Otvoreni Put Do Hriscanskog Savrsenstva - Alonzo T. Dzons

A. T.
Dons
OTVORENI PUT
DO HRIANSKOG
SAVRENSTVA
www.najvaznijevesti.com
A. T. Dons
OTVORENI PUT
DO HRIANSKOG SAVRENSTVA
Naslov originala:
Consecrated way to Christian perfection,
By Alonzo Trvier Jones
Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Dizajn korice: Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
tampa: Euro Dream, Nova Pazova
Drugo izdanje, Novi Sad, 2013.
Elektronska verzija knjige Otvoreni put do hrianskog savrenstva besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu
knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
Sadraj
Uvod............................................................................................ 5
1. Takvoga prvosvetenika.......................................11
2. Hristos kao Bog...........................................................15
3. Hristos kao ovek.......................................................19
4. Tako i On.........................................................................23
5. Roen pod zakonom...............................................29
6. Roen od ene.............................................................35
7. Zakon naslea................................................................44
8. Jednak u svemu...............................................................52
9. Druga obeleja naeg prvosvetenika............59
10. Glavna stvar...............................................................65
11. Svrha Svetinje..............................................................70
12. Savrenstvo...................................................................82
13. Strahota i grozota pustoi................................92
14. Ispunjenje tajne Boije......................................... 109
15. Oienje Svetinje.................................................. 118
16. Vremena odmaranja.............................................. 125
Zakljuak............................................................................. 131
Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i ivim, koji nam je obnovio zavesom, to jest telom svojim.
Jevrejima 10,19.20
Uvod
U predstavljanju Hrista, Spasitelja, otkriveno je da se
On mora pojaviti u tri slube, kao prorok, kao svetenik
i kao car.
O Njemu kao proroku pisano je u Mojsijevim danima: Proroka u im podignuti izmeu brae njihove, kao
to si ti, i metnuu rijei svoje u usta njegova, i kazivae
im sve to mu zapovjedim. A ko god ne bi posluao rijei
mojih, koje e govoriti u moje ime, od toga u ja traiti
(5. Mojsijeva 18,18.19). Ova misao se nastavila u sledeim knjigama Svetoga pisma, sve do Njegovog dolaska.
O Njemu kao sveteniku pisano je u danima Davida:
Gospod se zakleo, i nee se pokajati: ti si svetenik dovijeka po redu Melhisedekovu (Ps. 110,4). Ova misao se
takoe nastavlja u sledeim spisima Biblije, ali ne samo
do Njegovog dolaska, nego i posle Njegovog dolaska.
O Njemu kao caru takoe je pisano u danima Davida: Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj
gori svojoj (Ps. 2,6). Na isti nain ova je misao potom
ponovljena u svim spisima Biblije, do Njegovog dolaska,
posle Njegovog dolaska i sve do kraja Svetog pisma.
Na ovaj nain ga Pismo sasvim jasno prikazuje u te
tri slube, kao proroka, svetenika i cara.
Ovu trostruku istinu priznaju svi oni koji poznaju
Sveto pismo. Meutim, istina koja izgleda nije toliko
5
Otvoreni put do hrianskog savrenstva
poznata, jeste i to da Hristos sve te slube ne obavlja u

isto vreme, nego jednu za drugom. On je najpre prorok,
onda svetenik i potom car.
On je bio prorok, kada je doao na ovaj svet, kada je
doao kao uitelj od Boga, kao Re, koja je postala telo i
uselilo se u nas puno blagodati i istine (Dela apostolska
3,21-23; Jovan 3,2; 1,14). U to vreme On nije, meutim,
bio svetenik. Ne bi bio svetenik da je sada i dalje na Zemlji; zato stoji napisano: Jer da je na zemlji, ne bi bio svetenik (Jevrejima 8,4). Meutim, On je svoje delo proroka zavrio na Zemlji i vazneo se na nebo s desne strane
prestola Bojega. Tamo je On sada na prvosvetenik i
svagda ivi da se moe moliti za njih (nas), kao to stoji
napisano: I bie svetenik na prijestolu svom (Oevom),
i svjet mirni bie meu objema. (Zaharija 6,13)
Kada je ovde, na Zemlji, bio prorok, nije bio svetenik, a takoe jo uvek nije car, sve dok je na nebu svetenik. Istina je, dodue, da je On zaista car u tom smislu
to sedi na prestolu svoga Oca i zato je carski svetenik i
sveteniki car po redu Melhisedekovom, koji je, iako je
bio svetenik Boga najviega, bio takoe i car Salima, to
znai car mira (Jevrejima 7,1.2). Ali to nije taj carski presto koji je pomenut u proroanstvu, koji mu je obean za
Njegovu posebnu carsku slubu.
Carska sluba, obeana prema proroanstvu, jeste
nastavak i sjedinjenje prestola njegovog oca Davida,
6
Uvod
na kome e On biti car u carstvu Bojem na ovoj Zemlji.

Ova carska sluba je ponovno uspostavljanje i ovekoveavanje Davidovog prestola za ast i krunu u Hristu. To
je ponovno podizanje prestola, koji je ukinut zbog bezbonosti i zloe careva i naroda Jude i Izrailja, kad su
odvedeni u vavilonsko ropstvo. O tome stoji zapisano:
A ti neisti bezbonie, knee Izrailjev, kome doe dan
kad bi na kraju bezakonje, ovako veli Gospod Gospod:
skini tu kapu i svrzi taj vijenac, nee ga biti; niskoga u
uzvisiti a visokoga u poniziti. Unitiu, unitiu, unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i
njemu u ga dati. (Jezekilj 21,30-32)
Tako su presto i kruna oduzeti Davidovom carstvu,
dokle ne doe onaj kome pripada, i Njemu e biti dati.
Onaj koji treba da ih dobije, to je sam Hristos, sin Davidov. A to dokle ne doe nije bio Njegov prvi dolazak, kada je u svojoj poniznosti doao kao ovek bola
i stradanja. To je Njegov drugi dolazak, u slavi kao car
nad carevima i gospodar nad gospodarima, kada e
Njegovo carstvo ukinuti i unititi sva carstva na Zemlji,
prekriti celu Zemlju i veno vladati.
Tano je da je On, kad je kao dete roen u Vitlejemu,
roen kao car i od tada je, po pravu koje mu pripada, zauvek car. Ali moramo znati da On tada nije preuzeo carsku
slubu koja je bila proreena, a ni ast, krunu i presto. To
se ni do danas nije desilo i nee se desiti sve dok ne doe.
7
Onda e na ovoj Zemlji primiti veliku vlast i u sjaju i slavi

svoga carstva potpuno i istinski zavladati. Nakon to sud
sjede i knjige se otvorie, Pismo nam opisuje nekoga koji
je kao sin ovjeji, koji je doao do Starca, koji mu je dao
vlast i slavu i carstvo da mu slue svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vjena, koja nee proi, i carstvo
se njegovo nee rasuti (Danilo 7,13.14). Tada e zauzeti
presto svoga oca Davida, i carovae u domu Jakovljevu
vavijek, i carstvu njegovom nee biti kraja. (Luka 1,32.33)
Prouavanjem biblijskih obeanja i proroanstava jasno se vidi da ove tri Hristove slube slede jedna za drugom, a ne vre se sve tri, pa ni dve od njih istovremeno.
On je doao najpre kao prorok, sada je svetenik, a kad
opet doe bie car. On je zavrio svoje delo kao prorok,
pre nego to je postao svetenik; i zavrie svoje delo kao
svetenik, pre nego to postane car.
Mi ga zato moramo posmatrati na sledei nain: kakav je bio, kakav je sada i kakav e biti.
To znai: kad je bio kao prorok na Zemlji, narod ga
je onda tako i smatrao; u odnosu na ono vreme moramo ga i mi tako gledati. Ali ljudi onoga vremena nisu ga
mogli gledati kao svetenika, zato ga ni mi, u odnosu na
ono vreme, ne moemo smatrati svetenikom. Jer dok je
bio na Zemlji, nije bio svetenik.
Ali kad je prolo to vreme, postao je svetenik. Sada
je On svetenik, sada, u nae vreme je On zaista svete8
Uvod
nik, kao to je za ivota na Zemlji bio prorok. U Njegovoj slubi i delovanju kao svetenika moramo ga sada
isto tako istinski, tako potpuno i tako vrsto smatrati
svetenikom, kao to su ga Njegovi savremenici smatrali
prorokom i kao to ga mi moramo smatrati kad je bio
na Zemlji.
Kad u velianstvu svoga carstva i na prestolu Davidovom ponovo doe, videemo ga kao cara, jer e On
to zaista onda i biti. Mi ga, meutim, ne moemo videti
u Njegovoj carskoj slubi, pre nego to bude u svome
carstvu i u svojoj carskoj slubi. U toj slubi ga sada moemo samo zamiljati kakav e biti. U Njegovoj prorokoj slubi moemo ga samo posmatrati kao onoga koji
je to bio. Ali u Njegovom svetenstvu moramo ga posmatrati kao ono to je On sada, jer je On sada samo to.
To je jedina sluba, u kojoj je On sada otkriven, i jedina
sluba, u kojoj ga zaista moemo posmatrati, u Njegovoj
linosti i Njegovom delovanju. To to Njegove tri slube
kao proroka, svetenika i cara slede naizmenino, i to u
tom datom redosledu prorok, svetenik, car to ima
sasvim odreeni cilj. Njegova sluba kao proroka bila
je nuna priprema za Njegovu slubu kao svetenika; a
Njegove slube u tom redosledu kao proroka i svetenika jesu priprema za Njegovu carsku slubu.
Za nas je veoma bitno da ga posmatramo u tom sledu
Njegovih slubi.
9
U Njegovoj prorokoj slubi ne treba da ga posmatramo samo kao onoga koji nas pouava, koji je govorio kao to nikada nijedan ovek nije govorio, nego da
na taj nain postanemo sposobni da ga pravilno shvatimo u Njegovoj svetenikoj slubi.
U Njegovoj svetenikoj slubi ne treba da ga posmatramo samo zbog Njegove neizmerne slube za nas, nego
i zbog priprema za ono to mi treba da budemo. Zato
stoji napisano: ...nego e biti svetenici Bogu i Hristu i
carovae s njim hiljadu godina. (Otkrivenje 20,6)
Poto smo ga posmatrali u Njegovoj prorokoj slubi
kao pripremu za nau pravilnu procenu Njegove svetenike slube, neophodno je da ga posmatramo u Njegovoj svetenikoj slubi, da bismo mogli da ga razumemo
u Njegovoj slubi kao cara. Ovo razumevanje je neophodno da bismo mogli da budemo u Njegovom carstvu
i da bismo mogli da vladamo s Njime. Jer se za nas kae:
Ali e sveci vinjega preuzeti carstvo, i drae carstvo
navijek i dovijeka (Danilo 7,18), ...i carovae va vijek
vijeka. (Otkrivenje 22,5)
Svetenika sluba je sadanja sluba i delo Hrista. U
ovoj slubi On slui od svog vaznesenja. Hristos u svojoj
svetenikoj slubi je najvanije prouavanje za sve hriane, a isto tako i za sve druge ljude.
10
1. Takvoga prvosvetenika
U ovome to je reeno glavna stvar je: imamo
takvoga prvosvetenika koji je seo s desne strane prestola velianstva na nebesima; kao sluitelj
Svetinje i prave skinije1, koju je podigao Gospod,
a ne ovek. (Jevrejima 8,1.2 arni)
Ova reenica obuhvata ono to je najvanije u prvosvetenikoj slubi, kao to je to prikazano u prvih sedam poglavlja poslanice Jevrejima. Ova glavna stvar
koja se tu navodi ne znai samo da mi imamo nekog prvosvetenika, ve da imamo takvoga prvosvetenika.
Takvoga, tj. prvosvetenika odreene vrste i veliine,
takvoga kakav je prethodno prikazan i ne drugaije.
To znai: U prethodnih sedam poglavlja poslanice Jevrejima iznose se sasvim odreene stvari koje se
odnose na Hristovu prvosveteniku slubu i utvruju
izvesne pretpostavke za ovu slubu, koje su obuhvaene
reima Imamo takvoga prvosvetenika.
Da bismo pravilno razumeli ove rei, potrebno je da
se vratimo na prvi deo poslanice Jevrejima, kako bismo
shvatili znaaj i dubinu rei takvoga. Celo sedmo poglavlje raspravlja o ovoj svetenikoj slubi. esto po1 Skinija (Karadi, arni, Sinod SPC, D. Stefanovi) ator (Savremeni srpski prevod, Bakoti, Stvarnost, ari, ... ); prvo jevrejsko
svetilite bilo je ator prim. izdavaa.
11
glavlje zavrava se milju o ovoj slubi. Skoro celo peto

poglavlje raspravlja o ovoj temi. etvrto poglavlje zavrava time; ono je samo nastavak treeg poglavlja, koje
poinje pozivom: Upravite svoje misli na apostola i
prvosvetenika nae veroispovesti, Isusa; a to je samo
zakljuak onoga to je navedeno u prvom i drugom poglavlju. Drugo poglavlje zavrava se milju da je on milosrdan i veran prvosvetenik, a to je upravo zakljuak
onoga to proizlazi iz prvog i drugog poglavlja koja su
u stvari samo jedno poglavlje.
Ova skica jasno predstavlja Hristovu sveteniku
slubu kao veliku temu koja se provlai kroz prvih sedam poglavlja poslanice Jevrejima. Sve istine koje se tu
tretiraju, bez obzira u kom obliku ili u kojoj misli se javljaju, jesu jednostavno samo razliiti prikazi velike istine
svetenike slube; sve je obuhvaeno u rei: Imamo
takvoga prvosvetenika.
Da bismo shvatili pravi znaaj i dubinu ove misli, neophodno je da prouimo poslanicu Jevrejima od samog
poetka i da pratimo ovu misao do glavne stvari i da
je pritom uvek imamo pred oima. Smisao i cilj svega
onoga to je ovde napisano, jeste da se pokae oveanstvu da mi imamo takvoga prvosvetenika. Svejedno
koliko su duboko i znaajno povezane sa Hristom izjave
narednih poglavlja poslanice Jevrejima, sve one imaju
veliki cilj, da pokau da mi imamo takvoga prvosve12
Takvoga prvosvetenika
tenika. One se mogu posmatrati samo kao podreene

i dopunske istine ove velike glavne istine, da mi imamo
takvoga prvosvetenika.
Argument koji se obrauje u drugom poglavlju poslanice Jevrejima zavrava reima: Stoga je bilo potrebno da u svemu bude slian brai, da bude milosrdan i
veran prvosvetenik pred Bogom. Tu se objanjava da
je Hristovo ponienje, kroz koje se On izjednaio sa ovekom, Njegovo otelovljenje i Njegovo stanovanje meu
ljudima, bilo nuno da bi bio milosrdan i veran prvosvetenik. Da bi se mogla proceniti mera Njegovog ponienja i pravi znaaj Njegovog poloaja kao sina ovejega
i kao oveka, mora najpre da se shvati Njegov uzvieni
poloaj kao Bojeg sina i kao Boga. To je tema prvog
poglavlja.
Hristovo ponienje, poloaj i Njegova priroda, kad je
bio u telu na ovome svetu, iscrpnije se nego bilo gde u
Pismu obrauju u drugom poglavlju poslanice Jevrejima. Istina i misao prethodnog poglavlja moraju nuno
da prethode drugoj misli. Pre nego to se moe shvatiti
misao i istina drugog poglavlja, mora se u potpunosti
razumeti prvo poglavlje.
Uzvienost, poloaj i priroda Hrista, kakvu je imao
na nebu, pre nego to je doao na Zemlju, obrauju se u
prvom poglavlju poslanice Jevrejima iscrpnije nego na
bilo kom drugom mestu u Pismu. Zato je istina, da je
13
razumevanje poloaja i prirode Hrista, kakve je imao na

nebu, nuno za pravilno razumevanje Njegovog poloaja i prirode, kakve je imao na Zemlji. I poto je ovde na
Zemlji morao biti to to je bio, da bi postao milosrdan
i veran prvosvetenik, potrebno je razumeti ta je bio
na nebu. To je bitno zato to je to prethodilo onome to
je On bio na Zemlji i stoga je znaajan deo argumenata
obuhvaenih jednim izrazom: Imamo takvoga prvosvetenika.
14
2. Hristos kao Bog

O kojoj misli se sada radi u vezi sa Hristom u prvom
poglavlju poslanice Jevrejima?
Najpre se susreemo sa Bogom Bogom Ocem
koji govori oveanstvu, koji je govorio naim oevima
preko proroka, a u ove poslednje dane progovorio nam
je preko Sina. (arni)
Ovde se ukljuuje i Hristos, Sin Boji. Dalje se govori
o obojici, o Ocu i Sinu: Koga je postavio (Bog Otac)
za naslednika svega, ijim posredstvom je i svet stvorio
(Bog Otac) (arni). Pre nego to nam se Hristos, Sin
Boji, prikae kao prvosvetenik i kao uvod u to pokazuje nam se kao Stvoritelj, kao delotvorna, ivotodavna Re u stvaranju. Njegovim posredstvom je svet
stvoren.
Dalje itamo o samome Sinu Bojem:
On je odsjaj njegove (Oeve) slave i odraz
njegovoga (Oevog) bia, koji sve nosi svojom silnom reju, koji je izvrio oienje od greha i seo
s desne strane velianstva na visinama.
To govori da je Hristova priroda na nebu bila priroda Boga. On, u svojoj linosti, u svojoj sutini, pravi je
odraz i pravi karakter sutine Boga. To znai, Hristova
15
priroda na nebu, pre nego to je doao na Zemlju, bila je

sutina same Boje prirode.
Zato o Njemu stoji napisano, da je On postao toliko silniji od anela, koliko je nasledio ime uzvienije
od njihovoga (arni). To uzvienije ime je ime Bog,
koje Otac, kao to se to vidi iz 8. stiha, daje Sinu: Za
Sina pak (kae Otac): Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove. (arni)
On je, dakle, toliko silniji od anela, koliko je Bog
silniji od njih. To je razlog zato On ima uzvienije ime,
ime koje izraava ono to je On po svojoj unutranjoj
prirodi.
Ovo ime je On nasledio. Ono mu nije pozajmljeno,
nego ga je nasledio.
Kao vena istina, u prirodi je stvari, da niko ne moe
naslediti neko drugo ime, nego samo ime svoga oca. Ime
Hrista, koje je uzvienije od imena anela, prema tome
je ime Oca; a ime Oca je Bog. Ime koje je Sin nasledio
takoe je Bog. Ovo ime, koje je uzvienije od imena anela, On nosi, jer je utoliko silniji od anela. Poto je
to ime Bog, Hristos je toliko silniji od anela, koliko je
Otac silniji od anela.
Zatim se Pismo zadrava na Hristovom poloaju i
prirodi, koliko je ona vea od prirode anela: Jer kome
je od anela ikad rekao: ,Ti si sin moj, ja sam te danas
rodio? i opet: ,Ja u mu biti Otac, i on e mi biti Sin
16
Hristos kao Bog
(arni). U ovome lei misao o uzvienijem imenu, koje

je razmatrano u prethodnom stihu. Jer poto je On Sin
Boji, a Bog Njegov Otac, On je nasledio ime Oca, koje
je Bog i koje je utoliko vie od imena anela, koliko je
Bog vii od njih.
Ova misao se nastavlja dalje: I opet uvodei prvorodnoga u svijet govori i da mu se poklone svi aneli
Boiji. On je utoliko vii od anela, da mu se aneli
klanjaju, i to po Bojoj volji, jer je On po prirodi Bog.
Ogromna razlika izmeu Hrista i anela se naglaava: A za anele govori: Koji vetrove ini svojim anelima i plamenove ognjene svojim slugama. Za Sina pak:
Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove. (arni)
Dalje: Palica je pravde palica carstva tvoga. Omiljela
ti je pravda, i omrzao si na bezakonje; toga radi pomaza
te, Boe, Bog tvoj uljem radosti vema od drugova tvojijeh. I opet govori Otac Sinu i kae: Ti si, Gospode, u
poetku osnovao zemlju, i nebesa su djela ruku tvojijeh;
ona e proi, a ti ostaje: i sva e ostarjeti kao haljina, i
savie ih kao haljinu i izmijenie se: a ti si onaj isti, i
tvojijeh godina nee nestati.
Obrati panju na ovaj kontrast. Ovde se pokazuje
Hristova priroda. Nebesa e proi, ali On ostaje. Ona e
ostareti, a godina Njegovih nee nestati. Nebesa se menjaju, On ostaje uvek isti. To pokazuje da je On Bog, i to
po prirodi.
17
Ovaj kontrast se jo vie istie: A kome od anela

ree kad: sjedi meni s desne strane dok poloim neprijatelje tvoje podnoje nogama tvojima? Nijesu li svi
slubeni duhovi koji su poslani na slubu onima koji e
naslijediti spasenije?
Prvo poglavlje poslanice Jevrejima otkriva nam dakle
Hrista kao Boga, vieg od anela, i to utoliko vieg, koliko je Bog vii od anela.
Ovo poglavlje takoe pokazuje da Hristos nosi ime
Bog, jer je On po svojoj prirodi Bog. Njegova priroda je
toliko boanska priroda, da je ona izraz Boje sutine.
To je Hristos, Spasitelj, Duh od Duha i Bie od Bia
Boga. Potrebno je razumeti ovu istinu iz prvog poglavlja
poslanice Jevrejima, da bi se razumela Njegova ljudska
priroda, koja je otkrivena u drugom poglavlju.
18
3. Hristos kao ovek

Prikaz Hristove jednakosti sa Bogom u prvom poglavlju poslanice Jevrejima jeste samo uvod u prikaz
Njegove jednakosti sa ovekom u drugom poglavlju.
Prikaz Njegove jednakosti sa Bogom u prvom poglavlju jeste samo kamen temeljac za pravilno razumevanje Njegove jednakosti sa ovekom. A ova jednakost
sa Bogom jeste jednakost ne samo u smislu oblija ili
odraza, nego u tom smislu da je Njegova priroda jednaka samome Bogu. Odraz njegove sutine, Duh od
Duha i Bie od Bia Bojeg.
Ovaj uvod vodi nas do spoznaje Njegove jednakosti
sa ovekom. To znai: Iz prethodnoga treba da nauimo
da se Hristova jednakost sa ovekom ne sastoji samo u
obliju, kao slika ili odraz; to je jednakost prirode, same
sutine. Inae celo prvo poglavlje poslanice Jevrejima sa
svim tim podrobnim objanjenjima bilo bi beznaajno i
neprikladno.
ta je sada istina o Hristu u Njegovoj jednakosti sa
ovekom, kakva nam se pokazuje u drugom poglavlju
poslanice Jevrejima?
Imajui na umu veliku misao prvog poglavlja i prva
etiri stiha drugog poglavlja kontrast izmeu Hrista i
anela, da je On kao Bog toliko vei poinjemo sa petim stihom drugog poglavlja. To je poetak misli, u kojoj
19
je Hristos prikazan nasuprot anelima, manji od anela,

toliko manji, koliko je ovek manji od anela.
itamo: Jer nije anelima pokorio budui
svet o kome govorimo. Nego je neko posvedoio
negde govorei: ,ta je ovek da ga se sea, ili sin
oveiji da ga pogleda? Samo za malo si ga uinio
manjim od anela, slavom i au ovenao si ga,
sve si potinio pod njegove noge. A kad mu pokori
sve, nita mu ne ostavi nepokoreno. No sad jo ne
vidimo da mu je sve pokoreno; ali Isusa, za malo
uinjenog manjim od anela vidimo slavom i au ovenana za smrtnu patnju, da bi po milosti
Boijoj za sve okusio smrt (Jevr 2,5-9 arni).
To znai: Bog nije anelima pokorio budui svet,
nego oveku, ali ne oveku, kome je on prvobitno
bio pokoren; to je bilo jednom, ali sada vidimo da
to nije tako. ovek je izgubio svoju vlast. Sve je
bilo pokoreno pod noge Njegove, ali sada je on
sam potinjen smrti. On je potinjen smrti samo
zato to je bio potinjen grehu. Jer: Zato kao to
kroz jednog ovjeka doe na svijet grijeh, i kroz
grijeh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagrijeie (Rim 5,12). On je zato potinjen smrti,
jer je potinjen grehu, a smrt je plata za greh.
20
Hristos kao ovek
Istina, koja e ostati za svu venost, jeste da Bog nije

anelima pokorio budui svet, nego oveku, i to oveku
Isusu Hristu.
Mada je vlast data oveku, mada vidimo da je on sada
vie nema i da ju je dakle izgubio, mi vidimo Isusa, koji
je kao ovek ponovo zadobio prvobitnu vlast. Vidimo
Isusa, kome je kao oveku sve pokoreno.
Onaj ovek bio je prvi Adam, ovaj ovek je drugi
Adam. Prvi Adam bio je malo manji od anela. Ovog
drugog Adama, Isusa, vidimo takoe malo manjeg od
anela.
Prvi ovek nije ostao u poloaju koji mu je Bog dao,
on je bio malo manji od anela. Postao je jo manji, pokoren grehu i prema tome pokoren patnji, tavie smrtnoj patnji.
Drugoga Adama vidimo u istom poloaju i u istom
stanju: A privremeno manjim od anela vidimo Isusa,
zbog stradanja sve do smrti (SPC). Jo vie: Jer i onaj
koji osveuje, i oni koji se osveuju, svi su od jednoga.
Isus osveuje. Oni koji se osveuju su ljudi iz svih
nacija, plemena, jezika i naroda. Jedan osveeni ovek
iz jedne nacije, jednog jezika ili jednog naroda jeste boanska objava, da svaki ovek iz te nacije, tog jezika ili
tog naroda moe biti osveen. Poto je Isus postao jedan
od njih, da bi ih mogao dovesti u slavu, to je dokaz da je
On postao ovek. Tako je On ovek kao i svi drugi ljudi,
21
svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi se nazvati

ih braom.
Ukratko, vidimo dakle: Kao to je Hristos na nebu
toliko bio vei od anela, koliko je Bog vei od anela,
tako je na Zemlji toliko bio manji od anela, koliko je
ovek manji od njih. Hristos na nebu kao Bog toliko
vei od anela bio je jedno sa Bogom. Isto tako na Zemlji toliko manji od anela kao ovek On i ovek su
jedno. Isto tako sigurno kao to su u boanskom pogledu Isus i Bog jedno jednoga duha, jedne prirode, jedne
sutine tako su i u ljudskom pogledu Hristos i ovek
jedno jednoga tela, jedne prirode i jedne sutine.
Hristova jednakost sa Bogom je kako po sutini tako i
u obliju. Njegova jednakost sa ovekom je takoe u sutini i u obliju, inae bi prvo poglavlje poslanice Jevrejima kao uvod u drugo poglavlje bilo besmisleno. Paralela
izmeu prvog i drugog poglavlja bila bi bez znaaja.
22
4. Tako i On
Prvo poglavlje poslanice Jevrejima otkriva da jednakost sa Bogom ne postoji samo u obliju ili u smislu
odraza, nego u stvarnoj sutini. Drugo poglavlje jasno
otkriva da se Njegova jednakost sa ovekom ne sastoji
samo u obliju ili odrazu, nego podjednako u stvarnoj
sutini. Radi se o jednakosti sa ovekom u svim stvarima, ba onakvim kakve su. Zato stoji napisano: U poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee
Re. Jednakost sa ovekom odnosi se na oveka u Njegovoj paloj, grenoj prirodi, ne u Njegovoj prvobitnoj,
bezgrenoj prirodi. To proizlazi iz rei: A privremeno
manjim od anela vidimo Isusa, zbog stradanja sve do
smrti. Takav kakav je ovek, otkad je izloen smrti,
tako vidimo Isusa kako stoji umesto oveka.
Tako sigurno kao to vidimo Isusa nieg od anela
zbog stradanja sve do smrti, tako sigurno se pokazalo
da je Isus Hristos kao ovek uzeo prirodu, koju oveanstvo ima posle pojave smrti, a ne prirodu koju je pre
toga imalo.
A smrt je dola samo kroz greh. Da se greh nije pojavio, smrt nikada ne bi mogla da doe. Sada kad gledamo Isusa zbog smrtnog stradanja nieg od anela, mi
ga gledamo u prirodi oveka, onakvoj kakva ona jeste,
otkad je pogreio, a ne kakva je bila pre nego to je po23
greio. Na taj nain je On mogao za sve da okusi smrt.

Time to je postao ovek da bi dosegao oveka, morao je
da doe tamo gde je ovek bio. ovek je pokoren smrti.
Zato je Isus morao da postane takav ovek, kakav ovek
jeste, otkad je podloan smrti.
Jer je dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz
koga je sve, poto je mnoge sinove doveo u slavu,
da stradanjima uini savrenim zaetnika njihovoga spasenja (Jevrejima 2,10 arni).
Time to je Isus postao ovek, dolikovalo je Njemu
da postane ovek kao to ovek i jeste. ovek podlee
stradanju. Isusu je dolikovalo da doe oveku tamo gde
je on u svom stradanju.
Pre pada u greh ovek ni u kom sluaju nije bio podloan stradanju. Da je Isus Hristos doao u prirodi oveka kakva je ona bila pre pada u greh, onda bi to znailo
da je On doao na nain i sa prirodom, koja bi ga spreavala da upozna stradanje ljudi. On ne bi bio u stanju
da dosegne oveka, da ga spase. Ali poto je Njemu dolikovalo da postane savren kroz stradanje, da bi oveka
doveo u slavu, sigurno je da je Isus prilikom svog utelovljenja uzeo udela u ljudskoj prirodi, kakva ona postoji
od pojave stradanja, smrtnog stradanja, koje je plata za
greh.
24
Tako i On
Tako stoji napisano:

Budui pak da djeca imaju tijelo i krv, tako i
on uze dijel u tome (stih 14).
U svojoj ljudskoj prirodi On je uzeo isto telo i krv,
koje ovek ima. U ovom tekstu su sve rei, koje to mogu
da uine jasnim i odreenim, obuhvaene jednom reenicom.
Sinovi ljudski imaju telo i krv; i On je uzeo udela u
tome.
To nije sve. On je uzeo udela u istom telu i krvi, u
kome deca imaju udela.
To jo nije sve. Kao to deca imaju udela u telu i krvi,
tako je i On uzeo udela u tome.
Pa i to nije sve. Tako je i On uzeo udela u tome.
Da bismo svi razumeli, Duh nadahnua eli da pojasni
i naglasi ovu istinu toliko, da On nije zadovoljan sa time
da upotrebi manje rei nego to je mogao da upotrebi. Iz
tog razloga nam se objanjava, da isto tako i ba isto tako
kao to deca imaju tijelo i krv, tako i on uze dijel u tome.
To je uinio da bi spasao one, koji god od straha
(od) smrti u svemu ivotu bie robovi. On je uzeo udela
u istom telu i krvi, kao to mi to imamo u ropstvu grehu
i strahu (od) smrti, da bi mogao da nas oslobodi od ropstva grehu i straha (od) smrti.
25
To je znaenje rei, da onaj koji osveuje i oni koji se

osveuju, svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi
se nazvati ih braom.
Ovu veliku istinu krvnoga srodstva i krvnoga bratstva izmeu Hrista i oveka nalazimo u jevanelju Prve
knjige Mojsijeve. Kada je Bog sa Avramom sklopio svoj
veni zavet, rtve su raseene napola i on je prolazio sa
Avramom izmeu tih polovina (1. Mojsijeva 15,8-18; Jeremija 34,18.19; Jevrejima 7,5.9). Ovim postupkom Gospod je uao u najsveaniji savez, koji je poznat na Istoku
i koji se u celom svetu zove krvno bratstvo. Tako je Gospod postao Avramov brat po krvi, rodbinski odnos koji
je vei od bilo koje druge veze, koja postoji u ivotu.
O toj istoj velikoj istini krvnoga srodstva Hrista sa
ovekom govori se i u jevanelju 3. knjige Mojsijeve. U
jevanelju ove knjige nalazi se zakon o otkupljenju, koji
nalae otkupljivanje ljudi i njihove imovine. Ako je neki
Izrailjac izgubio svoje nasledstvo ili sam postao rob, bio je
predvien otkup. Ako je neko sam bio u stanju da otkupi
sebe ili svoje imanje, onda je to mogao da uini. Ali gde
to nije bio sluaj, pravo na otkup imao je njegov najblii
krvni roak. To znai, to nije zapadalo samo najbliem
roaku meu njegovom braom, nego onome koji je kao
najblii bio za to u stanju (3. Mojsijeva 25,24-28; 47-49;
Ruta 2,20; 3,9.12.13; 4,1-14). Mnogo vremena pre toga
nalazimo u Prvoj i Drugoj knjizi Mojsijevoj isto uenje,
26
Tako i On
koje je zapisano u drugom poglavlju poslanice Jevrejima,

istinu, da je ovek izgubio svoje nasledstvo i da je postao
rob. Poto nije u stanju da otkupi ni sebe ni svoje nasledstvo, pravo na otkup pripada najbliem za to sposobnom
krvnom srodniku. U celom univerzumu postoji samo jedan, koji je sposoban da otkupi Isus Hristos.
Kao otkupitelj On mora, meutim, da bude ne samo
sposoban, nego i krvni srodnik. Dalje On mora da bude
ne samo bliski srodnik, nego najblii srodnik, naime
najblii krvni srodnik. Zato stoji napisano: Budui pak
da djeca deca oveka (Adama), koji je izgubio nae
nasledstvo imaju tijelo i krv, tako i on uze dijel u
tome. Telo i krv On je uzeo ba kao i mi, i na taj nain
je postao na najblii srodnik. Pismo zato dalje kae da
On i mi svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi
se nazvati ih braom.
Pa ak i ovde Nadahnue misli da ova krajnje vana
istina nije dovoljno naglaena, pa nastavlja: Jer se zaista ne prima anela, nego se prima sjemena Avraamova.
Zato bjee duan u svemu da bude kao braa, iji je On
postao krvni brat potvrivanjem venog zaveta.
Ovo je uinio, jer u emu postrada i iskuan bi u
onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju, i da bi
mogao postradati s naijem slabostima, jer je u svaemu iskuan, kao i mi, osim grijeha. Poto je u svojoj
ljudskoj prirodi u svemu postao jednak sa nama, mogao
27
je u svemu da bude iskuan kao i mi, i bio je iskuan.

Jedini nain da u svaemu bude iskuan kao i mi, bio
je da u svemu postane jednak sa nama.
Po svojoj ljudskoj prirodi On je jedan od nas. On
nemoi nae uze (Matej 8,17). On moe postradati s
naijem slabostima. Time to je u svemu postao jednak
sa nama, On osea iskuenje kao to ga i mi oseamo.
On sve to poznaje i tako je u stanju da u potpunosti spase one, koji ga prihvataju. U svom telu bio je tako slab,
kao i mi, i nije mogao nita sam od sebe da ini (Jovan
5,30). Kad je na sebe uzeo nae bolesti i nae patnje, bio
iskuan kao i mi i morao da osea kao to mi oseamo,
izvojevao je punu pobedu uz Boju silu, koja mu je data
kroz veru i koju je doneo nama u naem telu.
Zato je Njegovo ime Emanuilo s nama Bog. Ne
samo Bog s Njim, nego i Bog sa nama.
Od venosti je Bog bio s Njim i mogao je s Njim i
da ostane, da nije sebe dao za nas. Kada je ovek grehom bio odvojen od Boga, mi smo bili bez Boga. Bog je
opet eleo da bude sa nama; onda je Isus postao jedan
od nas, a time to je Bog bio s Njime, mogao je opet da
bude s nama. Blagosloveno neka je Njegovo ime!
U ovome lei Isusova vera i sila. To je na Iskupitelj: jedno sa Bogom i jedno sa ovekom. Tako moe u
potpunosti da spase svaku duu, koja kroz Njega dolazi
Bogu.
28
5. Roen pod zakonom

Jer ovo da se misli meu vama to je i u Hristu
Isusu, koji ako je i bio u obliju Boijemu, nije se
otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio
sam sebe uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi nae se kao ovjek (Filibljanima
2,5-7).
On je postao kao i drugi ljudi, onakvi kakvi su oni i
gde su oni.
Re postade telo. On je uzeo udela u istom telu i
krvi, u onome u emu i ljudi imaju udela, nakon to je
ovek pao u greh. Kao to stoji napisano: A kad je dola
punina vremena, Bog je poslao svoga Sina, roenog od
ene, roenog pod Zakonom (Galatima 4,4 Savremeni srpski prevod)
Biti pod zakonom znai biti kriv, i proklet i stajati pod
prokletstvom. Jer stoji napisano: A znamo da sve to zakon govori govori onima koji su pod zakonom ... i da
sav svet bude kriv pred Bogom (arni), Jer svi sagrijeie i izgubili su slavu Boiju. (Rimljanima 3,19.23; 6,14)
Krivica je ta koja donosi prokletstvo. Prorok Zaharija je video jednu leteu knjigu (tj. svitak), duina
joj dvadeset lakata, a irina deset lakata. Gospod mu je
rekao: To je prokletstvo koje izae na svu zemlju. ta
29
je uzrok ovog prokletstva, koje lei na celoj zemlji? itamo: Jer svaki koji krade istrijebie se po njoj s jedne
strane, i koji se god kune krivo istrijebie se po njoj s
druge strane. (Zaharija 5,1-4)
Ova knjiga je Zakon Boji. Sa obe ploe Zakona navodi se jedna zapovest, po emu vidimo da su obe ploe
unete u tu knjigu. Svi lopovi svi oni koji gaze Zakon
u oblasti druge ploe bie istrebljeni na toj strani Zakona. Svi oni koji se kunu krivo svi koji gaze Zakon u
oblasti prve ploe bie istrebljeni na toj strani Zakona.
Nebeski izvetai ne moraju da zapisuju svaki greh
svakog oveka, nego samo na svitku, koji pripada svakom oveku, zaokruuju odgovarajuu zapovest, koja
se gazi sa svakim prestupom. Takav svitak prati svakog
oveka, ma kuda poao, i ostaje ak u njegovoj kui: Ja
u je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te e doi na
kuu lupeu i na kuu onoga koji se kune mojim imenom krivo; i stajae mu usred kue i satre je, i drvlje joj
i kamenje.
Osim ako se ne ponudi neko sredstvo isceljenja, svitak Zakona ostaje sve dotle dok prokletstvo ne satre tog
oveka i njegovu kuu zajedno sa drvljem i kamenjem, a
to znai, sve dok prokletstvo onog velikog dana ne satre
Zemlju, kada e se elementi od vatre rastopiti. Zato se
kae: Sila je grijeha i prokletstva zakon. (1. Korinanima 15,56; Isaija 24,5.6; 2. Petrova 3,10-12)
30
Roen pod zakonom
Ali hvala Bogu: Bog je poslao svoga Sina ... roenog pod Zakonom, da otkupi one koji su pod Zakonom
(Galatima 4,4.5 Savremeni srpski prevod). Svojim dolaskom On je svakoj dui, koja je pod Zakonom, doneo
iskupljenje. Ali da bi oveku pod Zakonom mogao da
donese potpuno iskupljenje, On je morao sam da doe
oveku, da bude onakav kakav je ovek, i tamo gde se
ovek nalazi, naime, pod Zakonom.
Tako je bilo i uinjeno. On je zaista doao oveku
onakvom kakav je, jer je On nainjen pod zakonom1;
On je nainjen krivim; On je nainjen osuenim od
strane Zakona; On je nainjen isto tako krivim kao to
je bilo koji ovek koji je pod Zakonom. On je nainjen
pod osudom tako potpuno, kao to je bilo koji ovek
pod osudom zbog prestupa Zakona. On je nainjen
pod prokletstvom tako potpuno, kao to je bilo koji ovek na ovom svetu ikada bio ili se ikada moe nai pod
prokletstvom. 5. Mojsijeva 21,23: Jer je proklet pred
Bogom ko je objeen (na drvo). (stih 22)
U jevrejskom originalu znaaj ovog teksta jo je izraeniji: Ko na drvetu visi on je prokletstvo Boje. Sva
teina ovog teksta odnosi se na Hrista, jer: je on postao kletva (Galatima 3,13 arni). Tako, kada je On
nainjen pod zakonom, On je nainjen svim onim to
1 U naem prevodu roen pod zakonom, engleski made under
the law stavljen pod zakon, tj. nainjen da bude pod zakonom;
grki tekst doslovno kae postade pod zakonom
31
se podrazumeva pod izrazom biti pod zakonom. On

je nainjen krivim; On je nainjen osuenikom; On je
nainjen prokletstvom.
Imaj, meutim, uvek na umu da je On nainjen
svim tim. Nita od toga On nije bio po sebi, na osnovu
nekog autohtonog nedostatka, ve je svim tim On bio
nainjen. A svim tim je bio nainjen za nas: za nas koji
smo pod Zakonom; za nas koji smo pod osudom zbog
prestupa Zakona: za nas koji smo pod prokletstvom
zbog lanog zaklinjanja, ubijanja i krae i injenja preljube i svih drugih prekraja koji se nalaze na svitku Bojeg Zakona koji nas prati i ostaje u naoj kui.
On je nainjen pod Zakonom, da bi otkupio one, koji
su pod Zakonom. On je nainjen kletvom da iskupi one
koji su pod kletvom zbog toga to su pod Zakonom.
Svejedno za koga je ovo uinjeno i ta se time trebalo postii, ne sme se zaboraviti injenica, da je On, da
bi uopte mogao da deluje, morao da bude stavljen pod
Zakon, pod kojim su se ve nalazili oni, za koje je On to
uinio.
Svaki ovek na svetu koji poznaje krivicu, moe da
zna ta je Isus oseao za njega. I na taj nain moe da
zna koliko je Isus blizu njega. Ko zna ta je prokletstvo,
moe tano da zna ta je Isus za njega oseao, i tako zna
da je Isus potpuno bio u stanju da ima sauee i da ga
iskupi. Ko poznaje kletvu greha, zlo svoga srca, taj zna
32
Roen pod zakonom
ta je Isus za njega iskusio i kako se potpuno sa njime

poistovetio u svakom iskustvu. Isus je uzeo na sebe krivicu, prokletstvo, teret kletve i iveo celog svog zemaljskog ivota u ovom svetu krivice, prokletstva i kletve
savrenim ivotom pravednosti Boje, ne sagreivi ni
na jedan nain. ovek koji poznaje krivicu, prokletstvo i
kletvu greha i zna da je Isus sve to zaista iskusio za njega
i to oseao tako kao to ovek osea, moe sa verom u
Hrista da doivi blagosloveno iskustvo savrenog ivota
boanske pravednosti i da bude osloboen krivice, prokletstva i kletve, tako da se u njegovom ivotu vidi da ga
Isus potpuno uva da ne grei.
Hristos je stavljen pod Zakon da bi iskupio one koji
su pod Zakonom. Ovo delo blagoslova uinjeno je za
svakoga ko prihvata iskupljenje.
Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavi
za nas kletva. Nije bilo uzalud to to je Hristos postao
kletva za nas. Sve to je time nameravano, uinjeno je za
sve koji to ele da prihvate. Jer se sve to desilo da meu
neznabocima bude blagoslov Avraamov u Hristu Isusu,
da obeanje Duha primimo kroz vjeru. (Galatima 3,14)
Tako, ta god da je time nameravano i uinjeno, nijedna dua nikada ne sme izgubiti iz vida injenicu da je,
svojim pranjenjem od sebe (liavanjem sebe arni)
i time to je nainjen u obliju oveka i nainjen telom,
On stavljen pod zakon, nainjen krivim pod osudom,
33
pod prokletstvom tako stvarno i tako potpuno kao

bilo koja dua koja e ikada biti iskupljena.
Time to je sve to proao, postao je uzrok venog spasenja i u stanju je da ak iz najdublje izgubljenosti spase
sve one, koji kroza Njega ele da dou Bogu.
34
6. Roen od ene
Na koji nain je Hristos postao telo? Kako je uzeo
udela u ljudskoj prirodi? Na potpuno isti nain kao to
svi sinovi ljudski uzimaju udela u tome. itamo: Budui pak da djeca imaju tijelo i krv, tako i on uze dijel u
tome, Tako i on znai na isti nain. On je uzeo udela u
telu i krvi kao ljudi, i to na isti nain kao i oni. Kod ljudi
se to deava roenjem. Tako i on, kao to stoji napisano: Sin nam se rodi.
Dalje s ovim u vezi stoji napisano: A kad se navri
vrijeme, posla Bog sina svojega jedinorodnoga, koji je
roen od ene (Galatima 4,4). Poto je roen od ene,
onda je u prirodi stvari, da se to moglo desiti na jedini
nain koji postoji na ovom svetu.
Ali zato uopte od ene? Zato ne od oveka? Iz jednostavnog razloga, to onda ne bi mogao da bude blizak
oveanstvu, onakvom kakvo je ono od pada u greh. On
je roen od ene, da bi mogao biti tamo gde je greh poeo u ljudskoj prirodi.
On je morao biti roen od ene, jer je ena, a ne ovek, prva prestupila: I Adam se ne prevari, a ena prevarivi se postade prestupnica. (1. Timotiju 2,14)
Da je Hristos kao ljudsko bie doao preko oveka,
onda ne bi mogao da pokrije celu oblast greha. ena je sagreila, i greh je bio na svetu, pre nego to je ovek sagreio.
35
Da bi mogao da se suprotstavi svetu greha tamo gde

se on zaista pojavio na zemlji, Hristos je roen od ene.
Da je drugaije doao, onda ne bi mogao da izvojuje potpuno iskupljenje oveka od greha.
enino seme je bilo to, koje je trebalo da stane zmiji
na glavu. Samo kao enino seme i kao roen od ene
mogao je Hristos da se suprotstavi zmiji na njenom vlastitom tlu, ba tamo gde je greh i doao na na svet.
Prestup je doao na na svet upravo preko ene. Preko ene se najpre pojavio greh. Iz ovog je razloga Otkupitelj morao da ide i dalje od spasenja ovekovog, kako
bi se suprotstavio grehu, jer je greh doao na svet pre
nego to je ovek sagreio.
Zato je onaj, koji je trebalo da spase oveka, roen
od ene. Tako je mogao da sledi greh unazad do samog
izvora njegove pojave na svetu preko ene. Da bi unitio
greh, od njegovog samog poetka na ovom svetu sve do
brisanja njegovih poslednjih ostataka, Hristos je morao,
naravno, da uzme udela u ljudskoj prirodi, onakvoj kakva ona postoji od pojave greha. Da je drugaije, ne bi
bilo nuno da bude roen od ene. Da nije bilo potrebno
da doe u najui dodir sa grehom koji postoji na svetu,
takav kakav je u ljudskoj prirodi, da je smeo makar i za
jedan jedini stepen da se odvoji od greha koji postoji u
ljudskoj prirodi, onda ne bi morao da bude roen od
ene.
36
Roen od ene
Pa ipak, On je doao od ene, a ne od oveka. On je

doao odatle odakle je greh doao na ovaj svet, a ne od
oveka, koji je prvi dospeo u greh nakon to je greh doao na ovaj svet. Time je demonstrativno negirano svako
opravdano pitanje da li moda izmeu Hrista i greha,
koji postoji na svetu, izmeu Njega i ljudske prirode, kakva postoji na ovom svetu pod grehom, ipak ne postoji
neko odvajanje ili makar mala razlika. On je postao telo.
On je uinjen grehom. On je postao telo, kakvo je telo
zaista i takvo kakvo je telo na ovom svetu. On je uinjen
grehom, tako kakav je greh zaista.
Takav je morao biti za spasenje izgubljenog oveanstva. Da je samo za jedan jedini stepen ili makar za senku jednog stepena na bilo koji nain odstupio od prirode onih, koje je doao da iskupi, onda bi promaio ceo
svoj zadatak.
Poto su oni, koje je hteo da iskupi, pod Zakonom,
morao je i On da bude stavljen pod Zakon; morao je
da bude proklet ili da bude pod prokletstvom, jer su
oni, koje je hteo da iskupi, pod prokletstvom; morao je
da postane greh, jer su oni grenici, prodani pod greh.
Morao je ba tako da postane telo, isto telo i krv, jer su
telo i krv oni koje eli da spase, i morao je da bude roen
od ene, jer je greh najpre kroz enu doao na svet. Bez
ikakvog izuzetka ispunila se istina rei: Zato bee duan u svemu da bude kao braa. (Jevrejima 2,17)
37
Da nije bio istoga tela kao i oni, koje je hteo da otkupi,

onda bi bilo beskorisno da uopte postane telo. I jo vie:
jedino telo koje postoji na svetu, jeste jadno, greno, izgubljeno ljudsko telo, koje poseduje celo oveanstvo; da
to nije bilo ono telo koje je On uzeo, onda On zaista ne bi
doao na svet, koji je morao da iskupi. Da je Njegovo telo
bilo drugaije od tela koje zaista postoji na svetu, onda
je On dodue mogao da doe na svet, ali praktino ne bi
mogao da dopre do oveka niti da mu pomogne, jer bi od
njega bio tako daleko, kao da nikada nije ni doao. Onda
bi On, naime, isto toliko bio udaljen od oveka i isto toliko od nekog drugog sveta, kao da nikada nije doao.
Jasno je otkriveno da je Hristos svojim roenjem
uzeo udela u prirodi Marijinoj, te ene, koja ga je donela na svet. Meutim, telesno mudrovanje oveka ne
dozvoljava da je Bog morao da uzme na sebe to, da iz
savrenstva svoje svetosti doe onamo gde se ovek nalazi u svojoj grenosti. To je razlog to se ine napori da
se pobegne od posledica ove slavne istine, ovog principa
samoodricanja, razlog zato je smiljena teorija, po kojoj je priroda device Marije bila drugaija nego priroda ostalih ljudi, a njeno telo ne ba sasvim isto kao kod
drugih ljudi. Ovakvo tumaenje ukazuje na to da je na
neki poseban nain Marija bila nainjena drugaijom od
ostalih ljudi, naroito u tu svrhu, da bi Hristu priliilo da
bude roen od nje.
38
Roen od ene
To je teorija, koja dostie svoj vrhunac u poznatoj katolikoj dogmi o bezgrenom zaeu. Mnogi protestanti,
ako ne ak velika veina, kao i drugi nekatolici, govore
da se ova dogma odnosi na to da je Marija zaela Hrista preko Svetoga Duha. Meutim, apsolutno nije re o
tome. Uopte se ne radi o zaeu Hrista, nego o tome da
je Marija u trenutku kad je nju njena majka zaela, bila
sauvana od naslednog greha.
Ovo slubeno i nepogreivo uenje o bezgrenom
zaeu sveano je objavio papa Pije IX kao naelo vere.
Osmog decembra 1854. on je ex cathedra rekao:
Sa autoritetom naeg Gospoda Isusa Hrista i
blagoslovenih apostola Petra i Pavla i sa vlastitim
autoritetom izjavljujemo, objavljujemo i potvrujemo da je uenje koje potvruje da je blaena
Devica u trenutku svog zaea posebnom milou
svemonoga Boga u pogledu zasluga Isusa Hrista, Otkupitelja ljudskog roda, sauvana od svakog poroka i nasledne krivice i ostala slobodna,
od Boga otkriveno i zato moraju svi vernici vrsto
i nepokolebljivo da veruju u njega. Ako se neko,
neka Bog sauva, usudi da u srcu veruje drugaije
nego to smo to mi odluili, taj neka zna i neka
razmilja o tome da je sebi izrekao presudu, da je
doiveo brodolom u veri i da je otpao od jedinstva
39
Crkve. Svi oni osim toga svojim delom podleu

kaznama odreenim crkvenim pravom, ako se
usude da to to pomisle u srcu, usmeno ili pismeno ili na bilo koji drugi nain iskau.
Katoliki pisci dalje objanjavaju ovu dogmu:
Stari spis, De Nativitate Christi meu delima Kiprijana kae: Poto je Marijina priroda bila
potpuno razliita od ostatka oveanstva, njoj je
data ljudska priroda, ali ne i greh.
Teodor, patrijarh jerusalimski, rekao je na drugom
koncilu u Nikeji, da je:
Marija, zaista majka Boja i da je ona i pre
i posle roenja deteta bila devica; i ona je stvorena
u stanju uzvienijem i slavnijem od svih drugih
priroda, kako duhovno tako i telesno. (Catholic
Belief 216,217)
Time se priroda Marije potpuno udaljava od stvarne jednakosti i srodnosti sa oveanstvom i ljudskom
prirodom. Poto smo to jasno uvideli, pratiemo sledei
korak ovog uenja koje nema uporite u Svetom pismu.
Kardinal Gibons:
40
Roen od ene
Mi potvrujemo da je Drugo Lice blagoslovenog Trojstva, Re Boja, koja je u svojoj boanskoj

prirodi pre svake venosti od Oca posvedoena i
sa Njime sutinski jednaka bila, ponovo posvedoena kad se navrilo vreme, tako to je On roen
od device. Tako je On od njenog materinskog krila
dobio ljudsku prirodu iste sutine kao to je njena.
Ako se uzviena tajna utelovljenja moe izmeriti prema prirodnom redu, blagoslovena devica
je, time to je osenjena Svetim Duhom, dala Drugom Licu moljenja dostojnoga Trojstva, onako
kako majke to ine, stvarnu ljudsku prirodu iste
sutine kao to je njena, zaista i istinski Majka
Boja. (Faith of our Fathers 198,199)
Dve stvari se ovde istiu. Najpre se Marijina priroda oznaava ne samo kao potpuno razliita od ostatka
oveanstva, nego uzvienija i slavnija od svih priroda,
ime se potpuno odvaja od normalne ljudske prirode.
Onda se za Isusa kae da je On od nje dobio ljudsku
prirodu iste sutine kao to je njena.
Kao to su dva i dva etiri, ovaj koncept ui da je
ljudska priroda naeg Gospoda sasvim razliita bila
od ostatka oveanstva, odnosno da ona u stvari uopte
nije bila ljudska priroda.
41
Tako izgleda katolika doktrina o Hristovoj ljudskoj

prirodi. To je sasvim jednostavno nauka da Hristova
priroda u stvarnosti nije bila ljudska priroda, nego boanska uzvienija i slavnija od svih drugih priroda.
Prema ovom uenju Njegova ljudska priroda je toliko
udaljena od oveka, da je potpuno drugaija od prirode
oveanstva. To znai da je Hristos imao prirodu u kojoj
nije mogao da saosea sa oveanstvom.
Meutim, sve ovo nije Isusova vera. Isusova vera jeste da budui pak da djeca imaju tijelo i krv, tako i on
uze dijel u tome.
Isusova vera je da je Bog poslao svoga Sina u obliju
tijela grijehovnoga.
Prema Isusovoj veri bjee duan u svemu da bude
kao braa. A on bolesti nae nosi, da bi mogao postradati (saoseati grki original, arni, Savremeni
srpski prevod) s naijem slabostima, i bio je u svaemu
iskuan, kao i mi. Ako nije bio takav kao to smo mi,
onda ne bi mogao biti iskuan kao i mi. Meutim, On
je u svaemu iskuan kao i mi. Zato je i bio u svaemu kao i mi.
Citati navedeni u ovom poglavlju iznose nam verovanje Rima u pogledu prirode Hrista i Marije. U drugom
poglavlju Jevrejima poslanice i u srodnim tekstovima,
kakvi su navedeni u ovoj knjizi, prikazuje se prava vera
u pogledu ljudske prirode Hrista.
42
Roen od ene
Vera Rima u pogledu prirode Hrista i Marije proistie iz opte predstave neobnovljenog oveka, da je Bog
suvie ist i svet, da bi stanovao sa nama i u naoj grenoj
ljudskoj prirodi. Mi smo, greni kakvi smo, suvie daleko od Njega, od Njegove istote i svetosti; zato On nije
mogao, takav kakvi smo mi, da doe kod nas.
Istinska vera Hristova vera, jeste, da je On doao k
nama upravo tamo gde smo mi daleko od Boga u naoj
grenosti, u naoj ljudskoj prirodi, koju je On uzeo. On,
beskrajno isti i Sveti, koji Jeste, eli da u Hristu kroz
Svetoga Duha bude sa nama i u nama, nama grenima,
izopaenima i izgubljenima, da bi nas spasao, oistio i
posvetio.
Vera Rima jeste da mi moramo biti isti i sveti, da bi
Bog uopte mogao da bude sa nama.
Vera Hristova jeste da Bog mora da bude sa nama i u
nama da bismo mi uopte mogli postati isti i sveti.
43
7. Zakon naslea
I rije postade tijelo.
A kad se navri vrijeme, posla Bog sina svojega ... ,
koji je roen od ene. (Galatima 4,4)
Gospod pusti na Nj bezakonje svijeh nas. (Is 53,6)
Time to je Hristos roen od ene, mogao je, kao to
je ve pomenuto, da sledi greh do njegovog porekla na
Zemlji. On je morao da doe od ene, da bi to mogao da
uini. Takoe, na Njega su stavljeni svi nai gresi. Grehe
celoga sveta, od njihovih prvih poetaka do kraja, uzeo
je On na sebe, i to oboje, greh kakav postoji po sebi, i
greh, kakav se ini, greh kao predispoziciju1 i greh kao
1 Za predispoziciju je upotrebljena re tendency, koja ovde ne oznaava ispoljenu sklonost, sklonost koja je postala deo linosti, karaktera,
ve sklonost kao predispoziciju ka zlu. Vano je napomenuti da Jones
u svojim spisima kada govori o sklonostima ka grehu koje je Isus poneo kada je uzeo ljudsku prirodu koristi izraze liability i tendency, u
znaenju podlonosti i genetske predispozicije, ali nikad ne koristi re
propensity koja se odnosi na razvijenu, tj. karakternu sklonost. U dananjim renicima nai emo da su engleske rei tendency i propensity
sinonimi, i da obe mogu oznaavati i genetsku predispoziciju i razvijenu sklonost.
Ali nije uvek bilo tako. U spisima plodnog duhovnog pisca Ellen
G. White (1827-1915), inae najprevoenijeg enskog autora svih
vremena u svetu i savremenika Jones-a (1850-1923), zapaamo razliitu primenu izraza tendency i propensity; primera radi, 134 puta
u spisima ovog autora nalazimo izraz animal propensities, to bismo
mogli prevesti sa ivotinjske sklonosti, a nijednom animal tenden-
44
Zakon naslea
cies. Takoe, 23 puta se pominje izraz lustful propensities, to znai

sladostrasne, poudne, pohotljive, pohlepne sklonosti (mada je prirodnije prevesti kao sklonost ka pohlepi); nijednom, pak, ne javlja
se sintagma lustful tendencies. Izraz propensity, dakle, koristi se da
oznai sklonost koja je razvijena u karakternu crtu. Izraz tendency
ne koristi se u kontekstima animal tendency, lustful tendency, to
upuuje na razliitu upotrebu ove rei; ako, pak, tendency shvatimo
kao predispoziciju, a ne i razvijenu sklonost, moemo lako razumeti
nepostojanje sintagmi animal tendency ili lustful tendency, jer bi i u
srpskom bilo neprirodno rei ivotinjske predispozicije, ili pohotne
predispozicije, jer je pohota karakterna osobina, mnogo vie od predispozicije ka zlu koja se samo poputanjem moe razviti i do pohote. Izraz lower propensities, tj. nie sklonosti pominje se takoe 23
puta u spisima Ellen White, dok se ne nigde ne javlja lower tendencies. Uopte, izraz propensity uvek ima negativno znaenje u spisima
pomenutog autora, to ne vai za re tendency. U dananjem jeziku
to nije sluaj i propensity moe biti neto pozitivno. Sve pomenute razlike ne bi trebalo da nas ude u mnogim svetskim jezicima
mogu se uoiti promene najee je u pitanju degradacija, gubitak
padea, glagolskih oblika, smanjivanje fonda rei, ali i gubitak nijansi znaenja i drugih vrednosti, to oteava razumevanje i poveava
mogunost nesporazuma.
Sama injenica da uroene predispozicije ka zlu ne moraju biti
ispoljene u ivotu i postati karakterne sklonosti, dokaz je da postoji potreba za dva razliita pojma pojam tendency, koji oznaava
genetsku predispoziciju ka zlu, i pojam propensity, koji oznaava
steenu sklonost, karakternu osobinu. U naem jeziku prvo bismo
mogli prevesti izrazom predispozicija, a drugo izrazom sklonost.
No, kako je izraz predispozicija stranog porekla i nije u uobiajenoj
upotrebi, ve se izraz sklonost obino koristi da oznai obe stvari,
mi smo se na jednom mestu odluili za izraz sklonost. Treba imati
u vidu da se ovde ne radi o karakternoj sklonosti, osobini koja je
45
delo: greh koji je u nama u vidu naslea, koji jo uvek

nismo poinili, i greh, koji postoji kao uinjeno delo.
Samo tako je na Njega moglo biti poloeno bezakonje svih nas. Samo time to je pokoren zakonu naslea,
mogao je da dosegne greh, kakav on zaista postoji u svojoj punini. Bez toga na Njega su, dodue, mogli biti poloeni nai gresi koji su u stvarnosti poinjeni, sa krivicom i osudom koji im pripadaju. Ali izvan ovoga postoji
u svakoj osobi mnogostruka, generacijama nasleivana
podlonost grehu koja jo nije kulminirala u grenom
delu, ali je uvek spremna, kada okolnosti to dozvole, da
se ispolji u stvarno poinjenim gresima. Veliki Davidov
greh je primer za to (Psalam 51,5; 2. Samuilova 11,2).
Otkupljenje ne bi bilo dovoljno, ako bi se odnosilo
samo na stvarno poinjene grehe mi moramo da se
sauvamo od toga da ne inimo nove grehe. Da bi se
to moglo desiti, otkupljenje mora obuhvatiti i suoavanje sa ovom naslednom podlonou grehu, kao i njeno
deo linosti i identiteta oveka. Zanimljivo je da i Ellen White, kao i
Jones, koristi izraze liability i tendency da opie sklonosti koje je Isus
imao kada je uzeo ljudsku prirodu; s druge strane, kada pie da Hristos ni u ljudskom telu nije imao sklonosti ka grehu, ona koristi re
propensity. Kada govori o tome da Adam pre pada u greh nije imao
grene sklonosti, Ellen White, pak, koristi oba izraza propensity i
tendency, to opet upuuje na to da su u pitanju dve razliite stvari;
kako Adam u to vreme nije imao ni razvijene sklonosti ni predispozicije ka zlu, pomenuta objanjenja pojmova propensity i tendency
dobijaju jo jednu potvrdu prim. izdavaa.
46
Zakon naslea
potinjavanje. Moramo stei silu koja e nas sauvati od

greenja silu da savladamo ovu podlonost, ovu naslednu sklonost ka grehu koja je u nama.
Svi gresi koje smo zaista poinili, stavljeni su na Njega. Njemu su uraunati, tako da se Njegova pravednost
moe staviti na nas i uraunati nama. Time to je postao
telo, to je roen od ene i uzeo udela u tom telu i krvi
kao i mi, time je podlonost grehu stavljena na Njega, da
bi se Njegova pravednost mogla zaista otkriti u naem
svakodnevnom ivotu.
Tako se On suprotstavio grehu u telu koje je uzeo i
trijumfovao je nad njim: ... posla Bog sina svojega u
obliju tijela grjehovnoga, i za grijeh osudi grijeh u tijelu (Rimljanima 8,3). Dalje se kae: Jer je on mir na
... i razvali ... neprijateljstvo tijelom svojim. (Efescima
2,14)
Na taj nain, gresi koje smo mi uinili, Njemu su
pripisani, da bi Njegova pravednost mogla biti prisana
nama. Isto tako, Njegovo suoavanje sa podlonou ka
grehu i nadvladavanje te podlonosti u telu, kao i ispoljavanje pravednosti u tom istom telu osposobljava nas
u Njemu, i Njega u nama, da se suoimo u telu sa istom
tom podlonou ka grehu i da je nadvladamo, i da ispoljimo pravednosti u tom istom telu.
I tako, za nae uinjene grehe, za nae prole grehe,
Njegova pravednost nam je pripisana, kao to su nai
47
gresi Njemu pripisani. A da nas sauva od greenja Njegova pravednost nam je data u naem telu na isti nain
kao to je nae telo, sa podlonou grehu, dato Njemu.
Tako je On Spasitelj u celosti. On nas spasava od svih
greha koje smo stvarno poinili i isto tako nas spasava od svih greha koje bismo poinili ivei odvojeno od
Njega.
Da On nije prihvatio isto telo i krv kao deca ljudska,
sa podlonou grehu, kakva bi se uopte logika ili obrazloenje mogli nai u Njegovom rodoslovu datom u Pismu? On je potomak Davidov. On je potomak Avramov.
On je potomak Adamov. I time to je roen od ene, dosegao je greh jo pre Adama, tamo gde se on prvobitno
pojavio na ovom svetu.
Meu Hristovim precima nalaze se: Jojakim (u Mateju 1,11 po Vukovom prevodu Jehonija, a u Jeremiji 22,18
Joakim, po Daniiu prim. prev.), koji je zbog svoje
zloe trebalo da bude pogreben pogrebom magareim,
poto je reeno za njegov le izvui e se i bacie se iza
vrata Jerusalimskih (Jeremija 22,19); Manasija koji je
zaveo decu Izrailjevu te inie gore nego narodi koje
istrijebi Gospod (2. Carevima 21,9); Ahaz, koji je otkrio
golotinju Jude i u svom prestupu draio Gospoda; i Rovoam, koji je roen Solomunu nakon to se ovaj odvratio od Boga, Solomun sam, sin Davidov sa Vitsavejom.
Meu Hristovim precima nalaze se dalje Ruta Moavka,
48
Zakon naslea
i kurva Rava, Avram, Isak, Jesej, Asa (Avija), Josafat,

Ezekija i Josija: oni najgori zajedno sa onim najboljima.
A zabeleena su dobra dela kao i zla dela, takoe i zla
dela najboljih od njih. A pri tom u ovom popisu predaka
jedva da ima nekoga, u ijem ivotu nije zabeleen neki
promaaj.
I tu, na kraju te tablice predaka Re je postala telo
i stanovala meu nama. Bila je to poslednja grana tog
rodoslovnog drveta, kad je Hristos roen od ene. Iz
rodoslovne linije sa takvim precima Bog je dozvolio da
se pojavi Njegov Sin u obliju tijela grjehovnoga (Rimljanima 8,3). Takva loza i takvo poreklo za Hrista su
imali isti znaaj kao i za svakog drugog oveka, u svetlosti velikog zakona po kome se gresi otaca pohode na
sinovima do treeg i do etvrtog kolena. Prilikom velikog kuanja u pustinji, kao i za vreme itavog Njegovog
ivota u telu, Hristovo poreklo u celoj svojoj irini igralo
je kljunu ulogu.
Tako je Hristos nosio grehe sveta na taj nain to su
mu oni uraunati, i preko zakona naslea. Optereen
ovim stranim nedostacima On je pobedonosno izdrao
borbu, koju su praroditelji bez i najmanjeg optereenja
izgubili.
Svojom smru On je platio krivicu svih poinjenih
greha i s pravom moe da podari svoju pravednost svima koji je ele prihvatiti. Time to je osudio greh u telu
49
i razvalio neprijateljstvo telom svojim, On oslobaa od

sile zakona naslea i s pravom moe svakome koji eli
da ga prihvati, da da svoju boansku prirodu, a time i
mo koja ga uzdie iznad ovog zakona i uva ga u tom
poloaju.
Zapisano je: A kad je dola punina vremena, Bog je
poslao svoga Sina, roenog od ene, roenog pod Zakonom, da otkupi one koji su pod Zakonom, da postanemo sinovi (Galatima 4,4 Savremeni srpski prevod).
Posla Bog sina svojega u obliju tijela grjehovnoga, i za
grijeh osudi grijeh u tijelu, da se pravda zakona ispuni
u nama koji ne ivimo po tijelu nego po duhu (Rimljanima 8,3.4). Jer je on mir na, koji ... razvali ... neprijateljstvo tijelom svojijem ... da iz oboje (Boga i oveka)
naini sobom jednoga novog ovjeka, inei mir. (Efescima 2,14.15)
Zato bjee duan u svemu da bude kao braa ... jer
u emu postrada i iskuan bi u onome moe pomoi i
onima koji se iskuavaju (Jevrejima 2,17.18). Bez obzira
da li kuanje dolazi iznutra ili spolja, Hristos je savreni
tit protiv greha, koji moe zauvek spasti one koji kroz
Njega dolaze Bogu.
U injenici da je Bog poslao svoga Sina u obliju tela
grehovnoga na Zemlju, da je uzeo nau prirodu u njenoj
grenosti i izoblienosti i da je Bog uprkos ovoj prirodi
stalno boravio sa Njim i u Njemu, On je za sva vremena
50
Zakon naslea
dao vrst dokaz, da nema nijednog oveka na Zemlji,

koji je toliko optereen grehom i izgubljen, u kome Bog
ne bi rado boravio, spasao ga i doveo na put boanske
pravednosti.
To je razlog za Njegovo ime Emanuilo S nama
Bog.
51
8. Jednak u svemu
Posebno treba obratiti panju na to da se izjave u prva
dva poglavlja Jevrejima poslanice o Hristovoj linosti specijalno odnose na prirodu Hristovog bia. U Filibljanima
2,5-8 naroito se predstavlja Hristovo srodstvo sa Bogom
i sa ovekom. Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus
ima; On, koji je u obliju Boijem, nije smatrao kao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu, nego je ponizio
(ispraznio eng. prevod) samoga sebe, kada je uzeo oblije sluge i postao kao i drugi ljudi. I naavi se u liku kao ovek On je ponizio samoga sebe i postao posluan do smrti,
do smrti na krstu (kombinacija prev. arni-Karadi).
Kad se Hristos ponizio, postao je ovek, i Bog se otkrio u
oveku. On se otkrio i kao ovek i kao Bog. U Hristu se
susreu Bog i ovek u miru i postaju jedno. Jer je On mir
na, koji oboje (Boga i oveka) sastavi u jedno, i razvali ...
neprijateljstvo tijelom svojim ... da iz oboje naini sobom
jednoga novog ovjeka, inei mir. (Efescima 2,14.15)
Onaj koji je imao oblije Boga, uzeo je oblije oveka.
Onaj koji je bio jednak Bogu, postao je jednak oveku.
Tvorac i Gospod postao je stvorenje i sluga. Onaj koji je
imao oblije Boga, primio je oblije oveka. Onaj koji je
bio Bog i Duh, postao je ovek i telo (Jovan 1,1.14).
To se ne odnosi samo na Njegovo oblije, nego i na
Njegovo bie. Hristos je bio jednak Bogu u tom smislu
52
Jednak u svemu
to je imao istu prirodu, isto bie kao Bog. On se izjednaio s ovekom u tom smislu to je uzeo njegovu prirodu i njegovo celo bie.
Hristos je bio Bog. Postao je ovek; a kad je postao
ovek, onda je zaista postao ovek, kao to je zaista bio
Bog. Postao je ovek, da bi spasao oveka. On je doao
tamo gde je ovek bio, da bi oveka odveo tamo, gde je
On sam bio i jeste.
ovek je telo (1. Mojsijeva 6,3; Jovan 3,6). I rije
postade tijelo. (Jovan 1,14; Jevrejima 2,14)
ovek je pod Zakonom (Rimljanima 3,19 arni).
Hristos je pokoren zakonu (stavljen pod zakon KJV,
ari) (Galatima 4,4)
ovek je pod kletvom (Galatima 3,10. Zaharija 5,14). Hristos je ... postao kletva. (Galatima 3,13 arni)
ovek je prodan pod greh (Rimljanima 7,14). I
ogrezao u bezakonju. (Isaija 1,4)
Ali Gospod pusti na Nj bezakonje svijeh nas. (Is
53,6)
ovek je tijelo grjeno (Rimljanima 6,6). Hristos
je uinjen grijehom. (2. Korinanima 5,21)
Tako vidimo da je Hristos doslovno morao u svemu da bude kao braa. (Jevrejima 2,17)
Tako je Hristos uinjen onim to nije bio, da bi
oveka sada i za svu venost uinio onim to on nije.
53
Hristos je bio Sin Boji. Postao je sin oveji, da bi

sinovi ljudski mogli postati sinovi Boji (Galatima 4,4;
1. Jovanova 3,1).
Hristos je bio Duh (1. Korinanima 15,45). Postao
je telo, da bi ovek, koji jeste telo, mogao postati duh
(Jovan 3,6; Rimljanima 8,8-10).
Hristos koji je imao potpuno boansku prirodu,
uzeo je udela u ljudskoj prirodi, da bismo mi, koji
imamo potpuno ljudsku prirodu, mogli da uzmemo
udela u boanskoj prirodi (2. Petrova 1,4).
Hristos koji nije znao za greh, uinjen je grehom, odnosno grenou oveka, da bismo mi, koji nismo poznavali pravednost, uinjeni pravednou, naime Bojom pravednou.
Boja pravednost, kojom je ovek u Hristu uinjen,
jeste stvarna pravednost. Isto tako stvaran bio je i greh,
kojim je Hristos uinjen u telu. I kao to su stvarni gresi
koji nas optereuju, oni su i za Hrista postali stvarni gresi, kad su stavljeni na Njega. Isto je tako i sa krivicom,
koja donosi grehe sa sobom. I kao to je krivica greha leala na nama, tako je ta ista krivica stavljena i na Njega,
kada je ove grehe uzeo na sebe.
I kao to je oseanje prokletstva i obeshrabrenja za
nas bilo stvarnost, kad su nai gresi leali na nama, tako
je to isto prokletstvo i obeshrabrenje postalo stvarnost
za Hrista, kad je krivica ovih greha prenesena na Njega.
54
Jednak u svemu
Dakle, Hristos je na pravi nain iskusio krivicu, prokletstvo i obeshrabrenje koje proizlazi iz svesti o grehu,
kao istinsku stvarnost, ba kao to je doivljava i svaki
drugi grenik koji ivi na Zemlji. Ova injenica koja uliva potovanje predoava svakom oveku koji je pao u
greh velianstvenu istinu, da Boja pravednost sa svojim
mirom, svojim spokojstvom i svojom radou za hriane ovde na Zemlji postaje svesno iskustvo, koje je isto
tako stvarno kao i iskustvo svetih na nebu.
On, koji je poznavao uzvienost Boje pravednosti,
poznao je dubinu greha oveka. Pravedni sluga moj
opravdae mnoge svojim poznanjem (Isaija 53,11).
Svojim poznanjem On je u stanju da oslobodi svakog
grenika iz najdublje dubine greha i da ga podigne na
najvie visine pravednosti, naime pravednosti samoga
Boga.
Kad se za Hrista kae da je morao da postane jednak
sa nama u svemu, onda to znai da je ba u svemu bio
jednak sa nama. To se toliko obistinilo da je mogao da
kae za sebe ono isto to mi moramo rei o sebi: Ja ne
mogu nita initi sam od sebe. (Jovan 5,30)
To to je rekao o sebi bilo je tako sutinski istinito da
je On, u slabosti i nemoi tela naeg tela koje je uzeo
bio takav kakav je ovek koji je bez Boga i bez Hrista.
Samo bez Boga ovek ne moe nita initi. S Bogom i
kroz Njega moe sve. Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi
55
mo daje, ali bez mene ne moete initi nita. (Filibljanima 4,13; Jovan 15,5)
Kad Hristos kae: Ja ne mogu nita initi sam od
sebe, to onda pokazuje, jednom zauvek, da je Hristos
sam po sebi zbog naih slabosti, nae nasleene i ispoljene grenosti, koja je preneta i poloena na Njega u
telu bio potpuno jednak oveku, koji stoji u slabostima
tela i optereen je nasleenim i poinjenim gresima. U
ovom stanju, optereen gresima sveta, kuan u svemu
kao i mi, On u boanskoj veri uzvikuje: Ja u se u njega
uzdati. (Jevrejima 2,13)
On doe da iznae i spase izgubljeno (Matej 18.11).
Ali da bi to postigao, morao je da doe tamo gde se izgubljeni nalaze i sam je morao da se zaputi meu izgubljene. On bi metnut meu zloince (Isaija 53.12). On je
uinjen grehom (2. Korinanima 5,21). I u ovom stanju slabosti i iznemoglosti izgubljenih On je svoje poverenje stavio na Boga, da e ga On osloboditi i spasti.
Optereen gresima sveta i kuan u svemu kao i mi, On
se nadao i pouzdao u Boga da e ga spasti iz svih greha
i sauvati od greenja (Psalam 69,1-21; 71,1-20; 22,1-22;
31,1-5).
To je Isusova vera! To je taka, na kojoj Isusova vera
dosee izgubljenog, grenog oveka i pomae mu! Time
je savreno dokazano da na celom svetu nema nijednog
oveka, za koga nema nade u Bogu! Nijedan nije tako
56
Jednak u svemu
izgubljen, da sa poverenjem u Boga ne moe postii ovu

veru, a sa njom i spasenje! Sa ovom verom Hristos je
doao na mesto izgubljenog oveka i nadao se i pouzdao
u Boje spasenje od greha i u Njegovu mo, da Ga moe
sauvati od greha! Njegova pobeda je ta, koja svakome
oveku na svetu omoguuje onu boansku veru, kroz
koju se ovek nada i uzda u Boga, a kroz Njegovu silu
moe da nae spasenje od greha i zatitu od greenja! Ta
vera, koju je On pokazivao i kojom je izvojevao pobedu
nad svetom, nad telom i avolom, jeste Njegov dobrovoljni dar za svakog izgubljenog oveka na ovom svetu!
Na ovaj nain vjera je naa ova pobjeda koja pobijedi
svijet! (1. Jovanova 5,4). Zaetnik i svritelj ove vere je
Isus (Jevrejima 12,2).
To je Hristova vera, koja se daje ljudima i koju ovek
mora da prihvati, da bi mogao biti spasen! To je vera
Isusova, koju sada u vreme tree aneoske vesti moraju prihvatiti i zadrati svi koji ele da budu sauvani da
se ne poklone zveri i ikoni njezinoj i koji ele da budu
sposobni da dre Boje zapovesti! Upravo je ta vera ona
na koju se odnose zavrne rei trostruke aneoske vesti:
Ovdje je trpljenje svetijeh, koji dre zapovijesti Boije i
vjeru Isusovu. (Otkrivenje 14,12)
Rezime i sutina svega to smo govorili jeste: Imamo
takvoga prvosvetenika (Jevrejima 8,1 arni). injenice koje proizlaze iz prva dva poglavlja Jevrejima posla57
nice jesu nuna pretpostavka i uvod u Njegovu slubu

kao prvosvetenika.
Zato bee duan u svemu da bude kao braa,
da bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred
Bogom, da oisti grehe narodne. Jer, zato to je i
sam trpeo kada je bio kuan, moe da pomogne
onima koji se iskuavaju. (Jevrejima 2,17.18
kombinacija prevoda Karadi-arni)
58
9. Druga obeleja
naeg prvosvetenika
Tree poglavlje Jevrejima poslanice poinje opomenom: Stoga, brao sveta, vi koji uestvujete u nebeskom
pozivu, upravite svoje misli na apostola i prvosvetenika
nae veroispovesti, Isusa, koji je veran onome koji Ga je
postavio (arni). U prethodnim poglavljima je prikazano da je Hristos u telu u svemu bio jednak sa ovekom i da je postao na krvni srodnik. Sada smo pozvani
da posmatramo Njegovu veru koju je pokazivao u ovom
stanju.
Prvi Adam nije bio veran. Drugi Adam je bio veran onome koji Ga je postavio, kao to je bio i Mojsije u
svem domu njegovom (Bojem). Koji je veran onome
koji Ga je postavio, kao to je bio i Mojsije u svem domu
njegovom . Jer ovaj je udostojen vee slave od Mojsija
kao to veu ast od doma ima onaj koji ga je sagradio.
Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve sagradio. I
Mojsije je, dodue, bio veran u svem domu Njegovom
kao sluga za svedoanstvo onoga to je imalo da se
kae, a Hristos je kao sin nad svojim domom; mi smo
Njegov dom, ako pouzdanje i slavnu nadu (do kraja vrstu) odrimo. (Jevrejima 3,2-6 arni)
Kao sledee navodi se Izrailj. Nakon to je Izrailj izaao iz Egipta, nije se pokazao veran. Zbog neverstva je
59
propustio da ue u mir Boji. Pozivajui se na ovo iskustvo, daje nam se opomena:

Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo
ostavljeno obeanje da se ue u Njegov mir, ne
pokae da je zakasnio. Jer i mi smo uli radosnu
vest kao i oni; ali im ne pomoe re koju su uli,
zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji
su je uli. U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali (Jevrejima 4,1-3 arni).
Mi ulazimo u mir, jer verujemo da se Hristos rtvovao za nae grehe.
U veri u Onoga, koji je bio veran u svakoj dunosti
i kuanju ivota, dobijamo oprotenje svih naih greha i ulazimo u Njegov mir. Mi ulazimo u Njegov mir i
ostajemo u njemu time to uzimamo uea u Njegovoj
vernosti, jer u Njegovoj vernosti biemo verni Njemu,
koji nas je izabrao. Kad posmatramo prvosvetenika
nae veroispovesti u Njegovoj vernosti, moramo uvek
da se setimo rei: Jer, mi nemamo prvosvetenika koji
ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji
je u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio.
(Jevrejima 4,15 Savremeni srpski prevod)
Mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea
sa naim slabostima. Prema tome, mi imamo prvosve60
Druga obeleja naeg prvosvetenika
tenika, koji moe saoseati sa naim slabostima. On to

moe i to je inio, prosto zato to je u svemu bio iskuavan kao i mi. Nema nijedne take u kojoj neka dua
moe biti kuana, a da Hristos nije isto tako kuan. On
je oseao iskuenje ba kao i svaki drugi ovek. I mada
je u svemu bio iskuan kao mi, mada je mo iskuenja
za Njega isto tako bila stvarnost kao za bilo kog oveka,
On je u svemu ostao veran i uvek je odolevao bez greha. Svako ko zaista veruje u Njega i u Njegovu vernost,
moe da izdri i odoli svim iskuenjima, bez greha.
To je nae spasenje: On je postao telo kao ljudi; stoga je bilo potrebno da u svemu bude slian brai i da u
svemu bude iskuan kao mi, da bude milosrdan i veran
prvosvetenik pred Bogom, ne samo da okajava grehe
naroda, nego i da pomogne tj. da podri, podupre,
da oslobodi od stradanja one koji se iskuavaju. On
je na milosrdan, veran prvosvetenik, koji nam pomae
i podrava kad smo u iskuenju. On nas podupire u
iskuenju i uva nas od pada u greh. On nam pomae
u iskuenju tako da ne budemo iskuani, nego da ga savladamo i odnesemo pobedu time to neemo zgreiti.
Kad, dakle, imamo velikog prvosvetenika koji je proao nebesa, Isusa, Sina Boijeg, drimo se vrsto naeg veroispovedanja (Jevrejima 4,14) Iz istog razloga pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo. (stih 16)
61
Vernost naeg prvosvetenika opisuje se dalje: Jer

svaki prvosvetenik, koji se uzima od ljudi, postavlja se
za ljude da slui pred Bogom, da prinosi darove i rtve
za grehe, kao ovek koji moe da bude uviavan prema
onima koji ne znaju i blude, poto je i sam podloan slabosti. (Jevrejima 5,1.2 arni)
Kao milosrdan i veran prvosvetenik, koji mnoge
sinove treba da dovede u slavu i kao zaetnik njihovog
spasenja dolikovalo je Njemu da bude i sam podloan
slabosti. On je morao da bude iskuan i prokuan, bolnik i vian bolestima (Isaija 53,3). U svemu je morao
da ima udela u ljudskom iskustvu. Zaista, on moe da
saosjea sa onima koji su u neznanju i zabludi (Jevrejima 5,2 SPC). To se sve nalazi u misli da je Hristu
dolikovalo da stradanjima postane savren, da bude
milosrdan i veran prvosvetenik pred Bogom.
I niko sam sebi ne uzima ove asti (da bude prvosvetenik), nego ga Bog poziva kao i Aarona. Tako i
Hristos ne proslavi samoga sebe da bude prvosvetenik,
nego onaj koji mu ree: ,Ti si Sin moj, ja sam te danas
rodio., kao to i na drugom mestu govori: ,Ti si svetenik
doveka po redu Melhisedekovu. On je za vreme svoga
ivota u telu krepkim jaukom i suzama prineo molitve i
usrdna moljenja onome koji ga je mogao spasti smrti, i
bi uslien za svoju bogobojaznost. Iako je bio Sin, naui
se poslunosti od onoga to je pretrpeo, i doavi do sa62
Druga obeleja naeg prvosvetenika
vrenstva postade svima koji su mu posluni zaetnik venoga spasenja, nazvan od Boga prvosvetenik po
redu Melhisedekovu. (Jevrejima 5,4-10 arni)
I ukoliko ne biva bez zakletve, jer su oni drugi postali bez zakletve on pak sa zakletvom posredstvom
onoga koji mu govori: ,Zakle se Gospod i nee se pokajati: ti si svetenik doveka, utoliko je i Isus postao jemac
boljeg saveza (Jevrejima 7, 20-22 arni). U odnosu
na sve druge Hristos je zakletvom Bojom uinjen svetenikom. U tom boljem savezu (boljem zavjetu
SPC), imamo takvoga prvosvetenika.
I oni su u velikom broju postali svetenici (po levitskom redu), zato to im smrt ne dozvoljava da ostanu;
ovaj pak ima neprolazno svetenstvo zato to On ostaje
doveka (Jevrejima 7,23.24 arni). Zakletvom Bojom On je svetenik za svu venost, po sili ivota vjenoga. On ostaje vavijek i ima vjeno svetenstvo.
Zato i moe vavijek spasti one koji kroza Nj dolaze k
Bogu, kad svagda ivi da se moe moliti za njih (Jevrejima 7,25). Takvoga prvosvetenika mi imamo.
Nama je, naime, i dolikovao takav prvosvetenik,
koji je svet, bezazlen, neokaljan, odvojen od grenika i
koji je postao vii od nebesa; koji nema svakodnevno
potrebu kao prvosvetenici da prinosi rtve prvo za
svoje sopstvene grehe, a zatim za grehe naroda; jer je On
to uinio jednom zasvagda kada je prineo samoga sebe.
63
Zakon, naime, postavlja slabe ljude za prvosvetenike, a

re zakletve, date posle zakona, Sina (za prvosvetenika)
koji je doveka savren. (Jevrejima 7,26-28)
64
10. Glavna stvar

U ovome to je reeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosvetenika (Jevrejima 8,1 arni). U emu se
sastoji ta glavna stvar? U tome:
1. to je On koji je bio toliko vei od anela, veliki
kao Bog, postao toliko manji od anela, mali kao ovek; to je On koji je bio uzvieniji od anela, u meri u
kojoj je Bog uzvieniji od anela, bio nainjen manjim
od anela, u meri u kojoj je ovek manji od anela;
2. to je On koji je imao prirodu Boga, uinjen
ovekom po prirodi;
3. to je On koji je u svemu bio jednak Bogu postao u svim stvarima jednak oveku;
4. to je Hristos kao ovek u svemu iskuan kao
ovek ali nikada nije sagreio, nego je u svemu ostao
veran Onome koji ga je postavio;
5. to je On, kao ovek koji je u svemu bio kuan
kao mi, saoseao sa naim slabostima i bio usavren
kroz stradanja da bi mogao da bude milostiv i veran
prvosvetenik; i bio je pozvan od Boga da bude prvosvetenik;
6. to je On silom venoga ivota uinjen prvosvetenikom;
7. to je On zakletvom Bojom uinjen prvosvetenikom;
65
To su obeleja prvosvetenika Hrista, zabeleena u

Rei Bojoj, a koja se mogu obuhvatiti jednim iskazom:
Imamo takvoga prvosvetenika.
A ipak ovo je samo deo glavne stvari. Jer celi iskaz o
toj glavnoj stvari glasi: Imamo takvoga prvosvetenika
koji je seo s desne strane prestola velianstva na nebesima, kao sluitelj svetinje i prave skinije koju je podigao
Gospod1, a ne ovek. Jevrejima 8,1.2. (arni)
Na Zemlji se nalazila svetinja koju su sagradili i podigli ljudi. Naravno, ova svetinja je nastala pod Bojim vostvom, ali se ipak razlikovala od svetinje, prave skinije,
koju je podigao Gospod a ne ovek; ona se utoliko razlikovala, koliko se uopte razlikuje ljudsko delo od Bojega.
Ta zemaljska svetinja sa slubom u njoj opisuje se i
objanjava na najjezgrovitiji mogui nain u 9. glavi Jevrejima poslanice: Jer je bio ureen prvi deo skinije u
kom bee svenjak, i sto, i postavljeni hlebovi to se
zove Svetinja. A iza druge zavese bee skinija koja se zove
Svetinja nad svetinjama, sa zlatnom kadionicom i kovegom zaveta, obloenim svuda zlatom, u kom bee zlatan
sud sa manom, i Aaronov tap koji je procvetao, i zavetne ploe, a nad njim heruvimi slave Boije koji osenjivahu poklopac pomirenja; o svemu ovome se sad ne moe
govoriti u pojedinostima. Jevrejima 9,2-5. (arni)
1 Skinija jednostavno znai ator od grkog skene. Prvo jevrejsko
svetilite (svetinja) bilo je ator.
66
Glavna stvar
Poto je to tako ureeno, u prvi deo skinije svagda

ulaze svetenici kad vre svoju slubu, a u drugi deo skinije samo prvosvetenik jednom u godini, ne bez krvi,
koju prinosi za svoje i za narodne grehe uinjene iz neznanja. Ovim Duh Sveti pokazuje da put u svetinju nad
svetinjama jo nije otkriven, dok jo postoji prvi deo skinije, koja je simvolina slika za sadanje (tadanje) vreme2, po kojoj se prinose darovi i rtve nesposobni da u
pogledu savesti dovedu do savrenstva onoga koji Bogu
tako slui, poto se osnivaju samo na jelima i piima i
raznim pranjima kao telesnim propisima odreenim
do vremena boljeg poretka. Hristos pak doe kao prvosvetenik buduih dobara i ue jednom zasvagda u
svetinju kroz veu i savreniju skiniju koja nije rukom
nainjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju
jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nae
veni otkup. Jevrejima 9,6-12. (arni)
Ova zemaljska svetinja bila je samo slika, i to slika
za tadanje vreme. U njoj su sluili svetenici i prvosvetenici i prinosili darove i rtve. Svetenstvo i svetenika sluba, darovi i rtve bili su, meutim, kao i svetinja
sama, samo slika za tadanje vreme, jer nisu mogle da
dovedu do savrenstva u pogledu savesti one koji su tu
vrili Boju slubu.
2 U engleskom prevodu stoji slika za tadanje vreme, to je u skladu
sa originalom.
67
Svetinja i skinija bile su samo slika svetinje i prave

skinije, koju je podigao Gospod a ne ovek.
Prvosvetenik one skinije bio je samo slika Hrista,
prvosvetenika prave svetinje.
Prvosvetenika sluba zemaljske svetinje bila je
samo slika slube Hrista, naeg velikog prvosvetenika,
koji je seo s desne strane prestola velianstva na nebesima, kao sluitelj svetinje i prave skinije koju je podigao
Gospod, a ne ovek. Jevrejima 8,2. (arni)
rtve svetenstva u zemaljskoj slubi u svetinji bile su
samo slika rtve Hrista, pravoga prvosvetenika, u Njegovoj slubi u pravoj skiniji.
Pravi smisao i znaaj celog zemaljskog svetenstva i
slube u svetinji jeste, dakle, Hristos. Sve to je bilo u
vezi sa svetinjom bilo je bez znaaja ako nije ukazivalo
na Hrista; upravo kao to je Hristos pravi svetenik hrianstva, ega je levitsko svetenstvo bilo slika, tako je i
svetinja u kojoj Hristos slui prava hrianska svetinja,
ija je slika u levitsko vreme bila zemaljska svetinja.
Kao to je napisano: Kad bi on, dakle, bio na zemlji,
ne bi bio ni svetenik, poto tu ima svetenika koji prinose darove po zakonu; oni slue slici i senci nebeskih
stvari, kao to je Mojsiju proreeno kada je trebalo da
podigne skiniju: ,Gledaj, ree, naime, ,da naini sve
po uzoru koji ti je pokazan na gori. Jevrejima 8,4.5.
(arni)
68
Glavna stvar
Moraju se, dakle, slike nebeskih stvari ovim istiti, a

same nebeske stvari boljim rtvama od ovih. Jer Hristos
ne ue u rukotvorenu svetinju, sliku one prave svetinje,
nego u samo nebo, da se sad pokae pred licem Boijim
za nas. Jevrejima 9,23.24. (arni) A tamo na nebu
pokazan je u novozavetno doba presto Boji, zlatni oltar
i aneo sa zlatnom kadionicom koji je prinosio tamjan
za molitve svih svetih. I podie se pred Bogom iz anelove ruke dim od tamjana za molitve svetih. Otkrivenje
4,5; 8,2-4. U isto vreme na nebu vien je i hram Boji; I otvori se hram Boiji na nebu i pokaza se koveg
njegovog saveza u njegovom hramu. Otkrivenje 11,19;
15,5-8. (arni) Tamo je pokazano i sedam vatrenih
buktinja. One su gorele pred prestolom. Otkrivenje
4,5. Tamo je pokazan i neko nalik na Sina oveijeg,
obuen u prvosveteniku haljinu. Otkrivenje 1,13.
Postoji dakle hrianska svetinja, koje je stara svetinja
bila samo slika ili kopija. Isto tako postoji hrianska
sluba prvosvetenika, ija je stara sluba prvosvetenika
bila slika. I postoji sluba Hrista, naeg prvosvetenika,
u ovoj svetinji, kao to postoji i sluba starog svetenstva
u staroj zemaljskoj svetinji. Prema tome: U ovome to je
reeno glavna je stvar: imamo takvoga prvosvetenika,
koji je seo s desne strane prestola velianstva na nebesima, kao sluitelj svetinje i prave skinije, koju je podigao
Gospod a ne ovek. Jevrejima 8,1.2. (arni)
69
11. Svrha Svetinje

Kada je Gospod prvi put dao izrailjskom narodu
uputstva kako da naine svetinju koja je trebalo da u
to vreme bude jedna simbolina predstava, rekao je: I
neka mi naine svetinju, da meu njima nastavam. 2.
Mojsijeva 25,8.
Svrha svetinje bila je da Bog nastava meu njima. U
sledeim stihovima se to jo blie opisuje: I ondje u se
sastajati sa sinovima Izrailjevijem, da se osveuje slavom
mojom. I osvetiu ator od sastanka i oltar; i Arona i
sinove njegove osvetiu da su mi svetenici. I nastavau
meu sinovima Izrailjevijem, i biu im Bog. I poznae
da sam ja Gospod Bog njihov, koji sam ih izveo iz zemlje Misirske da nastavam meu njima, ja Gospod Bog
njihov. 2. Mojsijeva 29,43-46. Uporedi 3. Mojsijevu
26,11.12.
Svrha svetinje da Bog nastava meu njima ni u
kom sluaju nije ispunjena samim postavljanjem atora
usred izrailjskog logora. Upravo je u ovome velika greka koju je izrailjski narod poinio u pogledu svetinje, i
tu lei razlog zato su Jevreji pravu svrhu svetinje skoro
u potpunosti izgubili iz vida. Gradnja svetinje i njeno
podizanje usred izrailjskog logora bila je za mnoge Izrailjce dovoljna; oni su mislili da je Bog sada na taj nain
stanovao meu njima.
70
Svrha svetinje
Istina je da je Bog preko ekine bio prisutan u svetinji,

ali ak ni svetinja usred logora, sa svim svojim dragocenim predmetima, nije bila potpuna svetinja. Tu su spadale i rtve i darovi naroda i rtve i darovi za narod. Tu su takoe spadali i svetenici i sluba koju su oni svakodnevno
obavljali, a tu je spadao i prvosvetenik sa svojom svetom
slubom. Bez svega toga svetinja je bila za Izrailjce praktino prazan predmet, iako je Bog zaista u njoj nastavao.
ta je bio znaaj i koja je bila svrha ovih stvari? Pogledajmo. Kad bi neki Izrailjac sagreio nehotice togod
to je Gospod Bog njegov zabranio da se ne ini, te skrivi, onda je on dovodio po slobodnoj volji jagnje za rtvu
pred vrata svetinje. Pre nego to je jagnje prinoeno na
rtvu, stavljao je grenik svoje ruke na glavu ivotinje i
priznavao svoje grehe. To jagnje je za njega prihvatano
za njegovo pomirenje. Poto bi priznao svoj greh, grenik je morao da zakolje to jagnje. Krv je hvatana u jednu
posudu i delom kropljena po oltaru za rtve paljenice
koji se nalazio na ulazu u svetinju, a delom premazivana
po rogovima kadionoga oltara koji se nalazio u svetinji.
Takoe je svetenik trebalo sedam puta da pokropi pred
zavesom u svetinji. Sva ostala krv prolivana je na podnoje oltara za rtve paljenice. Delovi jagnjeta spaljivani
su na oltaru za rtve paljenice. Sveto pismo o celoj ovoj
slubi kae: I tako e ga oistiti svetenik od grijeha
njegova, ... i oprostie mu se 3. Mojsijeva 4,35. Slina
71
sluba vrena je i u sluaju priznanja greha celog naroda. Osim toga postojala je jo jedna slina sluba, naime
svagdanja jutarnja i veernja sluba za ceo narod. Bilo
da je to bila lina ili zajednika sluba, cilj je uvek bio
isti: I tako e ga oistiti svetenik od grijeha njegova, ...
i oprostie mu se. Vidi 3. Mojsijevu poglavlja 1-5.
Sluba u svetinji zavravala se svake godine desetog
dana sedmog meseca. Radilo se o posebnom danu pomirenja, kada je svetinja iena. Toga dana sluba u svetinji zavravala se u Svetinji nad svetinjama. To je bio dan
kada je prvosvetenik sam ulazio u Svetinju nad svetinjama, samo jednom godinje. O prvosvetenikoj slubi
toga dana kae se: I neka oisti svetinju svetu i ator od
sastanka; i oltar neka oisti; i svetenike i sav narod sabrani neka oisti. 3. Mojsijeva 16,2-34; Jevrejima 9,2-8.
Svetinja sa svojim rtvama, svojom svetenikom
slubom i slubom prvosvetenika jednom godinje bila
je prema tome za oprotenje i oienje greha naroda.
Zbog greha i zbog krivice, kad neko uini nehotice togod to je Gospod Bog njegov zabranio da se ne ini, te
skrivi, morao je da se pomiri i dobije oprotenje. Grehom i krivicom bio je odvojen od Boga. Kroz ovu slubu
ponovo se sjedinjavao s Bogom. Oprotenje znai dati
za to1. Oprotenje greha znai, dakle, dati neto za greh.
1 Na engleskom se oprostiti kae forgive, bukvalno dati za for znai
za, give znai dati.
72
Svrha svetinje
Oprotenje greha dolazi samo od Boga. ta Bog daje za

greh? ta je dao za greh? On je dao Hrista, a Hristos je
dao samoga sebe za nae grehe. (Galatima 1,4; Efescima
2,12-16; Rimljanima 5,8-11) Ako je dakle neka osoba ili
celi narod zgreio i eleo oprotenje, onda je ceo taj problem i plan oprotenja, pomirenja i spasenja izvoen na
njihove oi. Prinoenje rtve deavalo se u veri u rtvu
koju je Bog ve prineo davi svoga Sina za greh. U toj veri
Bog je prihvatao grenike, dok je Hristos zauzimao mesto
grenika. Na taj nain su oni bivali sjedinjeni sa Bogom,
tako da je Bog mogao da nastava meu njima, tj. u ivotu
i srcu svakoga pojedinano. Srce i ivot oveka trebalo je
time da postanu sveti, bezazleni, neokaljani, odvojeni od
grenika. A podizanje atora usred izrailjskog logora bilo
je ilustracija, oigledna pouka i nagovetaj istine da Bog
eli da nastava u srcu svakog oveka. (Efescima 3,16-19)
U sva vremena bilo je u Izrailju onih koji su u slubi
u svetinji spoznali ovu veliku spasonosnu istinu. Meutim, Izrailj kao narod je ovu istinu stalno zaboravljao
i, zadravajui se samo na shvatanju da Bog nastava u
atoru usred logora, propustio da iskusi Njegovu linu
prisutnost u ivotu. Na taj nain je bogosluenje postalo
spoljanje i formalno, unutranji duhovni ivot je opadao, a ovek je ostajao neobraen i neposveen. Narod
koji je izaao iz Egipta promaio je cilj koji mu je Bog
odredio i izginuo je u pustinji. (Jevrejima 3,17-19)
73
Ova ista greka uinjena je nakon ulaska u Obeanu

zemlju. Izrailj se oslanjao na injenicu da je Gospod stanovao u svetinji. Oni nisu bili spremni da svetinju i njenu slubu smatraju sredstvom kroz koje e On u veri biti
prisutan u njima samima. Posledica je bila ta da je zlo
u njihovom ivotu jo vie poraslo, i Bog je dozvolio da
neznaboci unite svetinju i odnesu koveg zaveta. (Jeremija 7,12; 1. Samuilova 4,10-22.) Moda e tako narod
nauiti da lino potrai i pronae Boga i moli mu se, i
tako iskusi Njegovu linu prisutnost.
Oko sto godina Izrailj je ostao bez svetinje i slube
u svetinji. Onda ju je David obnovio, i ona je konano
prerasla u velianstveni Solomunov hram. I opet su ljudi
postepeno gubili iz vida stvarnu svrhu svetinje. Formalnost i bezbotvo ili su ruku pod ruku i sve se vie poveavali, sve dok Bog Izrailjev nije uzviknuo: Mrzim na
vae praznike, odbacio sam ih, i neu da miriem svetkovina vaih. Ako mi prinesete rtve paljenice i prinose
svoje, neu ih primiti, i neu pogledati na zahvalne rtve
od ugojene stoke vae. Ukloni od mene buku pjesama
svojih, i sviranja psaltira tvojih neu da ujem. Nego sud
neka tee kao voda i pravda kao silan potok. (Amos
5,21-24)
Gospod je bio prinuen da i Judi uputi sluan apel
preko proroka Isaije: ujte rije Gospodnju, knezovi
Sodomski, posluajte zakon Boga naega, narode Go74
Svrha svetinje
morski! to e mi mnotvo rtava vaih? Veli Gospod.

Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene
stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareu. Kad
dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od vas, da
gazite po mom trijemu? Ne prinosite vie rtve zaludne;
na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skuptine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. Na mladine vae i na praznike vae mrzi dua moja,
dosadie mi, dodija mi podnositi. Zato kad irite ruke
svoje, zaklanjam oi svoje od vas; i kad mnoite molitve,
ne sluam; ruke su vae pune krvi. Umijte se, oistite se,
uklonite zlou djela svojih ispred oiju mojih, prestanite
zlo initi. Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu.
Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako grijesi
vai budu kao skerlet, postae bijeli kao snijeg; ako budu
crveni kao crvac, postae kao vuna. Isaija 1,10-18.
Ovaj apel nije naiao na odziv. Zato je Izrailj dospeo
u ropstvo, a njegova zemlja bila je opustoena zbog bezbonosti naroda. Judu je zadesila ista sudbina, i to iz istog
razloga na koji je Gospod nastojao da im ukae a to oni
nisu jo uvek razumeli, da hram i Boja prisutnost u tom
hramu ne predstavlja po sebi onaj uzvieni krajnji cilj,
ve sredstvo da se dostigne taj pravi cilj, koji se sastojao
u tome da se posredstvom hrama i slubi u njemu, kojima se ostvaruje oprotenje i otkupljenje, Onaj koji sta75
nuje u hramu nastani u njima samima. Tako se kasnije

opet preko Jeremije Bog ubeivao sa svojim narodom,
pokuavajui da ga sauva od ove velike greke i da ga
dovede do spoznaje i prihvatanja istine o stvarnom znaenju i stvarnom cilju svetinje i slube u njoj.
Tako je govorio: Eto, vi se uzdate u rijei lane, koje
ne pomau. Kradete, ubijate i inite preljubu, kunete se
krivo, i kadite Valima, i idete za drugim bogovima, kojih
ne znate; pa onda hodite i stajete preda mnom u ovom
domu, koji se zove mojim imenom, i govorite: izbavismo se, da inite sve ove gadove. Je li ovaj dom, koji se
zove mojim imenom, u vaim oima peina hajduka?
Gle, i ja vidim, veli Gospod. Nego idite sada na moje
mjesto, koje je bilo u Silomu, gdje namjestih ime svoje
ispoetka, i vidite to sam mu uinio za zlou naroda
svojega Izrailja. Zato sada, to inite sva ona djela, veli
Gospod, i to vam govorim zarana jednako, a vi ne sluate, i kad vas zovem, a vi se ne odzivate, zato u uiniti
tomu domu, koji se zove mojim imenom, u koji se vi
uzdate, i ovom mjestu, koje dadoh vama i ocima vaim,
kao to sam uinio Silomu. I odbaciu vas od lica svojega, kao to sam odbacio svu brau vau, sve sjeme Jefremovo. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podii vike ni
molbe za njih, i ne govori mi za njih, jer te neu usliiti
... O, da bi glava moja bila voda, a oi moje izvori suzni!
da plaem danju i nou za pobijenima keri naroda svo76
Svrha svetinje
jega. O, da mi je u pustinji stanak putniki! da ostavim

narod svoj i da otidem od njih, jer su svi preljuboinci,
zbor nevjerniki; i zapinju jezik svoj kao luk da lau, i
osilie na zemlji, ali ne za istinu, nego idu iz zla u zlo,
niti znaju za me, govori Gospod. Jeremija 7,8-16;9,l-3.
Kakve su to bile lai u koje se ovaj narod pouzdao?
Ne uzdajte se u lane rijei govorei: crkva Gospodnja,
crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je. Jeremija 7,4.
To sasvim jasno pokazuje da je narod zadrao, dodue,
spoljanost bogosluenja i slube u hramu, obavljajui je
kao puku formu, a potpuno promaujui svrhu hrama i
njegovih slubi da Bog promeni njihove ivote i uini ih
svetima, stanujui u svakom od njih ponaosob. Promaujui sve to, zloa njihovih srca se sve vie pokazivala u njihovim ivotima. Tako su sve njihove rtve, bogosluenja i
molitve postale samo lakrdija i podizanje galame, dok su
njihova srca i ivoti ostajali nepromenjeni i nesveti.
Zato je dola re Gospodnja Jeremiji: Rije koja
doe Jeremiji od Gospoda govorei: Stani na vratima
doma Gospodnjega, i oglasi ondje ovu rije, i reci: ujte
rije Gospodnju, svi Judejci, koji ulazite na ova vrata da
se poklonite Gospodu. Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: popravite svoje putove i djela svoja, pa u uiniti da stanujete na ovom mjestu. Ne uzdajte
se u lane rijei govorei: crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je. Nego doista popravite
77
svoje putove i djela svoja, i sudite pravo izmeu ovjeka

i blinjega njegova. Inostrancu, siroti i udovici ne inite
krivo, i krvi prave ne proljevajte na ovom mjestu, i ne
idite za drugim bogovima na svoje zlo. Tada u uiniti
da stanujete od vijeka do vijeka na ovom mjestu, u zemlji koju sam dao ocima vaim. Jeremija 7,1-7.
Umesto da dozvole da se Boja velika namera koju
je imao sa hramom i slubom u njemu ostvari u njima,
ljudi su je potpuno izopaili. Umesto da dozvole da ih
hram i slube u njemu naue kako on zaista moe stanovati meu njima stanujui u njihovim srcima i posveujui njihove ivote, oni su u potpunosti iskljuili ovu
pravu svrhu hrama i njegovih sluvi i izopaili je, time
to su slubu u hramu koristili da najvee pokvarenosti
odenu ruhom pravednosti i pokriju najdublju i najmraniju bezbonost.
Za takav sistem nije bilo leka osim unitenja, tako
da je grad bio opsednut i zauzet od strane neznaboaca.
Hram, taj sveti i divni dom, bio je uniten. Ostale su
samo razvaline. Narod je odveden u vavilonsko ropstvo,
gde su u jadu i spoznaji svog velikog gubitka traili Gospoda, i na neki nain ga i nali, tako da su iskusili preobraaj u svom ivotu. Da su se ranije tako molili Bogu,
hram nikada ne bi bio uniten. Psalam 137,1-6.
Bog ih je vratio iz Vavilona kao ponizan i obnovljen
narod. Njegov sveti hram je ponovo podignut i sluba
78
Svrha svetinje
u njemu obnovljena. Narod je ponovo stanovao u svom

gradu i u sopstvenoj zemlji. Ali je i otpad ponovo doao.
Ponovo su krenuli starim putem, i kad je Isus, to veliko
sredite slube u hramu, doao u svoju svetinju, tamo
je ponovo vladalo isto stanje kao i pre. Matej 21,12.13;
23,13-32. Bili su u stanju da gaje u svom srcu mrnju i
progone Hrista do smrti, a da se spolja prikazuju tako
svetima, da ne mogu da prekorae prag Pilatove sudske
dvorane, da se ne bi opoganili! Jovan 18,28.
A Gospodnji apel tom narodu bio je isti kao i pre
da pronau u linim ivotima znaenje hrama i njegovih slubi i tako budu spaseni od sudbine koja je pratila
njihovu naciju kroz itavu njenu istoriju, zbog te velike
greke koju su ponavljali. U ovom smislu govorio je Isus
jednog dana mnotvu ljudi u hramu. Razvalite ovu crkvu i za tri dana opet u je podignuti! Judejci su odgovorili: etrdeset i est godina graena je ova crkva,
i ti za tri dana da je podigne? A on govorae za crkvu
tijela svojega. Jovan 2,19-21. Kada se On u razgovoru
sa Judejcima pozvao na crkvu svoga tijela, potrudio se,
kao i uvek u prolosti, da im objasni da je jedina namena hrama i slube u hramu da Bog posredstvom slube
u svetinji eli da stanuje i hodi u njima samima kao to
to ini i u svetinji. Svoje mesto stanovanja u njima hteo
je da posveti isto tako kao to je posveivao svoje mesto
stanovanja u hramu. Njihova telesa trebalo je zaista da
79
budu hram ivoga Boga time to bi On u njima boravio.

2. Korinanima 6,16; 1.Korinanima 3,16.17; 3. Mojsijeva 26,11.12; 2. Samuilova 7,6.7.
Meutim, ovu istinu jo uvek nisu uviali. Nisu dali
da se reformiu. Nisu hteli da poveu stvarni znaaj svetinje sa svojim linim ivotom, da bi Bog mogao nastavati u njima. Odbacili su onoga koji je lino doao da im
pokae pravu svrhu i pravi Put. Zato ponovo nije preostao drugi lek nego unitenje. I ponovo su neznaboci
zauzeli njihov grad. Ponovo je hram, njihov sveti i divni dom, bio spaljen ognjem. Ponovo su dopali ropstva i
od tada skitae se po narodima. Osija 9,17.
Zemaljska svetinja, zemaljski hram i njegova sluba,
to mora jo jednom da se naglasi, bio je kao takav samo
slika prave svetinje i prave slube koja je postojala na
nebu. Kada je Bog prvi put predoio Mojsiju plan da
se izgradi zemaljska svetinja, uputio mu je sledee rei:
I gledaj, te naini sve ovo po slici koja ti je pokazana
na gori. Jevrejima 8,5; 2. Mojsijeva 25,40; 26,30; 27,8.
Zemaljska svetinja bila je u tom smislu jednaka nebeskoj, to je bila njena slika. Duhovna sluba i sluenje
u zemaljskoj bili su u tom smislu slike prave slube, to
su bili skice, slike nebeskih stvari. Jevrejima 9,23.24.
(arni). Prava svetinja, original po kome je napravljena zemaljska svetinja, tada je ve postojala. Samo to je
izrailjski narod za vreme smutnje mranog doba robo80
Svrha svetinje
vanja u Egiptu izgubio spoznaju o tome, kao i mnogo

emu drugome to je Avramu, Isaku i Jakovu bilo jasno.
Sada je Bog hteo da ih oiglednom nastavom poui o
pravoj svetinji. Zemaljska svetinja zato nije bila poreenje u smislu uzora za neto budue, to jo nije postojalo, nego oigledna nastava i vidljiva predstava neega to
je ve postojalo ali je bilo nevidljivo.
U svemu tome, Bog je otkrivao njima i svim ljudima u svim vremenima da samo kroz svetenstvo i slubu Hrista u pravoj svetinji, koja se nalazi na nebu, On
stanuje meu ljudima. On im je otkrivao da se ljudima
kroz veru Hristovu daje oprotenje greha i pomirenje,
tako da Bog u njima prebiva i deluje i da je On na taj
nain njihov Bog, a oni Njegov narod. Na ovaj nain
trebalo je da oni budu poseban narod, odvojen od svih
drugih naroda na zemlji. Odvojeni za Boga trebalo je da,
kao Njegovi pravi sinovi i keri, u poznanju Gospoda
budu dovedeni do savrenstva. 2. Mojsijeva 33,15.16; 2.
Korinanima 6,16-18; 7,1.
81
12. Savrenstvo
Uzvieni cilj i svrha prave svetinje, njenog svetensva i slube jeste da Bog stanuje u srcima ljudi. A koji je
uzvieni cilj i svrha Njegovog stanovanja u srcima ljudi?
Odgovor je: savrenstvo, moralno i duhovno savrenstvo vernika.
Razmotrimo sledee: pri kraju petog poglavlja Jevrejima poslanice, neposredno nakon izjave da Hristos
doavi do savrenstva postade svima koji su mu posluni zaetnik venoga spasenja, nazvan od Boga prvosvetenik po redu Melhisedekovu, stoji: Stoga, zbog
toga ili iz tog razloga, ostavimo poetnu nauku o Hristu, obratimo se savrenstvu. Jevrejima 6,1. (arni)
Onda se pokazuje da se savrenstvo moe postii
samo kroz svetenstvo po redu Melhisedekovom. Dalje se pokazuje da je uvek tako bilo i da je levitsko svetenstvo postojalo samo prolazno kao odraz svetenstva
po redu Melhisedekovom. Onda, u daljem razvoju ove
misli, kae se: Da je, dakle, bilo savrenstva posredstvom levitskog svetenstva ... , kakva bi jo potreba bila
da se postavlja drugi svetenik po redu Melhisedekovu i da se ne zove po redu Aaronovu? Jevrejima 7,11.
(arni) Dalje se kae s tim u vezi: Jer zakon nije nita
usavrio,ve uvodi se bolja nada kojom se pribliavamo Bogu. Jevrejima 7,19. (arni)
82
Savrenstvo
Ova mesta u Pismu jasno pokazuju da svetenstvo i

svetenika sluba imaju za cilj savrenstvo vernika. Ova
mesta u pismu jasno pokazuju da je savrenstvo vernika
ono to se prua i to se postie svetenstvom i slubom
Hrista.
To, meutim, jo nisu sva mesta o ovoj misli. U opisu svetinje i slube u svetinji ve je pomenuto da su oni
sluili samo kao obrazac, slika za sadanje vreme (tadanje vreme - KJV), po kojoj se prinose darovi i rtve
nesposobne da u pogledu savesti dovedu do savrenstva
onoga koji Bogu tako slui. Jevrejima 9,9 (arni) Nita
nije u celoj tadanjoj svetinji moglo da dovede do savrenstva uesnika u bogosluenju. To je bio veliki nedostatak. Stoga je upravo to, to svetenstvo i sluba Hrista
u pravoj svetinji moe uiniti i to ini savrenim onoga
koji verom pristupa, uzvieni cilj i svrha svega.
Darovi i rtve zemaljske slube u svetinji nisu mogle
vernika da u pogledu savesti dovedu do savrenstva.
Hristos pak doe kao prvosvetenik buduih dobara
i ue jednom zasvagda u svetinju kroz veu i savreniju skiniju koja nije rukom nainjena, to jest, nije od
ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nae veni otkup. Jevrejima
9,11,12. (arni) Svetinja, svetenika sluba, rtva i
sluba Hristova ine u venom otkupu savrenim svakoga koji kroz veru ulazi u ovu slubu i prima ono zbog
83
ega je ova sluba i ustanovljena. Dalje se kae: Jer kad

krv jaraca i bikova i pepeo junice, kojim se krope opoganjeni, osveuje na telesnu istou, koliko e vie krv
Hrista, koji je pomou venoga Duha samoga sebe neporonog prineo Bogu, istiti nau savest od mrtvih dela
da sluimo ivom Bogu. Jevrejima 9,13.14. (arni)
Krv bikova i jaraca i pepeo junice, kropei opoganjene u
levitskoj slubi i zemaljskoj svetinji, zaista su posveivali
na telesnu istou, jer nadahnuta re o tome jednako
svedoi. Kad je to tako, koliko e vie krv Hrista, koji je
pomou venoga Duha samoga sebe neporonog prineo
Bogu, posvetiti na istotu Duha i istiti nau savest od
mrtvih dela da sluimo ivom Bogu.
ta su mrtva dela? Smrt je posledica greha. Mrtva
dela su dela koja u sebi imaju greh. Stoga je ienje savesti od mrtvih dela ienje due od greha krvlju Hristovom, kroz venog Duha, ienje tako potpuno, da u
ivotu i delima onoga koji veruje u Isusa greh nee imati
mesta. Dela e biti samo dela vere, a ivot samo ivot
vere, u potpunosti ista i sveta sluba ivom Bogu.
Dalje stoji napisano: Jer zakon, imajui senku buduih dobara ali ne i samo oblije stvari, ne moe nikad
rtvama koje se iz godine u godinu neprestano prinose
usavriti one koji pristupaju. Zar se inae ne bi prestale
prinositi, poto oni koji su tako sluei jednom oieni ne bi vie imali greha na svojoj savesti? (Jevrejima
84
Savrenstvo
10,1.2 KJV) Ali one svake godine podseaju na grehe,

jer krv bikova i jaraca ne moe da otkloni grehe. (Jevrejima 10,3.4 arni).
Ovo ponovo pokazuje da, iako je savrenstvo bilo cilj
itave slube koja se obavljala po zakonu, ipak se ono
nije postizalo samom slubom. Jer sve je to bila slika
data za tadanje vreme, slika svetenike slube koja zaista dovodi do savrenstva, svetenike slube i Hristovog svetenstva. rtve stare svetinje nisu mogle da dovedu do savrenstva one koji im pristupaju. Ali prava rtva
i prava sluba u svetinjama i istinitoj skiniji (Jevrejima
8,2) zaista dovode one koji im pristupaju do savrenstva.
A ovo savrenstvo se sastoji u tome to oni vie nemaju
greha na svojoj savesti.
Ali poto krv bikova i junaca ne moe da otkloni
greh, bilo je nemogue, uprkos injenici to su ove rtve iz godine u godinu prinoene, oistiti verne da oni
vie nemaju greha na svojoj savesti. Krv bikova i jaraca i
pepeo junice, kropei opoganjene, osveivala je na telesnu istou. To je bilo sve. I to je ak bilo samo slika za
tadanje vreme, za krv Hrista, koja utoliko vie moe
vernike oistiti tako da oni vie nemaju greha na svojoj
savesti.
Zato ulazei u svet govori: ,rtava i prinosa nisi zaeleo, ali si mi telo pripravio; rtve koje se spaljuju i rtve
za greh nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: evo dolazim u
85
knjizi je napisano za mene da uinim, Boe, tvoju volju. Dok on gore govori: ,rtava i prinosa, rtava koje se
spaljuju i rtava za greh nisi zaeleo, niti su ti bile ugodne, one se po zakonu prinose; tada ree: ,Evo dolazim
da uinim tvoju volju. Ukida prvo da postavi drugo.
Jevrejima 10.5-9. (arni)
Dve se stvari ovde pominju, prvo i drugo. ta one
znae? Prvo su rtve, prinosi, rtve koje se spaljuju i rtve za greh. Drugo je volja Boja. Ukida prvo da postavi drugo. To znai da on ukida rtve, prinose, rtve
koje se spaljuju i rtve za greh, da postavi volju Boju. A
volja Boja je vae osveenje i vaa savrenost. 1. Solunjanima 4,3; Matej 5,48; Efescima 4,8.12.13; Jevrejima
13,20.21. Meutim, osveenje i savrenstvo nikada nisu
mogli biti postignuti rtvama, prinosima, rtvama koje
se spaljuju i rtvama za greh prinoenim u sistemu levitskog svetenstva. Ove stvari nisu mogle da usavre one
koji im pristupaju. One nisu mogle oistiti vernike u tolikoj meri da oni vie nemaju greha na svojoj savesti. Jer
krv jarac i bikova ne moe otkloniti greh.
Stoga, poto je volja Boja posveenje i savrenstvo
vernika, poto je volja Boja da Njegovi vernici budu
tako oieni da vie nemaju greha na svojoj savesti, i
poto sluba i prinosi u toj zemaljskoj svetinji to nisu
mogli uiniti, On ih je sve ukinuo da bi mogao da postavi drugo volju Boju. Po ovoj volji mi smo osveeni
86
Savrenstvo
prinoenjem tela Isusa Hrista jednom zasvagda. Jevrejima 10,10. (arni)

Volja Boja je vae osveenje. Osveenje je istinsko
dranje Bojih zapovesti. Drugim reima, volja je Boja
da se Njegova volja savreno ispuni u oveku. Boja volja je objavljena u Njegovom Zakonu, u Deset zapovesti,
jer to je sve ovjeku. Propovednik 12,13. Ovaj Zakon
je savren, i savrenstvo karaktera predstavlja savreno
ispoljavanje ovog zakona u ivotu vernika. Kroz ovaj Zakon dolazi poznanje greha. A svi su sagreili i izgubili su
slavu Boju izgubili su savrenstvo karaktera.
rtve i sluba u zemaljskoj svetinji nisu mogle da
uklone grehe ljudi i zato i nisu mogle da dovedu do ovog
savrenstva. Ali rtva i sluba pravog prvosvetenika u
skiniji prave svetinje to postiu. Njegova sluba uistinu
uklanja u potpunosti svaki greh. A vernik biva zaista tako
oien da on vie nema nijedan greh na svojoj savesti.
Sopstvenom rtvom, sopstvenim predanjem i sopstvenom slubom Hristos je ukinuo rtve, i prinose, i slubu
koja nikada nije mogla da ukloni grehe, i postavio volju
Boju, na taj nain to je savreno ispunio savrenu volju
Boju. Po ovoj volji mi smo osveeni prinoenjem tela
Isusa Hrista jednom zasvagda. Jevrejima 10,10.
U staroj slubi u svetinji ovde na Zemlji, svaki svetenik, dodue, stoji svaki dan i slui prinosei mnogo
puta iste rtve koje nikada ne mogu potpuno ukloniti
87
grehe. Ali za Hristovu slubu u nebeskoj svetinji u

pravoj skiniji kae se meutim: Ovaj je meutim
prineo samo jednu rtvu za grehe i zanavek seo s desne
strane Bogu, i dalje eka dok njegovi neprijatelji ne budu
postavljeni kao podnoje njegovih nogu. Jedno prinoenje je, naime, zauvek dovelo do savrenstva one koji se
osveuju. Jevrejima 10,11.14. (arni)
Svetenstvo, rtva i sluba ovog velikog prvosvetenika s desne strane prestola veliine na nebesima u pravoj
skiniji nebeske svetinje, koju je Bog podigao a ne ovek,
dovode dakle u svakom pogledu do savrenstva. A to
nam i Duh Sveti svedoi poto je rekao: ,Ovo je savez
koji u sklopiti s njima posle onih dana, govori Gospod;
dau svoje zakone u njihova srca i u njihov um napisau
ih, i njihovih grehova i njihovih bezakonja neu se vie
seati. A gde je pratanje ovih, tu nema vie prinoenja
za greh. Jevrejima 10,15.18. (arni)
To je taj novi i ivi put (Jevrejima 10,20), koji je Hristos nama celom oveanstvu kroz svoje telo otvorio
put kojim svaka dua moe ui u svetinju nad svetinjama najsvetije mesto, najsvetije iskustvo, najsvetiji
odnos i najsvetije ivljenje. Ovaj put prema najsvetijem
mestu, najsvetijem iskustvu, najsvetijem odnosu sa Bogom i najsvetijoj promeni ivota stoji otvoren za svaku
duu. Ovaj novi i ivi put On nam je otvorio kroz svoje
telo, to znai da je On, dolazei u telu i poistoveujui
88
Savrenstvo
se sa oveanstvom u telu, za nas koji smo u telu otvorio

put od mesta gde se nalazimo do mesta gde je on sada, s
desne strane prestola veliine na nebesima u svetinji nad
svetinjama.
Svojim utelovljenjem time to je postao u svemu
kao mi i bio kuan u svemu u emu se mi kuamo on
se poistovetio sa svakom ljudskom duom na mestu na
kome se ona nalazi. A sa mesta gde se svaka ljudska dua
nalazi, on je otvorio za tu duu novi i ivi put kroz sva
ivotna stanja i iskustva u toku celog ljudskog veka, ak i
kroz smrt i grob, u Svetinju nad svetinjama s desne strane Bogu za svu venost.
O, taj otvoreni put! Otvoren Njegovim kuanjima i
stradanjem, Njegovim molitvama i suzama, Njegovim
svetim ivotom i Njegovom smru rtve, Njegovim trijumfalnim vaskrsenjem i slavnim vaznesenjem i Njegovim pobedonosnim pohodom u Svetinju nad svetinjama s desne strane prestola velianstva na nebesima.
Ovaj put nam je On otvorio. On, postavi jedno sa
nama, uinio je ovaj put naim putem; on pripada nama.
On je svakoj dui podario boansko pravo da hodi ovim
otvorenim putem, a time to je sam to inio u telu naem telu uinio je taj put i moguim, da, osigurao je da
svaka ljudska dua moe hoditi tim putem, u svemu to
on predstavlja i njime ui potpuno i slobodno u Svetinju
nad svetinjama.
89
U naoj ljudskoj prirodi, kao jedan od nas, slab kao i

mi, natovaren gresima sveta, u naem grenom telu, iveo je Hristos celog ivota na ovom svetu ivotom koji
je bio svet, bezazlen, neokaljan, odvojen od grenika
i uzdigao se vie nebesa. Jevrejima 7,26. Time je sagradio i otvorio put kojim svaki vernik u Njemu itavog
ivota ovde na Zemlji moe da vodi svet, bezazlen, neokaljan i od grenika odvojen ivot i da prema tome bude
sa Njime uzdignut vie nebesa.
Savrenstvo, savrenstvo karaktera jeste cilj hrianina savrenstvo koje se postie u ljudskom telu na
ovom svetu. To je Hristos postigao u ljudskom telu na
ovom svetu i tako sagradio i posvetio put kojim, u Njemu, svaki vernik moe to postii. Poto je postigao to
savrenstvo, postao je na veliki prvosvetenik, da bi nas
svojom svetenikom slubom u pravoj svetinji osposobio da i mi to postignemo.
Savrenstvo je cilj hrianina, a Hristovo prvosvetenstvo i sluba u pravoj svetinji predstavljaju jedini put
kojim bilo koja dua ovaj istinski vredan cilj moe postii na ovoj Zemlji. Boe, put je tvoj u svetinji. Psalam
77,12. (Luter)
Kad, dakle, brao, imamo pouzdanje da ulazimo u
svetinju krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i ivi put
kroz zavesu, to jest, njegovo telo, i kad imamo velikog
svetenika nad Boijim domom, pristupajmo s istini90
Savrenstvo
tim srcem u punoj veri, oieni u srcima od zle savesti

i oprana tela istom vodom. Drimo nepokolebljivo ispovedanje nae nade, jer je veran onaj koji je obeao.
Jevrejima 10,19-23.
Jer vi niste prili gori koja se moe opipati i koja je
zaarena od vatre, ni tmini, ni pomrini, ni oluji, ni zvuku trube, ni glasu rei za koji su sluaoci molili da im
se vie ne govori ... Nego ste prili Sionskoj gori i gradu
Boga ivoga, nebeskom Jerusalimu, hiljadama anela,
sveanom zboru i crkvi prvenaca koji su popisani na nebesima, i Bogu sudiji svih, i duhovima savrenih pravednika, i posredniku novoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv. Jevrejima
12,18-24. (arni)
O, onda gledajte da ne odbijete onoga koji govori.
Jer ako ne utekoe oni to odbie onoga koji je prorokovao na zemlji, jo manje emo utei mi kad se uklanjamo od onoga koji govori sa nebesa. Jevrejima 12,25.
(arni)
91
13. Strahota i grozota

pustoi
Takva je rtva, svetenstvo i sluba Hristova u svetinji, u istinitoj skiniji, koju je podigao Bog, a ne ovek.
Tako se izraava poslanica Jevrejima u vezi sa onim to
Hristova rtva, Njegovo svetenstvo i sluba u svetinji
uistinu predstavljaju, o njihovoj zasluzi i delotvornosti.
Ova velika istina ne nalazi se samo u poslanici Jevrejima. Mada se izvan poslanice Jevrejima ni na jednom
drugom mestu ne izlae tako neposredno i ne opisuje
tako podrobno, ceo Novi zavet poziva se na to u istoj
meri u kojoj se itav Stari zavet poziva na svetinju i slubu levitskog svetenstva, koja nigde nije tako detaljno
opisana kao u Drugoj i Treoj knjizi Mojsijevoj.
U prvom poglavlju Otkrivenja pojavljuje se neko
nalik na Sina oveijeg, obuen u haljine prvosvetenika. U istoj knjizi pojavljuje se i Jagnje gde stoji kao
zaklano, nasred prestola, heruvima i stareina. Osim
toga, tu je i zlatni oltar sa zlatnom kadionicom, iz koje se
uzdie dim od tamjana sa molitvama svetih Bogu, i sedam vatrenih buktinja pred prestolom Bojim. Pojavljuje se hram Boji na nebesima, i koveg njegovog saveza
u njegovom hramu. U Otkrivenju se takoe obeava i
izjavljuje da e svi koji imaju udela u prvom vaskrsenju i nad kojima druga smrt nema vlasti biti svetenici.
92
Strahota i grozota pustoi
Nego e oni biti Boiji i Hristovi svetenici, i carovae s

njim hiljadu godina. Kad onda prvo nebo i prva zemlja
prou bez traga i nastanu novo nebo i nova Zemlja, kad
sveti grad sie od Boga s neba i kad hram Boji bude sa
ljudima, tj. kad Bog bude prebivao u njima, i oni budu
Njegov narod i sam Bog bude s njima Bog njihov, kad
otre svaku suzu od oiju njihovih i kad ne bude vie ni
smrti, ni plaa, ni vike, ni bolesti, i kad sve staro proe,
tada, a ne pre nego tada, kae se za grad Boji: A hrama
ne videh u njemu.
Iz ovih razloga moemo biti apsolutno sigurni da
danas uistinu postoji sveteniko zvanje, svetenika
sluba i svetinja kao u vreme Starog zaveta, koja je jo
i realnija nego u vreme Starog zaveta jer, mada je tada
postojala svetinja sa svojom slubom i svetenstvom, sve
je to bilo samo slika za tadanje vreme, slika onoga to je
sada realnost i to se nalazi na nebesima.
Ovo pravo, Hristovo svetenstvo, sluba i svetinja na
nebesima tako se jasno opisuju u Novom zavetu, da je
nemogue porei njihovo postojanje. Ipak, i pored ovoga, jedva da neko o ovome razmilja. Ova istina je skoro potpuno nepoznata, pa ak i dananji hrianski svet
jedva da veruje u to.
A zato? Kako je to mogue? Postoji razlog za to. Sveto pismo govori o tome, a injenice potvruju iskaze iz
Pisma.
93
Prorok Danilo govori u sedmom poglavlju svoje

knjige o jednom svom vienju, u kome su se etiri vetra nebeska sudarila na velikom moru. I etiri velike
zvijeri izidoe iz mora, svaka drugaija. Prva bijae kao
lav i imae krila orlova. Tako je simbolino predstavljeno Vavilonsko carstvo1. Druga zver je bila kao medved, nagnut na jednu stranu i sa tri rebra u ustima. On je
simbolino predstavljao sjedinjeno svetsko carstvo Medo-Persije. Trea zver je bila kao leopard, koji je imao
etiri glave i etiri krila i koji je simbolino predstavljao
svetsku dominaciju Aleksandra Velikog i Grke. etvrta zver bila je strana i vrlo jaka, i imae velike zube
gvozdene, jeae i satirae, i gaae nogama ostatak, i
razlikovae se od svijeh zvijeri preanjih, i imae deset
rogova. Ova velika zver simbolino je predstavljala Rim
kao svetsko carstvo, razliito od svih koji su bili pre njega, jer ono nije prvobitno bilo monarhija, nego republika. Ova zver se razlikovala od preanjih, jer prvobitno
nije bila ni carevina ni monarhija, nego republika. Deset
rogova simbolisalo je deset carstava koja su se pojavila
na tlu Zapadnog Rima sa propau te imperije.
Prorok dalje kae: Gledah rogove (deset rogova), i
gle, drugi mali rog izraste meu onijem, a tri prva roga
1 Ovde se radi o tzv. neovavilonskom carstvu, monoj imperiji s
kraja 7. i iz prve polovine 6. veka pre Hrista. Pre njega je postojala
stara vavilonska imperija koju je izgradio Hamurabi u 18. veku pre
Hrista.
94
iupae se pred njim; i gle, oi kao oi ovjeije bjehu

na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari. Prorok
je pomno posmatrao mali rog do trenutka dok sud sjede, i knjige se otvorie. A kada sud sede i knjige se otvorie, on kae: Tada gledah radi glasa velikih rijei koje
govorae onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zvijer i
tijelo joj se raini i dade se da izgori ognjem.
Obrati panju na ovu znaajnu promenu u poslednjem
izrazu. Prorok je posmatrao mali rog od samih njegovih
poetaka sve dok sud nije seo i knjige se otvorile. A u to
vreme naroito je obratio panju na mali rog, zbog glasa
velikih rei koje govorae onaj rog. I dalje je posmatrao
isto taj isti mali rog sve do kraja i do njegovog unitenja. Prilikom njegovog unitenja ne kae se, meutim, da
je mali rog slomljen ili uniten, nego da je ubijena zvijer
i tijelo joj se raini i dade se da izgori ognjem.
To pokazuje da mali rog nije nita drugo nego dalja
faza prvobitne etvrte zveri, koja je bila strana i vrlo
jaka. Mali rog je samo nastavak etvrte zveri, u njenom
karakteru, duhu i ciljevima samo u drugaijoj formi.
Poto je etvrto svetsko carstvo, ta strana i grozna zver,
bio stari Rim, onda mali rog u svom delovanju nije nita
drugo do nastavak staroga Rima, ispoljavajui u drugaijem obliku njegov duh i inei njegova dela.
Potvrdu za ovo nalazimo u istom poglavlju, u objanjenju ovoga vienja. O malom rogu se tamo kae: On
95
e se razlikovati od preanjih i govorie rijei na vinjega, i potirae svece vinjega i pomiljae da promijeni vremena i zakone Vinjega. Dalje se mali rog ovako
opisuje: Gledah i taj rog vojevae sa svecima i nadvlaivae ih, dokle doe starac, i dade se sud svecima vinjega, i prispje vrijeme da sveci preuzmu carstvo. Sve ove
stvari su veran i potpun opis kasnijeg Rima.
Kasniji Rim je sve ove stvari koje su o njemu reene
sam potvrdio. Papa Lav Veliki vladao je od 440. do 461.
godine, upravo u poslednjim danima staroga Rima, kada
se ovaj ubrzano raspadao. Tada je papa Lav u jednoj propovedi izjavio da je stari Rim samo obeanje kasnijeg
Rima i da e slava staroga Rima ponovo vaskrsnuti u katolikom Rimu. Romul i Rem su samo prethodnici Petra
i Pavla. Romulovi naslednici su samo prethodnici Petrovih naslednika. I kao to je stari Rim vladao svetom,
tako e novi Rim kroz presto svetog i blagoslovenog Petra, poglavara sveta, zavladati svetom. Ovo gledite Lava
papstvo nikada nije napustilo. Kada je, samo petnaest
godina kasnije, Rimsko carstvo kao takvo propalo a
samo papstvo preivelo ovu propast i odluno potvrdilo
svoj poloaj u Rimu, ideologija pape Lava je utoliko vie
dobila zamah i potvrdu.
Ova ideologija je smiljeno i sistematski razvijana.
Za njegovo ostvarenje uzeto je Pismo. Biblijska mesta
revnosno su prouavana i sa velikom vetinom izvrtana
96
da potvrde papsku ideologiju. Izopaavanjem levitskog

sistema iz Starog zaveta ustanovljen je autoritet i veno
postojanje rimskog svetenstva.2
Lanim zakljukom iz jednog teksta Novog zaveta
ustanovljen je sada autoritet Rima i osigurano njegovo
veno postojanje.
Polazei od shvatanja da je papski Rim jedini stvarni nastavak staroga Rima, izvodi se tvrdnja da sva novozavetna biblijska mesta koja se odnose na autoritet
Rimskoga carstva moraju sada, poto je papstvo jedini
stvarni nastavak Rima, biti primenjeni na papstvo. Prema tome, svuda tamo gde Novi zavet poziva oveka da
se pokorava vlastima (Rimljanima 13,1), ili gde nareuje poslunost upraviteljima, treba sada ovi zahtevi
da se odnose na papstvo, zbog toga to je jedina tada
postojea vlast bila rimska, i jedini upravitelji Rimljani,
a papska vlast jedini stvarni nastavak rimske vlasti.
Svako biblijsko mesto koje nareuje poslunost vlastima iskorieno je. Naveden je svaki primer prema
2 Biskupi su sada [u drugoj polovini drugog veka] eleli da na njih
gledaju kao na jevrejske prvosvetenike; za prezbitere se govorilo da
su zauzeli mesto svetenika; akoni su uporeeni sa Levitima.
Slino je i poreenje hrianske priesti sa jevrejskim rtvama i
prinosima dovelo do mnogih nepotrebnih rituala, a posredstvom
dekreta iskvarilo je i samo uenje o Svetoj veeri, koja je uskoro bila
pretvorena u ono to bi se moglo i oekivati u rtvu. Johann Lorenz von Mosheim, Istorija crkve, II vek, II deo, poglavlje II, odeljak
4 i poglavlje IV, odeljak 4.
97
kojem je carskim slubenicima zaista ukazivana poslunost. Poseban naglasak stavljan je na tekstove u kojima
sam Hristos potvruje rimsku vlast, time to je preko
Cezara Avgusta darovao mir svetu, time to se rodio u
vreme popisa, time to je plaao porez Cezaru, time to
je rekao Pilatu: ,Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom
kad ti ne bi bilo dano odozgo. Bryce. I poto je Hristos priznavao autoritet Pilata, koji je bio predstavnik
Rima, ko bi se usudio da ne potuje autoritet papstva,
koji je stvarni nastavak one sile kojoj se i sam Gospodar
neba potinio?
Jedina logina kulminacija ove teorije bila je ta to
se papa Bonifacije VIII, obukavi oklop i kacigu, sa uzdignutim maem u ruci, pokazao masi ljudi i objavio:
Nema drugog cezara, nema drugog kralja, nema drugog cara osim mene, suverenog prvosvetenika i naslednika apostola. Onda je izjavio ex cathedra: Zato
tvrdimo, odreujemo i objavljujemo, da je svakome oveku potrebno za spasenje da bude potinjen rimskom
pontifeksu.
To je dovoljan dokaz da je mali rog iz Danila 7 papski
Rim, i da je papstvo u duhu i cilju, i po svojim svesnim
pretenzijama nastavak staroga Rima.
U osmoj glavi Danilove knjige ponovo se uzima u
razmatranje ova tema. Najpre je prorok u vienju video
ovna sa dva visoka roga od kojih je jedan nadvisivao
98
drugi, to odgovara medvedu koji je naginjao ka jednoj

strani vie nego ka drugoj. Jedan aneo objasnio je ovaj
simbol kao careve Midske i Persijske. Dalje je prorok
video jarca koji dolazi od zapada povrh sve zemlje,
ne dodirujui zemlju. Ovaj jarac je imao rog znamenit
meu oima svojim. On je oborio ovna, slomio mu oba
roga, oborio ga na zemlju i pogazio, i nije bilo nikog da
izbavi ovna iz njegove ruke. Ponovo je aneo objasnio
znaenje ovoga: A runjavi je jarac car Grki; i veliki
rog to mu bjee meu oima, to je prvi car. I jarac je
postao vrlo velik, a kad je osilio slomio se veliki rog, i
mesto njega narasla su znamenita etiri roga prema etiri vetra nebeska. Aneo je objasnio ta to znai: To
su etiri carstva koja e nastati iza toga naroda, ali ne s
njegovom silom (ne sa silom Aleksandra Velikog).
Iz jednoga od etiri dela Aleksandrovog svetskog
carstva prorok je onda video kako raste mali rog. I
naraste vrlo velik prema jugu i istoku prema krasnoj Zemlji. Iz navedenih pravaca proizlazi da se ova sila pojavila sa Zapada. Aneo je sada objasnio ta ovo znai :
A na poljedak carovanja njihova (tj. u poslednjim danima etiri dela carstva), kad bezakonici navre mjeru,
nastae car bestidan i lukav. I naraste dori do vojske
nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda i
pogazi ih. Sila e mu biti jaka, ali ne od njegove jaine,
i udesno e pustoiti, i bie srean i svrivae, i gubi99
e silne i narod sveti. I lukavstvom njegovijem napredovae prijevara u njegovoj ruci, i podignue se u srcu
svom, i u miru e pogubiti mnoge, i ustae na kneza nad
knezovima (I naraste dori do poglavara toj vojsci3, stih
11), ali e se potrti bez ruke. Danilo 8,24.25.
Svi ovi podrobni opisi iz osmog poglavlja knjige proroka Danila pokazuju da mali rog predstavlja Rim, od
njegovih poetaka u vreme propasti Grkog svetskog
carstva do kraja sveta, kad e se potrti bez ruke, naime,
onim kamenom koji se odvalio od gore bez ruku i
onda satro i zdrobio sva carstva. Danilo 2,34.35.44.45.
Videli smo da mali rog iz sedmog poglavlja knjige
proroka Danila, iako se smatra predstavnikom samo
papskog Rima, zapravo predstavlja Rim u obe epohe,
Rim od svojih poetaka do kraja; naime, kada dolazi
vreme da se slomi i unuti mali rog, zver je zapravo
ona koja je ubijena i tijelo joj se raini i dade se da
izgori ognjem. Prema tome, misao kojom se zavrava
izvetaj o malom rogu u sedmom poglavlju nastavlja se i
u osmom poglavlju, koje govori o istoj toj sili. Mali rog
je ovde isto tako simbol za obe faze Rima kao i u prethodnom poglavlju . To se pokazuje jo i primenom izraza grozota pustoi i strahota pustoenja (Bakoti).
Ove oznake odnose se na obe pojavne forme Rima (Danilo 9,26.27; Matej 24,15; Danilo 11,31; 12,11; 8,11.13),
3 U engleskom prevodu: uzdie se do poglavara toj vojsci.
100
to se pak potvruje istorijom i uenjem papstva o samome sebi. Sve je to jedan Rim, samo to se sve to je
reeno o starom Rimu u otrijoj meri moe primeniti na
drugi Rim.
A sada emo nastaviti sa onim to nam Sveto pismo
u osmom poglavlju knjige proroka Danila govori o sili
maloga roga. U stihu 11 i stihu 25 kae se za ovu silu: I
podignue se u srcu svom i naraste4 dori do5 poglavara
toj vojsci i ustae na kneza nad knezovima6. To nam
se objanjava u 2. poslanici Solunjanima, 2. glavi. Pavle
tamo ispravlja izvesne pogrene predstave Solunjana o
predstojeem Hristovom dolasku. S ovim u vezi on kae:
Da vas niko ne prevari ni na koji nain; jer nema dana
Gospodnjeg dok prvo ne nastupi otpad i ne pojavi se
ovek greha, sin pogibli, koji se protivi i die na sve to
se naziva Bogom ili svetinjom, tako da e sesti u hram
Boiji i samoga sebe predstavljati da je on Bog. Zar se
ne seate da sam vam ovo kazivao jo kad sam bio kod
vas? 2. Solunjanima 2,3-5. (arni)
To je bez sumnje dalji opis sile koju simbolie mali rog
iz Danila 8. Meutim, ima i drugih aspekata koji to potvruju. Pavle pominje da je on upravo o ovim stvarima,
4 U engleskom prevodu stoji podie se, tj. uzdigao je samog sebe
koristi se isti glagol magnify kao i u prethodno citiranom 11. stihu.
5 Ili nasuprot poglavaru te vojske Jones-ov komentar.
6 Ili vladae zacarie se nasuprot knezu nad knezovima Jones-ov komentar.
101
o kojima im sada pie, sa njima ve razgovarao jo kad je

bio kod njih. Izvetaj o njegovom boravku u Solunu nalazimo u Delima apostolskim 17,1-3: Proavi Amfipolj i
Apoloniju dooe u Solun, gde je bila judejska sinagoga.
Po svom obiaju Pavle ue k njima i u toku tri subote
propovedae im iz Pisma, dajui im na znanje i izlaui
da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da
je ovo Mesija Isus koga vam (govorio je) objavljujem.
Dela apostolska 17,1-3. Pavle je govorio sa njima iz Pisma
i govorio im o predstojeem velikom otpadu, u kome e
se otkriti ovek greha, tajna bezakonja, sin pogibli, koji se
protivi i die na sve to se naziva Bogom i svetinjom, pa
ak zauzima mesto Boga i pokazuje se kao Bog.
To je sve govorio Pavle sa njima iz Pisma. Ali gde je u
Pismu naao ovo otkrivenje, na osnovu kojeg je Solunjanima mogao sve to da kae? Upravo u osmom poglavlju
Knjige proroka Danila apostol je pronaao ovo, i upravo
odatle im je kazivao o svemu kada je bio kod njih. Naime, u ovom poglavlju nalazimu iste izraze koje Pavle
koristi u 2. poslanici Solunjanima, izraze za koje kae:
Zar se ne seate da sam vam ovo kazivao jo kad sam
bio kod vas? Prema tome, vreme podizanja Rima protiv
poglavara vojske i kneza nad knezovima moe biti
samo nakon ivota apostola, a ono to je Pavle napisao
direktno ukazuje na taj otpad, koji je konano svoj vrhunac dostigao u rimsko-papskoj moi.
102
Proitajmo sada stihove Danilo 8,11.12 i videemo

da je to ba ono mesto u pismu iz kojeg je Pavle govorio
Solunjanima o oveku greha i tajni zla: I naraste dori
do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdanju rtvu, i sveti
stan njegov obori. I vojska bi dana u otpad od rtve svagdanje, i obori istinu na zemlju, i to injae napredovae
mu. Danilo 8,11.12.
Ove rei jasno upuuju na silu koja je uzela od Boga i
hrianstva svetenstvo, svetinju i slubu u svetinji.
Proitajmo jo jednom ove rei: I naraste (mali rog,
ovek greha) dori do poglavara toj vojsci (na kneza nad
knezovima Hrista) i uze mu svagdanju rtvu (svagdanju slubu i svetenstvo Hrista) i sveti stan njegov
obori (svetinju kneza toj vojsci i kneza nad knezovima
Hrista). I vojska bi dana (oveku greha) u otpad od rtve
svagdanje (od stalne slube Hristove) zbog bezakonja,
i obori istinu na zemlju, i to injae napredovae mu.7
Zbog bezakonja, tj. zbog greha je ova sila zadobila
vojsku koja je iskoriena za obaranje istine na zemlju,
tj. skrivanje od crkve i od sveta istine o Hristovom prvosvetenstvu, Njegovoj slubi i Njegovoj svetinji; zatim je
ta istina koja je oborena i nogama pogaena. Sve je ovo
uinjeno zbog bezakonja. Bezakonje je greh, tako da
razmatrajui ovo otkrivenje iz Pisma apostol u 2. Posla7 I vojska bi dana protiv rtve svagdanje zbog bezakonja, i obori
istinu na zemlju, i uini, i napredovae engleski prevod.
103
nici Solunjanima naziva ovu silu ovek greha i tajna

bezakonja.
U Danilu 8,11-13; 11,31; 12,11. treba obratiti panju
na to da su prevodioci na svim ovim mestima dometnuli
re rtva. Ova re uopte tu ne spada, jer u originalu
na ovom mestu nje nema. Tamo stoji samo re tamid,
koja je prevedena sa svagdanja. Ova re ovde, naime,
ni u kom sluaju ne oznaava samo svagdanje rtve,
nego se u jednakoj meri odnosi i na celokupnu svagdanju sveteniku slubu i stalnu slubu u svetinji. Svagdanje rtve bile su samo deo toga. Jevrejska re tamid
znai neprekidno ili neprestano, stalno, trajno, sigurno,
jednako, uvek. Samo takve rei kao ove iskazuju misao
originala, koja je u naem prevodu oznaena kao svagdanja. Samo u 28. i 29. poglavlju 4. Mojsijeve knjiga,
ova re upotrebljena je 17 puta u kontekstu neprestane
slube u svetinji.
Ova neprestana sluba Hrista, pravoga prvosvetenika, koji ostaje vavijek i koji je postavljen vavijek u
venom svetenstvu (Jevrejima 7,24.28) ova neprestana sluba naeg prvosvetenika bila je ta koju je oduzeo ovek greha, papstvo. Upravo je ta svetinja i istinita
skinija, u kojoj istiniti prvosvetenik obavlja svoju neprekidnu slubu, bila oborena na zemlju grozotom pustoenja. Upravo je tu slubu i tu svetinju ovek greha
oduzeo crkvi i zaklonio od sveta i oborio je na zemlju i
104
pogazio, i na njeno mesto postavio grozotu pustoenja.

Ono to je paganski Rim bukvalno inio sa vidljivom,
zemaljskom svetinjom, koja je prilika prave, to je inio
kasniji Rim duhovno sa nevidljivom, nebeskom svetinjom, koja je prava. Danilo 11,31; 12,11; 8,11.13.
Iz fusnote koja se odnosi na otpad proizlazi da su
tada biskupi, stareine, akoni, kao i sveta Veera izjednaavani sa prvosvetenicima, svetenicima, Levitima i
rtvama u Starom zavetu. Papsko svetenstvo smatralo
se naslednikom levitskog svetenstva. Svako svedoanstvo Svetoga pisma posebno istiui dokazuje, meutim,
da je levitski sistem u stvarnosti, prema uredbi Bojoj,
trebalo da ukazuje samo na Hrista i Njegovu slubu u
nebeskoj svetinji, i zbog toga u tome, i zaista samo u
tome, treba videti hrianski nastavak tog starozavetnog
sistema. I kada je sada, za vreme otpada i pomou tog
otpada, podignut sistem u kome je biskup postavljen
kao prvosvetenik, stareina crkve kao svetenik, akon
kao Levit, a Veera Gospodnja kao rtva, i kad je sve
to podmetnuto i predstavljeno kao nasledstvo levitskog
reda, onda to nije nita drugo nego podizanje lanog,
otpadnikog sistema umesto pravog, uklanjanje pravog
sistema i, najzad, njegovo obaranje na zemlju i gaenje.
To je razlog zato je ova velika biblijska istina o istinskoj svetinji, slubi u svetinji i svetenstvu Hrista nepoznata u dananjem hrianskom svetu. ovek greha ju
105
je uzeo, bacio na zemlju i pogazio nogama. Tajna bezakonja ju je od crkve i sveta zatvorila za vreme njegove vievekovne svetske vladavine, a on je samoga sebe
predstavljao da je Bog, a svoju vojsku bezakonja kao crkvu Boju.
Pa ipak, ak i sam ovek greha i sama tajna bezakonja svedoe o potrebi postojanja jedne takve slube
za greh u crkvi. Jer, mada je papstvo Hristovo svetensto,
slubu i svetinju na nebu bacilo na zemlju, pogazilo i u
potpunosti sakrilo od oiju hrianskog sveta, ono nije u
potpunosti odbacilo zamisao o slubi za greh. Ne, ono je
odbacilo pravi sistem i zbacilo ga na zemlju ali je, zadravajui zamisao o slubi za greh, umesto toga, u itavoj
novoj realnosti koju je iskonstruisalo podiglo jedan potpuno pogrean sistem.
Umesto Hrista, pravog, boanskog, od samoga Oca
nareenog prvosvetenika na nebu, papstvo je postavilo
na Zemlji ljudsko, pogreivo i greno svetenstvo. Umesto svagdanje, nebeske slube Hrista u pravom svetenikom zvanju sa Njegovom pravom, jedinstvenom
rtvom, papstvo je postavilo prolaznu slubu ljudskog,
zemaljskog, pogreivog i grenog svetenstva sa svakodnevnom misnom rtvom8, koja se prinosi jednom
dnevno. A umesto svetinje i istinite skinije, koju je podigao Bog a ne ovek, ono je postavilo svoje zbornice
8 Odravanje mise smatra se prinoenjem rtve.
106
od drveta i kamena i nazvalo ih svetinjama. Tako, na

mesto svagdanjeg Prvosvetenika, svagdanje slube i
svagdanje svetinje na nebu, koju je Bog postavio i koja
je jedina prava, papstvo je postavilo, po zamisli sopstvenog srca, mnoge prvosvetenike, mnoge slube, mnoge
rtve i mnoge svetinje na zemlji, koje su u svakom pogledu ljudske i potpuno promaene.
Ovaj sistem ne moe nikada da ukloni greh. Nijedno
zemaljsko svetenstvo sa zemaljskom svetenikom slubom, nijedna zemaljska rtva u nekoj zemaljskoj svetinji
ne moe to nikada uiniti. U poslanici Jevrejima videli
smo da ak i od samoga Boga ustanovljena zemaljska
svetinja sa svojim svetenstvom, svetenikom slubom
i rtvama nikada nije mogla da ukloni greh. Nadahnuta
Re kae da ona to nikad nije inila i nikada nije mogla
da uini.
Samo i jedino sveteniko zvanje i svetenika sluba
Hrista moe da ukloni greh. A to je sveteniko zvanje
i svetenstvo na nebu i pripada svetinji koja je na nebu.
Jer kad je Hristos bio na Zemlji, On nije bio svetenik;
i da je do ovog asa ostao na Zemlji, jo uvek ne bi bio
svetenik, kao to stoji napisano: Kad bi on, dakle, bio
na zemlji, ne bi bio ni svetenik. Jevrejima 8,4 (arni).
Tako je Bog svojom jasnom rei i sa mnogo primera otkrio da nikakvo svetenstvo, nikakva svetenika sluba
i nikakva rtva na Zemlji ne moe nikada ukloniti greh.
107
Kad bi ove zemaljske stvari mogle da uklone greh,

zato onda to ne bi mogla od samoga Boga ustanovljena zemaljska svetenika sluba? I zato su morali onda
sveteniko zvanje i svetenika sluba da budu preneti
na nebo? Tako je jasno uenje Rei Boje da svetenstvo,
sluba, rtva i svetinja koje je papstvo uspostavilo na
Zemlji nikada ne mogu da uklone greh. tavie, oni ga
ovekoveuju. Papski sistem je prevara, falsifikat, a njegova svetinja nad svetinjama je sama strahota i grozota
pustoi.
Da ova izjava i zakljuak o stvarnom karakteru papstva nisu preterani i nategnuti, potvruju rei kardinala Baroniusa, slubenog hroniara papstva. O desetom
veku on pie: U ovom veku grozota pustoi viena je u
hramu Gospodnjem; na presto Svetoga Petra, koga aneli potuju, postavljeni su najgori ljudi, koji nisu bili
svetenici, nego nakaze. A koncil u Remsu objavio je
godine 991. da je papa ovek greha, tajna bezakonja.
108
14. Ispunjenje tajne Boije

Hvala Bogu to ova prevara nee ostati zauvek. Velika istina o hrianskom svetenstvu i slubi u svetinji
nee ni za crkvu ni za svet ostati zauvek zatvorena. Tajni
bezakonja je, dodue, polo za rukom da prikrije tajnu
Boju od oiju ljudi, tako da je celi svet poao za njom
(Otkrivenje 13,3.4), ali to e se promeniti. Hvala Gospodu! Dolazi dan kada e se razobliiti tajna bezakonja,
a tajna Boja u svojoj punoj istini i jasnoi ponovo e
zasvetleti svetu, da vie nikad ne bude sakrivena, ve da
postigne svoj veliki cilj i bude potpuno ispunjena. Jer je
pisano da u dane glasa sedmoga anela, kad zatrubi,
onda e se svriti tajna Boija, kao to javi svojim slugama prorocima. Otkrivenje 10,7.
U vreme Hrista i Njegovih apostola, tajna Boja bila
je u punini otkrivena, kao nikada ranije i propovedana
svima narodima ... da bi se pokorili veri. Rimljanima
16,25.26. Od poetka sveta do tog vremena ona je sakrivena u Bogu, bila je skrivena od vekova i narataja (Koloanima 1,26 KJV), ... a sad se javi svetima njegovim,
kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove
meu neznabocima: Hristos u vama, nad slave; kojega
mi propovijedamo svjetujui svakog ovjeka i uei svakoj premudrosti, da pokaemo svakoga ovjeka savrena
u Hristu Isusu. Efescima 3,3.5.9; Koloanima1,26-29.
109
Meutim, ak i tada, upravo u vreme apostola, radila se, prema reima apostola Pavla, tajna bezakonja
(vidi 2. Solunjanima 2,7), i otada se sve vie razvijala, sve
do jedne takve svetske sile, koja je imala vrhovnu vlast,
vlast ak i nad svecima Vinjeg, nad Njegovim vremenima i Njegovim zakonom podiui se protiv kneza
nad knezovima, uzdiui se ak do poglavara nebeske
vojske, stavljajui sebe na mesto Boga koji se oboava i
predstavljajui se kao Bog1. Ponovo je bila skrivena tajna
Boja od vekova i narataja, ali ovoga puta ne u Bogu.
Ali sada, ponovo, u dane glasa sedmoga anela, u ovo
vreme, tajna Boija, koja je bila po drugi put sakrivena
od vekova i narataja, otkrivena je svetima njegovim,
kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne
ove meu neznabocima: Hristos u vama, nad slave; kojega mi propovijedamo svjetujui svakog ovjeka i uei
svakoj premudrosti, da pokaemo svakoga ovjeka savrena u Hristu Isusu.
A ova tajna Boja e se svriti, kao to smo ve citirali, kao to javi svojim slugama prorocima. Nije samo
prorok sa Patmosa izjavio da danas, u ovo vreme, treba
da se svri tajna Boja. Jer, kad je aneo Boji obznanio ovo proroku u viziji na Patmosu, On je ve davno
pre toga to isto objavio svojim slugama prorocima. To
to je obznanjeno na Patmosu bilo je samo objava ane1 Ili pokazujui sebe da je Bog.
110
Ispunjenje tajne Boije
la da e ono to je Bog odavno objavio slugama svojim

prorocima sada sigurno biti izvreno i da nee dalje biti
odlagano. Cela objava glasi: I aneo kojega vidjeh gdje
stoji na moru i na zemlji podie ruku svoju k nebu, i
zakle se onijem koji ivi va vijek vijeka, koji sazda nebo
i to je na njemu, i zemlju i to je na njoj, i more i to je
u njemu, da vremena (English Revised Version: odlaganja) ve nee biti; nego u dane glasa sedmoga anela,
kad zatrubi, onda e se svriti tajna Boija, kao to javi
svojim slugama prorocima. Otkrivenje 10,5-7.
Prorok kome su ove stvari otkrivene jasnije i vie nego
drugim prorocima bio je Danilo. Jer ne samo da je Danilo
video pojavu malog roga i kako se on uzdie do poglavara nebeske vojske i ustaje na kneza nad knezovima,
kako obara na zemlju Njegovu istinu i Njegovu svetinju
i gazi ih, nego je takoe, i to u istom vienju, video kako
je istina i svetinja Hristova osloboena od vlasti ovog
malog roga, izbavljena od njegovog bogohulnog gaenja,
podignuta sa zemlje i uzdignuta do neba, na mesto koje
joj pripada. inilo se da je upravo ovaj deo celog postupka najvie zanimao nebeskog posmatraa; jer, kako kae
Danilo: Tada uh jednoga sveca gdje govorae, i jedan
svetac ree nekome koji govorae: dokle e trajati ta utvara za svagdanju rtvu i za otpad pustoni da se gazi svetinja i vojska? I ree mi: do dvije tisue i tri stotine dana i
noi; onda e se svetinja oistiti. Danilo 8, 13.14.
111
Zatim je aneo Gavrilo dobio nalog da objasni Danilu ovo vienje. On je poeo da objanjava, ali kad je
doao do dela vienja koji se odnosi na mnogo dana,
Danilo je bio teko pogoen zauujuim i stranim
stvarima tog vienja; on kae: Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vrijeme; poslije ustah i vrih poslove
careve; i udih se utvari, ali niko ne dozna. Danilo 8,27.
Dotle je bilo lako razumeti objanjenje, jer je jasno reeno da ovan predstavlja careve Medo-Persije, a jarac cara
Grke. Takoe je, uzimajui u obzir prethodna objanjenja iz 2. i 7. poglavlja, bilo lako razumeti i objanjenje o
sledeoj velikoj sili, koja e doi posle Grke, bar u onoj
meri u kojoj je aneo tada mogao da se uputa u objanjavanje. Ali sada je, usred objanjenja najvanijeg dela
cele vizije, Danilo iznemogao, tako da je proputen najvei i najbitniji deo objanjenja i niko to nije dokuio.
(Danilo 8,27 Stvarnost)
Meutim, prorok je istrajno traio da razume viziju. Posle razorenja Vavilona, prve godine vladavine cara
Medo-Persije, aneo Gavrilo je ponovo doao Danilu
i rekao: Danilo, sada izidoh da te urazumim. Danilo
9,1.22. Aneo je sada doao da urazumi Danila upravo u vezi sa vizijom koju je objanjavao kada je Danilo
iznemogao.
Zato je Danila najpre podsetio na to vienje: U poetku molitve tvoje izide rije, i ja dooh da ti kaem, jer
112
si mio; zato sluaj rije, i razumij utvaru. Danilo 9,23.

Nakon to je na ovaj nain prorokovu panju usmerio
na to vienje, aneo je poeo direktno sa objanjenjem
vremenskog odseka pomenutog u vienju radi se
upravo o delu vizije koji Danilu, zbog njegovog klonua,
nije mogao da bude objanjen. I tako je rekao: Sedamdeset je nedjelja odreeno tvome narodu i tvome gradu
svetom. Danilo 9,24.
Re odreeno koja je ovde navedena znai utvreno, ogranieno, obeleeno. Kada je aneo prvi put
objanjavao ovu viziju, doao je do vremenskog odseka naime do mnogo vremena, do dvije tisue i tri
stotine dana i noi. Sada kad poziva Danila da razmotri
viziju (sluaj rije i razumij utvaru), odmah poinje da
govori o ovim danima i da objanjava dogaaje povezane s njima. Sedamdeset nedelja ili 490 dana odreeno
je iskljuivo za Jevreje i Jerusalim. Time je istovremeno
utvreno i ogranieno vreme za Jevreje i za Jerusalim
kao poseban Boiji narod i Boiji grad. Ovo su, naime,
proroki dani, u kojima svaki dan oznaava jednu godinu2. Sedamdeset nedelja ili 490 dana jesu 490 godina od
2 Princip dan za godinu u tumaenju proroanstava izvodi se iz
Knjige proroka Jezekilja 4,6, gde Bog Jezekilju nalae da dato mu
proroanstvo predstavi vizuelno, pri emu e svaku godinu trajanja
proroanstva prikazati svojim simbolinim ponaanjem u trajanju
od jednog dana; ovo pokazuje da ne samo dogaaji, ve i samo trajanje proroanstva moe biti prikazano na simbolian nain; princip
113
onih 2300 dana, koji opet oznaavaju 2300 godina. Polazna taka za 490 godina je, dakle, istovremeno i polazna
taka za 2300 godina.
Sledeim reima aneo izvetava o tih sedamdeset
nedelja ili 490 godina: Zato znaj i razumij: otkad izide
rije da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode
bie sedam nedjelja, i ezdeset i dvije nedjelje da se opet
pograde ulice i zidovi, i to u teko vrijeme. A poslije te
ezdeset i dvije nedjelje pogubljen e biti pomazanik i
nita mu nee ostati; narod e vojvodin doi i razoriti
grad i svetinju; i kraj e mu biti s potopom, i odreeno e
pustoenje biti do svretka rata. I utvrdie zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinue rtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoe, do svretka
odreenoga izlie se na pusto. Danilo 9,25.27.
Ovde pomenuta naredba da se Jerusalim opet sazida
izala je godine 457. pre Hrista, a izvetaj o tome nalazimo u sedmom poglavlju Jezdrine knjige. Dekret je
izdat u Vavilonu, i upuen pre svega Jezdri, koji je tom
dan za godinu Bog primenjuje u kanjavanju svog naroda opisanom u 4. Mojsijevoj 14,34. Da je vreme opisano u Danilu 8,14 simbolino nagovetava sam kontekst u kome je dato, koji je simbolian; istorijska primena ovog proroanstva ne ostavlja prostora za
doslovno razumevanje, jer bi u tom sluaju navedeno vreme bilo nedovoljno da se ostvari itava vizija, koja ne poinje opisom malog
roga, ve opisom ovna i jarca koji su, po reima nebeskog tumaa,
predstavljali careve Medo-Persije i Grke.
114
naredbom bio ovlaen da napusti Vavilon i da uzme sa

sobom ljude i materijal potreban za obnovu Jerusalima
i bogosluenja; dekret je takoe upuen svim rizniarima preko reke Eufrata, kojima se nareuje da obezbede
sve to im Jezdra bude traio da bi se posao nastavio.
Jezdra, koji je ovu naredbu Vavilona prvi primio, opisuje
to u sedmom poglavlju svoje knjige. On je bio ovlaen
da napusti Vavilon i da uzme sa sobom potrebne ljude
i materijal, koji je bio nuan za obnovu Jerusalima i za
obnavljanje bogosluenja. Po drugi put naredba je data
svim rizniarima s one strane Eufrata da izdaju Jezdri
sve ono to je potrebno da sprovede svoj zadatak. Petog
meseca te godine stigao je Jezdra u Jerusalim, tako da
je priblino polovina 457. godine pre Hrista ve prola,
tako da se sve to dogaalo oko 456 i po godina pre Hrista; to vreme treba uzeti kao poetak razdoblja od 490
godina i 2300 godina.
Raunato od tog trenutka trebalo je da do pomazanika (Mesije3) vojvode bude jo 483 godine, to dosee
do 26 i po godina posle Hrista ili do 27. godine, koja je
upravo godina Hristove pojave kao pomazanika (Mesije), kada je krten na Jordanu i pomazan Svetim Duhom.
(Marko 1,9-11; Matej 3,13-17). Sada je trebalo da On,
Pomazanik, utvrdi zavet s mnogima za nedelju dana
3 U jevrejskom originalu stoji maiah, to se prevodi kao pomazanik, ili Mesija.
115
onu nedelju koja je preostala od sedamdeset nedelja. U

polovinu te nedelje On e ukinuti rtvu i prinos, rtvujui Sebe samog na krstu. Polovina nedelje bie na kraju
tri i po od onih 7 godina koje su poele da teku od jeseni
27. godine. Tako dolazimo do prolea 31. godine nae
ere, upravo do vremena kad je Spasitelj bio razapet i svojom rtvom jedinom rtvom za greh zauvek ukinuo
rtve i prinose. Tada se pocepala zavesa u zemaljskom
hramu na dva dela, od gornjega kraja do donjega. Time
je trebalo da se pokae da je tamo zavrena sluba prinoenja rtava i da je zemaljska svetinja ostavljena pusta.
Od sedamdeset nedelja naroitog vremena naklonosti i milosti za Jevreje i Jerusalim, preostala je jo druga
polovina sedamdesete nedelje. Ove poslednje 3 i po godine poele su u prolee 31. godine n.e, a zavrile se u
jesen 34. n.e. Do ovog vremena hriani su propovedali
jevanelje iskljuivo Jevrejima: A oni to se rasijae od
nevolje koja posta za Stefana prooe tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikomu ne govorei rijei do samijem Jevrejima. Dela apostolska 11,19. A kad je isteklo vreme i
Jevreji potvrdili odbacivanje Mesije i jevanelja, njihova
konana odluka bila je prihvaena. Pod vostvom Petra
i Pavla, do kraja su se otvorila vrata vere neznabocima,
za koje je bio odreen ostatak od 2300 godina.
Posle 490 godina odreenih za jevrejski narod, ostalo
je jo 1810 godina za neznaboce. Ovaj vremenski pe116
riod koji je, kao to smo videli, poeo u jesen 34. godine n.e, dopro je neminovno do jeseni godine 1844. i
oznaio ovu godinu kao kraj 2300 godina. A u to vreme
trebalo je, prema reima sveca koji je govorio, svetinja
da se oisti. (Danilo 8,14) Godine 1844. bilo je takoe
tano vreme glasa sedmoga anela, kad zatrubi i kad
e se svriti tajna Boija kao to javi svojim slugama
prorocima.
U to vreme trebalo je da bude potisnuta strana vievekovna tama, izazvana tajnom bezakonja, kojom je
tajna Boja bila tako dugo skrivena. U to vreme trebalo
je svetinja i istinita skinija i istina koja je u njoj leala na
zemlji, gde ju je bacio ovek greha, da bude podignuta i
uzdignuta na nebo. A sa neba je trebalo da zasija takvom
svetlou, da cela Zemlja bude obasjana njenim sjajem.
U to vreme trebalo je da velika istina o svetenstvu i svetenikoj slubi Hrista bude istrgnuta iz zaborava, gde ju
je poslala grozota pustoi. Trebalo je ponovo i zauvek
u veri crkve Boje da zauzme svoje pravo, nebesko mesto, za usavrenje svakog istinitog vernika prema Bojoj
venoj namisli, koju je on doneo u Isusu Hristu.
117
15. Oienje Svetinje

Oienje svetinje i svretak tajne Boje vremenski
se poklapaju i tako su blisko povezani da su praktino
istovetni u karakteru i dogaanju.
U slici ... nebeske u vidljivoj svetinji, sluba je vrena prema godinjem planu. Na kraju ovog plana svake godine stajalo je oienje zemaljske svetinje. Ono se
sastojalo u tome to je svaka neistota sinova Izrailjevijeh koja je zbog prijestupa njihovijeh u svijem grijesima njihovijem putem svetenike slube u toku cele
godine unoena u svetinju, sada ponovo iznoena iz svetinje i udaljavana od nje.
Svravanje ovog dela u svetinji i za svetinju bilo je istovremeno svretak slube za narod. Naime, onaj ko nije uestvovao u slubi ienja svetinje na dan ienja svetinje,
koji je bio dan pomirenja, i to ispitivanjem savesti, priznanjem i odbacivanjem greha, taj je trebalo zauvek da bude
istrebljen iz svoga naroda. Prema tome, oienje svetinje
se u svojoj sutini odnosilo na narod u istoj meri kao i na
svetinju ono je ukljuivalo i narod. Onaj ko se nije ukljuivao u ienje svetinje i ko nije i sam bio, poput svetinje,
oien od svakog bezakonja, prestupa i greha, morao je
da bude pogubljen. 3. Mojsijeva 16,15-19; 29-34;23,27-32.
A sve je to bila slika za tadanje vreme. (Jevrejima 9,9 KJV) Svetinja, rtve, svetenstvo i svetenika
118
Oienje Svetinje
sluba zemaljske svetinje bili su slika prave svetinje, sa

rtvom, svetenstvom i svetenikom slubom Hrista.
Tako je i oienje zemaljske svetinje bilo slika onog pravog oienja, oienja svetinje i istinite skinije, koju je
podigao Gospod a ne ovek, od svih neistota Hristovih sledbenika zbog njihovih prestupa u svim njihovim
gresima. O vremenu ovog oienja proroanstvo kae:
Do dvije tisue i tri stotine dana i noi, onda e se svetinja oistiti. To se odnosi na Hristovu svetinju 1844.
godine.
Zaista, svetinja u kojoj je Hristos prvosvetenik bila
je jedina svetinja koja je mogla da se oisti 1844. godine,
jer nije postojala druga. Zemaljska svetinja, koja je samo
slika za tadanje vreme, bila je razorena od strane rimske
vojske zajedno sa gradom Jerusalimom (Danilo 9,26), i
trebalo je od tada do kraja da ostane pusta. Zato jedina
svetinja koja je u vreme odreeno prorokom rei, naime posle 2300 godina, uopte mogla biti oiena bila je
Hristova svetinja svetinja kojoj je Hristos Prvosvetenik i Sluitelj; ta svetinja i istinita skinija kojoj je Hristos,
koji je s desne strane Bogu, pravi Svetenik i Sluitelj; ta
svetinja i istinita skinija koju podie Bog, a ne ovek.
Biblijski citat koji ovde razmatramo, Danilo 9,24-27,
jasno kazuje ta znai ovo oienje svetinje. Jer aneo
Boiji, dok saoptava Danilu istinu o 2300 dana, saoptava takoe Boji veliki plan povezan sa ovim periodom,
119
a koji se odnosi kako na Jevreje tako i na neznaboce.

Izriito objanjeni cilj sedamdeset nedelja ili 490 godina
odreenih iskljuivo za Jevreje i Jerusalim bio je da se
svri prestup i da nestane grijeha i da se oisti bezakonje
i da se dovede vjena pravda, i da se zapeati utvara i
prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. Danilo 9,24
To je pravi Boji cilj sa svetinjom i sa slubom u svetinji u svim vremenima: u slici ili u stvarnosti, za Jevreje ili
za neznaboce, na zemlji ili na nebu. Sedamdeset nedelja
ili 490 godina bilo je ogranienje postavljeno za Jevreje
da se ovaj cilj postigne sa njima i u njima. Da bi se ovo
postiglo, sam Hristos je kao ovek doao upravo tom
narodu, od svih naroda, da im pokae Put, i da ih tim
Putem povede. Ali oni to nisu hteli. Umesto da u Njemu
vide Milostivoga, koji e uiniti kraj prestupu i gresima,
oistiti bezakonje i u svaku duu doneti venu pravdu,
u Njemu su videli samo Veelzevula, kneza avolskoga,
jedinog umesto koga bi spremno izabrali nekog ubicu, jedini koga bi otvoreno odbacili kao cara i izabrali
rimskog cezara kao svog jedinog cara; jedini za koga su
smatrali da je smrt na krstu jedino to mu prilii. Da li je
Hristos mogao u jednom takvom narodu i za jedan takav narod da svri prestup, da uini kraj grehu, da oisti
bezakonje i da dovede venu pravdu? To je bilo nemogue. Nemogue, jer su oni bili u stalnoj pobuni protiv
Njega. Umesto da mu dozvole da uini takvo divno delo
120
Oienje Svetinje
milosti za njih, On je bio prinuen da uzvikne, pokrenut

iz dubine due boanskim saueem i bolom: Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem
poslane k sebi! Koliko puta htjeh da skupim eda tvoja,
kao to koko skuplja pilie svoje pod krila, i ne htjeste.
Eto e vam se ostaviti vaa kua pusta. Zato vam kaem
da e se od vas uzeti carstvo Boije, i dae se narodu koji
njegove rodove donosi. Matej 23,37.38; 21,43.
Narod kome je dato carstvo Boje, poto su ga Jevreji
odbacili, bili su neznaboci. I to to je trebalo da bude
uinjeno za Jevreje u toku za njih odreenih 490 godina,
a to oni nisu hteli da dozvole da se za njih uini isto
to trebalo je da bude uinjeno za neznaboce, kojima je
dato carstvo Boje u toku njima dodeljenih 1810 godina,
a to je da se svri prestup, da nestane greha, da se oisti
bezakonje, da se dovede vena pravda i da se zapeati
utvara i prorotvo i da se pomae sveti nad svetima. To
se moe dogoditi samo sa svretkom tajne Boje, sa oienjem hrianske svetinje. I to se dogaa u ienju
prave svetinje, svravanjem prestupa i nestajanjem greha
kroz usavravanje Hristovih sledbenika s jedne strane, i
svravanjem prestupa i nestajanjem greha kroz unitenje bezbonika s druge strane, kada e se celi univerzum
oistiti od svake mrlje greha koja je ikada bila na njemu.
Svretak tajne Boje je svretak dela jevanelja. Svretak dela jevanelja je sa jedne strane ukidanje greha sa
121
njegovim posledicama i dovoenje vene pravde izgraivanjem Hristovog oblija u svakom verniku, otkrivanjem samog Boga u telu svakog Hristovog sledbenika
a, sa druge strane, svretak dela jevanelja znai unitenje svih koji ga do tada nisu prihvatili (2. Solunjanima
1,7-10), jer nije Boiji plan da odrava u ivotu ljude koji
nee stei nikakvu korist od ivota, osim gomilanja sopstvene bede.
Na osnovu slube u zemaljskoj svetinji vidimo da
kada je delo jevanelja na kraju svake godine bilo zavreno u korist onih koji su uestvovali u slubi, tada su
svi oni koji u njoj nisu uestvovali morali poginuti. I to
je bila slika za tadanje vreme, koja nas jasno ui da
kada u slubi prave svetinje delo jevanelja bude zavreno za sve one koji su u njemu uestvovali, tada e svi
oni koji nisu u njemu uestvovali biti pogubljeni. Tako,
u oba sluaja, svretak tajne Boje predstavlja konaan
kraj greha.
Sluba u zemaljskoj svetinji pokazuje i ovo: da bi se
svetinja oistila i sluba jevanelja zavrila, mora se najpre zavriti u narodu koji uestvuje u slubi. To znai: u
samoj svetinji prestup nije mogao da bude svren, nije
mogao biti uinjen kraj grehu niti bezakonje oieno,
niti je mogla biti dovedena vena pravda, dok sve to nije
izvreno u svakoj osobi koja je uestvovala u slubi. Svetinja se nije mogla oistiti pre nego to je svaki vernik
122
Oienje Svetinje
bio oien. Sama svetinja nije mogla da se oisti dok

god je kroz priznanje greha naroda i kroz posredniku slubu svetenika reka bezakonja, greha i prestupa
uticala u svetinju. ienje svetinje u odnosu na samu
svetinju bilo je iznoenje iz nje i udaljavanje od nje svih
prestupa naroda koji su u toku cele godine posredstvom
svetenike slube unoeni u svetinju. Ova reka zla morala je najpre da se zaustavi na svom izvoru u srcu i
ivotu vernika, pre nego to je svetinja uopte mogla da
se oisti.
Stoga prvo to je moralo da se uradi prilikom ienja svetinje bilo je ienje naroda. Bitan preduslov za
ienje same svetinje, svretak prestupa i dovoenje
vene pravde u svetinju bio je kraj prestupa i greha, oienje bezakonja i dovoenje vene pravde u srce i ivot
svakog pojedinca iz samog naroda. Kad je reka greha
koja je uticala u svetinju prestala da tee iz svog izvora,
tada, a ne pre, mogla je sama svetinja biti oiena od
greha i prestupa naroda, koji su posrednikom slubom
svetenika uticali u svetinju.
I sve je to bilo slika za tadanje vreme, slika prave
svetinje. Na taj nain jasno smo poueni da slubi naeg
velikog prvosvetenika za oienje prave svetinje mora
da prethodi lino oienje svakog vernika, oienje
svakoga koji uestvuje u slubi pravoga prvosvetenika
u pravoj svetinji. Jasno je da prestup mora da prestane,
123
greh da se svri i bezakonje oisti, i da se dovede vena pravda da prebiva u srcu i iskustvu svakog oveka
koji veruje u Hrista, pre nego to ienje prave svetinje
moe biti obavljeno.
Upravo to je cilj pravog svetenstva u pravoj svetinji.
U svetinji koja je samo bila slika za tadanje vreme, rtve, svetenstvo i svetenika sluba nisu mogli stvarno
da uklone greh niti su mogli da uine savrenim one koji
im pristupaju. rtva, svetenstvo i sluba Hrista u pravoj
svetinji, naprotiv, zaista i zauvek uklanjaju greh i ine savrenim one koji im pristupaju oni zaista usavravaju
vavijek one koji bivaju osveeni.
124
16. Vremena odmaranja

Danas, u vreme ispunjenja nade svih vremena, danas, u vreme pravog ienja prave svetinje, danas, u
vreme zavretka dela jevanelja i zavretka tajne Boje,
danas, u vreme svih vremena, sledbenici Hrista za koje
se obavlja divna sluba posredovanja u pravoj svetinji
treba da budu uesnici pune mere Njegove boanske
milosti. U njihovom ivotu prestup treba zauvek da se
svri i da nestane greha, da se oisti bezakonje i dovede
vena pravda.
Upravo to i samo to jeste cilj Hristovog svetenstva i
Njegove slube u pravoj svetinji. Zar to svetenstvo nije
dovoljno? Zar Njegova sluba nije delotvorna u ostvarenju ovog cilja? Sasvim sigurno da jeste! Ta sluba i to
svetenstvo jedina su sredstva kojima se taj cilj uopte
bilo kada moe postii. Nijedna dua nije u stanju da
sama uini kraj prestupu ili grehu, ili da oisti bezakonje
ili da dovede u svoj ivot venu pravdu. Da bi tako neto
ikada bilo uinjeno, mora biti uinjeno kroz svetenstvo
i slubu Onoga koji je sebe dao i koji je bio dat, da bi ovaj
cilj postigao za svaku duu i da bi svaku duu izveo pred
Boga kao svetu i bez mane i bez krivice. (Koloanima
1,22)
Svako ije je srce naklonjeno istini i pravdi ezne za
ispunjenjem ovih rei. Samo svetenstvo i svetenika
125
sluba Hrista mogu to postii. Danas je vreme da se ovo

delo uspeno i u potpunosti obavi za sva vremena. Zato
verujmo Onome koji to ini, i pouzdajmo se u Njegovo
delo da On to savreno i za sva vremena ini.
Ovo je doba i ovo je delo za koje je pisano da odlaganja vie nee biti (Otkrivenje 10,6, u naem prevodu
vremena ve nee biti). A i zato bi se uopte dalje odlagalo? Ako je svetenstvo naeg velikog prvosvetenika
delotvorno, i ako su Njegova rtva i sluba sasvim dovoljne za ono to je obeano i za ono emu se svaki vernik
nada, zato bi se uopte dalje odlagao svretak prestupa
i greha i oienje bezakonja i dovoenje vene pravde
svakoj verujuoj dui? Zato, pouzdajmo se u Onoga koji
je sebe predao da to uini i koji jedini to moe uiniti.
Pouzdajmo se u Njega u ovoj stvari i primimo u punini
sve ono to pripada svakoj dui koja veruje i pouzda se
u Apostola i Prvosvetenika nae veroispovesti Hrista
Isusa.
Videli smo da je mali rog ovek greha, tajna bezakonja svoje vlastito, zemaljsko, greno svetenstvo, sveteniku slubu i svetinju stavio umesto nebeskog i svetog svetenstva, slube i svetinje. U svetenstvu i svetenikoj slubi tajne bezakonja grenik priznaje svoje grehe sveteniku i nastavlja da grei. Zaista, ovo svetenstvo
i ova svetenika sluba ne daje ljudima silu da uine ita
vie nego da nastave da gree, ak i nakon to su priznali
126
Vremena odmaranja
grehe. Meutim, mi ovde dolazimo do jednog tunog pitanja: zar nije suta istina da i oni koji nisu od tajne bezakonja nego veruju u Isusa i Njegovu sveteniku slubu
priznaju svoje grehe i onda nastavljaju da gree?
Da li to dolikuje naem velikom prvosveteniku, Njegovoj rtvi i Njegovoj blagoslovenoj slubi? Da li to prilii da mi Njega, Njegovu rtvu i Njegovu slubu praktino stavljamo na isti nivo sa grozotom pustoi, i kaemo da u Njemu i Njegovoj slubi nema vie sile nego
to to ima u tajni bezakonja, niti je Njegova sluba ita
vrednija? Neka Gospod bez odlaganja spase svoj narod
i svoju crkvu danas od takvog uniavanja naeg velikog
Prvosvetenika, Njegove strahovite rtve i Njegove slavne slube!
Gajimo istinsko poverenje u naeg velikog prvosvetenika, i neka to poverenje bude istinski bezuslovno.
esto se meu protestantima uje opaska o slepoi i
nerazumnosti katolika koji poklanjaju neogranieno
poverenje sveteniku. Ako imamo u vidu zemaljsko svetenstvo, ova primedba je na mestu. Meutim, to bezuslovno poverenje u svetenika je sasvim ispravno, samo
ono mora biti poklonjeno pravom sveteniku. Takvo poverenje ukazano pogrenom svetenstvu je pogubno, ali
je zauvek ispravan princip neogranienog poverenja u
Svetenika. A Isus Hristos je pravi svetenik. Zato svako
ko veruje u Njega, u rtvu koju je On podneo, u sveten127
stvo i slubu koju On obavlja u pravoj svetinji mora ne

samo da prizna svoje grehe, nego mora onda i zauvek
bezuslovno da veruje onom pravom Prvosveteniku u
Njegovoj slubi u svetinji, da e On svriti prestup, uiniti kraj gresima, oistiti bezakonje i dovesti venu pravdu u njegovo srce i ivot.
Venu pravdu, ne zaboravi! Ne pravdu za danas i
greh za sutra i onda opet pravdu i opet greh. To nije vena pravda. Vena pravda je pravda koja se dovodi u ivot
oveka i tamo zauvek ostaje, u ivotu oveka koji je poverovao i ispovedio se i koji i dalje veruje i prihvata ovu
venu pravdu umesto svakog greha i greenja. Samo to
je vena pravda. Samo to je veno iskupljenje od greha.
A ovaj neizrecivi blagoslov je milostivi dar Boji preko nebeske slube koju je On uspostavio nas radi, a koja
se sastoji u svetenstvu i slubi Hrista u nebeskoj svetinji.
Zato danas, upravo sada, dokle se danas govori,
Boja re upuena svim ljudima glasi: Pokajte se stoga
i obratite se, da vam se izbriu gresi, da bi od Gospoda dola vremena okrepljenja, te da poalje Isusa Hrista
koji vam je unapred proreen, koga treba nebo da primi
do vremena kada e se sve obnoviti. Dela apostolska
3,19-21 (original).
Vreme Hristovog ponovnog dolaska i obnovljenja
svih stvari zaista stoji pred samim vratima. Isus dolazi
da uzme svoj narod k sebi, da metne preda se slavnu
128
Vremena odmaranja
crkvu, koja nema mane ni mrtine nego je sveta i bez

mane. Isus dolazi da vidi savreni odraz svog lika u
svim svojim svetim ljudima.
A pre nego to doe, Njegov narod ve mora biti u
takvom stanju. Pre nego to doe, mi moramo biti dovedeni u to stanje savrenstva i potpunog odraavanja
Hristovog lika. Efescima 4,7.8.11-13. Ovo stanje savrenstva, ovaj razvoj savrenog oblija Hristovog u svakom verniku jeste svretak tajne Boje Hristos u vama,
nada slave. Ovaj cilj se postie oienjem svetinje, koje
predstavlja ispunjenje tajne Boje, konani svretak
prestupa i greha, oienje bezakonja, dovoenje vene
pravde, zapeaenje utvare i prorotva i pomazanje Svetog nad svetima.
Poto Hristov ponovni dolazak i obnovljenje svih
stvari stoje pred samim vratima i poto potpuno usavravanje svetih nuno mora da prethodi ponovnom dolasku, po svemu tome moemo znati da sada ivimo u tim
vremenima okrepljenja, u vreme poznog dada. I kao to
je to izvesno, izvesno je i da se nalazimo u vremenu potpunog brisanja svih greha koji su ikada svedoili protiv
nas. A brisanje greha je upravo ovo oienje svetinje o
kojem govorimo to je svretak svih prestupa u naem
ivotu, kraj svih greha u naem karakteru i dovoenje
same Boje pravednosti, koja je od vere Isusa Hrista, da
bi jedino ona u nama ostala za sva vremena.
129
Ovo brisanje greha mora prethoditi primanju okrepljenja kroz pozni dad. Jer samo na one koji imaju blagoslov Avramov dolazi obeanje Duha, a samo na one
koji su otkupljeni od greha dolazi blagoslov Avramov.
(Galatima 3,13.14) Zato danas, kao nikada ranije, treba
da se pokajemo i obratimo da bi nam se izbrisali gresi, da doe njihov konani kraj u naim ivotima i da
se dovede vena pravda. Ovo sve potrebno je da bi na
nas mogla biti izlivena punina Svetog Duha u ovo vreme
okrepljenja koje donosi pozni dad. A sve ovo je potrebno da bi po celom svetu bila propovedana poruka koja
e uiniti da sazre zemaljska etva poruka jevanelja o
nebeskom carstvu sa takvom silom s visine, da e cela
zemlja biti obasjana njenom slavom. Sve se to mora dogoditi da bi se mogla sa silom odozgo propovedati vest
jevanelja o carstvu po celom svetu za sazrevanje etve.
Onda e Zemlja biti obasjana njenom svetlou.
130
Zakljuak
Hristos, Gospod, Sin Boji, siao je s neba, postao
telo i stanovao meu ljudima kao Sin oveji. To je zauvek utvrena istina hrianskog verovanja.
On je umro za nae grehe na krstu na Golgoti. To je
zauvek utvrena istina hrianskog verovanja.
On je radi naeg opravdanja ustao iz mrtvih. To je
On se vazneo kao na branilac na nebo i kao takav
sedi s desne strane Bojeg prestola. To je zauvek utvrena istina hrianskog verovanja.
On je svetenik na prestolu svoga Oca, svetenik za
sva vremena po redu Melhisedekovom. To je zauvek
utvrena istina hrianskog verovanja.
S desne strane Boga, na prestolu Bojem, kao svetenik na prestolu, Hristos je sluga svetinjama i istinitoj
skiniji, koju naini Gospod, a ne ovek. To je zauvek
utvrena istina hrianskog verovanja.
On e opet doi, sa silom i velikom slavom, na oblacima nebeskim, da bi svoj narod uzeo k sebi i postavio
ga preda se kao slavnu crkvu i da bi sudio svetu. To je
Da je Hristos iveo u telu, umro na krstu, ustao iz mrtvih, uzdigao se na nebo i da sedi s desne strane Boga na
prestolu Bojem, to mora za svakog hrianina da bude
131
zauvek utvrena istina, da bi vera bila prava i potpuna.

Da je isti ovaj Isus svetenik s desne strane Boga na prestolu Bojem, to mora za svakog hrianina da bude zauvek utvrena istina, da bi vera bila prava i potpuna.
Da je Hristos, Sin Boji, kao svetenik s desne strane Boga, na Njegovom prestolu, sluga svetinje i istinite skinije koju naini Gospod, a ne ovek, to mora za
svakog hrianina da bude zauvek utvrena istina, da bi
vera bila prava i potpuna.
A ova prava vera u Sina Bojeg kao onog pravog svetenika, koji vri pravu slubu u toj pravoj svetinji s desne strane prestola veliine na visini, vera da Njegovo
svetenstvo i sluba uklanjaju prestup i greh i dovode
venu pravdu ta prava vera e uiniti savrenim onoga
koji toj slubi pristupa. Ona e ga pripremiti za peat
Boji i za konano pomazanje svetinje nad svetinjama.
Pomou te prave vere, svaka dua koja je poseduje
moe zasigurno znati da je prestup i greh u njenom ivotu svren, bezakonje oieno i dovedena vena pravda
da bi zauvek vladala u njenom ivotu. To ona, dua, sa
sigurnou moe znati, jer Boja Re tako kae, a prava
vera dolazi sluanjem rei Boje.
Svi koji imaju ovu pravu veru mogu sve to znati sa
istom sigurnou sa kojom mogu znati da se Hristos nalazi s desne strane prestola Bojeg. Oni to mogu znati sa
istom sigurnou sa kojom znaju da je On prvosvetenik
132
Zakljuak
na tom prestolu. Oni to mogu sa istom sigurnou znati, kao to znaju da je On na tom mestu sluga svetinji i
istinitoj skiniji koju naini Gospod, a ne ovek. Ovo se
moe znati sa istom sigurnou sa kojom se bilo ta to
navodi Boja re moe znati, jer Boja Re sve to jasno
govori.
Zato, neka svaki ovek koji veruje u Hrista danas
ustane u sili ove prave vere, verujui bezuslovno u zasluge naeg velikog prvosvetenika u Njegovoj svetoj slubi
i posredovanju za nas.
U sigurnosti ovog pravog verovanja, neka svaki ovek
koji veruje u Hrista sa velikim olakanjem zauvek odahne, u zahvalnosti Bogu za to to je uinjeno, za to to je
prestup svren u tvom ivotu, to je sa zlom u njemu
zauvek zavreno; to je u tvom ivotu nestalo greha i to
si zauvek osloboen od njega, to je bezakonje zauvek
oieno skupocenom krvlju Isusa Hrista, i to je dovedena u tvoj ivot vena pravda, da u njemu zauvek vlada,
da te podrava, vodi, uva u punini venog otkupljenja,
koje je krvlju Hristovom dato svakom ko veruje u Isusa,
naeg velikog prvosvetenika i istinskog posrednika.
Neka zatim u pravdi, u miru i u sili ove prave vere,
svaka dua koja ovo zna prenosi svim ljudima do kraja sveta slavnu vest o Hristovom svetenstvu, o oienju svetinje, o svretku tajne Boje, o dolasku vremena
osveenja i o skorom dolasku Gospoda da se proslavi u
133
svetima svojima i divan bude u onima koji ga verovae

i da metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni
mrtine, ili takoga ega, nego da bude sveta i bez mane.
Efescima 5,27.
U ovome to je reeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosvetenika koji je seo s desne strane prestola velianstva na nebesima, kao sluitelj svetinje i prave
skinije koju je podigao Gospod a ne ovek. Jevrejima
8,1.2. (arni)
KAD, DAKLE, BRAO, IMAMO POUZDANJE DA
ULAZIMO U SVETINJU KRVLJU ISUSA, KOJI NAM
JE OTVORIO NOVI I IVI PUT KROZ ZAVESU, TO
JEST, NJEGOVO TELO, I KAD IMAMO VELIKOG
SVETENIKA NAD BOIJIM DOMOM, PRISTUPAJMO S ISTINITIM SRCEM U PUNOJ VERI, OIENI
U SRCIMA OD ZLE SAVESTI I OPRANA TELA ISTOM VODOM. DRIMO NEPOKOLEBLJIVO ISPOVEDANJE NAE NADE, JER JE VERAN ONAJ KOJI
JE OBEAO.
Jevrejima 10,19-23 (arni)
134
CIP -
,
279. 13
, .
tvoreni put do hrianskog savrenstva / A. (Alonzo) T .
Dons ; prevod sa engleskog grupa prevodilaca . - Novi Sad :
Eden kua knjiga , 2013 (Nova Pazova: Euro dream) . - 134
str. ; 21 cm. - (Biblioteka Putokazi)
Prevod dela: Der bereitete Weg zur christlichen
Vollkommenheit / Alonzo T. Jones. - Tira 1.000
ISBN 978-86-89205-06-0
I. Jones, Alonzo T B. , .
COBISS. SR-ID 280597255

Otvoreni Put Do Hriscanskog Savrsenstva - Alonzo T. Dzons

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otvoreni Put Do Hriscanskog Savrsenstva - Alonzo T. Dzons

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A. T.

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

poznata, jeste i to da Hristos sve te slube ne obavlja u

na kome e On biti car u carstvu Bojem na ovoj Zemlji.

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Onda e na ovoj Zemlji primiti veliku vlast i u sjaju i slavi

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

glavlje zavrava se milju o ovoj slubi. Skoro celo peto

tenika. One se mogu posmatrati samo kao podreene

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

razumevanje poloaja i prirode Hrista, kakve je imao na

2. Hristos kao Bog

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

priroda na nebu, pre nego to je doao na Zemlju, bila je

Hristos kao Bog

(arni). U ovome lei misao o uzvienijem imenu, koje

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Ovaj kontrast se jo vie istie: A kome od anela

3. Hristos kao ovek

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

je Hristos prikazan nasuprot anelima, manji od anela,

Hristos kao ovek

Istina, koja e ostati za svu venost, jeste da Bog nije

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi se nazvati

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

greio. Na taj nain je On mogao za sve da okusi smrt.

Tako stoji napisano:

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

To je znaenje rei, da onaj koji osveuje i oni koji se

koje je zapisano u drugom poglavlju poslanice Jevrejima,

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

je u svemu da bude iskuan kao i mi, i bio je iskuan.

5. Roen pod zakonom

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Roen pod zakonom

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

se podrazumeva pod izrazom biti pod zakonom. On

Roen pod zakonom

ta je Isus za njega iskusio i kako se potpuno sa njime

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

pod prokletstvom tako stvarno i tako potpuno kao

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Da bi mogao da se suprotstavi svetu greha tamo gde

Pa ipak, On je doao od ene, a ne od oveka. On je

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Da nije bio istoga tela kao i oni, koje je hteo da otkupi,

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Crkve. Svi oni osim toga svojim delom podleu

Mi potvrujemo da je Drugo Lice blagoslovenog Trojstva, Re Boja, koja je u svojoj boanskoj

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

Tako izgleda katolika doktrina o Hristovoj ljudskoj

cies. Takoe, 23 puta se pominje izraz lustful propensities, to znai

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

delo: greh koji je u nama u vidu naslea, koji jo uvek

potinjavanje. Moramo stei silu koja e nas sauvati od

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

i kurva Rava, Avram, Isak, Jesej, Asa (Avija), Josafat,

Otvoreni put do hrianskog savrenstva

i razvalio neprijateljstvo telom svojim, On oslobaa od

dao vrst dokaz, da nema nijednog oveka na Zemlji,

Otvoreni put do hrianskog savrenstva