. но­вем­бар: Код Брч­ког по­ги­нуо но­
ви­нар Ду­шан Теп­шић (30), се­кре­тар за
ин­фор­ми­са­ње при Ми­ни­стар­ству за уну­
тра­шње по­сло­ве Кра­ји­не.
1. де­цем­бар: Зва­нич­но фор­ми­ра­на
Срп­ска вој­ска Кра­ји­не.
14. де­цем­бар: У За­гре­бу, пред сво­јим
ста­ном, уби­јен Ми­лан Кри­во­ку­ћа, ро­дом
из Ути­ње, Ср­бин, син­ди­кал­ни ли­дер же­
ле­зни­ча­ра у Хр­ват­ској.
29. де­цем­бар: Хр­ват­ски пар­ла­мент за­
вр­шио рас­пра­ву о по­де­ли Хр­ват­ске на
жу­па­ни­је са ви­ше од 400 оп­шти­на.
1993. л. Г.
6. ја­ну­ар: Пред­сед­ник СРЈ До­бри­ца Ћо­
сић ре­као да Ср­би­ма пред­сто­је по­ли­тич­
ка и вој­на ка­пи­ту­ла­ци­ја или рат с нај­моћ­
ни­јим др­жа­ва­ма, да је за срп­ски на­род
са­мо го­ди­на 1915. би­ла го­ра од 1993.
17. ја­ну­ар: У Вој­ни­ћу уби­јен Ђу­ро Ђу­ки­
ца Ерор.
22. ја­ну­ар: На­пад хр­ват­ске вој­ске на за­
шти­ће­ну зо­ну Рав­них Ко­та­ра и од Си­ња
ка Вр­ли­ци.
2/2010  l  Двери српске  l  39
 Хр­ват­ске сна­ге у за­се­ди из­ме­ђу Гра­
ча­ца и Ма­лог Ала­на уби­ле 22 по­ли­цај­ца
Кра­ји­не.
24. ја­ну­ар: На­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба Вој­
ске Ју­го­сла­ви­је ге­не­рал Жи­во­та Па­нић
за­тра­жио од УН по­вла­че­ње хр­ват­ске вој­
ске из Рав­них Ко­та­ра ис­та­кав­ши да ће у
про­тив­ном СРЈ Кра­ји­ни упутити сву мо­гу­
ћу по­моћ.
25. ја­ну­ар: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју 802, ко­јом осу­ђу­је Хр­ват­ску
због агре­си­је на Рав­не Ко­та­ре.
29. ја­ну­ар: Об­ја­вљен по­да­так да је у
хр­ват­ском на­па­ду у Рав­ним Ко­та­ри­ма по­
ги­ну­ло 60 срп­ских вој­ни­ка, а ра­ње­на 142
и ви­ше од 400 ци­ви­ла. По дру­гим по­да­
ци­ма, у опе­ра­ци­ји Ма­сле­ни­ца уби­је­но је
око 490 Ср­ба, бо­ра­ца и ци­ви­ла, док их
је око 15.000 про­те­ра­но ка Бен­ков­цу и
Кни­ну.
12. фе­бру­ар: Здрав­ко Зе­че­вић пре­у­зео
и функ­ци­ју ми­ни­стра од­бра­не по­сле сме­
њи­ва­ња пу­ков­ни­ка Сто­ја­на Шпа­но­ви­ћа.
15. фе­бру­ар: Ми­лан Мар­тић из­ја­вио
да је Сто­јан Шпа­но­вић не­ре­гу­лар­но сме­
њен.
Вла­да Кра­ји­не, на пред­лог Ми­ла­на
Мар­ти­ћа, име­но­ва­ла Да­ви­да Ра­сто­ви­ћа
за ди­рек­то­ра Срп­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је
Книн.
17. фе­бру­ар: Де­ле­га­ци­ја Кра­ји­не, у ко­
јој су би­ли Го­ран Ха­џић, Ми­ле Па­спаљ и
Сло­бо­дан Јар­че­вић, от­пу­то­ва­ла у Њу­
јорк.
19. фе­бру­ар: Са­вет без­бед­но­сти усво­
јио Ре­зо­лу­ци­ју 807 о при­вре­ме­ном про­
ду­жет­ку ман­да­та Ун­про­фо­ра у Хр­ват­ској
и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.
22. фе­бру­ар: Са­вет без­бед­но­сти усво­
јио Ре­зо­лу­ци­ју 808 о фор­ми­ра­њу Ме­ђу­
на­род­ног су­да за кри­вич­но го­ње­ње ли­ца
од­го­вор­них за кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног
ху­ма­ни­тар­ног пра­ва.
1. март: Го­ран Ха­џић, Ми­ле Па­спаљ и
Сло­бо­дан Јар­че­вић пре­го­ва­ра­ли у Же­
не­ви.
18. март: У Бе­о­гра­ду Го­ран Ха­џић сме­
нио Здрав­ка Зе­че­ви­ћа, а за но­вог ман­да­
та­ра од­ре­дио Ђор­ђа Бје­го­ви­ћа.
19. март: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге за­по­
се­ле Мо­сећ.
28. март: Скуп­шти­на Кра­ји­не при­хва­ти­
ла од­лу­ку Го­ра­на Ха­џи­ћа о ус­кра­ћи­ва­њу
ман­да­та Здрав­ку Зе­че­ви­ћу и да­ва­њу ман­
да­та Ђор­ђу Бје­го­ви­ћу.
31. март: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју 815, ко­јом пре­ју­ди­ци­ра по­
ли­тич­ко ре­ше­ње за Кра­ји­ну – су­прот­но
сми­слу Вен­со­ва пла­на. У овом до­ку­мен­
ту пр­ви пут је не­дво­сми­сле­но на­пи­са­но
да УН­ПА-зо­не пред­ста­вља­ју „ин­те­грал­не
де­ло­ве Хр­ват­ске“. Ово је зна­чи­ло и крај
Вен­со­вог пла­на.
40 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Фра­њо Туђ­ман из­ја­вио да је ова ре­зо­
лу­ци­ја „ве­ли­ка по­бје­да хр­ват­ске по­ли­ти­
ке“.
Про­ду­жен ман­дат Ун­про­фо­ра.
3. април: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја гра­на­
ти­ра­ла Об­ро­вац.
30. април: Го­ран Ха­џић от­пу­то­вао у Же­
не­ву.
14. мај: У Бе­о­гра­ду са­зва­на за­јед­нич­ка
сед­ни­ца скуп­шти­на Ср­би­је, Цр­не Го­ре,
Срп­ске и Кра­ји­не. Те­ма рас­пра­ве био је
Венс-Ове­нов план. По­сла­ни­ци Срп­ске и
Кра­ји­не се ни­су ода­зва­ли због мо­гућ­но­
сти пре­гла­са­ва­ња.
16. мај: У Книн пред згра­ду вла­де и
Глав­ног шта­ба до­шли тен­ки­сти с два тен­
ка и осам оклоп­них тран­спор­те­ра. Тра­
жи­ли сме­њи­ва­ње Го­ра­на Ха­џи­ћа и Ми­ле
Па­спа­ља.
17. мај: У Кни­ну бо­ра­вио ви­со­ки ко­ме­
сар за рат­не зло­чи­не Ка­на­ђа­нин Ви­ли­јам
Фен­рик. Био је гост вла­де и Др­жав­не ко­
ми­си­је за рат­не зло­чи­не и зло­чи­не ге­но­
ци­да Кра­ји­не.
25. мај: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио Ре­
зо­лу­ци­ју о осни­ва­њу Ме­ђу­на­род­ног су­да
за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју.
5. јун: Сед­ни­ца Скуп­шти­не Кра­ји­не у
Пе­три­њи. Рас­пра­ва о про­фа­ни­са­ној те­
ми ује­ди­ње­ња с Ре­пу­бли­ком Срп­ском.
Ба­рањ­ци су тра­жи­ли сме­ну Ми­лета Па­
спа­ља.
6. јун: Фра­њо Туђ­ман у Пе­кин­гу ре­као
да је до­био са­гла­сност да се свим сред­
стви­ма об­ра­чу­на с „по­бу­ње­ним Ср­би­ма“.
У Кни­ну, на твр­ђа­ви, отво­ре­на из­ло­
жба сли­ка Ми­ли­ћа Стан­ко­ви­ћа (Ми­ли­ћа
од Ма­чве).
19. јун: Фра­њо Туђ­ман при­мио ви­ше
де­се­ти­на Ср­ба ко­ји жи­ве у Хр­ват­ској,
пре­те­жно пен­зи­он ­ и­са­них по­ли­ти­ча­ра и
ге­не­ра­ла.
У Кра­ји­ни по­чео ре­фе­рен­дум о спа­ја­
њу Кра­ји­не и Ре­пу­бли­ке Срп­ске.
20. јун: У Кра­ји­ни за­вр­шен ре­фе­рен­дум
о при­по­је­њу Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
Ре­пу­бли­ци Срп­ској.
23. јун: Ис­пла­ће­на пла­та вој­ни­ци­ма
Кра­ји­не, ко­ја је у про­се­ку из­но­си­ла око
3.500.000 ди­на­ра (то­га да­на јед­на не­
мач­ка мар­ка је на цр­ној бер­зи вредела
900.000 ди­на­ра).
Скуп­шти­на Кра­ји­не ве­ри­фи­ко­ва­ла ре­
зул­тат ре­фе­рен­ду­ма.
24. јун: На Сви­ла­ји по­ги­нуо пу­ков­ник
Дра­ган Тањ­га, на­чел­ник Шта­ба Дал­ма­
тин­ског кор­пу­са.
У Кни­ну пред­ста­вље­на књи­га пе­са­ма
Ми­ће Је­ли­ћа Гр­но­ви­ћа Кра­ји­на – мо­ја
суд­би­на.
28. јун: Код цр­кве Ла­за­ри­це, на дал­ма­
тин­ском Ко­со­ву, цен­трал­на про­сла­ва Ви­
дов­да­на.
30. јун: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио Ре­
зо­лу­ци­ју 847 о пр­о­ду­же­њу ман­да­та Ун­
про­фо­ра у Хр­ват­ској.
2. јул: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја гра­на­ти­ра­
ла Об­ро­вац и Ка­рин.
14. јул: Кор­ду­на­шко-ба­ниј­ски ши­но­бус
код Глине на­и­шао на под­мет­ну­те про­тив­
тен­ков­ске ми­не. По­ги­ну­ле две осо­бе, 14
љу­ди те­же, а 20 лак­ше ра­ње­но.
15. јул: Пот­пи­сан та­ко­зва­ни Ер­дут­ски
спо­ра­зум. Пот­пи­са­ли га – са кра­јин­ске
стра­не Сло­бо­дан Јар­че­вић, ми­ни­стар
ино­стра­них по­сло­ва, а са хр­ват­ске Иви­ца
Му­дри­нић, ми­ни­стар са­об ­ ра­ћа­ја и ве­за.
Спо­ра­зу­мом је од­ре­ђе­но да сна­ге Ун­про­
фо­ра пре­у­зму кон­тро­лу на Ма­сле­ни­ци и
Пе­ру­чи.
Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла Ко­ре­ни­цу.
18. јул: Од под­мет­ну­те ми­не на глин­
ском во­до­во­ду по­ги­ну­ле че­ти­ри осо­бе,
ме­ђу ко­ји­ма и Ве­ли­бор Ма­ти­ја­ше­вић,
бив­ши пред­сед­ник Скуп­шти­не САО Кра­
ји­не.
1. ав­густ: Кра­јин­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла
Ма­сле­нич­ки мост, Зе­му­ник и бра­ну Пе­
ру­чу.
4. ав­густ: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла
Ко­ре­ни­цу са око 60 гра­на­та.
5. ав­густ: У Му­ља­ви (Пе­тро­ва го­ра) бо­
ра­ви­ли Ра­до­ван Ка­ра­џић, Го­ран Ха­џић,
Ми­ле Па­спаљ и Мом­чи­ло Кра­ји­шник.
11. ав­густ: Про­сеч­на пла­та слу­жбе­ни­ка
у вла­ди Кра­ји­не би­ла је 200.000.000 ди­на­
ра (вред­ност бок­са бо­љих ци­га­ре­та).
5. сеп­тем­бар: У Кни­ну јед­но ја­је ко­шта­
ло 30.000.000 ди­на­ра (на цр­ном тр­жи­шту
јед­на DM се пла­ћа­ла 350.000.000 ди­на­ра).
7. сеп­тем­бар: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­
кла Др­ниш. Уби­је­но ви­ше ци­ви­ла.
9. сеп­тем­бар: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге
из­вр­ши­ле агре­си­ју на срп­ска се­ла у ју­
жној Ли­ци (Ме­дач­ки џеп). Уби­је­но је око
80 Ср­ба.
10. сеп­тем­бар: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­
кла Вој­нић, кра­јин­ска ар­ти­ље­ри­ја уз­вра­
ти­ла ва­тром на Кар­ло­вац.
12. сеп­тем­бар: Кра­јин­ска вој­ска лан­си­
ра­ла про­јек­тил зе­мља – зе­мља у бли­зи­ну
Ве­ли­ке Го­ри­це.
13. сеп­тем­бар: Кра­јин­ска ар­ти­ље­ри­ја
ту­кла Кар­ло­вац.
14. сеп­тем­бар: На под­руч­ју Вр­гин­мо­ста
обо­рен хр­ват­ски ави­он МИГ-21.
17. сеп­тем­бар: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја
ту­кла око­ли­ну Кни­на и Бен­ко­вац. Уби­је­на
два де­те­та.
18. сеп­тем­бар: Хр­ват­ска стра­на пре­да­
ла срп­ској стра­ни у Ли­ци ле­ше­ве 51-ог
ци­ви­ла уби­је­ног у Ме­дач­ком џе­пу.
19. сеп­тем­бар: Хр­ват­ска те­ро­ри­стич­ка
гру­па на под­руч­ју Гли­не уби­ла дво­ји­цу
срп­ских бо­ра­ца.
26. сеп­тем­бар: У Ве­ли­кој Кла­ду­ши про­
гла­ше­на Ауто­ном­на по­кра­ји­на за­пад­на
Бо­сна. Фи­крет Аб­дић јед­но­гла­сно иза­
бран за пред­сед­ни­ка Уста­во­твор­не скуп­
шти­не.
28. сеп­тем­бар: у Бе­о­гра­ду про­мо­ви­
са­на бро­шу­ра Кр­ва­ви сеп­тем­бар у Ли­ци
Ми­ле Да­ки­ћа и Све­ми­ра По­по­ви­ћа.
Али­ја Изет­бе­го­вић на­ре­дио уво­ђе­ње
вој­не упра­ве у за­пад­ној Бо­сни.
Фра­њо Туђ­ман дао ул­ти­ма­тум Ге­не­
рал­ној скуп­шти­ни УН да у ро­ку од 48 са­
ти усво­ји хр­ват­ске зах­те­ве или да се сна­
ге Ун­про­фо­ра по­ву­ку из Хр­ват­ске.
29. сеп­тем­бар: Ми­ле Па­спаљ из­ја­вио
у Бе­о­гра­ду да је раз­го­ва­рао са Сло­бо­да­
ном Ми­ло­ше­ви­ћем и да ће Ср­би­ја бра­ни­
ти Кра­ји­ну у слу­ча­ју хр­ват­ске агре­си­је.
30. сеп­тем­бар: Са­вет без­бед­но­сти
усво­јио Ре­зо­лу­ци­ју 869, ко­јом је про­ду­
жен ман­дат Ун­про­фо­ра у Хр­ват­ској и Бо­
сни и Хер­це­го­ви­ни.
4. ок­то­бар: Са­вет без­бед­но­сти усво­
јио Ре­зо­лу­ци­ју 871, ко­ја об­је­ди­ња­ва све
прет­ход­не ре­зо­лу­ци­је.
10. ок­то­бар: Скуп­шти­на Кра­ји­не до­не­
ла Де­кла­ра­ци­ју о од­ба­ци­ва­њу Ре­зо­лу­ци­
је 871.
14. ок­то­бар: У Кни­ну бо­ра­вио па­три­
јарх Па­вле. До­ма­ћин је био Ми­лан Ба­бић.
Из кра­јин­ског по­ли­тич­ког вр­ха ни­је би­
ло ни­ко­га. На ули­ца­ма Кни­на би­ло је око
30.000 љу­ди.
У Кни­ну на твр­ђа­ви отво­ре­на из­ло­жба
Исто­риј­ског му­зе­ја Ср­би­је из Бе­о­гра­да
Бал­кан­ски ра­то­ви, ко­ју су при­ре­ди­ли
Ђор­ђе Ми­тро­вић и Вељ­ко Ђ. Ђу­рић.
16. ок­то­бар: Скуп­шти­на Кра­ји­не усво­
ји­ла Плат­фор­му за пре­го­во­ре с Хр­ват­
ском. Го­ран Ха­џић и Ми­ле Но­ва­ко­вић
од­би­ли да при­су­ству­ју изјавивши да не
же­ле суд без ар­гу­ме­на­та.
22. ок­то­бар: У Бе­о­гра­ду Фи­крет Аб­дић
и Ра­до­ван Ка­ра­џић пот­пи­са­ли пре­кид не­
при­ја­тељ­ста­ва из­ме­ђу Ауто­ном­не по­кра­
ји­не за­пад­не Бо­сне и Ре­пу­бли­ке Срп­ске.
Код Оточ­ца хр­ват­ске вла­сти ис­по­ру­
чи­ле срп­ској стра­ни ле­ше­ве 15 ци­ви­ла
и вој­ни­ка уби­је­них у агре­си­ји на Рав­не
Ко­та­ре.
На Пли­тви­ца­ма за­се­да­ла Скуп­шти­на
Кра­ји­не. Усво­јен за­кљу­чак о по­кре­та­њу
од­го­вор­но­сти за гу­би­так Ме­дач­ког џе­
па.
2. но­вем­бар: У Ослу (Нор­ве­шка) пре­го­
ва­ра­ли Го­ран Ха­џић и Хр­во­је Ша­ри­нић.
3. но­вем­бар: Фра­њо Туђ­ман по­ну­дио
Ср­би­ма „ло­кал­ну и кул­тур­ну ауто­но­ми­ју“
у ко­та­ри­ма Книн и Гли­на.
11. но­вем­бар: Хр­ват­ске сна­ге гра­на­ти­
ра­ле Бен­ко­вац. По­ги­ну­ло дво­је Ср­ба, а
че­тво­ро ра­ње­но.
25. но­вем­бар: Книн об­ле­пљен пла­ка­ти­
ма но­ве стран­ке – Срп­ске пар­ти­је со­ци­ја­
ли­ста Кра­ји­не (СПС).
27. но­вем­бар: Те­ле­ви­зи­ја Бе­ог­ рад по­
че­ла с ја­ком ме­диј­ском кам­па­њом у при­
лог Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
9. де­цем­бар: У Кни­ну у До­му вој­ске и
ми­ли­ци­је про­мо­тив­ни скуп Ми­ла­на Мар­
ти­ћа, кан­ди­да­та за пред­сед­ни­ка Ре­пу­
бли­ке.
12. де­цем­бар: У Кра­ји­ни одр­жа­ни пр­
ви ви­ше­стра­нач­ки из­бо­ри. Нај­ви­ше по­
сла­нич­ких ман­да­та осво­јио СДС Кра­ји­не.
Одр­жа­ни су и из­бо­ри пред­сед­ни­ка Кра­
ји­не.
Ба­би­ћев штаб об­ја­вио да је он до­био
51 од­сто гла­со­ва, што је би­ло до­вољ­но
да бу­де про­гла­шен за по­бед­ни­ка.
14. де­цем­бар: Из­бор­ни штаб Ми­ла­на
Мар­ти­ћа об­ја­вио не­при­зна­ва­ње ре­зул­
та­та из­бо­ра за пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке.
Ре­пу­блич­ка из­бор­на ко­ми­си­ја при­хва­
ти­ла при­го­вор Мар­ти­ће­вог шта­ба, по­ни­
шти­ла из­бо­ре у осам је­ди­ни­ца и за­ка­за­ла
дру­ги круг из­бо­ра.
16. де­цем­бар: По­сле но­ве де­но­ми­на­
ци­је ди­на­ра, ка­да је бри­са­но шест ну­ла,
јед­на DM на цр­ном тр­жи­шту вре­де­ла
220.000 ди­на­ра.
23. де­цем­бар: Ра­дио Бе­о­град на­ја­вио
но­ву де­но­ми­на­ци­ју ди­на­ра од 1. ја­ну­а­ра
1994. Ово­га пу­та из­бри­са­но је де­вет ну­ла.
25. де­цем­бар: У Кар­лов­цу ми­ни­ра­на
згра­да Гор­њо­кар­ло­вач­ке епар­хи­је.
29. де­цем­бар: Вла­да Кра­ји­не за­бра­ни­ла
рад Срп­ске РТВ у Кни­ну.
Ре­пу­блич­ка из­бор­на ко­ми­си­ја на­ја­ви­
ла дру­ги круг пред­сед­нич­ких из­бо­ра за
23. ја­ну­ар. На ли­сти су кан­ди­дат СДС-а
Кра­ји­не Ми­лан Ба­бић и не­за­ви­сни кан­
ди­дат Ми­лан Мар­тић.
30. де­цем­бар: На цр­ном тр­жи­шту у
Кни­ну јед­на DM ко­шта­ла 1.000.000.000
ди­на­ра, а у Бе­ог­ ра­ду тог да­на по­сле под­
не пет ми­ли­јар­ди. Ин­фла­ци­ја у СРЈ про­те­
кле го­ди­не: 1.165 ми­ли­јар­ди.
1994. л. Г.
3. ја­ну­ар: У Кни­ну по­че­ла с ра­дом те­ле­
ви­зи­ја под др­жав­ном кон­тро­лом – ка­ко
би де­ло­ва­ла у при­лог Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
7. ја­ну­ар: По­сле де­но­ми­на­ци­је нај­
вред­ни­ја нов­ча­ни­ца од 10.000 ди­на­ра.
Јед­на DM вре­ди 30.000 ди­на­ра.
Кра­јин­ске сна­ге из са­ста­ва 21. кор­ду­
на­шког кор­пу­са и је­ди­ни­це Фи­кре­та Аб­
ди­ћа во­ди­ле же­сто­ке бор­бе са сна­га­ма
Петог му­сли­ман­ског кор­пу­са око Пе­ћи­
гра­да и Ма­ле Кла­ду­ше.
10. ја­ну­ар: По­чео са­мит НА­ТО-а у Бри­
се­лу.
19. ја­ну­ар: Ми­ни­стри ино­стра­них по­
сло­ва Хр­ва­т­ске и СРЈ Ма­те Гра­нић и Вла­
ди­слав Јо­ва­но­вић пот­пи­са­ли За­јед­нич­ку
из­ја­ву о отва­ра­њу ју­го­сло­вен­ског пред­
став­ни­штва у За­гре­бу и хр­ват­ског уре­да
у Бе­о­гра­ду до 15. фе­бру­а­ра.
20. ја­ну­ар: У Кни­ну одр­жан про­мо­тив­ни
скуп Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
У Гра­ча­цу На ску­пу го­во­ри­ли Ђор­ђе
Бје­го­вић и Пе­тар Шкун­дрић у ко­рист
Ми­ла­на Мар­ти­ћа. (На Ба­ни­ји су го­во­ри­
ли Бу­ди­мир Ко­шу­тић и Ра­до­ван Ка­ра­
џић, у Ву­ко­ва­ру Бра­на Црн­че­вић и Ми­
ло­рад Ву­че­лић.)
23. ја­ну­ар: Одр­жан дру­ги круг из­бо­ра
за пред­сед­ни­ка Кра­ји­не. По­сле сил­не
ме­диј­ске по­др­шке из Ср­би­је, Ре­пу­блич­
ка из­бор­на ко­ми­си­ја про­гла­си­ла по­бе­ду
Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
24. ја­ну­ар: Ју­го­сла­ви­ја на­ја­ви­ла уво­ђе­
ње „су­пер-ди­на­ра“.
1. фе­бру­ар: Во­ји­слав Ше­шељ, пред­сед­
ник СРС-а, и Ми­лан Ба­бић, пред­сед­ник
СДС-а Кра­ји­не, пот­пи­са­ли про­то­кол о ко­
а­ли­ци­ји.
12. фе­бру­ар: У Кни­ну за­се­да­ла Кон­сти­
ту­тив­на скуп­шти­на Кра­ји­не. За пред­сед­
ни­ка иза­бран Бран­ко Вој­ни­ца из СРС-а,
за пот­пред­сед­ни­ке Мар­ко Атла­гић и Ми­
лан Ер­ња­ко­вић.
28. фе­бру­ар: Ави­о­ни НА­ТО-пак­та обо­
ри­ли пет кра­јин­ских ави­он ­ а из­над бо­сан­
ског те­ри­то­ри­ја по­сле на­па­да на му­сли­
ман­ску фа­бри­ку оруж­ја у Трав­ни­ку.
2. март: У Ва­шинг­то­ну пот­пи­сан му­сли­
ман­ско-хр­ват­ски пакт.
6. март: По­че­ле оштре бор­бе у Ли­ци.
17. март: Ми­лан Мар­тић пред­ло­жио
Бо­ри­сла­ва Ми­ке­ли­ћа за ман­да­та­ра кра­
јин­ске вла­де.
18. март: У Ва­шинг­то­ну ство­ре­на Му­
сли­ман­ско-хр­ват­ска фе­де­ра­ци­ја у Бо­сни
и Хер­це­го­ви­ни, а по­том кон­фе­де­ра­ци­ја
ове фе­де­ра­ци­је с Хр­ват­ском.
20. март: Фра­њо Туђ­ман из­ја­вио да су
пра­ва Ср­ба у Хр­ват­ској ис­под ни­воа по­
ли­тич­ких пра­ва Ал­ба­на­ца на Ко­со­ву.
Дру­гог да­на за­се­да­ња кра­јин­ске скуп­
шти­не у Кни­ну Ђор­ђе Бје­го­вић под­нео
остав­ку.
22. март: У За­гре­бу, у ам­ба­са­ди Ру­ске
фе­де­ра­ци­је, по­че­ли хр­ват­ско-кра­јин­ски
пре­го­во­ри. Кра­јин­ску де­ле­га­ци­ју су чи­
ни­ли Сло­бо­дан Јар­че­вић, ге­не­рал Ми­ле
Но­ва­ко­вић и ад­ми­рал Ду­шан Ра­кић.
29. март: Хр­ват­ско-кра­јин­ски пре­го­
во­ри у За­гре­бу за­вр­ше­ни спо­ра­зу­мом о
при­мир­ју.
31. март: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју 908 о по­ве­ћа­њу бро­ја при­
пад­ни­ка Ун­про­фо­ра и по­што­ва­њу ин­те­
гри­те­та Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и Бо­сне и
Хер­це­го­ви­не.
26. април: Са­вет без­бед­но­сти усво­јио
Ре­зо­лу­ци­ју 914 о по­ве­ћа­њу осо­бља Ун­
про­фо­ра за 6.500 вој­ни­ка, 150 вој­них по­
сма­тра­ча и 275 ци­вил­них по­ли­ца­ја­ца.
17. мај: Ру­ски па­три­јарх Алек­сеј Други
на Па­ла­ма.
20. мај: У Кни­ну на твр­ђа­ви отво­ре­на
из­ло­жба по­кло­ње­них сли­ка чи­ји су ауто­
ри умет­ни­ци из Ср­би­је. Пред­ста­вље­не и
књи­ге Ма­на­стир Кр­ка Сло­бо­да­на Ми­ле­
2/2010  l  Двери српске  l  41
 у­сни­ћа и Срп­ска Кра­ји­на, исто­риј­ски те­
ме­љи и на­ста­нак Ми­лета Да­ки­ћа, пр­ва
књи­га штам­па­на у Кни­ну.
26. мај: У Бе­о­гра­ду пред­ста­вље­на књи­
га Срп­ска Кра­ји­на, исто­риј­ски те­ме­љи и
на­ста­нак Ми­лета Да­ки­ћа.
3. јун: Бо­ри­во­је Ра­шуо, ми­ни­стар ин­
фор­ми­са­ња Кра­ји­не, упу­тио пи­смо Ми­
ла­ну Мар­ти­ћу у ко­јем га оп­ту­жу­је за кр­
ше­ње Уста­ва и за­ко­на о штам­пи.
4. јун: У Бен­ков­цу отво­ре­на из­ло­жба
Ико­но­пис Рав­них Ко­та­ра, ко­ју су при­ре­
ди­ли Ми­ло­рад Са­вић и Ни­ко­ла Ку­со­вац.
Ми­лан Мар­тић от­пу­то­вао у Же­не­ву.
8. јун: У Кни­ну на твр­ђа­ви пред­ста­вље­
на књи­га Све­ти Спас у Це­ти­ни Вељ­ка Ђу­
ри­ћа Ми­ши­не.
9. јун: На из­во­ру Це­ти­не, не­да­ле­ко од
цр­кве Све­ти Спас, одр­жан на­род­ни збор
и по­ста­вље­на би­ста вла­ди­ке дал­ма­тин­
ског Ни­ко­ди­ма Ми­ла­ша.
14. јун: Бо­ри­вој Ра­шуо, ми­ни­стар ин­
фор­ми­са­ња, оба­ве­стио пи­смом Ми­ла­на
Мар­ти­ћа да не­ће уче­ство­ва­ти у про­то­ко­
лу то­ком при­пре­ма за бо­ра­вак аме­рич­
ког ам­ба­са­до­ра Пи­те­ра Гал­брај­та у Кни­ну.
Гал­брајт бо­ра­вио у Кни­ну. Ср­би­ма по­
ну­дио огра­ни­че­ну ауто­но­ми­ју, што је ру­
ко­вод­ство Кра­ји­не од­би­ло.
Фра­њо Туђ­ман по­се­тио Са­ра­је­во.
Ра­до­ван Ка­ра­џић у Мо­скви раз­го­ва­
рао с Ан­дре­јем Ко­зир­је­вим, ми­ни­стром
ино­стра­них по­сло­ва Ру­си­је.
16. јун: Слу­жба за ин­фор­ми­са­ње кра­
јин­ског МУП-а из­да­ла са­оп­ште­ње за јав­
ност о хап­ше­њу 148 ли­ца осум­њи­че­них
за ра­зна кри­вич­на де­ла, уби­ства, пљач­ке
и кра­ђе.
17. јун: У ју­тар­њим са­ти­ма у То­пу­ском
уби­јен Си­ни­ша Лон­чар Па­ра­га, ис­так­ну­
ти бо­рац Кор­ду­на и ко­ман­дант је­ди­ни­це
Цр­ни пан­те­ри.
22. јун: Ру­си­ја пот­пи­са­ла Парт­нер­ство
за мир, до­ку­ме­нат ко­ји је ини­ци­ра­ла
Аме­ри­ка.
28. јун: У Кни­ну на твр­ђа­ви отво­ре­на
из­ло­жба Со­лун­ски фронт.
На дал­ма­тин­ском Ко­со­ву про­сла­вљен
Ви­дов­дан. При­су­ство­ва­ло око 7.000 Ср­
ба. Го­во­ри­ли Ми­лан Мар­тић и вла­ди­ка
Лон­гин; по­том осве­ћен и от­кри­вен спо­
ме­ник Срп­ски гу­слар, рад ва­ја­ра Ђор­ђа
Јо­ва­но­ви­ћа.
1. јул: Во­ђе­не те­шке бор­бе из­ме­ђу сна­
га Петог кор­пу­са и вој­ске Фи­кре­та Аб­ди­
ћа.
2. јул: Хр­ват­ске вла­сти ор­га­ни­зо­ва­ле
сво­је из­бе­гли­це да оме­та­ју рад Ун­про­фо­
ра у Хр­ват­ској.
Кра­јин­ска скуп­шти­на из­гла­са­ла не­
по­ве­ре­ње пред­сед­ни­ку Окру­жног су­да
Книн Ри­сти Мат­ко­ви­ћу, бли­ском са­рад­
ни­ку Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
42 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
4. јул: На Пли­тви­ца­ма фор­ми­ран кра­
јин­ски Са­вез но­ви­на­ра. За пред­сед­ни­ка
иза­бран Да­вор Лу­кач.
15. јул: У За­гре­бу Фра­њо Туђ­ман до­че­
као тур­ског пред­сед­ни­ка Су­леј­ма­на Де­
ми­ре­ла.
18. јул: Хр­ват­ски пар­ла­мент усво­јио до­
ку­мент ко­јим тра­жи пу­ну власт у „ру­жи­ча­
стим зо­на­ма“.
20. јул: Скуп­шти­на Кра­ји­не рас­пра­вља­
ла о па­ке­ту вој­них за­ко­на.
23. јул: У Бе­о­гра­ду фор­ми­ра­на Ју­го­сло­
вен­ска удру­же­на ле­ви­ца (ЈУЛ).
27. јул: Ру­ски ми­ни­стар од­бра­не ге­не­
рал Па­вел Гра­чов по­се­тио СРЈ.
3. ав­густ: Кра­јин­ска вла­да раз­ма­тра­ла
си­ту­ац
­ и­ју која се односи на при­ти­ске на
Ср­бе у Бо­сни. Вла­да Ср­би­је до­ста­ви­ла ул­
ти­ма­тив­но пи­смо ру­ко­вод­ству бо­сан­ских
Ср­ба.
4. ав­густ: На Пли­тви­ца­ма кра­јин­ска
скуп­шти­на до­не­ла Од­лу­ку о ује­ди­ње­њу с
Ре­пу­бли­ком Срп­ском – на осно­ву ре­зул­
та­та ре­фе­рен­ду­ма од 21. ју­на 1993.
Ср­би­јан­ска вла­да до­не­ла Од­лу­ку о
пре­ки­ду свих еко­ном­ских ве­за с Ре­пу­
бли­ком Срп­ском.
5. ав­густ: Бо­ри­слав Ми­ке­лић из­ја­вио
да је од­лу­ка кра­јин­ске скуп­шти­не о ује­
ди­ње­њу са Срп­ском пре­у­ра­ње­на.
У Кни­ну раз­го­ва­ра­ли Хр­во­је Ша­ри­
нић, Бо­ри­слав Ми­ке­лић и Ми­лан Ба­бић.
16. ав­густ: Ави­он ко­ји је во­зио оруж­је
за Пети му­сли­ман­ски кор­пус обо­рен код
Ћор­ко­ва­че.
18. ав­густ: На ван­ред­ном за­се­да­њу кра­
јин­ске скуп­шти­не пред­сед­ник скуп­шти­не
Бран­ко Вој­ни­ца дао по­др­шку ру­ко­вод­
ству Срп­ске и кри­ти­ко­вао ста­во­ве и по­
ступ­ке ру­ко­вод­ства Ср­би­је.
19. ав­густ: Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић при­
мио пред­сед­ни­ке оп­шти­на Ба­ни­је, Ли­ке
и Кор­ду­на. Том при­ли­ком из­ја­вио: „Уоста­
лом, за све вас има ов­де ме­ста.“
26. ав­густ: У То­пу­ском одр­жа­но са­ве­
то­ва­ње про­свет­них рад­ни­ка Кра­ји­не. Го­
во­ри­ли и Бо­ри­слав Ми­ке­лић и вла­ди­ка
гор­њо­кар­ло­вач­ки Ни­ка­нор.
ДОГОВОР - Туђман и Ћосић, ­
два партијска друга, се рукују
Скуп­шти­на Ср­би­је усво­ји­ла План кон­
такт-гру­пе о Бо­сни. Зо­ран Ђин­ђић пред­
ло­жио скла­па­ње кон­фе­де­ра­тив­ног уго­
во­ра СРЈ и РС.
27. ав­густ: У Срп­ској ор­га­ни­зо­ван ре­
фе­рен­дум о при­хва­та­њу или од­би­ја­њу
Пла­на кон­такт-гру­пе.
Скуп­шти­на Ср­би­је усво­ји­ла План кон­
такт-гру­пе за Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну.
30. ав­густ: У Бо­ро­ву Се­лу кид­на­по­ван
ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Кра­ји­не
Или­ја При­јић.
1. сеп­тем­бар: У Кни­ну на твр­ђа­ви за­вр­
шно ве­че Книн­ског по­зо­ри­шног фе­сти­
ва­ла. Из­ве­де­на пред­ста­ва Све­ти Ге­ор­ги­је
уби­ва ажда­ху.
7. сеп­тем­бар: У Кни­ну раз­го­ва­ра­ли
кра­јин­ско ру­ко­вод­ство и спе­ци­јал­ни по­
сред­ни­ци Деј­вид Овен и Тор­валд Стол­
тем­берг о отва­ра­њу ауто­пу­та.
Глав­ни штаб Вој­ске Кра­ји­не из­дао са­
оп­ште­ње да ће се ис­пи­та­ти окол­но­сти
уби­ства срп­ских вој­ни­ка у Бој­ни, не­да­
ле­ко од Ве­ли­ке Кла­ду­ше.
20. сеп­тем­бар: Вла­да Кра­ји­не на­ја­ви­ла
сме­њи­ва­ње ди­рек­то­ра аген­ци­је Искре
Здрав­ка Јан­ко­ви­ћа. По­кре­ну­то пи­та­ње
сме­не пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не Бран­ка
Вој­ни­це.
2. ок­то­бар: У Кра­ји­ни се по­ја­вио ле­
так с пот­пи­сом Ива­на Ми­ла­са, ми­ни­стра
уну­тра­шњих по­сло­ва Хр­ват­ске, ко­јим се
срп­ски на­род по­зи­ва да при­хва­ти др­жа­
ву Хр­ват­ску.
4. ок­то­бар: На Пли­тви­ца­ма по­че­ло ме­
ђу­на­род­но са­ве­то­ва­ње Раз­вој при­род­
них, ан­тро­по­ло­шких и дру­штве­них на­у­
ка у за­пад­ним срп­ским зе­мља­ма.
5. ок­то­бар: Сту­пи­ле на сна­гу од­лу­ке о
де­ли­мич­ном уки­да­њу санк­ци­ја Ју­го­сла­
ви­ји (отва­ра­ње бе­ог­ рад­ског аеро­дро­ма,
ли­ни­ја Бар – Ба­ри, кул­тур­на раз­ме­на и
спорт). У Бе­ог­ рад сти­гао Ви­та­лиј Чур­кин,
иза­сла­ник ру­ског пред­сед­ни­ка.
14. ок­то­бар: У То­пу­ском по­чео дво­днев­
ни сим­по­зи­јум ге­о­гра­фа и исто­ри­ча­ра из
Кра­ји­не, Срп­ске и Ју­го­сла­ви­је Ге­о­гра­фи­ја
и исто­ри­ја срп­ских зе­ма­ља, у ор­га­ни­за­
ци­ји кра­јин­ског ми­ни­стар­ства про­све­те.
Са­ор­га­ни­за­то­ри: Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у
Пе­три­њи, Ми­ни­стар­ство за ве­зе са Ср­би­
ма из­ван Ср­би­је у Бе­о­гра­ду и Пред­став­
ни­штво вла­де Кра­ји­не у Бе­о­гра­ду.
25. ок­то­бар: Кра­јин­ска скуп­шти­на из­
гла­са­ла не­по­ве­ре­ње пред­сед­ни­ку Бран­
ку Вој­ни­ци. Пот­пред­сед­ни­ци Ми­лан
Ер­ња­ко­вић и Мар­ко Атла­гић под­не­ли
остав­ке. За но­вог пред­сед­ни­ка иза­бран
Рај­ко Ле­жа­јић, за пот­пред­сед­ни­ке Бо­ри­
слав Бо­гу­но­вић и Ђор­ђе Бо­гу­но­вић.
27. ок­то­бар: Бо­ри­слав Ми­ке­лић раз­го­
ва­рао с пред­став­ни­ци­ма Хр­ват­ске на за­
гре­бач­ком аеро­дро­му.
1. но­вем­бар: У Ба­ња­лу­ци по­че­ло за­се­
да­ње Са­бо­ра Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­
кве. Раз­го­ва­ра­ло се о срп­ским рас­ко­ли­
ма. Осу­ђе­на бло­ка­да Срп­ске.
На би­хаћ­ком ра­ти­шту по­че­ла срп­ска
кон­тра­о­фан­зи­ва.
3. но­вем­бар: У Кни­ну пре­го­ва­ра­ле де­
ле­га­ци­ја Хр­ват­ске (Хр­во­је Ша­ри­нић) и
Кра­ји­не (Ми­лан Мар­тић, Ми­лан Ба­бић,
Бо­ри­слав Ми­ке­лић и ге­не­рал Ми­ле Но­
ва­ко­вић).
Хр­ват­ско-му­сли­ман­ске сна­ге за­у­зе­ле
Ку­прес.
Бо­ри­вој Ра­шуо, ми­ни­стар ин­фор­ми­са­
ња, под­нео остав­ку.
8. но­вем­бар: У За­гре­бу пре­го­ва­ра­ли
пред­став­ни­ци Хр­ват­ске и Кра­ји­не.
10. но­вем­бар: За­се­да­ла кра­јин­ска скуп­
шти­на. Рас­пра­вља­ло се о пре­го­во­ри­ма с
Хр­ват­ском и ре­кон­струк­ци­ји вла­де.
Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Или­ја
При­јић оп­ту­жио мно­ге за шверц и кри­
ми­нал.
Сна­ге бо­сан­ских Ср­ба из­би­ле у пред­
гра­ђе Би­ха­ћа.
14. но­вем­бар: Бо­ри­слав Ми­ке­лић пре­
го­ва­рао с пред­став­ни­ци­ма Хр­ват­ске у За­
гре­бу.
16. но­вем­бар: На Пе­тро­ву го­ру се сру­
шио хе­ли­коп­тер кра­јин­ске вој­ске. По­ги­
нуо пи­лот, а ко­пи­лот те­шко по­вре­ђен.
18. но­вем­бар: У Ву­ко­ва­ру одр­жа­на сед­
ни­ца кра­јин­ске вла­де.
19. но­вем­бар: Кра­јин­ска скуп­шти­на на
сед­ни­ци у Ву­ко­ва­ру сме­ни­ла ми­ни­стра
уну­тра­шњих по­сло­ва Или­ју При­ји­ћа.
Са­вет без­бед­но­сти из­гла­сао Ре­зо­лу­ци­
ју 958, ко­јом се НА­ТО-пакту – на захтев
Унпрофора – да­је до­зво­ла да ту­че по­ло­
жа­је у Кра­ји­ни.
21. но­вем­бар: Ави­о­ни НА­ТО-а ту­кли
аеро­дром на Уд­би­ни (ави­о­ни су при­па­
да­ли вој­ска­ма Аме­ри­ке, Ен­гле­ске, Фран­
цу­ске и Хо­лан­ди­је). По­ги­ну­ли су Бран­ко
Јер­ко­вић и Дар­ко Га­ло­вић, а те­шко ра­
ње­ни Рат­ко Бје­ло­ба­ба, Ђу­ро Егић, Жељ­ко
Узе­лац и Жељ­ко Ива­ни­ше­вић.
22. но­вем­бар: Вој­ни­ци с би­хаћ­ког ра­
ти­шта упа­ли у кан­це­ла­ри­је пред­сед­ни­ка
оп­шти­не Книн Дра­ге Ко­ва­че­ви­ћа и ми­
ни­стра Ми­ла­на Ба­би­ћа и де­мо­ли­ра­ли на­
ме­штај. Свет­ске ин­фор­ма­тив­не аген­ци­је
ја­ви­ле да је Би­хаћ пред па­дом.
23. но­вем­бар: У Бе­ог­ ра­ду раз­го­ва­ра­ли
Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић, Ја­су­ши Ака­ши,
спе­ци­јал­ни иза­сла­ник ге­не­рал­ног се­кре­
та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја, и Ми­лан Мар­
тић.
25. но­вем­бар: Ави­о­ни НА­ТО-а бом­бар­
до­ва­ли ра­кет­не по­ло­жа­је кра­јин­ске вој­
ске на Ша­ма­ри­ци.
Ге­не­рал Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ма­
ној­ло Ми­ло­ва­но­вић по­звао Пети му­сли­
ман­ски кор­пус на пре­да­ју.
26. но­вем­бар: Ру­ски ми­ни­стар ино­
стра­них по­сло­ва Ан­дреј Ко­зир­јев код
Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа.
29. но­вем­бар: Хр­ват­ски са­бор рас­пра­
вљао о суд­би­ни Би­ха­ћа.
1. де­цем­бар: У Кни­ну кра­јин­ска скуп­
шти­на рас­пра­вља­ла о без­бед­но­сној си­
ту­ац
­ и­ји и о пре­го­во­ри­ма с Хр­ват­ском
(отва­ра­ње ауто­пу­та, во­до­снаб­де­ва­ње,
наф­то­вод и елек­тро­при­вре­да).
2. де­цем­бар: Сна­жни ар­ти­ље­риј­ски на­
па­ди на Ве­ли­ку Кла­ду­шу. Сна­ге 21. кор­ду­
на­шког кор­пу­са по­др­жа­ва­ју на­па­де је­ди­
ни­ца Фи­кре­та Аб­ди­ћа.
Сна­ге ХВО-а на­пре­ду­ју пре­ма Бо­сан­
ском Гра­хо­ву. Бо­сан­ски Ср­би од­у­ста­ли
од за­у­зи­ма­ња Би­ха­ћа.
У За­гре­бу Хр­во­је Ша­ри­нић и Бо­ри­
слав Ми­ке­лић пот­пи­са­ли Спо­ра­зум о
еко­ном­ској са­рад­њи.
10. де­цем­бар: Хр­ват­ске сна­ге на­ста­ви­
ле на­пре­до­ва­ње пре­ма Гра­хо­ву и ви­со­
ви­ма Ди­на­ре.
14. де­цем­бар: То­ком прет­ход­них де­сет
да­на у бол­ни­цу Све­ти Са­ва у Кни­ну до­
пре­мље­но 240 те­шких ра­ње­ни­ка с под­
руч­ја Бо­сан­ског Гра­хо­ва. По­себ­но те­шке
гу­бит­ке има­ла Сту­дент­ска бри­га­да.
У Кни­ну вој­ни исто­ри­чар из Бе­о­гра­да
Ми­ло­рад Пре­ле­вић го­во­рио о Цер­ској
бици 1914. Усле­дио кул­тур­но-умет­нич­
ки про­грам.
17. де­цем­бар: Је­ди­ни­це Фи­кре­та Аб­
ди­ћа, пот­по­мог­ну­те од 21. кор­ду­на­шког
кор­пу­са, за­у­зе­ле Ве­ли­ку Кла­ду­шу.
19. де­цем­бар: Отво­рен ауто­пут За­греб
– Оку­ча­ни – Ли­по­вац.
21. де­цем­бар: На Па­ла­ма и у Са­ра­је­ву
бив­ши пред­сед­ник САД Џи­ми Кар­тер у
пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу срп­ске и му­сли­
ман­ске стра­не по­сре­до­вао код срп­ске
стра­не да не уни­ште Пети му­сли­ман­ски
кор­пус. У Оси­је­ку у Ра­ди­ће­вој ули­ци
ми­ни­ра­на пра­во­слав­на цр­ква. Отво­рен
ауто­пут кроз за­пад­ну Сла­во­ни­ју.
25. де­цем­бар: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­
кла Бо­сан­ско Гра­хо­во.
27. де­цем­бар: Ја­су­ши Ака­ши од Ми­ла­
на Мар­ти­ћа затражио да с аутопута укло­
ни срп­ске сим­бо­ле.
1995. л. Г.
4. ја­ну­ар: У Спли­ту Хр­ват­ска стран­ка
пра­ва обе­ле­жи­ла 35-го­ди­шњи­цу смр­ти
Ан­те Па­ве­ли­ћа. У Вр­гин­мо­сту по­че­ло
уре­ђи­ва­ње ре­зи­ден­ци­је Ми­ла­на Мар­
ти­ћа.
12. ја­ну­ар: Хр­ват­ска от­ка­за­ла го­сто­
прим­ство Ун­про­фо­ру, за­кључ­но с 31.
мар­том 1995. У За­гре­бу Бо­ри­слав Ми­ке­
лић раз­го­ва­рао с Хр­во­јем Ша­ри­ни­ћем.
13. ја­ну­ар: Са­вет без­бед­но­сти про­ду­
жио су­спен­зи­ју санк­ци­ја Ју­го­сла­ви­ји за
на­ред­них 100 да­на.
14. ја­ну­ар: Пе­ти му­сли­ман­ски кор­пус у
кон­тра­о­фан­зи­ви за­у­зео се­ло Кло­кот код
Би­ха­ћа.
17. ја­ну­ар: У еми­си­ји Хр­ват­ске те­ле­ви­
зи­је ТВ пар­ла­мент Ма­те Гра­нић и Гој­ко
Шу­шак за­пре­ти­ли Кра­ји­ни.
21. ја­ну­ар: Кра­јин­ска вла­да име­но­ва­ла
27 чла­но­ва Про­свјет­ног са­вје­та.
30. ја­ну­ар: У Кни­ну бо­ра­ви­ли пред­став­
ни­ци Пла­на Z-4 (Za­greb-4). Срп­ску стра­
ну за­сту­па­ли Ми­лан Мар­тић, Бо­ри­слав
Ми­ке­лић, Ми­лан Ба­бић, Ла­зар Ма­цу­ра и
Рај­ко Ле­жа­јић. Они су од­би­ли да при­ме
план од аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Пи­те­ра
Гал­брај­та док не до­би­ју га­ран­ци­је да се
Ун­про­фор не­ће по­ву­ћи из Хр­ват­ске.
Фра­њо Туђ­ман из­ја­вио да Хр­ва­ти и
Ср­би у Хр­ват­ској не мо­гу би­ти две рав­
но­прав­не стра­не.
1. фе­бру­ар: Пи­тер Гал­брајт из­ја­вио: „Ја­
сно је да ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца не же­ли
у Хр­ват­ској ки­пар­ски син­дром.“
8. фе­бру­ар: У Кни­ну ван­ред­на сед­ни­
ца кра­јин­ске скуп­шти­не о Пла­ну Z-4. На
пред­лог Ми­ла­на Мар­ти­ћа, и уз по­др­шку
Ми­ла­на Ба­би­ћа, скуп­шти­на је апла­у­зом
при­хва­ти­ла став да се План Z-4 не узме у
раз­ма­тра­ње.
11. фе­бру­ар: У Кни­ну фор­ми­ра­но Дру­
штво за ње­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­
ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је 1912–1918. За
пред­сед­ни­ка иза­бран Ми­ле Да­кић, за
пот­пред­сед­ни­ке Ми­лој­ко Бу­ди­мир и Све­
мир По­по­вић.
15. фе­бру­ар: У Кни­ну одр­жа­на кон­
сти­ту­тив­на сед­ни­ца Про­свјет­ног са­вје­та
Кра­ји­не.
Во­ји­слав Ше­шељ, пред­сед­ник СРС-а,
сме­нио Ра­дета Ле­сков­ца, а овај про­гла­
сио одва­ја­ње ра­ди­ка­ла Кра­ји­не од цен­
тра­ле у Бе­о­гра­ду.
16. фе­бру­ар: У До­му вој­ске Кра­ји­не у
Кни­ну одр­жа­на про­мо­ци­ја Со­ци­ја­ли­
стич­ке пар­ти­је Ср­би­је за Кра­ји­ну. Из Бе­
о­гра­да до­шли Ми­хај­ло Мар­ко­вић, Пе­тар
Шкун­дрић и Сми­ља Авра­мов (сви ро­дом
из Кра­ји­не). На пи­та­ње да ли ће Ју­го­сла­
ви­ја при­зна­ти Хр­ват­ску у ав­ној­ским гра­
ни­ца­ма, од­го­во­рио је Ми­хај­ло Мар­ко­
вић: „Ни­ко у Ср­би­ји и СРЈ не­ма сме­ло­сти
да то учи­ни. Та­кав би од­мах мо­рао на­пу­
сти­ти власт.“
2/2010  l  Двери српске  l  43
 20. фе­бру­ар: Фор­ми­ран Са­вјет на­род­не
од­бра­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не.
23. фе­бру­ар: У Бе­лом Ма­на­сти­ру по­чео
на­уч­ни скуп Ба­ра­ња - срп­ска зе­мља. Са­
ла де­ко­ри­са­на гр­бом Кра­ји­не и сли­ком
Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа. Не­ко је при­
го­во­рио, па је до­не­тна и сли­ка Ми­ла­на
Мар­ти­ћа.
24. фе­бру­ар: Пети му­сли­ман­ски кор­пус
по­но­во из­не­на­дио Ба­ниј­це и Кор­ду­на­ше
на­нев­ши им те­шке гу­бит­ке: ви­ше мр­твих,
ра­ње­них и за­ро­бље­них срп­ских бо­ра­ца.
2. март: У Кни­ну за­вр­ше­но за­се­да­ње
кра­јин­ске скуп­шти­не на ко­јој је за­тра­же­
но сме­њи­ва­ње пред­сед­ни­ка вла­де Бо­ри­
сла­ва Ми­ке­ли­ћа.
3. март: Ми­лан Мар­тић за­тра­жио сме­
њи­ва­ње пре­ми­је­ра Бо­ри­сла­ва Ми­ке­ли­ћа
оп­ту­жу­ју­ћи га за шверц, ко­руп­ци­ју и лич­
но бо­га­ће­ње.
6. март: Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић при­мио
ру­ко­вод­ство Кра­ји­не.
7. март: Ми­лан Мар­тић на ТВ Книн ре­
као да Бо­ри­слав Ми­ке­лић мо­ра оти­ћи.
8. март: У Кни­ну бо­ра­ви­ли пред­став­
ни­ци Ме­ђу­на­род­ног три­бу­на­ла за рат­не
зло­чи­не.
У Кни­ну одр­жа­на сед­ни­ца кра­јин­ске
скуп­шти­не. На­ја­вље­не сме­не Бо­ри­сла­ва
Ми­ке­ли­ћа ни­је би­ло. Иза­бра­на дво­ји­ца
ми­ни­ста­ра – Сло­бо­дан Пе­рић за уну­тра­
шње по­сло­ве и Дра­го Ко­ва­че­вић за ин­
фор­ми­са­ње.
10. март: Ми­лан Мар­тић са­звао Вр­хов­
ни са­вјет од­бра­не. Ње­го­вом по­зи­ву ни­су
се ода­зва­ли Бо­ри­слав Ми­ке­лић, пре­
ми­јер, и Ра­де Тањ­га, ми­ни­стар од­бра­не.
Но­во­и­ме­но­ва­ни ми­ни­стар уну­тра­шњих
по­сло­ва ни­је по­зван на сед­ни­цу јер му је
Мар­ти­ће­ва гру­па за­бра­ни­ла ула­зак у ми­
ни­стар­ство.
12. март: Фра­њо Туђ­ман из­ја­вио да ће
Ун­про­фор и даље оста­ти у Хр­ват­ској.
16. март: Ми­лан Мар­тић за­бра­нио да
но­во­и­ме­но­ва­ни ми­ни­стар уну­тра­шњих
по­сло­ва Сло­бо­дан Пе­рић ула­зи у про­сто­
ри­је сво­га ми­ни­стар­ства.
Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја отво­ри­ла ва­тру
по срп­ским по­ло­жа­ји­ма ју­жно од Др­ни­
ша.
19. март: Ухап­шен ми­ни­стар од­бра­не
Кра­ји­не Ра­де Тањ­га, али је убр­зо пу­штен
на сло­бо­ду.
21. март: У Би­је­љи­ни ор­га­ни­зо­ван сим­
по­зи­јум на ко­јем су уче­сто­ва­ли пред­став­
ни­ци му­зеј­ско-ар­хив­ских уста­но­ва Срп­
ске, Кра­ји­не и Ју­го­сла­ви­је.
30. април: На за­гре­бач­ком аеро­дро­му
Пле­со раз­го­ва­ра­ли пред­став­ни­ци хр­ват­
ске и кра­јин­ске вла­сти. До­го­во­ре­но отва­
ра­ње ауто­пу­та за 1. мај.
1. мај: Хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге на­па­ле
за­пад­ну Сла­во­ни­ју (опе­ра­ци­ја Бље­сак).
Ср­би кре­ну­ли у ег­зо­дус.
44 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
ТВ Бе­о­град је вест о на­па­ду об­ја­ви­ла
у осам­на­е­стом ми­ну­ту Днев­ни­ка у 19.30
ча­со­ва, по­сле из­ве­шта­ја о пр­во­мај­ским
про­сла­ва­ма ши­ром Ср­би­је.
Ар­ти­ље­ри­ја вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске
ни­је ис­па­ли­ла ни­јед­ну гра­на­ту на хр­ват­
ске по­ло­жа­је с дру­ге стра­не Са­ве.
23. мај: Вла­сти СРЈ де­ци осмог раз­ре­да
основ­не шко­ле из Кни­на ни­су до­зво­ли­ле
да пре­ђу гра­ни­цу. Основ­ци су кре­ну­ли да
се упо­зна­ју с исто­риј­ским зна­ме­ни­то­сти­
ма Ср­би­је.
28. мај: Кра­јин­ска скуп­шти­на сме­ни­ла
пред­сед­ни­ка вла­де Бо­ри­сла­ва Ми­ке­ли­
ћа и по­др­жа­ла План ује­ди­ње­ња Срп­ске
и Кра­ји­не, ко­ји је из­ра­ди­ла за­јед­нич­ка
ко­ми­си­ја.
30. мај: У Кни­ну за­се­да­ли по­сла­нич­ки
клу­бо­ви, ко­ји су пред­ло­жи­ли но­вог пре­
ми­је­ра.
Ис­точ­на Сла­во­ни­ја, Ба­ра­ња и За­пад­
ни Срем фор­ми­ра­ли Ко­ор­ди­на­ци­ју.
За пред­сед­ни­ка иза­бран Го­ран Ха­џић.
Циљ: от­це­пље­ње од Кра­ји­не.
1. јун: У Кни­ну пре­и­ме­но­ван Дом пен­
зи­о­не­ра. Но­во име: Хо­тел Спас.
У Би­је­љи­ни са­ста­нак нај­ви­ших ру­ко­
вод­ста­ва Срп­ске и Кра­ји­не. Раз­го­ва­ра­ло
се о ује­ди­ње­њу. Обе де­ле­га­ци­је ис­ти­ца­
ле по­тре­бу за хит­ним ује­ди­ње­њем, али
је иза то­га до­шло до на­глог обр­та ди­ску­
си­је и рас­по­ло­же­ња.
У Кни­ну за­вр­ше­но пре­у­ре­ђе­ње згра­
де гим­на­зи­је у ре­зи­ден­ци­ју пред­сед­ни­
ка ре­пу­бли­ке.
2. јун: Бо­сан­ски Ср­би код Ба­ња­лу­ке
обо­ри­ли аме­рич­ки ави­он Ф-16.
4. јун: По­че­ла хр­ват­ска офан­зи­ва на
сек­тор Ди­на­ре.
5. јун: На­род из Ци­вља­на и Це­ти­не из­
бе­гао у Книн.
Хр­ват­ске сна­ге за­у­зе­ле Цр­ни луг, не­
да­ле­ко од Бо­сан­ског Гра­хо­ва.
6. јун: У Кни­ну ко­ман­дант Ун­про­фо­ра
Бер­нар Жан­ви­је раз­го­ва­рао с пред­став­
ни­ци­ма Вој­ске Кра­ји­не.
12. јун: Ми­лан Ба­бић од­ре­ђен за ман­
да­та­ра кра­јин­ске вла­де.
16. јун: Кра­јин­ска скуп­шти­на јед­но­гла­
сно од­лу­чи­ла да се ује­ди­ни са Срп­ском.
18. јун: Екс­пло­ди­рао вој­ни ави­он при
сле­та­њу на аеро­дром у Уд­би­ни.
19. јун: Но­ви ко­ман­дант кра­јин­ске
вој­ске ге­не­рал Ми­ле Мрк­шић мо­би­ли­
сао све шо­фе­ре за­по­сле­не у ми­ни­стар­
стви­ма Кра­ји­не. У СР Ју­го­сла­ви­ји у то­ку
ма­сов­на мо­би­ли­за­ци­ја Ср­ба кра­јин­ског
по­ре­кла. Њих ви­ше хи­ља­да укљу­че­но у
вој­ску. Са­мо на слуњ­ском по­ли­го­ну на­
ла­зи се око 3.000 ових љу­ди.
20. јун: Карл Билт пре­у­зео функ­ци­ју
Деј­ви­да Ове­на, ко­ји је под­нео остав­ку
због не­прин­ци­пи­јел­них по­сту­па­ка ме­ђу­
на­род­не за­јед­ни­це на Бал­ка­ну.
28. јун: На Ви­дов­дан на вој­ном по­ли­
го­ну код Слу­ња фор­ми­ран Кор­пус спе­
ци­јал­них на­мје­на Вој­ске Кра­ји­не. Нај­сна­
жни­је на­о­ру­жа­ње из оста­лих је­ди­ни­ца
из­дво­је­но је за ову вој­ну фор­ма­ци­ју. Кор­
пус де­фи­ло­вао пред чел­ним лич­но­сти­ма
и пред ви­ше хи­ља­да по­се­ти­ла­ца.
30. јун: Ге­не­рал Рат­ко Мла­дић из­ја­вио
да је­два че­ка су­срет с Нем­ци­ма у Бо­сни.
3. јул: Ми­лан Мар­тић при­мио у Кни­ну
Кар­ла Бил­та и Тор­вал­да Стол­тем­бер­га.
4. јул: За­ка­за­на ван­ред­на сед­ни­ца кра­
јин­ске скуп­шти­не у Мир­ков­ци­ма. У оп­
шти­ни Двор про­гла­ше­но рат­но ста­ње.
Ун­про­фор упо­зо­рио на го­ми­ла­ње хр­
ват­ске вој­ске на лич­ком и дал­ма­тин­ском
ра­ти­шту. При­ме­ће­но го­ми­ла­ње хр­ват­
ске вој­ске на Ди­на­ри.
Ми­лан Мар­тић при­мио пред­сед­ни­ке
по­ли­тич­ких стра­на­ка у Кра­ји­ни.
5. јул: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла Бо­
сан­ско Гра­хо­во.
6. јул: У Кни­ну на твр­ђа­ви отво­ре­на 13.
книн­ска ли­ков­на ма­ни­фе­ста­ци­ја.
11. јул: Вој­ска Срп­ске за­у­зе­ла Сре­бре­
ни­цу.
Хр­ват­ска вој­ска за­у­зе­ла пла­ни­ну Ша­
тор у за­пад­ној Бо­сни.
12. јул: Кра­јин­ска скуп­шти­на ни­је одр­
жа­на у Мир­ков­ци­ма јер је по­је­ди­ним по­
сла­ни­ци­ма оне­мо­гу­ћен улаз у ис­точ­ну
Сла­во­ни­ју.
Бо­ри­слав Ми­ке­лић оштро кри­ти­ко­вао
Ми­ла­на Ба­би­ћа због сма­њи­ва­ња бро­ја
ми­ни­ста­ра. Ми­ке­ли­ћ изјавио да је то би­
ла кон­цен­тра­ци­ја вла­сти у кру­гу Кни­ња­
на. На кам­па­њу ује­ди­ње­ња са Срп­ском
он гле­да као на ба­ца­ње пра­ши­не у очи
на­ро­ду – да се при­кри­је сра­мо­та па­да
за­пад­не Сла­во­ни­је.
13. јул: Му­сли­ман­ске сна­ге Петог кор­
пу­са упа­ле иза срп­ских по­ло­жа­ја на
слуњ­ском под­руч­ју и уби­ле јед­ног Ср­би­
на, а за­ро­би­ле сед­мо­ри­цу.
14. јул: На Ба­ни­ји уби­јен Ни­ко­ла Ве­ле­
бит, де­ви­зни ин­спек­тор Ми­ни­стар­ства
фи­нан­си­ја Кра­ји­не.
18. јул: По­ли­ци­ја у Вој­ни­ћу хап­си­ла де­
зер­те­ре и упу­ћи­ва­ла их на по­ло­жа­је на
Ди­на­ри.
20. јул: Хр­ват­ска за­пре­ти­ла на­па­дом на
Кра­ји­ну ако Ср­би угро­зе Би­хаћ.
22. јул: По­ги­ну­ла че­тво­ри­ца бо­ра­ца
Једанаесте кор­ду­на­шке бри­га­де у бор­би
с Пе­тим му­сли­ман­ским кор­пу­сом.
Фра­њо Туђ­ман и Али­ја Изет­бе­го­вић,
под при­ти­ском САД-а, у Спли­ту пот­пи­са­
ли про­то­кол о са­рад­њи.
25. јул: Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја сна­жно
ту­кла Бо­сан­ско Гра­хо­во. Ви­ше мр­твих и
ра­ње­них.
У За­гре­бу одр­жа­на ван­ред­на сед­ни­ца
Са­бо­ра, то­бо­же због ре­ба­лан­са бу­џе­та.
Са­зва­на ван­ред­на сед­ни­ца кра­јин­ске
скуп­шти­не за 27. јул у То­пу­ском.
 У Ве­ли­кој Кла­ду­ши до­нета Од­лу­ка да
се убр­зо про­гла­си Ре­пу­бли­ка За­пад­на
Бо­сна.
Хр­ват­ске сна­ге из­не­на­ди­ле Ср­бе на
Ди­на­ри и уби­ле че­тво­ри­цу срп­ских бо­
ра­ца, а сед­мо­ри­цу ра­ни­ле.
Ме­ђу­на­род­ни суд за рат­не зло­чи­не у
Ха­гу по­ди­гао оп­ту­жни­це про­тив Ра­до­ва­
на Ка­ра­џи­ћа, Рат­ка Мла­ди­ћа и Ми­ла­на
Мар­ти­ћа.
Атиф Ду­да­ко­вић, ко­ман­дант Петог му­
сли­ман­ског кор­пу­са, из­ја­вио да Би­хаћ
не­ће па­сти.
26. јул: У Кни­ну на твр­ђа­ви пред­ста­
вљен но­ви број ли­ста Вој­ска Кра­ји­не.
Же­сто­ке бор­бе око Бо­сан­ског Гра­хо­
ва.
У Дал­ма­тин­ском кор­пу­су кра­јин­ске
вој­ске про­гла­ше­на оп­шта мо­би­ли­за­ци­ја.
Фи­крет Аб­дић про­гла­сио Ре­пу­бли­ку
За­пад­ну Бо­сну.
27. јул: Хр­ват­ске сна­ге за­у­зе­ле Бо­сан­
ско Гра­хо­во.
Кра­јин­ска скуп­шти­на у То­пу­ском иза­
бра­ла но­ву вла­ду, ко­ју је са­ста­вио Ми­
лан Ба­бић.
Хр­ват­ске сна­ге овла­да­ле под­руч­јем
Гла­мо­ча.
30. јул: Па­три­јарх Па­вле бо­ра­вио у Гли­
ни, где је слу­жио па­ра­стос жр­тва­ма уста­
шког зло­чи­на 1941, а по­том осве­штао
спо­мен-пло­че на ко­ји­ма су укле­са­на
1.564 име­на Ср­ба уби­је­них у цр­кви. За­
тим от­пу­то­вао у Книн.
Гра­ђа­ни Кни­на то­пло по­здра­ви­ли до­ла­
зак „ка­пе­та­на“ Дра­га­на.
У Кни­ну Ја­су­ши Ака­ши пре­го­ва­рао с
ру­ко­вод­ством Кра­ји­не.
У Кни­ну ге­не­рал Рат­ко Мла­дић одр­жао
кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу.
Хр­ват­ска ар­ти­ље­ри­ја ту­кла се­ло Стр­ми­
цу, не­да­ле­ко од Кни­на.
Ра­до­ван Ка­ра­џић на­ре­дио кон­тра­о­
фан­зи­ву на Гра­хо­во и Гла­моч, под ко­ман­
дом ге­не­ра­ла Ма­ној­ла Ми­ло­ва­но­ви­ћа.
1. ав­густ: Пред­став­нич­ки дом САД из­
гла­сао Од­лу­ку о уки­да­њу ем­бар­га на увоз
оруж­ја бо­сан­ским му­сли­ма­ни­ма.
Хр­ват­ски ра­дио об­ја­вио ла­жну вест да
су „по­бу­ње­ни Ср­би ар­ти­ље­ри­јом ту­кли
Го­спић“.
Му­сли­ман­ски Пети кор­пус уни­штио
три тен­ка кра­јин­ске вој­ске, а је­дан тенк
за­ро­био.
2. ав­густ: На­ја­вље­ни пре­го­во­ри де­
ле­га­ци­ја Хр­ват­ске и Кра­ји­не у Же­не­ви.
Фра­њо Туђ­ман усло­вио пре­го­во­ре пу­
шта­њем наф­то­во­да и пру­ге пре­ко Кни­на.
Кра­јин­ска вла­да од­ре­ди­ла Ми­ли­во­
ја Вој­но­ви­ћа да у Же­не­ви пре­го­ва­ра с
хр­ват­ском стра­ном. Ми­лан Мар­тић од­
ре­дио сво­је пре­го­ва­ра­че ко­ји ће с ми­
ни­стром ино­стра­них по­сло­ва Во­ји­но­ви­
ћем пу­то­ва­ти у Же­не­ву: Или­ју При­ји­ћа,
са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, ге­
не­ра­ла Ми­лу Но­ва­ко­ви­ћа и Ла­за­ра Ма­
цу­ру, пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за ме­ђу­на­
род­не од­но­се Скуп­шти­не Кра­ји­не.
Глав­ни штаб кра­јин­ске вој­ске де­ман­
то­вао ве­сти хр­ват­ског ра­ди­ја о гра­на­
ти­ра­њу Го­спи­ћа. На­ве­че хр­ват­ска те­ле­
ви­зи­ја об­ја­ви­ла оп­шту опа­сност за град
Кар­ло­вац.
3. ав­густ: Хр­ват­ска те­ле­ви­зи­ја ан­ке­ти­ра­
ла хр­ват­ску јав­ност о на­па­ду на Кра­ји­ну. За
на­пад се опре­де­ли­ло 73 од­сто ан­ке­ти­ра­
них.
За 10 са­ти за­ка­за­ни хр­ват­ско-срп­ски
пре­го­во­ри у Же­не­ви, уз по­сред­ни­штво
Тор­вал­да Стол­тем­бер­га.
4. ав­густ: У 5 са­ти хр­ват­ске ору­жа­не
сна­ге на­па­ле Кра­ји­ну. Би­ла је то опе­ра­ци­
ја под ши­фро­ва­ним име­ном Олу­ја.
Фра­њо Туђ­ман упу­тио по­зив Ср­би­ма
да се пре­да­ју.
Из Једанаесте кор­ду­на­шке бри­га­де
по­ги­ну­ла че­тво­ри­ца бо­ра­ца.
Хр­ват­ски ави­он ту­као спо­ме­ник на
Пе­тро­вој го­ри, али ци­ље­ве ни­је по­го­
дио.
Ср­би­јан­ски ме­ди­ји ни­су об­ја­ви­ли да
је Хр­ват­ска на­па­ла Кра­ји­ну.
Ми­лан Ба­бић из Бе­о­гра­да ви­ше пу­та
по­зи­вао Ми­ла­на Мар­ти­ћа да не ра­ке­ти­
ра За­греб.
Ми­лан Мар­тић пот­пи­сао акт о по­вла­
че­њу из Кра­ји­не под на­сло­вом Од­лу­чу­
је­мо.
5. ав­густ: У 12.30 хр­ват­ске ору­жа­не сна­
ге без бор­бе ушле у Книн.
Срп­ски ме­ди­ји лан­си­ра­ли ла­жне ве­
сти о на­па­ду на Оси­јек и Вин­ков­це и о
за­у­зи­ма­њу се­ла Ну­штар.
6. ав­густ: Ср­би­јан­ски ме­ди­ји ис­ти­ца­ли
су­коб Ка­ра­џи­ћа и Мла­ди­ћа, а шту­ро из­
ве­шта­ва­ли из Кра­ји­не при кра­ју ин­фор­
ма­тив­ног про­гра­ма. Све ра­дио-ста­ни­це у
Ср­би­ји еми­то­ва­ле за­бав­ни про­грам.
Бор­ци Једанаесте кор­ду­на­шке бри­га­
де на­пре­до­ва­ли у прав­цу Кар­лов­ца.
Без зна­ња Шта­ба Кор­ду­на­шког кор­пу­
са, ор­кан пре­ба­чен у Срп­ску пре­ко мо­
ста из­ме­ђу Дво­ра и Бо­сан­ског Но­вог.
Кроз Срп­ску ко­ло­не, у ко­ји­ма је око
250.000 из­бе­глих Кра­ји­шни­ка. По­сле
пре­ла­за у Ср­би­ју ко­ло­не су по­сред­
ством по­ли­ци­је усме­ра­ва­не пре­ма Ко­
со­ву.
7. ав­густ: У То­пу­ском одр­жан са­ста­нак
Шта­ба 21. кор­ду­на­шког кор­пу­са и пред­
став­ни­ка ци­вил­ног и по­ли­циј­ског сек­то­
ра.
Хр­ват­ски ге­не­рал Пе­тар Сти­пе­тић по­
звао ко­ман­дан­та Кор­ду­на­шког кор­пу­са
пу­ков­ни­ка Че­ду Бу­ла­та и за­тра­жио без­у­
слов­ну ка­пи­ту­ла­ци­ју.
9. ав­густ: Не­да­ле­ко од Гли­не пот­пи­са­
на пре­да­ја 21. кор­ду­на­шког кор­пу­са. До­
ку­ме­нат су пот­пи­са­ли хр­ват­ски ге­не­рал
Пе­тар Сти­пе­тић, ми­ни­стар уну­тра­шњих
по­сло­ва То­шо Па­јић, пу­ков­ник Че­до Бу­
лат, ко­ман­дант Кор­ду­на­шког кор­пу­са,
и пот­пу­ков­ник Дра­ган Ко­ва­чић, ко­ман­
дант Једанаесте кор­ду­на­шке бри­га­де.
10. ав­густ: Бо­рис Јељ­цин при­мио Сло­
бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа у Мо­скви.
12. ав­густ: Хр­ва­ти из око­ли­не Ба­ња­лу­
ке упу­ће­ни да на­се­ле Ба­ни­ју и Кор­дун.
Ин­тен­зив­но на­се­ља­ва­ње Вр­гин­мо­ста и
Вој­ни­ћа по­че­ло 17. ав­гу­ста.
12. но­вем­бар: У Ер­ду­ту пот­пи­сан
Основ­ни спо­ра­зум о Обла­сти ис­точ­не
Сла­во­ни­је, Ба­ра­ње и За­пад­ног Сре­ма.
Пот­пи­сни­ци: Хр­во­је Ша­ри­нић и Ми­лан
Ми­ла­но­вић. Овај до­ку­ме­нат пот­пи­са­ли и
Пи­тер Гал­брајт, ам­ба­са­дор САД у Хр­ват­
ској, и Тор­валд Стол­тем­берг, по­сред­ник
Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
21. но­вем­бар: У Деј­то­ну, САД, по­стиг­нут
Оп­шти оквир­ни спо­ра­зум за мир у Бо­сни
и Хер­це­го­ви­ни, ко­ји је пот­пи­сан у Па­ри­зу
12. де­цем­бра. У ње­му се ни­је го­во­ри­ло о
суд­би­ни Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и про­
те­ра­ном срп­ском на­ро­ду.  z
Избегличка колона Срба ­
из Српске Крајине
2/2010  l  Двери српске  l  45
олуја
Курт Кепрунер
До­жи­вља­ји јед­ног стран­ца у Ју­го­сла­ви­ји
Лу­ци­ја или Све­ћа у про­зо­ру
Не­ћу са­да ви­ше ула­зи­ти у то шта ми је све Лу­ци­ја при­ча­ла, о хај­ци про­тив све­га
што је ју­го­сло­вен­ско, о ве­ли­ча­њу све­га хр­ват­ског, о ди­рект­ном стра­ху ко­ји су
хр­ват­ски Ср­би мо­ра­ли да осе­те ка­да би на слу­жбе­ној хр­ват­ској др­жав­ној те­ле­ви­
зи­ји чу­ли хр­ват­ске вој­ни­ке у уни­фор­ми ка­ко пре­те: „Хо­ће­мо да ви­ди­мо ка­ко
пр­шти срп­ска крв”, реч­ју о не­скри­ве­ној ре­не­сан­си уста­штва ко­ја се, по Лу­ци­ји­
ним ре­чи­ма упра­во до­га­ђа­ла и ко­ју сам у ме­ђу­вре­ме­ну и кроз вла­сти­те до­жи­вља­
је мо­гао са­свим до­бро да на­слу­тим
П о­сле под­не смо по­се­ти­ли Лу­ци­ју, ду­го­
го­ди­шњу Ја­дран­ки­ну при­ја­те­љи­цу,
не­ка­да­шњу ко­ле­ги­ни­цу с по­сла.
Она је са му­жем Па­влом и дво­је де­це
ста­но­ва­ла у бли­зи­ни, та­ко­ђе на бу­ле­ва­ру.
Лу­ци­ја је би­ла ве­о­ма ин­те­ли­гент­на, сна­
жна же­на, ра­ди­ла је у из­во­зној фир­ми, „чи­
сто­крв­на” Хр­ва­ти­ца, са­вр­ше­но је го­во­ри­ла
не­мач­ки, ен­гле­ски и ита­ли­јан­ски. Она је на­
ред­них го­ди­на по­ста­ла мој нај­ва­жни­ји „ин­
фор­ма­тор” у За­дру, јер је раз­ми­шља­ла ве­о­
ма по­ли­тич­ки, мир­но и пре­ци­зно, уме­ла је
да об­у­хват­но и ве­ро­до­стој­но из­ло­жи сво­је
ми­сли, осим то­га би­ла је ве­ом ­ а сим­па­тич­
на. (Умр­ла је кра­јем де­ве­де­се­тих го­ди­на, до
кра­ја смо оста­ли у бли­ској ве­зи.) Ис­по­ста­
ви­ло се да је Па­вле ме­ша­ви­на све­га што у
Ју­го­сла­ви­ји по­сто­ји: је­дан де­да Хр­ват, дру­
ги Ср­бин, јед­на ба­ка, ако се до­бро се­ћам,
Цр­но­гор­ка, дру­га Бо­сан­ка. Не­ко­ли­ко не­
де­ља ра­ни­је из­гу­био је по­сао, уз из­ри­чи­то
об­ја­шње­ње да у пред­у­зе­ћу од тог тре­нут­ка
мо­гу да ра­де са­мо пра­ви Хр­ва­ти. Ње­го­вом
ше­фу је, на­вод­но, ипак би­ло не­при­јат­но
што га је из­ба­цио с по­сла.
На­ши раз­го­во­ри су се на­рав­но во­ди­ли
око по­ме­ну­тих ин­ци­де­на­та. Лу­ци­ја и Па­вле
су су­штин­ски по­твр­ди­ли сли­ку ко­ју сам у
ме­ђу­вре­ме­ну ство­рио, али су јој при­до­да­
ли и мно­штво де­при­ми­ра­ју­ћих по­је­ди­но­
сти.
Јед­на од њих чи­ни ми се вред­на по­ме­на.
Оне ве­че­ри, по­сле спро­ве­де­ног не­де­ла, у
За­дру је пре­ко ра­ди­ја и пу­тем ин­тен­зив­не
усме­не про­па­ган­де пу­ште­на вест да сле­
де­ће но­ћи цео град има да ту­гу­је за хр­ват­
ским по­ли­цај­цем уби­је­ним у Би­би­њу. Ка­да
пад­не ноћ сва­ко мо­ра да оста­не код ку­ће,
да се мо­ли за по­ли­цај­ца и за сло­бод­ну Хр­
ват­ску и да у знак ту­ге на сва­ки про­зор, на
сва­ки бал­кон ста­ви јед­ну упа­ље­ну све­ћу.
То би тре­ба­ло, ка­ко је Лу­ци­ја ре­кла, да бу­
де знак сва­ке по­ро­ди­це да се це­ла те­ро­
ри­стич­ка ак­ци­ја одо­бра­ва, а исто­вре­ме­но
и упо­зо­ре­ње сви­ма ко­ји се са овим зло­чи­
ном не сла­жу.
46 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Те но­ћи су се те­ле­фо­ни уси­ја­ли, при­ја­
те­љи и су­се­ди су зва­ли и до­ла­зи­ли. Лу­ци­
ја ни­је успе­ва­ла да се одво­ји од те­ле­фо­на.
Јед­ни су зва­ли и ин­си­сти­ра­ли да се све­ће
оба­ве­зно по­ста­ве; све то ни­је ни­ка­ква ша­
ла, већ слу­жи иден­ти­фи­ко­ва­њу оних од
ко­јих се мо­гу оче­ки­ва­ти те­шко­ће, не­ка вр­
ста утвр­ђи­ва­ња ма­њи­не. Ко не уче­ству­је
у то­ме, тај се ја­сно де­кла­ри­ше као не­при­
ја­тељ хр­ват­ског на­ро­да и сто­ји очи­глед­но
у са­ве­зу са не­при­ја­те­љем а ка­ко ће та­кви
не­при­ја­те­љи про­ћи, то је да­нас цео град
мо­гао да ви­ди. Дру­ги су, пак, про­те­сто­ва­ли
ка­ко је све то јед­на бу­да­ла­шти­на ко­ја се не
сме по­др­жа­ти, и на­да­ли се или зах­те­ва­ли
да не бу­ду оста­вље­ни на це­ди­лу. Као да је
реч о пра­вој за­ве­ри, пре­ко те­ле­фо­на су се
чи­та­ли чи­та­ви спи­ско­ви име­на ка­ко би се
утвр­ди­ло ко све не­ће уче­ство­ва­ти, ко ко­га
тре­ба још да на­зо­ве.
Лу­ци­ја и Па­вле су од по­чет­ка од­лу­чи­ли
да не па­ле ни­ка­кве све­ће. Не­ће се ваљ­
да по­и­сто­ве­ћи­ва­ти са овим лу­ди­лом. Али
при­ти­сак је по­стао огро­ман. Лу­ци­ји­на мај­
ка зва­ла је без­број пу­та, пла­ка­ла и ур­ла­ла
пре­ко те­ле­фо­на јер је Лу­ци­ја од­би­ја­ла да
по­ста­ви све­ће. Онај ко у том тре­нут­ку ни­је
те­ле­фо­ни­рао, или са су­се­ди­ма рас­пра­вљао
на сте­пе­ни­шту, тај је ста­јао на про­зо­ру и зу­
рио у су­сед­не ку­ће. Сву­да су го­ре­ле све­ће и
би­ло их је све ви­ше. Мо­гли су се ви­де­ти од­
ре­ди по­сма­тра­ча ко­ји су па­тро­ли­ра­ли ули­
ца­ма, тра­жи­ли по­гле­ди­ма про­зо­ре, бро­ја­
ли спра­то­ве, пра­ви­ли бе­ле­шке очи­глед­но
са ци­љем да утвр­де ко ста­ну­је иза про­зо­ра
без све­ћа. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­ја­те­љи би по
дру­ги пут зва­ли, по­вла­чи­ли сво­ју, пре са­мо
сат вре­ме­на, пр­ко­сно да­ту реч гра­ђан­ске
хра­бро­сти, и скру­ше­но при­зна­ва­ли да су
са­да ипак упа­ли­ли све­ћу.
Из­не­на­да се он­да на вра­ти­ма по­ја­ви­ла
Лу­ци­ји­на мај­ка сва за­пе­ну­ша­на од бе­са, с
па­ко­ва­њем све­ћа ис­под ру­ке. „Из­дра­ла се
на ме­не да се од­мах но­сим у Бе­о­град пре
не­го што и де­ца стра­да­ју. И та­ко се до­го­ди­
ло да су и код нас го­ре­ле све­ће. Ни­сам је
мо­гао за­у­ста­ви­ти. Је­
ди­но да сам је убио
пред де­цом”, ис­при­
чао ми је Па­вле сти­
де­ћи се. „Од та­да
мо­јим срп­ским
при­ја­те­љи­ма ни­
сам мо­гао да по­
гле­дам у очи,
оста­вио сам их
на це­ди­лу.”
Лу­ци­ја и Па­
вле, ко­ји ме,
уз­гред бу­ди
ре­че­но, не­ко­
ли­ко пу­та ла­ко
по­ту­као у ша­ху, пре­до­чи­ли
су ми уз мно­штво де­та­ља ка­кав су стра­хо­
вит при­ти­сак вр­ши­ли хр­ват­ски ме­ди­ји, пре
све­га те­ле­ви­зи­ја, али и ве­ћи­на но­ви­на, на
све ко­ји су још увек ве­ро­ва­ли у ју­го­сло­вен­
ску иде­ју, од­но­сно у ми­ран за­јед­нич­ки жи­
вот свих ју­жних Сло­ве­на. Ни­је ми про­ма­
кло да је, где год сам оти­шао, био укљу­чен
те­ле­ви­зор да се на екра­ну без пре­стан­ка
ви­део Туђ­ман. Али ни­сам на­рав­но раз­у­мео
ни реч, док је Ја­дран­ка нај­че­шће од­би­ја­ла
да ми не­што пре­ве­де. Ре­кла је да не же­ли и
да не мо­же то ви­ше да гле­да и слу­ша.
Не­ћу са­да ви­ше ула­зи­ти у то шта ми је све
Лу­ци­ја при­ча­ла, о хај­ци про­тив све­га што је
ју­го­сло­вен­ско, о ве­ли­ча­њу све­га хр­ват­ског,
о ди­рект­ном стра­ху ко­ји су хр­ват­ски Ср­би
мо­ра­ли да осе­те ка­да би на слу­жбе­ној хр­
ват­ској др­жав­ној те­ле­ви­зи­ји чу­ли хр­ват­ске
вој­ни­ке у уни­фор­ми ка­ко пре­те: „Хо­ће­мо
да ви­ди­мо ка­ко пр­шти срп­ска крв”, реч­
ју о не­скри­ве­ној ре­не­сан­си уста­штва ко­ја
се, по Лу­ци­ји­ним ре­чи­ма упра­во до­га­ђа­ла
и ко­ју сам у ме­ђу­вре­ме­ну и кроз вла­сти­те
до­жи­вља­је мо­гао са­свим до­бро да на­слу­
тим. Прет­по­ста­вљам да се то мо­же ла­ко за­
ми­сли­ти и без на­во­ђе­ња да­љих де­та­ља. z
Курт Ке­пру­нер,
Пу­то­ва­ња у зе­мљу ра­то­ва, ИК
Прометеј, Нови Сад, 2003, 44-47
олујA
Пре­драг Р. Дра­гић Ки­јук
Ани­хи­ла­ци­ја Ср­ба:
Ка­ко је уни­ште­на Кра­ји­на
По­ли­тич­ки ин­те­рес је на­ла­гао по­ни­шта­ва­ње пра­ва срп­ског на­ро­да, у две­ма ре­пу­
бли­ка­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је (Хр­ват­ска, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на), чи­је су ко­му­ни­стич­ке
и ад­ми­ни­стра­тив­не гра­ни­це зе­мље За­па­да при­хва­та­ла као др­жа­во­твор­не гра­ни­це
ка­то­лич­ког на­ро­да у Хр­ват­ској и му­сли­ман­ског на­ро­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни
П ро­гра­ми­ра­но по­ни­шта­ва­ње де­ла срп­
ског на­ро­да (и нај­ве­ћи ег­зо­дус јед­ног
на­ро­да у Евро­пи по­сле Дру­гог свет­ског
ра­та) за­вр­ше­но је у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 2. и 5.
ав­гу­ста 1995. л. Г, ка­да је хр­ват­ска вој­ска осво­
ји­ла те­ри­то­ри­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Та­ко је ци­ви­ли­за­циј­ско вар­вар­ство себи
из­но­ва до­де­ли­ло уло­гу во­де­ћег ар­би­тра
у по­ли­тич­кој прак­си, по­спе­ше­но пре све­
га ин­те­ре­си­ма (аме­рич­ко-европ­ска ко­а­
ли­ци­ја) и ре­ви­та­ли­зи­ра­ним исто­риј­ским
ана­хро­ни­змом (ва­ти­кан­ски хо­ло­ка­уст).
Ин­те­рес САД-а је на­ла­гао за­ла­га­ње за не­
ка­да­шње ти­то­и­стич­ке ре­пу­бли­ке (по тра­
ди­ци­ји ри­мо­ка­то­лич­ке ре­ги­је), ко­је су се у
про­це­су се­це­си­је из­дво­ји­ле из Ју­го­сла­ви­
је (Хр­ват­ска и Сло­ве­ни­ја), пре све­га због
ва­ти­кан­ског па­тер­на­ли­зма ових ре­ги­ја, а
сход­но ва­жној уло­зи Ва­ти­ка­на у гло­бал­
ном про­це­су рас­па­да ко­му­ни­зма.
По­ли­тич­ки ин­те­рес је на­ла­гао и фа­во­
ри­зо­ва­ње ује­ди­ње­не Не­мач­ке, као те­мељ­
не си­ле спро­во­ђе­ња аме­ри­ка­ни­за­ци­је
Евро­пе. То је и раз­лог што је Не­мач­ка (ка­ко
то ис­ти­че фран­цу­ски ге­не­рал Pi­er­re-Ma­rie
Gal­lo­is у књи­зи Le so­leil d`Al­lah ave­u­gle l`Oc­
ci­dent,1995) у рас­пар­ча­ва­њу Ју­го­сла­ви­је
има­ла опе­ра­тив­ни за­да­так. Шта­ви­ше, у
оба свет­ска ра­та Хр­ва­ти и Сло­вен­ци су би­
ли са­ве­зни­ци са Не­мач­ком; у оба свет­ска
ра­та Ср­би су за ми­ли­тант­ни гер­ма­ни­зам
пред­ста­вља­ли не­са­ло­мљив сло­бо­дар­ски
дух ко­ји је по­ни­зио не­мач­ку им­пе­ри­јал­
ну од­ма­зду. Не­мач­ка, та­ко, по­куша­ва да
у ми­ру (еко­ном­ским и по­ли­тич­ким пре­
сти­жом) до­би­је све оно што ни­је мо­гла у
свет­ским ра­то­ви­ма. Она Европ­ској за­јед­
ни­ци диктира услове по свим пи­та­њи­ма,
па та­ко и слу­ча­ју при­зна­ва­ња Хр­ват­ске
и Сло­ве­ни­је. По­сто­ји и до­дат­ни, тра­у­мат­
ско-исто­риј­ски раз­лог ин­те­ре­са не­мач­
ке по­ли­ти­ке за Бал­кан: осва­ја­ње Ис­то­ка
(Drang nach Osten). Не­сум­њи­во, аме­рич­ко
не­сна­ла­же­ње у „бал­кан­ском лон­цу“ по­
сле­ди­ца је осла­ња­ња по­ли­ти­ке на Не­мач­
ку, ко­ја има сво­је исто­риј­ске ин­те­ре­се на
Бал­ка­ну, па је аван­ту­ра аме­рич­ког Но­вог
свет­ског по­рет­ка до­при­не­ла ком­про­ми­та­
ци­ји вла­да­ју­ће аме­рич­ке ад­ми­ни­стра­ци­је,
уни­жа­ва­њу пре­то­ри­јан­ских УН и фа­во­ри­
за­ци­ји де­мо­крат­ског ху­ма­ни­сте с би­чем,
а ни­ка­ко ре­ша­ва­њу бал­кан­ског, од­но­сно
срп­ског пи­та­ња.
Не ма­ње, Ва­ти­кан, ко­ји цео бал­кан­
ски про­стор тре­ти­ра као Ју­жни Или­рик и
римока­то­лич­ку ди­ја­це­зу, у рас­пар­ча­ва­њу
Ју­го­сла­ви­је ­је уви­део мо­гућ­ност ства­ра­
ња соп­стве­ног по­ли­тич­ког ка­пи­та­ла. За­
то је Ва­ти­кан – уз сва па­то­ло­шка кр­ше­ња
људ­ских пра­ва пре­ма Ср­би­ма у Хр­ват­
ској – при­знао но­ву но­во­у­ста­шку (фа­ши­
стич­ку) по­ли­ти­ку хр­ват­ског пред­сед­ни­ка
Фра­ње Туђ­ма­на, ина­че ко­му­ни­стич­ког
ге­не­ра­ла. По­ли­ти­ка ри­мо­ка­то­лич­ке ор­га­
ни­за­ци­је ве­ко­ви­ма је вр­ши­ла те­рор над
пра­во­слав­ним Ср­би­ма, а у Дру­гом свет­
ском ра­ту бла­го­си­ља­ла ге­но­цид над срп­
ским ста­нов­ни­штвом (оп­шир­ни­је о то­ме
у књи­зи из 1987. The Va­ti­can`s ho­lo­ca­ust,
Avro Man­hat­tan). Не­мач­ки ге­не­рал Ul­rich
von Has­sel сма­тра да је у Не­за­ви­сној др­
жа­ви Хр­ват­ској (1941–1944) по­стра­да­ло
на нај­бе­сти­јал­ни­ји на­чин 1,8 Mil­li­o­nen
Ser­ben. Звер­ске зло­чи­не по­чи­ни­ле су хр­
ват­ске уста­ше са­мо­стал­но или као уста­ше
римока­то­лич­ко-му­сли­ман­ске ко­а­ли­ци­је
(Хр­ва­ти и му­сли­ма­ни из Бо­сне). То је раз­
лог због ког Ру­долф Ј. Ри­мел НДХ сматра
најгеноциднијом творевином (Po­wer, Ge­
no­ci­de and Mass Mur­der, Was­hing­ton Uni­ver­
sity, Jo­ur­nal of pe­a­ce Re­se­arch, vol. 31, No
1.1994. pp-1-10).
Же­сто­ком про­зе­ле­ти­зму Ср­би су пер­
ма­нен­то из­ла­га­ни још од вре­ме­на па­по­
це­за­ри­стич­ких пре­тен­зи­ја да се хри­шћан­
ска Евро­па пре­тво­ри у ри­мо­ка­то­лич­ку
Евро­пу. Сход­но та­квом про­гра­му, Са­бор у
Франк­фур­ту је 794. осу­дио од­лу­ке Седмог
ва­сељн­ског са­бо­ра, а 809. Са­бор у Ахе­ну
дог­ма­ти­зу­је је­ре­ти­ке. Исто­риј­ска пра­во­
сла­во­фо­би­ја и ср­бо­фо­би­ја ри­мо­ка­то­лич­
ке ор­га­ни­за­ци­је је­ди­ни је раз­лог што је
и у ра­ту Хр­ва­та про­тив Ср­ба 1991–1995.
па­па имао од­лу­чу­ју­ћу уло­гу. О тој са­вре­
ме­ној „ка­то­лич­кој ак­ци­ји“ до­ку­мен­то­ва­но
све­до­чи фран­цу­ски пу­бли­ци­ста Jacques
Merlino у књи­зи Les vertiges Yougoslaves sort
pas toutes bonnes a dire (1993).
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је на прин­ци­
пи­јел­но не­прин­ци­пи­је­лан на­чин ре­ша­
ва­ла пра­ва Ср­ба, и то јед­но­стра­ном по­
ли­ти­чком ме­то­до­ло­ги­јом: пр­во се Ср­би
до­ве­ду у си­ту­а­ци­ју да при­хва­те спо­ра­зум
ко­ји га­ран­ту­је њи­хо­ва пра­ва, а по­том Ме­
ђу­на­род­на за­јед­ни­ца тај исти споразум
деструира. То се до­го­ди­ло са Вен­со­вим
пла­ном у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни, то
се по­на­вља са Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом у
Ре­пу­бли­ци Срп­ској.
Хро­но­ло­ги­ја по­ли­тич­ког жи­во­та Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не нај­бо­ље ће илу­
стро­ва­ти фар­сич­ну и вол­шеб­ну по­ли­ти­ку
ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у ре­ша­ва­њу ју­го­
сло­вен­ске кри­зе.
На­про­сто, по­ли­тич­ки ин­те­рес је на­ла­
гао по­ни­шта­ва­ње пра­ва срп­ског на­ро­да
у две­ма ре­пу­бли­ка­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је
(Хр­ват­ска, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на), чи­је су
ко­му­ни­стич­ке и ад­ми­ни­стра­тив­не гра­ни­
це зе­мље За­па­да при­хва­та­ла као др­жа­во­
твор­не гра­ни­це римока­то­лич­ког на­ро­да у
Хр­ват­ској и му­сли­ман­ског на­ро­да у Бо­сни
и Хер­це­го­ви­ни. По­себ­но је Бо­сна пред­
ста­вља­ла, и пред­ста­вља ва­жно упо­ри­ште
аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке. На­и­ме, САД
су убла­жа­ва­ле сво­ју ри­гид­ну по­ли­ти­ку
спрам Ли­би­је, Ира­ка и, де­лом, Ира­на (па
та­ко и пе­ри­фе­ри­зи­ра­ле сво­ју по­др­шку
Изра­е­лу – моћ­ном ан­ти­му­сли­ман­ском по­
ли­го­ну) фа­во­ри­зу­ју­ћи Бо­сну, то јест пот­по­
ма­жу­ћи му­сли­ман­ски фун­да­мен­та­ли­зам.
Ме­ђу­тим, исто­риј­ски ана­хро­ни апе­ти­ти
рим­ске па­пи­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је и по­ли­
ти­ка ин­те­ре­са до­ве­шће Евро­пу и САД у
кон­фрон­та­ци­ју бу­ду­ћи да европ­ске др­жа­
ве не те­же ма­кар и кон­тро­ли­са­ној исла­ми­
за­ци­ји де­ла сво­га кон­ти­нен­та.
2/2010  l  Двери српске  l  47

2.
Аме­рич­ки ам­ба­са­дор Во­рен Ци­мер­ман
(War­ren Zim­mer­man) од­го­вор­ност за кри­
зу у Ју­го­сла­ви­ји при­пи­су­је Ср­би­ји иако је
„по­че­так ра­та“ и кри­зе, по ре­чи­ма лор­да
Ка­ринг­то­на (lord Carrington), об­зна­ни­ла
Хр­ват­ска до­но­ше­њем но­вог Уста­ва „пот­
па­љу­ју­ћи бу­ре ба­ру­та“.
Да је бри­тан­ски ди­пло­ма­та и ко­ор­ди­на­
тор Ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је о Ју­го­сла­ви­ји
(на пред­лог 12 зе­ма­ља Европ­ске за­јед­ни­
це од 3. септембра 1991) у пра­ву, по­твр­
ђу­је чи­ње­ни­ца да су Ср­би, ко­ји ви­ше од
ми­ле­ни­ју­ма жи­ве на те­ри­то­ри­ји са­да­шње
Хр­ват­ске, но­вим Уста­вом Хр­ват­ског са­бо­
ра (За­греб, 22. децембар 1990) ста­вље­ни у
по­зи­ци­ју на­ци­он­ ал­не ма­њи­не.
  Хр­ват­ска је Уста­вом Ре­пу­бли­ке Хр­ват­
ске про­гла­ше­на „на­ци­о­нал­ном др­жа­вом
хр­ват­ског на­ро­да“. То је иза­зва­ло та­лас ре­
вол­та срп­ског ста­нов­ни­штва и, с об­зи­ром
на пре­те­ће при­пре­ме ге­но­ци­да над Ср­би­
ма, по­сле­дич­но усло­ви­ло ства­ра­ње Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Хр­ват­ски пред­сед­ник Фра­њо Туђ­ман
(1921) ин­те­лек­ту­ал­но је ста­сао на ра­до­
ви­ма та­ко­зва­них „хр­ват­ских пра­ва­ша“ и
те­о­ре­ти­ча­ра Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­
ске, па ни­је чуд­но што је ње­го­ва стран­ка
(ХДЗ – Хр­ват­ска де­мо­крат­ска за­јед­ни­ца),
по­сег­ла за по­ни­шта­ва­њем пра­ва срп­ског
на­ро­да. Од­лу­ке Хр­ват­ског са­бо­ра из 1867.
го­ди­не (да је „на­род срб­ски с хр­ват­ским
на­ро­дом исто­ве­тан и рав­но­пра­ван“) као
и Де­кла­ра­ци­ју о пра­ви­ма на­ро­да и Гра­ђа­
на „Зе­маљ­ског ан­ти­фа­ши­стич­ког ви­је­ћа
на­род­ног осло­бо­ђе­ња Хр­ват­ске“ (ЗАВ­
НОХ, 1944, чи­ји је пр­ви члан по­твр­ђу­је
да су „хр­ват­ски и срп­ски на­род у Хр­ват­
ској би­ли пот­пу­но рав­но­прав­ни“) вла­да­
ју­ћа стран­ка ХДЗ је по­пу­но ану­ли­ра­ла.
Но­вим (1990), та­ко­зва­ним Бо­жић­ним Уста­
вом, „пот­па­ље­но је бу­ре ба­ру­та“ јер је про­
у­ста­шка стран­ка Фра­ње Туђ­ма­на адак­ти­
ра­ла од­ред­бе по­ме­ну­те Де­кла­ра­ци­је ко­је
су ушле у све Уста­ве Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске
од 1947. до 1990.
Та­кву, ул­тра­на­ци­он­ а­ли­стич­ку вла­ду по­
др­жа­ла је, међутим, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­
ца, па је сва сле­ду­ју­ћа ет­нич­ка чи­шће­ња
ха­де­зе­ов­ске вла­сти пре­ћут­ки­ва­ла. Шта­ви­
ше, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је при­зна­ла и
ко­му­ни­стич­ке гра­ни­це не­ка­да­шњих ју­го­
сло­вен­ских ре­пу­бли­ка (Де­кла­ра­ци­јом о
Ју­го­сла­ви­ји, у Ха­гу 18. октобра 1991), те је
за­то пи­та­ње Ср­ба у Хр­ват­ској (на ме­ђу­на­
род­ној кон­фе­рен­ци­ји у Ха­гу ко­ја је по­че­ла
7. августа1991. и би­ла по­све­ће­на Ју­го­сла­
ви­ји) рас­по­ре­ђе­но у де­ло­круг Пот­ко­ми­те­
та за на­ци­о­нал­не ма­њи­не. Тако је хр­ват­
ском пред­сед­ни­ку Фра­њи Туђ­ма­ну омо­
гу­ће­но да спро­ве­де за­вр­шну ани­хи­ла­ци­ју
срп­ског на­ро­да у са­да­шњој Хр­ват­ској.
48 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Но­ва хр­ват­ска др­жа­ва је од­мах пре­у­зе­ла сим­бо­
ле ра­ни­је НДХ, из до­ба озло­гла­ше­ног га­ул ­ ај­те­ра
и зло­чин­ца, он­да­шњег по­глав­ни­ка НДХ Ан­те
Па­ве­ли­ћа. У по­врат­не ср­бо­фо­бич­не симболе
хр­ват­ске др­жа­ве, која је из Уста­ва из­ба­ци­ла
срп­ски на­род и кре­ну­ла у др­жав­ни те­рор над
њима, спа­да­ју и за­ста­ва „ша­хов­ни­ца“, мо­не­та
„ку­на“ и за­бра­на срп­ског пи­сма ћи­ри­ли­це
Да­бо­ме, уз по­моћ ме­ђу­на­род­не за­јед­
ни­це – о нов­цу за на­бав­ку оруж­ја Хр­ват­ске
вој­не од­бра­не од­лу­чу­је Нил Ха­рис у аме­
рич­кој ам­ба­са­ди у Бо­ну иако у Хр­ват­ској
ни­је угро­жен хр­ват­ски, већ срп­ски на­род.
Фра­њо Туђ­ман ни­је крио сво­је на­ме­ре (24.
фебруара 1990. је, као пред­сед­ник стран­
ке ХДЗ, из­ја­вио да „Не­за­ви­сна др­жа­ва Хр­
ват­ска ни­је би­ла са­мо пу­ка кви­слин­шка
твор­ба и фа­ши­стич­ки зло­чин, већ и из­раз
по­вје­сних те­жњи хр­ват­ског на­ро­да“, као
што ни­је крио ни сво­ја уве­ре­ња – у књи­
зи Бес­пу­ћа по­вје­сне збиљ­но­сти (1990) овај
ква­зи­и­сто­ри­чар је отво­ре­но за­сту­пао ан­
ти­се­ми­ти­зам, што ће на ка­сни­јим по­ли­
тич­ким про­мо­ци­ја­ма ис­ко­ри­сти­ти за ли­
дер­ску кри­ла­ти­цу: „По­но­сан сам што мо­ја
же­на ни­је ни Срп­ки­ња ни Жи­дов­ка.“
Но­ва хр­ват­ска др­жа­ва је од­мах пре­у­зе­
ла сим­бо­ле ра­ни­је НДХ, из до­ба озло­гла­
ше­ног га­у­лај­те­ра и зло­чин­ца, он­да­шњег
по­глав­ни­ка НДХ Ан­те Па­ве­ли­ћа. У по­врат­
не ср­бо­фо­бич­не симболе хр­ват­ске др­жа­
ве, која је из Уста­ва из­ба­ци­ла срп­ски на­
род и кре­ну­ла у др­жав­ни те­рор над њима,
спа­да­ју и за­ста­ва „ша­хов­ни­ца“, мо­не­та „ку­
на“ и за­бра­на срп­ског пи­сма ћи­ри­ли­це.
Упла­шен за сво­ју бу­дућ­ност пред сен­
ком ге­но­цид­ног ре­ци­ди­ва, срп­ски на­род
у хр­ват­ској ре­ги­ји је при­сту­пио са­мо­ор­
га­ни­зо­ва­њу. По по­бе­ди Фра­ње Туђ­ма­на
на ви­ше­стра­нач­ким из­бо­ри­ма у Хр­ват­ској
(6. маја 1990) Ср­би 25. јула 1990. фор­ми­
ра­ју Срп­ско на­ци­о­нал­но ви­је­ће, ко­је је на
осно­ву пле­би­сци­та 30. септембра 1990.
про­гла­си­ло срп­ску ауто­но­ми­ју. Уче­ста­ла
хап­ше­ња Ср­ба, упа­ди хр­ват­ских спе­ци­ја­
ла­ца у срп­ске гра­до­ве, за­бра­не оку­пља­ња
срп­ских вер­ни­ка, забране обе­ле­жа­ва­ња
на­ци­о­нал­них пра­зни­ка, дра­ма­тич­ни су­
ко­би са при­пад­ни­ци­ма хр­ват­ске вој­ске и
по­ли­ци­је до­при­не­ли су да се Срп­ска де­
мо­крат­ска стран­ка (фор­ми­ра­на у се­лу Вој­
ни­ћу, ре­ги­ја Кор­дун, 11. фебруара 1990)
Ра­се­ло­вом су­ду обрати тужбом про­тив Ре­
пу­бли­ке Хр­ват­ске због при­пре­ма ге­но­ци­
да над срп­ским на­ро­дом у Хр­ват­ској. По­
ли­тич­ка, ме­ђу­по­ли­тич­ка, ли­дер­ска, вој­на,
еко­ном­ска и про­гра­ми­ра­на ме­ђу­ет­нич­ка
кри­за, ко­ја по­тре­са Дру­гу Ју­го­сла­ви­ју, са­
мо уве­ћа­ва не­из­ве­сност срп­ског на­ро­да у
Хр­ват­ској – на по­ли­тич­кој клац­ка­ли­ци из­
ме­ђу Бе­о­гра­да и За­гре­ба ње­му се до­де­љу­
је уло­га жр­тве. У ме­ђу­вре­ме­ну спе­ци­јал­ци
Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва Хр­
ват­ске по­ку­ша­ва­ју да про­дру на те­ри­то­ри­
ју Кни­на, Пе­три­ње, Дво­ра на Уни, Па­кра­ца,
Ста­ре Те­ње, Бо­ро­ва Се­ла, Гли­не, Пла­шког,
Пли­тви­ца то­ком 1990. и 1991, и та­ко ану­
ли­ра­ју срп­ску од­лу­ку о ауто­но­ми­ји. Ср­би
ни­су у ста­њу да ор­га­ни­зу­ју је­дин­стве­ну
ци­вил­ну за­шти­ту на све­у­куп­ној те­ри­то­ри­
ји где су ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво, па је хр­
ват­ска вој­ска, и пре из­два­ја­ња Хр­ват­ске из
Ју­го­сла­ви­је (8. октобра 1991) по­чи­ни­ла ге­
но­цид­ни зло­чин у не­ко­ли­ко срп­ских мес­
та (Гру­би­ши­но По­ље – Па­крац – Да­ру­вар
22. августа 1991, Го­спић 4. септембра1991).
 Као од­го­вор на др­жав­ни те­рор, срп­ски
на­род је на Уста­во­твор­ној скуп­шти­ни у
Кни­ну 19. децембра1991, Ре­пу­бли­ку Срп­
ску Кра­ји­ну прогласио сво­јом др­жа­вом.
Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на је ус­по­ста­ви­
ла сво­ју са­мо­стал­ност (те­ри­то­ри­ја, на­
род, власт, суд­ство, про­све­та, здрав­ство)
пре ме­ђу­на­род­ног при­зна­ња Хр­ват­ске
(Европ­ска за­јед­ни­ца је при­зна­ла Хр­ват­
ску и Сло­ве­ни­ју за са­мо­стал­не др­жа­ве 15.
јануара 1992, у члан­ство ОУН Сло­ве­ни­ја,
Хр­ват­ска и Бо­сна и Хер­це­го­ви­на су при­
мље­не 23. маја 1992).
Хро­но­ло­ги­ју по­ли­тич­ког су­бјек­ти­ви­те­та
Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не ис­ти­че­мо са­мо
за­то да би се ја­сни­је пре­до­чи­ло да Хр­ват­
ска у вре­ме ме­ђу­на­род­ног при­зна­ња ни­је
има­ла ни­ка­кву кон­тро­лу над срп­ским те­
ри­то­ри­ја­ма. А та је те­ри­то­ри­ја об­у­хва­та­ла
де­ло­ве ре­ги­ја Дал­ма­ци­је. Кра­ји­не. Ли­ке,
Кор­ду­на, Ба­ни­је, За­пад­не и Ис­точ­не Сла­
во­ни­је, Ба­ра­ње и Сре­ма – што је, уства­ри,
нај­ве­ћим де­лом про­стор на ко­ме су Ср­би
ужи­ва­ли сва са­мо­стал­на пра­ва у окви­ру
не­ка­да­шње Вој­не кра­ји­не (1522–1881).
Спро­во­ђе­ње др­жав­ног те­ро­ра над Ср­
би­ма у Хр­ват­ској убр­зо је до­при­не­ло да
су­ко­би 1991. пре­ра­сту у пра­ви рат, и то
пре рас­па­да дру­ге Ју­го­сла­ви­је. Хр­ват­ска
је 5. децембра 1991. опо­зва­ла Стје­па­на
Ме­си­ћа из Пред­сед­ни­штва Ју­го­сла­ви­је
(иза­бран на ме­сто пред­сед­ни­ка већ уве­
ли­ко дез­о­ри­јен­ти­са­не Со­ци­ја­ли­стич­ке
Фе­де­ра­тив­не Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је 1.
јула 1991. под при­ти­ском Европ­ске за­јед­
ни­це), ко­ји је свој по­ли­тич­ки до­при­нос
ока­рак­те­ри­сао ре­чи­ма: „Ми­слим да сам
оба­вио за­да­так. Ју­го­сла­ви­је ви­ше не­ма.“
Не­сум­њи­во ма­ни­пу­ли­са­ње око тра­ја­ња
Дру­ге Ју­го­сла­ви­је пред­ста­вља пра­ву по­
ли­тич­ку ма­ска­ра­ду. Уоста­лом, ни­је ли чи­
ње­ни­ца да је аме­рич­ки Се­нат (17. апри­ла
1991) усво­јио Ре­зо­лу­ци­ју 106, у ко­јој се
обра­зла­же за­бри­ну­тост због не­ста­бил­не
си­ту­а­ци­је у Ју­го­сла­ви­ји, а од пред­сед­ни­
ка САД-а је тра­же­но да у слу­ча­ју вој­ног
уда­ра Ју­го­сла­ви­ји од­мах су­спен­ду­је вој­
но-тех­нич­ке бе­не­фи­ци­је. Па­не­вроп­ска
уни­ја, на че­лу са Отом фон Хаб­збур­гом
(Otto von Habsburg), 13. маја 1991. је пи­
смом оба­ве­сти­ла пред­сед­ни­ка Скуп­шти­
не Сло­ве­ни­је да је Уни­ја Европ­ској за­јед­
ни­ци предложила да при­зна не­за­ви­сност
Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске. Исто­вре­ме­но, у
је­ку рас­пар­ча­ва­ња Ју­го­сла­ви­је и по­ла­ри­
зо­ва­ња по­ли­тич­ке и на­ци­о­нал­не кри­зе,
др­жав­ни се­кре­тар САД-а (на кра­ју по­се­
те СФРЈ, 21. јуна1991) из­ја­вљу­је да САД
по­др­жа­ва­ју „це­ло­ви­ту и де­мо­крат­ску
Ју­го­сла­ви­ју“ по­на­вља­ју­ћи за­кључ­ке из
Де­кла­ра­ци­је Европ­ске за­јед­ни­це, пре­ма
ко­јој „ује­ди­ње­на де­мо­крат­ска Ју­го­сла­
ви­ја“ има ве­ли­ке шан­се за ин­те­гра­ци­ју у
Евро­пу.
Ко­ли­ко су ова­кви ста­во­ви би­ли по­ли­
тич­ки нео­д­ме­ре­ни и део екви­ли­бри­стич­
ког сце­на­ри­ја по­твр­ђу­ју ме­диј­ски ге­но­
цид над Ср­би­ма, по­зив па­пе Јо­ва­на Па­вла
Дру­гог да се 800 ми­ли­он ­ а римока­то­ли­ка
мо­ли за спас Хр­ват­ске, а по­том еко­ном­ске
санк­ци­је за срп­ски на­род од Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је и Ре­пу­бли­ке Цр­не Го­ре, као и ре­
зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти. Пр­ва ре­зо­
лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти, број 713, од
25. новембра1991. године (ко­ја до­ла­зи
по­сле на­па­да хр­ват­ских вој­них сна­га на
се­ло Мир­ков­це 22. јула1991) би­ће осно­
ва за све бу­ду­ће по­ли­тич­ке кон­струк­ци­је
у ре­ша­ва­њу „срп­ског пи­та­ња“. У па­ра­гра­фу
8 Ре­зо­лу­ци­је 713 де­ци­ди­ра­но сто­ји да „те­
ри­то­ри­јал­ни до­би­ци и про­ме­не гра­ни­ца
на­мет­ну­тих си­лом у окви­ру Ју­го­сла­ви­је“
не­ће би­ти при­зна­ти. Пре­ма то­ме, већ та­да
се акценат не ста­вља на га­ран­то­ва­ње ме­
ђу­на­род­них гра­ни­ца СФРЈ (ко­ја је и пот­пи­
сник тих на­че­ла у Хел­син­ки­ју 1975) већ на
ад­ми­ни­стра­тив­не гра­ни­це. При­кри­ве­на, а
ду­го­роч­на по­ли­ти­ка евро­ам ­ е­рич­ке ко­а­
ли­ци­је је овим по­чет­ним ак­том утвр­ђи­ва­
ла гра­ни­це бив­ших ју­го­сло­вен­ских ре­пу­
бли­ка ка­ко би срп­ске ет­нич­ке те­ри­то­ри­је
усту­пи­ла но­во­у­спо­ста­вље­ним се­це­си­о­ни­
стич­ким др­жа­вама. Ра­зу­мљи­во, про­ме­не
гра­ни­ца уз при­ме­ну си­ле од стра­не Хр­ват­
ске ова Ре­зо­лу­ци­ја не­ће узи­ма­ти у об­зир.
То зна­чи да се од­лу­ка срп­ског на­ро­да на
са­мо­о­пре­де­ље­ње не­ће ува­жи­ти, као што
се под „си­лом“ не­ће сма­тра­ти про­ме­на
гра­ни­ца од стра­не Хр­ват­ске.
Из ово­га ја­сно сле­ди да су УН те­мељ­
ном Ре­зо­лу­ци­јом 713 од­лу­чи­ле да из­вр­ше
узур­пи­ра­ње срп­ског ет­нич­ког про­сто­ра,
што се и до­го­ди­ло са Ре­пу­бли­ком Срп­ском
Кра­ји­ном, у окви­ру хр­ват­ске ре­ги­је. По­сле
Же­нев­ског спо­ра­зу­ма (23. новембра1991),
на ко­ме су се Хр­ват­ска и Ју­го­сла­ви­ја са­
гла­си­ле о раз­гра­ни­че­њу САО Кра­ји­не и
Хр­ват­ске и на ко­ме је при­хва­ћен Вен­сов
план (Vance plan) 27. новембра је до­не­
та Ре­зо­лу­ци­ја 724, си­му­ла­ци­ја јед­на­ких
ар­ши­на за стра­не у су­ко­бу по­твр­ђе­на је
у прак­си. На­и­ме, у 5. па­ра­гра­фу ове ре­
зо­лу­ци­је (ко­ја се осла­ња на 6. па­ра­граф
Ре­зо­лу­ци­је 713) обра­зло­же­на је од­лу­ка о
оба­ве­зном ем­бар­гу на на­ор ­ у­жа­ва­ње свих
стра­на у бив­шој СФРЈ. Па, ипак, УН су по­
мо­гле да се римока­то­ли­ци из Хр­ват­ске и
му­сли­ма­ни из Бо­сне нео­гра­ни­че­но снаб­
де­ва­ју свим вр­ста­ма оруж­ја.
Ме­ђу­на­род­на ак­тив­ност за по­ни­шта­
ва­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не по­себ­но
је ажур­на то­ком 1992. иако су ре­гу­лар­не
хр­ват­ске тру­пе у појединим регијама по­
чи­ни­ле стра­вич­не зло­чи­не над срп­ским
ста­нов­ни­штвом спро­во­де­ћи про­гра­ми­ра­
но ет­нич­ко чи­шће­ње. Срп­ски са­бор (ко­га
пред­ста­вља­ју ака­де­ми­ци Па­вле Ивић и
Ва­си­ли­је Кре­стић и исто­ри­чар Во­јин Да­
бић), од­но­сно Ин­фор­ма­тив­ни цен­тар Ср­
ба 31. ок­то­бра 1992. при­ре­ђује Из­ве­штај
о про­го­ну и стра­да­њи­ма срп­ског на­ро­да
у За­пад­ној Сла­во­ни­ји (28 стра­на + че­ти­ри
кар­те), на ­што је ме­ђу­на­род­но јав­но мње­
ње од­го­во­ри­ло ди­ри­го­ва­ном ћут­њом.
Вен­сов план је за­ми­шљен на­вод­но као
пра­вед­но ре­ше­ње и по­ку­шај да се пери­
феризују зло­чи­ни хр­ват­ске вој­ске. Али по
до­би­ја­њу са­гла­сно­сти за при­ме­ну Вен­
со­вог пла­на (при­хва­ћен под при­ти­ском
бе­о­град­ског ре­жи­ма на Скуп­шти­ни Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не 9. фебруара 1992)
сле­ди­ла је јед­на по јед­на ак­ци­ја, ко­је ће га,
про­гра­ми­ра­но, ми­но­ри­зо­ва­ти. При­ла­го­
ђа­ва­њем сле­ду­ју­ћих ре­зо­лу­ци­ја ис­пу­ња­
ва­ли су се хр­ват­ски ин­те­ре­си по­ни­шта­ва­
ју­ћи исто­риј­ско, фак­тич­ко и др­жа­во­твор­
но пра­во Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не. По­
ли­ти­ка ре­ал­но­сти за­ме­ње­на је по­ли­ти­ком
си­му­ла­ци­је и фак­то­ром вре­ме­на: тре­ба­ло
је тро­ши­ти по­ли­тич­ку во­љу срп­ског на­ро­
да, без вид­них ре­зул­та­та, и тај исти народ
по­ла­ко уво­ди­ти у апа­ти­ју, а по­вре­ме­не­
ним хр­ват­ским ри­ту­ал­ним уби­стви­ма срп­
ских ци­ви­ла цео на­род уво­ди­ти у осе­ћај
из­ве­сне без­из­ла­зно­сти.
То зна­чи да је Вен­сов план Србе са­мо
при­вид­но до­во­дио у рав­но­пра­ван по­ло­
жај од­ла­жу­ћи у пр­вој тач­ки став о не­пре­
ју­ди­ци­ра­њу по­ли­тич­ког ре­ше­ња. У свим
оста­лим зах­те­ви­ма Вен­сов план је за Хр­
ват­ску оси­гу­рао ван­те­ри­то­ри­јал­ни ста­тус,
и то:
1. Вој­ска УН не чу­ва срп­ску гра­ни­цу.
2. Раз­о­ру­жа­ва се са­мо срп­ска вој­ска.
3. Оба­ве­зу­ју се Ср­би да вра­те из­бе­гли­це
– Хр­ва­те са те­ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не, док Хр­ват­ска не под­ле­же ис­тој
оба­ве­зи иако је са сво­је те­ри­то­ри­је про­те­
ра­ла мно­го ве­ћи број Ср­ба.
4. УН­ПРО­ФОР (чи­је су сна­ге осно­ва­не Ре­
зо­лу­ци­јом 743 од 21. фебруара 1992) и по­
сма­тра­чи Европ­ске за­јед­ни­це има­ју за­да­
так да контролишу је­ди­но срп­ске стра­не.
5. Ху­ма­ни­тар­на по­моћ је тре­ба­ло да до­
ла­зи у Кра­ји­ну тек уз „одо­бре­ње вла­де у
За­гре­бу“, па се та ак­ци­ја сво­ди­ла на по­моћ
ис­кљу­чи­во Хр­ват­ској.
По­сле­дич­но, вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не је те­шко на­о­ру­жа­ње предала
УН­ПРО­ФОР-у, ко­ји је пре­у­зео оба­ве­зу да
спре­чи упад хр­ват­ске вој­ске на срп­ску
те­ри­то­ри­ју. УН­ПРО­ФОР, међутим, сво­ја
се­ди­шта смешта у Книн и остала ме­ста у
ду­би­ни срп­ске др­жа­ве по­ка­зу­ју­ћи да не­ће
чу­ва­ти кра­јин­ску гра­ни­цу.
Ја­сно уоча­ва­ју­ћи да Вен­сов план Србе
ла­тент­но гу­ра у по­сте­пе­ну ка­та­стро­фу,
Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Са­бор Срп­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве је 17. ја­ну­а­ра 1992. издао
саопштење о пра­ву срп­ског на­ро­да на
са­мо­о­пре­де­ље­ње оче­ку­ју­ћи ве­ће и при­
ме­ре­ни­је га­ран­ци­је срп­ском кра­јин­ском
на­ро­ду. На жа­лост, га­ран­ти­је су би­ле рав­
не ме­ре Вен­со­вог пла­на, што је хр­ват­ска
вој­ска ко­ри­сти­ла на­ста­вља­ју­ћи са вој­ним
упа­ди­ма, ма­сов­ним уби­стви­ма и ди­вер­
зант­ским ак­ци­ја­ма.
Ср­би­ма је под­ва­ље­но и Ре­зо­лу­ци­јом
762 (од 30. јуна1992), чи­ји су са­став­ни део
пред­ста­вља­ла и до­ку­мен­та. Овом ре­зо­лу­
ци­јом „уво­де се ру­жи­ча­сте зо­не“, а она је
усле­ди­ла на­кон агре­си­је хр­ват­ске вој­ске
на ме­ђу­реч­је Кр­ке и Чи­ко­ле (Ми­ље­вач­ки
пла­то). Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на је у вре­
ме за­шти­те Ује­ди­ње­них на­ци­ја би­ла из­ло­
же­на ге­но­цид­ним по­гро­ми­ма.
Хр­ва­ти су на­ја­вљи­ва­ли ет­нич­ко чи­
шће­ње по прин­ци­пу „спр­же­не зе­мље“
– ка­ко су то крајем 1991. већ учи­ни­ли са
4.118 срп­ских до­ма­ћин­ста­ва у За­пад­ној
Сла­во­ни­ји. Ре­зо­лу­ци­ја 762 до­не­та је, на­
вод­но, про­тив Хр­ват­ске и ма­са­кри­ра­ња
по­чи­ње­ног на Ми­ље­вач­ком пла­тоу у Дал­
ма­ци­ји 21. ју­на 1992, док се уистину Савет
безбедности овом Ре­зо­лу­ци­јом отво­ре­
но свр­стао на хр­ват­ску стра­ну. Чла­ном 3
је зах­те­ва­но да се хр­ват­ска вој­ска по­ву­че
са Ми­ље­вач­ког пла­тоа (што је она и учи­
ни­ла), али су Хр­ва­ти вој­ску за­ме­ни­ли ја­
ким ми­ли­циј­ским сна­га­ма, чак су и уве­ли
ад­ми­ни­стра­ци­ју и еви­дент­но про­ду­жи­
ли оку­па­ци­ју. Те­шко оруж­је Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не би­ло је ускла­ди­ште­но и
под ме­ђу­на­род­ном кон­тро­лом, па ни­ка­
ква ве­ћа вој­на ин­тер­вен­ци­ја (за по­вра­
так оте­те те­ри­то­ри­је) ни­је би­ла мо­гу­ћа.
Евро­ам ­ е­рич­ка по­ли­тич­ка ад­ми­ни­стра­ци­
ја је сма­тра­ла да је Хр­ват­ска по­зи­тив­но
од­го­во­ри­ла на Ре­зо­лу­ци­ју 762 јер та ре­
зо­лу­ци­ја и ни­је пред­виђала по­вла­че­ње
хр­ват­ске по­ли­ци­је.
2/2010  l  Двери српске  l  49
 Да би се убла­жи­ла хр­ват­ска агре­си­ја на
Кра­ји­ну, ОУН 4. чла­ном исте ре­зо­лу­ци­је
тра­жи да се „из Хр­ват­ске по­ву­ку и раз­о­ру­
жа­ју за­о­ста­ле сна­ге Ју­го­сло­вен­ске на­род­
не ар­ми­је“ – ово је до­след­но спро­во­ђе­на
и про­ду­жа­ва­на фар­са са вој­ском рас­по­лу­
ће­не ЈНА, слич­но исто­вет­ним зах­те­ви­ма
из Ре­зо­лу­ци­је 752, ка­да се зах­те­ва­ло да се
вој­ска ЈНА и де­ло­ви Ар­ми­је Ре­пу­бли­ке Хр­
ват­ске по­ву­ку из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.
И та­да је ре­а­го­ва­но на­кон ма­са­кра ко­ји
је 26. марта 1992. године (Бо­сан­ски Брод)
и 3. априла1992. године (Ку­прес) изврши­
ла војска Хрватске над Ср­би­ма у дру­гој
др­жа­ви – Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Иако су
и том при­ли­ком, де­кла­ра­тив­но, обе вој­
ске јед­на­ко тре­ти­ра­не, хр­ват­ска вој­ска је
оста­ла да у ко­а­ли­ци­ји са му­сли­ман­ском
ар­ми­јом по­ку­ша да угу­ши ор­га­ни­зо­ва­ње
срп­ског на­ро­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.
У пра­те­ћим до­ку­мен­ти­ма Ре­зо­лу­ци­је
762 зах­те­ва се и по­вра­так про­те­ра­них Хр­
ва­та из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не, али се
– опет – ни реч­ју не по­ми­њу број­ни­ји про­
те­ра­ни Ср­би из Хр­ват­ске.
У пра­те­ћим до­ку­мен­ти­ма је са­др­жа­но и
не­ве­што об­ја­шње­ње за­што не­ке те­ри­то­
ри­је РСК по­ста­ју „ру­жи­ча­сте зо­не“ (а што
кон­крет­но зна­чи уки­да­ње ма­кар и на­вод­
не за­шти­те тих те­ри­то­ри­ја од стра­не УН).
За­ни­мљи­во је да се „ру­жи­ча­сте зо­не“ по­
кла­па­ју са де­ло­ви­ма РСК ко­ји су од ви­тал­
ног зна­ча­ја за Републику. Из­ме­ђу оста­лих,
то су обла­сти око је­зе­ра и хи­дро­цен­тра­ле
Пе­ру­ћа, око Ма­сле­нич­ког мо­ста, за­тим
плод­них де­ло­ва Рав­них Ко­та­ра, он­да око
Кр­ња­ка бли­зу Кар­лов­ца, те жи­тар­ских де­
ло­ва у Ба­ни­ји и бо­га­тих пре­де­ла пре­ма ин­
ду­стриј­ском гра­ду Си­ску. Шта је то уства­ри
зна­чи­ло? Не­сум­њи­во – озбиљ­но по­ни­
шта­ва­ње Вен­со­вог пла­на јер је 9. тач­ком
тог пла­на би­ло пред­ви­ђе­но да се гра­ни­ца
за­шти­ће­них зо­на ОУН по­ву­че са пред­став­
ни­ци­ма хр­ват­ске и срп­ске стра­не. На­про­
тив, Ре­зо­лу­ци­јом 762 Са­вет без­бед­но­сти
је ста­вио ван сна­ге ову од­ред­бу Вен­со­вог
пла­на. Савет безбедности је про­гла­ше­ње
„ру­жи­ча­стих зо­на“ прав­дао ти­ме што је то
зе­мљи­ште при­па­да­ло оп­шти­на­ма (у вре­
ме по­сто­ја­ња Со­ци­ја­ли­стич­ке Фе­де­ра­тив­
не Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је) чи­ји су цен­три
у Хр­ват­ској – Сињ, Ши­бе­ник, За­дар, Кар­ло­
вац и Си­сак.
Даљ­е по­ни­шта­ва­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не сле­де и на­ред­не ре­зо­лу­ци­је де­
лу­ју­ћи по прин­ци­пу „ко­рак по ко­рак“ – до­
ду­ше, у сло­же­ни­јем по­ли­тич­ком ком­пло­ту
јер се ре­зо­лу­ци­ја­ма при­пре­мао те­рен за
по­ни­шта­ва­ње обе срп­ске др­жа­ве на­ста­ле
рас­па­дом Ти­то­ве Ју­го­сла­ви­је (Ре­пу­бли­
ка Срп­ска Кра­ји­на и Ре­пу­бли­ка Срп­ска).
Та­ко је кра­јин­ски пра­во­слав­ни на­род –
из­у­зев ге­но­цид­ним на­ме­ра­ма хр­ват­ске
ка­то­лич­ке др­жа­ве – под­врг­нут и пре­си­ји
евро­а­ме­рич­ке ко­а­ли­ци­је, ко­ја­ је упор­но
тра­жи­ла на­чин, пут и ре­ше­ње да др­жа­ву
кра­јин­ских Ср­ба де­фи­ни­тив­но ам­пу­ти­ра.
50 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
У том сми­слу не чу­де ни ко­нтра­дик­тор­
ни ста­во­ви пр­вог чо­ве­ка ин­стру­мен­та­ли­
зо­ва­них Ује­ди­ње­них на­ци­ја. Иако је Бу­
трос Га­ли (Boutros Boutros Ghali) 4. фебру­
ара1992. из­ја­вио да на те­ри­то­ри­ји под за­
шти­том УН не­ће ва­жи­ти хр­ват­ски за­ко­ни,
Ре­зо­лу­ци­јом 769 од 7. ав­гу­ста 1992. Са­вет
без­бед­но­сти пот­пу­но иг­но­ри­ше Ср­бе у
Кра­ји­ни. По­зи­ва­ју­ћи се у 4. тач­ки Из­ве­шта­
ја Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра (и 14. и 15. тачке
у Из­ве­шта­ју), Са­вет без­бед­но­сти зах­те­ва
ус­по­ста­вља­ње хр­ват­ске по­ли­ци­је и ца­ри­
не на гра­ни­ци из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не и Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је,
те из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и Ре­
пу­бли­ке Срп­ске. Ergo, то је под­ра­зу­ме­ва­ло
де­лом и при­ме­ну хр­ват­ских за­ко­на на гра­
ни­ци. До­след­но при­ме­њу­ју­ћи стра­те­ги­ју
„то­пло – хлад­но“ УН ће, опет, по агре­си­ји
Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске на Рав­не Ко­та­ре (22.
ја­ну­а­ра 1993) из­гла­са­ти но­ву ре­зо­лу­ци­ју.
По­треб­но је ис­та­ћи да је нео­у­ста­шки
на­пад де­мо­крат­ске и евро­пе­и­зи­ра­не вој­
ске Фра­ње Туђ­ма­на у Рав­ним Ко­та­ри­ма,
ко­ји су се на­ла­зи­ли под за­шти­том Ује­ди­
ње­них на­ци­ја, починио неописив масакр.
За­по­се­да­ју­ћи срп­ске те­ри­то­ри­је, ова вој­
ска ксе­но­фо­бич­них кр­ста­ша ма­са­кри­ра­ла
је све жи­во на шта је на­и­шла срав­њу­ју­ћи
са зе­мљом срп­ска се­ла, срп­ске све­ти­ње
и срп­ска гро­би­шта. Као од­го­вор на ову
ди­ри­го­ва­ну „римока­то­лич­ку ак­ци­ју“ хр­
ват­ске др­жа­ве до­но­си се Ре­зо­лу­ци­ја 802
(од 25. ја­ну­а­ра 1993), ко­јом се тра­жи по­
вла­че­ње хр­ват­ских сна­га из Рав­них Ко­
та­ра. Ова по­ли­тич­ка ра­шо­мо­ни­ја­да ни
нај­простодушније више није мо­гла раз­у­
ве­ре­ти у пла­но­ве дис­кре­ди­то­ва­них Ује­ди­
ње­них на­ци­ја. Ре­зо­лу­ци­ја, напросто, ни­је
мо­гла да се ре­а­ли­зу­је баш за­то што је ње­
на прав­на по­у­ка у су­прот­но­сти са од­лу­ка­
ма Ре­зо­лу­ци­је 762, ко­је ни­су обе­сна­же­не
ни јед­ном но­вом ре­зо­лу­ци­јом. То зна­чи да
је Ре­зо­лу­ци­ја 802 до­не­та иако ни­је би­ла
правно ва­ља­на, иако је по­ни­шта­ва­ју од­лу­
ке Ре­зо­лу­ци­је 762. Јед­но­став­но, ни­је би­ло
мо­гу­ће ува­жи­ти 1. члан Ре­зо­лу­ци­је 802,
ко­јим је зах­те­ва­но да се хр­ват­ска вој­ска
„по­ву­че из зо­на под за­шти­том Ује­ди­ње­них
на­ци­ја“. А овај захтев ни­је би­ло мо­гуће из­
вр­ши­ти сто­га што су под­руч­ја ко­ја су би­ла
оку­пи­ра­на (Рав­ни Ко­та­ри) при­па­да­ла та­
ко­зва­ним „ру­жи­ча­стим зо­на­ма“, а оне се,
сход­но Ре­зо­лу­ци­ји 762, ни­су сма­тра­ле зо­
на­ма под за­шти­том УН.
 Нај­зад, Ре­зо­лу­ци­јом 815 од 30. марта
1993. Са­вет без­бед­но­сти се ја­сно из­ја­снио
за по­ни­шта­ва­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­
ји­не. У 5. тач­ки се утвр­ђу­је да су „зо­не под
за­шти­том УН ин­те­грал­ни део Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске“, чи­ме се пре­ју­ди­ци­ра по­ли­тич­
ко ре­ше­ње. То је зна­чи­ло не­при­зна­ва­ње
по­сто­ја­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ко­
нач­но ру­ше­ње пла­на Сај­ру­са Вен­са (Syrus
Vance). Даљ­ни пре­го­во­ри за циљ ни­су
има­ли ре­ша­ва­ње јед­ног сло­же­ног по­ли­
тич­ког про­це­са, ка­кви су срп­ско-хр­ват­ски
од­но­си, већ одр­жа­ва­ње пер­ма­нент­ног
при­ти­ска на вла­ду РСК да, слич­но Ју­го­сла­
ви­ји, по­др­жи спро­во­ђе­ње у жи­вот ре­ле­
вант­них ре­зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти.
То се по­но­ви­ло и на раз­го­во­ри­ма у Же­не­
ви, ка­да је де­ле­га­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не тра­жи­ла ус­по­ста­вља­ње сво­је ад­
ми­ни­стра­ци­је на свим оку­пи­ра­ним те­ри­
то­ри­ја­ма и по­вра­так про­те­ра­них Ср­ба.
Уме­сто ра­ни­јих зах­те­ва по­ли­тич­ког
лу­кав­ства, пред­став­ни­ци ди­пло­мат­ског
ли­бе­ра­ли­зма су се слу­жи­ли дик­та­том. Та­
ко је 6. апри­ла 1993. Лорд Овен (David
Oven) „при­си­ља­вао де­ле­га­ци­ју РСК да
пот­пи­ше спо­ра­зум по ко­јем би сву упра­
ву над под­руч­ји­ма ко­ја је Хр­ват­ска оку­
пи­ра­ла 21. ју­на 1992. и 22. ја­ну­а­ра 1993.
го­ди­не пре­у­зе­ле Ује­ди­ње­не на­ци­је“ (С.
Јар­че­вић, Лек­си­кон исто­риј­ског беш­ча­
шћа, 1996). Ра­зу­мљи­во, до спо­ра­зу­ма
ни­је до­шло – без об­зи­ра на лор­да Ове­
на и ње­го­ву уче­ста­лу кри­ла­ти­цу „пот­пи­
ши­те већ јед­ном тај про­кле­ти спо­ра­зум“.
 За бри­тан­ског лор­да спо­ра­зум је био
са­мо пот­пис на па­пи­ру, за на­род Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не то би пред­ста­вља­
ло бес­при­зор­ну ка­пи­ту­ла­ци­ју. Гу­бе­ћи
по­ли­тич­ку ме­ру, Са­вет без­бед­но­сти је
по­сегао за ар­гу­мен­том мо­ћи ка­жња­ва­
ју­ћи све­у­куп­ни срп­ски на­род ко­ји ни­
је био у ра­ту са Са­ве­том без­бед­но­сти.
 При­ме­њи­ва­њем бло­ка­да и ем­бар­га ре­ви­
та­ли­зи­ран је Хелмс-Бар­то­нов за­кон (аме­
рич­ко ка­жња­ва­ње ка­рип­ских на­ро­да),
ко­ји се, ме­ђу­тим, у све­му про­ти­ви ме­ђу­на­
род­ним прин­ци­пи­ма. Па, ипак, Са­вет без­
бед­но­сти је 17. априла 1993. по директиви
САД-а усво­јио Ре­зо­лу­ци­ју 820, ко­ја по­о­
штра­ва санк­ци­је про­тив Ср­би­је и Цр­не Го­
ре, то јест Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је
(Тре­ће Ју­го­сла­ви­је у истом ве­ку).
Рат про­тив срп­ских зе­ма­ља је на­ста­
вљен ми­мо нор­ми ме­ђу­на­род­ног пра­ва
– ка­ко се то чи­ни­ло и све вре­ме рас­па­да
ко­му­ни­стич­ке Ју­го­сла­ви­је спрам срп­ског
на­ро­да. Ју­го­сла­ви­ји је Ре­зо­лу­ци­јом 820
за­бра­ње­на сва­ка вр­ста са­о­бра­ћа­ја ван
сопствене те­ри­то­ри­је, и пло­вид­ба се ни­
је мо­гла вр­ши­ти у ме­ђу­на­род­ним во­да­ма
и Ду­на­вом. Чла­ном 12 уве­де­не су то­тал­не
санк­ци­је (чак и ху­ма­ни­тар­на по­моћ) пре­
ма Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни и Ре­пу­бли­
ци Срп­ској.
Прин­ци­пи­јел­ној у не­прин­ци­пи­јел­но­сти
евро­а­ме­рич­кој за­јед­ни­ци и УН ни­је сме­та­
ло да Ре­зо­лу­ци­ју 820 при­ме­ни и на Ре­пу­
бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну иако су тим чи­ном
при­зна­ли су­ве­ре­ност Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не.
Јед­но­став­но, про­цес ра­зу­пи­ра­ња све­
срп­ског на­ро­да се мо­рао фи­на­ли­зо­ва­ти
без об­зи­ра на прав­не нон­сен­се и огре­ше­
ње о де­мо­крат­ска на­че­ла и ме­ђу­на­род­но
пра­во. Та­ко је Ре­зо­лу­ци­ја 820 по­ста­ла ру­
гло Са­ве­та без­бед­но­сти, ко­ји се оп­се­сив­
но упи­рао да по­ни­шти Ре­пу­бли­ку Срп­ску
Кра­ји­ну, а овом Ре­зо­лу­ци­јом јој при­знао

Прин­ци­пи­јел­ној у не­прин­ци­пи­јел­но­сти евро­а­
ме­рич­кој за­јед­ни­ци и УН ни­је сме­та­ло да
Ре­зо­лу­ци­ју 820 при­ме­ни и на Ре­пу­бли­ку Срп­
ску Кра­ји­ну иако су тим чи­ном при­зна­ли су­
ве­ре­ност Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
др­жав­нич­ки су­бјек­ти­ви­тет. На­и­ме, По­ве­
ља УН пред­ви­ђа санк­ци­је са­мо пре­ма су­
ве­ре­ним др­жа­ва­ма, а Са­вет без­бед­но­сти
је при­знао не­што (Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­
ји­на) што се свих ранијих година тру­дио
да не­ги­ра.
Ка­ко ова по­ли­тич­ка пор­но­гра­фи­ја ни­
ког није за­бри­ња­ва­ла, на­ста­ви­ло се са
при­ти­сци­ма на Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну
да пот­пи­ше спо­ра­зум о вла­сти­тој смр­ти.
По­чет­ком ју­ла 1993. са­те­лит­ску уло­гу
ту­ма­ча у убе­ђи­ва­њу Ср­ба да не­ми­нов­ни
по­раз тре­ба да про­гла­се по­бе­дом (по­ни­
шта­ва­ње РСК) пре­у­зе­ла је Ру­си­ја. Оче­ки­
ва­ло се, да ће с об­зи­ром на тра­ди­ци­о­нал­
но при­ја­тељ­ске од­но­се ова два на­ро­да,
ру­ска ми­си­ја окон­ча­ти за За­пад очити
про­блем Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ти­
ме мо­жда до­би­ти не­ки поен у по­ра­жа­ва­
ју­ћој уло­зи по­ли­тич­ког аут­сај­де­ра. За­пад­
не ана­ли­тич­ке слу­жбе су за ве­ру у до­бар
ис­ход има­ле два раз­ло­га: пр­во – ру­ска
ми­си­ја (као пра­во­слав­на ми­си­ја) не­ће би­
ти до­че­ка­на као стра­на, ко­ја ул­ти­ма­тив­но
дик­ти­ра усло­ве, и дру­го – ру­ска ми­си­ја је
мо­ра­ла да шти­ти ин­те­ре­се За­па­да јер су
Ру­си­ји (на име са­уч­ е­сни­штва) от­пи­си­ва­ни
ду­го­ви и да­ва­на јој је еко­ном­ска по­моћ.
Да­нас се са си­гур­но­шћу мо­же кон­ста­то­ва­
ти да је Ру­си­ја на ште­ти на­не­тој срп­ском
на­ро­ду за­ра­ди­ла око 435 ми­ли­о­на до­ла­ра
(од от­пи­си­ва­ња зај­ма до еко­ном­ске по­мо­
ћи). Шта­ви­ше, репрограмирани су ду­го­ви
Ру­си­је (те за­јам до 1992), ко­ји су из­но­си­ли
110 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, ка­ко Ру­си­ја у Са­ве­
ту без­бед­но­сти не би ставила вето.
Ру­ска ми­си­ја, ко­ју је пред­во­дио за­ме­ник
ми­ни­стра ино­стра­них по­сло­ва Чур­кин,
обе­ћа­ва­ла је да ће Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску
приморати на (еко­ном­ску, са­о­бра­ћај­ну)
сарадњу са Ре­пу­бли­ком Срп­ском Кра­ји­
ном, као и да се 12. тач­ка Ре­зо­лу­ци­је 820
(о бло­ка­ди РСК) не­ће ви­ше при­ме­њи­ва­ти.
То је био пред­лог спо­ра­зу­ма ко­ји се вла­ди
РСК чи­нио са­свим ре­ал­ним, и без ма­јо­ри­
за­ци­је.
Та­ко је и до­шло до ду­го оче­ки­ва­ног спо­
ра­зу­ма (15. и 16. јул 1993) у Ер­ду­ту, ко­ји
су пот­пи­са­ли пред­став­ни­ци истог ран­
га – ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва РСК и
ми­ни­стар тр­го­ви­не Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске.
Глав­не од­ред­бе Ер­дут­ског спо­ра­зу­ма под­
ра­зу­ме­ва­ле су да се при­пад­ни­ци хр­ват­
ске вој­ске по­ву­ку са оку­пи­ра­них под­руч­
ја, да на тим те­ри­то­ри­ја­ма кон­тро­лу има
по­ли­ци­ја УН, да Ср­би и Хр­ва­ти у од­но­су
50–50% ко­ри­сте мост Ма­сле­ни­цу, аеро­
дром у Зе­му­ни­ку и хи­дро­е­лек­тра­ну Пе­
ру­ћу, те да екс­перт­ске гру­пе при­пре­ме
ела­бо­ра­те за оста­ле при­вред­не де­лат­но­
сти (про­из­вод­ња стру­је у Об­ров­цу, снаб­
де­ва­ње во­дом хр­ват­ског де­ла Дал­ма­ци­је).
 Тим пре, чи­ни­ло се да ће Ер­дут­ским спо­
ра­зу­мом ан­ти­срп­ска по­ли­ти­ка пре­ра­сти у
по­ли­ти­ку ре­ал­но­сти и де­мо­крат­ских на­
че­ла ко­ја про­кла­му­ју зе­мље мо­ћи и ути­
ца­ја. Већ и за­то што је Ре­зо­лу­ци­јом 847 Са­
вет без­бед­но­сти (30. ју­на 1993) то на­ја­вио,
док је у пред­сед­нич­ком са­оп­ште­њу Са­ве­
та без­бед­но­сти од 30. ју­ла 1993. у дру­гом
па­су­су по­здра­вље­но пот­пи­си­ва­ње Ер­дут­
ског спо­ра­зу­ма.
У овом слу­ча­ју са­мо је за­ме­њен ред
по­те­за: ра­ни­је је хр­ват­ска агре­си­ја прет­
хо­ди­ла ре­зо­лу­ци­ја­ма, а са­да је је­дан спо­
ра­зум прет­хо­дио ин­кви­зи­тор­ској од­лу­ци.
Туђ­ман је, до­го­вор­но са ин­струк­то­ри­ма
про­фи­то­кра­ти­је, од­био при­ме­ну Ер­дут­
ског спо­ра­зу­ма, а Са­вет без­бед­но­сти (ко­
ме је овај спо­ра­зум зна­чио сон­ди­ра­ње
ста­ња по­ли­тич­ке во­ље на­ро­да РСК) до­нео
Ре­зо­лу­ци­ју 855 (9. август 1993) зах­те­ва­ју­ћи
од Ју­го­сла­ви­је да при­хва­ти по­сма­тра­че на
Ко­со­ву, у Ра­шкој обла­сти и у Вој­во­ди­ни.
Уло­гу хр­ват­ског ин­кви­зи­то­ра у про­јек­
ту раз­ср­бља­ва­ња, раз­пра­во­сла­вље­ња и
раз­др­жа­во­тво­ре­ња срп­ског на­ци­о­на у це­
ли­ни очито је преузео Савет безбедности.
Но­ви­на у од­но­си­ма Хр­ват­ске и Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не са­сто­ја­ла се у овом пе­ри­
о­ду у то­ме што су Хр­ва­ти (по на­ло­гу ме­ђу­
на­род­не за­јед­ни­це) тра­жи­ли мо­да­ли­те­те
но­вог спо­ра­зу­ма исто­вре­ме­но на­ста­вља­
ју­ћи са ма­сов­ним уби­стви­ма, па­ље­ви­на­
ма, и за­ти­ра­њем срп­ског ста­нов­ни­штва,
које су, на­вод­но, од агре­си­је чу­ва­ли при­
пад­ни­ци Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
Та­ко је Хр­ват­ска Ре­пу­бли­ци Срп­ској
Кра­ји­ни 8. септембра 1993. понудила на­
црт но­вог спо­ра­у­зма, а по на­че­лу „пси­
хо­ло­шког шо­ка“ у по­ли­ти­ци, исте но­ћи и
на­ред­ног да­на (9. септембра 1993) из­вр­
ши­ла ма­са­кр у Ме­дач­ком џе­пу. На­кон што
су при­пад­ни­ци хр­ват­ске вој­ске пот­пу­но
опљач­ка­ли, па уни­шти­ли је­да­на­ест срп­
ских се­ла (на та­ко­зва­ном Ме­дач­ком џе­пу)
ко­ја су би­ла под за­шти­том УН, УН­ПРО­ФОР
је ин­тер­ве­ни­сао код вла­да­ју­ћег ре­жи­ма
у Бе­о­гра­ду (Ју­го­сла­ви­ја) и пред­став­ни­ка
вла­де у Кни­ну (Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на)
да Ср­би не про­ши­ру­ју рат­на деј­ства.
Вла­да РСК је од­би­ла ци­нич­ни зах­тев
УН­ПРО­ФОР-а и ми­ни­стру од­бра­не и ко­
ман­дан­ту Глав­ног шта­ба (ге­не­ра­лу Ми­ле­ту
Но­ва­ко­ви­ћу) проследила захтев да осво­ји
оку­пи­ра­ну те­ри­то­ри­ју. Пи­јун бе­о­град­ског
ре­жи­ма, ко­ман­дант Глав­ног шта­ба, не са­
мо што ни­је из­вр­шио ово на­ре­ђе­ње, већ
је пот­пи­сао спо­ра­зум на ко­ме је УН­ПРО­
ФОР ин­си­сти­рао, а по ко­ме се „срп­ска вој­
ска и на­о­ру­жа­ни вој­ни­ци не­ће вра­ћа­ти у
под­руч­је Ме­да­ка, ка­да се по­ву­че хр­ват­ска
вој­ска“.
У да­љем оси­па­њу хо­мо­ге­ни­за­ци­је Ре­пу­
бли­ке Срп­ске Кра­ји­не Са­вет без­бед­но­сти
и Хр­ват­ска су се од­лу­чи­ли за тра­ди­ци­о­
нал­ну и успе­шно опро­ба­ну ме­то­до­ло­ги­
ју – на­ста­вак ет­нич­ких чи­шће­ња сле­ди­ће
ре­зо­лу­ци­је ко­је су оба­ве­зи­ва­ле је­ди­но
срп­ску стра­ну.
У пе­ри­о­ду из­ме­ђу 9. и 17. септембра
1993. Хр­ва­ти ће на­ста­ви­ти са ет­нич­ким
чи­шће­њем по­чи­нив­ши не­чу­ве­не зло­чи­
не у на­се­љи­ма Ди­во­се­ло, Чи­тлук и По­чи­
тељ, али и у још де­вет ма­њих се­ла. Убр­зо
је усле­ди­ла Ре­зо­лу­ци­ја 871 од 4. октобра
1993, са­мо са­да без освр­та­ња на зло­чи­не
Хр­ва­та у Ли­ци.
Пр­вим чла­ном ове ре­зо­лу­ци­је бри­ше
се ва­лид­ност Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
јер се де­лат­ност УН­ПРО­ФОР-а де­ли по
те­ри­то­ри­јал­ном прин­ци­пу: УН­ПРО­ФОР у
Хр­ват­ској, УН­ПРО­ФОР у Бо­сни и Хер­це­го­
ви­ни и УН­ПРО­ФОР у Ма­ке­до­ни­ји. И ви­ше
од то­га: другим чла­ном се ис­ти­че за­бри­
ну­тост због на­па­да уну­тар Хр­ват­ске (!?). То
зна­чи да се Ре­зо­лу­ци­јом 871 пре­ћут­ку­ју
на­па­ди хр­ват­ске вој­ске на зо­не под за­шти­
том УН, као што се пре­ћут­ку­је да хр­ват­ска
ре­гу­лар­на вој­ска (у ко­а­ли­ци­ји са му­сли­ма­
ни­ма) у су­сед­ној Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни ра­
тује про­тив Ср­ба. И не са­мо то: Хр­ват­ска се
(истим чла­ном ове ре­зо­лу­ци­је) на­гра­ђу­је
јер „оси­гу­ра­ва по­што­ва­ње и те­ри­то­ри­јал­
ни ин­те­гри­тет Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске“.
Скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
је од­ба­ци­ла Ре­зо­лу­ци­ју 871 у це­ли­ни и
до­не­ла Де­кла­ра­ци­ју о од­ба­ци­ва­њу Ре­зо­
лу­ци­је.
Ре­зо­лу­ци­јом 871 Са­вет без­бед­но­сти је
ја­сно да­вао до зна­ња ко­јим прав­цем ће
ићи по­ли­ти­ка евро­а­ме­рич­ке ко­а­ли­ци­је у
по­ни­шта­ва­њу Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Пот­пу­но се од­у­ста­ло од тра­же­ња сред­њег
ре­ше­ња и вид­но се при­пре­ма­ла по­год­на
си­ту­а­ци­ја за де­фи­ни­тив­но ет­нич­ко чи­
шће­ње Ср­ба РСК. То су, уоста­лом, по­твр­
ди­ле и све ре­зо­лу­ци­је, од ко­јих није­дна
ни­је до­не­та про­тив Хр­ват­ске – без об­зи­ра
на до­следа­а др­жав­ни те­рор над Ср­би­ма
у Хр­ват­ској и ет­нич­ка чи­шће­ња у руб­ним
де­ло­ви­ма РСК.
Је­дан је­ди­ни до­ку­мент у УН (из­ве­штај
Бу­тро­са Га­ли­ја пред Са­ве­том без­бед­но­
сти од 15. ма­ја 1993. го­ди­не) све­до­чи о те­
шком по­ло­жа­ју Ср­ба у Хр­ват­ској. Са­мо у
том до­ку­мен­ту се при­зна­је да је Хр­ват­ска
од 18. марта 1993. про­те­ра­ла око 251.000
Ср­ба, ко­ји су се скло­ни­ли у Ре­пу­бли­ку
2/2010  l  Двери српске  l  51
 Срп­ску Кра­ји­ну и Са­ве­зну Ре­пу­бли­ку Ју­
го­сла­ви­ју.
„На­пор“ Ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да из­
на­ђе пра­ви мо­да­ли­тет за по­ни­шта­ва­ње
РСК представља период током 1994, по­
готову две по­ли­тич­ке се­си­је (за­гре­бач­ка
и лон­дон­ска), те За­гре­бач­ки спо­ра­зум о
пре­ки­ду не­при­ја­тељ­ста­ва (29. март 1994).
Па, ипак, вре­ме се ни­је тро­ши­ло ни­ти на
по­твр­ђи­ва­ње спо­ра­зу­ма ни­ти на ре­зо­лу­
ци­је јер се сце­на­рио рас­па­да РСК знао,
али се че­ка­ло на раз­ра­ду мо­да­ли­те­та. За­то
1994. пред­ста­вља ад­ми­ни­стра­тив­ни ин­
тер­рег­нум у зва­нич­ним од­но­си­ма ме­ђу­на­
род­не за­јед­ни­це са Ре­пу­бли­ком Срп­ском
Кра­ји­ном.
У овом пе­ри­о­ду мно­го се ви­ше па­жње
по­све­ћу­је ре­жи­му у Бе­о­гра­ду, ко­ји по­ка­
зу­је све ве­ћу ко­о­пе­ра­тив­ност у од­но­су
на аме­рич­ку ад­ми­ни­стра­ци­ју. Про­гра­ми­
ра­ним из­бо­ром вла­де РСК и пар­ла­мен­та
ре­жим у Бе­о­гра­ду кон­тро­ли­ше, дик­ти­ра
и усме­ра­ва по­ли­ти­ку РСК, оства­ру­је трој­
ну власт (ци­вил­ну, вој­ну и по­ли­циј­ску) и
кри­ми­на­ли­зи­ра при­вред­ни и дру­штве­ни
жи­вот. То је и раз­лог што ова вла­да РСК
ни­је ус­пе­ла да спро­ве­де део зах­те­ва из За­
гре­бач­ког спо­ра­зу­ма, од­но­сно да на бив­
шу оку­пи­ра­ну те­ри­то­ри­ју по­ша­ље сво­ју
по­ли­ци­ју и ор­га­ни­зу­је власт. По­ра­стом
де­ста­би­ли­за­ци­је у РСК и при­ти­сци­ма спо­
ља на све срп­ске зе­мље ушло се у 1995.
го­ди­ну, ко­ју је Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца
про­це­ни­ла као тач­ку фи­на­ли­за­ци­је по­ни­
шта­ва­ња уве­ли­ко ге­то­из­ и­ра­не Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не.
Ко­рак ка при­тво­ре­ној ре­ше­но­сти де­фи­
ни­тов­ног уни­ште­ња нај­за­пад­ни­је срп­ске
др­жа­ве на сло­вен­ском де­лу Бал­ка­на од­ви­
јао се на два пла­на – по­ка­зи­ва­њем во­ље
да се дру­га срп­ска др­жа­ва у ре­ги­ји Бо­сне
и Хер­це­го­ви­не (Ре­пу­бли­ка Срп­ска) до­ве­
де у рав­но­пра­ван по­ло­жај са пре­о­ста­лим
ен­ти­те­том у ис­тој ре­ги­ји (му­сли­ман­ско-
римока­то­лич­ка ко­а­ли­ци­ја) и по­ка­зи­ва­
њем ре­ше­но­сти да се Ре­пу­бли­ка Срп­ска
Кра­ји­на збри­ше са исто­риј­ске и по­ли­тич­
ке кар­те Евро­пе. Оту­да је и нор­мал­но што
Ре­зо­лу­ци­ја 981 од 31. марта1995. пред­ста­
вља вр­ху­нац не­при­ја­тељ­ске по­ли­ти­ке УН
према Ср­бима.
Овом ре­зо­лу­ци­јом Вен­сов план се ап­
со­лут­но ану­ли­ра, па се те­ри­то­ри­ја РСК
ви­ше не сма­тра про­сто­ром под за­шти­
том вој­них сна­га ОУН. Та­ко се без са­гла­
сно­сти срп­ске стра­не 2. тач­ком Ре­зо­
лу­ци­је 981 уки­да УН­ПРО­ФОР и осни­ва
„Опе­ра­ци­ја за по­вра­так по­ве­ре­ња у УН“.
То је био сиг­нал за агре­си­ју на це­лу Ре­пу­
бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну по­што она више ни­
је би­ла под за­шти­том Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
Хр­ват­ска се од­лу­чи­ла да пре­дво­ји РСК, па
је за свој стра­те­шки циљ ода­бра­ла област
Сла­во­ни­је. Раз­лог пре свега тре­ба тра­жи­
ти у до­след­ном по­ли­тич­ком праг­ма­ти­зму.
Ка­ко је Хр­ват­ска „по­кри­ве­на“ ме­диј­ском
52 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
кам­па­њом про­тив Ср­ба – у вре­ме ра­та у
Ис­точ­ној Сла­во­ни­ји за град Ву­ко­вар – у
пе­ри­о­ду од 1. августа до 20. септембра
1991. не­сме­та­но ве­ћим де­лом спрове­
ла ет­нич­ко чи­шће­ње Сла­во­ни­је, са­да је
тре­ба­ло до­вр­ши­ти са оста­лим Ср­би­ма
ка­ко би Сла­во­ни­ја (по­пут дру­гих ре­ги­ја
на ко­ји­ма Срби жи­ве) би­ла пре­про­гра­
ми­ра­на у област ет­нич­ки чи­сте Хр­ват­ске.
На­и­ме, пре­ма уред­ним оба­ве­ште­њи­ма
УН­ПРО­ФОР-а, хр­ват­ска евро­па­пи­стич­
ка сол­да­те­ска је то­ком 1991. са зе­мљом
сравнила 286 срп­ских се­ла.
Уто­ли­ко пре је што пре требало беспо­
штедно завршити са За­пад­ном Сла­во­ни­
јом ка­ко би Хр­ва­ти ушли у Ја­се­но­вац (не­
ка­да­шњи кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор осно­ван
пре све­га за Ср­бе) и ма­лиг­ну исто­ри­ју хр­
ват­ске и ва­ти­кан­ске по­ли­ти­ке за­ме­ни­ли
стра­ти­шем на ко­ме су по­ко­па­не хр­ват­ске
жр­тве фа­ши­зма и ко­му­ни­зма.
Пр­вог, другог и трећег ма­ја 1995. не­ви­
ђе­ном бру­тал­но­шћу и же­сти­ном из­вр­шен
је на­пад на 65 пре­о­ста­лих пра­во­слав­них
се­ла За­пад­не Сла­во­ни­је и не­ко­ли­ко ма­њих
гра­до­ва. Срп­ско те­шко на­о­ру­жа­ње је би­ло
под кон­тро­лом УН­ПРО­ФОР-а, па је хр­ват­
ска вој­ска не­сме­та­но мо­гла да оба­ви сво­ју
„римока­то­лич­ку ак­ци­ју“ с об­зи­ром на то да
им је би­ло га­ран­то­ва­но да вој­ска са­ве­зне
др­жа­ве Ју­го­сла­ви­је (за­јед­ни­ца Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је и Ре­пу­бли­ке Цр­не Го­ре) не­ће ре­а­
го­ва­ти, као што вој­ну по­моћ ни­је пру­жио
ни Ба­ња­луч­ки кор­пус Ре­пу­бли­ке Срп­ске.
 На­ци­о­нал­ни па­ра­докс је уто­ли­ко био
ве­ћи јер се Ср­би­ја, при­хва­та­ју­ћи Вен­сов
план, оба­ве­за­ла на за­шти­ту РСК. По­ку­
шај ева­ку­а­ци­је (збег) из сла­вон­ског па­кла
за­вр­шен је са тра­гич­ним по­сле­ди­ца­ма.
Да би убла­жи­ла не­за­пам­ће­н зло­чи­н по­
чињен у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка, хр­ват­
ска вој­ска је на­стра­да­ле за­ко­па­ва­ла у ма­
сов­не гроб­ни­це, а пра­њем де­тер­џен­ти­ма
путеве очи­сти­ла од кр­ва­вих мр­ља. Ја­су­
ши­ју Ака­ши­ју (Yasushi Akashi), по­ве­ре­ни­
ку Бу­тро­са Га­ли­ја у УН, 24 сата ни­је би­ло
до­зво­ље­но да уђе на ову те­ри­то­ри­ју, пре­
тво­ре­ну у срп­ско гу­би­ли­ште. У овој ак­ци­ји,
за­јед­нич­кој са пред­став­ни­ци­ма евро­а­ме­
рич­ке ко­а­ли­ци­је, хр­ват­ски ле­ги­о­на­ри су
из­бри­са­ли сва­ки траг по­сто­ја­ња и жи­во­та
у 11 се­ла па­крач­ке оп­шти­не.
Тач­но по про­гра­му, 1. ма­ја 1995. у
Јасеновцу се по­но­во за­ви­о­ри­ла уста­шка
за­ста­ва („ша­хов­ни­ца“), ка­да је хр­ват­ска
вој­ска за­у­зе­ла ово срп­ско се­ло. У Ја­се­нов­
цу су до пред Дру­ги свет­ски рат ве­ћи­ном
жи­ве­ли Ср­би. По­сле Другог ра­та у ње­му
су жи­ве­ли не­до­кла­ни Ср­би. По­сле ле­ги­о­
нар­ског упа­да 1995. Срба тамо ви­ше ни­је
би­ло, па је за­то хр­ват­ска римока­то­лич­ка
цр­ква убр­за­но на­пра­ви­ла оп­ште­на­род­
ну про­це­си­ју у знак за­хвал­но­сти Божи­јем
про­ви­ђе­њу што је Хр­ват­ство из­но­ва вас­
кр­сло у Ја­се­нов­цу. Ја­се­но­вач­ка но­ви­на,
скле­па­на за ту при­ли­ку, бе­ле­жи да је на­
род­на римока­то­лич­ка про­це­си­ја, у еуфо­
рич­ном ве­се­љу, тра­ја­ла два да­на. Та­ко
је нај­ве­ћи град мр­твих Ср­ба пре­тво­рен
у римока­то­лич­ко хо­до­ча­снич­ко ме­сто.
 У ја­се­но­вач­ком се­лу на стра­ни пре­ма ре­
ци Са­ви на­ла­зи се и спо­мен парк на истом
ме­сту где су 1941. хр­ват­ске уста­ше по­ди­
гле кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор, пр­ви у Евро­пи
по ма­сов­ном уни­шта­ва­њу ло­го­ра­ша. Уби­
ја­ни су Ср­би, Је­вре­ји и Ци­га­ни. Кон­цен­
тра­ци­он ­ и ло­гор Ја­се­но­вац је, исто та­ко,
је­ди­но стра­ти­ште хо­ло­ка­у­ста Дру­гог свет­
ског ра­та ко­је је има­ло по­се­бан ло­гор за
де­цу – уз­ра­ста од ко­лев­ке (2,5 ме­се­ца) до
14 го­ди­на. У ло­го­ри­ма Не­за­ви­сне др­жа­ве
Хр­ват­ске (НДХ), пре­ма до­са­да­шњој еви­
ден­ци­ји, по­би­је­но је 75.000 срп­ске де­це,
од то­га 14.000 у Ја­се­нов­цу.
По­сту­пак ани­хи­ла­ци­је 1, 2. и 3. ма­ја
1995. спро­во­ђен је са про­фе­си­о­нал­ном
пер­фек­ци­јом. Што ни­је по­би­је­но – из­
бе­гло је, па се ак­ци­ја ет­нич­ког чи­шће­ња
мо­же сма­тра­ти „са­вр­ше­но“ оба­вље­ном.
Прву ак­ци­ју нео­кр­ста­ша – у име ци­ви­ли­
за­циј­ског вар­вар­ства – про­пра­ти­ла је ли­
це­мер­на опа­ска Са­ве­та без­бед­но­сти, ко­ји
је Хрвате по­звао да „чу­ва­ју до­сто­јан­ство
срп­ског на­ро­да“.
Оно што тре­ба ис­та­ћи сва­ка­ко је чи­ње­
ни­ца да је нај­ве­ћи ма­са­кр у За­пад­ној Сла­
во­ни­ји из­вр­шен онда ка­да су „пла­ви шле­
мо­ви“ ис­хи­тре­но не­ста­ли. То је по­себ­но
тач­но за збег Ср­ба ко­ји се (3. ма­ја) кретао
из прав­ца Па­кра­ца и Оку­ча­на на пу­ту за
Гра­ди­шку (те­ри­то­ри­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске).
По­том­ци кла­ног на­ро­да из Дру­гог свет­
ског ра­та, а са­да из­бе­гли­це не­до­кла­ног
срп­ског на­ро­да из тре­ћег ра­та Хр­ва­та
про­тив Ср­ба у 20. ве­ку, на­да­ли су се да ће
их пла­ви шле­мо­ви за­шти­ти­ти, с об­зи­ром
на то да по од­ла­ску Ср­ба област За­пад­не
Сла­во­ни­је оста­је сто­про­цент­но ет­нич­ки
чи­ста. Збег, у ко­ме је нај­ви­ше би­ло де­це
(ко­ја су во­зи­ла трак­то­ре), же­на и не­моћ­
них, на­шла се у уна­кр­сној ва­три у шу­ми
Пра­шник, бли­зу Но­ве Ва­ро­ши. Број ма­
сов­но по­би­је­них Ср­ба још увек ни­је тач­но
утвр­ђен. Исто­вре­ме­но, да би се убла­жи­ло
до­го­вор­но ет­нич­ко чи­шће­ње, а соп­стве­на
јав­ност и да­ље об­ма­њи­ва­ла (ин­док­три­ни­
ра­на са­та­ни­за­ци­јом Ср­ба већ је би­ла пси­
хо­ло­шки спрем­на да при­хва­ти „оправ­дан“
зло­чин), ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца се од­
лу­чи­ла на бом­бар­до­ва­ње Ср­ба у Бо­сни и
Хер­це­го­ви­ни.
На се­ди­ште срп­ске вла­де на Па­ла­ма НА­
ТО је из­вр­шио ва­зду­шне уда­ре, као што
је бом­бар­до­вао и дру­ге де­ло­ве Ре­пу­бли­
ке Срп­ске. По сма­тра­њу За­па­да, у овом
тре­нут­ку је тре­ба­ло ис­ко­ри­сти­ти пот­пу­
ну вој­ну дис­пер­зи­ју у РС и РСК и – ако не
ко­нач­но ус­по­ста­ви­ти ислам­ску др­жа­ву у
Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, он­да бар ап­со­лут­
но ре­а­ли­зо­ва­ти ства­ра­ње ет­нич­ки чи­сте
Хр­ват­ске. До­дат­но, па­то­ло­ги­ја по­ра­за у
За­пад­ној Сла­во­ни­ји (из­ну­ђен по­раз – због
оглу­ши­ва­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Са­ве­зне
Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је да вој­но ре­а­гу­ју)
тре­ба­ло је да на­ро­ду у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Да­ја­на Џон­стон

Су­лу­ди
Кра­ји­ни ја­сно да до зна­ња да су Ср­би је­ди­
ни на­род у Евро­пи ко­ји се мо­же не­ка­жње­
но са­ти­ра­ти. За­то су и па­ро­лу из Пр­вог
свет­ског ра­та: Serbien muss sterben (Ср­би­
ја мо­ра умре­ти) иде­о­ло­зи Но­вог свет­ског

по­рет­ка, по­твр­ђу­ју­ћи сво­ју при­вр­же­ност
ра­си­зму и аси­ми­ла­ци­ји на­ро­да пра­во­
слав­ног и кул­тур­ног про­сто­ра, об­но­ви­ли
и ци­ви­ли­за­циј­ски на­до­гра­ди­ли. Глас „ра­
зу­ма“ не­мач­ке Евро­пе са Кин­ке­лом по­ру­
чу­је: Serbien muss man in die knie zwingen
(Ср­би­ја се мо­ра ба­ци­ти на ко­ле­на).
Убр­зо по ет­нич­ком чи­шће­њу За­пад­не
Сла­во­ни­је, од 1. до 5. ав­гу­ста 1995. изведе­
на је и за­вр­шна и ап­со­лу­ти­зо­ва­на ак­ци­ја
Олу­ја, вој­на агре­си­је на Ре­пу­бли­ку Срп­ску
Кра­ји­ну. Свет без­бед­но­сти је НА­ТО-пак­ту
одобрио да ави­ја­ци­јом по­мог­не кон­зи­
стен­тан хр­ват­ски про­је­кат ет­нич­ког чи­
шће­ња. Ком­плет­на срп­ска ору­жа­на си­ла
(без те­шког на­о­ру­жа­ња, ко­је је кон­тро­ли­
сао УН­ПРО­ФОР) и срп­ски на­род по­ву­кли
су се са при­вре­ме­но оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­
је РСК. Та­чан број на­стра­да­лих при­ли­ком
ула­ска хр­ват­ске вој­ске, у ег­зо­ду­су оп­хр­ва­
ном ми­тра­љи­ра­њем из ави­о­на, у опе­ра­ци­
ји „по­сто­лу­је“, када је из­вр­ше­но ма­са­кри­
ра­ње за­о­ста­лих и не­моћ­них, још увек ни­је
по­у­зда­но утвр­ђен. По про­це­на­ма Ко­ме­
са­ри­ја­та за из­бе­гли­це, пред­став­ни­ка УН и
Цр­ве­ног кр­ста, око 250.000–300.000 Ср­ба
из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не пре­тво­ри­ло
се у нај­ду­жу из­бе­глич­ку ре­ку 20. ве­ка, на
свом не­из­ве­сном пу­ту пре­ма Ср­би­ји, од­
но­сно Ју­го­сла­ви­ји. Овом ко­ло­ном уне­сре­
ће­ни­ка – прог­на­них са хи­ља­ду­го­ди­шњих
ог­њи­шта – окон­ча­но је пи­та­ње Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не. Са­вет без­бед­но­сти је овај
пред­мет мо­гао да ар­хи­ви­ра.
кр­ста­ши
Се­лек­тив­ност Три­бу­на­ла у при­ме­ни
прин­ци­па „ко­манд­не од­го­вор­но­сти“
је фла­грант­на. У ма­ју 1995, по­вре­ђу­ју­
ћи при­мир­је под по­кро­ви­тељ­ством
УН, Туђ­ман је по­слао тру­пе да за­у­зму
За­пад­ну Сла­во­ни­ју од срп­ских по­бу­
ње­ни­ка, про­го­не­ћи де­се­ти­не хи­ља­
да Ср­ба из те обла­сти и уби­ја­ју­ћи
сто­ти­не ци­ви­ла ко­ји су би­ли ису­ви­
ше ста­ри, сла­би или бо­ле­сни да би
мо­гли да бе­же. У знак од­ма­зде, да
би на­те­ра­ли Хр­ва­те да не на­па­да­ју срп­ске ци­ви­ле,
Ср­би из Кра­ји­не ис­па­ли­ли су две ра­ке­те ти­па ор­кан, ко­је су па­ле
у цен­трал­не де­ло­ве За­гре­ба и уби­ле се­дам ци­ви­ла. Због ово­га је Ха­шки три­бу­
нал рас­пи­сао по­тер­ни­цу про­тив пред­сед­ни­ка Срп­ске Кра­ји­не Ми­ла­на Мар­ти­ћа.
Три ме­се­ца ка­сни­је, хр­ват­ска ар­ми­ја се, оја­ча­на иле­гал­ним по­шиљ­ка­ма оруж­ја и
аме­рич­ким вој­ним струч­ња­ци­ма, око­ми­ла на Кра­ји­ну, на­го­не­ћи у бек­ство пре­ко
200.000 Ср­ба, па­ле­ћи њи­хо­ве ку­ће и уби­ја­ју­ћи ци­ви­ле. У рет­ком тре­нут­ку хра­
бро­сти, иза­сла­ник ЕУ, Карл Билт је су­ге­ри­сао да, ако је на­ред­ба да се гра­на­ти­ра­ју
ци­ви­ли рат­ни зло­чин, хр­ват­ски пред­сед­ник Фра­њо Туђ­ман, на исти на­чин као и
Мар­тић, за­слу­жу­је да Ха­шки три­бу­нал рас­пи­ше по­тер­ни­цу про­тив ње­га. Је­ди­на
по­сле­ди­ца те из­ја­ве би­ла је да је сам Билт био про­гла­шен за пер­со­на нон гра­
та у Хр­ват­ској. Ужи­ва­ју­ћи по­др­шку Сје­ди­ње­них Др­жа­ва и Не­мач­ке, Туђ­ман ни­је
мо­рао да се пла­ши по­ди­за­ња оп­ту­жни­це за сво­ју ко­манд­ну од­го­вор­ност. Он је
остао из­над кри­ти­ке све до си­гур­не смр­ти (умро је 10. де­цем­бра 1999. го­ди­не).
Да­ја­на Џон­стон, Су­лу­ди кр­ста­ши,
Издавачки графички атеље “М”,
Београд, 2005, стр. 179

3.
По­ли­ти­ка ин­те­ре­са та­ко­зва­не ме­ђу­
на­род­не за­јед­ни­це и ре­ви­та­ли­зи­ра­ни
исто­риј­ски ана­хро­ни­зам ри­мо­ка­то­лич­ке
ор­га­ни­за­ци­је од­лу­чи­ва­ли су о суд­би­ни
Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не. Исто­ри­ја ове
др­жа­ве, чи­ја је те­ри­то­ри­ја оку­пи­ра­на,
пред­ста­вља и исто­ри­ју ли­це­ме­ро­кра­ти­је
и па­по­кра­ти­је на кра­ју ло­гор­ског 20. ве­
ка. Под по­сто­је­ћим окол­но­сти­ма, а без
по­др­шке и по­ли­тич­ке му­дро­сти две­ју
ве­ћих срп­ских др­жа­ва (Ср­би­ја и Цр­на Го­
ра), Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на је тра­ја­ла
онолико ко­ли­ко је евро­ам ­ е­рич­кој ли­хва­
ро­кра­ти­ји било потребно да је по­ни­шти.
Циљ је оправ­да­вао сред­ства – та­ко­зва­на
ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца се у ра­зу­пи­ра­њу
де­ла срп­ског ет­нич­ког про­сто­ра конзи­
стентно држала тог језуитског начела.
За­то су Ср­би про­шли и кроз до сада нај­
же­шћи по­зна­ти ме­диј­ски ге­но­цид, ко­ји
је – као па­ра­лел­но сред­ство – тре­ба­ло да
послу­жи оства­ре­њу ци­ља: ани­хи­ла­ци­ји
јед­ног на­ро­да и јед­не др­жа­ве.
Во­де­ћу уло­гу у про­гра­ми­ра­ној са­та­ни­
за­ци­ји срп­ског на­ро­да, ка­ко то све­до­чи
Ra­ju G. C. Tho­mas са Mar­qu­et­te Уни­вер­зи­
те­та у Mil­lwa­u­kee (Wi­scon­sin), оба­вио је је­
вреј­ско-не­мач­ки ло­би у САД, ко­ји је, сход­
но то­ме, пре­ћу­тао ет­нич­ка чи­шће­ња Ср­ба
од стра­не хр­ват­ске вој­ске.
Под не­појм­љи­вим и бе­сти­јал­ним зло­чи­
ни­ма ко­ји су по­на­вља­ли ар­се­нал звер­ста­
ва из Дру­гог свет­ског ра­та – из­у­зев про­
да­је људ­ских ор­га­на – свет­ска на­ло­го­при­
јем­чи­ва јав­ност је за­тва­ра­ла очи. Био је то
знак под­стре­ка да се ри­ту­ал­на уби­ства,
као нај­ва­жни­ји део ми­ли­тант­ног про­гра­
ма ар­ми­је Фра­ње Туђ­ма­на, ре­дов­но по­
на­вља­ју – све до па­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не. Са­у­че­сни­штво свет­ских ме­ди­ја у
зло­чи­ну про­тив чо­веч­но­сти је еви­дент­но,
што по­твр­ђу­ју и ауто­ри књи­ге On as­sa­si­
sne un pe­u­ple (Pa­trick Bar­ri­ot – Eve Cre­pin).
из 1995.
Да је реч о пра­вом ме­диј­ском ра­ту про­
тив Ср­ба све­до­чи и фо­то­ре­пор­тер Rus­sel
Gor­don, ко­ји је 1996. у ав­гу­стов­ском бро­ју
ре­ви­је Chro­nic­les (A Ma­ga­zi­ne of Ame­ri­can
cul­tu­re) објавио чланак под на­слов­ом The
Me­dia war in the Bal­cans.
Про­гра­ми­ра­но ис­кри­вља­ва­ње сли­ке о
до­га­ђа­ји­ма у Хр­ват­ској или Бо­сни и Хер­
це­го­ви­ни и циљ­но са­та­ни­зо­ва­ње мар­ти­
риј­ског срп­ског на­ро­да ја­сни­ји су да­нас
но у вре­ме ме­диј­ске кам­па­ње. Уоста­лом,
по оства­ре­њу де­ла ин­те­ре­сног по­ли­тич­
ког про­гра­ма (пад РСК), свет­ска гла­си­ла
су убла­жи­ла свој цен­зор­ски про­то­кол и
по­вре­ме­но об­ја­вљу­ју тек­сто­ве о стра­да­
њу срп­ског на­ро­да. Прет­по­ста­ви­ти је да
ће та­квих на­пи­са би­ти све ви­ше јер они не
мо­гу да ути­чу на по­стиг­нут по­ли­тич­ки ре­
зул­тат. Ра­зу­мљи­во, по­што про­цес ра­зу­пи­
ра­ња срп­ског ду­хов­ног про­сто­ра ни­је до­
вр­шен, сва је при­ли­ка да се – до ко­нач­ног
ис­хо­да ани­хи­ла­ци­је – о по­ку­ша­ју ри­мо­ка­
то­ли­ка и му­сли­ма­на да ис­тре­бе срп­ску по­
пу­ла­ци­ју неће објављивати пуна истина.
То је и раз­лог што се до сада (уз сна­жан
глас не­мач­ког пи­сца ко­ји је исме­јао ла­
кеј­ски и снис­хо­дљи­ви ни­во ме­ди­ја спрам

2/2010  l  Двери српске  l  53

 по­ли­ти­ке – Пе­тер Ханд­ке, Eine win­ter­lic­he
Re­i­se zu Dri­na oder Ge­rec­htig­ke­it fur Ser­bien,
1996) по­ја­вио са­мо је­дан збор­ник тек­сто­
ва (од 13 ауто­ра) ко­ји по­ку­ша­ва да објек­
тив­но фо­ку­си­ра зло на Бал­ка­ну (Kla­us Bit­
ter­man, Ser­bian muss ster­bien – Wa­hr­ke­it und
Lu­ge im yugo­sla­wic­hen Bur­ger­kri­eg, 1994).
Са­та­ни­за­ци­ја Ср­ба, ко­ју је усме­ра­ва­ла
по­ли­тич­ка моћ евро­ам ­ е­рич­ке ин­те­ре­со­
кра­ти­је, ни­је ци­ља­ла са­мо на цр­но-бе­ло
при­ка­зи­ва­ње ра­та у ве­штач­ки ство­ре­ној
ју­го­сло­вен­ској за­јед­ни­ци, већ на по­ку­шај
да се из европ­ске исто­ри­је по­ли­тич­ког
ван­да­ли­зма пре­бри­шу пре­по­зна­тљи­ви
ак­те­ри и уло­га бе­си­ја­ри­ју­ма при­пи­ше од­
ли­ци срп­ског на­ро­да.
Од те ра­си­стич­ке про­па­ган­де ни­су би­
ли осло­бо­ђе­ни ни чи­нов­ни­ци Европ­ске
за­јед­ни­це, па за­то Ема Бо­ни­но (ко­ме­сар
ЕЗ за ху­ма­ни­тар­на пи­та­ња) Ср­бе на­зи­ва
„мон­стру­ми­ма са Бал­ка­на“.
На­вод­но ди­вља­штво се ни­је сме­ло до­
во­ди­ти у пи­та­ње (пра­вед­ни су дру­ги,
крив­ци су увек Ср­би), па тек­сто­ви из­ве­
шта­ча из ра­та римока­то­ли­ка и му­сли­ма­на
про­тив Ср­ба (1991–1995) ли­че ме­ђу­соб­но
– као ја­је ја­је­ту.
Има се ути­сак да се ти из­ве­шта­ји нај­ве­
ћим де­лом пи­са­ни уна­пред. Па­ра­лел­на
ме­диј­ско по­ли­тич­ка ак­ци­ја је пот­пу­но за­
там­не­ла ге­не­зу от­по­ра и тра­ге­ди­је на­ро­да
Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Ме­ђу­тим, и у исти­ну срп­ски на­род из
Дал­ма­ци­је, Кра­ји­не, Ли­ке, Кор­ду­на, Ба­ни­је
и Сла­во­ни­је се ода­звао по­зи­ву пред­сед­
ни­ка Срп­ске де­мо­крат­ске стран­ке, ака­
де­ми­ку Јо­ва­ну Ра­шко­ви­ћу, за уче­шће на
Срп­ском са­бо­ру у Ср­бу 25. ју­ла 1990, тек
по пре­те­ћој бу­дућ­но­сти у Хр­ват­ској, ко­ју
је осва­ја­ла пар­ти­ја ми­ли­тант­ног и ср­бо­фо­
бич­ног про­гра­ма (ХДЗ).
Пам­те­ћи уста­шке зло­чи­не и мир­но се
од­уп ­ и­ру­ћи пре­те­ћој по­ли­ти­ци ХДЗ-а, Ср­
би су, ве­ру­ју­ћи да је то пут до прав­не за­
шти­те, до­не­ли Де­кла­ра­ци­ју о су­ве­ре­но­сти
и ауто­но­ми­ји. По­том је Срп­ско на­ци­о­нал­
но ви­је­ће (21. де­цем­бра 1990) про­гла­си­ло
Срп­ску ауто­ном­ну област Кра­ји­ну (САО
Кра­ји­на). Том при­ли­ком је усво­јен и Ста­тут
по ко­ме је „САО Кра­ји­на об­лик те­ри­то­ри­
јал­не ауто­но­ми­је у са­ста­ву ре­пу­бли­ке Хр­
ват­ске“. Раз­дру­жи­ва­ње са Хр­ват­ском на­
ста­ло је по­сле про­гла­ше­ња ан­ти­срп­ског
Уста­ва Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске, ка­да је Из­вр­
шно ви­је­ће САО Кра­ји­не усво­ји­ло Ре­зо­лу­
ци­ју о раз­дру­жи­ва­њу (28. фебруар 1991).
Хр­ват­ска не са­мо да ни­је би­ла спрем­на
да Ср­би­ма да ауто­но­ми­ју, већ је, под па­
тер­на­ли­за­ци­јом, на­ста­ви­ла са звер­стви­ма,
уни­шта­ва­њи­ма и ет­нич­ким чи­шће­њем.
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ни­је ни по­ку­ша­ла
да при­до­би­је хр­ват­ску стра­ну за при­ста­
нак на ауто­но­ми­ју – она је ра­ди­ла ис­кљу­
чи­во на са­та­ни­за­ци­ји Ср­ба и на­о­ру­жа­ва­
њу римока­то­ли­ка у Хр­ват­ској и му­сли­ма­на
у Бо­сни. Ре­ци­див­на ри­ту­ал­на уби­ства над
Ср­би­ма за ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу ни­су
54 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
има­ла ва­жност упо­зо­ре­ња – ваљ­да за­то
што про­стор Бал­ка­на у тра­ди­ци­ји европ­
ских си­ла по­сто­ји као „theatrum belli“.
За­то су не­ка­да­шњи не­при­ја­те­љи САД-а
(ри­мо­ка­то­ли­ци у Хр­ват­ској, му­сли­ма­ни у
Бо­сни), а са­да­шњи са­ве­зни­ци кон­стант­но
до­би­ја­ли оруж­је, као што су би­ли и под­
врг­ну­ти аме­рич­ком про­гра­му „об­у­чи и
опре­ми“. За му­сли­ма­не из Бо­сне и Хр­ва­
те из Бо­сне пр­во­бит­но је од­ре­ђен бу­џет
од 800 ми­ли­о­на до­ла­ра, а по­том пре­по­
ло­вљен. Кон­тин­ген­ти, те­шке ар­ти­ље­ри­
је (ха­у­би­це, тен­ко­ви) и у вре­ме­ну ми­ра и
пост­деј­тон­ских спо­ра­зу­ма сти­жу и да­ље
у Бо­сну (29. ав­гу­ста и 24. ок­то­бра 1996) и
че­ка­ју на „от­па­ки­ва­ње“. Оба­ве­штај­ни ко­
ми­тет Се­на­та САД-а, од­но­сно аме­рич­ки
Кон­грес (по­чет­ком но­вем­бра 1996) по­др­
жао је Клин­то­но­во кр­ше­ње ем­бар­га УН-а
са­гла­сив­ши се са пред­сед­ни­ко­вом од­лу­
ком да се одо­бри увоз иран­ског оруж­ја
за по­тре­бе му­сли­ман­ске вој­ске у Бо­сни.
Уоста­лом, од по­чет­ка ра­та 1991. САД су
вој­но опре­ма­ле Туђ­ма­на у Хр­ват­ској и
Изет­бе­го­ви­ћа у Бо­сни.
Ен­то­ни Лејк (Ant­hony La­ke), Клинтонов
саветник за националну безбедност, апри­
ла 1994. је ам­ба­са­до­ру САД-а у Хр­ват­ској
Пи­те­ру Гал­брај­ту (Peter Galbright) дао ин­
струкцију да хр­ват­ског пред­сед­ни­ка Туђ­
ма­на обавести да Ва­шинг­тон не­ма ни­шта
про­тив иле­гал­ног уво­за оруж­ја бо­сан­ским
му­сли­ма­ни­ма (пре­ко те­ри­то­ри­је Хр­ват­
ске). Да гра­ни­ца ин­те­ре­сне по­ли­ти­ке не­ма
кра­ја, ни­ти прин­ци­па ни­ти фи­лан­тро­пи­је
(бу­ду­ћи да је имо­рал­на, она ни­је амо­рал­
на) све­до­чи и ме­диј­ска са­та­ни­за­ци­ја Ср­ба
за зло­чи­не ко­је су му­сли­ма­ни по­чи­ни­ли
над соп­стве­ним на­ро­дом.
Са­ра­јев­ски слу­чај Мар­ка­ле 1 и 2 де­ма­
ски­ра­ли су и лорд Овен и аме­рич­ки др­
жав­ни слу­жбе­ник Јо­зеф Бо­дан­ски (Yos­sef
Bo­dansky, у књи­зи: Tar­get Ame­ri­ca, 1993,
и у тек­сту The Ro­ots of the New esca­la­tion
of Bo­snian War and Was­hing­ton`s у De­fen­se
and Fo­re­ign Af­fa­irs Stra­te­gic po­licy 31. окто­
бра1994. т.6–15).
Очи­то ни­ко­га ни­је за­бри­ња­вао по­раст
на­си­ља и др­жав­ног те­ро­ра над пра­во­
слав­ним Ср­би­ма у Хр­ват­ској, чак ни ја­сно
пре­до­ча­ва­ње при­ме­не пот­пу­нот ет­нич­ког
чи­шће­ња.
Ка­да је Хр­ват­ска стран­ка пра­ва 16. ју­на
1991. об­на­ро­до­ва­ла „Ли­пљан­ску по­ве­љу“,
у ко­јој је тра­же­на об­но­ва и ус­по­ста­ва НДХ
на це­ло­куп­ном по­ве­сном и ет­нич­ком про­
сто­ру са ис­точ­ним гра­ни­ца­ма Су­бо­ти­ца -
Зе­мун - Дри­на - Сан­џак – Бо­ка Ко­тор­ска“,
свет­ски ме­ди­ји то ни­су ни про­ко­мен­та­ри­
са­ли. Мо­гу­ће да су и та­да има­ли пу­ну ин­
фор­ма­ци­ју пре­ма ко­јој су то гра­ни­це (уз
Ко­со­во) у ко­је ће Но­ви свет­ски по­ре­дак
са­те­ра­ти Ср­бе.
И то је тач­но. „Но­ви свет­ски ха­ос“ (ка­ко
то тач­но за­па­жа фран­цу­ски ге­не­рал Pierre
Marie Gallois) јесте до­при­нео по­ли­тич­кој
вам­пи­ри­за­ци­ји. Они ко­ји су се су­о­чи­ли са
ре­ци­див­ним злом и по­ли­тич­ком вам­пи­ри­
за­ци­јом и, као при­пад­ни­ци УН у Хр­ват­ској
и Бо­сни, о то­ме по­ку­ша­ли да гла­сно про­
го­во­ре – би­ли су укло­ње­ни.
Не­ма бро­ја ви­со­ким при­пад­ни­ци­ма УН
ко­ји су сме­ње­ни јер ни­су хте­ли да по­држе
но­ви свет­ски ха­ос­ “. Ме­ђу нај­по­зна­ти­јим у
том стро­ју не­по­слу­шних сва­ка­ко је ге­не­
рал Лу­ис Ме­кен­зи (Le­wis Mac­Ken­zie), ко­ји
је 1994. об­ја­вио пра­ви ка­над­ски бест­се­лер
Pe­a­ce­ke­e­per – The road to Sa­ra­je­vo.
Раз­ло­зи ин­те­ре­сне по­ли­ти­ке и апе­ти­ти
исто­риј­ске ана­хро­ни­је по­ка­зу­ју – на при­
ме­ру Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не – без­гра­
нич­ну не­за­ја­жљи­вост из­о­па­че­ног по­ли­
тич­ког иде­а­ла. Да­ро­ван при­мор­ди­јал­ном
си­лом, тај из­о­па­че­ни идеал не мо­же да
од­го­во­ри зах­те­ви­ма де­мо­крат­ских на­че­
ла, већ је­ди­но ме­ра­ма ци­ви­ли­за­циј­ског
вар­вар­ства. Уто­ли­ко ће би­ти – ако већ
ни­су – Европ­ска за­јед­ни­ца и њен мен­тор
(од­лу­чу­ју­ћи врх аме­рич­ке по­ли­тич­ке ад­
ми­ни­стра­ци­је) у су­ко­бу са исто­ри­јом. Они
су не са­мо са­у­че­сни­ци у бу­ђе­њу, већ са­у­
че­сни­ци у омо­гу­ћа­ва­њу ег­зи­сти­ра­ња па­
то­ло­шког ре­ци­ди­ва про­шло­сти.
До­ку­мен­та­ци­ју ко­ју поседују по­је­ди­не
срп­ске ин­сти­ту­ци­је не мо­же да за­о­би­ђе
ни­јед­на исто­ри­ја по­ли­тич­ке па­то­ло­ги­
је кра­ја дру­ге по­ло­ви­не двадесетог ве­ка.
Жр­тво­ва­ни део срп­ског на­ро­да из­но­ва је
про­шао кроз пре­двор­ја па­кла – пре­двор­
ја ко­ја се не ме­ња­ју. За­то опи­си хр­ват­ског
уста­шког зла из до­ба Дру­гог свет­ског ра­
та јед­на­ко оп­ту­жу­ју хр­ват­ско нео­у­ста­шко
зло у ра­ту 1991–1995.
Ни­шта се у злу ни­је из­ме­ни­ло, ни мар­ти­
риј­ски на­род – са­мо су дру­ге жр­тве. Уто­ли­
ко­је крив сва­ко ко ­је, без об­зи­ра на мо­ти­ве,
при­гр­лио вас­кр­са­ва­ње мон­стру­о­зно­сти.
А она је и у овом ра­ту Хр­ва­та про­тив Ср­ба
би­ла рав­на гну­ша­њу ита­ли­јан­ског ге­не­ра­
ла Ма­риа Ро­а­те, ко­ји је за Пр­ву хр­ват­ску
уста­шку др­жа­ву (1941–1944) за­кљу­чио:
„По бе­сти­јал­но­сти, ге­но­цид у НДХ над­
ма­шу­је сва­ку моћ има­ги­на­ци­је. Био је то
су­бли­ми­ра­ни из­раз свих исто­риј­ских по­
зна­тих об­ли­ка фи­зич­ког и ду­хов­ног те­ро­
ра.“ Хр­ват­ски вој­ни­ци су у ра­ту 1991–1995,
ка­да се узму у об­зир њи­хо­ви зло­чи­ни над
Ср­би­ма у Го­спи­ћу, Брч­ком, Ву­ко­ва­ру, Па­
крач­кој по­ља­ни, Рав­ним Ко­та­ри­ма, Мр­ко­
њић-Гра­ду или Бра­тун­цу, по­сту­пи­ли упра­
во по на­ве­де­ном ре­цеп­ту.
Иако по­се­ду­је до­ку­мен­тар­ну хро­ни­ку
зла, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је, да би тра­
гедију жртве довела до па­то­ло­шког бе­
сми­сла, а за сво­је јав­но мње­ње кру­ни­са­ла
про­грам са­та­ни­за­ци­је, офор­ми­ла Ме­ђу­на­
род­ни суд за рат­не зло­чи­не у Ју­го­сла­ви­ји
(од­лу­ка Са­ве­та без­бед­но­сти од 22. фебру­
ара 1993).
На­кон што је по­ ис­том пред­ме­ту до­не­
та Ре­зо­лу­ци­ја УН­СЦР 827, убр­зо је ха­шки
Три­бу­нал отво­рио „лов на Ср­бе“. Све­до­
чан­ства по­је­ди­них при­пад­ни­ка УН и њи­
хо­ва до­ку­мен­та­ци­ја (ко­ји се не сме­ју об­
ја­вљи­ва­ти) и до­ку­мен­та­ци­ја др Зо­ра­на
Стан­ко­ви­ћа, па­то­ло­га и екс­пер­та УН (ко­ја
је про­сле­ђе­на ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­
ци­ја­ма, али је под цен­зор­ском опа­ском),
на­ла­га­ли су је­ди­но об­но­ву Нир­нбер­га јер
дав­на­шње све­до­чан­ство хр­ват­ског пот­
пу­ков­ни­ка Ној­бер­ге­ра од­го­ва­ра исти­ни
тра­ге­ди­је кроз ко­ју је део срп­ског на­ро­да
про­шао у са­да­шњој, дру­гој НДХ.
Због исто­вет­них зло­чи­на ре­гу­лар­не
вој­ске Фра­ње Туђ­ма­на ци­ти­ра­мо Ној­бер­
ге­ра – као про­шлост ко­ја се по­но­ви­ла у
са­да­шњо­сти: „Чла­но­ви ра­зних ор­га­ни­за­
ци­ја од вој­ске до­тје­ра­не Ср­бе – и пре­да­
не по­ли­тич­ким вла­сти­ма, ра­ди од­во­ђе­ња
у кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре – жи­ве си­је­ку
у ко­ма­де, ва­де им очи но­жем, од­сје­ца­ју
раз­не удо­ве, ба­ца­ју их у во­ду, па га­ђа­ју
пу­шком са по сто на­бо­ја.“
На све оправ­да­не зах­те­ве Ср­ба, на њи­
хо­ве жр­тве, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ни­је
има­ла по­ли­тич­ки ре­а­лан, кад већ ни­је
смо­гла сна­ге за етич­ки оправ­дан од­го­
вор. Она се о све зло­чи­не у Ре­пу­бли­ци
Срп­ској Кра­ји­ни оглу­ши­ва­ла, бра­ни­ла
ре­зо­лу­ци­ја­ма. А спо­ра­зу­ми­ма се дис­тан­
ци­ра­ла од соп­стве­не од­го­вор­но­сти.
Евро­а­ме­рич­ка ко­а­ли­ци­ја, ко­ја зна да је
„Фра­њо Туђ­ман“ имао во­де­ћу уло­гу у ру­
ше­њу Ју­го­сла­ви­је“, ко­ја зна да овај „фа­на­
тич­ни хр­ват­ски на­ци­о­на­лист“ ни­је мо­гао
би­ти га­рант Ср­би­ма у нео­у­ста­шкој др­жа­ви
(Ra­ju C. G. Tho­mas sa Mar­qu­et­te Uni­ver­sity
у ма­те­ри­ја­лу из­ло­же­ном за Ame­ri­can Po­li­
ti­cal Sci­en­ce As­so­ci­a­tion Con­ven­tion, 28–31.
август 1996, San Fran­ci­sco) ни­једног тре­
нутка није тра­жи­ла мо­да­ли­те­те ре­ше­ња
ко­ја не би ишла на ште­ту Ср­ба. Они су и у
Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни и у Ре­пу­бли­ци
Срп­ској не­пре­кид­но гу­ра­ни у па­то­ло­шку
ко­ег­зи­стен­ци­ју жр­тве са џе­ла­том – у, ка­ко
то с по­но­сом ис­ти­чу во­а­јер­ски гра­ђан­ски
те­о­ре­ти­ча­ри, мул­ти­ет­нич­ки су­жи­вот. До­
ду­ше, За­пад­ни Ко­мон­велт оправ­да­ност за
сво­је де­ла­ње ту­ма­чи срп­ском ма­ло­ду­шно­
шћу јер „чи­ње­ни­ца да ни Бе­о­град ни Па­ле
ни­су при­ско­чи­ли у по­моћ Ср­би­ма у Хр­
ват­ској пред­ста­вља знак да се ди­рект­ни и
ин­ди­рект­ни ди­ја­лог ко­ји је Туђ­ман во­дио
са Ми­ло­ше­ви­ћем и Ка­ра­џи­ћем, ис­пла­тио
Хр­ва­ти­ма“ (лорд Овен).
Да је – уме­сто пер­ма­нент­ног пре­те­ћег
то­на – међународна заједница с оба­ве­зу­
ју­ћом па­жњом прегледала до­ку­мен­та­ци­
ју о ре­ци­див­ној мон­стру­оз­ но­сти (ка­кву
де­лом по­ка­зу­је до­ку­мен­та­ци­ја др Зо­ра­на
Стан­ко­ви­ћа о гра­ђан­ском ра­ту у Ју­го­сла­
ви­ји 1991–1995. или фо­то­мо­но­гра­фи­ја
Ravni Kotari – vic­tims of Cro­a­tian ag­gres­sion
in the Re­pu­blic of Ser­bian Kra­ji­na 1993), мо­гла
je да зам­ку праг­мат­ске по­ли­ти­ке на­ди­ђе
по­ли­ти­ком ком­про­ми­са.
Пре­те­ћи тон ху­ма­ни­сте с би­чем je та­ко­
зва­ну ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу свр­ста­вао у
по­ли­го­не ри­гид­не не­га­тив­не уто­пи­је Но­
вог свет­ског по­рет­ка, ко­ји, на­кон Ви­јет­на­
ма и Ира­на, свет није учи­нио спо­кој­ни­јим,
већ га је уне­сре­ћи­вао и оне­спо­ко­ја­вао. У
та­квом по­ли­тич­ком ква­зи­ун ­ и­вер­за­ли­зму,
ко­ји би био са­мо ко­ми­чан да ни­је тра­ги­
чан, Ср­би ни­су има­ли ни­ка­кву шан­су, баш
као и жи­те­љи Ни­ка­ра­гве, Ха­и­ти­ја или Со­
ма­ли­је. Оста­је, нај­зад, јед­но ло­гич­но и по
на­сле­ђе­но­сти по­уч­но пи­та­ње – за­што је
Аме­ри­кан­ци­ма да­нас пи­та­ње срп­ско-хр­
ват­ских од­но­са ма­ње ја­сно не­го ли ју­че и
шта је то што их је спре­ча­ва­ло да се пи­та­ју
над Ру­звел­то­вим ста­вом да би Хр­ва­те тре­
ба­ло ста­ви­ти под ста­ра­тељ­ство.  Да су се
над српско-хрватским односима будили
са овом упи­та­но­шћу, ве­ро­ват­но би до­шли
до истог за­кључ­ка као и сам Ру­звелт.
На­и­ме, у књи­зи аме­рич­ког ге­не­ра­ла
Шер­ву­да (Ro­bert E. Sher­wo­od, Ha­rry L Hop­
kins, an in­ti­ma­te hi­story) на­во­ди се и раз­го­
вор из­ме­ђу нај­ме­ро­дав­ни­јег др­жав­ни­ка
Сло­бод­ног све­та, то јест аме­рич­ког пред­
сед­ни­ка Ру­звел­та, и бри­тан­ског ми­ни­стра
ино­стра­них по­сло­ва Ид­на. Том при­ли­ком
Ру­звелт ре­зо­лут­но кон­ста­ту­је: Ср­би и Хр­
ва­ти не­ма­ју ни­чег за­јед­нич­ког и сме­шно
је да та два на­ро­да си­лом те­ра­ти да жи­ве
за­јед­но.
И, ко­нач­но, по­ста­вља се пи­та­ње од­
го­вор­но­сти та­ко­зва­не ме­ђу­на­род­не за­
јед­ни­це, ко­ја је по­сле по­гро­ма Ср­ба у
За­пад­ној Сла­во­ни­ји на­ста­ви­ла са по­ли­
ти­ком пре­те­ћег то­на и спро­ве­ла ет­нич­ко
чи­шће­ње це­ле Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­
не. Про­гон­ство 300.000 Ср­ба и да­ва­ње
пра­ва Хр­ват­ској да 15% гра­ђа­на про­те­ра
са 30% на­вод­но сво­је те­ри­то­ри­је та­ко­
зва­ној ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци не даје
ле­га­ли­тет и ле­ги­ти­ми­тет чу­ва­ра свет­ског
ми­ра, људ­ског до­сто­јан­ства и прин­ци­пи­
јел­на прав­не ва­ља­но­сти.
Ако на пр­во пи­та­ње лорд Овен (Da­vid
Owen, Bal­can Odis­sey, 1995) има убе­дљив
од­го­вор (јер су САД оп­стру­и­са­ле рад УН
да би их за­ме­ни­ле сна­га­ма НА­ТО-пак­та),
ко­ји по­ка­зу­је да су по­ли­тич­ки праг­ма­ти­
зам и стра­те­шки ин­те­ре­си из­над суд­би­на
на­ро­да, над дру­гим пи­та­њем леб­ди без­
лич­ни хи­по­тетчки од­го­вор сум­њи­ве мо­
рал­не вред­но­сти.
Бри­тан­ски лорд има ути­сак да хри­
шћан­ски свет ни­је по­ка­зао до­вољ­но
раз­у­ме­ва­ња за Ср­бе нај­ве­ро­ват­ни­је за­
то што су пра­во­слав­не ве­ро­и­спо­ве­сти.
Да ли је то до­во­љан раз­лог да бли­зу
300.000 Ср­ба бу­де про­те­ра­но из свог за­
ви­ча­ја и са кућ­них ог­њи­шта (а са те­ри­то­
ри­је на ко­јој, по Фра­нач­кој хро­ни­ци, као
ве­ћин­ски на­род жи­ве од 822. го­ди­не),
ни­је ви­ше раз­ма­тра­ње са­мо у до­ме­ну по­
ли­ти­ке.
Бу­ду­ћа исто­ри­ја европ­ских на­ро­да ће
ту до­вољ­ну ра­зло­жност морати да по­твр­
ди или опо­врг­не. z
2/2010  l  Двери српске  l  55
олуја
Др Ду­ши­ца Бо­јић
Хр­ват­ска вој­на опе­ра­ци­ја
Олу­ја - ав­густ 1995.
(пре­ма из­ја­ва­ма прог­на­ни­ка)
Вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ње­не ко­му­ни­ка­ци­је оне­спо­со­бље­не су од
стра­не ДИА, ко­ја је спро­ве­ла кон­тро­лу кре­та­ња је­ди­ни­ца из ва­зду­ха ави­он
УСЕ366, ко­ји су би­ли опре­мље­ни елек­трон­ском опре­мом, а бор­бе­ни ави­о­ни
НА­ТО су бом­бар­до­ва­њем уни­шти­ли не­де­мон­ти­ра­не остат­ке ра­дар­ске и про­
тив­а­ви­он­ске опре­ме
О лу­ја спа­да у рат­не опе­ра­ци­је ко­је је
хр­ват­ска вој­ска спро­ве­ла ка­ко би
сво­јој но­во­о­сно­ва­ној, ме­ђу­на­род­но
при­зна­тој др­жа­ви при­по­ји­ла Ре­пу­бли­ку
Срп­ску Кра­ји­ну и ти­ме од­стра­ни­ла ско­ро
сав срп­ски на­род ко­ји је ве­ко­ви­ма жи­вео
на том под­руч­ју.1 Усва­ја­њем но­вог Уста­ва
у Хр­ват­ском са­бо­ру 22. де­цем­бра 1990.
го­ди­не Ре­пу­бли­ка Хр­ват­ска се про­гла­си­ла
на­ци­о­нал­ном др­жа­вом хр­ват­ског на­ро­да
иако је још увек би­ла у са­ста­ву СФРЈ. Ср­би,
ко­ји су има­ли ста­тус кон­сти­ту­тив­ног на­ро­да,
де­фи­ни­шу се тим уста­вом као на­ци­он ­ ал­на
ма­њи­на. Де­кла­ра­ци­јом у Ха­гу 18. ок­то­бра
1991. до­та­да­шње ју­го­сло­вен­ске ре­пу­бли­ке
Сло­ве­ни­ја и Хр­ват­ска до­би­ја­ју ста­тус не­за­
ви­сних, ме­ђу­на­род­но при­зна­тих др­жа­ва.
Срп­ски на­род се ни­је по­ми­рио сво­јим
ста­ту­сом због мно­го исто­риј­ских раз­ло­га
ко­ји су га ве­зи­ва­ли за про­стор Кра­ји­не. У
до­бром де­лу овог про­сто­ра Ср­би су ста­
ро­се­де­лач­ко ста­нов­ни­штво, а ту су би­ли
и они ко­ји су има­ли има­ња до­би­је­на од
Аустри­је за вој­нич­ке за­слу­ге, ге­не­ра­ци­
ја­ма на­с ле­ђе­ви­на. По­ред тога, по­сто­јао
је огро­ман кул­тур­ни, вер­ски, еко­ном­ски
и при­вред­ни ути­цај ко­ји су Ср­би на том
про­сто­ру има­ли. Њи­хов број­ча­ни зна­чај у
гра­до­ви­ма Кра­ји­не је до­се­зао мак­си­мум, те
1  Слав­ко Га­ври­ло­вић, Исто­ри­је Ср­ба у Хр­ват­ској, Сла­
во­ни­ји и Угар­ској (ХV-ХIХ), Бе­ог­ рад, 1993, 8–21. Ср­би су на
про­сто­ру Кра­ји­не ко­ји ула­зи у са­став Хр­ват­ске жи­ве­ли
ве­ко­ви­ма као ста­ро­се­де­о­ци или до­се­ље­ни вој­ни­ци још
од 16. ве­ка ра­ди од­бра­не гра­ни­ца Аустри­је од на­је­зде
Ото­ман­ске им­пе­ри­је. Има­ли су зна­чај­не привилeгије
до­би­је­не од аустриј­ског ца­ра, по­што је Кра­ји­на би­ла у
ње­ном са­ста­ву. У да­љим исто­риј­ским то­ко­ви­ма, кон­сти­
ту­ис­ а­њем СХС, по­том Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, а по­сле
Другог свет­ског ра­та ДФНЈ и СФРЈ, би­ли су кон­сти­ту­тив­
ни на­род у окви­ри­ма Хр­ват­ске. ко­ја је би­ла са­мо јед­на
од ре­пу­бли­ка те за­јед­ни­це.
56 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
­ и­ма
се та­ко ути­цај Ср­ба у сва­ком по­гле­ду ни­је
мо­гао за­не­ма­ри­ти. По­себ­но су све­жи би­ли
зло­чи­ни ко­је је Не­за­ви­сна др­жа­ва Хр­ват­
ска из­вр­ши­ла над срп­ским ста­нов­ни­штвом
то­ком Дру­гог свет­ског ра­та. Број­ни ло­го­ри
и ја­ме ко­ји су слу­жи­ли за ли­кви­да­ци­ју Ср­ба,
Је­вре­ја и Ро­ма (Ја­се­но­вац, Гра­ди­на, Гра­ник
(ме­сто на ко­ме су вр­ше­не ли­кви­да­ци­је за­то­
че­ни­ка), ло­гор за де­цу у Ста­рој Гра­ди­шци,
ја­ма Ја­дов­но и мно­ге дру­ге).2
Та­кав од­нос је на­те­рао Ср­бе да на те­ри­
то­ри­ји Кра­ји­не 19. де­цем­бра 1991. у Кни­
ну са­зи­ва­њем Уста­во­твор­не скуп­шти­не
до­не­су Устав и про­гла­се Ре­пу­бли­ку Срп­
ску Кра­ји­ну. Она ни­је би­ла ме­ђу­на­род­но
при­зна­та др­жа­ва, али је има­ла све еле­
мен­те др­жав­но­сти и функ­ци­о­ни­са­ла је
пу­не 3 го­ди­не и 8 ме­се­ци. Би­ла је зна­ча­јан
су­бјект у ме­ђу­на­род­ним пре­го­во­ри­ма,
ко­ји су јој че­сто га­ран­то­ва­ли оп­ста­нак и
ле­ги­ти­ми­тет.3 На­ста­ла је во­љом срп­ског
на­ро­да ко­ји је на ­том про­сто­ру имао ап­
со­лут­ну ве­ћи­ну.
Стал­но је би­ла из­ло­же­на при­ти­ску хр­
ват­ске др­жа­ве због ње­не те­жње да про­
стор Кра­ји­не присаједини свом ма­тич­ном
де­лу. Та­кав при­ти­сак је до­вео до ви­ше
рат­них су­ко­ба, у ко­ји­ма је – по­ред вој­ске
– на обе стране стра­да­ло и број­но ци­вил­
но ста­нов­ни­штво.
2 Др Ми­лан Бу­ла­јић, Ја­се­но­вац уста­шки ло­гор смр­ти-
срп­ски мит, Бе­о­град, 1997; Дра­го­слав Стра­ња­ко­вић,
Нај­ве­ћи зло­чи­ни са­да­шњи­це (пат­ње и стра­да­ња срп­
ског на­ро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској 1941-1945),
Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1991; Дра­го­је Лу­кић, Били су са­мо
де­ца, Ја­се­но­вац гроб­ни­ца 19.432 де­вој­чи­це и де­ча­ка, 1-П.
Лак­та­ши – Бе­ог­ рад, 2000.
3  Ко­ста Ча­во­шки, На­ста­нак Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
и њен ме­ђу­на­род­ни по­ло­жај, Збор­ник ра­до­ва, Гра­ђан­ски
рат у Хр­ват­ској, Бе­о­град, 2005, 207-222
Тен­ден­ци­ја Хрват­ске да при­по­ји Ре­пу­
бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну свом про­сто­ру до­
ве­ла је до то­га да се ве­ли­ки део му­шког
ци­вил­ног ста­нов­ни­штва ор­га­ни­зу­је у при­
вре­ме­не вој­не фор­ма­ци­је под ко­ман­дом
Вој­ске РСК. То је био је­ди­ни на­чин да од­
бра­не соп­стве­не до­мо­ве, не­по­крет­ну и
по­крет­ну имо­ви­ну и жи­во­те чла­но­ва сво­
јих фа­ми­ли­ја од не­пре­ста­них упа­да хр­
ват­ских вој­них и по­ли­циј­ских фор­ма­ци­ја.
Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну је угро­жа­вао и
Пети кор­пус му­сли­ман­ских сна­га Бо­сне и
Хер­це­го­ви­не, а та­ко­ђе и њи­хо­ве па­ра­вој­
не фор­ма­ци­је. Кон­цен­тра­ци­ја на­пе­то­сти
на овим про­сто­ри­ма до­шла је до кул­ми­
на­ци­је 4. ав­гу­ста 1995.,ка­да је и из­ве­де­на
опе­ра­ци­ја Олу­ја. Мо­ра се на­гла­си­ти да
­је ово дру­ги део опе­ра­ци­је хр­ват­ске вој­
ске и по­ли­ци­је, ко­ја је по­мог­ну­та сна­га­ма
За­пад­не Бо­сне, а под ор­га­ни­за­ци­о­ним
вођ­ством аме­рич­ке при­ват­не ком­па­ни­је
МПРИ из Алек­сан­дри­је у Вир­џи­ни­ји.4
Пре­лом­ни тре­ну­так ан­га­жо­ва­ња МПРИ
у Хр­ват­ској је би­ла по­се­та ми­ни­стра од­
бра­не Гој­ка Шу­шка Ва­шинг­то­ну мар­та
1994. Та­да се са­стао са Џо­ном Дој­чом,
за­ме­ни­ком се­кре­та­ра за од­бра­ну, ко­ји је
ка­сни­је по­стао ди­рек­тор ЦИА, и за­тра­
жио од ње­га вој­ну по­моћ. Шу­шак се та­да
са­стао и са ди­рек­то­ром МПРИ Едом Сој­
4  Ми­лан Би­ди­мир, МПРИ у гра­ђан­ско­м ра­ту у Хр­ват­
ској. Збор­ник ра­до­ва Гра­ђан­ски рат у Хрват­ској 1991–
1995, Бе­ог­ рад, 2005, 197 (у да­љем тек­сту: МПРИ). Ову
при­ват­ну ком­па­ни­ју осно­вала је не­ко­ли­ци­на ге­не­ра­ла,
а да­нас има пре­ко 700 стал­но за­по­сле­них. Оп­сег њи­хо­
вих по­сло­ва из до­ме­на вој­не и др­жав­не без­бед­но­сти
чи­не тре­нинг и еду­ка­ци­ја, про­фе­си­о­нал­ни раз­вој­ни
про­гра­ми, пла­ни­ра­ње бу­џе­та, стра­те­шко пла­ни­ра­ње,
си­му­ла­ци­је и рат­не игре, раз­вој вој­ске и ру­ко­во­ђе­ње,
де­мо­крат­ска тран­зи­ци­ја сек­то­ра без­бед­но­сти, вој­ни
за­ко­ни, но­ва опре­ма за вој­ску итд.
сте­ром и раз­го­ва­рао о мо­гу­ћој бу­ду­ћој
са­рад­њи. То је септембра 1994. до­ве­ло до
пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра из­ме­ђу ми­ни­стра
Шу­шка и пен­зи­о­ни­са­ног ге­не­ра­ла и за­
ме­ни­ка пред­сед­ни­ка МПРИ Кар­ла Во­у­на
у хр­ват­ској ам­ба­са­ди у Ва­шинг­то­ну под
име­ном Де­мо­крат­ска тран­зи­ци­ја – про­
грам по­др­шке.5
Већ но­вем­бра 1994. осо­бље те ор­га­
ни­за­ци­је до­ла­зи у Хр­ват­ску, где за­по­
чи­њу са тре­нинг-про­гра­ми­ма ко­је во­ди
Карл Во­ун. Он је оба­вио ви­ше раз­го­во­ра
са хр­ват­ским ге­не­ра­ли­ма и во­дио обу­
ку хр­ват­ских вој­ни­ка у вој­ном учи­ли­шту
Пе­тар Зрињ­ски. Зна се да је под њи­хо­
вом кон­тро­лом 1. маја 1995. от­по­че­ла хр­
ват­ска вој­на опе­ра­ци­ја Бље­сак, у ко­јој су
про­те­ра­ни сви Ср­би са про­сто­ра За­пад­не
Сла­во­ни­је. Под ру­ко­во­ђе­њем Во­у­на јула
1995. одр­жан је и за­вр­шни се­ми­нар не­
по­сред­но пред опе­ра­ци­ју Олу­ја, и то на
Бри­о­ни­ма.6 У вре­ме Олу­је хр­ват­ска вој­ска
је, пре­ма ве­ћем бро­ју из­во­ра, ко­ри­сти­ла
из­ви­ђач­ко-оба­ве­штај­не по­дат­ке аме­рич­
ких и НА­ТО-цен­та­ра ко­ји су се на­ла­зи­ли у
Хр­ват­ској и Ита­ли­ји.7
Вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ње­
не ко­му­ни­ка­ци­је оне­спо­со­бље­не су од
стра­не ДИА, ко­ја је спро­ве­ла кон­тро­лу
кре­та­ња је­ди­ни­ца из ва­зду­ха ави­о­ни­ма
УСЕ366, ко­ји су би­ли опре­мље­ни елек­
трон­ском опре­мом, а бор­бе­ни ави­о­ни
НА­ТО-а су бом­бар­до­ва­њем уни­шти­ли не­
де­мон­ти­ра­не остат­ке ра­дар­ске и про­тив­
а­ви­он­ске опре­ме.8
Та­ко је са ових про­сто­ра, по по­да­ци­ма
Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је од 1996. ре­ги­стро­ва­но 297.543 прог­
на­них Ср­ба из Кра­ји­не. По зва­нич­ним из­
ве­шта­ји­ма не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је Ве­ри­
тас, ко­ја се ба­ви при­ку­пља­њем по­да­та­ка
о зло­чи­ни­ма у Кра­ји­ни, у ак­ци­ји Олу­ја је
уби­је­но је око 2.000 ли­ца срп­ске на­ци­о­
нал­но­сти, а ме­ђу њи­ма око 1.200 ци­ви­ла.
Ово је би­ла јед­на од нај­е­фи­ка­сни­јих
вој­них ак­ци­ја у ко­јој је за 10 да­на ет­нич­ки
очи­шћен про­стор од 123.000 ква­драт­них
ки­ло­ме­та­ра, на­се­љен срп­ским ста­нов­ни­
штвом.
До­га­ђа­ји по­сле 4. ав­гу­ста 1995.
по из­ја­ва­ма прог­на­них ли­ца
из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
По­тру­ди­ће­мо се да из­вр­ши­мо ре­кон­
струк­ци­ју до­га­ђа­ја ко­ји су се од­иг­ ра­ли
5  МПРИ, 198
6  www.mpri.org Ком­па­ни­ја МПРИ је и да­ље на­ста­ви­ла
да ра­ди на про­гра­ми­ма у Хр­ват­ској, као што су де­мо­крат­
ска тран­зи­ци­ја или про­грам ко­ји по­ма­же ми­ни­стар­ству
од­бра­не у бр­жем при­кљу­че­њу НА­ТО-ин­те­гра­ци­ја­ма и
опе­ра­ци­ја­ма чу­ва­ња ми­ра итд.
7  О ово­ме су из­ве­сти­ли за­гре­бач­ки Ју­тар­њи лист и
сплит­ски Фе­рал три­бјун. По­ред њих, и аген­ци­ја АП, као
и аме­рич­ки ча­со­пи­си.
8  Ерик Гре­го­ри­ја, Ин­ва­зи­ја на Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­
ји­ну, НА­ТО на Бал­ка­ну, Бе­о­град – Под­го­ри­ца, 2000.
за вре­ме хр­ват­ске вој­не ак­ци­је Олу­ја, за­
по­че­те 4. ав­гу­ста 1995. на про­сто­ру Ре­
пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не. То је са­мо је­дан
део ци­ви­ла ко­ји је по­шао пу­тем: оп­шти­на
Кр­њак (де­ло­ви пред­рат­них оп­шти­на Кар­
ло­вац и Ду­га Ре­са), Вој­нић, То­пу­ско, Ту­ши­
ло­вић, Вр­гин Мост, Гли­на – са на­ме­ром да
пре­ђе мост код Дво­ра на Уни. Њи­хо­ва ко­
ло­на је за­у­ста­вље­на и, за­јед­но са Ср­би­ма
из Пе­три­ње и Ко­стај­ни­це, за­ро­бље­ни су и
стр­па­ни у за­твор у Си­ску и им­про­ви­зо­ва­
не ло­го­ре у Ило­ви и Ива­нић-Гра­ду.
Јед­на ко­ло­на је кре­ну­ла пу­тем из оп­
шти­не Кр­њак. Би­ла је са­ста­вље­на од број­
них ауто­мо­би­ла, трак­то­ра, ка­ми­он ­ а, мо­
токул­ти­ва­то­ра (фре­за), ко­је су по­слу­жи­ле
као пре­во­зна сред­ства. Из из­ја­ве јед­ног
од прог­на­ни­ка до­зна­је­мо: „Го­ди­не 1991.
сам из­бје­гао из Кар­лов­ца због мал­тре­ти­
ра­ња, про­во­ци­ра­ња од стра­не ко­ле­га Хр­
ва­та на по­слу и зва­нич­них хр­ват­ских вла­
сти. До фе­бру­ар ­ а 1992. го­ди­не ја, су­пру­га
и дје­ца смо би­ли у Бе­о­гра­ду што се мо­же
и утвр­ди­ти у Цр­ве­ном кр­сту. Због нер­је­
ше­ног стам­бе­ног пи­та­ња вра­ти­ли смо се
у Кра­ји­ну, у мје­сто Ути­ња, оп­шти­на Кар­ло­
вац, гдје су ми ро­ди­те­љи по­сје­до­ва­ли се­
о­ско има­ње. Ту смо оста­ли све до 1995. го­
ди­не, ав­гу­ста мје­се­ца. При­ли­ком бје­жа­ња
од на­па­да хр­ват­ске вој­ске (ак­ци­ја Олу­ја),
6. ав­гу­ста, су­пру­га и мај­ка (Дра­ги­ца, ро­ђе­
на Иво­ше­вић, 1933. го­ди­ште) по­ги­ну­ле су
из­ме­ђу Гли­не и Дво­ра на Уни, а дво­је дје­
це ујак ми је ус­пи­о до­ве­сти у Бе­о­град. Дје­
ца су би­ла свје­до­ци по­ги­би­је мо­је су­пру­ге
и мај­ке и до­жи­вје­ла су ста­шан шок. Мо­ја
су­пру­га је во­зи­ла трак­тор, и по­ги­ну­ла је
од гра­на­те јер су Хр­ва­ти ту­кли гра­на­та­ма
по ко­ло­ни, а гра­на­ти­ра­њу је прет­хо­дио
на­пад ави­о­ни­ма из ва­зду­ха. На трак­то­ру
су би­ли и ба­ка и дје­ца (син има 10, а цу­ри­
ца 6 го­ди­на). У овој ко­ло­ни по­ги­ну­ло је ја­
ко пу­но љу­ди, ја знам за дво­је из Вој­ни­ћа.
Ја сам кре­нуо дру­гом стра­ном, по­вла­чио
сам се са по­ло­жа­ја, би­ли смо пре­сје­че­ни
код Гли­не и до­шао сам аутопу­тем, што је
до­го­во­ре­но из­ме­ђу УН­ПРО­ФОР-а и Вој­ске
Кра­ји­не. Кроз Пе­три­њу и Си­сак до­жи­вје­
ли смо ка­ме­но­ва­ње од ста­не хр­ват­ског
ста­нов­ни­штва. Ја­ко пу­но љу­ди је би­ло
раз­би­је­них гла­ва, Там­бу­лаш Јо­во из Ути­
ње био је ја­ко по­вре­ђе­не гла­ве. Ме­ни је
би­ло раз­би­је­но ста­кло на ауту у ко­ме сам
се во­зио.“9
Ко­ло­не су се фор­ми­ра­ле у сва­ком на­
се­ље­ном ме­сту Кра­ји­не – Ср­би су се под
при­ти­ском из­ме­шта­ли. Од­ла­зи­ли су и
од­ра­сли, де­ца и стар­ци, а са со­бом су
во­ди­ли жи­во­ти­ње, ко­је ни­су мо­гли оста­
ви­ти. Нај­че­шће су то би­ли пси и мач­ке,
док је оста­ле до­ма­ће жи­во­ти­ње оста­ја­ле
на ми­лост и не­ми­лост рат­них деј­ста­ва и
при­род­них усло­ва. Ме­шта­ни Туш­о­ви­ћа
су до­жи­ве­ли да бу­ду из­ву­че­ни из ко­ло­
9 Лич­на из­ја­ва К. М. 47/01378, у До­ку­мен­та­ци­о­ном
цен­тру Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це у Бе­о­гра­ду 5. 4. 1994.
не и до­пад­ну у ло­гор у Ило­ви. Из из­ја­ве
Ч. Д, ро­ђе­не 1913. у се­лу Ту­ши­ло­вач­ки
Це­ро­вац, оп­шти­на Кар­ло­вац, Ре­пу­бли­ка
Хр­ват­ска, до­зна­је­мо: „Дру­ги свјет­ски рат
ме је за­те­као у мје­сту гдје сам се уда­ла,
та­да­шња хр­ват­ска вој­ска – уста­ше чи­ни­ли
су ве­ли­ке зло­чи­не пре­ма срп­ском жи­вљу
на Кор­ду­ну. Од­мах су по­че­ли љу­де хап­си­
ти, од­во­ди­ти у ло­го­ре, а мно­ге су и по­би­
ли. Та­да ми пре­о­ста­ли Ср­би од­ла­зи­мо у
збјег и кри­је­мо се у шу­ми да бисмо спа­
си­ли жи­ву гла­ву. По пре­стан­ку офан­зи­ве
вра­ћа­мо се на зга­ри­ште ку­ће јер је се­ло
би­ло по­па­ље­но. Од­мах на про­ље­ће 1942.
го­ди­не по­бје­гли смо од уста­шког те­ро­ра
и на­шли уто­чи­ште као из­бје­гли­це у Ср­би­
ји, гдје сам са фа­ми­ли­јом оста­ла до 1946.
го­ди­не, ка­да се по­но­во вра­ћам на Кор­дун
и све по­чи­њем у об­но­ви жи­во­та на опу­
сто­ше­ном има­њу од са­мог по­чет­ка. Са­да,
по­сле 50 го­ди­на, по­но­во сам се на­шла као
прог­на­на ов­дје у Ср­би­ји. Олу­ја ме је за­те­
кла у ко­ло­ни прог­на­них ко­ја се кре­та­ла
на прав­цу Вој­нић – Гли­на, и том при­ли­ком
бу­дем 7. ав­гу­ста за­ро­бље­на са ћер­ком и
зе­том код Ви­ду­шев­ца у Гли­ни. По­сле два
да­на за­др­жа­ва­ња и мал­тре­ти­ра­ња у мје­
сту за­ро­бља­ва­ња, од­во­де нас у ло­гор
Ило­ва код Ку­ти­не, гдје сам би­ла све до
13. ав­гу­ста, ка­да сам за­јед­но са ћер­ком,
на за­хтјев род­би­не, пу­ште­на из ло­го­ра и
би­ла у За­гре­бу код род­би­не још ви­ше од
20 да­на. У Ило­ви је био пра­ви ло­гор: чу­ва­
ли су нас на­о­ру­жа­ни стра­жа­ри, кре­та­ње
нам је би­ло огра­ни­че­но са­мо на спорт­ску
са­лу и ни­куд ви­ше. У За­гре­бу смо мо­ра­ли
би­ти у ста­ну код ро­ђа­ке док се си­ту­а­ци­ја
сти­ша­ла и мо­гла сам оти­ћи до свог се­ла.
На­шла сам ку­ћу отво­ре­ну и опљач­ка­ну.
По­сле при­ба­вља­ња по­треб­них до­ку­ме­на­
та, до­шла сам у Ср­би­ју у сеп­тем­бру 1995.
го­ди­не и са­да се ту на­ла­зим.“10
Из истог ме­ста кре­ну­ле су и дру­ге по­ро­
ди­це ко­је су до­жи­ве­ле мал­тре­ти­ра­ња, по­
ни­жа­ва­ња и стра­да­ња чи­та­вих фа­ми­ли­ја,
чак и че­ти­ри ге­не­ра­ци­је.
„Све че­ти­ри го­ди­не (из­бје­гав­ши из Кар­
лов­ца) до 6.8.1995, про­ве­ли смо у Ту­ши­ло­
ви­ћу. У оп­штем ег­зо­ду­су Ср­ба кре­ну­ла је и
мо­ја по­ро­ди­ца пре­ма Ре­пу­бли­ци Срп­ској.
Да­на 7.8.1995. ухва­ће­на сам и из­ву­че­на из
ко­ло­не ци­ви­ла са ци­је­лом по­ро­ди­цом –
муж, син, кћер­ка, све­кар, све­кр­ва и све­кр­
ви­на мај­ка Ро­гу­лић Мил­ка, ро­ђе­на 1908.
го­ди­не.11 Му­шкар­це су од­мах одво­ји­ли, а
нас су пре­тре­са­ли и од­у­зи­ма­ли но­вац и
зла­то, што се и ме­ни де­си­ло. Ту ноћ про­
ве­ли смо на те­ра­си го­сти­о­не 1001 ноћ,
гдје су нас при­пад­ни­ци ХВ за­стра­ши­ва­ли,
при­је­ти­ли и ври­је­ђа­ли, пу­ца­ли су из пу­
ша­ка и до­ве­ли су про­ту­ав­ и­он­ски топ из
ко­га су пу­ца­ли пред на­ма. Ту ни­смо ни­шта
10  Лич­на из­ја­ва Ч. Д. 47/01234. 21.4.1996. у До­ку­мен­
та­ци­он
­ ом цен­тру Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це
11  Лич­на из­ја­ва П. Д. 01808 да­та у До­ку­мен­та­ци­он
­ ом
цен­тру Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це РС. 26.3.1997.
2/2010  l  Двери српске  l  57
 је­ли (до­би­ли смо са­мо во­де). Дру­ги дан
смо ка­ми­о­ном пре­ба­че­ни у Гли­ну. На пу­ту
до Гли­не ви­дје­ла сам че­ти­ри ле­ша на це­
сти (ци­ви­ли). Ту нас је ци­вил­на по­ли­ци­ја
ауто­бу­си­ма пре­ве­зла за Си­сак. У Гли­ни
су ауто­бус за­у­ста­вља­ли при­пад­ни­ци ХВ,
ко­ји су ври­је­ђа­ли, псо­ва­ли и при­је­ти­ли.
По­што у Си­ску ни­је би­ло мје­ста, од­ве­зли
су нас у ло­гор Ило­ва, код Ку­ти­не. При­ми­
ли су нас при­пад­ни­ци хр­ват­ског Цр­ве­ног
крижа, а ни­тко од ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­
за­ција нас ни­је по­сје­тио. Хра­ни­ли су нас
кон­зер­ва­ма, и из да­на у дан хра­не је би­ло
све ма­ње, уз оправ­да­ње да је све ску­по.
Спа­ва­ли смо у Ва­тро­га­сном до­му на го­
лом бе­то­ну и сва­ко је до­био по јед­но ће­
бе да се по­кри­је. Ни од ко­га ни­сам мо­гла
до­би­ти ин­фор­ма­ци­ју о му­жу и све­кру јер,
јед­но­став­но, о то­ме ни­су хтје­ли раз­го­ва­
ра­ти. Сви смо би­ли ја­ко упла­ше­ни за сво­ју
суд­би­ну јер су нас др­жа­ли у не­из­вје­сно­
сти и ни­шта нам ни­су го­во­ри­ли. Ста­ри­јим
и бо­ле­сним ли­ци­ма ме­ди­цин­ска по­моћ је
пру­жа­на ка­да је већ би­ло ка­сно, та­ко да је
јед­на же­на умр­ла, а они ко­ји су од­ве­же­ни
у бол­ни­цу ни­су ви­ше вра­ће­ни. Дје­ца су се
ја­ко бо­ја­ла – ни­су мо­гли је­сти ни­ти спа­
ва­ти, гу­би­ли су на ки­ла­жи, а ја сам би­ла
бес­по­моћ­на, као и сви оста­ли. Све је би­ло
јад­но и пр­ља­во, осје­ћа­ли смо се ужа­сно
по­ни­же­но, а вр­ху­нац све­га је би­ло до­во­
ђе­ње хр­ват­ских но­ви­на­ра да то сни­ма­ју.
Три­на­е­сти дан су до­шли и ре­кли ко хо­ће
за Ср­би­ју, да је ор­га­ни­зо­ван пре­воз, и та­
ко смо сти­гли на гра­ни­цу СРЈ 20.8.1995.
го­ди­не. По­што нас је у ло­го­ру Ило­ва ре­ги­
стро­вао са­мо хр­ват­ски Цр­ве­ни криж, ни­
су нам да­ли ни­ка­кве до­ку­мен­те о бо­рав­ку
у ло­го­ру. Да су на­во­ди из ове из­ја­ве тач­ни
мо­гу по­свје­до­чи­ти же­не ко­је су бо­ра­ви­ле
са мном у ло­го­ру и то: Фјо­до­ров На­да из
Ту­ши­ло­ви­ћа, Зо­рић Ран­ка из Вр­гин-Мо­
ста, Са­ла­му­ро­вић Ма­ри­ја из Гли­не, Вор­
ка­пић Је­ка из То­пу­ског, Ан­ђел­ка Ша­у­ла,
Тр­ку­ља Дра­га и Пе­тар.“
Мно­ги му­шкар­ци су се, као што је на
по­чет­ку на­ве­де­но, да би од­бра­ни­ли сво­
је до­мо­ве од хр­ват­ске при­сил­не те­жње
да Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну при­по­ји та­
да већ од 1991. ме­ђу­на­род­но при­зна­тој
др­жа­ви, мо­ра­ли ор­га­ни­зо­ва­ти у при­вре­
ме­не вој­не фор­ма­ци­је за од­бра­ну се­ла у
Те­ри­то­ри­јал­ну од­бра­ну (ТО). То су би­ли
углав­ном од­ра­сли му­шкар­ци од 17 до 60
го­ди­на, оку­пље­ни по гру­пи­ца­ма (че­та­ма
ко­је су бро­ја­ле од 10 до 50 или 100 љу­ди)
у шта­бо­ве од­бра­не. Ме­ђу њи­ма ­је би­ло
рад­ни­ка, се­ља­ка, ле­ка­ра, учи­те­ља, ин­же­
ње­ра и дру­гих, ко­ји су ба­рем по три до
четири да­на не­дељ­но про­во­ди­ли из­ван
сво­јих ку­ћа – на ли­ни­ја­ма од­бра­не. Ова­
кав вој­ни по­зив за ве­ли­ку ве­ћи­ну је био
пр­во су­сре­та­ње са рат­ним при­ли­ка­ма, од
ко­јих ни­су мо­гли по­бе­ћи ако су же­ле­ли да
оста­ну на про­сто­ру Кра­ји­не. Нај­че­шће им
је пред­ста­вљао ве­ли­ко и фи­зич­ко и пси­
хич­ко оп­те­ре­ће­ње – по­што ни за по­ла да­
58 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
на ни­су сме­ли на­пу­сти по­ло­жа­је ка­да им
је би­ла сме­на. Вој­не чар­ке су на та­ко пре­
на­прег­ну­том про­сто­ру би­ле че­сте будући
да се Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на на­ла­зи­ла
у хр­ват­ском окру­же­њу са за­па­да, а са ис­
то­ка гра­ни­чи­ла је са За­пад­ном Бо­сном. Из
мно­гих из­ја­ва му­шког срп­ског ста­нов­ни­
штва до­зна­је­мо за стра­вич­не по­сле­ди­це
ак­ци­ја хр­ват­ске др­жа­ве по за­у­зи­ма­њу Ре­
пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не за­то што су би­ли
при­пад­ни­ци вој­них фор­ма­ци­ја за од­бра­
ну соп­стве­ног про­сто­ра.
„Ја П. М. Ж, ро­ђен 1959. го­ди­не. Раз­лог
пре­ла­ска из Кар­лов­ца у Т. је­сте страх за
по­ро­ди­цу, при­ти­сци и еска­ла­ци­ја уста­
штва. По до­ла­ску... при­ја­вљу­јем се у Штаб
ТО Вој­нић и уче­ству­јем у ор­га­ни­зо­ва­њу
ста­нов­ни­штва за од­бра­ну... У ко­ман­ди 3.
ба­та­љо­на Друге кор­ду­на­шке бри­га­де, а
ка­сни­је у ко­ман­ди бри­га­де про­шао сам
све ак­ци­је на Тур­њу и оста­лим дје­ло­ви­ма
Кор­ду­на. Кра­јем 1992. го­ди­не са је­ди­ни­
цом са Кор­ду­на уче­ство­вао сам у бор­ба­ма
око Ораш­ја. У то­ку 1993. го­ди­не до­вео сам
на Кор­дун и ро­ди­те­ље, ко­ји су у За­пад­ној
Сла­во­ни­ји 1991. го­ди­не оста­ли без иче­
га по­што су им при­пад­ни­ци ХВ за­па­ли­ли
ком­плет­но има­ње, а њих про­тје­ра­ли.
Да­на 6.8.1995. го­ди­не са су­пру­гом, дје­
цом и ро­ди­те­љи­ма кре­нуо сам у ко­ло­ни
пре­ма Ре­пу­бли­ци Срп­ској. Да­на 7.8.1995.
око 12 ча­со­ва ухва­ћен сам од стра­не
Друге гар­диј­ске бри­га­де ХВ Гро­мо­ви, са
још три­де­се­так на­ших љу­ди и ком­плет­
ном по­ро­ди­цом, у се­лу Ви­ду­ше­вац код
Гли­не. Мо­ју по­ро­ди­цу су од­мах по хап­ше­
њу одво­ји­ли и од­ве­ли у ло­гор Ило­ва код
Ку­ти­не, гдје су их за­др­жа­ли до 20.8.1995,
ка­да су их до­ве­ли на гра­ни­цу СРЈ.
У тре­нут­ку хап­ше­ња од имо­ви­не ми
је остао ауто­мо­бил фи­јат рит­мо и ком­
плет­на по­ро­дич­на гар­де­ро­ба. У Гли­ни су
нас пре­у­зе­ли при­пад­ни­ци вој­не по­ли­ци­је
ХВ, ко­ји су од­мах по­че­ли са ба­ти­на­њем и
мал­тре­ти­ра­њем, те нас на очи­глед же­на
и дје­це уто­ва­ри­ли у ка­ми­он хлад­ња­чу и
пре­ба­ци­ли у Си­сак. У Си­ску, у не­кој дво­
ра­ни су су нас пре­да­ли ци­вил­ној по­ли­
ци­ји, ко­ја је од­мах по­че­ла са ба­ти­на­ма,
врије­ђа­њем, му­че­њем и мал­тре­ти­ра­њем.
Ја сам ви­дио да ја­ко ту­ку и му­че сље­де­
ће љу­де: Ја­за­вац, Мр­ко­бра­да, Фјо­до­ро­ва,
Ми­ли­ћа, Му­су­ли­на, Док­ма­но­ви­ћа, Гре­де­
ља, Си­ми­ћа, а оста­ле ни­сам знао по име­
ну. Мал­тре­ти­ра­ње и му­че­ње је тра­ја­ло
ције­ло врије­ме бо­рав­ка у Си­ску.
Ме­не су при­пад­ни­ци по­ли­ци­је у ви­ше
на­вра­та ту­кли по гла­ви, бу­бре­зи­ма и кич­
ми. При­ли­ком ис­пи­ти­ва­ња ко­ри­ште­на је
си­ла и из­ну­ђи­ва­не су из­ја­ве. Ме­ни је је­
дан зуб из­био, а два по­вре­дио чо­век са
бр­ко­ви­ма, ко­ји је узи­мао оти­ске пр­сти­ју,
а пред­ста­вио се као син мли­на­ра из се­ла
Ска­квац код Кар­лов­ца, и то је је­ди­ни за
ко­га знам да ме ту­као. Из Си­ска сам пре­
ба­чен у ис­тра­жни за­твор у Ре­ме­ти­нац.
По­ступ­ци стра­жа­ра у за­тво­ру су би­ли ко­
рект­ни, али не­из­ве­сност, страх за по­ро­
ди­цу су би­ли не­из­др­жи­ви. Да­на 7.11.1995.
око 16 ча­со­ва без рије­чи об­ја­шње­ња пу­
сти­ли су ме из за­тво­ра, и та­да ми је уру­че­
но рје­ше­ње ко­јим се од­у­ста­је од кри­вич­
ног го­ње­ња. У СРЈ сам до­шао 15.11.1995.“12
По до­ла­ску мно­гих прог­на­ни­ка у Са­ве­
зну Ре­пу­бли­ку Ју­го­сла­ви­ју и Бе­о­град, а
ти­ме и До­ку­мен­та­ци­он ­ и цен­тар Ко­ме­са­
ра­ја­та за из­бе­гли­це, до­зна­ло се о те­шкој
си­ту­а­ци­ји у ко­јој су се на­шли Ср­би ко­ји
су у па­ни­ци кре­ну­ли из То­пу­ског. Тра­гом
ко­ло­не пра­ти­мо чи­та­ву по­ро­ди­цу К. Мир­
ја­не, ро­ђе­не 1956. у се­лу Геј­ко­вац. „Нас је
по­ку­пио чо­вјек у се­лу са ка­ми­о­ном јер ми
је муж био на ра­ти­шту у Бо­сни. У ка­ми­о­
ну нас је би­ло пре­ко два­де­сет, и то из на­
шег се­ла. Би­ле су то ста­ре же­не и дје­ца.
Са ко­ло­ном смо сти­гли у То­пу­ско. Ми смо
од­мах кре­ну­ли пре­ко Жи­ров­ни­це за Ју­го­
сла­ви­ју. Пре­ко Гли­не, гдје је пре­сје­че­на
ко­ло­на, про­ве­ли смо јед­ну ноћ са­ми. Дру­
ги дан смо кре­ну­ли да­ље. Ту ми је оста­ла
се­стра и тро­је дје­це. У про­ла­зу смо ви­дје­
ли пу­но мр­твих са стра­не. Ро­бу смо по­ба­
ца­ли да би смо лак­ше ишли и олак­ша­ли
дје­ци. Пре­шли смо код Срем­ске Ра­че.“
Исте при­ли­ке су би­ле и у око­ли­ни Ко­
стај­ни­це, из ко­је су се исе­ли­ли сви Ср­би
ко­ји су та­мо жи­ве­ли. О до­га­ђа­ји­ма у овој
око­ли­ни до­зна­је­мо из ви­ше лич­них из­ја­
ва, од ко­јих ће­мо из­дво­ји­ти јед­ну: „Ро­ђен
сам у се­лу Жи­ва­ја, оп­шти­на Ко­стај­ни­ца,
28.4.1940... Ра­дио сам у Же­ље­за­ри Си­сак,
ОУР Че­ли­ча­на. Имам же­ну и дво­је дје­це.
По­чео сам ра­ди­ти 1971, и био сам у рад­
ном од­но­су до ав­гу­ста 1991. го­ди­не. Пру­га
за Си­сак је об­у­ста­вље­на, и ја ни­сам мо­гао
ићи на по­сао, а по­че­ла су већ и пре­ви­ра­
ња. Имао сам сво­ју ку­ћу, шта­лу, трак­тор,
све при­кључ­ке, четири кра­ве, 55 ова­ца –
што ми је све оста­ло. Мо­је се­ло има 350 до
370 ку­ћа, на про­сто­ру око седам киломе­
тара, кроз се­ло про­ла­зи по­то­чић Кри­ва­ја.
Се­ло је чи­сто срп­ско – у ње­му су жи­вје­ле
срп­ске фа­ми­ли­је: Дми­тро­ви­ћи, Рен­ди­ћи,
Га­чи­ћи, Бра­да­ри­ћи, Бе­ки­ћи, ... У овом кра­
ју Ср­би су на­се­ље­ни још од дав­ни­на, још
је мој чу­кун­дје­да, Па­вле Дми­тро­вић, жи­
вио на овом има­њу. Он је имао три си­на и
двије кће­ри, а ја сам ње­гов по­то­мак.
У мом се­лу су љу­ди ко­ји су ра­ди­ли у Же­
ље­за­ри /Си­сак/ оста­ли без по­сла, пре­ки­
дом ко­му­ни­ка­ци­ја, пру­ге и це­сте. Пре­кид
је из­вр­ши­ла хр­ват­ска стра­на јер ми је мој
по­сло­во­ђа Ми­ро­слав Бри­гље­вић, Хр­ват,
ре­као мје­сец да­на при­је пре­ки­да ко­му­
ни­ка­ци­ја шта ћу ја ов­де, што не идем у
Ср­би­ју. Сви Ср­би ко­ји су би­ли на ви­шим
по­ло­жа­ји­ма до­би­ли су от­ка­зе.
По­ву­као сам се у сво­је се­ло и жи­вио од
по­љо­при­вре­де. При­кљу­чио сам се ТО да
бих од­бра­нио сво­је се­ло од хр­ват­ских на­
па­да, ко­ји су по­че­ли на Ко­стај­ни­цу, Ду­би­
цу, Сла­вон­ски Ја­се­но­вац, ... То се де­ша­ва­
12  Лич­на из­ја­ва П. Ж. 01808/2 узе­та у До­ку­мен­та­ци­
о­ном цен­тру Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це РС. 16.3. 1997.

Ме­не су при­пад­ни­ци по­ли­ци­је у ви­ше
на­вра­та ту­кли по гла­ви, бу­бре­зи­ма и кич­ми.
При­ли­ком ис­пи­ти­ва­ња ко­ри­ште­на је си­ла и
из­ну­ђи­ва­не су из­ја­ве
ло у ју­ну 1991. го­ди­не. На на­шем про­сто­
ру ни­је би­ло ка­сар­не ЈНА, оне су би­ле у
Пе­три­њи и Си­ску, та­ко да ми ни­смо има­ли
са ЈНА до­ди­ра, не­го смо се са­ми ор­га­ни­
зо­ва­ли. Го­ди­не 1991. по­ги­ну­ле су ми ком­
ши­је То­мић Мла­ден и Дми­тро­вић Ми­лан,
је­дин­ци, ко­ји су ком­би­јем на­ле­тје­ли на
ми­не ко­је су Хр­ва­ти по­ста­ви­ли. Ина­че су
ишли у из­ви­ђа­ње.
На на­ше се­ло је па­да­ла ми­но­ба­цач­ка
ва­тра пре­ко Са­ве у пе­ри­о­ду 1991, а и ка­
сни­је. До 1995. го­ди­не ско­ро сви мје­шта­
ни су оста­ли у на­шем се­лу, а 1995, при­ли­
ком агре­си­је Хр­ват­ске вој­ске, за­те­чен сам
у се­лу Жи­ва­ја, ко­је је би­ло гра­на­ти­ра­но 4.
ав­гу­ста. Хр­ва­ти су ушли у се­ло и за­ро­би­ли
су ме код мо­је ку­ће. Ни­сам имао уни­фор­
му и ухап­шен сам као ци­вил. Од­мах кад
сам ухап­шен, до­био сам ба­ти­не. Са мном
је ухап­шен и мој ком­ши­ја Пе­ро Бе­кић и
још је­дан Сла­во­нац, ко­ји ни­је из мог се­ла.
У 23 са­та нас пре­во­зе чам­цем пре­ко Са­
ве уз ри­је­чи: Ову ће­мо га­мад по­ба­ца­ти у
Са­ву. Она­ко по­ве­за­не у ли­си­це, за­у­ста­ви­
ли су ча­мац на сред ри­је­ке, али ни­су нас
ба­ци­ли, не­го су нас пре­ба­ци­ли у Дре­нов
Бок. Та­мо нас је њи­хо­ва ми­ли­ци­ја пре­у­зе­
ла, од­ве­зли су нас пред ста­ни­цу ми­ли­ци­је,
не знам ко­ју, и ту су нас ту­кли но­га­ма, ру­
ка­ма, ижи­вља­ва­ли се над на­ма и тје­ра­ли
нас да пје­ва­мо уста­шке пе­сме. По­сли­је
тог мр­цва­ре­ња су нас ста­ви­ли у ком­би и
по­ве­за­ни смо мо­ра­ли кле­ча­ти у ге­пе­ку,
во­зач је во­зио, а ње­гов по­моћ­ник нас је
ту­као не­ком па­ли­цом, по ко­ме год је сти­
гао. Та­ко ту­ку­ћи, до­ве­зли су нас ту ноћ у
Си­сак, у спорт­ску ха­лу. Та­мо је би­ла го­ми­
ла на­ро­да, же­на, дје­це, ста­ра­ца. Та­мо ме
је са­слу­ша­вао ин­спек­тор Иве­зић из Сло­
ви­на­ца. Сла­ли су нас на спрат, гдје смо до­
би­ја­ли ба­ти­не. Је­дан ис­пи­ту­је, а дво­ји­ца
ту­ку, чи­ме год стиг­ну. Та­ко смо још јед­ном
ишли на му­че­ње. Ка­да смо она­ко бе­свје­
сни си­шли, је­дан њи­хов ци­вил је од јед­ног
до дру­гог нас пи­тао: Је­су ли вас ту­кли?
Љу­ди пре­да мном ни­су смје­ли ре­ћи да
су ту­че­ни, иако им је крв цу­ри­ла из но­са,
уста и раз­би­је­них ар­ка­да. Ка­да је до­шао
до ме­не, пи­тао ме исто, ја сам ре­као: Не
ту­кли, не­го пре­ту­кли. Иако мо­јим дру­го­
ви­ма ни­је би­ло пра­во што сам та­ко ре­као,
јер су се бо­ја­ли да ће од­мах би­ти стри­је­
ља­ње због то­га, исти тај ци­вил по­звао ме
у стра­ну да по­ка­жем где сам ту­чен. Ка­да
сам ски­нуо ко­шу­љу, а он је ви­дио да сам
до по­ја­са био на­те­чен и црн као тин­та, ре­
као ми је: Ово ни­су смје­ли ра­ди­ти и ово
ви­ше не­ће ра­ди­ти. Ја сам ре­као: Шта то
ме­ни сад ври­је­ди, ја сам пре­ту­чен. За­тим
су нас про­зи­ва­ли и смје­шта­ли у ауто­бус.
Ре­кли су нам да иде­мо на Вој­ни суд у За­
греб. Она­ко пре­ту­че­ни, сви смо мо­ра­ли
др­жа­ти ру­ке за вра­том и та­ко смо мо­ра­ли
би­ти све до За­гре­ба. Ако би не­ки спу­стио
ру­ке, од­мах би до­био кун­дак у ре­бра. Та­
ко смо и сти­гли у За­греб на Вој­ни суд, гдје
смо од­мах са­слу­ша­ни. Мој су­ди­ја је био
Рат­ко Шће­кић и за­пи­сни­чар­ка Ка­ти­ца.
Пре­ба­че­ни смо у ло­гор Ре­ме­ти­нац.
Смје­ште­ни смо у со­бе, ја сам био у со­би
140, и из ње ни­сам ни­гдје пре­мје­штан. Ту
су нам сти­за­ле оп­ту­жни­це – ка­сни­је сам и
осу­ђен на 4 го­ди­не за­тво­ра. Остао сам 10
мје­се­ци и 6 да­на у Ре­ме­тин­цу. Да­на 30. ма­
ја пред­сјед­ник Туђ­ман је по­ми­ло­вао све
по чла­ну 235, ко­ји су би­ли осу­ђе­ни до 6
го­ди­на, а он­да су нас пре­ба­ци­ли у Ђа­ко­
во, та­ко­ђе у ло­гор, гдје смо оста­ли 6 да­на.
Та­мо је њи­хо­ва ми­ли­ци­ја го­во­ри­ла да је
Фра­њо тре­бало да нас по­би­је, а не да нас
пу­сти. Ту нам је до­ла­зио МКЦК и пи­тао нас
ко ће ку­да ићи...“13
Ме­шта­ни срп­ске на­ци­о­нал­но­сти из око­
ли­не Гли­не су ра­ди­ли та­ко­ђе у Жеље­за­ри
Си­сак, али и у дру­гим ве­ћим ком­би­на­ти­
ма у Хр­ват­ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни док
су те ре­пу­бли­ке би­ле у ста­ву је­дин­стве­не
др­жа­ве Со­ци­ја­ли­стич­ке Фе­де­ра­тив­не Ре­
пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је. Са овог про­сто­ра је
ви­ше све­до­че­ња од ко­јих ће­мо из­дво­ји­ти
јед­но:
„Ро­ђен сам 1964. у Гли­ни. Шко­лу сам
за­вр­шио у То­пу­ском за ма­шин­брава­ра,
1982. го­ди­не. Ра­дио сам у Ве­ли­кој Кла­ду­
ши у Агро­ко­мер­цу14, а по­сли­је у То­пу­ском
у ПИМ, по­го­ну Же­ље­за­ре Си­сак. Ни­сам
оже­њен. Жи­вио сам са ро­ди­те­љи­ма у се­
лу Ка­ти­но­вац. Рат ме је за­те­као код ку­ће,
13  Лич­на из­ја­ва Д.П. да­та у До­ку­мен­та­ци­о­ном цен­тру
Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це Р.С. Бе­ог­ рад. 31.10.1996. го­ди­не.
14  Др Ми­тар Ко­кољ, Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд за
прет­ход­ну Ју­го­сла­ви­ју (ка­ме се су­диу Ха­гу?), Бе­о­град,
1995. 9. Су­ко­би на овим про­сто­ри­ма су би­ли че­сти, а
си­ту­а­ци­ја у Хр­ват­ској, као и у БиХ, ни­је би­ла јед­но­ста­
вна. „Фи­крет Ав­дић је у у де­лу бив­ше БиХ 1993. го­ди­не
про­гла­сио Ауто­ном­ну по­кра­ји­ну За­пад­ну Бо­сну (АПЗБ)
ко­ју­је ору­жа­ним пу­тем сру­шио Али­ја Изет­бе­го­вић. Око
80.000 му­сли­ман­ских из­бе­гли­ца из тог де­ла бив­ше БиХ,
ме­се­ци­ма су че­ка­ли на срп­ској те­ри­то­ри­ји про­лаз за
за­пад, али их је у то­ме фи­зич­ки спре­чи­ла Хр­ват­ска. а
свет­ски ху­ма­ни­тар­ни по­кре­ти на­го­ва­ра­ли да се вра­те
на­зад, јер је на­вод­но си­ту­а­ци­ја нор­мал­на. Фи­крет Ав­дић
је вра­тио му­сли­ман­ске из­бе­гли­це на­зад али ору­жа­ним
пу­тем. Тај ме­ђу­му­сли­ман­ски су­коб и да­ље тра­је не­сме­
та­ним тем­пом на под­руч­ју За­пад­не Бо­сне...“ Ме­шта­ни
За­пад­не Бо­сне су у огром­ном бро­ју би­ли пре­ба­че­ни у
Кра­ји­ну у се­ла Ма­ље­вац и Кре­мен, у ко­ји­ма је Агро­ко­
мерц имао хан­га­ре за уз­гој жи­ви­не. Из из­ја­ва све­до­ка
до­зна­је­мо да су им Ср­би у ви­ше на­вра­та ка­ми­о­ни­ма
до­во­зи­ли хра­ну и по­ма­га­ли им у сва­ком по­гле­ду ви­ше
од шест ме­се­ци (из ис­тра­жи­ва­ња др Ду­ши­це Бо­јић).
био сам от­пу­штен с по­сла и по­чео сам да
се ба­вим по­љо­при­вре­дом. Го­ди­не 1991.
хр­ват­ска по­ли­ци­ја (но­ва) до­шла је у То­пу­
ско. Ср­би су из­бје­гли код род­би­не по се­
ли­ма. Хр­ва­ти су би­ли ту док ни­је осло­бо­
ђе­но То­пу­ско и ус­по­ста­вље­на Кра­ји­на. Ја
и мо­ја фа­ми­ли­ја смо би­ли све ври­је­ме ту.
Имам бра­та ко­ји је са сво­јом фа­ми­ли­јом
био ту. Био сам на по­ло­жа­ју пре­ма му­сли­
ма­ни­ма на стра­жи. Ту се ни­је пу­ца­ло. Био
сам у 21. гра­нич­ном од­ре­ду, по­што је ту
гра­ни­ца пре­ма Бо­сни. До­био сам жу­ти­цу
у апри­лу 1995. и пре­ба­чен сам у бол­ни­цу
Де­бе­ла Ко­са код Вој­ни­ћа. У бол­ни­ци сам
био све до осам да­на при­је Олу­је. Вра­тио
сам се ку­ћи јер сам осло­бо­ђен вој­ске за
сље­де­ће дви­је го­ди­не.
На­пад је по­чео 4. ав­гу­ста 1995. ују­тру
око 4 са­та. Ја сам био код ку­ће, брат је био
на по­ло­жа­ју код Кла­ду­ше у Бо­сни. Мај­ка
и отац су би­ли код ку­ће, по­че­ли смо да
се по­вла­чи­мо 6. ав­гу­ста пред­ве­че у ко­ло­
ни пре­ма Дво­ру пре­ко Гли­не. За­ро­бљен
сам у Гли­ни у 23 са­та, од стра­не Хр­ват­ске
вој­ске и по­ли­ци­је. Мо­ји су се раз­бје­жа­ли
при­ли­ком бом­бар­до­ва­ња ко­ло­не ци­ви­
ла. Раз­бје­жа­ли су се по шу­ми. Ја сам остао
са јед­ном гру­пом ко­ја је чи­сти­ла ко­ло­ну
ко­ја је би­ла за­кр­че­на од бом­бар­до­ва­ња.
Вра­ћа­ли смо се са трак­то­ри­ма да по­ку­пи­
мо дје­цу и же­не из ауто­бу­са ко­ји је остао
за­бло­ки­ран. Ту су нас за­ро­би­ли код бол­
ни­це у Гли­ни јер су нам пре­сје­кли пут тен­
ко­ви­ма. Ту су нас за­ро­би­ли око 60–70. Ту
су од­мах по­би­ли не­ке са уни­фор­ма­ма.15
Од­ве­ли су нас у ста­ни­цу ми­ли­ци­је, гдје
су нас одво­ји­ли по гру­па­ма. Нас мла­ђе су
одво­ји­ли, и ту нас је ту­кла вој­ска и по­ли­
ци­ја кун­да­ци­ма и ру­ка­ма. Пре­би­ли су нас
све, а ме­не нај­ви­ше јер су ме пре­по­зна­
ли љу­ди ко­ји су са мном ра­ди­ли у фир­ми.
По­сли­је то­га су нас пре­ба­ци­ли у спорт­ску
са­лу у Гли­ни. Ту је би­ло око 16 за­ро­бље­ни­
ка, углав­ном из Ко­ре­ни­це. Ту су нас ма­ње
ту­кли, узе­ли су ми злат­ни лан­чић и по­сје­
кли су ме по вра­ту да би лак­ше ски­ну­ли
лан­чић. Ту смо оста­ли до су­тра­дан уве­че
(7. 8. 1996). Пре­ба­че­ни смо у Си­сак ауто­бу­
си­ма. При­је то­га су нас ту­кли при ула­ску
у ауто­бус. Мо­ра­ли смо про­ћи кроз ко­ло­
ну (шпа­лир) гдје су нас сви ту­кли. У Си­ску
смо би­ли у спорт­ској дво­ра­ни. Би­ло нас је
око сто и ви­ше, ис­пи­ти­ва­ни смо и мал­тре­
ти­ра­ни. Ту сам остао се­дам да­на, ка­да сам
оба­вије­штен да сам осу­ђен ра­ни­је у од­су­
ству на осам го­ди­на због на­вод­ног на­па­да
на се­ло По­ни­ква­ри. Ода­тле сам пре­ба­чен
у Кар­ло­вац у Окру­жни за­твор, и ту су ме
15  Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да је овај део ко­ло­не бло­
ки­ра­ла фор­ма­ци­ја Вој­ске Хр­ват­ске Цр­не мам­бе и из
За­пад­не Бо­сне – вој­не фор­ма­ци­је Хам­зе. Прет­по­став­
ка се за­сни­ва на ви­део-ма­те­ри­ја­ли­ма ко­је је ор­га­ни­
за­ци­ја Вер­итас добила по­чет­ком мар­та 2006. Та­да је
Са­во Штр­бац, пред­сед­ник Ве­ри­та­са, су­пру­ге уби­јених
код Гли­не позивао ­да из­вр­ше иден­ти­фи­ка­ци­ју. При­ка­
зи­ва­њу фил­ма су при­су­ство­ва­ли и се­кре­тар Удру­же­ња
Ср­ба из Хр­ват­ске Ми­лој­ко Бу­ди­мир и др Ду­ши­ца Бо­јић.
Овај ма­те­ри­јал је та­да по пр­ви пут ви­ђен у Бе­о­гра­ду.
2/2010  l  Двери српске  l  59
 са­мог пре­ба­ци­ли. Ту су ме до­че­ка­ли же­не
и ци­ви­ли и ту­кли ме и пљу­ва­ли јер су ре­ Проф. др Све­то­зар Ли­ва­да, За­греб, Хр­ват­ска

Ру­ра­ло­цид ­
кли да до­во­де ухва­ће­ног чет­ни­ка.
У Кар­лов­цу сам био три – че­ти­ри да­на
и он­да сам тра­жио док­то­ра јер сам био
по­вре­ђен: мо­крио сам крв и имао кр­ва­ву
сто­ли­цу. Пре­ба­ци­ли су ме у За­греб, у Ре­
ме­ти­нац. У Ре­ме­тин­цу сам био два­де­сет и
не­што да­на и по­сли­је то­га сам пре­ба­чен
срп­ских на­се­ља у ­
Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској
у Ле­по­гла­ву да од­слу­жим 8 го­ди­на ка­зне
на ко­је сам осу­ђен у сво­јој од­сут­но­сти,
без при­су­ства на су­ђе­њу. У Ре­ме­тин­цу
су ми да­ли пар та­бле­та. У Ле­по­гла­ви сам
био 28–29 да­на, мо­ја род­би­на ми је обез­
би­је­ди­ла адво­ка­та, па је он тра­жио да се
су­ђе­ње об­но­ви. То ми је до­зво­ље­но и
опет сам вра­ћен у Кар­ло­вац, гдје су ми Ред­ни
на су­ђе­њу уки­ну­ли пре­су­ду и ре­кли да Ра­зо­ре­них обје­ка­та Број
сам пу­штен на сло­бо­ду. Док сам че­као у
бр.
ход­ни­ку рје­ше­ње, до­шао је пред­сјед­ник
су­да Бољ­ко­вац и по­звао ме у дру­гу кан­ 1 ку­ће 24.752
це­ла­ри­ју. Ту ми је ре­као да је про­тив ме­ 2 до­ма­ћин­ски објек­ти 12.341
не по­но­во по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца, да сам 3 182
за­дру­жни до­мо­ви
и на­кон 10. ма­ја уче­ство­вао у ору­жа­ној
по­бу­ни про­тив Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. Ја 4 ам­бу­лан­те 56
сам им дао до­ку­мен­та­ци­ју из бол­ни­це 5 цр­кве 78
по ко­јој се ви­ди да сам у то ври­је­ме био
у бол­ни­ци и да сам био осло­бо­ђен вој­ске
6 му­зе­ји 29
дви­је го­ди­не ра­ди бо­ле­сти жу­ти­це. Они 7 гро­бља 181
су ме, без об­зи­ра на то, вра­ти­ли у ис­тра­ 8 тр­го­ви­не 325
жни за­твор у Кар­ло­вац, и по­но­во сам до­
био рје­ше­ње да се про­тив ме­не отва­ра 9 во­до­во­ди 113
ис­тра­га. Тај дан су ми да­ли два рје­ше­ња 10 тра­фо-ста­ни­це 96
– јед­но да ме пу­шта­ју на сло­бо­ду и дру­ 11 167
го да се по­но­во по­кре­ће ис­тра­га про­тив
ин­ду­стриј­ски по­го­ни
ме­не и да ме за­тва­ра­ју, а оба сам мо­рао 12 спо­ме­ни­ци 920
да пот­пи­шем. Ту сам био до 15. фе­бру­ар ­а 13 крч­ме 211
1996. По­том сам ишао по­но­во на су­ђе­ње,
гдје сам осу­ђен на дви­је го­ди­не, уз обра­
14 за­нат­ске рад­ње 410
зло­же­ње да бих ја кад оздра­вим, по­но­во 15 скла­ди­шта 118
ишао у вој­ску. Ме­ђу­тим, пу­сти­ли су ме на
сло­бо­ду по­што ми је отац за­ро­бљен, па
1. број по­врат­ни­ка 18.210
су га пу­сти­ли ку­ћи и че­ка­ло се да бу­де
пре­су­да пра­во­сна­жна да мо­гу да ме по­
но­во за­тво­ре или осло­бо­де.
Иза­шао сам у За­греб код јед­не мо­је 2. број об­но­вље­них ку­ћа 2.734
тет­ке и ту сам до­че­као зад­њу ам­не­сти­ју
од 14. ок­то­бра 1996. го­ди­не. Тад сам се
обра­тио МКЦК да ме спо­је са фа­ми­ли­јом 1. број по­ги­ну­лих 1.820
и да иза­ђем из Хр­ват­ске. Одо­бре­но ми је
12. но­вем­бра 1996. и пре­шао сам у Ср­би­
ју.“16  z 2. број не­ста­лих 3.700
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова 2), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2006, стр.203-223. Овај су­мар­ни пре­глед не­ка­жње­ног ру­ра­ло­ци­да до­би­јен је не­пре­кид­ним ис­
тра­жи­ва­њем. Он ни­је по­сље­ди­ца рат­них су­ко­ба ни­ти ко­ла­те­рал­не ште­те ра­та,
не­го ор­га­ни­зо­ва­на де­струк­ци­ја ра­ди ет­нич­ког чи­шће­ња. Та­мо гдје су ра­за­ра­ња
то­тал­на, не­ма по­врат­ка Ср­ба или он до­сти­же је­два 10 од­сто од не­ка­да­шњег срп­
ског ста­нов­ни­штва по на­се­љу. Јер све су над­град­ње, ку­ће, до­ма­ћин­ски објек­ти,
ин­сти­ту­ци­је, ин­вен­тар, сточ­но ста­до, воћ­ња­ци, ви­но­гра­ди, енер­ген­ти итд. уни­
ште­ни.
16  Лич­на из­ја­ва К. Ћ. да­та у До­ку­ме­та­ци­о­ном цен­тру
Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це РС. 4.12.1996. Од имо­ви­не Не­ри­јет­ко, по­сје­че­но је све пле­ме­ни­то др­ве­ће и при­ват­ни га­је­ви. То је све рав­
су има­ли ку­ћу на спрат (12 са 10 m), опре­мље­ну, и дру­ но истин­ској еко­ло­шкој ка­та­стро­фи, што се на­ро­чи­то ви­ди у на­се­љи­ма око За­
гу, ма­њу (10 са 5 m); шта­лу (14 са 4 m); од сто­ке су има­ дра, у Рав­ним Ко­та­ри­ма, Ки­ста­ња­ма, Об­ров­цу, на­се­љи­ма око Кни­на, Гра­ча­ца и,
ли пет кра­ва, сви­ње и ко­ко­ши. Зе­мље су има­ли 15 ра­ли, по­себ­но, у на­се­љи­ма око До­њег Лап­ца.
шу­ме је­дан рал; по­се­до­ва­ли су трак­тор са прикључ­ци­ма
и два ауто­мо­би­ла – ју­го и сто­ја­ди­на

60 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.

олуја
Др Све­то­зар Ли­ва­да
Срп­ско пи­та­ње у
Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској
Пи­та­ли Туђ­ма­на је ли би­ла мо­гу­ћа др­жа­ва без ра­та? „На­рав­но да је­сте.
Али не ­бисмо оства­ри­ли све сво­је ци­ље­ве. Ево ко­ји су то ци­ље­ви: Хр­ват­
ска је ри­је­ши­ла срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској
Срп­ско пи­та­ње у РХ је пи­та­ње др­жа­
ве ко­ја је про­гра­ми­ра­ла сма­ње­ње Ср­ба
у свом про­сто­ру. То је учи­ње­но та­ко­зва­
ним Нор­вал­ским спо­ра­зу­мом за­јед­но са
фра­три­ма. На­им ­ е, до­го­во­ре­на је лу­стра­
ци­ја Ср­ба уз по­ште­ду ко­му­ни­ста – да би
се успје­ло. Туђ­ман је лан­си­рао те­зу да су
Ср­би „ре­ме­ти­лач­ки фак­тор“, од­но­сно кри­
ви за све хр­ват­ске не­во­ље. Он је та­ко­ђер
про­по­вје­дао „да је ге­но­цид ко­ри­сна ствар
за по­пра­вља­ње по­ви­је­сти” (ви­дје­ти Бес­пу­
ћа, стр. 164). И он­да се ни­је ли­био да при­
мје­њу­је ге­но­цид­не рад­ње.
Про­те­кли рат је био пре­до­ми­нант­но
гра­ђан­ски рат, до­го­во­рен из­ме­ђу Ми­ло­
ше­ви­ћа и Туђ­ма­на. С точ­но пред­ви­ђе­ном
ко­ло­те­рал­ном ште­том. На­и­ме, за по­дје­лу
Бо­сне до­го­во­ре­но је жр­тво­ва­ње краји­
шких Ср­ба у Хр­ват­ској и по­сав­ских Хр­ва­та
у БиХ.
Гра­ђан­ски рат је је­дан од нај­го­рих ра­
то­ва, на­ру­чи­то на на­шим про­сто­ри­ма,
гдје је у по­ла сто­ље­ћа ет­нич­ка дис­тан­ца
зна­чај­но сма­ње­на. Има­ли смо го­лем број
мје­шо­ви­тих бра­ко­ва. Ме­ђу­тим, лан­си­ра­на
је те­за да су мје­шо­ви­ти бра­ко­ви де­фект­ни
– за Ср­бе с кро­мо­со­мом ма­ње. А Туђ­ман је
у по­ро­ди­ци имао мје­шо­ви­ти брак.
Упо­тре­бље­но је оби­ље ми­то­ва, фал­ци­
фи­ка­та и ла­жи – укљу­чу­јући и бру­та­ли­те­те
– да се раз­ви­је мак­си­мал­на мр­жња.
Нај­чи­сти­је ет­нич­ко чи­шће­ње
И Кра­ји­шни­ци су, да­кле Ср­би, вр­ши­ли
ет­нич­ко чи­шће­ње и ра­зо­ри­ли 300 хр­ват­
ских на­се­ља. Ме­ђу­тим, Хр­ват­ска као ре­гу­
лар­на др­жа­ва „ра­том спа­ље­на зе­мља“, ра­
зо­ри­ла је 1.200 срп­ских на­се­ља.
Хр­ват­ска је сва хр­ват­ска на­се­ља об­
но­ви­ла, та­ко да су не­ка на­се­ља по­ста­ла
прак­тич­но гра­ди­ћи, а срп­ска на­се­ља ни у
једном случају ни­је об­но­ви­ла бар као пи­
лот про­је­кат.
Ср­би се не мо­гу ни­чим оправ­да­ти, они
с­па­да­ју у не­ре­гу­лар­не ин­сти­ту­те. Хр­ват­
ска је ре­гу­лар­на др­жа­ва, при­зна­та, на­пра­
ви­ла по­ви­је­сни зло­чин,
ко­ји ме­ђу­на­род­ни суд
су­ди под оп­ту­жбом „зло­
чи­нач­ки пот­хват.”
Зло­чин је уви­јек кон­
кре­тан као и зло­чи­нац.
Ме­ђу­тим, Хр­ват­ска је
при­бје­гла ко­лек­тив­ној
осу­ди Ср­ба, и то је мо­ра­
ла ако хо­ће ре­а­ли­зи­ра­ти
стра­те­ги­ју да Ср­би не­ста­
ну са ње­них про­сто­ра.
Због то­га је про­ве­ла нај­
чи­сти­је ет­нич­ко чи­шће­
ње игдје про­ве­де­но – на­
па­ла је то­по­на­ма­сти­ку,
оно­ма­сти­ку и ка­та­стар.
Спро­ве­ла је кул­ту­ро­цид
и ру­ра­ло­цид да Ср­би не­
ста­ну са ових под­руч­ја.
Ру­рал­не про­сто­ре је ра­
зо­ри­ла или бо­ље објек­те
на­се­ли­ла ко­ло­ни­зи­ра­
ним Хр­ва­ти­ма из Бо­сне,
жр­тва­ма исте ма­три­це
ра­та. Тра­ге­ди­ја је што др­
жа­ва РХ не­ће да се су­о­чи
са исти­ном о при­ро­ди
ра­та. Да­кле – о ње­го­вој
гра­ђан­ској стра­ни.
Пи­та­ли Туђ­ма­на је ли
би­ла мо­гу­ћа др­жа­ва без
ра­та. „На­рав­но да је­сте.
Али не­ бисмо оства­ри­ли све сво­је ци­ље­ Об­но­вом уста­штва пре­ко Шу­шка ја­ви­
ве. Ево ко­ји су то ци­ље­ви: Хр­ват­ска је ри­ ли су се сви об­ли­ци об­ра­чу­на са Ср­би­ма
је­ши­ла срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској. Ми смо укљу­чу­ју­ћи и нај­мон­стру­оз­ ни­је тор­ту­ре
при­хва­ти­ли по­вра­так ди­је­ла Ср­ба у Хр­ват­ од ис­пи­ти­ва­ња ло­јал­но­сти, ма­са­кри­ра­ња
ску ка­ко бисмо оне­мо­гу­ћи­ли на­па­де на по­је­ди­на­ца и по­ро­ди­ца, ми­ни­ра­ња ку­ћа,
Хр­ват­ску и при­го­во­ре ка­ко је Хр­ват­ска на­ оти­ма­ња имо­ви­не, отва­ра­ња ло­го­ра са
ста­вак НДХ, и да не же­ли нијед­ног Ср­би­на. кла­сич­ним тор­ту­ра­ма до про­го­на ци­је­лих
Ри­је­ши­ли смо срп­ско пи­та­ње и Ср­ба ви­ше на­се­ља и ре­ги­ја. У ру­рал­ним зо­на­ма уни­
не­ће би­ти 12% и 6% Ју­го­сла­ве­на – ко­ли­ ште­на су 24.752 стам­бе­на објекта и 12.341
ко их је би­ло. А 3%, ко­ли­ко ће их би­ти, го­спо­дар­ски обје­ка­т, 182 за­дру­жна до­ма,
не­ће ви­ше угро­жа­ва­ти Хр­ват­ску др­жа­ву.“ 56 ам­бу­лан­ти, 78 цр­кве­них обје­ка­та, 29
(„Ни­кад ви­ше 12% Ср­ба!“, Фра­њо Туђ­ман му­зе­ја, 181 гро­бље, 325 тр­го­ви­на, 113 во­
при­го­дом отва­ра­ња шко­ле „Бан Јо­сип Је­ до­во­да, 96 тра­фо­-ста­ни­ца, 167 ин­ду­стриј­
ла­чић“ у За­гре­бу, Но­ви лист, 15.12.1998) ских по­го­на, 920 спо­ме­ни­ка (углав­ном сви
2/2010  l  Двери српске  l  61
 ан­ти­фа­штич­ки спо­ме­ни­ци), за­тим 211 крч­
ми, 410 за­нат­ских рад­њи, 118 скла­ди­шта.
Уби­је­на је или не­ста­ла по­ло­ви­на оних ко­ји
су оста­ли на­кон Олу­је.
Из гра­до­ва је про­тје­ра­но 124.000 Ср­ба, а
ка­ко им је од­у­зе­то ста­нар­ско пра­во, у гра­
до­ве се ни­тко ни­је мо­гао вра­ти­ти. Да­кле,
Ср­би су оста­ли без ели­те, а у ру­рал­не про­
сто­ре се­лек­тив­ним по­врат­ком вра­ти­ли су
се са­мо стар­ци – њих око 60 000. Од то­га је
пре­ко 20.000 већ до са­да умр­ло. Ср­би су
оста­ли без ин­сти­ту­ци­ја и би­о­ло­шке осно­
ве за об­но­ву ста­нов­ни­штва. По­врат­ни­ци
су при­мље­ни са ре­ду­ци­ра­ном об­но­вом
– са­мо 35 ме­та­ра ква­драт­них стам­бе­них
про­сто­ра без опре­ме, сред­ста­ва ра­да, ин­
си­ти­ту­ци­ја, су­сјед­ства, без сточ­ног фон­да,
па и без прав­не си­гур­но­сти. Мно­ги су би­
ли без енер­ге­на­та, стру­је, во­де и ко­му­на­
ли­ја. До­ве­де­ни су у ови­снич­ки по­ло­жај. Са
пот­пу­но до­ки­ну­тим дру­штве­ним жи­во­том
– осим мор­бид­них про­гре­ба.
Си­ту­а­ци­ја ни­кад ни­је сми­ре­на јер је
вла­да­ју­ће пра­во до­ми­нант­но као при­
мје­ње­но по­ста­ло та­ко­зва­но узур­па­тив­но
пра­во. Ло­кал­ни ка­ба­да­хи­је, ћиф­те и ар­
би­три, не­ка­жње­но су ха­ра­чи­ли. Од ми­на
из­не­на­ђе­ња до оти­ма­ња пло­до­ва, сто­ке,
сје­че воћ­ња­ка и при­ва­тих га­је­ва. Био је је­
дан слу­чај – син ве­те­ри­на­ра ко­ји је ре­до­
ви­то ту­као све по­врат­ни­ке у јед­ном се­лу
не­ка­жње­но.
По­вра­так је пот­пу­но стао јер је об­но­ва
фар­сич­на, ре­ду­ци­ра­на, а и на њу има 8.000
жал­би, на ко­је не­ма од­го­во­ра. Све се то
до­га­ђа уз аси­стен­ци­ју та­ко­зва­них ко­а­ли­
циј­ских парт­не­ра ко­ји су ста­ви­ли се­бе ис­
пред суд­би­не Ср­ба – не­кад, са­да и су­тра.
При­год­ни­чар­ски ан­ти­фа­ши­зам
Сви су ан­ти­фа­штич­ки спо­ме­ну­ци сру­
ше­ни. Пре­о­ста­ли се ви­ше ру­ше не­го об­на­
вља­ју. Ан­ти­фа­ши­зам је по­стао при­год­ни­
чар­ски. Стра­ти­шта из НДХ-а оскр­на­вље­на,
а би­ло их је 82 као кон­ц-ло­го­ри. Није­дан
ни­је оби­ље­жен, осим оног у Ја­се­нов­цу.
Не­дав­но је оби­ље­жен онај у Јадовну, и
оби­љеж­је се ни­је за­др­жа­ло ни 24 са­та. Не­
га­ци­ја жр­тве је по­сљед­ни об­лик ан­ти­ци­
ви­ли­за­циј­ског од­но­са пре­ма чо­вје­ку. Тај
фе­но­мен са­бла­жу­је на­кон ско­ро 15 го­ди­
на по­сли­је ра­та.
Хр­ват­ска има до­бар за­кон о на­ци­о­нал­
ним ма­њи­на­ма, али га не при­мје­њу­је, та­ко
да се мо­же го­во­ри­ти да су Срби прак­тич­
но ван за­ко­на.
Та­мо гдје су на вла­сти у ло­кал­ним сре­
ди­на­ма као ко­а­ли­циј­ски парт­не­ри, Ср­
би се не раз­ли­ку­ју од ХДЗ-а. То од­го­ва­ра
и ХДЗ-у и ко­а­ли­циј­ским парт­не­ри­ма јер
их не за­ни­ма по­вра­так. Њих за­ни­ма са­мо
власт и суд­би­на про­сто­ра. За­то су до­није­
ли За­кон о зе­мљи­шту су­прота­н ме­ђу­на­
род­ној кон­вен­ци­ји о ре­па­тра­ци­ји и ре­сти­
ту­ци­ји до­ба­ра. За­кон су до­ве­ле у пи­та­ње
62 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
пред устав­ним су­дом не­ке ма­њин­ске ску­
пи­не, али не и ко­а­ли­циј­ски парт­не­ри.
Ве­ћи­на остар­је­лих се­ља­ка по­љо­при­
вред­ни­ка ни­је оства­ри­ла ста­рач­ку ми­ров­
ину, а мно­ги ни­су до­би­ли јед­ну од де­сет
го­ди­шњих ми­ро­ви­на, што по­гађда и на­
сљед­ни­ке.
Здрав­стве­но оси­гу­ра­ње је ни­ка­кво.
У по­врат­нич­кој по­пу­ла­ци­ји не­ма одр­
жи­вог раз­во­ја, не­ма ин­фра­струк­ту­ре,
не­ма ор­га­ни­за­ци­је жи­во­та и над­зо­ра ло­
кал­не вла­сти, и ста­ње је ови­сне по­пу­ла­
ци­је оби­ље­же­но без­на­ђем и безпер­спек­
тив­но­шћу. Ово пра­ви­ло ни­је из­у­зе­так у
Хр­ват­ској јер је та­кво ста­ње и дру­ге по­
врат­нич­ке по­пу­ла­ци­је ако су по­врат­ни­ци
„дру­ги“, од­но­сно ма­њи­на пре­ма вла­да­ју­
ћој ве­ћи­ни.
Ста­ње у Хр­ват­ској ни­је по­вољ­но ни за
Хр­ва­те јер су та­ко­зва­ном пре­твор­бом (чи­
тај: пљач­ком сто­ље­ћа) ком­плет­но опљач­
ка­ни. Из­вр­ше­на је де­ин­ду­стра­ли­за­ци­ја,
уни­штен тре­ћи ста­леж, до­шло је до „ису­
ши­ва­ња мо­зго­ва“ и гу­би­тка око 150.000
нај­ви­тал­ни­јих ка­дро­ва. Го­то­во све ин­сти­
ту­ци­је су се рас­па­ле. До­шло је до ком­плет­
ног дис­кон­ти­ну­и­те­та раз­во­ја. То је шок ко­
ји је иза­звао ра­за­ра­ње дру­штва.
Фе­ти­ши­зи­ра­на др­жа­ва и да­ље ра­за­ра
дру­штво, хи­пер­тро­фи­ра ин­сти­ту­ци­је, и
про­це­си се од­ви­ја­ју без кон­цеп­та. Дру­
штво за­хва­та ен­тро­пи­ја, на­гло ста­ре­ње,
де­мо­граф­ски слом и – без­на­ђе. Сви па­ра­
ме­три раз­во­ја су ско­ро не­га­тив­ни. Па­да
бру­то до­хо­дак, ква­ли­те­та жи­во­та, а ра­сте
со­ци­јал­на па­то­ло­ги­ја. У та­квом окру­же­њу
раз­ви­је­на је мр­жња пре­ма дру­ги­ма, а сви
су ет­ни­ци­те­ти сма­ње­ни на јед­ну тре­ћи­ну,
ма­њи­нама се ло­ше пи­ше. Раз­ви­ла се ксе­
но­фо­би­ја и при­па­да­ти ма­њи­ни значи би­ти
ма­ње чо­вјек. Ту је у нај­не­по­вољ­ни­јем по­
ло­жа­ју срп­ски кор­пус, за ко­јег се ис­кљу­
чи­во ку­пу­је ври­је­ме да би­о­ло­шки не­ста­ну
или се аси­ми­ли­ра­ју.
Др­жа­ва се на­ла­зи пред ду­жнич­ким роп­
ством.
ХДЗ по­чи­ва на ми­то­ви­ма, ла­жном до­мо­
љу­бљу и др­жа­во­твор­ству. Су­штин­ски – на
на­ци­о­на­ли­зму као иде­о­ло­шкој под­ло­зи.
Фе­ти­ши­зи­ра др­жа­ву и ра­за­ра дру­штво.
Као по­крет „опа­сних на­мје­ра и зло­чи­нач­
ког са­др­жа­ја“, не мо­же се про­фи­ли­ра­ти у
мо­дер­ну де­сни­чар­ску стран­ку. Иде у Еуро­
пу с увје­ре­њем да је све увје­те ис­пу­ни­ла. А
је­дан од увје­та је и срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­
ској. По­што не­ма по­врат­ка, уре­ђе­но­сти
др­жа­ве, не­ма по­врат­ка ста­нар­ског пра­ва,
ту го­то­во да ни­је ни­шта учи­ње­но. Прак­
тич­но, др­жа­ва ни у че­му није су­ве­ре­на.
Др­жа­ва је огре­зла у ко­руп­ци­ји. У ње­ном
пар­ла­мен­ту од­лу­чу­ју и осу­ђе­не убо­ји­це!
Хр­ват­ска има нај­кон­зер­ва­тив­ни­ју, па­ра­
зит­ску римока­то­лич­ку цр­кву, ко­ја ни­је
осу­ди­ла фа­ши­зам ни­ти фа­ши­сте из сво­јих
ре­до­ва. То је оквир­на сли­ка ста­ња у са­да­
шњем тре­нут­ку.  z 1  Мир­ко Да­ко­вић и Бо­ро Ми­се­љић, Но­ва без­бед­
О по­сло­ви­ма ко­је је МПРИ ра­ди­ла
за Хр­ват­ску постоји веома ма­ло
података. То је до­не­к ле и ра­зу­
мљи­во ка­да узме­мо у об­зир да је – пре­ма
де­кла­ра­ци­ји Са­вје­та без­бјед­но­сти број
713 – би­ла санк­ци­о­ни­са­на сва­ка вр­ста
вој­не по­мо­ћи за­ра­ће­ним стра­на­ма. То
се од­но­си­ло ка­ко на др­жа­ве, та­ко и на
њи­хо­ве при­ват­не ор­га­ни­за­ци­је. Чвр­сти
до­ка­зи о де­ло­ва­њу МПРИ у Хр­ват­ској би
зна­чи­ли да је Аме­ри­ка кр­ши­ла де­кла­ра­
ци­ју Са­вје­та без­бјед­но­сти.
Ва­жно је на по­чет­ку раз­гра­ни­чи­ти од­
нос из­ме­ђу МПРИ и аме­рич­ке ад­ми­ни­
стра­ци­је. По­је­ди­ни ауто­ри сма­тра­ју да
МПРИ и ни­је ни­шта дру­го до про­ду­же­на
ру­ка Пен­та­го­на у оним под­руч­ји­ма гдје
ни­је до­пу­ште­на ин­тер­вен­ци­ја др­жа­ве1.
Још не­ма­мо пре­ци­зно де­фи­ни­са­ну ре­
гу­ла­ти­ву о ра­ду ова­квих при­ват­них ком­
па­ни­ја, ко­је су као пе­чур­ке по­сли­је ки­ше
на­ста­ле за­вр­шет­ком Хлад­ног ра­та и ли­
бе­ра­ли­за­ци­јом вој­ног сек­то­ра.
МПРИ је јед­на од нај­ве­ћих аме­рич­ких
при­ват­них вој­них ком­па­ни­ја из Алек­
сан­дри­је, Вир­џи­ни­ја. Њу је осно­ва­ла
не­ко­ли­ци­на ге­не­ра­ла, а да­нас има пре­
ко 700 стал­но за­по­сле­них. Оп­сег ње­
них по­сло­ва из до­ме­на вој­не и др­жав­не
без­бјед­но­сти чи­не тре­нинг и еду­ка­ци­
ја, про­фе­си­он ­ ал­ни раз­вој­ни про­гра­ми,
пла­ни­ра­ње бу­џе­та и стра­те­шко пла­ни­
ра­ње, си­му­ла­ци­је и рат­не игре, раз­вој
вој­ске и ру­ко­во­ђе­ње, де­мо­крат­ска тран­
зи­ци­ја сек­то­ра без­бед­но­сти, но­ва опре­
ма за вој­ску, вој­ни за­ко­ни, ан­ти­те­ро­ри­
стич­ка бор­ба, ева­лу­а­ци­ја итд. Ком­па­ни­ју
ан­га­жу­је нај­че­шће аме­рич­ка вла­да, али
и дру­ге вла­де, као и при­ват­на ли­ца ко­ји­
ма је по­треб­на по­моћ про­фе­си­о­на­ла­ца.
МПРИ са­ра­ђу­је и са до­ма­ћим екс­пер­ти­
ма, у за­ви­сности од ре­ги­о­на и вр­сте по­
сла.
Пр­ва по­ја­ва МПРИ у ре­ги­о­ну ве­за­на
је за опе­ра­ци­ју Ри­је­ка Дри­на и сла­ње 45
по­сма­тра­ча на гра­ни­цу из­ме­ђу Ср­би­је и
Ре­пу­бли­ке Срп­ске у ци­љу спро­во­ђе­ња
еко­ном­ске бло­ка­де. За по­ја­ву ком­па­ни­
је у Хр­ват­ској од ве­ли­ког су зна­ча­ја би­
ли аме­рич­ко-хр­ват­ски ди­пло­мат­ски од­
но­си, ко­ји су ус­по­ста­вље­ни још ав­гу­ста
1992. Ти од­но­си би­ва­ју на­ру­ше­ни су­дје­
ло­ва­њем хр­ват­ских сна­га у ра­ту про­тив
му­сли­ма­на у цен­трал­ној Бо­сни 1994. јер
се то ни­је укла­па­ло у та­да­шња аме­рич­ка
рје­ше­ња за ре­ги­он. По­сли­је пот­пи­си­ва­
ња спо­ра­зу­ма из­ме­ђу му­сли­ма­на и Хр­
ва­та под аме­рич­ким па­тро­на­том, ти од­
но­си по­ста­ју бо­љи. То­ме још до­при­но­си
уго­вор са ото­ка Кр­ка, гдје Хр­ват­ска при­
ста­је да удо­ми ЦИА, ко­ја под име­ном
Пре­да­тор спроводи тајне операције
про­тив сна­га вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске и
вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
но­сна ар­хи­тек­ту­ра на Бал­ка­ну
олуја
Ми­лан Бу­ди­мир
МПРИ у гра­ђан­ском ра­ту
у Хр­ват­ској 1991-1995
Циљ ово­га ра­да је да се од­ре­ди уло­га аме­рич­ке при­ват­не вој­не ком­па­ни­је
Mi­li­tary Pro­fes­si­o­nal Re­sor­ces In­cor­po­ra­ted (МПРИ) у гра­ђан­ском ра­ту у
Хр­ват­ској 1991 - 1995. Ме­то­да ко­ју аутор ко­ри­сти­у ра­ду је ана­ли­за са­др­
жа­ја тек­сто­ва у ко­ји­ма се спо­ми­ње дје­ло­ва­ње МПРИ у Хр­ват­ској.
Пре­лом­ни тре­ну­так за ан­га­жо­ва­ње
МПРИ у Хр­ват­ској је би­ла по­сје­та хр­ват­
ског ми­ни­стра од­бра­не Гој­ка Шу­шка Ва­
шинг­то­ну мар­та 1994. Он се са­стао са
Џо­ном Дој­чом, за­мје­ни­ком се­кре­та­ра за
од­бра­ну, ко­ји је ка­сни­је по­стао ди­рек­тор
ЦИА, и за­тра­жио од ње­га вој­ну по­моћ.
Сма­тра се да је до те по­сје­те до­шло уз
огром­но ло­би­ра­ње хр­ват­ске по­ли­тич­ке
ими­гра­ци­је (уста­ша). Он се та­да са­стао и
са ди­рек­то­ром МПРИ, Едом Сој­сте­ром, и
раз­го­ва­рао о мо­гу­ћој бу­ду­ћој са­рад­њи.
Све је то до­ве­ло до пот­пи­си­ва­ња уго­во­
ра у сеп­тем­бру 1994. из­ме­ђу ми­ни­стра
Шу­шка и пен­зи­о­ни­са­ног ге­не­ра­ла и за­
мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка МПРИ Кар­ла Ву­он ­а
у хр­ват­ској ам­ба­са­ди у Ва­шинг­то­ну под
име­ном Де­мо­крат­ска тран­зи­ци­ја – про­
грам по­др­шке.
МПРИ осо­бље већ у новембру до­ла­зи у
Хр­ват­ску, гдје за­по­чи­ње са тре­нинг-про­
гра­ми­ма. Пен­зи­о­ни­са­ни ге­не­рал Карл Ву­
о­но је во­дио тре­нинг-про­гра­ме, а он је и
од­го­во­ран за раз­вој но­ве аме­рич­ке док­
три­не Ва­здух – зе­мља, бит­ка 2000, ко­ја је
већ би­ла упо­тре­бља­ва­на у опе­ра­ци­ји Пу­
стињ­ска олу­ја у Ира­ку.
Ву­о­но је одр­жао се­ри­ју са­ста­на­ка са хр­
ват­ским ге­не­ра­ли­ма Го­то­ви­ном и Чер­вен­
ком и ин­те­зив­но је ра­дио на обу­ци хр­ват­
ске вој­ске у вој­ном учи­ли­шту Пе­тар Зрин­
ски као и у дру­гим гар­ни­зо­ни­ма. За­вр­шни
се­ми­нар је одр­жан на Брионима јула 1995,
не­по­сред­но пред опе­ра­ци­ју Олу­ја. У то­ку
из­во­ђе­ња на­пад­них опе­ра­ци­ја за ври­је­ме
тра­ја­ња Олу­је хр­ват­ска вој­ска је, пре­ма ве­
ћем бро­ју из­во­ра, користила из­ви­ђач­ко-
оба­вје­штај­не по­дат­ке аме­рич­ких и НА­ТО-
цен­та­ра ко­ји су се на­ла­зи­ли у Хр­ват­ској и
Ита­ли­ји.2
ДИА је оне­спо­со­би­ла ко­му­ни­ка­ци­је Вој­
ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ор­га­ни­
зо­ва­ла и спро­во­ди­ла кон­тро­лу кре­та­ња
2 Аген­ци­ја АП је из­вје­шта­ва­ла о то­ме као и аме­рич­
ки ча­со­пис Avi­a­tion We­ek-Spa­ce Teh­no­logy, за­гре­бач­ки
Ју­тар­њи лист и сплит­ски Фе­рал три­бјун.
ње­них је­ди­ни­ца из ва­зду­ха ави­он ­ и­ма УС
ЕЗ 6 б, опре­мље­ним по­себ­ном елек­трон­
ском опре­мом, а бор­бе­ни ави­он ­ и НА­ТО су
бом­бар­до­ва­њем уни­шти­ли не­де­мон­ти­ра­
не остат­ке ра­дар­ске и про­ти­вра­кет­не од­
бра­не.3 Ко­ли­ка је ту од­го­вор­ност МПРИ,
те­шко је ре­ћи, али су по­сље­ди­це опе­ра­
ци­је Олу­ја би­ле ка­та­стро­фал­не. Ви­ше од
220.000 Ср­ба је про­тје­ра­но, око 2.000 је
уби­је­но за ври­је­ме тра­ја­ња ак­ци­је – ме­ђу
њи­ма око 1.200 ци­ви­ла – сто­ти­не се­ла је
спа­ље­но и опљач­ка­но. Опе­ра­ци­ја Олу­ја
пред­ста­вља нај­ве­ће ет­нич­ко чи­шће­ње у
Евро­пи од за­вр­шет­ка Дру­гог свјет­ског ра­
та.
Шеф хр­ват­ске оба­вје­штај­не слу­жбе
Мар­ки­ца Ре­бић ка­же: „Пен­та­гон је био су­
пер­ви­зор цје­ло­куп­не опе­ра­ци­је.“ Син хр­
ват­ског пред­сед­ни­ка, Ми­ро­слав Туђ­ман,
ка­же да су у опе­ра­ци­ји Олу­ја Хр­ват­ска и
САД би­ли парт­не­ри и да су има­ли ди­рект­
ну ве­зу за ври­је­ме цје­ло­куп­ног тра­ја­ња
опе­ра­ци­је. Ово по­твр­ђу­је и бив­ши хр­ват­
ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва То­ни­но
Пи­цу­ла, ко­ји ка­же да им је по­моћ МПРИ
би­ла нео­п­ход­на.4
МПРИ и да­ље ра­ди на про­гра­ми­ма у Хр­
ват­ској, а то су:5
3  Књи­га под на­зи­вом На­то на Бал­ка­ну, чла­нак Ери­
ка Гре­го­ри­ја Ин­ва­зи­ја на Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну, Бе­о­
град – Под­го­ри­ца, 2000.
4  Зва­нич­ни сајт хр­ват­ске вла­де www.hr.gov.org
5  www.mpri.org
1. Де­мо­крат­ска тран­зи­ци­ја – ду­го­ро­чан
ме­наџ­мент про­грам на­мје­њен по­мо­ћи
вла­ди у пла­ни­ра­њу стра­те­ги­је без­бјед­но­
сти, од­брам­бе­ном пла­ни­ра­њу и во­ђе­њу
вој­не по­ли­ти­ке по узо­ру на за­пад­не др­
жа­ве.
2. CARTS-тре­нин­зи за вој­ску, ана­ли­зе,
ева­лу­а­ци­је, вој­ни ме­нац­мент.
3. МПРИ про­грам ко­ји по­ма­же ми­ни­
стар­ству од­бра­не у бр­жем при­кљу­че­њу
НА­ТО-ин­те­гра­ци­ја­ма и опе­ра­ци­ја­ма чу­ва­
ња ми­ра и дру­го.
О уло­зи МПРИ у Хр­ват­ској ви­ше ће се
зна­ти у бу­дућ­но­сти, ка­да се отво­ре тај­
не хр­ват­ске ар­хи­ве, ко­је су за­бра­ње­не за
упо­тре­бу у вре­мен­ском пе­ри­о­ду од 30
го­ди­на, или ка­да не­ко из МПРИ од­лу­чи
да иза­ђе у јав­ност. За са­да се мо­же са­мо
прет­по­ста­вља­ти ко­ли­ки је био сте­пен њи­
хо­вог уче­шћа и ка­ко се то од­ра­зи­ло на си­
ту­а­ци­ју на ра­ти­шту.
У Аме­ри­ци се мо­дел дје­ло­ва­ње МПРИ
че­сто на­зи­ва Ра­то­ва­ње за ни­жу ци­је­ну. То
се та­ко ка­же из два основ­на раз­ло­га – ра­
то­ви у ко­ји­ма уче­ству­је МПРИ осло­ба­ђа­ју
зва­нич­ну Аме­ри­ку од мо­гу­ћих оп­ту­жби
за не­до­зво­ље­но мије­ша­ње у уну­тра­шње
ства­ри дру­гих зе­ма­ља, а, на дру­гој стра­ни,
тро­шко­ве за рат сно­си стра­на ко­јој МПРИ
по­ма­же.  z
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2005, 197-199.
2/2010  l  Двери српске  l  63
олуја
Сло­бо­дан Јар­че­вић
Су­шти­на пла­на Z-4
План Z-4 је нај­не­при­јат­ни­је све­до­чан­ство о уме­ша­но­сти УН, дру­гих
ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, за­пад­но­е­вроп­ских ве­ли­ких зе­ма­ља, –
укљу­чу­ју­ћи Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју и Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве –
у раз­би­ја­ње СФР Ју­го­сла­ви­је и одо­бра­ва­ње агре­си­је Хр­ват­ске
на Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну
П лан Z-4 не пред­ста­вља не­спо­ра­зум
из­м е­ђ у пред­с ед­н и­к а Ре­п у­б ли­к е
Срп­ске Кра­ји­не Ми­ла­на Мар­ти­ћа и
аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у За­гре­бу Пи­те­ра
Гал­брај­та у Кни­ну по­чет­ком 1995. године
– ка­ко то ту­ма­че ме­ди­ји, па и мно­ги исто­
ри­ча­ри, по­ли­ти­ко­ло­зи, прав­ни­ци и остали
ис­тра­жи­ва­чи се­па­ра­ти­стич­ких ра­то­ва у
Ју­го­сла­ви­ји. План Z-4 је са­мо де­таљ оп­се­
жног и зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та ра­ди про­
го­на срп­ског пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва
из искон­ских срп­ских зе­ма­ља, пре­те­жно
сме­ште­них у исто­риј­ској Вој­ној Кра­ји­ни
(Вој­ној гра­ни­ци, срп­ској ауто­ном­ној обла­
сти у Аустро­у­гар­ској од 16. до пред крај
19. сто­ле­ћа).
На тој је зе­мљи (а и у Бо­сни и Хер­це­
го­ви­ни) уста­шка Хр­ват­ска у Дру­гом свет­
ском ра­ту оба­ви­ла за­ма­шно би­о­ло­шко
ис­тре­бље­ње срп­ског, ром­ског и је­вреј­
ског ста­нов­ни­штва. Пот­пу­но умор­ство
ових три­ју на­ро­да би­ло је пред­ви­ђе­но
устав­ним и за­кон­ским од­ред­ба­ма хр­ват­
ске др­жа­ве 1941. За­ко­ном им је од­у­зе­та
и це­ло­куп­на по­крет­на и не­по­крет­на имо­
ви­на, као што ће хр­ват­ско за­ко­но­дав­ство
тре­ти­ра­ти и сву срп­ску имо­ви­ну од 1990.
до да­нас. До­ду­ше, овог пу­та је ин­тер­ве­
ни­са­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца, па се
хр­ват­ско за­ко­но­дав­ство при­ла­го­ђа­ва­ло
спољ­ним при­ти­сци­ма, али је за­др­жа­ло
то­ли­ко не­до­ре­че­них и ком­пли­ко­ва­них
од­ред­би да је ве­ћи­ни прог­на­них Ср­ба не­
мо­гу­ће ући у по­сед сво­је имо­ви­не, вра­ти­
ти др­жа­вљан­ство, уште­ђе­ви­ну, при­ма­ти
пен­зи­ју, ин­ва­лид­ни­ну и слич­но.
Кад је реч о овом ма­лом об­зи­ру ме­ђу­
на­род­не за­јед­ни­це пре­ма срп­ској имо­
ви­ни, мо­ра­мо ода­ти при­зна­ње ње­ним
ми­ров­ним по­сред­ни­ци­ма јер су упо­зо­
ри­ли да је Хр­ват­ска јед­но­стра­ном од­лу­
ком у Са­бо­ру уки­ну­ла др­жа­во­твор­ност
(кон­сти­ту­тив­ност) срп­ском на­ро­ду, ко­ји
је, као но­си­лац ан­ти­фа­ши­стич­ке бор­бе
у Дру­гом свет­ском ра­ту, сво­је ет­нич­ке и
исто­риј­ске те­ри­то­ри­је до­бро­вољ­но унео
у фе­де­рал­ну ју­го­сло­вен­ску је­ди­ни­цу Хр­
ват­ску, уз на­гла­ше­ну устав­ну ре­гу­ла­ти­ву
64 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
о пот­пу­ној рав­но­прав­но­сти хр­ват­ске и
срп­ске ет­нич­ке за­јед­ни­це.
Хр­ват­ска власт је 1992. мо­ра­ла да узме
у об­зир ово упо­зо­ре­ње ме­ђу­на­род­не за­
јед­ни­це. Обе­ћа­ла је да ће Ср­би­ма вра­ти­
ти рав­но­прав­ност уки­ну­ту 1991. Као и у
свим дру­гим при­ли­ка­ма, Хр­ват­ска је ово
обе­ћа­ње из­и­гра­ла. Уме­сто да се Ср­би
устав­но поново од­ре­де као др­жа­во­твор­
ни (кон­сти­ту­тив­ни) на­род, хр­ват­ски пар­
ла­мент их је од­ре­дио као „на­ци­о­нал­ну
за­јед­ни­цу“.
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је при­хва­ти­ла
и ово је­два ра­зу­мљи­во ре­ше­ње, ма­да је
прет­ход­но зах­те­ва­ла да се срп­ски ста­тус
у Хр­ват­ској ре­гу­ли­ше она­ко ка­ко је то
би­ло и у Уста­ву СФР Ју­го­сла­ви­је. Та­ко су
Хр­ват­ској оста­ле од­ре­ше­не ру­ке за да­ље
ма­ни­пу­ла­ци­је на­вод­ним вра­ћа­њем прет­
ход­них срп­ских пра­ва. У тим ма­ни­пу­ла­ци­
ја­ма зна­чај­ну уло­гу је од­и­гра­ла хр­ват­ска
по­ну­да ши­ро­ких ауто­ном­них пра­ва за
Ср­бе, ко­ја је би­ла исто­вет­на од 1992. до
1995, али је до 1995. би­ла без зва­нич­ног
на­зи­ва, а од 1995. ће до­би­ти име План
Z-4. Тај план о ауто­ном­ним пра­ви­ма Ср­
ба у Хр­ват­ској је, из­не­на­да, био на­ја­вљен
као но­вост, а ми­ров­ни по­сред­ни­ци су са­
кри­ли чи­ње­ни­цу да је реч о пла­ну ко­ји
је 1992. и 1993. узастопно ну­ђен, све док
15-16. јула 1993. ни­је пот­пи­сан Ер­дут­ски
спо­ра­зум. Он 1995. ни­је био ни­ка­ква но­
вост – осим ако се под но­во­шћу не под­ра­
зу­ме­ва то што га је у Книн до­нео аме­рич­
ки ам­ба­са­дор у За­гре­бу Пи­тер Гал­брајт. У
Книн су га 1992. до­не­ли и ко­пред­сед­ни­
ци Ме­ђу­на­род­не ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је
о Ју­го­сла­ви­ји Сај­рус Венс и лорд Деј­вид
Овен, са слу­жбе­ни­ци­ма Ун­про­фо­ра.
План Z-4 је нај­не­при­јат­ни­је све­до­чан­
ство о уме­ша­но­сти УН, осталих ме­ђу­на­
род­них ор­га­ни­за­ци­ја, за­пад­но­е­вроп­ских
ве­ли­ких зе­ма­ља – укљу­чу­ју­ћи Ру­ску Фе­
де­ра­ци­ју и Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­
ве – у раз­би­ја­ње СФР Ју­го­сла­ви­је и одо­
бра­ва­ње агре­си­је Хр­ват­ске на Ре­пу­бли­ку
Срп­ску Кра­ји­ну. На ­жа­лост, ве­ћи­на ме­ди­ја
у Ју­го­сла­ви­ји (и они Ми­ло­ше­ви­ће­вог ре­
жи­ма и опо­зи­ци­о­них стра­на­ка) кри­во­
тво­ри­ла је све окол­но­сти око овог пла­на
и ру­ко­вод­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
оптуживала за не­ко­о­пе­ра­тив­ност. Ме­ди­
ји су јав­но­сти по­ру­чи­ва­ли да би се при­
хва­та­њем Пла­на из­бе­гли хр­ват­ска агре­
си­ја и ет­нич­ко чи­шће­ње Кра­ји­не од Ср­ба.
Јав­ност је ова­квим ин­фор­ми­са­њем би­ла
об­ма­ну­та.
Хр­ва­ти су Ср­би­ма и 1992. и 1995. ну­
дили ре­ша­ва­ње срп­ских лич­них и на­ци­
о­нал­них пра­ва у два сре­за, а Ср­би су по­
шли са ста­но­ви­шта да се о тим пра­ви­ма
мо­ра во­ди­ти ра­чу­на на це­лој те­ри­то­ри­ји
Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не, или у „зо­на­ма
под за­шти­том Ује­ди­ње­них на­ци­ја“ – ка­ко
је Кра­ји­на би­ла озна­ча­ва­на у до­ку­мен­ти­
ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја.
Иако су ми­ров­ни по­сред­ни­ци би­ли на
це­лој те­ри­то­ри­ји Кра­ји­не и иако су са­ми
озна­чи­ли ње­не гра­ни­це пре­ма Хр­ват­ској,
они су и фе­бру­а­ра 1993. у Њу­јор­ку кра­
јин­ској де­ле­га­ци­ји по­ну­ди­ли да се рас­
пра­вља о срп­ској ауто­но­ми­ји у два сре­за!
За­тим су хр­ват­ској де­ле­га­ци­ји до­зво­ли­
ли да то исто пред­ло­жи на са­стан­ци­ма
у апри­лу и ју­ну 1993. у Же­не­ви. Де­ле­га­
ци­ја Кра­ји­не ни­је же­ле­ла да раз­го­ва­ра
о пла­ну. Пред­лог је био ви­ше не­го нео­
зби­љан за­то ште је ње­гов са­др­жај ви­ше
ли­чио на ру­га­ње, не­го на прав­ни те­мељ
за вра­ћа­ње од­у­зе­тих пра­ва јед­ном од два
др­жа­во­твор­на на­ро­да. Да се та др­жа­во­
твор­ност ни­је под­ра­зу­ме­ва­ла, го­во­ри
чи­ње­ни­ца да су Хр­ва­ти срп­ску са­мо­у­пра­
ву пред­ви­де­ли са­мо у два сре­за, што је
чи­ни­ло је­два тре­ћи­ну Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Кра­ји­не. А да је нео­збиљ­ност би­ла пот­пу­
на, по­ка­зу­је по­ну­да да се у та два сре­за
ус­по­ста­ве срп­ски пар­ла­мент, пред­сед­ник
др­жа­ве, вла­да, срп­ски је­зик у шко­ла­ма,
ца­ри­на, вој­ска, по­ли­ци­ја, но­вац, за­ста­ва,
грб и, по­ред то­га, уче­шће срп­ских пред­
став­ни­ка у за­ко­но­дав­ним и из­вр­шним те­
ли­ма Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. До­слов­но, све
ово се од­но­си са­мо на „ко­тар Гли­ну и ко­
тар Книн“. Сви оста­ли де­ло­ви Кра­ји­не би,
по том пла­ну, би­ли укљу­че­ни у Ре­пу­бли­ку
Хр­ват­ску, а да Ср­би оста­ну без пра­ва на
би­ло ка­кву ауто­но­ми­ју у њи­ма – ма­да су
ти де­ло­ви чи­ни­ли две тре­ћи­не Кра­ји­не.
А што се ти­че те­ри­то­ри­јал­ног про­сти­
ра­ња та­да­шњих (и да­на­шњих) хр­ват­ских
ко­та­ра (сре­зо­ва), ни­је би­ло ја­сно шта би
об­у­хва­та­ли ко­та­ри Книн и Гли­на. Хр­ват­
ска је умно­жи­ла број оп­шти­на: у по­ре­ђе­
њу с хр­ват­ском ад­ми­ни­стра­тив­ном по­де­
лом из вре­ме­на Ју­го­сла­ви­је, број оп­шти­
на био је ви­ше не­го тро­стру­ко ве­ћи. Та­ко
су не­ке ме­сне за­јед­ни­це про­гла­ше­не
оп­шти­на­ма, па је Ср­би­ма ну­ђе­на „др­жа­ва
у др­жа­ви“ у 11 оп­шти­на. Зна­чи, оп­шти­
на ни­је би­ла про­стра­на и с мно­го на­се­
ља као у Ју­го­сла­ви­ји, а ових 11 ну­ђе­них
Пла­ном се на­ла­зи­ло око гра­до­ва Кни­на и
Гли­не. Пре­ко де­ло­ва Ли­ке и Кор­ду­на, ко­
ји не би ула­зи­ли у два по­ме­ну­та ко­та­ра,
пре­ма обе­ћа­њи­ма хр­ват­ске стра­не, пру­
жао би се ко­ри­дор из­ме­ђу срп­ских по­ли­
тич­ких цен­та­ра – Гли­не и Кни­на!
Ве­ли­ка од­го­вор­ност на ­
уса­мље­ном Ми­ла­ну Мар­ти­ћу
Је­дан по­ште­ни бри­тан­ски ди­пло­ма­та
оба­ве­стио нас је о пред­сто­је­ћем до­ла­ску
аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Пи­те­ра Гал­брај­та
у Книн ре­кав­ши да ће Гал­брајт по­ну­ди­ти
план о срп­ској ауто­но­ми­ји у Хр­ват­ској,
ве­о­ма не­по­во­љан за Ср­бе. Са­ве­то­вао нас
је да га при­хва­ти­мо као осно­ву за пре­го­
во­ре јер ће му свет­ски ме­ди­ји по­све­ти­ти
ве­ли­ку па­жњу, па ће­мо мо­ћи да из­не­се­мо
сво­је ста­во­ве и чи­ње­ни­це о све­у­куп­ним
срп­ско-хр­ват­ским од­но­си­ма. Овај по­ште­
ни бри­тан­ски ди­пло­ма­та био је на­чи­сто с
тим ко ка­кву уло­гу игра у раз­би­ја­њу Ју­го­
сла­ви­је и хра­брио нас је да ће­мо, рас­пра­
вља­ју­ћи о Пла­ну Z-4, ус­пе­ти да до­ка­же­мо
да су ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца и Хр­ват­ска
не­ис­кре­не кад Србима обе­ћа­ва­ју (по­себ­
но Пла­ном Z-4) пу­на пра­ва у Хр­ват­ској.
Пред­сед­ник Кра­ји­не Ми­лан Мар­тић је
био упо­знат с овим ста­вом бри­тан­ског
ди­пло­ма­те, а знао је и са­др­жај до­ку­мен­
та ко­ји смо че­ка­ли, али су га тих да­на
за­бри­ња­ва­ле дру­ге окол­но­сти. Кра­ји­на
се на­шла у ве­о­ма те­шкој си­ту­ац ­ и­ји. Хр­
ват­ска је тра­жи­ла да ми­ров­не сна­ге УН
окон­ча­ју сво­ју ми­си­ју ис­ти­чу­ћи да оне
Хр­ват­ској ви­ше ни­су по­треб­не. На ова­кав
зах­тев су ре­а­го­ва­ле Ује­ди­ње­не на­ци­је и
ко­пред­сед­ни­ци Ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је
о бив­шој Ју­го­сла­ви­ји по­ку­ша­ва­ју­ћи да
за­до­во­ље хр­ват­ске зах­те­ве, али да то по
УН не из­гле­да ка­пи­ту­лант­ски. Про­на­шле
су ре­ше­ње – одо­бро­во­љи­ле су Хр­ват­ску
га­ран­ци­јом да се Кра­ји­на ви­ше не­ће на­
зи­ва­ти „Зо­ном под за­шти­том Ује­ди­ње­них
на­ци­ја“ и да ће ми­ров­ну опе­ра­ци­ју у Ју­го­
сла­ви­ји пре­и­ме­но­ва­ти у ми­ров­ну опе­ра­
ци­ју у Хр­ват­ској. Оно што је би­ло још чуд­
ни­је, од­лу­че­но је да се у тој „но­вој ми­ров­
ној опе­ра­ци­ји“ вој­ни­ци УН не спо­ми­њу.
Пре не­го што је до­не­се­на ова­ква од­лу­ка
Кра­ји­на ће пре­го­ва­ра­ти о Пла­ну Z-4,
уко­ли­ко, тих да­на, Са­вет без­бед­но­сти
про­ду­жи бо­ра­вак ми­ров­них сна­га
уз не­про­ме­њен ман­дат
у Са­ве­ту без­бед­но­сти, ко­пред­сед­ни­ци
Ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је о бив­шој Ју­го­
сла­ви­ји је тре­ба­ло да при­ба­ве фор­ма­лан
при­ста­нак три­ју пот­пи­сни­ца Вен­со­вог
пла­на – Ју­го­сла­ви­је, Хр­ват­ске и Кра­ји­не.
Хр­ват­ска је, наравно, при­ста­ла. Ју­го­сла­
ви­ја је да­ва­ла зна­ке да се не­ће енер­гич­
ни­је про­ти­ви­ти про­ме­ни ко­манда­на­та
ми­ров­них сна­га УН у Ју­го­сла­ви­ји. Овоме
се су­прот­ста­ви­ла једино Кра­ји­на.
Тор­валд Стол­тен­берг се у Београду са­
стао с кра­јин­ском де­ле­га­ци­јом, ко­ју је
пред­во­дио пред­сед­ник Ми­лан Мар­тић.
Он је пред­ло­жио да се ми­ров­на ми­си­ја
пре­им­ е­ну­је у „Ор­га­ни­за­ци­ју Ује­ди­ње­
них на­ци­ја за ус­по­ста­вља­ње по­ве­ре­ња“.
Скра­ће­но, ла­ти­ни­цом, би­ла би озна­че­на
као UN­CRO. Ова­кав об­лик је на­ме­тао за­
кљу­чак да је то скра­ће­ни­ца од из­ра­за:
Ује­ди­ње­не на­ци­је у Хр­ват­ској – The Uni­
ted Na­ti­ons in Cro­a­tia.
Мар­тић је Стол­тен­бер­гу пре­нео став да
Кра­ји­на ни­је са­гла­сна с про­ме­ном ман­да­
та ми­ров­них сна­га УН и да оне и да­ље у
свом на­зи­ву треба да са­др­же по­јам „за­
штит­не сна­ге“. Стол­тен­берг ни­је ко­мен­та­
ри­сао Мар­ти­ћев став до­да­ју­ћи са­мо то да
ће ко­нач­ну од­лу­ку до­не­ти Са­вет без­бед­
но­сти.
Тре­ба при­зна­ти чи­ње­ни­цу да је та­да
(1995) СР Ју­го­сла­ви­ја у УН има­ла пра­зну
сто­ли­цу и да је ње­на ди­пло­мат­ска ак­тив­
ност би­ла огра­ни­че­на, па у Са­ве­ту без­
бед­но­сти сама ве­ро­ват­но не би мо­гла
спре­чи­ти из­ме­ну су­шти­не Вен­со­вог пла­
на, чи­ја је пот­пи­сни­ца би­ла, али је чи­ње­
ни­ца и то да се ни­је би­ла­те­рал­но ан­га­жо­
ва­ла ме­ђу ве­ћи­ном чла­ни­ца УН. Мо­гла је
за­тра­жи­ти њи­хо­ву по­моћ и не­ма сум­ње
да би би­ло др­жа­ва ко­је би по­ку­ша­ле да
у те­ли­ма УН са­чу­ва­ју пр­во­бит­ни ман­дат
ми­ров­них сна­га УН у Ју­го­сла­ви­ји.
Мар­тић је у ова­квој си­ту­а­ци­ји остао
уса­мљен, а схва­тао је да ће, при про­ме­
ни ман­да­та сна­га УН у Кра­ји­ни, усле­ди­ти
хр­ват­ска ору­жа­на агре­си­ја. Исто­вре­ме­
но, би­ло је све мање на­де да ће ору­жа­не
сна­ге Ју­го­сла­ви­је уче­ство­ва­ти у од­бра­ни
Кра­ји­не. Мар­тић је по­ку­шао да ис­ко­ри­
сти до­ла­зак аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Пи­
те­ра Гал­брај­та у Книн да би му скре­нуо
па­жњу на то да је не­при­хва­тљи­во да ми­
ров­не сна­ге ме­ња­ју ка­рак­тер де­фи­ни­сан
Вен­со­вим пла­ном или Ре­зо­лу­ци­јом Са­
ве­та без­бед­но­сти 743 (1992). Је­ди­но што
му је оста­ло на рас­по­ла­га­њу за очу­ва­ње
су­шти­не Вен­со­вог пла­на би­ло је усло­
вља­ва­ње – и он га је из­нео у су­сре­ту с
Пи­те­ром Гал­брај­том. Оно је гла­си­ло: Кра­
ји­на ће пре­го­ва­ра­ти о Пла­ну Z-4 уко­ли­ко
Са­вет без­бед­но­сти тих дана про­ду­жи бо­
ра­вак ми­ров­них сна­га – уз не­про­ме­њен
ман­дат.
Ма­да је ова­кав став јед­не др­жа­ве пот­
пу­но ра­зу­мљив, аме­рич­ки ам­ба­са­дор за
ње­га ни­је имао раз­у­ме­ва­ња. Он се увре­
дио и за­пре­тио ру­ко­вод­ству Кра­ји­не. А
мо­гло се оче­ки­ва­ти да пре­го­во­ри хр­ват­
ске и срп­ске стра­не не мо­гу нор­мал­но те­
ћи, а да се не зна шта ће се ме­ња­ти, а шта
не у Вен­со­вом пла­ну.
За­што План Z-4 ни­је спо­ми­њан
од ју­на 1993. до по­чет­ка 1995.
На­вео сам да је План Z-4 по­след­њи пут
понуђен у ју­ну 1993. у Же­не­ви. Хр­ват­ску
де­ле­га­ци­ју та­да је пред­во­дио Слав­ко Де­
го­ри­ци­ја. На тим пре­го­во­ри­ма ар­гу­мен­ти
де­ле­га­ци­је Кра­ји­не су би­ли више него
увер­љи­ви. Де­ле­га­ци­ја је би­ла број­на, а
пред­во­ди­ли су је пред­сед­ник Кра­ји­не
Го­ран Ха­џић и пред­сед­ник скуп­шти­не
Ми­ле Па­спаљ. Ат­мос­фе­ра на же­нев­ским
пре­го­во­ри­ма је учи­ни­ла ути­сак на ми­
ров­не по­сред­ни­ке, и они су ре­ша­ва­њу
срп­ско-хр­ват­ских од­но­са, бар при­вре­
ме­но, пришли мно­го озбиљ­ни­је. Ко­пред­
сед­ни­ци­ма су се сле­де­ћег ме­се­ца (јул
1993) при­дру­жи­ли за­ме­ни­ци ми­ни­ста­ра
ино­стра­них по­сло­ва САД и Ру­си­је, Чарлс
Ред­ман и Ви­та­лиј Чур­кин. Они су од­лу­чи­
ли да одво­је­но пре­го­ва­ра­ју с две де­ле­га­
ци­је – с кра­јин­ском у Ер­ду­ту и хр­ват­ском
у За­гре­бу.
Раз­го­вор са де­ле­га­ци­јом Кра­ји­не је
одр­жан 15. ју­ла 1993.
За­ми­сао ко­пред­сед­ни­ка Ми­ров­не кон­
фе­рен­ци­је и дво­ји­це др­жав­ни­ка САД-а и
Ру­си­је би­ла је да се пот­пи­ше је­дан оквир­
ни уго­вор ко­ји би до­вео до вој­не, по­ли­
циј­ске, при­вред­не, са­о­бра­ћај­не, тр­го­вач­
ке, кул­тур­не, про­свет­не, спорт­ске и дру­ге
са­рад­ње. По ре­чи­ма Ри­чар­да Ред­ма­на,
би­ло би то по­сте­пе­но ста­па­ње Ре­пу­бли­
ке Хр­ват­ске и Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
у јед­ну др­жа­ву са две обла­сти. То је ве­ро­
ват­но тре­ба­ло да бу­де ре­ше­ње ка­кво ће
се у Деј­то­ну на­ћи за Бо­сну и Хер­це­го­ви­
ну. Аме­ри­ка­нац је та­да ре­као да ће за­ми­
шље­ни спо­ра­зум би­ти оба­ве­зан за Хр­ват­
ску и, ако би ње­зин пред­сед­ник по­ку­шао
да из­бег­не ње­го­во спро­во­ђе­ње у жи­вот,
он­да ће га на то приморати Ру­си­ја јер је
она, ре­као је, за та­ко не­што за­ду­же­на. Ви­
та­лиј Чур­кин је до­дао да у слу­ча­ју хр­ват­
ског ве­ро­лом­ства не­ће окле­ва­ти и да ће
од­мах до­пу­то­ва­ти у За­греб и Книн.
2/2010  l  Двери српске  l  65
 Уз ова­кве га­ран­ци­је, де­ле­га­ци­ја Кра­ји­
не је има­ла са­мо је­дан услов – тра­жи­ла
је од Ред­ма­на и Чур­ки­на да спо­ра­зум у
Загребу пот­пи­ше члан Вла­де Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске, а не не­ко из по­ли­циј­ских струк­
ту­ра – ка­ко су то Хр­ва­ти до тада прак­ти­
ко­ва­ли. Ред­ман и Чур­кин су при­хва­ти­ли
овај став кра­ји­шке де­ле­га­ци­је.
Та­ко је Ер­дут­ски спо­ра­зум 15. ју­ла 1993.
пот­пи­сао ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва
Кра­ји­не Сло­бо­дан Јар­че­вић, а у За­гре­бу
16. ју­ла 1993. ми­ни­стар тр­го­ви­не Хр­ват­
ске Иви­ца Му­дри­нић.
О Ер­дут­ском спо­ра­зу­му ре­фе­ри­сао је
пред Са­ве­том без­бед­но­сти ге­не­рал­ни
се­кре­тар Бу­трос Га­ли на­гла­сив­ши да ће
спо­ра­зум до­ве­сти до ми­ра из­ме­ђу срп­ске
и хр­ват­ске ет­нич­ке за­јед­ни­це.
И кад је тре­ба­ло да поч­ну пре­го­во­ри
струч­них де­ле­га­ци­ја о све­у­куп­ној са­рад­
њи Кра­ји­не и Хр­ват­ске, хр­ват­ски пред­
сед­ник Фра­њо Туђ­ман је обе­ло­да­нио да
је Ер­дут­ски спо­ра­зум ни­шта­ван – ста­
вљен ван сна­ге.
Вла­да Кра­ји­не је пи­са­ла Чур­ки­ну, али
он ни­је од­го­во­рио. У Мо­скву је от­пу­то­вао
ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Кра­ји­не
да Чур­ки­на под­се­ти на га­ран­ци­ју Ру­ске
Фе­де­ра­ци­је да ће Хр­ват­ска мо­ра­ти да
спро­во­ди Ердутски споразум. Али када је
кра­јин­ска де­ле­га­ци­ја сти­гла у Мо­скву, у
ру­ском МИП-у су је оба­ве­сти­ли да је Чур­
кин слу­жбе­но у Бри­се­лу.
Кра­ји­шни­ке је при­мио шеф ње­го­вог ка­
би­не­та, по­то­њи ру­ски ми­ни­стар за ино­
стра­не по­сло­ве Игор Ива­нов. Ива­нов ни­
је же­лео да раз­го­ва­ра о ру­ским га­ран­ци­
ја­ма које се односе за Ер­дут­ски спо­ра­зум!
Са­мо је Кра­ји­шни­ци­ма очи­тао лек­ци­ју
да мо­ра­ју на­у­чи­ти да жи­ве у ми­ру с Хр­
ва­ти­ма и му­сли­ма­ни­ма и упу­ћи­вао их на
скла­дан жи­вот то­ли­ких на­ци­ја и вер­ских
за­јед­ни­ца у Ру­си­ји (тада још ни­је би­ло те­
ро­ри­стич­ких деј­ста­ва у Че­че­ни­ји).
По­сле овог ве­ро­лом­ства Хр­ват­ске и
бла­го­на­кло­ног ста­ва ме­ђу­на­род­не за­јед­
ни­це пре­ма овом хр­ват­ском чи­ну Нор­ве­
шка је у новембру 1993. Кра­ји­шни­ци­ма
и Хр­ва­ти­ма по­ну­ди­ла тај­не пре­го­во­ре.
По­ну­да је при­хва­ће­на. Кра­јин­ску де­ле­га­
ци­ју је пред­во­дио Го­ран Ха­џић, а хр­ват­
ску Хр­во­је Ша­ри­нић. Био је на по­мо­лу
спо­ра­зум сли­чан Ер­дут­ском. Текст је два
да­на уса­гла­ша­ван и при­хва­ћен од обе де­
ле­га­ци­је. За­ка­зан је пре­кид тај­но­сти и за
на­ред­но ју­тро су по­зва­ни но­ви­на­ри – да
при­су­ству­ју пот­пи­си­ва­њу. Али ту ноћ је
Туђ­ман Шаринићу по­слао пи­са­ни на­лог
да не пот­пи­су­је споразум и да се хр­ват­ска
де­ле­га­ци­ја од­мах вра­ти у За­греб. Ни овог
пу­та ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ни­је пред­у­
зе­ла ни­ка­кве ме­ре про­тив Хр­ват­ске.
Сле­де­ћи пре­го­во­ри су одр­жа­ни у де­
цем­бру 1993. у До­ба­нов­ци­ма. У то­ку уса­
гла­ша­ва­ња тек­ста спо­ра­зу­ма Хр­во­је Ша­
ри­нић је ре­као „да ни­је до­био овла­шће­
66 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
ња за раз­гра­ни­че­ње у Рав­ним Ко­та­ри­ма
и да за­то пре­ки­да пре­го­во­ре.
По­сле До­ба­но­ва­ца, две де­ле­га­ци­је су
се су­сре­ле у мар­ту 1994. у За­гре­бу. Кра­
ји­шни­ке је пред­во­дио ми­ни­стар од­бра­не
ад­ми­рал Ду­шан Ра­кић, а Хр­ва­те Хр­во­
је Ша­ри­нић. За­ме­ник му је био ге­не­рал
Пе­тар Сти­пе­тић. Опет су би­ли при­сут­ни
Чарлс Ред­ман и Ви­та­лиј Чур­кин. Спо­ра­
зум је пот­пи­сан 29. мар­та. Био је урав­но­
те­жен. При­хва­ће­ни су ста­во­ви о по­је­ди­
ним пи­та­њи­ма обе­ју де­ле­га­ци­ја. Та­ко је у
Спо­ра­зум уне­сен и пред­лог Кра­ји­не да се
и хр­ват­ско и кра­јин­ско те­шко на­о­ру­жа­ње
уда­љи десет километара од гра­ни­це.
За­гре­бач­ки спо­ра­зум
Био је то За­гре­бач­ки спо­ра­зум. На
осно­ву ње­га је, ка­ко – та­ко, 1993. вла­дао
мир. И на осно­ву ње­га је до­шло и до пре­
го­во­ра о снаб­де­ва­њу во­дом у Ли­ци и Дал­
ма­ци­ји, оп­скр­би елек­трич­ном енер­ги­јом,
екс­пло­а­та­ци­ји наф­то­во­да пре­ко Кра­ји­не,
ауто­пу­та кроз Сла­во­ни­ју итд.
Но, Хр­ва­ти су би­ли не­за­до­вољ­ни За­
гре­бач­ким пла­ном. Стал­но су по­на­вља­
ли да је Кра­ји­на са­став­ни део Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске, што је хр­ват­ска ди­пло­ма­ти­ја у
Њу­јор­ку ус­пе­ла да уне­се и у ве­ћи­ну ре­
зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти. Тра­жи­ли су
да то при­зна­ју и Ср­би Кра­ји­шни­ци – пот­
пи­си­ва­њем не­ког спо­ра­зу­ма та­кве са­др­
жи­не.
Пред­лог о срп­ској ауто­но­ми­ји у Хр­ват­
ској је у Книн стигао из Лон­до­на у ју­ну
1994. Тра­же­но је да се у Бри­та­ни­ји, тај­но,
са­ста­ну де­ле­га­ци­је Кра­ји­не и Хр­ват­ске
и да пре­го­ва­ра­ју о срп­ској ауто­но­ми­ји
(укљу­чи­ва­њу Кра­ји­не у Ре­пу­бли­ку Хр­ват­
ску) на осно­ву пред­ло­га јед­не бри­тан­ске
ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је.
Мар­тић је при­хва­тио пред­лог и од­ре­
дио ме­не да от­пу­ту­јем у Лон­дон. То све
учи­ње­но је под по­кро­ви­тељ­ством ми­
ни­стар­ства за ино­стра­не по­сло­ве Ве­ли­
ке Бри­та­ни­је и уз ин­фор­ми­са­ње До­њег
до­ма бри­тан­ског пар­ла­мен­та. Хр­ва­ти су
да­ли свој при­ста­нак, али пред мој до­ла­
зак у Лон­дон, ја­ви­ли су да не­ће по­сла­ти
пре­го­ва­ра­ча. Бри­тан­ци су сма­тра­ли да
треба да до­пу­ту­јем јер Хр­ва­ти мо­гу да се
пре­до­ми­сле и да до­пу­ту­ју. От­пу­то­вао сам
и че­као Хр­ва­те пет да­на. Они ни­су до­шли.
Та­ко је остао да се при­ме­њу­је За­гре­
бач­ки спо­ра­зум из мар­та 1994. Он ни­када
ни­је ста­вљен ван сна­ге ни­ти је про­гла­
шен не­е­фи­ка­сним, за­ста­ре­лим итд. Но, и
по­ред то­га Са­вет без­бед­но­сти изненада
од­лу­чу­је да Хр­ва­ти­ма и Ср­би­ма по­ну­ди
„но­ви план” – то­ли­ко пу­та од­ба­ци­ва­ни
План Z-4, о ко­јем сам већ све ре­као. Мо­
гу са­мо да по­но­вим ре­че­ни­цу с по­чет­ка
овог ре­фе­ра­та: План Z-4 је са­мо де­таљ
оп­се­жног и зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та – ра­ди
про­го­на срп­ског на­ро­да из искон­ских срп­
ских зе­ма­ља.
Оста­јем ду­жан да из­не­сем и раз­лог
ова­ко оштре осу­де ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­
це. Та чи­ње­ни­ца по­сто­ји. Има­ли смо је у
ар­хи­ви ка­би­не­та пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не и са­др­жа­ва­ла је сле­де­ће:
сре­ди­ном ју­на 1995. је­дан аме­рич­ки но­
ви­нар у Њу­јор­ку оба­ве­штен је о тај­ном
са­стан­ку Са­ве­та без­бед­но­сти. Ре­фе­ри­
сао је не­мач­ки ам­ба­са­дор и пред­ло­жио
да се одо­бри хр­ват­ско вој­но за­по­се­да­
ње Кра­ји­не, уз оба­ве­зу да се пре­ма срп­
ским ци­ви­ли­ма по­сту­па на нај­ху­ма­ни­ји
на­чин. Не­мач­ки ам­ба­са­дор је га­ран­то­вао
да се овој хр­ват­ској вој­ној опе­ра­ци­ји не­
ће су­про­ста­ви­ти вој­ска СР Ју­го­сла­ви­је и
Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Сви чла­но­ви Са­ве­та
без­бед­но­сти су одо­бри­ли ову хр­ват­ску
опе­ра­ци­ју, на­зва­ну Олу­ја, када је прог­на­
но 80 од­сто срп­ског ста­нов­ни­штва. Овај
че­сти­ти аме­рич­ки но­ви­нар је о од­лу­ци
Са­ве­та без­бед­но­сти оба­ве­стио до­пи­сни­
цу РТВ Бе­о­гра­да у Њу­јор­ку, го­спо­ђу Те­ре­
зу Гулд. Те­ре­за Гулд је то су­тра­дан до­ста­
ви­ла Кни­ну.
Си­гур­но је да су ко­пред­сед­ни­ци Ме­ђу­
на­род­не кон­фе­рен­ци­је о бив­шој Ју­го­сла­
ви­ји лорд Деј­вид Овен и Тор­валд Стол­
тен­берг зна­ли за ова­кву од­лу­ку Са­ве­та
без­бед­но­сти. И си­гур­но је да су же­ле­ли
да са се­бе ски­ну од­го­вор­ност за пред­сто­
је­ћи хр­ват­ски про­гон срп­ског ста­нов­ни­
штва из Кра­ји­не. За­то су по­зва­ли ње­ну
де­ле­га­ци­ју у Же­не­ву и за­тра­жи­ли са­ста­
нак у Бе­о­гра­ду с пред­сед­ни­ком вла­де
Ми­ла­ном Ба­би­ћем. И у Же­не­ви и у Бе­о­
гра­ду су, опет, Кра­ји­шни­ци­ма по­ну­ди­ли
да пре­го­ва­ра­ју с Хр­ва­ти­ма о Пла­ну Z-4.
Мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да су би­ли уве­ре­
ни да ће Кра­ји­шни­ци, и овог пу­та, као ви­
ше пу­та од 1992, ту по­ну­ду од­би­ти. Ти­ме
би ко­пред­сед­ни­ци Овен и Стол­тен­берг
би­ли осло­бо­ђе­ни сва­ке кри­ви­це за пред­
сто­је­ће зло­чи­не пре­ма Ср­би­ма у Кра­ји­ни.
Мо­гли би мир­но ре­ћи – ето, да су нас Ср­
би по­слу­ша­ли и пре­го­ва­ра­ли о Пла­ну Z-4,
не би се де­си­ла ова­ква тра­ге­ди­ја.
Али де­си­ло се не­што дру­го. Де­ле­га­ци­ја
Кра­ји­не у Же­не­ви је при­хва­ти­ла пред­лог
ко­пред­сед­ни­ка да раз­го­ва­ра о Пла­ну Z-4,
а сво­ју са­гла­сност у том сми­слу дао је и
Ми­лан Ба­бић у Бе­о­гра­ду. И на јед­ном и
на дру­гом ме­сту ми­ров­ни по­сред­ни­ци су
обе­ћа­ли да у том тре­нут­ку Хр­ват­ска не­
ће вој­но на­па­сти Кра­ји­ну, а то се де­си­ло
са­мо дан – два по­сле овог обе­ћа­ња – 4.
ав­гу­ста 1995.
Када су Хр­ва­ти прог­на­ли срп­ски на­род
из Кра­ји­не, пре­ста­ла је с ра­дом Ме­ђу­на­
род­на кон­фе­рен­ци­ја о бив­шој Ју­го­сла­ви­
ји за Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну, а на­ста­
ви­ла је по­сло­ве са­мо око ре­гу­ли­са­ња од­
но­са три­ју ен­ти­те­та у Бо­сни и Хер­це­го­ви­
ни. Иза­сла­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра УН
за Кра­ји­ну Ја­су­ши Ака­ши је по­сле Олу­је
нестао са свет­ске по­ли­тич­ке сце­не.  z
олуја
Проф. др Сми­ља Авра­мов
Аме­рич­ко-ва­ти­кан­ска тај­на
али­јан­са и рат у СФРЈ
У ели­ти­стич­ким кру­го­ви­ма САД пре­о­вла­да­ло је ми­шље­ње да је Аме­ри­ка као
по­бед­нич­ка си­ла сте­кла ле­ги­ти­ми­тет за де­ло­ва­ње и пре­об
сво­јим ин­те­ре­си­ма. САД су ис­ту­пи­ле 1990/91. на свет­ској сце­ни као не­при­ко­
сно­ве­ни ауто­ри­тет, без ика­квог ослон­ца на прав­не и мо­рал­не нор­ме
О ру­жа­на деј­ства ко­ја су са раз­ли­чи­тим
ин­тен­зи­те­том во­ђе­на на те­ри­то­ри­ји
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у раз­до­бљу
1991–1995, пред­ста­вља­ју део је­дин­стве­ног
фе­но­ме­на – ра­та про­тив су­ве­ре­не др­жа­ве
Ју­го­сла­ви­је. Рат­на по­зор­ни­ца оформ­ље­на
је на не­ко­ли­ко кри­тич­них под­руч­ја – нај­пре
у Сло­ве­ни­ји, по­том у Хр­ват­ској, Бо­сни и
Хер­це­го­ви­ни и, на кра­ју, на Ко­со­ву, од­но­сно
бом­бар­до­ва­њем од кра­ја мар­та до кра­ја ју­на
1999. на це­лој те­ри­то­ри­ји Ср­би­је. У тех­нич­
ком сми­слу мо­гу­ће је го­во­ри­ти о ра­то­ви­ма,
свр­ста­ти их у раз­ли­чи­те књи­го­вод­стве­не
ру­бри­ке, при­ле­пи­ти им раз­ли­чи­те ети­ке­те
– вер­ске, ет­нич­ке, иде­о­ло­шке итд, али се
у сво­ђе­њу тих ру­бри­ка на за­вр­шни ра­чун
ја­вља са­мо је­дан рат – рат про­тив су­ве­ре­не
др­жа­ве Ју­го­сла­ви­је. Ко­лек­тив­ни ди­пло­мат­
ско-вој­ни ка­па­ци­тет Европ­ске за­јед­ни­це,
САД-а, НА­ТО-а, па, ко­нач­но, и Ује­ди­ње­них
на­ци­ја од Сло­ве­ни­је 1991. до Ко­со­ва 2000.
био је усме­рен ка јед­ном ци­љу – ра­за­ра­њу
др­жа­ве и пру­жа­њу за­шти­те по­бу­ње­нич­ким
сна­га­ма. Дру­ге ал­тер­на­ти­ве ни­је би­ло од
Ка­ринг­то­но­вог па­пи­ра 1991, пре­ко Деј­то­
на 1995. до Рам­бу­јеа 1999. Оту­да узор­ци и
по­сле­ди­це ра­та мо­ра­ју би­ти са­гле­да­ни у
ши­рем кон­тек­сту, за­тим на ре­ги­о­нал­ном
пла­ну и, на кра­ју, на ло­кал­ном. Ово уто­ли­ко
пре што је то био пр­ви рат у Евро­пи по­сле
Дру­гог свет­ског ра­та, у ко­ме је ра­зо­ре­на јед­на
др­жа­ва ко­ја је има­ла исто­риј­ски и прав­ни
ле­ги­ти­ми­тет, а што по ме­ђу­на­род­ном пра­ву
пред­ста­вља нај­те­жи зло­чин, зло­чин про­тив
ми­ра. Ме­ха­ни­зам УН је по пр­ви пут ста­вљен
у функ­ци­ју уни­ште­ња др­жа­ве при­је­мом
се­це­си­о­ни­стич­ких је­ди­ни­ца у УН, при­ме­ном
санк­ци­ја на др­жа­ву – жр­тву, тј. Ју­го­сла­ви­ју
и, ко­нач­но, из­во­ђе­њем рат­них опе­ра­ци­
ја, су­во­зем­них и ва­зду­шних, у по­је­ди­ним
де­ло­ви­ма зе­мље. Све то учи­ње­но је без
фор­мал­не из­ме­не По­ве­ље УН или, тач­ни­је
ре­че­но, уз те­шко га­же­ње овог до­ку­мен­та.
За­пад је 1991/1992. при­знао фик­тив­не, а
не ствар­не др­жа­ве, а за­тим је пу­тем пла­
­ ли­ко­ва­ње све­та пре­ма
ни­ра­ног ха­о­са на тој те­ри­то­ри­ји те фик­
тив­не је­дин­ке ве­штач­ки одр­жа­вао у жи­во­
ту. Реч је о ин­ди­рект­ном во­ђе­њу ра­та про­
тив СФРЈ помoћу се­це­си­он ­ и­стич­ких сна­га
или о јед­ном об­ли­ку спе­ци­јал­ног ра­та, и,
по­том, оку­па­ци­је зе­мље не пу­тем за­по­се­
да­ња те­ри­то­ри­је, не­го спро­во­ђе­њем сво­је
во­ље пре­ко кви­слин­шких вла­да или, ка­ко
их да­нас на­зи­ва­ју у аме­рич­кој ли­те­ра­ту­ри
„вла­да кли­је­на­та“, или, про­сто, „кли­јен­те­
лом“. Кла­сич­ни рат је скуп, зах­те­ва соп­
стве­не људ­ске жр­тве, за шта је те­шко при­
до­би­ти јав­но мње­ње и пар­ла­мент.
Узрок ра­ди­кал­них про­ме­на у по­ли­тич­
кој ори­јен­та­ци­ји УН ле­жи у ге­о­по­ли­тич­
ким про­ме­на­ма у све­ту. САД су крај би­по­
ла­ри­зма оце­ни­ле као сво­ју по­бе­ду, од­но­
сно као сво­ју исто­риј­ску шан­су. У ели­ти­
стич­ким кру­го­ви­ма САД-а пре­о­вла­да­ло је
ми­шље­ње да је Аме­ри­ка као по­бед­нич­ка
си­ла сте­кла ле­ги­ти­ми­тет за де­ло­ва­ње и
пре­о­бли­ко­ва­ње све­та пре­ма сво­јим ин­
те­ре­си­ма. САД су 1990/1991. иступиле на
свет­ску сце­ну као не­при­ко­сно­ве­ни ауто­
ри­тет, без ика­квог ослон­ца на прав­не и
мо­рал­не нор­ме. Но, оно што је нај­ин­те­ре­
сант­ни­је у овој си­ту­а­ци­ји је­сте чи­ње­ни­ца
да ни­јед­на од ве­ли­ких зе­ма­ља, нпр. Ру­си­
ја, Ки­на или Ин­ди­ја, ни­је би­ла вољ­на да се
су­прот­ста­ви ни­ти, пак, да по­кре­не прин­
ци­пи­јел­ну рас­пра­ву о од­но­си­ма у ме­ђу­на­
род­ној за­јед­ни­ци или о свет­ском по­рет­ку.
Од стране Русије и Кине уследиле су, али
накнадно, ве­о­ма уз­др­жа­не кри­ти­ке. Го­ла
си­ла по­ста­ла је вр­хун­ски за­кон у ме­ђу­на­
род­ним од­но­си­ма.
По­сле­ди­це про­це­са ко­је су САД за­цр­
та­ле у по­след­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка, па и
са­мог ра­та про­тив СФРЈ, не­са­гле­ди­ве су.
Срушен је ве­ли­ки уни­вер­за­ли­стич­ки мо­
дел на­ше епо­хе. Ује­ди­ње­не на­ци­је су из­гу­
би­ле кре­ди­би­ли­тет. О ка­квим га­ран­ци­ја­ма
свет­ске ор­га­ни­за­ци­је још мо­же би­ти ре­чи
по­сле све­га што се до­го­ди­ло са Ју­го­сла­ви­
јом. Ра­зо­ре­ни су фи­ло­зоф­ско-прав­ни те­
ме­љи ко­ји су као ве­ли­ка ци­ви­ли­за­тор­ска
те­ко­ви­на про­и­за­шли из два свет­ска ра­та.
Са ме­ђу­на­род­но­прав­не тач­ке – свет је
ба­чен два ве­ка уна­зад. Ако се рат про­тив
Ју­го­сла­ви­је по­ста­ви у кул­тур­но-ци­ви­ли­
за­циј­ски про­стор Евро­пе, са це­ло­куп­ним
ар­се­на­лом ко­ји је при­ме­њен – са­та­ни­за­
ци­јом, санк­ци­ја­ма, 78-днев­ним бом­бар­до­
ва­њем зе­мље бом­ба­ма са оси­ро­ма­ше­ним
ура­ни­ју­мом итд – он­да је тај рат не­ги­ра­ње
по­ла­зних осно­ва оно­га што пред­ста­вља
ова­пло­ће­ње за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је. Хи­
тле­ру су кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри слу­жи­ли
за ин­ду­стриј­ско ис­тре­бље­ње глав­ног не­
при­ја­те­ља. За­пад, тј. САД и зе­мље Европ­
ске уни­је при­бе­гле су прав­ној па­то­ло­ги­ји
у ви­ду санк­ци­ја, ко­је се сво­де на пре­тва­
ра­ње чи­та­вих зе­ма­ља у кон­цен­тра­ци­о­не
ло­го­ре, а на­ро­да у па­ри­је. Ан­ти­се­ми­ти­
зам је за­ме­њен ср­бо­фо­би­јом, са­мо што је
у овом слу­ча­ју си­ту­а­ци­ја да­ле­ко те­жа јер
ни­је реч о на­ро­ду у ра­се­ја­њу, ка­кав је био
је­вреј­ски, ко­ји у си­сте­му Дру­штва на­ро­да,
на жалост, ни­је имао чвр­шћи осло­нац за­
шти­те. Ово­га пу­та је реч о на­ро­ду са др­жа­
вом ко­ја је пот­пи­сник Де­кла­ра­ци­је УН од
1. ја­ну­а­ра 1942, ко­јом је фор­ми­ра­на рат­на
ко­а­ли­ци­ја под истим име­ном, о др­жа­ви
– пот­пи­сни­ци По­ве­ље 1945, су­о­сни­ва­чу
Ме­ђу­на­род­не бан­ке и Ме­ђу­на­род­ног мо­
не­тар­ног фон­да и свих спе­ци­ја­ли­зо­ва­них
аген­ци­ја, о јед­ном од нај­ак­тив­ни­јих чла­но­
ва УН – све до коб­не 1990. Дру­гим ре­чи­ма,
у пи­та­њу су др­жа­ва и на­род ко­ји су de iure
морали да ужи­ва­ју нај­ви­ши сте­пен за­шти­
те по По­ве­љи УН и мул­ти­ла­те­рал­ним уго­
во­ри­ма за­кљу­че­ним по­сле Пр­вог и Дру­гог
свет­ског ра­та, зе­мљи ко­ја је у за­јед­ни­ци са
За­па­дом гра­ди­ла свет­ски по­ре­дак и за ње­
га жр­тво­ва­ла тре­ћи­ну свог ста­нов­ни­штва.
Ка­да је реч о жр­тва­ма, тре­ба би­ти пре­
ци­зан. Жр­тве су при­па­да­ле срп­ском на­ро­
ду; хр­ват­ске сна­ге су се у Пр­вом свет­ском
ра­ту бориле у са­ста­ву Аустро­у­гар­ске, а у
Дру­гом у са­ста­ву Осо­вин­ских си­ла. У вре­
2/2010  l  Двери српске  l  67
 ме ка­да су срп­ски ави­ја­ти­ча­ри ко­ји су
1941. са вој­ним ле­те­ли­ца­ма на­пу­сти­ли зе­
мљу и при­дру­жи­ли се у Ка­и­ру са­ве­знич­кој
ави­ја­ци­ји ги­ну­ли у бор­ба­ма про­тив Хи­тле­
ро­вих сна­га, хр­ват­ске сна­ге су прве ушле у
Ста­љин­град у са­ста­ву елит­них СС-тру­па и
та­мо оста­ви­ле сво­је ко­сти.
Ра­за­ра­ње Ју­го­сла­ви­је и стра­да­ње срп­
ског на­ро­да пре­ва­зи­ла­зе тра­ге­ди­ју јед­ног
на­ро­да и јед­не др­жа­ве. Узро­ци и по­сле­
ди­це ра­та про­тив Ју­го­сла­ви­је до­ти­чу гло­
бал­не окви­ре. Је­дан ис­так­ну­ти вој­ни ана­
ли­ти­чар по­ста­вио је чак те­зу да САД „ни­су
из­гле­да све­сне да њи­хов ула­зак у рат у Бо­
сни озна­ча­ва по­че­так тре­ћег свет­ског ра­
та“1. Ипак тре­ба на­гла­си­ти да је бу­дућ­ност
те­шко пред­ви­де­ти, те је у том прав­цу по­
тре­бан суп­тил­ни­ји и ис­тан­ча­ни­ји при­лаз.
Ра­за­ра­ње Ју­го­сла­ви­је се до­го­ди­ло у
скло­пу про­ме­на у Евро­пи, али и из­у­зет­но
ком­пли­ко­ва­не ге­о­стра­те­шке игре уну­тар
зе­ма­ља За­па­да. Узро­ке је оту­да нео­п­ход­
но ана­ли­зи­ра­ти уз две прет­ход­не на­по­
ме­не, ко­је су ну­жне за раз­у­ме­ва­ње да­те
си­ту­а­ци­је.
Пр­во – са­вре­ме­ни ра­то­ви не сво­де се
са­мо на од­нос ар­ми­ја. То је ком­плек­сан
про­цес, чи­ји спек­тар пре­ва­зи­ла­зи те­ри­
то­ри­ју на ко­јој се во­де ору­жа­на деј­ства и
ко­ји има свој ви­дљи­ви и не­ви­дљи­ви део.
Дру­го – у са­вре­ме­ним усло­ви­ма прав­
ног ни­хи­ли­зма, ко­ји све­ту на­ме­ћу САД,
за­ма­гљен је од­нос из­ме­ђу ста­ња ми­ра
и ста­ња ра­та. Кла­сич­но ме­ђу­на­род­но
пра­во је би­ло по­де­ље­но на два си­сте­ма:
пра­во у до­ба ми­ра и пра­во у до­ба ра­та.
Ова два си­сте­ма су по­сто­ја­ла паралелно,
али у при­ме­ни је је­дан ис­кљу­чи­вао дру­
ги. In­ter bel­lum et pa­cem ni­hi­li est me­i­um.
От­по­чи­ња­њем ра­та пре­ста­ја­ла су да ва­
же пра­ви­ла из до­ба ми­ра и сту­пао је на
сна­гу си­стем ко­ји је ре­гу­ли­сао од­но­се
чла­ни­ца ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у до­ба
ра­та. У са­вре­ме­ној аме­рич­кој док­три­ни,
а по­том и ње­них са­ве­зни­ка, на­пу­ште­на
је ова по­де­ла и de fac­to из­бри­са­на гра­
нич­на ли­ни­ја из­ме­ђу ми­ро­љу­би­вих ак­ци­
ја, са јед­не стра­не, и ору­жа­не ак­ци­је, са
дру­ге. Од вре­ме­на пред­сед­ни­ка Ре­га­на
уве­ден је у по­ли­ти­ку ter­ti­um ge­nus, по
ко­ме је вој­на си­ла не­раз­двој­на ком­по­
нен­та пре­го­во­ра – не у сми­слу ал­тер­на­
ти­ве, тј. он­да ка­да др­жа­ва до­жи­ви по­раз,
не­го као ње­на сва­ко­днев­на до­пу­на. Но­ви
тип ди­пло­мат­ског оп­ште­ња САД-а са­сто­
ји се у то­ме да ни­јед­на ди­пло­мат­ска ини­
ци­ја­ти­ва не тре­ба да бу­де пред­у­зе­та без
од­го­ва­ра­ју­ће вој­не ди­мен­зи­је. То у би­ти
ни­је ни­шта но­во – тај ме­тод при­ме­њен је
у до­ба ра­ног ко­ло­ни­ја­ли­зма, са­мо што је
ово­га пу­та по­ста­вљен у функ­ци­ју обез­бе­
ђе­ња ис­кљу­чи­ве ли­дер­ске уло­ге САД-а у
све­ту. Тај ме­тод „успешнo“ је при­ме­њен у
Ла­тин­ској Аме­ри­ци, Ази­ји, па и на те­ре­
ну не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је. Рат­на деј­ства
у БиХ ко­мен­та­тор лон­дон­ског ли­ста Еко­
1  Stra­te­gic Po­licy, V.XXI­II, No. 7–8/1995, p. 31
68 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
но­мист опи­сао констатујући да су Аме­
ри­кан­ци ов­де „на­сту­па­ли у јед­ној ру­ци са
ла­сер­ски на­во­ђе­ним бом­ба­ма, а у дру­гој
са ми­ров­ним пла­ном“2.
Те­о­риј­ске рас­пра­ве о овим про­ме­на­
ма, или ли­ци­ти­ра­ње чи­ње­нич­ног ста­ња
у прав­не окви­ре, да­нас се из­бе­га­ва на
За­па­ду, али и на Ис­то­ку, ко­ји, из­гле­да,
на то ни­је спре­ман, као што ни За­пад ка­
сних три­де­се­тих го­ди­на ни­је био спре­
ман – до­зво­ља­ва­ју­ћи Хи­тле­ру ди­вља­ње
по Евро­пи. У цен­три­ма од­лу­чи­ва­ња на
За­па­ду опе­ри­ше се фраг­мен­ти­ма ко­ји се
се­лек­тив­но, осми­шље­но ода­би­ра­ју. Раз­
ло­зи су ве­о­ма про­вид­ни: ре­ги­о­ни­ма и
про­вин­ци­ја­ма – као што су Бо­сна, Ко­со­
во, Че­че­ни­ја или Га­за – лак­ше се ма­ни­пу­
ли­ше не­го др­жа­ва­ма, а из­дво­је­не сце­не
стра­да­ња, као што су би­ле Мар­ка­ле или
Ра­чак, ме­диј­ски су по­год­ни­је за об­ма­
њи­ва­ње свет­ске јав­но­сти. При­че ужа­са
се пре­тва­ра­ју у сли­ке по веома про­стој
тех­но­ло­ги­ји „из пр­ве ру­ке“, а за­тим се у
те­ле­ви­зиј­ским ла­бо­ра­то­ри­ја­ма до­ра­ђу­ју
по по­тре­би по­ру­чи­о­ца.
Упра­во из­ло­же­но ста­ње на­ме­ће на­у­ци
оба­ве­зу да збир чи­ње­ни­ца на овом на­
шем тлу, на пр­ви по­глед слу­чај­них, не­по­
ве­за­них, из­диг­не на ни­во син­те­зе како би
се ду­бин­ски узро­ци ра­та могли прецизно
идентификовати, одва­ја­ју­ћи их за тре­ну­
так од ак­ти­ви­ра­ња на­си­ља за ко­је је За­пад
ко­ри­стио до­ма­ће исто­риј­ске окол­но­сти.
Узро­ци ра­та про­тив СФРЈ ле­же у стра­
те­ги­ји САД-а и ње­ном екс­пан­зи­о­ни­стич­
ком про­до­ру на Ис­ток, али они – иако се
ти процеси временски подударају – не­
ма­ју за­јед­нич­ке ко­ре­не са рас­па­дом Ис­
точ­ног бло­ка. Ју­го­сла­ви­ја је на­пу­сти­ла
Ис­точ­ни блок још 1948. и осло­нац по­тра­
жи­ла на За­па­ду. САД су са сим­па­ти­ја­ма
гле­да­ле на на­ци­о­нал­ни ко­му­ни­зам Јо­
си­па Бро­за, као пр­ви ко­рак у раз­би­ја­њу
Ис­точ­ног бло­ка, и оби­ла­то га пот­по­мо­гле
де­се­ти­на­ма ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Сем то­га,
Ју­го­сла­ви­ја је има­ла дру­штве­но-еко­ном­
ски си­стем sui ge­ne­ris, раз­ли­чит од со­
вјет­ског мо­де­ла, са отво­ре­ним гра­ни­ца­
ма и гу­стом мре­жом од­но­са са ЕЗ-ом и са
САД-ом, са пер­спек­ти­вом ско­рог ула­ска
у ин­те­гра­ци­о­ни про­цес Евро­пе у својству
пу­но­прав­ног члана.
Тре­ба по­но­во под­ву­ћи да је ти­то­и­зам
до­жи­вео ве­ли­ки пу­бли­ци­тет и сте­као по­
др­шку За­па­да ис­кљу­чи­во као по­чет­ни
ко­рак у раз­би­ја­њу Ис­точ­ног бло­ка. Уго­
во­ром о са­ве­зу, по­ли­тич­кој са­рад­њи и
уза­јам­ној по­мо­ћи, за­кљу­че­ном на Бле­ду
1954. из­ме­ђу Грч­ке, Тур­ске и Ју­го­сла­ви­је,
ова зе­мља је ин­ди­рект­но била укљу­че­на
у без­бе­до­но­сни си­стем НА­ТО-а. Тај­ним
уго­во­ром из­ме­ђу Грч­ке и Ју­го­сла­ви­је из
1960. омо­гу­ћен је про­лаз НА­ТО-трупа
пре­ко те­ри­то­ри­је Ју­го­сла­ви­је у слу­ча­
ју на­па­да од би­ло ког чла­на Вар­шав­ског
уго­во­ра. Не­по­сред­но по­сле смр­ти Јо­си­па
2  Eco­no­mist, Sept. 9, 1995
Бро­за Грч­ка је пи­сме­но по­твр­ди­ла да­љу
при­вр­же­ност овом уго­во­ру.3
До ра­ди­кал­них про­ме­на За­па­да до­шло
је по­чет­ком осам­де­се­тих, по­сле скла­па­
ња са­ве­за САД-а са Ва­ти­ка­ном – у ци­љу
кр­ста­шког ра­та про­тив Ис­точ­ног бло­ка.
САД ни­су одр­жа­ва­ле ди­пло­мат­ске од­но­
се са Ва­ти­ка­ном. Пре­пре­ку у том прав­цу
пред­ста­вљао је Устав зе­мље, ко­ји је по­
ла­зио од по­став­ке да зе­мља ре­ли­ги­оз­ ног
плу­ра­ли­зма, ка­ква је Аме­ри­ка, са сто­ти­
на­ма ре­ли­ги­о­зних за­јед­ни­ца, мо­же оп­
ста­ти са­мо ако се стро­го раз­дво­је ду­хов­
на и по­ли­тич­ка ми­си­ја, тј. ако Цр­ква бу­де
одво­је­на од др­жа­ве, а при то­ме обе оста­
ну не­за­ви­сне и сло­бод­не. Тра­ди­ци­ју ста­
ру ви­ше од 200 го­ди­на пре­кр­шио је Ре­ган
ус­по­ста­вља­њем ди­пло­мат­ских од­но­са са
Ва­ти­ка­ном апри­ла 1983. Ме­ђу­тим, и пре
тог вре­ме­на одр­жа­ва­ни су по­ли­тич­ки од­
но­си Ва­шинг­то­на и Ва­ти­ка­на, пре­те­жно
тај­ни, пре­ко лич­них иза­сла­ни­ка пред­сед­
ни­ка САД-а и у су­сре­ти­ма на нај­ви­шем
ни­воу. Ауди­јен­ци­је ви­со­ких лич­но­сти
аме­рич­ког жи­во­та код па­пе по­ста­ле су
од ше­зде­се­тих го­ди­на стал­на прак­са. Али
је ус­по­ста­вља­ње ди­пло­мат­ских од­но­са
би­ло мо­гу­ће, ка­ко то на­во­ди аме­рич­ки
ана­ли­ти­чар Ле­дер, „тек ка­да је це­мен­ти­
ра­на али­јан­са из­ме­ђу ка­то­лич­ких фун­
да­мен­та­ли­ста и Бе­ле ку­ће“.4 По твр­ђе­њу
аме­рич­ких екс­пе­ра­та за Ва­ти­кан, ЦИА је
још за вре­ме Пи­ја Једанаестог ушла у врх
ка­то­лич­ке хи­је­рар­хи­је. Ка­да је 20. ја­ну­а­
ра 1981. но­ви пред­сед­ник САД-а Ро­налд
Ре­ган сту­пио на ду­жност, са­ста­нак са па­
пом Јо­ва­ном Па­влом Другим је већ био
ута­на­чен; 27. ју­на 1982. у Ва­ти­ка­ну су се
састали представници два­ју цен­та­ра мо­
ћи, ду­хов­не и све­тов­не, Ре­га­н и па­па. На
том састанку је за­кљу­чен спо­ра­зум ко­га
је Ри­чард Ален, са­вет­ник за без­бед­но­сно
Бе­ле ку­ће, де­фи­ни­сао рекавши да је то
„јед­на од нај­ве­ћих тај­них али­јан­си свих
вре­ме­на“.5
Према доступним документима, два
пред­став­ни­ка цен­та­ра мо­ћи, раз­ли­чи­тих
по сво­јој при­ро­ди ни­су у раз­го­во­ри­ма
ула­зи­ла у иде­о­ло­шку ни­ти, пак, те­о­ло­шку
стра­ну са­ве­за. По­сма­тра­ли су али­јан­су са
праг­ма­тич­ког ста­но­ви­шта – у од­но­су на
за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља, СССР, ко­га су
на­зи­ва­ли „са­тан­ском им­пе­ри­јом“. Ад­ми­
ни­стра­ци­ја САД-а, на челу са ми­ни­стром
од­бра­не Вајн­бер­ге­ром (Ca­spar We­in­ber­
ger), у али­јан­си није гле­да­ла из­раз ре­
ли­ги­је, не­го моћ Цр­кве као ин­сти­ту­ци­је,
ко­ја је по­ста­вље­на у кон­текст ре­ал­по­ли­
ти­ке.
У ор­га­ни­за­ци­о­ној и ду­хов­ној сна­зи Св.
сто­ли­це ЦИА је от­кри­ла не­кон­вен­ци­о­
нал­но оруж­је, ко­је мо­же из­ме­ни­ти од­нос
3  La Doc. Fran­ca­i­se, No. 5011, 6/1995, p. 99
4  Law­ren­ce La­der, Po­li­tics, Po­wer and the Church, New
York, 1997, p.6
5  Carl Bern­stein and Mar­co Po­li­ti, His Ho­li­ness John Paul II
and the Hid­den Hi­story of our ti­me, Lon­don, 1996, р. 247-248

Ка­да је 20. ја­ну­а­ра 1981. но­ви пред­сед­ник
САД Ро­налд Ре­ган сту­пио на ду­жност,
са­ста­нак са па­пом Јо­ва­ном Па­влом II је
већ био ута­на­чен; 27. ју­на 1982. до­шло
је у Ва­ти­ка­ну до са­стан­ка пред­став­ни­ка
два­ју цен­та­ра мо­ћи, ду­хов­не и све­тов­не,
Ре­га­на и па­пе
сна­га у све­ту. Аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја
је оце­ни­ла да ду­хов­на сна­га па­пе има ши­
ри спек­тар де­ло­ва­ња од вој­не си­ле и да –
са праг­ма­тич­ког ста­но­ви­шта – мо­же убр­
за­ти про­цес ра­за­ра­ња Ис­точ­ног бло­ка.
По­сма­тран ре­тро­спек­тив­но, са­вез ду­хов­
ног и све­тов­ног цен­тра мо­ћи пред­ста­вља
кри­тич­ну рас­кр­сни­цу у свет­ским раз­ме­
ра­ма, ко­ја ће до­ве­сти до нај­ра­ди­кал­ни­јих
про­ме­на у ве­ку. Кроз овај са­вез пре­о­бли­
ко­ва­на је ге­о­по­ли­тич­ка кар­та цен­трал­не
и ју­го­и­сточ­не Евро­пе. По­ве­зи­ва­њем цен­
тра ри­мо­ка­то­ли­чан­ства са нај­моћ­ни­јом
вој­ном си­лом, уз већ чвр­сто по­ве­за­не
бан­кар­ске ку­ће Ва­ти­ка­на и За­па­да, ство­
рен је но­ви агре­сив­ни по­ли­тич­ко-кле­ри­
кал­ни блок, ко­ји ће има­ти нај­фа­тал­ни­је
по­сле­ди­це у од­но­су на Ју­го­сла­ви­ју.
Тре­ба до­да­ти и да је по­ли­ти­ка Ва­ти­ка­на
пре­ма Ју­го­сла­ви­ји об­ли­ко­ва­на још пр­вих
да­на на­стан­ка Ју­го­сла­ви­је, 1918. Мул­ти­
кон­фе­си­о­нал­на Кра­ље­ви­на СХС оце­ње­на
је глав­ном пре­пре­ком про­до­ра на ис­ток.
Сва­ки по­ку­шај раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је на­
и­ла­зио је на бла­го­слов Ва­ти­ка­на. Пре­ма
то­ме, по­ли­ти­ка па­пе Јо­ва­на Павла Другог
пред­ста­вља са­мо за­вр­шну фа­зу про­це­са
раз­би­ја­ња ове зе­мље, ста­рог осам де­це­
ни­ја.
Ак­ци­је ко­је је па­па предузимао на свет­
ској сце­ни на­и­ла­зи­ле су на от­пор и уну­
тар Рим­ске ку­ри­је, али су хлад­но од­ба­ци­
ва­не. Јо­ван Па­вле Други је по­ста­вио ја­сан
циљ – да Ри­мо­ка­то­лич­ку цр­кву офор­ми
као тре­ћу свет­ску си­лу.
Ан­ти­ко­му­ни­зам је био не­ка вр­ста ре­
ли­ги­је и Ре­га­на и па­пе, па је за­јед­нич­ки
на­ступ у том прав­цу ускла­ђен без по­те­
шко­ћа. Ме­ђу­тим, па­па је Регану по­ста­вио
пи­та­ње: „Шта по­сле Јал­те?“ Ко­јим пу­тем
кре­ну­ти? Сматрао је да би би­ло би ап­со­
лут­но не­при­хва­тљи­во оста­ти на ре­ше­њи­
ма из Вер­са­ја, про­тив ко­га је Ва­ти­кан де­
ценијама во­дио бор­бу. У од­но­су на Ју­го­
сла­ви­ју, па­па је зах­те­вао не­што ви­ше од
ру­ше­ња ре­жи­ма, из­два­ја­ње ка­то­лич­ких
де­ло­ва Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске уз да­ва­ње
ве­ћег зна­ча­ја Аустри­ји. Пре­ма до­ступ­ној
до­ку­мен­та­ци­ји, Ре­ган Ватикану ни­је дао
зе­ле­но све­тло за раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­
је. Мо­гло би се чак твр­ди­ти обр­ну­то. У
не­дав­но де­кла­си­фи­ко­ва­ном до­ку­мен­ту
Бе­ле ку­ће (System II, 9061-Di­rec­ti­ve 51) да­
та су упут­ства за по­ли­ти­ку пре­ма ис­точ­
но­е­вроп­ским зе­мља­ма – уз на­по­ме­ну да
ће „Ју­го­сла­ви­ја би­ти пред­мет одво­је­не
од­лу­ке НСДД“.6 У из­ве­шта­ју НСДД 133,
ко­ји је озна­чен као тај­ни, али и осе­тљив
(Sec­ret-sen­si­ti­ve) од 14. мар­та 1984. на­гла­
ше­но је да је вла­да САД-а то­ком ду­жег
пе­ри­о­да по­сма­тра­ла Ју­го­сла­ви­ју, „по­све­
до­че­но раз­ли­чи­ту од зе­ма­ља Вар­шав­ског
пак­та, пре­те­жно за­то што је во­ди­ла не­
за­ви­сну уну­тра­шњу и спољ­ну по­ли­ти­ку.
Иако, уоп­ште­но, ста­бил­на и ре­ла­тив­но
про­спе­ри­тет­на за вре­ме хлад­ног ра­та,
Ју­го­сла­ви­ја и по­сле смр­ти ха­ри­змат­ског
пред­сед­ни­ка Јо­си­па Бро­за 1980. тр­пи
од озбиљ­них еко­ном­ских про­бле­ма и
ет­нич­ких су­ко­ба. По­то­ње ју­го­сло­вен­
ске вла­де отво­ри­ле су до­ма­ће тр­жи­ште,
охра­бри­ле стра­на ула­га­ња, по­ве­ћа­ле це­
не, сма­њи­ле про­грам со­ци­јал­них да­ва­ња,
али су те про­ме­не по­ја­ча­ле ет­нич­ке и ре­
ги­о­нал­не су­ко­бе уну­тар зе­мље. Кон­зер­
ва­тив­не на­ци­о­на­ли­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је,
од ко­јих по­је­ди­не има­ју зна­ча­јан ути­цај
у ре­пу­бли­кан­ским и де­мо­хри­шћан­ским
стран­ка­ма у ино­стран­ству, зах­те­ва­ју рас­
пад Ју­го­сла­ви­је на ње­не по­сто­је­ће ре­пу­
бли­ке“.7 На­су­прот овом ста­ву, Ва­ти­кан је
са фа­на­тич­ном од­луч­но­шћу по­ма­гао и
усме­ра­вао се­це­си­о­ни­стич­ке сна­ге, фи­
нан­си­рао на­о­ру­жа­ва­ње па­ра­вој­них фор­
ма­ци­ја у Сло­ве­ни­ји и Хр­ват­ској.
У да­љем про­це­су уса­гла­ша­ва­ња по­ли­
ти­ке са Ва­ти­ка­ном, у за­јед­нич­ком кр­ста­
шком по­хо­ду про­тив ко­му­ни­зма, али и
про­тив те­о­ло­ги­је осло­бо­ђе­ња у Ла­тин­
ској Аме­ри­ци, ко­нач­ним уса­гла­ша­ва­њем
ста­ва са Не­мач­ком САД су на­пу­сти­ле
пр­во­бит­ни став по­др­шке Ју­го­сла­ви­ји и
при­хва­ти­ле план о из­два­ја­њу Хр­ват­ске
и Сло­ве­ни­је из Ју­го­сла­ви­је, док суд­би­на
оста­лих те­ри­то­ри­ја ни­је пре­ци­зи­ра­на.
Све ге­о­граф­ске кар­те из тог до­ба ко­је су
се ба­ви­ле про­јек­то­ва­њем Евро­пе 2000.
укљу­чи­ва­ле су Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну у
Ср­би­ју. Оту­да се мо­же из­ве­сти по­у­здан
за­кљу­чак да је ини­ци­ја­тор ра­за­ра­ња Ју­
го­сла­ви­је и глав­ни узроч­ник ра­та био
па­па Јо­ван Па­вле Други, по пла­ну ко­ји је
6  The Dec­las­si­fied Hi­story of U.S. Po­li­ti­cal and Mi­li­tary Po­licy
1981–1991, Bo­ul­der, 1995, р. 195
7  Op.cit, 364–365
са­чи­њен дав­но пре се­це­си­је. Чи­та­ва ин­
фра­струк­ту­ра ра­за­ра­ња Ју­го­сла­ви­је са­
чи­ње­на је у Ва­ти­ка­ну.8
У го­во­ру ко­ји је одр­жао по­во­дом при­
је­ма ди­пло­мат­ског ко­ра, ак­дре­ди­то­ва­ног
при Све­тој сто­ли­ци 12. ја­ну­ар ­ а 1991, па­
па је по­кре­нуо пи­та­ње „ре­ди­стри­бу­ци­је
те­ри­то­ри­ја“; 21. ал­ри­ла 1991. је ис­ту­пио
са те­зом о по­тре­би по­ли­тич­ких про­ме­
на под­вла­че­ћи по­себ­но да су „на­ро­ди
Ју­го­сла­ви­је раз­ли­чи­ти по кул­ту­ри, ве­ри,
исто­ри­ји и је­зи­ку“ и вешто про­вла­че­ћи
иде­ју о „ви­зан­тиј­ској и рим­ској Евро­пи“.
Про­кла­мо­ва­ње се­це­си­је Сло­ве­ни­је и Хр­
ват­ске по­здра­ви­ла је пр­ва Рим­ска ку­ри­ја,
а па­па је већ 28. ју­на 1991. упу­тио пи­смо
Стје­па­ну Ме­си­ћу, Фра­њи Туђ­ма­ну и Ми­
ла­ну Ку­ча­ну. Без­ре­зер­вно је стао уз по­
бу­ње­нич­ку стра­ну за­тва­ра­ју­ћи очи пред
зло­чи­ни­ма ко­ји су већ та­да чи­ње­ни над
срп­ским жи­вљем.
Ва­ти­кан­ска ди­пло­ма­ти­ја је пред­у­зе­ла
ин­тен­зив­не ме­ре у ци­љу при­зна­ња Хр­
ват­ске и Сло­ве­ни­је. Ам­ба­са­дор САД-а
при Све­тој сто­ли­ци То­мас Па­трик Ме­ла­ди
у сво­јој књи­зи наводи да је Ва­ти­кан пред­
у­зео ши­ро­ку ак­ци­ју, без пре­се­да­на у но­
ви­јој исто­ри­ји, и „ста­вио се на че­ло про­
це­са за при­зна­ње“. У тој ак­ци­ји оства­ре­на
је пу­на ко­ор­ди­на­ци­ја из­ме­ђу Ва­ти­ка­на,
Аустри­је, Не­мач­ке и Ита­ли­је.9 Папа је ју­ла
1991. у Ју­го­сла­ви­ју упутио над­би­ску­па То­
ра­на (Jean Lo­u­is Ta­u­ran), на осно­ву чи­јег
је из­ве­шта­ја Све­та сто­ли­ца за­у­зе­ла став
да је „Ср­би­ја не­спор­ни агре­сор“ иако до
тада ни­ко ни у Евро­пи ни Аме­ри­ци ни­је
упо­тре­био тај термин – из про­стог раз­
ло­га што је био да­ле­ко од ствар­но­сти и
исти­не.
Па­па је пр­ви зах­те­вао ору­жа­ну ак­ци­ју
про­тив Ср­ба у БиХ. Оту­да ни­је из­не­на­ђу­
ју­ће да је пр­во при­зна­ње се­це­си­он­ и­стич­
ких ре­пу­бли­ка пре свих до­шло из Ва­ти­ка­
на – 13. ја­ну­а­ра 1992.
Ди­рект­но укљу­чи­ва­ње Ри­мо­ка­то­лич­ке
цр­кве у кри­зу у Ју­го­сла­ви­ји и иден­ти­фи­
ка­ци­ја на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са Хр­ват­ске
и Сло­ве­ни­је као ре­ли­ги­о­зних до­ве­ли су
до ра­ди­ка­ли­за­ци­је су­ко­ба и рас­плам­са­
ва­ња бор­би. У ра­то­ви­ма са ре­ли­ги­оз­ ним
еле­мен­ти­ма не­при­ја­тељ је по пра­ви­лу
пред­ста­вљен као ди­ја­бо­лич­на ин­кар­на­
ци­ја зла. Ре­ли­ги­о­зни ра­то­ви су увек ма­
ни­хеј­ски и не­при­ја­тељ се са­та­ни­зу­је – уз
ко­лек­тив­ну од­го­вор­ност на­ро­да.
Иако је Ва­ти­кан и у су­ко­бу у БиХ имао
одређену улогу, не може му се приписати
про­ши­ре­ње ра­та на ту фе­де­рал­ну је­ди­ни­
цу. Узро­ци пре­ме­шта­ња ра­та на тло БиХ
ле­же у про­и­слам­ској по­ли­ти­ци САД-а,
од­но­сно ве­о­ма ком­пли­ко­ва­ним од­но­си­
ма САД-а са му­сли­ман­ским све­том, пре
8  Ви­ше о то­ме од истог ауто­ра: Opus Dei, Но­ви кр­ста­
шки по­ход Ва­ти­ка­на, Ве­тер­ник, 2000, 155-158
9  Tho­mas Pa­trick Me­lady, The Am­bas­sdor´s Story, Hun­
ting­ton, 1995, p. 137,141,143.
2/2010  l  Двери српске  l  69
 све­га са Са­у­дијском Ара­би­јом и ње­ним
ам­би­ци­ја­ма да на Бал­ка­ну ство­ри пр­ву
му­сли­ман­ску др­жа­ву у Евро­пи. Ми­ни­стар
ино­стра­них по­сло­ва САД-а Беј­кер у сво­
јим Ме­мо­а­ри­ма на­во­ди „бри­гу“ са­у­диј­
ског кра­ља Фах­да за бо­сан­ске му­сли­ма­не
и спрем­ност Са­у­дијске Ара­би­је да уче­
ству­је у ме­ра­ма ко­је Аме­ри­ка на­ме­ра­ва
да пре­ду­зме у Ср­би­ји. По­ли­тич­ки мо­ти­ви
ан­га­жо­ва­ња Аме­ри­ке у ра­ту про­тив Ју­го­
сла­ви­је су ви­ше не­го ја­сни. Од зе­ма­ља ЕЗ
она је зах­те­ва­ла агре­сив­ни­ји на­ступ.
За САД му­сли­ман­ски фак­тор има дво­
стру­ки зна­чај: еко­ном­ски, ве­зан за наф­ту
и про­да­ју оруж­ја арап­ским зе­мља­ма, и
по­ли­тич­ки – овла­да­ва­ње Си­би­ром пре­
ко тур­ко­фон­ских де­ло­ва Ру­си­је. Све што
се де­ша­ва­ло у БиХ, а ка­сни­је и на Ко­со­
ву и Метохији, де­ша­ва­ло се по сце­на­ри­ју
САД-а. Не­мач­ка је од по­чет­ка би­ла укљу­
че­на у тај про­цес. За њу је од при­мар­ног
зна­ча­ја био исто­риј­ски кон­текст. Са по­зи­
ци­је дис­крет­ног па­тро­на се­це­си­о­ни­ста
сту­пи­ла је 1991. на по­ли­тич­ку по­зор­ни­цу
као за­го­вор­ник по­бу­ње­нич­ке стра­не. И
за њу је срп­ски на­род био „ре­ме­ти­лач­ки
фак­тор“. Не­ста­нак Ис­точ­ног бло­ка, ра­за­
ра­ње Ју­го­сла­ви­је и де­о­ба Че­хо­сло­вач­
ке за Не­мач­ку су зна­чи­ли по­ни­шта­ва­ње
те­ко­ви­на два­ју свет­ских ра­то­ва. Кла­ус
Кин­кел, ду­го­го­ди­шњи шеф без­бед­но­сти
За­пад­не Не­мач­ке, го­ди­на­ма је активно
помагао уста­шку ор­га­ни­за­ци­у и пла­н
ства­ра­ња „Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске“ –
по ре­цеп­ту из 1941.10
БиХ је при­зна­та 6. апри­ла 1992. Од поја­
ве но­ве др­жа­ве на ме­ђу­на­род­ној сце­ни
до ди­пло­мат­ског при­зна­ња у прошлости
је обично про­ти­ца­ло по не­ко­ли­ко го­ди­
на. Од но­ве др­жа­ве је зах­те­ван до­каз да
је спо­соб­на и вољ­на да ис­пу­ња­ва оба­
ве­зе ко­је на­ме­ће ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак,
да има ефек­тив­ну власт на це­лој те­ри­то­
ри­ји и да по­сто­ји ва­љан прав­ни на­слов
за на­ста­нак др­жа­ве. У случају БиХ није
испуњен ни­је­дан од ових усло­ва. Тре­ба,
ме­ђу­тим, на­гла­си­ти да ни са­мо при­зна­ње
БиХ не би иза­зва­ло рат тих раз­ме­ра ка­кав
је био у БиХ од сре­ди­не 1992. до 1995. да
Изет­бе­го­вић, по са­ве­ту САД-а, од­но­сно
ам­ба­са­до­ра Ци­мер­ма­на, ни­је од­био спо­
ра­зум из Лисабона, по­зна­ти­ји под на­зи­
вом Ку­ти­ље­ров план, ко­ји је пред­ви­ђао
кан­то­ни­за­ци­ју БиХ по ет­нич­ким ли­ни­ја­ма
уз ува­жа­ва­ње еко­ном­ских, ге­о­граф­ских,
исто­риј­ских, ре­ли­гиј­ских и кул­тур­них
осо­бе­но­сти.
На ини­ци­ја­ти­ву пор­ту­гал­ског ди­пло­
ма­те Ку­ти­ље­ра (Jo­se Co­u­ti­he­ro), у то вре­
ме пред­се­да­ва­ју­ћег ЕЗ-ом, у Са­ра­је­ву су
14. фе­бру­а­ра 1992. отпочели преговори
трију етничких заједница, потом су на­ста­
вље­ни у Бри­се­лу 30. и 31. мар­та, па опет
пре­не­ти у Са­ра­је­во и ко­нач­но за­вр­ше­ни
на за­се­да­њу у Ли­са­бо­ну 2–3. и 21. ма­ја.
10  Erich Schmidt-Een­bo­om, Der Schat­ten­kri­e­ger, Düsel­
dorf, 1995, 213, 216
70 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Пад Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не и
по­сма­трач­ка уло­га УН
... (L57A/R57A) Од 135.000 Ср­ба ко­ји су жи­вје­ли у ју­жном сек­то­ру – УН је уста­но­вио
да је оста­ло са­мо око 2.000. Сви ко­ји су би­ли у мо­гућ­но­сти по­бје­гли су у стра­ху од до
са­да тра­ди­ци­о­нал­них по­сље­ди­ца по­бје­де у овој зе­мљи. Зна­чај­но је да је план хр­ват­
ске вој­ске укљу­чи­вао и од­ред­бу о мо­мен­тал­ном укла­ња­њу до­ка­за бор­би и ра­за­ра­ња
укљу­чу­ју­ћи укла­ња­ње по­ги­ну­лих и ра­ње­них од гра­на­ти­ра­ња, чи­шће­ње ули­ца у под­
руч­ју Кни­на и Др­ни­ша, гдје је при­пре­мље­но пре­ци­зно кон­тро­ли­са­но ТВ еми­то­ва­ње и
но­ви­нар­ско из­вје­шта­ва­ње. Иза ове ма­ске ми смо још уви­јек на­и­ла­зи­ли на рат­ни ха­ос
и ет­нич­ко чи­шће­ње, два мје­се­ца ка­сни­је од тре­нут­ка кад је бор­ба за­вр­ше­на.
(L58/R58) Хр­ват­ска вој­ска по­чи­ње си­сте­мат­ско пљач­ка­ње се­ла и гра­до­ва укљу­чу­
ји­ћи спа­љи­ва­ње згра­да и усје­ва, за­тим оби­је­сно уби­ја­ње и нео­гра­ни­че­ну пљач­
ку сто­ке. Не­дје­ља­ма су хр­ват­ска вој­ска и спе­ци­јал­не сна­ге по­ли­ци­је по дру­ги пут
улазиле у не­ка мје­ста. Спа­љи­ва­ли су ку­ће ко­је су већ би­ле пот­пу­но уни­ште­не. Мој
хр­ват­ски ко­ле­га, ге­не­рал Чер­мак, стално ми је го­во­рио да они вр­ше чи­шће­ње да
би би­ли си­гур­ни да је под­руч­је очи­шће­но од чет­ни­ка. То је, из­гле­да, укљу­чи­ва­ло
уби­ја­ње до по­сљед­њег срп­ског те­ро­ри­стич­ког пса.
(L59A/R59/A) По­сто­ја­ла је очи­глед­на ме­то­да у ра­за­ра­њу. По­не­кад су то би­ли те­шко
на­о­ру­жни кор­до­ни спе­ци­јал­не по­ли­ци­је и ми­сте­ри­о­зне ва­тре у то­ку но­ћи, дру­ги
пут су то би­ли вој­ни­ци на днев­ном сви­је­тлу, ко­ји као да су же­ље­ли до­бро­до­шли­цу
гле­да­о­ци­ма с ка­ме­ра­ма.
(L60/R60) Ту су и из­вје­шта­ји ци­вил­не по­ли­ци­је УН-а о ба­ти­на­њу и по­је­ди­нач­ном
уби­ја­њу, али, као што сам већ ре­као, јед­на стра­на хр­ват­ске вој­ске успје­ла је у том
да го­то­во ни­ко над ким би се мо­гло по­чи­ни­ти на­си­ље ни­је остао. Ипак, си­сте­мат­
ско пљач­ка­ње се­ла и оно ма­ло пре­о­ста­лог ста­но­ви­шта на­ста­ви­ло се не­дје­ља­ма.
Чак су и уда­ље­ни­ја се­ла и по­љо­при­вред­на има­ња би­ла план­ски уни­ште­на – ис­
кљу­чу­ју­ћи сва­ку мо­гућ­ност оп­стан­ка на тој зе­мљи за пре­о­ста­ле Ср­бе или за оне
ко­ји би мо­гли раз­ми­сли­ти о Туђ­ма­но­вом јав­ном по­зи­ву за по­вра­так.
(L65/A/R65A) Сед­ма бри­га­да хр­ват­ске вој­ске, Пу­ме, ко­ја је пр­ва сти­гла у Книн, по­
че­ла је пљач­ка­ње ис­пред мо­је ко­мандне баш кад су њи­хо­ве во­ђе ста­ја­ле на ка­пи­ји
го­во­ре­ћи мом пот­чи­ње­ном пук. Ан­дре­ју Ле­сли­ју да су они ди­сци­пли­но­ва­ни про­
фе­си­о­нал­ци, чи­је су тру­пе под стро­гом кон­тро­лом. Овај ви­део је та­да сни­мљен...
12.10.1995.
КО­МАН­ДАНТ УН ЗА СЕК­ТОР ЈУГ
БРИ­ГАД­НИ ГЕ­НЕ­РАЛ
Алан Фо­ранд 
Пред­став­ни­ци три­ју ет­нич­ких за­јед­ни­ца: про­ци­те­та и да има­ју сва пра­ва, по свим
Ср­ба, му­сли­ма­на и Хр­ва­та, пот­пи­са­ли су ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма, а за при­
у Са­ра­је­ву 17. мар­та Де­кла­ра­ци­ју о прин­ ме­ну и за­шти­ту тог пра­ва ста­ра­ле би се,
ци­пи­ма устав­ног уре­ђе­ња БиХ. На кон­фе­ у уло­зи су­пер­ви­зо­ра, европ­ске ин­сти­ту­
рен­ци­ји за штам­пу на пи­та­ње но­ви­на­ра ци­је.“11 Изет­бе­го­вић је, иако је прет­ход­но
ко­ли­ко би љу­ди тре­ба­ло да бу­де пре­се­ пот­пи­сао план, на ин­си­сти­ра­ње САД-а
ље­но ка­да до­ђе до ко­нач­ног раз­гра­ни­ по­ву­као пот­пис зах­те­ва­ју­ћи уни­тар­ну
че­ња, пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске је БиХ.
од­го­во­рио: „Ни­смо ра­чу­на­ли са пре­се­ САД су на­сту­па­ле офан­зив­но – за­го­ва­
ље­њем ни­ти то пре­по­ру­чу­је­мо. Пре­ма ра­ју­ћи рат­ну оп­ци­ју. Све­стан сво­је не­мо­
на­шим про­ра­чу­ни­ма, све­га 12–15% ста­ ћи, Изет­бе­го­вић је од са­мог за­чет­ка су­ко­
нов­ни­штва са сва­ке стра­не оста­ло би ван ба зах­те­вао ин­тер­вен­ци­ју стра­них сна­га.
гра­ни­ца сво­је за­јед­ни­це. Пред­ла­же­мо да Су­коб у БиХ се рас­плам­са­вао. На­па­ди,
они бу­ду за­шти­ће­ни по прин­ци­пу ре­ци­
11  Бор­ба, 4. мај 1992, 2

Про­цес за­по­чет ру­ше­њем Бер­лин­ског зи­да
ни­је окон­чан. От­по­чео је но­ви исто­риј­ски
про­цес, али уз те­о­риј­ску кон­фу­зи­ју у сфе­ри
пра­ва, по­ли­ти­ке и фи­ло­зо­фи­је. На­ја­вље­ни
„но­ви свет­ски по­ре­дак“ пре­тво­рио се у рас­
ту­ћи свет­ски не­ред. Пост­хлад­но­ра­тов­ска
екс­пе­ри­мен­тал­на фа­за је, по оце­ни вр­хун­
ских аме­рич­ких ана­ли­ти­ча­ра, завршена не­у­
спе­шно. У не­га­тив­ни би­ланс је укљу­че­но и
ра­за­ра­ње Ју­го­сла­ви­је
про­тив­на­па­ди и од­ма­зде на це­лој те­ри­то­
ри­ји БиХ, а по­себ­но у Са­ра­је­ву, иза­зва­ли
су пра­ви ха­ос. Све је от­по­че­ло по исто­
вет­ном сце­на­ри­ју као и 1941, уби­стви­ма
углед­них Ср­ба. На град­ско гро­бље је 6.
ма­ја 1992. пребачено ви­ше од 60 ле­ше­ва
срп­ске ин­те­лек­ту­ал­не ели­те овог гра­да.
Те­ло др Ми­лу­ти­на Нај­да­но­ви­ћа би­ло је
из­ма­са­кри­ра­но. На­па­ди ко­је су от­по­че­ле
му­сли­ман­ске па­ра­вој­не сна­ге, охра­бре­
не по­др­шком ЕЗ-а и САД-а, иза­зва­ли су,
слич­но као и у Хр­ват­ској, лан­ча­ну ре­ак­
ци­ју агре­сив­но­сти. По на­ло­гу Изет­бе­го­
ви­ћа, му­сли­ман­ске па­ра­вој­не сна­ге су
на­па­ле ка­сар­не у гра­ду, на­се­ље Вра­ца и
аеро­дром Бут­мир, док су срп­ске сна­ге
за­у­зе­ле де­ло­ве гра­да на­ста­ње­не пре­те­
жно Ср­би­ма. Нео­д­го­вор­не гру­пе, ме­ђу
ко­ји­ма су би­ли око­ре­ли кри­ми­нал­ци, ха­
ра­ле су по гра­ду.
Свр­ста­ва­њем уз по­бу­ње­нич­ку стра­ну,
при­зна­ва­њем се­це­си­о­ни­стич­ких ре­пу­
бли­ка, зе­мље ЕЗ-а, САД и Ва­ти­кан су ра­
зо­ри­ли Ју­го­сла­ви­ју као „ве­штач­ку мул­
ти­ет­нич­ку за­јед­ни­цу“ и опре­де­ли­ли се
за ства­ра­ње Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске као
др­жа­ва за­сно­ва­них на ет­нич­ком прин­ци­
пу. За­тим су се су­о­чи­ле са БиХ и до­шле у
па­ра­док­са­лан по­ло­жај – по­ку­ша­ва­ју­ћи да
ство­ре „ми­ни“ Ју­го­сла­ви­ју. Пре­ла­зи­ли су
пре­ко пи­та­ња ко­је им је по­ста­вље­но: ако
ни­је ус­пе­ла моћ­на, мул­ти­ет­нич­ка и мул­
ти­ре­ли­ги­о­зна Ју­го­сла­ви­ја, ка­ко ће ус­пе­ти
не­моћ­на БиХ.
Про­ши­ре­ње ра­та на БиХ има ко­ре­не у
про­и­слам­ској по­ли­ти­ци САД. Уз ожи­вља­
ва­ње се­ћа­ња на му­сли­ман­ску до­ми­на­
ци­ју на овим под­руч­ји­ма и бу­ђе­ње успа­
ва­них по­тен­ци­ја­ла исто­риј­ске мр­жње
до­шло је до ак­ти­ви­ра­ња на­си­ља, ре­ван­
ши­зма и све­га оно­га што рат со­бом но­
си. По­сле­ди­це овог ра­та, по­сма­тра­не на
прин­ци­пи­јел­ном пла­ну, пре­тво­ри­ле су се
у па­ра­докс: пра­ву на по­бу­ну дат је при­мат
у од­но­су на очу­ва­ње др­жа­ве; по­бу­ње­ни­
ци су про­из­ве­де­ни у „хе­ро­је да­на“; а ле­
гал­на си­ла, ко­ја је по Уста­ву би­ла ду­жна
да очу­ва зе­мљу, про­гла­ше­на је за „агре­
со­ра“ на соп­стве­ну зе­мљу. Овај па­ра­докс
те­шко да мо­же би­ти узет као пре­се­дан за
бу­дућ­ност. Оста­ће то спе­ци­фич­ност ра­та
про­тив СФРЈ и очи­гле­дан до­каз мо­рал­ног
по­ср­ну­ћа За­па­да. И то ни­је је­ди­ни па­ра­
докс – мо­жда још те­жи је то да је нај­број­
ни­јем на­ро­ду у не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји,
је­ди­ном истин­ском са­ве­зни­ку За­па­да у
про­шло­сти, оспо­ре­но пра­во на др­жа­ву
и на­мет­ну­ти су му по­ни­жа­ва­ју­ћи усло­ви
ег­зи­стен­ци­је.
Идеј­ни ар­хи­тек­та ра­та про­тив Ју­го­
сла­ви­је био је па­па Јо­ван Па­вле Други, а
зе­мље ЕЗ-а и САД се по­ја­вљу­ју са­мо као
удар­не пе­сни­це како би ис­пу­ни­ле обе­ћа­
ње пред­сед­ни­ка Ре­га­на да­то 1982. За­пад
је жр­тво­вао нор­ма­тив­ни ле­ги­ти­ми­тет и
це­ло­куп­ну прав­ну ин­фра­струк­ту­ру за ра­
чун пре­ва­зи­ђе­не ше­ме ко­ју је по­ну­дио
Ва­ти­кан. Ов­де ни­је реч о очу­ва­њу мр­твог
сло­ва на хар­ти­ји, не­го о бес­кру­пу­ло­зном
га­же­њу ци­ви­ли­за­циј­ских те­ме­ља свет­ске
за­јед­ни­це, чи­је ће те­шке по­сле­ди­це тек
у на­ред­ном пе­ри­о­ду до­ћи до из­ра­жа­ја.
По­сле „успе­шног“ ра­та во­ђе­ног про­тив
Ју­го­сла­ви­је 1991–2000 на це­лом про­
сто­ру Евро­пе је оста­ла идеј­на и ду­хов­на
пра­зни­на уз по­ве­ћа­ње ха­о­са. Са­рад­ник
ути­цај­не ор­га­ни­за­ци­је у САД-у, Са­ве­та за
спољ­не од­но­се, Ман­дел­ба­ум, ана­ли­зи­ра­
ју­ћи по­след­њу фа­зу ра­та, 78-днев­но бом­
бар­до­ва­ње Ср­би­је, из­нео је ми­шље­ње да
је рат у це­ли­ни био гре­шка у по­ли­тич­кој
про­це­ни, те да је ње­гов ефе­кат не­га­ти­
ван „ка­ко у од­но­су на на­ро­де за чи­ју се
на­вод­но до­бро­бит рат во­дио, та­ко и за
САД; по­гор­ша­ни су од­но­си са Ру­си­јом и
Ки­ном“12.
Рат јед­ном на­ро­ду открива ње­го­ве вр­
ли­не, али и сла­бо­сти. У ра­ту ко­ји је За­пад
1991. по­вео про­тив СФРЈ и оном у ко­ји
нас је 1941. увео Броз те­шко је по­не­кад
раз­лу­чи­ти не­при­ја­тељ­ско ра­за­ра­ње од
12  Mic­hael Man­del­ba­um, A Per­fect Fa­i­lu­re: NA­TO´s War
aga­inst Yugo­sla­via, Fo­re­ign Af­fa­irs, Sept-Oct. 1999, р. 2.
са­мо­ра­за­ра­ња. У бра­то­у­би­лач­ком ра­ту,
по Брозовим ди­рек­ти­ва­ма, по­ко­ше­не су
нај­ум­ни­је гла­ве по гра­до­ви­ма, нај­про­дук­
тив­ни­је сна­ге по се­ли­ма у име „кла­сних“,
„иде­о­ло­шких“ ин­те­ре­са. Це­ла Брозова
вла­да­ви­на је би­ла „ре­во­лу­ци­ја ко­ја те­че“,
а ко­ју је нај­ску­пље пла­тио срп­ски на­род.
Од на­ме­та­ња санк­ци­ја оне коб­не 1994.
Ре­пу­бли­ци Срп­ској од стра­не Ју­го­сла­
ви­је, па до па­ље­ња На­род­не скуп­шти­не,
сим­бо­ла др­жав­но­сти, и те­ле­ви­зи­је, са­
зна­ња да жи­ви­мо у „но­вој“ др­жа­ви – ли­
ни­ја ра­за­ра­ња спо­ља и са­мо­ра­за­ра­ња
из­ну­тра те­шко је рас­по­зна­тљи­ва. Спољ­
на де­струк­ци­ја др­жа­ве од 1941. до 2000.
пра­ће­на је де­струк­тив­ном ма­ни­јом из­ну­
тра. Узро­ци и по­сле­ди­це ра­та су по­зна­ти,
али узро­ке на­шег са­мо­ра­за­ра­ња тек тре­
ба ис­пи­та­ти.
Иако је ста­ње срп­ског на­ро­да тре­нут­
но тра­гич­но, би­ло би по­гре­шно из­ве­сти
за­кљу­чак о бес­пер­спек­тив­но­сти. Ан­ти­и­
сто­риј­ско је раз­ми­шља­ње да из­ла­за не­
ма или да је рат ко­ји нам је на­мет­нут у
по­след­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка за­пе­ча­тио
на­шу суд­би­ну. Ал­берт Ка­ми је у Миту о
Си­зи­фу из­ван­ред­но ука­зао на то да ће
бу­дућ­ност чо­ве­ка би­ти коб­на уко­ли­ко
се сле­по пре­пу­сти суд­би­ни уме­сто да се
про­бу­ди и живот усме­ри у по­зи­тив­ном
прав­цу. То­ком це­ле исто­ри­је срп­ски на­
род је ис­по­љио за­ви­дан еман­ци­па­тор­
ски по­тен­ци­јал, ко­ји је био пре­су­дан у
бур­ним исто­риј­ским зби­ва­њи­ма – од
не­ма­њић­ког до­ба до на­шег вре­ме­на. Тај
по­тен­ци­јал да­нас је успа­ван и тре­ба га
ожи­ве­ти. Бу­дућ­ност срп­ског на­ро­да за­ви­
си од ње­го­ве уну­тра­шње об­но­ве, од спо­
соб­но­сти да ка­па­ци­те­те на­ро­да и зе­мље
упо­тре­би са ра­зу­мом – на ба­зи исто­риј­
ског ис­ку­ства и но­вих са­зна­ња. Онај ко из
исто­ри­је ни­је из­ву­као по­у­ке не­ми­нов­но
постаје ње­на жр­тва.
Про­цес за­по­чет ру­ше­њем Бер­лин­ског
зи­да ни­је окон­чан. От­по­чео је но­ви исто­
риј­ски про­цес, али уз те­о­риј­ску кон­фу­зи­
ју у сфе­ри пра­ва, по­ли­ти­ке и фи­ло­зо­фи­је.
На­ја­вље­ни „но­ви свет­ски по­ре­дак“ пре­
тво­рио се у рас­ту­ћи свет­ски не­ред. Пост­
хлад­но­ра­тов­ска екс­пе­ри­мен­тал­на фа­за
је, по оце­ни вр­хун­ских аме­рич­ких ана­ли­
ти­ча­ра, завршена не­у­спе­шно. У не­га­тив­
ни би­ланс је укљу­че­но и ра­за­ра­ње Ју­го­
сла­ви­је. У оп­штем пре­и­спи­ти­ва­њу пре­
ђе­ног пу­та и тра­же­њу но­вих ре­ше­ња, на
че­му је ан­га­жо­ва­но на сто­ти­не на­уч­них
рад­ни­ка, а кон­сен­зус ни­је по­стиг­нут чак
ни у „ели­ти­стич­ким“ кру­го­ви­ма За­па­да,
ко­ји де­лу­ју иза сце­не. То срп­ском на­ро­ду
на­ла­же крај­њи опрез у до­но­ше­њу од­лу­ка
ка­ко не би по­но­вио гре­шке из 1941. при­
хва­та­ју­ћи Бро­за, ко­ји га је увео у гра­ђан­
ски рат и при­пре­мио те­рен за тра­ге­ди­ју
ко­ја га је сна­шла 1990/1991.  z
Грађански рат у Хрватској 1991-1995
(Зборник радова), Удружење Срба из
Хрватске, Београд, 2005, 31-40
2/2010  l  Двери српске  l  71
 74  Ге­но­цид­на ак­ци­ја Олу­ја -
удру­же­ни зло­чи­нач­ки по­ду­хват
77  Хр­ват­ска кра­ђа
срп­ског кул­тур­ног бла­га
81  Ме­мо­ран­дум о
Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни
86  Пет­на­ест го­ди­на од
ег­зо­ду­са Ср­ба из Хр­ват­ске
88  Др­жа­во­твор­не па­ра­ле­ле: Срп­ска
Кра­ји­на, Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја
Ср­ђа Триф­ко­вић
Ег­зо­дус Кра­ји­шни­ка, 15 го­ди­на ка­сни­је
Не­на­у­че­не лек­ци­је
јед­не срп­ске тра­ге­ди­је
Оно шта Па­ве­лић ни­је сти­гао, знао, умео или мо­гао да ура­ди по­сти­гао је но­ви
„отац на­ци­је“, Фра­њо Туђ­ман. Кр­вљу и без­им ­ е­ним гро­бо­ви­ма обе­ле­жен је
ње­гов пут про­гон­ства Ср­ба са ве­ков­них ог­њи­шта у Кра­ји­ни и Сла­во­ни­ји
Љ у­ди не­спо­соб­ни да уче из соп­стве­ног
ис­ку­ства, ве­ли Ци­це­рон, осу­ђе­ни су
да заувек оста­ну де­ца. На­ро­ди ко­ји
за­по­ста­вља­ју сво­ју про­шлост, пак, осу­ђе­ни су
да слич­не гре­шке по­на­вља­ју из ге­не­ра­ци­је
у ге­не­ра­ци­ју и да тр­пе исте, че­сто тра­гич­не
по­сле­ди­це сво­је ин­до­лент­но­сти.
Про­блем исто­риј­ске ам­не­зи­је по­себ­но
је при­су­тан код Ср­ба – не­бро­је­на не­срећ­
на ис­ку­ства ко­ја су их за­де­си­ла у про­те­
клих сто­ти­ну го­ди­на још ни­су си­сте­ма­ти­
зо­ва­на, об­ра­ђе­на, пре­то­че­на у по­у­ке за
бу­дућ­ност. Без из­вла­че­ња тих по­у­ка од
стра­не са­да­шњих и до­ла­зе­ћих на­ра­шта­ја,
пак, све пат­ње, по­ра­зи и по­ср­та­ња прет­
ход­них ге­не­ра­ци­ја гу­бе део сми­сла. Ис­
прав­ка ове гре­шке пред­ста­вља ка­ко дуг
пре­ма мр­тви­ма, та­ко и оба­ве­зу пре­ма још
не­ро­ђе­ни­ма.
За­што се пре­ћут­ку­је ­
уста­шки ге­но­цид
Има­ју­ћи у ви­ду раз­ме­ре тра­ге­ди­је ко­ју
је раз­у­ла­ре­ни хр­ват­ски шо­ви­ни­зам до­нео
срп­ском на­ро­ду, за­и­ста је фра­пант­но да је
у да­на­шњој Ср­би­ји, са ста­но­ви­шта ње­не
евро­ин­те­гра­тор­ске „ели­те“, мал­те­не не­
при­стој­но по­ми­ња­ти фе­но­мен уста­штва
и ње­го­ве пло­до­ве 1941–1945. или 1991–
1995. Та­ква ин­до­лент­ност пре­ма ко­ре­ни­
ма соп­стве­не пат­ње не из­не­на­ђу­је ка­да је
реч о по­све­ће­ни­ци­ма „бе­ог­ рад­ског син­
72 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
ПОСЛЕ ОЛУЈЕ
дро­ма“, оли­че­ног у ска­рад­ној де­кла­ра­ци­
ји о Сре­бре­ни­ци и же­љи за ула­зак у онај
исти вој­ни са­вез ко­ји је Ср­бе бом­бар­до­
вао и 1994–1995. и 1999. Она је, ме­ђу­тим,
у оштром рас­ко­ра­ку са дру­гим на­ро­ди­ма
ко­ји су се на­шли на уда­ру ге­но­цид­них по­
гро­ма: Је­вре­ји су до са­да об­ја­ви­ли хи­ља­де
на­сло­ва на те­му хо­ло­ка­у­ста на свим во­де­
ћим свет­ским је­зи­ци­ма, а Јер­ме­ни сто­ти­не
њих на те­му тур­ског ге­но­ци­да 1915–1916.
Про­гон пре­о­ста­лих Ср­ба из Хр­ват­ске
– остат­ка оста­та­ка, re­li­qu­i­ae re­li­qu­i­a­rum
јед­ног за­кла­ног на­ро­да – за­по­чет не­ду­го
по­сле по­бе­де ХДЗ-а у про­ле­ће 1990, до­
сти­гао је вр­ху­нац пре 15 го­ди­на, у ле­то
1995. Као по­сле­ди­ца још не­ра­све­тље­них
до­го­во­ра зва­нич­ног Бе­о­гра­да и За­гре­ба,
че­тврт ми­ли­о­на њих би­ло је при­мо­ра­но
да у јед­ном да­ну, без игде иче­га, на­пу­сти
ве­ков­на ог­њи­шта. Тра­ге­ди­ја кра­ји­шких
Ср­ба про­те­кла је та­да и на­ста­вља се да­нас
уз са­вр­ше­ну рав­но­ду­шност не са­мо тзв.
ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, већ и до­ми­нант­
ног де­ла срп­ског по­ли­тич­ког и ме­диј­ског
еста­бли­шмен­та. Нај­за­пад­ни­ји огра­нак
Срп­ства, ко­ји је вер­ност сво­јим ко­ре­ни­ма
ва­зда ску­по пла­ћао, прог­нан је и за­о­гр­нут
пла­штом зва­нич­ног за­бо­ра­ва.
От­ка­ко је све­та и ве­ка про­гон­ство ва­жи
за те­жак усуд, је­дан од нај­те­жих ко­ји мо­
же да за­де­си чо­ве­ка. Ма­сов­но про­гон­ство
чи­та­вих на­ро­да бе­ле­жи још Ста­ри за­вет.
При­нуд­но одва­ја­ње од род­не гру­де, од
до­ма, по­ро­ди­це, при­ја­те­ља, срод­ни­ка и
су­на­род­ни­ка ва­зда је сма­тра­но за суд­би­ну
тек не­знат­но лак­шу од смр­ти. У ста­рој Ати­
ни и Ри­му, у цар­ској Ру­си­ји и им­пе­ри­јал­ној
Ен­гле­ској про­гон­ство у да­ле­ке кра­је­ве ко­
ри­шће­но је као ка­зна за из­у­зет­но те­шке
пре­ступ­ни­ке и по­ли­тич­ке про­тив­ни­ке –
че­сто као за­ме­на за смрт­ну ка­зну.
Ср­би су се и груп­но и по­је­ди­нач­но пред
на­ва­лом Ту­ра­ка селили ка се­ве­ру и за­па­
ду Бал­ка­на од са­мог по­чет­ка осман­лиј­ског
про­до­ра, а ма­сов­но су гор­чи­ну из­бе­гли­
штва ис­ку­си­ли 1699, у вре­ме ве­ли­ке се­о­бе
40.000 по­ро­ди­ца под па­три­јар­хом Чар­но­
је­ви­ћем. Но­ве срп­ске бе­жа­ни­је усле­ди­
ле су чи­та­вим то­ком 18. ве­ка, а по­го­то­ву
по­сле дру­гог па­да Бе­ог­ рад­ског па­ша­лу­ка
под Тур­ке 1739. Се­ли­ли су се Ср­би из Тур­
ске у Аустри­ју и Млет­ке, а по сед­мо­го­ди­
шњем ра­ту и из Аустри­је у Ру­си­ју, што је у
Се­о­ба­ма овековечио Ми­лош Цр­њан­ски.
Кра­јем Дру­гог свет­ског ра­та на­сту­пи­ле
су се­о­бе не­ви­ђе­не још од вре­ме­на сло­ма
рим­ске им­пе­ри­је, се­об ­ е усло­вље­не суд­
бо­но­сним вој­но-по­ли­тич­ким зби­ва­њи­ма.
По­ља­ци из По­до­ли­је се­ли­ли су се у Шле­
зи­ју и По­ме­ра­ни­ју, Нем­ци из Ис­точ­не Пру­
ске у Сак­со­ни­ју и из Вој­во­ди­не у Ба­вар­ску,
а при­пад­ни­ци свих тих и мно­гих дру­гих
на­ро­да, че­сто ме­ђу­соб­но за­ва­ђе­них, гра­
би­ли су ка За­па­ду, ван до­ма­ша­ја на­до­ла­
зе­ће Цр­ве­не ар­ми­је и ње­них иде­о­ло­шких
исто­ми­шље­ни­ка.
 Ср­би из Кра­ји­не су 1944–1945. пред­
стављали ма­ле­ни део те људ­ске бу­ји­це,
али је њи­хо­ва суд­би­на би­ла по­себ­но тра­
гич­на. За раз­ли­ку од Не­ма­ца прог­на­них
из кра­је­ва ис­точ­но од Од­ре и Ни­се или из
до­њег По­ду­на­вља, чет­ни­ци са Тро­ме­ђе
ни­су би­ли део на­ци­је ко­ја је те­жи­ла нео­
гра­ни­че­ној мо­ћи и до­ми­на­ци­ји над дру­
гим на­ро­ди­ма. За раз­ли­ку од мно­гих Хр­ва­
та, Ру­му­на, Сло­ва­ка, Ма­ђа­ра, Укра­ји­на­ца,
Ли­тва­на­ца и дру­гих, они се ни­су ста­ви­ли у
слу­жбу по­ра­же­не стра­не. Би­ли су и оста­ли
сво­ји, на соп­стве­ну част и на по­нос сво­
јих по­то­ма­ка. То­ком че­ти­ри рат­не го­ди­не
(1941–1945), не по пр­ви пут у сво­јој исто­
ри­ји, тр­пе­ли су ужа­се не за­то што су не­
што скри­ви­ли, већ са­мо за­то што су би­ли
вер­ни свом име­ну, сво­јој ве­ри и свом по­
ре­клу. По­ни­кли на ог­њи­шти­ма сво­јих пре­
да­ка, где се по­сти и мр­си, где се Бо­гу мо­ли
и кр­сна сла­ва сла­ви, они су са­мим сво­јим
по­сто­ја­њем пред­ста­вља­ли пре­пре­ку и
прет­њу цр­ве­ним и цр­ним крв­ни­ци­ма.
Ср­би у НДХ
Ср­би за­пад­но од Дри­не су ту чињеницу
бол­но ис­ку­си­ли убр­зо по­сле април­ског
сло­ма Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је 1941. Сто­
ти­не хи­ља­да Ср­ба, огром­ном ве­ћи­ном
мир­них се­ља­ка, по­би­је­но је у та­ла­су по­ко­
ља и ге­но­цид­ног те­ро­ра ко­ји су спро­ве­ле
уста­ше Ан­те Па­ве­ли­ћа ши­ром Не­за­ви­сне
др­жа­ве Хр­ват­ске убр­зо по ње­ном про­гла­
ше­њу 10. апри­ла 1941.
Ни­ка­ква крот­ка по­мир­љи­вост ни­је мо­
гла да их спа­си. Уста­ше ни­су по­зна­ва­ле
узроч­но-по­сле­дич­ну ве­зу из­ме­ђу лич­ног
ста­ва и по­на­ша­ња јед­ног Ср­би­на и свог
ста­ва пре­ма ње­му: са­мим сво­јим иден­ти­
те­том Ср­би су би­ли мар­ки­ра­ни за од­стрел.
Не­спу­та­ни те­рор, за­по­чет у Хер­це­го­ви­ни
и Кра­ји­ни ју­на 1941, а убр­зо про­ши­рен
на све кра­је­ве уста­шке др­жа­ве, имао је за
циљ да се фи­зич­ки уни­шти што ви­ше Ср­
ба, а да се они ко­ји пре­жи­ве по­ко­ље до те
ме­ре за­пла­ше и де­мо­ра­ли­шу да по­бег­ну у
Ср­би­ју или пре­ђу у ри­мо­ка­то­лич­ку ве­ру.
За ову тре­ћу мо­гућ­ност уста­шки ре­жим је
мо­гао да се осло­ни на огром­ну ве­ћи­ну ри­
мо­ка­то­лич­ког кле­ра у НДХ.
Све то зна­мо, али је пи­та­ње да ли ће зна­ти
и до­ла­зе­ћи срп­ски на­ра­шта­ји. Њи­ма се на­
ме­ће је­дан но­ви по­глед на свет, уте­ме­љен
у исто­риј­ској ам­не­зи­ји или гру­бој ре­ви­зи­ји.
По­сле срам­ног док­то­ра­та ко­ји је бе­о­град­ски
уни­вер­зи­тет уру­чио јед­ном од аме­рич­ких
за­го­вор­ни­ка НА­ТО-ра­та про­тив Ср­ба са­мо је
пи­та­ње вре­ме­на ка­да ће се сред­стви­ма Ми­
ни­стар­ства кул­ту­ре или на­у­ке фи­нан­си­ра­ти
апо­ло­гет­ска би­о­гра­фи­ја Дин­ка Ша­ки­ћа или
ме­мо­ар­ и Ан­дри­је Ар­ту­ко­ви­ћа.
У ре­ви­зи­ји исто­риј­ских чи­ње­ни­ца два­
де­се­тог ве­ка са пу­но раз­ло­га пред­ња­че
Хр­ва­ти: сам пред­сед­ник Фра­њо Туђ­ман
је по­чет­не по­е­не у сво­јој по­ли­тич­кој ка­
ри­је­ри стекао упра­во пи­шу­ћи пам­фле­
Усташки оци нације - ­
Анте Павелић и Фрањо ТТуђман
те сра­чу­на­те да ре­ла­ти­ви­зу­ју, ума­ње, а, у
крај­њој ли­ни­ји, и оправ­да­ју фе­но­мен уста­
штва. Ни­је слу­чај­но да Туђ­ма­нов magnum
opus, под пом­пе­зним на­сло­вом Бес­пу­ћа
исто­риј­ске ствар­но­сти, по­ред до­след­но
ср­бо­мр­зач­ког ду­ха у нај­бо­љој тра­ди­ци­ји
Стар­че­ви­ћа, са­др­жи и ан­ти­се­мит­ске ти­ра­
де до­стој­не Vo­el­kische Be­o­bac­hte­ra. Иде­о­
ло­ги­ја чи­ји је он био об­но­ви­тељ, уте­ме­ље­
на на дог­ми о срп­ској ра­сној и кул­тур­ној
ин­фе­ри­ор­но­сти, пру­жи­ла је под­ло­гу ира­
ци­о­нал­ној и раз­у­зда­но ге­но­цид­ној ср­бо­
фо­би­ји зна­чај­ног де­ла хр­ват­ског по­ли­тич­
ког би­ћа.
Ко­ре­ни ан­та­го­ни­зма пре­ма Ср­би­ма у
Хр­ват­ској, ко­ји је „отац на­ци­је“ Ан­те Стар­
че­вић (Ср­бин по мај­ци) пре­то­чио у иде­о­
ло­ги­ју раз­у­зда­не мр­жње, плод су за­ви­сти
по­то­ма­ка под­јарм­ље­них римока­то­лич­ких
кме­то­ва пре­ма пра­во­слав­ним сло­бод­ним
се­ља­ци­ма – рат­ни­ци­ма. Срп­ски на­род у
хаб­сбур­шким зе­мља­ма успе­шно је очу­
вао сво­је име, кр­вљу из­во­је­ва­не цар­ске
при­ви­ле­ги­је, ве­ру и иден­ти­тет. Ср­би у зе­
мља­ма да­на­шње Хр­ват­ске ни­ка­да ни­су
би­ли кме­то­ви ни­ти под­врг­ну­ти ме­мљи­вој
дру­штве­ној струк­ту­ри бан­ске Хр­ват­ске.
То је био њи­хов смрт­ни грех: Стар­че­вић и
ње­го­ви след­бе­ни­ци су раз­ви­ли мор­бид­ну
ср­бо­фо­би­ју у кључ­ну од­ред­ни­цу свог хр­
ват­ства. Пло­до­ви су са­зре­ли у кр­ва­во ле­то
1941.
Су­ро­вост и ма­сов­ност су уста­шке по­
ко­ље 1941–1945. чинили друк­чи­јим од
не­мач­ких. Док је у Не­мач­кој „ко­нач­но ре­
ше­ње“ је­вреј­ског пи­та­ња спро­во­ђе­но да­
ле­ко на Ис­то­ку, и то од стра­не ма­њег бро­
ја спе­ци­јал­но об­уч­ е­них је­ди­ни­ца, уста­шки
те­рор је био сра­чу­нат на то да што ве­ћи
број Хр­ва­та и му­сли­ма­на пре­тво­ри у са­у­
че­сни­ке у уби­стви­ма и у де­об ­ и опљач­ка­не
сво­ји­не. Те­рор је на­ста­вљан и он­да кад су
њи­ме угро­жа­ва­ни др­жав­ни ин­те­ре­си, тј.
ка­да су њи­ме под­стак­ну­ти ма­сов­ни устан­
ци Ср­ба. До ко­је ме­ре је ис­тре­бље­ње Ср­ба
има­ло пред­ност чак и над са­мим оп­стан­
ком НДХ све­до­чи из­ја­ва ше­фа РАВ­СИ­ГУР-а,
Еуге­на-Ди­де Ква­тер­ни­ка, ко­ју је 1942. дао
свом школ­ском дру­гу, Ма­че­ко­вом се­кре­
та­ру Бран­ку Пе­ше­љу, при­ли­ком јед­ног од
рет­ких су­сре­та те дво­ји­це по­ли­тич­ких про­
тив­ни­ка. Ква­тер­ник је ре­као да, без об­зи­ра
на ко­нач­ни ис­ход ра­та, по ње­го­вом за­вр­
шет­ку ви­ше не­ће би­ти Ср­ба у Хр­ват­ској –
ма ко по­бе­дио, мо­ра­ће да се су­о­чи с том
чи­ње­ни­цом као не­про­ме­њи­вом да­то­шћу.
Уста­ше и ко­му­ни­сти про­тив Ср­ба
Ко­му­ни­сти су по­др­жа­ва­ли уста­ше све
до дру­ге по­ло­ви­не три­де­се­тих го­ди­на 20.
ве­ка, а де­це­ни­ју ка­сни­је Ко­му­ни­стич­ка
пар­ти­ја Хр­ват­ске је до­брим де­лом ус­пе­
ла да се на­мет­не као ор­га­ни­за­тор и во­ђа
истог оног на­ро­да ко­ји је био жр­тва тих
истих уста­ша. По­кри­ве­ни ми­сти­ком ру­
ског фак­то­ра, ко­му­ни­сти су мо­гли да зло­
у­по­тре­бе тра­ге­ди­ју срп­ског жи­вља Хр­ват­
ске, Сла­во­ни­је, Дал­ма­ци­је, Кра­ји­не, Бо­сне
и Хер­це­го­ви­не на­ме­ћу­ћи се обез­гла­вље­
ном се­ља­штву и ма­ни­пу­ли­шу­ћи њи­ме где
год више ни­је би­ло углед­них ло­кал­них ли­
де­ра. Ко­му­ни­сти су из так­тич­ких раз­ло­га
осу­ђи­ва­ли уста­шке по­ко­ље, али су пар­тиј­
ски во­ђи међу собом са сме­шком кон­ста­
то­ва­ли да су уста­ше оба­ви­ле по­сао за њих
та­ко што су фи­зич­ки ли­кви­ди­ра­ле углед­не
срп­ске пр­ва­ке и ин­те­ли­ген­ци­ју. Оста­вље­
ни без тра­ди­ци­о­нал­них во­ђа, до­ма­ћи­на
чи­јим су те­ли­ма пу­ње­не ја­ме ди­нар­ског
кр­ша, Кра­ји­шни­ци су ци­нич­но зло­у­по­тре­
бље­ни као то­пов­ско ме­со у гра­ђан­ском
ра­ту ко­ји је по­кре­ну­ла хр­ват­ска екс­по­зи­
ту­ра Ко­мин­тер­не.
2/2010  l  Двери српске  l  73
 Нео­б­у­зда­на мр­жња ва­зда је пред­ста­вља­ла, и до да­на да­на­
шњег пред­ста­вља бит­ну од­ли­ку стар­че­ви­ћан­ско-уста­шко-туђ­
ма­нов­ске иде­о­ло­ги­је и ап­со­лут­но сва­ке др­жа­ве на њој са­зда­не.
Мор­бид­на мр­жња пре­ма Ср­би­ма у це­ли­ни и пре­ма Кра­ји­шни­
ци­ма по­себ­но у са­мом је ње­ном те­ме­љу. Не­мач­ком на­ци­о­нал­-
со­ци­ја­ли­сти Је­вре­јин је пред­ста­вљао ну­жан по­ли­тич­ки, дру­
штве­ни и пси­хо­ло­шки кон­цепт. Др­жа­во­твор­ном Хр­ва­ту, пак,
Ср­бин је био и остао мно­го ви­ше од то­га: Ср­бин је ин­те­грал­ни
део ње­го­вог хр­ват­ства. Без Ср­би­на то хр­ват­ство ни­је мо­гло ни­ти
мо­же да бу­де де­фи­ни­са­но, а ка­мо­ли упра­жња­ва­но.
У тра­ди­ци­ји Стар­че­ви­ћа, Фран­ка и Туђ­ма­на Ср­би Кра­ји­не су
је­дан стран и ин­фе­ри­ор ­ ан на­род не­из­ве­сног по­ре­кла ко­ји је
не­по­зван до­шао у Хр­ват­ску и од­у­век био не­при­ја­тељ Хр­ва­та
(Вла­си, Мор­ла­ци, „Гр­ко­ис­точ­ња­ци“ итд). Да па­ра­докс бу­де пот­
пун, уље­зи су у исто вре­ме про­гла­ша­ва­ни из­дај­ни­ци­ма, от­пад­
ни­ци­ма од хр­ват­ства ко­ји су „сво­ју до­мо­ви­ну“ Хр­ват­ску из­да­ли
стра­ним, срп­ским ин­те­ре­си­ма. По уста­шко-стар­че­ви­ћан­ско-
туђ­ма­нов­ској ло­ги­ци Ср­би су у исто вре­ме би­ли и стра­но те­ло и
бив­ши Хр­ва­ти ко­ји су при­ми­ли пра­во­сла­вље и та­ко на пре­ва­ру
по­ср­бље­ни. У оба слу­ча­ја – би­ло да је реч о „уље­зи­ма“ или о „по­
ср­бље­ним Хр­ва­ти­ма“ – оп­стан­ка им ни­је би­ло.
Туђ­ма­но­во на­сле­ђе
Оно шта Па­ве­лић ни­је сти­гао, знао, умео или мо­гао да ура­ди
по­сти­гао је но­ви „отац на­ци­је“, Фра­њо Туђ­ман. Кр­вљу и без­им ­ е­
ним гро­бо­ви­ма обе­ле­жен је ње­гов пут про­гон­ства Ср­ба са ве­
ков­них ог­њи­шта у Кра­ји­ни и Сла­во­ни­ји. Хр­ват­ски на­род ни­је био
па­сив­ни по­сма­трач пат­ње и по­ги­би­је сво­јих су­се­да. Туђ­ман му је
оправ­дао уста­шко на­сле­ђе као по­твр­ду по­ви­је­сне те­жње за хр­ват­
ском др­жав­но­шћу.
Не­ка­да­шњи са­ве­зни­ци Ср­ба из про­шлих ра­то­ва, или ба­рем
они ко­је су Ср­би не­ком не­схва­тљи­вом гре­шком сма­тра­ли са­ве­
зни­ци­ма, на­пу­сти­ли су их у два на­вра­та: нај­пре ка­да су их пре­да­
ли Јо­си­пу Бро­зу, а по­том ка­да су при­хва­ти­ли Туђ­ма­но­ву су­ве­ре­ну
Хр­ват­ску. На све­ча­но отва­ра­ње му­зе­ја хо­ло­ка­у­ста би­ли су по­зва­
ни Хр­ва­ти, али Ср­би ни­су би­ли по­жељ­ни. У про­сла­ва­ма пе­де­се­то­
го­ди­шњи­це по­бе­де над фа­ши­змом уче­ство­ва­ли су пред­став­ни­ци
но­во­по­ни­кле хр­ват­ске др­жа­ве, чи­ја је прет­ход­ни­ца из 1941. би­ла
об­ја­ви­ла рат Са­ве­зни­ци­ма. Ср­ба опет ни­је би­ло.
Суд­би­на Ср­ба Кра­ји­не 1941–1945. и њи­хо­вих по­то­ма­ка тач­но
по­ла ве­ка ка­сни­је, 1991–1995, ука­зу­је на тач­ност ста­ре мак­си­ме
да се у исто­ри­ји ства­ри ме­ња­ју да би оста­ле исте. Кад год се ме­
ђу Ср­би­ма но­стал­гич­ним то­ном по­ме­не Ју­го­сла­ви­ја, а то се, на
­жа­лост, још увек до­га­ђа, тре­ба се се­ти­ти Враж­је ди­ви­зи­је у Ма­чви
1914, Ја­се­нов­ца и из­бе­глич­ких ко­ло­на на ауто­пу­ту 1995. Рат на­
мет­нут Ср­би­ма 1991. до­вео је до срп­ског по­ра­за – не вој­ног, већ
пре све­га по­ли­тич­ког и мо­рал­ног по­ра­за, ко­ји сво­је ко­ре­не ву­че
из цр­ва ју­го­сло­вен­ства, пре­ко са­мо­у­би­лач­ки нео­д­го­вор­ног чи­на
од 27. мар­та 1941. до кр­ва­вог рас­пле­та гра­ђан­ског ра­та 1945.
Де­це­ни­ју и по на­кон кра­ји­шког ег­зо­ду­са основ­ни, не­де­љи­ви
на­ци­о­нал­ни ин­те­рес Ср­ба исти је као и та­да, исти је и као пре
јед­ног или два ве­ка: те­ри­то­ри­јал­но, по­ли­тич­ко, ду­хов­но и кул­
тур­но ује­ди­ње­ње срп­ског на­ро­да на свим те­ри­то­ри­ја­ма ко­је
ве­ко­ви­ма на­ста­њу­је, у окви­ру соп­стве­не на­ци­о­нал­не др­жа­ве.
То пра­во оста­је не­при­ко­сно­ве­но без об­зи­ра на ис­ход по­ли­тич­
ко-ди­пло­мат­ских ига­ра ве­ли­ких си­ла во­ђе­них то­ком про­те­кле
де­це­ни­је. То пра­во оста­је ва­ља­но и без об­зи­ра на при­вре­ме­не
из­ме­не де­мо­граф­ске сли­ке тих те­ри­то­ри­ја, ство­ре­не ге­но­цид­
ним те­ро­ром над срп­ским жи­вљем.
Под­се­ти­мо се још јед­ном – Је­вре­ји су се два ми­ле­ни­ју­ма по­
здра­вља­ли са До­го­ди­не у Је­ру­са­ли­му и твр­дом упор­но­шћу до­че­
ка­ше тај дан; па и Ср­би мо­ра­ју, ма­кар и сле­де­ћих пе­де­сет го­ди­
на, да се по­здра­вља­ју са До­го­ди­не у Кни­ну! и До­го­ди­не на Га­зи­ме­
ста­ну!  z си­лу су ин­тер­ни­ра­ни у ло­го­ре за ци­ви­ле. У ок­то­бру 1995. де­ле­
74 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Ч е­твр­тог ав­гу­ста 1995. хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге, уз одо­бре­ње
и по­др­шку НА­ТО-а, у са­деј­ству са сна­га­ма Хр­ват­ског ви­је­ћа
од­бра­не (ХВО) и Ар­ми­је БиХ, из­вр­ши­ле су агре­си­ју на Срп­
ску област Кра­ји­на (сје­вер­на Дал­ма­ци­ја, Ли­ка, Кор­дун и Ба­ни­ја),
у са­ста­ву Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.
Агре­си­ја је из­вр­ше­на упр­кос чи­ње­ни­ца­ма да је ова област би­
ла под за­шти­том УН-а (сек­то­ри Југ и Сје­вер) и да су де­ле­га­ци­је
РСК дан при­је у Же­не­ви на са­стан­ку са хр­ват­ском де­ле­га­ци­јом,
пред пред­став­ни­ци­ма УН-а, и у Бе­о­гра­ду, пред пред­став­ни­ком
САД, као во­де­ћом чла­ни­цом НА­ТО-а, при­хва­ти­ле при­је­длог
ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да се пре­го­во­ри који се односе на за­
вр­шни по­ли­тич­ки спо­ра­зу­м по пи­та­њу ста­ту­са Кра­ји­не во­де на
ба­зи Пла­на З-4, а у ци­љу за­у­ста­вља­ња вој­них ак­ци­ја усмје­ре­них
јед­них пре­ма дру­ги­ма, и за­уз­врат до­би­ле чвр­сте га­ран­ци­је да
на­па­да не­ће би­ти.
Про­тив кра­ји­шких Ср­ба (око 230.000 жи­те­ља са око 30.000 вој­
ни­ка) ан­га­жо­ва­но је око 200.000 вој­ни­ка, од ко­јих је ди­рект­но у
опе­ра­ци­ји уче­ство­ва­ло 138.500 при­пад­ни­ка ХВ, МУП-а и ХВО-а.
Ако се то­ме до­да­ју му­сли­ман­ске и НА­ТО-сна­ге, агре­со­ра је би­ло
ви­ше не­го ста­нов­ни­ка у Кра­ји­ни, а омјер вој­ни­ка је био нај­ма­ње
7:1 у ко­рист агре­со­ра.
И док је ци­је­ла Кра­ји­на би­ла из­ло­же­на до­тад не­ви­ђе­ној ар­ти­
ље­риј­ској ва­три и док су хр­ват­ски вој­ни­ци уби­ја­ли и спа­љи­ва­ли
све што је срп­ско, вр­хов­ни ко­ма­дант хр­ват­ске вој­ске и пред­сјед­
ник Хр­ват­ске Фра­њо Туђ­ман је пре­ко ра­ди­ја и ТВ-а „у име де­мо­
крат­ске вла­сти Хр­ват­ске“ по­зи­вао Ср­бе „да оста­ну код сво­јих ку­
ћа и без бо­ја­зни за свој жи­вот и сво­ју имо­ви­ну, до­че­ка­ју хр­ват­ску
власт“.
За не­ко­ли­ко да­на не­рав­но­прав­не бор­бе сло­мљен је от­пор
Срп­ске вој­ске Кра­ји­не (СВК). На­род за­пад­не Кра­ји­не, по­уч­ ен
„исто­риј­ским ис­ку­ством“, кре­ће у до­тад нај­ве­ћу срп­ску „се­о­бу“
(око 220.000 љу­ди) – на ис­ток, бра­ћи по вје­ри и на­ци­ји.
Хр­ват­ски вој­ни­ци (а за њи­ма ни­су за­о­ста­ја­ли ни му­сли­ман­ски)
над Ср­би­ма са ко­ји­ма су до­шли у кон­такт упо­тре­бља­вају већ то­
ли­ко пу­та ис­про­ба­не ме­то­де ли­кви­да­ци­ја (кла­ња, спа­љи­ва­ња,
ме­так у по­ти­љак, ба­ца­ње у ја­ме, ...), али и не­ке но­ве ме­то­де (за­
мр­за­ва­ње и спа­љи­ва­ње хе­ми­ка­ли­ја­ма).
И кад је пре­стао сва­ки от­пор СВК, агре­сор је уби­јао љу­де у из­
бје­глич­ким ко­ло­на­ма и до Уне и пре­ко Уне, ду­бо­ко у те­ри­то­ри­ју
Ре­пу­бли­ке Срп­ске. На пу­те­ви­ма ко­ји­ма су се кре­та­ле кра­ји­шке
из­бје­глич­ке ко­ло­не оста­ја­ли су ле­ше­ви уби­је­них ар­ти­ље­риј­ским
гра­на­та­ма, ави­он­ским бом­ба­ма, снај­пер­ским хи­ци­ма, но­же­ви­ма,
...
На еви­ден­ци­ји Ве­ри­та­са на­ла­зе се име­на 1.922 по­ги­ну­лих
и не­ста­лих Ср­ба из ове ак­ци­је и по­сли­је, од че­га 1.192 ци­ви­ла
(62%), од ко­јих су око по­ло­ви­не би­ли ста­ри­ји од 60 го­ди­на. Ме­ђу
жр­тва­ма се на­ла­зе 534 жене (28%), од ко­јих су дви­је тре­ћи­не би­
ле ста­ри­је од 60 го­ди­на, што пред­ста­вља је­дан од цр­них ре­кор­да
по­сљед­њег гра­ђан­ског ра­та на про­сто­ри­ма негдашње Ју­го­сла­
ви­је. Ме­ђу жр­тва­ма је и 19 ли­ца до 18 го­ди­на ста­ро­сти, од ко­јих
и дјеце на узрасту од 9 до 14 го­ди­на. Од укуп­ног бро­ја жр­та­ва до
кра­ја ав­гу­ста је уби­је­но 1.764 љу­ди или у про­сје­ку по 68 днев­но.
Од укуп­ног бро­ја жр­та­ва до са­да је ри­је­ше­на суд­би­на 894 ли­
ца, док се на еви­ден­ци­ји не­ста­лих во­ди још 1.028 ли­ца, од че­га
669 ци­ви­ла, ме­ђу ко­ји­ма 342 же­не. Хр­ват­ска без ва­ља­ног раз­ло­
га избјегава екс­ху­ма­ци­је и по­зна­тих мје­ста уко­па нај­ма­ње 438
по­смрт­них оста­та­ка – углав­ном под озна­ком „не­по­знат“ – што
је је­дин­ствен слу­чај на под­руч­ју бив­ше Ју­го­сла­ви­је, као што без
пра­вог раз­ло­га оте­же и са иден­ти­фи­ка­ци­ја­ма 268 екс­ху­ми­ра­них
по­смрт­них оста­та­ка.
Око 1.500 при­пад­ни­ка СВК је пре­жи­вје­ло за­ро­бља­ва­ње, од
ко­јих су мно­ги су­ђе­ни и осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне за­тво­
ра због кри­вич­ног дје­ла рат­ног зло­чи­на. Око 3.200 ста­рих и не­
моћ­них, ко­ји ни­су хтје­ли или ни­су мо­гли на­пу­сти­ти ог­њи­шта, на
га­ти Ме­ђу­на­род­ног ко­ми­те­та Цр­ве­ног кр­ста (МКЦК) по спа­ље­ној
ПОСЛЕ олујЕ
Са­во Штр­бац, пред­сјед­ник Ве­ри­тас-а
Ге­но­цид­на ак­ци­ја Олу­ја
- удру­же­ни зло­чи­нач­ки
по­ду­хват
Кра­ји­ни су по­пи­са­ли 8.444 ли­ца, углав­ном
ста­рих и не­моћ­них, ме­ђу ко­ји­ма је би­ло
око 2.000 Хр­ва­та и ма­ло му­сли­ма­на, та­ко­
ђе жи­те­ља Кра­ји­не.
Кра­ји­на је опу­сто­ше­на, опљач­ка­на, па
по­ру­ше­на и за­па­ље­на. Пе­дант­ни при­пад­
ни­ци УН-а и пред­став­ни­ци ра­зних ху­ма­
ни­тар­них ор­га­ни­за­ци­ја из­бро­ја­ли су са­мо
у сек­то­ру „Југ“ око 22.000 де­ва­сти­ра­них
обје­ка­та и кон­ста­то­ва­ли да је уни­ште­но и
оште­ће­но пре­ко 80% свих обје­ка­та у Кра­
ји­ни. Ни­су би­ли по­ште­ђе­ни ни цр­кве­ни,
кул­тур­ни, исто­риј­ски срп­ски, као ни ан­ти­
фа­ши­стич­ки спо­ме­ни­ци.
Ова агре­си­ја, под код­ним на­зи­вом Олу­
ја, спро­во­ђе­на је, као, уоста­лом, и оне ко­је
су јој прет­хо­ди­ле (Ми­ље­вач­ки пла­то, Ма­
сле­ни­ца, Ме­дач­ки џеп и Бље­сак), по так­
ти­ци „спр­же­не зе­мље“, што је по­ло­ви­ном
но­вем­бра исте го­ди­не до­се­гло раз­мје­ре
пот­пу­ног за­ти­ра­ња срп­ске за­јед­ни­це у
Кра­ји­ни.
Иако је би­ло очи­глед­но да је хр­ват­ска
власт ову агре­си­ју подузела због оп­ти­ра­
ња те­ри­то­ри­је без срп­ске ве­ћи­не, ко­ја је
на ње­му жи­вје­ла, Са­вјет без­бјед­но­сти –
осим „сна­жне осу­де хр­ват­ске вој­не офан­
зи­ве ве­ли­ких раз­мје­ра“ (Р 1009/95) – ни­
овога пута није до­нио би­ло ка­кве ка­зне­не
мје­ре про­тив агре­со­ра.
Пред­сјед­ник РХ Фра­њо Туђ­ман је мо­гао
да – без бо­ја­зни од би­ло ка­квих по­сље­ди­
ца – већ 6. ав­гу­ста на книн­ској твр­ђа­ви, у
по­бјед­нич­ком за­но­су, уз­ви­ку­је да су „Ср­би
до­бро­вољ­но на­пу­сти­ли Кра­ји­ну“ (са­мо­
прог­на­ли се!) и да им „за­же­ли сре­ћан пут“,
те да у хр­ват­ском Са­бо­ру 15. ја­ну­а­ра 1996.
кон­ста­ту­је да „успје­шним из­во­ђе­њем ак­
ци­је ’Олу­ја’ за сваг­да је ри­је­шен глав­ни
уну­тра­шњи про­блем хр­ват­ске др­жа­ве“.
Нај­ве­ћи па­ра­докс ове агре­си­је, као
уоста­лом и оних ко­је су јој прет­хо­ди­ле,
на­ла­зи се у чи­ње­ни­ци што је агре­сор би­
ла чла­ни­ца УН-а, а Кра­ји­на зо­на под за­
шти­том исте ор­га­ни­за­ци­је, и што су не­ке
дру­ге чла­ни­це те ор­га­ни­за­ци­је одо­бри­ле
и уче­ство­ва­ле у са­мој агре­си­ји. Та­ко Бил
Клин­тон, та­да­шњи пред­сјед­ник САД-а и
нај­моћ­ни­је си­ле на сви­је­ту, у ме­мо­а­ри­ма
Мој жи­вот, об­ја­вље­ним 2004, ис­ти­че да је
у ври­је­ме Олу­је „на­ви­јао за Хр­ва­те“, у че­му
га је једино по­др­жао та­да­шњи ње­мач­ки
кан­це­лар Хел­мут Кол.
Ту­жи­ла­штво Три­бу­на­ла у Хагу је, на­кон
ду­го­го­ди­шње ис­тра­ге, по­ди­гло оп­ту­жни­
цу (пр­ву 2001, а посљедњу 2007) про­тив
хр­ват­ских ге­не­ра­ла Ан­те Го­то­ви­не, као
глав­ног опе­ра­тив­ног ко­ман­дан­та хр­ват­
ских сна­га у опе­ра­ци­ји Олу­ја за сек­тор Југ,
те Мла­де­на Мар­ка­ча, ко­ман­дан­та спе­ци­
јал­них је­ди­ни­ца МУП-а РХ, и Ива­на Чер­ма­
ка, ко­ман­дан­та Збор­ног мје­ста Книн. Те­ре­
ти их се да су од ју­ла до кра­ја сеп­тем­бра
1995. са дру­ги­ма – укљу­чу­ју­ћи и цје­ло­куп­
ни хр­ват­ски по­ли­тич­ки, вој­ни и по­ли­циј­
ски врх из рат­ног пе­ри­о­да, ме­ђу ко­ји­ма
су име­но­ва­ни Фра­њо Туђ­ман, пред­сјед­
ник РХ, Гој­ко Шу­шак, ми­ни­стар од­бра­не
РХ, Јан­ко Бо­бет­ко и Зво­ни­мир Чер­вен­ко,
на­чел­ни­ци Глав­ног сто­же­ра ХВ-а, сви по­
кој­ни, а од жи­вих ге­не­ра­ли: Мир­ко Но­рац,
ко­ма­дант збор­ног под­руч­ја Го­спић, Ра­хим
Аде­ми, за­мје­ник ко­ма­дан­та Збо­р­ног под­
руч­ја Сплит, Ми­љен­ко Цр­њац, ко­ма­дант
Збор­ног под­руч­ја Кар­ло­вац, Ма­те Ла­у­
шић, ко­ма­дант Вој­не по­ли­ци­је и Мар­ки­
ца Ре­бић, по­моћ­ник ми­ни­стра од­бра­не
за по­сло­ве без­бјед­но­сти, те Иван Јар­њак,
ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва и Ју­ре Ра­
дић, ми­ни­стар об­но­ве – уз по­моћ мно­гих
не­и­ме­но­ва­них при­пад­ни­ка вој­них, по­ли­
циј­ских, по­ли­тич­ких и стра­нач­ких струк­ту­
ра са свих ни­воа „су­дје­ло­ва­ли у удру­же­ном
зло­чи­нач­ком по­ду­хва­ту чи­ји је за­јед­нич­ки
циљ био при­сил­но и трај­но укла­ња­ње Ср­
ба са под­руч­ја Кра­ји­не, си­лом, за­стра­ши­
ва­њем или прет­њом си­лом, про­го­ни­ма,
при­сил­ним ра­се­ља­ва­њем, пре­мје­шта­њем
и де­пор­та­ци­јом, од­у­зи­ма­њем и уни­шта­
ва­њем имо­ви­не или дру­гим сред­стви­ма“,
што пред­ста­вља или укљу­чу­је по­чи­ње­ње
кри­вич­них дје­ла зло­чи­на про­тив чо­вјеч­
ПОСЛЕ олујЕ
но­сти и кр­ше­ња за­ко­на и оби­ча­ја ра­то­ва­
ња. Осим на­ве­де­них кри­вич­них дје­ла ко­ја
су дио удру­же­ног зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та,
на те­рет им се ста­вља­ју дје­ла уби­ста­ва и
му­че­ња, као пред­ви­дљи­ва и мо­гу­ћа по­
сље­ди­ца спро­во­ђе­ња та­квог по­ду­хва­та.
Пред Трибуналом у Хагу је у мар­ту 2008.
по го­ре по­ме­ну­тој оп­ту­жни­ци за­по­чео је
ду­го оче­ки­ва­ни глав­ни пре­трес. До­ка­зни
по­сту­пак је окон­чан 11. ју­на ове го­ди­не.
За ви­ше од дви­је го­ди­не у суд­ни­ци се за­
сје­да­ло 303 рад­на да­на и са­слу­ша­но је 145
свје­до­ка, од ко­јих је оп­ту­жба по­зва­ла 81,
од­бра­на 57, а суд­ско ви­је­ће седам. Уко­ли­
ко не бу­де за­хтје­ва за из­во­ђе­ње но­вих до­
ка­за, за­вр­шне ри­је­чи ће се одржати од 30.
ав­гу­ста до 2. сеп­тем­бра ове го­ди­не. Не­ма
ни­ка­кве сум­ње да ће пре­су­да ко­ју ће Три­
бу­нал донијети вје­ро­ват­но до кра­ја ове
го­ди­не има­ти ве­ли­ки зна­чај и за хр­ват­ску
др­жа­ву и за Ср­бе из Хр­ват­ске. Кван­ти­тет и
ква­ли­тет до­ка­за из­ве­де­них у то­ку глав­ног
пре­тре­са од стра­не ту­жи­ла­штва и суд­ског
ви­је­ћа учвр­шћу­је оп­ти­ми­зам нас кра­ји­
шких Ср­ба да ће пре­су­да би­ти осу­ђу­ју­ћа.
Упр­кос на­во­ди­ма оп­ту­жбе и до­са­да­
шњем то­ку глав­ног пре­тре­са, у РХ је још на
сна­зи „де­кла­ра­ци­ја о Олу­ји“, ко­ју је Са­бор
усво­јио 30. ју­на 2006, у ко­јој се тој ак­ци­ји,
по­ред већ по­зна­тих атри­бу­та „вој­но-ре­
дар­стве­не ак­ци­је спро­ве­де­не уз по­шти­
ва­ње свих од­ред­би ме­ђу­на­род­ног рат­ног,
ху­ма­ни­тар­ног и ци­вил­ног пра­ва“ до­да­ју
и но­ве „по­бјед­нич­ке, од­лу­чу­ју­ће, не­за­бо­
рав­не и по­сљед­ње хр­ват­ске бит­ке“, као и
атри­бу­те „ме­ђу­на­род­не прав­но ле­ги­тим­не
и са­ве­знич­ке ан­ти­те­ро­ри­стич­ке ак­ци­је“.
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца још ни­је ре­а­го­ва­
ла на ова­кву де­кла­ра­ци­ју, већ, на­про­тив,
да ап­сурд бу­де пот­пун, спре­ма се да Хр­
ват­ску, по­ред НА­ТО-а, при­ми и у Европ­ску
уни­ју.
Иако је глав­ни ту­жи­лац Три­бу­на­ла у Хагу
Серж Бра­мерц 18. ју­на ове го­ди­не у Са­вје­
ту без­бјед­но­сти УН-а ис­та­као да Хрватска
још уви­јек ни­је ри­је­ши­ла за­хтје­ве Ту­жи­
2/2010  l  Двери српске  l  75
 ла­штва у ве­зи са не­стан­ком
ва­жних до­ку­ме­на­та хр­ват­ске
вој­ске из вре­ме­на опе­ра­ци­је
Олу­ја, ко­је оп­ту­жба го­ди­на­
ма не­у­спје­шно по­тра­жу­је за
по­тре­бе су­ђе­ња по­ме­ну­тим
ге­не­ра­ли­ма, Хр­ват­ска је 30.
ју­на о. г. отво­ри­ла и пре­о­ста­
ла три по­гла­вља у при­ступ­
ним пре­го­во­ри­ма за ула­зак
у ЕУ. Нео­че­ки­ва­но отва­ра­
ње по­гла­вља о „пра­во­су­ђу
и основ­ним пра­ви­ма“ у Хр­
ват­ској се ту­ма­чи као „про­
из­вод по­ли­тич­ке ку­хи­ње по
прин­ци­пу ба­ти­не и мр­кве“,
тј. као тре­нут­на на­гра­да за
без­ре­зер­вну ко­о­пе­ра­тив­
ност и по­слу­шност у „скла­
па­њу коц­ки­ца“ на Бал­ка­ну и
као на­гра­да за отва­ра­ње ис­тра­ге про­тив
Ми­ро­сла­ва Туђ­ма­на, Мар­ки­це Ре­би­ћа и
Ан­те Гу­ги­ћа, бив­ших офи­ци­ра Вој­не си­
гур­но­сне слу­жбе (СИС), ко­ји су од 1997. до
2000. би­ли за­ду­же­ни за план­ско оп­стру­и­
са­ње хр­ват­ске са­рад­ње са ха­шким су­дом,
што је укљу­чи­ва­ло и скри­ва­ње и љу­ди и
до­ку­ме­на­та.
А гдје смо ми кра­ји­шки Ср­би
пет­на­ест го­ди­на по­сли­је из­го­на
И да­ље смо (углав­ном) прог­на­ни­ци,
бес­кућ­ни­ци, апа­три­ди и исе­ље­ни­ци, оп­те­
ре­ће­ни епи­те­ти­ма агре­со­ра и рат­них зло­
чи­на­ца. На спис­ку про­це­су­и­ра­них за рат­
не зло­чи­не у Хр­ват­ској са ста­њем на дан
31. март 2010. на­ла­зи се 1.534 (433 под ис­
тра­гом, 563 под оп­ту­жбом и 538 осу­ђе­них)
ли­ца углав­ном кра­ји­шких Ср­ба и при­пад­
ни­ка бив­ше ЈНА и тек не­ко­ли­ко де­се­ти­на
при­пад­ни­ка хр­ват­ских ору­жа­них сна­га.
И да­ље по­ста­вља­мо иста пи­та­ња: ка­ко
мо­же­мо би­ти агре­со­ри у др­жа­ви у ко­јој
смо би­ли кон­сти­ту­ти­ван на­род и ка­ко мо­
же­мо би­ти зло­чин­ци ка­да су нас пре­ко 1%
по­би­ли, пре­ко 2/3 прог­на­ли и уни­шти­ли
нам сву при­ват­ну имо­ви­ну и све исто­риј­
ске, кул­тур­не и ду­хов­не спо­ме­ни­ке.
И да­ље се же­ли­мо вра­ти­ти у свој за­ви­
чај, на сво­ја има­ња и у сво­је ста­но­ве. И
да­ље же­ли­мо са­ку­пи­ти ко­сти по­би­је­них
ро­ђа­ка и са­хра­ни­ти их по на­шим пра­во­
слав­ним оби­ча­ји­ма. Али же­ли­мо да наш
по­вра­так бу­де одр­жив и до­сто­јан чо­вје­ка
на по­чет­ку тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма.
Свје­сни смо да Хр­ват­ска и да­ље оне­мо­
гу­ћа­ва или оте­жа­ва наш по­вра­так пре­ко
ве­ли­ког бро­ја дис­кри­ми­ни­ра­ју­ћих за­ко­
на, на осно­ву ко­јих нам је и од­у­зе­ла мно­га
имо­вин­ска, сте­че­на и по­ли­тич­ка пра­ва и
да до­бро­вољ­но ни­ти же­ли ни­ти хо­ће да
по­но­во на­ру­ши ет­нич­ким чи­шће­њем сте­
че­ну и ду­го пла­ни­ра­ну и оче­ки­ва­ну „де­мо­
граф­ску рав­но­те­жу“.
76 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
И у пет­на­е­стој го­ди­ни на­шег из­гнан­
ства, док пред­сјед­ник хр­ват­ске др­жа­ве у
сред Бе­о­гра­да јав­но из­ја­вљу­је да су свим
из­бје­глим Ср­би­ма „вра­та по­врат­ка“ у Хр­
ват­ску ши­ром отво­ре­на, у прак­си се у од­
но­су на срп­ско пи­та­ње ско­ро ни­шта ни­је
про­мје­ни­ло на бо­ље. На­про­тив, и да­ље се
гло­ри­фи­ку­је уста­штво на спорт­ским утак­
ми­ца­ма и кон­цер­ти­ма естрад­них зви­је­зда;
пред на­ци­он ­ ал­ним су­до­ви­ма и да­ље су у
упо­тре­би дво­стру­ки стан­дар­ди; и да­ље се
хап­се и на­па­да­ју по­врат­ни­ци и ту­ри­сти из
Ср­би­је; и да­ље се де­ва­сти­ра­ју пра­во­слав­
не све­ти­ње и зна­ме­ња; по­но­во се при­зи­ва
осни­ва­ње „хр­ват­ске пра­во­слав­не цр­кве“
из вре­ме­на НДХ-а; по­но­во се ис­пи­си­ју
гра­фи­ти „Ср­бе на вр­бе“, ... што све ску­па
Србима ша­ље ја­сну по­ру­ку да су и да­ље
не­по­жељ­ни у Хр­ват­ској.
Све се то де­ша­ва у го­ди­ни у ко­јој се оче­
ку­је да Три­бу­нал у Хагу већ по­ме­ну­тим
хр­ват­ским ге­не­ра­ли­ма донесе осуђујућу
пресуду, а, по­сред­но, и ци­је­лом вој­ном
и по­ли­тич­ком вр­ху РХ из рат­ног пе­ри­о­
да – жи­ви­ма и мр­тви­ма – за „су­дје­ло­ва­ње
у удру­же­ном зло­чи­нач­ком по­ду­хва­ту“, и
у го­ди­ни у ко­јој је Вла­да Ср­би­је под­ни­је­ла
Ме­ђу­на­род­ном су­ду прав­де (МСП) кон­тра­
ту­жбу про­тив Хр­ват­ске за ге­но­цид над
Ср­би­ма из ре­ги­је Кра­ји­на по­чи­њен упра­во
за ври­је­ме и по­сли­је ак­ци­је „Олу­ја“, с при­је­
дло­гом да суд Хр­ват­ској наложи да – по­
ред ка­жња­ва­ња по­чи­ни­ла­ца и пла­ћа­ња
од­ште­те – оси­гу­ра усло­ве за њи­хов ми­ран
и но­ри­ма­лан жи­вот укљу­чу­ју­ћи и пот­пу­
но по­шти­ва­ње њи­хо­вих на­ци­он ­ ал­них и
људ­ских пра­ва, и да са ли­сте др­жав­них
пра­зни­ка из­ба­ци „Дан по­бје­де и до­мо­вин­
ске за­хвал­но­сти“ и „Дан хр­ват­ских бра­
ни­те­ља“, ко­ји се сла­ве 5. ав­гу­ста, као дан
три­јум­фа у ге­но­цид­ној опе­ра­ци­ји Олу­ја,
али и у го­ди­ни ка­да је Хр­ват­ска отво­ри­ла
и пре­о­ста­ла три по­гла­вља, ме­ђу ко­ји­ма и
„по­гла­вље над под­гла­вљи­ма“ – пра­во­су­ђе
и основ­на пра­ва, у при­ступ­ним пре­го­во­
ри­ма са Европ­ском уни­јом.
По­што ни пет­на­­ест го­ди­на по за­вр­шет­
ку ра­та и ег­зо­ду­са Ср­ба хр­ват­ска др­жа­ва
не успи­је­ва (или не же­ли) да срп­ско пи­та­
ње ријеши по европ­ским стан­дар­ди­ма, а
ма­ла је вје­ро­ват­но­ћа да ће га у до­глед­но
ври­је­ме ри­је­ши­ти, прог­на­ни Ср­би рје­ше­
ње сво­га ста­ту­са у Хр­ват­ској ви­де у ак­ти­
ви­ра­њу и при­мје­ни Пла­на З-4 с по­чет­ка
1995, ко­јим им је ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца
(УН, ЕУ, САД и Ру­си­ја) га­ран­то­ва­ла „др­жа­
ву у др­жа­ви“. На­им ­ е, Ср­би из Хр­ват­ске
вје­ру­ју да ауто­ри овај план ни­су пра­ви­ли
за „јед­но­крат­ну упо­тре­бу“ или за та­да­
шње чел­ни­ке Хр­ват­ске, РСК или СРЈ, већ
на осно­ву оп­ти­мал­них исто­риј­ских и та­
да­шњих окол­но­сти и чи­ње­ни­ца ка­ко би
се убу­ду­ће и за сва вре­ме­на на нај­бо­љи
мо­гу­ћи на­чин ри­је­ши­ли ду­ги исто­риј­ски
спо­ро­ви из­ме­ђу хр­ват­ског и срп­ског на­
ро­да на про­сто­ру Хват­ске, а са­мим тим из­
бје­гли и кр­ва­ви рат­ни су­ко­би, ко­ји су се у
20. ви­је­ку ци­клич­ки по­на­вља­ли.
А од­лу­ка Mеђународног су­да прaвде
од 22. ју­ла ове го­ди­не о ле­гал­но­сти Де­
кла­ра­ци­је о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва од 17.
фебруара 2008. по­сред­но по­твр­ђу­је и ле­
га­ли­тет и ле­ги­ти­ми­тет ака­та ко­је су Ср­би
из Хр­ват­ске по­чет­ком де­ве­де­стих го­ди­на
про­шлог ви­је­ка до­ни­је­ли о раз­дру­жи­ва­
њу са Хр­ват­ском и про­гла­ша­ва­њу сво­је
са­мо­стал­не и не­за­ви­сне др­жа­ве, тим ви­
ше што су у то ври­је­ме има­ли ста­тус кон­
сти­ту­тив­ног на­рода, и та­ко им оста­вља и
не­ке но­ве мо­гућ­но­сти да, ди­пло­мат­ским и
прав­ним пу­тем, по­но­во до­ђу до пу­не др­
жав­но­сти.
Због то­га прог­на­ни и ши­ром сви­је­та ра­
се­ље­ни Ср­би из Хр­ват­ске, као и ве­ћи­на
оних ко­ји су се вра­ти­ли, још уви­јек оче­ку­ју
зна­чај­ни­ју по­моћ ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це
на рје­ша­ва­њу њи­хо­вог пи­та­ња, по­себ­но
и пи­та­ња ста­ту­са, јер би се је­ди­но та­ко
до­не­кле ис­пра­ви­ла ве­ли­ка исто­риј­ска и
људ­ска не­прав­да, ко­јој је и са­ма уве­ли­ко
ку­мо­ва­ла, пре­ма Ср­би­ма из Хр­ват­ске.  z
У Бе­о­гра­ду, ав­гу­ста 2010. л. Г.
ПОСЛЕ олујЕ
Ми­ло­рад Бу­ха
Хр­ват­ска кра­ђа
срп­ског кул­тур­ног бла­га
Др­жав­ни ор­га­ни Хр­ват­ске и хр­ват­ске кул­тур­не и про­свет­не уста­но­ве (од вре­
ме­на кад је Хр­ват­ска би­ла у окви­ру Хаб­сбур­шке мо­нар­хи­је) не­пре­ста­но су
чи­ни­ли све да по­ка­то­ли­че што ви­ше пра­во­слав­них Ср­ба и да их пре­ве­ду у
хр­ват­ску на­ци­ју. Ус­пут су гру­бо и нео­ме­та­ни ни­од ­ко­га при­сва­ја­ли срп­ски
је­зик, срп­ску кул­тур­ну ба­шти­ну, срп­ску исто­ри­ју, а срп­ске ет­нич­ке и исто­риј­
ске зе­мље про­гла­ша­ва­ли хр­ват­ским
„Срп­ска ви­ла на­дах­њи­ва­ла је срп­ске пе­
сни­ке.“
„Као оток сред мле­тач­ког зе­мљи­шта
по­сто­ја­ше од ста­ри­не обрт­на и тр­го­
вач­ка ре­пу­бли­ка срп­ска Ду­бров­ник.“
Ме­до Пу­цић – Ср­бин ри­мо­ка­то­лик
„Ср­бе пре­ко Дри­не! И та се ло­зин­ка сли­
је­по слу­ша и слу­ша­ће се до оног усуд­ног
да­на ко­ји мо­ра да до­ђе, кад ће је­дан ве­ли­
ки ка­та­кли­зам обо­ри­ти све те умјет­не
огра­де, или, ја­ох, по­ру­ши­ти и по­сљед­ње
бе­де­ме на­род­не срп­ске згра­де и та­да ће –
Хр­ва­ти би­ти за­до­вољ­ни!“
Лу­јо Вој­но­вић, лист Ду­бров­ник, 1897.
 
Ка­да не­ко фи­зич­ко ли­це укра­де не­ку
ствар, из­ло­же­но је про­го­ну др­жав­них
пра­во­суд­них ор­га­на. Ако је про­це­ње­на
вред­ност укра­де­ног пред­ме­та ви­со­ка,
над­ле­жни др­жав­ни су­до­ви ће стро­го пре­
су­ди­ти. Са­вре­ме­на др­жа­ва има ор­га­не за
хва­та­ње по­чи­ни­ла­ца кри­вич­них де­ла, од­
го­ва­ра­ју­ће за­ко­но­дав­ство и пра­во­суд­ни
си­стем за њи­хо­во ка­жња­ва­ње. Осум­њи­
че­но фи­зич­ко ли­це је не­ви­но док му се, у
по­ступ­ку пред су­дом, не до­ка­же кри­ви­ца.
Др­жа­ва шти­ти и сво­ју имо­ви­ну и кул­
тур­ну ба­шти­ну – и од по­је­ди­на­ца, и од
дру­штве­них за­јед­ни­ца и од дру­гих др­жа­
ва. То је ње­на не­за­о­би­ла­зна оба­ве­за.
Ис­ку­ство нам по­ка­зу­је да ме­ђу­на­род­
ни си­стем не при­ме­њу­је од­го­ва­ра­ју­ће
ме­ре да би се за­шти­ти­ле имо­ви­на, кул­
тур­на ба­шти­на и ин­те­лек­ту­ал­на сво­ји­на
јед­не др­жа­ве или на­ци­је од при­сва­ја­ња
и кра­ђе тих до­ба­ра од стра­не дру­гих др­
жа­ва, дру­гих на­ци­ја, па и ме­ђу­на­род­них
ор­га­ни­за­ци­ја. Да је то та­ко, по­ка­зу­је нам
при­мер кра­ђе срп­ске имо­ви­не, кул­тур­
не ба­шти­не и ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не од
стра­не хр­ват­ске на­ци­је и хр­ват­ске др­жа­
ве, уз све­срд­ну по­др­шку Хр­ват­ској Ва­ти­
ка­на, за­пад­но­е­вроп­ских др­жа­ва и САД-а.
Да та по­др­шка ни­је ду­го­трај­на, не би
би­ло мо­гу­ће да Хр­ват­ска из­вр­ши рат­ни
зло­чин ге­но­ци­да над срп­ским на­ро­дом у
Дру­гом свет­ском ра­ту и у вре­ме раз­би­ја­
ња Ју­го­сла­ви­је, од 1990. до 1995. Уз ова
рат­на звер­ства др­жав­ни ор­га­ни Хр­ват­ске
и хр­ват­ске кул­тур­не и про­свет­не уста­
но­ве (од вре­ме­на када је Хр­ват­ска би­ла
у окви­ру Хаб­сбур­шке мо­нар­хи­је) не­пре­
ста­но су чи­ни­ли све да по­ка­то­ли­че што
ви­ше пра­во­слав­них Ср­ба и да их пре­ве­ду
у хр­ват­ску на­ци­ју. Ус­пут су гру­бо и ни од
кога нео­ме­та­ни при­сва­ја­ли срп­ски је­зик,
срп­ску кул­тур­ну ба­шти­ну, срп­ску исто­ри­
ју, а срп­ске ет­нич­ке и исто­риј­ске зе­мље
про­гла­ша­ва­ли хр­ват­ским.
Уни­шта­ва­ње оста­лог ­
ду­хов­ног и кул­тур­ног бла­га
На Бал­ка­ну су се од­вај­ка­да пре­ла­ма­ли
и су­ко­бља­ва­ли раз­ли­чи­ти иде­о­ло­шки,
по­ли­тич­ки, вој­ни, еко­ном­ски и кон­фе­
си­о­нал­ни ин­те­ре­си. Свет­ски моћ­ни­ци и
про­та­го­ни­сти, твор­ци број­них про­јек­
ци­ја, на­ме­та­ли су и спро­во­ди­ли сво­је
ин­те­ре­се на нај­гру­бљи рат­но­о­сва­јач­ки,
по­ро­бљи­вач­ки и аси­ми­ла­тор­ски на­чин.
Ра­за­ра­њи­ма, ра­то­ви­ма, кра­ђа­ма уни­
шта­ва­на су број­на при­род­на, људ­ска,
кул­тур­на, при­вред­на и ду­хов­на до­бра.
Пр­ва ме­та на­па­да не­при­ја­те­ља Срп­ства
и пра­во­сла­вља су би­ла срп­ска ду­хов­на
све­ти­шта – ма­на­сти­ри и њи­хо­ви ко­на­ци,
цр­кве, ико­но­ста­си, ико­не, цр­кве­не сли­ке,
ста­ре књи­ге, ру­ко­пи­си, цр­кве­не би­бли­о­
те­ке и дру­го кул­тур­но и про­свет­но бла­го.
О стра­да­њу ду­хов­ног бла­га и раз­ме­ра­ма
уни­ште­ња дру­гих кул­тур­них до­ба­ра пи­
са­ли су број­ни ин­те­лек­ту­ал­ци. Ге­но­цид­
ни обим скр­на­вље­ња ду­хов­них до­ба­ра
и кул­тур­не ба­шти­не, уни­шта­ва­ње спо­ме­
ни­ка кул­ту­ре и вред­них умет­ни­на имао је
ја­сан циљ – на­но­ше­ње не­са­гле­ди­ве ште­
те кул­тур­ном и ду­хов­ном иден­ти­те­ту пра­
во­слав­них Ср­ба.
О не­са­гле­ди­во­сти стра­да­ња и уни­шта­
ва­ња кул­тур­них и ду­хов­них до­ба­ра и ду­
хов­ног на­сле­ђа у пра­во­слав­ним епар­хи­
ја­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни и Ре­пу­
бли­ци Хр­ват­ској пи­сао је и мр Сло­бо­дан
Ми­ле­у­снић у књи­зи Ду­хов­ни ге­но­цид, те
др Све­то­зар Ли­ва­да у де­лу Ет­нич­ко чи­
шће­ње – оза­ко­ње­ни зло­чин сто­ље­ћа. Мр
Сло­бо­дан Ми­ле­у­снић рат про­тив кул­тур­
ног бла­га јед­ног на­ро­да кроз ње­го­во оп­
ште уни­шта­ва­ње с правом на­зи­ва ду­хов­
ним ге­но­ци­дом. У под­на­сло­ву књи­ге Кул­
ту­ро­цид – књи­го­цид у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­
ској и др Све­то­зар Ли­ва­да ис­ти­че: „Што се
кул­ту­ро­ци­да ти­че, на­ша је ствар­ност су­
ро­ви­ја од нај­ве­ће хи­сто­риј­ске бру­тал­но­
сти. Ри­јеч је о зло­чи­ну о ко­јем се шу­ти…
не­ста­ли су го­то­во сви спо­ме­ни­ци на те­му
ан­ти­фа­ши­зма, ме­ђу њи­ма и ре­мек дје­ла
на­ше скулп­ту­ре и јав­не пла­сти­ке. Спо­ми­
ње се број од пре­ко 3.000 обе­леж­ја“. Исти
аутор да­ље на­ста­вља: „Кул­ту­ро­цид-књи­
го­цид та­квих раз­ме­ра ни­је на­стао ’усли­
јед рат­них су­ко­ба’ или као ’ко­ла­те­рал­на
ште­та’, не­го као дио стра­те­ги­је ет­нич­ког
чи­шће­ња без остат­ка.“1
У Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни и Ре­пу­
блици Хр­ват­ској је уни­ште­но и оскр­на­
вље­но:
– 78 пра­во­слав­них обје­ка­та, са ико­
но­ста­си­ма, ико­на­ма и дру­гим ду­хов­ним
вред­но­сти­ма,
– 29 му­зе­ја, са свим умет­ни­на­ма,
– 920 спо­ме­ни­ка, нај­че­шће су то спо­
ме­ни­ци из пе­ри­о­да ан­ти­фа­ши­стич­ке
бор­бе,
– хи­ља­де умет­нич­ких де­ла из да­ље и
бли­же исто­ри­је,
– уни­ште­но је или опљач­ка­но 40 би­
бли­о­те­ка,
1 Све­то­зар Ли­ва­да, Ет­нич­ко чи­шће­ње – оза­ко­ње­ни
зло­чин сто­ље­ћа, Но­ви Сад, 2007, 87
2/2010  l  Двери српске  l  77
 – уни­ште­но је или де­ва­сти­ра­но 181
пра­во­слав­но гро­бље,
– ми­ли­о­ни књи­га пи­са­них ћи­ри­лич­ним
пи­смом,
– при­ват­не умет­нич­ке сли­ке,
– раз­не дру­ге дра­го­це­но­сти ко­је пред­
ста­вља­ју кул­тур­но бла­го јед­ног на­ро­да.
Ово ду­хов­но и кул­тур­но бла­го има
огром­ну вред­ност ка­ко за сва­ког по­је­
дин­ца, та­ко и за срп­ску за­јед­ни­цу у це­ли­
ни. А оно је зна­ча­јан део свет­ске кул­тур­
не ба­шти­не. Огром­на људ­ска енер­ги­ја,
ин­те­лек­ту­ал­но ства­ра­ла­штво, емо­ци­је,
љу­бав, угра­ђе­ни су у ова ду­хов­на до­бра и
кул­тур­не дра­го­це­но­сти. Ге­не­ра­ци­је умет­
ни­ка, књи­жев­ни­ка и осталих ства­ра­ла­ца
са­мо­пре­гор­ним ра­дом су ство­ри­ле де­ла
ве­ли­ке умет­нич­ке, ду­хов­не и кул­тур­не
вред­но­сти, а љу­ди нај­ни­жих мо­рал­них
по­бу­да су их уни­шта­ва­ли.
Срп­ство РСК и Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске је
да­ло број­не на­уч­ни­ке, књи­жев­ни­ке, вој­
ско­во­ђе, по­ли­ти­ча­ре и осталее на­дах­
ну­те ства­ра­о­це: Ни­ко­лу Те­слу, Ми­лу­ти­на
Ми­лан­ко­ви­ћа, Ру­ђе­ра Бо­шко­ви­ћа, Ми­
ла­на Ка­ша­ни­на, Ма­ри­на Др­жи­ћа, Ива­на
Гун­ду­ли­ћа, Џи­ву Гун­ду­ли­ћа, дум Ива­на
Сто­ја­но­ви­ћа, Иву Вој­но­ви­ћа, Вал­та­за­ра
Бо­ги­ши­ћа, Пе­тра Ја­го­ди­ћа Ку­ри­џу, Или­ју
Јан­ко­ви­ћа, Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа, Ву­ка Ман­
ду­ши­ћа и мно­ге дру­ге зна­ме­ни­те љу­де.
Да ли ова срп­ска ели­та за­слу­жу­је да бу­
де фал­си­фи­ко­ва­на, да се умањује истин­
ска вред­ност њи­хо­вих де­ла? По­ли­ти­ком
раз­ли­чи­тих стан­дар­да, фал­си­фи­ка­та,
при­ти­са­ка и уце­на уни­шта­ва се на­ци­о­
нал­ни иден­ти­тет срп­ског на­ро­да.
Нај­по­губ­ни­ја чи­ње­ни­ца је­сте то што се
све­сно уни­шта­ва јед­на од нај­ста­ри­јих и
кул­тур­но нај­бо­га­ти­јих ет­но-це­ли­на, а то
је кра­ји­шка кул­ту­ра. Кра­ји­шни­ци се мо­
гу по­ди­чи­ти сво­јом кул­ту­ром – у обла­сти
књи­жев­но­сти, еп­ске и лир­ске на­род­не
пе­сме, ли­ков­ној умет­но­сти, фол­клор­ном
ства­ра­ла­штву, те је­зич­ком кул­ту­ром с нај­
чи­сти­јим ије­кав­ским из­го­во­ром срп­ског
је­зи­ка, ду­хов­ним вред­но­сти­ма оли­че­ним
у нај­ста­ри­јим ду­хов­ним кул­тур­ним уста­
но­ва­ма, ма­на­сти­ри­ма, цр­ква­ма, гро­бљи­
ма, … Ма­на­сти­ри и цр­кве су по­се­до­ва­ли
ико­не и фре­ске огром­не ду­хов­не и ма­те­
ри­јал­не вред­но­сти.
Кра­ји­шка кул­ту­ра је у из­у­ми­ра­њу, а
прог­на­но ста­нов­ни­штво – због не­до­стат­
ка сред­ста­ва – не­ма мо­гућ­но­сти за раз­
ви­ја­ње свог ду­хов­ног и кул­тур­ног жи­во­
та. Бо­га­та усме­на пре­да­ња су пре­пу­ште­
на за­бо­ра­ву и ти­хом не­стан­ку. Рет­кост је
да­нас чу­ти кра­ји­шког гу­сла­ра – да по­је
о хра­бро­сти, ју­на­штву и чој­ству кра­ји­
шког бор­ца за сло­бо­ду срп­ског на­ро­да.
Двожи­це и че­тве­рожи­це су за­не­ме­ле,
као и гр­ла­ти Кра­ји­шни­ци ко­ји су опе­ва­ли
бор­бе про­тив хр­ват­ске вој­ске (уста­ша) и
стра­них фа­ши­ста из Дру­гог свет­ског ра­та.
Кра­ји­шни­ци су крсну славу за­по­чи­ња­ли
уз ве­се­ле из­вор­не пе­сме из за­ви­ча­ја за­
78 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Нај­по­губ­ни­ја чи­ње­ни­ца при­том је­сте да се
све­сно уни­шта­ва јед­на од нај­ста­ри­јих и кул­
тур­но нај­бо­га­ти­јих ет­но-це­ли­на, а то је кра­
ји­шка кул­ту­ра. Кра­ји­шни­ци се мо­гу по­ди­чи­ти
сво­јом кул­ту­ром у обла­сти књи­жев­но­сти,
еп­ских и лир­ских на­род­них пе­сама, ли­ков­не
умет­но­сти, фол­клор­ног ства­ра­ла­штва, те
је­зич­ком кул­ту­ром с нај­чи­сти­јим ије­кав­ским
из­го­во­ром срп­ског је­зи­ка, ду­хов­ним вред­но­
сти­ма оли­че­ним у нај­ста­ри­јим ду­хов­ним
кул­тур­ним уста­но­ва­ма, ма­на­сти­ри­ма, цр­ква­
ма, гро­бљи­ма…
ли­ва­ју­ћи слав­ску јаг­ње­ти­ну ло­зом и цр­ ћу­ти, а пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је се
ним ви­ном. И та­ко три да­на. Слав­ски ску­ извињава Хр­ва­ти­ма. Да­нас ни­ко не го­во­
по­ви у из­бе­гли­штву не­ма­ју ону енер­ги­ју и ри о но­тор­ној чи­ње­ни­ци да су Ср­би у ју­
на­бој ка­кве су има­ли у Кра­ји­ни. го­сло­вен­ској ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској би­ли
На очи­глед све­та коп­ни и не­ста­је кра­ји­ рав­но­пра­ван, др­жа­во­тво­ран на­род, са
шко ду­хов­но и кул­тур­но бла­го. Мук и ти­ устав­ном од­ред­бом ко­ја је у погледу свих
ши­на за­вла­да­ли су ду­хов­ним би­ћем Ср­ба права и њих и Хр­ва­те ста­вља­ла у исту ра­
Кра­ји­шни­ка. Страх, без­на­ђе, не­ма­шти­на, ван. При­ли­ком се­це­си­је Хр­ват­ске, јед­но­
гу­би­так иден­ти­те­та и до­сто­јан­ства пре­ стра­ним из­ја­шња­ва­њем хр­ват­ске ве­ћи­не
тво­рио се у осе­ћај ап­со­лут­ног без­на­ђа. у Са­бо­ру, Ср­би­ма је од­у­зе­то уста­вом за­
Све је то по­ста­ло чи­ни­лац лич­ног мен­тал­ га­ран­то­ва­но пра­во на рав­но­прав­ност и
ног и ду­хов­ног ста­ња сва­ког Кра­ји­шни­ка. про­гла­ше­ни су на­ци­о­нал­ном ма­њи­ном.
Др­жав­не ин­сти­ту­ци­је Ре­пу­бли­ке Ср­ Овом устав­ном од­ред­бом су ство­ре­не
би­је па­сив­но по­сма­тра­ју ру­ши­лач­ку по­ прав­но-по­ли­тич­ке прет­по­став­ке за од­у­
ли­ти­ку за­пад­них не­при­ја­тељ­ских сна­га зи­ма­ње и осталих рад­но-прав­них, имо­
пре­ма ма­те­ри­јал­ним и кул­тур­ним до­ вин­ских и со­ци­јал­них пра­ва.
бри­ма срп­ског на­ро­да. Па­си­ван од­нос Су­о­че­ни с од­у­зи­ма­њем основ­них
на­ших ин­сти­ту­ци­ја у овој си­ту­ац ­ и­ји зна­ устав­них и људ­ских пра­ва, гу­бит­ком по­
чи да­ва­ње са­гла­сно­сти и одо­бра­ва­ње сла, ег­зи­стен­ци­је, дис­кри­ми­ни­са­ни по
не­при­ја­тељ­ске ру­ши­лач­ке по­ли­ти­ке. Не­ ви­ше осно­ва, Ср­би су – за­рад лич­не без­
за­бе­ле­же­но је у свет­ској исто­ри­ји да је­ бед­но­сти – из­лаз по­тра­жи­ли у са­мор­га­
дан на­род с та­ко бо­га­том исто­риј­ском и ни­зо­ва­њу. РСК је по­ли­тич­ки, прав­ни и
кул­тур­ном про­шло­шћу са­ги­ње гла­ву или вој­ни од­го­вор на се­це­си­ју Хр­ват­ске из
ћу­ти о зло­чи­ни­ма по­чи­ње­ним над сво­ СФРЈ и на осми­шље­ну по­ли­ти­ку про­го­на
јим су­на­род­ни­ци­ма из РСК и Ре­пу­бли­ке Ср­ба – по­ли­ти­ку од­ма­зде и зло­чи­на ко­ји
Хр­ват­ске. У пе­ри­о­ду од оп­штег про­го­на су еска­ли­ра­ли по­бе­дом про­фа­ши­стич­
срп­ског на­ро­да из РСК 1995. др­жав­ни ор­ ке ХДЗ, на чи­јем је че­лу ста­јао Фра­њо
га­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ни­су до­не­ли ни­ти Туђ­ман. Оста­вље­ни од тра­ди­ци­он ­ ал­них
јед­ну ре­зо­лу­ци­ју, де­кла­ра­ци­ју или дру­ги са­ве­зни­ка, обез­бо­же­ни, за­до­је­ни ко­му­
прав­ни акт ко­јим би осу­ди­ли ру­ши­лач­ку ни­стич­ким дог­ма­ма и „брат­ством и је­дин­
по­ли­ти­ку хр­ват­ске др­жа­ве, ште­дро пот­ ством“, Ср­би те­шко да су мо­гли из­бе­ћи
по­мог­ну­те од ње­них за­пад­них го­спо­да­ вој­ни и по­ли­тич­ки по­раз.
ра. Лу­ка­вост хр­ват­ске по­ли­ти­ке пре­ма Срп­ско др­жав­но ру­ко­вод­ство је под­
срп­ском пи­та­њу огле­да се и у ства­ра­њу ле­гло при­ти­сци­ма за­пад­них ва­ти­кан­ско-
ла­жне сли­ке о ис­пра­вља­њу по­сле­ди­ца ма­сон­ских и гло­ба­ли­стич­ких сна­га, те
ге­но­цид­не ак­тив­но­сти и про­го­на Ср­ба, те ус­кра­ти­ло еко­ном­ску, фи­нан­сиј­ску, по­ли­
о на­вод­ном по­врат­ку њи­хо­вих од­у­зе­тих тич­ку, а на кра­ју и вој­ну по­моћ на­ро­ду у
пра­ва. РСК. Оста­вље­ни од свих, Кра­ји­шни­ци су
Без дво­у­мље­ња, Хр­ва­ти пот­пи­су­ју све че­ка­ли ко­нач­ну од­лу­ку, ко­ја ће до­ћи са
би­ла­те­рал­не и мул­ти­ла­те­рал­не спо­ра­зу­ две вој­но-по­ли­циј­ске ак­ци­је 1995. Тим
ме ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­вра­так од­у­зе­тих рат­ним по­хо­ди­ма Хр­ват­ска је над Ср­би­ма
пра­ва, али се у прак­си ни­шта не оства­ру­ по­чи­ни­ла нај­стра­вич­ни­ји рат­ни зло­чин
је. Срп­ска ди­пло­ма­ти­ја о том хр­ват­ском ге­но­ци­да и ет­нич­ког чи­шће­ња у Евро­пи
не­по­што­ва­њу пот­пи­са­них спо­ра­зу­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та.

Ап­сурд­на је си­ту­а­ци­ја да у Ре­пу­бли­ци
Ср­би­ји да­нас де­лу­ју мно­го­број­не не­вла­
ди­не (бо­ље ре­ћи – вла­ди­не) ор­га­ни­за­ци­
је ко­је се бо­ре за за­шти­ту људ­ских пра­ва,
али од ко­јих у це­лом ово­ме пе­ри­о­ду не
чу­смо да су уста­ле у за­шти­ту прог­на­ног
срп­ског ста­нов­ни­штва. Прог­на­ни­ци су се
усме­но или пи­сме­но обра­ћа­ли овим ор­
га­ни­за­ци­ја­ма или удру­же­њи­ма у ци­љу
оства­ре­ња не­ког пра­ва у Хр­ват­ској, али
је њи­хов од­го­вор увек био не­га­ти­ван.
Сва­ко пи­та­ње ко­је се од­но­си­ло на по­ли­
тич­ку, прав­ну, ад­ми­ни­стра­тив­ну или не­ку
дру­гу по­моћ Кра­ји­шни­ци­ма оста­ја­ло би
без од­го­во­ра. За­не­ме­ли су и др­жав­ни ор­
га­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и не­вла­дин сек­
тор. Очи­гле­дан ге­но­цид, про­гон, пљач­ка
и те­рор Хр­ват­ске над Ср­би­ма ни­су сме­ли
да се спо­ми­њу.
Да ли је ово за­ве­ра про­тив јед­ног на­
ро­да?
А ка­ко би­смо друк­чи­је на­зва­ли то за­
јед­нич­ко де­ла­ње и не­де­ла­ње мно­го­
стру­ких чи­ни­ла­ца за­рад про­па­сти јед­
ног на­ро­да, пре­пу­ште­ног са­мом се­би на
ве­тро­ме­ти­ни? Са­мо Све­ви­шњи Бог мо­же
са­гле­да­ти пра­ве раз­ме­ре ове не­по­јам­не,
нај­под­му­кли­је и нај­пер­фид­ни­је за­ве­ре.
Од­у­зе­та имо­вин­ска ­
и со­ци­јал­на пра­ва
Да­нас заиста мо­же­мо ре­ћи да се бо­ље
шти­те пра­ва не­ких ег­зо­тич­них пти­ца или
рет­ких жи­во­ти­ња не­го устав­на, или не­ка
дру­га људ­ска пра­ва прог­на­ног ста­нов­ни­
штва из РСК и Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. Ср­
би­ма се оне­мо­гу­ћа­ва фи­зич­ки по­вра­так
услед ла­тент­не опа­сно­сти од хап­ше­ња
због уче­шћа у „ору­жа­ној по­бу­ни“ – без
об­зи­ра на до­не­ти „За­кон о опро­сту“ (ам­
не­сти­ји). Скуп ма­те­ри­јал­них, имо­вин­ских
и дру­гих про­пи­са о лич­ним пра­ви­ма и
сло­бо­да­ма у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској оста­је
мр­тво сло­во на па­пи­ру. Про­шло је из­ме­
ђу 15 до 20 го­ди­на од ње­го­вог срам­ног
из­го­на, али озбиљ­ног по­врат­ка срп­ског
ста­нов­ни­штва и ње­го­ве имо­ви­не не­ма.
Про­це­не Вла­де РСК у про­гон­ству го­во­
ре да се у Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску ствар­но
вра­ти­ло са­мо 5% из­гна­них. Пре­о­ста­лих
95% жи­ви углав­ном у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји
– у со­ци­јал­ној бе­ди, на иви­ци ма­те­ри­јал­
не ег­зи­стен­ци­је. Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју екс­
пер­ти Ви­со­ког ко­ме­са­ри­ја­та УН за из­бе­
гли­це данас свр­ста­ва­ју у ред пет др­жа­ва
са нај­ду­жим ста­жом при­хва­та из­бе­гли­ца.
Ова нај­ви­ша свет­ска ин­сти­ту­ци­ја ОУН за
пи­та­ње из­бе­гли­ца го­ди­на­ма обе­ћа­ва по­
сред­нич­ку уло­гу у без­бед­ном и сло­бод­
ном по­врат­ку прог­на­ног срп­ског ста­нов­
ни­штва. Но апе­ли УН­ХЦР-а за убр­за­ње
по­ступ­ка по­врат­ка не до­но­се по­мак јер
их хр­ват­ска стра­на не из­вр­ша­ва. На­рав­
но да осу­де свет­ског јав­ног мне­ња и ме­
ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја ова­квог по­
ступ­ка Хр­ват­ске – не­ма.
Ко­ја су то имо­вин­ска (ма­те­ри­јал­на),
со­ци­јал­на и дру­га људ­ска пра­ва од­у­зе­та
или ус­кра­ће­на Ср­би­ма у Хр­ват­ској? Ево
њи­хо­вог де­ли­мич­ног спи­ска:
1) Пра­во на уче­шће у по­де­ли дру­
штве­не сво­ји­не (пра­во на ак­ци­је).
Ово пра­во пред­ста­вља те­мељ­но, за­га­
ран­то­ва­но устав­но пра­во и при­па­да сва­
ком не­ка­да­шњем ју­го­сло­вен­ском гра­ђа­
ни­ну у по­ступ­ку пре­тва­ра­ња дру­штве­не
у оста­ле об­ли­ке сво­ји­не. Бив­ши са­ве­зни
за­ко­ни су оба­ве­зи­ва­ли др­жав­не ор­га­
не, са­ве­зне и ре­пу­блич­ке, да ово пра­во
сва­ком гра­ђа­ни­ну призна под јед­на­ким
усло­ви­ма. Ср­би из РСК и Ре­пу­бли­ке Хр­
ват­ске ње­га – по про­пи­си­ма Ре­пу­бли­ке
Хр­ват­ске – нису остварили због рат­них
при­ли­ка, а пре­ко 126.000 из­бе­гли­ца га
ни­је оства­ри­ло у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји због
дис­кри­ми­на­тор­ског За­ко­на о бес­плат­ној
по­де­ли ак­ци­ја из 2007. Овим про­пи­сом
из­бе­гли­це су ис­кљу­че­не из пра­ва на бес­
плат­ну по­де­лу ак­ци­ја.
2) Пра­во на ис­пла­ту пен­зи­ја и оста­
лих со­ци­јал­них на­кна­да ко­је Ср­би­ма
ни­су ис­пла­ћи­ва­не у пе­ри­о­ду од 1991. до
1998, са при­па­да­ју­ћим ка­ма­та­ма.
3) Пра­во на ис­пла­ту пен­зи­ја и оста­
лих на­кна­да по­ро­ди­ца­ма но­си­ла­ца ових
пра­ва ко­ји су умр­ли у пе­ри­о­ду од 1991.
до 1998.
4) Пра­во на ис­пла­ту пен­зи­ја и оста­
лих на­кна­да по­ро­ди­ца­ма но­си­ла­ца ових
пра­ва ко­ји су умр­ли, а ни­су оства­ри­ли
ово пра­во ­због оду­го­вла­ча­ња по­ступ­ка
за оства­ри­ва­ње пра­ва на пен­зи­ју или
не­ко дру­го со­ци­јал­но да­ва­ње, а по­сле
пот­пи­си­ва­ња Спо­ра­зу­ма о со­ци­јал­ном
оси­гу­ра­њу из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је из 1998.
5) Фи­зич­ки по­вра­так или фи­нан­сиј­ска
на­док­на­да за 50.000 од­у­зе­тих ста­нар­
ских пра­ва.
6) Ма­те­ри­јал­на или фи­нан­сиј­ска на­
док­на­да за уни­ште­не, за­па­ље­не и по­
кра­де­не ку­ће, по­слов­не про­сто­ре, по­
моћ­не објек­те и осталу по­крет­ну и не­
по­крет­ну имо­ви­ну.
7) Кон­ва­ли­да­ци­ја рад­ног ста­жа у пе­
ри­о­ду 1991–1998.
8) Ма­те­ри­јал­на или фи­нан­сиј­ска на­
док­на­да за уни­ште­ни или опљач­ка­ни
сточ­ни фонд.
9) Ма­те­ри­јал­на или фи­нан­сиј­ска на­
док­на­да за уни­ште­не воћ­ња­ке, ви­но­гра­
де и остало пле­ме­ни­то др­ве­ће.
10) Ре­фун­ди­ра­ње тро­шко­ва ис­хра­не
и сме­шта­ја у из­бе­гли­штву.
11) Ма­те­ри­јал­на на­кна­да за ку­по­про­
дај­не уго­во­ре или уго­во­ре о за­ме­ни скла­
па­не под при­ну­дом или у стра­ху, у ко­ји­
ма је јед­на од уго­вор­них стра­на оства­
ри­ла имо­вин­ску ко­рист.
12) Ма­те­ри­јал­на или фи­нан­сиј­ска на­
док­на­да за сва ли­ца срп­ске на­ци­о­нал­но­
сти ко­ја су не­за­ко­ни­то из­ба­че­на - от­
пуштена са по­сла.
13) На­кна­да не­ма­те­ри­јал­не ште­те
услед пре­тр­пље­не ду­шев­не бо­ли:
– због по­ги­би­ја чла­но­ва по­ро­ди­це,
– због не­ста­лих ли­ца,
– због тор­ту­ре, му­че­ња,
– због не­за­ко­ни­тих хап­ше­ња,
– због на­но­ше­ње по­вре­да
– због нарушених људских права и сл.
14) Ма­те­ри­јал­на или фи­нан­сиј­ска на­
док­на­да за по­кра­де­не или уни­ште­не:
– при­ват­не дра­го­це­но­сти и умјет­ни­не,
– при­ват­не сли­ке,
– зна­ме­ња пре­да­ка,
– од­ли­ко­ва­ња, ди­пло­ме, све­до­чан­ства
и слич­но,
– фо­то­гра­фи­је, спо­ме­на­ре, и остале
лич­не ства­ри.
15. Дру­га ма­те­ри­јал­на, со­ци­јал­на, фи­
нан­сиј­ска и људ­ска пра­ва.
2/2010  l  Двери српске  l  79
 План­ско ­
при­кри­ва­ње ­
зло­чи­на
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је до­не­ла ви­
ше де­кла­ра­ци­ја ко­је шти­те по­је­дин­це,
њи­хо­ву имо­ви­ну, као и кул­тур­ну ба­шти­ну
као нео­ту­ђи­во пра­во сва­ког по­је­дин­ца и
на­ро­да ко­ји их је ство­рио.
Ор­га­ни­за­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја је
1948. усвојила Уни­вер­зал­ну де­кла­ра­ци­
ју о људ­ским пра­ви­ма, ко­ја пред­ста­вља
те­мељ­ни до­ку­мент о за­шти­ти људ­ских
пра­ва и сло­бо­да. При ОУН је фор­ми­ра­на
спе­ци­ја­ли­зо­ва­на ор­га­ни­за­ци­ја за обра­
зо­ва­ње, на­у­ку и кул­ту­ру под на­зи­вом
УНЕ­СКО, са за­дат­ком да омо­гу­ћи раз­вој
на­у­ке, обра­зо­ва­ња и кул­ту­ре, уна­пре­ди
и за­шти­ти кул­тур­на бла­га на­ро­да, ет­нич­
ких за­јед­ни­ца и по­је­ди­на­ца. ОУН је 1966.
усво­ји­ла Ме­ђу­на­род­ни пакт о еко­ном­
ским, со­ци­јал­ним и кул­тур­ним пра­ви­ма,
као и Ме­ђу­на­род­ну пре­по­ру­ку о очу­ва­њу
тра­ди­ци­о­нал­не кул­ту­ре и ра­зно­ли­ко­сти.
Овим ме­ђу­на­род­ним ак­ти­ма сва­ком
на­ро­ду је признато право на очу­ва­ње со­
ци­јал­них и кул­тур­них пра­ва и кул­тур­ног
бо­га­тства. Уни­вер­зал­ном де­кла­ра­ци­јом о
кул­тур­ној ра­зно­ли­ко­сти утвр­ђе­но је пра­
во на­ро­да на сло­бо­ду ис­по­ља­ва­ња сво­
јих кул­тур­них ра­зно­ли­ко­сти, као и пра­во
на њи­хо­ву за­шти­ту, ефек­тив­но обо­га­ћи­
ва­ње и раз­вој.
Европ­ске др­жа­ве су пот­пи­са­ле и при­
хва­ти­ле Европ­ску кон­вен­ци­ју о људ­ским
пра­ви­ма, ко­јом се сваком појединцу за­
јам­чу­је за­шти­та људ­ских пра­ва и сло­бо­да.
На осно­ву ових прав­них ака­та ко­ји
пред­ста­вља­ју осно­ву са­вре­ме­ног ме­ђу­
на­род­ног пра­ва, по­ста­вље­ни су те­ме­љи
за­шти­те имо­вин­ске, со­ци­јал­не, на­уч­не,
обра­зов­не и кул­тур­не си­гур­но­сти по­је­
ди­на­ца и на­ро­да. На­ жа­лост, прак­са по­
ка­зу­је да је ово пра­во са­мо па­пир­на­то.
Гло­ба­ли­стич­ке сна­ге под­ри­ва­ју осно­ве
ме­ђу­на­род­ног пра­ва на­сил­ним ак­ти­ма
про­тив људ­ских пра­ва и сло­бо­да. Уни­
вер­зал­на пра­ва и сло­бо­де се га­зе про­
стим агре­сив­ним на­сту­пи­ма ја­чег. Циљ
гло­ба­ли­зма је­сте раз­би­ја­ње тра­ди­ци­о­
нал­не кул­тур­не осно­ве и ства­ра­ње но­вих
псе­у­до­кул­тур­них сте­ре­о­ти­па ко­је не­ма­ју
ни­ка­кву слич­ност са тра­ди­ци­о­нал­ном
кул­ту­ром. Де­ка­дент­ни и имо­рал­ни при­
ступ гло­ба­ли­зма кул­ту­ри по­ста­је вла­да­
ју­ће пра­ви­ло. Си­му­ла­ци­ја ху­ма­ни­зма, за­
шти­те људ­ских пра­ва и сло­бо­да про­из­ве­
ла је ла­жни мо­рал, ме­ди­о­кри­тет­ски дух,
раз­врат, де­струк­ци­ју и зло­чин као пра­во
ко­је про­из­ла­зи из „ху­ма­ни­зма“ и „де­мо­
крат­ских на­че­ла“ Но­вог свет­ског по­
рет­ка. Де­мо­крат­ски по­ре­дак, сло­бод­но
тр­жи­ште, при­ват­на сво­ји­на, пар­ла­мен­
та­ри­зам, за­шти­та људ­ских пра­ва и дру­
ге вред­но­сти за­ме­ње­не су по­ли­тич­ким
во­лун­та­ри­змом, ти­ра­ни­јом и зло­чи­ном.
Ми­ли­тант­ност ак­те­ра Но­вог свет­ског по­
80 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Кра­ји­шка кул­тур­на ба­шти­на у Ре­пу­бли­ци
Срп­ској Кра­ји­ни по­сле ет­нич­ког чи­шће­на
1995. оста­вље­на је на ми­лост и не­ми­лост
уста­шких хор­ди Фра­ње Туђ­ма­на. На очи­глед
це­лог све­та, уз при­су­ство ме­ђу­на­род­них
по­сма­трач­ких вој­но-ци­вил­них сна­га UN­CRO,
Хр­ва­ти су па­ли­ли, ру­ши­ли, пљач­ка­ли цр­кве,
спо­ме­ни­ке, би­бли­о­те­ке, му­зе­је, као и дру­ге
кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је
рет­ка Но­ам Чом­ски с пра­вом на­зи­ва „гми­
жу­ћим фа­ши­змом“.
Ср­би из Кра­ји­не по­ста­ју жр­тве мон­ди­
ја­ли­стич­ког, зло­чи­нач­ког удру­же­ња ср­
бо­фо­ба.
Про­фе­сор др Га­бри­је­ла Шу­берт, по­зна­
ти не­мач­ки бал­ка­но­лог са Уни­вер­зи­те­та у
Је­ни, на 45. страни 101. броја недељника
Печат ис­ти­че сле­де­ће:
„Жа­ло­сно је што За­пад­на Евро­па не
зна, а и не же­ли да са­зна, ко­ли­ко је срп­
ски на­род до­при­нео европ­ској кул­ту­ри,
ко­ли­ко је ве­ли­ки зна­чај имао кроз исто­
ри­ју, нај­че­шће се жр­тву­ју­ћи упра­во за ту
исту Евро­пу. Не же­ли Евро­па да при­зна
да За­пад ни­је ко­лев­ка европ­ске кул­ту­ре.
Да се ко­лев­ка на­ла­зи баш у Ср­би­ји, и на
Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. А Евро­пља­ни би тре­
ба­ло да бу­ду по­но­сни упра­во на мно­го­ве­
ков­но бла­го ко­јим се сто­ле­ћи­ма срп­ска
кул­ту­ра, на нај­леп­ши мо­гу­ћи на­чин, угра­
ђи­ва­ла у европ­ску ба­шти­ну.“
„Жао ми је што Ср­би пре­жи­вља­ва­ју ову
дра­му. Али, то ни­је дра­ма за Ср­бе, не­го за
све љу­де на Бал­ка­ну. Исто­ри­ја по­ка­зу­је
да срп­ски на­род ни­је крив. На­рав­но да
кри­ви­цу за зло ко­је се об­ру­ши­ло на све
вас сно­се Ве­ли­ке си­ле, јер су се увек ме­
ша­ле у бал­кан­ске при­ли­ке. Њи­хов кри­те­
ри­јум је био и остао го­ли ин­те­рес – вој­ни,
еко­ном­ски, по­ли­тич­ки.“
Про­фе­сор Га­бри­је­ла Шу­берт је, као
вр­сни бал­ка­но­лог, спо­зна­ла ва­ти­кан­ско-
гер­ман­ске исто­риј­ске под­ва­ле и фал­
си­фи­ка­те, те с пра­вом ука­зу­је на до­при­
нос Ср­ба и оста­лих сло­вен­ских на­ро­да
европ­ској кул­ту­ри и европ­ској ду­хов­но­
сти. Срп­ска кул­ту­ра, исто­ри­ја и ду­хов­
ност ве­ко­ви­ма су угра­ђи­ва­ни у те­ме­ље
европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Про­фе­сор Га­
бри­је­ла Шу­берт на­да­ље ис­ти­че:
„Га­јим не­скри­ве­не сим­па­ти­је пре­ма
срп­ској про­шло­сти, ко­ја је увек би­ла хе­
рој­ска. Ни­је ни­ка­кво чу­до што су се ле­по­
ти срп­ске књи­жев­но­сти ди­ви­ли чу­ве­ни
не­мач­ки фи­ло­зо­фи и пи­сци.“
Кра­ји­шка кул­тур­на ба­шти­на у Ре­пу­
бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни по­сле ет­нич­ког
чи­шће­на 1995. оста­вље­на је на ми­лост и
не­ми­лост уста­шких хор­ди Фра­ње Туђ­ма­
на. На очи­глед це­лог све­та, уз при­су­ство
ме­ђу­на­род­них по­сма­трач­ких вој­но-ци­
вил­них сна­га UN­CRO, Хр­ва­ти су па­ли­ли,
ру­ши­ли, пљач­ка­ли цр­кве, спо­ме­ни­ке,
би­бли­о­те­ке, му­зе­је, као и дру­ге кул­тур­
не ин­сти­ту­ци­је. Из за­пи­са по­сма­трач­ких
сна­га спо­зна­ли смо да је Кра­ји­на да­ни­ма
би­ла у ва­три и ди­му. Ме­ђу­на­род­не по­сма­
трач­ке вој­не сна­ге су – уме­сто да за­у­ста­ве
ру­ши­ла­штво и зло­чин – мир­но по­сма­тра­
ле зло­чи­нач­ку ка­зне­ну ар­ма­ду хр­ват­ских
бо­јов­ни­ка. Спа­ље­но је све што под­се­ћа
на Срп­ство и пра­во­сла­вље. Срп­ска ма­те­
ри­јал­на и кул­тур­на до­бра уни­ште­на су на
очи­глед тог „све­та“, а по ди­рек­ти­ви Цр­не
ин­тер­на­ци­о­на­ле. Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­
ји­на је осу­ђе­на од ових ин­тер­на­ци­он ­ а­
ли­ста без че­сти­тог људ­ског, а ка­мо­ли бо­
жан­ског су­да, на исто­риј­ску и по­ли­тич­ку
смрт.
Крајишке сузе­
и за­по­ма­га­ње не­ја­чи
Ка­кав је образ ово­вре­ме­них ин­кви­зи­
то­ра ко­ји ог­њем и ма­чем уни­шти­ше све
оно што ни­су ус­пе­ле ни на­ци­фа­ши­стич­
ке хор­де из Дру­гог свет­ског ра­та? Кра­ји­
шке су­зе и за­по­ма­га­ње не­ја­чи све­сно су
при­кри­ва­не. ОУН се све­сно оглу­ши­ла о
соп­стве­ни акт – Вен­сов план, ко­ји је на­
ла­гао за­шти­ту на­пад­ну­тог на­ро­да и спре­
ча­ва­ње про­го­на и зло­чи­на су­про­ста­вље­
них сна­га. Овим па­сив­ним од­но­сом ОУН
ме­ђу­на­род­не ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је
по­ста­ше са­у­че­сни­ци по­гро­ма над срп­
ским на­ро­дом.
Ка­ко ће за­пад­но чо­ве­чан­ство по­гле­да­
ти се­би у очи, све­сно сво­је зло­чи­нач­ке
ми­си­је пре­ма срп­ском на­ро­ду?
Смрт­на пре­су­да срп­ском на­ро­ду из
РСК ја­сно је тра­си­ра­ла зло­коб­не ме­ре од­
ма­зде, зло­чи­на и ге­но­ци­да над срп­ским
на­ро­дом уоп­ште. Сва­ко од­сту­па­ње од за­
шти­те срп­ског на­ро­да ја­сно го­во­ри о пла­
ну „ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це“ за по­ме­ра­ње
гра­ни­ца, ру­ше­ње пра­во­слав­них све­ти­ња
и сло­бо­ду ва­ти­кан­ске ми­си­је у бор­би про­
тив „ши­зма­ти­ка“ – пра­во­сла­ва­ца.  z
 Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не

Ме­мо­ран­дум о ­
Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни
Бе­о­град, 27. март 2005.

Хр­ват­ски зло­чи­ни ге­но­ци­да над Ср­би­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни и

хр­ват­ским гра­до­ви­ма би­ли су сми­шље­ни и спро­ве­де­ни у свим струк­ту­ра­ма
хр­ват­ске др­жа­ве. Хр­ват­ски по­ли­цај­ци и вој­ни­ци стре­ља­ли су срп­ске
ци­ви­ле на ви­ше ме­ста. У ма­сов­ним гроб­ни­ца­ма су са­хра­ње­не де­се­ти­не
ле­ше­ва, а у Ма­ри­ном Се­лу и Па­крач­кој По­ља­ни (1991) око 300.
Хр­ват­ски вој­ни­ци и по­ли­цај­ци су 25. де­цем­бра 1991. уби­ли 123 срп­ска
ци­ви­ла оба по­ла, ста­нов­ни­ке Го­спи­ћа и Кар­ло­ба­га

С тарoседелашт­во Ср­ба у Кра­ји­ни до­ка­за­но је ар­хе­о­ло­шким

ис­тра­жи­ва­њи­ма. От­кри­ве­ни су срп­ски гро­бо­ви из че­твр­тог
ве­ка у Дал­ма­ци­ји, Ли­ци и Бо­сан­ској Кра­ји­ни. Ти­ме је обе­
сна­же­на прет­по­став­ка да су Ср­би до­шли на Бал­кан тек у ше­стом
и сед­мом сто­ле­ћу по­сле Хри­ста.
му­сли­ма­ни) по­ди­гла кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре смр­ти и у њи­ма
уби­ла 1/3 пра­во­слав­них Ср­ба - у Срп­ској Кра­ји­ни и у Бо­сни и
Хер­це­го­ви­ни.

Де­та­љи о ства­ра­њу Хр­ват­ске у Ју­го­сла­ви­ји

Ср­би у Кра­ји­ни и Хр­ват­ској се спо­ми­њу и у ста­рим европ­
ским до­ку­мен­ти­ма. Као и хро­ни­чар фра­нач­ког ца­ра у Ај­нхар­до­
вом ле­то­пи­су: 818. и 822. го­ди­не.
Две тре­ћи­не дал­ма­тин­ске оба­ле су при­па­да­ле сред­ње­ве­ков­
ној Ср­би­ји и срп­ској Бо­сни.
По­сле па­да Бал­ка­на под Тур­ке, Ср­би Кра­ји­шни­ци ор­га­ни­зу­
ју у Аустри­ји сво­је ло­кал­не ор­га­не – а од 1630. го­ди­не, цар им
из­да­је и Срп­ски устав (Sta­tu­ta Va­lac­ho­rum). Ср­би има­ју са­мо­у­
пра­ву, па и срп­ске оп­штин­ске су­до­ве и вр­хов­ни суд! За уз­врат,
Ср­би Кра­ји­шни­ци су чу­ва­ли аустриј­ску гра­ни­цу од Ту­ра­ка.
О Срп­ској Кра­ји­ни, све­до­чи и аустриј­ски цар Ле­о­полд Дру­
ги, 1790:„Што се Ме­не ти­че, др­жим да је срп­ски на­род, и пре
ра­та с Тур­ци­ма, жи­вео у Сре­му, Сла­во­ни­ји и Бач­кој, а при­ли­
ком ра­та, јед­но­ду­шно у по­нов­ном осва­ја­њу истих пре­де­ла,
уче­ство­вао, те и сад та­мо жи­ви, па да, сто­га, на те зе­мље и
нај­ви­ше пра­во има“.
Ста­ро­се­де­ла­штво Ср­ба ни­је бе­ле­же­но у уџ­бе­ни­ци­ма бив­ше
Ју­го­сла­ви­је. У Хр­ват­ској је фал­си­фи­ко­ва­на исто­ри­ја, па су то
ко­ри­сти­ли хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри – под­сти­чу­ћи мр­жњу про­тив
Ср­ба. Ус­пут су фал­си­фи­ко­ва­ли рат­на зби­ва­ња, ис­ти­чу­ћи да су
Хр­ва­ти би­ли у хри­шћан­ској вој­сци, а Ср­би у Тур­ској.
И срп­ске во­ђе и исто­ри­ча­ри су, ве­ру­ју­ћи у веч­ност Ју­го­сла­
ви­је, за­не­ма­ри­ва­ли ове фал­си­фи­ка­те – да би одо­бро­во­љи­ли
Хр­ва­те за Ју­го­сла­ви­ју. До­зво­ли­ли су, по­ред оста­лог, да хр­ват­
ски по­ли­ти­ча­ри и ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци, од 1918. до
1941, аси­ми­лу­ју у хр­ват­ску на­ци­ју Ср­бе ка­то­ли­ке у Срп­ској
Кра­ји­ни и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Овај др­жав­ни и ре­ли­ги­о­зни
ин­же­ње­ринг над Ср­би­ма ка­то­ли­ци­ма, омо­гу­ћио је Хи­тле­ру да
у Дру­гом свет­ском ра­ту осну­је Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску и
да под­стак­не ка­то­ли­ке и му­сли­ма­не на пот­пу­но ис­тре­бље­ње
пра­во­слав­ног срп­ског ста­нов­ни­штва. Та­ко је хр­ват­ска вој­ска
(у ко­јој су, по­ред ет­нич­ких Хр­ва­та, би­ли Ср­би ка­то­ли­ци и Ср­би
Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску су, 1991, чи­ни­ле те­ри­то­ри­је хр­ват­ског и
срп­ског на­ро­да. Сход­но то­ме, у Уста­ву Хр­ват­ске из 1974. го­ди­
не, оба на­ро­да су но­си­о­ци су­ве­ре­ни­те­та:
„ЧЛАН 1: Со­ци­ја­ли­стич­ка Ре­пу­бли­ка Хр­ват­ска је на­ци­о­нал­
на др­жа­ва хр­ват­ског на­ро­да, др­жа­ва срп­ског на­ро­да у Хр­
ват­ској и др­жа­ва на­ци­о­нал­них ма­њи­на ко­је жи­ве у њој“.
Др­жав­ност Хр­ват­ске у Ју­го­сла­ви­ји се те­ме­љи­ла на са­мо­о­
пре­де­ље­њу Хр­ва­та и Ср­ба у Хр­ват­ској. По­сле Пр­вог свет­ског
ра­та, Сло­вен­ци, Хр­ва­ти и Ср­би су осно­ва­лу др­жа­ву на сво­јим
ет­нич­ким те­ри­то­ри­ја­ма у бив­шој Аустри­ји - 29. ок­то­бра 1918.
Већ 1. де­цем­бра 1918, ује­ди­ни­ли су је са Ср­би­јом у Кра­ље­ви­ну
Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца – од 1929, Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја.
Пра­во­слав­ни Ср­би су се бо­ри­ли про­тив фа­ши­ста и има­ли
су две ан­ти­фа­ши­стич­ке осло­бо­ди­лач­ке ар­ми­је – пар­ти­за­не
и чет­ни­ке. По­сле по­бе­де ан­ти­фа­ши­стич­ких др­жа­ва у Дру­гом
свет­ском ра­ту, пра­во­слав­ни Ср­би су опро­сти­ли Хр­ва­ти­ма
на­ве­де­ни стра­вич­ни ге­но­цид. При­ста­ли су (1945) да сво­је
ет­нич­ке те­ри­то­ри­је спо­је с хр­ват­ским и ор­га­ни­зу­ју На­род­ну
Ре­пу­бли­ку Хр­ват­ску (ка­сни­је, Со­ци­ја­ли­стич­ку Ре­пу­бли­ку Хр­
ват­ску). Ср­би су по­ста­ви­ли Хр­ва­ти­ма са­мо је­дан услов – да
вла­сти Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске не мо­гу пре­ки­да­ти др­жав­не ве­зе
Ср­ба у Кра­ји­ни са Ср­би­ма у оста­лим фе­де­рал­ним је­ди­ни­ца­
ма Ју­го­сла­ви­је.
Ову по­ли­тич­ку во­љу срп­ског на­ро­да, ни­су по­што­ва­ли Вла­
да и Са­бор Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске 1990 - 1991. го­ди­не, про­гла­
ша­ва­ју­ћи се­це­си­ју из Ју­го­сла­ви­је и бри­шу­ћи у хр­ват­ском
Уста­ву од­ред­ни­цу о су­ве­ре­но­сти Ср­ба у Хр­ват­ској. Хр­ва­ти су
та­да, пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву, из­вр­ши­ли агре­си­ју на СФР
Ју­го­сла­ви­ју. На­па­ли су вој­не ка­сар­не и по­че­ли те­рор над Ср­
би­ма. Ова­кви по­ступ­ци се ква­ли­фи­ку­ју као агре­си­ја у Ре­зо­

2/2010  l  Двери српске  l  81

 лу­ци­ји Ге­не­рал­не скуп­шти­не ОУН број: 3314/1974, од 14.
де­цем­бра 1974. У ње­ном Чла­ну 2, то не­двослми­сле­но пи­ше:
„Упо­тре­ба ору­жа­не си­ле, ко­јом се кр­ши По­ве­ља, од стра­
не јед­не др­жа­ве, ко­ја де­лу­је пр­ва, пред­ста­вља до­во­љан,
не­по­сре­дан до­каз чи­на агре­си­је, иако Са­вет без­бед­но­сти
мо­же за­кљу­чи­ти, у скла­ду са По­ве­љом, да утвр­ђи­ва­ње да
је по­чи­њен чин агре­си­је не би би­ло оправ­да­но, кад се узму
у об­зир, дру­ге по­сто­је­ће окол­но­сти, ме­ђу њи­ма, чи­ње­ни­ца,
да ак­ти о ко­ји­ма је реч, или њи­о­ве по­сле­ди­це, не­ма­ју до­
вољ­ну те­жи­ну“.
Од­ред­ни­ца (Д) овог Чла­на пре­ци­зи­ра ак­те агре­си­је, а они су
ти­пич­ни за по­на­ша­ње хр­ват­ских вој­ни­ка и по­ли­ца­ја­ца 1991.
го­ди­не:
„У скла­ду са од­ред­ба­ма Чла­на 2, и са­мо уз ре­зер­ве са­др­
жа­не у ње­му, без об­зи­ра на то, да ли је рат об­ја­вљен или ни­
је, усло­ве, чи­на агре­си­је, ис­пу­ња­ва­ју сви ак­ти ко­ји сле­де:...
Д) На­пад ору­жа­них сна­га, јед­не др­жа­ве, на коп­не­не, по­
мор­ске, или ва­зду­хо­плов­не ору­жа­не сна­ге, или на ци­вил­ну
мор­на­ри­цу, и ави­ја­ци­ју, дру­ге др­жа­ве“.
Уз ова­ко ја­сну По­ве­љу ОУН о агре­си­ји, Хр­ват­ска се огре­ши­
ла и о Устав СФРЈ. Он је пред­ви­ђао да се оса­мо­ста­ље­ње ре­
пу­бли­ка мо­же оба­ви­ти са­мо уз са­гла­сност свих кон­сти­ту­тив­
них на­ро­да. Зна­чи, ни­ка­ко без са­гла­сно­сти Ср­ба у Хр­ват­ској.
На­сил­ну се­це­си­ју не до­зво­ља­ва­ју ни од­ред­бе прав­них на­че­ла
про­све­ће­них на­ро­да – у сми­слу Чла­на 38 (с) Ста­ту­та Ме­ђу­на­
род­ног су­да прав­де у Ха­гу, где се се­це­си­ја ква­ли­фи­ку­је као
нај­те­же кри­вич­но де­ло. Ова­ква ква­ли­фи­ка­ци­ја се­це­си­је је
са­др­жа­на и у за­ко­ни­ма: Фран­цу­ске, Не­мач­ке, Швај­цар­ске,
Ру­си­је, Пољ­ске, Ма­ђар­ске и мно­гих дру­гих зе­ма­ља.
Ни­ко од Ср­ба у Со­ци­ја­ли­стич­кој Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској ни­
је био при­ста­ли­ца ства­ра­ња срп­ске др­жа­ве. Срп­ске во­ђе су,
за раз­ли­ку од хр­ват­ских, по­што­ва­ле од­ред­бе Уста­ва СФРЈ и на­
ве­де­не од­ред­бе ме­ђу­на­род­ног пра­ва.
Ср­бе су (1990. и 1991) за­пре­па­сти­ле ме­ре хр­ват­ске вла­сти
- исто­вет­не ме­ра­ма из вре­ме­на фа­ши­зма. За­то су се Ср­би ор­
га­ни­зо­ва­ли - да би обез­бе­ди­ли сво­ја гра­ђан­ска и ет­нич­ка пра­
ва. Тра­жи­ли су да се од­ред­ни­ца о срп­ској су­ве­ре­но­сти у Хр­
ват­ској вра­ти у Устав, али је то хр­ват­ски пар­ла­мент од­био.
Ср­би су упо­зо­ра­ва­ли да је се­це­си­ја Хр­ват­ске про­тив­у­став­на и
кри­вич­но де­ло по Ста­ту­ту Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де у Ха­гу,
али се хр­ват­ска власт ни на ово ни­је оба­зи­ра­ла. Про­гон Ср­ба
је био све бру­тал­ни­ји. Јед­на од ме­ра тог про­го­на ни­је за­бе­ле­
же­на ни у јед­ној др­жа­ви по­след­ња три сто­ле­ћа – за­по­сле­ни
Ср­би су до­би­ја­ли ко­лек­тив­на ре­ше­ња о от­пу­шта­њу с по­сла “...
за­то што не по­шту­ју ле­гал­ну власт у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској“.
Ус­пут, за­бра­ње­но је срп­ско пи­смо, а по­ро­ди­це у гра­до­ви­ма
су при­си­ља­ва­не да де­цу по­ка­то­ли­че и ако је то, по По­ве­љи
УН, зло­чин ге­но­ци­да. До­ку­мен­та о по­ка­то­ли­ча­ва­њу срп­ске
де­це, Вла­да РСК у из­бе­гли­штву по­се­ду­је, а о овом зло­чи­ну ге­
но­ци­да по­сто­је мно­ги све­до­ци и ма­тич­не књи­ге кр­ште­них у
ри­мо­ка­то­лич­ким цр­ква­ма у Хр­ват­ској.
Овај ге­но­цид про­тив Ср­ба у Хр­ват­ској од 1990. до 1995.
исто­ве­тан је оном по­чи­ње­ном од стра­не си­ла Осо­ви­не у Дру­
гом свет­ском ра­ту. Та­да је Хр­ват­ска би­ла у са­ве­зу фа­ши­стич­
ких др­жа­ва и зло­чи­ни ге­но­ци­да у Хр­ват­ској су иза­зва­ли згра­
жа­ње – чак и не­ких не­мач­ких фа­ши­стич­ких ге­не­ра­ла. Ује­ди­
ње­не на­ци­је су пред­у­зе­ле ко­ра­ке да се зло­чи­ни ге­но­ци­да ви­
ше не по­но­ве. За­то је Ге­не­рал­на скуп­шти­на, Ре­зо­лу­ци­јом бр.
260 А (III) од 9. 12. 1948, из­гла­са­ла Кон­вен­ци­ју о спре­ча­ва­њу
и ка­жња­ва­њу зло­чи­на ге­но­ци­да. Ње­не нај­ва­жни­је од­ред­бе
упу­ћу­ју да се у Хр­ват­ској, од 1990. до 1995, по­но­вио зло­чин
ге­но­ци­да над Ср­би­ма. На­ро­чи­то онај о пре­во­ђе­њу срп­ске де­
це из пра­во­слав­не у ри­мо­ка­то­лич­ку ре­ли­ги­ју, што је са­др­жај
Тач­ке „е“, Чла­на II Кон­вен­ци­је ОУН:
82 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
„Стра­не уго­вор­ни­це, при­зна­ју­ћи да је у свим пе­ри­о­ди­ма
исто­ри­је ге­но­цид на­но­сио ве­ли­ке гу­бит­ке чо­ве­чан­ству;
уве­ре­не да је ме­ђу­на­род­на са­рад­ња по­треб­на да би се чо­
ве­чан­ство осло­бо­ди­ло јед­ног та­ко мр­ског зла;
спо­ра­зу­ме­ле су се о сле­де­ћем:
Члан I
Стра­не уго­вор­ни­це по­твр­ђу­ју да је ге­но­цид, би­ло да је из­
вр­шен у вре­ме ми­ра или ра­та, зло­чин ме­ђу­на­род­ног пра­ва и
оба­ве­зу­ју се да ће га спре­чи­ти и ка­зни­ти.
Члан II
У овој кон­вен­ци­ји под ге­но­ци­дом се под­ра­зу­ме­ва би­ло ко­је
од ни­же на­ве­де­них де­ла, по­чи­ње­них у на­ме­ри да се пот­пу­но
или де­ли­мич­но уни­шти као та­ка­ва не­ка на­ци­он
­ ал­на, ет­нич­ка,
ра­сна или ре­ли­ги­о­зна гру­па:
а) уби­ство чла­но­ва гру­пе;
б) те­шка по­вре­да фи­зич­ког или мен­тал­ног ин­те­гри­те­та чла­
но­ва гру­пе;
ц) на­мер­но под­вр­га­ва­ње гру­пе та­квим жи­вот­ним усло­ви­ма
ко­ји тре­ба да до­ве­ду до ње­ног пот­пу­ног или де­ли­мич­ног фи­
зич­ког уни­ште­ња;
д) ме­ре усме­ре­не ка спре­ча­ва­њу ра­ђа­ња у окви­ру гру­пе;
е) при­нуд­но пре­ме­шта­ње де­це из јед­не гру­пе у дру­гу.
Члан III
Би­ће ка­жње­на сле­де­ћа де­ла:
а) ге­но­цид;
б) спо­ра­зум о из­вр­ше­њу ге­но­ци­да;
ц) не­по­сред­но и јав­но под­сти­ца­ње на из­вр­ше­ње ге­но­ци­да;
д) по­ку­шај ге­но­ци­да;
е) са­у­че­сни­штво у ге­но­ци­ду.
Члан IV
Ли­ца ко­ја су из­вр­ши­ла ге­но­цид или би­ло ко­је дру­го де­ло
по­бро­ја­но у Чла­ну III, би­ће ка­жње­на, би­ло да су др­жав­ни ру­
ко­во­ди­о­ци, слу­жбе­ни­ци или по­је­дин­ци.
Про­тив хр­ват­ског се­па­ра­ти­зма, би­ле су европ­ске др­жа­ве и
ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. Хр­ват­ска ни­је по­што­ва­ла Де­кла­
ра­ци­ју КЕБС-а (да­нас ОЕБС) о Ју­го­сла­ви­ји, усво­је­ну у Бер­ли­ну
19. ју­ла 1991, ко­јом је ус­кра­ће­но пра­во се­ци­о­ни­стич­ким сна­
га­ма да са­мо­про­кла­му­ју но­ве др­жа­ве у Ју­го­сла­ви­ји. КЕБС је
ову Де­кла­ра­ци­ју за­сни­вао и на спо­ме­ну­тој од­ред­би Ста­ту­та
Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де у Ха­гу, на­гла­ша­ва­ју­ћи у Де­кла­ра­
ци­ји:
„Ми­ни­стри су из­ра­зи­ли за­бри­нут­ност и по­др­шку де­мо­
крат­ском раз­во­ју, је­дин­ству и те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту
Ју­го­сла­ви­је, за­сно­ва­ном на еко­ном­ским ре­фор­ма­ма, пу­ном
по­што­ва­њу људ­ских пра­ва у свим де­ло­ви­ма Ју­го­сла­ви­је,
укљу­чу­ју­ћи и пра­ва ма­њи­на“.
Хр­ват­ска се ни­је освр­та­ла на ме­ђу­на­род­но пра­во и пре­по­
ру­ке КЕБС-а. Иле­гал­но је уво­зи­ла оруж­је из Ма­ђар­ске и на­о­
ру­жа­ва­ла Хр­ва­те и при­пад­ни­ке на­ци­о­нал­них ма­њи­на, осим
Ср­ба. Хр­ва­ти су ис­ти­ца­ли фа­ши­стич­ке озна­ке и фа­ши­стич­ки
се по­здра­вља­ли. Ср­би су ту­че­ни и за­стра­ши­ва­ни. Па­ље­не су и
ми­ни­ра­не Ср­би­ма ку­ће и при­вред­ни објек­ти.
У раз­ре­ше­њу ју­го­сло­вен­ске кри­зе, Ср­би у Хр­ват­ској и
Кра­ји­ни су се за­ла­га­ли за Ју­го­сла­ви­ју, као фе­де­ра­ци­ју с по­
сто­је­ћим фе­де­рал­ним је­ди­ни­ца­ма и соп­стве­ну кул­тур­ну
ауто­но­ми­ју у окви­ру Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. По узо­ру на ауто­
ном­не ре­ги­о­не или по­кра­ји­не у Ита­ли­ји и Шпа­ни­ји. У слу­
ча­ју да се ју­го­сло­вен­ска др­жа­ва рас­пад­не, Ср­би у Кра­ји­ни
су зах­те­ва­ли да им се, по истом на­че­лу – по ко­јем се опре­
де­љу­ју Хр­ва­ти и Сло­вен­ци, при­зна пра­во на са­мо­о­пре­де­
ље­ње и оста­нак у по­сто­је­ћој ју­го­сло­вен­ској др­жа­ви. Ср­би
у Кра­ји­ни су до­след­но при­ме­њи­ва­ли исте по­ступ­ке на свом
ет­нич­ком про­сто­ру, те­же­ћи да се за­шти­те – те­ри­то­ри­јал­но
и ин­сти­ту­ци­о­нал­но. На аро­ган­ци­ју и не­то­ле­ран­ци­ју хр­ват­
ске вла­сти, као и на хр­ват­ски др­жав­ни те­рор, Кра­ји­шни­ци
су од­го­во­ри­ли по­ли­тич­ким и де­мо­крат­ским ме­ра­ма.
Они су осно­ва­ли за­јед­ни­цу оп­шти­на са срп­ском ве­ћи­ном
(пред­ви­ђе­ну Уста­вом Хр­ват­ске), али је Хр­ват­ска то спре­ча­
ва­ла ван­за­кон­ски – бру­тал­ним, по­ли­циј­ским и вој­ним ме­
ра­ма. Кад су сви по­ку­ша­ји у сре­ђи­ва­њу срп­ско-хр­ват­ских
од­но­са у окви­ру за­јед­нич­ке др­жа­ве би­ли од­би­је­ни од стра­
не хр­ват­ских вла­сти, Ср­би су се од­лу­чи­ли да осну­ју др­жа­ву,
на сво­јој ет­нич­кој и исто­риј­ској зе­мљи – Ре­пу­бли­ку Срп­ску
Кра­ји­ну.
Хр­ват­ска је кре­ну­ла у нео­бја­вље­ни рат про­тив РСК. Усле­
ди­ла је Ре­зо­лу­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­сти 743 (1991), по ко­јој
је РСК ста­вље­на под за­шти­ту УН. У њу су по­сла­те ми­ров­не
сна­ге и по­ву­че­на Ју­го­сло­вен­ска на­род­на ар­ми­ја. Ре­зо­лу­ци­
ја је пред­ви­ђа­ла да се у РСК при­ме­њу­ју за­ко­ни Ју­го­сла­ви­је,
а не Хр­ват­ске.
У ова­квој си­ту­а­ци­ји, Ује­ди­ње­не на­ци­је су зах­те­ва­ла од Хр­
ват­ске да за­кон­ски ре­гу­ли­ше ет­нич­ка пра­ва Ср­ба и да им
омо­гу­ћи ауто­но­ми­ју. Хр­ват­ска је при­хва­ти­ла оба­ве­зу – из­ме­
ни­ла је за­кон, али је да­ту оба­ве­зу из­и­гра­ла. Оба­ве­сти­ла је да
је пред­ви­де­ла ауто­но­ми­ју за Ср­бе, али ми­ров­ни по­сред­ни­ци
ни­су уочи­ли да се то од­но­си­ло са­мо на два ко­та­ра – је­два јед­
ну пе­ти­ну те­ри­то­ри­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не! Ову хр­ват­
ску по­ну­ду су Ср­би, ви­ше пу­та, од­би­ја­ли, а он­да ју је хр­ват­ска
Вла­да пре­да­ла аме­рич­ком ам­ба­са­до­ру Пи­те­ру Гал­брај­ту, ко­
ји је ту по­ну­ду име­но­вао као „План З – 4“. Ми­ров­ни по­сред­
ни­ци су, из­бе­га­ва­ју­ћи да оба­ве­сте да се план не од­но­си
на це­лу РСК, про­гла­си­ли Кра­ји­шни­ке не­ко­о­пе­ра­тив­ним!
Пред­сед­ник Мар­тић је од­био да га при­хва­ти, јер је знао да
је у пи­та­њу ауто­но­ми­ја са­мо у два сре­за. Ипак је оба­ве­стио
аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Гал­брај­та да ће РСК о ње­му рас­пра­
вља­ти кад Са­вет без­бед­но­сти про­ду­жи, не­из­ме­њен, ман­дат
Ми­ров­них сна­га – на­зна­че­но је да су оне у Хр­ват­ској, а не
у Ју­го­сла­ви­ји, или у РСК, ка­ко је то пи­са­ло у Вен­со­вом пла­
ну. И по­ред ова­квог пре­ју­ди­ци­ра­ња по­ли­тич­ког ре­ше­ња од
стра­не Са­ве­та без­бед­но­сти и по­ред то­га што је „План З-4“
био ште­тан по Ср­бе, при­хва­тио га је пре­ми­јер др Ми­лан Ба­
бић у Бе­о­гра­ду и па­ра­фи­ра­ла кра­јин­ска де­ле­га­ци­ја у Же­не­
ви (крај ју­ла и по­че­так ав­гу­ста 1995).
Пред­став­ни­ци УН су обе­ћа­ли да ће без­бед­ност срп­ског
на­ро­да у РСК – уз тај пот­пис – би­ти не­на­ру­ши­ва. Но, Хр­ват­
ска је из­вр­ши­ла агре­си­ју и ет­нич­ки очи­сти­ла РСК – прог­нав­
ши око 80% срп­ског ста­нов­ни­штва.
ххх
Пре ет­нич­ког чи­шће­ња Ср­ба у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни,
Хр­ват­ска је прог­на­ла Ср­бе из гра­до­ва и под­руч­ја под сво­јом
кон­тро­лом – од 1990. до 1995. Иако ни­су би­ли ор­га­ни­зо­ва­ни
са Ср­би­ма у Кра­ји­ни, мо­ра­ли су да на­пу­сте сво­је ку­ће, ста­но­ве
и при­вред­не објек­те у За­гре­бу, Спли­ту, Ду­бров­ни­ку, Ри­је­ци,
Ва­ра­жди­ну, Да­ру­ва­ру... и из 183. се­ла у За­пад­ној Сла­во­ни­ји.
Ге­не­рал­ни се­кре­тар ОУН др Бу­трос Бу­трос Га­ли је ре­фе­ри­
сао Са­ве­ту без­бед­но­сти 15. ма­ја 1993. о овом ет­нич­ком чи­
шће­њу и пљач­ка­њу срп­ске имо­ви­не. Ре­као је да је хр­ват­ска
власт прог­на­ла у Ју­го­сла­ви­ју и Ре­пу­бли­ку Срп­ску 251.000
Ср­ба из Хр­ват­ске – са­мо до 18. мар­та 1993! Тад је Вла­да Ре­
пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не за­тра­жи­ла од европ­ских зе­ма­ља, Ка­
на­де, Аустра­ли­је, Но­вог Зе­лан­да, Ар­ген­ти­не и САД да до­ста­ве
по­дат­ке о прог­на­ним Ср­би­ма из Хр­ват­ске - ко­ји су се скло­ни­
ли код њих, али ни јед­на од ових вла­да ни­је же­ле­ла да пру­жи
ова­кве по­дат­ке. Да су то учи­ни­ле, он­да би се при­бли­жно уста­
но­ви­ле раз­ме­ре хр­ват­ског ге­но­ци­да над Ср­би­ма. На­жа­лост,
би­ла је то отво­ре­на по­др­шка хр­ват­ском ге­но­ци­ду над Ср­би­ма,
што се да­нас мо­же ла­ко ра­за­зна­ти.
И Ге­не­рал­ни се­кре­тар Б. Б. Га­ли је, на исти на­чин, по­др­
жао ге­но­цид над Ср­би­ма, јер ни­је про­тив Хр­ват­ске ни­шта
пред­у­зео – про­гон од 251.000 Ср­ба ни­је ни на­звао ге­но­ци­
дом, ни ет­нич­ким чи­шће­њем. Све се за­вр­ши­ло на ти­хом ин­
фор­ми­са­њу чла­но­ва Са­ве­та без­бед­но­сти.
ххх
Ср­би су пре­го­ва­ра­ли с Хр­ва­ти­ма о по­ли­тич­ком ре­ше­њу
срп­ско-хр­ват­ских од­но­са, ка­ко је то пред­ви­ђао Вен­сов план.
Тре­ба ис­та­ћи пот­пи­си­ва­ње срп­ско-хр­ват­ског Ер­дут­ског спо­
ра­зу­ма, 15/16. ју­ла 1993. Све­до­ци и га­ран­ти су би­ли САД и
Ру­си­ја, а њи­хо­ви пред­став­ни­ци за­ме­ни­ци ми­ни­ста­ра ино­
стра­них по­сло­ва: Чарлс Ред­ман и Ви­та­лиј Ћур­кин. Спо­ра­зум
је тре­ба­ло да обез­бе­ди по­де­лу вла­сти у Хр­ват­ској - слич­ну
оној у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни 1995, до­го­во­ре­ну Деј­тон­ским
спо­ра­зу­мом. Ме­ђу­тим, Туђ­ман је, по­сле ме­сец да­на, про­гла­
сио Ер­дут­ски спо­ра­зум ни­штав­ним. Кра­ји­шни­ци су за­по­че­ли
тај­не пре­го­во­ре с Хр­ва­ти­ма у Нор­ве­шкој – 2. но­вем­бра 1993.
Де­ле­га­ци­је су се до­го­во­ри­ле око тек­ста, али је Туђ­ман, не­ко­
ли­ко ча­со­ва пред пот­пи­си­ва­ње, на­ре­дио сво­јој де­ле­га­ци­ји да
ни­шта не пот­пи­су­је и да се од­мах вра­ти у Хр­ват­ску. Уз по­сре­
до­ва­ње бри­тан­ских ди­пло­ма­та, РСК је по­сла­ла пред­став­ни­ка
за но­ве тај­не пре­го­во­ре с Хр­ва­ти­ма (1994) у Лон­до­ну, али су
Хр­ва­ти од­би­ли да до­ђу.
Кра­ји­шни­ци ни­су би­ли не­ко­о­пе­ра­тив­ни ка­ко су пред­ста­
вље­ни, не­го је Хр­ват­ска чи­ни­ла све да из­бег­не би­ло ка­кво
дру­го ре­ше­ње осим пот­пу­ног про­го­на Ср­ба из РСК и Хр­ват­
ске.
ххх
Не­ја­сно је због че­га је Са­вет без­бед­но­сти увео стро­ге
санк­ци­је РСК (те­ри­то­ри­ји под сво­јом за­шти­том). За­бра­ње­
но је чак и ор­га­ни­ма УНЕ­СКО и Ме­ђу­на­род­ног цр­ве­ног кр­
ста да отва­ра­ју пред­став­ни­штва у РСК, а ма­ђар­ски ца­ри­ни­
ци су за­у­ста­вља­ли хра­ну из ху­ма­ни­тар­не по­мо­ћи за Ср­бе у
Кра­ји­ни, све док се не би по­ква­ри­ла!
Вла­да РСК је тра­жи­ла об­ја­шње­ње од Ко­фи Ана­на – 1993, у
Кни­ну. Ре­као је да је упо­знат, али да ОУН не зна­ју ка­ко да ту
не­ло­гич­ност от­кло­не?! Пот­пред­сед­ник Вла­де РСК г. Бран­ко
Лу­бо­вац је оба­ве­стио Ко­фи Ана­на да хр­ват­ска спре­ма агре­
си­ју на РСК и ге­но­цид над Ср­би­ма. Из­нео је ути­сак да вој­
ска ОУН не­ће за­шти­ти­ти срп­ски на­род. Ко­фи Анан се вид­но
на­љу­тио и од­го­во­рио да су вој­ни­ци и офи­ци­ри ОУН све­сни
вој­нич­ке и офи­цир­ске ча­сти и да ће за­шти­ти­ти срп­ски на­
род, јер им је то основ­ни за­да­так. На­жа­лост, хр­ват­ска вој­
ска је оку­пи­ра­ла зо­ну под за­шти­том ОУН, прог­на­ла срп­ски
на­род, спа­ли­ла де­се­ти­не хи­ља­да срп­ских ку­ћа и опљач­ка­ла
за­те­че­ну имо­ви­ну, а вој­ни­ци и офи­ци­ри ОУН су то мир­но
по­сма­тра­ли.
Ет­нич­ки је очи­шће­на зо­на под за­шти­том Ује­ди­ње­них на­
ци­ја, а Са­вет без­бед­но­сти ни­је пред­у­зео ни­шта про­тив Хр­
ват­ске. Ни Ко­фи Анан – та­да ко­ман­дант Ми­ров­них сна­га, а
да­нас Ге­не­рал­ни се­кре­тар ОУН.
ххх
Упо­зо­ра­ва­мо да је хо­ло­ка­у­сту над Ср­би­ма у Дру­гом свет­
ском ра­ту и ет­нич­ком чи­шће­њу Ср­ба из РСК и РХ, од 1990. до
1995, прет­хо­ди­ла при­пре­ма ме­ђу хр­ват­ским по­ли­ти­ча­ри­ма
2/2010  l  Двери српске  l  83
 у де­вет­на­е­стом и два­де­се­том сто­ле­ћу. Је­дан од ро­до­на­чел­
ни­ка хр­ват­ске др­жа­ве др Ан­те Стар­че­вић је у 19. сто­ле­ћу
пи­сао (а ње­го­ве књи­ге се и да­нас об­ја­вљу­ју у Хр­ват­ској) да
су Ср­би ни­жа ра­са и да их тре­ба „си­ки­ром уту­ћи“. Уз ова­кве
освр­те, у штам­пи и дру­гој ли­те­ра­ту­ри је стал­но под­сти­цан
пре­зир пре­ма пра­во­слав­ној ре­ли­ги­ји и отво­ре­но се тра­жи­ло
да се Ср­би при­мо­ра­ју на пре­ла­зак у ри­мо­ка­то­лич­ку ре­ли­ги­
ју. Ова­кав од­гој је ла­ко на­вео хр­ват­ске по­ли­ти­ча­ре да 1941,
под по­кро­ви­тељ­ством Хи­тле­ро­ве Не­мач­ке, из­гла­са­ју за­ко­не
о фи­зич­ком ис­тре­бље­њу Ср­ба, Ро­ма и Је­вре­ја. И пре и по­сле
Дру­гог свет­ског ра­та, у Хр­ват­ској је, при­ли­ком по­пи­са ста­
нов­ни­штва, об­ја­вљи­ван ма­њи број Ср­ба. Та­ко је ре­че­но да у
Хр­ват­ској 1981. жи­ви 581.000 Ср­ба, а би­ло их је мно­го ви­ше.
Гра­ђа­ни ко­ји су се из­ја­сни­ли за Ју­го­сло­ве­не, при­ка­за­ни су у
по­себ­ној ру­бри­ци, а они су 90% би­ли Ср­би.
У јед­ном мо­мен­ту је ам­ба­са­дор Хр­ват­ске у Њу­јор­ку, оба­
ве­стио Са­вет без­бед­но­сти да у Хр­ват­ској, ван Ре­пу­бли­ке
Срп­ске Кра­ји­не, жи­ви 471.000 Ср­ба. Хр­ват­ски ам­ба­са­дор је
до­био из За­гре­ба ста­ти­стич­ке по­дат­ке по оп­шти­на­ма, па их је
сам са­брао и та­ко до­био при­бли­жни­је по­дат­ке о бро­ју Ср­ба
у Хр­ват­ској. Та­да је Вла­да РСК тра­жи­ла од Са­ве­та без­бед­но­
сти да се, на осно­ву овог хр­ват­ског пи­сма, утвр­ди на­ци­о­нал­на
струк­ту­ра ста­нов­ни­штва бив­ше Хр­ват­ске, али у УН спрем­но­
сти за та­ко не­што ни­је би­ло.
Хр­ват­ска др­жа­ва је у Дру­гом свет­ском ра­ту про­гла­си­ла од­
у­зи­ма­ње имо­ви­не Ср­би­ма, Ро­ми­ма и Је­вре­ји­ма, а то је учи­ни­
ла у од­но­су на срп­ску имо­ви­ну 1995. го­ди­не. Због при­ти­ска
Ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, Хр­ват­ска је та­кву од­лу­ку ста­ви­ла ван
сна­ге, али и да­ље не до­зво­ља­ва Ср­би­ма да уђу у свој по­сед.
Она оба­ве­шта­ва да то не бра­ни, али срп­ске по­ро­ди­це не мо­
гу да се вра­те у сво­је ку­ће и сво­је ста­но­ве, не мо­гу да об­ра­
ђу­ју сво­ју зе­мљу и да ко­ри­сте сво­је ин­ду­стриј­ске, тр­го­вач­
ке, са­о­бра­ћај­не и дру­ге фир­ме. Хр­ват­ска тра­жи да до тих по­
се­да до­ђу суд­ским пу­тем, или ад­ми­ни­стра­тив­ним по­ступ­ци­ма
код из­вр­шних ор­га­на. Та­кви по­ступ­ци тра­ју го­ди­на­ма и они су
упри­ли­че­ни да би ве­ћи­на Ср­ба оста­ла без сво­је имо­ви­не и без
сво­јих гра­ђан­ских и на­ци­о­нал­них пра­ва.
Хр­ват­ска је по­чи­ни­ла нај­ве­ћи зло­чин ге­но­ци­да у бив­шој
Ју­го­слав­ни­ји.
Хр­ват­ски зло­чин ге­но­ци­да не мо­же се упо­ре­ђи­ва­ти са слич­
ним зло­чи­ни­ма дру­гих стра­на у ју­го­сло­вен­ском ра­ту од 1991.
до 1995. Мно­ги зло­чи­ни су би­ли по­сле­ди­ца за­ва­ђе­них су­се­да с
раз­ли­чи­том вер­ском и на­ци­о­нал­ном при­пад­но­шћу, за­тим по­
сле­ди­ца де­ло­ва­ња на­о­ру­жа­них кри­ми­нал­них гру­па и вој­них
је­ди­ни­ца ко­је су из­ми­ца­ле кон­тро­ли ви­ших ко­ман­ди. Али, хр­
ват­ски зло­чи­ни ге­но­ци­да над Ср­би­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској
Кра­ји­ни и хр­ват­ским гра­до­ви­ма би­ли су сми­шље­ни и спро­
ве­де­ни у свим струк­ту­ра­ма хр­ват­ске др­жа­ве. Хр­ват­ски по­
ли­цај­ци и вој­ни­ци стре­ља­ли су срп­ске ци­ви­ле на ви­ше ме­ста.
У ма­сов­ним гроб­ни­ца­ма су са­хра­ње­не де­се­ти­не ле­ше­ва, а у
Ма­ри­ном Се­лу и Па­крач­кој По­ља­ни (1991) око 300. Хр­ват­
ски вој­ни­ци и по­ли­цај­ци су 25. де­цем­бра 1991. уби­ли 123
срп­ска ци­ви­ла оба по­ла, ста­нов­ни­ке Го­спи­ћа и Кар­ло­ба­га.
Ова­квих стра­ти­шта и ло­го­ра за Ср­бе би­ло је у свим кра­је­ви­ма
Хр­ват­ске, па и у За­гре­бу и Спли­ту. О раз­ме­ра­ма хр­ват­ских зло­
чи­на над Ср­би­ма се ма­ло зна у све­ту, а са­мо о јед­ној гроб­ни­ци
Хр­ва­та на срп­ској стра­ни – на „Ов­ча­ри“ код Ву­ко­ва­ра, пи­ше се
пре­ви­ше, ма­да се по­чи­ни­о­ци­ма овог зло­чи­на су­ди у Ср­би­ји.
По­чи­ни­о­ци­ма зло­чи­на над Ср­би­ма се у Хр­ват­ској не су­ди,
а они­ма ко­ји су уби­ја­ли Ср­бе у ло­го­ру у Спли­ту, хр­ват­ски
суд је про­чи­тао осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду. Хр­ват­ски вој­ни­ци и
по­ли­цај­ци су уби­ли 1.813 срп­ских ци­ви­ла – ме­ђу ко­ји­ма и 28
де­це, али ова број­ка ни­је ко­нач­на, јер сви по­да­ци о хр­ват­ским
зло­чи­ни­ма над Ср­би­ма ни­су при­ку­пље­ни. За са­да, До­ку­мен­
та­ци­о­ни ин­фор­ма­тив­ни цен­тар „Ве­ри­тас“ у Бе­о­гра­ду рас­
84 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
по­ла­же ци­фром о 6.059 уби­је­них Ср­ба – ци­ви­ла, вој­ни­ка и
по­ли­ца­ја­ца.
Хр­ват­ска ни­је ка­жње­на за зло­чи­не над Ср­би­ма у зо­на­ма под
за­шти­том Ује­ди­ње­них на­ци­ја, ма­да су они до­ку­мен­то­ва­ни од
стра­не офи­ци­ра УН­ПРО­ФОР-а. По­ред мно­гих дру­гих, нај­те­жи
су они на Ми­ље­вач­ком пла­тоу – јун 1992, у Рав­ним ко­та­ри­ма –
22. ја­ну­а­ра 1993. и Ме­дач­ком џе­пу – 8. сеп­тем­бра 1993. За­тим,
пот­пу­но ет­нич­ко чи­шће­ње од Ср­ба у За­пад­ној Сла­во­ни­ји – 1.
ма­ја 1995, у агре­си­ји хр­ват­ске вој­ске, на­зва­ној Бље­сак и ет­нич­
ко чи­шће­ње у Дал­ма­ци­ји, Ба­ни­ји, Кор­ду­ну и Ли­ци – 4. ав­гу­ста
1995, у агре­си­ји хр­ват­ске вој­ске, на­зва­ној Олу­ја.
У зло­чи­ни­ма над Ср­би­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској Кра­ји­ни
(1995), уче­ство­ва­ла је це­ло­куп­на хр­ват­ска ар­ми­ја – са око
130.000 вој­ни­ка. Та вој­ска је план­ски уби­ја­ла и про­го­ни­ла срп­
ско ста­нов­ни­штво, а це­ло­куп­ну срп­ску имо­ви­ну пљчка­ла и
уни­шта­ва­ла. Хр­ват­ска ар­ми­ја је спа­ли­ла 30.000 ку­ћа, ста­но­ва
и дру­гих обје­ка­та у срп­ском вла­сни­штву. Све што је за­те­кла у
тим објек­ти­ма, хр­ват­ски вој­ни­ци су опљач­ка­ли. Хр­ват­ски др­
жав­ни ор­га­ни су не­по­ру­ше­не стам­бе­не објек­те од­у­зе­ли и Ср­
би­ма оспо­ра­ва­ју пра­во на око 50.000 ста­но­ва. Ср­би ви­ше не
мо­гу да ко­ри­сте ни сво­је при­вред­не објек­те, ни сво­је ора­ни­
це. Пра­во на при­ват­ну имо­ви­ну, при­хва­ће­но као све­то у свим
зе­мља­ма, Ср­би не мо­гу да оства­ре.
По­ред про­го­на око 80% Ср­ба из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
и 251.000 Ср­ба из хр­ват­ских гра­до­ва – о че­му је све­до­чио Ге­
не­рал­ни се­кре­тар ОУН Б. Б. Га­ли, Хр­ват­ску ни­ко не те­ре­ти. Не
те­ре­ти је ни­ко ни за то што и да­ље ус­кра­ћу­је гра­ђан­ска и на­
ци­он­ ал­на пра­ва Ср­би­ма. Јед­но од тих пра­ва је не­мо­гућ­ност да
Ср­би ко­ри­сте сво­је на­ци­он­ ал­но пи­смо – ћи­ри­ли­цу. За раз­ли­ку
од прак­се у дру­гим др­жа­ва­ма, у Хр­ват­ској не­ма нат­пи­са срп­
ским пи­смом - ни у на­се­љи­ма где је жи­ве­ло из­ме­ђу 70 и 90%
Ср­ба. У Ср­би­ји су та­кви нат­пи­си на ма­ђар­ском, ал­бан­ском, ру­
мун­ском, сло­вач­ком и хр­ват­ском је­зи­ку.
ПРЕД­СЕД­НИ­ШТВО И ВЛА­ДА СФР ЈУ­ГО­
СЛА­ВИ­ЈЕ УПО­ЗО­РА­ВА­ЛИ ДА ЈЕ У ХР­ВАТ­
СКОЈ ПО­ЧЕО ГЕ­НО­ЦИД НАД СР­БИ­МА
Са­ве­зно из­вр­шно ве­ће је, пре раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је, при­
ку­пи­ло по­дат­ке да се у фе­де­рал­ној је­ди­ни­ци Хр­ват­ској спро­
во­ди зло­чин ге­но­ци­да над Ср­би­ма. Та са­зна­ња су уне­се­на у
„Ме­мо­ран­дум Вла­де Ју­го­сла­ви­је о зло­чи­ни­ма ге­но­ци­да у
Хр­ват­ској и скр­на­вље­њу Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац“ од 31.
ја­ну­ра­ра 1992. и она су до­ста­вље­на Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма и
дру­гим ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, уз сле­де­ћи апел:
„По­зи­ва­мо ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је, ор­га­ни­за­ци­је и удру­
же­ња и ис­так­ну­те по­је­дин­це да се упо­зна­ју са на­во­ди­ма из
овог Ме­мо­ран­ду­ма и ње­го­вих анек­са: I, II и III, и да учи­не што
је у њи­хо­вој мо­ћи, ра­ди објек­тив­ног утвђи­ва­ња исти­не, осу­де
ге­но­ци­да, убла­жа­ва­ња по­сле­ди­ца и пред­у­зи­ма­ња ме­ра да се
ова­кви зло­чи­ни ни­ка­да не по­но­ве“.1
Ма­ло ка­сни­је, 9. апри­ла 1992. го­ди­не, ка­да на по­зив Вла­де
ни­ко из Ује­ди­ње­них на­ци­ја ни­је ре­а­го­вао да се спре­че зло­чи­
ни ге­но­ци­да у Хр­ват­ској, Пред­сед­ни­штво СФР Ју­го­сла­ви­је об­
ја­вљу­је „Ме­мо­ран­дум о ге­но­цид­ној по­ли­ти­ци Хр­ват­ске пре­ма
срп­ском на­ро­ду у За­пад­ној Сла­во­ни­ји“.2
Пред­сед­ни­штво је при­ку­пље­ну до­ку­мен­та­ци­ју о ге­но­ци­ду
над Ср­би­ма у Хр­ват­ској до­ста­ви­ло Ује­ди­ње­ним на­ција­ма и
упо­зо­ри­ло да Ми­ров­ни план ОУН не мо­же ус­пе­ти, ако се не
1  Ме­мо­ран­дум Вла­де Ју­го­сла­ви­је о зло­чи­ну ге­но­ци­да у Хр­ват­ској и скр­на­вље­њу
Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац, од 31. ја­ну­а­ра 1992.
2  Ме­мо­ран­дум Пред­сед­ни­штва СФРЈ о ге­но­цид­ној по­ли­ти­ци Хр­ват­ске пре­ма
срп­ском на­ро­ду у За­пад­ној Сла­во­ни­ји.
пре­ду­зму ме­ђу­на­род­не ме­ре про­тив се­ци­о­ни­стич­ких вла­сти
у Хр­ват­ској. Пред­сед­ни­штво, та­ко­ђе, упу­ћу­је апел ОУН:
„По­ла­зе­ћи од чи­ње­ни­ца из­не­тих у ’Ме­мо­ран­ду­му’ и до­ку­
мен­та­ци­је да­те у анек­си­ма тра­жи­мо да Ор­га­ни­за­ци­ја ује­ди­
ње­них на­ци­ја фор­ми­ра ко­ми­си­ју ко­ја ће утвр­ди­ти фак­тич­ко
ста­ње и у скла­ду с тим пред­у­зе­ти аде­кват­не ме­ре“.
ЗЛО­ЧИ­НИ ГЕ­НО­ЦИ­ДА СЕ НЕ СМЕ­ЈУ ОСПО­РА­ВА­ТИ
Да су на­ци­стич­ки и фа­ши­стич­ки зло­чи­ни ге­но­ци­да и сим­бо­
ли ових ра­си­стич­ких по­кре­та и да­ље за­бра­ње­ни, по­твр­дио је
Европ­ски пар­ла­мент у Стра­збу­ру, 10. фе­бру­а­ра 1993. го­ди­не,
„Ре­зо­лу­ци­о­јом о европ­ској и ме­ђу­на­род­ној за­шти­ти на­ци­
стич­ких кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра као исто­риј­ских спо­ме­
ни­ка“.
Ре­зо­лу­ци­јом је утвр­ђе­но да се сви кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри
и до­ку­мен­та­ци­ја ве­за­на за зло­чи­не ге­но­ци­да мо­ра очу­ва­ти и
по­ка­зи­ва­ти но­вим ге­не­ра­ци­ја­ма да би би­ле спо­соб­не да се
опре­де­ле „про­тив свих са­да­шњих по­јав­них об­ли­ка ра­си­
зма, ан­ти­се­ми­ти­зма и ксе­но­фо­би­је, као и сва­ког вра­ћа­ња
на на­ци­стич­ку иде­о­ло­ги­ју, ко­ју је осу­дио ци­ви­ли­зо­ва­ни
свет“. Да­ље, Ре­зо­лу­ци­ја упу­ћу­је да је оба­ве­за Са­ве­та Евро­пе
и Европ­ског пар­ла­мен­та, „као пот­пи­сни­ка Све­ча­не де­кла­ра­
ци­је про­тив ра­си­зма и ксе­но­фо­би­је да упо­тре­бе сва мо­гу­ћа
сред­ства за бор­бу про­тив свих по­јав­них об­ли­ка нео­на­ци­
зма у окви­ру За­јед­ни­це, као и сва­ког оспо­ра­ва­ња чи­ње­ни­
це да је у ло­го­ри­ма вр­ше­но ис­тре­бље­ње“.
ххх
На кра­ју, оба­ве­за је ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја и др­жа­ва
уме­ша­них у ју­го­сло­вен­ску кри­зу да при­хва­те чи­ње­ни­це срп­
ско-хр­ват­ских од­но­са. То, пр­вен­стве­но, под­ра­зу­ме­ва при­хва­
та­ње исти­не о не­чу­ве­ном зло­чи­ну ге­но­ци­да хр­ват­ске др­жа­ве
над Ср­би­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту: на сто­ти­не хи­ља­да уби­је­
них, прог­на­них и по­ка­то­ли­че­них Ср­ба.
Сво­ју рав­но­прав­ност с Хр­ва­ти­ма, Ср­би у Хр­ват­ској и Кра­ји­
ни пла­ти­ли су не­мер­љи­вим стра­да­њем у фа­ши­стич­кој Не­за­
ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској и ма­сов­ним и од­лу­чу­ју­ћим до­при­но­
сом осло­бо­ди­лач­кој ан­ти­фа­ши­стич­кој бор­би у Дру­гом свет­
ском ра­ту. Хр­ва­ти­ма је опро­ште­но; за­слу­гом Ср­ба, до­мо­гли
су се по­бед­нич­ке ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је, АВ­НОЈ-а, ЗАВ­
НОХ-а, др­жав­но­сти у окви­ру Ју­го­сла­ви­је. У дво­у­мље­њу да ли
да обе­ле­же сво­ју те­ри­то­ри­ју, или да при­хва­те рав­но­прав­ност
и кон­сти­ту­тив­ност у окви­ру фе­де­рал­не је­ди­ни­це Хр­ват­ске,
Ср­би Кра­ји­шни­ци су при­ста­ли на ује­ди­ње­ње ет­нич­ких те­ри­
то­ри­ја, де­лом и због иде­о­ло­ги­је „брат­ства и је­дин­ства“, ко­ју је
про­кла­мо­ва­ло ко­му­ни­стич­ко ру­ко­вод­ство Јо­си­па Бро­за Ти­та.
Та­ко је ство­ре­на „хр­ват­ска це­ло­ви­тост“ и та­ко су из­ву­че­ни Хр­
ва­ти из „ста­ња по­ни­же­ња“.
Рав­но­прав­ност Ср­ба у Хр­ват­ској по­твр­ђе­на је ок­то­бра
1943. го­ди­не на Дру­гом за­се­да­њу ЗАВ­НОХ-а, Ре­зо­лу­ци­јом сле­
де­ће са­др­жи­не:
„Не­ма, не сми­је и не­ће би­ти Хр­ват­ске у ко­јој Ср­би­ма не би
би­ла за­јам­че­на пу­на рав­но­прав­ност и јед­на­кост“.
На Тре­ћем за­се­да­њу ЗАВ­НОХ-а, ма­ја 1944, до­не­та је Де­кла­
ра­ци­ја, у ко­јој је на­ве­де­но да су „хр­ват­ски и срп­ски на­род у
Хр­ват­ској пот­пу­но рав­но­прав­ни“.
Сеп­тем­бра 1945, на Кон­гре­су Ср­ба у За­гре­бу, још јед­ном
је ис­так­ну­то да Ср­би фе­де­рал­ну Хр­ват­ску при­хва­та­ју – под
усло­вом да ње­не гра­ни­це не пре­ки­да­ју др­жав­ну ве­зу ме­ђу
Ср­би­ма у Ју­го­сла­ви­ји. А зна се да ре­пу­блич­ке гра­ни­це ни­кад
ни­су би­ле прав­но утвр­ђе­не.
По­ме­ну­те ре­зо­лу­ци­је и де­кла­ра­ци­је о рав­но­прав­но­сти и
кон­сти­ту­тив­но­сти Ср­ба и Хр­ва­та у Хр­ват­ској по­ста­ле су са­
став­ни део свих хр­ват­ских уста­ва – све до 1990.
Ме­ђу­тим, Хр­ват­ска се оглу­ши­ла о сво­је ан­ти­фа­ши­стич­ке и
устав­не оба­ве­зе. Бру­тал­ном агре­си­јом на Ре­пу­бли­ку Срп­ску
Кра­ји­ну, она је по­га­зи­ла све нор­ме ме­ђу­на­род­ног пра­ва - ме­
ђу њи­ма и Ре­зо­лу­ци­ју Са­ве­та без­бед­но­сти 743 из 1992. го­ди­
не. Вој­ним ак­ци­ја­ма, у ма­ју и ав­гу­сту 1995, Хр­ват­ска је оку­пи­
ра­ла Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну и из­вр­ши­ла нај­ве­ће ет­нич­ко
чи­шће­ње (и је­ди­но) у Евро­пи по­сле Дру­гог свет­ског ра­та.
Прог­на­ла је пре­ко 500.000 Ср­ба.
СР­БИ ЛИ­ШЕ­НИ ОСНОВ­НИХ ЉУД­СКИХ ПРА­ВА
Прог­на­ни Ср­би из Кра­ји­не и Хр­ват­ске не мо­гу да ко­ри­сте ни
нај­о­снов­ни­ја људ­ска пра­ва. Ве­ли­ки бро­ји их жи­ви у Ср­би­ји и
Цр­ној Го­ри и ве­ћи­на је без др­жа­вљан­ства Др­жав­не За­јед­ни­це
Ср­би­је и Цр­не Го­ре. У Хр­ват­ској им се оспо­ра­ва др­жа­вљан­
ство, сте­че­но ро­ђе­њем. У Кра­ји­ни и Хр­ват­ској су им, ка­ко је
и прет­ход­но на­ве­де­но, спа­ље­не ку­ће и ста­но­ви, опљач­ка­на
до­бра, од­у­зе­те при­ват­не фир­ме и по­љо­при­вред­не фар­ме. У
гра­до­ви­ма им се не вра­ћа око 50.000 ста­но­ва, до­де­ље­них по
за­ко­ну. Гра­ђа­ни­ма хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти (не­вла­сни­ци­ма),
хр­ват­ска др­жа­ва омо­гу­ћу­је да по­се­ду­ју ову срп­ску имо­ви­ну,
а Ср­би­ма (вла­сни­ци­ма) то пра­во, на раз­не на­чи­не, ус­кра­ћу­је.
Нај­че­шће их упу­ћу­је на ви­ше­го­ди­шње ад­ми­ни­стра­тив­не по­
ступ­ке и суд­ске про­це­се, чи­ме Хр­ват­ска кр­ши на­че­ло о не­на­
ру­ши­во­сти при­ват­не сво­ји­не. Исто­вре­ме­но, прог­на­ним Ср­би­
ма се ус­кра­ћу­је сти­ца­ње пра­ва из рад­ног ста­жа у Хр­ват­ској.
Хр­ват­ски ор­га­ни, че­сто, до­ста­вља­ју Ср­би­ма у из­бе­гли­штву
рад­не књи­жи­це, али без уне­се­них по­да­та­ка о ду­жи­ни ра­да у
хр­ват­ским пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма.
Ср­би из Кра­ји­не и Хр­ват­ске не мо­гу да уче­ству­ју у при­ва­ти­
за­ци­ји др­жав­них пред­у­зе­ћа у Хр­ват­ској. Не са­мо што не мо­гу
да ку­пу­ју та пред­у­зе­ћа, не­го не­ма­ју пра­во ни на ак­ци­је - кад су
она про­да­та тре­ћим ли­ци­ма, без об­зи­ра што су цео рад­ни век
про­ве­ли у њи­ма.
Јед­но од те­шких огре­ше­ња хр­ват­ске др­жа­ве пре­ма Ср­би­ма
је у чи­ње­ни­ци да су они ли­ше­ни сва­ког пра­ва на на­док­на­ду
због рат­них стра­да­ња. По­ред спо­ме­ну­тог од­у­зи­ма­ња, пљач­
ка­ња и уни­шта­ва­ња имо­ви­не, Ср­би­ма се не до­зво­ља­ва да, за­
кон­ски, оства­ру­ју и сво­ја дру­га пра­ва. Срп­ским по­ро­ди­ца­ма
је, та­ко, не­мо­гу­ће да оства­ре пра­во због по­ги­би­је сво­га чла­на,
да им се при­зна ин­ва­ли­ди­тет, ста­ро­сна пен­зи­ја и дру­га пра­ва.
Све на­ве­де­не те­шко­ће, Ср­би­ма се по­ве­ћа­ва­ју стал­ним
по­ступ­ци­ма хр­ват­ских ор­га­на по­ли­ци­је и суд­ства. Они, из­
не­на­да, по­кре­ћу по­ступ­ке про­тив Ср­ба прог­на­ни­ка. Де­ша­
ва се да ви­ше пу­та по­се­те Хр­ват­ску, без про­бле­ма, а он­да
бу­ду ухап­ше­ни и оп­ту­же­ни. Ово је очи­гле­дан вид за­стра­
ши­ва­ња и на­ме­ра да Ср­би диг­ну ру­ке од сво­је имо­ви­не и
сво­јих пра­ва у Хр­ват­ској. У пи­та­њу су ти­пич­ни по­ли­тич­ки
про­це­си, ка­ко су ока­рак­те­ри­са­ни и у јед­ном од из­ве­шта­ја
Ми­ни­стар­ства за ино­стра­не по­сло­ве Сје­ди­ње­них Аме­рич­
ких Др­жа­ва.
ххх
Скуп­шти­на и Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не у из­бје­гли­
штву, на осно­ву го­ре на­ве­де­них чи­ње­ни­ца, тра­жи од сво­јих
за­штит­ни­ка – Ује­ди­ње­них на­ци­ја, Европ­ске уни­је и ОЕБС-а да
се укљу­че у ре­ша­ва­ње пи­та­ња срп­ског на­ро­да у Хр­ват­ској и
ста­ту­са Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не.  z
2/2010  l  Двери српске  l  85
ПОСЛЕ олујЕ
Ми­лој­ко Бу­ди­мир
Пет­на­ест го­ди­на од
ег­зо­ду­са Ср­ба из
Хр­ват­ске
Срп­ском на­ро­ду у Хр­ват­ској вра­ти­ти ста­тус рав­но­прав­ног на­ро­да,
са­гла­сно с Ре­зо­лу­ци­јом Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Са­вје­та Евро­пе,
и ста­тус кул­тур­не и по­ли­тич­ке ауто­но­ми­је, на је­дин­стве­ном срп­ском
кра­ји­шком про­сто­ру уз ува­жа­ва­ње европ­ских стан­дар­да
С ве оно што се де­си­ло за ври­је­ме Олу­је,
а и ка­сни­је, са­др­жа­но је на тран­спа­рен­
ту ко­ји из­бје­гли и прог­на­ни Ср­би из
Хр­ват­ске но­се при­ли­ком оби­ље­жа­ва­ња тих
ту­жних го­ди­шњи­ца – Олу­ја је зло­чин ко­ји
још уви­јек тра­је. За Ср­бе у Хр­ват­ској Олу­ја
ни­је по­че­ла 1995, не­го још 1990. го­ди­не –
до­ла­ском Хр­ват­ске де­мо­крат­ске за­јед­ни­це
и Фра­ње Туђ­ма­на на власт. Основ­ни циљ те
по­ли­ти­ке био је и остао да Ср­би бу­ду све­де­ни
на ста­ти­стич­ки и по­ли­тич­ки за­не­мар­љи­ву
чи­ње­ни­цу. Што се ти­че Туђ­ма­но­ве по­ли­ти­
ке ет­нич­ког чи­шће­ња Ср­ба, тзв. бри­ун­ски
тран­скрип­ти ни­су ни­ка­кво „от­кри­ће“, не­го
још са­мо јед­на потвдра стра­те­шких ци­ље­ва
Олу­је. Та­ко да ет­нич­ко чи­шће­ње Ср­ба из
Хр­ват­ске ни­је би­ла по­сље­ди­ца, не­го циљ
Туђ­ма­но­ве по­ли­ти­ке и Олу­је, ко­јом је „ри­је­
ше­но“ срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској.
Фру­стра­ци­је и мо­ли­тве
Сам ток Олу­је, те „бли­ста­ве“ ак­ци­је хр­
ват­ске вој­ске и по­ли­ци­је, ко­ја је по­ста­ла
сре­ди­шње мје­сто и сим­бол свих хр­ват­
ских ком­плек­са, фру­стра­ци­ја и за­блу­да,
не­ће би­ти пред­мет овог тек­ста, већ оно
што је усли­је­ди­ло по­сли­је те „бли­ста­ве
по­б­је­де“.
Сва­ке го­ди­не из­бје­гли и прог­на­ни Ср­
би из Хр­ват­ске мо­ли­тва­ма и па­ра­сто­си­ма
оби­ље­жа­ва­ју не са­мо про­гон Ср­ба ко­ји се
де­сио у Олу­ји 4. ав­гу­ста 1995, не­го и про­
гон Ср­ба са под­руч­ја За­пад­не Сла­во­ни­је
1. и 2. ма­ја 1995. Док се за Олу­ју па­ра­стос
тра­ди­ци­о­нал­но одр­жа­ва у бе­о­град­ском
хра­му св. Мар­ка, Бље­сак се 1. ма­ја оби­ље­
жа­ва код фру­шко­гор­ског ма­на­сти­ра Кру­
ше­дол.
Сво­ју ово­го­ди­шњу Кру­ше­дол­ску бе­сје­
ду ака­де­мик Ва­си­ли­је Кре­стић пред ви­ше
хи­ља­да при­сут­них за­вр­шио је ри­је­чи­ма:
„Ср­би  у це­ли­ни, а по­себ­но срп­ске из­бе­
86 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
гли­це  из Хр­ват­ске, иако нај­ве­ћи  стра­
дал­ни­ци  и  гу­бит­ни­ци, мо­ра­ли би да по­
здра­ве сва­ко ото­пља­ва­ње од­но­са из­ме­ђу
Ср­би­је и Хр­ват­ске. Ме­ђу­тим, то ото­пља­
ва­ње не би сме­ло да бу­де ус­по­ста­вље­но
на те­ме­љу свр­ше­ног чи­на. Свр­ше­ним чи­
ном Хр­ват­ска и Хр­ва­ти би би­ли ап­со­лут­ни
до­бит­ни­ци, а Ср­би ап­со­лут­ни гу­бит­ни­ци.
Ср­би­ја тре­ба да ра­ди на из­гра­ђи­ва­њу до­
бро­су­сед­ских од­но­са, али она под­јед­на­ко
мо­ра да шти­ти и сво­је др­жав­не и на­ци­о­
нал­не ин­те­ре­се.  Па­мет­на по­ли­ти­ка се не
са­сто­ји у то­ме да јед­на стра­на тре­ба да
бу­де гу­бит­ник, а ду­га до­бит­ник. До­бри
од­но­си из­ме­ђу др­жа­ва и на­ро­да мо­ра­ју
би­ти за­сно­ва­ни на пра­вед­ним и рав­но­
прав­ним од­но­си­ма. Ме­ђу­тим, по­ста­вља
се пи­та­ње ка­ко пре­ва­зи­ћи раз­ли­ке у оце­
на­ма о то­ме: за­што је до­шло до ра­та, ко
га је иза­звао и с ко­јим ци­љем се упу­стио
у ту су­лу­ду аван­ту­ру. Бо­јим се да у том
по­гле­ду вла­да­ју са­свим су­прот­на ста­но­
ви­шта и да се те­шко мо­же до­ћи до обо­
стра­но при­хва­тљи­вог и за­до­во­ља­ва­ју­ћег
ре­ше­ња. Без об­зи­ра на то ка­кво ре­ше­ње
ће се на­ћи, мо­ра­ло би се во­ди­ти ра­чу­на
о из­бе­глич­ком ста­нов­ни­штву, о њи­хо­вим
ег­зи­стен­ци­јал­ним про­бле­ми­ма, ма­те­ри­
јал­ним по­тра­жи­ва­њи­ма, гра­ђан­ским и по­
ли­тич­ким пра­ви­ма и сло­бо­да­ма. Мо­ра­ло
би се по­ста­ви­ти пи­та­ње дру­штве­ног, на­
ци­о­нал­ног, еко­ном­ског и гра­ђан­ског по­
ло­жа­ја пре­о­ста­лих Ср­ба у Хр­ват­ској. Ако
се на та пи­та­ња за­бо­ра­ви, ако она не бу­ду
ре­ше­на ка­ко ва­ља, срп­ска по­ли­ти­ка и они
ко­ји је во­де те­шко ће под­ба­ци­ти. На­род и
исто­ри­ја им то ни­кад не­ће за­бо­ра­ви­ти а
ни опро­сти­ти. Сто­га им са овог ску­па по­
ру­чу­је­мо да буд­но пра­ти­мо шта ра­де, да
се на­да­мо до­бру, али да у исто вре­ме, и не
без раз­ло­га, стре­пи­мо од зла.“
Ди­ле­ме и про­бле­ми
У Кру­ше­дол­ској бе­сје­ди ака­де­ми­ка Ва­си­
ли­ја Кре­сти­ћа са­др­жа­не су све ди­ле­ме и
про­бле­ми са ко­ји­ма се већ пу­них пет­на­ест
го­ди­на су­сре­ћу из­бје­гли и прог­на­ни Ср­би
из Хр­ват­ске. Сва­ке го­ди­не при­ли­ком под­
сје­ћа­ња на го­ди­шњи­цу Олу­је из­бје­глич­
ка удру­же­ња усва­ја­ју ре­зо­лу­ци­ју. Та­ко
је и про­шле го­ди­не на Пе­том кра­ји­шком
илин­дан­ском са­бо­ру до­ни­је­та ре­зо­лу­ци­ја
ко­јом је нај­о­штри­је осу­ђе­но ет­нич­ко чи­
шће­ње срп­ског на­ро­да ко­ји је прог­нан са
за­шти­ће­ног под­руч­ја Ује­ди­ње­них на­ци­
ја из Срп­ске Кра­ји­не и оста­лих ди­је­ло­ва
Хр­ват­ске. У Ре­зо­лу­ци­ји се нај­о­штри­је осу­
ђу­је за­ти­ра­ње срп­ског на­ро­да и ње­го­вих
кул­тур­них и ду­хов­них ври­јед­но­сти, по­
кр­шта­ва­ње, ру­ше­ње цр­кве­них све­ти­ња,
стам­бе­них обје­ка­та, про­га­ња­ње и си­сте­
мат­ско оне­мо­гу­ћа­ва­ње по­врат­ка. Ра­ди
от­кла­ња­ња по­сље­ди­ца про­го­на, усво­је­ни
су сле­де­ћи за­кључ­ци:
• Ин­тен­зи­ви­ра­ти тра­га­ње за по­ги­ну­
лим и не­ста­лим Ср­би­ма са под­руч­ја
Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и нео­д­ло­жно
оба­ви­ти екс­ху­ма­ци­ју на свим ре­ги­
стро­ва­ним ло­ка­ци­ја­ма или на мје­
сти­ма за која по­сто­је по­у­зда­на са­зна­
ња да су на њима по­ко­па­не не­ду­жне
срп­ске жр­тве. Убр­за­ти про­цес иден­
ти­фи­ка­ци­је екс­ху­ми­ра­них зем­них
оста­та­ка.
• Ис­пла­ти­ти рат­ну ште­ту ли­ци­ма срп­
ске на­ци­о­нал­но­сти за не­по­крет­ну и
по­крет­ну имо­ви­ну ко­ја им је уни­ште­
на на под­руч­ју Хр­ват­ске од 1991. до
1995. и ка­сни­је.
• При­зна­ти пра­во на ди­о­ни­це ли­ци­ма
срп­ске на­ци­о­нал­но­сти по истим кри­
те­ри­ју­ми­ма и мје­ри­ли­ма као и ли­ци­
ма хр­ват­ске на­ци­о­нал­но­сти.
• Вра­ти­ти сву узур­пи­ра­ну при­ват­ну
имо­ви­ну, уз про­пи­са­ну нов­ча­ну на­
 док­на­ду од стра­не др­жа­ве, ко­ја је без
одо­бре­ња вла­сни­ка имо­ви­ну ко­ри­
сти­ла и усту­пи­ла дру­ги­ма.
• Из­вр­ши­ти ре­сти­ту­ци­ју ста­нар­ског
пра­ва свим гра­ђа­ни­ма ко­ји­ма је то
пра­во у Хр­ват­ској од­у­зе­то (као што
је то учи­ње­но у БиХ), а у слу­ча­је­ви­ма
гдје то ни­је мо­гу­ће, из­вр­ши­ти пра­
вич­ну на­док­на­ду. Стам­бе­но збри­ња­
ва­ње не мо­же би­ти суп­сти­ту­ци­ја за
од­у­зе­та ста­нар­ска пра­ва.
• Хит­но по­ни­шти све не­за­ко­ни­те пре­
су­де до­не­се­не у одсут­но­сти, об­ја­ви­
ти пре­су­де и оп­ту­жбе про­тив ли­ца
срп­ске на­ци­о­нал­но­сти и от­кло­ни­ти
све ма­ни­пу­ла­ци­је и зло­у­по­тр­бе.
• Пен­зи­о­не­ри­ма из Ре­пу­бли­ке Хр­ват­
ске или њи­хо­вим за­кон­ским на­сљед­
ни­ци­ма ис­пла­ти­ти не­ис­пла­ће­не из­
но­се пен­зи­ја с при­па­да­ју­ћим ка­ма­та­
ма, те омо­гу­ћи­ти и гра­ђа­ни­ма срп­ске
на­ци­о­нал­но­сти да као и Хр­ва­ти мо­гу
до­би­ти по­дат­ке – ли­стин­ге о рад­ном
ста­жу.
• Да се свим из­бје­гли­ца­ма и прог­на­
ни­ци­ма, ко­ји су, не сво­јом кри­ви­цом,
оста­ли без рад­ног од­но­са при­зна
рад­ни стаж за све го­ди­не ма­сов­ног
ег­зо­ду­са и да се сви­ма при­зна пра­во
на кон­ва­ли­да­ци­ју рад­ног ста­жа.
• У оства­ри­ва­њу пра­ва на по­вра­так
сво­јим до­мо­ви­ма нео­п­ход­но је убр­
за­ти об­но­ву ра­том уни­ште­не имо­
ви­не, укло­ни­ти ад­ми­ни­стра­тив­не
ба­ри­је­ре уз од­го­ва­ра­ју­ћа ула­га­ња
за отва­ра­ње рад­них мје­ста, об­но­ви­
ти ин­фра­струк­ту­ру ка­ко би се успје­
шно ре­а­ли­зо­вао си­гу­ран и одр­жив
по­вра­так.
• Срп­ском на­ро­ду у Хр­ват­ској вра­ти­ти
ста­тус рав­но­прав­ног на­ро­да, са­гла­
сно с Ре­зо­лу­ци­јом Пар­ла­мен­тар­не
скуп­шти­не Са­вје­та Евро­пе, и ста­тус
кул­тур­не и по­ли­тич­ке ауто­но­ми­је,
на је­дин­стве­ном срп­ском кра­ји­шком
про­сто­ру, уз ува­жа­ва­ње европ­ских
стан­дар­да.
• Уки­ну­ти За­кон о ко­ри­ште­њу по­љо­
при­вред­ног зе­мљи­шта ко­јег је хр­ват­
ски Са­бор до­нио у де­цем­бру 2008.
Од­ред­бе овог за­ко­на зна­че бри­са­ње
Ср­ба из зе­мљи­шних књи­га и њи­хо­ву
де­фи­ни­тив­ну ели­ми­на­ци­ју с про­сто­
ра Хр­ват­ске.
• Да Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја хит­но от­кло­ни
ово­го­ди­шње под­за­кон­ске ак­те (су­
прот­не За­ко­ну о из­бе­гли­ца­ма Ср­би­је
и Уго­во­ру о со­ци­јал­ном оси­гу­ра­њу
из­ме­ђу Хр­ват­ске и СРЈ) ко­ји­ма се уво­
ди пла­ћа­ње здрав­стве­не за­шти­те за
из­бје­гли­це – хр­ват­ске пен­зи­о­не­ре
ако се не од­ја­ве у Хр­ват­ској.
• Ре­а­ли­зо­ва­ти све ме­ђу­др­жав­не и ме­
ђу­на­род­не спо­ра­зу­ме о из­бје­гли­ца­
ма, а по­себ­но Спо­ра­зум о нор­ма­ли­
за­ци­ји од­но­са из­ме­ђу СРЈ и Хр­ват­ске
(1996), Уго­вор о со­ци­јал­ном оси­гу­ра­
њу из­ме­ђу Хр­ват­ске и СРЈ из 1997. го­
ди­не, Спо­ра­зум о сук­це­си­ји ( 2001) и
Са­ра­јев­ску де­кла­ра­ци­ја (2005).
На осно­ву ових за­кљу­ча­ка Ка­би­нет пот­
пред­сјед­ни­ка вла­де Јо­ва­на Кр­ко­ба­би­ћа
из­ра­дио је до­ку­ме­нат Non-pa­per, ко­га
је за­тим усво­ји­ла Вла­да Ср­би­је и са њим
упо­зна­ла ви­ше од 80 др­жа­ва у Евро­пи и
сви­је­ту. Циљ овог обра­ћа­ња био је да се
ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци још једном скре­
не па­жња на не­прав­ду ко­ја је учи­ње­на
Ср­би­ма у Хр­ват­ској. Сви за­ко­ни ко­је је
по­сли­је Олу­је до­нио хр­ват­ски Са­бор би­ли
су у функ­ци­ји спре­ча­ва­ња по­врат­ка и це­
мен­ти­ра­ња ре­зул­та­та по­ли­ти­ке ет­нич­ког
чи­шће­ња. Са овим за­ко­ни­ма Ср­би су по­
ста­ли гра­ђа­ни дру­гог ре­да, а њи­хов број
је све­ден на 3–4%, што је био и циљ тада­
шње хрватске политике, те тако и је­дан од
раз­ло­га за по­че­так ору­жа­ног су­ко­ба. Свих
ових го­ди­на на сце­ни су ду­пли стан­дар­ди.
Ср­би­ма у Хр­ват­ској је од­у­зе­та кон­сти­ту­
тив­ност и пре­тво­ре­ни су у на­ци­он ­ ал­ну
ма­њи­ну, док су, исто­вре­ме­но, Ал­бан­ци на
Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји до­би­ли атри­бут на­ро­
да и мо­гућ­ност да фор­ми­ра­ју још јед­ну
ал­бан­ску др­жа­ву.
Ко ди­је­ли жр­тве
Из­бје­глим и прог­на­ним Ср­би­ма из Хр­
ват­ске је посебно тешко објаснити за­што
је у На­род­ној скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­
је се­лек­тив­ним до­но­ше­њем Ре­зо­лу­ци­је о
Сре­бре­ни­ци до­шло до срам­ног раз­два­
ја­ња жр­та­ва. Иако је по­зна­та чи­ње­ни­ца
да су баш Ср­би из Хр­ват­ске би­ли нај­ве­ће
жр­тве ра­то­ва у то­ку 20. ви­је­ка, по­ста­вља
се пи­та­ње да ли су срп­ске жр­тве ма­ње
вриједне. Од су­штин­ске је ва­жно­сти да
се при осу­ди зло­чи­на не пра­ви раз­ли­ка
по мје­сту зло­чи­на или на осно­ву вје­ре и
на­ци­о­нал­но­сти не­ви­них жр­та­ва. Ова оба­
ве­за је још ве­ћа јер су још уви­јек оста­ли
не­ра­свје­тље­ни ма­сов­ни рат­ни зло­чи­ни
по­чи­ње­ни не са­мо у Бље­ску и Олу­ји, не­го
и у Са­ра­је­ву, Ту­зли, Бра­тун­цу и дру­гдје. Ни
по­чи­ни­о­ци ових зло­чи­на ни­су про­це­су­
и­ра­ни и ка­жње­ни. Сви на­ши на­по­ри ко­је
годинама ула­же­мо да се у Ср­би­ји фор­ми­
ра јед­на ин­сти­ту­ци­ја ко­ја би се ба­ви­ла ис­
тра­жи­ва­њем рат­них зло­чи­на над Ср­би­ма
ко­ји су се де­си­ли на под­руч­ју прет­ход­не
Ју­го­сла­ви­је – ни­су уро­ди­ли пло­дом.
По­ми­ре­ње на­ро­да на за­пад­ном Бал­ка­
ну је из­у­зет­но ва­жно, али оно мо­ра да бу­
де за­сно­ва­но на на­уч­но утр­ђе­ној исти­ни
о све­му што се де­ша­ва­ло у про­шло­сти ка­
ко се су­ко­би ни­када ви­ше не би по­но­ви­
ли. То би, сва­ка­ко, тре­ба­ло да до­ве­де и до
од­у­ста­ја­ња од про­па­ганд­ног ми­та о до­мо­
вин­ском ра­ту у Хр­ват­ској, као и до то­га да
се Олу­ја ви­ши не сла­ви као Дан по­б­је­де и
до­мо­вин­ске за­хвал­но­сти јер је у њој, као
и Бље­ску и осталим опе­ра­ци­ја­ма, ет­нич­ки
очи­шћен срп­ски на­род из кра­је­ва у ко­ји­
ма је вје­ко­ви­ма жи­вио. То не­дво­сми­сле­но
по­ка­зу­је и су­ђе­ње, ко­је и са­да тра­је, пред
Трибуналом у Хагу хр­ват­ским ге­не­ра­ли­
ма Ан­ти Го­то­ви­ни, Мла­де­ну Мар­ка­чу и
Ива­ну Чер­ма­ку за „удру­же­њи зло­чи­нач­ки
по­ду­хват“. На ­жа­лост, ово је су­ђе­ње из­бје­
гао хр­ват­ски по­ли­тич­ки врх, као и остале
струк­ту­ре ко­је су у Олу­ји уче­ство­ва­ле, а
кри­ви­ца је пре­ба­че­на на дру­гу, срп­ску
стра­ну.
Свје­до­чан­ства о исти­ни
Да би се са­зна­ла исти­на и из­ни­је­ле чи­
ње­ни­це о ра­ту ко­ји је во­ђен у по­сљед­њој
де­це­ни­ји 20. ви­је­ка, Удру­же­ње Ср­ба из
Хр­ват­ске по­кре­ну­ло је еди­ци­ју Гра­ђан­
ски рат у Хр­ват­ској 1991–1995 го­ди­не. До
са­да је об­ја­вље­но шест збор­ни­ка, у ко­ји­
ма се овим те­ма­ма ба­ве не са­мо на­уч­ни
рад­ни­ци, не­го и са­ми уче­сни­ци ових до­
га­ђа­ја. Ова еди­ци­ја има исто­риј­ску и до­
ку­мен­тар­ну ври­јед­ност као не­по­сред­но
свје­до­чан­ство на са­мом из­во­ру до­га­ђа­ја,
од­но­сно ди­рек­тан увид у све што се у то
ври­је­ме де­ша­ва­ло и де­си­ло у ду­би­ни кул­
тур­ног и исто­риј­ског би­ћа срп­ског на­ро­
да у Хр­ват­ској.
Да би се ови про­бле­ми мо­гли што успје­
шни­је рје­ша­ва­ти, по­чет­ком 2009. је фор­
ми­ра­на Асо­ци­ја­ци­ја из­бје­глич­ких и дру­гих
удру­же­ња Ср­ба из Хр­ват­ске, ко­ја бро­ји ви­
ше од 30 за­ви­чај­них и осталих удру­же­ња.
Асо­ци­ја­ци­ја до­ма­ћој и свјет­ској јав­но­сти
стално указује на то да Хр­ват­ска свје­сно
из­бје­га­ва да из­вр­ши сво­је пре­у­зе­те оба­
ве­зе, чи­ме не­ка­жње­но кр­ши од­ред­бе ме­
ђу­на­род­ног пра­ва, оба­ве­зе пре­у­зе­те из
мул­ти­ра­те­лал­них спо­ра­зу­ма, као што је
Спо­ра­зум о сук­це­си­ји, ко­ји су пот­пи­са­ле
све бив­ше чла­ни­це СФРЈ, би­ла­те­рал­них
спо­ра­зу­ма и од­ре­да­ба на­ци­о­нал­них про­
пи­са. Хр­ват­ска што при­је треба да до­не­
се стра­те­ги­ју су­о­ча­ва­ња са про­шло­шћу и
стратегију ме­ђу­на­ци­о­нал­ног по­ми­ре­ња,
треба да да­ле­ко оштри­је санк­ци­о­ни­ше
го­вор мр­жње, не­то­ле­ран­ци­ју и не­скри­
ве­ну ср­бо­фо­би­ју спро­во­де­ћи ме­ђу­на­род­
не стан­дар­де за­шти­те људ­ских пра­ва и
основ­них сло­бо­да.
Хоће ли ће ова ли­це­мјер­на по­ли­ти­ка
ко­ју во­ди Хр­ват­ска би­ти на­гра­ђе­на ње­
ним при­је­мом у члан­ство Европ­ске Уни­
је? Сам при­јем Хр­ват­ске у Европ­ску уни­ју
би­ била на­гра­да за сва зла ко­ја је по­чи­
ни­ла пре­ма сво­јим др­жа­вља­ни­ма срп­
ске на­ци­о­нал­но­сти, из че­га би се мо­гао
из­ву­ћи за­кљу­чак да се зло­чин ис­пла­ти!
По­сто­је ли још уви­јек код нас и у сви­је­ту
про­гре­сив­не сна­ге ко­је тој не­прав­ди мо­
гу ста­ти на пут? Уко­ли­ко до то­га не до­ђе,
оста­ће по­си­ја­но сје­ме ко­је у бу­дућ­но­сти
мо­же до­ве­сти до но­вих не­спо­ра­зу­ма и
су­ко­ба. z
2/2010  l  Двери српске  l  87
ПОСЛЕ олујЕ
Драгољуб Анђелковић
Др­жа­во­твор­не па­ра­ле­ле:
Срп­ска Кра­ји­на,
Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја
Као што Аб­ха­зе ни­ко ни­је имао осно­ва да тре­ти­ра као
„под­ста­на­ре“ у Гру­зи­ји, та­ко сто­је ства­ри и са Ср­би­ма
на про­сто­ру не­ка­да­шње ју­го­сло­вен­ске ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске
А б­ха­зи су дре­ван кав­ка­ски на­род, и
пред­ста­вља­ју аутох­то­но ста­нов­ни­
штво зе­ма­ља ко­је на­ста­њу­ју. Ср­би
су, та­ко­ђе, сво­ји на сво­ме на про­с то­ру
Срп­ске Кра­ји­не. Ни­су до­шља­ци при­мље­ни
ту­ђом ми­ло­шћу – ка­ко се не­рет­ко при­ка­зу­
ју у хр­ват­ској исто­ри­о­гра­фи­ји. Фра­нач­ки
пи­сац Ај­нхард (775–840) по­све­до­чио је да
су Ср­би по­чет­ком 9. ве­ка – у до­ба ка­да још
не­ма нијед­ног по­ме­на Хр­ва­та на Бал­ка­ну –
на­се­ља­ва­ли ве­ли­ки део рим­ске про­вин­ци­је
Дал­ма­ци­је (ко­ја је об­у­хва­ла и Кра­ји­ну). Иако
су хр­ват­ски исто­ри­ча­ри на­сто­ја­ли и на­сто­је
да „до­ка­жу“ да су та­да нај­за­пад­ни­ји де­ло­ви
на­шег на­ро­да жи­ве­ли на про­сто­ру Бо­сне, а
не Кра­ји­не, ни­су иза­шли из до­ме­на пу­ких
су­бјек­тив­них тврд­њи.
Сво­ји на сво­ме
На ­жа­лост, њи­хо­ви ста­во­ви се и код нас
ола­ко при­хва­та­ју, чак и од стра­не пи­са­ца
школ­ских уџ­бе­ни­ка, а ни­­су ништа уте­ме­
ље­ни­ји од ста­во­ва срп­ских исто­ри­ча­ра и
пу­бли­ци­ста ко­ји сма­тра­ју да су се Ср­би на­
се­ли­ли у Кра­ји­ни ка­да и Хр­ва­ти – ако не и
ра­ни­је. У окол­но­сти­ма ка­да не­ма пи­са­них
из­во­ра ко­ји би раз­ре­ши­ли ди­ле­му, за­што
бисмо по­ве­ро­ва­ли, нпр, Фра­њи Рач­ком, а
не проф. др Ре­љи Но­ва­ко­ви­ћу? А он сма­
тра да „по све­му су­де­ћи, Ср­би су“ у до­ба у
ко­ме о њи­ма пи­ше Ајх­нард „жи­ве­ли не­где
у пре­де­лу Уне, чак мо­жда и за­пад­но од ње,
са­свим ве­ро­ват­но на под­руч­ју да­на­шње
Ли­ке“.
Ко­ли­ко год се то оспо­ра­ва­ло, у прилог
овој тези говори и на­зив гра­ди­ћа Срб, ко­ји
се по­ми­ње већ сре­ди­ном 14. ве­ка. На­ла­зи
се у до­ли­ни у ко­јој из­ви­ре ре­ка Уна, тј. у
обла­сти ко­ја је до ве­ли­ког ег­зо­ду­са 1995.
би­ла на­се­ље­на ис­кљу­чи­во Ср­би­ма. Још
88 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
по­у­зда­ни­ји су ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи. А ка­ко
ис­ти­че наш струч­њак за сред­њо­ве­ков­ну
ар­хе­о­ло­ги­ју, др Ђор­ђе Јан­ко­вић, „има до­
вољ­но по­да­та­ка за кон­ста­та­ци­ју да Ср­би
од ше­стог ве­ка жи­ве на та­ко­зва­ном ди­
нар­ском про­сто­ру, зна­чи та­мо од Ли­ке на
за­па­ду до Ко­со­ва на ју­го­и­сто­ку, иако ве­ру­
јем да их је би­ло и на дру­гим про­сто­ри­ма“.
Све у све­му, као што Аб­ха­зе ни­ко ни­је
имао осно­ва да тре­ти­ра као „под­ста­на­ре“
у Гру­зи­ји, та­ко сто­је ства­ри и са Ср­би­ма на
про­сто­ру не­ка­да­шње ју­го­сло­вен­ске ре­
пу­бли­ке Хр­ват­ске. Уоста­лом, и они Ср­би
ко­ји су се до­се­ли­ли ка­сни­је, услед тур­бу­
лен­ци­ја про­у­зро­ко­ва­них ото­ман­ском на­
је­здом на Бал­кан – а не­со­пор­но је да је у
та­квим окол­но­сти­ма ве­ли­ки срп­ски та­лас
за­пљу­снуо Кра­ји­ну – до­шли су на опу­сте­
лу зе­мљу, од­но­сно, са ње ни­су ис­ти­сну­ли
би­ло ко­га. И ни­су из са­жа­ље­на при­мље­ни
као убо­га ра­ја, већ као хра­бри рат­ни­ци,
ко­ји­ма је по­ве­ре­на од­бра­на ме­ђа хаб­
збур­шких по­се­да, тј. као љу­ди ко­ји су сво­
јом крљ­ву пла­ти­ли зе­мљу на ко­јој су се на­
ста­ни­ли. До­не­кле слич­но сто­је и ствари са
Осе­ти­ни­ма – у њи­хо­вој да­на­шњој др­жа­ви
на ју­жним па­ди­на­ма Кав­ка­за.
Ала­ни – моћ­ни сар­мат­ски на­род чи­ји су
пре­жи­ве­ли огра­нак Осетини – на­се­ли­ли су
ве­ли­ки део се­вер­ног Кав­ка­за кра­јем ста­ре
ере, а има ми­шље­ња и да су де­ли­мич­но
на­ста­ни­ли и ју­жне па­ди­не тог пла­нин­ског
лан­ца. Ка­ко год би­ло, услед на­је­зде Мон­
го­ла (13. век), опу­сте­ле су мно­ге обла­сти
се­вер­ног и ју­жног Кав­ка­за. Осе­ти­ни су оп­
ста­ли у не­при­сту­пач­ним пла­ни­на­ма, ода­
кле су, по­што је опа­сност ми­ну­ла, по­че­ли
да се на­ста­њу­ју у окол­ним, по­год­ни­јим за
жи­вот кра­је­ви­ма (ма­да да­нас на­се­ља­ва­ју
мно­го ма­њи про­стор не­го пре мон­гол­ских
по­хо­да). Из­ме­ђу оста­лог, на­се­ли­ли су и зе­
мље – да­нас у са­ста­ву Ју­жне Осе­ти­је – ко­је
су би­ле под вла­шћу гру­зин­ских кне­зо­ва,
а чи­је је ста­нов­ни­штво по­бе­гло да­ље од
Мон­го­ла.
Ко­ре­ни срп­скокра­ји­шке и ­
аб­ха­ске др­жав­но­сти
Аб­ха­зи има­ју ду­гу др­жа­во­твор­ну тра­
ди­ци­ју, исто као и Гру­зи­ни. Још од ан­тич­
ког до­ба на про­сто­ру Аб­ха­зи­је, Гру­зи­је
и су­сед­них обла­сти Тур­ске (у ко­ји­ма су и
ду­го по­сле до­се­ља­ва­ња Ту­ра­ка ве­ћин­ско
ста­нов­ни­штво чи­ни­ли при­пад­ни­ци кав­
ка­ских ет­но­са), не­ка­да су у сре­ди­шту ин­
те­гра­ци­он
­ их про­це­са би­ли аб­ха­ски ве­ли­
ка­ши, а не­ка­да гру­зиј­ски фе­у­дал­ци. Та­ко је
по­чет­ком 11. ве­ка, ка­да је ство­ре­но моћ­но
сред­њо­ве­ков­но гру­зиј­ско-аб­ха­ско кра­
љев­ство, кључ­ни фак­тор у об­је­ди­ња­ва­њу
мно­штва кне­же­ви­на и раз­ли­чи­тих ет­нич­
ких ску­пи­на би­ла Кра­ље­ви­на Аб­ха­зи­ја.
Кра­јем сред­њег ве­ка гру­зиј­ско-аб­ха­ска
кра­ље­ви­на се рас­па­ла на не­ко­ли­ко не­за­
ви­сних др­жа­ва. Од Име­ре­ти­је, мул­ти­ет­
нич­ке др­жа­ве ко­ја је об­у­хва­та­ла за­пад­ни
део не­ка­да­шње је­дин­стве­не кра­ље­ви­не,
по­сте­пе­но су се, умно­го­ме по ет­нич­ким
ме­ђа­ма, одво­ји­ле мно­ге зе­мље. Та­ко је
сре­ди­ном 16. ве­ка ро­ђе­на, из­ме­ђу оста­
лог, и Кне­же­ви­на Аб­ха­зи­ја. Она је уб­зро
до­спе­ла под вр­хов­ну власт Ото­ман­ског
цар­ства, али је за­др­жа­ла ши­ро­ку ауто­но­
ми­ју. По­чет­ком 19. ве­ка до­шло је до про­
ме­не цар­ства у од­но­су на ко­је је Аб­ха­зи­ја
има­ла ва­зал­ни ста­тус – уме­сто Тур­ске то је
по­ста­ла Ру­си­ја – 1864. ди­рект­но је при­по­
је­на тој ве­ли­кој сло­вен­ско-пра­во­слав­ној
зе­мљи.
Ср­би, ко­ји су пре­у­зе­ли од­бра­ну гра­нич­
них под­руч­ја Хаб­збур­шког цар­ства пре­ма
Тур­ској, до­би­ли су за­уз­врат зе­мљи­шне по­
се­де и би­ли из­у­зе­ти од пла­ћа­ња по­ре­за.
Та­ко је 1579. ство­ре­на Вој­на Кра­ји­на, под
ди­рект­ном кон­тро­лом Бе­ча, а без ика­квих
не­по­сред­них др­жав­но-прав­них ве­за са
Хр­ват­ском и Сла­во­ни­јом. По­што је по­сле
оку­па­ци­је БиХ од стра­не Аустроугар­ске
(ка­ко се од 1867, по­сле на­год­бе са Ма­ђа­
ри­ма, зва­ла др­жа­ва Хаб­збур­га) не­ста­ла
опа­сност од Ту­ра­ка и одлучено је да Кра­
ји­на бу­де при­по­је­на Ба­но­ви­ни Хр­ват­ској и
Сла­во­ни­ји.
За­греб је бла­го­вре­ме­но уви­део да је по­
гра­нич­на вој­но-те­ри­то­ри­јал­на струк­ту­ра
за Беч из­гу­би­ла не­ка­да­шњу функ­ци­ју, па
је де­це­ни­ја­ма пре то­га по­ку­ша­вао да из­
деј­ству­је да бу­де пре­пу­ште­на ње­го­вој вла­
сти. Ка­ко би при­до­био Ср­бе да се то­ме не
опи­ру, од­но­сно де­мон­стри­рао Бе­чу сво­ју
до­бру во­љу, хр­ват­ско-сла­вон­ски са­бор је
још 1867. усво­јио од­лу­ку да је срп­ска на­
ци­ја рав­но­прав­на хр­ват­ској, од­но­сно при­
хва­тио је да су Ср­би на под­руч­ју Ба­но­ви­не
Хр­ват­ске и Сла­во­ни­је, за­јед­но са Хр­ва­ти­
ма, кон­сти­ту­тив­ни на­род. Оту­да хр­ват­ско-
срп­ска а не са­мо хр­ват­ска ба­но­ви­на, ко­ја
је до та­да има­ла ауто­но­ман ста­тус уну­тар
Угар­ске, а при­по­ји­ла се кра­јем 1918. го­ди­
не Ср­би­ји.
Од фе­де­ра­ци­је ка не­за­ви­сно­сти
Аб­ха­зи­ја је до Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је у
раз­ли­чи­тим пе­ри­о­ди­ма би­ла под вој­ном
упра­вом, чи­ни­ла по­себ­ну ад­ми­ни­стра­тив­
ну це­ли­ну или би­ла део не­ке ве­ће те­ри­
то­ри­јал­не је­ди­ни­це Ру­ског цар­ства. У је­ку
ре­во­лу­ци­о­нар­ног ха­о­са ко­ји је за­вла­дао
Ру­си­јом, ње­ни де­ло­ви, умно­го­ме уз аси­
стен­ци­ју Не­ма­ца и Ту­ра­ка, па и до­ју­че­ра­
шњих са­ве­зни­ка Бри­та­на­ца, по­че­ли су да
се оса­мо­ста­љу­ју. Та­ко су то­ком 1918. др­
жав­не кон­ту­ре по­при­ма­ле и Гру­зи­ја и Аб­
ха­зи­ја. Упо­ре­до, пр­ва је по­ку­ша­ла да под­
врг­не сво­јој вла­сти дру­гу, но ка­да у то­ме
ни­је ус­пе­ла, при­кло­ни­ла се пре­го­во­ри­ма.
Пред­став­ни­ци два на­ро­да су се спо­ра­
зу­ме­ли о ли­ни­ји раз­гра­ни­че­ња, а Гру­зи­ни
су при­зна­ли пра­во ста­нов­ни­штва Аб­ха­зи­
је на са­мо­о­пре­де­ље­ње. Ме­ђу­тим, ка­да су
у Аб­ха­зи­ји власт пре­у­зе­ли бољ­ше­ви­ци, а
Гру­зи­ја се под вођ­ством гра­ђан­ских по­ли­
ти­ча­ра кон­со­ли­до­ва­ла и уз по­моћ Не­мач­
ке оја­ча­ла сво­је вој­не сна­ге, ње­на вла­да
је по­кре­ну­ла ин­ва­зи­ју на су­сед­ну др­жа­ву.
Гру­зи­ја је ко­му­ни­стич­ку опа­сност ис­ко­ри­
сти­ла као из­го­вор за анек­си­ју Аб­ха­зи­је.
Но, ни­је про­шло мно­го вре­ме­на пре не­го
што су бољ­ше­ви­ци по­но­во за­вла­да­ли и
Аб­ха­зи­јом, али овај пут и Гру­зи­јом (фе­бру­
ар 1921).
Та­ко је ство­ре­на Со­вјет­ска Гру­зи­ја, ко­ја
је 12. мар­та 1922. ушла у са­став За­кав­ка­ске
Со­ци­ја­ли­стич­ке Фе­де­ра­тив­не Со­вјет­ске
Ре­пу­бли­ке (ЗСФСР). Та ко­му­ни­стич­ка фе­
де­ра­ци­ја је од свог на­стан­ка била те­сно
по­ве­за­на са Со­вјет­ском Ру­си­јом да би се
са њом, Укра­ји­ном и Бе­ло­ру­си­јом, уб­рзо
и фор­мал­но ује­ди­ни­ла, тј. ушла у са­став
Со­вјет­ског Са­ве­за. Но, пре би­ло ка­квих
ши­рих ин­те­гра­ци­ја, Со­вјет­ска Гру­зи­ја и
Со­вјет­ска Аб­ха­зи­ја – као рав­но­прав­не
стра­не – пот­пи­са­ле су спо­ра­зум ко­јим је
по­след­ња у свој­ству (кон)фе­де­рал­не је­
ди­ни­це ушла у са­став пр­ве. Аб­ха­зи­ја је
за­др­жа­ла ши­ро­ку аут­но­ми­ју, а устав­ним
ре­ше­њи­ма слич­ним ју­го­сло­вен­ским из
1974. која се односе на Ко­со­во и Метохију
и Вој­во­ди­ну – ко­ја су у на­шем слу­ча­ју би­ла
на­ка­рад­на јер се ра­ди­ло о по­кра­ји­на­ма, а
не о ре­пу­бли­ка­ма – би­ла и део Гру­зи­је и
кон­сти­ту­тив­ни еле­мент За­кав­ка­ске Фе­де­
ра­ци­је.
За раз­ли­ку од Ко­со­ва и Метохије и
Вој­во­ди­не, у вре­ме на­стан­ка ЗСФСР-а и
СССР-а Аб­ха­зи­ја ни­је би­ла ауто­ном­на по­
кра­ји­на, па чак ни ауто­ном­на ре­пу­бли­ка (у
скла­ду са со­вјет­ским устав­ним ре­ше­њи­ма,
то је ре­пу­бли­ка у са­ста­ву дру­ге ре­пу­бли­
ке), већ је има­ла ста­тус пу­но­прав­не со­вјет­
ске со­ци­ја­ли­стич­ке ре­пу­бли­ке (исто као и
Гру­зи­ја или Ру­си­ја), ко­ја је из функ­ци­о­нал­
них раз­ло­га (по­што је би­ла су­ви­ше ма­ла
да ди­рект­но бу­де су­бјект све­зне др­жа­ве),
сво­је­вољ­но и при­вре­ме­но, фе­де­рал­ним
спо­ра­зу­мом, на ор­га­не Гру­зи­је пре­не­ла
не­ка овла­шће­ња (од­бра­на, спољ­ни по­ло­
ви) и пре­ко ње ушла у да­ље ин­те­гра­ци­је
(За­кав­ка­ска Фе­де­ра­ци­ја, од­но­сно Со­вјет­
ски Са­вез).
Дру­гим ре­чи­ма, Аб­ха­зи­ја, ко­ја је на
осно­ву исто­риј­ског су­бјек­ти­ви­те­та и во­
ље свог на­ро­да до­би­ла и по­твр­ди­ла сво­ју
др­жав­ност по­сле уру­ша­ва­ња Ру­ског цар­
ства, уз по­се­бан ста­тус, укљу­че­на је у са­
став Гру­зи­је. Но, по­што је Гру­зин Ста­љин
пре­у­зео све по­лу­ге вла­сти у Москви, Аб­
ха­зи­ја је 1931. из­гу­би­ла по­ло­жај кон­сти­
ту­тив­ног еле­мен­та Гру­зи­је и пре­тво­ре­на
је у обич­ну ауто­ном­ну ре­пу­бли­ку у ње­ном
са­ста­ву. Што се Гру­зи­је ти­че, она је на­кон
уки­да­ња За­кав­ка­ске Фе­де­ра­ци­је 1936. ди­
рект­но по­ста­ла део СССР-а.
Да се вра­ти­мо на бр­до­ви­ти Бал­кан.
Срп­ска Кра­ји­на је до 1941. би­ла део раз­
ли­чи­тих те­ри­то­ри­јал­них је­ди­ни­ца уну­тар
Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Ла­ко­ми­сле­но­шћу
срп­ске по­ли­тич­ке ели­те (ка­ко у Бе­о­гра­ду,
та­ко и кра­ји­шко-хр­ват­ске), као и не­ке дру­
ге срп­ске зе­мље, ола­ко је 1939. да­та но­во­
ство­ре­ној Ба­но­ви­ни Хр­ват­ској. Ипак, без
об­зи­ра на ши­ро­ку ауто­но­ми­ју ко­ју је она
сте­кла, фор­мал­но се ни­је ра­ди­ло о фе­де­
ра­ли­за­ци­ји зе­мље, а по­го­то­во не о по­ти­
ра­њу кон­сти­ту­тив­но­сти срп­ског на­ро­да
на чи­та­вом про­сто­ру Ју­го­сла­ви­је.
Уз сву ко­му­ни­стич­ку не­прин­ци­пи­јал­
ност када је у реч о ре­ша­ва­њу на­ци­он ­ ал­
ног пи­та­ња (ве­штач­ко кре­и­ра­ње „но­вих
на­ро­да“ на ра­чун срп­ског, раз­гра­ни­че­ње
фе­де­рал­них је­ди­ни­ца и ства­ра­ње, од­но­
сно не­ства­ра­ње ауто­ном­них по­кра­ји­на и
обла­сти, опет на ште­ту Ср­ба) – још мно­го
го­ру не­го ка­да су у пи­та­њу би­ли ју­го­сло­
вен­ски по­ли­ти­ча­ри ко­ји су фор­ми­ра­ли
Ба­но­ви­ну Хр­ват­ску – то је по­твр­ђе­но и
устав­ним ре­ше­њи­ма Со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­
го­сла­ви­је. Ср­би у Хр­ват­ској (а Кра­ји­на је
при­по­је­на тој ре­пу­бли­ци) до­би­ли су др­
жа­во­твор­ни ста­тус, рав­но­пра­ван са Хр­
ва­ти­ма, као и чи­тав низ сво­јих кул­ту­них
и по­ли­тич­ких ин­сти­ту­ци­ја (Клуб срп­ских
већ­ни­ка ЗАВ­НОХ-а, Му­зеј Ср­ба, срп­ску би­
бли­о­те­ку и лист Срп­ска ри­јеч).
И да је ју­го­сло­вен­ски ко­му­ни­стич­ки врх
же­лео да учи­ни дру­га­чи­је, те­шко да је то
мо­гао да из­ве­де, с об­зи­ром на то да су Ср­
би пред­ста­вља­ли огром­ну ве­ћи­ну са­ста­ва
пар­ти­зан­ских је­ди­ни­ца на про­сто­ру по­то­
ње СР Хр­ват­ске. Но, бу­ђе­њем хр­ват­ског
на­ци­о­на­ли­зма – ко­ји је се не­ко вре­ме при­
ми­рио по­сле по­ра­за у Дру­гом свет­ском
ра­ту, у ко­ме су Хр­ва­ти углав­ном уче­ство­
ва­ли на стра­ни на­ци­стич­ке Не­мач­ке, и то­
ком ко­га су по­чи­ни­ли ге­но­цид над Ср­би­ма
и Је­вре­ји­ма – по­ло­жај Ср­ба као на­ци­о­нал­
не за­јед­ни­це по­сте­пе­но се по­гор­ша­вао.
До­ду­ше, срп­ском на­ро­ду у СР Хр­ват­ској
ни­је од­у­зет ста­тус кон­сти­ту­тив­ног, али је
све чи­ње­но ка­ко би био огра­ни­чен ње­гов
по­ли­тич­ко-иден­ти­тет­ски су­бјек­ти­ви­тет.
Кр­ва­ви рас­пад СФРЈ и СССР-а
Ка­да су се ре­фор­ме, ко­је је не­до­вољ­но
про­ми­шље­но по­кре­нуо Гор­ба­чов, отр­гле
кон­тро­ли, па се ви­ше ни­је зна­ло „ко пи­је
а ко пла­ћа“, со­вјет­ске са­ве­зне ре­пу­бли­ке
су јед­но­стра­но по­че­ле да пре­у­зи­ма­ју не­
ке ин­ге­рен­ци­је фе­де­ра­ци­је. Слич­но су се
ка­ко на ра­чун Мо­скве, та­ко и сво­јих ре­
пу­бли­ка по­на­ша­ле и по­је­ди­не ауто­ном­
не је­ди­ни­це. То се ни­је де­ша­ва­ло са­мо у
Гру­зи­ји, већ и у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји. Што
се пр­ве ти­че, у ње­ном са­ста­ву су би­ле две
ауто­ном­не ре­пу­бли­ке (Аб­ха­зи­ја и Аџа­ри­ја,
у ко­јој су ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­ни­ли
Гру­зи­ни му­сли­ман­ске ве­ре), и ра­ни­је са
ре­ла­тив­но ви­со­ким ни­во­ом са­мо­у­пра­ве,
и јед­на ауто­ном­на област (Ју­жна Осе­ти­ја),
са из­ве­сном са­мо­у­пра­вом, која је кра­јем
1989. се­бе про­гла­си­ла за ауто­ном­ну ре­пу­
бли­ку. Скуп­шти­на Гру­зи­је је то од­ба­ци­ла.
Пат по­зи­ци­ју је на­ру­ши­ла но­ва пост­
ко­му­ни­стич­ка гру­зиј­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја,
ко­ја је у ја­ну­а­ру 1991. сво­јим сна­га­ма на­
редила да ин­тер­ве­ни­шу. Осе­ти­ни, по­мог­
ну­ти су­на­род­ни­ци­ма из Се­вер­не Осе­ти­је
(ко­ја је ауто­ном­на ре­пу­бли­ка уну­тар Ру­ске
Фе­де­ра­ци­је), пру­жи­ли су сна­жан от­пор,
али су се ипак на­шли у те­шком по­ло­жа­
ју. Та­да су њи­хо­ви ор­га­ни до­не­ли од­лу­ку
да при­хва­те пре­ђа­шњи ни­во ауто­но­ми­је,
али Гру­зи­ја ви­ше ни за то ни­је хте­ла да
чу­је (циљ ње­не вла­де је био да уки­не све
ауто­ном­не је­ди­ни­це, а нај­сла­би­ја, Ју­жна
Осе­ти­ја, би­ла је по­год­на да се од ње са тим
2/2010  l  Двери српске  l  89
 поч­не). Ипак, ни­је има­ла до­вољ­но сна­ге
да пот­пу­но по­ра­зи Осе­ти­не.
По­сле кул­ми­на­ци­је су­ко­ба то­ком 1992.
го­ди­не, уви­дев­ши да си­лом ни­шта не мо­
же да ре­ши, Тби­ли­си је при­хва­тио по­сре­
до­ва­ње Ру­си­је, и у ју­лу 1992. за­кљу­чио
ми­ров­ни спо­ра­зум. Пре­ма ње­му, у Ју­жној
Осе­ти­ји су раз­ме­ште­не, у ис­тој про­пор­ци­
ји, ру­ске, гру­зиј­ске и осе­тин­ске сна­ге. Ста­
тус те обла­сти тре­ба­ло је да бу­де ре­шен
на­кнад­но, на на­чин ко­ји би био при­хва­
тљив за све стра­не. У ме­ђу­вре­ме­ну, сва­ко
је за­др­жао ци­вил­ну власт у кра­је­ви­ма ко­је
је кон­тро­ли­сао (а ве­ћи део обла­сти др­жа­
ли су Осе­ти­ни).
Исте го­ди­не рат је от­по­чео и на про­сто­
ру Аб­ха­зи­је. Та ре­пу­бли­ка је би­ла спрем­на
да – под усло­вом да Тби­ли­си не угро­жа­ва
ње­ну са­мо­стал­ност у до­ме­ну уну­тра­шње
по­ли­ти­ке – по­сле рас­па­да СССР-а оста­не у
др­жав­ном са­ве­зу са Гру­зи­јом (уз за­јед­нич­
ку спољ­ну по­ли­ти­ку, од­бра­ну и још не­ко­
ли­ко ма­кро­е­ко­ном­ских функ­ци­ја). С дру­ге
стра­не, гру­зиј­ске вла­сти су ис­ка­за­ле на­ме­
ру да са­свим уки­ну ње­ну ауто­но­ми­ју. Што
се ти­че ста­ња на те­ре­ну, до упа­да гру­зиј­
ске вој­ске и по­ли­ци­је те­ри­то­ри­ју Аб­ха­зи­је
је кон­тро­ли­са­ла та­мо­шња вла­да.
Фак­тор из­не­на­ђе­ња и број­ча­но-тех­нич­
ка пред­ност до­ве­ли су до то­га да Гру­зи­ни
бр­зо осво­је ве­ћи део Аб­ха­зи­је. Но, бор­бе­
ни Аб­ха­зи, по­др­жа­ни од бли­ских на­ро­да
се­вер­но­кав­ка­ског ре­ги­о­на, као и ру­ских
ко­за­ка, ус­пе­ли су да се опо­ра­ве од по­чет­
них по­ра­за и да пре­ђу у кон­тра­о­фан­зи­ву.
Ис­ку­сни Ше­вар­над­зе, све­стан опа­сно­сти
од аван­ту­ри­стич­ких по­те­за у ре­ги­о­ну у
ко­ме су при­сут­не ру­ске сна­ге и ин­те­ре­си,
по­ку­шао је да об­у­ста­ви ак­ци­ју, али у то­ме
ни­је имао успе­ха. Она се, у скла­ду са на­
ме­ра­ма ми­ли­тант­них вој­но-по­ли­тич­ких
кру­го­ва у Тби­ли­си­ју, већ отр­гла кон­тро­
ли. Су­ко­би су еска­ли­ра­ли, и у њи­ма је, на
обе стра­не, по­ги­ну­ло око 20 хи­ља­да љу­ди
да би на кра­ју сна­ге Гру­зи­је до­жи­ве­ле де­
бакл.
По­сре­до­ва­њем Мо­скве, Аб­ха­зи су об­у­
ста­ви­ли њи­хо­во го­ње­ње и омо­гу­ћи­ли им
да за­др­же кон­тро­лу над јед­ним де­лом Аб­
ха­зи­је ве­ћин­ски на­се­ље­ним Гру­зи­ни­ма.
Ипак, фор­мал­но при­мир­је је за­кљу­че­но
тек у ма­ју 1994. по­што је Тби­ли­си ис­пу­нио
ра­ни­је пре­у­зе­ту оба­ве­зу да сту­пи у За­јед­
ни­цу Не­за­ви­сних Др­жа­ва (ЗНД). Тру­пе зе­
ма­ља чла­ни­ца те (ру­ске) ре­ги­он ­ ал­не ор­
га­ни­за­ци­је, а пре све­га Ру­ске Фе­де­ра­ци­је,
на­кон то­га су рас­по­ре­ђе­не из­ме­ђу за­ра­
ће­них стра­на.
По­што је Тби­ли­си на­пао Ју­жну Осе­ти­ју
и Аб­ха­зи­ју, ти не­ка­да­шњи ауто­ном­ни де­
ло­ви Гру­зи­је су про­гла­си­ли не­за­ви­сност.
Слич­но се де­си­ло и са Срп­ском Кра­ји­ном.
По­што је на власт у Хр­ват­ској до­шао ХДЗ,
по­вам­пи­ри­ло се уста­штво и узе­ла ма­ха
дис­кри­ми­на­ци­ја Ср­ба, од­но­сно от­по­че­ло
отво­ре­но ис­ка­зи­ва­ње се­па­ра­ти­стич­ких
те­жњи у од­но­су на фе­де­рал­ну др­жа­ву,
90 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
срп­ски на­род је енер­гич­но ре­а­го­вао. По­
у­чен оним што му се де­си­ло од 1941. до
1945. у кра­је­ви­ма у ко­ји­ма је пред­ста­вљао
ве­ћи­ну, од­го­во­рио је ства­ра­њем ауто­ном­
них струк­ту­ра вла­сти.
Ка­да је За­греб јед­но­стра­ном од­лу­ком
Ср­би­ма одузео ста­тус кон­сти­ту­тив­ног на­
ро­да, од­но­сно не­ле­гал­но по­ку­шао да га
пре­тво­ри у на­ци­он­ла­ну ма­њи­ну, Ср­би су
од­го­во­ри­ли про­ши­ре­њем сво­је ауто­но­
ми­је. Про­тив­реч­но­сти су кул­ми­ни­ра­ле по­
што је Хр­ват­ска у ле­то 1991. до­не­ла се­це­
си­о­ни­стич­ки акт, а Срп­ска Кра­ји­на је ис­ка­
за­ла же­љу да оста­не у са­ста­ву Ју­го­сла­ви­је,
и у ме­ри у ко­јој се Хр­ват­ска уда­вља­ва­ла од
Ју­го­сла­ви­је, дис­тан­ци­рао се од Хр­ват­ске.
Рат је от­по­чео услед по­ку­ша­ја За­гре­ба да
си­лом на­мет­не оно што же­ли, тј. да ус­по­
ста­ви кон­тро­лу над срп­ским кра­је­ви­ма и
за­у­зме ка­сар­не Ју­го­сло­вен­ске на­род­не
ар­ми­је.
Су­коб је окон­чан по­чет­ком 1992. Хр­ва­
ти ни­су би­ли у ста­њу си­лом да ус­по­ста­ве
кон­тро­лу над Срп­ском Кра­ји­ном, с дру­ге
стра­не, по­што су европ­ске зе­мље по­че­ле
да при­зна­ју Хр­ват­ску, Бе­о­град је, у на­ди да
не­ће би­ти изо­ло­ван и под­врг­нут санк­ци­
ја­ма, про­це­нио да је бо­ље да по­ву­че ЈНА.
Та­ко су се сте­кли усло­ви за об­у­ста­ву рат­
них опе­ра­ци­ја. За­ра­ће­не стра­не су се сло­
жи­ле да Ре­пу­бли­ка Срп­ска Кра­ји­на бу­де
де­ми­ли­та­ри­зо­ва­на и ста­вље­на под за­шти­
ту сна­га ОУН, а да се ре­ше­ње за кон­фликт
по­тра­жи за пре­го­ва­рач­ким сто­лом.
Пад Кра­ји­не и при­зна­ње ­
Ј. Осе­ти­је – Аб­ха­зи­је
Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја су функ­ци­о­ни­
са­ле од 1992. до 2008. као de fac­to не­за­ви­
сне др­жа­ве иако ни­су би­ле ме­ђу­на­род­но
при­зна­те. То је био случај и са Ре­пу­бли­ком
Срп­ском Кра­ји­ном до 1995. Са­мо што су,
на­ жа­лост, суд­би­не две кав­ка­ске зе­мље и
нај­за­пад­ни­је срп­ске др­жа­ве, спо­ме­ну­тих
го­ди­на по­че­ле да се раз­ви­ја­ју у су­прот­ним
сме­ро­ви­ма.
Хр­ва­ти су већ 1993. за­по­че­ли дра­стич­но
кр­ше­ња усло­ва при­мир­ја, и огра­ни­че­ним
агре­си­ја­ма кр­њи­ли те­ри­то­ри­ју РСК, док
УН­ПРО­ФОР ни­је пред­у­зи­мао ни­шта да то
уисти­ну спре­чи. Оту­да су Ср­би мо­ра­ли да
ак­ти­ви­ра­ју сво­је од­брам­бе­не по­тен­ци­ја­
ле. Но, они ни­су би­ли до­вољ­ни ка­да је Хр­
ват­ска – чи­је су сна­ге пре то­га би­ле об­у­че­
не и опре­ме­ље­не уз по­моћ САД-а и не­ких
дру­гих за­пад­них др­жа­ва – до­би­ла из Ва­
шинг­то­на миг за ма­сов­ни на­пад. А ре­жим
у Бе­о­гра­ду, ско­ро ни­шта ма­ње са­мо­жив и
де­фе­ти­стич­ки на­стро­јен од са­да­шњег, био
је спре­ман да свој оп­ста­нак ку­пу­је пре­пу­
шта­њем знат­ног де­ла срп­ског ет­нич­ког и
др­жав­ног про­сто­ра за­пад­но од Дри­не.
Да је по­ка­зао на­ци­о­нал­ну со­ли­дар­ност,
ин­те­грал­ни од­нос пре­ма срп­ским зе­мља­
ма, и, у скла­ду са тим, спрем­ност да их свим
сред­стви­ма бра­ни, За­греб и Ва­шинг­тон се,
ве­ро­ват­но, бар 1995. не би од­лу­чи­ли за
агре­си­ју на РСК и, по­том, Ре­пу­бли­ку Срп­
ску. На­ша по­пу­стљи­вост, го­то­во си­гур­но,
охра­бри­ва­ла је ја­стре­бо­ве у Ва­шинг­то­ну,
и у та­мо­шњој ад­ми­ни­стра­ци­ји под­ста­кла
уве­ре­ње да ће Ср­би раз­у­ме­ти је­зик оруж­
ја и бр­зо по­пу­сти­ти. Ти­ме је нео­д­луч­ни
срп­ски еста­бли­шмент до­при­нео до­но­ше­
њу од­лу­ке од стра­не на­ших не­при­ја­те­ља
да от­поч­ну се­ри­ју агре­си­ја не са­мо про­тив
РСК и РС, већ, по­том, и против СРЈ. САД још
ни­су би­ле вољ­не да се ма­сов­но вој­но ан­
га­жу­ју, што би рат са РСК и РС, по­др­жа­ним
од стра­не Ср­би­је, сва­ка­ко под­ра­зу­ме­вао.
Но, ко­ла­бо­ри­ра­њем са Ва­шинг­то­ном, Бе­о­
град је бит­но до­при­нео са­зре­ва­њу мо­гућ­
но­сти за та­ко не­што.
РСК, та нај­за­пад­ни­ја срп­ска др­жа­ва –
уз пре­ћут­ну са­гла­сност Бе­о­гра­да или чак
ње­го­ву аси­стен­ци­ју, али и па­сив­но др­
жа­ње сна­га ОУН, ду­жних да за­шти­те РСК
– оку­пи­ра­на је од стра­не Хр­ва­та у ле­то
1995. Масакрирано је на хи­ља­де срп­ских
ци­ви­ла и за­ро­бље­них вој­ни­ка, а сто­ти­не
хи­ља­да прог­на­ни­ка је за­пљу­сну­ло Ср­би­ју,
Цр­ну Го­ру и Срп­ску. Ис­точ­ни део РСК (Ба­
ра­ња, за­пад­ни Срем, ис­точ­на Сла­во­ни­ја)
по­сле то­га су, у ро­ку од не­ко­ли­ко го­ди­на,
мир­но „ре­ин­те­гри­са­ни“ у са­став Хр­ват­ске,
тј. та­ко­ђе пре­пу­ште­ни За­гре­бу.
Суд­би­на Ју­жне Осе­ти­је и Аб­ха­зи­је је би­
ла дру­га­чи­ја. У Гру­зи­ји је кра­јем 2003, на
кри­ли­ма На­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је, под­уп ­ р­
те од стра­не ни­за ква­зине­вла­ди­них ор­га­
ни­за­ци­ја и спе­ци­јал­них слу­жби САД-а, на
власт до­шао не­скри­ве­но про­а­ме­рич­ки
ре­жим. Ве­ро­ват­но осо­ко­љен од стра­не
Ва­шинг­то­на, до­нео је од­лу­ку да, про­тив­
но пре­у­зе­тим ме­ђу­на­род­ним оба­ве­за­ма, у
Ју­жну Осе­ти­ју упу­ти тру­пе са ци­љем да је
до­ве­де под сво­ју ди­рект­ну власт. Аме­ри­ка
је – у окол­но­сти­ма ка­да је Ру­си­ја оја­ча­ла,
прет­ход­но од­ба­цив­ши илу­зи­је да крот­ком
ко­о­пе­ра­тив­но­шћу мо­же да до­би­је иоле
за­до­во­ља­ва­ју­ће ме­сто у све­ту скро­је­ном
по евро­а­тлант­ским ме­ра­ма – по­ку­ша­ла
да пре­ко сво­јих кли­је­на­та за­и­гра оштри­је.
Ра­чу­на­ју­ћи на то да се Мо­сква ипак не­ће
вој­но ан­га­жо­ва­ти и та­ко ре­ски­ра­ти от­по­
чи­ња­ње „Но­вог хлад­ног ра­та“, САД су, у
но­вим ге­оп ­ о­ли­тич­ким окол­но­сти­ма, на­
ме­ра­ва­ле да по­твр­де сво­ју пре­моћ чак и у
ру­ском дво­ри­шту, од­но­сно да де­мон­стра­
тив­ним по­ни­жа­ва­њем Ру­си­је тра­си­ра­ју
пут за да­ље ши­ре­ње ути­ца­ја на постсо­
вјет­ском про­сто­ру.
То је био „ра­чун без крч­ма­ра“. Ру­си­ја је
бр­зо ре­а­го­ва­ла. То је учи­ни­ла из ге­о­по­
ли­тич­ких и стра­те­шких раз­ло­га, али јој
је до­но­ше­ње од­лу­ке да се упу­сти у су­коб
олак­ша­ло и по­на­ша­ње Тби­ли­си­ја, ко­ји је
опе­ра­ци­ју спро­во­дио по истом ре­цеп­ту
по ко­ме је ре­а­ли­зо­ва­на хр­ват­ска ге­но­
цид­на ак­ци­ја Олу­ја. На­ме­ра­вао је да ма­
сов­ним уби­стви­ма осе­тин­ског ци­вил­ног
ста­нов­ни­штва код ње­га иза­зо­ве па­ни­ку, и
та­ко га на­те­ра да по­бег­не из Ју­жне Осе­ти­је
у Ру­си­ју. Очи­то је да циљ гру­зиј­ске вој­не
ак­ци­је из ав­гу­сту 2008. ни­је би­ла са­мо „ре­
ин­те­гра­ци­ја“ Ју­жне Осе­ти­је, већ и ње­но
те­мељ­но ет­нич­ко чи­шће­ње.
Сна­жним ру­ским ва­зду­шно-коп­не­ним
уда­ри­ма гру­зиј­ске сна­ге су бр­зо раз­би­је­
не и при­ну­ђе­не на по­вла­че­ње. Та­ко је Ју­
жна Осе­ти­ја од­бра­ње­на. Упо­ре­до, у знак
со­ли­дар­но­сти са ње­ним на­ро­дом, Аб­ха­зи
су от­по­че­ли офан­зи­ву и ла­ко осло­бо­ди­
ли део њи­хо­ве ре­пу­бли­ке ко­ји је пре то­га
кон­тро­ли­са­ла Гру­зи­ја. По­сле то­га усле­ди­
ло је и de ju­re при­зна­ње Аб­ха­зи­је и Ју­жне
Осе­ти­је од стра­не Мо­скве. То сва­ка­ко не
зна­чи да ће оне мо­ћи да се, уисти­ну као
не­за­ви­сне др­жа­ве, све­стра­но укљу­че у
ме­ђу­на­род­ну ин­тер­ак­ци­ју, али сва­ка­ко
зна­чи да Ру­си­ја озбиљ­но ми­сли да очу­ва
њи­хо­ву др­жав­ност. Про­тив­ во­ље Мо­скве
не­мо­гу­ће је про­ме­ни­ти са­да­шњи ста­тус
тих но­во­ство­ре­них др­жа­ва. Но, да ли је
њи­хо­ва не­за­ви­сност ле­гал­но про­гла­ше­на
и осно­ва­но при­за­на­та од стра­не Ру­ске Фе­
де­ра­ци­је?
Пра­во на не­за­ви­сност Аб­ха­
зи­је, Кра­ји­не и Ј. Осе­ти­је
У слу­ча­ју Аб­ха­зи­је ни­је спор­но да је на
осно­ву со­вјет­ског „За­ко­на о про­це­ду­ри
ре­ша­ва­ња пи­та­ња ко­ја су у ве­зи са из­
ла­ском са­ве­зних ре­пу­бли­ка из са­ста­ва
СССР-а“ (из апри­ла 1990) има­ла пра­во да
се от­це­пи од Гру­зи­је. Тим за­ко­ном сва­ка
ауто­ном­на ре­пу­бли­ка (али не и ауто­но­ми­
ја ни­жег ран­га) до­би­ла је мо­гућ­ност да у
слу­ча­ју из­два­ја­ња ње­не са­ве­зне ре­пу­бли­
ке из СССР-а од­лу­чи да ли ће да оста­не
део фе­де­ра­ци­је или ће при­хва­ти од­лу­ку
ма­тич­не ре­пу­бли­ке. У мар­ту 1991, ка­да је
у СССР-у одр­жан ре­фе­рен­дум о то­ме да
ли гра­ђа­ни же­ле да фе­де­ра­ци­ја оп­ста­не
(а Гру­зи­ја га је бој­ко­то­ва­ла, од­но­сно, ко­ји
дан ка­сни­је одр­жа­ла ре­фе­рен­дум о не­за­
ви­сно­сти), ве­ћи­на ста­нов­ни­ка Аб­ха­зи­је се
опре­де­ли­ла за очу­ва­ње СССР-а.
У ду­ху во­ље свог на­ро­да, по­што је Гру­
зи­ја кре­ну­ла пу­тем се­па­ра­ци­је, Аб­ха­зи­ја
је оста­ла у са­ста­ву Со­вјет­ског Са­ве­за. Ма­
да ни та­да фо­мрал­но ни­је до­не­ла од­лу­ку
о из­два­ја­њу из Гру­зи­је. Шта­ви­ше, би­ла је
спрем­на да по­сле уки­да­ња Сов­јет­ског Са­
ве­за, спо­ра­зум­но, уз (кон)фе­де­рал­ни ста­
тус, оста­не у са­ста­ву Гру­зи­је. Као што смо
ви­де­ли, по­то­ње не­по­ко­ле­бљи­во опре­де­
ље­ње за не­за­ви­сност би­ло је плод агре­си­
је Гру­зи­је.
Што се ти­че ар­гу­ме­на­та Тби­ли­си­ја
који се односе на ста­ту­а Аб­ха­зи­је, они
су сле­де­ћи: Гру­зи­ја је 1921. анек­ти­ра­на
од СССР-а, па оту­да и по­то­њи со­вјет­ски
устав­ни по­ре­дак не ва­жи. Ка­ко се твр­ди
у Тби­ли­си­ју, ре­ле­вант­но је са­мо уре­ђе­ње
Гру­зи­је до до­ла­ска бољ­ше­ви­ка на власт, а
оно ни­је пред­ви­ђа­ло по­сто­ја­ње ауто­ном­
них ре­пу­бли­ка (што је сли­чан ар­гу­мент
као ка­да би­смо ми ре­кли да бу­ду­ћи да је
Ма­ке­до­ни­ја би­ла део Кра­ље­ви­не Ср­би­је,
а ко­му­ни­сти су на не­ле­га­лан на­чин на­мет­
ну­ли устав­на ре­ше­ња ко­ја су про­ме­ни­ла
ста­тус те ју­жно­сло­вен­ске обла­сти, она са­
мим ти­ме не ва­же, тј. Ма­ке­до­ни­ју и да­ље
сматрамо де­лом Ср­би­је).
Опет, ако је и та­ко, ако се при­хва­те ар­
гу­мет­ни Гру­зи­на, Аб­ха­зи се по­зи­ва­ју на
уго­вор ко­ји су њи­хо­ви пред­став­ни­ци по­
сти­гли са гру­зиј­ском вла­дом 1918, а пре­ма
ко­ме су има­ли пра­во на са­мо­о­пре­де­ље­
ње, од­но­сно на устав из 1925, по ко­ме је
Аб­ха­зи­ја де­фи­ни­са­на као др­жа­ва ко­ја је
сво­јом во­љом за­кљу­чи­ла рав­но­пра­ван
са­вез са Гру­зи­јом. Тре­ба истаћи и чињени­
цу да је у усло­ви­ма ка­да је Ру­ско цар­ство
на не­ле­га­лан на­чин сру­ше­но те­шко по­
зи­ва­ти се на би­ло ка­ква устав­на ре­ше­ња
ко­ја су на­ста­ла то­ком ре­во­лу­ци­о­нар­не бу­
ре и оку­па­ци­је де­ла не­ка­да­шње им­пе­ри­
је Ро­ма­но­вих од стра­не Цен­трал­них си­ла
(по­сле Брест-Ли­тов­ског ми­ра). На­рав­но,
мо­же да се ус­твр­ди да је Ру­ско цар­ство
по­чет­ком 19. ве­ка при­по­ји­ло Гру­зи­ју про­
тив­но во­љи ње­ног на­ро­да. Али и Гру­зи­ја
је, као и све дру­ге др­жа­ве у не­ким ми­ну­
лим вре­ме­ни­ма, сво­ју те­ри­то­ри­ју такође
ширила си­лом.
То све ни­је би­ло не­што не­ле­ги­тим­но,
као ни то да се по­кра­ји­не ко­је за то има­
ју сна­гу из­дво­је из са­ста­ва не­ке зе­мље и
фор­ми­ра­ју сво­ју др­жа­ву. О оба­ве­зи др­
жа­ва да по­шту­ју не­по­вре­ди­вост гра­ни­ца,
и на­ро­да да се уз­др­же од се­це­си­је – из­у­
зев ако про­ме­на гра­ни­ца не про­из­ла­зи из
спо­ра­зу­ма за­ин­те­ре­со­ва­них стра­на, од­
но­сно од­го­ва­ра­ју­ћих устав­них ре­ше­ња –
мо­же­мо го­во­ритио тек од дру­ге по­ло­ви­не
20. ве­ка, по­што је усво­јен Хел­син­шки акт.
Пра­во на­ро­да на са­мо­оп ­ ре­де­ље­ње за­га­
ран­то­ва­но је од УН са­мо у ко­ло­ни­јал­ном
кон­тек­сту. Ако све ре­че­но при­ме­ни­мо на
слу­чај Аб­ха­зи­је, за њу је је­ди­но ре­ле­ван­
тан устав­ни си­стем СССР-а, др­жа­ве ко­ја је
би­ла ме­ђу­на­род­но при­зна­та и ко­ја је ре­
гу­ли­са­ла мо­дел раз­ла­за сво­јих са­ве­зних и
ауто­ном­них ре­пу­бли­ка. Гру­зи­ја је иза­шла
из СССР-а пре не­го што се он уру­шио, а Аб­
ха­зи­ја је од­лу­чи­ла да у ње­му оста­не, па је
са­мим ти­ме по­сле ње­го­вог рас­па­да има­ла
пра­во да по­ста­не не­за­ви­сна др­жа­ва.
Ре­че­но ва­жи и за Срп­ску Краји­ну. Ако се
ства­ри по­сма­тра­ју објек­тив­но, а не кроз
иде­о­ло­шко-ин­те­ре­сну при­зму, ја­сно је да
је пра­во на са­мо­о­пре­де­ље­ње, и то до пу­
не не­за­ви­сно­сти, има­ла и та срп­ска зе­мља,
2/2010  l  Двери српске  l  91
 од­но­сно срп­ски на­род у Хр­ват­ској. Ср­би
су као кон­сти­ту­тив­ни на­род Ју­го­сла­ви­је,
у вре­ме ка­да је Хр­ват­ска про­кла­мо­ва­ла
се­па­ра­ци­ју, по ва­же­ћем Уста­ву СФРЈ има­
ли пра­во на са­мо­о­пре­де­ље­ње укљу­чу­
ју­ћи и пра­во на от­це­пље­ње (Увод­ни део
– Основ­на на­че­ла Уста­ва из 1974. Оту­да,
и да ни­су би­ли кон­сти­ту­тив­ни на­род СР
Хр­ват­ске, њи­хо­ва од­лу­ка да на сво­јим ве­
ћин­ским те­ри­то­ри­јо­ма кон­сти­ту­и­шу РСК,
и по­том ис­ту­пе из са­ста­ва Хр­ват­ске, ле­ги­
тим­на је и ле­гал­на. Тим пре, та­ко ства­ри
сто­је с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да су Ср­би
до не­ле­гал­ног од­у­зи­ма­ња тог ста­ту­са од
стра­не хр­ват­ске шо­ви­ни­стич­ке вла­сти би­
ли др­жа­во­твор­ни на­род СР Хр­ват­ске.
Па­ра­ле­ла мо­же да се по­ву­че и из­ме­ђу
хр­ват­ске агре­си­је на РСК и гру­зиј­ске на
Ју­жну Осети­ју. У оба слу­ча­ја агре­сор­ске
зе­мље су пре­кр­ши­ле ме­ђу­на­род­не аран­
жма­не ко­је су скло­пи­ле, а ко­ји су их оба­
ве­зи­ва­ли да ни­шта не пре­ду­зимају ништа
једнострано. Са­мо што је Ру­си­ја, као га­
рант без­бед­но­сти Ј. Осе­ти­је, ис­пу­ни­ла
сво­је оба­ве­зе и енер­гич­но ре­аг­ о­ва­ла, док
сна­ге УН, ко­ји­ма је по­ве­ре­на за­шти­та РСК,
ни­су пред­у­зе­ле ништа. То ни­је учи­ни­ла ни
СРЈ, ко­ја је та­ко­ђе би­ла од­го­вор­на за без­
бед­ност РСК. Та­ко је Хр­ва­ти­ма до­пу­ште­но
да збри­шу РСК и над та­мо­шњим Ср­би­ма
доврше ге­но­цид за­по­чет 1941, док су Гру­
зи­ни спре­че­ни да ишта слич­но ура­де са
Осе­ти­ни­ма – му­ње­ви­тим по­ра­зом агре­
сор­ских сна­га тра­си­ран је пут за не­за­ви­
сност две не­ка­да­шње ауто­ном­не је­ди­ни­
це Гру­зи­је.
Ла­жи и исти­на: од Кра­ји­не ­
пре­ко Ко­со­ва и Метохије
до Кав­ка­за
Да­нас су код нас – од стра­не евро­а­
тлант­ских про­па­ган­ди­ста у ме­диј­ма, не­
вла­ди­ном сек­то­ру и вла­сти – че­сти по­
ку­ша­ји из­јед­на­ча­ва­ња по­сту­па­ка Ру­си­је
који се односе на Ј. Осе­ти­ју и Аб­ха­зи­ју и
поступци САД-а који се односе на Ко­со­
во и Метохију. То је пот­пу­но нео­сно­ва­но.
Што се Ко­со­ва и Метохије ти­че, не постоји
устав­но пра­во на из­два­ја­ње из са­ста­ва
Ср­би­је, а Аба­ха­зи­ја је има­ла пра­во да се
одво­ји од Гру­зи­је. А ка­да је Ју­жна Осе­ти­ја у
пи­та­њу, у њу је Гру­зи­ја упа­ла про­тив­но ме­
ђу­на­род­ном спо­ра­зу­му ко­ји је пот­пи­са­ла.
Опет, што се тиче Косова и Метохије, Ср­
би­ја ни­је пре­кр­ши­ла ни­је­дан ме­ђу­на­род­
ни спо­ра­зум, ко­ји би је дис­ква­ли­фи­ко­вао
као кре­ди­бил­ног парт­не­ра за из­на­ла­же­
ње одр­жи­вог ре­ше­ња за ту по­кра­ји­ну.
Да ко­јим слу­ча­јем Ра­чак ни­је био про­
па­ган­да кон­струк­ци­ја – а то је био – и да
је због ње­га није усле­ди­ла аме­рич­ка ин­
тер­вен­ци­ја и при­зна­ње „Ко­со­ва“, и то би
би­ло су­штин­ски дру­га­чи­је од оно­га што се
де­си­ло у За­кав­ка­зју 2008. Милошевићево
при­хва­та­ње (а не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да се
то де­си­ло под прет­њом бом­бар­до­ва­ња
92 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Срп­ска Кра­ји­на,
оку­пи­ра­на
нај­за­пад­ни­ја срп­ска
зе­мља, има пра­во на
не­за­ви­сност ко­ли­ко
и Аб­ха­зи­ја – а ја­сно
је да је то пра­во
нео­спор­но
Ср­би­је) до­ла­ска ми­си­је Ор­га­ни­за­ци­је за
европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу (ко­ја се
са­сто­ја­ла од пре­ко хи­ља­ду по­сма­тра­ча),
од­но­сно пла­на за пре­кид ва­тре у на­шој ју­
жној по­кра­ји­ни 1998. не­ма исти ка­рак­тер
као до­го­вор ко­ји је Гру­зи­ја за­кљу­чи­ла са
Ру­си­јом. Њи­ме је она при­хва­ти­ла да Ру­ска
Фе­де­ра­ци­ја по­ста­не га­рант без­бед­но­сти
на­ро­да Аб­ха­зи­је и Ју­жне Осе­ти­је и да­ла јој
је ле­ги­тим­но и ле­гал­но пра­во да га за­шти­
ти, док Ср­би­ја та­ко не­што ни­је до­пу­сти­ла
Аме­ри­ци.
У скла­ду са тим, са­свим дру­га­чи­ји мо­
рал­ни и прав­ни сми­сао има ре­ак­ци­ја пре­
ва­ре­не стра­не, тј. Ру­си­је, од по­сту­па­ка
САД-а. Она је си­лом оруж­ја мо­ра­ла да об­
у­зда­ва Гру­зи­ју, и тек по­што је уви­де­ла да
ви­ше на­ма ни­ка­квог осно­ва да ве­ру­је да
је спо­ра­зу­мом са њом мо­гућ, од­лу­чи­ла је
да по­др­жи не­за­ви­сност Аб­ха­зи­је и Ј. Осе­
ти­је. С дру­ге стра­не, Аме­ри­ка је из­вр­ши­ла
агре­си­ју на Ср­би­ју – бом­бар­до­ва­њем је
при­си­ли­ла да, фак­тич­ки, при­хва­ти оку­па­
ци­ју де­ла сво­је те­ри­то­ри­је, и он­да, про­
тив­но чак и со­ло­мон­ским аран­жма­ни­ма
(Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум; Ре­зо­лу­ци­ја 1244),
ко­ји су све то канили да ле­га­ли­зу­ју, по­сле
не­ког вре­ме­на при­зна­ла „Ко­со­во“.
Но, док се, као што ви­ди­мо, слу­чај „Ко­
со­ва“ (на­ше ју­жне по­кра­ји­не Косово и
Метохија, ко­ја не­ма ни прав­ни ни мо­рал­ни
основ за не­за­ви­сност) малициозно изјед­
начава са Аб­ха­зи­јом и Ј. Осе­ти­јом (чи­је је
из­два­ја­ње из са­ста­ва Гру­зи­је, на овим или
оним осно­ва­ма, та­ко­ђе ле­ги­тим­но, ако не
и ле­гал­но уте­ме­ље­но), пре­ви­ђа­ју се осно­
ва­не пра­ле­ле, пре све­га из­ме­ђу Срп­ске
Кра­ји­не и Аб­ха­зи­је. Обе те зе­мље су има­ле
пра­во на не­за­ви­сност у скла­ду са устав­
ним по­ред­ком сло­же­них др­жа­ва у чи­јем
су са­ста­ву би­ле. Но, во­љом јед­не охо­ле и
на­сил­не су­пер­си­ле, Кра­ји­на је уни­ште­на, а
њен на­род не са­мо оне­мо­гу­ћен да оства­
ри сво­је пра­во, већ и про­те­ран, па де­лом
чак и уби­јен. Агре­сив­не ве­ле­си­ле су кроз
исто­ри­ју че­сто на­ме­та­ле оно што же­ле
не о­ба­зи­ру­ћи се на пра­во и прав­ду. Та­
ква суд­би­на је, на ­жа­лост, за­де­си­ла и РСК.
Хр­ва­ти­ма је до­пу­ште­но и по­мог­ну­то да је
уни­ште.
***
Ма­ли и сла­би на­ро­ди, оста­вље­ни са­ми
се­би, че­сто не мо­гу да се од­у­пру агре­си­
ји ве­ли­ких ма­да не­рет­ко, сво­јом од­луч­но­
шћу, мо­гу да је де­сти­му­ли­шу. Али ако се то
и не де­си, ва­жно је да бу­ду све­сни шта је
њи­хо­во и ка­кве су им не­прав­де учи­ње­не.
У про­тив­ном, ка­да се про­ме­не не­по­вољ­не
ге­оп
­ о­ли­тич­ке и дру­ге окол­но­сти, и по­но­
во до­би­ју шан­су да се бо­ре за сво­је ин­те­
ре­се, крот­ко ће на­ста­ви­ти да при­хва­ти­та­ју
оно што им је у претходном периоду бру­
тал­но на­мет­ну­то. За­то они ко­ји су нас бом­
бар­до­ва­ли и на дру­ге на­чи­не са­ти­ра­ли
са­да на­ста­вља­ју да во­де јед­на­ко упо­ран
рат за на­ше се­ћа­ње. О то­ме – не са­мо због
бол­не про­шло­сти, исти­не и пи­је­те­та пре­
ма жр­тва­ма, већ и бу­дућ­но­сти – тре­ба да
раз­ми­сли­мо ка­да ана­ли­зи­ра­мо шта се де­
си­ло са Срп­ском Кра­ји­ном, ко­ли­ко је би­ла
уте­ме­ље­на ње­на др­жав­ност, али и ка­кав
је, од­но­сно на ка­квим прин­ци­пи­ма функ­
ци­он­ и­ше свет у ко­ме жи­ви­мо.
Срп­ска Кра­ји­на, оку­пи­ра­на нај­за­пад­
ни­ја срп­ска зе­мља, има пра­во на не­за­ви­
сност ко­ли­ко и Аб­ха­зи­ја, а ја­сно је да је
то пра­во нео­спор­но. То смо за­не­ма­ри­ли,
и са „ђа­во­лом“ се цен­кал­ки, па смо до­би­
ли, и по­ред срам­ног при­но­ше­ња Срп­ске
Кра­ји­не на ол­тар Мо­ло­ху, ко­сов­ску ква­
зи­др­жав­ност. Вре­ме је да пре­ки­не­мо са
та­квим по­на­ша­њем и при­зи­ва­њем но­вих
не­сре­ћа у Ра­шкој обла­сти, Вој­во­ди­ни или
у ве­зи са Ре­пу­бли­ком Срп­ском. Срп­ство је
це­ло­ви­то, и ње­го­ви ин­те­ре­си мо­ра­ју да се
са­гле­да­ва­ју и бра­не на ин­те­гра­лан на­чин.
Ина­че, не са­мо што за­па­да­мо у стра­шан
грех по­сма­тра­ју­ћи мир­но не­сре­ћу де­ло­
ва соп­стве­ног на­ро­да, већ и за­не­ма­ру­је­мо
чи­ње­ни­цу да ка­да па­ра­ње на­ци­о­нал­ног
про­сто­ра поч­не на ње­го­вој пе­ри­фе­ри­ји,
није невероватно да ће се тај про­цес отрг­
ну­ти кон­тро­ли и угро­зи­ти и са­му ма­ти­цу.
Мо­ра­мо ре­ал­но да по­гле­да­мо ис­ти­ни у
очи, а не да се де­ма­го­шки за­ва­ра­ва­мо – не
мо­же­мо да ис­пра­ви­мо све не­прав­де ко­је
су нам учи­ње­не, укљу­чу­ју­ћи и по­стра­да­лу
нам Кра­ји­ну, али на осно­ву ње­ног ис­ку­
ства мо­же­мо мно­го то­га да на­у­чи­мо и из­
бег­не­мо но­ве не­сре­ће. И, на­рав­но, ду­жни
смо да ура­ди­мо све што је у на­шој мо­ћи
ка­ко бисмо по­стра­да­лим кра­ји­шким су­
на­род­ни­ци­ма по­мо­гли да за­шти­те сво­ја
пра­ва, од­но­сно обез­бе­де до­стој­ну ег­зи­
стен­ци­ју. Уисти­ну ужа­сна не­прав­да ко­ју су
до­жи­ве­ли – а за ко­ју су ка­ко у про­шло­сти,
та­ко и да­нас сво­јим апа­тич­ним ћу­та­њем и
при­хва­та­њем зва­нич­не по­ли­ти­ке, кри­ви
и мно­ги од нас – а на ко­ју смо се под­се­ти­
ли по­ре­де­ћи суд­би­ну Кра­ји­не, Аб­ха­зи­је
и Ју­жне Осе­ти­је, на то нас оба­ве­зује! На­
ци­о­нал­ни ин­те­ре­си се бра­не и на ни­воу
по­је­ди­нач­них људ­ских суд­би­на. Крај­ње је
вре­ме да и то схва­ти­мо!  z

Вла­дан Гли­шић
Но­ва срп­ска док­три­на
стра­те­гиј­ске ду­би­не
Ср­би су пре 11 го­ди­на би­ли пот­пу­но уса­мље­ни у сво­јој бор­би за
сло­бо­ду и оп­ста­нак, и би­ли су без ика­квог раз­ум­ е­ва­ња за не­прав­де
ко­је су им чи­ње­не. Да­нас чи­та­ви кон­ти­нен­ти во­де бор­бу ко­ју смо ми
пре 11 го­ди­на во­ди­ли са­ми.
У про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на свет се
при­лич­но из­ме­нио. Са­мо да се под­се­
ти­мо шта се све де­си­ло, шта се из­ме­
ни­ло у том вре­ме­ну, да сли­ко­ви­то опи­ше­мо
ко­ли­ко би нас као лу­да­ке, као за­ста­ре­ле,
не­нор­мал­не и ана­хро­не по­сма­тра­ли да
смо пре ко­ју го­ди­ну го­во­ри­ли ка­ко ће се
сле­де­ће ства­ри де­си­ти:
• по­ми­сли­те да је пре 10 го­ди­на не­
ко из­дао књи­гу Ар­гу­мен­ти про­тив
Европ­ске уни­је, те да смо ре­кли
оно што да­нас твр­де мно­ги, а то је
да евро­а­тлан­ске ин­те­гра­ци­је има­
ју ал­тер­на­ти­ву;
• да је та­да­шње бом­бар­до­ва­ње Ср­
ба и Ср­би­је не са­мо не­срећ­на епи­
зо­да у од­но­си­ма За­па­да пре­ма
остат­ку све­та, већ и по­че­так ни­за
им­пе­ри­јал­них ра­то­ва ко­је ће НА­
ТО во­ди­ти та­ко да по пра­ви­лу (а
не са­мо слу­чај­но) уби­ја­ју ци­ви­ле,
му­че за­ро­бље­ни­ке, пра­ве кон­цен­
тра­ци­о­не ло­го­ре, уки­да­ју пра­ва и
сло­бо­де сво­јих гра­ђа­на и вр­ше ег­
зе­ку­ци­је по угле­ду на еска­дро­не
смр­ти;
• да ће НА­ТО-вој­ске би­ти по­ра­же­не
у тим ра­то­ви­ма;
• да ће му­џа­хе­ди­ни, ко­је су САД и
НА­ТО ство­ри­ли, по­ста­ти њи­хо­ва
нај­цр­ња ноћ­на мо­ра и да ће 11.
сеп­тем­бра 2001. на­не­ти уда­рац ко­
ПОГОВОР
ји ни­ко до са­да ни­је ус­пео да на­не­
се аме­рич­ком по­но­су;
• да ће свет­ски ка­пи­та­ли­зам и гло­
бал­ни еко­ном­ски по­ре­дак до­жи­
ве­ти та­кву кри­зу ко­ја ће га до­ве­сти
под знак пи­та­ња;
• да је гло­ба­ли­за­ци­ја про­цес ко­ји
мо­же да угро­зи оп­ста­нак чо­ве­чан­
ства;
• да Ру­си­ја, Ки­на, Бра­зил и Ин­ди­ја
мо­гу да бу­ду ал­тер­на­ти­ва евро­а­
тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма;
• да су ММФ, Свет­ска бан­ка, Свет­ска
тр­го­вин­ска ор­га­ни­за­ци­ја, Свет­ска
здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја и слич­
не уста­но­ве са­мо аген­ти круп­ног
ка­пи­та­ла и да су њи­хо­ви са­ве­ти и
про­гра­ми штет­ни за ма­ле на­ро­де;
• да ће Ре­пу­бли­ка Срп­ска и зва­нич­
но раз­ма­тра­ти мо­гућ­ност от­це­
пље­ња од БиХ;
• да ће се Ср­би­ја енер­гет­ски и еко­
ном­ски окре­та­ти Ру­си­ји и Ки­ни;
• да ће Ру­си­ја ство­ри­ти ели­ту ко­
ја ће осми­сли­ти но­ву дру­штве­ну
док­три­ну мно­го бо­љу и за Ср­би­ју
и Ср­бе не­го оно што нам ну­де САД
и ЕУ.
Свет ко­ји се пре 10 го­ди­на сме­јао ова­
квим пред­ви­ђа­њи­ма, исти­на, ве­о­ма рет­
ких ми­сли­ла­ца је­сте свет ко­ји ни­је ве­ро­
вао да ће се све ово до­го­ди­ти и свет ко­ји
све то не­ће пре­жи­ве­ти.
Кри­за као бла­го­сло­ве­на шан­са
Вре­ме је оп­ште свет­ске еко­ном­ске и
сва­ке дру­ге кри­зе, и ми има­мо др­ско­сти
да ка­же­мо да је та­ква кри­за бла­го­сло­ве­
на!!!
Јер „кри­за је вре­ме ка­да је ста­ро умр­
ло а но­во још не­ма сна­ге да се ро­ди“. За­то
се ми не пла­ши­мо кри­зе и она за нас ни­је
исто што и ка­та­стро­фа, јер је „ста­ро умр­
ло“, а по­што нам ста­ро ни­је би­ло на­кло­
ње­но као што је би­ло на­кло­ње­но на­шим
не­при­ја­те­љи­ма и из­дај­ни­ци­ма на­шег на­
ро­да (они­ма ко­ји­ма је би­ло до­бро ка­да је
мно­гим че­сти­тим љу­ди­ма и искре­ним Ср­
би­ма ов­де и сву­да по све­ту би­ло ло­ше),
то је раз­лог за­што ми кри­зи мо­же­мо да се
ра­ду­је­мо. Али ни „но­во још не­ма сна­ге да
се ро­ди“ и не­ма­мо пра­ва да се опу­шта­мо
те пре­ра­но сла­ви­мо јер не зна­мо ка­ко ће
то но­во да из­гле­да и шта ће то но­во вре­
ме раз­ре­ше­ња кри­зе да по­ро­ди.
За­то у том по­ро­ђа­ју мо­ра­мо би­ти ба­
би­це, мо­ра­мо де­ло­ва­ти она­ко ка­ко су
не­ки фи­ло­со­фи го­во­ри­ли – би­ти „аген­ти
исто­ри­је“, би­ти ба­би­це но­вог вре­ме­на,
по­мо­ћи да се ро­ди не­што што ће на­ма
ко­ри­сти­ти, а што ће исто­вре­ме­но би­ти
спо­соб­но да у но­вом вре­ме­ну оп­ста­не,
2/2010  l  Двери српске  l  93
 да се укло­пи и да обез­бе­ди и ви­ше – мо­
ра­мо ро­ди­ти та­кво Срп­ство ко­је ће Бог
кроз но­во вре­ме по­др­жа­ти и учи­ни­ти да
то но­во­ро­ђе­но вре­ме и окол­но­сти нај­зад
за нас ра­де!!!
За­то ве­ру­је­мо у Бо­га и Срп­ство и да­нас,
и још сна­жни­је јер се свет Бо­гу и Срп­ству
не­на­кло­њен, ево, пред на­шим очи­ма
рас­па­да.
На­ше Вје­ру­ју да­нас нам да­је мно­го ве­
ћу при­ли­ку да га оства­ри­мо не­го пре 10 и
20 го­ди­на, и на том обра­сцу да­нас тре­ба
гра­ди­ти но­ве об­ли­ке од­но­са ма­ти­це, ре­
ги­о­на и ра­се­ја­ња, ...
Но­во ли­це гло­ба­ли­за­ци­је
Гло­ба­ли­за­ци­ја ће оп­ста­ти, али ће гло­
ба­ли­зам про­ме­ни­ти го­спо­да­ре. Гло­ба­ли­
зам ће мо­жда про­ме­ни­ти и до­ста од сво­је
са­др­жи­не.
Ср­би су пре 11 го­ди­на би­ли пот­пу­но
уса­мље­ни у сво­јој бор­би за сло­бо­ду и оп­
ста­нак, и би­ли су без ика­квог раз­у­ме­ва­
ња за не­прав­де ко­је су им чи­ње­не. Да­нас
чи­та­ви кон­ти­нен­ти во­де бор­бу ко­ју смо
ми пре 11 го­ди­на во­ди­ли са­ми.
Бор­ба за Срп­ство да­нас ни­је са­мо уса­
мљен, се­бич­ни, на­ци­о­на­ли­стич­ки сан
– она је део оп­ште­чо­ве­чан­ске бор­бе за
сло­бо­ду од ко­ло­ни­јал­ног роп­ства, за сло­
бо­ду од то­та­ли­тар­не кон­тро­ле, за сло­бо­
ду од ди­вљач­ке екс­пло­а­та­ци­је у ко­ју је
ка­пи­та­ли­зам скли­знуо.
На­ши ве­ков­ни не­при­ја­те­љи – Тур­ци
да­ли су нам обра­зац ка­ко се из пе­пе­ла
по­но­во мо­же­мо по­ди­ћи и де­ло­ва­ти на
про­сто­ри­ма са ко­јих смо пре мно­го го­ди­
на би­ли про­те­ра­ни. Да­нас је тај про­цес у
ли­ку иде­о­ло­га Да­ву­то­глуа до­био и сво­је
име: док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не.
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не об­ја­
шња­ва да озбиљ­ни на­ро­ди сво­је ин­те­
ре­се не мо­гу бра­ни­ти осло­ње­ни са­мо на
оно што је су­ве­ре­ни­тет на­ро­да за­те­чен у
јед­ном исто­риј­ском тре­нут­ку. Ин­те­ре­си
Ср­ба и Ср­би­је се не мо­гу бра­ни­ти са­мо на
гра­ни­ца­ма Ср­би­је, као што и Тур­ска сво­
јом сфе­ром ути­ца­ја ви­ди све оне на­ро­де
и зе­мље ко­ји су не­ка­да би­ле под осман­
ском вла­шћу, те су их Тур­ци сто­га и са­мо
сто­га об­ли­ко­ва­ли ка­ко њи­хо­ву исто­ри­ју,
та­ко и њи­хов мен­та­ли­тет.
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не је иде­ја
да они ко­ји се бо­ре за стра­те­шке ин­те­ре­
се јед­ног на­ро­да ни­ка­ко не мо­гу за­не­ма­
ри­ти ни­ти је­дан ко­му­ни­ка­циј­ски ка­нал,
ни­ти јед­ну мо­гућ­ност, ни­ти је­дан про­стор
на ко­ме мо­гу де­ло­ва­ти и ко­ји мо­гу ис­ко­
ри­сти­ти ка­ко би тај ин­те­рес оства­ри­ли.
Но­ва срп­ска док­три­на стра­те­гиј­ске ду­
би­не је­сте свест да су Ср­би на­род ко­ји се
са­да бо­ри за оп­ста­нак, а тај оп­ста­нак му
94 l Двери српске  l  Крстовдан 2010. л. Г.
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не у са­мој оку­пи­
ра­ној ма­ти­ци – Ср­би­ји под­ра­зу­ме­ва да све
вре­ме ра­ди­мо на про­ме­ни тре­нут­ног по­рет­ка,
ко­ји је ду­бо­ко ан­ти­срп­ски и со­ци­јал­но не­пра­
ве­дан. Срж на­шег де­ло­ва­ња у Ср­би­ји тре­ба
да бу­де све­то­сав­ска и сло­бо­дар­ска Ср­би­ја,
али не­ма­мо пра­ва да од­ба­ци­мо би­ло ког до­
бро­на­мер­ног чо­ве­ка, дру­штве­ну гру­пу или
по­крет ко­ји и са дру­гих идеј­них по­зи­ци­ја у
кон­крет­ним си­ту­а­ци­ја­ма за оздра­вље­ње на­
шег дру­штва мо­гу учи­ни­ти ко­ри­сне ства­ри.
у овом тре­нут­ку ви­си о кон­цу на са­мом Но­ви мо­де­ли на­ци­о­нал­
ру­бу иден­ти­те­та. ног де­ло­ва­ња у ма­ти­ци,
Ср­би су на­род ко­ји у овом тре­нут­ку на­
се­ља­ва мно­ге др­жа­ве на ско­ро свим кон­
ре­ги­о­ну и ра­се­ја­њу
ти­нен­ти­ма, на­род ко­ји на Бал­ка­ну жи­ви Но­ви мо­дел од­но­са ме­ђу Ср­би­ма ма
у не­ко­ли­ко др­жа­ва пре­ма њер­му ве­о­ма где жи­ве­ли (у Ср­би­ји, или срп­ским зе­
не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­них. Ср­би су да­ мља­ма или у ра­се­ја­њу) мо­ра би­ти та­кав
нас на­род ко­ји са­мо но­ми­нал­но има сво­ју да у на­чи­ну оп­хо­ђе­ња ис­кљу­чи сва­ку
ма­тич­ну др­жа­ву – Ср­би­ју, у ко­јој се ре­ал­ иде­о­ло­шку ис­кљу­чи­вост. Не­ма ви­ше те
но осе­ћа као на­ци­о­нал­на ма­њи­на по­што ве­ли­ке свет­ске иде­је или ви­зи­је због ко­је
су оку­па­то­ри све срп­ске ин­сти­ту­ци­је у се пре­ма Ср­би­ма ко­ји ту иде­ју не по­др­
Ср­би­ји обе­сми­сли­ли и пре­тво­ри­ли у сво­ жа­ва­ју мо­же­мо од­но­си­ти та­ко да их од­ба­
ју су­прот­ност. цу­је­мо.
Ср­би има­ју и сво­ју Цр­кву – ко­ја се још Ако се да­нас бор­ба про­тив гло­бал­ног
увек зо­ве Срп­ском Пра­во­слав­ном Цр­ за­во­је­ва­ча од­ви­ја та­ко што су Ср­би­ма
квом, али ко­ја је под огром­ним при­ти­ при­род­ни при­ја­те­љи по­бу­ње­ни на­ро­ди
ском да пре­ста­не да бу­де срп­ска, да пре­ и лич­но­сти ко­ји ту бор­бу во­де, на­ша бу­
ста­не да бу­де све­то­сав­ска и да пре­ста­не ду­ћа ели­та опет ни­јед­ног тре­нут­ка не сме
да де­лу­је је­дин­стве­но на свим про­сто­ за­бо­ра­ви­ти да је ње­на пр­вен­стве­на од­го­
ри­ма на ко­ји­ма Ср­би жи­ве. Не­при­ја­те­љи вор­ност оп­ста­нак срп­ског на­ро­да и да
јед­но­став­но зна­ју да је ова уста­но­ва она ни­ка­ко не сме пре­ки­да­ти ко­му­ни­ка­ци­ју и
ко­ја је по­ро­ди­ла и срп­ску др­жа­ву, одр­жа­ са ра­зним свет­ским моћ­ни­ци­ма у слу­ча­ју
ла срп­ско дру­штво на оку­пу и да­ла нам ка­да то мо­же да бу­де на ко­рист стра­те­
иден­ти­тет ко­ји је спо­со­бан да пре­тра­је шких ин­те­ре­са на­шег на­ро­да. То зна­чи да
сва вре­ме­на и иза­зо­ве. А тај иден­ти­тет, свет­ску ан­ти­гло­ба­ли­стич­ку ре­во­лу­ци­ју,
ко­ји је искон­ско хри­шћан­ски, увек је и ко­ја мо­жда упра­во по­чи­ње, сме­мо да по­
сло­бо­дар­ски. То је иден­ти­тет ко­ји ни­је­ др­жи­мо тек пред по­бе­дом, а ни­ка­ко да је
дан оку­па­тор ни­је во­лео и ни­је же­лео да за­по­чи­ње­мо на ле­ђи­ма оја­ђе­ног срп­ског
га Ср­би ба­шти­не. на­ро­да.
Ако да­нас го­во­ри­мо о док­три­ни стра­ Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не у од­
те­гиј­ске ду­би­не за Ср­бе, он­да го­во­ри­мо но­су пре­ма но­вом вре­ме­ну зна­чи да се
о то­ме да нам соп­стве­ни иден­ти­тет, ко­ји по­ве­зу­је­мо и ути­цај за се­бе оства­ру­је­
је у сво­јој ср­жи све­то­сав­ски, да­је мо­гућ­ мо кроз по­др­шку свим по­кре­ти­ма ко­ји
ност да ви­ше­слој­но (про)ко­му­ни­ка­ци­ра­ же­ле да про­ме­не не­пра­вед­ни гло­бал­ни
мо са свим оним про­сто­ри­ма и сло­је­ви­ма по­ре­дак, али ова док­три­на зна­чи да ду­
на­ма на­кло­ње­них дру­шта­ва и по­је­ди­на­ би­на на­ше ко­му­ни­ка­ци­је бу­де та­ква да се
ца у окру­же­њу ко­ји нам мо­гу по­мо­ћи да ни­јед­ног тре­нут­ка не пре­ки­не и мо­гућ­
оства­ри­мо сво­је ин­те­ре­се – у овом тре­ ност ко­му­ни­ка­ци­је са ра­зним свет­ским
нут­ку ин­те­рес ја­ча­ња и оп­стан­ка срп­ског го­спо­да­ри­ма и си­ла­ма ка­ко се не би де­
на­ро­да, ко­ји ни­је увек и на сва­ком ме­сту си­ло да се по­но­во на­ђе­мо као пре­пре­ка
исто оства­рив, већ се мо­ра раз­ли­чи­то од­ на њи­хо­вом пу­ту, и то пре­пре­ка сла­ба и
ре­ди­ти и раз­ли­чи­то оства­ри­ва­ти. уса­мље­на.
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не у са­мој
оку­пи­ра­ној ма­ти­ци – Ср­би­ји под­ра­зу­ме­
ва да све вре­ме ра­ди­мо на про­ме­ни тре­
нут­ног по­рет­ка, ко­ји је ду­бо­ко ан­ти­срп­
ски и со­ци­јал­но не­пра­ве­дан. Срж на­шег
де­ло­ва­ња у Ср­би­ји тре­ба да бу­де све­то­
сав­ска и сло­бо­дар­ска Ср­би­ја, али не­ма­
мо пра­ва да од­ба­ци­мо би­ло ког до­бро­
на­мер­ног чо­ве­ка, дру­штве­ну гру­пу или
по­крет ко­ји и са дру­гих идеј­них по­зи­ци­ја
у кон­крет­ним си­ту­ац ­ и­ја­ма за оздра­вље­
ње на­шег дру­штва мо­гу учи­ни­ти ко­ри­сне
ства­ри.
Док­три­на стра­те­гиј­ске ду­би­не за Ср­бе
на про­сто­ри­ма Бал­ка­на, а на­ро­чи­то на
про­сто­ру бив­ше за­јед­нич­ке др­жа­ве Ју­го­
сла­ви­је, зна­чи и ожи­вља­ва­ње свих ни­воа
ко­му­ни­ка­ци­ја ко­је мо­же­мо ис­ко­ри­сти­ти
за оп­ста­нак Ср­ба, ко­ји су сву­да угро­же­ни.
То зна­чи да оно што дру­ге на­ро­де при­
бли­жа­ва Ср­би­ма, па би­ло да је то са­мо
мен­та­ли­тет­ска слич­ност, исти еко­ном­ски
про­стор, ге­о­граф­ска бли­зи­на, пот­кул­
тур­ни са­др­жа­ји или за­јед­нич­ки не­при­
ја­те­љи, мо­ра би­ти ста­вље­но у функ­ци­ју
оства­ре­ња срп­ских ин­те­ре­са на свим
овим про­сто­ри­ма. На­сту­пи не­ких по­пу­
лар­них фолк-пе­ва­чи­ца, при­ме­ра ра­ди, ма
ко­ли­ко би­ли не­по­треб­ни или чак штет­ни
за про­стор срп­ске кул­ту­ре у ње­ном нај­
ви­шем сми­слу, има­ју зна­чај као сред­ство
ути­ца­ја на ма­се на­ро­да до са­да пре­ма Ср­
би­ма не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­них у по­зи­
тив­ном сми­слу – да се тај од­нос убу­ду­ће
из­ме­ни.
Де­ло­ва­ње по стра­те­гиј­ској ду­би­ни зна­
чи де­ло­ва­ње на свим оним про­сто­ри­ма
ко­ји су не­ка­да би­ли срп­ски, а са­да су та­мо
Ср­би у ма­њи­ни. То кон­крет­но зна­чи да се
по­ред зва­нич­них ди­пло­мат­ских на­чи­на
ути­ца­ја ис­ко­ри­сте и све оне ин­сти­ту­ци­је
ко­је Ср­би та­мо мо­гу да ство­ре и да кроз
њих де­лу­ју. То, уства­ри, зна­чи да СПЦ не
мо­ра да ср­бу­је, али мо­ра да са­чу­ва сво­ју
све­то­сав­ску су­шти­ну, и да кроз хри­шћан­
ски при­ступ оту­пи сва­ку оштри­цу на­па­да
на иден­ти­тет, ко­ји је – ова­кав – ве­о­ма би­
тан за оп­ста­нак Ср­ба. То зна­чи да се срп­
ске по­ли­тич­ке пар­ти­је бо­ре за сва она
по­ли­тич­ка пи­та­ња ко­ја су Ср­би­ма бит­на
у сва­кој кон­крет­ној бал­кан­ској др­жа­ви
– за кон­сти­ту­тив­ност Ср­ба та­мо где је то
мо­гу­ће, за оп­ста­нак срп­ске др­жав­но­сти
та­мо где то већ по­сто­ји, за кор­пус пра­
ва на­ци­о­нал­них ма­њи­на та­мо где смо у
по­зи­ци­ји да ви­ше од то­га не мо­же­мо до­
би­ти. То зна­чи и да се срп­ске не­вла­ди­не
ор­га­ни­за­ци­је спе­ци­ја­ли­зу­ју за по­је­ди­не
обла­сти дру­штве­ног жи­во­та у ко­ји­ма ће
ра­ди­ти на по­бољ­ша­њу по­ло­жа­ја гра­ђа­на
срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, и та­ко учи­ни­ти да
би­ти Ср­бин у тим др­жа­ва­ма не зна­чи ну­
жно и би­ти со­ци­јал­ни слу­чај. Та­кво ви­ше­
слој­но дру­штве­но и по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње
свих ових ин­сти­ту­ци­ја зна­чи да оне јед­на
дру­гој тре­ба да пре­у­зи­ма­ју област де­ло­
ва­ња или да се ме­ђу­соб­но су­ко­бља­ва­ју и
ис­кљу­чу­ју, већ да чи­не склад­ну хар­мо­ни­
ју де­ло­ва­ња по свим стра­те­шким прав­ци­
ма и ду­би­на­ма на про­сто­ри­ма на ко­ји­ма
Ср­би да­нас жи­ве обес­пра­вље­ни.
Де­ло­ва­ње у стра­те­гиј­ској ду­би­ни по
ра­се­ја­њу под­ра­зу­ме­ва пре све­га пот­пу­ну
по­све­ће­ност уста­но­ва ма­тич­не др­жа­ве
(у ме­ри у ко­јој ни­су под ди­рект­ном кон­
тро­лом оку­па­то­ра) спе­ци­фич­ном ста­њу
у сва­кој од срп­ских еми­гра­ци­ја, ко­је су
раз­ли­чи­те и по ге­о­граф­ским, и по еко­
ном­ским, и по ге­не­ра­циј­ским, па и по
по­ли­тич­ким ка­рак­те­ри­сти­ка­ма. Све оне
зах­те­ва­ју озбиљ­ну ана­ли­зу њи­хо­вог по­
ре­кла, а за­тим и окру­же­ња у ко­ме се на­
ла­зе. Ка­да се озбиљ­но схва­те по­тре­бе
срп­ског ра­се­ја­ња, он­да се мо­ра ра­ди­ти
на оно­ме што је је­ди­но сми­сле­но, а то је
или обез­бе­ди­ти иден­ти­тет­ски оп­ста­нак
на про­сто­ру ту­ђих др­жа­ва или обез­бе­ди­
ти сми­сле­ни по­вра­так, о ко­ме се већ да­
нас мо­же озбиљ­но го­во­ри­ти.
У слу­ча­ју да се де­лу­је на очу­ва­њу иден­
ти­те­та, тј. на спре­ча­ва­њу аси­ми­ла­ци­је
Ср­ба у ту­ђин­ска дру­штва, тре­ба зна­ти да
се не­а­си­ми­ла­ци­ја не мо­же по­сти­ћи са­мо­
и­зо­ла­ци­јом, већ да нам је по­треб­но да се
Ср­би дру­штве­но, па и по­ли­тич­ки укло­пе
у та дру­штва, те да са тих по­зи­ци­ја оства­
ру­ју сва пра­ва ко­ја им мо­гу по­мо­ћи да
са­чу­ва­ју иден­ти­тет. Стра­те­гиј­ска ду­би­на
у ова­квом де­ло­ва­њу у ра­се­ја­њу под­ра­зу­
ме­ва да се у сва­ком кон­крет­ном гра­ду у
све­ту у ко­ме жи­ве Ср­би мо­ра по­ста­ви­ти
ја­сан план – шта се мо­же сма­тра­ти по­
жељ­ним ста­њем срп­ске ди­ја­спо­ре и ка­
ко се то све укла­па у оп­шту сли­ку бор­бе
да Ср­би у све­ту оп­ста­ну, да се на Бал­ка­
ну по­но­во ин­те­гри­шу, а да се у Ср­би­ји
осло­бо­де стра­не оку­па­ци­је и со­ци­јал­но
оздра­ве сво­је за­јед­ни­це.
Но­ви об­ли­ци по­ве­зи­ва­ња ма­ти­це и
ди­ја­спо­ре ви­ше ни­ка­ко не мо­гу би­ти
про­из­вод јед­ног ор­га­ни­за­ци­о­ног об­ли­
ка, јед­ног ми­ни­стар­ства или, што је нај­
го­ре, јед­не по­ли­тич­ке пар­ти­је ко­ја их
осми­шља­ва од из­бо­ра до из­бо­ра и ко­ја
у вре­ме вр­ше­ња вла­сти те над­ле­жно­сти
као при­ви­ле­ги­ју да­је сво­јим стра­нач­ким
по­слу­шни­ци­ма.
Но­ва срп­ска док­три­на стра­те­гиј­ске
ду­би­не под­ра­зу­ме­ва да се – у ин­те­ре­су
оп­стан­ка Ср­ба кроз ја­ча­ње иден­ти­те­та и
ор­га­ни­за­ци­о­них спо­соб­но­сти – по­но­во
бу­де при­су­тан сву­да где се и по­сто­ји, ис­
ко­ри­сте сви ко­му­ни­ка­ци­о­ни ка­на­ли, све
по­год­но­сти ко­је смо на би­ло ко­ји на­чин
кроз исто­ри­ју и да­нас оства­ри­ли, и да се
у том по­ду­хва­ту ни­ка­да ви­ше не до­ђе у
си­ту­а­ци­ју да не­ку од мо­гућ­но­сти про­пу­
сти­мо или ба­ха­то од­ба­ци­мо. z
Аутор је члан ре­дак­ци­је ча­со­пи­са
Две­ри срп­ске и Управ­ног од­бо­ра
Срп­ског са­бо­ра Две­ри
2/2010  l  Двери српске  l  95
НОВО!!! НОВО!!! НОВО!!!
Нова књига
Српског сабора Двери
у едицији МЛАДА СРБИЈА

Данило Тврдишић
Глобализација
безумља
Из другачијег угла о глобализацији, потрошачком друштву
и пројекту светске владе.
Сазнајте више о новом електронском логору у који нас
желе затворити!
Зашто Европска унија све више личи на Четврти рајх?
Које је то оружје против новог светског поретка?

Набавите нову књигу у издању Српског сабора Двери!

Више информација на www.dverisrpske.com

011 26 87 897 infodveri@verat.net